Aleksandar Molnar - Rasprava o demoktratskoj ustavnoj državi II.pdf

Aleksandar Molnar

RASPRAVA O DEMOKRATSKOJ USTAVNOJ DRŽAVI 2. Klasične revolucije Nizozem ska - Engleska - SAD

Samizdat B 92

SADRŽAJ

9

POGLAVLJE 8:

Nizozemska revolucija XO l. Nizozemski otpor tiraniji Filipa II 19

2. Nova vlast u Holandiji i Zelandu

27

3. "Apologija princa Viljema Oranskog"

33

4. Stvaranje nizozemske republike

44

POGLAVLJE 9:

47

Engleska revolucija (I): Građanski rat 1. Ustav Engleske za vreme prva dva Stjuarta

52

2. Škotski nacionalni ugovor

58

3. Dugi Parlament i Svečana liga i ugovor

66

4. Teorija Henrya Parkera 0 suverenitetu Parlamenta

71

5. Razlikovanje "ličnosti"i "službe"kralja u delu Samuela Rutherforda

76

6. Independentsko shvatanje države i prava

91

7. Levelersko shvatanje države i prava na otpor

na otpor tiraniji ' tiraniji 112

POGLAVLJE 10: Engleska revolucija (II): Tiranoubistvo

112

i republika 1. Suđenje Carlsu I i njegova egzekucija

12 3

2. Apologija tiranicida Johna Miltona

*35

3- Neuspeh protektorskog konstitucionalizma

15 2

POGLAVLJE 11: Država i pravo na otpor suverenu u delu

15 6

Thomasa Hobbesa 1. "Levijatan"i engleska republika

i 69

2. Hrišćanstvo i verski ratovi

175 3 - Prirodno stanje 18 3 4. Prirodno pravo i prirodni zakoni 18 9 5. Društveni ugovor 206 2 17 224

6. Reprezentativni suveren 7. Autori i akteri 8. Odbijanje poslušnosti suverenu i pravo na otpor

236

POGLAVLJE 12: Engleska revolucija (III): Restauracija

238

1. Prvi istoričari engleskog građanskog rata

244

2. Hobbesovo shvatanje istorije i revolucije u

255

"Behemotu" 3. Rotaciona i ustavotvorna revolucija

259

4. Neuspesi otpora tiraniji u periodu 1681-1685.

270

POGLAVLJE 13: Engleska revolucija (IV): "Slavna revolucija”

271

1. Pučki suverenitet i pravo na otpor tiraniji u delu Johna Lockea

2 9 2 2. Nizozemska u očima Engleza u 17. veku 3 0 4 3. Nizozemska invazija na Englesku 1688. 3 0 9 4. Deklaracija prava iz 1689. 320 341

5. Hobbes, Iločke i "Slavna revolucija" POGLAVLJE 14: Američka revolucija

343

1. Osnivački ugovori prvih kolonija

348

2. Kongres 0 Zakonu 0 taksama i kontinental­ ni kongresi

3 64 3. Deklaracija nezavisnosti iz 1776. 372

4. Uloga JamesaMadisona u sazivanju američke ustavotvorne skupštine

389

5. Donošenje Ustava SAD na Konventu u Filadelfiji 1787.

402

6. Ratifikacija prvih deset amandmana na

409

Ustav SAD (Katalog ljudskih prava) iz 1791. 7. Stranke u "federativnoj republici”

426

8. Vrhovni sud kao "čuvar Ustava"

431

9. Ka demokratskoj ustavnoj državi

439

LITERATURA

VIII NIZOZEMSKA REVOLUCIJA

Pre nego što krenemo u razmatranje tri velike revolucije - Nizo­ zemske, Engleske i Američke - koje obeležavaju klasično razdoblje novog veka, potrebno je dati jednu terminološku napomenu. Nai­ me, reč “ revolucija” nije oduvek imala značenje koje joj se danas pridaje (i o kojem je nešto više rečeno u uvodu). Tek u 17. veku reč “ revolucija” prelazi iz astrološko-astronomskog stručnog jezika u politički žargon i tu se odomaćuje. Pre toga, “revolucijom” se veo­ ma retko opisuju politički događaji. Prema današnjim saznanjima, najstarije političke upotrebe reči "revolucija” potiču iz 14. veka. U hronikama firentinskih trgovaca braće Giovannija i Mattea Villanija, iz sredine 14. veka, pominju se reči rivoltura i rivoluzione (odno­ sno revoluzione). One označavaju pobune, nemire i meteže, ali ne i uspešno okončane poduhvate rušenja tirana, nakon kojih sledi menjanje ustava. Za ove potonje događaje braća Villani upotreblja­ vali su reč mutatio, koja je izvedena iz Ciceronovog pojma mutatio rerum (“promena stvari”) (Griewank, 19 73:10 6 ). Sa upotrebom re­ či “revolucija” u ovom značenju nastavlja se i u 15. i 16. veku: Machiavelli i Guiccardini je bez vrednosnog opredeljenja upotrebljava­ ju kao sinonim za reči tumuluto, mutazione i moto (Gilbert, 1973: 152). To je već vreme kada reč "revolucija” prelazi iz italijanskog u druge evropske jezike: tako je npr. ustanak Comunerosa u Spaniji 1525. takođe bio nazivan "revolucijom”, a Philippe du Plessis Mornay ponekada upotrebljava reč "revolucija” za francuske verske ratove (Kingdon, 1985a: 205). Korišćenje reči “revolucija” da bi se označile pobune, prevrati i građanski ratovi postaje učestalije tek tokom političke krize španske imperije polovinom 17. veka. Italijanski istoričari prvi "revolucijama” (u pluralu!) označavaju pobune protiv španske imperije u Kataloniji (1640), Portugalu (1640), Siciliji (1647) i Napulju (1647). Nekoliko rasprava sadržavalo je reč “re­ volucije” i u samom naslovu. Tako Luca Assarin 1644. objavljuje

spis O revolucijama u Kataloniji, dve godine kasnije Giovanni Batti­ sta Birago Avogadro svom spisu daje naslov Istorija revolucija vlade Portugala, da bi ovaj niz istoričara “revolucija” okončali Allesandro Giraffi spisom Revolucije Napulja (1647) i Placido Reina spisom O revolucijama grada Palerma (1649). Prva dva spisa su se pokazala kao najčitanija i do 1648. su doživela još tri izdanja (Rachum, 19 9 5 :19 7 ). Tako je u periodu između završetka prve - Nizozem­ ske - i otpočinjanja druge - Engleske - klasične novovekovne re­ volucije reč “ revolucija" postala, doduše, sve češće upotrebljavana, ali još uvek u starom i nepretencioznom značenju pobuna, nemi­ ra i građanskih ratova. Tek će komplikovanje Engleske revolucije dati povoda, prvo Hobbesu, a zatim i drugim misliocima, da problematizuju pojam revolucije i počnu da mu daju nova i dublja značenja (o čemu će biti više reči u 2. odeljku 12. poglavlja).

1. Nizozemski otpor tiraniji Filipa II Zbivanja u Nizozemskoj u poslednjoj trećini 16. veka (kao i u pr­ voj polovini 17. veka) nazivana su različitim imenima: od "pobu­ ne” i “ustanka” preko "građanskog rata” ili "verskog rata” pa do “ revolucije". I zaista, za vreme tzv. Osamdesetogodišnjeg rata (1568-1648), kojim je Nizozemska zadobila nezavisnost, u nizo­ zemskim provincijama bilo je i otpora tiraniji (prvo Albe, a zatim i Filipa II), i građanskog rata (među samim Nizozemcima), i ver­ skog rata (među katolicima i kalvinistima), i međunarodnog rata (između Nizozemaca i Spanaca). Takođe su se vremenom i ciljevi borbe menjali, pri čemu su se neprestano mešali konzervativni i revolucionarni ciljevi (Kossman i Mellink, 1974: 1-2). Sve su to razlozi zbog kojih je teško govoriti o zbivanjima u Nizozemskoj u drugoj polovini 16. veka kao o "revoluciji” . Pa ipak, nesporno je da su Nizozemci bili prvi koji su izveli jednu klasičnu revoluciju: oformili su pobunjenički savez u borbi protiv španske tiranije, zbacili je (u sedam provincija) i nakon toga uspostavili novo - re­ publikansko i federalno - uređenje, koje je poznavalo rudimentar­ nu podelu vlasti (između Opštih staleža, provincijalnih staleža i štadholdera) i štitilo određena elementarna prava svojih građana (pre svega pravo na slobodu savesti i upražnjavanje verskih ritua­ la, koje je u to vreme u Evropi bilo najosporavanije). Zbog svega

10

što su Nizozemci u 16. veku postigli revolucijom, Nizozemska je u literaturi s pravom proglašena za “dom buržoaske revolucije" (Tilly, 1993: 52), ili čak zemlju koja je prva kročila u "modernu epohu” (Griffiths, i9 6 0 : 452; Schilling, 1992: 308). U 16. veku Nizozemska, koja je brojala oko tri miliona stanovnika, bila je najbogatiji i najurbanizovaniji region u Evropi, ako se, možda, izuzme Italija (Zagorin, 1982b: 88). Nizozemske provincije su "se u osnovi sastojale od jedne manje ili više guste mreže gradova. [...] Svaki od ovih gradova raspolaže svojom vla­ dom, sopstvenim poreskim ovlašćenjima, sopstvenim sudstvom, i nepoverljivo gleda na susede, ljubomorno čuvajući svoje privilegije, autonomiju i poresku vlast” (Braudel, 1990b: 193). Međutim, za razliku od Italije, koja je, kao što smo u 4. poglavlju imali prilike da vidimo, već od 14. veka postala poprište krvavih građanskih (a ka­ snije i osvajačkih) ratova i uzdizanja smione u tiransku vlast, Nizo­ zemska je sledila sasvim drugačiji put. U nizozemskim gradovima građanstvo je najkasnije u 13. veku uspostavilo čvrstu kontrolu nad gradskim službama, da bi počelo da igra sve značajniju ulogu u pro­ vincijskim staleškim skupštinama. Time je stvorena svojevrsna di­ jalektika "male i velike tradicije otpora" svakoj uzurpaciji vlasti: građanski sloj je u gradovima primenjivao “ malu tradiciju otpora” , kako bi vršio kontrolu nad gradskim vlastima, dok je preko svojih zastupnika u provincijskim staleškim skupštinama primenjivao "veliku tradiciju otpora”, kako bi držao pod kontrolom vladara (Bo­ one i Prak, 19 9 5:10 3). Najpoznatiji uspešan ishod ove politike nizozemskog građanstva bila je Kortenberška karta iz 1312. i Radosni ulazak iz 1356, kojima je uspostavljen mešoviti ustavni poredak u provinciji Brabantu. No, inicijativa nizozemskog građanstva nije ostala samo na nivou gradova i provincija. Za razliku od italijanskih gradova, koji su se neprestano nalazili u ovoj ili onoj vrsti sukoba, zaključujući samo kratkotrajna primirja, nizozemski gradovi bili su pokretač povezivanja provincija: Flamansko-brabantski sporazum iz 1339. bio je najbolji dokaz spremnosti nizozemskog građanstva da zdru­ ženim snagama radi na uvećanju opšteg dobra u celoj Nizozem­ skoj. Pred ovim pritiskom građanstva provincijski vladari su imali dve mogućnosti: ili da pregovaraju o njihovim zahtevima ili da se obraćaju za pomoć svom sizerenu, francuskom kralju, koji bi u

11

tom slučaju nastupao u svojstvu medijatora. Jedna od najvećih te­ kovina tzv. burgundskog perioda u istoriji Nizozemske jeste "im­ presivna tradicija manje ili više permanentnog konsultovanja iz­ među vladara i predstavničkih institucija” (Boone i Park, 1995: 109). Zahvaljujući ovim političkim dostignućima nizozemska pri­ vreda mogla je da se relativno neometano razvija i da znatno po­ digne ekonomsko blagostanje provincija. Kulturni razvoj nizo­ zemskih provincija bio je jednako uspešan kao i politički i privred­ ni: humanizam i renesansa su svoj vrhunac dostigli upravo u to vreme. Najvažnija posledica tog razvoja bilo je opadanje značaja re­ ligije u svakodnevnom životu i prodor sekularizma, koji će u ovoj zemlji kasnije biti u stanju da otupi oštricu sukoba katolicizma i protestantizma i da omogući podizanje prve klasične revolucije u Evropi. Fritz Mauthner pisao je svojevremeno da su u 16. veku Ni­ zozemci već bili "rođeni nehrišćani; čulni, nadasve čulni u protivstavu prema onostranim tendencijama srednjovekovne crkve, čvr­ sto stojeći na svojoj zemlji koju su tako često otimali od mora, i od svih naroda (izuzimajući samo Svajcarce) prvi opijeni idejom gra­ đanske i duhovne slobode. Nizozemska revolucija, takozvano odvajanje od Spanije, usledila je pre i bila je kao obrazac mnogo značajnija za svet nego Engleska revolucija u sledećem veku i Fran­ cuska revolucija dva veka kasnije” (Mauthner, 19 2 1:3 0 9 ). Početak šezdesetih godina obeležen je u Nizozemskoj odlaskom Filipa II (koji je u provincijama bio lično prisutan od 1555. do 1559) u Spaniju i stupanjem njegove polusestre Marga­ rete Parmske u službu guvernera. Tada su državne službe počele naglo da prelaze u ruke stranaca, počev od ministra Antoine Perroneta de Granvellea pa sve do biskupa u nizozemskim biskupija­ ma. Takvim zaokretom najviše je bilo pogođeno nizozemsko krupno plemstvo, koje je tradicionalno vršilo državne službe - a pre svega službe štadholdera.1 Zato “udruženi plemići" (gentilshomme confederez) Nizozemske na čelu sa Viljemom I (Cutljivim) 1 Stadholderi su bili neka vrsta guvernera sa najvišom vojnom i političkom vla­ šću u svakoj od sedamnaest burgun dskih (od n osn o nizozem skih) provincija. N jih su od 15 . veka počele da im enuju vojvode, koje su rezidirale u Briselu i ko­ je su se sve više osećale N izozem cim a - tj. pripadnicim a ne više Burgundije, već "niskih zemalja” , N izozem ske. Svi nizozem ski štadholderi sačinjavali su Savet države (Rowen, 19 8 8 :1- 7 ) .

12

Oranskim maja 1562. slede primer Condéa i hugenotskih vođa (koji su mesec dana pre toga u Orleanu potpisali Ugovor o udru­ živanju) i stvaraju tzv. Ligu plemstva. Isto čini i niže plemstvo ko­ je stvara svoj Savez. Iako je bilo inicijativa da se Liga i Savez udru­ že, one nisu urodile plodom, pošto se pokazalo da je niže plem­ stvo, u celini gledano, mnogo sklonije radikalnijim stavovima. Istina, Ligi polazi za rukom da 1564. izdejstvuje smenu Granvellea, ali nakon toga više ne uspeva da zadrži incijativu u otporu Spancima, koju odmah preuzima Savez. Problem koji je u to vreme sve više počeo da opterećuje Nizozemsku bila je inkvizicija i njen progon jeretika. Naravno, in­ kvizicija je ugrožavala ponajviše kalviniste, ali ni katolici nisu bili potpuno mirni. U nizu pamfleta koji su se u to vreme pojavili inkvi­ zicija je proglašena nezakonitom (pošto je jedan član Radosnog ula­ ska zabranjivao sveštenim licima da obavijaju sudske poslove) i ti­ ranskom (pošto je uzurpirala jedan deo vlasti koju može da obavlja samo vladar i ugozila starostavne slobode Nizozemaca). Bilo je vi­ še nego jasno da je uvođenje inkvizicije prouzrokovalo duboke ustavne promene u provincijama, a da pri tom nisu konsultovani Opšti staleži (što je bilo pravno regulisano), pa su nizozemski pamfletisti gotovo jednoglasno apelovali na Filipa da sazove Opšte staleže koji bi razrešili sve postojeće probleme (Gelderen, 1992: 114). Opšte nezadovoljstvo brutalnošću inkvizitora vrhunac je dostiglo decembra 1565, kada dvadeset kalvinističkih nižih plemi­ ća iz Brisela odlučuje da se suprotstavi progonu. Na njihovu stranu se odmah stavlja i Savez2 i svi zajednički potpisuju jednu peticiju guvernerki nazvanu "Kompromis’' (koju je najverovatnije sastavio kalvinista Philip van Marnix, uz pomoć Françoisa Juniusa). U "Kompromisu” plemići konstatuju da im je uvođenjem inkvizicije onemogućeno obavljanje njihovih dužnosti i daju sledeći zaključak: "Odlučili smo da obrazujemo svetu i legitimnu konfederaciju i sa­ vez kojima obećavamo i uzajamno se obavezujemo svečanom zakle­ tvom da svim sredstvima sprečavamo uvođenje ove inkvizicije u bi2 Viljem O ranski je i u ovoj prilici pokušavao da privoli i članove Lige da se pri­ ključe celoj akciji, ali mu to ponovo nije pošlo za rukom. Pri tom on još u ovo vreme nije bio kalvinista, ali isto tako ni ortodoksni katolik. Viljemovo katoli­ čanstvo je bilo u erazm ijanskoj, neortodoksnoj tradiciji, koja je prihvatala vrlo široke doktrinalne varijacije i odbijala bilo kakvo nametanje vere putem sile.

13

lo kom obliku —bilo otvorenom ili prikrivenom, bilo kakvo ruho ili masku nosila na sebi, bilo da nosi ime inkvizicije, božjeg suda, edikata ili drugačije - i da je u potpunosti iskorenimo i istrebimo kao majku i uzrok svih nemira i nepravdi” (“Compromise” , 1974: 6061). Inkvizicija, po njihovom sudu, ugrožava živote, sigurnost i imovinu ljudi, jer otvara vrata svakom ko hoće da se obogati na tuđ račun da to učini pod plastom religije. Svi potpisnici su na kraju eksplicitno odbacili svaku pomisao na to da je reč o pobuni i među­ sobno se obavezali da će svim sredstvima pomoći onome od njih ko se nađe na udaru inkvizicije ("Compromise", 1974: 61). Razlog zbog kog se Savez pridružio dvadesetorici kalvinističkih plemića nije bio u naklonosti prema kalvinizmu, već u saglasnosti o tome da inkvizicija predstavlja glavni izvor politič­ kih problema u Nizozemskoj. Nakon toga, Savez odlučuje da na­ pravi mali spektakl: 30 0 plemića na čelu sa grofom Hendrikom Brederodeom kreće peške 5. aprila 1566. da lično preda “ Zahtev” (koji je predstavljao skraćenu verziju "Kompromisa") guvernerki. Ovaj pohod plemića je ostavio dubok utisak na celokupno pučan­ stvo, a i sama guvernerka nije znala kako da reaguje. Ipak, obećav­ ši plemićima da će Filipu uputiti novi apel da preispita svoju poli­ tiku u pogledu jeresi, Margareta Parmska je privremeno obustavi­ la najbrutalnije inkvizitorske postupke (Pettegree, 19 9 2 :112 ). No, nema nikakve sumnje da je postupak nizozemskih plemića naišao na jednodušno negativan prijem kod španskih vlasti: o tome do­ bro svedoči baron Berlaymont, koji je plemiće javno nazvao "pro­ sjacima” . Ovi su to odmah prihvatili kao časni nadimak, tako da će se kasnije prvi nizozemski odmetnici na moru —delom i sami bivši članovi Saveza - prozvati "Morskim prosjacima” ( J ° nes> 1985: 203). A upravo će to biti snage kojima će 1572. poći za ru­ kom da oslobode Holandiju i Zeland od španske vlasti i usposta­ ve osnovu za dalje širenje secesionističkog rata. Prvi koraci u tom pravcu načinjeni su još te iste, 1566. godine. Kako se regularno obraćanje vlastima putem peticije poka­ zalo nedelotvornim, Savez je na sinodu u Antverpenu 1. decembra 1566. počeo da razmatra mogućnosti da niži plemići kao vazali pruže otpor svom sizerenu ako on nastavi da krši njihove stare pri­ vilegije. Plemići nisu ostali samo na recima, nego su se poduhvati­ li stvaranja sopstvene vojske, uz pomoć koje bi sproveli eventualni

14

otpor sizerenu. Tom prilikom grof Hendrik Brederode, koji je već počeo da krši zakone uvodeći kalvinizam u svoj grad Vianen, preu­ zeo je komandu nad trupama koje je trebalo da se formiraju u Nemačkoj i da se finansiraju novcem prikupljenim od kalvinističkih kongregacija. Grad Emden je do 1568. služio kao generalštab "Pro­ sjaka” i u njemu su prikupljana najveća sredstva od kojih su finansirani vojni poduhvati prvo Brederodea, a zatim i Oranskog. Iako je političko nezadovoljstvo plemića bilo odlučujuće za pokretanje nizozemskog secesionističkog rata, on bi bio nezami­ sliv bez doprinosa kalvinista. Reformacija je u Nizozemskoj bila za­ branjena i sve do "Kompromisa” je ostala praktično marginalna pojava. Međutim, sve su jasniji bili nagoveštaji preokreta. Najveću ulogu u jačanju reformacije, odnosno, konkretnije, kalvinizma u Ni­ zozemskoj imao je istočnofrizijski grad Emden (o kojem je bilo reči u 6. poglavlju). U ovom gradu stvorilo se vremenom moćno upori­ šte kalvinizma, tako da su se tu školovali brojni kalvinistički sveštenici koji će krenuti u propovednički pohod po nizozemskim grado­ vima i selima. U drugoj polovini pedesetih godina 16. veka prilike su išle na ruku kalvinističkim propovednicima, pošto se rastuća kriza u Francuskoj počela širiti na Nizozemsku, kulminirajući u političkom vakuumu koji je proizvelo Filipovo napuštanje Nizozemske i sukob između nove guvernerke Margarete Parmske i nizozemskog plem­ stva (Pettegree, 1992: 58).3 U takvim prilikama aktivnost kalvini3 M ožda je u jačanju kalvinizm a u N izozem skoj još veću ulogu od Em dena od­ igrala promena na engleskom tronu. Stupajući na vlast, Elizabeta je obnovila kako francusku, tako i nizozem sku crkvu u Londonu, koje su odm ah poput m agneta počele da privlače izbeglice sa Kontinenta. O bnovljene kalvinističke zajednice na britanskom ostrvu brzo su ojačale i pokrenule m isije na K onti­ nentu koje će u narednim godinam a znatno doprineti jačanju kalvinizm a i u Francuskoj i u Nizozem skoj, a naročito u Flandriji (Pettegree, 19 9 2 : 6 9 -7 0 ). Interesantno je da se sukob izm eđu crkve u Londonu i crkve u Antverpenu (koja je u to vreme bila najjača kalvinistička crkva u N izozem skoj) desio povodom pitanja prava na otpor tiraniji. Aprila 15 6 2 . sazvan je sinod u A ntver­ penu na kome su prisutni doneli odluku o opravdanosti pružanja oružanog o t­ pora tiranskoj vlasti, pozivajući se na m išljenja drugih crkava, a pre svega onih u Londonu, Emdenu i Zenevi. Crkva u Londonu burno je reagovala na ovu od­ luku, držeći se striktno učenja o zabrani otpora, ali nije uspela da obuzda radi­ kalne kalviniste u Antverpenu. Kako se politička kriza u N izozem skoj u nared­ nim godinam a zaoštravala, tako je slabila moć crkve u Londonu da utiče na ni­ zozem ske kalviniste, koji su sve beskom prom isnije pozivali na oružani otpor protiv špansko-papske tiranije (Pettegree, 19 9 2 : 7 6 -7 8 ).

15

stičkih propovednika počela je vrlo brzo da daje plodove. Tokom 1566. sve je više ljudi dolazilo na njihove propovedi: u Amsterdamu je Ambrose Wille okupio 15.000 ljudi, u Gentu je došlo njih 7.00 0 da sluša Hermanna Strijkera, dok je Peregrine de la Grange privukao 10 .0 0 0 građana Turnea. Uskoro je u svim većim gradovima započe­ la praksa okupljanja velikog broja ljudi na poljskim propovedima. "Bila je to zapanjujuća manifestacija snage propovedane reči, poseb­ no zbog svoje spontanosti i načina na koji je udružila sve socijalne klase” (Jones, 1985: 203). No, nije se ostalo samo na propovedima. Leta iste godine gotovo sve veće nizozemske gradove potresao je ta­ las uništavanja katoličkih simbola i ornamenata: od 10. avgusta do 6. septembra bilo je uništeno oko 400 religioznih građevina. Niži slojevi gradskog stanovništva su, pod uticajem kalvinističkih propo­ vedi, bili glavni subjekt destrukcije. Međutim, zanimljivo je to što niko nije stradao, ili bio povređen, iako je načinjena ogromna mate­ rijalna šteta. Ta činjenica svedoči o tome da se radilo o vrlo samosvesnom činu otpora, usmerenom direktno protiv katoličke "idolatrije" i inkvizicije kao njene ozloglašene "avangarde": “Ako su nemiri [1566] bilo šta pokazali onda je to činjenica da su veliki delovi niže i srednje klase Nizozemske postali radikalno otuđeni od [klerikal­ ne] tradicije” (Kossman i Mellink, 19 74 :11). Tako vidimo da je Nizozemska već tokom 1566. dospela u buntovničko raspoloženje, pri čemu su obe frakcije plem­ stva imale političke ciljeve, dok su kalvinisti sledili prevashdono religiozne ciljeve. No, uprkos različitim ciljevima, sve njih je uje­ dinjavao zajednički neprijatelj - španska vlast. Osim toga, i ple­ mićka udruženja i kalvinistički pokret već su u to vreme prevazišli provincijalne granice i prekrili celu Nizozemsku. Zato je njihova borba protiv španske vlasti vrlo brzo prerasla u borbu za oslobođenje cele Nizozemske (i, cum grano salis, za stvaranje nizo­ zemske nacionalne države), u kojoj su mesta za sebe našli i plemi­ ći i kalvinisti. Suočen sa ovim pretnjama svojoj vlasti u Nizozemskoj, Filip odlučuje da još više zaoštri režim i zato Margaretu Parmsku zamenjuje vojvodom Fernandom Alvarezom - vojvodom Albom. Alba je, inače, bio izuzetno okrutan čovek, prekaljen u ratovima koje je celog života vodio (borio se u Italiji protiv Francuza i u Nemačkoj protiv Smalkadenskog saveza), i potpuno nesposoban za

16

bilo kakvu vrstu diplomatije. Upravo to ga je činilo idealnom oso­ bom za jednokratni zadatak slamanja otpora plemića i kalvinista u Nizozemskoj. Zato odmah po njegovom dolasku i prispeću nje­ govih trupa (koje su brojale 9 .0 0 0 dobro naoružanih vojnika) u Nizozemsku, 22. avgusta 1567, započinje teror: tokom sledećih nekoliko nedelja pogubljeno je 12 .0 0 0 ljudi (među kojima je bilo dosta krupnih plemića, kao što su bili Egmont, Horn itd.), dok je oko 10 0 .0 0 0 pobeglo iz Nizozemske. Jedan od ključnih krupnih plemića koji su uspeli da izbegnu iz Nizozemske u Sveti Rimski Rajh Nemačke Nacije bio je Viljem Oranski. Viljem je u to vreme bio jedna od svakako naj­ značajnijih političkih ličnosti u Nizozemskoj: osim što je bio štadholder Holandije, Zelanda i Utrehta, bio je i suveren Oranije. Iako je potonja teritorija bila mala i uz to još ležala izvan N i­ zozemske (tj. u Francuskoj), ona će kasnije Viljemu omogućiti da prilikom sukoba sa Filipom sebe uzdigne u isti rang suvere­ na sa njim. To, ipak, ništa nije uticalo na činjenicu da je Viljem bio Filipov vazal u Holandiji, Zelandu i Utrehtu i da mu je kao takvom sva vlast u nizozemskim provincijama dolazila od ovog potonjeg. No, pošto je sada sukob već eskalirao do tačke na ko­ joj nije bilo povratka, Viljem je početkom 1568. uspeo da priku­ pi dovoljno novca kako bi unajmio vojsku i krenuo u rat sa Albom. Na prve vesti o pristizanju Viljemovih trupa u Nizozem­ sku počeli su da niču pamfleti čiji je cilj bio da opravdaju njego­ vo pravo na otpor španskoj vlasti. Jedan od najmilitantnijih, ko­ ji je te 1568. godine objavljen pod pseudonimom Eusebius Montanus, obraćao se direktno Vilijemu kao članu zvaničnog Saveta države, proglašavajući ga za nižeg magistrata koji je ovlašćen na otpor višem magistratu (Filipu), ogrezlom u nepravdu i idolatriju (Skinner, 1978b: 215). Ni sam Viljem nije ostao “ćutljiv” . Tokom 1568. on objavljuje četiri spisa sa apologijom svog vojnog pohoda. U Upozorenju princa Viljema Oranskog stanovnicima i podanicima Nizozemske od 1. septembra 1568. on je pisao: “Vla­ dari kao i podanici u ovoj zemlji uvek su morali da se podvrgnu formalnom ugovoru i polože svečanu zakletvu da će štititi ta prava [predviđena ugovorom] i ostvarivati ih” ("The Prince o f Orange’s Warning” , 1974: 84). Pozivajući se na klauzulu o pra­ vu na otpor iz Radosnog ulaska, Viljem je dalje Albinu vladavinu

17

proglasio tako nepodnošljivo tiranskom, da je postalo neophod­ no da Nizozemci (na čelu sa Viljemom) organizuju "nužnu, ra­ zumnu, hrišćansku, dozvoljenu i neminovnu odbranu i samoodbranu” sa ciljem da “ povrate jadnim, izgnanim, progonjenim i utamničenim hrišćanima njihove slobode” (cit. prema: Gelderen, 1 9 9 2 :12 1) .4 U to vreme je i pisac anonimnog pamfleta pod naslovom Časna opomena stanovnicima Nizozemske protiv jalovih i la­ žnih nada koje im pobuđuju njihovi ugnjetači pozivao građane Nizo­ zemske na otpor Spancima: “Takođe Vas podsećam da ste u skladu sa svojim privilegijama ovlašćeni da zatvorite kapije va­ ših gradova i da pružite otpor silom ne samo slugama svog vla­ dara nego i vladaru lično, uvek kada pokuša da Vas podjarmi si­ lom oružja” (“ Faithful Exhortation” , 1974: 87). Istini za volju, ni autor Časne opomene nije bio voljan da Filipa optuži za tirani­ ju, nego se zadovoljavao da Albu proglasi tiraninom, a da Filipa II eskupira od svake krivice, pošto navodno ne zna "pravu isti­ nu” o tome šta se događa u Nizozemskoj. Međutim, nastavljao je autor Časne opomene, Nizozemci ne treba da imaju nikakve sumnje da će njihov suveren Filip, onog momenta kada bude sa­ znao "pravu istinu” o onome što se zbiva u njihovoj domovini, naknadno odobriti njihov oružani otpor (“ Faithful Exho­ rtation” , 1974: 87). Time je praktično započela istorija nizozem­ skih teorija prava na otpor tiraniji. No, Viljem Oranski se ovoga puta pokazao neuspešnim i njegov poduhvat je ubrzo završio katastrofom. Pokazalo se da je za otpor tako iskusnom ratniku kakv je bio Alba potrebno još mnogo strpljivog rada i priprema. I dok se Viljem pripremao za novi poduhvat (provodeći dosta vremena u Francuskoj kod Condéa i Colignyja), "Morski prosjaci" započeli su svoju gusarsku gerilu protiv Spanaca. Koristeći Dover kao svoju bazu, potapali su španske brodove u Lamanšu i napadali luke na nizozemskoj oba­ 4 U početku sukoba sa španskom krunom , Viljem je, kao i drugi plemići uosta­ lom , sledio aristokratske ciljeve, a ne cilj "o p šteg dobra” celokupne N izozem ­ ske. Ali, kada je 156 7. pobegao iz N izozem ske u Nemačku, njega je sve više počela da opseda m isionarska uloga oslo bođ en ja Nizozem ske od španske ti­ ranije, dok su interesi njegove porodice postepeno potiskivani u drugi plan (Sw art, 19 7 8 :15 ) . Pomenuti spisi objavljeni 15 6 8 . godine rečito govore o ovoj prom eni ciljeva u Viljem ovom disku rsu .

18

p

li, ostavljajući pustoš gde god bi se pojavili. Naposletku, marta 1572. kraljica Elizabeta prestaje da im pruža gostoprimstvo na tlu Engleske i zato oni kreću u potragu za novom bazom na tlu Nizo­ zemske. Dvadeset četiri borda “Morskih prosjaka" tada zauzima prvo Bril, a potom i čitav niz drugih lučkih gradova Holandije i Ze­ landa, da bi naposletku pronašla glavno uporište u Dordrehtu. Do kraja godine stvorena je jedna kompaktna oslobođena teritorija, sastavljena od Holandije (osim Amsterdama) i Zelanda, iz koje će se nizozemski otpor u narednim godinama prošitiri po svim severnim provincijama.5

2.. Nova vlast u Holandiji i Zelandu lako je 1572. godina bila prekretnica u nizozemskom ratu protiv Spanaca, ona se završila daleko ispod očekivanja Viljema Oran­ skog. Staviše, moglo bi se reći da je njegov ratni plan pretrpeo mnogo više neuspeha nego uspeha. Plan o kojem je reč izgledao je ovako: "Morski prosjaci” trebalo je da napadnu Spance s mo­ ra, Viljem iz Nemačke, a francuski hugenoti iz Francuske. Među­ tim, zbog Elizabetine odluke da im uskrati gostoprimstvo, “ Morski prosjaci” su krenuli u pohod prerano (1. aprila su zau­ zeli Bril), Viljem je skupio vojsku tek u avgustu, posle Vartolomejske noći, kada hugenoti više nisu mogli pomoći ni sebi, a ka­ moli njemu. A kada je ipak krenuo na Nizozemsku, njegova voj­ ska je ponovo poražena. U takvoj, gotovo očajničkoj situaciji, Vi­ ljem je doneo odluku da se prebaci u Holandiju i Zeland i da ta­ mo nastavi da pruža kakav-takav otpor, verujući da će uskoro na­ 5 U speh "M orskih prosjaka” u H olandiji i Zelandu bio je ujedno kraj Albine strahovlade, pošto je povećao kuraž i on og dela stanovništva koji je ostao u provincijam a pod njegovom kontrolom . Po svedočenju A lbinih najbližih saradnika, ljudi su se bili toliko osm elili da su ga, čim bi ga videli na ulici, plju­ vali bez ikakvog straha od smrtne kazne. Tako ga je snašla najgora sudbina ko­ ja m ože da snađe jednog silnika: više nije ulivao strah. N a kraju, njegov p o­ slednji i već gotovo suludi plan bio je da sa španskom vojskom zauzm e što je m oguće više gradova i stavi ih pod potpunu kontrolu, a da preostale jedno­ stavno sravni sa zem ljom (Heyck, 1 9 0 8 :1 1 6 ) . Ali, pre nego što je došao u pri­ liku da počne da sprovodi u život ovaj plan - koji bi sasvim sigurno još više radikalizovao snage nizozem skog otpora - Filip ga je sm enio. Decembra 1573. A lba je definitivno napustio Nizozem sku.

19

ći, kako je govorio, "svoj grob”. Do tada on još nije bio učinio ni­ šta od istorijskog značaja, niti je imao razloga da se nada epohal­ nom preokretu. Pa ipak, uprkos katastrofalnoj situaciji u kojoj se nalazio kada je došao na oslobođenu teritoriju Holandije i Zelan­ da, on će u sledeće četiri godine pokazati da je državnik vanserijskog kvaliteta i da je u stanju da bude vođa Nizozemske revolu­ cije (Swart, 19 7 8 :19 ) . Dva su najvažnija razloga što je otpor uspeo baš u Holandiji i Zelandu. Prvi leži u geografskom položaju ovih pro­ vincija. Dok su Brabant i Flandrija (u kojima je otpor Albi prvih godina možda bio najjači) bili otvoreni pred neprijateljem, Holandija i Zeland su bili zaštićeni mrežom reka i kanala i zato vr­ lo pogodni za odbranu. Drugi razlog je vezan za kalvinizam. Ka­ ko su Holandiju i Zeland oslobodili "M orski prosjaci” , koji su bili sastavljeni od radikalnih kalvinista, to su u ovim dvema pro­ vincijama vlast u prvi mah preuzeli kalvinisti (i sam Viljem Oranski je oktobra 1573. prešao na kalvinizam). Sve ranije soci­ jalne, ekonomske i religiozne razlike između severa i juga N izo­ zemske od tog momenta počele su da se radikalno produbljuju. Dok su pobunjeničke snage na jugu, okupljene oko političkog centra Brabanta, sve više gubile na intenzitetu, Holandija je na severu stvarala sve kompaktniji i snažniji pobunjenički blok (Israel, 19 9 5 :19 6 -19 7 ). O sim toga, čim su oslobođeni Holandi­ ja i Zeland, veliki broj kalvinista došao je iz Brabanta i Flandrije i tu ojačao front. No, možda su još značajnija dva razloga zbog kojih je nova vlast uspela da se održi u Holandiji i Zelandu. Prvi razlog le­ ži u tome što su u kratkom roku obezvlašćeni “Morski prosjaci” (što znači i, cum grano salis, plemići), a drugi je razlog što su se ra­ dikalni kalvinisti odrekli vlasti. Time je Nizozemska revolucija, paradoksalno, u odlučujućem trenutku borbe protiv Spanaca ostala bez radikalnih elemenata na čelu i zbog toga počela da žanje sve veće uspehe. Pozabavimo se detaljnije ovim paradoksom. Početak rata 1568. obeležila je eskalacija brutalnosti na obe strane. Viljemova vojska je tada činila iste zločine nad civilnim stanovništvom kao i Albina. Još gori su bili "Morski prosjaci", ko­ jima je na čelu bio Lumey de la Marek - čovek koji po okrutnosti nije ništa zaostajao za Albom. Logika "Morskih prosjaka” bila je

20

da se na teror mora odgovoriti terorom i zato je u svakom gradu koji su osvojili dolazilo do velikih represalija. Time je zapravo uči­ njena medveđa usluga cilju za koji su se borili "Morski prosjaci” , pošto je umereno građanstvo bilo nesklono da sa njima sarađuje. Kada je Viljem stigao u Holandiju oktobra 1572, vrlo brzo je uvideo da mora da sarađuje sa građanskim staležom i da toj saradnji mora da žrtvuje najradikalnije elemente među "Morskim prosjaci­ ma” . Zato je već početkom 1573. uhapšen Lumeyde la Marck i proteran u Nemačku, a „Morski prosjaci" su obuzdani i stavljeni pod kontrolu. U nastavku rata Viljemu je išla na ruku činjenica da je na svojoj teritoriji uspostavio red i mir i da se pokazao kao pouzdan partner građanskom staležu, dok je Alba sve više tonuo u teror i masakre. Najvažnija posledica ove politike bila je to što je ekono­ mija Holandije i Zelanda počela da cveta uprkos velikim porezima. Viljem je građanskom staležu uspeo da obezbedi unutrašnji mir od 1573, a spoljašnji mir od 1576, tako da su Holandija i Zeland već u to vreme započele svoju ekonomsku ekspanziju koja će Ni­ zozemsku polovinom 17. veka pretvoriti u ekonomski najsnažni­ ju silu Evrope. Viljemov izbor da sarađuje sa građanskim staležom bio je po mnogo čemu presudan. Pre svega, on je oslobođenim provincijama otvorio put za postizanje minimalnog konsenzusa, koji će u narednim decenijama zaista i biti postignut. Do kraja svog života Viljem neće preduzeti gotovo ni jedan korak bez kon­ sultacija prvo sa holandskim provincijskim staležima, a kasnije i sa Opštim staležima. Viševekovni partikularizam, koji je vladao u nizozemskim provinicijama, i tradicionalno ustrojstvo vlasti predstavljali su faktore koji su verovatno najviše doprineli tome da Viljem i građanski stalež za izuzetno kratko vreme uspešno organizuju novu vlast na oslobođenoj teritoriji (Kossman i Mellink, 19 7 4 :18 ). Drugi razlog zbog kojeg je nova vlast u Holandiji i Zelandu uspela da se održi bio je u tome što su kalvinistički radikali i religiozno pitanje u vrlo kratkom vremenu potisnuti na marginu političkih zbivanja. U Holandiji i Zelandu kalvinistički radikali zapravo nikada nisu preuzeli vodstvo - kao što se to desilo u Flandriji i Brabantu - zbog čega je otpor postao stabil­ niji, a ciljevi otpora racionalniji. Staviše, ne samo da u Holandi-

21

ji i Zelandu nikada nije uspostavljena kalvinistička diktatura, nego je od sam og početka prevagnuo sekularni i racionalni stav urbane elite, koji je zastupao i sam Viljem (Swart, 19 78: 21). Vi­ ljem Oranski zapravo nikada nije ni hteo da suzbija katoličan­ stvo, niti da promoviše protestantizam, nego je, po njegovim sopstvenim recima, želeo da "celu domovinu sa njenim starim slobodama i prosperitetom izbavi iz kandži španskih lešinara i vukova" (cit. prema: Geyl, 1 9 3 2 :130 ).6 Istine radi, treba pomenuti i to da su tom trezvenom usmerenju doprinele i same nizo­ zemske crkve, koje su se dobrovoljno odrekle uticaja na politiku. Na sinodu u Dordrehtu 1574, kojem su prisustvovali delegati svih protestantskih zajednica Nizozemske, doneta je odluka da se crkva neće baviti svetovnim stvarima, uključujući tu i politi­ ku. Tako je reformacija u Nizozemskoj pošla sasvim drugačijim tokom od onog kojim je već bila krenula u Svajcarskoj i Škotskoj (Jelsma, 1983: 2 2 1), ostavljajući Viljemu i građanskom staležu odrešene ruke da proglase da je dalji cilj borbe protiv Španaca sloboda a ne religija. Na osnovu ove činjenice može se objasniti zašto su li­ ca kalvinističke veroispovesti mogla da se održe na vladajućim po­ ložajima u severnim provinicijama uprkos tome što su kalvinisti, pa i protestanti uopšte, predstavljali izrazitu manjinu u društvu (procenjuje se da su 1587. protestanti činili svega jednu desetinu stanovništva Holandije). Postojanost njihove vlasti ležala je u od­ ličnoj organizaciji i raspolaganju oružanom silom (Geyl, 1932: 258), ali pre svega u samoj činjenici da su oni vlast obnašali prevashodno zahvaljujući svojoj stručnosti, a ne religioznom opredeljenju, kao i činjenici da su se zalagali za religioznu toleranciju u svakodnovom životu i izbegavanje religioznog fanatizma ma od

6 Viljem i građanski staleži nisu im ali nikakve sim patije za kalvinističku teokratiju. To se dobro vidi iz činjenice da je V iljem , kada je 15 7 5 . osnivao U niverzi­ tet u Lajdenu, dobro pazio da izbegne svaku sličnost sa A kadem ijom u Zenevi i d a omogući sasvim nesektaško i liberalno obrazovanje. Univerzitet u Laj­ denu zam išljen je kao ustanova koja će obrazovati novu nizozem sku elitu i ko­ ja neće imati glavni zadatak da proučava Bibliju i razrađuje protestantsko uče­ nje, nego da štiti građansku slobodu i vladavinu prava. Univerzitet u Lajdenu vrlo brzo je postao poznat kao bastion pozne nizozem ske renesanse i hum a­ nizm a (Kossm an i M ellink, 19 7 4 : 2 1) .

22

koga on dolazio.7 Naravno, takav njihov stav je bio bitno olakšan popustljivošću i pasivnošću katoličke većine. Zato je u pravu Henk van Nierop kada tvrdi da je izostajanje obrazovanja katoličke mi­ litantne reakcije u Nizozemskoj u prvim godinama revolucije u dobroj meri opredelilo različit ishod rata u odnosu na Francusku: nizozemski katolici su se jednostavno oslanjali na špansku vlast i tek sporadično uzimali oružje u svoje ruke. Da je u Nizozemskoj na samom početku obrazovana katolička Liga, kao u Francuskoj, relativno mali broj protestanata jedva da bi bio u stanju da joj se suprotstavi, bez obzira na dobru organizaciju i oružanu silu (Nie­ rop, 1995: 44), a čak i u slučaju da u tome uspe, morao bi da plati visoku cenu religioznog fanatizma i radikalizma, kojim bi odbio građanski stalež od sebe.8 Jula meseca 1572. u oslobođenom Dordrehtu prvi put su se samosazvali holandski provincijalni staleži i na toj prvoj sednici proglasili Viljema Oranskog za štadholdera Holandije. Zanimljivo je da provincijalni staleži nisu izvršili nikakav izbor, ne­ go su Viljema samo priznali i prihvatili kao štadholdera, što je zna­ čilo da on treba dalje da predstavlja "istinske” interese Filipa kao svog pravog sizerena (za koga je rečeno da u tom trenutku nije u mogućnosti da ispravno prosuđuje o situaciji u Nizozemskoj, po­ što je bio odsutan i pod uticajem zlih savetnika). Međutim, novi­ 7 Karakteristično je da je Philippe du Plessis-M ornay u jednom pam fletu podr­ žavao Viljem ovu politiku verskog m ira i tolerancije pozivajući nizozem ske ka­ tolike da ne dopuste da protestanti budu uništeni, pošto će na taj način u n i­ štiti i sami sebe - kao što su to francuski katolici učinili - i izručiti se španskoj tiraniji. Za sam e nizozem ske katolike je bolje, predlagao je du PlessisM ornay, da nađu način da zajednički žive sa protestantim a u miru nego d a za­ počnu građanski rat, koji će celu zemlju strovaliti u katastrofu (Plessis M ornay, 19 74: 163). Viljem je tako trebalo da bude najveća uzdanica ne sam o protestanata nego i katolika, upravo zato što je jedini u stanju da osigura versku toleranciju i svojoj zemlji tako obezbedi mir i prosperitet. 8 D ruga specifičnost rata u N izozem skoj u odnosu na rat u Francuskoj bila je vezana za ulogu "um erenih1': dok su tzv. politiques u Francuskoj odigrali odlu­ čujuću ulogu u stvaranju kom prom isa koji je uspostavio apsolutnu m onarhi­ ju, sa pokatoličenim Anrijem IV na čelu i verskom tolerancijom , u N izozem ­ skoj je Filip II svojom m ilitantnom politikom oterao sve "um erene" (i to pre svega sam og O ranskog) u naručje protestantim a i doprineo jačanju m aksim alističkog opredeljenja, koje je vodilo u sam ostalnost (severnog dela) N iz o ­ zem ske (Nierop, 19 9 5 : 5 0 -5 1).

23

na je bila u tome što je Viljem sada prvi put delio vlast sa provin­ cijalnim staležima; zato on govori o vlasti koja se sastoji od "me­ ne i staleža" (moy et les estais). Između štadholdera i provincijalnih staleža nije bilo nekih formalnih razgraničenja ovlašćenja, nego su praktično delovali kao jedna jedinstvena "vlast” .9 Prilikom sačinjavanja Saveza (Unie) 1575. i Bližeg saveza (Nadere Unie) 1576. iz­ među Holandije i Zelanda, Viljem će biti ponovo priznat kao štadholder, a to će sada imati značenje "suverena i vrhovnog glaveši­ ne" (souverein ende overhooft). Ipak, iako su mu svi nosioci vlasti po­ lagali zakletvu vernosti, njegova je vlast ostala i dalje neraspletiva od provincijalnih staleža.10 A kada su se Opšti staleži Nizozem­ ske ponovo okupili 1576, oni su Viljema, Holandiju i Zeland s pu­ no prava doživljavali kao jednu "jedinicu” (Rowen, 1988: 22). Inače, Opšti staleži su (zadržavajući i dalje za sebe pretenzije na reprezentaciju Nizozemske) 20. januara 1578. dodelili Viljemu ti­ tulu Generalnog vikara (predstavnika) cele Nizozemske, dok su nadvojvodu Matiju izabrali za regenta. Međutim, odmah je bilo jasno da je vlast kod Generalnog vikara, a ne kod regenta (koji za­ pravo i nije imao nikakvu vlast). No, taj sistem je tada postao otvoren i zaokružen, pošto su Opšti staleži napokon proglasili i samog kralja Filipa za tiranina, čime su osujećene njegove namere da povrati suve­ renitet nad nizozemskim provincijama. Filip je u Nizozemskoj mogao da računa još samo na — otpor sopstvenoj vlasti kao ti­ ranskoj: "Kada je kralj odlučio da upropasti ljude koji su mu ta­ ko dugo bili poslušni i pokorni i pružali dobre usluge, i još uvek to čine i obećavaju da će to i u budućnosti činiti, i kada im on

9 Zato se čini ishitrenim zaključak Ed. H eycka da je sedam desetih godina u oslobođenim nizozem skim provincijam a neform alno uspostavljena diktatu­ ra V iljem a O ranskog, koju su O pšti staleži m anje ili više dobrovoljno tolerisali (Heyck, 1 9 0 8 :12 4 ) . M nogo plauzibilniji zaključak m ogao bi da glasi da je sedam desetih godina u N izozem skoj učvršćen dualistički sistem vlasti. 10 To nije nimalo čudno kada se uzm e u obzir koliko su Viljem i provincijski staleži bili m eđusobno zavisni. Iako je Viljem svoju borbu u inostranstvu pri­ kazivao kao borbu protiv španske univerzalne m onarhije i pozivao druge vla­ dare da ga podrže i doprinesu ravnoteži m oći u Evropi, bilo kakva opipljivija inostrana pomoć izostajala je (Sw art, 19 7 8 : 2 4 ). Zato je on jula 15 7 6 . u du­ bokom očajanju pisao: "C e o svet nas je ostavio na cedilu" (Sw art, 19 7 8 : 24).

24

oduzima nadu u mirnu nagodbu - šta tada preostaje ovim jad­ nim ljudima nego da posegnu za onim što i božansko i svetovno pravo dozvoljava i propisuje u ovim slučajevima, što priroda naređuje, što razum propisuje i zakon dozvoljava, to jest, da se dignu na oružje kako bi sebi priskrbili prosperitet i sigurnost svim raspoloživim sredstvima i odagnaju velike opasnosti koje im prete? Dokle god dišu oni će nastojati da svrgnu jaram ovog bednog stranog porobljavanja i obezbede svoju imovinu od pljačke, svoje žene i decu od silovanja, a sebe od bezosećajne okrutnosti najokrutnijeg neprijatelja na svetu" ( “Answer From The States General” , 19 7 4 :15 2 ) . Takav stav Opštih staleža odmah su podržali brojni pamfleti, u kojima se tražilo da Nizozemska raskrsti sa Spancima jednom zauvek. Neki od ovih pamfleta su izjednačavali Spance i katoličanstvo i zagovarali zatiranje katoličanstva kao preventivnu meru protiv restauracije španske vlasti. Tako je npr. Peter Beutterich u pamfletu Istinski patriota dobrim patriotama pisao: "Istinska sloboda [Nizozemske] i opstanak jedne i jedinstvene rimokato­ ličke religije su inkompatibilni. Opstanak rimokatoličke religije i restauracija španske tiranije streme istoj stvari. Nema razlike iz­ među cilja rimokatolika i Spanaca. Potonji hoće uspostavljanje je­ dine i jedinstvene rimokatoličke crkve, a to isto hoće i prvi. Poto­ nji hoće da narod bude poslušan prema kralju, a to hoće i prvi. [...] Po njihovom mišljenju poslušnost prema suverenu ne znači poslušnost u skladu sa pravom, pravdom i pravičnošću, kao i privilegijama i starim običajima; po njihovom mišljenju ona izisku­ je činjenje svega što naredi tiranin, bez reči, bez propitivanja, bez otpora; ispravno govoreći, ona iziskuje da se bude sluga i rob” (Beutterich, 19 7 4 :16 1). Opasnost od ovakvih pamfleta bila je belodana: oni su u mnogo većoj meri otuđivali katolike od nizozem­ ske “opšte stvari" nego što su doprinosili porastu "patriotizma” protestanata. Na kraju krajeva, strah od protestantskog radikali­ zma nije jenjavao u Nizozemskoj (baš kao što nisu jenjavali i po­ jedini ostrašćeni ispadi radikalnih kalvinista protiv katolika) i verovatno mu se može pripisati velika zasluga za zaključivanje Araške unije, u koju je 6. januara 1579. ušlo deset južnih, skoro pot­ puno katoličkih i na potčinjavanje Spancima spremnih nizozem­ skih provincija.

25

Kada su 26. jula 1581. Opšti staleži Ujedinjenih pro­ vincija Nizozemske napokon i formalno proglasili nezavisnost se­ dam severnih provincija (Holandija, Zeland, Utreht, Geldern, Overhisel, Frizija i Groningen) od španske vlasti, oni to nisu uči­ nili na osnovu neke religiozne doktrine ili pravnog dokumenta (uključujući tu i Radosni ulazak), već na osnovu prirodnog prava. Istina, u tzv. Haškom manifestu (Plakkaat van de Staaten Generaei der Geunieerde Nederlanden), u kojem je opravdan čin oslobođenja Nizozemske, postoji pozivanje na Radosni ulazak, ali ne u smislu pravnog osnova za korišćenje prava na otpor tiraniji. Umesto to­ ga, autori Haškog manifesta pozivali su se na opšte pravne princi­ pe koji su preuzeti iz monarhomaškog prirodnopravnog učenja i tu i tamo ih upotpunili pozivanjima na pozitivno pravo (Wolzendorff, 1916: 280). To se najbolje vidi iz stava po kome pravne norme “ koje je kralj pogazio, nisu neke proizvoljne fanta­ zije, već zakoni koje je priroda usadila u ljudska srca i koje su vla­ dar i puk izričito priznali".11 Prirodnopravno obrazloženje otpora Filipu sankcionisano je definitivno u stavu u kojem je konstatovano da je “kralj Spanije izgubio suverenitet” i naterao Ujedinjene provincije da “u saglasnosti sa prirodnim pravom” iskoriste svoje pravo na otpor tiraniji i da upotrebe ona sredstva koja im se čine najpogodnijim za zaštitu njihovih “ prava, privilegija i sloboda” . Sto se tiče samog pitanja suvereniteta, ono je vešto zaobiđeno upotrebom neutralne formule božanskog porekla svake —pa tako i nizozemske - vlasti: “Kada Bog postavi vladara nad jednom ze­ mljom, onda je to zbog toga da bi je štitio od tlačenja i nasilja, kao što pastir štiti stado. Podanici nisu od Boga dati zbog vladara, ne­ go je vladar dat zbog podanika, bez kojih njega uopšte ne bi bilo.” Ako se pak vladar prometne u tiranina onda ga treba bez oklevanja zbaciti. Sto se samog španskog kralja Filipa tiče, on je nasto­ jao da Nizozemcima “ukine stare slobode i baci ih u ropstvo pod španskom vladavinom” , te je zbog toga razvlašćen (“Edict o f the States General”, 1974: 218; upor. i: Schendeil, 1950: 341 i Delfos, 19 72: 83; Skinner, 1978b: 338).

u Philip van M arnix je u prilog ovoj tezi pisao: "N ijednom sm rtniku B og nije dao apsolutnu vlast da sprovodi svoju sopstvenu volju protiv svih zakona i sveg u m a” (cit. prema: Schendeil, 1 9 5 0 : 344 ).

26

3- “Apologija princa Viljema Oranskog” Nizozemska revolucija postavlja veliki problem pred istoriju ide­ ja, i to ne samo zato što u sebi objedinjuje mnoštvo revolucionar­ nih i konzervativnih elemenata nego i zato što su njeni akteri bili krajnje neskloni teorijskim razradama. Kao što ispravno zaključu­ ju Kossman i Mellink u uvodu za svoj zbornik najvažnijih doku­ menata iz vremena Nizozemske revolucije, "[nizozemski] ustanak nisu izveli teoretičari; on nije bio zasnovan na čvrstom uporištu političkih doktrina" (Kossman i Mellink, 1974: 2). Jednako je te­ orijski oskudna bila i pamfletistika, koja je pratila i opravdavala pojedine etape Nizozemske revolucije. Nizozemska pamfletistika je od samog početka bila u potpunosti podređena imperativu ra­ zumljivosti i ubedljivosti i klonila se bilo kakvih teorijskih sporo­ va, koji bi je mogli udaljiti od glavnog cilja - mobilizacije čitalaštva za borbu protiv Spanaca. To, opet, objašnjava njenu uspešnost. Već 1568. Viljemova je propaganda uspevala da mnogo bo­ lje razobliči španske zločine nego što je to uspevalo španskoj stra­ ni u pogledu nizozemskih zločina (Swart, 19 7 8 :17 ). Samim tim, Alba je prvi poraz doživeo na planu propagande i kasnije mu ni sva vojna premoć i umeće neće pomoći da neutrališe posledice tog po­ raza. Sto je bilo još gore po Albu, kako se rat zahuktavao tako je Viljem razrađivao i unapređivao propagandu u svim nizozemskim provincijama, stvarajući iluziju da je jedini uzrok problema u Ni­ zozemskoj Spanija i da će Nizozemska moći mirno da živi čim je napusti španska vojaka. Uspeh ove propagande dugoročno je u dobroj meri uzdrmao moć Spanaca i doprineo pobedi i sticanju nezavisnosti sedam provincija udruženih u Utrehtsku uniju (Swart, 1978: 24). Kada je u pitanju onaj segment nizozemske pamfletistike koji je pokazivao izvesne teorijske pretenzije, onda se može zaključiti da je on najvećim delom stajao pod uticajem francuskih monarhomaških ideja - naročito od 1578, kada su prema Spaniji srušeni svi mostovi i kada se nizozemski otpor upravio direktno prema Filipu. Tada su francuski monarhomasi Nizozemcima po­ čeli da otkrivaju novu političku opciju: nezavisnost na bazi puč­ kog suvereniteta. I zaista, već početkom 1581. u Antverpenu se pojavljuje anonimni pamflet pod naslovom Istinsko upozorenje, čiji je autor prvi put otvoreno formulisao tezu da ako vladar krši uslo-

27

ve pod kojima ga je puk postavio za vladara onda puk ima pravo da mu pruži otpor i “ povrati svoja izvorna prava” . No, kao i fran­ cuski monarhomasi, i nizozemski pamfletisti su se pri ovakvoj argumentaciji suočili sa problemom šta je puk koji pruža otpor ti­ raniji i "vraća svoja izvorna prava”. Korak napred koji su nizo­ zemski pamfletisti nesumnjivo učinili u odnosu na njihove fran­ cuske kolege bilo je potiskivanje religiozne argumentacije u dru­ gi plan i utemeljenje prava na otpor tiraniji na privatnom pravu i doktrini "urođenih sloboda” (Klautke, 1994: 549-550). Osim ove - verovatno najkrupnije - razlike između nizozemskih revo­ lucionarnih pamfletista i francuskih monarhomaha, razlike pos­ toje i u stavu prema staleškoj skupštini, ukidanju kraljevske vla­ sti i sadržaju starog ustava (koji treba uspostaviti). Za razliku od francuskih monarhomaha, koji su bili voljni da dignu ruke od staleške skupštine kao nosioca otpora tiraniji i da prihvate skoro neograničenu vlast Anrija IV čim je postalo izgledno da će on sesti na presto, nizozemski pamfletisti bili su vrlo uporni i nepopu­ stljivi u stavu da su Opšti staleži onaj predstavnik puka koji je ovlašćen da pruži otpor tiraniji, i to sve do poslednje konsekvence - do ukidanja monarhije kao večitog izazova za tiraniju. Tako­ đe, nizozemski pamfletisti bili su skloniji da u svom zagovaranju starog ustava sasvim neuvijeno ističu princip pučkog suverenite­ ta i da se, kako bi potkrepili ovaj centralni stav, sasvim konkret­ no pozivaju na pravne dokumente (vladarske ugovore, pre svega), kojima su zaštićene pomenute "urođene slobode” puka i kojima su predviđeni predstavnički organi puka, nadležni za postupanje u slučajevima ugrožavanja ili ukidanja tih sloboda. Po mišljenju Martina van Gelderena, sve ove specifičnosti nizozemske pamfletistike vidljive su već u periodu 1566-1573, dakle, pre nego što će François Hotman, Théodore de Bèze, Philippe du Plessis-Mornay i Hubert Languet napisati svoje najuticajnije monarhomaške spi­ se (Gelderen, 1992: 274). Ipak, ono što ostaje i dalje kao glavno ograničenje ni­ zozemskih pamfletista jeste staleško shvatanje puka kao subjekta suvereniteta i prava na optor tiraniji. Ovo ograničenje se verovat­ no najbolje može objasniti samim ograničenjima nizozemskog građanstva, koje je i posle revolucije ostalo staleški organizovano, ne napravivši onaj odlučujući korak ka modernom individualizmu

28

(Schilling, 19 9 2: 339). Upravo zbog ovog otpora nizozemskog građanstva prema fragmentaciji, individualizaciji i egalitarizaciji, i sami pamfletisti, koji su im se obraćali i artikulisali njegov svetonazor, nisu našli za shodno da posumnjaju u njegov tradicionalni (staleški) identitet. Zato ni za nizozemske pamfletiste, baš kao ni za francuske monarhomahe, puk još nije mogao postati "individualistička” tvorevina, tj. veštačko udruženje individua koje sa­ mostalno i racionalno raspolažu i staraju se o svojim "urođenim slobodama". Iako se u nekoliko pamfleta pojavljuju ideje da bi se puk mogao shvatiti kao artificijelni i individualistički entitet, ipak je preovladalo staleško određenje preuzeto iz Optužbi protiv tirana (Griffiths, 1959: 51; upor. takođe i Bertram, 19 6 4:49 ). U tome le­ ži, kako je dobro pokazao Richard Saage, jedna od glavnih razlika između nizozemskih pamfletista i kasnijih pobornika Parlamenta u engleskom građanskom ratu. Pošto Nizozemci puk još uvek shvataju staleški, u monarhomaškoj tradiciji, oni se ne mogu oslo­ boditi aristotelijansko-srednjovekovnog okvira argumentacije i teorijski utemeljiti ideju o nesocijalnoj i egoističkoj prirodi čove­ ka. Ta ideja se kod njih, doduše sporadično, javlja i oni nesumnji­ vo čine korak napred u odnosu na francuske monarhomahe pre­ noseći argumentaciju sa religioznog plana na plan privatnog pra­ va i urođenih sloboda, ali još uvek ne uspevaju da izvedu logički konsekventan zaključak o društvu kao veštačkom produktu ra­ cionalnih egoista. Ostaće da taj zaključak izvedu Englezi nešto vi­ še od pola veka kasnije (Saage, 1981: 41). Time dolazimo u poziciju da nizozemske pamfletiste smestimo negde između francuskih monarhomaha i engleskih pobornika Parlamenta u građanskom ratu. Iako ih od francuskih monarhomaha odvaja niz distinktivnih obeležja, oni su im ipak mnogo bliži nego engleskim pobornicima Parlamenta. Pri tom bi se moglo reći da su nizozemski pamfletisti imali mnogo lakši za­ datak nego njihovi francuski istomišljenici kada su u nizozem­ skom (tj. brabantskom, holandskom itd.) starom ustavu tražili elemente za opravdanje prava Opštih staleža (kao "virtuelnih” predstavnika puka) na otpor tiraniji. S druge strane, nizozemskim pamfletistima nedostaje ona teorijska dubina koju su već francu­ ski monarhomasi bili uspeli da dostignu (i koju će engleski po­ bornici Parlamenta kasnije nadmašiti). Nizozemci su, realno

29

uzev, u 16. veku bili mnogo skloniji delanju nego refleksiji 0 mogućim implikacijama svoga delanja. Kaskanje teorijske reflek­ sije za revolucionarnom praksom predstavlja momenat koji Nizo­ zemsku revoluciju, kao prvu klasičnu novovekovnu revoluciju, stavlja u jedan specifičan položaj u odnosu na kasnije revolucije. Kao svojevrsna vododelnica, ona još uvek nereflektovano urasta u klasičnu epohu, propuštajući da problematizuje sve one promene koje je pokrenula u političkom, ekonomskom i socijalnom životu. A ako bi se tražio tekst koji ponajviše predstavlja duh Nizozemske revolucije i ostvetljava njene motive, pokretače i ciljeve, onda bi možda ponajpre u obzir došlaApologijaprinca Viljema Oranskogprotiv Proklamacije kralja Spanije. Pogledajmo prvo kako je upšte nastao ovaj spis. Tokom 1579, dok su trajali mirovni pregovori između Nizozemske i Spanije, Filip nije preduzimao nikakve mere prema svom sada već i formalno osamostaljenom vazalu. Međutim, kada su pregovori bili defintivno osujećeni, Filip je 15. marta 1580. Vi­ ljema Oranskog proglasio odmetnikom i ucenio njegovu glavu. Konkretne optužbe glasile su da je Viljem prekršio veru prema sizerenu, da je sprovodio jeres, sprečavao mir, počinio krivoklet­ stvo, pritvorištvo, brakolomstvo i, na kraju, zaključio brak sa po­ svećenom opaticom za života prve žene. Time je sizerensko-vazalski odnos, koji je povezivao Filipa i Viljema, bio okončan, a ovom potonjem će ostati da u svom opravdanju posegne za argumenta­ cijom koju su sedamdesetih godina već bili razvili francuski monarhomasi. Viljem je na Filipov proglas od 15. marta 1580. uzvratio Apologijom, spisom koji su u njegovo ime najverovatnije sastavili du Plessis-Mornay i Languet (Skinner, 1978b: 338). U njoj on zauzi­ ma stav vazala koji je prinuđen da raskine svoje veze sa sizerenom zbog toga što je ovaj već bio razvrgnuo odnos vere koji ih spaja (Kelley, 1981:318). Zato je španski kralj Filip pravi i gotovo jedini neprijatelj Nizozemske, protiv koga se usmerava Apologija (dok se Alba pominje tek sporadično). U tom delu argumentacije verovatno je najznačajnije pozivanje na brabantski Radosni ulazak. Ipak, ia­ ko je logika celog Viljemovog stava bila vazalska, njeno ishodište više nije moglo biti izraženo u vazalsko-sizerenskim kategorijama. U to vreme je u Nizozemskoj već postojao dualistički sistem vlasti

30

sa potpuno novom ulogom Opštih i provincijalnih staleža, tako da se to više nije moglo ignorisati ni u jednom segmentu političkog života, pa tako ni u pravu na otpor tiraniji. Sam Viljem je do tada verovatno već bio uveren da jedini pravni osnov za nizozemsku borbu protiv španske vlasti leži u klauzuli o otporu u Radosnom ula­ sku, nad kojim su se zaklinjali svi brabantski vladari, uključujući i samog Filipa (Wolzendorff, 1916: 51). A pošto je Filip pogazio za­ kletvu predviđenu Radosnim ulaskom, on je automatski postao tira­ nin i izgubio pravo na poslušnost svojih vazala.12 Pri tom je i Vi­ ljem stao na stanovište, koje će kasnije zastupati brojni nizozem­ ski pamfletisti, da brabantski vladarski ugovor važi ne samo za Brabant nego i za celu Nizozemsku (Kappen, 19 8 8 :14 5). A ako je to zaista tako, onda su zapravo jedino Filipovi (bivši) vazali u Brabantu bili u stanju da zemlju legalno oslobode od španske vlasti. To je razlog što Apologija donosi zanimljivu tvrdnju da Filipovi (bivši) vazali u Brabantu - na čelu sa Viljemom - imaju istu ulogu koju su efori imali u Sparti, tj. da čuvaju kraljevstvo od tiranije kra­ ljeva ("The Apologie” , 1969: 79). Ovo pozivanje na efore u Apolo­ giji najverovatnije je imalo za cilj da se na legitimaciju otpora pozove direktno iz Calvinovog učenja (Kingdon, 1985b: 229). Sto se samih Filipovih optužbi tiče, Viljem na njih od­ govara još žešćim napadom za tiraniju, lične zločine, ubistvo vla­ stite žene i deteta i rodoskvrnuće (“The Apologie” , 1969: 44; upor. i Schendell, 1950:337-339). Kulminaciju kontranapada do­ stiže konstatacija da je Filip toliko moralno iskvaren čovek da se njegovo obavljanje vlasti kosi sa moralnim zahtevima koje pred ličnost vladara postavlja sama vladarska služba. Samim tim, prav­ nom osnovu otpora tiraniji dodaje se sada i moralni osnov: "I ako kažemo da odbijamo vladavinu takvog incestuoznog kralja, ubice svoga sina i svoje žene, ko bi mogao da nas po pravdi optuži zbog toga? Koliko je bilo kraljeva koji su bili svgnuti i proterani iz svo­ jih kraljevstava a da nisu izvršili tako strašne zločine?” ("The Apo­ logie” , 1969: 44-45)-

12 l J Apologiji čak stoji n a u k “ G ran adi” da izvuče pouku iz činjenice da je Filip na temelju Radosnog ulaska izgubio vladarsko pravo u Brabantu (odnosno celoj N izozem skoj) i da i sam a zbaci tiranina ("Th e A pologie", 19 6 9 : 5 0 ).

Naposletku, mora se primetiti da se Viljemova mržnja prema Filipu delimično preliva i na sve Spance, poprimajući obli­ ke prave nacionalističke mržnje. Spanija je tako u Apologiji defi ni­ šana kao "prirodni neprijatelj” Nizozemske ("The Apologie” , 19 6 9 :4 8 ),13 a sami Spanci su "demaskirani” kao perverzni i tiran­ ski ljudi, koji svugde gde vladaju, a posebno u Americi prema In­ dijancima, pokazuju "svoju pervertiranu prirodu i tiransku želju i volju” ("The Apologie” , 1969: 53). Naglašavajući civilizacijsku razliku između Evrope i Amerike, Viljem završava svoj “ portret” Spanaca u Apologiji lekcijom o tome da se Spancima ne sme dozvo­ liti da se prema Nizozemcima ponašaju onako (divljački) kao što se ponašaju prema Indijancima. Time se pravnim i moralnim osnovima za pružanje otpora Filipu (i Spancima) pridružuje i ovaj civilizatorski - preduzimajući borbu protiv španskog divljaštva, Nizozemci preuzimaju na sebe misiju odbrane civilizacijskih te­ kovina Evrope. Kao što se može videti, uprkos neospornim usavršava­ njima u teoriji prava na otpor tiraniji, u V\\]etnovo] Apologiji nedo­ staje revolucionarni naboj, tj. sposobnost reflektovanja promena koje je pokrenula Nizozemska revolucija, a koje nadilaze puko ru­ šenje Filipove tiranije. Zato se može zaključiti da je argumentacija koja se nalazi u Viljemovoj Apologiji u biti monarhomaška i da ne izlazi iz te tradicije. To je, uostalom, i logično, ako je zaista tačno da su je napisali glavni predstavnici francuske monarhomaške te­ orije, du Plessis-Mornay i Languet. No, odsustvo refleksije o revo­ lucionarnom karakteru zbivanja u Nizozemskoj nije odlika samo ovog spisa. Nizozemski pamfletisti tek vrlo sporadično počinju da naziru nešto od revolucionarne logike zbivanja koja opisuju. Tako u anonimno objavljenom pamfletu pod naslovom Istinito upozore­ nje svim vrednim ljudima Antverpena iz 1581. autor piše: “Bog je stvo­ rio sve ljude slobodnim i hoće da se njima vlada pravedno i u skla­ du sa zakonom, a ne proizvoljno i tiranski” ("A True Warning” , 1974: 228). Zato, po mišljenju autora ovog pamfleta, ljudi traže od onoga koga "postavljaju za vladara" da se zakune da će vladati

13 N a drugoj strani, Viljem ova rodna Nem ačka, koja je oružano pom agala nizo­ zem ske pobunjenike, proglašena je "prirod n im prijateljem" N izozem ske ("T h e Apologie", 19 6 9 : 48 ).

3^

u skladu sa pravilima za koja smatraju da su korisna za celu ze­ mlju. Ako vladar kasnije ipak postane tiranin, sva vlast se vraća na­ rodu i narod može slobodno da "izabere novog zaštitnika i gospo­ dara i da mu postavi takve uslove za koje misli da su najbolji za si­ gurnost zemlje i prosperitet svih građana” ("A True Warning” , 1974: 229). Dakle, autor Istinskog upozorenja već počinje da usvaja onaj revolucionarni stav do kojeg će idućeg veka tako mukotrpno dolaziti Englezi (zaključno sa Johnom Lockeom), a koji proklamuje da se u trenutku rušenja tiranije sva vlast vraća puku i da on može da stvori novo političko uređenje koje bi se pokazalo najboljim za “ sigurnost zemlje i prosperitet svih građana” .

4. Stvaranje nizozemske republike Krajnji - revolucionarni — rezultat Nizozemske revolucije bila je građanska republika. To na prvi pogled čudi pošto revoluciju nisu pokrenuli građani nego plemići, i pošto je njen vodeći lik - Viljem Oranski - pripadao krupnom nizozemskom plemstvu (Swart, !9 78 ; 5). Pa ipak, zahvaljujući već opisanoj saradnji između Vilje­ ma i građanskog staleža (isprva samo Holandije i Zelanda, a na kraju i celokupne Utrehtske unije), predstavnici građanstva u staleškim skupštinama su se uključili u obavljanje svih segmenata vlasti i vremenom sazreli u pravog i iskusnog političkog subjekta. Pri tom je ovo građanstvo, kao što je već konstatovano, ostalo staleški zatvoreno i praktično redukovano na najbogatije građanske slojeve.14 Oni su ukinuli drugi (sveštenički) stalež, dok su prvi (plemićki) stalež u potpunosti neutralisali: u Holandiji je plem­ stvo bilo socijalno i politički beznačajno, dok se u ostalim provin­

14 Viljem I O ranski je svojevremeno bio protežirao niže građanske slojeve, u ko­ jima je uživao veliki ugled, da steknu pravo da šalju predstavnike u staleške skupštine (Swart, 19 7 8 : 2 1). Ipak, i pored toga, nizozem ska republika nikada nije uspela da slom i okove oligarhije i zaista proširi svoju socijalnu bazu. Pra­ vo glasa je i u 17. veku imalo daleko manje stanovnika nego u Engleskoj: oko 0 ,5 % punoletne m uške populacije. Jedini izuzetak je činila provincija Frizija, u kojoj je, zbog prava političke participacije koje su uživali seljaci, pravo glasa imalo između 10 -17 % punoletne m uške populacije (broj je varirao od jedne do druge opštine). Ipak, vredno je pom ene da je postojala visoka participacija građanstva u organim a opština i korporacija (Schilling, 19 9 2 : 32 7 -32 8 ).

33

cijama bezostatno pokorilo građanstvu (Schilling, 19 9 2:339 ). Ta­ ko naglo ojačavši još za Viljemovog života, građanski stalež se po­ sle njegove smrti mogao pojaviti kao pravi osnivač i nosilac nizo­ zemske republike (Swart, 1978: 39). No, stvaranje nizozemske građanske republike bilo je sve drugo samo ne izraz jasne i od­ lučne volje nizozemskog (bogatog) građanstva da izvrši revoluci­ ju, uzme vlast u svoje ruke i stvori prvu novovekovnu republiku na tlu Evrope (ako se ne računa vrlo specifična švajcarska konfederalna tvorevina). Građanska republika u Nizozemskoj bila je ne­ sumnjivo posledica ekonomske i političke snage građanstva, ali je kao realna politička opcija odnela prevagu tek kada su iscrpljeni svi pokušaji da se uspostavi monarhija po volji nizozemskog (a pre svega holandskog) građanstva. Istinski preokret u Nizozemskoj revoluciji nastupio je 26. maja 1578, kada se severnim provincijama pridružio najboga­ tiji nizozemski grad Amsterdam. Nakon toga, holandsko građan­ stvo preraslo je u jednu kompaktnu i neverovatno moćnu grupaci­ ju, omogućivši da otpor Spancima postane još žešći i beskompromisniji. To je - skupa sa već pomenutim osnivanjem Araške uni­ je - naposletku dovelo do stvaranja Utrehtske unije, koju je 23. ja­ nuara 1579. zaključilo sedam severnih i u značajnoj meri prote­ stantskih provincija. Time je Nizozemska praktično podeljena na dva dela - severni i južni - koja će se vremenom pretvoriti u savremene Ujedinjene provincije Nizozemske i Belgiju. U nekim (iako ne svim) provincijama ujedinjenim u Utrehtsku uniju, Viljem Oranski je nastavio da obavlja službu štadholdera, ali je njegov položaj postao krajnje prekaran. Pošto se novi monarh tek tražio (i to među evropskim vladarima koji bi bili u stanju da obezbede adekvatnu vojnu pomoć u ratu protiv Spanije), to je ispadalo da Viljema niko nije postavio na funkciju štadholdera (Opšti staleži su ga i dalje samo priznavali). Uprkos svemu tome, on je i dalje ostao "suveren i vrhovni glavešina” . U tom kontekstu je interesantno pomenuti i to da su Holandija i Zeland 1583. pripremili vladarski ugovor sličan Radosnom ulasku, na osnovu kojeg je Viljem Oranski trebalo da postane vladar u ove dve provincije, izabran od provincijalnih staleža, kojima je suverenitet priznat eksplicitno (upor. detaljnije: Rowen, 1988: 29 ). Međutim, Viljem gine u atentatu 10 . jula 1584, i tako ceo

34

ovaj plan propada. Da nije bilo atentata, vrlo je verovatno da bi Viljem na kraju postao vladar ne samo Holandije i Zelanda nego i cele Nizozemske, i da bi se na taj način potpuno formalizovao dualistički sistem vlasti u jednoj mešovitoj monarhiji. Sasvim je, pak, izvesno da se u ovoj fazi Nizozemske revolucije stari režim već bio u potpunosti urušio, iako Viljem i građanski stalež to nisu smeli da priznaju, tako da su nastavili da obavljaju svoje prividno stare funkcije - funkcije štadholdera i staleških skupština. Utrehtski sporazum od 29. januara 1579. je, do­ duše, kasnije tretiran kao neka vrsta nizozemskog ustava (Kos­ sman i Mellink, 19 74 :32), ali on nije bio u stanju da u potpunosti utemelji novu organizaciju vlasti. Zato su Viljem i staleške skup­ štine (Opšti i provincijski staleži) morali da se oslone na nefor­ malna i ad hoc dogovaranja i da ustavna rešenja permanentno do­ punjavaju ili prepravljaju. Ipak, kako konstatuju Kossman i Mel­ link, u Nizozemskoj je u to vreme počela da se rađa rudimentarna svest o važnosti ustava i prevashodnoj potrebi njegove zaštite, ta­ ko da je onaj upotrebljivi deo Utrehtskog sporazuma bio afirmisan u praksi. Takvo stanje je donekle razumljivo kada se uzme u obzir da je Nizozemska u vreme stvaranja Utrehtskog sporazuma bila u potrazi za novim monarhom i da "ustav” i nije bio zamišljen da reguliše postojeću situaciju. "Ustav” je, drugim recima, morao biti takav da dozvoli izbor novog monarha iz redova neke od evropskih dinastija ili da kulminira u suverenitetu Opštih staleža i/ili provincijskih staleža. Nakon uspešnog atentata na Viljema Oranskog, a naj­ kasnije nakon neuspeha Opštih staleža u "angažovanju” grofa od Leicestera, doneta je konačna odluka da Nizozemska postane re­ publika (Lademacher, 19 9 3 :16 1). Opšti staleži su, malo po malo, preuzeli poslove koje je obavljao Viljem (pre svega u domenu spoljne politike), a od 1593. počeli su i da zasedaju neprekidno u Hagu. Ipak, Opšti staleži nikada nisu dospeli do koncepta zako­ nodavne vlasti, sa kojom bi se identifikovali. Pošto su na ljudske zakone još. uvek gledali na stari srednjovekovni i monarhomaški način, kao na sredstvo sprovođenja Božjih zakona, nisu došli na pomisao da bi sami mogli započeti slobodnu, pravnokreativnu delatnost u skladu sa interesima onih koje predstavljaju (Saage, 19 8 1:4 1). Uopšte, u Nizozemskoj se nije probila ideja o različitim

35

vrstama vlasti koje bi trebalo raspodeliti različitim organima. Pi­ tanje suvereniteta bilo je još uvek dominantno i zato su se po Viljemovoj smrti Opšti staleži sve više angažovali kako bi sami postali "suveren i vrhovni glavešina”. I zaista, između 1588. i 1598. njima je pošlo za rukom da konsoliduju Ujedinjene provin­ cije, stvore uslove za snažnu ekonomsku ekspanziju, učvrste repu­ blikansko političko uređenje, učine nepotrebnom zamenu za Fili­ pa (odnosno za ono što je Viljem trebalo da postane) i razvlaste Savet Države (koji je formiran odmah nakon Viljemove sm rti).'5 Takav rasplet nagovešten je već u pregovorima sa Elizabetom 1585 (u vezi sa mogućnošću da grof od Leicestera postane nizozemski monarh), kada su Opšti staleži počeli da suvernitet rezrevišu za sebe: pošto su zahtevali da grofa od Leicestera za nizozemskog monarha postavljaju (i razrešavaju) sami (a ne Elizabeta), logična posledica tog stava je bila da su oni sebe doživljavali kao nizozem­ skog suverena (Kossman i Mellink, 1974: 47). No, uprkos svim ovim postignućima, Opšti staleži ni­ kada nisu postali suveren stricto sensu. Jedan razlog za to leži u či­ njenici da Opšti staleži nikada nisu uspeli da redukuju ogromnu moć provincijalnih staleža (Lademacher, 1993: 159). Njihova ovlašćenja bila su i ostala minimalna i bila su stavljena isključivo u službu izvršenja osnovnog zadatka (koji su delili sa štadholderom) - da obezbede slobodu postupanja provincijalnih vlasti tako što će voditi uspešnu vojnu, diplomatsku i trgovinsku politiku (Schilling, 1992: 322). Na kraju krajeva, u Opštim staležima je svaka provincija imala po jedan glas, a sve odluke morale su biti donete jednoglasno, što je ovaj organ vlasti u dobroj meri identifikovalo sa institucijom u kojoj se usklađuju politike formulisane na sedam provincijalnih staleških skupština. Fernand Braudel će zato s pravom Opšte staleže nazvati "permanentnom delegacijom provincijalnih staleža” (Braudel, 1990b: 208). Januara 1586. Op­ šti staleži će čak morati eksplicitno da proglase da su provincijal­ ni staleži postali institucije "u kojima sada počiva suverenitet ze15 U svom M odem om svetskom sistemu Im m anuel W allerstein ispravno prim ećuje da su nizozemsku pobunu protiv šp an sk o g jarm a pokrenuli plemići, raspali­ li je radikalni kalvinisti u m om entim a kada joj je ponestajalo daha, da bi naposletku građanstvo uzelo čvrsto "u z d e ” u ruke i stvorilo nizozem sku državu prem a svojim metilima (W allerstein. 1 9 8 6 :1 4 7 ) .

36

mije" (cit. prema: Kossman i Mellink, 1974: 48). Najjači integra­ tor koji je - barem u ovo vreme - provincije držao u okviru Utrehtskog saveza bio je zajednički neprijatelj i svest o tome da su van saveza provincije izgubljene. Gde god rat nije igrao neposred­ nu ulogu političko uređenje pokazivalo je vrlo veliki stepen labavosti. Osim toga, već se u ovo vreme formirao oštar antagonizam između holandskog građanstva (koje je ovladalo holandskim pro­ vincijalnim staležima) i svih ostalih političkih subjekata, koji su se branili od holandske dominacije (Erbe, 19 9 3 :17 2 ). Poseban problem sa kojim se nizozemska građanska re­ publika suočavala ticao se odnosa staleških skupština prema puku. Republikansko uređenje je već po definiciji podrazumevalo pučki suverenitet, a 0 njemu u Nizozemskoj - praktično otkako je zbačen Filip i proglašena nezavisnost - niko nije govorio. Zato će engleski autor Thomas Wilkes proncljivo zapaziti da u Nizozemskoj ne sa­ mo da vlada konkurencija Opštih i provincijskih staleža u pogledu suvereniteta nego sve staleške skupštine praktično uzurpiraju puč­ ki suverenitet. Na ovu kritiku pokušaće da odgovori Francis Vranck, osporavajući Wilkesovu tezu da u Nizozemskoj postoji antagoni­ zam između pučkog suvereniteta, suvereniteta Opštih staleža i su­ vereniteta provincijskih staleža. Dokaz za to, smatrao je Vranck, le­ ži u jednostavnoj činjenici da - barem u Holandiji i Zelandu - u poslednjih 800 godina neprekidno traje legitimna vlast koja izražava volju naroda (Vranck, 1974: 274). Snaga Vranckovog odgovora leži u nepobitnom odsustvu bilo kakvog osporavanja staleških skupšti­ na od nizozemskog građanstva (koje se već uveliko bilo poistovetilo sa pukom in toto). No, time je praktično u prvi plan istaknuta konzervativna strana političkih zbivanja u Nizozemskoj, tj. nepre­ kinuti kontinuitet jedne srednjovekovne institucije i njenog legiti­ miteta. Međutim, u vreme kada je Vranck pisao, sve staleške skup­ štine su već radile na uspostavljanju novog republikanskog uređe­ nja a da ni od koga nisu tražile ovlašćenje za to ili nekome polagale račune. Za legitimiranje tog revolucionarnog posla više nije dosta­ jao srednjovekovni princip staleške reprezentacije. Zato su na neki način obe strane bile u pravu: Wilkes u svojoj tvrdnji da su u Nizo­ zemskoj na delu tri pretendenta na suverenitet koji se međusobno isključuju, ali i Vranck u naglašavanju pučkog suvereniteta koji se manifestuje kroz princip reprezentacije i jednostavno odsustvo bi-

37

lo kakvog neslagnja ili osporavanja odluka koje donose pred­ stavnička tela (staleške skupštine) od strane onih koje ta tela pred­ stavljaju. Međutim, ni Wilkes ni Vranck još nisu bili u stanju da formulišu ideju da pučki suverenitet treba da se u revolucionarnim pri­ likama ovaploti u posebnoj ustavotvornoj skupštini koja će posta­ viti ustavne temelje budućoj državi. Ta ideja je Nizozemcima osta­ la potpuno strana, tako da je njihov ambivalentan stav prema korenitom inoviranju odnosa u državi (kojim je dominirala težnja da se sve promene kamufliraju starorežimskim pokrovima - sa jednim jedinim izuzetkom proskribovanja stare službe monarha) ostao verovatno najveća prepreka sređivanju institucija i ovlašćenja u nizo­ zemskoj republici.16 Neregulisane odnose između Opštih i provincijalnih staleža, koji su već sami po sebi bili komplikovani, zakomplikovaće dodatno i uloga dinastije Oranskih. Ujedinjene provincije su barem u početku - bile republika sa malo republikanaca, tako da su se vrlo brzo javile značajne političke snage koje su zagovarale monarhiju. Ličnost koja je bila najviđenija za monarha bio je Mo­ ris, sin Viljema Oranskog. Odmah nakon Viljemove smrti Moriš je, iako nepunoletan, naimenovan u Savet Države, da bi se kasnije posvetio vođenju rata. Neprekidne pobede učinile su ga krajem 16. i početkom 17. veka najslavnijim vojskovođom u Evropi. Stara po­ litička Viljemova slava tako se združila sa vojnom Morisovom sla­ vom i ideja da se Oranski promovišu u nizozemsku kraljevsku di­ nastiju počela je da se širi van kruga Morisovih prijatelja. Štaviše, nju su najsrdačnije prihvatili svi kojima je smetala dominacija holandskog građanstva i koji su smatrali da će jedino monarh dovesti 16 Zanim ljivo je i to što N izozem ci nisu im ali afinitete ni prema antičkom republikanizm u, koji im se, u nedostatku teorijskih inovacija, nam etao kao naj­ bolji oslonac. Proboj republikanizm a u nizozem sku političku m isao desiče se praktično tek sa braćom Johanom i Pieterom de la Court i Spinozom , u vre­ me tzv. "istinske slobode" Jan a de W itta ( 1 6 5 0 - 16 7 2 ) . M eđutim , i tada je ni­ zozem ski republikanizam ostao eklektičan i sam o delim ično otvoren za uticaje antičkog republikanizma (upor. G elderen, 19 9 2 : 2 7 7 ; takođe i Schilling, 19 8 4 ). 17 Tako npr. jedan od najznačajnijih političkih pisaca i zagovornika državnog rezo­ na u Nizozemskoj Justus Lipsus u svom spisu Političke opomene iprimeri iz 16 0 5 . otvoreno zagovara uspostavljanje monarhije u Ujedinjenim provincijama, dok puk tretira kao običan remetilački faktor u državi (Miinkler, 1987: 302).

38

ponovo Ujedinjene provincije u stanje ravnoteže (Rowen, 1988: 4 1).17 Iako neće biti realizovana za Morisovog života, ta ideja će doprineti da se ponovo reaktuelizuje neformalna kvazimonarhijska pozicija štadholdera, koja će biti u faktičkom posedu dinastije Oranskih sve do 1747 (sa prekidima 1651-1672. i 1702-1747), da bi zatim postala nasledna u skladu sa zakonom (Erbe, 19 9 3 :12 0 ). Kada se sve to ima u vidu, razumljivo je zašto u Nizo­ zemskoj nijedan politički subjekt nije bio i nije ni mogao biti su­ veren. Fragmentiranost uređenja, sa neprestanim blokadama Op­ štih staleža od provincijalnih staleža, s jedne strane, i neformalni položaj Oranskih kao štadholdera (kako bi se uravnotežila moć između Holandije i ostalih provincija), na drugoj strani, doprineće tome da Nizozemska postane specifična i za ono vreme (inten­ zivnog centralizma) krajnje čudna državna tvorevina. Do istog zaključka je došao i sam Jean Bodin, tvorac koncepcije suverenite­ ta i savetnik vojvode od Anjoua, prilikom njegovog kratkotrajnog nastojanja da postane "suvereni” vladar Nizozemske.18 A kada je vojvoda preduzeo poduhvat osvajanja Antverpena januara 1583, kao svojevrsnu manifestaciju suverene vlasti nad neposlušnim po­ danicima, Bodin je smatrao da je to logičan put izgradnje (monar­ hijskog) suvereniteta u Nizozemskoj. Kako je ceo poduhvat zavr­ šio katastrofom, od koje se vojvoda više nikada nije oporavio (umro je samo mesec dana pre Viljema Oranskog), Bodinu je ostalo još samo da zaključi da će ovo osujećenje stvaranja suvere­ niteta odvesti nizozemske provincije u propast (Holt, 1986: 185).19 Iako je Bodin u svom sudu bio opterećen poistovećenjem suvereniteta sa monarhijskim suverenitetom (koji je navodno je­ dini u stanju da državu spase od propasti), on je ipak bio u pravu kada je konstatovao nemogućnost Opštih staleža da dodele Nizo­

18 B odin je, kao savetnik vojvode od Anjoua, bio jedan od najagilnijih zagovor­ nika da se lista titula budućeg vladara N izozem ske dopuni titulom "su ve­ ren ". M eđutim , O pšti staleži su to glatko odbili, insistirajući da suvernost znači apsolutnu vlast, koja je inkom patibilna sa nizozem skim državnim ure­ đenjem (Zagorin, 19 8 2 b : 12 0 ) . 19 Zanim ljivo je da su se prvi pamfleti koji su zagovarali republikansko uređe­ nje u Nizozem skoj pojavili upravo kao reakcija na neuspešan eksperim ent sa "tiranin om " Anjouom . U m esto ugledanja na savrem ene m onarhije, autori ovih pam fleta su Nizozem cim a savetovali da slede prim er Svajcarske republi­ ke i na taj način najbolje očuvaju vlastite slobode (Gelderen, 1 9 9 2 :1 9 1 ) .

39

zemskoj jedno jedinstveno i koherentno ustavno uređenje. Ume­ sto toga, u narednom periodu će se sukobi oko ingerencija vlasti nastaviti, omogućavajući dinastiji Oranskih da neprestano ojača­ va svoj kvazimonarhijski položaj, da bi ga na kraju, 1815, zaista učinila monarhijskim. No, sa naglašavanjem protivrečnosti ustavnog uređe­ nja nizozemske republike ne treba ići u krajnost. Koliko god ma­ na to uređenje imalo, ono je ipak bilo u stanju da okupi sve poli­ tičke aktere u Nizozemskoj u jedan politički okvir koji je raspola­ gao minimumom predvidljivih pravila (i kojem je na raspolaganju stajala jedna dobro organizovana administracija koja se pridržava­ la zakona: Schilling, 19 9 2: 324-325). Sama činjenica da ta pravila nisu bila u potpunosti pozitivirana i učinjena delom pisanog usta­ va još uvek ne obesnažuje činjenicu njihovog dejstva. Staviše, Ni­ zozemska je do početka 17. veka dobila državu koja će biti dovolj­ no snažna da marta 160 9 . izdejstvuje potpisivanje za nju krajnje povoljnog mira sa Spanijom. Taj mir će trajati 12 godina i za to vreme će Nizozemska uspeti da prikupi snagu ne samo za završni­ cu svoje borbe za nezavisnost (16 21-16 4 8 ) nego i za uzdizanje u tada najmoćniju državu Evrope.20 Do tog vremena se u Nizozem­ skoj već sasvim etablirala koegzistencija osam staleških skupština (jedne opšte i sedam provincijalnih) i jednog štadholdera. Narav­ no, ta koegzistencija nije uvek bila miroljubiva. Konflikti između ovih nosilaca vlasti bili su brojni, tako da su se vremenom uobli­ čile dve svojevrsne "partije" koje su imale oprečan stav prema sta­ tusu štadholdera u republici. Na jednoj strani bili su oranžisti, ko­ ji su zagovarali jaku štadholdersku vlast, a na drugoj regenti, koji 2 0 O cene da je Nizozem ska u 17. veku bila slaba država Im manuel W allerstein je ispravno odbacio kao neutem eljene, budući "d a vrijedi upravo suprotno: u sedam naestom stoljeću nizozem ska je država bila jedina evropska država s dovoljno unutrašnje i vanjske snage tako da su njezine potrebe za m erkantilističkom politikom bile m inim alne. [...] Sto g a se 'liberalna' decentralizirana struktura nizozemske države m ože sm atrati prije pokazateljem snage ne­ go slabosti" (Wallerstein, 19 8 6 : 3 1 0 - 3 1 1 ; upor. i Braudel, 19 9 0 b : 2 1 8 ; Sch il­ ling, 19 9 2 : 323). Franz Neum ann je d ošao do m nogo univerzalnijeg zaključ­ ka da je svaka, a ne sam o nizozem ska, liberalna ustavna država bila "uvijek toliko jaka koliko su to okolnosti zahtijevale. O na je osvojila velika koloni­ jalna carstva, vodila ratove, ugušivala u stan ke u svojoj unutrašnjosti i za du­ go vrijem e očuvala svoju m oć” (N eu m ann , 19 7 4 : 74).

40

su hteli da vlast štadholdera što više ograniče ili čak ukinu. Borba između ove dve partije je ponekad dostizala opasne razmere (o če­ mu svedoči nasilna smrt dvojice najistaknutijih regentskih prvaka i, ujedno, holandskih pensionara u 17. veku —Oldebarnevelta i De Vita), ali nikada nije ugrozila ustavni poredak:21 “Ako ipak uspo­ redimo unutarnje nesuglasice u Ujedinjenim provincijama s unu­ tarnjim nesuglasicama u Engelskoj i Francuskoj, svaki pametni analitičar mora uvidjeti da je situacija u Nizozemskoj bila manje burna nego u tim drugim državama; unutarnje podjele vladajućih slojeva manje su cjepale društvo, a niži su se slojevi manje bunili” (Wallerstein, 1986: 311). I upravo je ta činjenica najbolje svedočila o tome da je Nizozemska postala ustavna država. Budući da u ustavnoj državi nema suverena, svi nosioci vlasti su prinuđeni da pronalaze svoje mesto u jednom sistemu prava i obaveza, ovlašćenja i odgovornosti. To je slučaj i same nizozemske republike, u ko­ joj je vlast - na ovaj ili onaj način - bila podeljena između Opštih staleža, provincijskih staleža i kvazimonarhijskog štadholdera iz dinastije Oranskih. Ipak, mora se reći i to da je u 18. veku Nizozemska postala premala ne samo da održi svoje ustavno uređenje i pri­ vrednu hegemoniju nego i da se vojno odupre velikim evrop­ skim silama (Kenedi, 19 9 9 :112 -113 ) . Te sile su tada, štaviše, do­ šle u priliku da iskoriste nesavršenost nizozemskog ustavnog uredçnja i da se upliću u sukob oranžističke i regentske partije. Tako Prusi na poziv Viljema V Oranskog okupiraju Nizozemsku 1787, razbijaju regentsku stranku i ojačavaju vlast štadholdera (nakon što ju je regentska stranka ukinula godinu dana ranije). Progonjeni republikanci iz regentske stranke vraćaju se 1795. u 2 1 Kako ističe Heinz Schilling, ključ stabilnosti nizozem ske republike ležao je u tom e što su obe partije delile iste tem eljne vrednosti, zbog čega opozicija ni­ kada nije imala nameru da ruši ustavni poredak (Sch illin g, 1 9 9 2 :3 2 6 ) . To va­ ži čak i za Viljem a II O ranskog, koji je 16 5 0 . preduzeo najopsežnije mere retribucije prema pripadnicim a suprotne (regentske) partije. M eđutim , ni on nije hteo da sruši ustavni poredak, već sam o da skrši otpor O pštih staleža njegovoj politici koja se suprotstavljala Vestfalskom m iru i zagovarala nasta­ vak rata protiv Spanije. Iako se te godine zaoštrio sukob izm eđu oranžista i regenata, usled čega su svi kasniji politički sukobi poprim ali obeležja konstitucionalnog sukoba, nizozem ske političke institucije nastavile su da redovno i stabilno funkcionišu (Rowen, 1 9 8 5 :18 - 19 ) .

41

zemlju i, uz pomoć francuske revolucionarne armije, usposta­ vljaju tzv. Batavsku republiku. Time je okončana sam ostalnost nizozemske države, pošto su Francuzi u njoj uspostavili mario­ netsku vladu i nametnuli joj 1798. ustav nalik onom na kojem je počivao D irektorium . No, ni to još nije bilo najgore. Pod Napoleonom Batavska republika prestaje da postoji, a na njenim ru­ ševinama nastaje kraljevina Holandija, kojom u periodu 18 0 6 18 10 . vlada Napoleonov brat Louis. Posle Louisove smrti 18 10 , Napoleon uključuje celu Nizozemsku direktno u svoju imperiju i postaje joj formalni car. O no što nije bilo uspelo starorežimskim vladarima poput Filipa II i Luja XIV, pošlo je za rukom "ve­ likom revolucionaru" Napoleonu: definitivno je uništio nizo­ zemsku republiku i restaurisao monarhiju. To je bila jedna od najvećih nesreća koju je donela prva rotacija Francuske revoluci­ je (o kojoj će više reči biti u 15. poglavlju). O d pustošenja njenih političkih institucija, koje joj je donelo komplikovanje Fran­ cuske revolucije, Nizozemska se dugo nije oporavila. Ona je, do­ duše, smogla snage da, pod vodstvom oranžista, novembra 1813. podigne ustanak i istera Francuze iz zemlje. Međutim, oslobođenje zemlje nije povuklo za sobom restauraciju republi­ kanskog uređenja koje je postojalo pre 179 5. Posle Napoleonovog pada Nizozemska je postala lak plen Svete alijanse, koja je Viljemu Oranskom pomogla da postane kralj (Viljem I) i pono­ vo ujedini Nizozemsku i Belgiju. Ipak, nema sumnje da je ta promena izvršena na zadovoljstvo velikog dela Nizozemaca, ko­ ji su kralja prihvatili kao istinskog garanta mira i stabilnosti u bitno promenjenim spoljnopolitičkim okolnostima. Uostalom, Nizozemska je već 24. avgusta 18 15 . dobila ustav, koji ju je pre­ tvorio u ustavnu monarhiju vrlo sličnu engleskoj (kralj je delio vlast sa dva parlamentarna doma). A da su Nizozemci uspeli da se brzo snađu i u novom ustavnom aranžmanu i povrate svoju slobodarsku tradiciju, svedoči i činjenica da je Nizozemska od polovine 19. veka (tj. posle ponovnog otcepljenja Belgije) posta­ la jedna od najstabilnijih demokratskih ustavnih država u svetu (Schilling, 1992: 323). Iz svega što je u ovom poglavlju rečeno možemo za­ ključiti da je nizozemska republika, iako veoma nesavršena i protivrečna, prva u Evropi srušila stari režim, prošla kroz revolucio-

42

narnu promenu i počela da funkcioniše kao (liberalna) ustavna dr­ žava. Zahvaljujući priznatim ljudskim pravima (među kojima je za ono vreme najznačajnije bilo pravo na slobodu savesti, priznato Ucrehtskim sporazumom iz 1579. i zakonski dodatno potvrđeno 1614), nizozemski građani su mogli da se neometano posvete po­ većanju svoga blagostanja i da iz Osamdesetogodišnjeg rata izađu kao ekonomski najmoćnija evropska sila. Naposletku, Nizozemci ne samo što će uspostaviti ustavnu državu u svojoj zemlji, nego će krajem 17. veka to isto učiniti i u Engleskoj, dajući nezadovoljnim Vigovcima i Torijevcima odlučujuću pomoć u proterivanju Džej­ msa II i stvaranju novog aranžmana vlasti, koji će kasnije postati poznat pod nazivom “ Engleski ustav” . Zato se može zaključiti da maloj Nizozemskoj pripada ogromna zasluga u oblikovanju novovekovne Evrope: ona je prva afirmisala princip ustavne države, uspela da ga odneguje na svom tlu, a zatim presadi u Englesku, stvarajući time kritičnu masu za dalje širenje ovog principa i sla­ manje snaga starog režima u evropskim državama.

43

IX ENGLESKA REVOLUCIJA (I): GRAĐANSKI RAT

Stupanje sina Marije Stjuart Džejmsa VI Škotskog (a kasnije i I Engleskog) na škotski presto dočekano je sa velikim nadama i us­ hićenjem, i to ne samo među protestantima u Škotskoj nego i u celoj Evropi. U jednom pismu Buchananu francuski monarhomah Philippe Duplessis-Mornay izneo je čak svoje uverenje da bi Džejms mogao postati novi Konstantin i spasiti ceo svet. Takva očekivanja zaista nisu bila bez razloga. Za vreme Džejmsovog detinjstva, od 1567. do 1578, mnogo protestantski nastrojenih re­ genta vladalo je Škotskom, nastojeći da pripremi temelje jednoj novoj monarhiji koja će biti u skladu sa monarhomaškim uče­ njem. Sam Buchanan je od 1570 . do 1582. bio Džejmsov glavni tutor i takoreći svakodnevno ga poučavao svojim idejama o ideal­ nom državnom uređenju. No, baš zato što je bio u prilici da bude u tako dugom i neposrednom kontaktu sa mladim Džejmsom, Buchanan je bio među prvima koji je primetio da monarhomaško učenje ne nailazi na pogodno tie kod budućeg kralja. Zaključivši razočaran da je Džejms "prava ptica iz krvavog gnezda, kojem pri­ pada” , Buchanan je pred kraj života udvostručio napore da prevaspita svoga učenika, što je kod ovoga najverovatnije izazvalo još veći otpor kako prema ličnosti tako i prema idejama njegovog uči­ telja (Chew, 19 2 6 :10 8 -110 ). I zaista, Buchananovo starateljstvo pokazalo se kontraproduktivnim. Odmah po preuzimanju vlasti Džejms je započeo borbu protiv prezbiterijanskih ideja, a posebno protiv onoga čemu ga je Buchanan podučavao. Već 1584. on uspeva da natera Parla­ ment na donošenje tzv. "crnih zakona", kojima je svoju suverenu vlast oslobodio od stega prezbiterijanskog sistema. Istom prili­ kom Buchananove knjige su zabranjene, a njegovo poimanje škot­ ske istorije pašće u nemilost, iz koje će ga tek vigovci u 18. veku

početi da izvlače (Gatherer, 1978: 6-7). U narednom periodu Džejms će dati sve od sebe da koliko-toliko rehabilituje svoju maj­ ku Mariju i da ponovo osnaži apsolutistički kurs monarhijske vla­ sti. Sva ograničenja monarhije bila su osuđena na eliminaciju, a posebno ona koja su poticala iz Calvinovog učenja. Svoj radikalni animozitet prema kalvinizmu Džejms je najbolje izrazio kada je rekao da je to vera koja je usklađena sa monarhijom taman onoli­ ko koliko i Bog sa Đavolom (Hearnshaw, 19 2 6 :14 ). U periodu od 1583. do 1603. Džejms je u Škotskoj uspeo da učini ono što su Tjudori učinili u Engleskoj - da stvori apsolutnu monarhiju, koja vešto i pretežno neformalno dolazi do kompromisa sa svim važnijim interesima u kraljevstvu. Pošto mu je za postizanje tog cilja na putu ponajviše stajao škotski prezbiterijanski sistem, Džejms je samostalnost monarhijske vlasti od protestanata (ali i od katolika) morao da ostvari pozivanjem na božansko pravo kraljeva. Inače, na samom početku njegove borbe za monarhijski suverenitet crkveno uređenje Škotske bilo je uskla­ đeno prema Knoxovim načelima, tako da je prezbiterijanska crkva realno imala primat nad državom. Vodeći prezbiterijanac nakon Knoxove smrti Andrew Melville uređenje Škotske objašnjavao je na sledeći način: "U Škotskoj postoje dva kralja i dve kraljevine, to jest kralj Džejms kao glavešina države (Commonwealth) i Isus Hrist kao kralj crkve, čiji je Džejms VI podanik i član, a ne kralj, gospo­ dar ili glavešina” (Chew, 1926: 110 ). Ukoliko je zaista hteo da se nametne kao apsolutni monarh, Džejms je morao da slomi otpor protestanata i da svoju vlast utemelji direktno na Božjoj milosti. Ova njegova nastojanja su svoj najrazrađeniji teorijski oblik dobi­ la u spisu pod naslovom Istinsko pravo slobodnih monarhija iz 1599. U tom spisu Džejms je preduzeo da ospori ideje Buchanana i osta­ lih monarhomaha prema načelima Bodinove teorije suverene mo­ narhijske vlasti. On je, doduše, Buchananu davao za pravo kada je tvrdio da je nekada davno puk sebi birao kralja, ali je zato najveći značaj pridao činjenici da se tokom kasnije istorije desilo “oslobo­ đenje” kraljeva, koji su počeli da vladaju samostalno i nezavisno od bilo koje svetovne instance, polažući račune samo pred Bogom. Leges imperii, o kojima je pisao Bodin, važili su doduše, i dalje, ali su predstavljali više pravila za izbegavanje konfuzije i omogućava­ nje sukcesije monarhijske vlasti nego neki ustavni aranžman za

45

njeno ograničenje. Što se Parlamenta tiče, on je za Džejmsa bio "kreacija kraljevske volje” i u svojoj zakonodavnoj delatnosti "pot­ puno podređen" kralju (Chew, 19 26: 114 -115 ). Naposletku, Džejms se nije libio da se u prilog svom shvatanju Božanskog pra­ va apsolutne monarhijske vlasti pozove na "realni” akt "konstitu­ cije” takve vlasti u Engleskoj. Reč je bila, naravno, o osvajanju Vi­ ljema Osvajača, koje je navodno realizovano sa božanskim blago­ slovom i koje je označilo definitivni prelazak celokupne engleske zemlje u kraljevo vlasništvo i potpadanje svih Engleza pod njego­ vu suverenu vlast (Fuko, 1998: 125). Time je osvajački akt sile ušao u političku arenu da legitimacijski podupre apsolutistički kurs Stjuarta,1 iako ga je, kao što ćemo u nastavku imati prilike da vidimo, realno oslabio i učinio ranjivim na primenu iste takve sile - ovoga puta od Parlamenta, kao potencijalno novog “osvajača”. Sve u svemu, zaključak koji je Džejms izveo u Istinskom pravu slobodnih monarhija bio je sasvim logičan: “ Iako sam rekao da je dobar kralj onaj koji se pridržava prava, on je ipak pravom vezan samo svojom dobrom voljom, kao i zato da podanicima pruži do­ bar primer" (cit. prema: Mayer-Tasch, 196 5: 67). Džejms je bio odlučan protivnik mogućnosti da se monarhijska vlast dosledno racionalno utemelji i na taj način učini predmetom pravne regula­ cije. Zato je stalno govorio o “mističnoj vlasti kraljeva", o kojoj se ne može racionalno diskutovati, a kamoli da joj se može suprot­ staviti pozivanjem na nekakvo pravo. Štaviše, Džejms se nije zado­ voljavao time da monarha oslobodi vezanosti pravom, nego je tvr­ dio i to da kada “ Bog ima pravo da stvara i uništava, da daje život i smrt, isto pravo imaju i kraljevi" (Gross, 19 29 : 17). Tako nešto bilo je strano čak i Tjudorima. Džejmsove uopštene tvrdnje da je “ kralj iznad prava” i da može da stavlja van snage zakone Parla­ menta “iz razloga samo njemu znanih” predstavljale su iskoračivanje izvan tradicije tjudorskog apsolutizma i počele su da stvara­ ju probleme od trenutka kada je ovaj vladar stupio na engleski pre­ sto (Le Van Baumer, 19 4 0 :16 4 ).

1 Ipak, iz istraživanja Q uentina Skinnera proizlazi da su rojalisti veom a kasno u 17 . veku, praktično tek za vrem e "K rize isklju čen ja’’ , počeli da razrađuju i koriste legitim iteti prava osvajača (upor. Skinn er, 19 6 5 a : 153).

46

i. Ustav Engelske za vreme prva dva Stjuarta Nakon što je Džejms nasledio kraljicu Elizabetu na engleskom prestolu, u Engleskoj je primetno ojačao apsolutistički kurs, iako, kako primećuje J. W. Allen, principi iz Istinskog prava slobodnih mo­ narhija nikada nisu u potpunosti primenjeni u praksi (Allen, 1938: 6). To je postalo naročito očigledno 1609. godine, kada je Džejms zapao u finansijske neprilike i bio prinuđen da od Parlamenta tra­ ži odobrenje za uvođenje novih poreza. Zato u govoru u Parlamen­ tu 31. marta 1609. on implicitno odbacuje svoju raniju teoriju 0 au­ tohtonosti monarhijske vlasti i priznaje obavezu kralja da poštuje fundamentalne zakone na osnovu dvostruke obaveze: prećutne (samom činjenicom što je kralj) i eksplicitne (na osnovu zakletve koju je položio prilikom krunisanja). Pošto je na oba načina preu­ zeo obavezu da štiti ove fundamentalne zakone, on je morao doći do zaključka da povreda te obaveze povlači gubitak trona. To je da­ lje značilo da Džejms svoju vlast više ne može da zasniva samo na Božjoj milosti nego i na fundamentalnim zakonima (Chew, 1926: 120; Hagen, 1990: 28). Staviše, 16 10 . Džejms je morao da pred Parlamentom prizna da "nema vlast da sam stvara zakone ili da raspisuje poreze de jure bez saglasnosti svoja tri staleža” (cit. prema Allen, 1938: 6). To bi sve govorilo u prilog tezi da je Džejms ipak bio suveren samo kao "kralj u Parlamentu” (kako je glasila tada odomaćena ustavna formula), a ne apsolutni monarh. Međutim, "kralj u Parlamentu” nije bio isto što i ustavni monarh. Jer, ako se već odrekao samostalne zakonodavne i poreske vlasti (gde je zaista bio "suveren u Parlamentu”), Džejms i dalje nije bio voljan da se odrekne prava da krši zakone u posebnim prilikama. Naravno, o tome kada postoje ove posebne prilike odlučivao je on sam i o to­ me nije podnosio račun nikome - osim Bogu (Allen, 19 3 8 :11-12 i 27-28). U ovoj protivrečnosti leže problemi određenja engleske monarhije u vreme vladavine prva dva Stjuarta. U njoj se prvi put pokazuje klica sukoba redovne i vanredne vlasti, koji će tri veka kasnije navesti Carla Schmitta da tvrdi da je suveren onaj ko ras­ polaže pravom proglašenja vanrednog stanja (upor. više o tome u 1. odeljku 20. poglavlja). Ipak, veoma je važno da se Džejmsova vladavina ne posmatra iz ugla modernih ustavnih država (a pogo­ tovo ne iz ugla Vajmarske republike). Džejms još nije razmišljao u

47

kategorijama redovnog i vanrednog stanja (koje povlači sveobu­ hvatna diktatorska ovlašćenja), već je jednostavno z.a sebe tražio manevarski prostor, kao deo "redovnog stanja”, u kojem će moći da vlada bez Parlamenta. Kada se pri tom uzme u obzir činjenica da je po ustanovljenom pravilu sam monarh odlučivao o sazivanju i raspuštanju Parlamenta, onda je jasno da je Džejms težio jed­ nom polovičnom ustavnom aranžmanu: dok Parlament zaseda, suverenitet je investiran u "kralju u Parlamentu” , a kada Parla­ ment ne zaseda, onda i sam monarh ne mora da se strogo pridrža­ va zakona - osim onih fundamentalnih. Tu misao će u jeku spora sa poslanicima Dugog parlamenta upotrebiti i Carls I, ali sada u ublaženoj verziji, kako bi njenu oštricu okrenuo protiv pretenzija Parlamenta na suverenost. U Odgovoru na devetnaest propozicija Par­ lamenta iz 1642. on će od Parlamenta zahtevati da, kada zaseda, mora da se pridržava “odličnog ustava ove kraljevine” i ne zalazi u ustavne ingerencije kralja (Charles 1, 1966: 21-22). Tako se postavlja pitanje šta su u Engleskoj u 17. veku označavali pojmovi “ fundamentalnih zakona" i “ustava” . Iako se oba pojma često upotrebljavaju sinonimno, pojam “ ustav” ipak ima šire značenje. Pre svega, važno je napomenuti da Englezi reč "ustav” (Constitution) ne upotrebljavaju za ono što su stari Grci, a pre svega Aristotel, podrazumevali pod pojmom politeje (politea). Za Engleze je politea još u srednjem veku stekla značenje “vlade” (Government) ili oblika državnog uređenja (Form of Government). Obrnuto, reč “ustav" (Constitution) u engleski politički Vokabular počela je da ulazi relativno kasno, krajem 16. i početkom 17. veka, i to, paralelno, iz tri izvora: 1) iz korporativnog prava (gde je sva­ ka korporacija nastajala i svoje uređenje dobijala iz "konstitucije”, tj. “ statuta”); 2) iz rimskog i kanonskog prava (gde su constitutiones bile uredbe koje su tokom srednjeg veka postale niže od zako­ na - statutes - da bi u 17. veku dobile prefiks "fundamentalne" i uznapredovale u pravne akte nadređene zakonima: fundamental constitutions); i 3) iz biologije (gde se govorilo o “konstituciji” živih tela, pre svega ljudi). Po svoj prilici su engleski separatisti (tj. pro­ tivnici uređenja Anglikanske crkve) počeli prvi da upotrebljavaju reč “ustav” u modernom smislu. Tako Henry Ainsworth u svojoj raspravi Protivotrov iz 1608. piše: "Pošto je ustav države ili grada (constitution of a commonwealth orofacitie) okupljanje i ujedinjavanje

48

ljudi u građansku politeju (civili politie), to je Ustav države Izraela (kako se zove crkva) i grada Božjeg novog Jerusalima, okupljanje i ujedinjavanje ljudi u božju politeju (divinepolitie): čija je forma Po­ redak, kao što su to priznavali Atinjani, nazivajući politejom pore­ dak grada” (cit. prema: Stourzh, 1988: 40). Kako pronicljivo za­ ključuje Gerald Stourzh, u ovoj definiciji je politeja izjednačena sa državnim poretkom, koji postaje ustav tek kroz okupljanje i udruži­ vanje ljudi. S druge strane, ustav u smislu sveobuhvatnosti držav­ nog poretka postaje nešto fundamentalno (fundamental constituti­ ons) i samim tim nadređeno "običnim" zakonima. Tek odatle po­ tiče nova sintagma "fundamentalnih zakona” : fundamental laws. Kao što možemo da vidimo, “ fundamentalni zakoni” imaju uže značenje, pošto se odnose samo na osnovne izvore iz kojih potiče opšti državni poredak, dok pojam ustava u sebi obuhvata i pred­ stavu okupljanja i udruživanja ljudi u zajednicu koja će biti uređe­ na u skladu sa fundamentalnim zakonima. U nastavku svoje analize, Gerlad Stourzh piše da značenjska napetost koju pojam ustava u Engleskoj stiče tokom 17. veka biva razrešena u "Slavnoj revoluciji" u korist “fundamentalnog akta države” . Dokaz da pojam ustava stiče ovo precizno zna­ čenje Stourzh nalazi u rezoluciji Konventa kojom je Džejms II op­ tužen za "rušenje ustava države” : od tada pa nadalje, u Engleskoj se pojam ustava sve više upotrebljava u novoj sintagmi "Britan­ skog ustava" ili "Engleskog ustava" upravo u značenju "fundamentalnog akta (britanske, odnosno engleske) države” (Stourzh, 1988: 43). Ipak, Strouzh je prebrzo doneo zaključak da je od "Slavne revolucije” naovamo, u Engleskoj ustav poprimio znače­ nje "fundamentalnog akta države”. Optužba za kršenje ustava podignuta protiv Džejmsa II, baš kao i kasnije definicije “ Britan­ skog ustava” i "Engleskog ustava” , uopšte nisu imale u vidu samo jedan akt u kojem je kodifikovano ustavno pravo. Pod ustavom se i dalje podrazumevalo ono što je 1733. izrazio lord Bolingbroke u svojoj čuvenoj formuli o ustavu kao “skupu (assemblage) zakona, institu­ cija i običaja, proizašlih iz izvesnih fiksiranih principa uma, usmerenih ka izvesnim fiksiranim objektima javnog dobra, koji tvore opšti sistem, prema kome je zajednica pristala da se nad njom vla­ da” (Bolingbroke, 1997: 20 2). Kao što pokazuje Bolingbrokeova definicija, u Engleskoj nikada nije stvoren ustav na temelju slo­

49

bodne odluke građana, nego je ustav uvek bio stvar tradicija i obi­ čaja (Castiglione, 19 9 6 :4 2 2 ). Upravo taj nedostatak jedinstvenog "fundamentalnog akta države” (umesto kojeg je Bolingbroke mo­ gao da govori samo uopšteno o "fiksiranim principima uma”) poslužiće kasnije američkim revolucionarnima da optuže Engleze za nedostatak ustava uopšte, pa čak i za trpljenje tiranije (o čemu će biti više reči u 2. i 3. odeljku 14. poglavlja). Bilo kako bilo, tokom vladavine Stjuarta problem fun­ damentalnih zakona postao je centralna politička tema oko koje su se ponajviše lomila koplja. Već pod Džejmsom zagovornici fundamentalnih zakona počinju da se okreću šesnaestovekovnoj Francuskoj i monarhomaškim idejama, a pre svega Hotmanovoj Frankogaliji, kako bi našli inspiraciju za identifikaciju ovih zakona sa tzv. "starim ustavom” (Allen, 1938: 30-31). Sintagma "stari ustav” (Ancient Constitution) u samom početku pokazala se kao problematična jer je sugerisala postojanje nekakvog fiksiranog pi­ sanog dokumenta ili barem faktičkog uređenja koje je zaista po­ stojalo u prošlosti. Međutim, nije bilo tako. U pitanju je pre bila projekcija sadašnjosti u prošlost, na osnovu određenih istorijskopravnih dokumenata (upor. Pocock, 1957; Burgess, 19 9 2). Ta projekcija se prvi put u Engleskoj javlja početkom 17. veka, u slo­ ženoj pravno-političkoj situaciji koja je rezultirala stupanjem na presto Džejmsa Stjuarta (Brooks, 1993: 84). Po mišljenju Paula Christiansona, već se 16 10 . godine moglo govoriti o tri varijante "starog ustava": prvu je zastupao sam Džejms u vidu "ustavne monarhije, koju su stvorili kraljevi” , drugu je zastupao John Sei­ den kao "mešovitu monarhiju” , dok je treća bila "ustavna monar­ hija u kojoj vlada Common law" i nju su odvojeno razvili Thomas Hedley i Sir Edward Coke (Christianson, 19 9 3:114 ). Svakako najveće zasluge u popularisanju ideje o “ sta­ rom ustavu” imao je Sir Edward Coke. On je, pored bogate poli­ tičke aktivnosti u borbi protiv kraljevskog apsolutizma i pionir­ skog rada na sistematizaciji engleskog prava, začeo kasnije čuveni mit o poreklu engleskog prava u slobodarskoj anglosaksonskoj tradiciji. Slično Hotmanu, Emmiusu i Buchananu (o kojima je bi­ lo reči u 6. i 7. poglavlju), Coke je preduzeo jedan u suštini roman­ tičarski poduhvat razotkrivanja izvorno slobodarskog anglosak­ sonskog prava ("starog ustava”), koje je preživelo normansko

50

osvajanje i za čiju zaštitu je bio zadužen Parlament.2 "Stari ustav" je po njemu bio nepisan, običajan, nepromenljiv u svojim osnov­ nim principima i, što je najvažnije, težio je "uravnoteženoj državi" (ibalanced polity). Osim toga, pošto postoji “od pamtiveka” i pošto su mnogobrojne generacije već potvrdile njegovu ispravnost, "sta­ ri ustav” stajao je na osnovama u koje se nije smelo sumnjati (Dow, 1985:13). Sama njegova drevnost bila je dokaz snage, efika­ snosti i prilagođenosti engleskom "duhu". Ipak, važno je napo­ menuti da se Coke nije zadovoljavao samo veličanjem pradavnih vremena pre normanskog osvajanja, kada je Engleska navodno imala idealno državno uređenje ("stari ustav”), nego je smatrao da se fundamentalni zakoni mogu opravdati i rekursom na prirodni razum (Hill, 1997: 228 -229 ; Burgess, 19 9 2: 37 i dalje). Kao što možemo da vidimo, Coke je počeo da prikuplja sve moguće argu­ mente protiv kraljevskog svevlašća, iako oni do njegove smrti 1634. neće bili odgovarajuće politički iskorišćeni. Njihovu pravu vrednost počeće da uviđa tek iduća generacija zagovornika vlasti Parlamenta, nad kojom će neuporedivo autokratskije zavladati Džejmsov sin Carls I.3 Sumirajući sve što je do sada rečeno, može se zaključi­ ti da se u Engleskoj u periodu 160 3-16 40. počelo sve intenzivnije 2 Iz ovih stavova C oke je izvukao zaključak da Parlament i nije zakonodavno telo stricto sensu, već pre sud koji donosi presude o tome kako se "stari ustav" im a prim enjivati u postojećim prilikam a. Pri tom je za njega Magna Carta zauzim ala počasno m esto u "starom u stavu": ako bi bilo koji zakon bio u suprotnosti sa njom, on više i ne bi bio zakon (Allen, 19 38 : 36 -37). 3 Ipak, Cokeov autoritet neće biti od koristi kasnijim zagovornicim a suverenos­ ti Parlamenta, pošto je Coke naglašavao ulogu common lawa u ograničavanju vlasti ne sam o kralja nego i sam og Parlamenta. Po njegovom m išljenju common law je stajao iznad Parlamenta i ograničavao njegovu pravnokreativnu (i svaku drugu) aktivnost. To je najjasnije došlo do izražaja u komentaru slučaja Bonham ( 16 10 ) , u kojem je Coke pisao: “ U m nogim slučajevim a common law kontroliše akte Parlamenta, a ponekad ih čini potpuno nevažećim; jer kada je akt Parlam enta protivan opštem pravu i razumu, ili neuskladiv sa njim a, ili se ne m ože izvršiti, kontroliše ga common taw, i na osnovu njega će takav akt biti nevažeći.’’ U ovom stavu su kasniji autori prepoznavali prve nagoveštaje ideje sudske kontrole ustavnosti (Plucknett, 19 5 6 : 5 0 - 5 1 i 336-337; Basta, 19 8 4 : 15 ). Ipak, treba pom enuti i to da se na brojnim m estim a Coke izjašnjavao u prilog potpunoj suverenosti Parlamenta, čim e je dobrim delom relativirao stav o "kon troli” common lawa (H oldsworth, 19 13 : 3 0 5 ).

51

razmišljati o ustavnom uređenju. Pojam ustava još nije bio shva­ ćen u modernom smislu konstitutivnog akta države, ali je u sva­ kom slučaju predstavljao celinu koja je trebalo da sadrži sva ključ­ na rešenja o organizaciji vlasti i pravima građana Engleske. Među­ tim, upravo u obe oblasti engleski “ustav" je pokazivao fatalne praznine. Suverenitet je u Engleskoj bio investiran u "kralju u Par­ lamentu” , čime su kralj i Parlament bili prinuđeni na saradnju. U slučaju da je saradnja osujećena, "ustav” prestaje da bude relevan­ tan: sukob između kralja i Parlamenta tada ostaje još samo da se reši silom (Atwood Judson, 1964: 7). S druge strane, engleski "ustav” je poznavao mnogobrojne norme i precedente kojima su se regulisali kraljevi prerogativi i prava njegovih podanika. Kralje­ vi prerogativi stavljeni su u službu opšteg dobra, ali je "ustav” po­ novo bio nem u definisanju granice do koje u tom smislu mogu da idu zahvati prerogativa u prava podanika (Atwood Judson, 1964: 251). A kada su 16 40 -1642. kralj i Parlament došli u direktan su­ kob povodom pitanja aktuelnih zahvata prerogativa u prava poda­ nika, spor je u potpunosti transcendirao ustavnopravne granice i skliznuo u građanski rat.

2. Škotski nacionalni ugovor Džejmsova nastojanja da kraljevu vlast veže jedino za Božju mi­ lost direktno su se sudarala sa prezbiterijanskim učenjem po ko­ jem su svi ljudi Božja deca, među kojom niko, pa čak ni sam kralj, ne može imati pravo odlučivanja o životu i smrti. Osim što su bi­ li u nemogućnosti da odlučuju o tuđim životima, kraljevi su po prezbiterijanskom učenju u svom vladanju bili vezani zakonima, i to prvenstveno onim Božjim. Uzimajući sve to u obzir, jasno je da su ova dva puta ka Bogu - monarhijski i prezbiterijanski - pre ili kasnije morali da dođu u nepomirljiv sukob. Do sukoba je zaista došlo za vreme Carlsove vladavine, i to u domovini Stjuarta Škotskoj. Pošto su planovi o ujedinjenju Engleske i Škotske vrlo brzo napušteni, Stjuartima je preostalo da se zadovolje principom personalne unije dve (odnosno tri, ako se uzme u obzir i Irska) za­ sebne države. No, pošto su odabrali London kao mesto prestolovanja, oni su mnogo više radili na jačanju svoje vlasti u novoj do­ movini, tako da je Škotska ostala pošteđena krute vladavine, ka­

52

kva je sprovođena u Engleskoj Tome se mora pridodati i sama ra­ toborna kalvinistička tradicija iz 16. veka, koja je bila u potpuno­ sti očuvana u škotskoj prezbiterijanskoj crkvi. Njeni sveštenici se nisu libili da Džejmsu daju javne lekcije, da mu se neformalno obraćaju u neposrednoj komunikaciji (cimajući ga za odeću i si.), da ga nazivaju "Božjim budalastim vazalom” i si. O kakvom opa­ snom osinjaku je bila reč svedoči i Džejmsovo odustajanje od bilo kakvog pokušaja da uništi prezbiterijanski sistem. Staviše, pred smrt je upozorio engleskog biskupa Johna Williamsa da se nipo­ što ne usudi da engleski model crkve primeni i u Škotskoj, jer ta­ ko nešto neće moći da svari "stomak tog naroda" (Tanner, 1928: 83). Njegov sin Carls će zastupati drugačije mišljenje i preduzeće upravo ono od čega je njegov otac celog života zazirao. Nesumnjivo nezadovoljan nemogućnošću stvaranja je­ dinstvene britanske države, Carls je verovatno smatrao da je reli­ gija prava oblast u kojoj se to može kompenzovati - i to jednim je­ dinstvenim religioznim ritualom. Zato on oktobra 1633. preduzima prve korake ka reformi škotske liturgije po ugledu na englesku i irsku, obraćajući se škotskim biskupima sa zahtevom da napišu novi Molitvenik (Book of Common Prayer). Do jeseni 1636. Molitvenik je bio gotov i retko ko je u Carlsovom krugu reforma­ tora predviđao da će bid nekih problema u njegovoj primeni. Me­ đutim, u Škotskoj su odmah počele da kolaju priče da je Molitvenik "papinski” , a to mišljenje će naposletku i prevladati kada Molitvenik bude objavljen na proleće 1637. Ta godina, pokazaće se kasnije, predstavljaće prekretnicu u istoriji Carlsove lične vlasti. Tog leta on je bio na vrhuncu svoje moći i izgledalo je da je rešio sve glavne probleme koji su do tada ometali samovlašće Stjuarta (vidi podrobnije: Sharpe, 19 9 2 :7 6 9 i dalje).4 I upravo će

4 Strukturalna analiza baca drugačije svetio na Čarisovu poziciju krajem tridesetih godina 17. veka. U svojoj analizi dem ografskih, ekonom skih i soci­ jalnih uslova u rasponu od 15 0 0 . do 17 5 0 . Jack G old ston e je došao do zaključka da je upravo u drugoj trećini 17 . veka nastala "izuzetna predispozi­ cija za državni slom ” , i to ne sam o u Engleskoj nego i u ćelom evroazijskom regionu (slične, mada ne tako snažne političke potrese doživeli su u otprilike isto vrem e i m onarsi u Francuskoj i Šp an iji). M eđutim , kao što dobro zaključuje Goldstone, rezultate strukturalne analize ne treba precenjivati, pošto, sam i po sebi, dem ografski, ekonom ski i socijalni uslovi nisu determ in-

53

škotski Molitvenik, čije sastavljanje je sam i bez ikakvog posebnog povoda inicirao, otvoriti novu seriju problema, koji će ga koštati prvo krune, a zatim i glave. Već prva liturgija koju je 16. jula 1637. u Edinburgu po novom Molitveniku izveo edinburški biskup izazvala je nezapam­ ćenu, potpuno spontanu pobunu vernika u kojoj sam biskup umalo nije bio linčovan. Idućih dana i nedelja Carisa je u Londo­ nu zatrpala lavina peticija i protesta iz Škotske - pisali su svi, od ministara do običnih ljudi, žaleći se na novu liturgiju. Paralelno s tim javile su se inicijative da se biskupima koji su prihvatili Molitvenik sudi zbog ugrožavanja “istinske vere” . Time su posejane prve klice spora koji će prevazići okvire religiozne liturgije i koji će naposletku dovesti u pitanje generalna ovlašćenja kralja pr­ vo u verskim pitanjima, a posle - ko zna? Osećajući da spor može eskalirati u tom smeru, Carls je od samog početka bio nespreman na bilo kakav kompromis i zato je izdao proklamaciju kojom se štiti Molitvenik i preti peticionarima visokim kaznama. Strah od gole sile trebalo je da toliko zaplaši Škote da zaborave na svoju "istinsku veru” . No, Carls je loše procenio situaciju kada je verovao da će pretnje biti dovoljne da škotski "stomak” ipak "svari” novu li­ turgiju. Prezbiterijanska disciplina, kojoj je osnove postavio John Knox, u proteklih pola veka u Škotima je razvila mišljenje da je cr­ kva viša vlast od države i da se u slučaju sukoba poslušnost dugu­ je službenicima Boga. Zato je odmah po izbijanju prvih nereda obrazovana radikalna partija prezbiterijanaca koja je zagovarala povratak "izvornoj čistoći” crkve i u tome išla čak tako daleko da je tražila još oštriju disciplinu, pod neposrednim uticajem u me­ đuvremenu izniklog engleskog puritanizma (Stevenson, 1997: 10 0 ). U euforiji raspaljenih religioznih strasti javno čitanje kra­ ljevske proklamacije u Edinburgu 19. februara 1638. izazvalo je

išali ni

izbijanje građanskog rata ni Ć arlsov pad. Sve što strukturalna analiza

pokazuje jeste da je Carls "delao u pozad in skim uslovim a koji su bili iznim no teški’’ (G oldstone, 19 9 1: 14 9 ), a da je politička kriza u Engleskoj polovinom 17. veka m ogla da se završi na sasvim drugačiji način pokazuju upravo uspesi Luja X IV u borbi sa Frondom i kastiljanske krune i plem stva u borbi sa pobu­ njenicim a u Kataloniji, N apulju i na Siciliji.

54

upravo suprotan efekat od onog koji je Carls imao na umu. U na­ rednim danima u celoj Škotskoj započele su pripreme za još od­ lučniji otpor. A pošto je po Zakonu iz 1585. formiranje udruženja (ibonds) bilo zabranjeno, to su Škoti morali da svoj religiozni pro­ test radikalizuju i prikažu kao “nacionalnu stvar", tj. kao akt upra­ vljen ka "spasu nacije” i samim tim kao dovoljan razlog za kršenje Zakona. Pripreme Škota za dalje eskaliranje sukoba sa Čarlsom dovele su do stvaranja prvog nacionalnog ugovora u novovekovnoj istoriji Evrope. Ugovor o zaštiti religije (Covenantfor the Defence of the Religion), sačinjen je 27. februara 1638. "pred Bogom i ljudima” i tokom narednih meseci ga je potpisala većina Škota (Rawson, 1979: XXVII), zbog čega je nazivan i Škotskim nacionalnim ugo­ vorom (The Scottish National Covenant). Ovim se sasvim ubedljivo manifestovala raširena spremnost Škota svih staleža i zanimanja da brane svoju “ istinsku veru", ako je potrebno i - oružjem. U Ugovoru su Ugovarači (Covenanters) podsećali Čarlsa da je prilikom krunisanja u Edinburgu 1633. položio “nacionalnu zakletvu” da će služiti Bogu i braniti “istinsku veru” (što znači i prezbiterijansku crkvu). Oni su konstatovali da tu zakletvu shvataju sasvim ozbiljno i sebe promovišu u svojevrsnog garanta kra­ ljeve obaveze: “ [...] mi obećavamo i kunemo se da ćemo do poslednje snage, svojom imovinom i životima, stajati u odbrani našeg zastrašujućeg suverena, Kraljevog visočanstva, njegove osobe i vlasti, u odbrani pomenute istinske religije, sloboda i zakona kra­ ljevine; kao i u međusobnoj odbrani i pomoći našim najboljim savetima, našim telima, imovinom i svom snagom, protiv bilo kojih osoba, radi istog cilja zadržavanja istinske vere i vlasti Njegovog visočanstva; tako da će se bilo šta što bude učinjeno najmanjem broju nas iz ovog razloga smatrati da je učinjeno protiv svih nas u celini, i protiv svakog od nas pojedinačno: i da nećemo ni direkt­ no ni indirektno dozvoliti da budemo podeljeni ili izvučeni iz ovog blagoslovenog i lojalnog udruženja, putem bilo kakve suge­ stije, kombinacije, iskušenja ili nasilja” (“The Scottish National Covenant”, 19 79 :133). Ugovor je, kao što možemo da vidimo, sačinjen tako da ne dovodi otvoreno u pitanje Čarlsove kraljevske prerogative. Ugo­ varači mu se još uvek obraćaju kao svom savezniku u odbrani "istinske vere” , ali mu posredno saopštavaju da su već uzeli stvar

55

u svoje ruke i da će združenim snagama braniti "istinsku veru” makar i protiv njega samog. Na taj način je potencijalno postao iz­ lišan argument po kojem se vladaru duguje poslušnost zbog zašti­ te koju on pruža. Proklamovanjem spremnosti da združenim sna­ gama sami brane svoju “istinsku veru” Ugovarači ostavljaju da u vazduhu lebdi mogućnost uskraćivanja poslušnosti, pa čak i otpor kralju. Škotski nacionalni ugovor zato odlično pokazuje integrišuću snagu ugovora radi otpora svakoj vlasti koja ne uvažava udru­ ženu volju. Do početka leta iste godine Ugovarači su preuzeli kon­ trolu nad Škotskom i pozvali Carlsa da se i sam priključi Ugovo­ ru. Ovaj je to glatko odbio (jasno prepoznajući u ćelom sporu iza­ zov svojoj suverenoj vlasti) i otpočeo prvo rat pamfletima, a po­ tom i oružjem. To je vodilo daljem radikalizovanju pozicija Ugo­ varača. U Škotskoj su se u to vreme veoma mnogo čitali spisi mo­ narhomaha - Buchanana pre svih. Poneseni monarhomaškom lo­ gikom, Ugovarači su sada principijelno osporavali apsolutni mo­ narhijski suverenitet kao apsurdan, negirali vlast koja je suprot­ stavljena Božjim zapovestima, isticali ugovorni odnos vladara i puka i u Bibliji tražili uporište za pravo na otpor tiraniji. Najradi­ kalnije konsekvence monarhomaških teorija sada su se mogle vi­ deti u praksi: u ugovaranju su u Škotskoj učestvovali široki pučki slojevi, a ni konkretne mere otpora Čarlsu više nisu ležale samo u nadležnosti "efora” . Pa ipak, ma koliko Škotski nacionalni ugovor bio zna­ čajan sam po sebi, njegov najveći značaj leži u tome što je poslu­ žio kao inicijalna kapisla za engleski građanski rat. Škotima je od samog početka bilo jasno da ne mogu računati na duži otpor Čarlsu ako im se ne pridruže Englezi i zato su u tadašnjim škot­ skim pamfletima Ugovarači predstavljani kao zaštitnici ne samo svoje sopstvene slobode nego i slobode Engleza. Što se ovih dru­ gih tiče, oni su iza sebe imali dugi niz godina mira, spornu litur­ giju su već ionako bili prihvatili, i nisu se dali tako lako uvući u ideološki sukob koji su škotski Ugovorači vodili sa kraljevim pamfletisti ma. Rasplamsavanje sukoba oko Škotskog nacional­ nog ugovora u prvi mah je pojačalo u Engleskoj prevashodno strahovanja i osećaj nesigurnosti. Ostavši pošteđeni religioznih ratova, koji su se u Evropi još uvek vodili sa nesmanjenom bru­

56

talnošću, Englezi su sada prvi put osećali da bivaju uvučeni u krajnje eksplozivne debate o politici i religiji. A kada je započeo pravi rat između Carisa i Skota, više nije bilo nikakve mogućno­ sti da Englezi ostanu po strani. Bilo je samo pitanje kojoj strani će se prikloniti. Carls je kao nesumnjivo inteligentan kralj predviđao da sazivanje engleskog Parlamenta prvi put posle jedanaest godina, upravo u vreme rata sa Škotima, može biti krajnje opasan podu­ hvat, ali nije imao nikakvog izbora, pošto su vrlo brzo propali svi njegovi pokušaji da vodi rat bez povećanja poreza. Kako je o uvo­ đenju novih poreza odlučivao Parlament, Carls je februara 1640. bio prinuđen da raspiše parlamentarne izbore i uđe u pregovore sa predstavnicima staleža. Prvo zasedanje novog Parlamenta (tzv. Kratkog parlamenta) održano je 16. aprila i na njemu se pokazalo da poslanici nisu bili radikalni protivnici monarhije, ali da nisu bi­ li voljni da pređu preko svih onih kršenja prava u vreme dok se Parlament nije sazivao.5 Zato im se ova prilika učinila idealnom da od svog finansijski iscrpljenog kralja izvuku mnogo više koncesi­ ja nego što bi to mogli učiniti u normalnim prilikama. Već na pr­ vom zasedanju otvorilo se pitanje šta će se prvo razmatrati: kraljev zahtev za dodatne poreze radi vođenja rata protiv Škota ili petici­ je samih građana Engleske zbog kršenja njihovih prava. Od tada pa sve do 5. maja, kada je raspušten, Kratki parlament se pokazao gluvim za kraljeve apele da odobri nove poreze, znajući da se raz­ matranje peticija mora obaviti u momentu dok kralj još zavisi od Parlamenta. Sva Carlsova požurivanja da se odobre porezi kako bi mogao uspešno da ratuje ostala su bez odjeka. Štaviše, tvrdi stav poslanika probudio je kod njega sumnju u kovanje zavere, tako da je na kraju došao do zaključka da će biti najbolje ako raspusti io­ nako nekooperativni Parlament. Zbog toga je usledio odlučujući preokret u ratnim uspesima: Škoti preuzimaju inicijativu i 27. av5 U prilog zrelosti poslanika Kratkog parlam enta govori i činjenica da se nisu dali zavarati Carlsovom protonacionalističkom dem agogijom o potrebi da E n ­ glezi zbiju svoje redove (pod njegovom vlašću) i suprotstave se zajedničkom "stranom neprijatelju", tj. Škotim a. K ako prim ećuje C hristopher Hill, ne sam o poslanici Parlamenta nego je i ogrom an deo engleskog puka znao da je “ pravi neprijatelj kod kuće” i zato je ostao gluv za sve kraljeve apele na "nacionalno jedinstvo” (H ill, 19 4 9 : 57).

57

gusta započinju invaziju na Englesku. Takav rasplet još više po­ goršava političku situaciju u Engleskoj. Među Englezima počinju da kruže priče o nasilju nad civilima, nezapamćenom još od vre­ mena Ratova dveju ruža, i sve to još više pojačava strah i podriva kraljevsku vlast, zaduženu za staranje o miru. Rastuće nezadovolj­ stvo Engleza suočava Čarlsa sa dva zla, od kojih on bira ono koje mu se u tom trenutku čini manjim: ponovno saziva Parlament, ne bi li ipak od njega iskamčio toliko potreban novac. Tako je sazvan čuveni Dugi parlament, koji je odmah po svom sazivanju ušao u još oštriji sukob sa Čarlsom, onemogućio svoje raspuštanje i nagovestio mnogo radikalnije poteze od onih na koje je bio spreman Kratki parlament.

3. Dugi parlament i Svečana liga i ugovor Za razliku od francuskog i škotskog verskog rata, kao i Nizo­ zemske revolucije, u kojima su opoziciju protiv vladara poveli kalvinistički plemići, u Engleskoj je rat započeo Parlament. Ak­ tivnost građanstva, koja je obeležila tek poodmakli stadijum N i­ zozemske revolucije, bila je u Engleskoj revoluciji prisutna od samog početka. Istina, vođe parlamentarne pobune, a kasnije i komandanti vojske Parlamenta, u velikoj meri bili su iz redova visokog plemstva ili bogatog new gentryja sa velikim zemljišnim posedima (kao Oliver Cromwell),6 ali je ipak nosilac otpora Čarlsu bilo građanstvo. Otuda će tokom građanskog rata jačati Donji dom Parlamenta, dok će se plemići iz Gornjeg doma sve više osipati, da bi ukidanje ovog doma 1649. dočekalo još svega šest njegovih članova. Zbog ove izražene i rasprostanjene poli­ tičke angažovanosti građanstva građanski rat u Engleskoj radikalizovaće kako teoriju pučkog suvereniteta tako i samo pravo puka na otpor tiraniji. Prvi radikalni potez Dugi parlament napravio je na području zakonodavstva: odlukom od 1. decembra 16 40 . ukinuo je niz Čarlsovih uredbi, čime je praktično preuzeo na sebe vrhov­ nu vlast u oblasti stvaranja prava. Ipak, to još nije praćeno izriči­

6 U tom pogledu bilo je m alo razlike izm eđu stranke parlamentaraca i rojalističke stranke (Tanner, 1 9 2 8 : 1 1 9 ) .

58

tim zahtevom da se Parlamentu dodeli zakonodavni suverenitet.7 Parlament se u ovoj fazi (decembar 1640 - avgust 1641) još uvek samopoimao kao staleška institucija koja zakone samo proglaša­ va, a ne stvara, ali je zato doneo čitav niz akata sa ciljem da povra­ ti “stari ustav" (koji je Carls u svom samovlašću prenebregnuo). Osim toga, sve češće se pozivalo na fundamentalne zakone, koji se sada počinju poimati kao "zakoni uma” ili “zakoni prirode” (Al­ len, 1938: 458). Takođe, kod poslanika je jačala i svest o postoja­ nju (staleškog) prava na otpor tiraniji, čije korišćenje je upravo u njihovoj nadležnosti. Prvi korak u tom pravcu oni su učinili dono­ šenjem Remonstrance od 1. decembra 1641, u kojoj su pobrojani svi Carlsovi zločini od stupanja na presto (Gross, 1929: 69). Me­ đutim, poslanici iz toga još uvek nisu izvukli zaključak o potrebi da se primeni pravo na otpor tiraniji, očigledno verujući u moguć­ nost nagodbe sa Carlsom. Uopšte uzev, u tadašnjoj pamfletistici vladala je tolika okupiranost problemom državne stabilnosti, da je mogućnost otpora još bila sasvim u drugom planu. Ovo važi čak i za kasnijeg levlerskog vođu Johna Lilburnea, koji 1640. nije bio voljan da ide dalje od hrišćanske koncepcije o "pasivnom otporu" (Dow, 19 8 5 :12 ). No, na sazrevanje svesti o potrebi za otporom Čarlsu neće se dugo čekati. Prekretnicu u Čarlsovom sukobu sa Dugim parlamentom, koja će u Engleskoj stvari usmeriti ka građanskom ratu, predstavljala je irska pobuna 1641. Reagujući na ovaj doga­ đaj, Dugi parlament podigao je zahtev da sam sakupi vojsku i komanduje njom, kako bi najefikasnije ugušio pobunu. To je bio od­ lučujući udarac kraljevskim prerogativima. Čarls je morao da se ovom zahtevu suprotstavi ako je i dalje hteo da bude suveren (Sharpe, 1992: 922). Nailazeći na nepopustljivi stav Čarlsa, Dugi parlament je 5. marta 1642. doneo Ordonansu o vojsci (Militia Or­ dinance), kojom je proglasio nevažećim biranje oficira koji nisu do­ bili njegovo odobrenje i započeo sa stvaranjem sopstvene vojske. Značaj Ordonanse teško je preceniti. Pošto Parlament nije bitnije promenio sastav oficirskog kora, Ordonansa se pokazala revoluci­

7 Uzgred rečeno, pojam suvereniteta kojim su operisali parlamentarci odstupao je od B odinovog utoliko što po njihovom m išljenju suveren nije m ogao da d onosi zakone ako i sam nije podvrgnut njim a (Saage, 1 9 8 1 :1 2 3 ) .

59

onarnom pre svega zbog načina njenog donošenja, tj. više "u me­ todu, nego u efektu" (Pennington, 1978: 184). Ona je bila prva parlamentarna ordonansa koja je postala pravosnažna8 bez kralje­ ve saglasnosti, i to zato što ju je Parlament doneo ne u svojstvu za­ konodavnog već u svojstvu najvišeg sudskog tela Engleske. Pošto za pravosnažnost presuda Parlamenta nije bila potrebna sagla­ snost kralja, smatralo se da je i sama Ordonansa o vojsci qua pre­ suda jedan sasvim legalan i pravnosnažan akt. Nevolja je, među­ tim, bila u tome što Ordonansa o vojsci očigledno nije bila nika­ kva presuda, pa čak ni tumačenje prava, tako da je Parlament pre ili kasnije morao odustati od ovog nategnutog objašnjenja svoje nove i slobodne pravnostvaralačke aktivnosti. Put na koji je tada Parlament krenuo bio je očigledna promena postojećeg ustavnog koncepta “ kralja u Parlamentu” . Izlaz je isprva pronađen u rekursu na svojevrsno vanredno stanje gde princip salus populi daje odrešene ruke Parlamen­ tu da preduzima sve korake za koje oceni da su neophodni. Tako je preokrenut glavni Džejmsov argument o pravu kralja da u po­ sebnim prilikama krši zakone: Parlament je sada princip salus rei publicae proglasio vrhovnim fundamentalnm zakonom, koji ga ovlašćuje da krši drugi fundamentalni zakon, po kojem je "kralj u Parlamentu" jedina suverena zakonodavna vlast u Engleskoj (Franklin, 19 78 :15). Dok se pre samo četvrt veka predano borio za odbranu ustavnog koncepta "kralja u Parlamentu" od Džejmsovih pretenzija na vladavinu “bez Parlamenta", sada je Parlament težio da se uzdigne iznad kralja. To ne znači da je Parlament u to vreme već težio samostalnoj vladavini - “bez kralja". Za tako radikalan korak gotovo da niko od parlamentarnih poslanika nije bio spre­ man. Oni su se uporno držali konstrukcije o dva tela kralja, po ko­ joj se službeno ("političko”) telo kralja uvek nalazi u Parlamentu, bez obzira na to gde se nalazi fizičko telo kralja. Tako je, paradok­ salno, nastao argument da je kralj službeno uvek u Parlamentu, pa čak i kada se lično nalazi na čelu vojske koja ratuje protiv tog istog

8 U literaturi postoji odstupajuće m išljenje Joh n a M orrilla, koji, polazeći od tada važećih nomotehničkih pravila, tvrdi d a ordonanse koje je doneo Parlam ent pred izbijanje građanskog rata nisu m ogle biti pravosnažne, tj. m ogle su da obavezuju sam o m oralno, ali ne i pravno (M orrill, 19 93: 2 9 9 ).

60

Parlamenta. Opravdanje za tu konstrukciju nađeno je u jednoj paralaleli sa pravosudnim sistemom: pošto svaki sud donosi presu­ du u kraljevo ime, iako je on lično prilikom suđenja odsutan, to i sam Parlament može da ima sva ovlašćenja "kralja u Parlamentu" bez obzira na to što je kralj lično odsutan. Ukoliko bi Parlament pri tom doneo neku odluku protiv kraljeve volje i komande, ona bi opet bila kraljeva ("službena”) odluka, jer se kralj prilikom stupa­ nja u svoju službu obavezao da će vladati u skladu sa pravom, a to je upravo ono o čemu se stara Parlament (Franklin, 19 7 8 :17 -18 ). Donošenjem Devetnaest propozicija 1. juna 1642. Parla­ ment je povukao najradikalniji potez koji je predstavljao neposre­ dan povod za ulazak u rat: kralju su oduzeta sva ključna vojna ovla­ šćenja, uveden je princip parlamentarizma,9 a aktivnost donošenja ordonansi postala je zakonodavna aktivnost, bez obzira na to što ih kralj više nije potpisivao (Saage, 1981: 246). Ove mere su pruži­ le priliku rojalističkim pamlfetistima da Parlament konačno optu­ že za rušenje ustavnog poretka i isključivog pokretača građanskog rata, koji je izbio već istog leta. Na drugoj strani, parlamentarnim pamfletistima nije preostalo ništa drugo do da radikalizuju svoje stanovište i da počnu da se pozivaju na saluspopuli, pučki suvereni­ tet i pravo na otpor tiraniji (Gross, 1929: 83-84). U građanskom ratu sudarile su se isprva samo dve stranke - rojalistička i parlamentarna. O snazi sudara ovih strana­ ka govori i intenzitet produkcije raznovrsnih borbenih tekstova u 1642. godini. Te godine objavljeno je 2.134 pamfleta, spisa i novi­ na, što je više nego u bilo kojoj drugoj godini u periodu 164016 6 1.10 Na prvi pogled, obe stranke su imale vrlo jednostavan po­ litički stav. Iz perspektive rojalista, Čarls se striktno držao engle­ 9 Već 8. novembra 16 4 1. Parlam ent je proklam ovao princip, koji će kasnije izrasti u jedan od nosećih stubova parlam entarizm a: kraljevi m inistri i savetnici m ogle su u budućnosti biti sam o one ličnosti koje uživaju poverenje Parlamenta. io O vo se može zaključiti na osnovu obim ne zbirke pam fleta, spisa i novina, koje je u periodu 1 6 4 0 - 16 6 1. prikupljao engleski knjižar G eorge Thom ason. U toku dvadesetdvogodišnjeg razdoblja Thom ason je prikupio zbirku od 2 3 .9 2 6 tekstova (objavljenih prevashodno u Londonu), koje je ukoričio u 2 .14 2 toma. Iako je do svoje građe dolazio sam ostalno, za svoje potrebe i za svoj sopstveni novac, njegova je sistem atičnost začuđujuća. Početkom 2 0 . veka G . K. Fortescue je za potrebe Biblioteke Britanskog m uzeja u Londonu

61

skog ustava i zakona i pravedno se borio protiv parlamentarnih uzurpatora koji su težili da Englesku strovale u haos; na drugoj strani, parlamentarci su svoju borbu opravdavali time što kraljevi "zli savetnici” nameravaju da Englezima oduzmu njihove starostavne slobode.11 Ipak, pri podrobnijem razmatranju vidi se da su obe strane bile suočene sa ozbiljnim protivrečnostima u razradi svojih pozicija. Tako je Carls u svom poslednjem pismu sinu, napisanom neposredno pred egzekuciju, na jednom mestu izneo interesantno priznanje. U najvećem delu pisma on je optuživao sebe zbog sla­ bosti, popustljivosti i izdaje nekih svojih podanika (pre svega Strafforda), da bi onda dao sinu sledeći savet (za slučaj da jednog dana ipak sedne na tron): “Tvoju ćeš prerogativu najbolje pokazi­ vati i praktikovati tako što ćeš ublažavati oštrinu zakona, a ne preterano na njoj insistirati; ne postoji ništa gore od zakonske tirani­ je” (cit. prema: Morrill, 19 9 3:28 7). To znači da je Carls sebe video kao legitimnog vladara koji je vladao u skladu sa zakonom, ali ne

(u kojem se zbirka danas nalazi) prikupljao inform acije o pam fletim a, sp isi­ ma i novinam a objavljenim u Engleskoj u razdoblju 16 4 0 - 16 6 1 . i došao do zaključka da svega pet pam fleta objavljenih u Londonu nije bilo uključeno u T hom asonovu zbirku (Fortescue, 19 0 8 : X X II). T hom asonova zbirka i danas predstavlja osnovnu činjeničnu građu u izučavanju političkih ideja poniklih u engleskom građanskom ratu. Već nekoliko godina originalna zbirka više nije dostupna korisnicim a Biblioteke B ritanskog m uzeja. N jeno izučavanje sada je m ogućno isključivo preko seta od 2 5 6 m ikrofilm ova, na kojim a su, na oko 1 0 0 .0 0 0 strana snim ljeni svi tekstovi iz zbirke (upor.< 4 » Index, 19 8 1: V). Za potrebe ovog rada korištena

je

kopija ovog

seta

koja

se nalazi u

U niverzitetskoj biblioteci G eo rg A ugust-U niverziteta u G etingenu. Svi tek­ stovi iz ove zbirke, koji su navedeni u popisu literature, nose oznaku "Th om ason tracts" i odgovarajući redni broj u zbirci (E ...). 11 Kako u svojoj studiji Sloboda i tiranija pokazuje C laudia Fliim ann, u toku prve i druge trećine 17. veka u Engleskoj pojam slobode i sloboda (.liberty, liberties) prerastaju u osnovne orijentacione i integrativne pojm ove u političkom životu zemlje. Antonimi ovih pojm ova u početku su bili pojm ovi prerogative (prerogative) i suverene vlasti (sovereign power), da bi tokom četrdesetih godina to postala tiranija (rede ropstvo - bondage, slavery). Početkom građanskog rata, parlamentarci su se zalagali za to da se stare "štam pane slobode” (print­ ed liberties), poput onih u Peticiji prava iz 16 2 8 , pretvore u, kako je John Pymm govorio, "istin ske i realne slob od e” (liberties in truth, and realities). O voj antitezi slobode i prerogative (kasnije tiranije) rojalisti su suprotstavili antitezu (tradicionalni) poredak - haos (Fliim an n, 19 9 9 : 7 -13 ).

62

pro bono publico, već pro bonosuo. On, istina, nije kršio zakone, ali ih je tako primenjivao da su njegovi podanici zaista mogli da steknu utisak da im je nametnuta tiranija represivnih zakona. Na drugoj strani, gotovo da se niko u stranci parlamentaraca nije usuđivao da samog Carisa proglasi tiraninom. Samo u jednom anonimnom spisu pod naslovom Sud kralja Džejmsa o kra­ lju i tiraninu iz septembra 1642, koji je napisao neki Skot, nalazi se optužba da je Carls tiranin. Tu se nabraja 28 zloupotreba zakona koje je Carls učinio otkako je došao na vlast i sebe učinio tirani­ nom. Paradoksalno, jedini Englez koji je Carlsovu vladavinu karakterisao kao “arbitrarnu" bio je on sam. U deklaraciji od 12. av­ gusta 1642. on na jednom mestu priznaje da je u deset godina ko­ je su prethodile sazivanju Kratkog parlamenta bilo zloupotreba koje su rezultirale u "prevelikom udaljavanju od poznate vladavi­ ne prava ka arbitrarnoj vlasti” . Na jednom kasnijem mestu u de­ klaraciji on je takođe priznao da je bilo “vršenja arbitrarne vlasti” od strane Sudova zvezdane sobe i Visoke komisije (Morrill, 1993: 294). Na drugoj strani, Parlamentarci su se ustručavali da Carisa nazovu tiraninom iz četiri razloga: 1) zato što su smatrali da to ne­ će naići na podršku javnog mnjenja i da će otuđiti Engleze od stva­ ri za koje se bore parlamentarci; 2) zato što su u proteklih pedeset godina engleski protestanti branili englesku krunu od katoličkih monarhomaških teorija otpora jeretičkoj i tiranskoj vlasti, tako da je bilo nezgodno takoreći preko noći preuzeti argumente oponenata; 3) zato što je optužba za tiraniju podrazumevala radikalan lek, kao što je pokazalo ranije iskustvo u svrgavanju Edvarda II i Ričarda I, što u to vreme još uvek niko nije hteo; 4) zato što su par­ lamentarci sami sebe mogli dovesti u poziciju da budu optuženi za uzurpaciju kraljevske vlasti i upražnjavanje tiranije (Morrill, 19 9 3:29 5-29 6 ). Ceo ovaj sukob rojalista i parlamentaraca treba posmatrati u kontekstu religiozne situacije koja je postojala 1642. Parla­ mentarci su strahovali od papske zavere i bili su ubeđeni da je Carlsov mozak toliko zatrovan papističkim lažima i intrigama, da on više nije bio u stanju da štiti ni sebe ni kraljevstvo. Zato nije bio kriv za tiraniju nego za svojevrsnu abdikaciju u korist svojih “zlih savetnika” , tj. ne za težnju ka svemoći, nego za permanentni gubi­ tak moći (kao što je npr. tvrdio John Pym u govoru koji je držao u

63

Parlamentu 26. januara 1642). Argument da je Čarls nesposoban za vladanje i da je "abdicirao" vodio je parlamentarce ka tome da uskraćivanje poslušnosti opravdaju delanjem iz nužde: ako kralj propušta da brani svoje podanike od “Antihrista” , onda oni to moraju sami da učine (Morrill, 1993: 297-298). Kako je građanski rat počeo neuspešno za parlamen­ tarce, to se postavilo pitanje na koji način najbolje objediniti sve snage za otpor Čarlsu. Logika Škotskog nacionalnog ugovora po­ kazala je ponovo svoje dobre strane i, po ugledu na nju, Donji dom je 25. septembra 1643. usvojio Svečanu ligu i ugovor za reformaciju i odbranu religije, časti i sreće kralja, i mira i bezbednosti tri kraljevine: Engleske, Škotske i Irske. U njoj su Ugovarači na sledeći način obrazložili svoj postupak: “ [...] nakon svih sredstava poniznih molbi, remonstranci, protesta i ispaštanja, učinjenih ra­ di zaštite nas samih i naše religije od potpunog zatiranja i unište­ nja, u skladu sa običajima prihvaćenim u ova tri kraljevstva i primerom Božjeg naroda u drugim nacijama, posle zrelog razmišlja­ nja, mi smo (naposietku) složni i rešeni da uđemo u međusobnu ligu i ugovor, koji svi potpisujemo, i svako od nas za sebe, uzdižu­ ći naše ruke prema najuzvišenijem Bogu, kunemo se...” (“The So­ lemn League and Covenant", 1979: 268). Kao što je bio slučaj i sa Škotskim nacionalnim ugovo­ rom, Ugovarači su Svečanom ligom i ugovorom uspostavili među sobom (i “Bogom”) prevashodno religiozne veze.12 Zanimljivo je da su oni pri tom indirektno negirali tomističko-kalvinističku tra­ diciju, po kojoj je jedino pojačanom pobožnošću i molitvama Bo­ gu moguće boriti se protiv tiranina koji predstavlja Božju kaznu za počinjene grehe puka. Ugovarači na kraju Svečane lige i ugovora izjavljuju da su do sada činili mnoge grehe protiv Boga oca i nje­ govog sina Isusa Hrista “kao što se to može videti po našim mu­ kama i opasnostima" koje vrebaju, ali da sada “pred Bogom i sve­ tom” iskazuju svoju želju da svoje grehe okaju. Međutim, okajavanje greha ne samo da nema nikakve veze sa trpljenjem tiranije, već,

12 Iako su po zvaničnom Tumačenju B iblije već krštenjem prihvatili "istin sku religiju " i Bogu zaveštali "im e i d u šu ” , tek je ovaj nacionalni ugovor pretvo­ rio ceo engleski narod u Božji narod, a Engleze u "svece" (upor. Brinsley, 16 4 4 : 6 i dalje).

64

sasvim suprotno, znači borbu protiv nje, a za ‘‘istinsku veru” . I ne samo to. Ugovarači su smatrali da bi, uprkos njihovim gresima, Bog trebalo da im pomogne da sruše ‘‘jaram tiranije Antihirsta" i "prošire kraljevstvo Isusa Hrista, kao i mira i blaženstva hrišćanskih kraljevina i republika” . Time je u potpunosti otklonjena de­ terministička veza između Božje volje, greha puka i tiranije (kao kazne). Umesto nje, na delu je bila racionalizovana logika koja priznaje da je puk grešan, ali da če biti još grešniji ako dozvoli da tiranin zatre ‘‘istinsku veru” i da mu zato mora pružiti odlučan ot­ por, pouzdajući se u Božju pomoć svim plemenitim ciljevima. Kao što možemo da vidimo, Bog je izmešten izvan svetovnih zbiva­ nja,13 iako još uvek odlučujuće utiče na razloge otpora. Međutim, ni ti razlozi više nisu onako jednoznačno religiozni kao što su to bili u Škotskom nacionalnom ugovoru. Ugovarači koji su potpisa­ li Svečanu ligu i ugovor nisu bili zainteresovani da brane samo “ reformisanu religiju" (iako su to isticali kao prevashodan cilj), nego i "prava i privilegije Parlamenta, i slobode kraljevina" (ali i "ličnost i autoritet Kraljevog Veličanstva” - što je ostavljalo pro­ stor za prihvatanje eventualnog Čarlsovog pokajanja) i mir izme­ đu tri kraljevine. Tako je nastala formula zajedničke borbe za “re­ ligiju, slobodu i mir” . Svečana liga i ugovor zauzimaju važno mesto u predistoriji moderne ustavnosti, pošto u njoj predstava "ugovora sa Bo­ gom” postaje dovoljno prostrana i za nereligiozne ciljeve (slobodu i mir). Međutim, ovaj ugovor koji zaključuju pojedinci još uvek ni­ je konstitutivan za političku zajednicu, nego i dalje ima karakter "odbrambenog saveza” protiv tiranina. U tom smislu, on stoji u tradiciji Šmalkaldenskog saveza, Orlenskog saveza, Lige i Saveza 13 Po preovlađujućoj teološkoj koncepciji onog vrem ena, B og je stvorio svet kao sistem predvidljivih zakona ili "uzroka” , tako da u norm alnim prilikam a nem a potrebe za otkrovenjim a, kojim a bi Bog ljudim a direktno saopštavao svoju volju. O brnuto, u vanrednim prilikam a. B og m ože intervenisati u istorijske događaje, iako ni tada proizvoljno. Pošto je u očim a protestanata prerastao u “ ugovornu stranku", B og je kroz ugovor sa svojim izabranim nar­ odom sebe ipak u izvesnom sm islu ograničio da postupa u skladu sa određenim pravilima (Baskerville, 19 9 3: 9 9 ). O tuda izabrani narod na osnovu same činjenice da je zaključio ugovor sa Bogom o “ ispravnoj veri” m ože da se pouzda u to da će mu Bog pom oći da na jednako "ispravan " način sredi i političke prilike u državi.

65

nizozemskog plemstva i Zajedničke veze Lordova kongregacije u Škotskoj. Takođe, pošto na ovaj način ukida ugovorni dualizam, do kog su dospele monarhomaške teorije (ugovor o "istinskoj veri” i ugovor o vlasti), Svečana liga i ugovor prepliće religiozne i politič­ ke ciljeve i otvara mogućnost njihovog stapanja. Zato će za Engleze biti samo po sebi razumljivo da duhovni ugovor sa Bogom može da zameni politički ugovor, ako neka njegova ugovorna strana (kao što je npr. kralj, ili bilo koji drugi nosilac vlasti) krši svoje ugovorne obaveze (Kahn, 1995: 87). Opasnosti koje krije ovakva konstrukci­ ja uskoro će se pokazati na delu: ukoliko je i vlast predmet ("duhov­ nog”) ugovaranja sa Bogom, onda svaki pojedinac ima pravo na svoju interpretaciju onoga što se sa Bogom dogovorio i zato politič­ ki ugovor između pojedinaca dolazi u opasnost da se raspadne. Iz­ vede li se iz ovakve teorije pravo na otpor tiraniji onda ono znači da svaki pojedinac ima pravo otpora protiv svake vlasti koja mu se či­ ni bezbožnom i koja narušava ono što on smatra ugovorom sa Bo­ gom. Taj motiv će igrati značajnu ulogu u sporu kontraktualizma sa republikanizmom, oličenim u Hobbesu i Miltonu. No, pre nego što se pozabavimo tom temom, ostaje nam da vidimo kako je Engleska okončala građanski rat i postala republika.

4. Teorija Henrya Parkera o suverenitetu Parlamenta Najznačajniji pamfletista koji je u prvim godinama građanskog ra­ ta opravdavao pravo na otpor Parlamenta bio je Henry Parker. U svom vrlo uticajnom spisu pod naslovom Zapažanja 0 nekim od no­ vijih odgovora i izjava Njegovog Visočanstva iz 16 42. i /us Populi iz 1644. on je izneo ideje koje su bile vrlo slične idejama francuskih šesnaestovekovnih monarhomaha (pre svega Mornaya i Langueta) i George Buchanana (iako ih Parker verovatno nije od njih direktno preuzeo). Osnovni Parkerov antropološki stav bila je svojevrsna mešavina kalvinizma i jusnaturalizma, prema kojoj je čovek izvor­ no bio dobar i nije mu bio potreban nikakav drugi zakon osim za­ kona prirode upisanog u njegovo srce: "D a Adam nije zgrešio u ra­ ju, zapovest bi bila dovoljna bez ikakvog daljeg objašnjenja (proper jurisdiction); s razlogom bi se moglo pretpostaviti da vlasti, koje bi se s pravom tako zvale, ne bi više bile potrebne među ljudima na zemlji, kao što ni sada nisu među anđelima na nebu" (Parker,

66

i Ô4 4 : 3)- Međutim, Adam je ipak zgrešio i time prouzrokovao mo­ ralno kvarenje celog svog potomstva. Nakon pada iz raja, čovek je postao tako zao da više nije slušao zakon prirode, već isključivo glas sopstvenog samoodržanja, i zbog toga nije mogao živeti u društvu (Parker, 1642b: 13).14 Na ovom mestu Parker ima potrebu da u svoju teoriju uključi Božju intervenciju. Naime, uvidevši da će se "deca Avramova” međusobno istrebiti, Bog se na njih sažalio i naveo ih da se dogovore o stupanju u društvo koje će najbolje šti­ titi njihov opstanak. Tako nastaje društveni ugovor, na osnovu kojega ljudi opštim konsenzusom donose zakone i stvaraju vlast koja ima zadatak da zaštiti zakone (Parker, 1642b: 13). Parker in­ sistira na tome da je temelj vlasti zakon i da su nosioci vlasti iz­ borni službenici. Istina je, doduše, da Bogu nekim slučajevima bi­ ra kraljeve direktno ili preko proroka, ali to po Parkeru ne znači da je uspostavljeno božansko pravo vladanja i za njegove potomke. Jer, ako je Bog izabrao Saula za jevrejskog kralja, najkasnije sa Solonom je prestalo da važi pravo primogeniture i tada je puk stekao diskreciono pravo da sebi bira vladara (Parker, 1644: 6). Shodno tome, Parker zaključuje "da svaka vlast nije ništa drugo do fiducija, da je svaki pojedini vladar onoliko aspolutan koliko uživa poverenje [puka] i da se poverenja ne razlikuju po prirodi ili sadrža­ ju, nego po stupnju i razmerama” (Parker, 1642b: 20 ). Pozitivni zakoni i vlast u društvenom stanju pomažu pojedincu da opstane, tako da samoodržanje pojedinaca ne samo što ne biva ugroženo, nego biva tretirano kao neprikosnoveni i nenarušivi prirodni zakon: povelja prirode ovlašćuje podanike svih zemalja na bezbednost kao svoj vrhovni zakon” (Parker, 1642b: 4). Međutim, iz razloga o kojima će biti reči u nastavku izlaganja, Par­ ker ne pravi razliku između pojedinačnog i kolektivnog samoodr­ žanja, pa zato u društvenom stanju može mirne duše da pod Salus Populi podvede i samoodržanje svakog pojedinca koji čini Populus. Tako prirodni zakon samoodržanja u društvenom stanju prerasta 14 Covekova grešna priroda bila je prem a Parkerovom m išljenju nešto sasvim drugo od prirodne anim alnosti. Na jednom m estu on piše da vukovi i medvedi "nisu tako svirepi, tako neprijateljski, tako destruktivni prem a sopsrvenom rodu kao što je čovek prema svom . U pogledu nekih stvari, čovek je udal­ jeniji od političkog udruženja od đavola. [...] M eđu ljudim a se ne može videti ništa osim okrutnog neprijateljstva” (cit. prema: Allen, 19 38 : 4 28 ).

67

u "vrhovni zakon” Salus Populi, koji se dalje pozitivira u "funda­ mentalnim zakonima”, odnosno Magna Carti. Bez obzira na sve manjkavosti ove postavke, Parkeru je nesumnjivo pošlo za rukom da "fundamentalne zakone” i Magna Cartu utemelji u univerzal­ nom zakonu prirode (samoodržanje, odnosno Salus Populi) i otrg­ ne ih od istorijsko-romantičarskih predstava o anglosaksonskoj slobodarskoj prošlosti, koje su bile karakteristične za Cokea. Ova postavka je Parkeru bila potrebna kako bi pobio rojalističku tezu po kojoj je monarhova vlast zasnovana isključivo na Božjoj milosti. Umesto toga, Parker aktivira staru monarhomašku tezu po kojoj je Bog vlast dao puku, tako da vladar ne može da vlada bez njegove saglasnosti. Iako je vladar pretpostavljen sva­ kom pojedincu (singulis major), on je podređen puku kao celini (iuniversis minor). Pošto ne mogu postojati dva suverena, to se mo­ ra zaključiti da je puk jedini suveren u državi (Parker, 1642b: 1-2 i 8).1J Ali, puk nije tek mnoštvo pojedinaca koji ga čine, već konstituisana celina koju predstavlja staleška skupština — u Engleskoj, konkretno, Parlament. Parker eksplicitno osporava svaku moguć­ nost razlikovanja puka i Parlamenta: "Parlament zaista i nije ništa drugo nego puk veštački okupljen, ili regularnim izborima i repre­ zentacijom redukovan u jedan senat ili proporcionalno telo” (Par­ ker, 16 4 4 :18 ). Tek kada je na ovaj način predstavljen u Parlamen­ tu, suvereni puk može ozbiljno da se posveti realizaciji vrhovnog zakona Salus Populi (Parker, 1642b: 3). I tu sada nastupa odlučuju­ ći momenat. Ako je Salus Populi vrhovni ljudski zakon, onda ništa što se čini sa ciljem da se spreči "uništenje Nacije" ne može biti nezakonito. Tu tvrdnju, koju je formulisao još 1640 (upor. Parker, 16 4 0 :7 ), Parker 1641. okreće protiv prelata, a 1642. i protiv samog kralja, odvezujući ruke Parlamentu da preduzme sve što je potreb­ no - uključujući tu i upotrebu oružja - da bi se suprotstavio "uni­ štenju Nacije" (Haller, 1934: 24; Haller, 1957: 367-368; Mendie, 1989: 513-514). Ovo se pokazuje kao centralno mesto u Parkerovoj teoriji, i to ne samo u pogledu odnosa Parlamenta prema kra15 Parker je posebno insistirao na neprim enljivosti porodičnih i organskih analogija u definisanju vlasti kralja. Kralj po njemu nije ni otac (osim svojoj sopstvenoj deci), ni glava političkog tela, p ošto se u jednom telu glava i telo rađaju i umiru zajedno, dok to u državi očigledno nije slučaj (M endie, 19 9 5 : 87).

68

Iju nego i prema puku. Jer, prelazak sa individualnog na socijalni nivo analize pokazuje se kao oštar i nepovratan: čim je puk konstituisan, pojedinac nestaje sa poprišta socijalnog i političkog doga­ đanja. Pošto za Parkera samoodržanje, kao osnovni zakon ljudske prirode, pojedincu govori kroz glas savesti, to ćelom puku mora govoriti kroz Parlament kao kolektivnu savest, koja nema nikakve veze sa pojedinačnim savestima. Ljudi znaju najbolje šta je dobro za njihovo samoodržanje, a Parlament kao reprezentativno telo puka - šta je dobro za ceo puk. Na taj način se pojedinci bezostatno utapaju u puk, koji se poistovećuje sa Parlamentom. U toj kon­ cepciji više nije bilo mesta za vladavinu prava: ničim ograničen princip Salus Populi davao je neograničena diskreciona prava Parla­ mentu da preduzima sve mere koje mu se čine pogodnim radi "spasa Nacije” (Mendie, 1995: 93). Pomisao da bi “ Parlament mogao da izvrši takav zločin i potlači i kralja i puk, iz koga potiče sva vlast, neprirodna je" (Parker, 1642a: 7-8), zato što “ sva slobo­ da stoji ili pada sa njim” (Parker, 1642a: 13). S obzirom na ovakve stavove, s pravom se može zaključiti da je kod Parkera na delu in­ teresantan preokret: oduzimajući vladaru "arbitrarnu i apsolutnu, suverenu vlast", on ništa ne čini da je se u potpunosti oslobodi, nego je samo prosleđuje Parlamentu. To je pravi smisao njegove tvrdnje da Parlament "nije ni pojedinac, ni nekolicina, nego zaista država sama” (Parker, 1642b: 34; upor. o tome: Mendie, 1995: 86; upor. i Allen, 1938: 432; Skinner, 19 9 8 :1 i dalje). Iz svega što je do sada rečeno o Parkerovoj teoriji, mo­ že se zaključiti da je ona služila poslanicima Dugog parlamenta ne samo da opravdaju rat koji su poveli protiv Carisa nego i da stvo­ re uslove za što skorije pomirenje. Svaki radikalizam bio je nepo­ željan i kontraprodukitvan. Zato ne treba da iznenadi činjenica da se Parker otvoreno deklariše kao monarhista (upor. Parker, 1642b: 41) i da iz svoje teorije društvenog ugovora ne izvlači nika­ kve antimonarhističke implikacije. U Raspravi 0puritancima on čak sa zadovoljstvom konstatuje da u Velikoj Britaniji, “ ne računajući papiste i anabaptiste, ne postoje ni tri čoveka koja misle da je za­ konito svrgnuti ili silom ugroziti ličnost kralja, bez obzira na to koliko loše postupalo” (Parker, 1641: 43). Kao što možemo da vi­ dimo, u Parkerovim spisima je nemoguće naći bilo šta što bi mo­ glo voditi u pravcu svrgavanja Carisa, rušenja monarhije i usposta-

69

vijanja republike (Kahn, 1995: 87-88). Za njega je Parlament ne­ zamisliv bez "službenog” prisustva kralja ("kralj u Parlamentu”), tako da tek u sadejstvu kralja, Gornjeg i Donjeg doma, Parlament postaje onaj suveren o kojem se u Zapažanjima 0 nekim od novijih od­ govora i izjava Njegovog Visočanstva govori. Zbog toga Parker pribegava teoriji o dva tela kralja (čije ćemo sve konsekvence imati prilike da upoznamo kod Samuela Rutherforda): Parlament može da vo­ di rat samo protiv kraljeve "ličnosti”, a ne i "službe" (Parker, 1642b: 45). Najdalje dokle je Parker odstupio od ove formule bilo je ovlašćenje Parlamenta da bez kralja u vanrednim prilikama rata preuzme zakonodavnu delatnost i da donosi zakone prostom “ve­ ćinom postojećeg saziva" (Mendie, 1995: 91). Preko te tačke Par­ ker nije bio spreman da ide. Na taj način on je, baš kao i poslanici Parlamenta u to vreme, bio prinuđen da i dalje priznaje Carlsovu vlast. To najbolje dolazi do izražaja kada Parker apeluje na što skorije obnavljanje normalnih prilika u kojima "kralj i kraljevstvo” dele zakonodavnu vlast i sarađuju u vođenju politike. Sve u sve­ mu, iako je ostavio prostor da u vanrednim prilikama Gornji i Do­ nji dom mogu da sami obavljaju zakonodavnu vlast (što je bilo ne­ sumnjivo protivno tadašnjem ustavu), Parker se nije usudio da iz toga izvuče konsekvencu da Parlament ima pravo na svrgavanje kralja. Jedan “legitimni Parlament” nikada po njemu ne bi mogao da na bilo koji način ugrozi "tako dobro izbalansiranu monarhiju” kao što je engleska i liši je njenog "legitimnog kralja” . Parlament je bio taj koji je imao korektivnu ulogu u privođenju "ličnosti” kra­ lja njegovoj "službi” i tu bi se praktično završavale njegove kom­ petencije. Za ono što kralj radi nije bio odgovoran on nego njego­ vi ministri, pa zato Parlament prema njemu i nije mogao primeniti nikakve sankcije, bez obzira na to kakva zla počinio (Franklin, 19 78 :27 -28 ). Parlamentu je dodeljeno samo defanzivno pravo ot­ pora, i to tek nakon što je kralj već prekršio zakone, sa jedinim le­ gitimnim ciljem koji bi se sažeto mogao izraziti kao restitutio in in­ tegrum. Još veći problemi karakterišu Parkerovu koncepciju od­ nosa Parlamenta prema puku. Polazeći od teorije pučkog suvere­ niteta, Parker je prebrzo izjednačio Parlament sa pukom i eliminisao mogućnost da interesi puka dođu u sukob sa interesima Par­ lamenta (Dow, 1985:18). Zbog toga je ekskluzivno pravo na otpor

70

tiraniji, koje je Parker dao Parlamentu, moglo da važi sve dok puk podržava postupke Parlamenta. Onog momenta kada bi puk us­ kratio svoju podršku - i to ne samo Parlamentu, nego ćelom kon­ ceptu "kralja u Parlamentu" - Parkerova teorija bi se našla pred nerešivom dilemom, pošto takvu mogućnost jednostavno ne predviđa. Zato će dalji napredak u promišljanju prava na otpor ti­ raniji biti vezan za povratak koncepciji pučkog suvereniteta, koja puk ne identifikuje sa Parlamentom (Franklin, 1978: 7).

5. Razlikovanje “ličnosti” i “službe” kralja u delu Samuela Rutherforda U Odgovoru na Devetnaest propozicija od 18. juna 1642. Carls je konsratovao da prema starom ustavu Engleska ima mešovito uređenje (kralj je nosilac monarhijskog, Gornji dom aristokratskog, a Donji dom demokratskog elementa), koje joj omogućuje da izbegne sve opasnosti apsolutne monarhije (tj. tiraniju), aristokratije (tj. st­ rančarenje) i demokratije (tj. pobune). Kako se može primetiti, Carls je čvrsto stao na stanovište konstitucionalnog monarha koji brani postojeći ustav mešovite monarhije (Ashton, 1978: 166). Prema tom ustavu, smatrao je Carls, Donji dom ne može da uče­ stvuje u vladanju ili izboru onih koji će da vladaju, ali ima pravo da čuva slobode podanika i spračava tiraniju (Charles 1, 1966: 21-22). Ono, pak, što Carls nije bio voljan da prizna jeste mogućnost da sam kralj sprovodi tiraniju. Po njemu, tiraniju su mogli da sprovo­ de samo pojedini kraljevi službenici i u tim slučajevima Donji dom je imao pravo na impičment, kao jedini mogući oblik primene pra­ va na otpor tiraniji - što se praktično već dogodilo u slučaju "tira­ nije" erla od Strafforda. Ovo ograničenje primene prava na otpor tiraniji biće veoma moćno oružje u rukama kraljevih pamfletista i parlamentarci će moći da mu pariraju samo uz pomoć teorije o dva tela kralja, pri čemu kraljevo službeno telo zaista nikada ne može da sprovodi tiraniju, dok fizičko telo može - i u konkretnom slu­ čaju Carls to zaista i čini (upor. Flümann, 1999: 67 i dalje). Najznačajnije promišljanje mogućnosti za pružanje ot­ pora tiraniji u ovoj varijanti dolazi iz pera Samuela Rutherforda, profesora teologije na Univerzitetu Sent Endrju. Slično Čarlsu u Odgovoru na devetnaest propozicija, Rutherford je u svom spisu Lex,

71

Rex: zakon i vladar iz 1644. takođe branio tezu da je mešovito držav­ no uređenje, u kojem vladaju “zakon i razum", najbolji oblik dr­ žavnog uređenja (nasuprot apsolutnoj monarhiji kao najgorem obliku) (Rutherford, 1644: 387). Međutim, za razliku od Carisa, koji je tvrdio da Parlament ruši mešoviti oblik državnog uređenja u Engleskoj, Rutherford je smatrao da je sve što je Parlament do tada činio bilo usmereno jedino ka očuvanju tog uređenja i da pri tom on nije prekoračio svoja ovlašćenja. Teorija kojom je on pot­ krepljivao svoje stavove nalikovala je onoj koju smo imali već pri­ like da upoznamo u 6. odeljku 3. poglavlja, kada smo razmatrali koncilijarnu teoriju Jeana de Gersona.16 Suština Rutherfordove teorije bila je u razlikovanju "službe” i "ličnosti" kralja. Već u jednoj propovedi Donjem domu 31. januara 1643. Rutherford vezuje vlast kralja za njegovu službu: "Vladari su nosioci Božjeg standarda, oni na temelju svoje službe nose mač Njegov (Rom. 13. 4.) i krunu i skiptar Njegov, kao veli­ kog imaoca svekolike vlasti" (Rutherford, 1643: 3). Pošto je na ovaj način zaogrnuta božanskim legitimitetom, služba kralja se mirne duše može poistovetiti sa “ zakonom koji živi i diše” . Tome nasuprot, ličnost kralja deli sve vrline i mane ljudskog roda, te je uvek podložna izazovima tiranije. Po Rutherfordovom mišljenju, tiranija nastaje kada ličnost kralja prestane da sledi zahteve službe (Rutherford, 1644: 269). Odredivši tiraniju kao diskrepanciju između normativ­ nih zahteva kraljevske službe i realnog ponašanja nosioca te slu­ žbe, Rutherfordu je ostalo da odgovori na pitanje: "Da li su ratovi koje podižu staleži i podanici za svoju sopstvenu pravednu odbranu protiv kraljevih krvavih emisara zakoniti?” (Rutherford, 1644: 257 i dalje). Već iz same formulacije pitanja jasno je da će Ruther­ ford ponuditi nedvosmisleno pozitivan odgovor. I zaista, on u na­ stavku svojih izlaganja dolazi do formule kojom opravdava pružanje otpora tiranskom nosiocu kraljevske službe: “Ipak, par­ 16 U zm e li se da je pozicija C arisa i rojalista u vezi sa pitanjem otpora tiraniji nalikovala stavu Jeana Petita (prem a kom je tiranin mogao da bude sam o veleizdajnik ili uzurpator), onda d isk u sija o ovom pitanju na početku Engleske revolucije pokazuje neke sličn osti sa diskusijom u Francuskoj početkom 15. veka, posle ubistva vojvode od Orleana. Te sličnosti se, m eđutim , u daljem toku Engleske revolucije u potpunosti gube.

72

lamenti oba kraljevstva [Engleske i Škotske] pružaju otpor kralje­ voj ličnoj volji, kao čoveka, i bore se protiv njegovih krvnika, koje je poslao da unište njegove prirodne podanike; oni se bore za njega kao kralja i pokoravaju se njegovoj javnoj zakonskoj volji, koja je nje­ gova kraljevska volja de jure, i dok je odsutan iz svojih parlamenata kao čovek, on je zakonski i u svojoj zakonskoj vlasti prisutan, tako da su parlamenti jednako zakoniti kao kada bi on i lično bio u njima" (Rutherford, 1644; 269 -270). Shodno teoriji “kralja u Parlamen­ tu” , služba kralja uvek ostaje u Parlamentu, dok poslanici Parla­ menta mogu da delaju i bez ličnosti kralja, pa čak i da povedu rat protiv nje, ako ona počne da postupa tiranski. Pri tom Rutherford naglašava da poslanici Parlamenta nisu obavezani na pasivnu ne­ poslušnost i citira brojne primere iz Starog zaveta kada su Jevreji vodili defanzivne ratove protiv svojih vladara i porobljivača. Sa­ mim tim, i biblijski tekst upućuje na zaključak da je u pravednom ratu sasvim moguće razlikovanje službe od ličnosti kralja. Kao što se može i očekivati, rojalisti su oštro kritikovali Rutherforda zbog razlikovanja službe od ličnosti kralja i oprav­ danja prava Parlamenta na otpor potonjoj. Primera radi, John Bramhall je smatrao da ova teorija od kralja pravi "platonsku ide­ ju” , dok je Henry Ferne, biskup iz Cestera, jednostavno zaključio: “Apsurdno je da se kraljevska ličnost gađa iz topova u Edžhilu, dok se njegova vlast čuva u Londonu” (cit. prema: Rueger, 1964: 474). Pa ipak, ma koliko zaista apsurdno zvučala, Rutherfordova teorija nije bila tek puka izmišljotina, stvorena za aktuelne potre­ be Parlamenta. Ona veoma nalikuje teoriji koju je Gerson izneo na Koncilu u Konstancu 1415-1417: u oba slučaja je zagovarana neka vrsta mešovitog uređenja (s tim da je Gersonovo viđenje crkvenog uređenja bilo mnogo autoritarnije i u redovnim prilikama osta­ vljalo mnogo veće ingerencije “ monarhijskom elementu” , tj. pa­ pi), u kojem reprezentativno telo (Opšti koncil, odnosno Parla­ ment) može da ustane protiv “ličnosti” vladara (pape, odnosno kralja) samo ako se i dalje pokorava njegovoj "službi" (Rueger, 1964: 469-470). Ova sličnost verovatno nije bila nikakva slučaj­ nost, pošto je Rutherford poznavao koncilijarnu teoriju, kao i mo­ gućnosti njene primene u “ protestantske svrhe" (o čemu svedoči citat iz Buchananovog spisa O pravu vladavine kod Skota u kom Buchanan pominje koncilijarnu teoriju: Rutherford, 1644: 269).

73

Osim toga, Rutherford je zastupao stanovište da kralj ima pravo da tumači zakone, ali samo zajedno sa “ nižim magistratima”, dok "niži sudija” može jednako dobro da razume i interpretira pojedi­ ne zakonske odredbe kao i kralj (Rutherford, 16 4 4 :19 8 ). U tome je vidljiv uticaj pre svega francuskih monarhomaha, ali i - po svoj prilici - koncilijarne teorije (Rueger, 1964: 480). Ipak, u nabrajanju sličnosti između Rutherfordove i Gersonove teorije ne treba preterivati. Velika šizma u srednjem ve­ ku nije bila isto što i građanski rat u Engleskoj, baš kao što ni or­ ganizacija crkve (prevashodno u vanrednom stanju) nije bila isto što i organizacija države. Opasnost od previđanja ovih razlika po­ kazuje se vrlo jasno kada Ruegerova u svom inspirativnom članku dođe do zaključka da su i Opšti koncil u Konstancu i Dugi parla­ ment, otpočevši rad kao regularna ustavna tela, tokom sukoba sa vladarom bili prinuđeni da donesu "revolucionarne akte” , kojima je uspostavljena suprematija reprezentativnog tela nad vladarom, i da na kraju preduzmu svrgavanje vladara: pape Jovana XXIII u pr­ vom i kralja Carlsa I u drugom slučaju (Rueger, 1964: 469-470). Ruegerova previđa veoma bitnu činjenicu da Dugi parlament nije bio sazvan da bi se bavio problemom uređenja monarhijske vlasti (kao što je to bio slučaj sa Opštim koncilom u Konstancu u vezi sa papskom vlašću) i da nije imao nikakve dileme u pogledu toga ko je realni nosilac kraljevske vlasti (za razliku od Opšteg koncila u Konstancu, koji je bio suočen sa tri pretendenta na papsku stolicu). Sam im tim, moralo je doći do krupnih promena u koncipiranju teorije otpora tiraniji. Dok je Gerson razmišljao u kategorijama vanrednog stanja kada Koncil dobija ovlašćenje da svrgne jednog papu (prepuštajući zatim kardinalskom kolegijumu izbor novog pape), Rutherford (a za njim i većina poslanika Dugog parlamenta) nije uopšte pomi­ šljao na svrgavanje Carlsa, već je insistirao na povratku u nor­ malno funkcionisanje engleskog mešovitog uređenja, tj. na po­ vratku Carlsa u Parlament. Ove razlike su delimično i uzrok što je Rutherfordova teorija izgledala tako apsurdno njegovim rojalističkim protivnicima (a kasnije i svim drugim borcima protiv parlamentarnog suvereniteta). Jer, poslanici Parlamenta su 16 4 2 . ušli u rat sa Carlsom, a da nisu izvukli konsekvencu o svr­ gavanju tiranina, što je, s obzirom na to da je Carls ugrozio ži-

74

vote i imovinu svojih podanika, bilo logično očekivati. Kako su to uporno odbijali da učine —čak i u Donjem domu —sve što im je preostalo bilo je da izvornu koncepciju o neodgovornosti kra­ lja (koja je omogućavala pozivanje na odgovornost samo njego­ vih "zlih savetnika”) "inoviraju" tako što će dopustiti mogu­ ćnost da i "ličnost” kralja postane tiranska, ali još uvek ne i smenjiva. Insistirajući na teoriji dualiteta "službe” i "ličnosti" kralja i fikciji njegove ("službene”) prisutnosti u Parlamentu, Ruther­ ford i poslanici Parlamenta građanski rat su pretvorili u pohod za ponovno pridobijanje Carlsove “ ličnosti", koja je trebalo da bude oslobođena svih "zlih savetnika” i pomirena sa "službom” kralja u Parlamentu. Apsurdnosti sopstvene teorije bio je delimično svestan i sam Rutherford. Na jednom mestu on piše: “Ispravno govoreći, otpor se ne pruža ni samo čoveku, ni njegovoj vlasti, već se otpor pruža čoveku koji je zaogrnut zakonitom običajnom vlašću i koji u tim i tim postupcima zloupotrebljava vlast” (Rutherford, 1644: 276). Kao i Gerson pre njega, koji je na kraju govorio o trećoj vr­ sti vlasti - vlasti koja se obavlja i upotrebljava (potestats quod exercitium ac usum) i u kojoj se spajaju "ličnost” i "služba” - tako je i Rutherford pokušavao da nađe izlaz iz poteškoća svoje originalne dihotomije (Rueger, 1964: 476). Osim toga, Rutherford je sve više bivao svestan i sku­ čenosti same teorije "kralja u Parlamentu” , odnosno “vlasti” ko­ ju obavljaju kralj i Parlament. Shodno vladajućoj interpretaciji clausule Petri, "vlast” je u Engleskoj bila rezervisana za "kralja i Par­ lament", sve dok postupaju u skladu sa zakonima, a kada kralj počne da zloupotrebljava svoj deo "vlasti” , onda Parlament može da mu pruži otpor (Dow, 1985: 19). No, pitanje je bilo šta da se radi ako Parlament počne da zloupotrebljava svoj deo "vlasti”. Parkerovo odbijanje da se pozabavi tim pitanjem postajalo je sve opsolentnije što se više zahuktavao engleski građanski rat. Rut­ herford nesumnjivo ide korak dalje u odnosu na Parkera kada Clausuli Petri ograničava dejstvo samo na one slučajeve u kojima ne zadire u samoodržanje podanika. "Otpor je za decu Boga ne­ vini akt samoodržanja, jednako kao i strpljivo trpljenje, i zato oboje mogu da koegzistiraju u čoveku. [...] Ako je prirodno za po­ jedinca da se brani od ličnog napada vladara, onda je to prirodno

75

i osnovano i za deset hiljada [ljudi], kao i za celu kraljevinu; a ko­ ji bi bio razlog da se kraljevstvo liši koristi samoodbrane više od jednog čoveka? Ni Božja milost ni politika ne uništavaju prirodu. A kako da se deset ili dvadeset hiljada [ljudi] brani od topova i musketa koji ubijaju na daljinu do da se utvrde u gradovima pro­ tiv kralja, [...] da se naoružaju kako bi uzvratili oružjem iste pri­ rode, da ubijaju da ne bi bili ubijeni, kako naučava zakon priro­ de?” (Rutherford, 16 4 4 :3 2 4 ).17 Rutherford ovde još uvek vidi kralja kao jedinog tira­ nina i neprijatelja celog engleskog puka. Međutim, on sada pred­ laže jedno univerzalno sredstvo odbrane, koje se isto tako može primeniti i protiv drugog nosioca "vlasti”, tj. Parlamenta. Sve što treba je da se obrazuje oružana sila, sastavljena od svih onih ko­ ji osećaju da im je pravo samoodržanja direktno uskraćeno. A na to se neće dugo čekati. Sto je duže rat trajao i što je veća bila po­ larizacija u engleskom društvu, to je više raslo nezadovoljstvo politikom Parlamenta, sve dok se nije našao novi subjekt, koji je bio u stanju da se u ime puka suprotstavi kako kralju tako i Par­ lamentu. To je bila ona ista vojska koju je Parlament okupio za rat protiv Čarlsa i koja se u narednim godinama sve više osamostaljivala, da bi na kraju prerasla u novog engleskog "suverena” . Ironija je sudbine da se početni sukob oko vojske između kralja i Dugog parlamenta završio sporazumom od 9. oktobra 1648, ka­ da je obe strane ugrozio taj isti povod njihovog sukoba. Vojska je u to vreme postala neprijatelj obe "vlasti” , izlazeći na političku pozornicu da sama obavi posao koji je Parlament započeo, ali, zapleten u dihotomiju kraljeve "ličnosti" i “ službe” , nije bio u stanju da ga okonča — primenu prava puka na otpor tiraniji (Gross, 1929: 87).

6. Independentsko shvatanje države i prava na otpor tiraniji Radikalizaciju političke krize, koja je leta 1642. Englesku sunovratila u građanski rat nije izazvala nikakva radikalna partija ili

17 U originalnom izdanju iz 16 4 4 . p agin acija je od 2 8 1 strane pom erena za trideset dve strane, tako da se nastavlja sa brojem 313.

76

ideologija. U to vreme poslanici Parlamenta i njihovi simpatize­ ri još uvek su govorili o usaglašenosti kraljevskih i parlamentar­ nih interesa i zalagali se za uspostavljanje "starog ustava” kao mešovitog monarhijskog ustava (na principu vladavine "kralja u Parlamentu"). Ali, rat je bio počeo i što je duže trajao, to je jedan deo paralamentaraca postajao sve sumnjičaviji u pogledu mo­ gućnosti restauracije bilo kakve monarhije u Engleskoj.'8 No, pre nego što su se mogle sudariti monarhističke i republikanske snage, ili, tačnije, Parlament i vojska, njihov antagonizam je mo­ rao biti prvo pripremljen na tlu religije. I zaista, sukob Parla­ menta i vojske ima korene u jednom sukobu unutar ortodok­ snog engleskog kalvinizma — između prezbiterijanaca i inde­ pendenata. Kada je septembra 1643. potpisana Svečana liga i ugo­ vor sa Škotima, Englezi su morali da se suoče sa uticajem radikal­ nog prezbiterijanizma koji je dopirao iz Škotske. Kako su Škote u sukob i rat sa Carlsom pokrenuli prevashodno religiozni motivi, to su oni sada videli idealnu priliku da svoje predstave o “ istinskoj veri” prošire i na Englesku. Škotska prezbiterijanska disciplina ni­ je nailazila na simpatije u Engleskoj, ali alternative nije bilo. Tako je Carlsov pokušaj da po engleskom modelu urađen Molitvenik nametne Škotima završio nametanjem škotske Knjige bogosluženja Englezima (Tanner, 1928: 123). Jula 1643. već je bila sazvana Vestminsterska skupština teologa, sastavljena od 150 poslanika, koja je imala zadatak da rukovodi implementacijom prezbiterijanskog sistema u Engleskoj. Ove posledice Svečane lige i ugovora bile su od najneposrednijeg značaja za dalji tok građanskog rata u Engleskoj. "Prezbiterijanizacija” Engleske po škotskom modelu je, s jedne strane, svela mogućnost za skori kompromis sa Carlsom na mini­ mum, a, s druge strane, proizvela antiprezbiterijansku reakciju en­ gleskih protestanata, mahom pripadnika raznih sekti. Pod ime­ nom independenata ubrzo su se okupile sve protestantske, među

18 Prve rasprave o mogućem svrgavanju Carlsa vođene su u D onjem domu 16 4 4 , a neki poslanici su se rada obratili am basadoru Venecije u Engleskoj da ih uputi u republikanski ustav njegove dom ovine (G ooch, 1 9 2 7 :1 0 6 ) .

77

kojima i puritanske19 snage, da bi zajednički odbranile svoju sa­ mostalnost i slobodu. Kako je sve te sekte krasio vrlo izražen antiautoritarizam (npr. Kvekeri su odbijali da skidaju kapu pred nadređenima i sve druge oslovaljavali sa "ti”), to za njih nije pred­ stavljao nikakav problem da se crkvenim vlastima suprotstave jed­ nako kao i svetovnim (Dow, 1985;65). Dve stvari koje su u idu­ ćem periodu uspele da objedine sve, međusobno veoma različite sekte, bile su princip nezavisnosti (independency) svake kongrega­ cije i odbrana od prezbiterijanske crkve (Tanner, 19 2 8 :12 9 ). I za­ ista, već 1643. nastaju prvi sporovi između dva tabora, koji će se idućih godina sve više zaoštravati. Kako su prezbiterijanci imali većinu u Parlamentu i kako su nastojali da je iskoriste sa ciljem da nametnu celoj Engleskoj jedinstveno crkveno uređenje, indepen-

19 M ogućnost izjednačavanja independentizm a sa puritanizm om je do danas ostala sporna, uglavnom zbog neodređenosti potonjeg pojm a. N a jednoj strani, A. S . P. W oodhouse je npr. sm atrao da su ne sam o independenti nego i prezbiterijanci (ali i Leveleri) bili nosioci "pu ritan skog u m a” (W oodhouse, 19 38 : 14 i dalje). N a drugoj strani, J. W . Allen je dobro pokazao da je puri­ tanizam bio u Engleskoj 17 . veka m arginalna pojava i da je u engleskom Parlamentu sedeo veom a mali broj pravih puritanaca. T o uostalom i nije nikakvo novo otkriće. Već je H enry Parker u svojoj Raspravi 0 puritancima iz 16 4 1. obznanio istu tvrdnju: kada bi u Engleskoj preovladavalo pravo, a ne zloba, tek nekolicina ljudi bi se m ogla nazvati puritancim a, kojim a bi se tek nekoliko zločina m oglo pripisati u odgovorn ost (Parker, 16 4 1: 2 ). Pojam puritanizm a Parker je sm atrao za zbirni pojam koji om ogućava kleru da usredsredi svoju mržnu za jedan objekat. To je u Engleskoj već 16 4 1. poprim ­ ilo takve razmere da je svaki student na univerzitetu m orao da nauči da je prva i najvažnija stvar na studijam a da ozloglasi puri tance (Parker, 1 6 4 1:3 8 ) . Zato je Parker zagovarao izbegavanje obe krajnosti: kako sam og puritanizm a, kao krajnje marginalne religiozne pojave, tako i krvožednog antipuritanizm a, kao opasnog fanatizma u engleskom protestantizm u, koji je lišen skoro svake realne potpore (Parker, 16 4 1: 2 ) . Sto se pak Allenove kritičke analize pojm a puritanizma tiče, ona je vrlo zanim ljiva jer dobro potkrepljuje Parkerove nalaze i pokazuje višesm islen ost i m aglovitost ovog često upotrebljavanog pojma. Suština puritanizm a bi se po Allenu m ogla vezati jedino za stav da su sva religiozna verovanja i praktike koje se ne pom inju izričito u Bibliji obično praznoverje i idolatrija (A llen, 19 38 : 2 9 6 -3 0 3 ). U novije vreme nastoji se doći do jednog određenja p u ritanizm a koje ne bi bilo ni tako široko kao W oodhouseovo, ali ni tako restriktivno kao Allenovo (upor. npr. Lake, 19 9 3 ; Lamont, 19 9 6 ; Adair, 19 9 8 ; Spurr, 19 9 8 ).

78

demi su bili prinuđeni da zaoštre svoju borbu za slobodnije i de­ mokratskije uređenje crkve. Za početak otvorenog sukoba između independena­ ta i prezbiterijanaca može se uzeti objavljivanje Apologetske nara­ cije 3. januara 1644. Ovo delo su napisala “ odstupajuća braća” (Thomas Goodwin, Philip Nye, Sidrach Simpson i Jeremiah Burroughs), koja su imala veliki ugled u Engleskoj i koja su čak bila tretirana kao mučenici. Došavši, naime, već tridesetih godi­ na u sukob sa Laudovim crkvenim uređenjem, oni su bili pri­ morani da emigriraju u Nizozemsku. Po povratku iz egzila, od­ mah po izbijanju građanskog rata, oni su se trudili da omekša­ ju prezbiterijansku disciplinu koju je uvodila Vestminsterska skupština. Međutim, pošto su uvek bili preglasani i više nisu mogli da se nadaju bilo kakvom uticaju na rad Skupštine, oni su se Apologetskom naracijom obratili Parlamentu i celoj javnosti. Ia­ ko su se eksplicitno ograđivali od "one nezavisne (independent) slobode koja nam se pripisuje” (Goodwin et al., 1644: 21), oni su jasno izrazili svoje neslaganje sa nekim tačkama ortodoksije i crkvenom disciplinom koju sprovodi prezbiterijanski vrh (upor. Goodwin et al., 1644: 28 -31). Iako se nisu zalagali za opštu slobodu savesti, "odstupajuća braća” su isprovocirala oštru polemiku, koja je plamtela cele 1644. i 1645. i u kojoj su se zai­ sta iskristalisala dva gledišta: prezbiterijansko i independetsko (Haller, 1934: 50 -52 ). Rasprava između prezbiterijanaca i independenata 1644-1645. bila je još uvek prvenstveno teorijska, ali će se u na­ rednim godinama potpuno politizovati, da bi je na kraju završio Thomas Pride “čistkom” parlamentarnih poslanika od 6. decem­ bra 1648, u kojoj je četrdeset pet prezbiterijanaca uhapšeno, a da­ ljih devedeset šest onemogućeno da uđe u zgradu Parlamenta. Ia­ ko je već do tada skoro dve stotine poslanika bilo najureno iz Par­ lamenta zbog rojalizma, to je sve bila i ostala interna stvar samih poslanika. Krajem 1648. to je prvi put učinio neko sa strane, ko je imao neposredan politički cilj da u Parlamentu uspostavi independentsku većinu i na taj način preusmeri parlamentarnu politi­ ku. Zbog ove političke eskalacije jednog prvobitno teološko-teorijskog spora potrebno je bolje se upoznati sa glavnim tačkama razmimoilaženja.

79

Suština spora bila je nesumnjivo u konceptu slobode savesti.20 Dok je za prezbiterijanace, a u prvom redu njihovog li­ dera Williama Prynnea, sloboda savesti jednostavno bila “legali­ zacija crkvene anarhije" (Pease, 1916: 73), za independente, i to pre svega Johna Goodwina, Rogera Williamsa i Henrya Robinsona, to je takoreći bila osnovna ideja hrišćanstva. O tome možda najbolje svedoči delo Johna Goodwina. Goodwin je bio nesumnji­ vi lider onog dela javnog mnjenja koje je u periodu 1642-1644. po­ čelo da se komeša i da se konsoliduje na independentskim pozici­ jama. Kao vikar crkve Sv. Stefana u Londonu, Goodwin je držao vatrene propovedi koje su privlačile sve veći broj slušalaca i sledbenika. Nakon lošeg učinka parlamentarnih snaga u bici kod Edžhila Goodwin je odigrao naročito značajnu ulogu u podizanju mo­ rala i borbenog duha među stanovnicima Londona. U spor koji je inicirao spis Apologetska naracija John Goodwin se uključio spisom Teomahija, u kojem je izneo do tada najekstremnije viđenje slobo­ de savesti. Polazeći od reči koje je Gamaliel uputio Farizejima po­ vodom apostola (Djela apostolska, 5.38), Goodwin je postavio te­ zu da se Bog ukazuje ljudima na različite načine i da je bezbožnički čin uništiti sve one “ načine, doktrine i praktike” koji potiču od Boga i koje ljudi upražnjavaju pokretani svojom savešću i najdu­ bljim ubeđenjem (Goodwin, 1644a: 6-8). Kao nekada Farizeji, ta­ ko i prezbiterijanci u Goodwinovo vreme pokušavaju da unište sve one oblike verovanja i bogosluženja koje oni osuđuju kao bezbožne, ali to ne mogu da dokažu, čime se, nesvesno, upuštaju u borbu protiv samog Boga. Na ove Goodwinove stavove odmah je reagovao W illi­ am Prynne spisom Pun odgovor, u kojem je independente napao zbog idolatrije savesti i osporavanja svakog spoljnog crkvenog au­ toriteta. To je polemiku dovelo do užarenosti. Kao i “odstupajuća braća” , tako je i Goodwin negodovao zbog samog naziva "independenti", kog je Prynne neprestano upotrebljavao da svoje protivnike optuži za "emancipaciju” od izvornog hrišćanskog uče­

2 0 U pogledu slobode savesti independenti su se dobrim delom nadovezivali na šesnaestovekovni kongregacionalizam , koji je nastao u N izozem skoj, među progonjenim engleskim kalvinistim a okupljenim oko Johna Robinsona (Jellinek, 19 19 :4 3 ) .

80

nja. Po Goodwinovom mišljenju, i "independenti" su jednako za­ visni od Boga, Biblije i “ principa razuma i pravde" kao i svi drugi hrišćani (uključujući tu i prezbiterijance), dok svoju nezavisnost pokazuju jedino prema Nacionalnoj crkvi (kakvu zagovaraju prezbiterijanci). Međutim, pošto hrišćanstvo ne sadrži ništa što bi upućivalo na potrebu da se stvori jedna takva crkva, to je i “ neza­ visnost" pravih hrišćana prema njoj nešto što ne zaslužuje naziv “ independenti” (Goodwin, 1644c: 17-18). Na Prynneove prirodnopravne (dakle, vanbiblijske) argumente, prema kojima prirod­ no pravo zahteva pokoravanje kako jednoj državi tako i jednoj (Nacionalnoj) crkvi, Goodwin je uzvraćao kontraargumentom da prirodno pravo ne dozvoljava da se razum i savest podrede ikome drugome do Hristu. A Hrist je naučavao da se treba pokoravati sa­ mo državi, a ne i nekakvoj Nacionalnoj crkvi. U Hristovo vreme nije bilo nikakve Nacionalne crkve, a iz samog teksta Biblije jasno proizlazi da je i nije moglo biti (Goodwin, 1644b: 7-9). Prema to­ me, Nacionalna crkva je prezbiterijanski antihrišćanski izum sa ciljem da se sprovodi kontrola nad savešću Engleza i da im se odu­ zme prirodno pravo na slobodan sud. Glavna politička implikacija koncepcije slobode savesti ležala je u potpunom odvajanju države i crkve i otvaranju mo­ gućnosti za toleranciju i religiozni pluralizam u državi. Po mišlje­ nju Henrija Robinsona, sloboda savesti je predstavljala najbolji put da se u budućnosti izbegnu građanski ratovi, da se uspostavi “opšti mir u kraljevstvu” i da se podanici mnogo spremnije poko­ ravaju svetovnim vlastima (Robinson, 1644: 5). Prema independentskom shvatanju, u jednoj državi je trebalo da postoji onoliko crkava koliko to zahtevaju sami vernici, pri čemu bi vernici bili ti koji bi ugovorom osnovali crkvu koja je najprilagođenija njihovoj veri. Pri tom Parlament ne bi trpeo nikakvo ograničenje vlasti, po­ što Englezi na njega nikada nisu preneli nikakvo ovlašćenje da određuje jednoobraznu nacionalnu veroispovest. Parlament mo­ že imati samo onu vlast koju su pojedinci koji čine naciju preneli na njega, a oni nemaju vlast da ni sebi, ni bilo kome drugome na­ meću veroispovest protivno savesti (Walwyn, 1645a: 4). U ovom stanovištu se već nazire stav da država, baš kao i crkva, treba da bude rezultat ugovora slobodnih pojedinaca. A slobodu tih pojedi­ naca ne karakteriše samo sloboda savesti nego i sloboda razuma,

81

utirao teren za sukob independenata i prezbiterijanaca. Iz Goodwinovih stavova neminovno je sledila jedna posledica koje su u početku tek retki bili svesni, a koja je otvarala vrata pravu puka na otpor ne samo kralju nego i Parlamentu, i to iz istog razloga - zlo­ upotrebe vlasti i kršenja zakona. Za Goodwina i većinu indepen­ dentskih pamfletista tako nešto je u prvim godinama građanskog rata još bilo nemoguće, jer se vojska nije bila profilisala u alterna­ tivnog predstavnika puka i konkurenta Parlamentu u borbi protiv kralja i rešavanju postojeće političke krize. Tek kada independenti budu ovladali vojskom i kada se u njoj bude stvorila kritična masa za radikalizaciju teorije pučkog suvereniteta, pravo na otpor tirani­ ji će se moći otvoreno upraviti protiv Parlamenta. A put ka toj op­ ciji krčile su upravo vatrene propovedi koje je držao Goodwin. Po­ zivajući svakog Engleza da sledi svoju savest i učestvuje u borbi protiv kraljeve tiranije, Goodwin je doprinosio izgradnji trećeg ak­ tera na političkoj pozornici Engleske, koji će u nastavku borbi za­ dobiti samostalan položaj i započeti borbu kako protiv kralja tako i protiv Parlamenta. Ideja o pravu na otpor Parlamentu prisutna je, na ovaj ili onaj način, od samog početka građanskog rata. I sam Parker je dozvoljavao mogućnost da Parlament bude "neprirodno" zave­ den, ali je u tom slučaju ulogu "spasioca Engleske" dodelio kralju (Franklin, 1978: 25). No, bilo je i drugačijih mišljenja. Jedan od “odstupajuće braće" Jeremiah Burroughs je već 1643, u spisu Slav­ no ime Boga, otvoreno ovlastio puk na otpor kralju, Donjem i Gor­ njem domu ako tiranski zloupotrebe svoju vlast. U tom slučaju, smatrao je Burroughs, kraljevstvo bi se vratilo pod nadležnost za­ kona prirode. Međutim, verovatno je najzanimljviji bio pamflet Edwarda Bowlesa, pod naslovom Govorećijasnim jezikom (Plaine En­ glish) koji se pojavio 12. januara 1643. U tom pamfletu je pokrenut čitav niz nezgodnih pitanja: šta znači puk, da li je to većina celokupne populacije Engleske, da li je to izborno telo, šta ako je puk unutar sebe "posvađan na smrt” i ne može da jasno izrazi svoju volju, itd. (Bowles, 1643). Zagovornici kontrole puka nad Parla­ mentom bili su nužno upućeni da odgovore na ova pitanja ako su zaista kanili da iz teorije pučkog suvereniteta smisleno dedukuju pravo puka na otpor vlasti kralja ili Parlamenta (kada vlast posta­ ne tiranska) (Allen, 1938: 464).

84

Drugi problem sa kojim se suočavala engleska teorija prava na otpor tiraniji bio je meteorski uspon argumenta samoodr­ žanja. Logika samoodržanja pojedinaca koji se u nevolji samoorganizuju i pružaju otpor vlasti bila je u početku upravljena protiv kra­ lja, ali je veoma lako mogla da se preokrene i protiv Parlamenta. I to će se na kraju desiti 1648, kada Parlament bude ušao u pregovo­ re sa kraljem kako bi se odbranio od zajedničkog neprijatelja - voj­ ske. Tada će staranje o samoodržanju puka independenti proslediti u nadležnost vojske, koja će dobiti odrešene ruke da se direktno suprotstavi “ predstavnicima" tog istog puka u Parlamentu. Prav­ dajući Prideovu "čistku” od 6. decembra, John Goodwin će para­ doks da vojska spasava puk od njegovih sopstvenih predstavnika pokušati da objasni paralelom sa staranjem 0 životu luđaka: “Ako puk nije u stanju da shvati kako da dospe do mira, onda je angažovanje na stvaranju pretpostavki za mir onih koji su to u stanju pot­ puno da shvate čin mnogo veće dobrote i milosrđa. Spasiti život luđaka ili poremećene osobe protiv njene volje deio je ljubavi pre­ ma bližnjem i hrišćanstva. [...] I zaista, istina je da se zakonu nu­ žnosti, na osnovu kojeg je vojska postavljena za sudije tim parla­ mentarnim delinkventima o kojima govorimo [tj. koje je Pride ‘oči­ stio’ iz Parlamenta], ne može (ispravno govoreći) osporiti da spa­ da među one zakone zemlje koji su u isto vreme i zakoni prirode, pa time i zakoni svih zemalja i nacija, uspostavljeni u ovoj i osta­ lim zemljama od strane bolje i daleko neprikosnovenije zakono­ davne vlasti nego što je ona u bilo kom parlamentu ili ljudskoj za­ jednici” (Goodwin, 1648: 8). Goodwin je, pored ovog "zakona nu­ žnosti” (tj. samoodržanja), pokušavao da navede i druge osnove za ispravnost postupka vojske, ali je njihova uverljivost bila vrlo ma­ la. Zanimljivo citiranje Trajanovih reči prilikom uručenja mača jed­ nom vojniku (“Ako radim pravedno, upotrebi ga za mene; ako li pak radim nepravedno, upotrebi ga protiv mene” - Goodwin, 1648: 6-8) ili Prynneovog opravdavanja mornara koji je preuzeo na sebe ulogu kapetana da bi spasao brod u opasnosti (samo što ovo­ ga puta u ulozi mornara nije nastupao Parlament, nego vojska Goodwin, 16 4 8 :10 -11) imalo je dobar retorički efekat, ali nije mo­ glo ništa da promeni na činjenici da se “ Prideova čistka” mogla opravdati jedino prirodnopravno, i to pod pretpostavkom da onaj ko se ubeđuje deli ista prirodnopravna ubeđenja.

§5

Nemogućnost prezbiterijanaca da uspostave kontrolu nad vojskom obesmislila je dugoročno i samu njihovu kontrolu nad Parlamentom, pošto je vojska mogla da pomogne manjinskim independentima u Dugom parlamentu da postanu većina (u Krnjem parlamentu). Kontrola nad vojskom kao jedinim istinskim sredstvom "samoodržanja” pokazala se tako kao odlučujući momenat u dinamici engleskog građanskog rata. Zato je možda za celokupni engleski građanski rat bilo ključno pitanje - kako je bi­ lo moguće da independenti uspostave kontrolu nad vojskom. U početku, vojska Parlamenta se malo razlikovala od drugih plaće­ ničkih vojski tog vremena i u njoj se mogao naći svako - od pri­ nudno mobilisanih vojnika, preko profesionalaca koji su ratovali isključivo za novac, do pripadnika čitavog niza različitih sekti. Ova poslednja kategorija vojnika je u početku predstavljala manjinu, da bi tek postupno počela da dobija na značaju (Ludwig, 1992: 21). Međutim, značajno je što je ta kategorija vojnika već na samom po­ četku rata postala dominantna u osamnaest konjičkih jedinica ko­ je su bile pod komandom Olivera Cromwella. Cromwellov kriteri­ jum za regrutaciju vojnika bio je krajnje jednostavan: u vojsku ko­ jom je on komandovao mogli su biti primljeni samo ljudi koji su bili dovoljno religiozni i motivisani za borbu. Njegovo geslo je bi­ lo da nije bitno kakvog je porekla čovek, nego u šta i koliko snažno veruje. Zbog toga je u Cromwellovoj vojsci bila moguća velika kon­ centracija pripadnika najradikalnijih sekti koji su još doskora bili okrutno proganjani i koji su zato već bili prilično politički osvešćeni. Računa se da se nakon egzekucije erla Strafforda ogroman broj pripadnika engleskih sekti, koji su pod Stjuartima bili primorani da pobegnu iz Engleske, vratio u zemlju, da bi se odmah prijavio za vojsku Parlamenta (Scherger, 19 0 4 :12 7 ). Najveći deo njih je zavr­ šio u jedinicama pod komadom Cromwella, koje su zbog toga sve više nalikovale dobrovoljačkoj vojsci u službi odbrane slobode En­ gleske od tiranije. Taj deo vojske Parlamenta vrlo brzo se pokazao kao najefikasniji. Cromwellove, moralno snažno motivisane jedi­ nice počele su vrlo brzo da nižu pobede, što je dovelo do jačanja uticaja independenata, i to ne samo u vojsci nego i u Parlamentu. Tako je 13. septembra 1644. Parlament doneo Uredbu o toleranci­ ji, po kojoj-su protestantske sekte dobile pravo na samostalnu or­

86

ganizaciju, a 3. aprila 1645. i tzv. Samoporičuću ordonansu, koja je postavila temelje tzv. Vojsci novog modela (New Model Army). Labavljenje prvobitnih prezbiterijanskih stega dovelo je do toga da su independenti postali snažna i kompaktna manji­ na u Parlamentu, dok su celu novoorganizovanu vojsku uspeli da uzmu pod svoju kontrolu. To će vremenom stvoriti neprevladiv jaz između vojske i Parlamenta. Mnoštvo pripadnika najraznovr­ snijih sekti uskoro je u vojsci stvorilo političku atmosferu koja je bila neuporedivo radikalnija od one koja je vladala u Parlamentu (Hill, 1970: 64-79). Potičući iz slojeva nereprezentovanih u Par­ lamentu (Hill, 19 72: 46), oni su bili u stanju da oforme vlastita politička shvatanja i da razviju samosvest 0 sopstvenom "predsta­ vljanju” puka (Franklin, 1978: 8-9). Kako je u vojsci vladala pot­ puna sloboda savesti, propovedi je mogao da drži takoreći svako ko je hteo i na način na koji je hteo (pri čemu su se religiozne te­ me tesno preplitale sa političkim), što je sve bilo praćeno ogrom­ nim brojem najraznovrsnijih pamfleta koji su stalno cirkulisali među vojnicima. Zato nije ni čudo što je upravo iz tog miljea na­ stala ideja o pučkom suverenitetu, koji je nešto sasvim drugo od suvereniteta Parlamenta (Tanner, 19 2 8 :13 7 ). Poistovećujući se sa (naoružanim) pukom, koji ili nije bio odgovarajuće, ili nije bio uopšte predstavljen u Parlamentu, vojnici su počeli da grade svo­ ju rudimentarnu demokratsku vlast u samoj vojsci. Tako je nastao Savet vojske, koji je predstavljao demokratsko telo na kojem su se razmatrala sva aktuelna pitanja i gde nije postojala nikakva razli­ ka između činova: general i obični vojnik imali su isto pravo da iz­ ražavaju mišljenje i da glasaju o predlozima. Osim toga, u vojsci nije bilo nikakvih socijalnih prepreka za napredovanje, tako da su mnogi ljudi sa samog dna socijalne hijerarhije iz građanskog rata izašli kao visoki oficiri. Prve konture modernog društva mogle su se videti upravo u toj Vojsci novog modela. Preokret u odnosima između vojske i Parlamenta, od­ nosno independenata i prezbiterijanaca dogodio se 1647. godina. Marta te godine Parlament u kojem dominiraju prezbiterijanci od­ lučuje da raspusti vojsku, koja je sticala sve značajniju političku ulogu. Osim političkih strahova, poslanike većine u Parlamentu je na raspuštanje vojske pokretao i strah od pobune neplaćenih voj­ nika. Naime, u to vreme su dugovi Parlamenta vojsci dostigli su­

87

mu od dva i po miliona funti, što je bilo ravno celokupnom godi­ šnjem državnom budžetu. Da je taj novac mogao biti isplaćen, vojnici verovatno ni izbliza ne bi pokazivali takvu odlučnost u na­ stavljanju borbe kako protiv kralja tako i protiv Parlamenta (Ashley, 1987: 2 0 1). No, pošto novca nije bilo na vidiku i pošto je igra sa raspuštanjem odmah bila razotkrivena, vojska je gnevno reagovala pretnjom samom Parlamentu. Prezbiterijanskim posla­ nicima je ostalo još jedino to da pokušaju da od građana Londona obrazuju kakvu-takvu oružanu silu sa kojom bi se mogli suprot­ staviti vojsci, ali taj očajnički poduhvat završava katastrofalno, ta­ ko da general Fairfax sa svojom vojskom 6. avgusta 1647. bez ve­ ćih problema ulazi u London. Ovo je bio prvi put da vojska diže oružje protiv onoga ko ju je sazvao, što je moglo naneti veliku štetu njenom ugledu. Zato se pred independente postavio zadatak da preduprede strah Engleza od vojne diktature. Prvi korak u tom pravcu je b'ila Dekla­ racija vojske od 15. juna 1647, u kojoj se vojska prikazuje kao pred­ stavnik puka jednako legitiman kao i Parlament. Vojska se u ovom dokumentu obraćala pre svega stanovništvu Londona, sa namerom da mu pokaže kako nema nameru da ruši ustavni poredak, ali da isto tako neće dozvoliti da bude raspuštena sve dok mir i slo­ bode Engleza ne dobiju čvrste garancije. Promovišući ideje iz De­ klaracije, Cromwell je održao i jedan govor u kom je garancije mira i slobode Engleza vezao za postizanje "opšteg dogovora” (General Settlement) na nivou cele Engleske. Pod "opštim dogovorom” Cromwell je podrazumevao dokument pod naslovom Načela preti­ loga (The Heads of Proposals), koji je vojska sastavila kao neku vrstu budućeg ustava Engleske (Rothschild, 1903: 24). U žurbi da svo­ je usmeravanje oružja prema Parlamentu liši svih konotacija voj­ nog udara, vojska uskoro objavljuje i Načela predloga, koja tada još nisu imala čvrste obrise. Međutim, sve to ostaje bez efekta, jer do­ kument nailazi na hladan prijem. Ni kralj, ni Parlament, ni običan puk nisu bili impresionirani rešenjem koje je vojska predložila za konačno okončanje ne samo građanskog rata nego i sveobuhvatne političke krize. Načela predloga, koje je uradio independentski general i Cromwellov zet Henry Ireton, Savet vojske je usvojio 1. avgusta 1647. i predao ih na javnu diskusiju. Iako su bila napisana u

88

izuzetno kratkom roku, ostavši dobrim delom nedovršena, Nače­ la predloga su predstavljala najozbiljniji pokušaj u toku celog gra­ đanskog rata da se napravi kompromisni politički sistem koji će poštovati i staro ustavno uređenje i novonastali odnos snaga u društvu. U njima su vrlo pažljivo razrađeni principi podele, me­ đusobne kontrole i ograničenja vlasti (u domenu individualnih sloboda), tako da se mirne duše može reći kako je reč o preteči modernih ustava. Međutim, nevolja sa Načelima predloga ležala je u tome što ih je predložila vojska koju niko nije doživljavao kao nepristrasnu političku instancu, već kao potencijalnog preten­ denta na diktatorsku vlast. Zato je praktično svaki konstruktivni predlog koji je dolazio od vojske bio osuđen na propast. U uslovima u kojima su i prezbiterijanski Parlament i kralj ustrajavali na maksimalističkim zahtevima, a ustupke tražili takoreći samo od druge strane, Načela predloga bila su pre nova smetnja nego pomoć u nalaženju konačnog političkog rešenja (Rawson, 1979: XLVII). A kada je vojska na kraju pribegla sili u nametanju rešenja iznetih u Načelima predloga, to je izgledalo kao potvrda strahova od vojne diktature. Ovaj paradoks pokazuje srž problema sa kojim se suo­ čila Engleska u završnici građanskog rata, ali i kasnije, u periodu republike. U roku od samo nekoliko godina vojska je u Engleskoj postala politički nesumnjivo najdinamičniji deo društva, u kojem je cirkulacija ideja i sloboda raspravljanja o svim aktuelnim tema­ ma sasvim prirodno proizvela najbolje moguće uvide u suštinu postojeće krize i perspektive njenog prevazilaženja. Posebno je povoljna bila Cromwellova situacija: on je bio ne samo jedan od politički najangažovanijih oficira nego i član Parlamenta i član ofi­ cirskog tima koji je vodio pregovore sa Carlsom. Zato je sasvim ra­ zumljivo što je grupa umerenih independenata oko njega i Iretona već leta 1647. izašla sa predlogom ustavnog rešenja, koji će se iz perspektive kasnije ustavne istorije Engelske pokazati kao sasvim progresivan i "avangardan” . Ali, ako je cilj vojske bio samo da pomogne u pronala­ ženju rešenja za postojeću političku krizu, onda se ona morala za­ ustaviti na preporukama, predlozima i posredovanjima. Vojska, ili konkretno Cromwell i Ireton, nisu se zaustavili na tome, već su prešli na prinudno nametanje svojih rešenja. U tome je presudnu

89

ulogu odigrao poseban independentski mentalitet, o kojem je po­ trebno reći nekoliko reči. Jedna od odlika tog mentaliteta bilo je uverenje u božansko proviđenje i ekskluzivnu sposobnost njego­ vog tumačenja. Pošto su se smatrali "istinskim" sledbenicima re­ či Božje, independenti, a Cromwell posebno, razvili su jedno u su­ štini fatalističko viđenje realnosti u kojoj uspesi pojedinaca u nji­ hovom delanju predstavljaju ispoljavanja Božje volje i podršku za predstojeće poduhvate (Tanner, 1928: 284). Sto je, drugim reci­ ma, independentska vojska više pobeđivala, to je jačalo ubeđenje da je Bog na njenoj strani i da podržava sve njene bilo vojne bilo političke akcije. Još 1640. Cromwel je raspolagao skromnim aka­ demskim i veoma oskudnim političkim iskustvom, a nije imao nikakvog vojnog iskustva; sve vojne i političke pobede koje je od tada izvojevao tumačio je kao Božje proviđenje. Bog je među En­ glezima izabrao “poštene” i neuke ljude da mu služe kao oruđe u ostvarenju njegovih planova i zato ni uspeh nije mogao izostati (Gaunt, 1996: 2 2 7 ).23 Uostalom, Cromwellova omiljena uzrečica rečito govori o njegovom religioznom ubeđenju: “Ako je Bog sa mnom, ko može biti protiv mene?"24 Takav stav proizlazio je iz celokupnog independentskog habitusa. Independent nije mogao biti svako: ko je hteo da bude independent morao je ispunjavati kriterijume mnogo više ne­ go što su oni koji su se postavljali pred prezbiterijance, tj. morao je biti "svetac", sposoban da ako treba pogine za svoja uverenja, jer jedino tako ispunjava Božju namisao. Ovo “svetačko" samopoimanje išlo je ruku pod ruku sa radikalnim individualizmom i soci­ jalnim nekomformizmom. U religiji independenti nisu priznavali 23 Hans Kohn je dobro prim etio da je O liver Crom w ell (kao i najveći deo engleskih protestanata njegovog vrem ena) bio pod neuporedivo većim uticajem Starog nego N ovog zaveta i da je sebe u dobroj meri poistovećivao sa jevrejskim prorocima. Paralele su išle tako daleko da je on u Englezim a video novi “ izabrani narod1' koji ćelom svetu treba da donese slobodu i univerzal­ no poštovanje hum anosti. N a taj način on je engleski nacionalizam čvrsto spojio sa liberalizmom i dao mu jedan univerzalno-hum anistički pečat, koji će se održati i u narednim vekovim a (K oh n , 19 4 0 : 88 i dalje). 2 4 Zanim ljivo je da je pom enuta rečenica postala slavna i pre nego što ju je Crom w ell pretvorio u svoju uzrečicu. Izustio ju je kardinal iz Toleda u D ržavnom savetu Spanije 1 6 1 0 , po prispeću vesti da je ubijen francuski kralj Anri IV (Nobel, 19 4 4 : 55).

90

nikakav drugi autoritet osim sopstvenog uma i to im je sasvim izvesno olakšalo obračun sa svim reliktima tradicije i socijalnih pri­ vilegija.25 Kako primećuje Andrew Milner, oni su stvorili sopstvenu vojsku zasnovanu na principu jednakih šansi, ukinuli monarhi­ ju, pogubili kralja, ukinuli Gornji dom, “očistili” Donji dom i skršili otpor privilegovanih socijalnih slojeva. Za njih ništa (van sopstvene savesti) nije bilo sveto: ni tradicija, ni institucije, ni pravo. Kada su, primerice, odlučili da privedu kralja "pravdi” , to je bilo nezamislivo i za prezbiterijance i za levelere, jer su i jedni i drugi u tomevideli najgrublje kršenje prava (Milner, 19 8 1:55 ). Tek kada se sve to ima u vidu, postaje jasnija veza između independentske du­ boke pragmatičnosti, kompromisne orijentacije i političkog realizrria (o kojima svedoče Načela predloga), na jednoj strani, i priprav­ nosti da se upotrebe sva raspoloživa sredstva, uključujući tu i samo nasilje, kako bi se sopstvena rešenja nametnula svim neistomišljenicima (koji ne shvataju Božje proviđenje i otuda već a priori ne mo­ gu biti u pravu), na drugoj strani. A ako je istorija novoga veka da­ la za pravo velikom broju rešenja predviđenih Načelima predloga, onda je restauracija 16 60 . svakako dezavuisala način na koji su independenti pokušali da ova rešenja primene u realnosti građan­ skog rata i republikanskog interregnuma.

7. Levelersko shvatanje države i prava na otpor tiraniji Sredinom četrdesetih godina u vojsci Parlamenta je došlo do prvih znakova diferencijacije između independentskih generala, na čelu sa Cromwellom i Iretonom, na jednoj strani, i grupe politički an-

2 5 Ö tom e ponovo dobro svedoči Crom w ellov životni put pre rata: "O n je bio džentlm en zem ljoradnik i posedovao je malo im anje kraj H antingtona, koje je sam obrađivao dok 16 3 1. nije prodao zemlju da bi zakupio bogate pašnjake uz rečne obale pored Sent Ajvza. T o što je prodao svoju očevinu pokazuje da je na zemlju gledao kao na sredstvo za izdržavanje, a ne kao na nasledni posed i sim bol društvenog i porodičnog ugleda. O n je više voleo da bude vredan zem ljoradnik i poslovan čovek, da se na ravnoj nozi m eša sa običnim narodom čiji je zastupnik postao u raznim lokalnim svađam a, nego da bude sam o vlastelin" (Treveljan, 19 8 2 : 2 19 ) . To je socijalni m ilje iz kojeg je ponikao najveći deo independentskih "velikaša’1.

91

gažovanih nižih oficira i vojnika, na drugoj strani. Najistaknutiji pripadnici ove grupe —John Lilburne, Richard Overton i William Walwyn pre svih - bili su već duže vreme angažovani na odbrani slobode veroispovesti, pri čemu se njihovi ciljevi nisu ni u čemu razlikovali od ciljeva drugih independenata. Od 1646. njihovi sta­ vovi i zahtevi dobi jaju na radikalnosti i postaju sve disonantni j i u odnosu na ono što su pisali i govorili drugi independenti. No, do otvorenog razdvajanja neće doći pre avgusta 1647. Tek u političkoj krizi izazvanoj pokušajem Parlamenta da raspusti vojsku uobličiće se i profilisati jedna posebna politička grupa, sa posebnim pro­ gramom, a kasnije i sa rudimentarnom lokalnom partijskom mre­ žom i listom. Slično kao monarhomasi, i ta grupa će svoj naziv leveleri - dobiti od neprijatelja (i to od samog kralja Carlsa), sa ci­ ljem da njeni članovi budu ozloglašeni pred širom javnošću (Pea­ se, 19 16 :15 6 ; Ludwig, 1992: 23; Brocker, 1998: 92; Sharp, 1998: VII i IX). I kako su monarhomasi bili etiketirani kao borci prcStiv monarhije, tako je trebalo da leveleri budu raskrinkani u svojim težnjama da celo englesko društvo uniformišu, politički i eko­ nomski egalitarizuju i postave na principe uravnilovke. Leveleri su sa puno prava odbacivali ove optužbe kao neosnovane i za sebe tvrdili, kao što je npr. Lilburne 1648. pisao, da su "najdosledniji i najiskreniji branioci slobode i vlasništva (sasvim suprotno zajed­ ništvu i izjednačavanju) u cijeloj zemlji" (cit. prema: Macpherson, 1981: 117). Pokušaji levelera da se oslobode svog stigmatizujućeg naziva nisu bili uspešni i on je ostao sve do danas.26 Levelere je ponajviše ujedinjavalo njihovo socijalno po­ reklo. Kako su pripadali sitnoj građanskoj klasi, njihovo tumače­ nje aktuelnih političkih problema Engleske sa produžavanjem agonije građanskog rata sve se više razlikovalo od onog zvaničnog independentskog, koje su formulisali bogati građanski zemljoposednici u generalskim uniformama. Zato je sasvim logično što su 2 6 N ajveće nevolje su za levelere nastupile 16 4 9 , kada su ih ne sam o progonili independenti nego su bili i podvrgnuti kritici kom unistički orijentisanih digera, koji su za sebe tvrdili da su "istin sk i leveleri" (H ill, 19 7 2 : 9 1 i dalje). Tim e je nastala strahovita konfuzija, od koje su najviše profitirali protivnici i levelera i digera, jer su napokon dobili najbolji dokaz za staru optužbu da su "svi leveleri" (tj. leveleri i digeri) pobornici uravnilovke i potpunog izjed­ načavanja ljudi (Aylmer, 19 7 5 : 48).

92

leveleri u završnici građanskog rata prestali da se poimaju kao independenti i da su to određenje čak često upotrebljavali u po­ sprdnom kontekstu, kao npr. "svileni independenti” , "gospoda independenti” , "velikaši (Grandees)" itd. Prodor svesti o socijalnim razlikama u vojsci bio je mo­ guć tek nakon što je splasnuo prvobitni independentski entuzija­ zam u suprotstavljanju prezbiterijanskim planovima crkvenog "porobljavanja” Engleske. Povlačenje religioznih tema pred poli­ tičkim, koje je vidljivo u celokupnom independentskom taboru u drugoj polovini šezdesetih godina 17. veka, kod levelera je prešlo u drugu krajnost. Iako su u svom duhovnom razvoju mnogo du­ govali kalvinizmu, od 1646. leveleri odbacuju ortodoksno Calvinovo učenje i počinju da u svojim pamfletima biblijske citate nadqmeštaju pozivanjima na prirodni zakon. Prirodni zakon je po­ stao ona ultimativna instanca koja omogućava optimalnu organi­ zaciju društva zato što garantuje čovekovu “ suverenost nad sa­ mim sobom” . Leveleri su, doduše, i dalje verovali da je obaveza vernika da dela u skladu sa Božjim zapovestima, ali su odatle iz­ vukli sasvim nove političke implikacije. Bog je taj koji svakom verniku podaruje "suverenost nad samim sobom” i time ga upućuje da kontroliše svoju sudbinu kroz aktivnu političku participaciju u društvu čiji je član. Tako su leveleri, malo po malo, nadomestili re­ ligiozni diskurs sekularizovanim političkim, koji se u najvećoj meri nadovezivao na Edwarda Cokea i Henryja Parkera (Tuttle, 1995: 69-70; upor. i Brocker, 1998: 91). Naravno, ne sme se zanemariti ni činjenica da je već sam independentski diskurs u zametku sadržao ovu mogućnost. Instrument pomoću kojeg je građena independentska crkva bio je ugovor27 - svih sa svima i svih sa Hriscom - kojem su pristupali vernici na osnovu svoje slobodne savesti. A pošto je po istom mo­ delu poimana i država, to su i u njoj morali postojati fundamen­ talni zakoni na koje će članovi pristati u formi ugovora: Hristovom zakonu u crkvi morao je odgovarati ustav u državi. Tako je već na independentskom tlu rođena teorija društvenog ugovora (Pea­ se, 1916: 83-84). Ono što će levelerima ostati da urade jeste da taj društveni ugovor dosledno sekularizuju i emancipuju od crkvenog

2 7 "U govor independentske crkve bio je njen osnovni zakon ” (Pease, 19 16 : 57).

93

modela (kao i od svih drugih biblijskih alegorija), vezujući ga za konsenzus slobodnih i jednakih ljudi. Tim putem, mogućnost konstituisanja puka kroz društveni ugovor postala je temelj legiti­ macije svih institucija vlasti (Saage, 1981: 246). Sekularistički zaokret levelera dobrim delom je uslovljen pojačanom religiozno-političkom kampanjom independenata, koja će kulminirati krajem 1648, proglašenjem Krnjeg par­ lamenta za "Parlament svetaca” . Kao što smo već imali prilike da vidimo u prethodnom odeljku, za Cromwella je vrlo važnu poli­ tičku ulogu igralo Božje proviđenje, prevashodno zato što je na najbolji mogući način legitimisalo njegovu samovoljnu pragma­ tičnu politiku (po formuli "Bog nagrađuje uspešne"). Da bi mo­ gli slomiti ovu fatalističku i hermetičnu logiku, levelerima nije preostalo ništa drugo do da se okanu pozivanja na Boga i da po­ jačaju sekularnu argumentaciju (Pease, 19 16 : 217). A u njoj je ključnu ulogu, umesto Cromwellovog Božjeg proviđenja, dobio prirodni zakon. Pozivanje na prirodni zakon leveleri su preuzeli od Henryja Parkera, ali su, za razliku od njega, smatrali da suve­ renitet uvek leži u puku i ne prelazi na Parlament. Osim toga, njihova predstava puka bila je ekstremno nominalistička i poči­ vala je na uverenju da konsenzus između pojedinaca omogućava­ ju univerzalne predispozicije spoznaje “ prirodne istine” , a u sklopu nje i prirodnog zakona. Leveleri se nikada nisu umorili od ponavljanja da prirodni zakon (ili pravo razuma) čini svakog čo­ veka slobodnim i da je u svakom konkretnom slučaju pitanje sa­ mo koliko čovek postaje svestan prirodnog zakona i koliko uspeva da ga realizuje u svom životu. Zato je za levelere bilo veoma va­ žno pozivanje na razum kao oruđa koje je zajedničko svim ljudi­ ma nezavisno od obrazovanja (upor. npr. Lilburne, 1647a: 9). A pošto su smatrali da je svako u stanju da shvati "prirodnu isti­ nu", zagovarali su slobodnu diskusiju i demokratsku razmenu mišljenja. Ta utopijska vera u mogućnost saznanja "prirodne istine” i saglašavanja ljudi oko nje dovela ih je do zagovaranja jednog takoreći perfektno racionalističkog društva. Po Lilburneovom mišljenju, “svi treba da budu razumni i nastoje se očuvati, inače se dopušta prodor moru samovolje i sili u zakone i slobo­ de, koje su prepreka tiraniji i tlačenju" (cit. prema Macpherson, 19 8 1:12 2 ) .

94

Zagovaranje razuma i njegovog prava levelere je vodilo u direktan konflikt sa pozitivnim pravom. Savremeno englesko pozitivno pravo za njih nije bilo atraktivno već zbog toga što je bi­ lo ili na latinskom ili na francuskom jeziku i što su ga poznavali samo stručnjaci. U poređenju sa tako ezoteričnim pravom, koje je pothranjivalo nejednakosti u društvu, prirodno pravo bilo je savr­ šeni organon jednakosti, pošto je postojalo u svakom čoveku i moglo se univerzalno primenjivati (Pease, 1916: 133). Pledirajući za usklađivanje pozitivnog prava sa razumom i njegovim pravom, leveled su preduzimali dalekosežnu kritiku savremenog engle­ skog prava. Pod udar kritike došao je pre svega latinski i francuski jezik, na kojem su pozitivnopravni akti bili pisani. Lilburne se ne­ prestano zalagao za prevođenje celokupnog prava na engleski je­ zik, kao što je prevedena Biblija, tako da i najbedniji engleski gra­ đanin koji ume da čita i piše može da shvati svoja prava. Njegovo je uverenje bilo da je Bog svoje zakone dao svim ljudima na njiho­ vim maternjim jezicima i naredio da svi njima budu podučeni, uključujući tu i sluge i decu (Lilburne, 1647c: 4);28 Iako su se ponajviše pozivali na apstraktno pravo razu­ ma, leveleri se nisu ustručavali ni od istorijskih argumenata. I za njih je bila vrlo aktuelna teorija “ starog ustava", iako su je primenjivali sasvim protivrečno: na jednoj strani, sledili su Cokea i po­ zivali su se naMagna Cartu i sve druge pravne dokumente koji su branili prava i slobode pojedinaca, dok su na drugoj strani kritikovali sve pravne akte (dakle i Magna Cartu) koji su proizašli iz nor-

2 8 Lilburne će kasnije na suđenju, održanom 16 4 9 , vrlo spretno problem ati20vati m ogućnosti laika d a budu upoznati sa engleskim pravom . O n se neprestano pozivao na to da je čitao “ Peticiju prava i ostale dobre stare zakone zem lje", ali da nije m ogao poznavati one zakone koji su sastavljeni na fran­ cuskom i latinskom jeziku, pošto su to strani i nerazumljivi jezici. Staviše, pozivajući se na Magna Cartu i Peticiju prava, Lilburne je tražio da mu se pruži “ fer suđenje” (due proces), u kojem će on imati šansu da se odbrani. Tim e se on obraćao direktno poroti i od nje tražio da ga kao "jedini sudija” Engleske proglasi nevinim i tako ne dozvoli pravom sudiji kao nasledniku "norm anskih osvajača" da prim enjuje strano pravo. Prisutna publika je žestoko podržavala Lilburneove stavove, stvarajući veliku napetost u sali, tako da je obezbeđenje suda m oralo biti pojačano. A kada je porota donela odluku "nije kriv" d ošlo je do prave bure oduševljenja na ulicam a Londona (Patterson, 1 9 9 7 :1 1 7 ) .

95

manskog pokoravanja Anglosaksonaca i nametnanja osvajačkog prava (Dow, 19 85: 37-38).29 Ova protivrečnost je vrlo zanimljiva i zato joj treba posvetiti adekvatnu pažnju. Levelerima se činilo nesporno da je u davna vremena pre normanskog osvajanja posto­ jao anglosaksonski "stari ustav” , koji je bio izrazito slobodarski formulisan i utemeljen na razumu i prirodnom pravu. Veliki deo ove argumentacije oni su preuzeli od Sir Edwarda Cokea (Vann, 1958: 267). Međutim, taj anglosaksonski "stari ustav” bio je sta­ vljen van snage normanskim osvajanjem i tu lekciju iz pravne isto­ rije su leveleri na kraju morali da nauče (Skinner, 1965a: 153-154; Pocock, 19 5 7 :12 6 -12 7 ). Ono, pak, što oni nisu mogli da prihvate bio je prekid svakakog kontinuiteta između anglosaksonskog i engleskog prava. Normansko osvajanje, po njihovom mišljenju, jednostavno nije moglo imati fatalne posledice po celokupan an­ glosaksonski "stari ustav” , pošto su njegove ključne institucije (kao npr. zasedanje skupštine/parlamenta, porotni sud i si.) uspele da prežive i postanu pravni temelj sloboda Engleza (Seaberg, 1981: 800-801). Od ovog stava leveleri su bili voljni da odstupe samo utoliko što su priznavali da posle normanskog osvajanja "izvorne” institucije anglosaksonskog "starog ustava” - uprkos vršenju bla­ gotvornog uticaja na potomke Anglosaksonaca - nisu mogle više imati isti efekat i da je zato ceo naredni period engleske istorije bio obeležen bezakonjem i tiranijom, ili, što je zapravo isto, apsolut­ nom monarhijom. Zakoni koji su u tom periodu donet "uopšte ni­

2 9 Najveći pobornik Magna Carte u redovim a levelera bio je John Lilburne. Po njegovom m išljenju, M agna Carta je predstavljala jedan od najboljih prim era ovaploćenja prirodnog prava u pozitivnom pravu (upor. Lilburne, 16 4 5 ). N a drugoj strani, Richard O verton i W illiam W alwyn nisu bili sprem ni da se tako bezostatno pozivaju n aM agna Cartu jer je ona za njih predstavljala izraz podjarm ljivanja Engleza od strane norm anskih osvajača. D ok je O verton o M agna Carti govorio kao o "prosjačkoj stvari, koja sadrži m noštvo oznaka nepodnošljivih okova" (O verton, 1 6 4 6 : 1 5 ) , W alw yn je na pom irljiviji način opom injao Lilburnea da M agna Carti pridaje više značaja nego što to ona zaslužuje (Walwyn, 16 4 5 b : 5). O vertonov i W alw ynov skeptičan stav nije se zaustavljao na ovoj povelji nego se p ren osio i na sve zakone Parlamenta kroz koje se ona razrađivala. Zato je u n jihovim spisim a bilo daleko zastupljenije pozivanje na apstraktni um , koji sadrži norm e prirodnog prava i sankcioniše čisti suverenitet puka (Skinner. 1 9 9 8 :1 ) .

p5

su ograničenja vlasti, već oruđa vlasti; nisu način za uspostavljanje vladavine pravde, već način za zadovoljenje interesa. Prema tome, pravi cilj revolucije [po levelerima] treba da bude ukidanje svih postnormanskih zakona, u srazmeri sa tim koliko, direktno ili in­ direktno, učvršćuju Norman yoke, normanski jaram" (Fuko, 1998: 131)- Imajući pred očima idealizovanu sliku anglosaksonskog "starog ustava” , leveleri su (qua Anglosaksonci/Englezi) nepresta­ no zahtevali "povraćaj” prava koje su im Normani oduzeli. To je najbolje došlo do izražaja u Remonstranci mnogo hiljada građana sopstvenom Donjem domu iz 1646, u kojoj je autor (po svemu sudeći Richard Overton) formulisao tezu da su Englezi u okovima zbog zločina Normana (tj. kralja i plemstva) i da Donji dom mora sebi da postavi mnogo radikalniji cilj nego što je do tada činio, tj. da u potpunosti uništi sistem “kralja u Parlamentu” i ukine Gornji dom Parlamenta.30 Umesto što priča o "zlim savetnicima” i neo­ dgovornom kralju, Donji dom mora preduzeti mere da svrgne "normanskog tiranina" i vaspostavi anglosaksonski “stari ustav” u kojem je vlast zaista bila pučka i u kojem neće biti moguće uspo­ stavljanje tiranije (Overton, 1646a: 6 i dalje). Tako radikalan zahtev postao je u ovo vreme sasvim disonantan u independentskim krugovima. Ključni događaj koji je doveo do konačne diferencijaci­ je levelera i independenata zbio se 5. juna 1647. Tog datuma su svi vojnici potpisali Svečanu zakletvu, u kojoj je izneta optužba protiv Parlamenta (odnosno njegove prezbiterijanske većine), prema kojoj Parlament pokušava da raspusti vojsku kako bi se posle ob­ računao sa njenim najopasnijim i politički najeksponiranijim pri­ padnicima (što među oficirima, što među samim vojnicima). Prozrevši namere Parlamenta, vojnici su položili Svečanu zakletvu da se

3 0 Povodom pitanja idealnog državnog uređenja nije postojalo jedinstvo među levelerima. Tako su na jednoj strani Richard O verton i H enry M arten bili najagilniji pobornici čiste republike, dok su na drugoj strani John Lilburne i W illiam W alwyn dugo zastupali stanovište da Engleska treba da ostane m onarhija (upor. Brocker, 19 9 8 : 1 2 7 - 12 8 ) . Tokom 16 4 6 . i u prvoj polovini 16 4 7 . najveći broj levelera došao je do zaključka da savrem eni problem i, sa kojim a su Englezi suočeni, nisu posledica “ zlog vladara” Carlsa, a pogotovo ne njegovih “ zlih savetnika” , nego m onarhije kao takve. Usled toga, među njim a je počela da raste naklonost prem a čistoj republici (Barber, 19 9 8 :4 8 ).

97

iz razloga vlastite sigurnosti neće dati raspustiti. Osim toga, iza­ bran je Savet vojske, u koji su osim generala ušla i po dva oficira i dva vojnika iz svake regimente, sa ovlašćenjem da odlučuju kada su se stekli uslovi za raspuštanje vojske (Pease, 19 16 : 167).31 Mesec dana kasnije, independenti su bili na vrhuncu moći: imali su kralja u zatočeništvu, kontrolisali su jedinu vojsku u zemlji, drža­ li su u svojim rukama London i uspeli su čak da postanu tesna ve­ ćina u Parlamentu (zahvaljujući privremenom neprisustvovanju prezbiterijanaca). To je bio momenat kada su nameravali da svim političkim subjektima nametnu Načela predloga. Ali, kako im to ni­ je uspelo i kako su se kralj i prezbiterijanci ponovo vratili svojoj ra­ nijoj politici (što će 1648. rezultirati tzv. drugim građanskim ra­ tom, a zatim i kompromisom na uštrb vojske), u vojsci je došlo do raskola u vezi sa koracima koje je još trebalo preduzeti. Radikalno levelersko krilo, od početka nezadovoljno Načelima predloga, sada je dobilo definitivni dokaz da kompromisa sa kraljem i prezbiterijancima nema i da vojska mora sama da napravi novo političko uređenje, bez saradnje sa bilo kim. Ne zaustavljajući se na tome, leveleri su se dali na posao i 28. oktobra iste godine za­ vršili svoj pandan Načelima predloga, pod naslovom Pučki sporazum (Pease, 19 16 :17 1). Pučki sporazum je počinjao navrlo karakterističan način - ocenom postojeće vojne i političke situacije u Engelskoj: "Pošto su naši poslednji poduhvati i pogibelji pokazali svetu koliko viso­ ko cenimo svoju pravednu slobodu, i pošto se do sada Bog poka­ zao naklonjen našoj stvari utoliko što je u naše ruke izručio njene neprijatelje, mi se smatramo vezanim u međusobnoj obavezi pre­ ma svakom od nas da se pobrinemo što bolje znamo za buduć­ nost, i to tako što ćemo izbeći kako vraćanje u ropski položaj, ta­ ko i skupo sredstvo novog rata” ("The Agreement o f the People” , 1979a: 333). Izbegavanje ove dve, gotovo podjednako nepovoljne alternative, bilo bi po mišljenju levelera moguće na taj način što bi 31 Savet vojske je započeo sa radom 2. septem bra i sastajao se svakog četvrtka da razmatra predloge agitatora ili O ficirskog kom iteta (koji je osnovan otprilike u isto vreme, sa zadatkom da razmatra sve predloge koje bi uložili bilo vojnici, bilo građani). Na vrhu piramide, koja je započinjala sa agitatorima i nastavljala se u O ficirskom komitetu i Savetu vojske, stajao je Ratni savet, koji je donosio konačne odluke na sve incijative (K ishlan sky, 19 7 9 : 8 2 0 ).

98

se do 30. septembra 1648. raspustio Parlament i nakon toga ras­ pisali novi izbori na kojima bi učestvovali svi punoletni muškar­ ci.32 Opšte pravo glasa, koje ovde prvi put biva formulisano, Lil­ burne je opravdavao na sledeći način: “ [...] pošto po prirodi nije­ dan čovek nije Bog ili suveren nad drugima, razum mi govori da mi se bez moje saglasnosti nijedan zakon ne može nametnuti” (Lilburne, 1647a: 10). Da bi neko mogao uopšte da ima vlast i da donosi zakone, tome mora da prethodi “opšte saglašavanje, u ko­ je je uključen svaki pojedinac” (Lilburne, 1647a: 10). Prema tome, ako se hoće imati mir i dobro uređena država, onda o tome mora­ ju odlučivati predstavnici celokupne (muške) populacije Engle­ ske. Prvi korak u postizanju tog opšteg konsenzusa trebalo je da bude saglašavanje Engleza sa samim Pučkim sporazumom. Zato su ga leveleri odmah po sastavljanju dali na potpisivanje, ukazujući na put kojim treba ići u daljem rešavanju političke krize. Da bi se u potpunosti shvatilo ovo rešenje mora se imati na umu da su u to vreme leveleri poistovećivali stanje u ko­ jem se našla Engleska sa padom u prirodno stanje. Pošto su svi or­ gani vlasti (kralj i Parlament) zakazali i izgubili poverenje puka, leveleri su došli do zaključka da se Engleska našla u prirodnom stanju i da njeni građani moraju-sebi izabrati novu vlast, koja će odgovarati njihovim potrebama. Boravak u prirodnom stanju je opasan jer nema vlasti koja bi štitila živote i imovinu građana i za­ to ga treba što pre okončati novim društvenim ugovorom, čije će stranke biti slobodne i jednake (Saage, 1981: 162). Iako ukazuju na opasnosti prirodnog stanja, leveleri još ne izvlače iz toga tako dalekosežne konsekvence, kao što je to činio Thomas Hobbes. Oni pre svega hoće da figurom prirodnog stanja predstave razlog zbog kog je svaki “dobronameran čovek” pozvan da se angažuje na spasu domovine. Pri tom su leveleri imali na umu "dobrona-

32 Nakon debata u Putniju, većina u Savetu vojske je 4. i 5. novem bra 16 4 7 . pri­ hvatila ovo proširenje glasačkog prava iz Pučkog sporazuma, uprkos Crom w ellovom i Iretonovom suprotstavljanju. M eđutim , tada je Carls pobegao iz vojnog zatočeništva i Cromwell je uspeo da iskoristi taj događaj kako bi p otis­ nuo rastući uticaj levelera. Pitanje proširenja glasačkog prava na taj način je odloženo. Ipak, u trećem Pučkom sporazumu od 15. januara 16 4 9 , leveleri i inde­ pendenti napravili su kom prom is i pravo glasa uskratili jedino slugam a i prosjacim a ("The Agreem ent o f the People", 19 79 b : 363).

99

vlada jedino prirodno pravo. Ako vlada prirodno stanje, onda vla­ sništvo više ne postoji, a ako više nema moga i tvoga onda su otvo­ rena vrata otimačini i grabežu i više se niko ne može osećati sigur­ nim. U poređenju sa građanskim ratom, u kojem je po Iretonovom mišljenju vojska branila državno uređenje Engleske, prirodno sta­ nje sa važenjem isključivo prirodnog prava značilo bi neuporedivo veće zlo - značilo bi potpuni haos. Iretonovoj strategiji vezivanja izbornog prava za ze­ mljišni posed najodlučnije se suprotstavio Maximilian Petty. Petty je pobijao ekskluzivno izborno pravo zemljoposednika tvrd­ njom da država štiti svako vlasništvo, bez obzira na njegov objekt i veličinu. On je tvrdio da su se ljudi u prirodnom stanju, kao slo­ bodni vlasnici nad nizom stvari, morali "složiti da dođu u neku vr­ stu uređenja da bi mogli sačuvati vlasništvo" (The Putney Deba­ tes, 1938: 62). Svi ljudi su, dakle, već u prirodnom stanju bili slo­ bodni vlasnici i taj svoj status su u državi hteli samo da osiguraju. Zato što su svi ljudi qua vlasnici stvorili državu sa istim ciljem da zaštite vlasništvo, oni svi moraju imati isto pravo izbora vlasti u njoj. Zaštita vlasništva je nešto što svaki pojedinac hoće da realizuje u državi i zato nema smisla da samo zemljoposednici budu privilegovani izbornim pravom.33 Na ovaj argument Ireton je uzvratio ponavljanjem ono­ ga što je već ranije bio rekao, uz dodatno objašnjenje da zemljišni posed omogućava njegovim titularima da žive kao "slobodni lju­ di” (The Putney Debates, 1938: 62). Time je oživljena antička tra­ dicija vezivanja slobode od materijalne oskudice za mogućnost bavljenja politikom. No, kod Iretona se ta tradicija meša sa starorežimskom vlastelinskom tradicijom, tako da njegova pozicija na kraju postaje protivrečna. Zemljišno pravo kao ustavni osnov iz-

33 O sim toga, svaka vlast koja nem a saglasn ost celog puka teži da postane tiran­ ska i bezbožna, tj. da sebe stavi na m esto Boga. G odinu dana pre debate u Putniju John Lilburne je pisao: "I neprirodno je, iracionalno, grešno, iskva­ reno, nepravedno, đavolski i tiranski za svakog čoveka, duhovnog ili svetovnog, bio crkvenjak ili svetovnjak, da prisvaja i za sebe traži vlast, autoritet i ovlašćenje da vlada, upravlja ili gospodari bilo kojom vrstom ljudi na svetu bez njihove slobodne saglasnosti, a onaj ko to čini [...] prisvaja i za sebe traži službu i suverenost Božju (koji jedini vlada p o svojoj volji i želji i to treba da č in i)” (Lilburne, 1938: 3 17 -318 ).

102

borne privilegije neuskladivo je sa "slobodom” , ako se ona shvati kao raspolaganje sredstvima koja oslobađaju od materijalne osku­ dice, pošto se ta sloboda utvrđuje u skladu sa opštim poreskim principima, tako da se dostizanje određene visine godišnjih pri­ hoda (izražene kroz porez) automatski pretvara u pravo na bavlje­ nje politikom. Zbog toga je levelerska pozicija neuporedivo konzistentnija od independentske, s obzirom na to da leveri vezu izme­ đu vlasništva i političke aktivnosti pronalaze ne više u vlastelin­ skoj privilegiji već u stalnom prihodu. Leveleri su bili saglasni sa Iretonovom tvrdnjom da pravo glasa mogu imati samo "slobodni ljudi” , što znači ljudi koji su ekonomski i politički nezavisni od volje drugih ljudi. Međutim, za njih je bio sasvim drugačiji eko­ nomski minimum nezavisnosti: dok je Ireton smatrao da su "slo­ bodni ljudi" vlasnici zemlje (kao i članovi cehova i drugi ljudi ko­ ji imaju bilo kakvu vlasničku bazu od koje mogu živeti kao slobod­ ni i nezavisni ljudi), leveleri su smatrali da su to svi slobodni mu­ škarci osim onih koji nisu stekli građanska prava (maloletnici i še­ grti) ili koji su ih izgubili (sluge i primaoci milostinje, kao i krimi­ nalci). Razlika je dakle bila u velikoj skupini sitnih preduzetnika: unajmljivača i zakupaca zemlje i svih nezavisnih zanatlija, trgova­ ca i dućandžija koji nisu bili članovi cehova, niti su posedovali ze­ mlju (Macpherson, 19 8 1:10 3 ). Zahtevajući da i ove kategorije en­ gleske populacije dobiju pravo glasa, leveleri su se zaista pokazali kao istinski borci za prava nižeg građanskog sloja i u tom smislu prvi vesnici ne samo demokratije34 nego i liberalizma.35 To će se

34 Po m išljenju Richarda Ashcrafta, zasnovanom na novijim istraživanjim a koja su pokazala da je u tadašnjoj Engleskoj glasačko pravo im alo otprilike 4 0 % punoletne m uške populacije, cilj levelera je bilo udvostručenje biračkog tela. To znači da bi ostvarenje levelerskog program a dovelo do toga da oko 8 5% punoletne m uške populacije Engleske stekne glasačko pravo (Ashcraft, 19 8 6 : 15 1- 1 5 2 i 16 0 ). 35 Bilo je pokušaja da se kod levelera pronađe "em brionalni" socijalizam , koji je u toj fazi i ostao sam o zato što industrijsko radništvo u 17. veku još nije bilo razvijeno (H olorenshaw , 19 7 1: 8 1). Ovu poziciju je zaista vrlo teško braniti, pošto je krajnje nejasno šta bi iz levelerske teorije m ogli iskoristiti industri­ jski radnici, sve i da ih je bilo u 17. veku. Borba levelera za političku em anci­ paciju bila je borba unutar građanskoj sloja, i kao takva se pokazuje bliska liberalima, a najbliža tek m nogo kasnije organizovanim dem okratam a (D ow , 19 8 5 : 56: slično i W oodhouse, 19 38 : 9 8 -9 9 i M acpherson, 19 8 1: 10 3).

103

najbolje videti u Peticiji Parlamentu od 17. aprila 1649. gde je za najvažniju svrhu države proglašeno onemogućavanje kršenja "fundamentalnih zakona i sloboda koji se tiču očuvanja života, svo­ jine i sloboda puka” (cit. prema: Brocker, 19 9 8 :117 ).36 Liberalni cre­ do već je tada dobijao svoja sasvim jasna obličja. Međutim, ni levelerska pozicija nije bila lišena poteško­ ća. Glavni problem levelera bio je u tome da objasne kako je mogu­ će vlasništvo kao prirodno pravo, koje prethodi državi i koje pred­ stavlja "osnov ustava” . Najbolja Iretonova diskusija upravo je bila vezana za pobijanje jedne takve mogućnosti: “ Božji zakon mi ne da­ je vlasništvo, kao ni prirodni zakon, već je vlasništvo ljudska kon­ vencija [...] Ustav ustanovljava vlasništvo” (“The Putney Debates”, 1938: 69). U prirodnom stanju nema vlasništva, pa samim tim ni vlasnika, jer svako polaže pravo na sve objekte i može da ih poseduje samo onoliko dugo koliko ima moći nad preostalim konkurenti­ ma. Tek u državi počinje razlikovanje između moga i tvoga, pošto tek tada nastaje poredak u kojem je osigurano vlasništvo i njegov pro­ met. Iz tih stavova Ireton je izvukao zaključak da postoji ključna raz­ lika između prirodnog prava i pravde. Po prirodnom pravu svako ima pravo na sve (zbog čega vlasništvo nikada ne može biti predmet prirodnog prava), dok pravda reguliše osnove po kojima nešto pri­ pada nekome. Najviši postulat pravde je po Iretonu bila ugovorna sloboda, tj. pravo da se ugovori zaključuju i obaveza da se ispunja­ vaju. Ospori li se neprikosnovenost slobode ugovora, onda nestaje čvrstog osnova na kojem se može graditi pravo ljudi, odnosno na kojem može postojati i samo društvo (“The Putney Debates", 1938: 26-27). Za Iretona je engeski stari režim bio pravedan poredak i za­ to ga on nije hteo videti uništenog i utopljenog u prirodno stanje. Leveleri su imali suprotno mišljenje, ali su u pobijanju starog reži­ ma otišli u krajnost, koja je dozvolila independentima kontraudar. Postulirajući prirodno stanje u kojem postoji prirodno pravo na vla­ 36 Form ula "života, svojine i slob od e" im ala je kod levelera različite varijacije. Tako je npr. Richard O verton još 16 4 6 . upotrebljavao form ulu "svojina, slo ­ boda (liberty) i nezavisnost (freedom) ” (u p or. O verton, 16 4 6 b : 19 ), dok je Joh n Lilburne pisao o “ životim a (lives), slobodam a (liberties) i im ovinam a (estates)’’ (Lilburne, 1 6 4 6 :10 ) . Tri god in e kasnije, u četvrtom Pučkom sporazu­ mu će se naći formula “ život (life), telo (limb), sloboda (liberty) i imovina (estate)’’ ("The Agreement o f the P eople” , 1 9 7 5 :1 6 7 ) .

104

sništvo, leveleri su mislili da će najbolje podupreci svoje političke zahteve za građanskom demokratijom, iako ih je upravo to učinilo ranjivim na kontraargument independenata da širom otvaraju kapi­ je haosu u kojem će otpočeti rat svih protiv svih. Ako se zaista u po­ lemici između independenata i levelera može ispravno konstatovati da su ovi potonji stajali na braniku moderne ustavne države, onda je isto tako tačno da oni svoje nove ideje, pre svega u pogledu prirod­ nog stanja i prirodnog prava, još nisu mogli da izlože jasno i logič­ no, već više intuitivno i nepovezano (Pease, 1916: 223; upor i Dow, 1.985: 38). Zato se u njihovoj teoriji javljaju brojne nedoslednosti, nejasnoće i protivrečnosti, koje su independenti znali umešno da is­ koriste u cilju zaštite ako ne baš statusa quo, a ono barem projekta ograničenih promena starog režima. , Kada je u pitanju pravo na otpor tiraniji, njega su auto­ ri prve verzije Pučkog sporazuma regulisali samo posredno, i to u odredbi po kojoj se, u zamenu za poslušnost puka, zahteva da za­ koni budu “dobri” i da ne budu "očigledno pogubni (destructive) po sigurnost i dobro puka” (“The Agreement o f the People”, 1979a: 333)- Ta odredba je često kritikovana zbog toga što sankcioniše i mogućnost sasvim proizvoljnog otpora. Ako puk može da pruži otpor lošim i štetnim zakonima, onda se postavlja pitanje koji su kriterijumi za utvrđivanje kvaliteta zakona. Kako zaključu­ je Walter Rothschild, "izraz 'evidently destructive to the safety and well being of the people' [očigledno pogubni po bezbednost i dobro pu­ ka] svojom maglovitom formulacijom u potpunosti otvara vrata pobunama i ustancima” (Rothschild, 1903: 99).37 Ovakvo tretiranje prava na otpor postaje nešto jasnije kada se uzme u obzir gnev sa kojim su leveleri dočekali inicijati­ vu Parlamenta da raspusti vojsku.38 Taj korak sam po sebi nije 37 Treća verzija Pučkog sporazuma bila je već konkretnija, utoliko što je predviđala pravo na otpor Parlamentu kada ugrožava "osnove zajedničkog prava, slobode i bezbednosti, sadržane u Sporazumu" ("The Agreement o f the People", 1979b: 370). 38 Richard Overton je u to vreme pretio Parlamentu na krakterističan način: "Zato naši članovi Parlamenta ne treba da misle da ćemo opravdati ili im tolerisati ono isto što nism o podnosili kod kralja - da strgnem o kraljevsko ruho sa tlačenja i tiranije, kako bism o ih obukli u parlamentarne odore.” Pošto je puk za Parlament “ suverena sila" (Overton, 164 7: 7 ) "m i" (tj. svi pripadnici puka) moramo "upotrebiti naše ruke i mačeve za zaštitu i izbavljenje naših života, naših zakona i naših sloboda iz ruku uništioca" (O verton, 16 4 7 : 9 -10 ).

105

bio nešto nezakonito: Parlament je 1642. podigao vojsku i pet godina je finansirao (doduše na kraju sve teže i uz sve veće ka­ šnjenje isplata), tako da je na kraju mogao da je i raspusti. Otpor vojske Parlamentu zbog takve namere bio je motivisan strahovi­ ma od toga da Parlament kasnije neće isplatiti novac koji je du­ govao svim vojnicima, kao i da će progoniti politički najistaknu­ tije vođe u vojsci zbog njihovog angažmana. Međutim, ovi stra­ hovi se nisu odnosili ni na šta konkretno: oni su se zasnivali na predviđanju kako će Parlament u budućnosti reagovati. Zato je otpor trebalo pružiti odmah, dok su vojnici još okupljeni u sa­ mostalnoj oružanoj sili, iako još nemaju konkretan razlog za ot­ por, da ne bi kasnije došli u situaciju da dobiju razlog, a da više ne bude oružane sile koja će otpor učiniti efikasnim. Pravo na ot­ por postalo je stvar racionalnog prosuđivanja svakog pojedinca o tome u kom momentu i protiv kojih odluka vlasti može preduzeti otpor. Tako ekstenzivno shvatanje prava na otpor pojačalo je opredeljenje levelera da pravo shvataju kao čisto racionalni pro­ dukt, koji je apstraktan i nije isključivo vezan za pojedine pozitivnopravne odredbe. Richard Overton će tu ideju rezimirati tvrdnjom da je "neosporni princip razuma, da se svim razumnim i opravdanim načinima i sredstvima može spasiti, braniti i oslo­ boditi od svakog tlačenja, nasilja i okrutnosti (zbog vlastite si­ gurnosti i života) te da se ne ostavi neki opravdan način neisproban za oslobođanje od toga; i da je ovo razumno i opravdano; to poricati, značilo bi zbaciti prirodni zakon, da, i vjerski također: jer suprotno ne znači ništa osim samoubojstva, nasilja i okrutno­ sti" (cit. prema: Macpherson, 19 8 1 :12 1) . Primenjena na zbivanja u leto 1647, ova ideja će se moći sažeti na samo jednu maksimu: “Nihil quod est contra rationem estlicitum" (Overton, 16 4 7 :3 ). Overtonov argument je jasan: ako je odluka Parlamenta da raspusti vojsku bila suprotstavljena razumu (vojnika, koji su strahovali za svoj novac i živote), onda su oni mogli da tu odluku ospore kao suprotstavljenu (apstraktnom, umnom) pravu i da pribegnu ot­ poru hic et nunc. Na taj način se i stav levelera prema pravu na otpor sveo na argument samoodržanja. John Lilburne se u spisu Proti­ vljenje tiranima iz 1647. o tome izrazio na najuopšteniji mogući način: “ Po osnovnim zakonima razuma i prirode (koji su i zako­

106

ni Boga) zakonito je da se čovek brani od nepravedne vlasti" (cit. prema: Brocker, 1998: 163; upor. i stavove drugih levelera povodom tog pitanja koje navodi Brocker). Debata u Putniju će to sasvim potvrditi. Leveler John Wildman je tako u jednom izla­ ganju izneo tvrdnju da ljudi imaju pravo na otpor vlasti kada ona preduzima nešto protiv njihovog samoodržanja, kao npr. kada vojnici zadrže ruke generala koji svoje topove okreće protiv njih ("The Putney Debates” , 1938: 24). Tome se ponovo suprotstavio Henry Ireton, za koga je takvo shvatanje nužno vodilo u anarhi­ ju. Za to on iznosi sledeću argumentaciju: "Ako bi slučaj bio ta­ ko jasan kao što Vojska pominje, kao kada general uperi top pre­ ma [svojoj] vojsci, ili kada kapetan vidi hrid i koristi se svojim či­ nom da bi naterao brod na nju; ako možete da pokažete slučaje­ ve tako jasne kao što su ovi, onda nema tog ko se ne bi složio sa vama. Ali ako ljudi počnu da razmišljaju u kategorijama destruk­ cije, oni će sve proglasiti destrukcijom samo ako imaju nešto bo­ lje [tj. ako im je to u interesu]; tako se može vrlo lako pokazati da se stvari označavaju užasnim i destruktivnim kada se u krajnjoj liniji iza toga krije razlog da će se doći u bolju poziciju ako se ne­ što ne učini, nego ako se učini. I zato iako ne mogu da se ne saglasim sa time da u jasnom slučaju treba da zadržim ruke onih koji imaju vlast isto kao što bih zadržao ruke luđaka [...], ja ipak upozoravam i apelujem na sve ljude [da razmisle] neće li biti vi­ še bezumlja i destukcije u posezanju za tim principom, nego što bi bilo u pridržavanju principa pasivne poslušnosti” ("The Putney Debates” , 1938: 30). Ireton ne osporava prirodno pravo na otpor vlasti ko­ ja ugrožava samoodržanje pojedinca, ali odmah pokreće pitanje da li pojedinci uvek mogu da procene kada vlast zaista ugrožava njihov opstanak, a kada ne. Postoje neki jasni slučajevi kada ne­ ma sumnje da vlast ugrožava živote njenih podanika, ali je daleko veći broj mutnih i spornih slučajeva, u kojima pojedinca na otpor pokreće više egoizam, nego samoodržanje. Ako se zaista hoće ra­ cionalno utemeljiti pravo na otpor iz razloga samoodržanja, onda se više ne smeju koristiti nesporni primeri (general i vojska, ka­ petan i brod) i treba se suočiti sa kompleksnom i problematič­ nom društvenom stvarnošću. A u takvoj stvarnosti odluku o ot­ poru često će motivisati goli egoizam, koji može dovesti do hao-

107

sa u državi, i tek tada do ugroženosti samoodržanja. Prema tome, ot­ por u nekim slučajevima jeste zaštita samoodržanja, ali je zato u drugim slučajevima izvor njegovog ugrožavanja. Tek kada čovek postane dovoljno racionalan da u svojoj kalkulaciji uzme u obzir sopstveni egoizam, kao autodestruktivni poriv par excellence, doći će u situaciju da realno prosuđuje o tome da li postoje uslovi za preduzimanje otpora ili ne. Kao i u slučaju osporavanja vlasništva kao prirodnog prava, Ireton je i u osporavanju prava na otpor kao jednoznačno shvaćenog prir'odnog ("racionalnog”) prava, bio rukovođen te­ žnjom da pokaže da je osnovna levelerska teza o prirodnom sta­ nju opasna i da vodi principijelnoj nemogućnosti povratka u dr­ žavno stanje. Jer, ako se Engleska zaista našla u prirodnom stanju onda treba računati na to da su Englezi postali egoisti koji će osporavati razliku između moga i tvoga i u svakom pokušaju da se uspostavi vlast nalaziti razloge za otpor zbog navodnog ugroža­ vanja samoodržanja. Prema tome, nerealno je očekivati da će se izaći iz prirodnog stanja i doći do novog društvenog ugovora ko­ ji bi zadovoljavao sve ove egoiste. Uzimajući u obzir sve slabosti levelerske koncepcije prirodnog stanja i prirodnih prava, Ireton i Cromwell će žestoko kritikovati celu akciju sastavljanja Pučkog sporazuma i njegovog potpisivanja od strane “ puka” (Pease, 1916 : 2 11). Cromwell će se u jednom momentu diskusije u Putniju za­ pitati: "Kako da znamo da se neka druga skupina ljudi neće oku­ piti dok raspravljamo ove stvari i izraditi papir koji će biti možda jednako plauzibilan kao i ovaj? Ne znam zašto to ne bi moglo bi­ ti gotovo u isto vreme kada se i vi složite oko ovoga [Pučkogspora­ zuma], ili ga date na potpisivanje, ako to treba da bude pravi na­ čin. I ne samo druga [skupina ljudi] ili treća, već mnogo njih. A ako se to desi, šta mislite kakve će biti posledice? Zar neće nasta­ ti konfuzija? Zar neće nastati duboka konfuzija? Zar to neće pre­ tvoriti Englesku u zemlju poput Svajćarske, u kojoj je svaki kan­ ton Svajcaraca suprotstavljen drugom kantonu, i svaki okrug su­ protstavljen drugom okrugu?” ("The Putney Debates” , 1938: 78). Dakle, Cromwellovo je bilo mišljenje da su leveleri jedna ma­ njinska grupa koja će, u uslovima građanskog rata i oštre politič­ ke polarizacije engleskog puka, svojom akcijom potpisivanja no­ vog opštevažećeg i sveobavezujućeg društvenog ugovora stvoriti

108

više štete nego koristi.39 Jer, njihov Pučki sporazum će naići na odo­ bravanje određenog broja istomišljenika, dok će izazvati negativ­ nu reakciju svih onih koji ne dele levelerske stavove (o tome šta su prirodna prava) i time će haos postati potpun. Umesto da zai­ sta bude sporazum, Pučki sporazum će postati nova jabuka razdora u engleskom puku. Jedinu alternativu takvoj pogubnoj opciji Cromwell i Ireton videli su u ustrajavanju na stavu da je vojska i dalje ustavni organ koji štiti postojeći poredak od kralja, a u novi­ je vreme i od prezbiterijanske većine u samom Parlamentu, i da zato mora oko sebe okupiti sve “ patriote" željne mira i političke stabilnosti. Kao što možemo da vidimo, nijedna strana nije do­ šla na pomisao da je potrebno sazvati ustavotvornu skupštinu na kojoj bi različite političke opcije kompromisno došle do neka­ kvog Pučkog sporazuma u pravom smislu te sintagme i onda ga po­ stavile na mesto najvišeg akta u pravnoj hijerarhiji. Teškoće levelera da napišu Pučki sporazum i organizuju njegovo potpisivanje bile su više nego očigledne. Leveled su, kao i prilikom formulisanja drugih ideja, osetili problem stvaranja kon­ stitutivne vlasti, ali još nisu bili u stanju da ga na zadovoljavajući način reše. Zato je Cromwellova kritika neumoljivo pogađala svoj cilj: uprkos dobrim namerama njegovih sastavljača, Pučki sporazum je ostao akcija jedne partikularne grupe sa svojim posebnim shvatanjima prirodnih prava. Odatle pa do postizanja istinskog dru­ štvenog konsenzusa bio je još dalek put. Međutim, to nikako ne sme da prikrije probleme same Cromwellove pozicije. Jer, nakon neuspeha nametanja Načela pred­ loga i suprotstavljanja prezbiterijanskoj većini u Parlamentu, independentski vojni vrh više nije mogao da tvrdi kako je vojska ustav­ ni organ koji štiti postojeći ustavni poredak. Levelerska teza o po­ vratku u prirodno stanje verovatno da nije bila valjana jedino zbog

39 Kako su dolazili iz delova stanovništva koje nije bilo zastupljeno u Parlamentu, leveleri su razvili snažan osečaj poistovećenja ako ne sa “ćelom Engleskom ” , a ono barem sa neprivilegovanim građanskim slojevima. M eđutim , činjenica je da čak ni u tim slojevima nije vladala politička homogenost. Kako konstatuje David Underdown, “ tokom tih nemirnih dekada engleski puk nije bio ni predom inantno radikalan, ni univerzalno apatičan i konzervativan" (Underdown, 19 9 6 : 9 2 ). U njemu je pored pristalica levelera bilo dosta pasivnih ljudi, ali i dosta pristalica Carisa, pa čak kasnije i digera.

10Ç)

toga što je sam Cromwell svojim neospornim vojnim i političkim genijem (tako retko spojivim u jednoj ličnosti) uspeo da oko sebe okupi ljude međusobno veoma različitih svetonazora4° i da stvo­ ri jednu silu dovoljno moćnu da celoj Velikoj Britaniji (a ne samo Engleskoj) nametne novi (protektorski) ustavni poredak. No, ta sila nije bila ništa manje partikularna od levelera, a na kraju kraje­ va ni bolje opremljena da dovede do novog društvenog konsenzu­ sa. Većinsko mnjenje u Engleskoj jasno je stajalo iza prezbiterijanskih političkih ciljeva: raspuštanje vojske, kompromis sa kraljem i povratak tradicionalnom načinu vladavine (Underdown, 1985: 229). Toga je, uostalom, bio svestan i sam Cromwell, što se dobro vidi iz jedne njegove diskusije na sastanku Saveta oficira 6. janua­ ra 1649. Raspravljajući o ideji izbora za novi Parlament, izloženoj u drugoj verziji Pučkog sporazuma, Cromwell je ušao u polemiku sa svojim zetom Iretonom i sasvim otvoreno izneo procenu da veći­ na Engleza nije za suđenje kralju i da bi u slučaju izbora za novi Parlament u njemu prevladale promonarhističke snage, sastavlje­ ne od rojalista, prezbiterijanaca, a verovatno i dela samih independenata (Abbott, 1937: 725). Prema tome, priznavanjem prava glasa ćelom puku (na čemu su leveleri insistirali) stvari bi se najverovatnije na legalan način vratile na stanje od 16 4 0 . i ceo gra­ đanski rat bi se pokazao besmislenim. Zato vojska po Cromwellovom mišljenju više nije smela imati nikakvog obzira ni pre­ ma pravu, ni prema volji puka, već je morala slediti jedino Božje proviđenje, koje je upravo njega izabralo da Englezima donese one slobode koje su pre građanskog rata tako želeli, a koje su uspeli da zaborave u nestrpljenju da se rat što pre okonča. I tu se on defini­ tivno razišao sa levelerima: "Za razliku od levelera, on nije video da su te slobode dostižne jedino putem prava; ali, opet, za razliku

4 0 U ovu religiozno i ideološki veom a šaroliku skupinu spadaju i sam i leveleri, koji su bili svesni da bez tako snažne političke ličnosti kao što je Crom w ell ne m ogu realizovati svoje političke planove. T o je, naravno, znao i sam C rom w ell. Zato je u jeku polem ike o k o Pučkog sporazuma uputio levelerima pretnju (vešto uvijenu u ponudu) da će podneti ostavku na svoje vojne funkcije i prepustiti im da se snalaze sam i kako znaju i um eju. Taj trik je im ao dejstva, jer je kod levelera p roizveo željeni učinak: strah da će zaista ostati bez ključnog čoveka koji je jedini u stanju da vojsku drži na okupu (W oodhouse, 1938: 29 ).

lio

od levelera, on je video kada više nisu bile dostižne na taj način. Zato što je to video, nužnost ga je naterala da skrši levelere 1649, kao što ga je 1647. navela da podrži vojni otpor uspostavljenoj vla­ sti" (Pease, 19 16 :2 8 5 -2 8 6 ). Iz tog paradoksa će u zimu 1649. en­ gleska politička situacija naglo eskalirati u revoluciono-republikanskom pravcu, da bi već od proleća iste godine započeli bezuspešni pokušaji povratka na staro. Independenti su se kao partikularna grupa uspeli nametnuti celoj Engleskoj (kasnije i celoj Ve­ likoj Britaniji) zahvaljujući vojnoj sili i umešnosti svog vođe Oli­ vera Cromwella, ali svoj meteorski uspeh nisu uspeli da iskoriste kako bi stvorili novi društveni konsenzus i postavili nove konstitucionalne temelje države. Jer, ako taj društveni konsenzus nije bi­ lo moguće postizći "odozdo” , putem koji su krenuli leveleri sa svojim Pučkim sporazumom, onda se isti cilj pokazao nedostižnim i nametanjem “odozgo” . No, ostaće da se to nauči na iskustvu neuspeha republike i Protektorata.

111

X ENGLESKA REVOLUCIJA (II): U RAN OUBISTVOI REPUBLIKA

Nakon okončanja (tzv. drugog) građanskog rata 1648, pred voj­ sku je iskrslo pitanje šta raditi sa kraljem-tiraninom, koji je zaro­ bljen i lišen bilo kakve značajne vojne iako još uvek ne i političke podrške. Nesumnjiv porast Carlsove popularnosti u ratom iscr­ pljenoj Engleskoj, kao i gubitak njegovog političkog kredibiliteta u očima vojske apriorno su onemogućili otvaranje novih pregovo­ ra. Na drugoj strani, Cromwell i ostali independenti su se gadili tajnog ubistva ili obične egzekucije (kako se pre toga "sudilo" ti­ ranima kao što su bili Edvard II i Ričard II), tako da je kao poslednja alternativa ostala formalna primena prava u sudskom postup­ ku. Sudski spektakl sam po sebi nije morao biti loše rešenje: ključ­ no je bilo “ razotkriti” Carlsovu prljavu igru i definitivno uništiti njegovu popularnost među Englezima. Independentima se ovaj zadatak činio ostvarljivim. Budući snažno religiozni, oni su verovali da je Bog na njihovoj strani i da će zato imati uspeha i na jav­ nom suđenju, gde bi do izražaja došle krajnje konsekvence prava puka na otpor tiraniji. Tako se prvi put u istoriji desilo da je jed­ nom legitimnom kralju organizovano suđenje pod optužbom za tiraniju, pred javnošću i sa pretenzijama na formalnu primenu po­ zitivnog prava (Wedgwood, 19 6 8 :10 6 -10 7 ).

1. Suđenje Čarlsu I i njegova egzekucija Definitivna odluka koja je pokrenula suđenje doneta je 6. januara 1649, kada je Donji dom Krnjeg parlamenta doneo Zakon 0 usta­ novljenju Visokog suda za suđenje kralju. Spiritus movens celog pro­ cesa bio je sam Cromwell, koji je bio član sva tri ključna tela (D o­ njeg doma, Saveta oficira i Visokog suda za suđenje kralju) i koji je bio kadar da među njima uspostavi koordinaciju nametanjem svog ličnog autoriteta svugde gde bi nešto "zaškripalo” . A otpori

na koje je nailazio bili su više nego snažni: u pripremi za suđenje Cromwell je protiv sebe imao i rojaliste, i prezbiterijance, i levelere, pa naposletku i dobar deo samih independentskih generala, na čelu sa vrhovnim komandantom Thomasom Fairfaxom. Svi oni su imali svoje razloge zbog kojih su se suprotstavljali suđenju kralju, a ti razloži su išli od legitimističkih argumenata rojalista pa sve do argumenta levelera da je Carls zločine protiv Engleza počinio kao običan čovek (uzurpator vlasti), a ne kao kralj, i da mu zato treba suditi kao i svakom običnom čoveku na običnom sudu (ali tek na­ kon što bi bio izabran novi Parlament).1 Svemu tome treba prido­ dati i englesko javno mnjenje koje u to vreme nije prihvatalo ni ideju suđenja kralju, a kamoli ideju tiranicida. Na Cromwellovoj strani stajao je najveći deo vojske. Oni su smatrali da su "slavno” okončali tzv. prvi građanski rat 1646. i da im je već tada Bog podario pobedu. Zato je obnavljanje građanskog rata 1648. u njima razbudilo gnev i plamteću mržnju prema “uzročniku svih zala” : pojedinac “ Carls Stjuart bio je glav­ ni kriminalac, odgovoran za krvoproliće" (Barber, 19 9 8 :112 ). Za­ stupajući i sam ovo mišljenje, Cromwell nije oklevao da iz njega izvuče krajnje konsekvence. A kada je jednom odlučio da Čarlsa privede pravdi, on je, u skladu sa svojim independentskim menta­ litetom, bio potpuno ravnodušan na sve prepreke. Iz ishoda tzv. drugog građanskog rata 1648. on je izvukao zaključak da se uspo­ stavljanje trajnog mira može postići samo uklanjanjem kralja i razbijanjem rojalističke stranke u Engleskoj, a put do tog cilja vo­ dio je preko suđenja Carlsu i njegove egzekucije. Tokom ostvare­ nja tog plana, Cromwell nije ni za trenutak posumnjao u to da se Bog nalazi na njegovoj strani i da će “ pozdraviti” logično privođe­ nje kraju, Carlsove nesrećne vladavine. S jedne strane, za Cromwella je sama Čarlsova sudbina bila najbolji znak da ga je

1 Leveleri nisu hteli da učestvuju u suđenju C arlsu i njegovoj egzekuciji zbog to­ ga što su smatrali da Krnji parlam ent nije nadležan za oform ljenje V iškog su­ da za suđenje kralju. Iako je Lilburne 16 4 7 . pisao da je Parlam ent (a to znači is­ ključivo D onji dom ) "jedini pravi, kom petentni, zakonski i vrhovni sudija" ko­ ji m ože da utvrdi da li je Carls prekršio ugovor sa engleskim pukom (Lilburne, 16 4 7 c: 43), odnosno da postavi sud koji bi to utvrdio (Lilburne, 1647c: 85), početkom 16 4 9 . levelerski stav je bio da o Ć arslovim zločinim a može da sudi jedino običan sudija i dvanaestorica porotnika (Brockway, 19 8 0 : 76).

113

Bog otpisao i da je postao jedina smetnja miru (Wedgwood, 1968: 26 i 34; Skerpan, 1992: 95). S druge strane, pak, Cromwellu je svakako bilo jasno da je u to vreme bio na pomolu kompromis između Carisa i prezbiterijanaca (kojem se težilo već pre Prideove “čistke"), koji bi takođe vodio miru. No, upravo to je Cromwell hteo da spreči po svaku cenu, jer je bio ubeđen da će prezbiterijanci pristati na bilo kakav kompromis samo da odstrane pravu pretnju - koja je dolazila od vojske, ili, tačnije, od njega samog.2 U njegovim očima, kompromis koji su prezbiterijanci mogli postići sa Carlsom predstavljao je izdaju svega za šta su se Parlament i njegova vojska borili u proteklih šest godina i praktično vraćanje na stanje od 1640. A u takvoj situaciji - ko zna? - možda bi se uskoro na optuženičkoj klupi mogli naći najekstremniji elementi u vojsci, a to znači ne samo leveleri, nego i sami independenti. Oba načina razmišljanja - o Božjem "otpisivanju” Carisa i o opa­ snostima koje nosi kompromis između Carisa i prezbiterijanaca vodila su istom zaključku: Carisa je trebalo jednostavno osuditi kao tiranina i pogubiti. Tako je suđenje kralju već od samog početka imalo svoju svedu stranu - privođenje tiranina pravdi; i drugu, tamnu stranu, u vezi sa političkim opstankom independentskog vrha. Zato nije nikakvo preterivanje reći da suđenje Carlsu I bilo svoje­ vrsno političko suđenje. Postoje mnogobrojne povrede procedu­ re koje pružaju dokaze za to: presuda ne samo što je bila doneta pre nego što je suđenje završeno nego je bila i detaljno raspravlja­ na na Savetu oficira i u independentskim krugovima;3 u momen­ tu čitanja presude nju je bila potpisala samo manjina porotnika

2 V eom a važnu komponentu političke situacije 16 4 8 . činili su i Škoti. D o tada je već najveći deo škotskih ugovarača došao do zaključka da Škotska neće biti m irna dok ne bude ostvaren "federalni u stav i jedinstvo religije” na ćelom bri­ tanskom ostrvu. Pošto su, obrnuto, Englezi tokom četrdesetih godina sve m a­ nje želeli bilo kakvu političku zajednicu sa Škotim a, da bi 16 4 7 . uveli i religi­ oznu toleranciju, to su škotski ugovarači sm atrali da je najveća sm etnja u rea­ lizaciji njihovih planova sam a engleska vojska i independenti u Parlam entu. Zato su oni 1648. pokušali da p on ovo izvrše invaziju na Englesku, ali ih je Crom w ell do nogu potukao (M orrill, 1 9 9 3 :1 1 5 ) . 3 O stale su upamćene čuvene C rom w ellove reči: “ Kažem ti, odseći ćem o mu gla­ vu, sve sa krunom na njoj” (A bbott, 19 37 : 736 ).

114

(dok su kasnije ostali porotnici "lovljeni” kako bi naknadno dali svoj potpis); na samom suđenju u publici su se nalazili vojnici koji su imali naredbu da na tajni znak viču "Pravda, pravda" (što je korišćeno uvek kada je Carls uspevao da kod nepristrasne pu­ blike izazove simpatije i odobravanje), itd. Iz te perspektive gle­ dano, za Carlsa je zaista bilo svejedno da li je umro odmah, po kratkom postupku (tj. tajnim ubistvom ili običnom egzekuci­ jom), ili tek na kraju suđenja. No, suđenje Carlsu je ipak bilo mnogo više od monti­ ranog političkog postupka. Na njemu su prvi put bili skupljeni svi glavni argumenti pro et contra prava na otpor tiraniji (uključujući i tiranoubistvo). Pogledajmo zato sada za šta su tužioci teretili Car­ lsa i na koji način se on suprotstavljao optužbama. Tokom suđenja iskristalisala su se dva pitanja, oko ko­ jih su se najviše lomila koplja. Prvo pitanje je bilo da li kralj može biti pozvan na odgovornost od bilo koje zemaljske instance. Uko­ liko bi se na to pitanje dao pozitivan odgovor, iskrsavalo je drugo pitanje koje je glasilo: da li Donji dom Krnjeg parlamenta ima le­ gitimitet za to da, preko Visokog suda za suđenje kralju, organizuje suđenje i kažnjava kralja (koji je postao tiranin). Sto se prvog pitanja tiče, Carlsova pozicija bila je ne­ dvosmisleno legitimistička. Ranije je već bilo više puta reči o po­ kušajima apsolutnih monarha da se zaodenu u veo božanske harizme, što bi im omogućilo da račune polažu jedino pred Bogom (koji im je vlast i podario). Shodno toj postavci, koju je usvojio i Carls, odgovornost kralja pred Bogom nije nipošto samo ugodna privilegija koja eliminiše odgovornost pred svim svetovnim in­ stancama. Ona znači, štaviše, obavezu kralja da ne dozvoli da vlast padne bilo kome drugom u ruke. Kada se to ima na umu postaje jasno zašto je Carls ušao u sukob sa Parlamentom, odbijajući da mu dopusti bilo kakvu ulogu u izboru ministara, kontroli oruža­ nih snaga i reformi crkve. Carls je iskreno verovao u to da mu je Bog dao vlast da sam vlada i zato nije pred Bogom smeo da je de­ li. U tome se on pokazao sasvim doslednim: do samog kraja, po­ tučen i bez ikakve moći, on je odbijao sve kompromise koji su podrazumevali podelu vlasti, a koji su dolazili i od vojske i od Par­ lamenta. Za njega naprosto nije bio nikakav problem da žrtvuje ži­ vote svojih podanika, pa na kraju krajeva i svoj sopstveni, samo da

115

bi očuvao dinastijsko prenošenje cele i nedeljive vlasti, za koju je verovao da potiče od Boga. Carls uopšte nije sporio da je ratovao zbog svoje lične i apsolutne vlasti, ali je smatrao da je pravo na nje­ govoj strani, pošto je tu vlast dobio lično on, kao pripadnik dina­ stije Stjuarta, od Boga. Samim tim, njegovo samovlašće nije mo­ glo biti protivpravno, već zapravo jedino pokriveno pravom, dok su pravi zločinci bili upravo oni koji su ga izazvali na građanski rat i koji ga sada optužuju. Na drugoj strani, sastavljači optužnice bili su svesni zatvorene logike legitimističkog argumenta i zato nisu ni pokuša­ vali da je učine predmetom spora. Oni su božansko poreklo kra­ ljeve vlasti ignorisali i zamenili stavom da je kralju "poverena ograničena moć vladanja u skladu sa zakonima zemlje, a ne druga­ čije, i da je svojom verom, zakletvom i službom bio obavezan da upotrebi poverenu mu moć za dobro i korist puka, kao i za zašti­ tu njihovih prava i sloboda” . A kada se vlast kralja posmatra iz te perspektive, onda Carls, u konkretnom slučaju, povevši rat protiv vlastitog puka, nije mogao biti pokriven nikakvim, pa ni božan­ skim pravom. U optužnici protiv Čarlsa stajalo je zato da je on nameravao da “stvori i jebi podvrgne neograničenu i tiransku vlast kako bi vladao po svojoj volji, i zatim ne samo da ruši prava i slo­ bode puka nego i da ukine i poništi osnove na kojima počivaju, kao i sva sredstva protiv zloupotrebe vlasti, koja je fundamentalni ustav (fundamental constitutions) ove zemlje dodelio u nadležnost puka preko prava i moći čestih i sukcesivnih parlamenata i nacio­ nalnih okupljanja na Savetu” . U ostvarivanju svojih tiranskih namera, Čarls je po mišljenju sastavljača optužnice "izdajnički i zlonamerno poveo rat protiv postojećeg Parlamenta” i učinio druga zlodela (ubijanja, uništavanja materijalnih dobara, onemogućava­ nje trgovine, itd.) prema engleskom puku ("The Charge against the King” , 19 7 9 :372-373>Presuda doneta 27. januara 1649. dobrim delom je po­ navljala navode optužnice, da bi zatim Čarlsa okvalifikovala kao "tiranina, izdajnika i ubicu, i javnog neprijatelja Commonwealtha" ("The Sentence”, 1979: 378-379). Optužba za tiraniju značila je da je Čarlsova vlast postala pervertirana, odnosno protivpravna i protivustavna (razbijajući ustavni balans između kralja i Parla­ menta u svoju korist), optužba za izdaju ciljala je na to da je Čarls

116

Stjuart kao pojedinac izneverio kraljevsku službu kao "političko telo” (u skladu sa teorijom o dva tela kralja) i, naposletku, optu­ žba za ubistvo podrazumevala je da je on zločinac kao i svaki dru­ gi i da mora odgovarati za smrt svojih podanika koji su na svim stranama pobijeni u građanskom ratu (Skerpan, 1992: 96). Sto se tiče optužbe da Carls predstavlja "javnog neprijatelja Commonwealtha” , ona znači da je on tretiran kao i bilo koji spoljni "nepri­ jatelj” koji bi poveo rat protiv engleskog puka. Ipak, i pored svih ovih napomena ostaje nejasno na ko­ je pravo su se sastavljači optužbe pozivali kada su Carisa I optuži­ li za tiraniju. Na to pitanje moguće je odgovoriti tek kada se pogle­ da ekspoze povodom presude, koji je podneo glavni sudija John Bradshaw. On je citirao pre svegaMagna Cartu, i to kao svojevrstan precedent: rat barona protiv Jovana Bez Zemlje bio je po Bradshawu rat za "slobodu i svojinu podanika” . Ta dužnost stara­ nja o slobodi i svojini puka prešla je kasnije sa barona na Parla­ ment, odnosno, još uže, na Donji dom. Kralj je zato po Bradshawovom mišljenju bio i ostao poverenik svojih podanika i samim tim u obavezi da njihovo poverenje ispuni. U tome se sa­ stoji smisao reči kojima se Bradshaw obraća Carlsu: "To nije za­ kon od juče, Sire (od vremena razdora između Vas i Vašeg puka), već je starostavno pravo” . Nevolja sa ovim argumentom leži u to­ me što pobuna barona protiv Jovana Bez Zemlje nije bila nikakav precedent, a još manje odbrana sloboda puka (predstavljenog u Donjem domu Parlamenta) od kralja, tako da se nikako nije mo­ glo raditi o pravnom osnovu za smrtnu presudu Carlsu. Bradshaw se takođe pozvao i na precedente uklanjanja sa trona engleskih kraljeva Edvarda II i Ričarda II.4 Ni taj argument nije bio ništa bo­ lji, i to iz istog razloga: nijedan od ovih slučajeva nije predstavljao

4 Interesantno je da je prezbiterijanac W illiam Prynne bio prvi koji je ukazao na m ogućnost da Carls bude pozvan na odgovornost po uzoru na svrgavanje Edvarda II i Ričarda II. U Suverenoj vlasti parlamenata i kraljevina iz 16 4 3. Prynne je opom injao Carisa da su sm enjivanja Edvarda II i Ričarda II "spavajući precedenti” i da i kralj može postati “ izdajnik" i ‘‘lišiti se sam og prava i ovlašće­ nja na krunu” (Franklin, 19 7 8 : 32 ). M eđutim , Prynne ne sam o što je kasnije odustao od pozivanja C arisa na odgovornost, nego je 16 4 8 . bio među najagil­ nijim zagovornicim a postizanja sporazum a kralja i prezbiterijanske većine u Parlamentu, a protiv independenata i vojske.

u7

nikakav precedent za Parlament, pošto su obojicu kraljeva svrgnule plemićke fronde, krajnje nategnuto se pozivajući na “precedent” svrgavanja kraljeva Zigberta i Etelreda iz perioda pre normanskog osvajanja. No, sve čak i da se uzme da je ponovo primenjen taj pra­ stari prednormanski precedent, kao sastavni deo common lawa, problem i dalje ostaje to što nijedan precedent nije podrazumevao smrtnu presudu kralju (Mayer-Tasch, 1965: 65). Samim tim, mo­ že se sasvim objektivno konstatovati da pozivanje na istorijske precedente nije pružalo uporište za osudu Carlsa kao tiranina i njegovo smaknuće. Nakon istorijskog opravdanja presude, Bradshaw je prešao na ugovornopravno opravdanje, i to u staroj sizerensko-vazalskoj varijanti: Carls I je proglašen za sizerena, a njegovi poda­ nici za vazale — a kada prestane poverenje vazala prema sizerenu "suverenitetu je kraj” . Po mišljenju nekih engleskih pravnih istoričara, to je bio jedino valjan deo obrazloženja presude, pošto Carls zaista svom puku nije obezbedio zaštitu kao protivuslugu za poslušnost, čime je prekršio izvorni princip vere (trust) na kojem je izniklo englesko pravo. Carls je mogao da kaže da je rat vodio za opšte dobro svojih podanika, ali to ništa ne bi promenilo - važno je bilo to da on nije uspeo da svoje podanike zaštiti od ratnih ra­ zaranja, bez obzira na to od koga su dolazila (Wedgwood, 1968: 186; Skerpan, 1992: 95-96). Sama činjenica što su vođena dva građanska rata svedoči o nesposobnosti sizerena da zaštiti svoje vazale i dokaže da je zaslužio njihovo poverenje. Čini se da je i me­ đu savremenicima ovaj argument bio najbolje prihvaćen. Tako je i sam Cromwell 1653. konstatovao "da je kralju smaknuta glava ne zato što je bio kralj, niti su lordovi uklonjeni zato što su bili lor­ dovi [...] nego zato što se nisu držali njihove vere (trust)" (cit. pre­ ma Hill, 19 7 0 :10 8 ). No, ni to obrazloženje nije bilo lišeno manjkavosti. Pre svega, Engleska u vreme građanskog rata više nije bila lenska dr­ žava koja se temelji na ugovoru između sizerena i vazala, već mešovita monarhija (sa dualnim sistemom u kojem vlast dele kralj i staleška skupština), koja je taj ugovor već transcendirala. Samim tim, pozivanje (desetkovanog) Donjeg doma Parlamenta na sizerensko-vazalski ugovor kao pravni osnov za podizanje optužbe za tiraniju Carlsa bilo je sasvim deplasirano. Osim toga, radikaliza-

118

cija oružanih, političkih i ideoloških sukoba najkasnije za vreme drugog građanskog rata uspostavila je potpuno novu političku konfiguraciju Engleske, koja se pogotovo nije dala interpretirati u sizerensko-vazalskim kategorijama. To, uostalom, najbolje poka­ zuje spor oko pitanja legitimiteta Krnjeg parlamenta da organizuje suđenje i kazni kralja. Najbolji delovi Čarlsove odbrane tiču se upravo dokazivanja nemogućnosti Krnjeg parlamenta da pronađe mesto u tradiranom engleskom političkom uređenju ( “starom ustavu”). Jer, Krnji parlament nije više mogao da predstavlja niko­ ga: proizašao je još iz izbora za Dugi parlament, u međuvremenu je doživeo niz čistki (prvo rojalista, a zatim i prezbiterijanaca), da bi naposletku njegov "očišćeni” Donji dom na sebe preuzeo prak­ tično sve ingerencije. Zato je formiranje Visokog suda za suđenje kralju moglo biti shvaćeno jedino kao uzurpacija sudske vlasti od strane Donjeg doma Parlamenta. Sva pozivanja sudija ovog suda, kao i poslanika Krnjeg parlamenta, na suverenitet puka i pravo njegovog predstavljanja (Wedgwood, 19 6 8 :10 9 ) išla su upravo u suprotnom smeru od pozivanja na stare sizerensko-vazalske od­ nose. Zato se ne može osporiti Carlsu da je bio u pravu kada je na suđenju rekao da može biti zakonski osuđen samo po jednom za­ konu - zakonu sile (Abbott, 1937: 739)- Jer, silom su stvorene no­ ve prilike u kojima je Krnji parlament, lišen uporišta u bilo kakvim starorežimskim institucijama, počeo sam da stvara i primenjuje pravo. Ako se u ičemu za vreme engleskog građanskog rata mogu videti obeležja revolucije, onda je to nesumnjivo ovaj (doduše, pri­ vremeni) obračun Krnjeg parlamenta sa tradiranim poretkom. Tako su poslanici Krnjeg parlamenta i sudije Visokog suda za suđenje kralju prvi put u novom veku došle u situaciju da postupaju na političkom terenu raščišćenom od korova starog režima. Oni, naravno, još nisu bili spremni da se suoče sa tom istinom i otuda njihovi intenzivni pokušaji da uspostave veze sa tako dragocenim "starim ustavom” i čuvenim precedentima. Ali ako u slučaju suđenja Carslu njihova pozivanja na staro režimske sadržaje prava na otpor tiraniji više nisu mogla da izađu u susret novoj realnosti, to još uvek ne znači da je Čarls pogubljen “ na pravdi Boga” . Ostalo je još da se Čarlsu upiše u krivicu i to što je ustao protiv onih najelementarnijih - prirodnih - "prava i slo­ boda puka” . Na optužbe Čarlsa da je (prvo Dugi, a zatim i Krnji)

119

parlament uklonio stari poredak pod kojim je “ kraljevstvo cvetalo mnogo vekova”, preostali parlamentarni poslanici nisu mogli ništa drugo da odgovore do da su na taj korak bili naterani kako bi sačuvali osnovna “ prava i slobode puka”, koja može da shvati svaki čovek kao razumno biće (Saage, 19 8 1:13 4 ). Na taj način su "prava i slobode puka" isplivali kao nešto što je mnogo vrednije od svake tradicije i političkog uređenja i što postoji(već po samoj "prirodi stvari” . Ukoliko bi se zapitali šta bi trebalo da bude predmet tih prava i sloboda, teško da bi se došlo do jasnog i ne­ dvosmislenog odgovora. Pa ipak, nema nikakve sumnje da su tu spadali, pre svega, životi i imovina samih podanika, koje je Carls ugrozio svojom ratobornošću i nespremnošću na kompromise. Drugo, to je u svakom slučaju bila "istinska vera", odnosno pro­ testantizam. Jer, ne sme se smetnuti s uma da sastavljači optu­ žnice nisu kralju pripisivali samo krivicu za rat nego i za “grehe” prema veri: ostavio je na cedilu protestante u Evropi, progonio je pravoverne protestante (među kojima su bili i članovi Parlamen­ ta) i privilegovao “ papiste” u Engleskoj, da bi na kraju u ratu angažovao strane trupe, a pre svega katoličke Irce (pregovarajući sa stranim katoličkim silama da se i one uključe u rat), kako bi zatrli protestantsku veru u Engleskoj. Na taj način, koji u sebi još uvek nosi eho monarhomaških teorija, posredno je obesnažen Carlsov legitimistički argument. Jer, ako je obaveza onoga ko ima vlast prema Bogu da čuva “ istinsku veru” (a to znači prote­ stantizam), onda u slučaju neispunjavanja te dužnosti svaki vernik ima pravo da ustane u odbranu ugrožene vere. Time je eks­ kluzivnoj subjektivnoj odgovornosti kralja pred Bogom (za čuva­ nje apsolutne vlasti, koju je od njega dobio) protivstavljena uni­ verzalna subjektivna odgovornost svakog vernika pred Bogom (za zaštitu istinske vere). Prema tome, jedino čvrsto uporište ko­ je su tužioci mogli naći za svoju optužnicu (a kasnije i presudu) mogla su biti Carlsova kršenja osnovnih prava Engleza na život, svojinu i “ istinsku veru” . Smrtna presuda doneta je 27. januara, a izvršena 30. januara 1649. U dva sata popodne kralj je izveden na improvizovano gubiliše na trgu ispred njegovog dvora u Vajtholu, gde se skupilo mnoštvo zbunjenog i preplašenog sveta. Opšta atmosfera je već sama po sebi bila jeziva: bio je tmuran zimski dan bez sun­

120

ca, hladnoća je bila stravična, aTemza je bila sva pod ledom. Čarls je održao svoj poslednji govor dok je okupljenim svetom vladao muk. Kada je kralju naposletku pala glava čuo se zastrašujući uz­ dah okupljenih ljudi, koji kao da su do poslednjeg momenta bili uvereni da se ne može desiti nešto poput javnog pogubljenja legi­ timnog vladara. Za pola sata vojska je raščistila trg od ljudi, odnela leš i demontirala gubilište, tako da je sve izgledalo kao kratka noćna mora. Idućih dana Londonom je vladala takva potištenost da se ni poznanici na ulici nisu upuštali u razgovore, a mnoge prodavnice ostale su zatvorene. Rojalisti su prizivali skoru Božju ka­ znu nad celim engleskim narodom za počinjeno bezbožništvo. Vesti iz inostranstva takođe nisu obećavale ništa dobro: cela Evro­ pa (sa izuzetkom Svajcarske) bila je užasnuta "varvaskim činom” Kfnjeg parlamenta. Iscrpljena dugogodišnjim ratovanjem, izmr­ cvarena mnogobrojnim ideološkim obračunima, a sada i definitiv­ no dotučena šokom usled smrti svoje "glave” , Engleska je izgleda­ la kao da se nalazi na samom rubu propasti. Sa današnje vremenske distance lako je shvatiti strah i dezorijentisanost Engleza: početkom 1649. oni su imali priliku da prvi put u novom veku osete šta znači potpuni raskid sa tradici­ jom. Postoji velika razlika između Engleske i Nizozemske revolu­ cije, u kojoj su Viljem Oranski i staleške skupštine delali uigrano i skladno, težeći da političke lomove svedu na minimum i staraju­ ći se o tome da svakodnevica građana ostane pošteđena od ratnih razaranja i političkih sukoba. Cromwellu i Dugom parlamentu ni­ je uspelo ništa slično: umesto da u što kraćem roku okončaju re­ voluciju i da se građanima nametnu kao istinski garanti sigurno­ sti, oni su na kraju i sami došli u sukob, ostavljajući na poprištu nepouzdani, nepredvidljivi i nepopularni Krnji parlament da obavlja ulogu "suverena". Tako je sve što se Englezima ranije čini­ lo tako čvrstim, snažnim i otpornim na promene sada ležalo raz­ bijeno u paramparčad. Posledice te destrukcije uskoro su i ozvaničene: monarhija je ukinuta 17, a Gornji dom 19. marta 1649, pa je Engleska prvi (i poslednji) put u svojoj istoriji postala republika. Na mesto kralja i dvodomnog Parlamenta, božanske legitimacije vlasti i staleškog principa predstavljanja stupio je jednodomni Kr­ nji parlament, koji nije reprezentovao nikoga, niti je imao ikakvu legitimaciju za vladanje.

121

Krnji parlament je u praksi bio još samo senka nekada­ šnjeg Dugog parlamenta. Nakon Prideove "čistke" 6. decembra 1648. u Parlamentu je ostalo svega 78 poslanika, od kojih je dva­ desetak bojkotovalo rad sve dok se ne oslobode uhapšeni poslani­ ci. Iako je njihovim zahtevima naposletku udovoljeno, paraleleno sa organizovanjem novih izbora za pojedina poslanička mesta, Donji dom (koji se sada pretvorio u celokupan Parlament) više ni­ kada nije uspeo da dostigne broj od 490 poslanika, koliko je bro­ jao kada je još bio u sastavu Dugog parlamenta.5 To je bila mala oligarhijska grupa, koja ne samo da više nikoga nije predstavljala nego nije pokazivala volju da to u nekoj doglednoj budućnosti počne da čini. Sve vreme trajanja Krnjeg parlamenta i njegovim poslanicima i njegovim sponzorima u vojsci bilo je jasno da nova vlast republike nema nikave veze sa pučkim suverenitetom. Staviše, bilo je jasno da bi na nekim novim slobodnim izborima pobedile rojalističke snage, koje bi odmah, samostalno ili u savezu sa prezbiterijancima (a verovatno i sa delom independenata) srušile republiku i pozvale Čarlsa II na presto (Tanner, 19 2 8 :16 5 ). Zbog toga je skoro nemoguće porediti englesku i nizozemsku republi­ ku, odnosno Krnji parlament i nizozemske Opšte staleže: iako su obe bile aristokratske skupštine, ova druga je uspela da nađe mo­ dus vivendi sa štadholderom i da nastavi ne samo da reprezentuje (građanske) staleške interese nego i da štiti opšte dobro celog dru­ štva, što joj je dalo snagu da uspostavi poredak koji je u 17. veku bio najstabilniji u Evropi. Krnji parlament, obrnuto, bio je od sa­ mog početka kula od peska, koja je i samu ideju republike duboko kompromitovala u očima Engleza. U nedostaku bilo kakve veze sa starim režimom i bez ikakvih revolucionarnih ambicija, Krnji parlament je odmah po proglašenju republike bio prinuđen da stvara privid kontinuiteta sa nekim "najstarijim" engleskim uređenjem, koje je navodno prethodilo "normanskoj” monarhiji. U tom smislu, Krnji parla­ ment je 22. marta 1649. izdao proklamaciju kojom je ukidanje 5 O d oko 2 1 0 poslanika koliko je, ukupno, u periodu između januara 16 4 9 . i aprila 16 5 3. sedelo u Krnjem parlam entu, svega 6 0 - 7 0 zaista je bilo politički aktivno. Zasedanjim a je u prošeku prisustvovalo oko 5 0 - 6 0 poslanika (Sm ith , 19 9 9 :13 6 ) , dok u prvih šest m eseci 16 4 9 . taj broj nikada nije prešao 77 poslanika (Tanner, 1 9 2 8 :1 5 2 ) .

122

monarhije i Gornjeg doma opravdao pozivanjem na prirodno pravo i na "stari ustav” , tj. na “ anglosaksonske slobode” koje se­ žu dalje od normanskog osvajanja. Proklamacija je započinjala konstatacijom da je monarhijska služba uvedena na osnovu spo­ razuma puka i da je trebalo da služi njegovom dobru, ali da su monarsi vremenom u potpunosti pogazili taj “stari ustav”. Zbog toga se republika preporučuje kao novo sredstvo da se "stari ustav” oživi i stabilizuje. Zagovornici novog režima su pri tom proglasili da je Engleska ušla u “prvu godinu slobode, restaurisane s Božjim blagoslovom". Restauracija je, dakle, barem verbalno, započela već 1649, iako se tada još bila rukovodila jednim notor­ no fiktivnim “ starim ustavom" u republikanskoj varijanti. Celokupna ova mešavina različitih ideja verno je odražavala defanzivnu strategiju Krnjeg parlamenta i odsustvo bilo kakvog istinski revolucionarnog raspoloženja u njemu (Dow, 1985: 21), koje bi se manifestovalo u težnji da se ozbiljno pristupi poslu izgradnje republikanskog uređenja. U poređenju sa nizozemskim Opštim staležima, Krnji parlament se pokazao kao sasvim nesposoban da shvati novu situaciju u kojoj se obreo i da joj se konstruktivno prilagodi. Umesto toga, on se, malodušno i sa velikim strahom od budućnosti, upustio u republikanski eksperiment, ne odstu­ pajući od logike sile i ne pokazujući nikakve znake spremnosti da odustane od flagrantne uzurpacije vlasti.

2. Apologija tiranicida Johna Miltona Engleska republika je, kao uostalom i nizozemska u početku, bila u velikoj meri republika bez republikanaca. Na vlasti su se nalazi­ li ljudi koji su intimno i dalje ostali verni konceptu "kralja u Par­ lamentu", iako to nisu smeli javno da priznaju, dok su se najzagriženiji borci protiv tog koncepta, leveleri pre svih, nalazili u zatvo­ ru ili progonstvu. Zato nije nimalo slučajno što će Richard Over­ ton već 21. marta 1649, četiri dana po donošenju Zakona kojim se ukida služba kralja, objaviti pamflet pod naslovom Lov na lisice, u kojem će kratko i jasno zaključiti o čemu je u tom zakonu reč: "Ra­ nije su nad nama vladali kralj, lordovi i poslanici Donjeg doma, a sada vladaju general, vojni sud i Donji dom; ali zaboga, gde je raz­ lika? [...] Nema promene kraljevstva u republiku; opet imamo sta-

123

re brbljarije, promenu naziva, ali sa dodatkom novih tirana sta­ rim" (Overton, 19 9 8 :17 3 ). Iako će se kasnije obično uzimati da je period 1649-1653. bio period "uzurpacije vlasti od strane Krnjeg parlamenta” , da bi tek od 1653. započeo period Cromwellove uzurpacije, Lilburne nije imao nikakve sumnje da je odmah po Carlsovom pogubljenju otpočela Cromwellova tiranija. U spisu Zahtev zatvorenika za Habeas Corpusom od 4. aprila 1649. on piše da su Englezi izloženi "tiranskoj arbitrarnoj vlasti pomoću mača” , koju sprovodi Oliver Cromwell (Lilburne, 1649: 9). Početni animozitet Lilburnea i njegovih istomišljenika prema republici postajaće sve jači kako se bude pojačavala represi­ ja novog režima prema njima, tako da više nikakvo pomirenje sa independentima neće biti moguće. Zatvoreni u Taueru, John Lil­ burne, Richard Overton, Thomas Prince i William Walwyn su još stigli da do 1. maja završe četvrtu verziju Pučkog sporazuma, koji je trebalo da predstavlja ustavni temelj jedne “istinske” republike (za razliku od postojeće “tiranije"), ali taj dokument više neće imati neki veći značaj. U narednih nekoliko meseci leveleri su po­ kušavali da organizuju pučke pobune sa revolucionarnim ciljem uspostavljanja te "istinske” republike, da bi do jeseni 1649. bili do nogu potučeni (Aylmer, 1975: 44). Tako se u praksi pokazala tačnom Cromwellova procena da najveći deo engleskog puka ne želi nikakvu "svoju” vladavinu, već hoće restauraciju monarhije. Za njih je ishod obračuna independenata i levelera bio zaista irelevan­ tan: oni su hteli sigurnost i stabilnost, a ne ulazak u novu borbu za nadomeštanje “lažne” republike "istinskom” . Zato su levelere tako mirno i lako prepustili sudbini upravo oni za čija su se prava leveleri najviše borili. Ipak, uprkos ovom neslavnom početku, engleska repu­ blika je izazvala određeno obnavljanje interesovanja za republikanizam, bilo u klasičnoj, bilo u renesansnoj verziji. U 4. poglavlju smo već imali prilike da vidimo nekoliko primera renesansnog re­ publikanizma. Ishod recepcije klasičnog u renesansnom republikanizmu uveliko je bio nesrećan, pošto je završio u legitimaciji ap­ solutne monarhije (odnosno, još gore, tiranije), koja je tada bila još samo u klici. Ta gorka sudbina renesansnog republikanizma najsnažnije je došla do izražaja kod Niccola Machiavellija. Najdobronamerniji čitalac Prve dekade Tita Livija i Vladara mogao je da

124

dođe do zaključka da je postizanje idealnog republikanskog ure­ đenja u okolnostima pod kojima je Machiavelli pisao (tj. iz radi­ kalno pervertiranog političkog stanja italijanskih gradova 15. i 16. veka) moralo započeti “čistilištem" beskrupulozne apsolutne mo­ narhije i njenog “državnog rezona”. Taj neuspeli renesansni brak između ideala republikanskih vrlina i konkretnog zagovaranja bezobzirnog monarhijskog samovlašča (podvrgnutog imperativu virtu) u velikoj meri će uticati na splašnjavanje interesovanja za oživljavanje republikanizma u ranom novom veku. Ako je neko u drugoj polovini 16. i prvoj polovini 17. veka stajao na braniku slo­ bode, onda su to bili pojedini izdanci protestantizma (koji su na­ pustili ortodoksiju, ogradili se od svakog fanatizma i okrenuli se rešavanju svetovnih problema svetovnim sredstvima), a za njih je své što je bilo u vezi sa Machiavellijevim imenom već samo po se­ bi predstavljalo zlo. Građanski rat u Engleskoj menja ovu situaciju i dono­ si nove impulse republikanizmu. Otpor Carlsu koji kulminira u njegovom pogubljenju doveo je engleske republikance u oštar su­ kob sa monarhijom, otvarajući pred njima put povratka klasičnom i renesansnom republikanskom nasleđu prava na otpor tiraniji. Pri tom je Gaj Salustije Krisp važio kao najviši republikanski au­ toritet. Njegovo objašnjenje razloga za urušavanje rimskog repu­ blikanskog uređenja i uspostavljanje Suline diktature (koja je praktično inaugurisala principat), koje je izložio u svom spisu Katalinin rat, bilo je veoma blisko engleskim republikancima. Oni među njima koji su, za razliku od Johna Lilburnea i njegovih isto­ mišljenika, bili u stanju da se 1649. identifikuju sa novim uređe­ njem, imali su priliku da u svojoj zemlji konstatuju retrogradno kretanje. Činilo im se da je “engleski Sula” priveden sudbini koju je zaslužio moralnim kvarenjem svojih podanika i da je na delu povratak onom idealnom republikanskom uređenju kog se sa to­ liko ushićenja i žara sećao Salustije. No, engleski republikanci su, za razliku kako od klasič­ nih tako i od renesansnih, bili pod snažnim uticajem Starog zaveta, tako da su se često pozivali na jevrejske vladare kao na svojevr­ sne republikanske vođe i branioce “starih sloboda". Tako npr. digerski prvak Gerrard Winstanley piše: "Republikansku bi vladavi­ nu mogli nazvati pradavnim svjetlom, jer je postojala prije nego što se

125

nametnula vladavina ugnjetača. Ona odstranjuje svako ugnjetava­ nje i poput Mojsija i Josipa na faraonskom dvoru na vrijeme če ob­ noviti davno izgubljene slobode i zadovoljstva ostvarujući pravdu širom čitave zemlje” (Winstanley, 1984: 152). Osim za motive iz Starog zaveta, engleski republikanci su pokazali određeni interes i za srednjovekovne ideje. Dobar primer za to pruža vitalizam, koji je tokom engleskog građanskog rata i republike došao do izražaja ne samo kod Winstanleya, nego i kod Johna Miltona i Jamesa Harringtona. Srednjovekovna hrišćanska predstava o corpus mysticum je u "vitalističkom pokretu” u Engleskoj u 17. veku lišena misticizma i preformulisana u teoriju organskog jedinstva duše i tela, koja je suprotstavljena mehanicističkoj filozofiji Descartesa i Hobbesa (Rogers, 1996: 8 i dalje). Zanimljivo je pri tom da će engleski repu­ blikanci biti velikim delom skloni da po dolasku Olivera Cromwella na mesto lorda protektora povežu "starozavetni” autoritarizam sa "srednjovekovnim” organicizmom. Organski život bio je za njih, doduše, život slobodne republike (u kojoj su se spo­ ne među ljudima uspostavljale spontano i trajale sve dok je u ljudi­ ma bilo kohezivnih vrlina), ali je u isto vreme bila potrebna jaka ru­ ka “zaštitnika" oličenog u kvazimonarhijskom lordu protektoru. Proglašenje engleske republike (Commonwealth i Slo­ bodna država) u kojoj je suverenitet pučki (the supreme authority of this nation) (“An Act declaring England to be a Commonwealth” , 1979: 388) za engleske republikance (sklone Oliveru Cromwellu) izgledalo je kao konačno ostvarenje svih njihovih političkih stre­ mljenja i ideala. No, realnost je izgledala sasvim drugačije. Bez ikakvog preterivanja se može reći da je ovaj događaj predstavljao kulminaciju radikalizma Krnjeg parlamenta, nakon čega su, to­ kom celog perioda republike, iz njega stizale sve same konzerva­ tivne mere. Čak ni samo pogubljenje Carlsa, na kraju krajeva, nije bilo nikakav rezultat republikanskog opredeljenja egzekutora, već pre svega obračun sa jednim određenim monarhom, sa kojim se nije dalo ništa započeti. A kada je ovaj ubijen i kada više nije bilo nijedne praktične alternative ukidanju monarhije, Krnji parlament je pokušao da se predstavi kao čuvar "pravednog i starog prava” čije je kršenje od strane Carlsa označeno kao razlog za ukidanje monarhije ("The Act Abolishing the Office o f King”, 1979: 386). Republika je tako postala svojevrstan nusprodukt tiranicida, pri

126

čemu se ovaj nikako nije smeo pomešati sa regnicidom, pošto su poslanici Krnjeg parlamenta tvrdili da je samo tiranija protivna “ pravednom i starom pravu” . Da je Carls poštovao to "pravedno i staro pravo" ne bi ni bilo građanskog rata i pogubljenja i monar­ hija bi ostala netaknuta. Sa koje god strane gledano, republika se činila neželjenim detetom građanskog rata - koje je, nažalost, ro­ đeno, te ga je valjalo ljuljati. Engleski mislilac koji je možda najspremnije i najoduševljenije dočekao proglašenje republike bio je pesnik John Mil­ ton. Milton je svoje republikanske stavove razvio pre početka gra­ đanskog rata - najkasnije do 1638-1639, kada je putovao po Fran­ cuskoj i Italiji u potrazi za “klasičnom antikom i njenim renesan­ snim oživljavanjem” . U njegovom republikanizmu mogli su se, be^ sumnje, pronaći ne samo klasični, nego i milenaristički ele­ menti (upor. više o njima: Dow, 1985: 26-29 ; Trevor-Roper, 1987: 236-244), pošto se Miltonova politička misao nalazila pod dubokim uticajem protestantskih (a preko njih i jevrejskih) religi­ oznih predstava. Ovi, međusobno prilično protivrečni izvori na kojima se Milton duhovno formirao, ostaće kod njega do kraja nepomireni i opredeliće dobar deo ambivalentnosti njegovog repu­ blikanizma. Inače, ako se izuzme pomenuto petnaestomesečno putovanje kroz Francusku i Italiju, Milton je ceo svoj život proveo u Engleskoj, stičući saznanja i gradeći svoje životne stavove isklju­ čivo čitajući knjige. Pripremajući se za život pesnika i naučnika, Milton je odlično upoznao klasičnu grčku i rimsku književnost, kao i najznačajnija dela protestantskih mislilaca, dok mu je svet stvarne politike ostao potpuno stran (Zagorin, 1992: 23). To će se izmeniti tek tokom engleskog građanskog rata. Već prvih godina rata on svoje pero stavlja u službu Parlamenta, ali se nakon spora sa prezbiterijancima, koji je kulminirao objavljivanjem Areopagitike novembra 1644, razočaran i povređen ponovo povlači u privatni život. Naredne godine on provodi u savršenoj izolaciji, iz koje će ga prenuti tek pogubljenje kralja i uspostavljanje republike. Tada se on spremno stavlja na stranu Krnjeg parlamenta, prepoznajući u njemu ono isto što i Cromwell — republikansku aristokratiju Božjih izabranika (Trevor-Roper, 1987: 265). U političkim spisima iz 1649. primetna je Miltonova rezignacija i razočaranje dotadašnjim učinkom Dugog parlamen­

127

ta. Nestalo je nade u veliku reformaciju i uspostavljanje Božjeg carstva na zemlji. Engleski narod pokazao se nespremnim da sle­ di uzvišeni primer Izraela i da zaista postane izabrani narod. U odlučnom momentu Englezi su pokleknuli i počeli ponovo da pri­ željkuju stare lance. Najveću krivicu za to snose upravo parlamen­ tarne vođe. Razjedinjenost poslanika Dugog parlamenta, njihova korumpiranost, politička konfuzija i, na kraju krajeva, spremnost prezbiterijanske većine na kompromis sa Čarlsom ubedili su Miltona u potrebu da “ samosvesna” manjina Božjih izabranika preu­ zme stvari u svoje ruke. U digresiji u trećoj knjizi Istorije Britanije Milton je pisao da je, umesto ponovnog osvajanja slobode, koje je kao cilj proklamovao Dugi parlament (odnosno njegova prezbiterijanska većina), Engleska po okončanju građanskog rata i egze­ kuciji “tiranina Čarlsa” dobila samo novo ropstvo - ovoga puta "duhovnu tiraniju uz pomoć svetovne sile" (Milton, 1971: 446-

447X6 Ostavljajući po strani pitanje kada je došao do ovog onespokojavajućeg zaključka, na ovom mestu je dovoljno konstatovati činjenicu da je Milton 1649. našao razloge da se svrsta u isti tabor sa independentima. Februara meseca te godine on postaje sekretar stranih jezika, sa zadatkom da prevodi na latinski saopštenja i službene akte Saveta države, kao i da s vremena na vreme piše pamflete u prilog novom režimu.7 Štaviše, u narednim godi­ 6 Jo š je uvek ostalo sporno pitanje kada je pom enuta digresija nastala. Sam M il­ ton je u jednom drugom spisu datira sa februarom -m artom 16 4 9 (tj. upravo po započinjanju pisanja treće glave Istorije, tamo gde ona hronološki i pripada). Je ­ dan deo kritičara prihvata M iltonovo datiranje (upor. npr. M altzahn, 19 9 3), dok ga drugi deo osporava, sm eštajući nastanak digresije u 16 6 0 . godinu (upor. npr. W oolrych, 19 9 3). Sp or je zanim ljiv prvenstveno zbog utvrđivanja kada se M ilton razočarao ishodom građanskog rata: odmah na početku repu­ blikanskog eksperimenta, ili već po nastupanju restauracije. 7 Zanim ljivo je da je prvi M iltonov zadatak kao oficijeln og pam fletiste novog re­ žim a bio pobijanje tvrdnji koje je John Lilburne izneo u pamfletu Otkriće novih lanaca Engleske (čiji je prvi deo štam pan februara, a drugi marta 16 4 9 ). N i d a­ nas se ne zna tačno zašto M ilton nije obavio zadatak. U njegovim delim a uop ­ šte nem a pom injanja levelera, niti postoje bilo kakvi znakovi da je on čitao nji­ hova dela i da se slagao sa njim a. Iako je, kao i oni, bio radikalni republikanac, M ilton je 16 4 9 . odlučio da služi novom režim u i razlog za izostajanje njegove polem ike sa Lilburneom sigurno se ne m ože tražiti u bilo kakvom solidarisanju sa levelerskom opozicijom .

128

nama on će povremeno obavljati i službu cenzora (na temelju jed­ ne ordonanse Krnjeg parlamenta iz septembra 1649). Iako nije ni­ jednom spisu uskratio dozvolu za štampanje (što je u nekim slu­ čajevima imalo po njega negativne posledice), više je nego očigled­ no da je sam pogazio sve liberalne stavove u prilog slobodi štam­ pe koje je formulisao u Areopagitici. No, 1649. Milton više nije bio onaj entuzijasta iz 1644; on je sada bio pripadnik pobedničke par­ tije, svesne da je samo militantna manjina, okružena neprijatelj­ stvom većine sunarodnika, ali zato rešene da po svaku cenu očuva novu republiku (Zagorin, 19 9 2: 77 i dalje). Zato je Milton ličnost u čijim se delima može na najbolji način otkriti engleska logika tiranicida i uspostavljanja republike 1649. U Raspravi 0 kraljevima i magistratima Milton se poziva na Adamov greh iz koga je proisteklo sve zlo i nasilje među ljudima, ali smatra da su ljudi u jednom momentu uvideli da će ih put na­ silja odvesti u propast, pa su se zato složili da zasnuju opšti savez. Pošto se niko nije hteo dobrovoljno pokoravati tom savezu, oni su našli sebi vlast koja će uz pomoć sile i kazne štititi mir i prava svih. A kako je i sama vlast bila sklona zloupotrebi, to su ljudi doneli i zakone kojima su je ograničili (Milton, 1990a: 85). Ova racionalizovana konstrukcija napredovanja čovečanstva iz stanja koje je sledilo nakon prvobitnog greha ipak ne bi trebalo da prebrzo do­ vede do zaključka o tome da je razum za Miltona bio motor civili­ zacije. Njegovo poverenje u ljudski razum dosezalo je samo dotle dok razum vodi Božja reč. Zato je osnov države i ljudskih zakona morao biti savez nalik onom koji je Mojsije sačinio sa Bogom i iz kojeg je proizašao Dekalog.8 Ako je po tom modelu sačinjen ka­ snije i ugovor između kralja i puka, to samo znači da su ljudi sle­ dili božanski uzor. Kao što se iz ovoga može videti, Milton nije bio protivnik monarhije same po sebi, niti je u samoj kraljevskoj službi video nešto što je principijelno inkompatibilno sa republi­

8 Pom irenje politike i religije M ilton sm atra ključnom pretpostavkom m ira i na­ pretka. Kao što su se ljudi udruživali u države, tako su se isto udruživali i u cr­ kve. A pošto su i država i crkva podložne zloupotrebi i pretvaranju u tiraniju, to njihovi sukobi pre ili kasnije završavaju građanskim ratovim a. Zato je u jed­ noj slobodnoj državi potrebno ne sam o da vršenje vlasti bude uređeno zako­ nom , nego i da bude sprečena "hijerarhijska tiranija” crkve. To je ono što su independenti prvi učinili u Engleskoj (M ilton , 16 9 2 : XV III-XIX).

J2p

kanskim (mešovicim) uređenjem. U Odbrani puka Engleske iz 1651. on je hvalio švedsku kraljicu Kristinu (sa kojom je Engleska osta­ la u dobrim odnosima zaključivanjem tzv. Upsalski sporazum iste godine) i isticao da engleska republika nema nikakvih problema sa dobrim evropskim monarsima, koji ne podležu iskušenjima ti­ ranije. Kasnije će Milton moći i samog Cromwella, kada bude po­ stao lord protektor, da hvali kao službenika republike koji je nešto mnogo više od kralja - pater patriae po rimskom uzoru (Corns, 1995: 29-36; vidi i Tuttle, 1995: 77). Bilo kako bilo, ugovor između kralja i puka je prema Miltonovom mišljenju morao biti promenljiv zato što su ljudi skloni greškama i zato što moraju imati mogućnost da ih otkla­ njaju. Njihov razum je nedovoljan za snalaženje u političkim pro­ blemima i oni se stalno moraju vraćati Bibliji - koja i sama pred­ stavlja svedočanstvo o nesavršenosti razuma koji je Bog dao ljudi­ ma (Kahn, 1995: 96-97). Drugo, ako je tačno da je Bog činom uručenja Dekaloga legitimirao Mojsija kao jevrejskog kralja, onda je isto tako tačno da je Bog Jevrejima dao i Sanhedrion, savet sedamdesetdvojice predstavnika dvanaest plemena, koji je ograniča­ vao vlast kralja (Brown, 1995: 47). Kao što se nije mogao pouzda­ ti u razum običnih ljudi, tako je Bog postavljanjem Sanhedriona jasno izrazio sumnju da bi kralj, samo zato što je kralj, morao ne­ pogrešivo tumačiti reč Božju. Ova mešavina religioznih i politič­ kih motiva onemogućiće racionalistički i kontraktualistički ishod Miltonovih političkih razmišljanja i dati već Hobbesu povoda za dalekosežnu kritiku: ako su duhovni i politički ugovor ostali nerazdvojeni, onda pozivanja političkih aktera na volju Božju pred­ stavlja potencijalni faktor ne samo političkog haosa nego i građan­ skog rata (upor. detaljnije: Kahn, 19 9 5 :10 2 -10 3 ). Protiv takve kritike Milton je imao malo toga da ponu­ di. Na jednom mestu on kaže: "Jezik kojim zborim nije uzalud na­ zvan jezikom naših starih sloboda" (Milton, 1990c: 155). No, višesmislenost ovih “starih sloboda", u kojima odjekuje ono isto "pra­ vedno i staro pravo” iz Zakona kojim se ukida služba kralja, jedva da je bila nešto manja od "reči Božje” . Zato je, na kraju krajeva, Milton mogao da se osloni samo na klasične vrline patriotizma, nezavisnosti, poštenja, pobožnosti i, što je možda najvažnije, slo­ bodarstva. Loši ljudi po Miltonu “ ne traže slobodu, već dozvolu, a

130

baš nju ponajviše milostivo udeljuju tirani. Stoga retko kada loši ljudi napadaju tirane, niti ikada sumnjaju u njih, po prirodi budu­ ći robovi, već to čine oni u kojih je najviše vrline i pravih vrednosti" (Milton, 1990a: 79). Ova podela na dobre i loše ljude po kriterijumu ljubavi prema slobodi nije predstavljala nimalo srećno rešenje, jer je u političke probleme uvela moralno razlikovanje na dobre i zle ljude, koje se ni na koji način nije moglo objektivirati i koje je otvaralo vrata za demagogiju svake vrste. To dobro pokazuje spis Odbrana puka Engleske, u kojem Milton eksplicitno hvali "oficire vojske i vojnike” i "bolji i ugledniji deo Senata [tj. Parlamenta]” , što su ukinuli monarhiju i raspustili Gornji dom i time oslobodili engleski puk "nepodnošljivog jarma ropstva". Jer, kada “veći deo Senata [tj. Parlamenta]” odluči da od Engleza napravi roblje, onda mu se "manji broj" mora odupreti i učiniti sve da očuva stare slo­ bode. A to znači da u tom slučaju "istinska vlast puka" leži upravo u ovom “ manjem broju” parlamentarnih poslanika, koji čuvaju slobodu i koji predstavljaju "bolji i ugledniji deo” Parlamenta. Slič­ nu logiku Milton koristi da opravda pučki karakter same Cromwellove vojske - ona je, naime, sastavljena od “ naših zemlja­ ka, velikog dela puka” - i njeno pravo da se umeša u politički život zemlje (Milton, 16 9 2 :15 4 ). Tako možemo da vidimo da manji broj "dobrih ljudi” (koji uvek brane stare slobode) može da uz pomoć vojske "zemljaka" ugrabi vlast u jednoj državi, jer nastupa kao no­ silac “istinske (sic!) vlasti puka” i komanduje “velikim (sic!) delom puka” koji je naoružan. Tu se već ukazuju prvi obrisi revolucionar­ ne romantike koja ("istinski”) puk vidi još jedino kao neempirijski entitet koji egzistira izvan državnih institucija i koji je jedini u sta­ nju da legitimira revolucionarnu tiraniju manjine. Dalja nevolja sa ovom koncepcijom leži u tome što se Milton zalagao za princip smenjivosti nosilaca svake vlasti (bila ona monarhijska ili republikanska), čak i ako nije postala tiran­ ska. U Raspravi 0 kraljevima i magistratima on kaže da puk može da smeni svakog vladara, makar on i ne bio tiranin, ako nađe to za shodno (Milton, 19 9 0 a: 89). Ideja smenjivosti svih nosilaca vla­ sti je sama po sebi nesumnjivo progresivna ideja, ali je sporan način njene proceduralne implementacije kod Miltona. Jer: pod kojim uslovima puk može "naći za shodno” da smeni određenog nosioca vlasti, i šta će se desiti ako se povodom tog pitanja pode-

le mišljenja različitih delova puka. Pozivanje na kršenje zakona važi samo ako je vlast postala tiranska (Milton, 19 9 0 a: 93), tako da u drugim slučajevima preostaje još jedino apel na opšte dobro (tako npr.: Dzelzainis, 1995: 20 ). Tu ponovo nailazimo na jed­ nu od krucijalnih razlika između Miltonovog republikanizma i kontraktualizma: dok je za kontraktualiste Hobbesove proveni­ jencije vanredna politička participacija građana uvek predstavlja­ la opasnost za uspešno funkcionisanje političkog sistema (a za same građane značila pre opterećenje nego privilegiju ili zado­ voljstvo) i zato bila poželjna tek u tačno predviđenim uslovima, za Miltona i druge republikance politička participacija bila je ne­ što što se ni pod kojim uslovima ne sme prepustiti izbornim no­ siocima vlasti ukoliko se hoće vladavina u korist opšteg dobra (Dzelzainis, 1995: 2 0 -2 1). Iako će u kasnijem razvoju demokrat­ ske ustavne države preovladati princip periodične izbornosti svih nosilaca vlasti (osim sudija), koji je bliži kontraktualizmu nego republikanizmu, republikanski izazov prevremene smenjivost nosilaca vlasti iz moralnih razloga (korupcije, skandali ili, jednostavno, krupne političke greške) nikada neće u potpunosti zamuknuti. No, ostavljajući po strani probleme izbornosti i smenjivosti nosilaca vlasti, ostaje problem Miltonovog opravdanja svrgavanja tiranina, ili, još konkretnije, problem tiranicida nad Carlsom. Nije nimalo slučajno što Miltonov politički angažman dostiže vrhunac upravo u 1649. godini, kada nastaju njegova dva klasična spisa (februara meseca Rasprava 0 kraljevima i magistratima, a oktobra meseca Ikonoborac), sa ciljem da se odgovori na rojalističke napade na Cromwella i Krnji parlament, kao i da se oprav­ da suđenje Carlsu i njegova egzekucija. Mogu se razlikovati tri pi­ tanja na koja Milton u ovim izlaganjima pokušava da pronađe od­ govore: 1) Ima li puk pravo da mu kralj polaže račune? 2) Ima li puk pravo na otpor tiraniji? 3) Ima li puk pravo da za tiraniju optuži, sudi i, eventu­ alno, pogubi kralja? Odgovarajući na prvo pitanje, Miltonu je stalo da po­ bije Carlsovo pozivanje na apsolutnu monarhijsku vlast koja dolazi od Boga i za koju je jedino njemu odgovorna: "Iz svega

132

toga proizlazi da je reći kako je kralj odgovoran jedino Bogu obično kršenje zakona. Jer, odbiju li kraljevi da narodu polože račune o svojoj vladavini, sve zakletve na vernost učinjene na krunisanju postaju nevažeće, obična sprdnja u stvari, a svi za­ koni koje se kralj zakleo da će čuvati gube svoju svrhu, jer ako se kralj ne boji Boga, naši životi i imovina izloženi su mu na mi­ lost i nemilost, kao da je on Bog, a ne tek običan smrtnik" (M il­ ton, 19 9 0 a: 88). Nevolja sa ovim argumentom je u tome što je Carls zaista bio veoma pobožan čovek i što je smatrao da odbranom svoje apsolutne vlasti izvršava Božju zapovest, pa mu se zato teško može prebaciti bezbožničko ponašanje. Uopšte, pi­ tanje bogobojažljivosti kralja za celu se diskusiju pokazuje ire­ levantnim,9 pošto je odlučno pitanje da li je kralj zakonski oba­ vezan da puku polaže račune o svom vladanju. Miltonovo pre­ bacivanje za kršenje zakona ima smisla tek u kontekstu već pominjanog "pravednog i starog prava” (na koje se pozivao Zakon kojim se ukida služba kralja) ili “starih sloboda” (koje je pominjao sam Milton), ali je u startu bilo lišeno svakog pozitivnopravnog karaktera. To se posebno pokazuje kada Milton na Par­ lament prenosi ingerencije Veća 25 barona iz Magna Carte: "Ta konstrukcija svakako počiva na potpunom nerazumevanju su­ štine lenskopravnog instituta, koje se u skladu sa niskim stup­ njem smisla za istoriju onog doba može objasniti samo time što je želja bila otac misli” (Wolzendorff, 19 16 : 26 4 ). Zato bi se moglo reći da Miltonovo (iz današnje perspektive, veoma pro­ gresivno) zalaganje za odgovornost kralja (ali i drugih nosilaca vlasti) pred pukom ima prirodnopravni, a ne pozitivnopravni karakter. Drugo pitanje (o postojanju prava na otpor tiraniji) Milton tretira bez pozivanja na pozitivno pravo: "Ako zakona ne­ ma, ili je slab, šta nam drugo preostaje nego da se branimo sami, pa u tu svrhu povedemo čak i građanski rat” (Milton, 1990a: 95). Ovde Milton referira na samoodbranu kao ultimativno (prirodno) 9 Staviše, m oglo bi se kom otno argum entovati da bogobojažljivost kralja, dove­ dena do fanatizm a, predstavlja povećanu opasn ost po sigurnost podanika. M ožda je jedan od najvećih paradoksa engleskog građanskog rata to da je nje­ gova dugotrajnost i destruktivnost bila posledica ubeđenosti obe strane da je B og na njihovoj strani.

133

pravo svakog pojedinca da se odupre nasilju. Što se, pak, tiče oba­ veza ovih pojedinaca prema kralju, Milton smatra da je, u konkret­ nom slučaju, Carls “ svojim postupcima” podanike oslobodio svih obaveza prema njemu (koje proističu iz ranijih sporazuma) (M il­ ton, 1990c: 124). To, drugim recima, znači da je Carls samim svo­ jim nasiljem, usmerenim prema njegovim podanicima, raskinuo sve političke i pozitivnopravne veze koje su ih do tada povezivale. U takvoj situaciji, po Miltonovom mišljenju, važi vrhovni zakon koji je Bog dao čoveku (tj. Noju), i koji glasi: “ [...] ko god prolije krv čovekovu, neka čovek prolije krv njegovu” (Milton, 1990b: 110 ). Dakle, pravo na otpor engleskog puka protiv Carlsa temelji­ lo se, na kraju krajeva, na pravilu lex talionis: oko za oko, zub za zub. Sličnom logikom odiše i Miltonov odgovor na treće pi­ tanje (koje se tiče prava puka da za tiraniju optuži, sudi i, eventu­ alno, pogubi kralja). Ako je već između kralja i puka došlo do pozivanja na lex talionis i ako se ono primenjuje uz upotrebu kraj­ nje sile, onda je pogubljenje kralja sasvim logična posledica celog spora: “ Najzad, ako nekome mogu da se suprotstave na bojnom polju, u otvorenoj bici u kojoj ga mogu pogubiti, zašto ne bi nad njim mogao i izvršiti pravdu?" (Milton, 1990a: 10 3-104). Na pri­ tužbe da se radi o farsi od suđenja (pošto tužilac i tuži i sudi), Mil­ ton odgovara nepokolebljivim istrajanjem na logici odmazde: “ ’Tužna je sudbina’, veli on [Carls], 'imati svoje neprijatelje i za sudije, i za tužioce, i za branitelje.’ Tužna, zaista, ali ne i nešto što bi ga takvog suda oslobodilo. Jer, koji se zločinac ponekad na to ne bi mogao žaliti? Ako su njegovi zločini sve ljude učinili njegovim neprijateljima, ko drugi da mu sudi? Oni koji su skovali ‘Barutnu zaveru’ protiv njegovog oca mogli su se žaliti na isto” (Milton, 1990b: 119). Ergo, Carls se sam odmetnuo od Engleza i zato nije mogao da očekuje nikakvu milost od njih, već samo "pravdu” retribucije. Na taj način, paradoksalno, Miltonova apologija pogu­ bljenja Carlsa samo suđenje čini izlišnim i takoreći ritualnim: ako je već postao “neprijatelj” prema kojem važi lex talionis, onda nije bilo potrebno nikakvo suđenje, već je to moglo biti obično smak­ nuće koje će izvesti prvi ko se dohvati "mača pravde” . Prema tome, osnovni zaključak bi mogao da glasi: “Ali ja verujem da ako posto­ ji neko pod čijom su upravom počinjeni čitavi masakri njegovih

lojalnih podanika, neko čije su zemlje bile izložene na prodaju ili date u zalog da bi se dobio novac za plaćanje onih koji su pozvani da dođu i unište čitave gradove i pokrajine, bio on kralj, tiranin ili imperator, visi mu nad glavom mač pravde čiji je balčak u rukama svakog onog koji je dovoljno moćan da osveti prolivanje nevine krvi” (Milton, 1990a: 84). Ovaj zaključak pomalo je neočekivan jer završava u go­ loj logici sile. Uprkos kompleksnom preplitanju klasičnih i religi­ oznih tema u opravdanju republikanskog uređenja, Miltonovo opravdanje tiranicida nad Čarlsom je naposletku redukovano na pravo da se na silu uzvrati silom. Sve to je još čudnije kada se uzme u obzir da pristalice Dugog i Krnjeg parlamenta nikada ni­ su odustale od monarhomaških argumenata u prilog prava na ot­ por Carlsu.10 Interesantno je da i sam Milton u Drugoj odbrani na­ roda Engleske navodi Frankogaliju i Optužbe protiv tirana kao dokaze da su i Francuzi svojevremeno hteli da ubiju svoga tiranina, ali ni­ su imali dovoljnu silu koja bi im omogućila da to i učine. Za razli­ ku od Francuza (u 16. veku), Englezi su (u 17. veku) raspolagali sa dovoljno sile da ovo učenje o tiranoubistvu sprovedu u delo (Gross, 19 2 9 :14 ). I iz ovog ugla posmatrano sila se pokazuje kao krucijalni momenat u Miltonovim razmatranjima: o postojanju prava na otpor odlučuje onaj ko raspolaže sa dovoljno sile da ga primeni u praksi. Time je već čin tiranicida na velika vrata u engle­ sku političku misao uveo diskurs sile, a dalji tok zbivanja pokaza­ će da taj diskurs ne samo da neće gubiti na značaju, nego će poče­ ti da igra glavnu ulogu u opravdanju uzurpatorske ("osvajačke") vladavine - prvo Olivera Cromwella, a zatim i Viljema III Oran­ skog.

3. Neuspeh protektorskog konstitucionalizma Tokom cele republike (odnosno Protektorata) trajao je snažan sukob između vojske i Krnjeg parlamenta. Vojska (odnosno njen 1 0 T ako je prezbiterijanac W illiam Prynne u svom delu Suverena vlast parlamena­ ta i kraljevstava u pom oć prizvao i m onarhom ahe kako bi dokazao postojanje pučkog suvereniteta i prava na otpor tiraniji koje je odatle proizašlo. N a m o­ narhom ahe su se pozivali i poslanici K rnjeg parlam enta kada su se sprem ali da Č arlsa "privedu pravdi" (H ubatsch, 19 7 0 : 6 4 -6 6 ).

ÖS

radikalni deo, koji se sastojao od independenata i umerenih i ko­ operativnih levelera) bila je na stanovištu druge ili treće verzije Pučkog sporazuma i zagovarala donošenje novog ustava koji bi us­ postavio sistem uravnotežene podele vlasti. Osim toga, pošto je svima bilo jasno da je Krnji parlament postao jedno malo oligar­ hijsko telo koje više nije predstavljalo nikoga, a ponajmanje puk, rasli su pritisci da ovaj parlament okonča posao novog ustavnog uređenja i sam sebe raspusti, raspisujući izbore za novi Parla­ ment. No, Krnji parlament nije bio voljan da sebe raspusti sve dok ne oslabi politički položaj i uticaj vojske, pa i samog Cromwella, koji je tokom republike izronio kao najmoćnija poli­ tička ličnost (iako još nije imao direktnog uticaja na politiku ko­ ju je vodio Krnji parlament).11 Kada su svi pokušaji nalaženja kompromisa između vojske i Krnjeg parlamenta završili defini­ tivnim peuspehom, Cromwell je sam raspustio Parlament 20. aprila 1653. U Deklaraciji objavljenoj dva dana kasnije Cromwell i Savet oficira su ovaj očigledni vojni udar mogli da objasne još jedino "Božjim proviđenjem” ("Declaration by the Lord General and the Council", 1979: 4 0 0 ). Raspuštenje Krnjeg parlamenta bilo je nesumnjivo učinjeno u ime jedinstva u vojsci, na kojoj je jedino počivala republika, ali je u isto vreme razotkrilo svu paradoksalnost odnosa dve instance reprezentacije puka koje su do­ bro znale da to više nisu. Borba između Parlamenta i vojske po­ stala je borba za privid reprezentacije puka i u toj borbi su obe strane gledale kako da skrešu moć protivnika, a da ne dozvole iz­ ražavanje volje puka (jer su znale da bi to vodilo obaranju repu­ blike i restauraciji monarhije). Naposletku, posle dugotrajnog nadmudrivanja, Crom­ wellu su popustili živci i on je odlučio da uspostavi nova pravila igre. Ali još nije bilo jasno kakva će ona biti. Nakon vojnog udara i raspuštanja Krnjeg parlamenta, u vojsci su postojale dve struje: umerena, na čelu sa Johnom Lambertom, i radikalna, na čelu sa Thomasom Harrisonom (inače pripadnikom milenarističke sekte

11 C ro m w ell je bio n ajzn ačajn ija lič n o st u v o jsc i, član P arlam enta i član Saveta države, što m u je o m o g u ć a v a lo da barem n eform aln o b alan sira o d n o se izm eđu rad ikala u v o jsc i i k o n z erv ativ aca u P arlam entu (H o w ell,

1977: 158).

136

petih monarhista).12 Lambert je zagovarao rešenje po kojem bi vojska izabrala mali Savet države sa ingerencijama da suvereno vlada sve dok Engleska ne bude u stanju da organizuje slobodne izbore i dobije prvi redovni Parlament. Obrnuto, Harrison je u skladu sa svojim religioznim ubeđenjem preferirao izbor "novog Sanhedriona”, koji bi sačinjavalo 70 "svetaca”, sa ciljem da do krajnjih konsekvenci dovede “ Božje proviđenje" iz Deklaracije po­ vodom raspuštanja Krnjeg parlamenta. Kada je na kraju Savet ofi­ cira izabrao novo telo, kasnije nazvano Bareboneovim parlamen­ tom (po kožaru i laičkom baptističkom propovedniku Praise-God Bareboneu iz Londona), pokazalo se da je ono bilo bliže predlozima religioznih radikala: po broju je bilo dvostruki Sanhedrion (140 članova), a i sastav mu je inklinirao identifikaciji sa “ Parla­ mentom svetaca” . No, i pored toga, u njemu je bilo dosta članova koji nisu delili Harrisonove stavove: radikalno je jezgro (između 40 i 60 članova) doduše, dominiralo, dok su umerenjaci imali difuznu i teško pokretljivu većinu. U početku je i sam Cromwell simpatisao petomonarhijske ideje (Rogers, 19 6 6 :19 ) i verovao da će Bog voditi novi Parlament, ali je ubrzo postao svestan utopijske prirode celog poduhvata. Rukovođeni svojim ekstremnim religio­ 1 2 Peti m onarhisti su sekta koja je nastala u vrem e engleske republike. M eđu­ tim, već tokom engleskog građanskog rata ideje o petoj m onarhiji (ili, tačnije, petom carstvu) počele su da se šire među vojnicim a V ojske novog m odela i da stiču sve veću popularnost. Njihovu je suštinu činilo apokaliptično verovanje u dolazak pete m onarhije (tj. petog carstva), koja bi, u skladu sa N abukodonosorovim snom iz Knjige proroka D anila, bila sam o carstvo Božje. Najveća sm etnja dolasku pete m onarhije bio je u to vrem e sam Carls, tako da su vojnici koji su prihvatali ove ideje bili prvi zagovornici C arlsovog pogu­ bljenja (Rogers, 19 6 6 : 15 -16 ) . A kada je Carls zaista pogubljen, zagovornici dolaska pete m onarhije su Engleze proglasili "izabranim narodom " i objavi­ li da je došlo vreme da H rist postane njihov kralj, a Engleska ono carstvo ko­ je - po proroku Danilu - treba da sm eni prethodna četiri carstva (A sirsko, Persijsko, G rčko i R im sko) i pretvori se - po apostolu Jovanu - u hiljadugod išnje carstvo H ristovo (C app, 19 7 2 : 5 0 i dalje). Prva politička akcija inspirisana petom onarhijskim idejam a desila se februara 16 4 9 , kada su m nogobroj­ ni hrišćani N orfolka i grada Noriča uložili form alnu peticiju Savetu vojske da uspostavi petu m onharhiju (Fargo Brown, 1 9 13 :1 7 ) . A kada je Crom w ell ras­ p ustio Barebonov parlament, peti m onarhisti su obznanili da je on sam Antihrist, koji mora biti zbačen sa vlasti i ubijen da bi m oglo da nastupi ono pravo peto carstvo (Larey, 19 7 2 : 4 9 ).

137

znim svetonazorom, radikali su u Barebonovom parlamentu od­ mah započeli rad na projektima poput potpune reorganizacije cr­ kve u skladu sa izvornim hrišćanstvom, pseudoreligiozne reforme prava (koja je trebalo da završi malim kodeksom po ugledu na Mojsijeve zakone) ili zagovaranja krstaškog rata protiv "nizozem­ skog Vavilona” . Suočen sa takvim političkim diletantizmom i po­ manjkanjem elementarnog osećaja za realnost (koji je uvek bio ja­ ča strana independenata), Cromwell je u najdubljem očajanju konstatovao da sada protiv sebe više nema "hulje” , već obične "budale" (Howell, 1977: 189). Na kraju, do polovine decembra 1653, većina poslanika Barebonovog parlamenta (sastavljena od umerenjaka) svoje poslaničke mandate vratila je Cromwellu, dok je poslednjih tridesetak najupornijih poslanika vojska morala po­ novo da “očisti". Za to vreme Lambertova grupa umerenjaka nije miro­ vala, nego je prešla na izradu nacrta novog ustava koji će dobiti na­ ziv Instrument vladanja. Njihov nacrt se bazirao na Načelima predloga koje su Cromwell i ostali generali bezuspešno ponudili Carlsu 1647. Ovoga puta dokument je predviđao samog Cromwella za kralja. Tako je Cromwell, koji nikada nije bio republikanac, došao u situaciju da sam treba da primeni osnovna rešenja koja su independenti formulisali još pre šest godina.15 No, Cromwell (pod uticajem dominantnog raspoloženja u vojsci) nije bio voljan da u ustavnom uređenju igra ulogu kralja i zato je lično iz predlo­ ga izbacio ovu titulu i zamenio je titulom lorda protektora. Intere­ santno je da je titula lorda protektora bila veoma stara i da je ozna­ čavala namesnika koji vlada u ime kralja dok je ovaj maloletan, od­ sutan ili nesposoban za vladanje. Međutim, Cromwell nije bio lord protektor u tom starom smislu reči: niti je njegova vlast bila privremena (bila je doživotna), niti je država bila monarhija (no­ minalno, i dalje je bila republika) (Sherwood, 1997: 2). Lord pro­ tektor tako je postao "zaštitnik" (protector) republike, odnosno za­ štitnik svih onih koji nisu želeli povratak u stanje građanskog ra­ 13 C rom w ell je 1647, u vreme kada su Načela predloga još nuđena C arlsu, "verovao d a je restauracija m onarhije bila su štin sk a za stabilnost svojine i društve­ nog poretka” (Hill, 19 7 0 : 9 2 ). O vo shvatanje je nakon pogubljenja Č arlsa i definitivne propasti Krnjeg parlam enta 16 5 3 . ostalo da ga u život sprovede sam Cromwell.

138

ta i koji su se zadovoljavali zaista pozamašnim privatnim sloboda­ ma koje su Instrumentom vladanja garantovane. No, iako je od lorda protektora načinio najsnažniju po­ litičku funkciju, Instrument vladanja ga nije lišio ograničenja i protivteže. U skladu sa intencijama Načela predloga, sistem podele vla­ sti je po novom dokumentu uspostavljen između lorda protekto­ ra, Saveta države i Parlamenta (pri čemu je izborno pravo ostalo isto kakvo je bilo i pod monarhijom). Ipak, pošto se polazilo od pretpostavke saradnje, a ne konkurencije lorda protektora i Save­ ta države (koji je birao lorda protektora, primajući od njega zakle­ tvu da će čuvati mir, starati se za opšte dobro i vladati u skladu sa pravom, zakonima i običajima), glavni ustavno kanalisani kon­ flikt trebalo je da se odvija (i razrešava) na relaciji lord protektor Parlament. Legitimacija ovakvog aranžmana pronađena je u kon­ ceptu podeljenog suvereniteta: u Instrumentu vladanja se kaže da vr­ hovna legislativna vlast Commonwealtha Engleske, Škotske i Irske treba da bude u rukama "jedne osobe i puka okupljenog u Parla­ mentu; ova osoba će biti lord protektor Commonwealtha Engleske, Škotske i Irske” (“The Instrument o f Government” , 1979: 405). Iako je u Zakonu o ukidanju službe kralja od 17. marta 1649. konstatovano da je “vlast pojedinačne osobe [...] nepotrebna, tegobna i opasna po slobodu, bezbednost i javni interes puka" ("The Act Abolishing the Office o f King", 1979: 385), 1653. je postalo oči­ gledno da je rehabilitacija "vlasti pojedinačne osobe” neophodna, iako se i dalje izbegavalo njeno označavanje pravim imenom imenom kralja. Što se tiče načina na koji je podeljena ova vrhovna zakonodavna vlast, lord protektor je imao pravo suspenzivnog ve­ ta na zakone Parlamenta samo ako se njima krši Instrument vlada­ nja. Time je lord protektor postao i "čuvar ustava” , u čemu se naj­ lakše može prepoznati njegova dominacija ustavnim uređenjem Protektorata. U skladu sa Instrumentom vladanja Cromwell je 16. de­ cembra 1653. postao lord protektor, dok je Prvi protektorski par­ lament okupljen 4. septembra 1654. Većina tog parlamenta je, sa­ svim razumljivo, bila nenaklonjena i Cromwellu i Instrumentu vla­ danja i zahtevala je promene u ustavnom uređenja Cromwell je bio voljan da sprovede ustavne promene, ali je insistirao na četiri nepromenljive stvari: prva je bila podela vlasti između "pojedinač­

‘39

ne osobe” i Parlamenta, druga je bila garancija da se Parlament ne­ će načiniti trajnim i nesmenljivim, treća je bila garancija slobode savesti i četvrta je bila zajednička kontrola (“pojedinačne osobe” i Parlamenta) nad vojskom. Dok su se prve tri sporne stvari još i mogle ovako ili onako rešiti, poslednja se pokazala nerešivom, po­ što je iziskivala odluku o tome hoće li vojska i dalje biti samostal­ ni politički faktor ili neće. Kao i uvek pre toga kada je bio stavljen u poziciju da bira između vojske i Parlamenta, Cromwell se i ovog puta stavio na stranu vojske (za koju je govorio da “ovu naciju ču­ va u miru i blaženstvu”) i raspustio Prvi protektorski parlament. Njegova logika je bila jasna: bez Parlamenta se moglo (do novih izbora), ali bez vojske nikako. Drugi protektorski parlament, koji se okupio 17. sep­ tembra 1656, ulivao je nadu u mogućnost razrešenja ustavnog problema Engleske. No, sve i da se to desilo, na uspeh bi bacila senku činjenica da je iz njegovog sastava odmah isključeno 12 0 poslanika zbog pretpotstavke da će biti “ nekooperativni". Novi ustavni projekt, koji je izradio ovaj Parlament, pod nazivom Poni­ zna peticija i savet, dobio je svoj konačni oblik 25. maja 1657, kada ga je i sam Cromwell prihvatio (ponovo, na pritisak vojske, odbi­ jajući kraljevsku titulu).14 Dodatnom peticijom i savetom, donetom 26. juna, dopunjena je Ponizna peticija i savet, tako da je oba doku­ menta trebalo da uspostave novo ustavno stanje, u kojem je zna­ čajno ojačana moć Parlamenta na uštrb Saveta države. Međutim, kada se ponovo okupio januara 1658. Drugi protektorski parla­ ment stavio je svoj sopstveni ustav pod znak pitanja, pri čemu je glavni problem opet bila kontrola nad vojskom. Ne uspevši da iz­ gladi spor (iz istih razloga kao i u sporu sa Prvim protektorskim parlamentom) Cromwell je 4. februara ponovo raspustio Parla­ ment. Pokazalo se da je to bila poslednja prilika za Cromwella da dođe do tako željenog kompromisa sa Parlamentom. Sedam meseci

nakon

raspuštanja

Drugog

protektorskog

parlamenta

Cromwell je umro na vrhuncu svoje moći i duboko razočaran is­ hodom engleskog građanskog rata. Da je znao do kakvog će rasu14 Ipak, ovoga puta je razlika izm eđu titula lorda protektora i kralja zaista bila puko terminološke prirode. To najbolje pokazuje cerem onija Crom w ellovog p onovnog postavljanje za lorda protektora, koja je upriličena 2 6 . juna 16 5 7 . i koja je po svemu nalikovala na tradicionalnu cerem oniju krunisanja kralja.

140

la doći u godinama nakon njegove smrti, ali i to da će vojska, za­ rad okončanja tog rasula, biti prinuđena da na presto pozove sa­ mog Čarlsovog sina Carlsa II, otvorivši time vrata restauraciji mo­ narhije, njegovo razočaranje bi bilo potpuno. Naravno, nije bilo nikakve sumnje da će, kao logičan ishod tog preokreta, za sva zla građanskog rata i republikanskog interregnuma biti optužen sam Cromwell, kao vlastoljubivi makijavelista i najveći tiranin-uzurpator koga je Engleska ikada imala!15 Ove optužbe nisu bile ništa novo - novo je bilo samo to da su postale široko rasprostranjene i oficijelno priznate "isti­ ne". Ne treba nikako smetnuti sa uma da je tokom Protektorata Oliver Cromwell bio neprekidno na udaru kritika kako rojalista tako i republikanaca, koje su, ma koliko različite međusobno bile, vodile istom zaključku - da je Cromwell postao tiranin-uzurpator i da vlada isključivo na osnovu "prava sile” . Podudarnost njihovih stanovišta išla je tako daleko da su rojalisti objavljivali spise koji­ ma su ranije republikanci opravdavali tiranoubistvo Carlsa, sve sa ciljem da podstaknu nekog da izvrši atentat na Cromwella (Treveljan, 1982: 216). Sto se, pak, republikanaca tiče, mora se reći da oni ni­ su predstavljali kompaktnu grupu za vreme Protektorata. Veći deo njih bio je kritički nastrojen prema Cromwellu, dok ga je manji deo branio kao autentičnog "zaštitnika republike” . Najinteresant­ nije je da je ovaj manji deo Cromwellu sklonih republikanaca bio prinuđen da zauzme poziciju sličnu Machiavellijevoj, kako bi spo­ jio republikansku retoriku sa opravdanjem jedne osamostaljene ("diktatorske") vlasti. Već pominjano Miltonovo posezanje za ar­ gumentom sile pokazuje da su monarhomaške teorije imale odje­ ka u krugovima engleskih republikanaca sve dok je trebalo priku­ pljati argumente u prilog započinjanju otpora protiv tiranina Carlsa i vođenju rata protiv njega. Njihov cilj bio je da se raskrin­ ka tiraninovo silništvo i podrži svako sredstvo koje bi vodilo nje­ govom uklanjanju. Sve u svemu, monarhomaški diskurs bio je diskurs ugnjetenih kojima predstoji očajnička i potpuno neizve-

15 O dm ah po restauraciji m onarhije je, istina bez Č arlsovog znanja, oskrnavljen C rom w ellov grob, a njegove kosti (kao i kosti Iretona, Pridea i sudije Bradshaw a) izvađene su radi iskaljivanja gneva lojalista nečiste savesti.

141

sna borba protiv okrutnog moćnika. Suđenje Carlsu učinilo je ovaj diskurs potpuno opsolentnim. Svrgnuti monarh, koji je, vojno poražen, potpuno nemoćan, ali još uvek popularan u nezanemarljivom delu engleskog puka, stajao pred sudom svojih pobednika davao je sliku neuklopivu u monarhomaški diskurs. U svetlu for­ malne sudske procedure sizerensko-vazalski i staleški argumenti su se pokazali zastarelim, a religiozni argumenti neupotrebljivim, tako da je Miltonov rekurs na “pravo sile” sasvim razumljiv. Međutim, Milton nije bio usamljen u pribegavanju diskursu sile. I drugi republikanci su sa manje ili više uspeha po­ kušavali da aktuelna zbivanja u Engleskoj objasne pozivanjem na ovaj diskurs. Prećutna premisa u razmišljanju Miltona i drugih re­ publikanaca bila je da je otpor tiraniji Čarlsa izvršen "u ime puka” i da će onaj ko je uzeo na sebe pravo da sudi kralju "povratiti” vlast i slobode ćelom puku. Pitanje o realističnosti te premise zaoštrilo se naročito u vreme Protektorata. U vreme kada su mnogi republi­ kanci postali spremni da prihvate zaključak da je jednu tiraniju (Čarlsa Stjuarta) smenila druga (Olivera Cromwella), Cromwellu odani republikanci imali su još pribežište jedino u Machiavellijevoj postavci o “vrlom vladaru” , koji u teškim vremenima mora da koncentriše diktatorsku moć u svojim rukama kako bi spasao re­ publiku od njenih neprijatelja. Tako se u svojoj Okeani iz 1656. (koja nosi posvetu Oliveru Cromwellu), James Harrington u veli­ koj meri oslanja upravo na Machiavellija, a posebno na njegova iz­ laganja o neophodnosti suverene diktatorske vlasti u republikan­ skom uređenju (po ugledu na onu koju su u Rimu obavljali Sula i Cezar) čiji je opstanak ugrožen (Harrington, 19 2 4 :114 ). Veliki deo toga Harrington je preuzeo i ugradio u svoj "model” Protektorata. No, postoji i jedna druga nit koja manje upadljivo povezuje Harringtonovu Okeanu sa Machiavellijevom Prvom dekadom Tita Livija: "Harringtonova Okeana je bila, štaviše, makijavelistička republika koja se širi" (Scott, 2 0 0 0 :12 5 ) . Kao što je Machiavelli preporuči­ vao rimski primer svakoj republici koja teži ekspanziji, tako je i Harrington u svojoj utopiji predvideo republikansko uređenje ko­ je stoji u funkciji imperijalne politike. Lord protektor je u tom "modelu” postao svojevrstan diktator kome na raspolaganju stoji vojska od dvanaest hiljada ljudi i mesečni porezi za njeno izdrža­ vanje (Harrington, 1924: 213). Zbog svojih ovlašćenja "zaštitnika”

142

republike (Protector of the Common-Wealth) on se naziva još i repu­ blikanskim "vladarom” (Prince, što odgovara Machiavellijevom Principe), a njegova najvažnija zaštitnička delatnost je da vodi osvajačku politiku i imperijalne ratove - upravo ono što je Cromwell u realnosti i činio. Iste godine kada i Harrington, jedan drugi engleski re­ publikanac u Machiavellijevoj tradiciji, Sir Henry Vane,16 o Cromwellu je pisao kao o "poštenom i mudrom generalu” , koji se sa "trezvenim, poverljivim oficirima" nalazi na čelu vojske i sa te pozicije štiti republikanske tekovine. Zato je Vane apelovao na sve republikance ("partiju dobrih" ili "partiju poštenih ljudi”) da ne okreću leđa Protektoratu i podrže "poštenog i mudrog generala” u njegovim političkim planovima. “ Celo telo dobrih ljudi” , pisao je Vane, treba da “uvidi da je interes vojske ujedno i njihov sopstveni” i da ne samo da nije "podvrgnuto ropstvu” nego i dalje "poseduje svoju prirodnu suverenost” , zbog čega treba da se pri­ ključi vojsci u borbi “protiv zajedničkog neprijatelja” (Vane, 16 6 0 :10 ) . Apelujući i na vojsku da učini sve kako bi povratila poverenje onih pripadnika “ partije poštenih ljudi" koji su se od nje poslednjih godina otuđili, Vane zagovara “obostranu i srećnu tranziciju” (Vane, 16 6 0 : 11), u kojoj će obe strane stvoriti jak sa­ vez u borbi protiv zajedničkog neprijatelja. Mobilizacija za vojne poduhvate protiv "neprijatelja republike" time prerasta u glavno integrativno tkivo Cromwellove države i krucijalni argument za sve "poštene” republikance da prihvate diktaturu novog "vrlog vladara” . Omraženost Cromwella bila je najveća kod onih repu­ blikanaca koji su se i dalje identifikovali kao leveleri. Oni su vodi­ li najžešći pamfletski rat protiv Cromwella, smatrajući ga najod­ govornijim za izdaju republike i uspostavljanje tiranije. Već nakon raspuštanja Krnjeg parlamenta i, naročito, za vreme trajanja Pro­ tektorata, oni su u Cromwellu videli korelat Salustijevom portre­ tu Sule, koji definitivno ruši republiku i postavlja temelje monar16 Z bo g toga što je zloupotrebio poverenje svog oca i u suđenju Straffordu na nepošten način pribavio dokaz koji je ovog odveo na stratište, Vane je bio iz­ uzetno neom iljena ličnost ne sam o među rojalistim a nego i među republi­ kancim a. Lilburne ga je, primera radi, nazivao jednim od “ četvorice sinova M achiavellija’’ (Patterson, 1 9 9 7 :1 1 8 ) .

143

hiji (Skinner, 1998: 65). Za njih su Cromwellovi najveći spoljnopolitički uspesi i unapređenje Engleske u pomorsku silu prvog ranga bili najbolji dokazi za rađanje nove tiranske imperije, po ugledu na antičku rimsku. Moguće je da je i sam Milton usvojio ovo mišljenje, i to povodom Cromwellovih priprema za prvi impe­ rijalni rat protiv Spanaca maja 1654 (Armitage, 1995: 211-213). Takođe je verovatno da je nešto slično imao na umu i Marchamont Nedham, kada je pisao o opasnostima koje povlači za sobom uz­ dizanje republikanskih lidera u "veličine” , koje time stiču dovolj­ no snage da je upotrebe i protiv svojih sugrađana. “Velike” , “slav­ ne" i “popularne" rimske vojskovođe, kao što su bili Cina, Sula, Marije i Cezar, iskoristili su naklonost puka da bi ga na kraju pot­ puno porobili (Nedham, 1656: 91). Iako je izbegao da se izjasni 0 prirodi aktuelnog engleskog političkog uređenja, Nedham je rim­ ske republikanske lidere koji su se izmetnuli u tirane opisivao na način koji je sasvim nedvosmisleno ukazivao na paralele sa Cromwellom. Na drugoj strani, Cromwell je bio omražen i kod repu­ blikanaca, koji su, u Machiavellijevoj tradiciji, bili vatreni zagovor­ nici imperijalizma i koji sigurno nisu mogli da se požale na spoljnu politiku lorda protektora. Do zaključka o Cromwellovoj sklo­ nosti ka “ monarhiji", odnosno tiraniji, oni su stizali drugim pu­ tem. Algernon Sidney, koji je sedeo u Krnjem parlamentu sve do njegovog raspuštanja 1653. i spadao u njegove najagilnije “ ratne jastrebove” , više se tužio na rat koji je Cromwell vodio protiv sa­ mih Engleza, ili, tačnije, engleskih republikanaca koji su sedeli u Krnjem parlamentu. On nije mogao da oprosti Cromwellu uzur­ paciju celokupne republikanske vlasti i uništenje vrlina, što se desilo odmah po raspuštanju engleskog “Senata”. U Dvorskim maksimama (pisanim već u egzilu u Nizozemskoj, 1664-1665), Sidney daje opis Protektorata u kojem je Cromwell vladao kao “ monarh”, dobro razumevajući “Arcanum Imperii”, okružujući se “ temeljno iskvarenim ljudima” i progoneći “ljude odmerenih principa” (Sidney, 1996b: 84), što dobrim delom nalikuje opisu vladavine Sule i Avgusta iz Rasprava 0 vladi (Sidney, 1996a: 160165). Ako bi Engleska sledila primer rimskog principata, onda bi se moglo očekivati da će Cromwell i njegovi naslednici na engle­ skom tronu (iz dinastije Stjuarta) vremenom u potpunosti slomi-

144

ci republikanski duh, vrline i slobodoljubivost Engleza i time uni­ štiti naciju. Kao i Rim mnogo vekova pre toga, i Engleska više ne­ će moći samostalno da vodi ratove, postaće zavisna od "varvara” i pašće pod ropstvo prvog moćnijeg osvajača koji naumi da je poko­ ri. Vrlo je verovatno da je Sidney napisao Dvorske maksime sa ciljem da privoli nizozemskog republikanskog lidera Jana de Witta za projekt sveobuhvatnog napada na Englesku. U ovom spisu, aktuelni monarh Carls II se prikazuje kao vladar koji vlada tiranski i preti da uništi svoje podanike, zbog čega “ove dve nacije [engleska i nizozemska] treba da uvide njihov zajednički interes protiv nje­ ga [Carisa II] i Oranskog i da se udruže u savetima i akciji; udru­ žujući svoje ruke, srca i glave radi uništenja dve omražene porodi­ ce Stjuarta i Oranskih” (Sidney, 1996b: 176). Iako maloletni Vi­ ljem III Oranski u to vreme još nije postao nizozemski štadholder,17 Sidney ga je prikazivao kao glavnu opasnost za republiku. Postane li jednog dana Viljem III Oranski nizozemski “ monarh", Nizozemska

će doživeti

istu

propast

kao

Engleska

pod

Cromwellom i Čarlsom II.18 Zbog toga Nizozemska treba da isko­ risti unutrašnje slabljenje koje je u Engleskoj započelo pod Cromwellom, a nastavilo se pod Čarlsom II, i da odlučnom akci17 Viljem II O ranski um ro je 1 6 5 0 (takoreći usred pokušaja da se nasilno obračuna sa svojim političkim protivnicim a), ne dočekavši rođenje svog sina i naslednika Viljem a III O ranskog. Pod utiskom očeve nasilničke politike iz 16 5 0 , staleške skupštine većine provincija su sve do 16 7 2 . odbijale da V ilje­ ma III O ranskog priznaju za štadholdera, tako da je nizozem ska republika pune dvadeset dve godine bila bez štadholdera (što se obično nazivalo "peri­ odom istinske slobode” [ware vrijheid]). 18 D o sličnog zaključka već je bio došao M archam ont Nedham , koji je u O ranskim a video "velike” i "slavn e” vođe, jednako opasne po nizozem sku republi­ ku kao što su to svojevrem eno za rim sku republiku bili Cina, Sula, M arije ili Cezar. N ačinivši ih "velikim a", N izozem ci su “ ušli u hazard gubitka njihove slobode" (Nedham , 1 6 5 6 :7 5 ) i nem a sum nje da bi potpali pod političko rop­ stvo da ih 16 5 0 . nije spasila iznenadna sm rt Viljem a II O ranskog. N edham ovo opisivanje odbijanja Nizozem aca da po slam anju Filipove vlasti u spo sta­ ve "dom aću" m onarhiju (N edham , 16 5 6 : 14 i 16 2 ) nalikuje na njegov opis sličnog stava koji su im ali Rim ljani po obaranju T arkvinija O holog (N ed ­ ham, 16 5 6 : 14). Jer, kao što su se Rim ljani borli protiv obnavljanja "im en a” m onarhije i na kraju potpali pod "stvar” m onarhije, koja se sada zvala "im perija” , tako bi i Nizozem ci pre ili kasnije dočekali da "štadh older” postane sa­ mo drugo ime za "kralja” .

145

sebi već polazište u potrazi za ustavnim kompromisom koji bi za­ dovoljio najveći broj političkih aktera. To što je kompromis izo­ stao može se delimično upisati u krivicu njegovog independentskog mentaliteta (o kojem je već bilo reči ranije), iako se odmah mora dodati da je građanski rat politizovao ogroman deo engle­ skog društva i da je postizanje kompromisa između tako mnogo opcija, interesa i aktera (u momentu dok su strasti još bile vruće) bilo objektivno vrlo teško ostvarivo. Po engleskom istoričaru J. R. Tanneru, značaj građan­ skog rata, republike i Protektorata za dalju istoriju Engleske sasto­ ji se u tome što je: i) na duži rok (tj. skoro sve do samog kraja vla­ davine Čarlsa II) odstranjena opcija apsolutne monarhije (u kojoj monarh može da vlada i bez Parlamenta), 2) stvorena jedna drža­ va od Engleske, Škotske i Irske (čija bi verska heterogenost inače pretila da se u budućnosti pretvori u poprište novih ratova), 3) omogućeno Parlamentu da prvi put u svojoj istoriji upravlja drža­ vom (što je ranije činio isključivo kralj), i 4) pušteno u opticaj mnoštvo novih političkih ideja, koje će kasnije izvršiti dubok uticaj na istoriju novog veka (Tanner, 19 28: 212-213). Osim toga, Protektorat je inaugurisao ideju ustavno regulisanog, uravnoteže­ nog sistema podele vlasti između vladara i Parlamenta i zaštite pri­ vatnih sloboda pojedinaca. To je bio jedan koncept ustavne monar­ hije koji se pokazao nesprovodivim u haotičnim prilikama nakon građanskog rata, ali koji će svoju atraktivnost otkriti kada restaura­ cija pod Džejmsom II bude uklonila radikalno republikansku levelersku političku opciju i dezavuisala restaurisanu monarhiju (kao potencijalno tiransku). Nestankom ovih ekstrema stvoriće se prili­ ke za vigovsko-torijevsku nagodbu iz koje će proisteći stabilna ustavna monarhija zasnovana na sistemu uravnotežene podele vla­ sti i zaštite osnovnih prava Engleza. Zato se može zaključiti da bi uspostavljanje i stabilizovanje ustavne monarhije u periodu 16891701. bilo nemoguće da građanski rat 1642-1649. nije razdrmao staru monarhiju i da Protektorat nije započeo seriju pokušaja da se dođe do najšireg mogućeg ustavnog konsenzusa. Što se, pak, prava na otpor tiraniji tiče, ono je u engle­ skom građanskom ratu prvi put otkrilo sve konsekvence ugovor­ nog modela: ugovorno udruživanje podanika (prvo u Škotskoj, a zatim i u Engleskoj) sa ciljem da se pruži otpor tiraniji završilo se

148

ustavnim konstituisanjem političke zajednice (uz sva ograničenja o kojima je ranije bilo reči). Na drugoj strani, suđenje Čarlsu i nje­ govo pogubljene predstavljalo je politički šok u evropskim razmerima, koji će sa monarhijske vlasti strgnuti sve mistične pokrove božanskog legitimiteta. U tom smislu, ako je presedan Miltonova nada da će se buduće slobodarske generacije pozivati na presudu Čarlsu kao na precedent (nav. prema: Kahn, 1995: 10 4-105), Cromwell je nesumnjivo bio u pravu kada je pogubljenje Čarlsa okvalifikovao kao "svrgavanje tirana na način koji će hrišćani u budućnosti pominjati sa poštovanjem a tirani gladati sa strahom” (Abbott, 1937: 754). No, upravo su taj proces i presuda pokazali sve nedostatnosti pozivanja na crkveno, vazalsko ili staleško pra­ vo na otpor tiraniji i nametnuli potrebu za osmišljavanjem ovog prava u svetlu novog iskustva "povratka” u prirodno stanje rata. Argument samoodržanja, koji se javio kod Luthera, sa Parkerom, Rutherfordom, Lilburneom, Goodwinom i Miltonom unapređen je u jedini i neprikosnoveni osnov prava na otpor puka tiranskoj vlasti. Ono što je nedostajalo bila je teorija u kojoj će samoodrža­ nje postati jedini i neprikosnoveni osnov celog društva i na taj na­ čin opravdati ovu uprošćenu kalkulaciju, do koje je dovela elimi­ nacija crkvenih, vazalskih i staleških gradivnih elemenata društve­ nog poretka. Ta teorija se počela polagano kristalisati tokom pede­ setih godina, udaljavajući se kako od rojalizma tako i od republikanizma. U pitanju je tzv. de factioizam, koji je proizašao iz potra­ ge za novim legitimacionim obrascima republikanske (odnosno protektorske) vlasti. Legitimacione nevolje nove vlasti mogle su se jasno razaznati već i iz zahteva upućenog svim punoletnim Engle­ zima da potpišu Izjavu lojalnosti (Engagement of Loyalty) republi­ kanskom režimu. Na osnovu Zakona od 5. septembra 1649. Krnji parlament je obavezao sve članove londonskog saveta, majore i službenike okruga i korporacija da polože Izjavu lojalnosti; 11. ok­ tobra ova obaveza proširena je na sve javne službenike, da bi, na kraju, 2. januara 1650 . postala obavezujuća za sve punoletne En­ gleze. U poslednjoj verziji, ona je glasila: "Izjavljujem i obećavam da ću biti veran i odan republici Engleskoj, kako je sada usposta­ vljena, bez kralja i Gornjeg doma” ("Engagement” , 1979: 391). Glavni cilj Izjave bio je da poništi zakletvu datu na osnovu Sveča-

149

ne lige i ugovora za reformaciju i odbranu religije, časti i sreće kra­ lja, i mira i bezbednosti tri kraljevine Engleske, Škotske i Irske, koju je Donji dom usvojio 25. septembra 1643. Kao što se već i iz naslova pomenutog ugovora vidi, ugovarači su se obavezali da brane, između ostalog, "religiju, čast i sreću kralja” . Nešto više od pet godina po potpisivanju Svečane lige i ugovora kralju je odru­ bljena glava, čime je njegova "sreća” zapečaćena, a ugovor prekr­ šen. Istina, independenti su već od 1648. pozivali na redefinisanje Svečane lige i ugovora, ali to nisu uspeli da ostvare. Sada je Krnji parlament pokušavao da učini praktično istu stvar, koristeći za to svoju novostečenu vlast. Međutim, tražeći lojalnost za sebe, Krnji parlament je doveo do novih polarizacija, pri čemu su u isti tabor dovedeni prezbiterijanci, rojalisti i svi oni umereni ljudi koji su se i dalje smatrali obavezani Svečanom ligom i ugovorom: "Sredstvo da se ujedini ceo puk postao je način da se razlikuju lojalni od ne­ lojalnih” (Barber, 19 9 8 :18 1). Ipak, ako Izjava lojalnosti nije bitno pomogla da se republika stabilizuje, a vlast Krnjeg paralmenta po­ stane popularnija, ona sasvim sigurno nije ni otežala situaciju. Možda je najinteresantnije u vezi sa njom to što je u raspravi, ko­ ja se povodom nje rasplamsala, prvi put formulisan argument de facto vlasti, čije su pristalice (najvećim delom iz redova prezbiterijanaca i rojalista) formirale novu grupu u političkom spektru engleske republike. De factoisti su bili spremni da potpišu Izjavu lojalnosti vlasti za koju su i dalje držali da je nelegalna, tj. da se temelji na goloj sili (što je upravo bio slučaj sa vlašću Krnjeg parlamenta), pod uslovom da ona postupa u skladu sa pravom i prizna postojeća prava građanima. Iako su i među defađoistima po­ stojale razlike (prevashodno u pogledu pitanja božanske legitima­ cije defacto vlasti), svi su oni bili udruženi željom da se integrišu u novi poredak bez opterećivanja svoje savesti. To je imalo svoje do­ bre strane, pošto je odnos između vlasti i građana rasteretilo svih pozivanja na religiju i imaginarni "stari ustav": ostavljajući za se­ be rezervu da ne priznaju pravovaljanost akta (tj. sile) na osnovu kojeg je postojeći "suveren" stekao vlast, oni su pristajali da mu svoju poslušnost ne uskrate ako on bude vladao u skladu sa pra­ vom. Drugim recima, građani su svog "suverena" prihvatali kao ti­ ranina ex defectu tituli, ali su smatrali da to u njihovim odnosima neće biti smetnja sve dok on poštuje zakone i ne postane tiranin

150

exporte exercitii. Time su se pojavljivali obrisi novog ugovora, čije su strane-ugovornice bili građani, na jednoj strani, i defacto “suve­ ren", “osvajač” ili tiranin ex defectu tituli, na drugoj strani. Ono što se u ranijoj teoriji smatralo za nemoguće - da je sa jednim tirani­ nom moguće zaključiti ugovor o vlasti - Englezi su sada prvi put isprobavali kako u praksi tako i u teoriji. U narednom poglavlju imaćemo priliku da se upoznamo sa nekim detaljima teorijske kontroverze koji su na površinu isplivali u Levijatanu Thomasa Hobbesa.

151

XI DRŽAVA I PRAVO NA OTPOR SUVERENU U DELU THOMASA HOBBESA

Jedan od razloga zbog kojih se engleski građanski rat možda mo­ že označiti kao najhitnija cezura u duhovnoj istoriji Zapadne Evrope leži u eliminaciji praktično svih osnova prava na otpor ti­ raniji osim samoodržanja pojedinaca. Pošto se tiranoubistvo Car­ isa i rušenje monarhije moglo opravdati jedino rekursom na pra­ vo na samoodržanje, na površinu političkih rasprava počeli su da isplivavaju pojedinci kao prirodna bića, koja racionalno vladaju svojom sudbinom i, samim tim, dolaze u poziciju da odlučuju o sudbini države. Takav način razmišljanja sasvim je radikalizovao postojeću protestantsku tradiciju zaključivanja pobunjeničkih (odbrambenih) saveza protiv represivnih vladara (“tirana”) - od Smalkaldenskog saveza do Svečane lige i ugovora. Zbog toga će u Engleskoj krajem četrdesetih godina 17. veka biti prvi put stvore­ ni uslovi da se krene dalje od tradicionalnog kontraktualizma (ko­ jem su, kako smo imali prilike da vidimo, temelje udarili monarhomasi svojim pozivanjem na fundamentalne zakone), u pravcu revolucionarnog kontraktualizma.1

1 Pod pojm ovim a tradicionalnog i revolucionarnog kontraktualizm a ovde se podrazum eva uglavnom ono isto što je M artyn Thom pson označio pojm ovi­ ma konstitucionalnog i filozofsk og kontraktualizm a (Thom pson, 19 8 7 a : 4 8 i dalje i 13 2 i dalje). O ba term ina koja T hom p son koristi su neodgovarajuća, s obzirom na to da se za svaki kontraktualizam m ože reći da je konstitucionalan i (m anje ili više) filozofski: ono što čini osn ovnu razliku između pom enute dve vrste konstitucionalizm a jeste od govor na pitanja o kakavom se ugovoru radi i ko ga zaključuje. Tradicionalni kontraktualizam operiše sa ugovorom o "is ­ pravnoj veri" i/ili vlasti (što čini jezgro "staro g ustava’’), a ugovorne strane pronalazi u Bogu, puku i nosiocim a vlasti (eventualno "višim ” i "n ižim " m a­ gistratim a). Obrnuto, revolucionarni kontraktualizam govori o društvenom ugovoru, čije zaključenje prepušta racionalnim ("egoističkim ” ) individuam a koje su slobodne da odlučuju o svojoj su dbini (i sam im tim raspolažu pravom na revoluciju).

Tradicionalni kontraktualizam je, sasvim izvesno, u sedamnaestovekovnoj Engleskoj bio još uvek veoma snažan, što se može videti po brojnim teorijama "starog ustava” i egzegezi čitavog niza precedenata iz engleske pravno-političke istorije. Međutim, građanski rat će određeni broj Engleza zaputiti u no­ vom pravcu, u kom će društveni ugovor početi da važi kao racio­ nalni ishod aktivnosti individua orijentisanih na zaštitu svojih prirodnih, predgrađanskih prava. Iz te perspektive monarhomaški ugovori o "ispravnoj veri” i vlasti pokazivali su se potpuno prevaziđenim, pošto su i Bog i monarh izgubili "ugovornu spo­ sobnost” u preddržavnom stanju. Umesto ovih ugovora pojavio se samo jedan - društveni - ugovor kao ustav, na temelju kojeg prosvećeni pojedinci stvaraju državu, kako bi u njoj mogli da regulišu posebna pitanja kao što su vlast i religija. A kada je drža­ va jednom stvorena i kada je počela da funkcioniše na osnovu društvenog ugovora kao ustava, više nije bilo nikakve potrebe za starim ugovorima o "ispravnoj veri” i vlasti. Umesto njih, racio­ nalnim stvaraocima ustavne države bili su potrebni političko za­ stupništvo i sloboda savesti. Primer levelera to odlično pokazu­ je. Oni su došli do zaključka da ugovor o vlasti nije dovoljan kada je u pitanju regulacija odnosa između puka i vladara, jer niko ne može biti sudija u svojoj stvari i odlučivati kada je druga strana prekršila svoje ugovorne obaveze. Zato su u početku bili skloni da nosioca vlasti tretiraju kao običnog "slugu” puka (upor. npr. Lilburne, 1645), ali se kasnije opredeljuju za model zastupništva u kojem je nosilac vlasti zastupnik puka (Brocker, 1998: 171172). Sto se, pak, ugovora o “ ispravnoj veri” između Boga i puka tiče, on je u uslovima independentskih garancija slobode veroispovesti postao anahron, pošto je sada svakom pojedincu dodeIjeno pravo da sam, u skladu sa svojom savešću, stupa u ugovor­ ne odnose sa Bogom i da pri tom bude ostavljen na miru od vla­ sti, bilo državne, bilo crkvene. Najkrupniji zadatak revolucionarnog kontraktualizma u 17. veku bio je da teorijski osmisli ustavnu državu (čiji su se pr­ vi rudimenti već nazirali u kontekstu jednog monarhijskog ure­ đenja). Sve teškoće tog zadatka najbolje se mogu videti upravo na primeru Engleske. U 10. poglavlju već je bilo reči o pokušajima stvaranja ustavne monarhije u Engleskoj, koji su kulminirali u

153

vreme Protektorata. U 13. poglavlju ćemo moći da vidimo nasta­ vak ovih pokušaja, koji su definitivno urodili plodom u periodu 16 8 9 -170 1, kada je Parlamentu uspelo da od Viljema III Oranskog iznudi uspostavljanje ustavnog uređenja koje će se s pravom moći nazvati ustavnom monarhijom.2 Na tom mukotrpnom pu­ tu od tradicionalne do ustavne monarhije u Engleskoj, sam cilj (tj. ustavna monarhija) mogao se na različite načine shvatati. U prvoj fazi Engleske revolucije (koja obuhvata kako građanski rat tako i republiku, kulminirajući u Protektoratu), pod ustavnom monarhijom u najširem smislu poimana je država koja nije na­ prosto rezultat dinastijskih pravila primogeniture, braka i kupo­ prodaje teritorija, već se konstituiše na osnovu konsenzusa o uslovima pod kojima će vlast monarha priznati puk. Ovako široko shvaćen pojam ustavne monarhije povlačio je sa sobom tri osnov­ na problema. Prvo, postavljalo se pitanje kako nastaje ustavni konsenzus u uslovima priznavanja monarhove vlasti. Drugo, nije bilo jasno na koji način je u ustavnoj monarhiji organizovana vlast, tj. da li osim monarha postoje i drugi formalni nosioci vla­ sti i, ako postoje, u kakvim odnosima stoje prema monarhu. Naposletku, treće, ustavna monarhija smanjuje mogućnosti za na­ stanak tiranije, ali ih ipak ne eliminiše (naročito ako osim monar­ ha ne postoje drugi formalni nosioci vlasti), tako da se postavlja­ lo pitanje karaktera prava na otpor tiraniji (tj. njegovog pozitiviranja ili ostavljanja u svojstvu prirodnog prava) i uslova pod koji­ ma je moguće njegovo korišćenje. Kada je prvi problem u pitanju, moguća su bila tri rešenja: prvo, puk je mogao sam da uspostavi ustavni konsenzus (i za­ tim izabere sebi monarha koji mu najviše odgovara); drugo, mo­ narh i puk mogli su zajednički doći do ovog konsenzusa (pri čemu

2 Pojam ustavne monarhije vrlo česro se veom a široko određuje, pa je pod njim m oguće podrazumevati m nogo toga (tak o je npr. Čarlsova D eklaracija iz Brede ponekad navođena kao argum ent za to da je Engleska i nakon 1 6 6 0 . bila ustavna monarhija). U ovoj raspravi će se ustavna m onarhija posm atrati kao jedna vrsta ustavne države, tj. države koja se ne temelji na am orfnoj tradiciji (uključujući tu i rekonstrukcije “ starog u stava"), nego na ustavu do kojeg su kom prom isno došli relevantni politički subjekti i koji reguliše kako njihove m eđusobne odnose, dužnosti i ovlašćenja, tako i osnovna prava svih građana.

154

bi se od samog početka znala ličnost prvog ustavnog monarha); i treće, monarh je mogao oktroisati ustav za sebe samog, tumačeći nedostatak otpora puka njegovim prećutnim saglašavanjem. Cromwellov Protektorat, kao ishodište prve faze Engleske revolu­ cije, svojim pokušajima da stvori konsenzus oko Instrumenta vlada­ nja (tako da odgovara i lordu-protektoru i poslanicima Parlamen­ ta) afirmisao je drugopomenuto rešenje. Drugi problem se, u osnovi, svodio na pitanje da Ii će u ustavnoj monarhiji postojati jedan delotvoran sistem podele vla­ sti između kralja (kao nosioca izvršne vlasti - sa određenim inge­ rencijama i u procesu zakonodavstva) i predstavnika puka (tj. Par­ lamenta kao zakonodavne vlasti) ili će prevladati kraljevo "samovlašće u okviru ustava” . Iako je Cromwell do kraja svog života na­ stojao da dođe do sistema podele vlasti sa Parlamentom, to mu ni­ kada nije pošlo za rukom, tako da se slobodno može reći da je Pro­ tektorat bio svojevrsna ustavna monarhija u kojoj je lord-protektor mogao da sprovodi "samovlašće u okviru ustava". Sto se, pak, trećeg problema tiče, njegovo rešenje je bilo moguće na dva načina: prvo, ako postoji delotvoran sistem podele vlasti, kršenja prava od pojedinih nosilaca vlasti će se utvrđivati i sankcije za to će se primenjivati u redovnoj proceduri; i drugo, ako takav sistem ne postoji, onda će i dalje biti aktuelno (prirodno ili pozitivirano) pravo na otpor tiraniji, koje će biti u nadleženosti bi­ lo nekog nosioca vlasti, bilo samog (vaninstitucionalnog) puka.3 Usled nedostatka prvog rešenja u protektorskim ustavima moguće je zaključiti da je u Protektoratu postojalo samo prirodno pravo pu­ ka na otpor lordu-protektoru kada on postane tiranin. Cromwellov protektorski projekt težio je, dakle, jednoj ustavnoj monarhiji u kojoj će postojati: i) ustavni konsenzus izme­ đu kralja (tj. lorda-protektora) i Parlamenta, 2) sistem podele vlasti između kralja (tj. lorda-protektora) i Parlamenta i 3) prirodno pra­ vo na otpor tiraniji. Ove ciljeve, koje Cromwell nikada neće postići, postići će Viljem III Oranski i Konvent/Parlament u periodu 168917 0 1 (o čemu će biti reči u 13. poglavlju). Ovde nam preostaje da se

3 O stvarivanje prava puka na otpor tiraniji je m oguće takođe i u prvom slučaju ako se desi da svi nosioci vlasti postanu deo jednog jedinstvenog tiranskog si­ stema.

155

upoznamo sa sigurno najsloženijom kontraktualističkom teorijom sedamnaestog veka, koja je za pomenute probleme ponudila druga­ čiju kombinaciju odgovora: i) ustavni konsenzus svih budućih gra­ đana oko ustava (na svojevrsnoj ustavotvornoj skupštini), 2) suve­ renu, apsolutnu i nedeljivu vlast jednog subjekta (monarha ili skupštine) u okvirima ustava i 3) jednu kompleksnu mešavinu raz­ ličitih osnova za odbijanje poslušnosti suverenu. U pitanju je, na­ ravno, teorija Thomasa Hobbesa.

1. “Levijatan” i engleska republika Do danas traju kontroverze oko Hobbesovog odnosa prema suko­ bljenim stranama u engleskom građanskom ratu. Hobbes je bio sve drugo samo ne "slobodnolebdeći intelektualac” koji bi svoje apstraktne teorijske sisteme gradio bez ikakvog uporišta u stvar­ nosti. Sva njegova političkofilozofska dela duboko su inspirisana sukobom između Carlsa I i Parlamenta i rukovođena težnjom da se sukobljenim stranama otkrije (po Hobbesovom mišljenju) jedini mogući put do mira. No, kada se iz ovih dela pokuša zaista iščita­ ti Hobbesov odnos prema pojedinim političkim akterima nailazi se na velike poteškoće. Zato nije nimalo čudno što je Hobbes doživeo nesrećnu sudbinu da bude napadan i anatemisan od skoro svih tih aktera kao apologeta njihovih neprijatelja. Nakon 1660, u restaurisanoj monarhiji, to ne samo da neće prestati, nego će se još i pogoršati. U sveopštoj atmosferi sumnjičenja za “kolaboraciju” sa "uzurpatorom” Cromwellom —o čemu je kao krunski dokaz pote­ zan sam tekst Levijatana - Hobbes je doživljavao brojne napade i bio nazivan jeretikom, ateistom, "čudovištem iz Malmesberija” , amoralnim filozofom, iskvariteljem omladine i slično.4 Problem sa Hobbesom leži u tome što je njegova poli­ tička filozofija jedna od najoriginalnijih ne samo u 17. veku nego i u celoj novovekovnoj istoriji. U monografiji o Hobbesu Ferdinand 4 O d ovih napada H obbes se branio dokazivanjem da je Levijatana objavio 16 5 1, u vrem e kada je Cromwell bio još uvek sam o general (i poslanik Krnjeg parla­ m enta). Cromwell je, po H obbesovom m išljen ju, uzurpirao vlast tek 16 5 3. go­ dine, a to se dve godine ranije nije m oglo predvideti. Sam im tim, Levijatan ni­ je m ogao biti napisan da bi opravdao C rom w ellovu uzurpatorsku vlast (H o b ­ bes, 18 4 0 c : 4 2 0 ).

156

Tönnies je posebno istakao njegovu neprekidnu težnju za samo­ stalnim i nepristrasnim prosuđivanjem, koja je u vremenu oštrih političkih polarizacija zaista malo kome mogla biti po volji (Tönnies, 19 25: 58). Iako je to nesumnjivo tačno, ipak bi se mo­ rala napraviti jedna važna ograda. U Hobbesovom životu, baš kao i u samoj istoriji Engleske, 16 6 0 . godina predstavlja prekretnicu: ako je do tada Hobbes zaista iskreno iznosio svoja policička ubeđenja i razvijao svoju originalnu političkofilozofsku misao, onda poslednjih devetnaest godina njegovog života u restaurisanoj mo­ narhiji predstavlja neprekidnu težnju za svojevrsnim "glajhšaltovanjem” . No, Hobbes je imao dobre razloge za to: oktobra 1661. u Donjem domu je pod uticajem biskupa i prezbiterijanaca usvojen predlog Zakona protiv ateizma, profanije i proklinjana, u kojem je posebno pomenuta “knjiga g. Hobbesa nazvana Levijatan” . Hobbesu bi se sigurno desilo da bude osuđen i zatvoren (ta je sudbina stigla npr. Jamesa Harringtona), da, srećom, Zakon nije propao u Gornjem domu, i to verovatno na intervenciju lorda Arlingtona.5 No time nije u celosti otklonjena opasnost od represalija. John Aubrey izveštava (iako ne navodi tačan datum) da je jedan broj bi­ skupa u Gornjem domu pokrenuo incijativu da se Hobbes spali kao jeretk (Aubrey, 1898: 339).6 I ova inicijativa je propala, ali je Hobbesu zbog lošeg glasa bilo zabranjeno da do kraja života obja­ vljuje bilo šta što se odnosi na politiku i religiju.7 Naposletku, 5 Lordu A rlingtonu će se H obbes kasnije odužiti posvetivši mu Behemota. 6 M oguće je da je ova inicijativa pokrenuta vrlo brzo nakon restauracije, počet­ kom šezdesetih godina, i to, po svem u sudeći, u G ornjem dom u Konvokacije, a ne Parlam enta (W illm an, 19 7 0 : 6 0 9 ) . M oguće je takođe da je to bio nepo­ sredan razlog zbog koga je H obbes počeo da se bavi istorijom engleskog pra­ va o jeresi. U narednim godinam a su, naime, nastali H ob besov dijalog o ovoj temi, koji je pridodat latinskom izdanju Levijatana, spis "Isto rijsk o izlaganje o jeresi” i jedan neobjavljeni m anuskript u kojem se d okazuje nem ogućnost ka­ žnjavanja Engleza zbog jeresi (upor. detaljnije: M intz, 19 6 8 ). 7 Kao što primećuje Quentin Skinner, Hobbes u svoje vreme nije bio uticajan samo u inostranstvu (i to prevashodno u Francuskoj) nego i u Engleskoj. Iako je u svo­ joj domovini neuporedivo više napadan nego na Kontinentu (Skinner, 1966a: 163), Hobbes je uspeo da svoje ideje veoma snažno nametne i svojim zemljacima (upor. o tome iscrpan pregled koji daje Skinner, 19 66b ; takođe i Forster, 1965: 12 7 -12 8 ; Martinich, 19 9 9 : 256 -2 5 7; uz izvestan broj rezervi: Tuck, 19 8 1:13 9 ; Sta­ te, 19 8 5). Ova Hobbesova pomalo pritajena popularnost možda je glavni uzrok što su vlasti tako histerično proganjale njegova dela i "hobističke” ideje.

157

Univerzitet u Oksfordu je 1683, četiri godine nakon njegove smr­ ti, dao da se spale Filozofski rudimenti8 i Levijatan zato što se u nji­ ma izlaže stav da je "samoodržanje osnovni zakon prirode" i da poništava obaveze po osnovu drugih zakona (Skinner, 1966b: 315)Tek kada se ima u vidu ova atmosfera linča “ateista”, jeretika i (pravih i "proizvedenih”) Cromwellovih pristalica, koja je vladala u restaurisanoj monarhiji, postaju razumljivi Hobbesovi pokušaji da svoje ideje prilagodi novoj realnosti.9 To je dobro vidljivo iz krajnje jednostranog opisivanja engleskog građanskog rata u Behemotu, kao i iz izmena koje su unete u latinski prevod Le­ vijatana iz 1668, a koje su učinile da ovo izdanje postane takoreći negacija engleskog izdanja.10 Hobbes je sada pokušavao da Carisa II tretira kao legitimnog vladara Engleske, i to još od 1649, kada

8 Philosophical Rudiments Conceaming Government and Society (Filozofski rudimenti koji se odnose na vladu idrušh'o) n aslov je prevoda H obbesovog spisa De cive na engleski jezik. D a bi se izbegle zabune, u nastavku će se uvek kada je o ovom spisu reč upotrebljavati skraćeni naslov engleskog prevoda (Filozofski rudi­ menti). 9 Istine radi, treba reći i to da je, kao što ističe Sterling Lam precht, sam H o b ­ bes p isao tako p rovokativno i izazivački, d a je već sam njegov oštar i b esp o ­ štedan stil (kao i "dar d a iritira svoje op on en te” ) delovao kao prst u oko ta­ da još uvek pretežno konzervativnoj čitalačkoj publici. K ada je Richard B lackbourne 16 8 1. napisao prvu H ob b esovu biografiju, on je naveo 3 6 au­ tora koji su se bavili H ob besovim idejam a, od kojih je sam o jedan (koji je svoju knjigu objavio u A m sterd am u ) o njem u p isao pohvalno, d ok su ga svi ostali bespoštedno kritikovali. U sledećem periodu kritički tekstovi su se i dalje gom ilali, tako da je u rednik p rvih H ob besovih sabranih dela iz 1 7 5 0 . nabrojao 53 autora koji su se bavili H ob besovim idejam a, a od kojih su sa­ m o dvojica pisali pozitivno o H ob besu - i to ob ojica van Engleske (L a m ­ precht, 19 Ć 9 : 14 7 -14 8 ). 10 U latinskom izdanju Levijatana H obbes pobedu vojske Parlamenta u građan­ skom ratu naziva okupacijom Engleske, Šk otske i Irske od strane jednog ti­ ranina (Angliam, Scotiam, Hihemiam unus tyrannus occupavit) i pobedom dem okratije nad legitimnom m onarhijom (H o b b es, 16 7 0 : 32 7 ). Um esto “ Pregle­ da i zaključka", u ovo izdanje je uvršten jedan apendiks, koji nema nikakve veze sa m oralnim dilem am a vezanim za Izjavu lojalnosti, dok su u sam om tekstu izvršene dalekosežne prom ene, koje su imale za cilj da uklone sve što bi m oglo da potkrepi sum nju da je H obbes podržavao Crom wella (upor. de­ taljnije o ovim promenama: Lips, 19 2 7 : 7 5 -8 2 ) .

158

su mu poslanici Krnjeg parlamenta uskratili "neporecivo pravo na skiptar” (vidi npr. Hobbes, 1680: io ) .11 Braneći legitimitet dina­ stije Stjuarta, Hobbes je dolazio u očiglednu kontradikciju sa nje­ govom ranijom teorijom iz Levijatana, koja je suverenitet de facto stavljala u isti rang kao i suverenitet dejure (Hood, 19 6 4 :18 5 ). No, treba takođe reći i to da Hobbes u svom spasavanju žive glave ni­ kada nije prekoračio granice dobrog ukusa i da mu je svako dodvo­ ravanje novim vlastima bilo strano. Ako je Hobbes ranije još tu i tamo govorio pohvalne reči u prilog Carlsu I, to nije nijednom uči­ nio za vreme restauracije u prilog njegovom sinu Carlsu II (Tönnies, 1925: 58). Zbog toga će u nastavku biti reči prevashodno o jedanaestogodišnjem periodu u Hobbesovom stvaralaštvu, koje se proteže od 16 4 0 . do 16 51. Na početku tog perioda stoji spis pod naslovom Elementi prirodnog i političkog prava, koji je Hobbes zavr­ šio maja 16 4 0 , neposredno pred raspuštanje Kratkog parlamen­ ta. Ovaj spis je napisan na engleskom jeziku za englesku publi­ ku i sa sasvim jasnim referencama na engleske političke prilike, koje su tada počele da se komplikuju. Nakon što je razdelio ne­ koliko kopija neobjavljenog rukopisa, koje su cirkulisale cele te 16 4 0 . godine, Hobbes je otputovao iz Londona za Pariz.12 U Pa­ rizu je, očito nezadovoljan izlaganjem njegovih stavova u Elemen­

1 1 O pšte je p oznato da je H obbes bio u dobrim od n osim a sa Č arlsom II, tako d a je početkom restauracije čak jedno vrem e d ob ijao i dvorsku penziju (Aubrey, 18 9 8 : 335). K oliko se iz raspoloživih dokum enata m ože zaključiti, C arls II je delio H obbesove stavove izložene u Behemotu, iako je ovu knjigu m orao zabraniti jer je verovao da će razdražiti biskupe. Kraljeva religiozna pozicija je bila, po D avidu M assonu , "on olik o hobistička koliko i kripto-katolička; i zaista, m ešavina hobizm a i kripto-katolicizm a bila je posebna dvorska religija" (M ason , 19 9 4 : 8 2 0 ; upor. takođe i Row se, 19 9 3 :3 4 -3 5 ; Po­ cock i Schochet, 1 9 9 3 :1 7 6 ) . 12 Po svoj prilici, H obbes je London napustio oko 15. novem bra 1Ć 4 0 . Kako sa­ znajem o iz jednog njegovog pism a, on je odluku doneo naprasno i već u ro­ ku od tri dana dao se na put. Vrlo je verovatno da je H obbes počeo da strahu­ je za svoju sigurnost, pošto je sukob karlja i Parlam enta postajao sve eksplozivniji: D ugi parlament sazvan je 3. novem bra, da bi sam o osam dana kasni­ je usled io impičm ent erla Strafforda i njegovo zatvaranje, a u D onjem dom u su najavljivani novi obračuni (Zagorin, 1 9 7 8 :15 8 ) .

‘59

tima prirodnog i političkog prava, dalje nastavio da se bavi politič­ kom filozofijom i iz toga je 1642. nastao spis Ograđaninu (De ci­ ve). Taj spis napisan je na latinskom jeziku i bio je očigledno namenjen celokupnoj evropskoj obrazovanoj publici, iako je i dalje bila sasvim raspoznatljiva preokupacija engleskom političkom situacijom. Drugo prošireno izdanje ovog spisa objavljeno je 1647. u Amsterdamu, dok se prevod na engleski (sa novim doda­ cima), pod naslovom Filozofski rudimenti koji se odnose na vladu i društvo, pojavio 16 51. u Londonu. Godinu dana pre toga u Lon­ donu su štampani Elementi prirodnog i političkog prava, podeljeni u dva dela pod nazivima Ljudska priroda i Opolitičkom telu. Naposletku, glavni Hobbesov spis se pod naslovom Levijatan, ili materija, forma i vlast crkvene i građanske države, pojavio maja 16 5 1. u Londo­ nu na engleskom jeziku. Levijatana je Hobbes napisao u drugoj polovini 1649. i tokom 16 50 , a u zimu 16 5 0 -16 5 1. tekst je već bio u štampariji. Decembra 16 51. Hobbes je jedan primeraklev/jatana poklonio Carlsu II, da bi nedugo nakon toga njegov polo­ žaj u Parizu postao vrlo neugodan. Po svedočenju erla Clarendona, Hobbes je početkom 16 5 2. "tajno prinuđen da napusti Pariz, da ne bi odgovarao pred licem pravde” (Clarendon, 1676 : 8-9). Februara 1652. Hobbes je već bio u Engelskoj, koju više nije na­ puštao do svoje smrti 1679. I dan-danas je sporno da li su stavovi koje je Hobbes izložio u sva ova tri spisa koherentni. Na jednoj strani se nala­ zi stanovište Julesa Steinberga po kojem je Hobbes celog svog života bio teoretičar apsolutne monarhije u tradiciji Džejmsa I (o čijim svetonazorima je već bilo reči na početku 9. poglavlja) i zato u svojim delima uopšte nije menjao prvobitno stanovište (Steinberg, 1988: 2 15 -2 17 ) . Na drugoj strani se nalazi dijame­ tralno suprotno mišljenje Juliusa Lipsa, doktoranta Ferdinan­ da Tönniesa, za koga je bilo očigledno da je Hobbes Levijatana napisao kao svojevrsnu apologiju “ revolucije iz 16 4 9 ” (Lips, 19 2 7 : 63). Po Lipsu, Hobbes je čak model za svog Levijatana na­ šao u Cromwellovoj vojsci, u kojoj su se slobodno udružili obični ljudi da bi svoju vlast predali Savetu generala, odnosno samom Cromwellu, radi očuvanja unutrašnjeg mira (Lips, 19 2 7 : 56). Osim toga, Lips je navodio neke indicije da je H ob­ bes nakon bitke kod M arston M ora u Cromwellu prepoznao

160

najjačeg čoveka u vojsci, koji je, najkasnije od zarobljavanja kralja 1647, započeo svoj uspon ka tronu Engleske.13 Hobbes je, navodno, bio intimni pristalica Cromwellovog osvajanja vlasti, tako da je podržavao sve što je išlo Cromwellu na ruku. Prema tome, iako je Levijatana napisao kao ideološku podršku republike (i Krnjeg parlamenta), Hobbes je ovim spisom za­ pravo anticipirao Protektorat kao državno uređenje najprimerenije njegovim idejama.14 Obe ekstremne pozicije podjednako su neodržive, jer, kako ćemo odmah imati prilike da vidimo, Hobbes jeste promenio neke svoje ideje u Levijatanu, ali to nije imalo takve razmere da bi se moglo govoriti o sasvim novoj teoriji koja služi kao direktno ideološko opravdanje “ revolucije iz 1649". Na prvi pogled moglo bi se reći da teorijski model Levijatana zaista izgleda vrlo primenljivo na Cromwellove brojne projekte za unapređenje blago­ stanja Engleske, kodifikaciju engleskog prava, uspešne ratove pro­ tiv Nizozemske i Spanije i praktikovanje suverenog vladanja stric­ to sensu (iako iz nemogućnosti da uspostavi istinski sistem podele vlasti - što je bio razlog potpuno stran Hobbesovoj političkoj fi­ lozofiji). Međutim, Hobbes je propustio da iz svoje teorije izvuče direktne konsekvence i na bilo koji način legitimiše vladavinu bi­ lo Krnjeg parlamenta, bilo Cromwella. Sto se tiče Hobbesovih eksplicitnih sudova o Krnjem parlamentu i Cromwellu, jedini te­ orijski zasnovan argument, koji bi možda mogao da svedoči o Hobbesovoj naklonosti Cromwellu u odnosu na Krnji parlament, nalazi se u Behemotu. Opisujući Cromwellovo raspuštanje Krnjeg parlamenta 1653, Hobbes je zaključio: “Jer zakon salus populi od­ nosi se samo na one koji imaju dovoljno sile da zaštite puk; tj. na one koji imaju vrhovnu vlast” (Hobbes, 1840b: 389). De facto su­ verenitet koji je proizašao iz engleskog građanskog rata 1649. n’~

1 3 Lips je u prilog svojoj tezi koristio i optužbe koje su pobornici restauracije iz­ nosili na račun H obbesa. T ako je npr. čak i u liku m onarha na koricama Levi­ jatana bio prepoznat Crom w ellov lik, a u sim bolim a ispod slike Crom w ellovi sim boli (Lips, 19 2 7 : 9 2 ). 14 lako je Lips u velikoj meri sledio svog mentora T önniesa, on ga je povodom odnosa Hobbesa prem a Crom w ellu um nogom e nadm ašio. N asuprot Lipsu, Tönnies je bio vrlo oprezan kada je konstatovao da postoje sam o neke “ in d i­ cije” da je H obbes odobravao C rom w ellov Protektorat (Tönnies, 19 2 5 : 49).

161

je nužno morao ostati u rukama Krnjeg parlamenta, nego je logič­ no došao u ruke onoga ko je imao komandu nad najvišom silom u republici - a to je bio Oliver Cromwell. No, u ćelom Behemotu Hobbes neprekidno Cromwella opisuje kao običnog uzurpatora i makijavelističkog pritvoricu (koji je Parlament već od polovine če­ trdesetih godina “ imao u džepu” , iako još nije “ pomišljao da po­ stane kralj”) i tako isključuje bilo kakvu mogućnost opravdanja njegovog Protektorata. Inače, u verodostojnost Hobbesovih sta­ vova o Cromwellu iznesenih u Behemotu može se sa puno prava sumnjati, pošto je Hobbes u ovoj knjizi morao da bude posebno kritičan prema lordu-protektoru, kako bi se suprotstavio opasnim napadima rojalista koji su ga teretili za apologiju defacto suvereni­ teta, pa samim tim i Cromwella. Zato će pravi Hobbesov odnos prema Cromwellu po svoj prilici ostati i dalje enigma.15 Ako je utvrđivanje Hobbesovog odnosa prema Crom­ wellu skopčano sa ogromnim poteškoćama, onda je mnogo lak­ ši posao rekonstruisati Hobbesov stav prema Izjavi lojalnosti iz 16 5 0 . Quentin Skinner je svojevremeno izložio tezu da

Levija­

tan nastao kao pokušaj “opravdanja dužnosti pokoravanja obič­ noj de facto i uzurpatorskoj vlasti” (Skinner, 19 72: 79). Po ovoj tezi, Hobbes nije imao nameru da opravdava “ revoluciju iz 16 4 9 ” , već samo da pruži teorijsku podršku potpisivanju Izjave lojalnosti Krnjem parlamentu. Kao što je već pomenuto u 3. odeljku 10 . poglavlja, Krnji parlament je početkom 16 5 0 . zatra­ žio od svih punoletnih Engleza da javno izjave svoju lojalnost novom režimu i tako raskinu svaku vezu sa dinastijom Stjuarta.

15 Richard Tuck je poredio opise Crom w ella iz Behemota i opise rim skog im pe­ ratora A vgusta iz H obbesove rane "R asprave o početku Tacita” (H obbes, 19 9 7 ) i došao do vrlo zanim ljivih paralela: obojica vladara su se oslonila na jaču stranku u državi i uz pom oć nje došla do vlasti, obojica su odbila titulu kralja i obojica su razbila republikansko uređenje. N aposletku, H obbes je prem a obojici gajio, neskriveno poštovanje zato što su okončali građanski rat, zato što su vodili pravilnu religioznu politiku i zato što su gajili nostal­ giju prem a režimu koji su oborili (Tuck, 2 0 0 0 : 10 9 - 1 1 0 ) . Kada se uzm e u obzir koliki je značaj H obbes pridavao antičkim istoričarim a i sa koliko je poverenja prihvatao njihove pouke kao relevantne za Englesku sedam nae­ stog veka, onda zaista nije daleko od istine da je i lik Crom wella doživljavao kao svojevrsnu englesku varijantu A vgusta.

162

Taj zahtev je raspalio žestoku raspravu između pobornika i kri­ tičara Izjave lojalnosti, usred koje se pojavio Levijatan. Van sva­ kog spora je da u Levijatanu ima dosta materijala koji su se mogli navesti u prilog polaganju Izjave lojalnosti. "Pregled i zaključak” Hobbes je po sopstvenom priznanju dopisao kako bi uverio po­ danike odane Čarlsu da prihvate svog novog osvajača, koji im garantuje sigurnost (Hobbes, 1840c: 423-424), pa se čak u jed­ nom spisu iz 16 56 . i hvalio kako je “uputio umove hiljadu džen­ tlmena na savesnu poslušnost postojećoj vladi” (Hobbes, 1845: 336). O sim "Pregleda i zaključka” , i sva druga mesta iz Levijata­ na na kojima je Hobbes opisivao suverena-osvajača, ističući či­ stu relaciju između zaštite koju podanicima pruža i poslušnosti koju od njih prima, navodila su vodu na mlin zagovornika Izja­ ve lojalnosti (Schochet, 19 9 0 :5 9 ). Hobbesova izlaganja o "obo­ stranom odnosu zaštite i poslušnosti” i naglašavanje da je "svr­ ha poslušnosti [...] zaštita” (Hobbes, 1839b: 2 0 8 ) bila su lišena svih starorežimskih implikacija i potpuno u duhu zahteva Krnjeg parlamenta za pokoravanje njegovoj novouspostavljenoj de facto vlasti (Sommerville, 19 9 2 : 68). Zato nije nimalo slučajno što su pamfletisti koji su branili Izjavu lojalnosti odmah počeli da se pozivaju na renomiranog rojalistu —Thomasa Hobbesa i njegove stavove o opravdanosti pokoravanja de facto vlasti (Goldsmith, 19 9 0 : 6 4 1).16 Hobbesovi argumenti postali su na­ ročito ubedljivi nakon bitke kod Vorsestera septembra 16 5 1. jer poraženi Carls II više nije raspolagao ni sa kakvom vojskom, pa tako ni sa moći da svoje podanike štiti i od njih zahteva poslu­ šnost. Po mišljenju Eldona Eisenacha, Hobbes je čak i struktu­ rom svoga Levijatana izašao u susret nastojanjima pamfletista da na davanje Izjave lojalnosti privole dve osnovne grupe ljudi: bes­ kompromisne milenariste, kojima je postojeća republika bila nedovoljno radikalna, i umerene protestante, koji su i dalje osećali obavezanost prema starom režimu. Potrebi za različitim ar­

16 Istini za volju, H obbes nije bio jedini rojalista koji je porpom ogao akciju potpisivanja Izjave lojalnosti iz 1 6 5 0 . 1 sam Robert Film er je 16 5 2 . objavio Sm emke za poslušnost vladarima u opasnim ismutnim vremenima, u kojim a je pre­ poručivao poslušnost uzurpatoru ako ne postoji niko ko ima “ bolje pravo na v la st” (cit. prema: M artinich, 19 9 9 : 2 2 3 ).

163

gumentima koji bi bili usmereni ka ovim dvema grupama odgo­ varaju dva dela Levijatana: prvi (tj. deo I i II) koji državu posta­ vlja na bezvremene i prirodne osnove i drugi (tj. deo III i IV) ko­ ji je dovodi u sklad sa verom i biblijskim autoritetom (Eisenach, 1981: 51-5 4 ).17 No, ni teza po kojoj je Levijatan napisan da bi podržao zahtev Krnjeg parlamenta da punoletni Englezi potpišu Izjavu lojalnosti nije ostala bez kritike. Jules Steinberg je sasvim dobro primetio da Hobbes nije izmenio svoje stavove u Levijatanu u od­ nosu na ranije spise u toj meri da bi se to moglo objašnjavati namerom da se podrže republika i Krnji parlament. Ako je "Pre­ gled i zaključak” Hobbes nesumnjivo napisao kao direktan pri­ log raspravi o Izjavi lojalnosti, to još uvek ne znači da je ceo Le­ vijatan trebalo da služi istoj svrsi (Steinberg, 19 88 : 2 15 -2 17 ). Slično mišljenje izrazio je i Arihiro Fukuda, prema čijem mišljenju je Hobbes još od Elemenata prirodnog i političkog prava smatrao da se i uzurpatoru (tj. defacto suverenu koji je to postao zahvaljujući osvajanju) poslušnost duguje na osnovu saglašavanja, a ne samo na osnovu gole sile (Fukuda, 1997: 6 2). Zbog to­ ga bi se pre moglo zaključiti da je Hobbesova politička filozofi­ ja, odnosno onaj njen deo koji se odnosi na suverenitet, “u osnovi” ostala ista od 16 4 0 . do 16 51. (Fukuda, 1997: 40 ). Po mišljenju F. C. Hooda, Hobbes nikada nije promenio osnovne postulate svoje političke filozofije, nego ju je samo vremenom usavršavao uviđajući njene slabosti — pri čemu se engleska ver­ zija Levijatana može smatrati definitivnom formulacijom Hob-

17 Richard Tuck je skrenuo pažnju na zanim ljivu činjenicu da je m aja 16 5 0 . u Londonu objavljen jedan deo H obbesovih Elemenata prirodnog i političkog pra­ va (p od naslovom Opolitičkom tein), u kojem je negirana m ogućnost da p o­ danici u društvenom stanju zadržavaju pravo na sam oodbranu - čak i u on im slučajevim a kada bi trebalo da štite svoje sam oodržanje. Z bo g toga su neki od prvih zagovornika davanja Izjave lojalnosti (M archam ont Nedham i A nth ony A scham ) kritikovali H ob besa kao ortod oksn og rojalistu (Tuck, 19 8 1: 12 3 -12 4 ) . Tek iduće godine, kada su se pojavili Filozofski rudimenti (u prevodu) i Levijatan (u kojim a je nestalo pom enute protivrečnosti izm eđu prava na sam oodržanje i prava na sam ood branu u društvenom stanju), H obbes se meteorski "pro m etn u o” u autoritet koji podržava davanje Izjave lojalnosti.

164

besove političke filozofije (Hood, 1964: 4 1).18 Što se pak tiče Hobbesovog viđenja političkih prilika u Engleskoj, u Levijatanu se sasvim jasno zastupa teza da je monarhijska vlast ukinuta u građanskom ratu i da je umesto nje nastala republikanska vlast putem osvajanja (Hood, 19 6 4 :18 4 -18 5 ). Ako bi se mogao izvući neki zaključak iz ove diskusije, on bi glasio da je Hobbes kroz svoja tri političkofilozofska spisa za­ stupao uglavnom konsekventno iste ideje, koje su, uz izvesne mo­ difikacije, u Levijatanu mogle biti upotrebljene kao podrška Izjavi lojalnosti. Pišući Levijatana u Parizu 1649-1650. Hobbes je mogao da iskoristi svoju raniju teoriju da bi objasnio šta se dogodilo u En­ gleskoj 1640-1649. i na koji način je suverenitet sasvim legitimno prešao sa kralja na Krnji parlament. Pri tom se nikako ne sme za­ ključiti da je Hobbes 1649-1650. postao republikanac i da je pobedu Krnjeg parlamenta doživeo kao pobedu sopstvenih političkih nazora. Sasvim suprotno, moglo bi se reći da je Hobbes, nestrpljiv da dočeka kraj engleskog građanskog rata, u kojem su se još borili Krnji parlament i Carls II, postao sklon da prihvati i podrži bilo ko­ ju stranu koja izađe kao pobednik (Wiener, 1974: 256). Otuda i njegova pojačana sklonost ka suverenitetu na osnovu osvajanja, kao i promena u shvatanju da iz prirodnog stanja jedna strana može izaći kao pobednik. Dok je, naime, u Filozofskim rudimentima Hobbes još zastupao stanovište da je zbog fizičke jednakosti ljudi (koja čak i najslabijem omogućava da, uz primenu nekog lukavstva, ubije naj­ jačeg) nemoguće da se “rat svih protiv sviju" završi nečijom pobedom (Hobbes, 1841a: 12), u Levijatanu on prihvata mogućnost da se građanski rat završi pobedom jedne - najjače - strane (Fukuda, 1997: 63). Ono što je Hobbesu između 1649 i 1650. jedino još bi­

18 Quentin Skinner je žestoko kritikovao Hooda zbog pokušaja da u Hobbesovim delima prepozna "celovitu doktrinu", tj. teoriju božanske politike (upor. Skin­ ner, 19 6 4 : 323-324). Skinnerova kritika u dobroj meri pogađa cilj, utoliko što božanska politika zaista ne može biti univerzalni obrazac unutar koga se H ob­ besova misao kretala. Pa ipak, Skinner propušta da oda priznanje Hoodu za dragocenu analizu trećeg i četvrtog dela Levijatana, koji se obično ignorišu, iako u sebi nose važne dopune prvog i drugog dela. Ne ulazeći dalje u suštinu ovog spora, može se još samo primetiti da i Hood i Skinner prihvataju englesko iz­ danje Levijatana kao Hobbesovu poslednju reč u političkoj filozofiji (za odnos politike i etike Skinner je eksplicitan: Skinner, 19 64: 324).

165

lo važno jeste da neko napokon pobedi, "osvoji” Englesku i podvrg­ ne je čvrstoj vlasti.19 Ako je to već morao da bude Krnji parlament i ako je učvršćivanju njegove vlasti trebalo da doprinese Izjava lojal­ nosti (kao saglašavanje podanika sa jednim sasvim prihvatljivim suverenom koji garantuje mir i stabilnost zemlje), onda je Hobbes mogao samo da mu dâ svoj blagoslov. Hobbesov stav prema problemu osvajanja kao akta stvaranja države vrlo je zanimljiv i zaslužuje da mu se pokloni pažnja. Na samom početku 9. poglavlja imali smo prilike da vi­ dimo da argument suvereniteta na osnovu osvajanja nije bio stran rojalistima. Za kralja Džejmsa I argument sile već je igrao veliku ulogu, pošto je opravdavao čin osvajanja jedne zemlje (konkretno Engleske od Normana) kao legitimni izvor kraljev­ ske dinastijske vlasti. Taj argumet će odjeknuti i kod samog Hobbesa. Za njega je takođe engleska monarhija nastala Viljemovim osvajanjem i sukcesijom prava vladanja na njegove naslednike sve do savremenih dana (Hobbes, 1840a: 21, 24 i 74; Hobbes, 1840b: 312). Iako je ovaj Hobbesov stav bio u potpuno­ sti u skladu sa najvećim delom onovremenih hronika, baš kao i sa savremenim istorijskim istraživanjima (upor. Skinner, 1965a: 160), nevolja sa tim argumentom ležala je u njegovim implikaci­ jama u 17. veku. Legitimirati osvajanje Viljema Osvajača 10 6 6 . godine značilo je otvoriti širom vrata za nova osvajanja, koja su usmerena ka tome da otmu vlast legitimnim vladarima iz dina­

19 Ovaj stav donekle sugeriše i sam naslov knjige. Levijatan, naime, predstavlja m itsko čudovište, koje se - sa Behem otom - pojavljuje u nekoliko apokaliptičnih stihova u Bibliji. Im e je nastalo spajanjem dveju starohebrejskih reči Lavah (spajanje) i Thamin (zm ija ili zm aj) - čim e se htelo reći da je Levijatan toliko ogrom an da ne m ože biti jedinstveno stvorenje, nego celo m noštyo njih, utopljeno u veliki spoj. B ib lijski kom entatori dugo su u Levijatanu pre­ poznavali sim bol đavola, a neretko su ga dovodili u vezu i sa svetovnom dr­ žavom (Steadm an, 19 6 7 : 5 7 6 ). H obbesova originalnost je u tome što je ovu biblijsku alegoriju prim enio na svo g zam išljen og suverena, koji, kao poseba ličnost, uspeva da objedini celo m noštvo građana u jednu veliku, čvrsto sto­ pljenu (m ada i dalje "artificijelnu ”) ličn ost - državu. A u finišu građanskog rata i pivim godinama republike, kada je H obbes pisao svog Levijatana, čini­ lo se da je potreba za tom artificijelnom (državnom ) ličnošću tako velika, da bi se za njenog suverenog stvaraoca m ogao pozdraviti i sam đavo, sam o ako bi došao i okončao iscrpljujući rat.

166

stije Stjuarta. A upravo to se dogodilo tokom građanskog rata 16 4 2 -16 4 9 . Sve opasnosti legitimiranja vlasti osvajanjem poka­ zale su se onog momenta kada su vojna sila i Božje pravo vlada­ nja došli u sukob. Kako je vojska Parlamenta počela da niže pobede nad vojskom kralja, argument sile preokrenuo se prvo u ko­ rist Parlamenta, a zatim i same njegove vojske. Drugim recima, normansko osvajanje i iz njega proizašlo pravo vladanja postalo je činjenički nebitno i principijelno krucijalno: ono je postalo precedent koji daje pravo na vladanje svakome ko u aktuelnim prilikama ima dovoljno sile da pokori celu Englesku (Woodhouse, 1938: 96). Zato nije u pravu Michel Foucault kada svoju izvanredno pronicljivu analizu engleske političke misli iz doba građanskog rata završava zaključkom da je Hobbes definitivno razvrgnuo vezu između osvajanja i stvaranja države, ukotvivši ovo potonje isključivo u prirodno pravo i društveni ugovor (Fuko, 19 9 8: 135-136). Hobbes, doduše, jeste momenat stvaranja države vezao za zaključenje društvenog ugovora, kojim se osvo­ jeni podvrgavaju vlasti osvajača, ali time nije eliminisao značaj samog osvajanja za uspostavljanje suverene vlasti. Jednostavno, ljudi koji ne uspeju da se na vreme dogovore i sami ustanove dr­ žavnu vlast po svojoj volji, jednog dana će dočekati da budu osvojeni i da budu prinuđeni da traže milost od svog osvajača — na šta se realno u tom slučaju društveni ugovor svodi. Međutim, upravo ta milost osvajača pokazuje se kao krajnje kontroverzan i kompleksan fenomen: ona je od koristi i za samog osvajača, po­ što stvara međusobno poverenje između njega i osvojenih i mo­ gućnost da racionalno regulišu svoje odnose u okviru jedne drža­ ve kao institucije (u kojoj će i samo vršenje vlasti postati institucionalizovano). Zato je značaj Hobbesovog Levijatana upravo su­ protan od onog koji pominje Foucault: on obesmišljava svako pozivanje na prava ponikla u prošlosti20 i pokušava da svakog osvajača i sve osvojene uputi na najracionalniji mogući način regulisanja svojih odnosa - a to je zaključenje društvenog ugovo­ ra, shodno potrebama i interesima obe strane ugovornice, iz ko­ 2 0 U drugoj polovini 17. veka ni rojalisti ni vigovci nisu koristili argum ent osva­ janja, pošto je elim inisao "istorijska prava" na koja su se obe strane poziva­ le: dinastijski legitim itet u prvom slučaju i prava Parlam enta u drugom slu­ čaju (upor. Skinner, 19 6 5 a : 16 0 ).

167

ga će izrasti pozitivno pravo i stabilne institucije države. To je ono što Viljem Osvajač i njegovi “ naslednici” nikada nisu uspeli i što je, pre ili kasnije, moralo dovesti do otpora podanika jed­ nom od tih "naslednika” (konkretno, Carlsu I). Zato su oba osvajača koja su držala vlast tokom republike - prvo Krnji parla­ ment, a zatim Oliver Cromwell —morala da izvuku nauk iz gre­ šaka svojih osvajačkih "prethodnika” i da izvrše pravu "revoluci­ ju" u izgradnji države. Međutim, kao što smo imali prilike da vi­ dimo, to se nije desilo i republika je srušena povratkom na tron novog "naslednika” Viljema Osvajača. No, najzanimljiviji deo priče tek sledi: i sam Carls II, odnosno Džejms II, ponoviće gre­ ške prethodnika i time učiniti mogućom “ Slavnu revoluciju” 1688, kao novo osvajanje par excellence (ponovo Viljemovo, ali ovog puta ne Normana, već Nizozemca). A oni kojima bude palo u zadatak da priznaju novog osvajača kao svog suverena i sa njim zaključe društveni ugovor biće pravi Hobbesovi učenici i prvi put će pretočiti u real­ nost njegovu političku filozofiju. Rezultat tog političkog uspeha biće stabi­ lnost engleske monarhije i njen evolutivan razvoj u pravcu demokratske ustavne države u periodu od kraja 17. do 20. veka. Kada se to uzme u obzir, postaje jasnije zašto je pogre­ šna Steinbergova tvrdnja da je Hobbes bio i ostao teoretičar apso­ lutne monarhije u tradiciji Džejmsa I. Nesporno je da je Hobbes čak i u Levijatanu hvalio Džejmsa kao “našeg najmudrijeg kralja” i da je zastupao mišljenje da engleskog građanskog rata ne bi bilo da je Džejmsu uspelo da stvori jaku i jedinstvenu britansku drža­ vu (Hobbes, 1839b: 184). Nesporno je čak i to da je Hobbes engle­ ski građanski rat smatrao besmislenim i da je bio naklonjen stanju koje je postojalo pre 1640. Međutim, njegova teorija se zbog toga ne može označiti kao starorežimska u Džejmsovoj tradiciji. Jer, upravo to što je ostala sve vreme od 16 4 0 . do 1651. “u osnovi” ista, pri čemu je 1640. služila opravdanju Čarlsove vladavine, a 1651. vladavine Krnjeg parlamenta (da se i ne pominje ovde njena kasni­ ja uloga u opravdanju Viljemovog "osvajanja” Engleske 1688, o čemu će još biti reći u 5. odeljku 13. poglavlja), govori o njenoj po­ sebnosti i nesvodivosti na ijedan tada postojeći politički obrazac. U narednim odeljcima pokušaće se dati objašnjenje za ovu speci­ fičnost Hobbesove teorije i razmotriće se njene implikacije za pra­ vo na otpor tiraniji.

168

z. Hrišćanstvo i verski ratovi Za razumevanje Hobbesove političke filozofije potrebno je pre sve­ ga imati na umu problem religije i njenog odnosa prema državi. Hobbes je bio čovek koji je mnogo putovao po Evropi i na njega je svakako snažan utisak ostavio Tridesetogodišnji rat koji je besneo od 1618. do 1648. i odnosio do tada najveće ljudske žrtve i materi­ jalna dobra. Pod utiskom tog ratnog razaranja Hobbes je još mno­ go pre početka engleskog građanskog rata došao do zaključka da je hrišćanstvo u celini, ili, tačnije, njegovo (što katoličko, što prote­ stantsko) sveštenstvo, postalo glavna opasnost za mir i stabilnost evropskih država (Förster, 1969: 63; Fukuda, 1997: 39). Time je Hobbes mogao da u religioznim sporovima ranog novog veka pre­ pozna uzrok građanskih ratova, za koje je 16 20 , na osnovu izuča­ vanja Tacitovih/lna/a, konstatovao da su "najgora stvar koja se mo­ že desiti državi" (Hobbes, 1997: 37). Tragove ovog shvatanja nala­ zimo i u kasnijim Hobbesovim delima. Tako on u Filozofskim rudi­ mentima piše da je religija (zajedno sa ograničenošću resursa) jedan od najsnažnijih pokretača ratova i da se najokrutniji ratovi uvek vo­ de između sekti iste religije (Hobbes, 1841a: 7), dok u Levijatanu otvoreno zaključuje da postoji samo jedan uzrok pervertiranja hrišćanstva: "odurno sveštenstvo” - i to ne samo katoličko, nego i protestantsko (Hobbes, 1839b: 109). Do ovog ranog neprijateljstva prema militantnim cr­ kvama, zaslepljenom sveštenstvu i religioznom fanatizmu uopšte Hobbes je stigao intelektualno se formirajući u duhu poznog hu­ manizma. Novootkrivena "Rasprava o početku Tacita”, koju je Hobbes napisao 1620, pokazuje njegovu vezanost za humanistič­ ki svet “ koji se sastojao od ljudi koju su bili akutno svesni moći psihološke i retoričke manipulacije i u dobre i u loše svrhe, i koji su bili daleko od uverenja da postoje striktni moralni principi koji bi ove moći upravljali u pravcu drugačijem od fizičkog i političkog preživaljavanja. Ovi pozni humanisti bili su već kritični i prema ra­ nim humanistima, uključujući tu čak i Machiavellija, zbog njihove etičke i političke naivnosti, koja se ponajviše isticala u njihovom optimističkom republikanizmu” (Tuck, 2 0 0 0 : n o ; upor. i Rey­ nolds i Hilton, 1993). Ako se ima na umu ova Hobbesova vezanost za svet poznog humanizma, onda je lako razumljiva njegova želja da na engleski jezik prevede kapitalno delo verovatno najvećeg au­

169

toriteta poznih humanista - Tukididov Peloponeski rat. Kao što je i sam mnogo naučio od Tukidida (upor. detaljnije: Scott, 2 0 0 0 ), Hobbes je smatrao da će prevođenjem Peloponeskog rata na engleski jezik doprineti da i Englezi nauče od slavnog grčkog istoričara lek­ ciju o građanskom ratu, njegovim pokretačima i razornim posledi­ cama. Zato nije u pravu Clarendon kada optužuje Hobbesa da je prevođenjem Tukidida i sam doprineo širenju pobunjeničkog ras­ položenja među Englezima: "Da je gospodin Hobbes bio tog mi­ šljenja [o štetnosti antičkih pisaca] kada je naučio Tukidida, čija knjiga sadrži više nauke o pobuni i metežu i više poučava retorici koja im pomaže nego sve što su u svojim spisima objavili Aristotel i Ciceron, da govori engleski, on ne bi stavljao svojim zemljacima takav materijal na uvid” (Clarendon, 1676: 84-85). Istina je upra­ vo suprotno: Hobbes je hteo da svojim zemljacima stavi na uvid delo koje najbolje pokazuje gde vode strasti i retorika koje su survale kontinentalnu Evropu u Tridesetogodišnji rat i koje su se već počele javljati u stjuartovskoj Engleskoj. A kada su škotski prezbiterijanci krenuli u rat protiv Carlsa i kada su nastala prva zatezanja u odnosima između Carlsa i Kratkog parlamenta, Hobbes je svakako morao steći utisak deja vu i zaključiti da je sada engleska država na ispitu izdržljivosti pro­ tiv religioznih sila destrukcije. Pošto razvoj situacije nije obećavao ništa dobro, Hobbes je brzo napisao Elemente prirodnog i političkog prava kako bi odbranio suverenu vlast ne samo kralja nego i države u celosti. Ono što je za Hobbesa bilo od prevashodnog interesa jeste očuvanje mira. A pred naletom iracionalnog religioznog fa­ natizma, koji se (kako pokazuje kontinentalno iskustvo) lako preliva iz crkve na "niže magistrate” i meša sa svetovnim temama (kao što su pravda, pravo i slično), mir može da spasi jedino jaka i racionalna državna vlast. Borba protiv škotskih, a kasnije i engle­ skih prezbiterijanaca (koje je Hobbes u potpunosti izjednačavo sa "papistima”) tako je postala spiritus movens njegove političke filo­ zofije, i to ne samo u njenoj ranoj fazi, nego i kasnije, prilikom pi­ sanja Levijatana (Sommerville, 19 9 2: 23), pa čak i Behemota (Lips, 1927: 96). Do početka engleskog građanskog rata Englezi su uži­ vali dugačak period mira, zahvaljujući snažnoj vlasti Tjudora, a ka­ snije i Stjuarta, i "vizantinskom” rešenju religijskog pitanja. Upo-

170

ređujući mir i stabilnost Engleske sa ratom potresenim evropskim državama kojima je putovao, Hobbes je nesumnjivo mogao da do­ đe do zaključka da je formula Henrija VIII (a kasnije i njegove ćerke Elizabete i oba Stjuarta) pravo rešenje za izazove ratobornih re­ ligioznih fanatika. Zato je na prve znake ugrožavanja ove formule Hobbes požurio da se svojim Elementima prirodnog i političkog prava obrati direktno Englezima i da ih opomene da “ljudi koji nemaju iskustvo tog bednog stanja u koje ljude baca dugi rat teško mogu da shvate da je uslov koji im je teško prihvatljiv - ugovori i sopstveno pokoravanje, onako kako su ovde postavljeni - uvek bio nužan za njihov mir” (Hobbes, 1889: 113). Pod “dugim ratom” Hobbes je sasvim izvesno podrazumevao ne samo Tridesetogodi­ šnji rat nego verske ratove uopšte, koji su na kontinentu započeli još u 16. veku i praktično do njegovog vremena nisu ni prestajali. Elementi prirodnog i političkog prava trebalo je da opomenu Engleze na ono što oni ne znaju na osnovu svog sopstvenog iskustva, ali što može ubrzo postati njihovo iskustvo ako ne budu dovoljno pažlji­ vi i ako počine one iste greške koje su počinili kontinentalni Evro­ pljani. No, Hobbes je verovatno procenio da su šanse za ra­ zumno razrešenje političke krize male i novembra 1640. napustio je Englesku i nastanio se u Parizu. Francuska je u to vreme već po­ stala snažna monarhija koja je iza sebe ostavila verske sukobe (hugenoti su nakon pada La Rošela odustali od svakog protivljenja suverenoj monarhijskoj vlasti i postali njeni veliki pobornici), a Pariz je postao najznačajniji kulturni i naučni centar Evrope. U njemu se, dakle, Hobbes obreo kako iz straha pred radikalno pro­ testantskom (kasnije prezbiterijanskom) većinom u Parlamentu (koja je nagoveštavala obračun sa Čarlsovim pristalicama21 i reli­ giozni fanatizam u Engleskoj), tako i iz želje da svoja istraživanja nastavi u miru tamo gde su postojali najbolji uslovi za to. U Parizu je Hobbes dočekao prestolonaslednika Carisa II, koji je 1644. sa celim engleskim dvorom takođe pobegao iz En­ gleske. Hobbes ubrzo biva naimenovan za Carlsovog učitelja mate­

2 1 Već sam im suprotstavljanjem rešenju po kojem kralj nema pravo da sam uve­ de poreze za rat (H obbes, 18 4 1a : 15 6 ), H obbes je jasno stavio do znanja ko­ me se priklanja u aktuelnom sukobu izm eđu C arisa i Parlamenta.

W

matike, ali u toku narednih godina navlači na sebe animozitet tako­ reći celog dvora u egzilu (osim samog Čarlsa, sa kojim je do kraja života ostao u dobrim odnosima). Nakon objavljivanja Levijatana (u Londonu!) Hobbesovi loši odnosi sa engleskim dvorom u Parizu su se tako zaoštrili da mu je bio zabranjen pristup (čak mu je odbi­ jena i lična molba za audijenciju kod Čarlsa II nakon bitke kod Vorsestera). Levijatan je nedvosmisleno shvaćen kao pamflet protiv (ka­ ko protestantskog, tako i katoličkog) sveštenstva i (kako engleskih, tako i francuskih) rojalista, tako da je Hobbes krajem 1651. morao da pred katolicima beži iz Pariza u independentski London isto onako kako je 1640. iz Londona pred radikalnim protestantima bežao u katolički Pariz. Situacija se tako na zanimljiv način preokre­ nula: sigurnost od religioznog fanatizma sada je Hobbesa upućiva­ la da napusti Francusku (na čiji je tron upravo bio seo mladi Luj XIV) i da se vrati u svoju domovinu (Rowse, 1993: 30-31). U Levijatanu se, kao i u Elementima prirodnog i političkog prava, Hobbes obraća Englezima u Engleskoj (pod vlašću Krnjeg parlamenta), ali sada ne više da bi im ukazao na iskustvo "dugog rata” koje im nedostaje, nego da bi im pomogao da sebi objasne "dugi rat” , koji im se desio u protekloj deceniji, i da iz njega izvu­ ku pouke za budućnost. Ako se sagledaju ove pouke, onda se u nji­ ma mogu naći tri povoda koja su rojaliste (i katolike) podstakla na Ijutitu reakciju i zbog kojih je Hobbes postao persona non grata u Parizu. To je bilo zagovaranje nepodeljenog suvereniteta, zagova­ ranje independentskog modela rešavanja religioznog pitanja i za­ govaranje konstitucionalnog ustrojstva države. Već smo imali prilike da vidimo da su se uslovi u koji­ ma je Hobbes zagovarao nepodeljeni suverenitet između 1640. i 1651. korenito izmenili. Zagovaranje nepodeljenog suvereniteta je 1640 . značilo nedvosmisleno podržavanje "tvrdog" stava Čarlsa I prema zahtevima (prvo Kratkog, a zatim i Dugog) Parlamenta. Međutim, situacija se radikalno promenila već krajem iste godine, nakon što je novembra meseca Čarls napravio prve ustupke Du­ gom parlamentu i pristao na impičment i egzekuciju erla Strafforda, ukidanje specijalnih sudova, pravo Parlamenta da sam odluču­ je o sopstvenom raspuštanju, itd. Od tog momenta rojalistički pamfletisti nisu više mogli da zagovaraju nepodeljeni suverenitet kralja jer bi na taj način priznali da su ovi ustupci bili silom iznu­

172

đeni. Ostati i dalje na stanovištu nepodeljenog suvereniteta znači­ lo je priznavati rastuću moć Parlamenta i anticipirati ono što će na kraju Krnji parlament zaista i uraditi - proglasiti se suverenim i svrgnuti monarhiju. Umesto toga rojalisti su počeli da primenjuju teoriju o mešovitoj vlasti kao samoj srži engleskog "starog usta­ va” . Tako je kralj predstavljen kao branilac "starog ustava” u ko­ jem je Parlament uvek imao ona ovlašćenja koja je Dugi parlament zapravo preko noći sebi prisvojio. Borba je tako premeštena sa po­ lja nepodeljenog suvereniteta na polje odbrane kraljevskih prero­ gativa u oblasti egzekutive i, posebno, vojske. Poslednja linija od­ brane rojalista bio je ovaj minimum kraljevskih ovlašćenja, koji je došao pod udar Ordonanse o vojsci iz marta 1642. A kada je Par­ lament uspeo u svojim namerama da prigrabi kontrolu nad voj­ skom za sebe, on je praktično razbio poslednje ostatke mešovite vlasti i uzurpirao svu vlast za sebe (Fukuda, 1997: 26-27). Od 1642. radikalni pamfletisti Parlamenta mogli su mirne duše da preuzmu raniju rojalističku argumentaciju o nepodeljenom suve­ renitetu i da je umesto na kralja primene na Parlament (uz dužno pominjanje "službeno” prisutnog "kralja u Parlamentu”). Ironi­ jom sudbine, istom logikom će na kraju vojska Parlamenta oduze­ ti suverenitet i kralju i Dugom parlamentu i vratiti ga prvo "očišće­ nom" Krnjem parlamentu, a zatim i samom Cromweliu. O tom prisvajanju suvereniteta od strane vojske najbolje svedoči prva ak­ cija kojom je vojska 4. juna 1647. preuzela u svoje ruke Carisa I kao zatvorenika. Kada je kralj zapitao oficira Georga Joycea kakvo ovlašćenje ima za hapšenje, ovaj je samo lakonski pokazao na tru­ pe koje su ga pratile. To je značilo da je vojska od sluge suverena postala gospodar i da će se ubuduće ona pitati kakvo će biti držav­ no uređenje Engleske. Sta je vojska u nastavku građanskog rata uradila već smo videli u 9. i 10. poglavlju. Ovde je bitno da se konstatuje - kada je 1651. Hobbes u svom Levijatanu, nakon pogublje­ nja Carisa i proglašenja republike, nastavio da zagovara teoriju ne­ podeljenog suvereniteta (bilo monarha, bilo skupštine), to je za savremenike moglo da znači jedino da podržava novo prevratnič­ ko uređenje, u kojem je suverena bila skupština - Krnji parla­ ment. Paradoksalno, ali istinito, (gotovo) ista ona teorija koja je izvorno podržavala vladavinu Carisa I, naposletku je došla u slu­ žbu njegovih egzekutora i najljućih neprijatelja Carisa II.

Drugo, Hobbesovo viđenje rešenja religioznog pitanja kroz podređenost crkve državi u osnovi je ostalo isto od 1640. do 1651. Ipak, u Levijatanu Hobbes iznosi neke novine koje su omo­ gućile da ga široka čitalačka publika svrsta među otvorene pobor­ nike independenata. Pogledajmo o čemu se radi. U Filozofskim ru­ dimentima Hobbes nije dopuštao mogućnost slobode veroispovesti podanika, pošto je zagovarao bezizuzetnu pripadnost Engleza Anglikanskoj crkvi (sa engleskim monarhom na čelu). Pri tom je on pravio ključnu razliku između vere i veroispovesti - čovekova vera je njegova unutrašnja stvar, na koju niko nema mogućnosti da utiče, dok veroispovest (koja se odnosi na spoljašnje aktivno­ sti) mora biti pod kontrolom države. U Levijatanu se to rešenje ne menja utoliko što Hobbes nastavlja da odobrava pad episkopata i da zagovara vrhovnu vlast suverena nad crkvom koja nije organizovana po prezbiterijanskom modelu. Međutim, sada je Hobbes slobodan da zaključi kako suverenu uopšte nije neophodno da ima jedinstvenu i unifikovanu crkvu. Suveren može čak podržati (independentsku) doktrinu po kojoj će svi obožavati hrišćanskog Boga na način na koji oni to žele. Hobbes smatra da je i u ranom hrišćanstvu postojala sloboda savesti, kojoj se vlast independena­ ta sada vraća: "[...] i tako smo svedeni na nezavisnost (independen­ cy) primitivnih hrišćana da sledimo Pavla, Kefasa ili Apolosa, ona­ ko kako se kome sviđa; što je, ako je lišeno sukoba i bez odmeravanja Hristove doktrine po sklonostima prema njegovom poslani­ ku (greška koju je apstol kudio u Korinćanima), verovatno i naj­ bolje” (Hobbes, 1839b: 696). Za razliku od levelera koji su se za­ lagali za dosledno razdvajanje države i crkve, Hobbes je, zajedno sa independentima, zagovarao slobodu vere i državnu kontrolu nad veroispovešću (sa pravom zabrane opasnih religija). Kao i za independente, tako je i za Hobbesa samo unutrašnji život poje­ dinca bio izvan kontrole države, dok su sve institucije, pa tako i cr­ kvene, morale biti podvrgnute državnoj kontroli (Lips, 19 27: 60). Međutim, iako je za Hobbesa suveren sam mogao da bira između verskog monopola (sa rigoriznim sankcijama i progonima "jeretika”) i verske tolerancije, za samog suverena je bilo bolje i racional­ nije ako se drži verske tolerancije, jer će na taj način najbolje pri­ baviti poslušnost svojih podanika. Ako je, dakle, suveren osigurao svoju vlast i ako mu ne pred nikakva opasnost od verskog fanati-

174

zrna, on treba da dozvoli pluralizam oblika bogosluženja u svojoj državi i na taj način usreći svoje podanike. Ako se po ovom nagla­ šenom instrumentalizmu razlikovao od independenata, Hobbes se sa njima saglasio da je najhitnije da vlast ne padne prezbiterijancima u ruke, pošto su oni jednaka pošast kao i "papisti” i ne­ će nikada biti u stanju da građanima obezbede mir i političku sta­ bilnost (Hood, 1964: 248-249; Fukuda, 19 9 7:14 3-14 4 ). Uzme li se sve to u obzir, nimalo ne čudi što su independenti tako dobro primili Hobbesovog Levijatana i što su ga rojalisti, katolici i prezbiterijanci dočekali na nož. Treći razlog zbog kog je Levijatan izazvao negativne re­ akcije engleskog dvora u egzilu bio je sam ustavni temelj državne vlasti. Hobbes se, doduše, zalagao za nepodeljenu suverenu vlast, neograničenu građanskim zakonima, i otvoreno pretpostavljao monarhiju aristokratiji i demokratiji, što je jednog neprobirljivog rojalistu (kakav je npr. bio sam Carls II) moglo sasvim da zadovo­ lji. Međutim, poreklo svake vlasti za Hobbesa je bio društveni ugovor i to je ono što je stvaralo najveću nelagodu u rojalističkom taboru. Kasnije će najprominentniji rojalistički teoretičar Robert Filmer na vrlo karakterističan način objasniti svoj problem sa Hobbesovom teorijom: “Ja se slažem sa njim u pogledu prava obavljanja vlasti, ali se ne mogu složiti sa njegovim sredstvom sri­ canja vlasti. [...] Ja podržavam njegovu građevinu, ali mi se ne do­ padaju njegovi osnovi" (cit. prema: Thompson, 1987a: 152-153). Na stranama koje slede ostaje da se podrobnije razmotri Hobbe­ sova teorija društvenog ugovora i njen konstitucionalni značaj.

3. Prirodno stanje Novovekovna politička misao emancipovala se od aristotelijanske u dva pravca: u makijavelističkom, koji je vodio ka raznovrsnim oblicima Machtstaat, i u sekularizovanom prirodnopravnom, koji je vodio ustavnoj državi (Würtenberger, 1973: 165). Rasprostra­ njeno mišljenje da politička filozofija novog veka započinje sa Hobbesom moglo bi se dopuniti tvrdnjom da je to zato što kod njega nalazimo prvu filozofsku interpretaciju ustavne države, ko­ ja se pomaljala iz iskustva engleskog građanskog rata. Misao o ustavnoj državi kod Hobbesa proizlazi iz tri osnovne ideje: ideje

175

postojanja prirodnog stanja, prirodnog prava i prirodnih zakona; ideje da država nastaje iz društvenog ugovora; kao i ideje da je dr­ žava mašina koja funkcioniše zahvaljujući postojanju suverene vlasti. Pogledajmo prvo ideju o prirodnom stanju. Priroda je za Hobbesa, najgrublje rečeno, sveukupnost sila i tela koji se pre­ ma određenim zakonitostima sudaraju ili usklađuju. Osim pri­ rodnih tela, koja su nastala iz dejstva samih prirodnih zakonitosti, postoje i države kao jedina veštačka tela koja nisu stvorena na pri­ rodan način, već stvaralačkom aktivnošću ljudi (Hobbes, 1839a: 11). Iz tog osnovnog postulata proizlazi da Hobbesov kosmos ni­ je od strane Boga programirani automatizam zato što ljudi imaju slobodu uplitanja u prirodne determinizme i stvaranja država kao veštačkih mašina koje služe njihovim svrhama (Zerb, 1987: 1213). Ljudi su za Hobbesa jedina privilegovana stvorenja koja poseduju Božji dar stvaranja i zato imaju slobodu izlaska izvan dejstva prirodnih zakona kauzaliteta. No, da bi se zaista mogli odupreti prirodi i živeti u novom artificijelnom svetu, ljudi moraju naučiti kako funkcioniše mašina kojoj duguju ovu slobodu. Da bi razumeli državu, ljudi je moraju, kao i svaku drugu mašinu, rasklopiti na sastavne delove i otkriti zakone koji ih sve zajedno stavljaju u pogon (Hobbes, 1841a: XIV). Osnovni (iako ne i jedini) sastavni delovi države kao mašine za Hobbesa su bili sami građani. Građani su pre svega lju­ di, tj. prirodna bića koja slede svoje porive i realizuju ih u okviru slobode koja je ostavljena njihovom kretanju. Međutim, oni nisu samo to. Da bi postali građani jedne države, ljudi svoju slobodu moraju ograničiti tako što će se pridržavati posebnih zakona koji ne postoje nigde u prirodi već su samo u njihovom razumu (i u pozitivnim propisima države - čim bude nastala). Tako se za Hobbesa postavio osnovni problem da utvrdi prirodu interakcije slobode ljudi i ovih posebnih zakona, kao i način na koji ta inter­ akcija dovodi do stvaranja države. U Filozofskim rudimenatima taj problem je još uvek prilično uprošćen, pošto Hobbes samu slobo­ du shvata isuviše materijalistički —kao puko “odsustvo smetnji i pre­ preka kretanju" (Hobbes, 1841a: 12 0 ). U to vreme Hobbes nije vo­ dio računa o razlici između apsolutnih prepreka, koje se jedno­ stavno fizički ne mogu prevladati, i arbitrarnih prepreka, koje de-

176

luju psihološki i koje se mogu prevladati ako je pojedinac spreman da za to plati (po pravilu veoma visoku) cenu (upor. detaljnije: Hood, 1964: 45 i dalje). Primera radi, sasvim je različito ako se jednim putem ne može proći jer je zaprečen neprobojnom barika­ dom ili ako na njemu stoji naoružani policajac koji zabranjuje pro­ lazak. U prvom slučaju prepreka je apsolutna, dok je u drugom slučaju arbitrarna i može se pokušati savladati, ako se prihvati rizik hapšenja, povređivanja ili čak smrti. Prilikom pisanja Filozof­ skih rudimenata Hobbes nije vodio računa o ovoj razlici i zato je za­ kone razuma prebrzo proglasio apsolutnom preprekom kretanju, koja ljude skoro deterministički usmerava u pravcu zaključenja društvenog ugovora i života u državi. Stvaranje države tako je po­ stalo neka vrsta prirodne nužnosti, koja je proizlazila iz aksioma same ljudske prirode, čiji je razum sastavni deo. Međutim, u polemici sa biskupom Bramhallom iz 1646, Hobbes uočava razliku između apsolutnih i arbitrarnih prepreka i zaključuje da zakoni razuma mogu biti samo arbitrar­ ne prepreke, koje utiču na volju ljudi i zato se mogu prevazići. To će Hobbesa dovesti u poziciju da počne da razlikuje prinudu i nu­ žnost: pod prinudom još uvek postoji sloboda da se bira između dva zla, dok pod nužnošću ne postoji nikakav izbor.22 Pod uticajem ovih novih uvida Hobbes u Levijatanu više ne može da stvara­ nje države jednostavno dedukuje iz ljudske prirode i zato je pri­ nuđen da reši problema konstrukcije države. U tome mu je sada, kako je dobro pokazao F. C. Hood, pomogla Euklidova geometri­ ja. Po Hobbesu, Euklid nije mogao da demonstrira osnovne teo­ reme svoje geometrije pre konstruisanja figure: tek iz konstruisanja, tj. stvaranja, moguće je saznati svojstva onoga što je konstruisano. To je, preneseno u političku filozofiju, značilo da se država mora prvo konstruisati kako bi se utvrdila njena svojstva (Hood, 1964: 29). No, konstukcija države je sada postala vrlo problema­ tična. Razlikovanje apsolutnih i arbitrarnih prepreka, pri čemu su 2 2 Tako npr. ako se nalazim o na brodu koji usled preopterećenosti počinje da tone mi imam o slobodu da biram o da li ćem o baciti jedan deo tereta u more ili nećemo. Isto tako, ako sm o dužni neku sum u novca, mi m ožem o da bira­ m o d a li ćemo je platiti ili nećemo. U oba slučaja mi odbijanjem da učinim o ono na šta sm o prinuđeni prihvatam o veći rizik: potapanje celog broda, od­ n osno odlazak u zatvor (H obbes, 18 39 b : 19 7 ).

177

sada zakoni razuma "degradirani" u ove potonje (i kao takvi is­ ključeni iz determinizama bilo koje vrste), stavilo je Hobbesa pred veliki problem: ako su pojedinci apsolutno nezavisna bića, koja se zaustavljaju samo pred apsolutnim preprekama, onda ih ništa ne može naterati u državu (dok u državi nikada ne može na­ stati pravi i trajni konsenzus, već samo manje ili više prinudna koegzistencija). Po mišljenju Hooda, jedini izlaz za razrešenje ove dileme ležao je u povećanju efikasnosti zakona razuma (tj. prirodnih zakona), koji postaju nešto više od pukih diktata razu­ ma, ali u isto vreme i manje od zakona Boga (Hood, 1964: 8 7 ).^ Uprkos odličnoj analizi problema sa kojima se Hobbes suočio rešavajući problem odnosa slobode i zakona, Hoodov krajnji za­ ključak teško bi se mogao prihvatiti kao valjan. Rešenje koje je na kraju Hobbes izložio u Levijatanu nije se sastojalo u povećanju efi­ kasnosti zakona razuma (kao prirodnih zakona), nego u repre­ zentativnom suverenu. Sta to znači videćemo u 6. odeljku ovog poglavlja. Polazeći od premise da je država artificijelni proizvod stvaralačke aktivnosti ljudi, Hobbesu je ostalo da pokaže šta je prethodilo državi i na koji način je država nastala. Drugim recima, konstruisanje države pokazivalo se nedovoljnim ukoliko se u kon­ strukciji ne ode sve do "prirodnog stanja” , iz kojeg je postao mo­ guć prelazak u državno stanje.24 Prilikom "rasklapanja” sastavnih delova države Hobbes je došao do zaključka da dva njena dela (građani i građanski zakoni) postoje već i u prirodnom stanju (lju­ di i zakoni razuma kao prirodni zakoni). Tako nastaje svojevrsni paradoks: u prirodnom stanju se nalaze već svi delovi koji će ka­ snije biti ugrađeni u državni mehanizam, iako prirodno stanje 23 Interesantno je da, kako ispravno prim ećuje H ood, i sam Bog, tj. religija u Le­ vijatanu počinje da igra m nogo veću ulogu nego što je to u ranijim delim a bio slučaj (H ood, 19 64: 72 -73). 2 4 M alo je verovatna teza H erfrieda M ü nklera da je H obbesova teorija prirod­ nog stanja nastala u oslanjanju na antičke teorije kulturnog razvoja, koje su obnovljene u renesansi. I sam M ünkler u nastavku konstatuje da je bez pre­ sedana Hobbesovo radikalno razdvajanje p rirodnog i društvenog stanja i iz­ ostanak bilo kakvog prelaznog stanja m eđu njim a. Prirodno stanje je H ob be­ su bilo potrebno da bi istakao stalno prisutn u op asn ost od kidanja društve­ nih stega i raspada društvenog stanja (M ü n k ler, 1 9 9 3 :1 1 0 - 1 1 1 ) , a ne radi o p i­ sivanja kulturnog razvoja.

178

stoji u potpunoj opreci prema državnom stanju. Koreni ovog pa­ radoksa leže u ambivalentnosti ljudske prirode i neefektivnosti ("ćutanju") zakona razuma u prirodnom stanju. U nastavku će se pokušati pronići malo dublje u ovaj problem. Do sada je bilo reči o Hobbesovom shvatanju ljudi kao prevashodno razumnih bića. No, slika ljudi koju Hobbes daje u svim svojim delima daleko je od ovako jednoznačnog od­ ređenja. Ako je zaista tačno da je čovek obdaren razumom, to još ne znači da razum uvek vlada čovekom. Ono što čovekom u nor­ malnim prilikama vlada jesu njegove strasti. Strasti su unutra­ šnje sile koje ljude kao prirodna tela pokreću da u svetu preduzimaju određene radnje i postižu određene učinke. Na taj način Hobbes je pokušao da uklopi ljude kao prirodna tela u celokupni kosmos i podvrgne ih istim pravcima međusobnog sudaranja i usklađivanja (Freund, 1982.: 10 7). U prirodnom stanju ne po­ stoji nikakvo "supstancijalno jedinstvo" pojava i zato Hobbes ljude kao prirodna bića lišava svih ontoloških konotacija (Mathiot, 19 8 7: 27-27). Da bi mogao da analizira ljude u prirodnom stanju Hobbes je morao da raskrsti sa teleološkom antropologi­ jom svih provenijencija. On zato izlazi iz aristotelovsko-sholastičke tradicije, po kojoj se država određuje po njenoj svrsi, te sa­ mim tim ni čoveka više ne može da tretira kao zoon politikon. Za­ to on sledi drugu mogućnost koju nudi Aristotel. Naime, u Poli­ tici Aristotel piše da čovek “ koji zbog svoje prirode, a ne sluča­ jem, stoji van društvene zajednice [...] po prirodi želi rat, budu­ ći da je usamljen i prepušten igri slučaja" (Aristotel, 1975: 5 [1253a]). Sa ovim Aristotelovim zaključkom Hobbes je više nego saglasan. Pošto je cela priča o zoon politikonu za njega bila izlišna, njegovoj političkoj filozofiji je preostao još samo taj jedini slučaj koji je Aristotel pomenuo takoreći usput, očigledno smatrajući da je u pitanju relativno retka perverzija. No, za Hobbesa je ovaj izopšteni i usamljeni čovek postao pravilo, što je prirodno stanje neumitno preobratilo u čuveni postulat "rata svih protiv sviju”. Takav ishod Hobbesove političke filozofije izgleda da je sasvim u skladu sa njegovim tvrdnjama da u prirodnom stanju nema ni vla­ sti, ni vlasništva (Hobbes, 1839b: 115), ni društva (Hobbes, 1839b: 113), te da život čoveka mora biti "usamljenički, siromašan,

179

odvratan, zverski i kratak" (Hobbes, 1839b: 113). Svi ovi iskazi da­ ju jednu naizgled jednostavnu i jednoznačnu sliku prirodnog sta­ nja. U suštini, stvari stoje mnogo komplikovanije. "Rat svih protiv sviju” pojavljuje se prvi put u Filozof­ skim rudimentima (Hobbes, 1841a: 11), iako je nagovešten već i u Elementima prirodnog i političkog prava (Hobbes, 1889: 73). Ova fi­ gura se po pravilu dovodila u vezu sa Hobbesovom posvetom Fi­ lozofskih rudimenata, u kojoj je on napisao da je čovek čoveku “svi­ repi vuk” (Hobbes, 1841a: II), na prvi pogled sugerišući da čovek ima vučju prirodu koja ga neprekidno nagoni na rat protiv drugih ljudi. No, Hobbes je imao na umu nešto sasvim drugo. Pre svega, pomenuto mesto iz posvete Filozofskih rudimenata predstavlja krat­ ko rezimiranje jednostranosti antičkih pisaca. Tako Hobbes citi­ ra Poncija Telesina, koji je u bici protiv tiranina Sule vikao: "Ne samo Sula, nego i sam Rim treba da bude sravnjen sa zemljom, jer će vukova i otimača njihove slobode biti sve dokle god šuma koja ih zaklanja ne bude iskorenjena” (Hobbes, 1841a: I-II). Odmah nakon tog citata Hobbes ispravlja Telesina i kaže da je unutar gra­ da čovek čoveku Bog, a da tek izvan zidina grada čovek postaje "svirepi vuk”. Sve što Hobbes na tom mestu kaže jeste da se čo­ vek može ponašati različito u različitim situacijama: u dobro ure­ đenoj državi on je prema drugom čoveku poput Boga, dok je u prirodnom stanju prema drugom čoveku poput vuka. Drugim re­ cima, država je ono što pomoću vaspitanja (u najširem smislu te reči) od čoveka stvara društveno biće (“ Boga”), dok je priroda u stanju samo da pruža život bebama, koje će se, prepuštene same sebi i bez blagotvornog uticaja društva, vremenom pretvoriti u ži­ votinje potpuno nalik “ svirepim vukovima" (Gert, 1967: 515). A čak i ako bi se desilo da jedan dobro vaspitan čovek, koji je postao društveno biće ("Bog") nekim slučajem ponovo zapadne u pri­ rodno stanje, on bi silom prilika morao da posegne za metodama borbe za opstanak, koje odgovaraju vukovima. Sve u svemu, u prirodnom stanju se čak i "dobar čovek” mora ponašati poput vu­ ka, tj. mora da vara i čini nasilje kako bi opstao (Lamprecht, 1969: 154' 155: Johnson, 19 8 7 :14 0 -14 1; Willms, 1969: 22-29 ; Münkler, 19 9 3:9 8 ). U Levijatanu Hobbes ponavlja svoju hiperbolu o "ratu svih protiv sviju”, ali sada priznaje da on nikada nije postojao u či­

180

stom stanju, tj. da se nikada nije desilo da svaki pojedinac ratuje sam za sebe protiv svih drugih pojedinaca. Izvesno je jedino da je postojalo stanje u kojem je - kao u Americi - "divlji narod” živeo raspršen po "malim porodicama” . Pod ovim "malim porodicama” Hobbes je verovatno podrazumevao indijanska plemena koja su doduše poznavala vlast (poglavice), ali čija je glavna socijalna ko­ hezija počivala na "prirodnoj strasti” (Hobbes, 1839b: 114).25 Po mišljenju Gregory Kavke, za Hobbesa su ove primordijalne krvnosrodničke zajednice funkcionisale na način koji se u modernoj et­ nologiji naziva "amoralnim familizmom” (Kavka, 19 86:73). U nji­ ma su pojedinci mogli da žive skupno, a da još uvek ne budu "so­ cijalni” (Herbert, 19 8 7 :19 0 ), tj. da ne razviju sposobnost za miro­ ljubivo komuniciranje sa svima sa kojima ih ne povezuju krvnosrodničke veze. 1zaista, u daljem izlaganju Hobbes na jednom mestu kaže da razlog zbog kojeg su ljudi izvorno živeli u ovim “ malim porodicama”, odnosno plemenima, jeste "da bi pljačkali i otimali jedni od drugih" (Hobbes, 1839b: 154). Tek kada se na ovaj način kompletira Hobbesova slika o prirodnom stanju "rata svih protiv sviju" može se zaključiti, kao što je to učinio nemački antropolog prava Uwe Wesel, da ono što je Hobbes "govorio o ratu u prirod­ nom stanju uopšte zaista se veoma približava onome što se dešava u mnogobrojnim ranim društvima" (Wesel, 1985: 31). Pošto je prirodno stanje dedukovao iz čovekovih stra­ sti, a ne iz borbe oko ograničenih resursa, Hobbes je mogao da na­ sluti da pored "borbe za opstanak” postoji i ujedinjavajući učinak “ prirodnih strasti” i "obostrane pomoći” , kojom saplemenici barem u okvirima svog plemena - suzbijaju zla "obostranog nepoverenja” (Woodward, 19 2 6 :16 7 -16 8 ).26 A kako je integrativna 2 5 Pozivanje na američki "divlji narod" nalazi se već u Filozofskim rudimentima (H obbes, 184 1a: 12 ), gde nalazimo i upućivanje na stare Grke, kod kojih je, tu i tamo, još istrajavao način života i oblik ekonomije zvan "X.r)CTTpiKT)v, pljač­ kaški život” (Hobbes, 184 1a: 64). U Elementima prirodnog i političkog prava H ob­ bes je pom injao “ stare žitelje Nemačke i drugih danas civilizovanih zemalja" kao primer plemenskog obitavanja u prirodnom stanju (H obbes, 18 8 9 :7 3 ). 2 6 Pa ipak, i H obbes je, kao uostalom i D arwin kasnije, bio toliko fasciniran "borbom za opstanak", da je fenom en “ obostrane pom oći” m eđu srodnici­ ma bio sklon da potcenjuje i zanem aruje (W ickler, 19 8 5 : 5 2 -5 3 ). Z bo g toga je socijalno-integrativno dejstvo “ prirodnih strasti" u H obbesovoj filozofiji ostalo nedovoljno istaknuto.

181

sila "prirodnih strasti" vrlo ograničena, to su plemena nužno ma­ la i još ne dovode do one kvalitativne promene u sili, koju će doneti tek stvaranje države. Plemena kao prirodno nastale zajednice nalaze se u neprestanom ratu jedna protiv drugih, jer predstavlja­ ju aglomeracije snage njihovih članova, koje su podložne nepre­ kidnim odmeravanjima kroz oružane sukobe. Tek će stvaranje ve­ likih država, koje više nisu utemeljene na "prirodnim strastima” , izmeniti ovu situaciju utoliko što države više neće biti adekvatne aglomeracije snaga njihovih članova i samim tim će se odmeravanje snaga sa drugim državama odvijati po sasvim drugačijim pra­ vilima nego što je to slučaj sa pojedincima i njihovim prirodnim zajednicama (Hobbes, 1839b: 154). Uzimajući sve to u obzir, za Hobbesovo prirodno sta­ nje bi se moglo pre reći da predstavlja plemenski rat nego "rat svih protiv sviju”. Postavka o beskonačnosti rata malih, prirodno nastalih zajednica više ne bi morala da bude samo analitička “ kon­ strukcija”, već bi se sasvim mogla uvažiti kao realističan istorijski opis izvornog stanja divljih plemena koja ne uspevaju da izađu iz stanja međusobnog nepoverenja, mržnje, pa samim tim i rata (Hood, 1964: 81). Staviše, prirodno stanje bi se u savremenosti protezalo i izvan divljačkih enklava Amerike, koje je Hobbes imao prevashodno na umu, i moglo bi da obuhvata i civilizovane ljude koji žive u stanju u kojem ne postoji institucionalno i legitimno osiguranje i regulacija uslova njihovog suživota (Zerb, 1987: 20 ). Da je nekim slučajem uspeo da doživi 20 . vek i da vidi na kakve su užase spremni "suvereni” koji uz pomoć nacionalističke manipu­ lacije "prirodnih strasti” huškaju narode jedne na druge, Hobbes bi verovatno još više zaoštrio svoju teoriju konfliktogenog poten­ cijala tih istih "prirodnih strasti” , a njihovo socijalno-integrativno dejstvo priznao i izvan malih, prirodno nastalih zajednica iz arhajskog pravremena. Na više mesta je Hobbes pominjao da čak i u dobro uređenim državama postoje neki ostaci prirodnog stanja, zbog kojih se ljudi noću zaključavaju u kućama, a na put polaze naoru­ žani. Naposletku, sve države su međusobno u prirodnom stanju i neprekidno nalaze povode da vode ratove. Kod Hobbesa nemamo nikakvih nagoveštaja mogućnosti da se problemi sa prevazilaže-

182

njem ratova i postizanjem sigurnosti u međunarodnim odnosima reše isto kao u državi - tj. stvaranjem jedne civitas maxima. Staviše, Hobbes je sasvim jasno polazio od pretpostavke da se mir može uspostaviti samo unutar granica države, dok su odnosi među dr­ žavama takoreći neprekidno ratni: "Jer RAT ne čini samo bitka ili akt borbe, nego i vremenski period u kome je volja da se uđe u bit­ ku dovoljno poznata. Zato treba smatrati da je u prirodi rata po­ jam vremena [...] tako priroda rata nije u aktuelnoj borbi, već u po­ znatoj pripravnosti na nju, sve dok ne postoji dokaz za suprotno. Sve drugo vreme je M IR” (Hobbes, 1839b: 113). Polazeći od ova­ kve odredbe rata, Hobbes je zaista mirne duše mogao da zaključi kako "su u svim vremenima kraljevi i osobe sa suverenom vlašću, zbog svoje nezavisnosti, u neprestanim podozrenjima i u stanju i stavu gladijatora” , tj. u stanju rata (Hobbes, 1839b: 115; Hobbes, 1841a: XV). Prirodno stanje tako postaje bezmalo večna osnova ljudske egzistencije, koja može biti samo delotvorno suzbijana, ali nikada i sasvim odstranjena. Već sam taj podatak rečito govori o tome koliko je Hobbes bio skeptičan u pogledu mogućnosti i op­ sega državnog "spasenja" ljudi iz strahota prirodnog stanja.

4. Prirodno pravo i prirodni zakoni Živeći u prirodnom stanju, čovek za Hobbesa ne samo da nije "socijalan", nego se, upravo suprotno, nalazi pod vlašću antisocijalnih i autodestruktivnih strasti. Rat nije jednostavan rezultat borbe oko ograničenih prirodnih resursa; on proizlazi iz čitavog spektra najraznovrsnijih, delimično krajnje iracionalnih strasti, koje pojedince uvek iznova nagone na ubijanje. Tako su za Hob­ besa različitost mišljenja (Hobbes, 1841a: 7) ili slavoljubivost (Hobbes, 1839b: 112 ) ništa manje značajni pokretači rata nego što je to borba oko ograničenih resursa. Verski fanatizam i želja za slavom pokretali su ljude to,kom istorije na nebrojene ratove. Čak i kada jednoumlje i slavoljubivo hvalisanje nisu stajali di­ rektno u službi ratovanja, oni su uvek podrazumevali poniženje drugih, kod kojih se onda javljala želja da na to poniženje uzvra­ te ratom (Hampton, 1989: 91). Pri tom zaslužuje pažnju činje­

183

nica da je Hobbes pravio vrlo jasnu razliku između slave i ča­ sti.27 To je naročito vidljivo iz ograničenja koja se postavljaju suverenu prilikom obavljanja vlasti: ukoliko bi on naredio gra­ đaninu da izvrši neku nečasnu radnju, ovaj bi imao puno pravo da to odbije, jer bi u tome već video ugrožavanje njegove nepri­ kosnovene sfere (Hobbes, 1839b: 20 5). Ovako veliku vrednost časti Hobbes je objašnjavao antropološki: "[...] zato što najveći deo svih svađa i borbi izazivaju svakakvi znaci mržnje i prezira, najveći broj ljudi će radije izgubiti svoj život (da ne govorim o njihovom miru) nego da trpe klevetanje" (Hobbes, 1841a: 38). Dakle, ukoliko im se ukalja čast klevetanjem, "većina” ljudi ne­ će žaliti ni život da dâ - prvenstveno u dvoboju — kako bi sprala ljagu sa sebe i svog imena. Iako je imao nesumnjive simpatije prema zaštiti časti, Hobbes je u oštroj osudi dvoboja ostao veran svojoj pacifističkoj teoriji. Zalažući se za redovnu sudsku zašti­ tu časti Hobbes je otvoreno izražavao nadu da će doći vreme ka­ da će biti častan onaj ko odbije dvoboj, a onaj ko izaziva biti iz­ ložen sramoti (Hobbes, 1839b: 81). U svakom slučaju, čast je za Hobbesa bila nešto sasvim drugo nego slava, koja se nikada ni­ je mogla sa bojnih polja preneti u sudnice i za koju je Hobbes nalazio samo reči osude. Kada se sagleda uloga koju Hobbes pridaje jednoumlju i slavoljublju u motivacionoj strukturi individua, stiče se utisak da je to jedan circulus vitiosus strasti iz kojeg jedva da ima ikakvog izlaza. Tome obilato doprinose i sami psihološki faktori pospeše-

2 7 Fenom en veom a sličan časti je ponos. Z a razliku od časti, koju u m anjoj ili većoj meri poseduje svako kao elem entarno poštovanje sopstvene ličnosti, H obbes je smatrao da je pon os veom a retka osobin a usklađivanja sopstvenog delanja sa čvrstim i jasnim m oralnim vrlinam a. N a jednom m estu u Le­ vijatanu nalazimo njegovo m išljenje po kom e ponos predstavlja "plem enitost na koju se može veom a retko računati, naročito među onim a koji teže bogat­ stvu, vlasti ili čulnom uživanju - a to je najveći deo čovečanstva” (H obbes, 1839 b : 12 8 -12 9 ) . Zbog toga što se veom a retko nailazi na plemenite ljude jedno društvo se ne može graditi na m oralnim vrlinam a. To je bio osnovni razlog, kao što ćemo još u nastavku izlaganja imati prilike da vidim o, zbog kog je H obbes smatrao da je antička filozofija neupotrebljiva u reflektovanju pravih temelja na kojima počiva jedn o stabilno društvo.

184

nja agresije. Hobbes smatra da postoje dva ključna psihološka fak­ tora koja pospešuju agresiju kod ljudi: prvi je taština, a drugi po­ grešna procena sopstvene snage (Hobbes, 1841a: 7). Mešavina ira­ cionalnih strasti i efikasnih psiholoških stimulatora agresije daje u rezultatu snažan poriv ka (auto)destrukciji, koji obesmišljava svako metafizičko uporište; Hobbesovi ‘'prirodni" ljudi stoje usred ruina raspadnutih orijentacionih sistema i, ako se u njima uopšte javi želja da odatle izađu, moraju se osloniti isključivo na sopstveni razum (Kersting, 1994: 64). Sam razum za Hobbesa nije nikakva ontološka katego­ rija, već obična sposobnost izvlačenja koristi iz iskustva (Freund, 1 9 8 2 :110 ; Höffe, 1982: 50). Najelementarniji uvid koji pruža ra­ zum tiče se samoodržanja. Kao što dobro primećuje Herfried Miinkler, kod Hobbesa je samoodržanje čisto razumski koncept koji se sukobljava sa čovekovom prirodom, sklonom samounište­ nju (Münkler, 1982: 98). Počnu li ljudi uopšte da razmišljaju o svom samoodržanju, oni će po Hobbesovom mišljenju doći do onoga što on naziva prirodnim pravom. Međutim, prirodno pra­ vo je kod Hobbesa sve samo ne jednostavno pravo na samoodrža­ nje, kako smo već imali prilike da vidimo u prethodnim poglavlji­ ma. Ako bi se prikupile sve Hobbesove razbacane natuknice o pri­ rodnom pravu, došlo bi se do zaključka da je kod njega prirodno pravo na samoodržanje u prirodnom stanju sastavljeno iz tri uža prava: 1) prava na samoodbranu, 2) prava na sve stvari, i 3) prava prvog udarca. Dakle, pravo na samoodržanje ne može se redukovati na pravo "odbrane sebe, svoje slobode i svoje imovine” (Hob­ bes, 1841a: 7), jer to ponekad nije dovoljno za opstanak. Zato lo­ gično sledi drugi korak koji svakom pojedincu dodeljuje "pravo na sve, pa čak i na telo drugog čoveka” (Hobbes, 1839b: 117), samo ako je u stanju da to silom prisvoji (Hobbes, 1841a: 11). Pošto ovo pravo na sve stvari direktno vodi u rat, onda razum podučava po­ jedinca da je najoportunije ako prvi napadne, da posle ne bi bio za­ tečen i preteknut: "Da se čovek zaštiti od ovog međusobnog nepoverenja ne postoji drugi razumniji način od anticipacije; to znači da, silom, ili lukavstvom, zavlada ličnostima svih ljudi kojim mo­ že da vlada, sve dotle dok više ne vidi nijednu silu dovoljno veliku da bi ga mogla ugroziti. I sve to nije ništa drugo do ono što zahte-

185

va njegovo samoodržanje i što je opštepriznato kao dopušteno" (Hobbes, 1839b: 111) .28 Za trenutak bi se moglo pomisliti da je i ovo ćorsokak i da razum vodi ka onom istom ishodištu do kojeg stižu i strasti — tj. do rata svih protiv sviju. Pošto se prirodno pravo proteže na sve što god može čoveku poslužiti radi samoodržanja, ono postaje neodređeno i praktično neupotrebljivo. Logična posledica prava svakoga na sve stvari i prava prvog udarca jeste nemogućnost bilo kog čoveka da realizuje prirodno pravo. Na taj način ono se poka­ zuje kao običan eufemizam, kojim razum prikriva brutalnu istinu neumitnosti permanentnog rata.29 Pa ipak, postoje dva razloga zbog kojih to nije tako. Prvo, razum eliminiše iracionalne strasti kao pokretače ratovanja i samoodržanje ustoličuje kao nepriko­ snovenu vrhovnu vrednost. “ Samo čovek koji zna i sledi svoje in­ terese i prednosti jeste u svom delanju proračunat i sposoban za društvo u Hobbesovom smislu” (Münkler, 1987: 272). Gramzi­ vost - u srednjem veku smrtni greh —uzdiže se ako ne u vrlinu, a ono barem u društveno funkcionalnu veličinu: proračunato je sa­ mo ono ponašanje koje je rukovođeno racionalnim interesima sa­ moodržanja. Hobbesov redukcionizam u analitici interesa poka­ zuje se tako kao za svoje vreme prosvetiteljski, pošto omogućuje 28 H obbesovo opisivanje prirodnog stanja u kojem postoji pravo prvog udarca nalazi delim ičnu potvrdu u savrem enim etnološkim nalazim a o fenom enu krvne osvete. Na osnovu podataka o K ain gan g Indijancim a iz Brazila, René G irard je dao jednu pregnantnu sliku "preddržavnog stan ja” u kojem svako ubistvo pokreće "lančana ubistva” i m ože da se rasplam sa sve do “ socijalnog sam oubistva” : "Covekov strah da će biti ubijen ako on ne ubije, težnja da se preduzm e ’prvi korak', slična ’preventivnom ratu’ u savrem enom svetu, ne može se opisati u psihološkim term inim a. [...] U svetu koji je lišen pravne transcendencije i prepušten nasilju, svako se s pravom boji najgoreg; briše se svaka razlika između ’ paranoidnih projekcija’ i hladne i objektivne procene situacije. [...] Kada se ta razlika jednom izgubi, sve psihologije i sve sociolo­ gije padaju u vodu. Posm atrač koji p ojedincim a i kulturam a deli pozitivne i negativne ocene, ’norm alno’ - ’ n en orm aln o’ , m ora da je neko kom e ne preti opasnost da će biti ubijen" (Zirar, 19 9 0 : 63). 2 9 I sam Hobbes na jednom mestu konstatuje da pravo svih na sve nije ništa bolje od stanja u kojem niko ne bi im ao pravo ni na šta (H obbes, 18 8 9 : 7 2 ). Zbog toga su neki kritičari m islili da bi H obbes bolje uradio da se uopšte nije upu­ štao u pravne konstrukcije i da je jednostavno rekao da u prirodnom stanju niko nema nikakvo pravo (Finn is, 19 8 6 : 2 0 8 ; Steinberg, 1 9 8 8 :12 0 - 1 2 1) .

186

iskorak iz iracionalizma verskih konflikata. Drugo, racionalizaci­ jom interesa samoodržanja, razum otkriva njegove aporije. Racio­ nalno otkriće prirodnog prava priprema u isti mah spoznaju da ono nije dovoljno za obustavu ratovanja i da se mora ići dalje ka­ ko bi se obezbedilo samoodržanje. Zato sledeći stepen racionali­ zacije po Hobbesu vodi otkriću dvadeset prirodnih zakona (Hob­ bes, 1839b: 117-144 i 703) koji dopunjuju prirodno pravo. U pozadini Hobbesove teorije prirodnog prava i pri­ rodnih zakona jeste njegovo razlikovanje između prava i zakona. Dok je pravo sloboda izbora da se nešto uradi ili ne uradi, zakoni su uvek obaveze da se nešto uradi ili da se nešto ne uradi (Hobbes, 1839b: 116 -117). Samim tim, prirodno pravo predstavlja jedno­ stavno racionalizaciju mogućnosti koje pojedinac može da bira u prirodnom stanju. Ali, onog momenta kada pojedinac uvidi da je ta sloboda vrlo varljiva, pošto kratkoročno koristi, dok dugoročno šteti, on dolazi u iskušenje da uskladi oba aspekta prihvatanjem regulativnih zakona. Zato Hobbes može da zaključi da se prirodni zakoni odnose na stvari koje su neophodne radi "konstantnog op­ stanka” (Hobbes, 1841a: 16). Racionalna analiza, dakle, vodi za­ ključku da prirodno pravo može da obezbedi samo privremeni, ali ne i “ konstatntni" opstanak, i da je jedino dugoročno rešenje u udruživanju sa drugim pojedincima (koje muči isti problem) radi podvrgavanja univerzalnim zakonima (Münkler, 1982: 98). Pri­ rodni zakoni tako postaju politička ekstenzija prirodnog prava, sa ciljem da se prevaziđu njegove imanentne protivrečnosti i ograni­ čenosti (Herbert, 19 8 7 :18 5 ). Među dvadeset prirodnih zakona koje Hobbes pominje u Levijatanu, ključna su prva dva. Prvi prirodni zakon direktno interveniše u protivrečnosti prirodnog prava, afirmišući vrednost mira - tamo gde postoji nada da se može ostvariti: "I zato, sve dok traje pravo svakog čoveka na svaku stvar, ne može biti sigurnosti za bilo kog čoveka (koliko god jak ili mudar bio) da poživi vreme koje priroda obično dozvoljava ljudima da žive. Konsekventno, naredba ili opšte pravilo razuma je da svaki čovek treba da teži mi­ ru, sve dok se nada njegovom održanju; a kada ga više ne može održati da može tražiti i upotrebiti sva sredstva i preimućstva ra­ ta” (Hobbes, 1839b: 66). To je, po Hobbesu, u interesu ne samo onih najslabijih i najglupljih nego i onih najjačih i najmudrijih,

187

pošto na taj način izbegavaju rizik da će postati žrtve (samo krat­ koročno) udruženih slabića i glupaka. Društvo tako nastaje iz sve­ sti pojedinaca o jednakosti mogućnosti - da se ubije i da se bude ubijen. Princip jedankosti najvažniji je princip koji mzjedinjuje lju­ de i koji onemogućava bilo kakav harmonični prirodni poredak (Rapaczynski, 1987: 51). Prirodni zakoni ovu jednakost nadomeštaju jednom novom jednakošću: pošto u prirodnom stanju niko ne uživa nikakvu odlučujuću prednost u odnosu na druge ljude, svi treba da se zajedno podvrgnu regulaciji prirodnih zakona (o iz­ uzetnoj situaciji u kojoj ljude pokorava jedan osvajač i uspostavlja tzv. "osvojenu državu" biće više reči u narednom odeljku). Jedna­ kost pred smrću na taj način zamenjuje jednakost pred zakonima. Upravo to sankcioniše drugi prirodni zakon uspostavljajući rav­ notežu slobode - svako drugima priznaje onoliko slobode koliko i sam traži za sebe (Hobbes, 1839b: 118). Time je samoodržanje definitivno redukovano na pravo na samoodbranu, dok su zabra­ njeni pravo na sve stvari (Coady, 19 8 7 :16 7 ) i pravo prvog udarca (Martin, Rex, 1989: 46). Osnovni problem koji je otvorilo Hobbesovo shvatanje prirodnih zakona bio je u tome što oni obavezuju samo in fo­ ro interno, tj. samo načelno, dok im je obavezivanje inforo externo, tj. kao konkretna norma delanja, zavisno od konteksta. Ako je kontekst prirodno stanje, onda niko nije obavezan da sluša pri­ rodne zakone jer bi tako postao samo laka žrtva drugih ljudi (Hobbes, 1839b: 129). Pošto su prirodni zakoni samo hipotetički imperativi razuma oni ne mogu da važe u prirodnom stanju, jer se nijedan pojedinac ne može pouzdati u ostale da će biti koope­ rativni i držati se onoga što obećavaju (Hampton, 1986: 9 0-91). Zato u prirodnom stanju prirodni zakoni jednostavno “ ćute” (Hobbes, 1841a: 63). Na taj način razum se suočava sa novim problemom. Nakon što je racionalizovao samoodržanje u prirodnom pravu i uz pomoć prirodnih zakona razrešio protivrečnosti prirodnog prava, razumu je preostalo da natera prirodne zakone da "progovore” . Taj problem razum razrešava tako što predviđa ugovorno udruži­ vanje ljudi radi oformljivanja artificijelnog i reprezentativnog su­ verena, koji će pozitivirati i silom garantovati prirodne zakone. Na ovo rešenje upućuje već treći prirodni zakon koji od ljudi traži da

188

se pridržavaju ugovornih obaveza. No, pošto u prirodnom stanju ne postoji sila koja bi ljude nateralada ispune svoje ugovorne oba­ veze, ako bi se oni nekim slučajem predomislili i odustali od ono­ ga što je ugovoreno (Hobbes, 1839b: 131), javila bi se potreba za jednim suverenom koji će garantovati ispunjavanje ovih obaveza. Iako treći prirodni zakon nagoveštava najvišu interpretativnu vlast suverena, ona se još uvek ne odnosi na same prirodne zako­ ne, već samo na konkretne ugovorne obaveze koje su stranke pre­ uzele na sebe zaključivanjem nekog ugovora (Ewin, 19 9 1:13 9 ). U nastavku izlaganja, pak, Hobbes će pokazati sklonost da zakono­ davnu vlast suverena tretira kao svojevrsnu (važnim ograničenji­ ma podvrgnutu) primenu najviše interpretativne vlasti, s obzirom na to da građanski zakoni treba da budu ishod pozitiviranja i konkretizacije prirodnih zakona.

5. Društveni ugovor Dosadašnje razmatranje Hobbesove političke filozofije pokazalo je da je prevazilaženje prirodnog stanja nametnulo potrebu da lju­ di shvate zla koja ih zajednički ugrožavaju i da pristupe zaključe­ nju društvenog ugovora. Pretpostavka za taj korak moglo je biti je­ dino prosvećenje ljudi o krajnjim konsekvencama vlastitog intere­ sa. Shvate li pojedinci svoj dugoročni interes na ispravan način, onda se moraju potruditi da izađu iz prirodnog stanja i da zasnu­ ju državu. Time osnovni problem nastanka države postaje kogni­ tivan: “ [...] prosvećenje čoveka o njegovoj principijelnoj spremno­ sti na mir i na određenje principa prava i države, koji vode trajnom i sigurnom miru” (Höffe, 1982: 44). No, put do takve spoznaje dug je i krajnje neizvestan. Ljudi zapravo veoma teško dolaze do isključivo logičkog zaključka o potrebi stvaranja društva, odnosno države, pošto ih neprestano zaslepljuju mogućnosti postizanja (kratokoročne) dobiti i slave: "Sva društva zato nastaju ili zbog dobiti ili zbog slave, tj. ne toli­ ko zbog ljubavi prema bližnjem, koliko zbog ljubavi prema sebi” (Hobbes, 1841a: 5). Ipak, gledano na duži rok, građani jedne drža­ ve mogu biti samo racionalni egoisti, koji su uspeli da shvate svo­ je dugoročne interese i "zastrašujuću” istinu da će te interese mo­ rati da realizuju zajedno u društvu sa dojučerašnjim neprijatelji­

189

ma. To po Hobbesu ima svojih prednosti. Pošto države ne mogu opstati samo na žudnji za dobiti i slavom, dublji osnov stabilno­ sti mora biti ovaj primordijalni strah ljudi jednih od drugih (iz vremena dok su još bili međusobni neprijatelji u prirodnom sta­ nju).30 Tako Hobbes stiže do svoje poznate formule po kojoj je za prelazak iz prirodnog u društveno stanje potrebna saradnja razu­ ma (sa njegovom sposobnošću da spozna prirodno pravo i dvade­ set prirodnih zakona) i tri “ socijabilne" strasti: straha od smrti, želje za stvarima koje život čine udobnim i nade da se te stvari mo­ gu steći uz pomoć rada (industry). Međutim, može se otići korak dalje i pomenute strasti redukovati na samo jednu — strah - kao fundamentalnu. I zaista, Hobbes u nastavku zaključuje da, za sta­ bilnost građanskog društva, “strast na koju se treba osloniti jeste strah” (Hobbes, 1839b: 129) - strah od svakoga ko bi mogao da ubije, da oduzme imovinu (kao i sve druge stvari potrebne za udo­ ban život) ili da onemogući privređivanje samostalnim radom. Ovakvo Hobbesovo poverenje u strah, kao fundamen­ talnu “strasnu" osnovu građanskog društva, ne može se razumeti ako se ne uzme u obzir sholastička tradicija, u kojoj je reč “ strah” (timor) označavala jednu više racionalnu nego emocionalnu delatnost promišljanja budućeg zla, te preduzimanja nekih konkretnih koraka da se to zlo predupredi.31 Pod uticajem ovog nasleđa, Hob30 Iz istraživanja Jana Blitsa proizlazi zaključak da je u kontekstu H obbesove fi­ lozofije istinski prim ordijalni strah kod čoveka —strah od nepoznatog. O n se na ontogenetskoj ravni javlja prvi, pošto još ne iziskuje nikakvo iskustvo. On je. štaviše, prva forma osečanja, pošto se drugi osnovni em ocionalni pokretač kod ljudi - požuda - javlja kasnije, sticanjem iskustva 0 poželjnom objektu (B lits, 19 8 9 : 4 2 1 i dalje). Zato je strah ljudi jednih od drugih prim ordijalan sam o u sm islu njegove izvedenosti iz straha od nepoznatog. 3 1 Racionalističko shvatanje straha m oglo bi da podupre tezu M arka Gavrea po kojoj H obbesova antropologija i teorija građanskog društva nosi u sebi dubo­ ke uticaje kalvinizma. Gavreov osnovni zaključak glasi da "struktura Hobbesovog argumenta sledi onaj Calvinov, sa tom razlikom da je religiozna vera zamenjena razumom" (Gavre, 19 7 4 :15 5 1) - M eđutim , problem sa ovom komparaci­ jom ostaje i dalje u tome što Calvin ljudsku prirodu još ne vidi kao antropolo­ šku konstantu koja se iscrpljuje u sekularnim obeležjim a poput težnje za d obi­ ti ili slavom. Zato on i može da, za razliku od H obbesa, svoju tezu nadoveže na Aristotelovo učenje 0 čoveku kao animal naturae sociale (Saage, 19 8 1: 43). O sim toga, u svom osnovnom racionalističkom stanovištu, Hobbes se pokazuje pre kao sledbenik Ockhamovog nom inalizm a, u kojem je razum ontološki odvo­ jen od vere i upućen na svet čulnih doživljaja (upor. Barnouw, 19 8 1).

190

bes je takođe razlikovao strah (fear) od preplašenosti {being affrig­ hted) (Liard, 19 6 8 :17 2 -17 3 ). U Filozofskim rudimentima Hobbes da­ je jasno razlikovanje između ove dve psihičke pojave: "Prigovara se da je neverovatno da će ljude u građansko društvo naterati strah (fear), jer ako su preplašeni (had been afraid), ljudi neće moći da podnesu uzajamne poglede. Pretpostavlja se, verujem, da je stra­ hovati isto što i biti preplašen. Pod rečju strah podrazumevam iz­ vesno predviđanje budućeg zla; strah se ne svodi samo na bežanje, već i na nepoverenje, podozrenje, obraćanje pažnje; za one koji strahuju sasvim je sporedno da li zaista treba da strahuju. Oni ko­ ji idu na spavanje, zaključavaju svoja vrata; oni koji putuju, nose mačeve sa sobom jer strahuju od lopova. Kraljevine čuvaju svoje obale i granice tvrđavama i zamkovima; gradovi su ograđeni zidi­ nama; a sve to zbog straha od susednih kraljevina i gradova. Čak i najjače vojske, najpripremljenije za borbu, ponekad pregovaraju o miru, strahujući od snage druge strane i iz bojazni da ne budu sa­ vladane. Ljudi se, odista, iz straha osiguravaju bekstvom ili prikri­ vanjem, ako misle da drugačije ne mogu umaći; ali u većini sluča­ jeva borbom i defanzivnim oružjem; a kada se dogodi da se osmele i suoče, oni upoznaju duh jedni drugih. I tada, ako se upuste u borbu, građansko društvo će proizaći iz pobede; ako se pak sporazumeju, iz njihovog sporazuma” (Hobbes, 1841a: 6). Odavde sasvim jasno proizlazi zaključak da samo raci­ onalno utemeljeni strah, kao refleksivni princip samoodržanja i sigurnosti, može biti osnova građanskog društva, dok je instiktivno prouzrokovano duševno stanje preplašenosti bezvredno i predstavlja jednaku opasnost po građansko društvo kao i druge antisocijalne - strasti. Samo oni pojedinci koje pokreće racional­ ni strah i koji traže sigurnost građanskog društva mogu ozbiljno pristupiti zaključenju validnog društvenog ugovora.32 Pri tom će

32 Uzgred se m ože pom enuti da je H obbes razliku izm eđu ugovora (covenant) i pakta (contract) (H obbes, 18 4 1a : 2 0 ; H obbes, 1839 b : 12 1- 1 2 3 ) pravio na tra­ gu rim skopravne distinkcije izm eđu konsenzualnog i realnog pactuma. D ok se prvi odnosi na dve istovrem ene radnje koje se odm ah preduzim aju i na taj način okončavaju sam ugovorni odnos, drugi počiva na poverenju, pošto ba­ rem jedna, ako ne i sve strane, svoje obaveze treba da obave u budućnosti. Prem a tom e (konsenzualni) ugovor označava jedno trajno stanje u kojem je ispunjenje ugovornih obaveza vezano za poverenje (K erstin g, 19 9 7 : 9 2 0 ).

191

Zbir međusobno jednakih osoba, koje strahuju jedne od drugih, ali se ipak racionalno opredeljuju za ujedinjavanje u društvo, odnosno državu, kako bi mogle da se izdržavaju od plo­ dova sopstvenog rada, Hobbes naziva mnoštvom (multitude, multi­ tudei). Njihov cilj jeste da prevaziđu svoje stanje labave povezano­ sti i postanu relativno čvrsto integrisani puk (people, populus). Put od mnoštva do puka vodi preko društvenog ugovora. Međutim, opisivanje tog puta spada među najmutnije i najprotivrečnije delove Hobbesove političke filozofije i zato se mora iščitavati sa po­ sebnom pažnjom. Pre svega uočljivo je da Elementi prirodnog i političkog pra­ va i Filozofski rudimenti, na jednoj strani, i Levijatan, na drugoj stra­ ni, donose različite teorije stvaranja društvenog ugovora i države. Razlike leže u autohtonoj obavezujućoj snazi (društvenog) ugovo­ ra i odnosu između mnoštva i puka. U prvopomenuta dva dela Hobbes je zastupao stanovište da društveni ugovor ima obavezujuću snagu za ugovarače (tj. mnoštvo) i da samim tim predstavlja neposredan pravni osnov države (Hobbes, 1889: 82; Hobbes, 1841a: 82; upor. i Burgess, 19 9 0 : 691; Fukuda, 1997: 58). Prva dr­ žava koja biva stvorena društvenim ugovorom jeste demokratska država (koja kasnije može da promeni uređenje) i u njoj nastaje dualizam mnoštva i puka. Mnoštvo, naime, ne nestaje stvaranjem države nego nastavlja da postoji u vidu podanika, dok vlast od nje­ ga istovremeno čini i suvereni puk. Ceo manevar je očigledno usmeren ka tome da eliminiše razliku, a time i mogućnost sukoba između vladara i puka, koja je u monarhomaškoj teoriji rešavana uz pomoć ugovora o vlasti. Pošto Hobbes odbacuje ugovor o vla­ sti, on sada stapa puk i vladara u jedinstveno političko telo, koje suvereno vlada nad podanicima. Puk, dakle, ne može da postoji bez suverene vlasti, ali se od nje ne može ni razlikovati. On je je­ dinstveno političko telo, čiju jedinstvenu volju omogućava suvere­ na vlast. Prema tome, osobe koje su činile mnoštvo stvorile su su­ verena i kroz njega postale puk, koji je nastavio da obavlja vlast nad njima - sada kao pojedinačnim podanicima. Ako je država u međuvremenu postala monarhija, onda je praktično ceo puk uje­ dinjen u ličnosti monarha (monarh je tada puk!) i nikada ne mo­ že da se pobuni protiv njega. Pravo na otpor puka suverenoj vlasti u ovoj koncepciji više ne bi moglo da postoji, jer bi se pobuna po­

194

danika protiv suverene vlasti morala odvijati kao borba mnoštva sa pukom (tj. građana kao podanika protiv sebe samih kao suve­ rena) (Hobbes, 1841a: 158), što je zaista malo verovatno. Sve u svemu, u koncepciji koju je Hobbes ponudio u Elementima prirodnog i političkog prava i Filozofskim rudimentima građa­ ni zapadaju u svojevrsnu šizofreniju: postojeći i kao mnoštvo po­ danika i kao suvereni puk oni su prisiljeni da biraju između pomi­ renja ta dva identiteta (što praktično znači imperativ da se uvek podvrgavaju onome što od njih zahteva suverena vlast) i stvaranja prvobitnog haosa (u kojem postoji samo mnoštvo individua). Smisao cele ove intelektualne akrobatike bio je da pokaže nepri­ kosnovenu suverenost vlasti (monarha ili skupštine) i nemoguć­ nost podanika da se pobune protiv nje, a da pri tom ne zapadnu u protivrečnost sa samima sobom. Prividnim prihvatanjem teorije pučke suverenosti, Hobbes ju je zapravo doveo do apsurda i obesmislio. S obzirom na Hobbesove rojalističke simpatije i na to ka­ da je nastala (16 4 0 -16 4 2), nema nikakve sumnje da je ova postav­ ka nosila snažnu ideološku poruku: u Engleskoj je monarh suve­ reni puk, dok se Parlament nalazi u poziciji jednog dela mnoštva (čiji drugi deo čine rojalisti, lojalni “ suverenom puku”), koji se neopravdano buni protiv legitimne celine političkog tela oličene u Carlsu I. U Levijatanu se stvari radikalno komplikuju. Hobbes pre svega uviđa besmislenost dihotomije mnoštva i puka u držav­ nom stanju i odlučuje se da mnoštvo definitivno ostavi tamo gde pripada - u prirodnom stanju. Puk, naprotiv, postaje jedini soci­ jalni supstrat države. Drugo, društveni ugovor sada više nema au­ tohtonu obavezujuću snagu i ne može da stvara državu, nego stvara samo jedno prelazno stanje koje još nije država, ali u kojem puk već postoji. Već pomenuto uviđanje nedovoljnosti arbitrar­ nih prepreka za efikasno ograničenje slobode pojedinaca (koje su još bile na snazi u Elementima prirodnog i političkog prava i Filozofskim rudimentima) navelo je Hobbesa da u Levijatanu odbaci mogućnost da društveni ugovor stvara državu. Prelazak iz prirodnog u dru­ štveno stanje učinjen je sada mnogo težim jer "ugovor bez mača jesu samo reči bez snage da pruže sigurnost ljudima” (Hobbes, 1839b: 154). Samim tim, ugovorna obaveza je u Levijatanu već u potpunosti vezana za postojanje državne prisile i ne može pret­

195

hoditi državnom stanju (Hobbes, 1839b: 12 4 -125 ). Pošto je dru­ štveni ugovor jedini ugovor koji se ne sačinjava unutar države i samim tim ne štiti državnim sankcijama, on se od svih ostalih ugovora razlikuje po tome što je proizvod racionalne vere i poverenja ljudi (Kodalle, 1987: 229). No, to još uvek ne znači da dru­ štveni ugovor nije ugovor bez moči. Njegova neposredna uloga jeste samo da okupi buduće građane u jednom prelaznom stanju u kojem moraju biti preduzete izvesne političke radnje kako bi se tek retroaktivno osnažile odredbe društvenog ugovora. Građani na osnovu društvenog ugovora postaju puk, koji još nije suveren i koji tek mora stvoriti vlast kao agens vlastite integracije i subjektiviteta. Hobbes govori da će puk to moći da učini ako se “okupi” na jednom mestu (“people assembled) ” (Hobbes, 1839b: 159), tj. ako odlučuje u jednoj skupštini (assembly). Iako tu skupštinu Hobbes ne naziva ustavotvornom, smisao njegovog rešenja upu­ ćuje na to da puk u međufazi između prirodnog i državnog stanja mora da poprimi relativno institucionalizovanu formu ustavotvor­ ne skupštine, kako bi na njoj doneo akt autorizacije suverena i us­ postavio državu (upor. Tönnies, 19 25: 238-241; Maluschke, 1982: 40 ).37 Rudimentarna koncepcija ustavotvorne skupštine spa­ da u najrevolucionarnije tekovine engleskog građanskog rata. Kao što smo već mogli da vidimo u 6. i 7. odeljku 9. poglavlja, i independenti i leveleri su bili svesni potrebe donošenja ustava na kojem će se temeljiti nova politička zajednica. Leveleri su otišli ko­ rak dalje od independenata i dali se na sastavljanje Pučkog sporazu­ ma koji je trebalo da potpiše (potencijalno) ceo engleski puk i da tako postane ustav u doslovnom značenju društvenog ugovora. No, nevolja sa tim projektom ležala je u tome što levelere niko ni­ je ovlastio da sačine novi ustav i što je sama zamisao njegovog potpisivanja nosila sa sobom brojne manjkavosti. Sta ako ga ne potpiše cela nacija? Da li je dovoljno da potpiše samo polovina na­ cije? Da li u tom slučaju preostalu polovinu ustav obavezuje? Sve 37 O vo je jedino rešenje kojim se m ože izbeći G ierkeova konstatacija da je kod H ob besa "ličnost puka um rla istovrem eno sa njenim rođenjem ” (G ierke, 19 13 : 3 2 8 ). "Ličnost puka” bi - pre nego što je "p ro g u ta” Levijatan - u formi ustavotvorne skupštine poživela tam an toliko da postavi ustavne temelje za nastajuću državu i izvrši akt autorizacije.

ip6

ove dileme pokazuju se iz levelerske perspektive nerazrešivim. Obrnuto, iz perspektive Hobbesovog državotvornog puka (kao ustavotvorne skupštine) one postaju sasvim razrešive. Međutim, odmah na početku izlaganja Hobbesovih rešenja za navedene dileme treba reći da je njegova teorija u ovom delu najprotivrečnija. Današnjem čitaocu čini se kao da je Hobbe­ sov logični, sistematični i dosledni um na ovom mestu zašao u jedno toliko novo područje da mu ni samom nisu odmah bile ja­ sne sve posledice koje odatle proizlaze. Pogledajmo pre svega sa­ držaj društvenog ugovora, za koji je već rečeno da stvara puk. Za razliku od Elemenata prirodnog i političkog prava i Filozofskih rudimenata, u kojima je društveni ugovor regulisao isključivo odustajanje od otpora suverenu kako bi se zauzvrat dobili mir i sigurnost (Hobbes, 1889: 111; Hobbes, 1841a: 91), u Levijatanu se prvi put pojavljuje i autorizacija. Hobbes sada piše da bi svi budući građa­ ni trebalo da izjave otprilike sledeće: "Ja autorizujem ovog čoveka ili ovaj skup ljudi i prenosim na njih svoje pravo da vladam so­ bom, pod uslovom da im i ti takođe predaš svoje pravo i autorizuješ sve njihove radnje” (Hobbes, 1839b: 158). Interpolacija autori­ zacije u tekst društvenog ugovora pokazuje se, međutim, kao neuspela, pošto stvara niz nejasnoća i protivrečnosti, među kojima su dve posebno značajne. Kao prvo, formulacija društvenog ugovora stoji u di­ rektnoj suprotnosti sa onim što Hobbes opisuje u nastavku kao aktivnost puka na ustavotvornoj skupštini. U momentu zaključe­ nja društvenog ugovora pojedinci (još kao mnoštvo) ne mogu znati ko će biti suveren i zato ne mogu da autorizuju određenog čo­ veka ili skup ljudi. To ostaje da učini puk tek kada bude okupljen u ustavotvornu skupštinu. Hobbesov pokušaj da čin autorizacije pomeri u fazu zaključenja društvenog ugovora motivisan je nje­ govim paradoksalnim nastojanjem da suverena ostavi u prirod­ nom stanju. Zbog toga bi navodno onaj ko je viđen za suverena trebalo da bude izuzet iz članstva u puku, tj. on ne bi trebalo niti da zaključi društveni ugovor, niti da učestvuje u radu ustavotvor­ ne skupštine. Takvo rešenje je u potpunoj suprotnosti sa slobo­ dom puka da na ustavotvornoj skupštini odabere oblik državnog uređenja koji mu najviše odgovara. Jer, ako budući suveren nije potpisnik društvenog ugovora i ne čini deo puka, onda buduća

197

država može samo uz velike poteškoće biti aristokratija, dok demokratija ne može biti nikako (pošto bi svi potpisnici društvenog ugovora trebalo da u isto vreme ostanu u prirodnom stanju). Osim tog problema, kako primećuje S. W. Wood, Hobbesova identifikacija suverena već u prirodnom stanju (tj. u momentu za­ ključenja društvenog ugovora) u potpunom je neskladu sa ranije opisanom egoističkom i nepoverljivom prirodom pojedinaca. Neshvatljivo je zašto bi takvi pojedinci još u prirodnom stanju odlučili da jednog ili više svojih neprijatelja poštede od ulaska u društveno stanje i zatim mu/im se potpuno pokore kao podanici. Zato je po Woodu jedino logički koherentno rešenje u Levijatanu moglo da bude da pojedinci prilikom zaključenja društvenog ugovora još ne znaju ko i kakav će biti suveren, ali da znaju da to sigurno neće biti niko ko nije potpisao društveni ugovor (Wood, 19 9 3:5 14 ). Ništa manji problem od autorizacije nije ni problem prenošenja “prava vladanja sobom" na suverena. Osim toga što ovaj prenos ne može da usledi u fazi zaključenja društvenog ugo­ vora (pošto, kako smo videli, suveren još ne može biti poznat), protivno je težnjama celokupne Hobbesove filozofije da pojedin­ ci izvrše otuđenje “prava vladanja sobom” (upor. takođe i Wood, 1993: 518 -520 ). Kao što ćemo još moći detaljnije da vidimo u osmom odeljku posvećenom Hobbesovoj postavci osnova za od­ bijanje poslušnosti suverenu, pojedinac ne može u potpunosti da se odrekne ovog prava, pošto je njegovo pravo na samoodržanje neotuđivo. Zato pojedinci mogu da na suverena prenesu pravo da nad njima vlada samo do onog momenta dok se u društvenom stanju ne osete isto tako ugroženim kao što su bili u prirodnom stanju. Kao što i Howard Warrender primećuje, strah i želja za si­ gurnošću su za Hobbesa ne samo pokretači koji čoveka podstiču da izađe iz prirodnog stanja, nego su i vodiči njegovog razuma da prepozna kada je u društvenom stanju ponovo toliko ugrožen da mora pribeći sredstvima rata, karakterističnim za prirodno sta­ nje: “Ako se Hobbesova teorija, kao što sugerišemo, sastoji u to­ me da sam obavezan svojim sporazumom, osim ako ga neki na­ knadni uzrok straha ne obesnaži, funkcija suverena nije u tome da sporazum koji je već bio nevažeći osnaži, već da predupredi (uklanjajući svaki naknadni uzrok straha) obesnaženje sporazu­

198

ma koji već važi." To znači da “je obaveza pojedinca zavisna od ‘dovoljne sigurnosti’, i gde ta sigurnost nedostaje ona može svo­ je održanje obezbediti putem bilo kog sredstva koje joj izgleda opravdano u pogledu njenih sopstvenih okolnosti i strahova” (Warrender, 19 6 1: 44 i 320 -321). Postojanje ovih problema lakše je shvatiti kada se uzme u obzir vreme kada je pisan Levijatan i aktuelni spor oko Iz­ jave lojalnosti u engleskoj republici. Svoju staru ideju o dva jedna­ ko legitimna načina nastanka države - putem institucije i putem osvajanja (upor. Hobbes, 18 8 9 :12 6 i Hobbes, 1841a: 10 8 ) - Hob­ bes je preuzeo i u Levijatanu (Hobbes, 1839b: 159). U "Pregledu i zaključku” , koji su najdirektnije vezani za spor oko Izjave lojalno­ sti, Hobbes se čak posebno vraća na to da obrazloži obavezu po­ danika na pokornost osvajaču (Hobbes, 1839b: 703). On čak ide toliko daleko da ismeva težnje engleskih legitimnih monarha da svoju vlast legitimiraju “ pravednošću stvari Viljema Osvajača i nji­ hovim pravolinijskim i najneposrednijim poreklom od njega” (Hobbes, 1839b: 705; upor. i Baumgold, 2 0 0 0 : 35-36). Poruka je jasna: Viljem Osvajač je jednom u prošlosti osvojio Englesku i us­ postavio suverenu vlast, koju su kasniji kraljevi mogli da nasleđuju samo dok nije došao novi osvajač i svoje pravo suverene vlada­ vine zasnovao na novom ugovoru sa podanicima.3* Taj osvajač je zaista došao 1649. u obliku Krnjeg parlamenta i okončao prava poslednjeg kralja koji je legitimitet svoje vlasti temeljio na pravu stvorenom osvajanjem Viljema Osvajača. A pošto je aktuelna po­

38 D eborah Baum gold greši kada H obbesovu odluku da u Levijatana ubaci p o­ stavku o autorizaciji objašnjava "transparentno kao odbranu m onarhije Stjuarta” (Baum gold, 2 0 0 0 : 3 1). N ije sporno da je najvažnija funkcija koju ima princip autorizacije da ojača vezu izm eđu suverena i podanika (nadovezujući se na veze koje sam društveni ugovor po sebi ima izm eđu podanika, tj. po­ jedinaca koji ulaze u društvo) i uskraćuje im m ogućnost pobune protiv suve­ rena. A li suveren čija se vlast ojačava autorizacijom podanika nije nužno legi­ tim ni m onarh, nego m ože biti i osvajač (autorizacija važi i za njega jednako kao i za legitim nog m onarha). Zato potencijalni beneficijar autorizacije u Le­ vijatanu može biti Krnji parlam ent jednako kao i Carls II. Staviše, uzimajući u obzir ono što je H obbes pisao u "Pregledu i zaključku’’ pre bi se m oglo re­ ći da je Krnji parlament onaj osvajač čiju aktuelnu vlast Levijatan ponajviše legitim iše.

199

litička situacija u Engleskoj nametnula potrebu da se opravda no­ va “osvajačka" vlast Krnjeg parlamenta i da se putem Izjave lojal­ nosti pribavi eksplicitina "saglasnost puka” sa “ novim” suverenom-osvajačem, to je Hobbes uložio poseban napor da marginalizuje razlike između institucije i osvajanja kao konstitucionalne osnove države. Osvajanje zato ne može biti obična pobeda u ratu, već to postaje tek na osnovu - eksplicitnog ili čak implicitnog pristanka podanika bivšeg suverena na podređivanje pobedniku u ratu (Hobbes, 1839b: 705). Ovaj pristanak postaje dovoljan raz­ log za konstataciju da je uspostavljena jedna sasvim “ normalna" država, koja se u daljem toku njenog funkcionisanja uopšte neće razlikovati od države uspostavljene putem institucije. Jedina raz­ lika koju je Hobbes bio voljan da prizna u trenutku uspostavljanja države - a koja se sastoji u tome što se podanici suverenu-osvajaču pokoravaju zato što svi strahuju od njega, a ne jedni od drugih (Hobbes, 1839b: 185) - za dalji razvoj stvari se pokazuje iznena­ đujuće beznačajnom. I zaista, teško je oteti se utisku da bi poje­ dinci koji ulaze u osvojenu državu morali biti naročito srećni da se dogodi da je upravo onaj koga se najviše boje - tj. suveren-osvajač - ujedno i onaj ko kod njih pobuđuje najviše poverenja da će šti­ titi njihova osnovna prava. Sasvim je očigledno da Hobbesov posebni koncept dr­ žave nastale iz osvajanja uzrokuje velike probleme u kontekstu opšte teorije koju donosi Levijatan. Prvo, obesmišljen je problem prelaska iz prirodnog u društveno stanje (koji je Hobbesa toliko okupirao svojom težinom u prva dva dela Levijatana), jer se sada svako osvajanje pokazuje kao sasvim legitimni osnivački čin drža­ ve (u kojoj će podanici jednostavno ćutke - tj. “implicitno” - trpeti svog osvajača). Staviše, Hobbes je otišao toliko daleko da je na kraju Levijatana napisao da “jedva da postoji država u svetu čiji bi se počeci mogli opravdati prema savesti” (Hobbes, 1839b: 706). Ako je zaista tako, onda se postavlja pitanje da li je isprav­ no za osnovni problem Levijatana izabran problem sporazumnog izlaska racionalnih egoista iz prirodnog stanja ili je umesto toga možda najviše pažnje trebalo posvetiti uslovima pod kojima se osvojeni podanici podređuju suverenoj vlasti osvajača. Drugo, time što puk implicitno prihvaćenu vlast osvajača tretira kao osnovu za nastanak države, relativizovan je značaj društvenog

200

ugovora stricto sensu, dok je cela zamisao države redukovana na pu­ ku razmenu poslušnosti podanika za sigurnost koju treba da obezbedi suveren. Tom logikom se čak i Izjava lojalnosti mogla tumačiti kao ugovornopravni osnov nastanka engleske republike! Naravno, moglo bi se reći da je jedna takva uprošćena koncepcija upravo bila u skladu sa namerama zagovornika Izjave lojalnosti i da je na sasvim pristojan način umirivala savest svakog Engleza koji ju je potpisao. Međutim, time su marginalizovani problemi autorizacije i reprezentacije, koji bi tre­ balo da igraju glavnu ulogu u državi nastaloj na osnovu insti­ tucije. Ako je za jednu legitimnu suverenu vlast dovoljno da ima prećutnu saglasnost podanika (kao u slučaju osvajača), onda je slobodno i intencijalno prihvatanje političke obaveze (kao u slučaju kada je suverena vlast proizašla iz institucije) sa­ svim izlišno (Schochet, 19 9 0 : 59). Naposletku, treće i najva­ žnije, ako suverena vlast (osvajača), odnosno država, nastaje na osnovu pristanka podanika ranijeg (pobeđenog) suverena, onda je to povratak na pozicije Elemenata prirodnog i političkog prava i Filozofskih rudimenata. Već sm o imali prilike da vidim o da je u Levijatanu koncepcija nastanka suverene vlasti putem insti­ tucije (tj. ustavotvorne skupštine) podrazumevala da iz dru­ štvenog ugovora može proizaći samo puk, a ne i suverena vlast (tj. država), i da se sama ta institucija zbiva nakon zaključenog društvenog ugovora, a ne pre njega (kao kada je u pitanju čin pobede nad starim suverenom). Otuda, reći da država može da nastane saglasnošću puka, kojom se legitimiše pobeda osvaja­ ča nad starim suverenom, znači zapravo reći da je država samo pravna forma za ranije već uspostavljene faktičke odnose moći, da suverenost (kao izraz ovih odnosa moći) prethodi državi i da suveren nije puk, nego osvajač (koji kasnije u državi postaje bilo monarh bilo aristokratska skupština). A to je upravo ono što Hobbes u ćelom svom Levijatanu najviše pobija. Imajući, naime, pred očima monarhomaške teorije o ugovorima suvere­ nog puka sa Bogom i sa vladarom, Hobbes je, baš kao i leveleri, nastojao da pokaže da su takve konstrukcije logički nemo­ guće, koristeći se argumentom da su takvi ugovori besmisleni jer u prirodnom stanju ne postoji suveren, tj. opštepoznati i opštepriznati arbitar, koji bi kažnjavao kršenje bilo kakvog

201

sporazuma između pojedinaca (Hobbes, 1839b : 16 1) .39 Ista tà primedba okreće'se protiv samog Hobbesa kada postulira dr­ žavu koja nastaje iz osvajanja, odnosno saglasnosti osvojenog puka sa svojim suverenom-osvajačem: kako je ovaj već i pre to­ ga de facto suveren, pristanak podvlašćenih je za same odnose moći irelevantan. Pošto u prirodnom stanju nema nikakve in­ stance koja bi stajala nad suverenom-osvajačem, to je on slobo­ dan da čini šta hoće, sasvim nezavisno od toga da li mu se puk pokorava dobrovoljno ili pod pretnjom gole sile. Drugim reci­ ma, pošto je suveren-osvajač postao arbitar još pre davanja pri­ stanka puka, to je sam ovaj čin postao izlišan: suveren-osvajač može (a po pravilu i hoće) proglasiti postojanje pristanka osvojenog puka, čak i ako ono nikada nije dato. "Im plicitni” pristanak - koji praktično nalazi granice samo u podizanju oružane pobune puka — pruža u tom smislu gotovo neiscrpne mogućnosti. To vodi natrag ka problemu određenja sadržaja društvenog ugovora. Ako se prihvati opcija u kojoj i stečena dr­ žava nastaje iz društvenog ugovora, onda ovaj ugovor ima ka­ rakter obične ugovorne razmene poslušnosti za sigurnost i za­ pravo se ne može uzeti kao temelj države, jer, država podrazumeva institucije, a institucije se ne mogu stvoriti bez ustava. Sam im tim, redukovani sadržaj društvenog ugovora iz koga nastaje stečena država ne može biti dugog veka i vremenom mora da preraste u određeni ustavni aranžman. A to Hobbesa ponovo suočava sa imperativom da suveren i puk otpočnu pre­ govore i svoj incijalni društveni ugovor tako prošire da on mo­

39 H obbes, istina, pokušava da form uliše još jedan argum ent po kojem je ugo­ vor o vlasti sa suverenom (a to se m ože prim eniti i na ugovor o "ispravn oj v e­ ri” sa Bogom ) tehnički neizvodljiv: suveren ne m ože da zaključi ugovor ni sa celim m noštvom , ni sa svakim pojedincem pon aosob (H obbes, 18 39 b : 16 1). O va dilem a se pokazuje lažnom pošto suveren - u slučaju kada nastaje na osnovu institucije - tehnički m ože da p otp iše ugovor sa pukom koji postoji u form i ustavotvorne skupštine. N akon što je m noštvo ostalo u prirodnom stanju, a pojedinci se ujedinili u puk, ne p ostoje nikakvi razlozi principijelne prirode da puk, predstavljen u ustavotvornoj sku pštin i, ne zaključi ugovor o vlasti sa suverenom. M ogućnost kažnjavanja u slučaju kršenja takvog u govo­ ra (bez obzira na to koja strana ga je preduzela) predstavlja u svakom sluča­ ju poseban problem.

202

že da im posluži kao instinski konstitucijalni temelj države. Ovi problemi, koji leže u samoj srži koncepcije države nastale iz osvajanja, pokazaće se kao ključni za Hobbesovo nerazumevanje razloga za propast engleske republike. Kao što ćemo još u 2. odeljku 12 . poglavlja moći da vidimo, Hobbesova zabluda da su Englezi pod Krnjim parlamentom i Cromwellom "m irno živeli” zahvaljujući srećnom funkcionisanju razmene poslušno­ sti za sigurnost prikriva aporije njegove teorije društvenog ugovora i realnu nem ogućnost da objasni zašto je propao repu­ blikanski eksperiment i zašto su Englezi, posle brzog smenjivanja tri "uzurpatora” (Richarda Cromwella, Krnjeg parlamen­ ta i D ugog parlamenta) odlučili da pozovu Čarlsa II da se "vra­ ti” na presto. No, ostavimo za sada po strani sporni slučaj nastan­ ka države iz osvajanja i istoriju Engleske u drugoj polovini 17. veka, pošto će o tome biti još reči u 12. i 13. poglavlju. Umesto toga, pogledajmo kako stvari stoje u državi koja nastaje na osno­ vu institucije (tj. iz ustavotvorne skupštine). Već je bilo reči o to­ me da za Hobbesa puk predstavlja rezultat stvaralačke sposob­ nosti racionalnih egoista, što je zaista bilo bez presedana u do­ tadašnjoj istoriji socijalne misli. Ni kod Calvina, ni kod monarhomaha još nema nagoveštaja da je puk veštački proizvod racio­ nalnih egoista, niti da su njihovi dugoročni interesi, odnosno subjektivitet, ono što država treba kasnije da štiti. Zato je Hob­ besova ideja artificijelno nastalog puka (u cilju zaštite njihovih dugoročnih interesa) bila velika novina koja je utrla put filozof­ skim naporima za utemeljenje ustavne države (Saage, 19 8 1:4 5 ). Ono što puk prvo treba da učini nakon zaključenja društvenog ugovora jeste da se okupi na ustavotvornoj skupštini sa ciljem da prenese vlast sa puka na jednog čoveka ili skup ljudi i na taj način ga/ih učini suverenim. Za ovaj prenos vlasti na (budućeg) suverena Hobbes izričito napominje da se odvija uz "saglasnost okupljenog puka” (by the content o f the people assembled) (Hobbes, 1839b: 159). Puk je u svojoj ustavotvornoj aktivnosti potpuno slo­ bodan. Na samom početku Levijatana Hobbes konstatuje da je dr­ žava velika mašina koju ljudi stavljaju u pogon isključivo svojim “ paktovima i ugovorima” (Hobbes, 1839b: X). Ne postoje nikakvi

203

"stari ustav” ili "fundamentalni zakoni” , koje bi puk trebalo da “štiti” ili da im se "vraća”. Sastavljen od racionalnih egoista, puk može slediti samo svoje prosvećene interese i nema nikakvog raz­ loga da bude sputan prošlošću. Celim Levijatanom provejava sna­ žan antitradicionalizam i racionalizam, koji je u najvećoj mogućoj opreci sa tada vladajućim engleskim tradicionalizmom. To se, uo­ stalom, ne odnosi samo na konstitutivni akt, nego i na kasniji ži­ vot države: ako je neka nova istina pouzdano dokazana država ne­ će propasti ako je prihvati i napusti “stare greške" (Hobbes, 1839b: 711). To znači da država ne sme robovati prošlosti i da se mora razvijati u skladu sa razvojem prosvetiteljstva. Na jednom mestu u tekstu Levijatana, Hobbes čak piše da uopšte ne zna šta je sadržaj (starih i) fundamentalnih zakona (oko kojih su se tada lo­ mila koplja između rojalista, independenata, prezbiterijanaca i levelera), ali zato daje svoj predlog: to su oni zakoni bez kojih se dr­ žava raspada u anarhiju (Hobbes, 1839b: 275). Nigde u sedamnaestovekovnoj Engleskoj revolucionalni kontraktualizam nije radi­ kalnije uklonio sve oblike tradicionalizma, uključujući i sam tradi­ cionalni kontraktualizam. Prva stvar koju ustavotvorna skupština treba da učini po okupljanju jeste da se opredeli za način donošenja odluka veći­ nom glasova (Hobbes, 1839b: 151). Ovo je potrebno zato što je među ljudima uvek prisutna razlika u mišljenju i zato što bi zahtevanje da se sve odluke donose jednoglasno blokiralo rad ustavo­ tvorne skupštine. Prihvatanjem većinskog principa u odlučivanju svi članovi ustavotvorne skupštine obavezuju se da će prihvatiti sve odluke koje budu donete, bez obzira na to da li su glasali za ili protiv njih. Po mišljenju Ferdinanda Tönniesa, sledeći korak usta­ votvorne skupštine trebalo bi da bude konstatovanje (deklaracija) osnovnih prava čoveka, koja se sva mogu dedukovati iz prava na ličnu sigurnost (Tönnies, 19 25: 238). Iako bi se reklo da je ovakvo Tönniesovo čitanje Levijatana pre interpolacija kasnije ustavne istorije nego interpretacija onoga što u njemu zaista piše, ne treba smetnuti sa uma već pomenuti problem ograničenja u prenosu vlasti sa pojedinaca (prvo na puk, a zatim i) na suverena. Naime, pošto pojedinci nikada ne mogu otuđiti jedan deo vlasti nad so­ bom, koji se tiče njihovog sopstvenog samoodržanja, oni bi na ustavotvornoj skupštini morali da preciziraju u kom obimu pro-

204

sleđuju vlast suverenu.40 A to bi onda zaista bila samo preformulisana deklaracija osnovnih prava čoveka, koju pominje Tönnies.4' Ono što ustavotvorna skupština nedvosmisleno mora da reši jesu pitanja kako će izgledati i ko će biti suveren (Hobbes, 1839b: 159). To znači da ustavotvorna skupština mora prvo da od­ luči kakvo će biti državno uređenje (monarhija, aristokratija ili demokratija), tj. da li će za suverena imati jednu osobu ili skupštinu (sa samo nekolicinom članova ili sa celim pukom). Ukoliko se opredeli za monarhiju ili aristokratiju, ustavotvornoj skupštini će preostati poslednji zadatak da izabere monarha, odnosno članove (nove "zakonodavne”) skupštine. Time se posao ustavotvorne skupštine završava i ona se raspušta, prepuštajući suverenu da da­ lje vlada samostalno (uključujući tu i pravo imenovanja svoga naslednika).

4 0 Tim e se, inače, ne pobija H obbesovo nastojanje da kom petencije ustavotvor­ ne skupštine ostavi sam o u oblasti transfera vlasti i da predupredi svaki po­ kušaj njenog uređenja (što već op asn o vuče ka podeli vlasti). Pošto je vlast jedna, nedeljiva i neprom enljiva, ona se ne m enja prilikom prelaska iz pri­ rodnog u društveno stanje. Bilo da država na kraju postane dem okratska, aristokratska ili m onarhijska, vlast će uvek biti jedna te ista (M artin, Rex, 19 8 9 : 43). M eđutim , to ne znači da ustavotvorna sku pštin a nem a pravo da reguliše granice do kojih vlast sm e da ide u ugrožavanju pojedinčeve privat­ ne sfere. K ako ćem o još u 8. odeljku ovog poglavlja moći da vidim o, H obbes je uložio popriličan trud da povuče crtu izm eđu javnoj intervenciji podložne i neprikosnovene privatne sfere pojedinca. Z bog toga bi bilo potpuno u du ­ hu njegove političke filozofije da ustavotvorna skupština sam a (ali u duhu prirodnih zakona) odredi one granice vlasti suverena do kojih je H obbes sti­ gao čistom spekulacijom . 41 Pažljiviji proučavaoci H obbesove političke filozofije takođe su došli do za­ ključka da to što H obbes nije bio vatreni propagandista neotuđivih osnovnih prava čoveka, poput Lockea i M adisona, još ne znači da ih nije na svoj način zastupao. Jam es Stoner Jr. je tako sm atrao da je H obbes, iako nije nikada go­ vorio o svojini kao pravu koje je nadređeno suverenu u sm islu u kojem će to činiti kasnije Locke i M adison, svakako sm atrao da su svojina i prosperitet one pogodnosti koje se plaćaju gubitkom prirodne slobode i koje moraju imati svaku moguću državnu zaštitu (Stoner, 19 9 2 : 14 9 ). Jo š dalje su otišli Jürgen Haberm as i Frank Colem an, po kojem a je H obbes bio bezm alo ute­ m eljitelj liberalizm a (H aberm as, 19 8 0 : 7 2 -7 3 ; Colem an, 19 7 7 : 9 5). M ožda najodmereniju ocenu nalazim o kod Patricka Neala, koji u H obbesu vidi za­ četnika "vulgarnog liberalizm a'', tj. liberalizm a koji operiše sa tzv. modus vi­ vendi m odelom poretka (N eal, 19 9 3: 6 2 3).

205

6. Reprezentativni suveren U Filozofskim rudimentima Hobbes je nabrojao četiri koristi koje po­ danici imaju od svake države, bez obzira na to kako je nastala: i) za­ štićeni su od svih spoljnih neprijatelja, 2) zaštićen im je unutrašnji mir, 3) mogu da privređuju i stiču materijalna dobra u skladu sa jav­ nom bezbednošću, i 4) mogu da "uživaju bezopasnu slobodu” (Hobbes, 1841a: 169).42 Podanici reprezentativnog suverena iz Le­ vijatana stiču, pored pomenute četiri koristi, još i mogućnost da ovaj zastupa njihove interese, umesto da vlada kako ga je volja (Pit­ kin, 1993:483). Međutim, kod Hobbesove teorije reprezentacije in­ teresa treba biti veoma oprezan. Po Hobbesu glavni interes svih po­ danika je da imaju obezbeđen miran i siguran privatni život. Ali, pošto su protivrečni, nedosledni i skloni svakovrsnim predrasuda­ ma, nije ništa neobično što podanici svoje različite interese požele da realizuju na način koji ugrožava opšti mir i sigurnost. Svako se po Hobbesu rađa sa "prirodnim razumom", ali to ne vodi sveopštem razumevanju među ljudima, već samo uspostavljanju sagla­ snosti među ljudima “u određenoj meri i u pogledu određenih stva­ ri" (Hobbes, 1839a: 1). Staviše, među ljudima nikada ne može spontano da se uspostavi konsenzus o ključnim pitanjima mog i tvog, dobrog i lošeg, pravednog i nepravednog itd. i zato mora postojati jedna nadređena instanca koja će u sporovima donositi meritorne odluke o tome kada je koja strana u pravu, a kada nije (Hobbes, 1841a: 77-79). Ne nastane li ova instanca i nastave li pojedinci da slede svoje egoističke interese, odnosno strastima zaslepljene savesti,43 neprekidno nastavljanje rata postaje neminovno. 4 2 "Bezopasn om slobodom " H obbes je označavao prava koja podanici uživaju na osnovu pozitivnih građanskih zakona (H obb es, 18 4 1a : 18 0 ). 43 Reinhart Koselleck s pravom ukazuje na značaj ove novine, koju H obbesova socijalna filozofija donosi u odnosu na ranije, prevashodno protestantske te­ orije: “ Reform atorski pokret i njim e p odstaknuto pluralizovanje religijskih instanci gurnuli su čoveka na njegovu savest kao poslednji oslonac. Savest kojoj nedostaje orijentir u spoljašnjem svetu izopačava se u idola sam odo­ voljnosti. N ije čudo što je upravo ova savest zaraćenim partijama davala od­ važnost i energiju za dalje borbe. Puka savest koja se, kako kaže H obs, drzne da zaposedne tron, nije sudija nad d obrim i zlim , nego izvor zla sam og. Nije volja za moć bila ta koja je raspirivala građanski rat, nego isto tako - i tu leži odlučujući korak koji je načinio H ob s - pozivanje na savest kojoj nedostaje oslonac u spoljašnjem svetu” (K ozelek, 19 9 7 : 5 8 ).

206

Pošto se po Hobbesa građani ne mogu složiti oko jed­ nog pozitivnog koncepta pravde, otpada mogućnost aristotelijanskog polisa. Hobbes, štaviše, uništava sve ostatke tog polisa, kao najšire zajednice ljudi, proizašle iz tzv. prvih zajednica (protaikoinoniai) —porodice i plemena —u kojoj se, bez brige za preživaljavanje, teži ispravnom životu. Na drugoj strani, ono što je za Ari­ stotela bio oikos za Hobbesa zapravo postaje polis: na opštosti i au­ toritetu zasnovana zajednica suočena sa problemom preživljava­ nja (Habermas, 19 8 0 : 53-54; Nonnenmacher, 1989: 64-65). An­ tičko učenje o ispravnom životu doživljava kod Hobbesa možda najzanimljiviju transformaciju. Jednim delom ono biva otpisano kao inkompatibilno sa individualnom slobodom, dok drugim de­ lom ipak uspeva da preživi u teoriji prirodnih zakona. Hobbes in­ sistira na tome da antički (republikanski) pojam slobode nije imao ništa sa slobodom pojedinca, već se svodio na slobodu repu­ blike, tj. same države. A to što je država slobodna ne mora značiti da će i njeni građani biti slobodni. Između te dve vrste slobode ne postoji nikakva nužna međuzavisnost (Hobbes, 1841a: 134-135; Hobbes, 1839b: 2 0 1). Ovde se Hobbes nesumnjivo nalazi na mo­ dernom liberalnom tlu, braneći slobodu pojedinca od svake mo­ gućnosti da bude "progutana” u neprozirnim kolektivima pod iz­ likom realizacije moralnih vrlina. Pritom Hobbes ne odbacuje an­ tičku filozofiju zato što se poziva na moralne vrline, već zato što zanemaruje nagonsko-egoističku prirodu čoveka. Moralne vrline isuviše često prate čovekove destruktivne strasti i pretvaraju se u faktor socijalne dezintegracije da bi se jedna stabilna država slo­ bodnih građana mogla na njih osloniti. Zato su za Hobbesa antič­ ke teorije "hermafroditska mnjenja” (Hobbes, 1839b: XIII), tj. sa­ mo polovično tačne: one se univerzalno zalažu za poštovanje mo­ ralnih vrlina, propuštajući da uoče granicu preko koje se ove vrli­ ne od socijalno-integrativnih pretvaraju u socijalno-dezintegrativne sile. Takav stav prema antičkim teorijama otkriva da Hobbes ne odbacuje u potpunosti moralne vrline. Štaviše, i on je, na tragu an­ tičkih filozofa, smatrao da bez vrlina nema društva. On je samo odbijao da svoje antičke prethodnike na polju filozofije sledi tamo gde su oni bili slepi za čovekovu nagonsko-egoističnu prirodu ko­ ja narušava mir i političku stabilnost (Ewin, 19 9 1:14 5 -14 6 ). Mera moralnih vrlina koju je Hobbes smatrao optimalnom za jednu sta­

207

bilnu državu mogla bi se ograničiti na onih dvadeset prirodnih za­ kona, koji svoj pozitivnopravni izraz moraju naći u građanskim zakonima. Osnovna premisa Levijatana glasi da se svi ljudi koji poznaju prirodno pravo i prirodne zakone mogu složiti oko zala koja ih sve jednako ugrožavaju u uslovima nepostojanja pouzdane državne zaštite: smrti, bolesti, povreda ili nemogućnosti da se prehrane sopstvenim radom. To može biti dovoljno za nastanak i opstanak jedne države, ukoliko ona uspe da obezbedi mehanizme koji će, s jedne strane, stimulisati racionalne kapacitete ljudi (na­ ročito u pogledu razrade prirodnih zakona), a, s druge strane, ob­ uzdavati njihovu destruktivnu i nagonsko-egoističnu prirodu (Bloom, 1975: 652 i dalje).44 U svakom slučaju, za Hobbesa drža­ va nikada ne može biti u stanju da ukine prirodno nepoverenje među ljudima, nego samo da ga potisne i drži ga na podnošljivom minimumu (Freund, 19 8 2 :12 0 ).45 Zato je toliko važno da se u dr­ žavi uspostavi javna sfera unutar koje će se moći efikasno razrešavati svi sukobi koji izbijaju na privatnom planu. Koncept repre­ zentativnog suvereniteta živi od napetosti između racionalnih ka­ paciteta ljudi koji im omogućavaju da prihvate nužnost javne sfe­ re (sa njenim zakonima koji su racionalno obrazloživi) i egoistič-

44 Bloom ova kritika ne važi sam o za Raw lsa, nego važi i za H aberm asa, pošto i on sm atra da kod H obbesa postoji nerazrešiva protivrečnost izm eđu prirod­ nih zakona (koji se m ogu svesti na H ristovo zlatno pravilo) i političkog si­ stem a egoizm a (upor. H aberm as, 1 9 9 3 :1 2 0 - 1 2 1 ) . 45 Iz zanim ljive analize M arshalla M issn era proizlazi zaključak da je H obbes pretpostavljao da nepoverenje m eđu ljudim a proizlazi iz njihove nem oguć­ nosti da saznaju porive i nam ere d rugih ljudi, pa čak i onih koji su im n aj­ bliži. D estruktivnost i egoizam (baš kao i solidarnost i spo so bn ost za lju­ bav) veom a variraju kod ljudi, ali ljudi nikada ne m ogu sa sigurn ošću da utvrde kada i kolika op asn ost im preti od drugih ljudi. Pošto su ljudi životi­ nje koje imaju velike kapacitete učenja, oni razvijaju svoje porive i strasti na osnovu iskustva i ne ostaju zarobljeni nikakvim nagonskim determ in i­ zm om . M eđutim , upravo ovo proširenje iskustva i inoviranje nagon a d ovo­ di do reakcija i-ponašanja koji su nepredvidljivi za druge ljude. K ako ne m o­ gu da se oslone na iskustvo i racionalno predviđanje, ljudi nužno razvijaju podozrenje i nepoverenje prem a drugim lju d im a, iz čega proističu posledice kao što su zaključavanje vrata od kuće, n ošenje mača na putovanju itd. (M issner, 19 8 3: 427).

208

kih strasti koje neprekidno izazivaju privatne sukobe (sa potenci­ jalnom opasnošću da se prošire na celo državno telo ukoliko u startu ne budu razrešeni). Javnoj sferi države odgovara ono što je Leo Strauss na­ zvao "prirodnim javnim pravom” , kao preduslovom važenja gra­ đanskih zakona. U građanskim zakonima sadržanu volju suvere­ na su, naime, autorizovale volje svih građana (koje u svom delanju polaze od prirodnih zakona koje je razotkrio u razum), ali se ona ne može ni sa jednom od njih identifikovati (jer bi inače bila pod­ ređena privatnim interesima). Odatle se upravo ova javna sfera, u kojoj se susreću građanski i prirodni zakoni, pokazuje kao "nu­ žnost" postojanja slobode građana (Strauss, 19 7 1:16 5 ; Mansfield, 1971). Ono što se u njoj postiže jeste zaštita građana od njihovih vlastitih privatnih sudova koji bi, sami po sebi, doveli do brzog povratka u prirodno stanje. Reprezentativni suveren zato treba da koncentriše disperzivna mnjenja, pravi odabir relevantnih politič­ kih problema i onemogućava obesmišljavanje pravnih pojmova, čemu teže partikularni interesi njegovih podanika. Sve dok on u tome uspeva, u državi vlada politička stabilnost: “ Kada suveren iz­ gubi samosvojnu kompetenciju definisanja politički relevantnih pojmova, kada različite grupe i partije počnu da upražnjavaju svo­ ju sopstvenu pojmovnu politiku, opasnost od građanskog rata postaje najveća" (Münkler, 1991a: 233). Glavni zadatak Hobbesovog reprezentativnog suve­ rena je da građansko društvo organizuje kao mašinu. To znači da njegovi podanici moraju biti subjekti sposobni za pravne transakcije: ono što se ugovorno obavežu da učine moraju i is­ puniti. Tek unutar državne mašine koju u pogonu drži repre­ zentativni suveren ljudi postaju subjekti. Sve do tog trenutka oni ne pokazuju nikakvu konzistentnost u svom ponašanju: ono što danas obećaju i ugovore već sutra mogu da prekrše, u skladu sa novim perspektivama sopstvenog interesa. Čovek kao prirodno biće jeste prevrtljiv, lažljiv i nepouzdan; tek kao su­ bjekt on dolazi u priliku da se ponaša konzistentno, konse­ kventno i odgovorno. Zato je tek u državi moguće zaključenje pojedinačnih ugovora. Ovim stavom je Hobbes na zanimljiv način izašao izvan rimskopravne tradicije po kojoj je, shodno jednoj Ulpijanovoj maksimi, za validnost ugovora bio dovoljan

209

konsenzus između ugovornih stranaka (Digesta, 2, 14, 1: Pac­ tum autem a pactione dicitur; inde etiam pacis nomen appellatum est). Za Hobbesa je jedna takva uopštena formula neprihvatljiva. Da bi pojedinci uopšte mogli da stupaju u ugovornopravne odnose moraju prvo postići konsenzus unutar sebe. Sam o je onaj subjekt zreo za zaključivanje ugovora koji je uspostavio konsenzus iz­ među njegovog jučerašnjeg, današnjeg i sutrašnjeg interesa, tj. tek tada je u stanju da ono što je juče obećao, a danas ugovorio, sutra zaista i ispuni. A to je moguće samo u državi koja od svo­ jih građana stvara titulare prava i obaveza (kao srž njihovog subjektiviteta) i na taj način omogućava pravni promet uopšte. Subjekt koji zaključuje ugovor (tj. uspostavlja konsenzus) sa drugim subjektom može se osloniti na to da je i ovaj drugi su­ bjekt uspostavio konsenzus unutar sebe samog i da će zato po­ štovati svoje ugovorne obaveze. Subjektiviranje podanika o kojem reprezentativni su­ veren treba da se stara ne završava se nikako u privatnoj sferi. Re­ prezentativni suveren mora da omogući da se ljudi dosledno "prosvete" i da budu sposobni za shvatanje i prihvatanje mera njegove vlasti. On mora da poučava podanike o tome dokle sežu i zašto su nužne pojedine kompetencije države koje ograničavaju njihovu slobodu, jer se njihova poslušnost ne može pribaviti ni na koji drugi način, tj. ni propisivanjem u građanskim zakonima, ni terorom zakonskih kazni: "Jer građanski zakon koji zabranjuje pobunu (a to je svaki otpor osnovnim pravima suvereniteta) ne obavezuje kao građanski zakon, već jedino na osnovu prirodnog zakona koji zabranjuje kršenje vere; a ako tu prirodnu obavezu ljudi ne poznaju, onda ne mogu poznavati ni prava iz zakona ko­ je stvara suveren. A kaznu smatraju činom neprijateljstva, koji će, ako misle da imaju dovoljno snage, gledati da izbegnu činovima neprijateljstva” (Hobbes, 1839b: 323-324). Država kao mašina ta­ ko može da funckioniše samo dok su građani saglasni sa onim što čini reprezentativni suveren, tj. sve dok je on zaista u stanju da bude njihov predstavnik i "akter” . To je čak dalo povoda Quentinu Skinneru da zaključi kako je Hobbes zauzeo sasvim novu poziciju u sporu oko suvereniteta: za njega nisu bili suvere­ ni ni nosioci vlasti ni podanici već je to bila sama država kao artificijelna osoba u kojoj su i jedni i drugi, kroz kompleksne meha­

210

nizme reprezentacije i legitimacije, sjedinjeni na istom zadatku (Skinner, 1998: 3-5).46 Dakle, nosioca vlasti tek saglasnost puka "uspostavlja kao konačnog arbitra u sporovima zato što on predstavlja celokupan puk ili, prema legalnoj fikciji autorizacije, zato što on jeste puk. Iako je dvojbeno da li je Hobbes ikada želeo da se ova sagla­ snost dogodi kao istorijska činjenica, on je očekivao da ona ima realno dejstvo u predupređenju samozvanih mudraca i proroka da zavode ljude kako bi predali njihove umove vlasti" (Kraynak, 1982: 846). Prebacujući odgovornost pred Bogom za duhovne stvari na suverena i time se lišavajući uvek opasnog ideološkog balasta, pojedinci stiču "slobodu da tvrdokornije slede svoje svetov­ ne interese” (Orwin, 1975: 38). U tom pogledu monarhija ima od­ lučujuću prednost nad demokratijom koju razdiru partijske bor­ be. I zaista, Hobbes spada među najpronicljivije analitičare nega­ tivnih strana (neposredno) demokratskog uređenja, pre svega despotizma većine i demagoških manipulacija (Hüglin, 1977: 109113; Stauber, 1979: 196). Već u Elementima prirodnog i političkog pra­ va Hobbes piše da vlast u demokratijama po pravilu nije u celoj skupštini, već u rukama demagoga, što demokratiju čini “aristokratijom govornika” (Hobbes, 18 8 9 :12 0 ). To samo po sebi i ne bi bilo opasno kada bi govornici bili sposobni i mudri političari, ko­ ji se brinu za opšte dobro svojih sugrađana. Međutim, po pravilu u demokratiji “ može biti onoliko Nerona koliko ima oratora, koji se ulaguju puku” (Hobbes, 1841a: 133), tako da se stavovi ovog po­ tonjeg obrazuju “ne uz pomoć pravih razloga, nego pomoću odre­ đenog umnog nasilja" (Hobbes, 1841a: 138). A pošto se u demo­ kratijama uvek stvaraju najmanje dve međusobno sukobljene par­ tije, demagoško huškanje pre ili kasnije dovodi do građanskog ra­ ta ili, u najboljem slučaju, do nekonzistentnih zakona (pošto puk u skupštini svakodnevno menja mišljenja, već prema aktuelnoj propagandi koja ga najviše impresionira).

4 6 Po m išljenju Roberta Stillm ana, u krajnjoj liniji je potpuno nevažno da Ii je H obbes u vreme pisanja Levijatana bio pristalica K rnjeg parlam enta ili Carisa II: on je "konstruisao Levijatana da bi u spostavio novi sim bolički poredak u nedostatku starog" (Stillm an, 1 9 9 5 :1 3 9 ) .

211

Iako je ovaj negativan stav prema demokratijama Hobbes formirao čitajući antičke pisce, a ne pod uticajem zbiva­ nja u engleskom građanskom ratu, Dugi parlament je verovatno Hobbesa defintivno ubedio u to da iracionalne strasti u ljudima samo čekaju nekog "ratnog demagoga” da ih "ubedi” u lepe i uz­ budljive, ili naprosto profitabilne strane rata. Palamentarni pr­ vaci su u engleskom građanskom ratu svojom slatkorečivošću pridobili običan narod koji je bio politički indiferentan i voljan da "priđe bilo kojoj strani za nadnicu i pljačkanje” (Hobbes, 1840b: 166). Pa ipak, Hobbes ne samo da je uvek nastojao da Carlsa I poštedi od kritike,47 nego je rigidno istrajavao na stanovištu principijelne nemogućnosti podele i ograničenja vlasti (čemu se, naposletku, suprotstavljala sama engleska ustavna istorija). I u sa­ mom Levijatanu je za glavni uzrok engleskog građanskog rata pro­ glašen sistem podele vlasti između kralja i Parlamenta (Hobbes, 1839b: 168). No, pošto Levijatana piše u vreme republike i spora oko Izjave lojalnosti Hobbes u njemu zagovara koncepciju jedin­ stvene i nedeljive vlasti (bilo da je u rukama monarha ili skupšti­ ne) čiji je raison d'être reprezentativnost jedinstvenog puka kao au­ tora. Sam čin autorizacije se za Hobbesa pokazivao kao dovoljan da se za reprezentativnog suverena uvek i u svemu može reći da postupa ne u ime već kao sam puk. Reprezentativni suveren nikada ne može biti nepravedan prema puku, pošto je on sam taj puk (Hobbes, 1839b: 163). On je sputan samo "prirodnim i božan­ skim zakonima”, ali ne i građanskim zakonima, koje sam donosi (Hobbes, 1841a: 1153). Iako bi prirodni i građanski zakoni trebalo 4 7 Tako Behemot donosi jednu krajnje jednostrano pisanu istoriju engleskog građanskog rata (kao i republike i Protektorata), u kojoj se može naći sam o kritika vođa stranke parlamentaraca. Sam C arls je tretiran kao legitim ni m o­ narh, a ne kao jedna stranka u sukobu sa drugom strankom (tj. D ugim par­ lam entom ), koja se jednako služi "ratn om d em agogijom ” kako bi kod svojih pristalica razbudila najniže instinkte i šlepu želju za "nadnicom i pljačka­ njem " (suprotno m išljenje ima H öffe: H öffe, 19 8 2 : 53). Zapravo jedina stvar koju je H obbes u Behemotu m ogao da prebaci Carlsu I bila je n esposobnost da dovoljno "prosveti” svoje podanike i ob uzda njihove fanatizm om zaslepljene vođe, koji su naciju odveli u rat. D ru gim recima, Carls je, um esto što se upleo u religiozne sporove, m orao d a svojom suverenom silom sve strane natera da "zaćute” (M acGillivray, 1 9 7 0 : 19 1) .

212

da se poklapaju,4 tj. iako bi zakonodavna delatnost suverena tre­ balo da bude ograničena na razradu i pozitiviranje prirodnih zako­ na u građanskim zakonima, Hobbes je odbijao da suverena pod­ vrgne važenju građanskih zakona. To bi, po njegovom mišljenju, podrazumevalo da postoji neki arbitar koji odlučuje o tome da li je suveren u pojedinim slučajevima prekršio građanski zakon ili ni­ je, i ako nađe da jeste, kažnjava ga. Time bi suverena vlast presta­ la da bude suverena i bio bi otvoren put u haos. Zato Hobbes ne sme da dopusti mogućnost da pozitivni zakoni u sebi ne ovaploćuju prirodne zakone, jer nema nikakva sredstva da takvu situaci­ ju otkloni: pošto su svi građanski zakoni već per deffinitionem suverenove interpretacije prirodnih zakona, to je nemoguće da suveren može imati druge ciljeve ili da može da pogreši (Höffe, 1996: 251). S tim u vezi, Hobbes se naročito trudio da opovrgne Cokeovo mišljenje, izneto protiv kralja Džejmsa I, da postoji artificijelni razum pravnika koji suveren ne može da shvati i da se prema to­ me ne sme mešati u zakonodavnu i sudsku delatnost (upor. Hob­ bes, 1839b: 256X 49 Sve u svemu, jedna od Hobbesovih centralnih teza iznetih u Levijatanu glasila je da podela vlasti ili bilo koji drugi oblik kontrole (“ umeravanja”) suverena može biti samo opasan po dr­ žavu, jer “ sve dok su svi [nosioci podeljene vlasti] složni, svaki po­ jedinačni građanin je onoliko podanik koliko to uopšte može biti; ali ako se ne slože, država se vraća u građanski rat i na pravo pri­

48 "Z ak on prirode i građanski zakon sadrže jedan drugoga i istog su obuhvata" (H obbes, 1839 b : 2 53). 4 9 H obbesova kritika sadrži jedan zdrav elem enat u sebi, a to je sprečavanje sa­ krivanja sudija common lawa iza "artificijelnog razum a" i progon "prirodnog razum a” iz pravničkog dom ena, sa svim političkim im pikacijam a takvog obrata. Jer, na kraju krajeva, “ prirodni" i "artificijelni'' razum nisu jedan dru­ gom suprotstavljeni, nego drugi proizlazi iz prvog. H obbes je poslednji m i­ slilac koji bi osporio sudijam a potrebu za prvoklasnim pravnim obrazova­ njem i sposobn ost za analitičko m išljenje. Pa ipak, Coke nije bio prava meta za takav napad, pošto je, kako pokazuju novije studije, bilo m nogo drugih sudija koji su m nogo radikalnije zagovarali suprem atiju "duha comon lawa” (upor. G ray, 19 8 0 : 4 6 ). Zato se s pravom m ože reći da je, uprkos svim razli­ kam a, Cokea i H obbesa spajala zajednička težnja za jednim pravnim siste­ m om u kojem će postojati pravna sigu rn ost i u kojem će se odluke organa vlasti moći predviđati (Stoner, 1 9 9 2 :1 3 5 ) .

213

vatnog mača; što je izvesno mnogo gore od svakog podaništva" (Hobbes, 1839b: 96). Hobbes, dakle, nije osporavao da sistem podele vlasti čini državu mnogo efikasnijom, a građane mnogo bližim državi; on je osporavao mogućnost da država sa sistemom podele vlasti prebrodi političku krizu izazvanu sukobom pojedi­ nih vlasti. Zato je prvenstvo trebalo da se dâ onome što je lošije, ali sigurnije rešenje: suverenoj i nepodeljenoj vlasti. Ipak, u izgradnji svoje teorije nepodeljene suverene vlasti Hobbes je prevideo da je takva vlast uvek takoreći jednom nogom u građanskom ratu, jer ne postoje nikakvi mehanizmi ko­ ji bi na vreme osujetili fatalnu nesaglasnost između pozitivnog prava i predstava podanika o onome što bi prirodni zakoni treba­ lo da budu. Pošto su upravo ti prirodni zakoni ono što Hobbesovoj teoriji daje "liberalnu osnovnu strukturu” , njihovo pozitiviranje, interpretacija i egzekucija nisu nikako smeli biti prepušteni samo i jedino suverenu, koji ne garantuje i ne može da garantuje ono do čega je Hobbesu najviše stalo - političku stabilnost. To on posredno priznaje na drugim mestima u Levijatanu, iz kojih se vi­ di da je i sama nepodeljena vlast neprestano na meti podanika sklonih pobuni (npr. Hobbes, 1839b: 323-324). Ovo je zapravo i jedino logično ishodište Hobbesove političke filozofije: redukcija prepreka suverenove samovolje na nepozitivirane prirodne zako­ ne ostavlja podanicima jedinu mogućnost da se suprotstave nje­ govoj arbitrarnosti (kada do nje dođe) u tome da krenu u rat pro­ tiv njega - kako bi ga ubili kao i bilo kog drugog neprijatelja (Euc­ hner, 1982: 186). Tako je celokupno društveno stanje igra na sve ili ništa: ili suveren svojim ognjem i mačem uspostavlja vladavinu prirodnih zakona (onako kako ih on vidi) na zemlji ili njegovi po­ danici pokreću rat da bi ga ubili kao svog neprijatelja. Ipak, treba napomenuti da je Hobbes bio svestan ove poteškoće i da je pred kraj života pokušao da je razreši preuzima­ njem koncepcije “kralja u Parlamentu". U Behemotu Hobbes razli­ kuje "prirodnu” i “političku” ličnost kralja i konstatuje da kralj ni­ kada ne naređuje ljudima drugačije nego “pomoću precedentnog prava, i kao politička, a ne prirodna ličnost” (Hobbes, 1840b: 227). Prema tome, arbitrarne i besprecedentne naredbe suverena bile bi nevažeće i neobavezujuće (Moller Okin, 1982: 56). U Dija­ logu između filozofa i studenta common laws Engleske Hobbes ponavlja

214

distinkciju između “ prirodne i "političke” ličnosti kralja i sada ovu drugu ograničava samo na one "komande” koje imaju "saglasnost puka njegovog kraljevstva” . Sve ostale komande (dakle, bez "sagla­ snosti puka njegovog kraljevstva”) dolaze od njegove "prirodne lič­ nosti” (Hobbes, 1840a: 152). Implikacije ove nove pozicije su da je poželjni model suvereniteta postao "kralj u Parlamentu” (u kojem kralj jedino može imati eksplicitnu "saglasnost puka njegovog kra­ ljevstva”), pri čemu kralj ostaje autorizovani suveren, dok Parla­ ment postaje realni predstavnik volje puka i njegovog "saglašavanja” sa "komandama” suverena. Ovaj “razvod” autorizacije i repre­ zentacije, koji je omogućio realnije sagledavanje engleske ustavne istorije, najverovatnije se desio pod uticajem kooperativnosti kra­ lja i Parlamenta u periodu restauracije (praktično sve do "Krize is­ ključenja”). Pod utiskom objektivnog jačanja moći suverena, koje se desilo posle istinskog uključivanja Parlamenta u mehanizme vlasti, Hobbes se odlučio da modifikuje svoju raniju poziciju o pi­ tanju suverniteta i da Parlamentu dodeli ulogu ekskluzivnog pred­ stavnika puka u engleskom ustavu. Međutim, osim naglašenije saradnje kralja i Parlamen­ ta (posebno u oblasti pomilovanja), u Hobbesovom novom shvatanju suvereniteta nije bilo većih promena. Jer, monarhov suvernitet i dalje je ostao nepodeljen (tj. monarh je uvek mogao da se ogluši o savete Parlamenta ili da stavi veto na njegove zakone), dok se uloga Parlamenta iscrpljivala u tome da upozna monarha sa mišljenjem puka i njegovim interesima (Moller Okin, 1982: 68 i dalje). Ceo taj aranžman pospešivao je sagledavanje spornih pi­ tanja i mogućnosti izbijanja sukoba, ali nije doprinosio boljoj pre­ venciji sukoba, kada između kralja i puka (Parlamenta) zaista do­ đe do krupnih neslaganja i razmimoilaženja. O tome najbolje svedoči "Kriza isključenja", koja je izbila 1679. i koja je dovela prvo do silaska Parlamenta sa političke scene, a zatim i do "Slavne re­ volucije” . U jednom kratkom spisu, koji je nastao tokom sedam­ desetih godina, možda čak pred samu Hobbesovu smrt (4. decem­ bra 1679 ) i početak fatalne "Krize isključenja” , on je svoju teoriju nepodeljenog suvereniteta ponovo zaoštrio, ako ne i doveo do krajnosti. U tom spisu Hobbes je osporio mogućnost da se menja suverenova odluka o njegovom nasledniku: makar se radilo o lič­ nosti koja je "notorno nesposobna da zaštiti” podanike (zbog bo­

215

lesti ili nekog drugog razloga), podanici se ne mogu uključiti u po­ litički proces i izdejstvovati promenu suverenove odluke (Skinner, 1965b: 218). Drugim recima, ma koliko pokušavali da ubede Carisa II da onemogući svog brata Džejmsa II da ga nasledi na engle­ skom prestolu, parlamentarni poslanici ga na to ne mogu naterati. Carlsova reč ostaje poslednja. Iako Džejms nije bio osoba “ notor­ no nesposobna da zaštiti” podanike, on je u svakom slučaju budio nesigurnost i strah kod njih, čime su realno bili poljuljani upravo oni socijalni temelji države, na kojima je Hobbes najviše insisti­ rao. Na tom mestu Hobbesova teorija zaista, kako primećuje Su­ san Möller Okin, postaje apsurdno redukcionistička, pošto žrtvu­ je svoj osnovni pokretač - potrebu za sigurnošću —šlepom apso­ lutizmu, koji ima odrešene ruke da državom raspolaže po svom nahođenju i da je, ako mu se to prohte, nesmetano ruinira (M öl­ ler Okin, 1982: 60). Kritike na račun Hobbesa ponajčešće su imale kao cilj ovu slabost njegove teorije. Po mišljenju njegovih kritičara, Hob­ bes je svojom koncepcijom suvereniteta postulirao potpuno potčinjavanje čoveka vlasti (Wieland, 1988: 44; Kriele, 1983: 219 22 0 ), koju je reifikovao i pretpostavo refleksiji, kao istinskom te­ melju građanskog društva (Tester, 19 9 2: 60). Zaoštreno formulisano, Hobbesov pojam politike je na taj način postao “oslobođen" od građana, jer su u njoj ostale da važe samo naredbe (suverena) i poslušnost (podanika), na koje se građansko društvo ne da redukovati. "Obespravljenost i nemoć podanika jesu preduslov delatne sposobnosti suverena” (Nonnenmacher, 1989: 52); ali i pre­ preka prerastanju podanika u građane jedne ustavne države koja zaista zavređuje to ime. Bilo kako bilo, može se zaključiti da je Hobbesova kon­ cepcija neograničene vlasti nespojiva sa onom političkom prak­ som kojoj treba da služi (Höffe, 19 82: 31 i dalje). U jednoj državi koja treba da služi interesima svojih državljana oni će biti mnogo zadovoljniji ako je vlast podeljena i zato će biti manje skloni po­ bunama (što će ostati da kasnije zaključe Locke i američki revolu­ cionari). Uzimajući to u obzir, čini se mnogo verovatnijim da bi se Hobbesovi racionalni egoisti na ustavotvornoj skupštini odlučili za podeljenu, a ne za nepodeljenu vlast, baš kao što bi se opredelili i za sve one "opasne" slobode koje je Hobbes negirao iz straha

216

od građanskog rata - političku participaciju i slobodu govora, mi­ sli i štampe (Kavka, 1986: 230-233).

7. Autori i akteri Iz dosadašnjih izlaganja već se moglo dobro videti da se u gotovo svim ključnim stvarima Hobbesova politička filozofija suprotsta­ vlja monarhomaškim teorijama. Suprotnost možda najviše dolazi do izražaja povodom pitanja mogućnosti da se suverena vlast (na­ ročito kada je u rukama apsolutnog monarha) pretvori u tiraniju. Dok je u monarhomaškim teorijama ovo pitanje zauzimalo cen­ tralno mesto, Hobbes je lakonski odbacio pojam tiranije kao obi­ čan pogrdni naziv za regularnu vlast, koji upotrebljavaju oni koji se Sa tom vlašću ne slažu (Hobbes, 1839b: 171). Suveren može po­ stati u nekim slučajevima neprijatelj svoga puka (o čemu će još bi­ ti reči u narednom odeljku), ali ta situacija se dijametralno razli­ kuje od normalnog stanja u kome uvek postoje neke "neugodno­ sti” . Oni koji suverena nazivaju tiraninom jednostavno preuveli­ čavaju ove "neugodnosti” i čine ih povodom vlastite borbe za vlast (što besramno nazivaju vršenjem prava na otpor tiraniji). Na jed­ nom mestu u Filozofskim rudimentima Hobbes se na sledeći način obračunava sa monarhomaškim teorijama, koje su napadale apso­ lutnog monarha da je sklon ubijanju, pljačkanju i sličnim nedelima "Ali zašto bi on to činio? Ne samo zato što može; jer ako nema nameru on to neće činiti. Hoće li on, da bi udovoljio jednom ili ne­ kolicini, unesrećiti sve ostale? Prvo, ako bi on to mogao da učini u skladu sa pravom, tj. da nikoga ne povredi, on to ne može učiniti pravedno, tj. bez kršenja prirodnih zakona i ogrešenja o Boga. Pa zato određena sigurnost za podanike proizlazi iz zakletve koju vladar polaže. Takođe, ako bi on to mogao da učini pravedno, ili ako zanemari svoju zakletvu, ne postoji razlog zbog kojeg bi on to želeo da učini, pošto ne bi našao ništa dobro u tome. Ali, ne mo­ že se poreći da vladar ponekad teži ka nepravednim postupcima. [...] Tu nema nijedne druge poteškoće osim one da ljudske stvari ne mogu postojati bez određene neugodnosti" (Hobbes, 1841a: 80-81; takođe i Hobbes, 1839b: 170). Dakle, Hobbesov apsolutni vladar, sve u svemu, nema loših namera i razloga za pervertiranje svoje vlasti, dok oni nepravedni postupci, koji mu tu i tamo "pro-

217

maknu", ostaju u granicama tolerancije i mogu se pripisati nesa­ vršenosti svega zemaljskog. Nakon svega što je sam Hobbes napisao o ljudskoj pri­ rodi može se očekivati da će njegov suveren (naročito ako je apso­ lutni monarh) biti pravi monstrum, neuporedivo gori od svih zveri prirodnog stanja. Međutim, takav zaključak kod Hobbesa izo­ staje. Zato se nameće pitanje da li je Hobbes bio jednostavno na­ ivniji od monarhomaha kada je od svog suverena mogao očekiva­ ti da ga apsolutna vlast apsolutno ne korpumpira. Jedan odgovor na to pitanje pružio je Martin Kriele. Prema njegovom mišljenju Hobbes je verovao ne u zlu, već u dobru prirodu čoveka, pa je zbog toga mogao da koncipira prosvećenu monarhiju, koja je zavisna od monarhove dobrote (Kriele, 1970: 47-48; takođe i Kriele, 1988: 135). Ovaj odgovor je neargumentovan, pošto Hobbes, kao što smo već imali priliku da vidimo, ne govori ni o zloj ni o dobroj ljudskoj prirodi već o njenoj podložnosti izazovima situacije u ko­ jima se nalazi: u prirodnom stanju čovek je čoveku "svirepi vuk” jer ne postoji sila koja će ga u tome sprečavati. A to je upravo slu­ čaj i sa suverenom u društvenom stanju. Hobbes, doduše, vaspitanju dodeljuje veliku ulogu u osposobljavanju ljudi da stupe u društvo, što bi se onda sa dodatnom težinom dalo primeniti i na suverena. Međutim, ovaj platonistički scenario teško da bi zado­ voljio Hobbesov kriterijum sile kao jedini pouzdani lek za velika iskušenja koja pri tiskaju čovekovu slabu prirodu. Zato bi razlog za Hobbesovo poverenje možda pre trebalo potražiti na drugoj stra­ ni, kao što sugeriše Gary Herbert. Po njemu, razlog što Hobbesov suveren ne zloupotrebljava svoju apsolutnu vlast jednostavan je: suveren je prosvećen dovoljno da zna da bi ugrožavanje života nje­ govih podanika vodilo pobuni i mogućnosti njegove egzekucije (Herbert, 19 8 7:18 8 ). Kao što Herbert i sam konstatuje, to jeste jednostavan, ali i dalje nedovoljan razlog. Prvo, nema tog suverena koji se u dr­ žavi kakvu je opisao Hobbes ne bi osećao neprestano ugroženim od bundžijski raspoloženih podanika i ne bi pokušao da takvu si­ tuaciju dokine. Drugo, sami podanici nalaze se u još goroj pozici­ ji, pošto su nakon napuštanja prirodnog stanja ostali raspršeni i (velikim delom) nenaoružani, tako da im po pravilu dugo treba da se organizuju i pruže efikasan otpor. Kako je već John Locke pri-

218

međo, "pošto su razoružali sebe, a naoružali njega [suverena] da bi od njih stvorio žrtve kada mu je volja, onda je u mnogo gorem položaju onaj ko je izložen arbitrarnoj vlasti jednog čoveka, koji ima upravu nad 10 0 .0 0 0 ljudi, nego onaj ko je izložen arbitrarnoj vlasti svih 10 0 .0 0 0 ljudi pojedinačno, budući da niko od njih ni­ je siguran da je volja onoga ko ima takvu upravu bolja od volje dru­ gih, dok je njegova sila 10 0 .0 0 0 puta jača” (Locke, 1978a: 2: 79). Sve u svemu, više je nego verovatno da će suveren (koji takođe podleže taštini i lošem procenjivanju odnosa snaga), ako se upu­ sti u kalkulaciju sile, uvek doći do zaključka da je prednost na nje­ govoj strani i da - ako bude dovoljno lukav i umešan - njegovi po­ danici, uprkos svojoj sklonosti pobunama, nikada neće uspeti da se tako dobro organizuju da bi ga zaista mogli pobediti i ubiti kao neprijatelja. Uzme li se sve to u obzir, strah od podanika nikada ne može igrati tako važnu ulogu da, sam po sebi, spreči suverena u zloupotrebi vlasti. Razlozi što se Hobbes ipak priklonio ovom krajnje spornom stanovištu mogu se pravilno razumeti samo ako se ima na umu Hobbesovo shvatanje religije u Levijatanu. U to vreme Bi­ blija je počela da pokazuje svoje tamne strane u svojstvu putokaza za dešifrovanje istorijskih zbivanja i rešavanje pitanja političke konstitucije. Njene brojne protivrečnosti i nejasnoće pokazale su se kao idealan povod za verske sukobe i građanske ratove, što se potvrdilo i u slučaju Engleske (Whitacker, 1993: 479). Pokrenut ratom, čitav niz protestantskih sveštenika i novih proroka nagoveštavao je skori početak Božjeg carstva na zemlji i zastupao apokaliptične ideje,50 dok je u stvari donosio samo rat i uništavanje. Hobbesova cinična ocena ciljeva ovih sveštenika i proroka bila je jedan od ključnih delova njegovog zahteva za apsolutnim suvere­ nom koji jedini može biti oficijelni tumač Biblije (Kahn, 1995: 89).

5 0 Tzv. "tjudorska apokaliptika” , koja je bila usm erena p rotiv pape kao A ntihrista i koja je obeležavala praktično ceo prvi vek engleskog protestantizm a, d o ­ življavala je u to vrem e duboku transform aciju (Finlayson, 19 8 3 :13 5 ) . Već rat protiv Skota 16 39 . kod Engleza je probudio apokaliptične strahove od dola­ ska "istin sk og " A ntihrista, opisanog u O tkrovenju Jovan ovom (Sharpe, 19 9 2 : 8 4 4 -8 4 5), da bi parlamentarni pam fletisti naposletku u C arlsu prepo­ znali A ntihrista, protiv kog je trebalo da bude vođen bezm alo apokaliptičan rat (D elim o, 19 8 6 : 7 8 2 i dalje; upor naročito Hill, 19 9 0 ; 7 8 i dalje).

219

U nastavku ćemo imati prilike da vidimo da upravo tu treba tražiti razloge Hobbesovog poverenja u apsolutnu i neiskvarljivu vlast. Retko koji čitalac koji je uspeo da dočita Levijatana do kraja nije stekao utisak da postoji jedan veliki jaz između prvog i drugog dela, na jednoj strani, i trećeg i četvrtog dela, na drugoj strani (zanemarujući pri tom “Pregled i zaključak", koji predsta­ vlja posebnu priču). Prva dva dela Levijatana kao da se bave "ljud­ skom politikom” , dok su preostala dva posvećena “ božanskoj po­ litici". Izvesno, Hobbes se problemom religije bavio u celoj knjizi, ali se njegov pristup u prvom i drugom delu znatno razlikuje od pristupa u trećem i četvrtom delu. U prvom i drugom delu Hob­ bes religiju tretira na racionalan i prosvetiteljski način, koji je ka­ snije uvek predstavljao “dokaz” za Hobbesov ateizam. I zaista, ne­ ke stvari koje je Hobbes izneo u prva dva dela Levijatana nesumnji­ vo da su parala uši savremenika. Hobbes tu daje opis religije kao onoga što će kasnije Marx nazvati "opijumom za narod” , tj. iraci­ onalnog konstrukta koji nastaje kao posledica najraznovrsnijih strahova i zabluda i ima za cilj da uzrok svih nesreća podanika pre­ baci na grehe i greške u verskim ceremonijama, smanjujući na taj način njihovu spremnost na pobunu protiv vlasti. Osim toga, osnivači država (i državnih religija) i zakonodavci govorili su da imaju Božji nalog za to što rade, pa su samim tim država i zakon nailazili na strahopoštovanje podanika (Hobbes, 1839b: 103). Najbolji primer za to pružaju Rimljani koji su na vrhucu svoga razvoja stigli do toga da tolerišu svaku religiju koja nije bila usmerena protiv državne vlasti (Hobbes, 1839b: 104). Religija je napro­ sto činila podanike “zatucanima” i nespremnim da krivicu za svoj mizeran život svaljuju na vlast i zato je rimska država mogla mir­ no da se osloni na ovog pouzdanog saveznika. Veliku prekretnicu u istoriji religije po Hobbesu pred­ stavljao je judaizam. Religija Jevreja razlikovala se od svih tada po­ stojećih po tome što ju je stvorio sam Bog “ natprirodnim otkrovenjem” i što je samo njega priznavala za kralja “ izabranog naroda” . Za Jevreje je Jahve bio kralj nad ćelom zemljom na osnovu svoje si­ le, a kralj Jevreja na osnovu ugovora (Hobbes, 1839b: 105). Takva religija izazvala je represiju Rimljana, pod čiju vlast su Jevreji do­ pali, jer se nije uklapala u model "opijuma za narod” . Judaizam je zato bio prva religija koja se od "opijuma za narod" (dok su Jevre-

220

ji još imali svoju državu) pretvorila u “revolucionarni eksploziv” (najkasnije pod rimskom okupacijom). Hrišćanstvo je sledilo ju­ daizam u verovanju da ga je stvorio sam Bog "natprirodnim otkrovenjem” kroz njegovog sina Isusa Hrista. Međutim, za razliku od Starog zaveta, Novi zavet je naučavao pokornost prema svakoj vla­ sti, zbog čega je hrišćanstvo nastavilo tradicije “opijuma za na­ rod” . Tek su kasnije papa i "papisti” , željni vlasti, krivo interpreti­ rali originalnu Hristovu poruku (izraženu u clausula Petri) i od hrišćanstva napravili "revolucionarni eksploziv” . No, na tome se ne zaustavljaju perverzije koje je hrišćanstvo trpelo tokom svoje isto­ rije usled vlastoljubivosti papa i fanatizma sveštenika. I premda nakon Hristovogvaskrsenja više nije bilo nikakvih čuda (ili barem nije bilo verodostojnih svedočanstava o njima), raznorazni sveštenici su nastavili da i dalje polažu pravo na razumevanje ekskluziv­ nog otkrovenja Božje volje, koja zapravo nije bila ništa drugo do njihova sopstvena volja. Ono čemu se Hobbes najogorčenije suprotstavljao bi­ lo je preuzimanje koncepta ugovora o "ispravnoj veri” iz judaizma u hrišćanstvo. Između Boga i njegovog "izabranog naroda” nije moglo biti nikakvog ugovora, jer Bog, kao prvo, zbog svoje sile ne mora ni sa kim da zaključuje ugovore, a, kao drugo, ako bi baš i hteo da preduzime neke radnje na zemlji (poput širenja “ ispravne vere”), onda mora imati svog zastupnika. Jedan takav zastupnik je bio Mojsije, koga je Bog ovlastio da Jevrejima uruči Dekalog kao pravnu osnovu njegove buduće vlasti. Dakle, nikakvog ugovora stricto sensu nije moglo biti - niti sa Bogom, niti sa njegovim za­ stupnikom (i kasnijim suverenom) Mojsijem. Protestantski sveštenici i drugi mislioci koji su se pozivali na metaforični duhovni ugovor sa Bogom jednostavno su zastupali politički stav da svako ima pravo da tumački reči Božje kako nađe za shodno i da se su­ protstavlja vlastima. To je predstavljalo nepresušni izvor ratova i nemira, kao što rečito pokazuje evropska istorija 16. i 17. veka. Pri tom je najciničnije od svega bilo to što oni sveštenici i proroci ko­ ji se predstavljaju kao glasnogovornici Boga i koji dižu pobune i otpočinju ratove ne rade ništa za carstvo Božje nego samo za osva­ janje svetovne vlasti. Po Hobbesu, "onaj ko pretenduje da ljude uči načinu tako velikog blaženstva, pretenduje da nad njima vlada” (Hobbes, 1839b: 423-424).

221

Još opasnijom se pokazala pretenzija sveštenika da svakom vemiku silom nameću verovanja i rituale. Sto se verovanja tiče, to je po Hobbesu bilo besmisleno, pošto je ono stvar svakog pojedinca u koju niko niti srne niti može da se upliće. Biblija je je­ dini trag Božje objave i zato je svaki vernik ovlašćen da u njoj tra­ ži sopstveni put ka spasenju. Univerzalna Hobbesova poruka svim vernicima je zato bila da veruju u ono što im se čini najispravnije po sopstvenoj savesti, a da pred silom moćnika mirno i beskrupulozno lažu kako veruju u ono što se od njih traži. No, problem je ostao u bogosluženju. Vernici mogu da svoje tlačitelje lažu kako veruju u nešto u šta zapravo ne veruju, pošto niko ne može da dokaže suprotno. Ali vera se ne sastoji samo od određe­ nih religioznih dogmi, već i od rituala kroz koje vernik pokazuje svoju predanost Bogu. Pošto istorija pokazuje da je raznovrsnost načina bogosluženja nepresušno tlo razmirica i sukoba (koji se la­ ko mogu pretvoriti u ratove), to je po Hobbesu bilo najracionalni­ je da država reguliše bogosluženje. Svaki pojedinac može da na­ stavi da veruje u ono što smatra ispravnim, dok se u činu bogoslu­ ženja mora pokoravati suverenu. Međutim, ako pogledamo koja su ovlašćenja reprezen­ tativnog suverena iz prva dva dela Levijatana, na osnovu ustavne autorizacije (Hobbes, 1839b: 148), videćemo da među njima nema ni traga od suverenosti u pitanjima bogosluženja. U preostala dva dela Levijatana, koji se odnose na “božansku politiku” , nalazimo sasvim drugačiju postavku: kao svojevrsni zastupnik Boga (ili čak "Božji prorok”), hrišćanski suveren je pred njim odgovorni autor, dok su podanici artificijelni akteri u njihovim spoljnim aktima bo­ gosluženja (Hobbes, 1839b: 494). Time je slika Levijatana kom­ pletirana: puk kao autor ustavnim putem postavlja suverena kao aktera da sprovodi u život njihovu sopstvenu volju, dok Bog tog istog suverena ovlašćuje da kao autor reguliše bogosluženje svojih podanika kao aktera. Pri tom je bitno još jednom ponoviti da na unutrašnje činove verovanja suveren nema nikakvog uticaja. Poslušnost suve­ renu traži se samo u spoljašnim postupcima, i to više zbog mira u državi, nego zbog "večnog spasenja” podanika (koje je isključivo njihova lična zasluga). Suveren, doduše, mora pomagati svakom podaniku da pronađe svoj put ka Bogu, ali ne može odgovarati za

2.2.2

uspeh, pošto nema pristupa u duhovnu unutrašnjost svojih poda­ nika. I sama "vidljiva crkva” je jednako nemoćna da kod vernika razbudi "istinsku veru” i da ih izvede na put spasenja. Staviše, ona može biti samo prepreka, ako se suprotstavi suverenu i dovede do građanskog rata. Zato je rešenje u povratku primitivnoj "nezavi­ snosti” različitih hrišćanskih crkvi, čiju će miroljubivu koegzisten­ ciju i toleranciju garantovati suveren kao “ Božji prorok". Jedino što će on od svojih podanika imati pravo da traži jeste da priznaju da je “Isus bio Hrist" (kao i da će se vratiti na zemlju kao što je obe­ ćao). Na to se po Hobbesu svodio hrišćanski minimum, bez kojeg “večno spasenje” nije moguće (Hobbes, 1841a: 306-307; Hobbes, 1839b: 598). Zato je uloga suverena da uspostavi jedinstveni svetovni poredak, omogući versku toleranciju i obezbedi ovaj hrišćan­ ski minimum, koji će njegovim podanicima otvoriti vrata “večitog spasenja" (s tim da će sve ostalo oni morati sami da učine kako bi zaista bili spaseni). To je suverenova "proročka” uloga. Vratimo li se sada pitanju postavljenom na početku ovog odeljka, bićemo u boljoj poziciji da odgovorimo na njega. Hobbes je delio opšte protestantsko shvatanje da je Bog na zemlji stvorio samo delimičan poredak, tako da je njegov dar (Gabe) čoveku u isto vreme bio i zadatak (Aufgabe) da stvori državu i u njoj upotpuni projekat stvaranja (upor. o ovom shvatanju: Forsyth, 1987: 44). Reprezentativna suverena vlast u državi (posebno ako je hrišćanska, ili, još uže, protestantska), kao najkompleksnija po­ java u celoj prirodi, pokazuje se kao sinteza božanskog i ljudskog stvaralaštva, “božanske politike" i "ljudske politike” . Hobbes ni­ kada nije bio u stanju da podrobnije objasni interakciju božan­ skog i ljudskog u (hrišćanskoj i reprezentativnoj) suverenoj vlasti (Hood, 19 6 4 :138 ), ali je nesumnjivo da je upravo u toj interakciji video najpouzdanijeg garanta neiskvarljivosti apsolutne vlasti. Hrišćanski suveren obavlja verovatno najvažniju ulogu u celokupnoj prirodi, držeći na okupu jedino veštačko telo, i zato ima po­ sebne odgovornosti prema Bogu. On je pred Bogom direktno od­ govoran za primenu prirodnih zakona u državi i svako zakazivanje u izvršenju tog zadatka predstavlja najveći mogući greh pred Bo­ gom (Hobbes, 1839b: 20 0 ). Kada Hobbes na mestu koje je citira­ no na početku ovog odeljka kaže da suveren ne može da svoje po­ danike unesreći “pravedno, tj. bez kršenja prirodnih zakona i

223

ogrešenja o Boga” , to znači da suveren kršenjem prirodnih zako­ na (koji stoje u osnovi celokupne državne konstrukcije) ne radi sa­ mo o glavi svojih podanika, nego se ogrešuje direktno o Boga. Za­ to se niko u državi, od momenta kada je nastala i kada je izabran suveren, ne može odreći odgovornosti pred Bogom a da ne pro­ kocka "večno spasenje” . Sto važi za podanike, važi još mnogo vi­ še za samog suverena. Jer, on je taj koji mora da obezbedi uslove u kojima će svaki pojedinac moći da gradi svoj individualni put ka Bogu i zaslužuje svoje “večno spasenje”. Zakaže li suveren u svom zadatku, on ne samo da se sam neće domoći “večnog spasenja” , nego će u propast odvući i svoje "bližnje” - podanike. Prema to­ me, odgovornost pred Bogom kako bi se ostvarilo pravo na "več­ no spasenje” predstavlja onaj odlučujući faktor koji kroz sva isku­ šenja može da provede hrišćansku, reprezentativnu, nedeljivu isuverenu vlast.

8. Odbijanje poslušnosti suverenu i pravo na otpor Ukrštanje dva niza autorizacije (jednog koji od puka preko ustava vodi do suverena i drugog koji od suverena - kao Božjeg zastup­ nika ili "proroka” - vodi natrag do puka) ima pre svega cilj da eliminiše opasnost verskih sukoba i građanskih ratova zbog razlika u bogosluženju, kao i da suverenu obezbedi Božju pomoć u odu­ piranju iskušenjima suverene vlasti. Međutim, ono kod Hobbesa ima još jednu isto tako važnu svrhu, a to je proizvodnja "volje za pokoravanjem” kod podanika. Iako su u početku suverena ovlasti­ li da bude samo akter njihove autorske volje, oni kasnije, kako se pojavljuje Božje zastupništvo i religiozna autorizacija, u ličnosti suverena počinju da prepoznaju ovaploćenje samog Boga, a u nje­ govoj vlasti - vlast “po milosti Božjoj” . Treći i četvrti deo Levijata­ na, koji obrađuju probleme "božanske politike” , otuda bacaju tamnu starorežimsko-rojalističku senku na "ljudsku politiku” pr­ vog i drugog dela. Dajući državi u prva dva dela Levijatana jednu solidnu liberalnu osnovu, Hobbes u preostala dva dela završava u paradoksu religiozno zasnovane potrebe ljudi za podaništvom Božjem zastupniku na zemlji (Eisenach, 1981: 70-71; slično i Ha­ bermas, 1980: 74-75).

224

Iako bi se na prvi pogled moglo reći da je ro formula u kojoj se sažima jedinstveni i celoviti Levijatan, "ljudska politika” iz njegova prva dva dela sadrži jedan segment koji "božanska politi­ ka” iz preostala dva dela nije u stanju da neutralise religioznim ar­ gumentima. Podanici, naime, mogu imati potrebu za podaništvom suverenu koji ima božanski oreol, ali ta potreba, kao uosta­ lom i sve druge, ima svoje granice. Granice potrebe za podaništvom jesu prirodno pravo i prvi prirodni zakon. Kao racionalni principi, oni čuvaju život i obezbeđuju prelazak u više oblike si­ gurnosti - po pravilu iz prirodnog u društveno stanje, ali, u izu­ zetnim prilikama, i obrnuto. Prvi prirodni zakon svakog pojedin­ ca obavezuje ne samo da traži mir, nego ga i ovlašćuje da odbaci u celosti sve ostale prirodne zakone čim postanu neprimenljivi i da pređe na “ režim prirodnog prava". Ni Bog ni suveren ne mogu ni­ kome nametnuti zaključak o tome da li je i na koji način prvi pri­ rodni zakon primenljiv u pojedinoj konkretnoj situaciji. To ostaje u nadležnosti svakog pojedinca kao poslednjeg arbitra u pitanjima vlastitog samoodržanja. Upravo kao ovakvi neprikosnoveni racionalni principi, prirodno pravo i prvi prirodni zakon se pokazuju imunim na reli­ giozne argumente. Hobbes, doduše, piše da hrišćani lako uviđaju prirodne zakone i pridržavaju ih se (Hobbes, 1841a: 61), ali to ni­ kako ne znači da obaveznost prirodnih zakona proizlazi iz njiho­ vog božanskog porekla; sve u Levijatanu navodi na zaključak da prirodni zakoni imaju značaj za racionalne egoiste samo zato što su ovi svesni značaja mira i samoodržanja (Höffe, 19 9 6 :2 4 9 ). Prema tome, ako hoće da se shvati pravi smisao Hobbesovih prirodnih zakona, onda ih treba posmatrati onako kako je Hugo Grotius posmatrao matematičke zakone: na njihovo važenje Bog više nema nikakvog uticaja, baš sve i kada bi hteo da ih promeni. Kada se to uzme u obzir, postaje jasno zašto je Hobbesova suverena vlast nedeljiva, a da ipak nije neograničena. Pravo na samoodržanje poje­ dinaca, koje se ne može izgubiti u državnom stanju, predstavlja ono supstancijalno ograničenje pred kojim svaka suverena vlast mora ustuknuti; a ako ne ustukne, onda mora naići na otpor. Ovo nije promaklo savremenicima, a posebno rojalistima, koji su zbog toga Hobbesov Levijatan proglasili čak "pobunjeničkim katehizmom” (Hampton, 1986: 206). Tako oštra reakcija mogla bi se

225

činiti preteranom, pošto Hobbes nikada nije bio zagovornik po­ buna i pošto je dosledno kritikovao poslanike Parlamenta koji su krenuli u rat protiv Čarlsa. To je vidljivo i u samom Levijatanu, u kom on prebacuje prezbiterijancima da su od samog početka hteli da se domognu vlasti (tj. da umesto kralja postanu engleski su­ veren) i da su zato razvijali teoriju prava na otpor tiraniji (Hobbes, 1839b: 6 9 0-69 1). Pa ipak, u uzavreloj atomsferi građanskog rata, pravo na samoodbranu od tiranije stajalo je u centru argumentaci­ je svih pristalica Parlamenta (uključujući i sve one koji će kasnije postati pristalice vojske) i zato je kod rojalista izazivalo apriornu, beziuzetnu i korenitu osudu kao direktni atak na apsolutnu mo­ narhiju (Sommerville, 1992: 36). Staviše, shvati li se na ispravan način Hobbesova koncepcija prava na samoodržanje, odnosno sa­ moodbranu, onda se njegova politička filozofija (barem do 16 51) pokazuje kao zaista inkompatibilna sa teorijom bilo kakvog, a ne samo monarhijskog apsolutizma: "Za pravom teorijom apsoluti­ zma treba tragati ranije, među filozofima božanskog prava i legi­ timiteta, ili kasnije kod Rousseaua ili Hegela. Kod Hobbesa apso­ lutizam suverena je kvalifikovan - pravom individue na samood­ branu, na bežanje iz bitke, na odbijanje da optuži sebe samu, na odbijanje ubijanja sopstvenogoca ili čak suverena ako joj se to na­ redi; on je dalje kvalifikovan podanikovim pravom da, kada je (po njegovom sopstvenom mišljenju) suveren izgubio moć da ga za­ štiti, ugovara novu političku reprezentaciju, a kvalifikovan je naposletku i dužnostima suverena (iako samo prema Bogu)” (Warrender, 1987: 299). Već smo imali prilike da vidimo da se za Hobbesa pra­ vo na samoodržanje u prirodnom stanju sastoji iz tri uža prava: prava na samoodbranu, prava na sve stvari i prava na prvi udarac. Ulaskom u društveno stanje individue se odriču prava na sve stva­ ri i prava na prvi udarac, tako da im preostaje samo pravo samoodbrane. Međutim, u državi pojedinci stiču nova prava - pravo na rad i pravo na prisvajanje proizvoda vlastitog rada. Samoodržanje sada znači da je svaki pojedinac pošteđen od napada na "njega, njegove slobode i njegovu imovinu” i da može da mirno privređu­ je i izdržava se od plodova sopstvenog rada. Hobbes je bio toliko sklon "minimalističkoj" državi da mu uopšte nije palo na pamet da bi država mogla da počne da se meša u uslove privređivanja,

226

upravo u cilju afirmacije prava na rad i prava na prisvajanje proizvoda vla­ stitog rada. Takođe, intimni život podanika po njegovom mišljenju bio je izuzet od mogućnosti suverenovih intervencija: "Sloboda podanika zato leži samo u onome što je suveren u regulaciji njiho­ vog delanja propustio: kao što je sloboda da kupuju i prodaju i na drugi način međusobno ugovaraju; da biraju sopstveno mesto sta­ novanja, način ishrane, životno zanimanje, da odgajaju decu ona­ ko kako sami nađu za shodno, i slično” (Hobbes, 1839b: 199). Hobbes, dakle, još ne vidi razloge zbog kojih bi se jedan suveren mešao u poslovanje svojih podanika ili zabadao nos u njihov in­ timni život i zato “ propuštanje” zakonskog regulisanja u ovim oblastima društvenog života tretira kao nešto samorazumljivo. Kasnije će iskustva modernih totalitarnih režima pokazati koliko je ova samorazumljivost bila nerealna (upor. i sličan zaključak u: Elliott, 1955: 447). Problem odbijanja poslušnosti podanika suverenu Hobbes u najvećem delu raspravlja u 21. poglavlju Levijatana. Već i iz površnog čitanja ovog poglavlja može se zaključiti da postoje dve vrste odbijanja poslušnosti: posebna i opšta. Posebno odbija­ nje poslušnosti odnosi se uvek na neku konkretnu naredbu suve­ rena upućenu konkretnom pojedincu koji ima konkretan razlog zbog kog ne može da izvrši ono što se od njega očekuje. Opšte od­ bijanje poslušnosti, naprotiv, važi za sve naredbe suverena, bez obzira na njihov sadržaj. U daljem izlaganju pozabavićemo se pr­ vo posebnim odbijanjem poslušnosti. Najkonciznije izraženo, posebno odbijanje poslušno­ sti suverenu sastoji se u sledećem: "Ako bi, dakle, naše odbijanje poslušnosti ugrozilo cilj zbog kog je uspostavljena suverena vlast, sloboda odbijanja ne postoji; dok u drugim slučajevima postoji" (Hobbes, 1839b: 20 5). Iz ove formulacije se može zaključiti da postoje opravdani i neopravdani oblici posebnog odbijanja poslu­ šnosti, pri čemu se kao kriterijum uzima "cilj zbog kog je usposta­ vljena suverena vlast” . Pročita li se ranije citirani tekst društvenog ugovora, to bi značilo da odbijanje poslušnosti nikada ne sme da bude upravljeno protiv "mira i zajedničke odbrane” , koje Hobbes navodi kao svrhu suverene vlasti (Hobbes, 1839b: 158 i 203). To bi, dalje, sugerisalo da je Hobbes “sasvim spreman da prihvati pravo podanika da odbiju poslušnost u slučajevima koji nemaju

227

ništa sa građanskom pobunom i građanskim ratom" (Steinberg, 19 8 8 :139 ). Citirana odredba limitira posebno odbijanje poslušno­ sti na defanzivno izbegavanje izvršenja određene naredbe, ali ni­ šta ne govori o osnovima na kojima je to moguće izvesti. Na dru­ gom mestu, Hobbes pominjeda podanik zadržava slobodu u svim stvarima koje se nisu mogle društvenim ugovorom preneti na su­ verena (Hobbes, 1839b: 204). No, time još ne dobijamo jasnu sli­ ku o osnovima odbijanja poslušnosti. Prema jednom mišljenju, u pitanje je mogla da dođe jedino odbrana života i tela (Martin, Rex, 1989: 46), što potkrepljuje Hobbesova eksplicitna dozvola sva­ kom pojedincu da pruži otpor onome ko hoće da ga “ubije, rani ili na drugi način povredi njegovo telo" (Hobbes, 1841a: 25), odno­ sno ko mu nagoveštava "smrt, rane i zatvaranje” (Hobbes, 1839b: 91 i 127). Po drugom mišljenju, osim odbrane života i tela, u ob­ zir je mogla da dođe i odbrana slobode - u onim granicama, na­ ravno, u kojima je moguća u građanskom društvu (Mayer-Tasch, 1965: 95). Drugo rešenje je mnogo konzistentnije pošto vodi ra­ čuna o činjenici da je, po Hobbesovom mišljenju, svrha stupanja pojedinaca u društvo odbrana "života i slobode” (Hobbes, 1839b: 88).51 Prema tome, ako odbijanje poslušnosti nikada ne sme da ugrozi svrhu suverene vlasti, ono ne može ni da dozvoli ugrožava­ nje svrhe stupanja pojedinaca u društvo i zaključenja društvenog ugovora. To je, dakle, prostor u kojem se može i mora kretati po­ sebno odbijanje poslušnosti podanika suverenu. U 21. poglavlju Hobbes izlaže nekoliko primera za po­ sebno odbijanje poslušnosti, pri čemu nema nikakvih nagoveštaja da se radi 0 iscrpnoj i potpunoj listi dozvoljenih slučajeva. Zato se može konstatovati da je Hobbes imao na umu da svoj temeljni stav ilustruje s nekoliko upečatljivih slučajeva i da na njima pokaže lo­ giku odbijanja poslušnosti. Iako je u većini ovih slučajeva u pitanju odbrana života i tela samog podanika ili njegovih rođaka, postoje i dva izuzetka. Tako Hobbes navodi da podanik može odbiti naređe­

5 1 N ešto slično ovom citatu iz Levijatana m ožem o da nađemo i u Filozofskim ru­ dimentima, gde se H obbes zalaže za odbranu života podanika, u širem sm islu, tj. kao život u "sreci” (H obbes, 18 4 1a : 16 7 ) i sa m ogućnošću postizanja ”večnog spasenja" (Hobbes, 18 4 1a : 16 8 ).

228

nje suverena da ubije nekoga ko ga ni na koji način ne ugrožava (Hobbes, 1839b: 204), kao i naređenje koje ga tera da učini nešto "nečasno" (Hobbes, 1839b: 2 0 5 ).52 Kao što možemo da vidimo, u ovim slučajevima je podaniku dozvoljeno odbijanje poslušnosti, iako nije ugrožen ni život ni telo, bilo njega samog, bilo nekog nje­ govog rođaka. Prema tome, može se smatrati da čast i neokrvavlje­ ne ruke predstavljaju komponente pojedinčeve slobode, koje se ne mogu žrtvovati na oltar legaliteta. S tim u vezi, postavlja se pitanje kako tretirati slučajeve kada suveren zapoveda bezbožne stvari ili čak zabranjuje hrišćansku veroispovest. Hobbes ovaj delikatan slu­ čaj rešava tako što mogućnost odbijanja poslušnosti uskraćuje sa­ mo običnim ljudima (iz razloga relativne beznačajnosti “ spoljašnje” religioznosti), ali ne i sveštenicima - zato što bi u suprot­ nom pogazili svoju službu prema Hristu (Hobbes, 1839b: 494). Iako je bilo mišljenja da je Hobbes ovde predvideo pravo na otpor sveštenika, koje čak do izvesne mere legitimiše aktuelne verske ra­ tove (Kodalle, 1972: 157), to je sasvim izvesno prenagljen zaklju­ čak. Ono što je ovde Hobbes predvideo ne izlazi izvan starohrišćanske tradicije i svodi se samo na pasivan otpor, odnosno mučeništvo umesto samoodbrane (Mayer-Tasch, 1965: 90). Tako je Hobbes dosledno otklonio svaku mogućnost da religija postane osnov rata između suverena i njegovih podanika. Zanimljivo je pitanje da li bi se u kontekstu celokupne Hobbesove političke filozofije mogao iskonstruisati još neki oblik odbijanja poslušnosti koji ima uporište u odbrani slobode, a ne ži­ vota i tela podanika. Ranije smo već videli da je Hobbes držao neverovatnim da se država meša u slobode privređivanja i intimnog života svojih podanika, zbog čega verovatno nije ni smatrao po­ trebnim da navodi primere kada bi odbrana ovih sloboda mogla da posluži kao osnov za dozvoljeno odbijanje poslušnosti suverenu. No, sve u svemu, nije sasvim izvesno na koji način bi Hobbes reagovao na pojedine slučajeve u kojima suveren ne bi "propustio” da reguiiše uslove privređivanja i intimni život svojih podanika. 5 2 K riterijum nečasnosti pom inje se i u Filozofskim rudimentima, m ada u čudnoj form ulaciji odbrane privilegije: "P o stoji i m nogo drugih slučajeva u kojim a p oslušno st komandama, čije sprovođenje za neke može biti sram otno, a za neke ne, prvi mogu da odbiju u skladu sa pravom , a drugi to ne m ogu” (H o b ­ bes, 18 4 1a : 83).

229

Kada je u pitanju opšte odbijanje poslušnosti, ono pre svega postaje aktuelno u situaciji u kojoj su "mir i zajednička od­ brana", kao svrha suverene vlasti, već ugroženi, tako da su i sami podanici lišeni obaveze da ih štite. U tom smislu je moguće razli­ kovati dve situacije. Prvo, moguće je da je suveren (npr. usled po­ raza u ratu sa spoljnim neprijateljem) izgubio svoju moć da štiti podanike i da oni, uvidevši to, jednostavno prestaju da ispunjava­ ju svoje obaveze prema njemu. Na jednom mestu Hobbes ovaj slučaj predstavlja na sledeći način: "Obaveza podanika prema su­ verenu, razume se, traje samo do onog momenta, i ne duže, dok traje moć kojom je on u stanju da ih zaštiti” (Hobbes, 1839b: 208). Pri tom se bezbednost koju suveren treba da pruži podani­ cima ne odnosi samo na “golo održanje života, nego i ostala ži­ votna zadovoljstva, koja svako sebi pribavlja zakonitim radom, bez opasnosti ili ugrožavanja države” (Hobbes, 1839b: 322). To bi praktično značilo da podanici mogu otkazati poslušnost suverenu već u momentu u kojem on postaje nemoćan da garantuje privred­ nu stabilnost i mogućnost regularnog privređivanja sopstvenim radom. Taj zaključak logično sledi iz Hobbesovog stava da u dru­ štvenom stanju podanici stiču pravo na rad i pravo na prisvajanje proizvoda vlastitog rada: kada suveren više nije u stanju da garan­ tuje ta dva prava, podanici nemaju razloga da se i dalje osećaju obavezni prema njemu. Drugi slučaj mnogo je komplikovaniji. Naime, moguće je da suveren još uvek raspolaže sa dovoljno moći, ali da je ne ko­ risti da bi zaštitio podnike nego da bi ih progonio, čime praktično stavlja van snage sve prirodne zakone. To je situacija u kojoj poda­ nici moraju da pribegnu prirodnom pravu, shodno prvom prirod­ nom zakonu koji nalaže svakom progonjenom pojedincu da odu­ stane od mirovnih pokušaja i posegne za sredstvima rata kako bi sam obezbedio sopstveni opstanak. A to dalje znači da je ponovo na snazi pravo na prvi udarac i da sam suveren može postati nje­ govom žrtvom, jer, on gubi pravo na osnovu kog vlada i postaje jednostavno "neprijatelj" (Hobbes, 1841a: 153), kome, kao i sva­ kom drugom "neprijatelju” , treba suditi po prirodnom pravu, tj. pravu rata (Hobbes, 1841a: 19 9 -20 1). U ovom slučaju, dakle, su­ veren direktno ugrožava živote podanika i zato oni na osnovu pri­ rodnog prava mogu da se podignu na ustanak i svrgnu ga. Posma-

230

trano iz ugla samog suverena, svrgavanje postaje svojevrsna prirodnopravna kazna za nepoštovanje prirodnih zakona (Burgess, 1994: 68): “Jer, kad se ima u vidu da su kazne posledice kršenja zakona, prirodne kazne [tj. svrgavanje suverena] moraju biti pri­ rodne posledice kršenja prirodnih zakona i zato sleduju za njima ne kao proizvoljni, nego kao prirodni efekti" (Hobes, 1839b: 357). Bilo kako bilo, može se zaključiti da suverena vlast de­ li sudbinu svega zemaljskog i nesavršenog: ona se rađa, razvija, da bi na kraju, usled egzogenih ili endogenih razloga, doživela pro­ past: "Iako suverenost prema intenciji onih koji je stvaraju treba da bude besmrtna, ipak je u njenoj samoj prirodi ne samo da pod­ legne u ratu sa stranim neprijateljem nego i da u sebi od samog momenta institucije nosi seme prirodne smrti usled unutrašnjeg razdora, izazvanog neznanjem i strastima ljudi” (Hobbes, 1839b: 208). I pored toga što se u ovom citatu "neznanje i strasti” odno­ si i na nosioce suverene vlasti, Hobbes se nigde u svojim delima ne bavi problemom njihove krivice zbog propasti države. Za razli­ ku od monarhomaha i Carlsovih neprijatelja u engleskom građan­ skom ratu, Hobbes ne navodi opravdane osnove za otpor tiraniji, već se zadovoljava uopštenom konstatacijom o sudbini svega ži­ vog da umre i, u najboljem slučaju, opravdanoj borbi podanika za opstanak u uslovima u kojima im je ugrožena sigurnost i mir. Ali, ako u tom pogledu zaostaje za svojim radikalnim prethodnicima i savremenicima, Hobbes ipak zadržava jednu veoma važnu tekovi­ nu iz tradicije prava na otpor tiraniji. On, naime, podanike osta­ vlja da budu ultimativni arbitri suverenovog uspeha u ispunjava­ nju njegove obaveze zaštite, usled čega građanski rat ostaje da vi­ si kao Damoklov mač nad suverenom i njegovom državom (Hampton, 1986: 20 6 ; Martin, Rex, 1989: 46-47; Ewin, 1991: 138). Ako je suveren zaista suveren u državi, onda su podanici su­ vereni u izlasku iz države (u prirodno stanje). Interesantno je da Hobbes ne predviđa slučaj u kojem podanici mogu da razvrgnu društveni ugovor, odnosno ustav, i da u regularnoj proceduri razvlaste suverena. On ne želi da zna ni za klauzulu rebus sic stantibus, ni za anekse ugovora, ni za utuživost nesavesne stranke: ugovarači su se po njemu nepovratno odrekli svojih prava u vladanju u korist trećeg lica (suverena) i u državi mogu biti samo pasivni podanici. Ukoliko bi zaista i poželeli da

231

promene suverena, to bi mogli da izvedu jedino uz njegovu sagla­ snost (Hobbes, 1841a: 91-92; Hobbes, 1839b: 16 0 ). Hobbes pri­ tom eksplicitno odbacuje oba ključna monarhomaška osnova za svrgavanje suverena: ugovor sa Bogom i realni pučki suverenitet (kao osnovu vladarskog ugovora). Svrgavanje suverena se po nje­ mu ne može obaviti na osnovu ugovora sa Bogom, pošto Bog u ovom svetu mora imati zastupnika preko koga preduzima neku radnju, a to je uvek suveren (Hobbes, 1839b: 161). Samim tim, onaj ko tvrdi da je sa Bogom zaključio neki ugovor i da na osnovu toga ima pravo da svrgne suverena jednostavno “ laže” . Sto se tiče pučkog suvereniteta, tu već stvari stoje mnogo komplikovanije. Hobbes odriče istinitost formuli po kojoj je vladar nadređen sva­ kom pojedincu (singulis majores), a podređen svim pojedincima kao celini, tj. puku (universis majores), pošto suveren jeste puk (Hob­ bes, 1839b: 169). Ovaj argument, koji je sasvim pristajao Elemen­ tima prirodnog i političkog prava i Filozofskim rudimentima, u Levijatanu nailazi na veliku poteškoću: suveren, naime, po logici autorizacije može biti samo predstavnik puka. Razlika jeste suptilna, ali ipak odlučujuća. Prisetimo li se svih problema koji su se u vezi sa ovim pitanjem javili u Levijatanu, doći ćemo do zaključka da suveren može biti nadređen svakom pojedincu, a podređen puku, ako stoji pretpostavka da je puk stvoren na osnovu društvenog ugovora, a su­ veren na osnovu ustava, koji je puk doneo na ustavotvornoj skup­ štini. Kao što smo već imali prilike da vidimo, to je upravo ključ­ na teza na kojoj se drži Hobbesova ustavna država. Ako ova teza stoji, onda podanici reprezentativnog su­ verena po započinjanju rata sa njim ne moraju i sami nužno zavr­ šiti u stanju raspršenog mnoštva (koje će se, po prirodi stvari, br­ zo pretvoriti u bellum omnium contra omnes). Naime, ako su već jed­ nom uspeli da postanu puk i izaberu suverena, oni mogu voditi kasnije i rat sa njim a da se i sami ne raspadnu na zaraćene individue. O toj mogućnosti više je nego dovoljno svedočio primer rata koji je protiv Čarlsa vodio "osvajač” : (Dugi, odnosno Krnji) parlament. Uopšte uzev, logika uspostavljanja države na osnovu osvajanja ot­ kriva neke vrlo bitne mogućnosti puka u pružanju otpora suvere­ nu. Već u Filozofskim rudimentima Hobbes izjednačava slučajeve us­ postavljanja monarhije na osnovu osvajanja i nasilnog svrgavanja demokratije, odnosno aristokratije: “Ako građanin, koji u demo­

232

kratskom ili aristokratskom uređenju silom pribavi najvišu moć, stekne poveren/e svih građana, on postaje legitimni monarh; ako ne, on je neprijatelj" (Hobbes, 1841a: 94-95; kurziv A. M.). To znači da Hobbes priznaje da su neki prevrati legitimni, jer puk kao celina svih građana prihvata silnika koji svrgava starog suverena (Kain, 1987: 217). Taj argument u Levijatanu važi još više, pošto je u nje­ mu ukinuta dihotomija mnoštvo-puk u samom društvenom sta­ nju. Ako je suveren-osvajač postao suveren na osnovu saglasnosti celog ili većine puka svrgnutog suverena, onda ne postoje razlozi zbog kojih taj isti puk ne bi mogao kasnije da se pobuni protiv nje­ ga i da se pri tom ne raspadne. A ako to može puk pod suverenomosvajačem (uz sve manjkavosti države koja je proizašla iz akta osvajanja), zašto to isto ne bi mogao puk pod reprezentativnim suverenom? Situacija u državi koja je nastala na osnovu institucije (tj. iz ustavotvorne skupštine) nešto je komplikovanija nego u dr­ žavi koja je nastala na osnovu osvajanja. Ako bi podanici u suvere­ nu videli opasnost identičnu onoj koja preti u prirodnom stanju, ne postoji nikakav principijelni razlog zbog kog oni ne bi mogli da povedu rat protiv njega kao i protiv bilo kog drugog "neprijatelja” , ne dovodeći pri tom u pitanje opstanak države. Jedino je pitanje da li bi se odmah mogli okupiti, kao puk, u ustavotvornu skupštinu, koja bi regularno razvlastila postojećeg suverena i izabrala novog, ili bi morali iznova da prođu kroz fazu društvenog ugovaranja. Jer, ako su već jednom prošli kroz proceduru stvaranja puka i države i do­ kazali svoju racionalnosti minimalnu socijabilnost, nema razloga da barem ne pokušaju da to učine još jednom, suočeni sa "nepri­ jateljski” raspoloženim suverenom. Tada će oni prolaziti kroz ono što smo već imali prilike da sretnemo u dosadašnjem izlaganju istorije protestantskog pobunjeničkog udruživanja od Smalkaldenskog saveza do Svečane lige i ugovora: stvoriće defanzivni ugo­ vor radi borbe protiv suverena, kako bi nakon njegovog svrgavanja izabrali novog. Prema tome, kako god ispalo, podanici bi se u kontekstu same Hobbesove političke filozofije mogli okupiti u puk koji će imati za cilj vođenje rata protiv suverena. Tako dolazi­ mo do zaključka da puk bez suverena može postojati u dva oblika; kao ustavotvorna skupština i kao pobunjenički savez. U prvom slučaju cilj puka je da donese ustav i izabere suverena, a u drugom

2-33

slučaju da odbrani ustav i svrgne suverena (kako bi kasnije izabrao novog —ponovo u formi ustavotvorne skupštine). Moglo bi se re­ ći da zapravo tek pod tim uslovom može da funkcioniše ono što je Hobbesu toliko ležalo na srcu - suverenitet na principu autoriza­ cije i reprezentacije. No, nasuprot Hobbesovom prebrzom za­ ključku da reprezentovani građani nemaju pravo opoziva reprezentanta, logika reprezentacije ne može da funkcioniše ako ne po­ stoji mogućnost kontrole reprezentanta od strane reprezentovanih. A ako se već krene u ovom pravcu onda nema razloga da se u otporu ne prepozna sredstvo kontrole reprezentovanih nad reprezentantima. Problem u Hobbesovoj političkoj filozofiji je u tome što ovo ostaje jedino sred?tvo kontrole. Čini se, pak, da je mnogo bolje, jednostavnije i uspešnije rešenje da se kontrola nad reprezentantima vrši preispitivanjem poverenja reprezentovanih na pe­ riodičnim izborima, koji sprečavaju zaoštravanje političke situaci­ je do one tačke kada je još moguć jedino oružani rasplet. Hobbes bi na ovu primedbu verovatno odgovorio da su periodični izbori na kojima se preispituje poverenje reprezentanata siguran put u strančarstvo, a zatim i u građanski rat. Međutim, nevolja leži u to­ me što je sam Hobbes otvorio Pandorinu kutiju racionalizacije po­ litičkih praktika građana i što više nije bio u stanju da je tako lako zatvori. Ako su racionalni egoisti pokazali dovoljno razboritosti da uopšte krenu u poduhvat stvaranja države (kao i da se na usta­ votvornoj skupštini ne raspadnu na stranke i tako na najbrži mo­ gući način vrate u prirodno stanje), onda im se jednostavno ne može osporiti ista ta razboritost i kasnije, u državnom stanju. Na kraju krajeva, upravo zahvaljujući svojoj razboritosti, oni mogu da uvide gde leže barem one najveće opasnosti u državnom stanju i da ih u svom sopstvenom interesu učine sebi nedostupnim. A ako već mogu biti u strahu od sebe samih, onda moraju biti u još većem strahu od reprezentanata i izložiti ih efikasnoj kontroli. Najveći problemi u Levijatanu nastaju iz Hobbesovih pokušaja da onemo­ gući rasplitanje klupka konsekvenđ koje logično proizlaze iz nje­ gove postavke društvenog ugovora i reprezentativne vlasti. Naposletku, treba reći još samo jednu reč u vezi sa stvarnom mogućnošću puka da pruži otpor suverenu, tj. sa pro­ blemom okupljanja i organizovanja podanika za učestvovanje u ratnim dejstvima protiv suverena. Iako se Hobbes nigde u svojim

234

Jelim a nije pozabavio mogućnošću kolektivne pobune protiv su­ verena, ona nesumnjivo postoji. Na mestu na kome opravdava na­ stavljanje jedne izvorno nepravedno podignute pobune sve dok pobunjenici ne dobiju obećanje oprosta, Hobbes sasvim jasno go­ vori o organizovanoj grupi pobunjenika (Hobbes, 1839b: 206). Zato je više nego jasno da, uprkos svem Hobbesovom uveravanju u suprotno, rat u koji se rastače država uopšte ne mora biti bellum omnium contra omnes i da puk zaista može uspešno da pruži otpor svom suverenu. Iako je u dobroj meri pripremio teren za takav za­ ključak, Hobbes je ustuknuo pred poslednjim korakom i opredelio se za svojevrsno mitologizovanje anarhije, koje će se kasnije besomučno pozivati torijevci, naročito uoči i za vreme tzv. "Slav­ ne revolucije” . Zato će dalje razvijanje koncepcije prava puka na otpor tiraniji morati da sačeka Johna Lockea i previranja u koja će Engleska ponovo zapasti osamdesetih godina 17. veka, zahvalju­ jući svojim prokatoličkim kraljevima Carlsu II i Džejmsu II.

235

XII ENGLESKA REVOLUCIJA (III): RESTAURACIJA

Oliverov sin Richard Cromwell pokazao se kao krajnje neuspešan naslednik na mestu lorda protektora. Zato ga je vojska naterala da 22. aprila 1659. sazove novi Parlament, koji je bio sastavljen od 42 člana bivšeg Krnjeg parlamenta (od ukupno 78, koliko ih je još bi­ lo u životu). Parlament je, uz podršku vojske, odbio da prizna Pro­ tektorat i postavio zahtev za restauraciju republike iz perioda 1649-1653. Pod pritiskom poslanika i vojnika, Richard Cromwell je 24. maja podneo ostavku na mesto lorda protektora. Međutim, vojska, predvođena generalom Lambertom, nije bila zadovoljna ni obnovljenim Krnjim parlamentom i zato ga je još iste godine ras­ pustila, nakon čega je zemlja definitivno ušla u anarhiju, tj. u novo "prirodno stanje” . U takvoj situaciji, svi umereni elementi u politi­ ci i vojsci okupili su se oko konzervativnog generala George Moncka, koji je uspeo da se odupre Lambertu i da izdejstvuje da 26. de­ cembra u Londonu ponovo bude okupljen Dugi parlament. Pobedivši Lamberta, Monck je 3. februara 1660. trijumfalno ušao u London i odmah stupio u vezu sa pojedinim poslanicima koji su bili isključeni iz Parlamenta "Prideovom čistkom”. Do 21. februa­ ra njemu je pošlo za rukom da 73 isključena poslanika privoli da se vrate u Parlament, čime je obnovljen Donji dom Dugog parlamen­ ta. Gornji dom Dugog parlamenta nije bio ponovo sazvan, ali je za­ to izabran novi sastav Saveta države, u kojem su većinu držali ume­ reni rojalisti. Kako je sada u Dugom parlamentu ponovo sedela ve­ ćina prezbiterijanskih poslanika koja je još od 1648. težila kom­ promisu sa Carlsom I, nije bilo nikakvog problema da se odmah pređe na dogovaranje o uslovima pod kojima će Carlsu II biti po­ nuđen presto (Smith, 19 9 9 :14 5 ). Iako su time poništene skoro sve tekovine republikanskog eksperimenta, to više nije bila nikakva pobeda prezbiterijanaca nad independentima, pošto su se potonji u međuvremenu već bili "sami uništili” (Aylmer, 1986: 20 0).

236

Najznačajniji potez prezbiterijanske većine u novookupljenom Dugom parlamentu bio je raspuštanje samog tog Dugog parlamenta polovinom marta 1660. To je učinjeno u skladu sa za­ konom iz maja 1641, čime su poslednji ostaci ovog "pobunjenič­ kog parlamenta", po mnogima čak sinonima celokupnog perioda 16 40 -16 6 0 , prestali da stvaraju smetnju restauraciji monarhije. U nedostatku kralja, Savet države je preuzeo na sebe organizovanje izbora za novi parlament, koji je, zbog same činjenice da ga ne sa­ ziva kralj, nazvan "Konventom". Prezbiterijanci su ponovo mogli da računaju na većinu u Donjem domu (kom je sada pridružen i Gornji dom), kao i na podršku vojske - budući da je, umesto Cromwella, sada glavnokomandujući general bio Monck. Time su došli u priliku da ostvare svoje planove iz 1648, iako ne više sa Carlsom I nego sa njegovim sinom. Pošto je Monck odmah po raspuštanju Dugog parlamenta stupio u pregovore sa Carlsovim emisarom Sir Johnom Grenvilleom i sa njim dogovorio tri ključna uslova za restauraciju (amnestiju, isplaćivanje vojske i religioznu toleranciju) (Kenyon, 1988: 22 8 ),1 poslanici Konventa mogli su da u vrlo kratkom roku okončaju ceo posao. Dobivši zvanično od Čarlsa kopiju njegove Deklaracije iz Brede od 4. aprila, oni su je tretirali kao garanciju za uspostavljanje “starog ustava” i na osno­ vu toga njega samog 8. maja proglasili za legitimnog kralja.2 Tako je na kraju, umoran od građanskog rata 16421649, ustavne krize 1649 -1659 . i anarhije 16 5 9 -16 6 0 , engleski puk “ sazreo” za to da plati svaku cenu samo da bi mogao ponovo da živi u “ redu i poretku” . Kao rezultat svih neuspelih eksperi­ menata sa independentskom "božanskom politikom” , koji su u poslednjih desetak godina temeljno poremetili lokalnu samou­ pravu i svakodnevni život običnih ljudi, u većini Engleza se raz­ budila snažna “ nostalgija za imaginarnim starim dobrim danima dobrosusedstva i prijateljstva” (Underdown, 1985: 236). "N or­ malan život” pod "normalnim kraljem i Parlamentom” , kao u 1 Predanje kaže da je M onck poručio C arlsu posredstvom Grenvillea da je "uvek bio njegov ponizni slu ga” (M eisel, 19 6 6 : 78 ). 2 Uzgred, to je bila Pirova pobeda prezbiterijanaca nad političkim takmacima, pošto su u prvom regularno sazvanom Parlamentu (tzv. Kavaljerskom parla­ m entu) u restaurisanoj m onarhiji većinu stekli anglikanci i ultra-rojalisti (Aylm er, 19 8 6 : 2 0 1) .

237

"stara dobra vremena” , postao je neprikosnoveni politički ideal.3 Zato nije ništa čudno što su Englezi ovacijama pozdravljali Carlsa na njegovom trijumfalnom pohodu od Dovera ka Londonu 26-29. rnaja, kojim je započet period restauracije engleske mo­ narhije.

1. Prvi istoričari engleskog građanskog rata Prve istorije engleskog građanskog rata pisali su njegovi učesnici i one odišu velikom pristrasnošču i težnjom da se opravda strana koja se favorizuje. Pri tom su se istoričari naklonjeni Dugom par­ lamentu više služili tradicijom kako bi pokazali da se ne radi o običnoj “pobuni” , nego o odbrani "starog ustava” (Richardson, 19 77:13 ). Osim toga, istoričari koji su opravdavali “ borbu Engle­ za za vraćanje njihovih sloboda” bili su mnogo skloniji da se po­ zivaju na Boga i njegovu ulogu u pokretanju i okončavanju engle­ skog građanskog rata. To će biti jasnije već 1647, kada je okončan tzv. Prvi građanski rat ubedljivom pobedom Vojske novog mode­ la, Carlsovim zarobljavanjem i uspostavljenjem kratkotrajnog mira. Te iste godine sekretar Dugog parlamenta Thomas May objavio je Istoriju Parlamenta Engleske. U njoj je on glavni uzrok rata prepoznao u tome što su u Engleskoj tokom Carlsove vlada­ vine porasli “nepravda vladara i poroci privatnih ljudi” , izazvavši oštru osudu svemoćnog Boga (May, 16 4 7 :15 ). Slično zaključuje i Joshua Sprigge u spisu Anglia Rediviva iz iste godine, dodajući da je pobeda Parlamenta svojevrsno proviđenje i da je sam milostivi Bog doveo “englesku barku” u luku mira (Sprigge, 16474). Posle obračuna independenata sa prezbiterijancima i proglašenja repu­

3 A naliza pamfleta objavljenih početkom šezdesetih godina u Londonu p okazu­ je da su, um esto ranije dom inantnih pojm ova slobode i tiranije, glavni p ojm o­ vi sada postali "uređena vladavina", “ sp o razu m ” , “ m ir" i "sigurn ost” . Paralel­ no sa upotrebom ovih pojm ova u vezi sa poželjnim političkim stanjem , pam fletisti su osuđivali "anarhiju'' i "h ao s” (koje su ranije u svom vokabularu pre­ težno koristili rojalisti), kao propratne pojave republikanskog državnog ure­ đenja (upor. Flümann, 19 9 9 : 3 2 7 -3 2 8 ). 4 Sprigge ovo zaključuje u nepaginiranom predgovoru koji nosi naslov "Svim istin skim Englezima".

238

blike, u istom stilu nastavljaju da pišu pristalice Krnjeg parlamen­ ta i Olivera Cromwella. Poslednje godine Protektorata, Cromwellov sekretar John Rushworth je u svojim 1storijskim kolekcijama izrazio mišljenje da u traganju za uzrocima engleskog građanskog rata treba poći od Boga “koji je jedini nepromenljiv” i čija se “mu­ drost i proviđenje" iskazuje čak i u "ljudskim nesrećama” . Predvi­ đajući mogućnost skorog okončanja engleskog republikanskog eksperimenta, on je ćelom periodu “ interregnuma” dao univerzal­ no, istorijsko značenje, koje će služiti budućim pokolenjima kao dragoceno iskustvo: “Jer carstva, i kraljevine i republike svugde u svetu imaju svoje vreme, ali njihova istorija ostaje i živi za pouku ljudima i u slavu Boga” (Rushworth, 16 8 2).5 Sto se pak protivnika Parlamenta tiče, oni su, jasno, odbijali da pobede Vojske novog modela pripišu Bogu u zaslugu. Umesto pozivanja na Boga, oni su pre naglašavali sklonost kvare­ nju i propadanju svega što na ovom svetu postoji, pa su tako "okrutnu sudbinu" okrivljavali i za strovaljivanje Engleske u gra­ đanski rat- James Heath je tako pisao da je uzrok građanskog rata bio "u sudbini i katrastrofi kraljevina i monarhija, koji u izvesnim periodima nastaju iz onih obrata kojima su sve druge ovozemalj­ ske stvari mnogo češće podložne” (Heath, 16 6 3 :1). Napokon, što se konkretne krivice za izbijanje građanskog rata tiče, razumljivo je da ju je svaka strana pripisivala drugoj strani. Dok je Thomas May glavnu krivicu za rat pripisivao Carlsovoj tiranskoj vladavini (May, 16 4 7 :15), John Nalson je krivicu vezivao za "šizmatsku par­ tiju puritanaca, prezbiterijanaca, independenata, anabaptista itd.” , koja je lažnim optužbama za tiraniju i papizam narušila mir, red i sreću crkve i države (Nalson, 1682: LXXVIII). Daleko najveći broj ranih istoričara engleskog građan­ skog rata bio je kritičan u pogledu ratnog bilansa i sklon manje-više romantičarskom veličanju prošlosti. To je došlo do izražaja i kod takvog pristalice Dugog parlamenta kakav je bio Thomas May, i kod jednog radikalnog republikanca i "kromvelovca” poput Johna Miltona, ali i kod takvog lojaliste kakav je bio Edward Hyde, 5 C itat se nalazi na drugoj strani nepaginiranog predgovora prvom tom u. Za potrebe ovog rada korišćeno je drugo izdanje R ushw orthovih Istorijskih kolekci­ ja , koje nije pretrpelo izm ene u odnosu na prvo izdanje iz 16 5 9 , osim što je uklonjena posveta O liveru Crom wellu.

23p

erl Clarendon. Dok je pisao u svojstvu sekretara Dugog parlamen­ ta, u vreme dok još traje građanski rat (tj. u kratkom razdoblju iz­ među kraja Prvog i početka Drugog građanskog rata), Thomas May se žalio na nesreće i razdore koji je građanski rat doneo En­ glezima i evocirao vremena kraljice Elizabete, koja je bila “srećni instrument Boga" u promociji protestantizma u Engleskoj (May, 1647:3). Na drugoj strani, sekretar Saveta države John Milton6 na početku digresije u svojoj IstorijiBritanije7 dao je sumorno poređenje Britanije iz 5. i 17. veka i konstatovao kako su Britanci izgubi­ li onaj slobodarski duh koji ih je krasio kada su oterali Rimljane. Umesto ponovnog osvajanja slobode, koje je kao cilj u građan­ skom ratu proklamovao Dugi parlament, Britanija je dobila samo novo ropstvo - ovoga puta “duhovnu tiraniju uz pomoć svetovne sile” (Milton, 1971: 446-447). Naposletku, Clarendon je svoju Istoriju pobune i građanskih ratova u Engleskoj napisao pred kraj živo­ ta, za vreme drugog egzila u Parizu,8 i u njoj izložio oštru kritiku 6 John M ilton je od početka građanskog rata stajao na strani D ugog parlam en­ ta, da bi februara 16 4 9 . postao sekretar stranih jezika, sa zadatkom da prevo­ di na latinski saopštenja i službene akte Saveta države, kao i da s vrem ena na vreme piše pam flete u prilog novom režim u. D o kraja svoje službe 1Ć 59. ostao je veran pobornik republike i protektorata, da bi po restauraciji m onarhije pao u nem ilost novog režima. Ipak, kao najvećem engleskom pesniku (kako se ta­ da govorilo), nije mu suđeno, a eskulpacija od svetovne kazne pravdana je ti­ me što ga je Bog za sve grehe navodno već kaznio slepilom . 7 Istoriju Britanije M ilton je napisao u periodu izm eđu 16 4 6 . i 16 4 9 , iako ona ni­ je objavljena za njegovog života. Pitanje kada je pom enuta digresija nastala ostalo je sporno sve do danas. U svakom slučaju, u prvom izdanju Istorije Brita­ nije iz 16 7 0 . pom enuta digresija je izostavljena, da bi bila objavljena tek posthum no, kao poseban pam flet, 16 8 1. godine. 8 Clarendon je bio poslanik Donjeg dom a Dugog parlamenta i u početku je delio jedinstvo koje je u tom domu vladalo, tako da je glasao za deklaraciju o izdaji od 2 i. aprila 16 4 1, kojom je Strafford praktično poslat na stratište. Sa kasnijim zao­ štravanjem sukoba, Clarendon je zauzeo dosledno rojalističku stranu i postao mi­ nistar Carlsa II na dvoru u egzilu u Parizu. Za razliku od Hobbesa, koji se vratio u Englesku u doba republike, Clarendon je ostao u Parizu sve do 16 6 0 , da bi tada uzeo učešće u Carlsovom trijumfalnom pohodu na domovinu. U restaurisanoj monarhiji Clarendon je odmah uzdignut u rang pera i na mesto lorda kancelara i kraljevog glavnog ministra. Međutim, njegova politička karijera nije dugo trajala. Sedam godina kasnije postao je žrtva političkih obračuna: doživeo je impičment i bio prognan iz zemlje, tako da je do kraja života, do 1674, ponovo morao da ži­ vi u Parizu. U tom periodu nastala je njegova Istorija pobune, koja će biti objavlje­ na tek 17 0 2 -17 0 4 (u tri toma), skoro trideset godina posle njegove smrti.

240

Dugog parlamenta i Olivera Cromwella, kao isključivih krivaca za građanski rat, opisujući pri tom Englesku pre 1640. kao idiličnu zemlju mira i blagostanja i hvaleći "mudrost ranijih vremena” u kojima je kraljeva prerogativa bila neprikosnovena i neograničena (Clarendon, 18 2 6 :12 5 ). Verovatno najinteresantnija istorija engleskog građan­ skog rata u 17. veku nastala je ispod pera Clementa Walkera. Walker je bio jedan od najagilnijih i najborbenijih prezbiterijanskih poslanika Dugog parlamenta, koji je uklonjen u tzv. "Prideovoj čistki” decembra 1648. i kasnije bačen u tamnicu. Njegova dvotomna istorija Dugog parlamenta pojavila se te iste 1648. go­ dine anonimno, donoseći oštru kritiku independentske "hunte” . Po Walkerovom mišljenju, za engleski građanski rat krivi su bili sami Englezi, koji su, kao i svi ljudi, podložni gresima, hipokrizi­ ji, fanatizmu i praznoverju. Međutim, ono što je presudno uticalo na Engleze da se upuste u avanturu građanskog rata bilo je dugo­ trajno doba mira, koje je dovelo do radikalnog "kvarenja” karakte­ ra Engleza: "Dugi mir stvara bogatstvo, bogatstvo stvara oholost i njegovu sestru pobunu, oholost stvara ambiciju, ambicija stvara strančarenje, strančarenje stvara građanski rat: i (ako naša nisu neizlečiva i ako ne potpadnemo in id temporis quo nec vitia nostra, nec eorum remedia ferre possumus) naš rat će stvoriti bedu, beda poniže­ nje, poniženje ponovo mir. Sic rerum reverentibus vicibus annulus vertitur Politicus. Zbica točka koja ponire izdići će se opet. Ali mi još nismo dovoljno poniženi, mi se još nismo skrušeno pokajali" (Walker, 1648: 17). Treći deo istorije Dugog parlamenta Walker objavljuje, takođe anonimno, 1651. i u njemu se obračunava sa en­ gleskom republikom. Po njegovom mišljenju Cromwell je sada Engleze podjarmio mnogo gore nego što bi to bio u stanju da uči­ ni "Turčin, Rus ili Tatarin" (Walker, 1651: 10). Očigledno, 1651. su Englezi već bili sasvim dovoljno poniženi da bi mogli ponovo da uživaju u miru. Ostalo je samo da se skrušeno pokaju za sve po­ činjene grehe (što će zaista učiniti 1660 , pozvavši Čarlsa II da se vrati u Engelsku i sedne na tron). Zbog trećeg dela istorije Dugog parlamenta Walker je bio zatvoren u Tauer, gde je vrlo brzo umro, ne dočekavši suđe­ nje. Ipak, njegova istorija Dugog parlamenta je 16 6 1. doživela novo izdanje pod naslovom Kompletna istorija independencije, u ko­

241

jem se pored ranija tri, pojavio i četvrti deo. Iz izdanja se ne vidi ko je bio autor četvrtog dela, pošto Walker, koji je već deset go­ dina bio mrtav, to u svakom slučaju nije mogao biti. Osim toga, za razliku od Walkera, koji je bio prezbiterijanac, autor četvrtog dela je zastupao ortodoksne rojalističke stavove. Ko god da je bio autor četvrtog dela, on je u velikoj meri od independenata preu­ zeo retoriku proviđenja i zahvaljivao se Bogu zbog toga što je po­ dario Englezima restauraciju monarhije. Pošto je Carls II oči­ gledno Božji namesnik, Englezi treba da nauče lekciju iz prote­ klih dvadeset godina i da ga puste da vlada po njegovom nahođe­ nju (tj. da daju Cezaru ono što je njegovo): "Zato neka tron na­ šeg Solomona traje doveka i neka bude mir u našem Izraelu" (Walker, 16 6 1: 124). To znači da se ubuduće Englezi ne smeju prepustiti "bezbrižnoj sigurnosti” i da moraju stalno biti na oprezu da neka nova stranka ( “ hunta”) ponovo ne izazove gra­ đanski rat. Time je napušten Walkerov pesimistički nauk o ci­ kličnom kretanju od mira preko građanskog rata, poniženja i po­ kajanja ponovo do mira. Pošto je sam Bog poslao svog namesnika na engleski tron, Englezi stiču dodatnu obavezu da čuvaju mir i da preduprede dejstvo pogubnog kauzalnog lanca ("m ir stvara bogatstvo, bogatstvo stvara...”). U davanju Bogu božjeg, a Ceza­ ru Cezarovog Englezi će uspeti da spreče “ kvarenje” svojih karak­ tera, do kog dolazi u miru, i da u isto vreme uživaju u svim pred­ nostima mira. Rani istoričari engleskog građanskog rata vrlo retko su upotrebljavali reč "revolucija” . Na samom početku 8. pogla­ vlja videli smo da je tek tokom četrdesetih godina 17. veka ova reč bila upotrebljavana češće, i to pre svega u Italiji, tako da je ne­ koliko italijanskih pisaca (Luca Assarin, Giovanni Battista Birago Avogadro i Placido Reina) u naslovima svojih istorijskih spi­ sa posvećenih pobunama protiv španske imperije u Kataloniji, Portugalu, Siciliji i Napulju upotrebilo još uvek za istorijsko-politički diskurs neuobičajenu reč "revolucija” . Neobični naslovi ovih spisa pobudili su interesovanje i u Engleskoj, pa je James Howell 1648. nabavio Giraffijevo delo i dve godine kasnije ga preveo na engleski. Sto se samih engleskih autora tiče, prvi je reč "revolu­ cija” u ovom značenju upotrebio Anthony Ascham u spisu Raspra-

242

va u kojoj se razmatra šta je posebno zakonito u raspadima i revolucijama vlade iz 1648. Stavljajući se na stranu Parlamenta u sukobu sa Carlsom, Ascham je pod "revolucijom" podrazumevao smenu vlade koja je vođena proviđenjem i, otuda, neizbežna i neminovna (Ascham, 1648 :3). Time je skovan novi pojam "revolucije” , koji je, za razliku od "pobune", u sebi sadržavao božansku legitimaciju svrgavanja jedne (konkretno engleske) vlade i predstavu o nečemu što je sudbinski predodređeno i ljudskim snagama nezadrživo. Pritom se Ascham nije upuštao u problem najboljeg državnog ure­ đenja, tako da njegov pojam revolucije u sebi nije sadržavao zna­ čenje prelaska iz lošijeg u bolji (najbolji) oblik državnog uređenja. Značenje koje je on namenio ovom pojmu ograničavalo se jedno­ stavno na ("neizbežne") personalne promene u vladi, koja ima pravo na donošenje zakona, suđenje, prikupljanje poreza i vođenje spoljne politike (Rachum, 19 9 5 :19 9 -2 0 0 ). Aschamov spis je izazvao burnu polemiku, a napadi na njega kulminirali su 1650 , kada su ga u Madridu ubili izbegli rojalisti dok je obavljao diplomatske poslove za englesku republiku. Među onima koji su prihvatili novo značenje pojma "revolucije” bio je i sam Cromwell. On je naročito naglašavao da su revolucije "Božje stvari” i da ih ljudi sprovede vođeni proviđenjem. Pored to­ ga, pisci za vreme engleske republike su sve češće, uz pominjanje “revolucije", upotrebljavali atribut “pučka” (popular). Time je po­ jam revolucije počinjao da se vezuje za pučki suverenitet, uklanja­ nje monarhije i uspostavljanje republikanskog uređenja. Među­ tim, ovo značenje nije bilo jasno izraženo, tako da se vrlo lako mešalo sa značenjem personalne promene u vladi, koje je i sam Ascham imao na umu. Primera radi, već pomenuti prevodilac Giraffijevih Revolucija Napulja na engleski jezik James Howell je novi­ ne koje je donela "Engleska revolucija” video pre u novom lideru nego u novim institucijama. Za njega je glavna revolucionarna te­ kovina bila Cromwellovo uzdizanje u kvazimonarha, koji vladanje Engleskom obavlja bolje nego bilo koji drugi monarh (Rachum, 1995: 208). Restauracija monarhije donela je ponovo staro izjedna­ čavanje revolucije sa pobunama, metežima i građanskim ratom. Tako je npr. Carls II u svojoj Deklaraciji iz Brede iz 1660, nepo­ sredno pre nego što će krenuti na trijumfalni povratak u London,

243

0 zbivanjima u Engleskoj u periodu 16 4 0 -16 6 0 . govorio kao o “mnogim i velikim revolucijama” , tretirajući ih kao obične pobu­ ne, koje su onemogućile vladavinu legitimnih monarha (Koselleck, 1997: 718 ). No, jednom započete promene u značenju reči “revolucija” pokazaće se nezaustavljivim, tako da će se lagano for­ mirati njeno savremeno značenje. Na tom putu Hobbesova pozna studija o engleskom građanskom ratu pokazaće se kao naročito značajna i njoj će u nastavku biti posvećeno više pažnje.

2. Hobbesovo shvatanje istorije 1 revolucije u “Behemotu” Među spise Thomasa Hobbesa koji su do sada nailazili na najma­ nje pažnje stručne javnosti svakako spada Behemot: istorija uzroka građanskih ratova u Engleskoj. U senci daleko poznatijih i uticajnijih spisa kao što su već pomenuti Elementi prirodnog i političkog prava, Fi­ lozofski rudimenti i Levijatan, Hobbesova studija uzroka engleskog građanskog rata ostaje jedno od njegovo najmanje čitanih dela. Teško je razumeti razloge za ignorisanje ovog Hobbesovog spisa. Na prvi pogled, izgleda da je u pitanju sam diskurs: dok je u tri pomenuta spisa Hobbes jasno izlagao političku teoriju, Behemot dono­ si “tek običnu” istorijsku studiju. Međutim, kako ističe Richard Ashcraft, ako se jedno od glavnih obeležja političke teorije veže za političke motive (umesto isključivog insistiranja na metodologi­ ji), onda Behemot poprima jednako značajno mesto u Hobbesovom opusu kao i Levijatan (Ashcraft, 1978: 28-29). Sam Hobbes je izveštavao da je studiju o istoriji engle­ skog građanskog rata napisao “u otprilike osamdesetoj godini svoga života” (Aubrey, 1898: 4 0 1), što znači otprilike 1667. ili 1668. Međutim, ona nije odmah objavljena. Desetak godina ka­ snije, u pismu Williamu Crookeu od. 19. juna 1679. Hobbes piše da je studiju dao Carlsu II na čitanje i da ga je nekoliko dana ka­ snije, kada ju je ovaj pročitao, zamolio za dopuštenje da je objavi (upor. Hobbes, 1840a: 411; Hobbes, 1994b: 771). Iako mu se stu­ dija "izuzetno dopala” , kralj je Hobbesovu molbu odbio, kako sa­ znajemo iz jednog pisma Johna Aubryja Johnu Lockeu, uz obra­ zloženje “da unutra ima toliko istine da se ne usuđuje da dâ dopu­ štenje za njeno objavljivanje kako ne bi razljutio biskupe"

244

(Aubrey, 1952: 383).9 Da li je Čarls zaista uskratio dozvolu za ob­ javljivanje Hobbesove studije da se ne bi zamerao engleskim bi­ skupima, ili su razlozi bili druge prirode, ne može se sa pouzda­ nošću utvrditi, ali je sasvim izvesno da je rasprava mogla izazvati dodatnu iritaciju već ionako nervozne javnosti restaurisane engle­ ske monarhije. U svakom slučaju, u vreme kada je Hobbes dao svoj rukopis Carlsu na čitanje, u svesti velikog broja savremenika Hobbesovo ime je još uvek izazivalo negativne asocijacije, a njego­ vi raniji spisi su i dalje nailazili uglavnom na odbacivanje i osudu onih koji su o njima pisali. Ako uzmemo u obzir ovu pogromašku atmosferu, koja je u Engleskoj vladala u prvih nekoliko godina od restauracije monarhije 166 0 , da bi polovinom šezdesetih godina oslabila, ali ne i u potpunosti iščezla, onda se Carlsova predostrožnost čini sasvim razumljivom. Pa ipak, Hobbesova studija je vrlo brzo počela da cirkuliše u rukopisu. Staviše, John Aubrey izveštava da je već 1673. vi­ deo jedan primerak u prodaji u jednoj londonskoj knjižari (MacGillivray, 19 70 : 181). Izvesno je da je, po svoj prilici usled propusta cenzora, rukopis bio i oficijelno štampan neposredno pred Hobbesovu smrt 1679. godine. Ovim izdanjem Hobbes nije bio zadovoljan, pošto su delovi teksta nedostajali i bilo je dosta štamparskih grešaka. Tri godine kasnije pojavilo se drugo izdanje sa izvesnim poboljšanjima (koje je Sir William Molesworth polo­ vinom 19. veka uvrstio u svoje izdanje Hobbesovih sabranih dela: Hobbes, 1840c), da bi tek 1889. godine, u redakciji Ferdinanda Tönniesa, bila objavljena konačna verzija rukopisa iz Hobbesove zaostavštine (koja se nalazila u posedu St. Džon Koledža u Oksfordu), sa svim korekturama i pasusima koji nedostaju u ranijim izdanjima (Hobbes, 1889). U literaturi je pokrenuto pitanje autentičnosti naslova knjige. U članku "Thomas Hobbesova istorija engleskog građan­ skog rata: studija Behemota” Royce MacGillivray je iznela sumnju da je Hobbes sam dao naslov Behemot svojoj studiji o engleskom građanskom ratu, pošto naslov nema nikakve veze sa tekstom (za razliku od Levijatana, u čijem se tekstu mitsko čudovište tri puta

9 U pom enurom pism u W illiam u Crookeu H obbes ne navodi razloge Ćarlsovog odbijanja da dopusti objavljivanje studije.

245

pominje, i to uvek na ključnim mestima u argumentaciji) i pošto je prvo (piratsko) izdanje iz 1679. nosilo naslov Istorija građanskih ratova u Engleskoj. Od 1640. do 1660. godine. MacGillvray doduše pri­ znaje da naslov na rukopisu St. Džon Koledža, koji je Ferdinand Tonnies koristio za svoje izdanje Behemota iz 1889, nesumnjivo potiče od Hobbesovog sekretara Jamesa Weldona, ali smatra da ti­ me nisu otklonjene sve sumnje u mogućnost da naslovBehemot ne potiče od Hobbesa (MacGillivray, 19 7 0 :18 5 ). Nepobitna je činje­ nica da Hobbes nije bio zadovoljan naslovom (piratskog) izdanja iz 1679. i da se 0 njemu kritički izrazio u jednom pismu Aubreyu,10 ali nije izvesno da li je on dao svojoj studiji naslov ko­ ji ona danas nosi. Glavni problem u određivanju autentičnosti naslova Hobbesove studije engleskog građanskog rata, pored pomenutog izdanja (koje je ponovljeno barem još dva puta u istoj godini),11 predstavlja i to što je postojalo još jedno (isto tako piratsko) izda­ nje, koje se takođe pojavilo 16 79 . 1 koje je nosilo identičan naslov koji se pojavljuje i u rukopisu iz St. Džon Koledža (upor. Hobbes, 1679). Zato se postavlja pitanje koje izdanje je Hobbes video i kritikovao: ono koje nosi naslov Behemot ili ono koje ima samo opi­ sni naslov Istorija građanskih ratova u Engleskoj. Od 1640. do 1660. go­ dine. Drugim recima, da li je Behemot onaj "budalasti naslov” koji je Hobbes imao na umu u svom pismu Aubryju?

10 U pism u Joh n u A ubryju od 18 . avgu sta 16 7 9 , H ob bes se žalio ne sam o na naslov (p iratskog) izdanja, nego i na obilje štam parskih grešaka u njem u: "R ečen o mi je da je m oja knjiga o g rađ an skom ratu dospela u inostran stvo i zb og toga mi je žao, pre svega zato što nisam u speo da od N jegovog visočanstva dobijem dozvolu za nju, a ne zato što je lo še štam pana, ili što na njoj stoji budalasti naslov, pošto verujem da svaki razum ni čitalac m ože razum eti zla onog vrem ena, ne osvrćući se na štam parske greške” (Aubrey, 18 9 8 : 38 0 -3 8 1). 11 Z a potrebe ove rasprave korišćeno je jedno od ponovljenih izdanja koje se na­ lazi u posedu Univerzitetske biblioteke G eo rg A u gu st-U n iverziteta u G etingenu (T . H ., 16 79 ). Na m ogućnost da je p ostojalo više ponovljenih izdanja ukazuje Charles Hinnant (H innant, 19 8 0 : 2 ), dok se u bibliografiji izdanja i reprinta H obbesovih dela, koju su načinili H ugh M acD onald i M ary H argre­ aves, osim originalnog izdanja, pom in ju jo š dva reizdanja iz iste godine (upor. M acDonald i Hargreaves, 19 5 2 : 6 5 -6 6 ).

246

Na ovo pitanje je nemoguće dati pouzdan odgovor, ali je vrlo verovatno da se Hobbesovo nezadovoljstvo odnosilo na iz­ danje koje u naslovu nije imalo ime Behemota. Pri tom se Hobbe­ sovo vajkanje za "budalasti naslov” najverovatnije nije odnosilo na sam naslov ovog izdanja (koji je, uzgrad, vrlo sličan podnaslo­ vu izdanja sa naslovom Behemot), nego na uvrštavanje jednog Lukrecijevog i četiri Horacijevih citata na korice knjige. Kako u ono vreme uopšte nisu bili neuobičajeni dugački naslovi, koji bi sadr­ žavali više rečenica, pa čak i celih citata (obično iz Biblije), to je sa­ svim moguće da je Hobbes bio iritiran citatima koji su se nizali u produžetku naslova.12 To je sasvim razumljivo kada se uzme u ob­ zir da je Hobbes imao dovoljno neprilika zbog svojih “ateističkih” stavova o religiji i da je stav javnog mnjenja u tom pogledu mogao biti još više ojačan citatom iz Lukrecijevog speva O prirodi stvari (knj. I, stihovi 83 i 10 1) koji glasi: Religio peperit scelerosa atque impia facta [...] Tantum religio potuit suadere malorum,1? Iz cele ove kontroverze vezane za "autorstvo" naslova knjige može se izvući zaključak da je po svoj prilici sam Hobbes u naslov svoje studije engleskog građanskog rata uvrstio ime mit­ skog čudovišta Behemota i da se izostavljanje tog dela naslova iz jednog od dva (piratska) izdanja iz 1679. rnože pripisati u krivicu samom izdavaču. Ono, pak, što je na koricama ovog izdanja naj­ više iritiralo Hobbesa najverovatnije je uvrštavanje spornih citata, a ne izostavljanje dela naslova. Sve u svemu, Hobbesova je intencija bila da preko na­ slova (Behemot) dovede u vezu studiju o engleskom građanskom ratu sa svojim glavnim delom Levijatanom. Zato se odmah nameće pitanje kako se ima shvatiti ova veza, tj. u kakvim odnosima stoje 12 O vo m išljenje iznosi Noel M alcolm u komentaru H obbesovog pism a Aubreyu, koje se nalazi u drugom tom u H obbesove sabrane korespondenci­ je (str. 773). Sporni citati se, inače, ne nalaze na koricam a drugog izdanja iz 16 7 9 , na kojim a u naslovu stoji ime Behemota. 13 "D ela zločina i m rska baš vera sam a rađala je često [...] Na takva zla navodila je vera.” (Lukrecije, 19 5 1: 8-9 )

247

Behemot i Levijatan u Hobbesovoj političkoj simbolici. Sam Hob­ bes ne nudi odgovor na to pitanje u studiji o engleskom građan­ skom ratu, niti u samom tekstu uopšte pominje Behemota i Levi­ jatana. Zato se odgovor na pomenuto pitanje mora potražiti u okviru celokupne Hobbesove političke filozofije, kao i tradirane judaističke i hrišćanske apokaliptike (u okviru koje je vekovima razrađivana simbolika Levijatana i Behemota). Bilo je spekulacija o tome da se, već na temelju same biblijske simbolike, Behemot razlikuje od Levijatana po tome što označava mnoštvo ili "agregaciju" čudovišta'4 ili čak samog đavo­ la, koji vlada “carstvom tame” (MacGiliivray, 19 7 0 :18 5 -18 6 ). Me­ đutim, nijedna od ove dve razlike ne stoji, pošto je u vreme kada je Hobbes živeo i pisao Levijatan takođe korišćen kao simbol i za mnoštvo čudovišta i za đavola (upor. o tome: Steadman, 1967: 575'576 ). Druga nedoumica vezana je za Hobbesovo priklanjanje preovlađujućoj simbolici dva biblijska čudovišta. Nekonformista po mnogo čemu, Hobbes je i u upotrebi imena Levijatana i Behe­ mota mogao imati u vidu jednu sasvim drugačiju simboliku od one kojoj su bili skloni njegovi savremenici. Patricia Springborg je pre nekoliko godina iznela mišljenje da Levijatan za Hobbesa nije predstavljao nikakvo čudovište (a posebno ne đavola), već "čuva­ ra civilizacije" (Springborg, 19 9 5:36 3). Po tom mišljenju, Hobbes je model za svog Levijatana video u francuskom kralju, koji je tada već bio uspostavio apsolutnu vladavinu nad svojim podanicima i katoličanstvo pretvorio u državnu religiju. A ako je Levijatan bio francuski kralj (na čelu kontrareformacije), onda je Behemot mo­ gao biti samo "engleski parlament" (Springborg, 1995: 368). Nažalost, Springborgova nije razradila svoju tezu, tako da je ona ostala više kao jedna asocijacija sa ne baš mnogo uverljivom argu­ mentacijom. Vredna je pomena još i mogućnost koju je predložio Luc Borot prema kojoj bi Behemot za Hobbesa bio simbol za na­ rod, koji je u ono vreme u rojalističkim krugovima (ali i šire) bio doživljavan kao “mnogoglavo čudovište” (Borot, 2 0 0 0 :14 6 ) . Ali, kao i Springborgova, i Borot nije dublje ušao u razradu svoje zani­ mljive teze.

14 Behemot je plural od reči Behema - zver.

24 8

Mnogo prihvatljiviji ključ za razumevanje odnosa u ko­ jem stoje Hobbesovi simboli Levijatana i Behemota dao je sam Hobbes. Na početku rasprave sajohnom Bramhallom, biskupom crkve u Deriju, Hobbes je obavešten da dvojica sveštenika iz Bramhallove crkve pišu kritiku Levijatana. Tu informaciju Hobbes je lakonski prokomentarisao sledećim recima: "[...] moj je odgo­ vor da ne želim da on ili oni tako trače svoje vreme; ali ako već ima­ ju potrebu za time, mogu da im dam dobar naslov za njihovu knji­ gu - Behemot protiv Levijatana” (Hobbes, 1841b: 27). Levijatan i Be­ hemot su, prema tome, antipodi koji se međusobno bore. U tome, kako je ispravno primetio Carl Schmitt, Hobbes ostaje veran bi­ blijskoj simbolici,15 ali je obogaćuje novim simboličkim sadržaji­ ma. Za Hobbesa, naime, Levijatan simbolizuje državu (tj. animal artificiale, automaton i deus mortalis u isto vreme), dok je Behemot re­ volucija16 ili, pre, pobuna podanika protiv suverena (Schmitt, 1938: 34). Tek u tom kontekstu postaju relevantna i ona objašnje­ nja koja su predložili Patricia Sprinborg i Luc Borot, a prema koji­ ma bi Behemot označavao Dugi parlament i sam narod van parla­ menta (kao "mnogoglavo čudovište”). Kada se pogledaju izlaganja u Behemotu odmah pada u oči da Hobbes nije bio politički istomišljenik ni sa jednim od ranih istoričara engleskog građanskog rata, o kojima je bilo reči u prethodnom odeljku. Njegova pozicija je nesumnjivo bila naj­ dalje od Miltonove. Oprečnost Hobbesovih i Miltonovih poli­ tičkih stavova nesumnjivo je posledica razlika u njihovim opštefilozofskim nazorima. Iako sam Milton u svojim delima nije di­ rektno napadao Hobbesa, njegova pripadnost tzv. “vitalističkom pokretu” , koji je branio organsko jedinstvo duše i tela, usmeravala je njegovu misao u potpuno oprečnom pravcu u odnosu na mehanicističku filozofiju Descartesa i Hobbesa (Ro-

15 U starozavetnoj m itologiji Levijatan je m orska, a Behem ot kopnena neman. O ba čudovišta se neprestano bore za ovladavanje celim svetom, a u toj borbi Behem ot nastoji da rogovim a probode Levijatana, dok ovaj drugi svojim perajim a pokušava da zapuši usta i nozdrve prvog i tako ga uguši (Schm itt, 1 9 3 8 :1 7 - 1 8 ) . 16 Sch m itt greši kada upotrebljava reč "revolucija” da označi pobunu pedanika. Kako ćem o kasnije imati prilike da vidim o, revolucija za H obbesa ima sasvim drugačije značenje.

249

gers, 19 9 6 : 8 i dalje). Hobbes pominje M iltona samo na jed­ nom, i to sporednom mestu u Behemotu, hvaleći njegov latinski jezik i stil i paušalno odbacujući njegova shvatanja izneta u po­ lemičkom spisu protiv Claudiusa Salmasiusa, koji je nosio na­ slov Odbrana naroda Engleske. Na drugoj strani, među svim pomenutim istoričarima engleskog građanskog rata, Hobbes je politički bio najbliži Clarendonu. Njih dvojica su u mladosti bili prijatelji (Clarendon je sebe ubrajao u najstarije Hobbesove prijatelje - Clarendon, 1676: 3), a sudbina ih je ponovo spojila 1649 -1651, kada su se nekoliko puta sreli u Parizu. Iako je imao rezerve već prema Elementima pri­ rodnog i političkog prava, Clarendon je reagovao tek na objavljivanje Levijatana i Hobbesov povratak u London.17 Potonji Hobbesov spis Clarendon je podvrgao žestokoj kritici u spisu pod naslovom Kratko iznošenje i pregled opasnih i pogubnih grešaka 0 crkvi i državi u g. Hobbesovoj knjizi naslovljenoj Levijatan, koji je tek posthumno obja­ vljen u Oksfordu 1676. Kao i Clarendon, i Hobbes je za vreme re­ stauracije postao mnogo konzervativniji nego što je ranije bio, pa je čak usvojio i neke legitimističke argumente. Ali, za razliku od Clarendona, Hobbes ni za vreme restauracije nije bio voljan da odstupi od svog stava, iznetog u Levijatanu, da podanici imaju pravo da odustanu od lojalnosti starom suverenu i pokore se “ osvajaču” - što u konkretnom slučaju Engleza znači prvo Krnjem parlamentu, a onda i Cromwellu. Hobbes je pisao da je i sam spadao među one koji su voleli Carlsa II, ali su prihvatili da mirno žive pod vlašću "osvajača” (Krnjeg parlamenta, odnosno Cromwella). Razlog jednostavno leži u tome što je Carls II izgu­ bio rat i time svoje podanike ostavio "u slobodi da traže zaštitu svojih života i dobara gde god ih našli” (Hobbes, 1840c: 421). A oni su ih našli upravo kod "osvajača” koji je porazio Carlsa II. Ti­ me je Hobbes mislio da je eskulpirao sve one koji su se u vreme engleske republike pokorili "osvajaču", ne osporavajući pri tom Carlsov “ legitimitet". Jer, čim je vlast “ovajača" oslabila, podanici 17 Sam Clarendon izveštava da m u je prilikom njihovog poslednjeg susreta u Parizu, aprila ili maja 16 5 1, H ob bes pokazao “ jedan ili dva tabaka’’ iz Levija­ tana, koje mu je u to vreme iz Londona slao štam par na korekturu. N a kraju je H obbes konstatovao da zna da se kn jiga neće dopasti Clarendonu (C laren ­ don, 16 7 6 : 7).

250

su mogli da pokažu svoje pravo mišljenje i da na presto vrate svog "legitimnog” vladara. Ali, ako se u Behemotu pridružuje kritikama na račun parlamentarnih prvaka u periodu 16 40 -16 6 0 , Hobbes nigde ne veliča englesku prošlost. Umesto romantičarske nostalgije za prohujalim zlatnim dobom, Hobbes pokušava da u svoja istorijska iz­ laganja ubaci naučno objašnjenje, tj. otkrivanje uzroka građan­ skog rata (Ashcraft, 1978: 38-39). Tim putem, Hobbes stiže do problema “ revolucije” i formuliše rudimentarnu teoriju koja bi se mogla označiti prvom teorijom revolucije uopšte. Moguće je da je Hobbes prvi put naleteo na reč "revolu­ cija" u spisu Anthonyja Aschama Rasprava u kojoj se razmatra šta je posebno zakonito u raspadima i revolucijama vlade iz 1648. Videli smo već u prethodnom odeljku da se u sukobu Parlamenta sa Carlsom, Ascham stavio na stranu Parlamenta i da je tretirao njegovo preu­ zimanje vlasti kao "revoluciju”, tj. kao smenu vlade koja je vođena proviđenjem i, otuda, neizbežna i neminovna. Ascham je očigled­ no hteo da neutrališe negativne konotacije koje imaju pojmovi "pobune” , "ustanka", "raspada vlade” i si. i zato je upotrebio reč "revolucija”, dajući joj konotaciju božanske legitimacije svrgavanja jedne (konkretno engleske) vlade i predstavu o nečemu što je sud­ binski predodređeno i ljudskim snagama neotklonjivo. Hobbesa je na Aschama mogao upozoriti Clarendon, koji se takođe nalazio u Madridu u vreme kada je Ascham ubijen i čiji je jedan član pratnje učestovao u atentatu (vrlo je verovatno da je Clarendon bio organi­ zator atentata). Hobbes se sreo sa Clarendonom iduće godine u Parizu, na Carlsovom dvoru, neposredno pre nego što će napustiti Francusku i vratiti se u Englesku. Tada je od samog Clarendona mogao čuti pojedinosti u vezi sa ovim atentatom i njegovom predistorijom (možda i ponešto o Aschamovoj raspravi iz 1648). Pri tom je svakako interesantno pomenuti da je Hobbes upravo Cla­ rendona apostrofirao kao svog glavnog neprijatelja na Carlsovom dvoru, pravdajući nužnost svog bega u Englesku upravo sudbina­ ma Aschama i Dorislausa (drugog diplomate engleske republike koga su rojalisti ubili u Nizozemskoj) (Rachum, 1995: 202). No, nezavisno od konkteksta u kojem je dobio infor­ macije o Aschamu, vrlo je moguće da je neobična reč “revolucija” tada zapala za uho Hobbesu i da ju je on kasnije svesno upotrebio

251

u Behemotu da relativira značenje koje joj je Ascham dao.

Bilo ka­

ko bilo, na kraju Behemota on iznosi sledeći zaključak: "Video sam u ovoj revoluciji kružno kretanje suverene vlasti preko dva uzurpa­ tora [Parlamenta i lorda-protektora] od poslednjeg kralja [Čarlsa I] do njegovog sina [Čarlsa II]” (Hobbes, 1840b: 418). Hobbes, dakle, o zbivanjima 16 4 0 -16 6 0 . govori kao o jednoj jedinoj, veli­ koj revoluciji, nalik kružnom kretanju nebeskih tela, koja je zapo­ čela otporom Dugog parlamenta monarhiji Čarlsa I i završila re­ stauracijom monarhije njegovog sina Čarlsa II, dvadeset godina kasnije. Takvo poimanje revolucije u Behemotu nalikuje Hobbesovom opisivanju uzurpacije duhovne vlasti u poslednjem poglavlju Levijatana. U Levijatanu uzurpacija započinje u rimsko vreme, kada su prezbiteri prvi prisvojili vlast da odreduju šta je istinsko bogosluženje, a šta nije. Zatim su biskupi (pod kontrolom određenih svetovnih vladara) dalje uzurpirali pravo prezbitera, a na kraju je došao papa. Time je upotpunjena cela "sinteza i konstrukcija” kle­ rikalne uzurpacije. Onda je došla trostepena "analiza i rezolucija” : prvo je Elizabeta oduzela pravo papi i dala ga anglikanskim bisku­ pima, da bi ga zatim uzurpirali prezbiterijanci. Na kraju, pod independentima i Krnjim parlamentom, vraćena je (barem Engle­ skoj) izvorna hrišćanska sloboda, koja je vladala pod apostolima. Unutrašnja logika "revolucija” duhovne vlasti iz Levijatana naliku­ je "revoluciji” svetovne vlasti iz Behemota: vlast na početku biva uzurpirana od legitimnog monarha i prenosi se na Dugi parla­ ment, sa Dugog na Krnji parlament, i na kraju na lorda protekto­ ra. Obrnuti proces poništenja uzurpacije vraća se kroz iste faze kojima je prošao proces uzurpacije: od lorda protektora vlast se vraća Krnjem parlamentu, od Krnjeg Dugom parlamentu i od Du­ gog parlamenta legitimnom monarhu (Hartman, 19 86 :49 1-49 3).

18 Istina, reč “ revolucija" javlja se već u naslovu H obbesovog spisa iz 16 5 0 . De corpore politico: ili elementi prava, morala i politike: sa raspravama 0 nekoliko tema, kao što su zakon prirode, zakletve i ugovori, nekoliko vrsta vlade, sa njihovim promenama i revolucijama. Ovaj spis je predstavljao sam o deo H obbesove rasprave Elementi prirodnog i političkog prava, koju je H ob bes napisao 16 4 0 . i koja je u m eđuvre­ menu cirkulisala samo u rukopisu. P ošto se H obbes 16 5 0 . još uvek nalazio u Parizu i nije imao uvid u priprem u spisa za štam pu, sasvim je verovatno da “ prom ene i revolucije1' u naslovu ne potiču od njega, nego od izdavača (Rachum , 19 9 5 : 2 10 ).

252

Dva su osnovna obeležja ovog shvaćanja revolucije: pr­ vo, revolucija ima unutrašnju logiku kretanja i, drugo, revolucija je uzaludan kružni proces uzurpacije vlasti koji se na kraju vraća na početak - tj. u okrilje legitimne monarhijske vlasti. Sto se prvog obeležja tiče, po Hobbesovom mišljenju, revolucija ima svoju unutrašnju logiku kretanja, koja se, jednom kada je pokrenuta, ne može zaustaviti. To pokazuje da revolucija ima zakonitosti u cirkularnom kretanju: kada je jednom započela, ona se na početak vraća samo istim putem. U engleskom građanskom ratu prvo je Dugi parlament oduzeo suverenu vlast legitimnom kralju, da bi zatim ona stigla do Krnjeg parlamenta, koji ni sam nije uspeo da je sačuva, nego ju joj je preoteo lord protektor. U tom momentu, revolucija dostiže kulminaciju i počinje da se vraća na početak: lor­ du protektoru (sada u licu Richarda Cromwella) suverenu vlast oduzima Krnji parlament (tj. njegovi preživeli poslanici okupljeni 1659), ali ne može da je zadrži za sebe, te ona stiže ponovo do Du­ gog parlamenta (tj. njegovih preživelih članova okupljenih 1660), koji je vraća u ruke legitimnom kralju. Drugo obeležje revolucije jeste njena uzaludnost: uzur­ pacija ne može da utemelji legitimnu vlast i zato se "ukradena” vlast na kraju vraća njenom pravom vlasniku (legitimnom monar­ hu). Po mišljenju Marka Hartmana, ceo ovaj kružni tok nije bio li­ šen kvalitativnog napredovanja, pošto Hobbes (kroz reči sagovornika A) zaključuje da je u Engleskoj nakon 1660 . sam Parlament preuzeo na sebe zadatak da puk nauči da poštuje obavezu poslu­ šnosti i time ga učinio manje podložnim subverzivnim doktrina­ ma (Hobbes, 1840b: 418; Hartman, 1986: 491). Da li je to zaista bilo i Hobbesovo mišljenje, iz dijaloga se teško može zaključiti, pošto sagovornik B zauzima jedno u osnovi skeptično mišljenje (“ Molim se Bogu da se to pokaže kao istina”) i nakon priznanja Parlamentu da je sve učinio za sigurnost mira, prelazi na konsta­ taciju o kružnom kretanju revolucije, koja potvrđuje njegov raniji stav da "smo se vratili u stanje u kojem smo bili na početku pobu­ ne” (Hobbes, 1840b: 418). Sasvim je izvesno da je Hobbes verovao da je engleski puk iz svih nesreća koje su ga snašle u periodu 16 4 0 -16 6 0 . nau­ čio da ceni mir, poredak i zaštitu koju im je podario Carls II. To, međutim, nije nikakav poseban doprinos revolucije: uvek kada

253

postanu izloženi strahotama rata, ljudi jednostavno nauče da cene život, imovinu i mirno privređivanje i da odustanu od nerealnih aspiracija i očekivanja. Zato, kada upotrebljava reč "revolucija” , Hobbes ima na umu njen negativni efekat: jednom stavljena u po­ gon, ona se ne može brzo završiti, nego mora da prođe svih šest bolnih faza, da bi se tek tada vratila u početno stanje. Revolucija je tako postala savršeno uzaludan poduhvat rušenja monarhije, koji posle silnih ubijanja i materijalnih razaranja ponovo vodi na poče­ tak. Ljude su u jednom momentu poneli što pohlepa, što nagoni slepe destrukcije, što snovi o "potpunoj” slobodi, i ubrzo su se na­ šli u "prirodnom stanju", čije su ih strahote na kraju navele da kre­ nu jedinim mogućim putem: natrag u okrilje one iste monarhijske vlasti koju su rušili dvadeset godina pre toga.19 Sve u svemu, Hobbesovo shvatanje revolucije vrlo je zanimljivo. S jedne strane, ono je usklađeno sa aktuelnom "poli­ tičkom linijom” restauracije i sasvim nekritički prikazuje naju­ zbudljivijih dvadeset godina engleske istorije kao nešto sasvim uniformno i predestinirano na jedini mogući ishod - obnovu mo­ narhije. Više nema ni traga od Hobbesovog ranijeg odobravanja de facto vlasti i pohvala na račun independentskog povratka "ranoj 19 Zanim ljivo je u ovom kontekstu pom enuti interpretaciju engleskog građan­ skog rata koju je dao H obbesu inače vrlo bliski Spinoza. Sledeči u dobroj meri H obbesa, Spinoza se ipak nije zadovoljio pom enutim objašnjenjim a, već je dodao jedno specifično republikansko tum ačenje (u tradiciji od M achiavelli­ ja do M ontesquea) o potlačenim narodim a, koji m ogu sam o da m enjaju ugnjetače. U Teološko-političkom traktatu iz 16 7 0 . Spinoza piše “ da su narodi često promenili tiranina, ali se nisu oslobod ili tiranije niti su m onarhiju zam enili nekim drugim oblikom vladavine. Strašan prim er za to daje engleski narod, koji je nastojao da kraljevom ubistvu dâ izgled pravde; ali posle kralje­ ve sm rti trebalo je bar izm eniti ob lik vladavine; m eđutim , pošto je bilo proli­ veno more krvi, nije učinjeno ništa bolje, nego je pod drugim im enom bio p o­ zdravljen novi monarh (kao da se radilo sam o o pitanju im ena!), koji se m o­ gao održati na prestolu jedino uništavajući d o poslednjih potom aka kraljev­ sku lozu, ubijajući građane, stvarne ili nabeđene kraljeve prijatelje, ratujući da bi u gu šio nezadovoljstvo koje nastaje u m iru, kako bi narod, zaokupljen n o­ vim događajim a, zaboravio krvave p okolje koji su uništili kraljevsku p orodi­ cu. Narod je primetio, ali suviše kasno, da za spas otadžbine nije učinio ništa drugo osim što je pogazio prava zako n itog kralja i zam enio stanje još gorim . Sto g a je on rešio da što pre krene nazad i nije im ao mira sve dok nije bilo ostvareno vraćanje u prvobitno stan je” (Sp in o za, 19 5 7a : 2 30 ).

254

hrišćanskoj crkvi". Taj otvoreno apologetski zaokret sasvim je ra­ zumljiv u tada preovlađujućoj atmosferi linča prema svim pobor­ nicima Protektorata (u koje je i sam Hobbes ubrajan) i možda vi­ še govori o vremenu u kojem je nastao, nego o stvarnom Hobbesovom konzervativizmu. Međutim, na drugoj strani, Hobbes daje prvu teoriju revolucije (sa ove vremenske distance bi se moglo re­ ći prvu teoriju jedne vrste revolucije), po kojoj nasilno oduzimanje vlasti inspirisano radikalnim ciljevima dovodi do niza uzurpatorskih ciklusa i nezadržive spirale nasilja (koja kod širokih slojeva stanovništva prouzrokuje najsnažniji egzistencijalni strah) i u jed­ nom momentu otpor puka skreće ("rotira”) sa njegovog prvobit­ nog smera (svrgavanja tiranije) ka početnoj poziciji - onoj istoj koju su revolucionari neprekidno nazivali tiranijom. Revolucija koja se obrela u "prirodnom stanju” i krenula putem uzurpatorskih ciklusa (praćenih sve sumanutijim revolucionarnim projekti­ ma najradikalnijih “ jurišnika u nebo”) može računati da će se okončati "čvrstom rukom" koja više neće biti nazivana "tirani­ jom” i koja će zadovoljiti (u međuvremenu, ratnim opasnostima probuđene) želje za "redom i mirom” kod najširih slojeva stanov­ ništva. Interpretirana na ovaj način, revolucija koju je opisao Hob­ bes, mogla bi se nazvati kružnom (ili rotacionom) revolucijom.

3. Rotaciona i ustavotvorna revolucija Mogućnost da se spreči fatalni rotacioni tok revolucije leži u shvatanju puka, koje je kod Hobbesa nagovešteno, ali nije dovedeno do svojih logičkih posledica. U pitanju je shvatanje puka bez suve­ rena, koji može (privremeno) postojati kao ustavotvorna skupšti­ na, ali i kao pobunjenički savez. Racionalni egoisti, kojima je Hobbes već teorijski dopustio sposobnost da se udruže u ustavo­ tvornu skupštinu, bili bi pred dilemom šta da učine kada sam su­ veren počne da krši postojeći ustav i ugrožava njihovo pravo na sa­ moodržanje (koje je u društvenom stanju združeno sa pravom na rad i prisvajanjem proizvoda sopstvenog rada). Iako to Hobbes ni­ je bio voljan da eksplicitno prizna, racionalni egoisti bi u takvoj si­ tuaciji morali pribeći novom udruživanju - ovoga puta zarad od­ brane ustava, zbacivanja starog suverena i postavljanja novog. U Nizozemskoj revoluciji imamo nešto slično, iako to još uvek nije

255

dovedeno do refleksije. Taj nauk će zato ostati da se izvuče u ka­ snijim revolucijama. U Engleskoj je već za vreme građanskog rata 16421648. nastao jedan problem, koji će se ponovo javiti i 1679-1685, a koji Englezi neće biti u stanju da rese na odgovarajući način. Problem je bio u neadekvatnom postojećem ustavu, koji pobunje­ nički savez više nije bio voljan da brani, nego je želeo da ga menja. Tako je korišćenju prava na otpor tiraniji pridružen novi cilj pobu­ ne: promena ustava (koji je zbog svojih manjkavosti omogućio zloupotrebu vlasti, pa onda i tiraniju). Pobunjenički savez tako se počeo suočavati sa novom dilemom: s jedne strane pretila mu je Scila rotacione revolucije (koja radikalizacijom ratnog stanja vodi ponovo u ralje - bilo monarhijske, bilo vojne, bilo neke sasvim nove - tiranije) i Haribda odbrane starog ustava (koji je neodgo­ varajući i omogućava nove zloupotrebe vlasti, a to znači - pre ili kasnije — i novu tiraniju). Izlaz iz te situacije vodio je u pravcu ustavotvorne revolucije, koja u sebi združuje pobunjenički savez i ustavotvornu skupštinu kao dve sukcesivnefaze u jedinstvenom projek­ tu stvaranja jednog sasvim novog ustavnog uređenja po meri racionalnih egoista koji čine puk. Nizozemska revolucija je već bila delimično ostvarila ovaj projekat, ako se uzme u obzir da je Utrehtski spora­ zum od 29. januara 1579. tretiran kao neka vrsta nizozemskog ustava. Međutim, ono što čini specifičnost Nizozemske revoluci­ je je činjenica da je temeljni konsenzus u nizozemskim provincija­ ma uspostavljen bez posebnog sazivanja ustavotvorne skupštine. Reprezentativnu sposobnost staleških skupština nikada nije do­ veo u pitanje nizozemski puk, tako da je uređenje uspostavljeno Utrehtskim sporazumom (i kasnije nadopunjavano ad hoc dogo­ vorima) uživalo podršku građana koja nikada nije bila eksplicira­ na. Zato se može reći da je Nizozemska revolucija bila ustavotvo­ rna revolucija u širem značenju tog pojma, dok će tek Američka re­ volucija biti prva ustavotvorna revolucija stricto sensu. Engleska re­ volucija dobija svoje pravo značenje i istorijsko mesto ako se posmatra upravo kao svojevrstan prelazni oblik između Nizozemske i Američke revolucije. Pre nego što se krene dalje u izlaganja o Engleskoj revo­ luciji, potrebno je reći šta će se podrazumevati pod pojmom ustavo­ tvorne revolucije. Njen osnovni element je, svakako, 1) promena po­

256

stojećeg ustavnog uređenja mimo za to predviđene procedure, ali u skladu sa novom procedurom, o kojoj se saglašavaju sami revoluci­ onari (odnosno poslanici nove ustavotvorne skupštine). No, revo­ lucija se ne iscrpljuje u tome. Ona je takođe i 2) stvaralačka aktivnost puka sa ciljem uspostavljanja njegove sopstvene, "pučke” države (tj. republike). Pošto bude stvorena pučka država (republika), kul­ minacija revolucije će biti 3) stvaranje takvog aranžmana pravno regulisane, podeljene i odgovorne vlasti, koja će sprečiti nastajanje tiranije u buduć­ nosti (čime će i pravo na otpor tiraniji postati izlišno). Nastajući iz prava na otpor tiraniji, revolucija tako okončava u političkom ure­ đenju u kojem više nema ni tiranije, ni prava na otpor tiraniji (ali u kojem će se, kao što ćemo u četvrtoj knjizi ove rasprave moći da vi­ dimo, morati javiti jedan novi institut - građanska neposlušnost). Na osnovu ovakvog određenja ustavotvorne revolucije, postaju jasno uočljive njene razlike u odnosu na rotacionu revolu­ ciju. U prvom slučaju revolucija izbegava sva iskušenja tiranije i uspeva da "pravolinijskim” nizom sukcesivnih akcija stvori takav ustavnopravni aranžman koji će biti opšteprihvaćen i postati ori­ jentir političkih aktera. Najbolji primer ustavotvorne revolucije pružiće Američka revolucija, o kojoj će biti reči u 14. poglavlju. U slučaju rotacione revolucije, naprotiv, "revolucionarne snage” do­ življavaju poraz, koji ih vraća na početnu poziciju i nameće im po­ trebu novog pokušaja. Tako nastaje rotiranje: umesto da se odmah stvori temeljni konsenzus slobodnih građana, strahote prirodnog stanja obeshrabruju građane da veruju da je bilo kakva sloboda moguća i vode ih k tome da se dobrovoljno pokore starorežimskom vladaru kao manjem zlu.20 Videćemo kasnije da je kroz ovaj oblik rotacione revolucije prošla i Francuska (prva rotacija 17891815. i druga rotacija 1815-1875), svrgavajući čak šest "tirana” (Lu-

20 Ovaj momenat rotiranja je dugo izmicao teoretičarima revolucije, koji su se uglavnom bavili definisanjem onog stanja kojim završava odredeni ("revoluci­ on arn i") sukob oko vlasti. Čak i oni teoretičari koji su prihvatili m ogućnost da se jedna "revolucija" završi pobedom snaga starog režima nad revolucionarima nisu dublje problematizovali ovaj fenomen. Tako npr. Charles Tilly u svojoj knjizi posvećenoj teoriji revolucije piše da svaka revolucija ima tri "sekvence” (pojavljivanje "izazivača” koji nameravaju da svrgnu aktuelne nosioce vlasti, svrstavanje velikog dela populacije uz “ izazivače” i ulazak u sukob oko vlasti), pri čemu se poslednja "sekvenca" može okončati na četiri načina: 1) pobedom

257

ja XVI, Maximilliena Robespierrea i Napoleona I u prvoj revoluci­ onarnoj rotaciji i Luja XVIII, Luj-Filipa i Napoleona III u drugoj revolucionarnoj rotaciji), pre nego što je uspela da se “skrasi” u ustavnim okvirima Treće republike. Komplikovanje revolucionar­ nih rotacija, koje su u Francuskoj izazvali novi oblici '‘popularnih" autoritarnih režima (revolucionarna tiranija Robespierrea i demo­ kratski despotizam dva Napoleona),21 sasvim različita kako od starorežimske monarhije, tako i od klasičnih oblika tiranije, svedoči o tome kako će tegoban i mukotrpan proces postati revoluci­ ja u modernoj epohi populističkih ideologija - nacionalizma i ko­ munizma. No, Francuska je još prošla relativno dobro, pošto je njena revolucionarna spirala započela dovoljno rano da snage sta­ rog režima ostavi u stanju da mogu da u njoj odigraju ulogu kontrarevolucionarne reakcije. Rusi i Nemci neće imati tu sreću, pošto će njihove snage starog režima biti odmah eliminisane, ostavljaju­ ći zadatak kontrarevolucionarne reakcije novoobrazovanim totali­ tarnim partijama (boljševicima i nacionalsocijalistima). Zato će revolucije kroz koje će proći Rusija i Nemačka prvu rotaciju zavr­ šiti ne povratkom u stari režim nego uspostavljanjem totalitarnog režima, čime će se okončanje druge rotacije pokazati kao neuporedivo veći problem nego što je to bio slučaj u Engleskoj i Francu­ skoj (da bi okončala drugu revolucionarnu rotaciju Nemačka je morala da izgubi Drugi svetski rat, bude podeljena i okupirana, dok Rusija ni dan-danas nije uspela da se oporavi od zala totalitar­ nog režima i uspostavi stabilnu demokratsku ustavnu državu).

’’ izazivača” ( “alternativne koalicije” ), 2 ) porazom “ izazivača", 3) pronalaže­ njem određenog modusa vivendi izm eđu aktuelnih nosilaca vlasti i ''izazivača" i 4 ) fragmentiranjem "alternativne koalicije” u koju su se udružili “ izazivači". Za Tillyja je bitno da se sukob aktuelnih nosilaca vlasti sa "izazivačim a” okon­ ča "ponovnim uspostavljanjem rutinske kontrole vlade nad odgovarajućom populacijom ” i jedinstvenosti organizacije vlasti na odgovarajućoj teritoriji (single polity) (Tilly, 19 78: 2 17 ) , čime se po njem u i revolucija okončava. M o­ gućnost da novouspostavljeno stanje (p osebn o ako su aktuelni nosioci vlasti pobedili "izazivače”) bude nestabilno i brem enito novim revolucionarnim "sekvencam a", Tillyju je ostala van obzorja teorijske refleksije. 2 1 U daljem izlaganju neće se problem atizovati razlike između revolucionarne tiranije i dem okratskog despotizm a (o tim razlikam a bilo je reči na drugom m estu; upor. Molnar, 19 9 7 : 9 8 - 118 ) .

258

Engleska revolucija neće biti tako komplikovana kao I rancuska revolucija, a pogotovo ne kao Ruska i Nemačka revolu­ cija. Do 1660 . Engleska je već bila napravila svoj prvi potpuni re­ volucionarni krug: puk je svrgnuo Protektorat, "izabrao” sebi CarIsa II za kralja, da bi na kraju u Parlamentu doneo Zakon o zabra­ ni otpora (Non-Resistance-Act).lz Lako je shvatiti zašto je Hobbes u svom Behemotu proglasio revoluciju okončanom: jer se zaista či­ nilo da su ceo građanski rat, republika i Protektorat bili tek jedan "interregnum”, čiji je krajnji ishod bio, paradoksalno, monarhija "po volji puka” i bez pozitivnopravnih mogućnosti da bude svrg­ nuta kao tiranska. Ono što Hobbes u vreme pisanja Behemota nije mogao znati jeste da kruženje "Engleske revolucije” još nije zavr­ šeno. Ono što je bilo okončano bio je samo njen prvi krug. Ako je zaista započela 1640, postepenim iznuđivanjima političkih ustu­ paka od Čarlsa I, revolucija se svakako nije završila 1660, restau­ racijom monarhije, pa čak ni 1688, svrgavanjem Džejmsa II, nego 1701, definitivnim obuzdavanjem samovolje krune i uspostavljan­ jem novog političkog uređenja —ustavne države (monarhije), za­ snovane na principu efektivne podele vlasti između kralja i Parla­ menta (koja će u narednom periodu evolutivnim putem biti raz­ vrgnuta u korist "suvereniteta” Donjeg doma). Time je zapravo pronađena ona mera promena za koju je engleski puk na prelasku iz 17. u 18. vek bio spreman i oko koje je bio sposoban da usposta­ vi temeljni konsenzus. Sve dalje tekovine moderne demokratske ustavne države Engleska će u narednim vekovima osvajati poste­ peno, mirno i kompromisno - unutar tog istog poretka čiji su te­ melji postavljeni krajem 17. i početkom 18. veka.

4.Neuspesi otpora tiraniji u periodu 1681-1685. U Engleskoj revoluciji u 17. veku moguće je razlikovati sedam fa­ za: 1) postepene kompromisne reforme u pravcu ustavne monar­ hije i sistema efektivne podele vlasti između kralja i Parlamenta 2 2 Zakonom o zabrani otpora iz 16 6 1. svaki oružani otpor protiv krune progla­ šen je protivpravnim , shodno staroj doktrini o božanskom pravu kralja na vladanje. Zabrana otpora (non-resistance) takođe je postala i zvanično crkveno učenje (Tanner, 19 2 8 : 2 14 ), čime je dodatno ojačan položaj monarha u od­ nosu na Parlament.

2-59

(1640-1642); 2 ) otpor Ćarlsovoj "tiraniji” kroz rat (1642-1648), 3) pogubljenje "tiranina” i uspostavljanje republike (1649); 3) diktatura Krnjeg parlamenta, zatim Olivera i Richarda Cromwella, pa, naposletku Krnjeg parlamenta (ponovo) i Dugog parlamenta (1649-1660); 4) postepena restauracija apsolutne monarhije pod Carlsom II i Džejmsom II (1660-1688); 5) nizozemska invazija Engleske i svrgavanje Džejmsa II (1688); 6) diktatura Viljema Oranskog i njegove “ nizozemske hunte” (16 8 9 -16 9 1) i 7) kom­ promisno uspostavljanje ustavne monarhije i sistema efektivne podele vlasti između kralja i Parlamenta (16 9 1-170 1). Prve tri faze spadaju u prvu rotaciju, a preostale četiti faze u drugu rotaciju En­ gleske revolucije. Iz ranijih izlaganja mogli smo da vidimo da događaji iz 1640. nisu bili tek puki atak na legitimnu i efikasnu monarhijsku vlast nego su predstavljali reakciju samoosvešćene engleske nacije na Čarlsovo višegodišnje samodržavlje i prvi, nesiguran i još uvek neartikulisan pokušaj stvaranja novog ustavnog sistema (tj. ustav­ ne monarhije zasnovane na efektivnoj podeli vlasti između kralja i Parlamenta). Razumljivo je da nakon dugogodišnjeg kraljevog samovlašća nije mogao biti tako lako postignut novi ustavni aranžaman, koji bi odgovarao i kralju i "politički probuđenoj" naciji i zato je politički sukob nužno prerastao u rat. Međutim, produža­ vanje ratne agonije "razbudilo” je još radikalnije zahteve pripadni­ ka vojske i postavljeni su novi revolucionarni ciljevi koji se više ni­ su dali ustavno obraditi i primeniti na političku realnost tadašnje Engleske. Zbog toga je uspostavljanje novog ustavnog uređenja na kraju trebalo da reši Oliver Cromwell, kao poslednji integrativni faktor političkog života cele Velike Britanije. No, iako je beležila uspehe na gotovo svim planovima društvenog života, Cromwellova diktatura je u pogledu rešavanja ovog zadatka završila istim neuspehom kao i svi raniji pokušaji legitimnih političkih ak­ tera. Time je (nakon kratkog interregnuma diktature Oliverovog sina Richarda) postala moguća restauracija dinastije Stjuarta. Ali, šesnaestogodišnji život u katoličkoj Francuskoj i uticaj Luja XIV učinili su svoje i prestolonaslednik Carls II i njegov brat Džejms, vojvoda od Jorka (kasnije Džejms II) više neće biti u stanju da sprovedu restauraciju u pravom smislu te reći. Tokom osamdese­ tih godina Engleze su sve više morile sumnje da su sa restauraci-

260

juin prihvatili i rekatolizaciju, a sa njom i “katoličko ropstvo” . To će englesko javno mnjenje pripremiti da 1688. prihvati Nizozem­ sku invaziju kao “ oslobođenje" od ove katoličke opasnosti. Restauracija apsolutne monarhije pod Carlsom II i Džejmsom II nosila je već u sebi klice vlastite propasti. Predugi boravak celokupnog engleskog dvora u Francuskoj Luja XIV ni­ je mogao a da ne izazove dalekosežne posledice na buduću vla­ davinu dvojice Stjuarta u Engleskoj. Tako su odmah na početku restauracije nastala dva tajna ugovora, koji su Carls i Luj maja i decembra 16 7 0 . zaključili u Doveru i koji su predviđali vođenje ofanzivnog rata protiv Nizozemske, sa perspektivom njenog uništenja kao evropske sile i prelazak Carlsa II na katoličku ve­ ru (Hutton, 19 86: 29 7), kao protivuslugu za sve što je Francu­ ska učinila za engleskog kralja dok je bio u egzilu (ali i za £ a o o .o o o i 6 .0 0 0 vojnika, koje je u trenutku potpisivanja ugo­ vora Luj bio voljan da stavi Čarlsu na raspolaganje). I dok je Carls na katolicizam trebalo da bude preobraćen u nekoj neod­ ređenoj budućnosti, njegov brat i naslednik na engleskom prestolu Džejms već je 16 6 9 . bio prešao na katoličku veru, da bi uskoro počeo otvoreno da upražnjava katoličke rituale, da promoviše katolike u državnim službama i vojsci, kao i da rehabilituje katoličku veru u Engleskoj. Iako je savez engleskog i francuskog kralja pred engle­ skom nacijom pravdan “koristima za našu trgovinu i pomorstvo” , aranžman o rekatolizaciji procurio je u javnost i počeo da stvara atmosferu "katoličke zavere" u kojoj su se množili najcrnji mogu­ ći scenariji o budućnosti Engleske. Pošto je jula 1669. svojom Pro­ klamacijom protiv religioznih nekonformista (Dissenters) Carls već bio praktično pogazio svoje obećanje dato u Deklaraciji iz Brede, prema kojem će u Engleskoj biti poštovana sloboda veroispovesti (umesto čega je restaurisana Anglikanska crkva nastavila sa progonom svih sekti), činilo se da će idući logičan korak biti zamena Anglikanske crkve katoličkom i definitivno zatiranje prote­ stantizma na Britanskom ostrvu. Sedamdesete godine 17. veka proricale su u narastanju straha od rekatolizacije Engleske. Krajem 1678, nekoliko ljudi je uspelo da stvori pravu nacionalnu histeriju raspredajući mit o papističkoj zaveri da se na presto Engleske dovede Džejms Stjuart.

261

Najagilniji među njima je bio Titus Oates, koji je upravo tada ob­ javio svoja "otkrića" o pojedinostima ove zavere: Carls će biti ubi­ jen, London spaljen, 2 0 .0 0 0 katolika će se dići na pobunu da bi prerezalo grkljane 10 0 .0 0 0 protestanata itd. (Harris, 1987: 96 i dalje). Iz tog krvoprolića uzdići će se tiranija Džejmsa (II) Stjuarta i nametnuti Englezima takav jaram kakav još istorija nije upo­ znala. Jedna od posledica histerije prouzrokovane "otkriva­ njem" papističke zavere bio je i Zakon o isključenju koji je D o­ nji dom predložio sredinom maja 1679. i koji je imao za cilj da onemogući Džejmsa da zbog svoje katoličke veroispovesti po­ stane kralj. Uprkos tome što je predlog ovog Zakona odbacio Gornji dom, on je kod Carlsa izazvao ozbiljan strah od porasta verskog radikalizma u Engleskoj. Zato je on u kratkom roku ras­ pustio Parlament. Sledeći Parlament sastao se januara 16 8 0 , dok su u međuvremenu Vigovci prikupljali potpise za peticiju kralju kako bi povećali pritisak na njega. Kao i nepunu godinu pre toga, Donji dom je ponovo pokrenuo incijativu za donoše­ nje Zakona o isključenju. Jedina razlika između ovog i prethod­ nog predloga bila je u tome što je po prvom predlogu kruna tre­ balo da pređe na prvog Džejmsovog potomka, a to je bila njego­ va ćerka Marija (koja je bila protestantkinja i žena nizozemskog štadholdera Viljema III Oranskog), dok je drugi to pitanje osta­ vio otvorenim (nezvanično su u opticaju bile varijante sa Carlsovim vanbračnim detetom vojvodom od Monmoutha i vojvodom od Buckinghama, koji je pretenzije na krunu zasnivao na lozi Plantageneta). Međutim, kao i 16 79 , tako je i 16 8 0 . iniciranje predloga Zakona o isključenju dovelo do političke krize, suprot­ stavljanja Gornjeg doma i raspuštanja Parlamenta. Slična priča se ponovila i iduće godine, kada je Parlament, iz predostrožnosti, sazvan u Oksfordu. U poređenju sa ranija dva parlamenta, Oksfordski parlament bio je najviše neprijateljski prema Carlsu i zato je već posle šest dana raspušten. Ova "Kriza isključenja” , koja je trajala od 16 79 d ° 1681, prouzrokovala je tri značajne političke posledice: 1) čak tri parlamentarna izbora u dve godine (što se nije desilo nikada u bri­ tanskoj istoriji), 2) pojačanu proizvodnju pamfleta i političkih rasprava (koji skoro da su dostigli nivo iz vremena građanskog ra-

262

la), i 3) nastanak "torijevaca" i “vigovaca”23 kao prvih rudimentar­ nih političkih partija (Ashcraft, 1987: 27). Na sva tri izbora za Do­ nji dom (16 7 9 ,16 8 0 . i 16 8 1) vigovci su pobedili i njihova većina u Donjem domu je sva tri puta izglasala Zakon o isključenju, koji je uvek propadao u Gornjem domu. Sto je možda još značajnije, Do­ nji dom je sva tri puta odbacivao Carlsove zahteve za odobrenje poreza, uslovljavajući to donošenjem Zakona o isključenju. A ka­ da je na kraju Carls uspeo da od LujaXIV dobije potrebna finansijska sredstva svima je bilo jasno da je došao kraj sazivanjima Par­ lamenta. Carls je jednostavno postao finansijski nezavisan i time je došao u situaciju da okonča “ Krizu isključenja” . Tako se pred vigovce koji su se tokom "Krize isključe­ nja” najviše politički angažovali postavilo pitanje: biti ponovo pa­ sivan ili pružiti otpor. Nakon raspuštanja Oksfordskog parla­ menta izvesno je da je samo mali broj vigovaca pomišljao na ot­ por. To su bili radikali, čija je najeksponiranija ličnost bio eri Schaftesbury, a čiji su najveći deo činili pripadnici sitnog građan­ stva, mahom nastanjeni u Londonu.24 U uskom krugu vodećih vigovaca okupljenih oko Schaftesburyja započelo je kovanje zave-

23 Vigovci i torijevci dobili su im ena iz pogrda koje su postale najčešće u ovo vrem e: prvi su bili poistovećivani sa škotskim pobunjenim ugovaračim a, a drugi sa irskim katoličkim kradljivcim a stoke. 24 A shley Cooper, kasnije eri Schaftesbury, započeo je svoju političku karijeru kao poslanik B areboneovog parlam enta, gde je pripadao grupi um erenih. Od 14. jula 16 5 3. bio je član C rom w ellovog D ržavnog saveta, a decem bra 16 5 4 . podržao je predlog da se Crom w ell kruniše. Kada je Crom w ell sledeće godi­ ne odbio krunu i raspustio Parlam ent, C ooper je uskratio podršku Protekto­ ratu i za kratko vrem e prestao da se bavi politikom . Sve u svem u, u periodu Protektorata, C ooper se zalagao za dijam etralno suprotne ciljeve od onih ko­ je će zagovarati za vrem e "K rize isključenja” i neposredno nakon nje (sve do smrti 16 8 3): neodgovornu egzekutivu pojedinca (tj. lorda protektora), naci­ onalnu crkvu podređenu državi, privilegije plemića, cenzuru i, ako je to p o­ trebno, protivzakonito neograničeno zatvaranje političkih protivnika. M eđu­ tim, već tada je C ooper pokazivao onu osobinu koja će ga kasnije krasiti kao erla Schaftesburyja: znao je da barem privrem eno potisne sopstvene interese i privuče na svoju stranu ljude koji su imali čak i potpuno suprotne interese. Iako je do kraja svog života ostao eksponent landed gentry, pokazivao je veliko razumevanje i im ao dosta dodirnih tačaka sa građanskim slojem , između ostalog i zato što je dobar deo svog bogatstva stekao u velikim poslovnim po­ duhvatim a (H ugelm ann, 1 9 9 2 :1 2 - 1 4 ) .

26}

re protiv obojice Stjuarta.25 Njihova glavna optužba bila je sada usmerena protiv Carlsa, i to zbog toga što onemogućava Parla­ ment da vrši dužnost predstavnika puka i tako krši ustav i šteti opštem dobru. Na ovaj argument, koji se nadovezivao na već ši­ roko prihvaćenu tradiciju "starog ustava” , dodat je i argument prirodnog prava, prema kojem je na ilegalnu silu tiranina trebalo uzvratiti silom, kako bi se zaštitilo samoodržanje podanika. Jedi­ na ozbiljnija nedoumica među zavereniđma postojala je u vezi sa određivanjem postojećeg stanja nakon raspuštanja Oksfordskog parlamenta. Po jednoj, umerenijoj varijanti, politički poredak po­ stao je "debalansiran” zloupotrebom egzekutivne vlasti, dok je po drugoj, radikalnijoj varijanti, celokupna vlast bila "raspuštena", tako da se puk nalazio pred zadatkom da je "povrati”. Schaftesbury je zastupao drugu poziciju, pripremajući teren za stav da je apsolutna vlast već sama po sebi negacija vlasti i (po recima jed­ nog od vodećih zaverenika Roberta Fergusona) "put u prirodno stanje” : onaj ko teži za apsolutnom vlašću započinje rat i ruši dr­ žavu. Tu poziciju će kasnije zauzeti i John Locke, kada bude tvr­ dio da pravo na sazivanje i raspuštanje Parlamenta kralj ostvaru­ je kao fiducijar puka, a ne kao arbitrarna vlast (Ashcraft, 1986: 314-315). Definitivno uobličenje pozicije radikalnih vigovaca pru­ ža Deklaracija koju je izradio Robert Ferguson neposredno pred Schaftesburyjev odlazak u Nizozemsku. U njoj su nabrojane po­ vrede prava od strane kralja, osuđeni su zli kraljevi savetnici i opravdana pobuna (uz obećanje nepovredivost kralja i postojećeg ustava) kako bi se spasila službena ličnost kralja i omogućilo sa­ zivanje Parlamenta (Ford, 1754: 39-40). Kao što se može videti, ciljevi radikalnih vigovaca su na samom početku bili ponajviše slični stavovima parlamentaraca iz perioda pred građanski rat (16 4 0 -16 4 2). No, pre nego što su radikalni vigovci uspeli da bilo šta preduzmu, kralj je 2. jula 1681. izdao nalog da se Schaftesbury uhapsi i zatvori u Tauern. Među spisima koji su mu uzapćeni na­ 2 5 Po svedočenju Forda Lorda G raya, već na prve znakove bolesti C arlsa II pre O ksford sk og parlamenta, on je sa erlom Schaftesburyjem i S ir T hom asom A rm srrongom počeo da kuje zaveru sa ciljem da, ako kralj umre, odm ah bu­ de sazvan Parlament sa zadatkom da "u red i” kraljevstvo i onem ogući prela­ zak krune na Džejmsa (Ford, 17 5 4 : 5).

264

lazio se i predlog Udruženja protestanata radi otpora vojvodi od )orka u nasleđivanju trona. U njemu je stajalo da postoji potreba ila "svi istinski protestanti [stvore] savez među sobom svečanim i svetim obećanjem obostrane odbrane i saradnje na odbrani istinske protestantske vere, ličnosti njegovog Veličanstva i naših zakona, sloboda i imovine". Stvaranje Udruženja nije bilo nika­ kva tajna, pošto ga je Schaftesbury javno predložio već 1680, pri­ likom zasedanja Parlamenta, sa ciljem da posluži kao organizaci­ ona forma preko koje bi se izvršio apel na ceo puk radi suprotsta­ vljanja dolasku katoličkog kralja na engleski presto (Ashcraft, 1986: 328-32.9). Kao što možemo da vidimo, i ovde je na delu bi­ la logika protestantskog pobunjeničkog saveza oformljenja u tra­ diciji od Smalkaldenskog saveza do Svečane lige i ugovora. Me­ đutim, peh radikalnih vigovaca bio je u tome što je Carls predu­ hitrio stvaranje ovog Udruženja protestanata i hapšenjem Schaft esburyja za nekoliko meseci u potpunosti paralisao aktivnosti zaverenika. Naime, na bilo kakav otpor se tokom Schaftesburyjevog zatočeništva nije smelo ni pomisliti, jer su bile pojačane mere opreza i jer bi svaki pogrešan korak pružio dokaz upravo za ono što je stajalo u optužnici. Schaftesbury je na kraju oslobođen za­ to što su oba londonska šerifa bila vigovci i zato što su mogli da postave svoje ljude među porotnike suda koji je sudio u ovoj stva­ ri. Međutim, kada su juna 1682. izabrana dvojica novih šerifa, ko­ ji su bili torijevci i u potpunosti odani kralju, to je značilo da op­ tuženi vigovci ubuduće neće moći da računaju na naklonost porotnika: jednostavno, novi šerifi su sada mogli da biraju porotni­ ke koji će poslušno glasati onako kako im torijevci, odnosno sam Carls, nalože. Zato su radikalni vigovci imali sve razloge da se od leta 16 82. smatraju izloženim ogoljenoj arbitrarnoj vladavini i da počnu da strahuju za svoje živote, slobodu i imovinu (Marshall, 1996: 229). Svedočeći o političkoj situaciji koja je tada nastala, jedan od radikalnih vigovaca Ford Lord Gray kasnije će napisati: “ [••.] svaki dan smo očekivali da ćemo biti obešeni” (Ford, 1754: 49). U drugom delu pamfleta Nema protestantske zavere Robert Fer­ guson je opominjao vladu da je za nju samu opasno ako svoje po­ štene podanike proglasi banditima (Ferguson, 1682: 2), a budu­ ći da je upravo to bilo na delu u Engleskoj 1682, on je mogao sa­ mo da zaključi da je cilj progona protestanata i raspuštanja Parla­

265

menta stvaranje "arbiteararne krune i despotskog kralja” (Fergu­ son, 1682: 5). Schaftesburyjevo oslobađanje i stupanje na dužnost novih šerifa septembra 1682. dali su ubrzanje planovima da se si­ multanom akcijom u Londonu,26 zapadnoj Engleskoj i Škotskoj svrgne Carls. Prvobitna namera bila je da se pobuna podigne do sredine septembra (kada je trebalo da novi šerifi stupe na du­ žnost), ali je rok na kraju ipak pomeren za 19. novembar 1682. Muke radikalnih vigovaca bile su u tome što su, kao što je i sam Schaftsbery uviđao, na bogate, ugledne i moćne stanovnike Lon­ dona mogli da računaju samo u regularnoj političkoj proceduri (koja je u slučaju nesazivanja Parlamenta otpadala), dok su se u preduzimanju otpora mogli osloniti jedino na "rulju iz Vepinga i Aldersgejta” (Ashcraft, 1986: 303) - naravno, pod uslovom da je odgovarajuće motivišu na prevratnički poduhvat.27 Pošto su i ina­ če najveću podršku imali upravo u najnižim građanskim slojevima (koji su vigovcima omogućili većinu u Donjem domu u poslednja tri parlamenta),28 radikalni vigovci su ih sada nameravali iskori­ stiti i u vanparlamentarnoj borbi, obnavljajući tradiciju levelerskog pokreta (Ashcraft, 19 8 6 :164).29 Međutim, ništa nije pomoglo i na dan 19. novembra 1682. ne samo da nije podignuta nikakva pobuna nego je sam

2 6 Schaftesbury je, inače, stalno govorio o sto hiljada ljudi u Londonu sprem ­ nih da se dignu na oružje, ali nikada nikom e nije rekao o kom e je reč i kako namerava da sve te ljude organizuje. Sum njičavi u postojanje svih tih zaverenika, Schaftesburyjevi saborci su ih prozvali "nevidljivom v o jsk o m " (Ford, 17 5 4 : 27 ). 2 7 Schaftesbury je zato čak bio u p oslio grupu pam fletista da m eđu najširim pu­ čanstvom dodatno raspaljuju antikatoličko raspoloženje i strahove od papističke zavere (Harris, 1 9 8 7 : 1 0 1 ) . 2 8 Za vrem e restauracije u En gleskoj glasačko pravo bilo je i dalje vrlo visoko. Zapravo, oligarhijski trend, izražen u sužavanju glasačkog prava na oko 10 % punoletne muške populacije tekovina je 18 . veka, tako da će Engleska tek po­ lovinom 19 . dostići onaj nivo koji je im ala krajem 17 . veka. P ošto su ocenjivali da u postojećoj situaciji uvek m ogu računati na većinu u D on jem dom u, radikalni vigovci nikada se nisu bavili problem om izbornih reform i i širenja glasačkog prava (Ashcraft, 1 9 8 6 :1 6 5 - 1 6 6 ) . 2 9 Članovi Schaftesburyjevog K luba zelen og širi ta, baš kao i kasnije p obun jen i­ ci M onm outha, nosili su levelersku zelenu boju (H ill, 1 9 6 7 :1 1 2 ) .

266

Schaftesbury pobegao u Nizozemsku, ubeđen da su svi planovi za pobunu propali zbog neodlučnosti njegovih saboraca. Nakon što je njegov izvorni plan podizanja pobune definitivno propao i na­ kon što je on sam napustio Britaniju, preostali radikalni vigovci su 1683. napravili novi, daleko skromniji plan atentata na Carlsa i Džejmsa. Obojica je trebalo da budu ubijena u trenutku kada Carlsova kočija na povratku sa konjičkih trka u Njumarketu bude pro­ lazila pored krčme koju je držao jedan od radikalnih vigovaca. Ka­ ko je naziv krčme bio “ Kuća raži” , to je i ceo poduhvat nazvan "zavera Kuće raži” . Međutim, zavera je bila otkrivena 12. juna 1683, da bi odmah usledila hapšenja zaverenika. Oni malobrojni koji su uspeli da izbegnu zatvaranje pobegli su u Nizozemsku. Poslednji pokušaj ovih radikalnih vigovaca u egzilu u Nizozemskoj da svrgnu sa prestola Stjuarte zbio se dve godine ka­ snije, nakon smrti Carlsa II i stupanja Džejmsa II na presto. Jedan od ključnih učesnika svih zavera u periodu 1681-1683. James Scott, vojvoda od Monmoutha (i najomiljenije vanbračno dete Carlsa II), pobegao je nakon otkrivanja "zavere Kuće raži” u Nizozemsku, gde je narednih godinu i po dana ugodno živeo na dvoru svoje sestre od strica Marije Oranski. Kada je februara 1685. primio vest o smrti svoga oca, Monmouth je bio u velikoj meri zatečen. Pošto je Carls umro bez bolovanja, takoreći preko noći, Monomuth uopšte nije bio spreman za jednu tako opsežnu operaciju kakva je invazija Bri­ tanije. Međutim, pošto je bio u vezi sa nekolicinom londonskih za­ verenika, koji su ga uveravali da ga u Londonu čeka 10 .0 0 0 već pot­ puno naoružanih ljudi, spremnih na pobunu, Monmouth se ipak odlučio na akciju. Založio je sve svoje dragocenosti i uspeo da pri­ kupi dovoljno novaca za tri mala broda, četiri mala topa, 1.500 pu­ šaka i 1.50 0 štitova (koji, kako se kasnije ispostavilo, nikada nisu bili upotrebljeni). Nizozemsko tlo je Monmouth napustio 30. ma­ ja, zaputivši se sa “vojskom” od 82 čoveka ka Britaniji. Na englesko tlo je ova mala vojska stigla teku . juna. Monmouth je tom prilikom pročitao svoju Deklaraciju, koju je ponovo bio napisao Robert Fer­ guson i u kojoj su stajale tri stvari: da će nakon svrgavanja Džejmsa II svi protestanti uživati slobodu veroispovesti, da će Parlament ubuduće biti sazivan jednom godišnje i da će prvi slobodno izabra­ ni Parlament odlučiti kakvo će biti uređenje Engleske nakon svrga­ vanja Džejmsa (MacDonald Wigfield, 1980:35-36). Kao što se mo­

267

že videti, ideja ustavotvorne revolucije ovoga puta je bila sasvim ja­ sno izražena. To je ono što Monmouthovu pobunu čini tako jedin­ stvenom u engleskoj istoriji: dok su pobune za vreme vladara iz di­ nastija Tjudora i Stjuarta imale za cilj iznuđivanje određenih ustu­ paka (ne dovodeći u pitanje pravo na vladanje aktuelnog monarha), pobune pre polovine 15. veka imale su kao jedini cilj svrgavanje vla­ dara (Clifton, 1984: 283). Monmouth iskoračuje iz obe tradicije i Englezima prvi put jasno pruža mogućnost "novopočetka” . To je ono što od svih burnih događaja u Engleskoj u 17. veku upravo Monmouthovu pobunu čini najbližom Američkoj revoluciji u 18. veku. Pošto, međutim, Engleska krajem 17. veka nije bila ni izbliza ono što je bila Amerika jedan vek kasnije, to je Monmouthov pro­ jekt ustavotvorne revolucije od početka bio osuđen na propast. Ono što kod Monmoutha svakako pobuđuje divljenje jeste čvrsta odlučnost da svoj naum dovede do kraja, bez obzira na sve teškoće i prepreke. Odmah po iskrcavanju na englesko tlo, Monmouth se sa svoja 82 čoveka zaputio ka Londonu, pozivajući usput sve protestante da mu se pridruže. Na kraju mu je pošlo za rukom da okupi oko 4 .0 0 0 vojnika, uglavnom sitnih zanatlija i tr­ govaca, ali delom i seljaka. To je bila vojska slična Vojsci novog modela, koju su činili religiozno snažno motivisani i ideološki samoosvešćeni dobrovoljci. Na putu ka Londonu, Monmouthu je trebalo da se pridruži veliki broj plemića, ali je to na kraju učinio jedino Ford Lord Grey (Earle, 1977: 26-27). Sve u svemu, ukupan odziv protestanata bio je vrlo mali i daleko je zaostajao za Monmouthovim očekivanjima. Nesrećni Monmouth je tek tada mogao da shvati da je realnost bila sasvim drugačija od one koju su mu opisivali njegovi doušnici iz Londona. Pa ipak, on je i sa tom ma­ lom, ali odlučnom vojskom nepokolebljivo napredovao u susret daleko nadmoćnijoj vojsci Džejmsa II. Ceo taj očajnički poduhvat je, nakon nešto više od tri nedelje, okončan bitkom kod Sedžmora 6. jula 1685. Pošto je bio prvo poražen, Monmouth je uhvaćen i pogubljen. Od njegove male vojske hiljadu ljudi je palo u bici, hi­ ljadu je zarobljeno i nakon toga ili pogubljeno ili proterano u Ameriku, dok je dve hiljade uspelo da pobegne, krijući se sve do opšte abolicije marta 1686. Samo jedan mali deo je uspeo da se vrati u Nizozemsku, gde je, potpuno lišen svake moći i izgleda na uspeh, nastavio da planira novu invaziju.

268

Što se samog Džejmsa tiče, on je imao puno razloga za zadovoljstvo: konačno su bile razbijene sve snage radikalnih vigo­ vaca i njegov apsolutizam (utemeljen na katoličkoj religiji) mogao jc da pusti korenje. Osokoljen pobedom, on je još iste godine sa­ zvao Parlament da bi od njega tražio da odobri nove poreze za po­ krivanje dugova koje je za sobom ostavio Carls. Već su i sami iz­ bori dobro odražavali novu realnost engleske monarhije: rezulta­ tima se u velikoj meri manipulisalo, te je dobijena većina naklo­ njena novom kralju. Takav Parlament je, razumljivo, bio velikodu­ šan, odobrio je sve tražene poreze i time lišio Džejmsa finansijskih problema. Međutim, kada su neki poslanici pomenuli prisu­ stvo katoličkih oficira u vojsci (što je po zakonu bilo zabranjeno) koja je potukla Monmoutha, Džejms je odmah raspustio Parla­ ment i više ga nije sazivao. Krajem 1685. izgledalo je da će Džejms slediti svog dobrotvora i sponzora Luja XIV i Englesku pretvoriti, po francuskom receptu, u apsolutnu monarhiju u kojoj će se i sa­ mo ime Parlamenta (slično francuskim Opštim staležima) moći mirne duše zaboraviti. Sto je još gore, više nije bilo na vidiku ni­ kakve sile u zemlji koja bi se takvoj opciji mogla uspešno suprot­ staviti. Engleska je polako ali sigurno tonula u apsolutizam.

269

XIII ENGLESKA REVOLUCIJA (IV): “SLAVNA REVOLUCIJA”

Početkom osamdesetih godina 17. veka torijevci i radikalni vigov­ ci najoštrije su se razilazili povodom pitanja prava na otpor tirani­ ji. Dok su radikalni vigovci počeli da pomišljaju na rat "za našu religiju i pravo", torijevci su se pozivali na Hobbesa i dilemu: odustanak od mešanja pojedinaca u stvari države ili anarhija prirod­ nog stanja. Samim tim, radikalni vigovci morali su da pronađu te­ orijsku alternativu Hobbesu kako bi parirali torijevcima u oprav­ danju prava na otpor tiraniji. Osim toga, u vreme kada su radikal­ ni vigovci počeli da razmišljaju o pravu na otpor tiraniji, cela priča iz četrdesetih godina izgledala je neatraktivno i politički opasno. Kavaljerski parlament, koji je izabran 1661, potpuno je poništio sve tekovine republike: komanda nad vojskom došla je isključivo u ruke kralja, zakonodavstvo Parlamenta uslovljeno je izričitom kraljevom saglasnošću.-odbačena je teorija o dvojstvu službe i lič­ nosti kralja, donet je Zakon o zabrani otpora, usvojena je zakletva 0 odustanku od pružanja otpora kralju (koju poslanici Parlamen­ ta na kraju ipak nisu morali da polože) itd. Sve je to učinilo goto­ vo nemogućim povratak na stare pozicije: zbivanja iz 1649. sada su važila kao logična posledica teorija o pravu na otpor tiraniji iz 1642-1648. i zato ih činila politički nepoželjnim. Radikalni vigovci su bili beznadežna manjina u vigovskim redovima. Većina vigovaca bila je za prava puka - uključujući tu i pravo na otpor tiraniji - sve dok se puk nekako mogao vezati za Parlament, Donji dom ili nešto tome slično. Čim je stvar izlazi­ la izvan institucija, a puk se počinjao identifikovati sa "ruljom”, podrška najširih krugova vigovaca je automatski prestajala (Ashcraft, 1986:305). Sto se torijevaca tiče, oni su apriorno odba­ civali svaku pomisao 0 upotrebi proskribovanih teorija o pravu na otpor tiraniji iz vremena građanskog rata. U takvom političkom okruženju, radikalni vigovci su, s jedne strane, morali poštovati ak-

siom (od Parlamenta) nezavisne vlasti kralja - na kojem su insisti­ rali i umereni vigovci i torijevci (Franklin, 1978: 91-92) - i, s dru­ ge strane, izbeći Hobbesovu postavku o atomizovanom prirodnom stanju (kojem se puk u slučaju pružanja otpora vraća), da bi uop­ šte mogli formulisati bilo kakvu upotrebljivu teoriju prava na otpor tiraniji (Ashcraft, 1986: 293). Moguće rešenje, koje je izbegavalo kako Scilu osporavanja nezavisnosti kraljevske vlasti tako i Haribdu anarhije atomizovanog prirodnog stanja, ponudio je u svoje Dve rasprave 0 vladi John Locke. Međutim, kao što ćemo u ovom pogla­ vlju moći da vidimo, to rešenje je još uvek bilo suviše radikalno i nije moglo da bude primenjeno u praksi, tako da su "Slavnu revo­ luciju" umereni vigovci i torijevci ideološki preradili bez ikakvog rekursa na pravo na otpor tiraniji.1

1. Pučki suverenitet i pravo na otpor tiraniji u delu Johna Lockea Početkom šezdesetih godina 17. veka John Locke je zastupao veo­ ma konzervativne stavove. Iako mu je otac ratovao u Cromwellovoj vojsci i gajio simpatije prema independentima, Locke je 165916 6 0 - uostalom, kao i njegov budući patron Anthony Ashley Co­ oper (eri Schaftesbury) - bio vatreni pobornik restauracije i protiv­

1 U daljem tekstu će se o Lockeu govoriti kao o radikalnom vigovcu. Ipak, u savrem enoj literaturi sve se više pravi razlika u taboru radikalnih vigovaca izm e­ đu "ran ih ” i “ revolucionarnih” ili "istin sk ih ” vigovaca. Kriterijum za ovu podelu je stav prem a organizaciji vlasti posle rušenja starog režima. Jam es H arring­ ton je tvrdio da kada tri vlasti (kralj, G orn ji i D onji dom ) dođu u nepom irljivi sukob, onda jedini izlaz leži u pronalaženju novog ekvilibrijum a - koji je Har­ rington identifikovao sa uspostavljanjem republikanskog uređenja. D ruga m ogućnost je bila da sve tri vlasti pronađu balans u koordiniranom vršenju za­ konodavne delatnosti i to je pozicija "prvih vigovaca" iz vrem ena "K rize isklju­ čenja" (Pocock, 19 9 5 : 2 2 1 ) . John Locke ne spada među ove "prve vigovce” ne­ go zapravo ovaploćuje prelazak od "prvih" ka "revolucionarnim " ili "istin skim vigovcim a" u sm islu koji ovaj izraz upotrebljava M ark G oldie da bi označio po­ ziciju Roberta Fergusona, Sam uela Joh n son a itd. (upor. detaljnije: Goldie, 1 9 8 0 ) . “ Istinski vigovci” bili su radikalni republikanci i, kao takvi, kritični pre­ m a ustavnom rešenju iz 16 8 9 . Neki među njim a, kao npr. Robert Ferguson, čak su se pridružili jakobitim a u kovanju zavera protiv V iljem a i rušenju poret­ ka proizašlog iz "Slavne revolucije” (Pocock, 19 9 5 : 2 2 9 ).

27J

nik bilo kakvog prava na otpor, tiraniji. Međutim, u narednoj deceniji on je korenito promenio svoja ubeđenja, pre svega pod uticajem Schaftesburyja, koga je upoznao 1666. i sa kojim je kasnije postao prijatelj. Ta ubeđenja su postala tako snažna da je Locke u vreme "Krize isključenja” već zastupao stanovište radikalnih vigo­ vaca, a tokom izbeglištva u Nizozemskoj od 1683 do 1689. odbijao sve ponude svojih prijatelja iz Engleske da se vrati u London i na­ pravi kompromis sa vladom Džejmsa II (Goldie, 19 9 2: 586). Zato nije nimalo preterano reći da je Lockeu liberalni svetonazor otkrio i svojim ličnim primerom učvrstio Schaftesubry (Ashcraft, 1987: 221). Kada je u pitanju Lockeovo najznačajnije delo Ehe raspra­ ve 0 vladi, danas se već sa sigurnošću može tvrditi da ih je on napisao kao svojevrsnu podršku zahtevu radikalnih vigovaca tokom “Krize isključenja". U sačuvanoj prepisci između Lockea i nekoliko drugih poverljivih vigovaca iz tog vremena, Eh/e rasprave 0 vladi pominju se pod nazivom DeMorbo Gallico, što u prevodu znači “ Francuska bo­ lest", tj. sifilis. Očigledno je da su Locke i njegovi istomišljenici tira­ niju engleskih kraljeva (u ovom slučaju Carisa II) doživljavali kao sramnu bolest, poreklom iz Francuske. Iako su objavljene tek 1689, Ehe rasprave 0 vladi odnose se na političku situaciju u Engleskoj za vreme Carlsove vladavine, ili, još preciznije, na samu "Krizu isklju­ čenja” 1679-1681. (Laslett, 1956:402-403). Peter Laslett je prvi da­ tirao Ehe rasprave 0 vladi, smatrajući da je E>ruga rasprava (odnosno njena prva verzija) nastala prva, i to otprilike 1679-1680, dok je Pr­ va rasprava (odnosno njena prva verzija) usledila godinu dana kasni­ je. U međuvremenu je John Marshall osporio potonju Laslettovu tvrdnju, pružajući sasvim uverljive argumente u prilog tvrdnji da je Prva rasprava nastala prva, i to u prvoj polovini 1681, dok je Druga ras­ prava proistekla iz Lockeovog angažmana tokom vigovskih zavereničkih aktivnosti 1682-1683 (Marshall, 1996: 232).2

2 Takođe, nasuprot Laslettu, M arshall je sm atrao da je Locke Dve rasprave 0 vladi napisao po Schaftesburyjevoj instrukciji i da se o njim a nikada nije raspravlja­ lo u krugu radikalnih vigovaca. Po svoj prilici, Schaftesburyjev plan je bio da Dve rasprave 0 vladi, kao i još nekoliko tem eljnijih rasprava (m ožda i Fergusonovo Nepristrasno ispitivanje administracije poslova u Engleskoj i Sidneyjeve Rasprave 0 vladi), budu objavljene neposredno po svrgavanju Carisa, kako bi zaverenici pridobili englesko javno m njenje (M arsh all, 19 9 6 : 2 6 0 ) .

272

Pre desetak godina Lockeov najbolji biograf Richard Ashcraft došao je do zaključka da se slika o Lockeu veoma promenila u toku ovog veka: od modernog sekularnog filozofa postao je tradicionalni religiozni mislilac i umesto konzervativnog glasno­ govornika oligarhijskog zemljoposedništva pretvorio se u zago­ vornika revolucije onog istog sitnog građanstva koje su promovisali leveleri. Dve rasprave o vladi se zato danas čine filozofski mno­ go konzervativnije i politički mnogo radikalnije nego ranije (Ashcraft, 1987: 2). Taj zaključak zaslužuje da bude pobliže raz­ motren. Lockeov filozofski konzervatizam dolazi do izražaja kada se uporedi sa stavovima njegovog velikog prethodnika Hob­ besa i glavnog oponenta Roberta Filmera. Obično se smatra da je Locke bio potpuni antipod Filmeru i da (za razliku od Hobbesa) sa njim nije imao nikakve dodirne tačke. Pa ipak, podrobnija ana­ liza pokazuje da su Locke i Filmer imali mnogo toga zajedničkog, što ih je obojicu delilo od Hobbesa: obojica su verovali da je čoveka stvorio Bog prema svom liku, da svetovna vlast potiče od Boga, da Biblija sadrži bukvalan, a ne metaforični opis ljudske praistorije, da je Biblija neprikosnoveni autoritet u svim moralnim pitanji­ ma itd. (Thompson, 1987a: 152; White, 1978: 31-36). Locke je bio isuviše ortodoksan hrišćanin da bi pošao Hobbesovim stopama i posumnjao u dobrotu Boga prema čijem je obličju verovao da je stvoren čovek. Zato on nikada nije doveo u sumnju dobru i racio­ nalnu ljudsku prirodu (Ashcraft, 1987: 45).3 Osim toga, Locke je

3 Treba spomenuti da je u Eseju 0 ljudskom razumevanju Locke pisao da postoje od­ ređeni sam orazumljivi principi, koji se spoznaju intuitivnim razumom. M eđu­ tim, iako je bio pristalica teorije po kojoj se ljudi rađaju sa razumom koji je iz­ vorno tabula rasa (sprem na da prim i uticaj okoline u kojoj ljudi odrastaju) i že­ stok kritičar urođenih principa, smatrajući ih podobnim za opravdanje tiranije (p o Platonovom uzoru), Locke svoju teoriju sam orazum ljivih principa nije uči­ nio im unom na isti prigovor, jer se pokazuje da svi ljudi nisu u stanju da sa jed­ nakom sposobnošću spoznaju ove principe. Staviše, prirodno pravo bi trebalo biti univerzalno spoznatljivo, ali to u praksi ne znači da će ga svi pojedinci zai­ sta i spoznati. Sve one koji prirodno pravo ne mogu da spoznaju Locke je raz­ vrstao u tri grupe: u one koji neće da ga spoznaju, one koji su beznadežno m o­ ralno posrnuli i one koji imaju neku prirodnu m anu. Zato je njegov zaključak da na pitanje šta je prirodno pravo "ne treba konsultovati većinu puka, već one koji su najracionalniji i perceptivniji nego ostali” (Locke, 19 5 8 : 115 ). N o, ovaj

273

bio daleko od toga da se odrekne aristotelijanske tradicije zoonpolitikona i klasičnog etičkog učenja o ispravnom životu u državi. Po­ što je društveno biće po prirodi, čovek za Lockea urasta u ljudske zajednice, koje evoluiraju od porodice do države, i pri tom zadrža­ vaju svoje uporište u harmoničnom prirodnom zakonu. Ove kla­ sične premise uvek će delovati disonantno kada Locke bude izražavao politički aktuelan i racionalističkoj filozofiji primeren zahtev da sve zajednice, a pogotovo država, budu zasnovane na sa­ glasnosti članova kao "racionalnih egoista” (upor. Euchner, 1969: 222; Medick, 1973: 68). Na drugoj strani, Lockeov politički radikalizam ogle­ da se u poziciji na kojoj su u vreme "Krize isključenja” stajali ra­ dikalni vigovci okupljeni oko erla Schaftesburyja i koja je, kao što je već rečeno, bila veoma bliska levelerima. Bliskost Lockea sa levelerima postaje daleko razumljivija kada se uzmu u obzir dve či­ njenice. Prvo, na Lockeove stavove u vreme pisanja Dve rasprave 0 vladi veoma je uticao Harringtonov spis Umetnost zakonodavstva (koji je Locke posedovao u svojoj biblioteci), a naročito njegov treći tom, u kojem su eksplicitno razrađivane ideje iz Pučkog spo­ razuma (Harrington, 1659 : 5-10 ). Drugo, neki od preživelih levelera takođe su se nalazili u krugu erla Schaftesburyja u vreme ka­ da je Locke pisao Drugu raspravu 0 vladi, a nije nemoguće da se Locke jedno vreme u Nizozemskoj nalazio u društvu Johna Wildmana (Stevens, 19 9 6: 424-425). U socijalnom pogledu, ta je pozicija bila najviše naklonjena nižem građanstvu, dok je u po­ litičkom pogledu bila najsklonija da (anticipiranu) vladavinu Džejmsa II a priori identifikuje sa tiranijom. Sto se socijalne komponente tiče, u Dvema raspravama 0 vladi Locke je branio inte­

stav nije bio namenjen opravdanju osam ostaljen e vladavine nekog p osebnog subjekta, bio on pojedinac, klasa ili narod. N ejednakosti ljudi u pogledu n ji­ hove racionalnosti nemaju nikakve socijaln o-klasne implikacije, pošto u svim klasam a postoje razlike među njihovim pripadnicim a (Ashcraft, 19 8 7 : 2 4 7 ). Isto tako, ni kulturne razlike ne igraju ulogu u nejednakosti razuma: divilji n a­ rodi A m erike su na nivou evropske dece, pred kojim a stoji neom etano sazrevanje do onog stadijuma na kojem se d an as nalaze civilizovani narodi Evrope. Razum je, dakle, transistorijski i transkulturalan, a ipak nejednako d istrib u i­ ran m eđu ljudima kao pojedincim a (W o od , 1 9 8 3 :1 5 7 - 1 6 0 ) .

274

rese celokupnog "radnog” dela engleske nacije koji stvara vrednosti i proširuje trgovinu (i u kojem su vigovci uživali najveću podršku), a protiv neproduktivne, "dvorske” klase zemljoposednika. On tada usvaja predstavu društva koje se sastoji iz dve kla­ se: svih onih koji privređuju na bilo koji način4 i onih zaludnih koji ničim ne doprinose društvu. Locke je, u skladu sa ovim po­ laznim stavom, nastojao da stvori teoriju koja će izlaziti u susret interesima nižeg građanstva, kao realnog uporišta moći vigova­ ca, a da u isto vreme ne izazove nikakve nedoumice kod zemljoposedničke klase da bi njihova prava kao takva mogla biti ugrože­ na. Taj zadatak je, po mišljenju Richarda Ashcrafta, Locke odlič­ no obavio podelom društva na klasu privrednika i klasu “ dembelana” (Ashcraft, 19 86: 2 6 4 -2 8 1).5 Politička komponenta pozicije radikalnih vigovaca, pa samim tim i Lockea, sastojala se u proglašenju sukcesije Džej­ msa za promenu ustavnog uređenja, na koju se mora reagovati otporom. Sama veroispovest je za njih jednostavno bila krunski dokaz Džejmsovih tiranskih namera i nije mogla ni na koji način biti uklopljena u engleski ustavni poredak (Ashcraft, 19 8 6 :18 6 ). Samim tim, Lockeova politička teorija morala je imati ishodište u delotvornoj teoriji o pravu puka na otpor katoličkom apsolut­ nom monarhu, koji je već per deffinitionem morao bici tiranin. A da bi zaista bila delotvorna, ta je teorija za subjekta otpora morala proglasiti puk — u manjoj ili većoj meri identifikovan sa "ru­

4 O voj klasi pripadaju i zem ljoposedn iđ, sve dok upotrebljavaju svoju im ovinu za dobro društva. Prototip pripadnika ovog zem ljoposedničkog sloja bio je sam Schaftesbury. 5 Ipak, A shcraftova "rehabilitacija” Lockea kao neolevelerskog pisca otišla je predaleko, tako da su zaglađene neke protivrečnosti koje u Drugoj raspravi 0 vla­ di objektivno postoje. N a nekim m estim a Locke se nedvosm isleno pokazuje kao prilično konzervativni zagovornik ograničenja biračkog prava i vlasničkih privilegija, što u jednoj nepristrasnoj analizi Lockeovih ideja ne sme ostati nezabeleženo (upor. Schochet, 19 8 9 : 4 9 9 i dalje; M cNally, 19 8 9 : v j i dalje; W ootton, 19 9 2 ). S druge strane, kritika A shcraftove teze o bliskosti Lockeove političke filozofije levelerskom nasleđu takođe m ora imati granice: Locke i leveleri jesu zagovarali jedan prilično radikalno shvaćen pučki suverenitet, ali to ne znači da su bili pristalice ekon om skog egalitarizm a (upor. naročito Ashcraft, 1 9 9 2 :1 0 4 - 1 0 5 ) .

275

ljom” . Da bi nekako približio svoju argumentaciju umerenim vigovcima (ako već ne torijevcima), Locke je pokušao da dokaže da obični ljudi nisu "nepostojanog mišljenja” i buntovničkog ka­ raktera, da se zapravo teško odlučuju na otpor jer su pristalice re­ da i poretka7 i da otpori puka tiraniji, sve u svemu, predstavljaju veoma retku i sporadičnu pojavu. Sto se ovog poslednjeg stava tiče, Locke ga je verovatno mogao zastupati zdušno i iz najdu­ bljeg uverenja, s obzirom na to da mu je bilo veoma sveže Schaftesberyjevo iskustvo (kom će se kasnije pridružiti i Monmouthovo

iskustvo)

u

organizovanju

otpora

Stjuartima

(Ashcraft, 19 8 6 :3 0 9 ). U svojoj političkoj teoriji Locke, kao i Hobbes, polazi od prirodnog stanja u kojem vlada osnovno prirodno pravo na sa­ moodržanje. Međutim, za razliku od Hobbesa, Locke ne predviđa distinkciju između prirodnog prava i prirodnih zakona (ali zato spontanu vladavinu prirodnog zakona čini neuporedivo jačom ne­ go što je to kod Hobbesa bio slučaj) i odlučno se suprotstavlja iz­ jednačavanju prirodnog stanja sa stanjem rata svih protiv sviju (Locke, 1978a: 2 :19 ) . Time on zazima poziciju između Hobbesa i

6 O vaj A shcraftov zaključak takođe je naišao na osporavanje. N esum njivo je da je Schaftesburyju, a sam im tim i Lockeu, bilo potrebno sitno građanstvo ("ru ­ lja") radi om asovljavanja otpora tiraniji, ali se postavlja pitanje da li su njih dvojica zaista očekivali da će iz ovog sloja doći ona presudna snaga koja će d o ­ vesti do svrgavanja D žejm sa, ili, već pre njega, C arlsa. John M arshall je argum entovao da su radikalni vigovci m orali da m nogo više pažnje i energije usm ere ka plemstvu i visokom građanstvu, pošto je uspeh u borbi protiv C ar­ lsa m nogo više zavisio od stava ovih slojeva (M arsh all, 19 9 6 : 2 6 5 ). T o je ne­ sum n jivo tačno, ali ne i dovoljno da obori A shcraftovu tezu: nevolja radikal­ nih vigovaca je ležala upravo u tom e što nisu uspevali da pridobiju ove nespor­ no najvažnije slojeve engleskog društva i što su zbog toga bili prinuđeni da gledaju i na drugu stranu, kako bi našli preko potrebnu podršku. N a kraju kra­ jeva, upravo bi se ovakvo gledanje na želju za om asovljenjem pobune najbolje uklapalo u onu sliku radikalnih vigovaca kao "očajn ik a” (zato što je njihova ideja da se oružjem dignu na pobunu p rotiv C arlsa bila jednostavno "očajn ič­ ka m era"), koju daje sam M arshall (upor. M arshall, 19 9 6 : 2 5 1). 7 U tom e se pokazuje jedna od tem eljnjih razlika u odnosu na H obbesa, koji je sm atrao da je čovek po prirodi biće sklon o prom enam a, pa sam im tim i pobu­ nam a. Već sam primer pobunjeničke n izozem ske republike u susedsrvu bio je po H obbesu dovoljan da razbudi pobun jen ičko raspoloženje kod Engleza i da ih pokrene u građanski rat.

276

I

Sidneyja. Nasuprot Hobbesu, koji je osporavao da ljudi u prirod­ nom stanju mogu da se pokoravaju Božjoj volji i da prirodne za­ kone prihvataju samo kao razumna bića, tj. na osnovu racionalnih razloga, Locke hoće da važenje prirodnog zakona učini univerzal­ nim i bezostatno utemeljenim u Bogu (Ashcraft, 19 9 1: 217; Oakley i Urdang, 1991: 64-65). Takođe, Lockeov prirodni zakon ne poznaje onu ambivalentnost između prirodnog zakona i pri­ rodnog prava, koja čini kičmu Hobbesovog prirodnopravnog uče­ nja; prirodni zakon je po Lockeu potpuno neprotivrečan i zahteva jednostavno "očuvanje svih ljudi” , tj. solidarnost celog ljudskog ro­ da u njegovom kolektivnom opstanku. Locke se pri tom poziva na Hookera, koji kaže da "smo po prirodi skloni da težimo zajedni­ štvu i druženju sa drugima. Ovo je bio uzrok prvobitnog ujedinja­ vanja ljudi u politička društva” (Locke, 1978a: 2 :17 ) .9 Ipak, Locke je na kraju prinuđen da se prikloni Hobbesu i da u izbegavanju ra­ ta pronađe onaj presudni razlog zbog kojeg su ljudi napustili pri­ rodno stanje i ušli u društvo (Locke, 1978a: 2 :2 0 ). Isto kao i Hob­ bes, i Locke mora da prihvati krajnji zaključak racionalističke filo­ zofije, po kom ljudi u prirodnom stanju, iako mogu biti već veoma razvijena racionalna (i pobožna!) bića, zbog svog egoizma nisu spremni da kritički prihvate važenje prirodnog zakona u njihovim posebnim slučajevima (Locke, 1978a: 2: 72). Implikacije koje taj zaključak ima po celokupnu koncepciju o čovekovoj "prirodnoj sklonosti zajedništvu i druženju sa drugima" ostale su kod Lockea posve netransparentne.

8 U Raspravama 0 vladi, koje je Sidn ey napisao u isto vrem e kada i Locke svoje Dve rasprave 0 vladi, zastupana je koncepcija po kojoj je čovekova priroda u pot­ punosti razumna, tako da bi bellum omnium contra omues m ogao nastati sam o kao posledica "epidem ijskog lu dila” ljudi ili odluke Boga "da napusti svet" (Sidney, 19 9 6 a : 5 6 ). Ipak, na drugom m estu, Sidn ey piše da posledica iščeza­ vanja "republikanskog du ba” kod građana vodi "u stanje koje je H obbes is­ pravno opisao kao bellum omnium contra omnes, u kojem niko sebi ne m ože da obeća više žena, dece i srvari nego što je u stanju da obezbedi pom oću svog m ača" (Sidney, 19 9 6 a : 4 32 ). 9 U prkos ovim stavovim a, kako prim ećuje Ruth Grant, Locke ostaje “ individu­ alista", pošto sm atra da se svi ljudi rađaju jednaki i slobodni i da zbog toga ne postoji ništa slično Film erovoj univerzalnoj "očinskoj v lasti” . Zbog toga se oštrica Lockeovog "individualizm a" usm erava ne toliko prema “zajedništvu” koliko prema "hijerarhiji" (Grant, 19 9 1: 7 2 ).

277

Rezultat celog ovog manevra bio je, prvo, zamućivanje granice između prirodnog i društvenog stanja, pošto već u prirod­ nom stanju ljudi žive harmoničnim društvenim životom, koji kud i kamo nadilazi porodice i plemena o kojima je pisao Hobbes (Ashcraft, 19 8 7 :118 ). Ipak, to još uvek ne znači da Lockeova teori­ ja prirodnog stanja ne poznaje "rat svih protiv sviju”. Glavni pro­ blem leži upravo u tome što je "Lockeova koncepcija prirodnog sta­ nja kompatibilna sa ekstremno širokim opsegom mogućih socijal­ nih uslova” i zbog toga zapada u konfuziju (Simmons, 1989: 460; Macpherson, 1981: 211-212 ). Normalno ponašanje u prirodnom stanju kod Lockea je na taj način prinuđeno da beznadežno oscilira između dva pola: savršene harmonije i rata svih protiv sviju (Medick, 19 73:10 6 ). Drugo, Lockeova teorija samoodržanja zadržala je nezanemarljive teološke naslage10 i počela se već mešati sa solidarnošću i međusobnim pomaganjem ljudi: “ [...] kada njegovo vlasti­ to održanje nije dovedeno u pitanje, on [pojedinac] treba, onoliko koliko može, da sačuva ostale ljude, i ne sme, sem ako to nije izvrše­ nje pravde prema krivcu, da oduzme ili povredi život ili ono što slu­ ži očuvanju života, slobode, zdravlja, tela ili dobara drugoga” (Loc­ ke, 1978a: 2: 13). Lockeova je težnja očigledno bila da relativira Hobbesove stavove o čovekovoj prirodi i prirodnom stanju. Ali, u tome on ne ide tako daleko kao što će to više od pola veka kasnije učiniti Rousseau. Ne želeći da u potpunosti raskrsti sa Hobbesom, Locke je dospeo na pola puta ka poziciji koju će zauzeti Rousseau. Zato nije netačno reći da se Locke pojavljuje kao spona između obo­ jice: njegov prirodni čovek je u isti mah i egoističan i solidaran, baš kao što i samo prirodno stanje može biti pakao i raj. Glavni razlog zbog kog je Locke preduzeo ceo taj mane­ var ležao je u potrebi za racionalnim objašnjenjem prelaska iz pri­ rodnog u društveno stanje (zbog čega je zadržao Hobbesovu teori­ ju prirodnog stanja), ali ne i za Hobbesovim rešenjem za sadržaj prirodnog stanja (prvenstveno pretpostavka o atomizovanosti 1 0 Za Lockea sve čovekove dužnosti vode n atrag ka Bogu. Č ak je i pravo na sa­ m oodržanje dužnost prema Bogu (T h om p so n , 19 8 7 a : 17 2 ). D oduše, Locke takođe sm atra da Bog u svom planu nije im ao na um u obično sam oodržanje ljudi, nego je hteo da ga unapredi kroz rad, a sam im tim i kroz društvo. S v o ­ jina pri tom ne proizlazi neposredno iz rada, nego iz prava na sam oodržanje, čime stiče takođe auru Božje zapovesti (A shcraft, 1 9 8 7 :13 0 ) .

278

ljudskog života, koja je svoje najvažnije - ograničavajuće - konsekvence imala u koncepciji prava na otpor tiraniji) i drultvênog stanja (prvenstveno koncepcija suvereniteta, odnosno, apsolutne vlasti monarha ili skupštine). Pogledajmo prvo kako je Locke poi­ mao društveno stanje i njegovu centralnu instituciju - vladu. Cilj vlade je da čuva svojinu građana (Locke, 1978a: 2: 56, 72 i 95), pri čemu je neizvesno koji je smisao Locke u ovom kontekstu davao reči svojina. Locke je, naime, upotrebljavao reč svojina u značenju privatnog vlasništva nad nekom stvari (kao npr. u 5. poglavlju: Locke, 1978a: 2: 23-34) ' kao zbirni pojam za život, slobodu i imovinu (kao npr. Locke, 1978a: 2: 51 i 72). Tako se pokazuje da vlada ima sasvim drugačije ciljeve, već u zavisnosti od toga koje od dva značenja svojine prihvatimo: ako je reč svoji­ na upotrebljena u užem značenju, onda je društvo oligarhijski ure­ đeno, a ako je upotrebljena u širem značenju, onda (u zavisnosti od još nekih kriterijuma) može biti demokratski uređeno (Lipson, 1969: 5 1).11 Ta nedoumica danas izgleda nerazrešivom, iako bi se, u svetlu tadašnjeg sveukupnog okretanja radikalnih vigovaca levelerskom nasleđu, možda moglo zaključiti da je Locke bio bliži de­ mokratskom nego oligarhijskom rešenju problema državnog ure­ đenja. Bilo kako bilo, vlada po Lockeu nikako nije smela biti apso­ lutna. Konstitucionalno uređenje vlasti podrazumevalo je da su različite vrste vlasti (zakonodavna, izvršna i federativna vlast) ras­ poređene na barem dva ili više organa (iako, kako ćemo to u na­ stavku moći da vidimo, to nije značilo da jedan organ mora raspo­ lagati samo jednom vrstom vlasti).12 11 Im plikacije se dalje m ogu izvoditi i u pogledu odnosa većina-m anjina u jed­ nom građanskom društvu, kao i u pogledu titulara prava na otpor tiraniji (upor. detaljnije o tom e u: M ace, 19 7 9 : 31). 1 2 Veom a je značajna Lockeova ideja da ustav nužno podrazum eva podelu raz­ ličitih vrsta vlasti i organizaciju različitih organa vlasti. M eđutim , on još uvek nije razlikovao ustavotvornu i redovnu vlast, kako mu to Julian Franklin neo­ pravdano stavlja u zaslugu (Franklin, 1 9 7 8 :12 4 ) . Staviše, m oglo bi se čak argum entovati da kod H obbesa ima m nogo više osnova za ovo razlikovanje (koje je posledica jasn og razlikovanja prirodnog i društvenog stanja, kao i značaja koji ima društvni ugovor na prelasku iz prvog u drugo), uprkos zago­ varanju jedinstva vlasti. Zato bi najprim ereniji zaključak bio da su i H obbes i Locke, svaki na svoj način, pom ogli rađanju ideje ustavnotvorne vlasti (kao sasvim različite od redovne zakonodavne vlasti): prvi svojom teorijom dru­ štvenog ugovora, a drugi svojom teorijom podele vlasti.

27p

Najuspešniji deo Lockeove kritike Hobbesa pokazuje se upravo na onim mestima gde je u pitanju suverena i nepodeljena vlast. Po Lockeovom mišljenju, suverena i nepodeljena (arbi­ trarna) vlast ne samo da nije spas iz prirodnog stanja (kao stanja rata), nego je upravo obrnuto, njegov produžetak: onaj ko hoće da nekoga stavi pod svoju arbitrarnu vlast, taj stavlja sebe u stanje ra­ ta sa njim (Locke, 1978a: 2 :18 ). Produžetak rata u obliku arbitrar­ ne vlasti pokazuje se, štaviše, kao još gori od onog koji je postojao u prirodnom stanju, pošto je u mnogo gorem položaju onaj ko je izložen arbitrarnoj vlasti monarha koji raspolaže vojskom od 10 0 .0 0 0 ljudi nego onaj ko je izložen arbitrarnoj vlasti 10 0 .0 0 0 ljudi pojedinačno (Locke, 1978a: 2: 79 ).13 U prirodnom stanju, u kojem se ljudi susreću sporadično i "licem u lice” , izgledi na uspeh u borbi (ako do nje uopšte dođe) neuporedivo su veći nego kada nevidljivi apsolutni monarh uz pomoć vojske sistematski tlači svoje podanike. Jer, nema nikakve osnove za sumnju da će svaki "racionalni egoista” vladati isključivo u svoju korist, samo ako do­ bije priliku za to. Samim tim, on jednostavno neće biti u stanju da ispunjava onu funkciju koju mu je u svojoj teoriji namenio Hob­ bes - da bude sudija u sukobima privatnih interesa. Suvereni mo­ narh, onako kako ga Hobbes opisuje, ne može biti građanska vla­ da, pošto nikome ne polaže račune za objektivno razrešavanje tu­ đih sporova, dok je u svojoj vlastitoj stvari sam sebi sudija (Locke, 1978a: 2 : 1 6 i 53). A jednom kada koncentriše svu vlast u svojim rukama i oduzme slobodu svojim podanicima, niko neće moći da bude siguran za svoj život: jer, "nemam razloga da ne pretposta­ vim da onaj ko bi oduzeo moju slobodu ne bi oduzeo sve ostalo kada bi me imao u svojoj vlasti” (Locke, 1978a: 2 :19 ) . Locke se, dakle, slaže sa Hobbesom da je potrebno napustiti prirodno stanje (kao stanje rata) i da je u društvenom stanju potrebno da postoje zakoni koji će regulisati sukobe iz­ među ljudi, kao i sud koji će presuđivati sporove kada do njih do­ đe. Međutim, za razliku od Hobbesa, Locke je, sasvim opravda­ no, smatrao da se ne sme preneti sva vlast na jednog suverena,

13 Locke na drugom mestu duhovito konstatu je da ljudi nisu tako glupi da bi brinuli kako da izbegnu vlast koju im m ogu nam etnuti tvorovi i lisice, a da sm atraju sigurnošću ako ih progutaju lavovi (Locke, 19 7 8 a : 2.5 5 ).

280

pošto će odatle proizaći najgore moguće tlačenje, proizvoljnost i nesigurnost. Zato se Locke opredeljuje za princip podele vlasti kao najbolji za očuvanje ljudske slobode u građanskom dru­ štvu.14 Ipak, i Lockeova teorija podele vlasti ima vrlo značajne nedostatke. Pre svega, u njoj postoji samo podela vlasti između legislative i egzekutive (tzv. federativna vlast je zapravo samo jedna vrsta egzekutivne vlasti u spoljnopolitičkim poslovima), dok problem treće - sudske - vlasti i dalje ostaje nerešen. Ako je Hobbes bio sklon da sudstvo automatski utopi u suverena, Loc­ ke nije odmakao mnogo dalje, pošto je sudstvo ostavio neizdiferencirano u odnosu na egzekutivu. Zato ni Locke, kao ni Hobbes pre njega, ne poznaje sudsko preispitivanje ustavnosti i zakoni­ tosti odluka legislative i egzekutive. U slučaju ustavnih sporova, Locke je imao jednostavno rešenje po kojem je puk naprosto pro­ glasio jedinim "sudijom ” (Stoner, 19 9 2 :13 8 ). Prema tome, Loc­ keova koncepcija države ne poznaje “ suverenu” institucionalnu instancu koja ima poslednju reč u sporovima između legislative i egzekutive, odnosno pojedinih državnih organa koji ovim vlasti­ ma raspolažu. Staviše, kod Lockea nema ni podudarnosti izme­ đu načela podele vlasti (između legislative i egzekutive) i kon­ kretne organizacije vlasti, tj. nema nikakvih naznaka da bi samo jedan organ trebalo da bude nosilac jedne vlasti. Umesto toga, on mirne duše prihvata postojanje čak tri organa (kralj, Gornji i Donji dom) koji su nosioci legislative i samo jednog - “vrhov­ nog” - organa, koji je nosilac, osim dela zakonodavne, još i izvr­ šne i federativne vlasti15 i koji ima kraljevske prerogative, neogra­ ničene zakonom (Locke, 1978a: 2: 85 i dalje). Tako se naposletku, Lockeov “vrhovni" organ vlasti - tj. monarh - pokazuje kao vrlo sličan Hobbesovom suverenu (koji ne mora biti obavezno monarh, nego može biti i Parlament), pošto u svojim rukama sjedinjuje sve tri vlasti i nema nijednu instancu vlasti iznad sebe

14 U sekciji 2 2 4 svoje Druge rasprave 0 vladi hocke dolazi do zaključka da će u jed­ noj državi koja služi interesim a svojih državljana oni biti m nogo zadovoljni­ ji ako je vlast podeljena i zato će biti manje skloni pobunam a (Locke, 19 7 8 a : 2 :1 2 0 - 1 2 1 ) . 15 I sam o razlikovanje izvršne i federativne vlasti je problem atično, pošto su one, kao što i sam Locke primećuje, "gotovo uvek sjedinjene” (Locke, 1978a: 2: 83).

281

koja bi ga u redovnoj pravnoj proceduri mogla pozvati na odgo­ vornost. U tome se pokazuje Lockeov dug prilikama engleskog političkog života, čiji je svedok bio i za čije potrebe je prevashodno pisao. Najvažniji aksiom tadašnjeg engleskog ustava bio je onaj o nezavisnosti kraljevske vlasti, zbog kog je Locke svoje Dve rasprave o vladi morao da u potpunosti očisti od svih (u doba engle­ skog građanskog rata uticaj nih) postulata o suverenosti Parla­ menta i pravu puka na otpor tiraniji (Franklin, 19 7 8 :115 ; Hugelmann, 1992: 199). Umesto toga, po mišljenju Juliana Franklina, on je preuzeo teoriju Georgea Lawsona, prema kojoj je u Engle­ skoj ustav oduvek predviđao mešovitu monarhiju. To je značilo da nema konačnog arbitra ukoliko dođe do ustavnog sukoba samo­ stalnih i nezavisnih nosilaca vlasti - konkretno, monarha i Parla­ menta. U nedostatku ultimativnog suverena (u Hobbesovom određenju), sistematsko kršenje ustava koje čini monarh (ili Par­ lament) dovodi do raspuštanja celokupnog političkog sistema (mešovite monarhije) i povratka sve vlasti njenom izvoru - celokupnom puku (Franklin, 1978: 91-93).16 Ukoliko bi se, pak, desi­ lo da ne usledi raspuštanje celog političkog sistema, već da jedna (prevashodno "vrhovna”) vlast pokuša da uspostavi svoj “suvere­ nitet" (tj. apsolutnu monarhiju), onda bi svaki pojedinac imao pravo na otpor, iako nikada ne bi smeo upotrebiti silu protiv lič­ nosti kralja (pošto kralj ne može da pogreši), nego samo protiv njegovih ministara (Franklin, 1978: 94-95). U ovom pogledu se Lockeova teorija pokazuje mnogo konzervativnijom od Hobbesove, u okviru koje nije bilo nikakve prepreke da podanici u svom su­ verenu prepoznaju "neprijatelja" i da ga usmrte kao i bilo koga drugoga ko ugrožava njihov opstanak. Sve u svemu, u Lockeovoj teoriji načelo podele vlasti nema realno uporište u samoj konkretnoj organizaciji vlasti, tako da Parlament ni iz daleka ne može da predstavlja protivtežu vlasti

16 Po m išljenju Conala Condrena, F ran klinov pokušaj da u Lawsonovom spisu Sveta i građanska politika pronađe u zor Lockeove koncepcije prava na otp or ti­ raniji problematičan je, pošto Law son ovo pravo problem atizuje kao pravo članova određene crkve da se izdvoje iz njene hijerarhije ako to pravda nalaže (upor. o tome: Condren, 19 8 1: 6 8 0 ).

282

monarha.'7 Zapravo sve što on može da učini u situaciji u kojoj bi "vrhovna” vlast krenula u “ofanzivu” jeste da dovede do raspada vlade i da na taj način prepusti puku da “suvereno" razreši pro­ blem. Zato će ideju o povezivanju načela podele vlasti sa načelom teže i protivteže u organizaciji vlasti ostati da prvi formuliše pola veka kasnije Montesquieu. Nedostatak realnog međusobnog ograničavanja pojedinih organa vlasti opredelio je Lockeovu teori­ ju, ponovo kao i kod Hobbesa, da pravo na otpor tiraniji promoviše u jedino pravo ograničenje "vrhovnog” legislativnog i egzekutivnog organa, koji je uz to još i slobodan od zakonskih ograniče­ nja. Uostalom, nije nimalo slučajno što Locke baš u 14. poglavlju pod naslovom “O prerogativi” uvodi problem otpora tiraniji (Hugelmann, 1992: 195). Teorija o božanskom pravu vladanja bila je po Lockeu opasna za same legitimne vladare jer im je pružala si­ gurnost koje u stvari nikada nije bilo; oni su stalno na meti neza­ dovoljnih podanika i zato je u njihovom interesu da ne postanu ti­ rani i ne provociraju njihov otpor.18 Zato je, na kraju krajeva, Loc­ ke prinuđen da podeli Hobbesov racionalistički optimizam u po­ gledu mogućnosti da sa uspostavljanjem optimalnog političkog

17 Pitanje je da li je Locke uopšte sm atrao da načelo podele vlasti treba da dove­ de do sistem a teže i protivteže pojedinih organa vlasti (prvenstveno m onar­ ha i Parlam enta), ili se njegovo dejstvo iscrpljuje u korišćenju prava raspuštanja vlade. U spisu Pravno uređenje stare Engleske, koji je napisao krajem 16 9 5 . i prosledio jednom poslaniku Parlam enta (da bi ga ovaj um nožio i podelio svim poslanicim a 23. novem bra), Locke je hvalio elizabetansko uređenje i za­ lagao se za m onarhiju u kojoj će kralj i Parlam ent sarađivati, bez zakonskih ograničenja kompetencija, za dobro puka. G lavna uloga D onjeg dom a bi u tom sistem u m orala biti da inform iše kralja o problem im a puka i da ga up u­ ti u način na koji će najbolje rešavati problem e (H ugelm ann, 1 9 9 2 :2 7 1- 2 7 2 ) . Pošto je u ovom periodu svog života Locke bio više “viljem ovac” nego vigovac (kao što ćemo u 5. odeljku ovog poglavlja m oći još da vidim o), m oguće je da je usledila prom ena stavova u odnosu na vrem e "K rize isključenja" (kada je Locke napisao Dve rasprave 0 vladi), čija je posledica bila zalaganje za daleko jaču m onarhijsku vlast. U svakom slučaju, za vrem e vladavine Viljem a O ran ­ skog Locke je sm atrao da Engleskoj nije potreban m ehanizam teže i protivte­ že nego m ehanizam saradnje organa vlasti u ustavnom uređenju. 18 Pom enuto poglavlje pokazuje m ožda jasnije nego ijedno drugo u Dvema ras­ pravama 0 vladi da Lockeov glavni cilj nije bilo zagovaranje otpora, nego zapra­ vo opom ena Čarlsa II da mu sledi otpor podanika bude li i dalje gluv za zahteve vigovaca glede Zakona o isključenju.

283

sistema prosvećeni nosioci vlasti anticipiraju gde leže opasnosti od pobune podanika i da ih izbegavaju (Stoner, 19 9 2 :15 1) . Hobbesovu postavku prava na otpor suverenu pona­ vlja u osnovnim crtama i Locke u svojoj Drugoj raspravio vladi, ka­ da kaže da je “ osnovni, sveti i nepromenljivi zakon samoočuvanja” ultimativni osnov koji svakog pojedinca ovlašćuje da se po­ buni protiv vlasti koja pokuša da mu ga oduzme (i na taj način postaje tiranska). Tiranima Locke, ukratko, naziva sve one koji vrše vlast izvan prava (Locke, 1978a: 2 :10 9 ) i tako podižu pobu­ nu protiv društva, zbog čega je ono prinuđeno da pruži otpor ovim "pobunjenicima" (Locke, 1978a: 2: 12 1-12 2 ).19 Iako Locke to posebno ne eksplicira, postoje zapravo dva koraka koja vode ka stanju rata: prvo egzekutiva i legislativa dolaze u takav sukob da se vlada raspada i vlast se vraća puku, a zatim egzekutiva pokuša­ va da se nametne kao apsolutna vlast (uzurpirajući na taj način vlast puka), čime direktno ulazi u stanje rata sa pukom (Ashcraft, 1987: 20 5). U konkretnom engleskom slučaju, tiranijom bi se mogao nazvati i slučaj kada legislativu, koja je sastavljena iz tri elementa (kralja, Gornjeg i Donjeg doma), uzurpira jedan ele­ ment (tj. kralj), eliminišući ili na drugi način onemogućujući pre­ ostala dva elementa da slobodno participiraju u radu legislative. Tada je razrušena ustavom predviđena zakonodavna vlast i uspo­ stavljena tiranija kralja kao jednog njenog elementa (Locke, 1978a: 2 :116 -118 ). Za razliku od ovih sasvim jasnih slučajeva uzurpacije vlasti od strane “vrhovne” vlasti (bilo da je shvaćena kao egzeku­ tiva, bilo kao deo legislative), moguće je i da vlada u celosti (tj. i le­ gislativa i egzekutiva) uzurpira "zajedničku volju društva” i počne da "deluje po svojoj vlastitoj privatnoj volji”. Tada ona po Lockeu gubi "pravo na poslušnost" od strane članova društva, pošto je njihova poslušnost isključivo uslovljena garancijom neprikosnovenosti njihove "svojine” (tj. njihovih osnovnih prava na život, slobodu i imovinu): kao što egzekutiva može biti samo izvršilac zakona, tako i legislativa može biti samo izvršilac osnovnih prava 19 Lockeovo propagandno-ideološki m otivisan o nastojanje da tirane proglasi "pobunjenicim a” nije bilo nim alo srećno, p ošto je stvorilo terim inološku konfuziju: na nekim m estim a "p o b u n jen ici” su oni koji pripadaju puku koji se buni protiv tirana, dok su opet na d ru gim m estim a to sami tirani.

284

i sloboda podanika (Locke, 1978a: 84-85; vidi i Euchner, 1969: 212-218 ). Na taj način, Lockeovo shvatanje tiranije nalazi uporište ne samo u pozitivnom nego i u prirodnom pravu. Zakonodavna vlast je u jednom društvu legitimna (sa stanovišta poštovanja "svojine" podanika) i može računati na po­ slušnost građana samo ako je ustanovljena njihovom saglasnošću (Locke, 1978a: 2: 2 1).20 Locke zaključuje da "nijedna vlada ne mo­ že da ima pravo na poslušnost ljudi koji na to nisu slobodno pri­ stali" (Locke, 1978a: 2: 10 5). Međutim, kod Lockea nije jasno o kakvoj se saglasnosti građana radi: ako je izričita (u formi izbora predstavnika ili referendumskog izjašnjavanja) onda je vlada legi­ timna samo dok uživa eksplicitnu podršku većine građana, a ako je prećutna, onda samo dok je građani trpe i dok se protiv nje ne pobune (Seliger, 1991: 602). Richard Ashcraft je pokušao da na osnovu analize sekcija 19 2 i 196 Druge rasprave 0 vladi pokaže kako je Locke pod saglasnošću građana podrazumevao regularne izbo­ re (Ashcraft, 1987: 208). Ovaj zaključak je isuviše nategnut, pošto u ovim sekcijama (ali i na drugim mestimaDve rasprave 0 vladi) ne­ ma problematizacije izbora kao institucionalnog kanala formula­ cije saglasnosti građana o nosiocima vlasti i njihovim "programi­ ma". Nedostatak institucionalnog rešenja kontinuirane opšte po­ drške birača izabranim predstavnicima (ili referendumskog izja­ šnjavanja) kod Lockea trpi samo jedan izuzetak —povodom pita­ nja poreza (Birch, 1971: 33-34). U sekciji 140 Locke više nego ja­ sno zahteva da svaki građanin plaća porez samo “sa njegovom vla­ stitom saglasnošću, tj. saglasnošću većine, koju daje ili ona sama ili njeni predstavnici koje je izabrala. Jer, ukoliko će neko polagati pravo na vlast da udara i ubira poreze od naroda na osnovu sopstvenog ovlašćenja, a bez takve saglasnosti naroda, onda on time za­ dire u osnovni zakon svojine i narušava cilj vlade. Jer, kakvu svojinu imam nad onim što drugi po pravu može da uzme za sebe kada mu je volja?” (Locke, 1978a: 2: 81). Kada se ovo uzme u obzir, ni­ je nimalo čudno što je Locke tako dramatično dobio na popular­

2 0 Saglasn ost građana sa nosiocim a zakonodavne vlasti treba razlikovati od sa­ glasnosti koju Locke traži da bi jedan čovek uopšte postao član države. O vom drugom problem u ovde neće biti posvećena pažnja (o tome upor. v i­ še: Franklin, 19 9 6 ).

2S5

nosti nešto manje od jednog veka kasnije, kada su Amerikanci od­ lučno istakli svoj zahtev: No taxation without representation. Iz svega što je Locke napisao o pravu na otpor tiraniji ne vidi se kako bi društvo trebalo da postupi kada vlada uzurpira njegovu "zajedničku volju”, a da pri tom ne ugrozi pojedince u nji­ hovoj “ svojini". Jer, u tom slučaju ne bi bio bio doveden u pitanje "osnovni, sveti i nepromenljivi zakon samoočuvanja” i članovi društva ne bi morali da odmah posegnu za radikalnim sredstvima otpora. Zato se postavlja pitanje da li bi u tom slučaju oni mogli jednostavno da ispolje neposlušnost prema konkretnom vladi­ nom aktu za koji smatraju da je preduzet mimo njihove "zajednič­ ke volje” , odnosno zakona, dok bi u svim drugim pitanjima njiho­ va lojalnost vladi ostala netaknuta (upor. i: Leyden, 1982: 185193). Po mišljenju Juliana Franklina, koje možda na najbolji način vodi odgovoru na pomenuto pitanje, Locke je u stvari razlikovao dve vrste tiranije - sporadičnu, sa vrlo uskim krugom učinaka, i smišljenu, sa sveobuhvatnim posledicama - pri čemu je otpor savetovao samo u drugom slučaju, dok je u prvom slučaju malobroj­ ne ljude koji trpe tiraniju odvraćao od pobune, jer bi ih ona mogla odvesti u propast (Franklin, 1978: 96-97). Tiraninu (koji "smišljeno" sprovodi tiraniju) svaki se čovek može odupreti isto kao i stranom zavojevaču ili bilo kom drugom zločincu (Locke, 1978a: 2: 124).21 Pošto postojanje tira­ nina podrazumeva da je zakonodavno telo raspušteno ili razbije­ no - sa onim istim posledicama koje je kod Hobbesa imalo onemoćenje suverena ili njegov ulazak u rat protiv podanika - to je svakom pojedincu ostavljeno na volju da sam preduzme sve ono što smatra za shodno kako bi u ovim uslovima obezbedio svoju "svojinu” (Locke, 1978a: 2 :115 ) . Međutim, u Lockeovoj teoriji - i tu se pojavljuje ključna razlika u odnosu na Hobbesa - raspad vla­ de ("suverena”) ne znači automatski i raspad društva (države).

2 1 Q uentin Skinner dobro prim ećuje da kod Lockea pravo na otpor tiraniji više nem aju niži magistrati nego jedino celokupan puk (Skinner, 19 7 8 b : 2 3 9 ), ali to ipak ne znači da Locke preuzim a "privatn op ravn u ” teoriju prava na otpor tiraniji. Kod njega je pre na delu izvlačenje krajnjih konsekvenci iz argum en­ ta sam oodržanja (koji je, kao što sm o im ali prilike da vidim o, prvi počeo da razrađuje Luther) nego iz argum enta p rivatn og prava (o Skinnerovom propu­ stu da razlikuje ova dva argum enta bilo je već reči u 2. odeljku 5. poglavlja).

286

nosti nešto manje od jednog veka kasnije, kada su Amerikanci od­ lučno istakli svoj zahtev: No taxation without representation. Iz svega što je Locke napisao o pravu na otpor tiraniji ne vidi se kako bi društvo trebalo da postupi kada vlada uzurpira njegovu "zajedničku volju”, a da pri tom ne ugrozi pojedince u nji­ hovoj "svojini” . Jer, u tom slučaju ne bi bio bio doveden u pitanje "osnovni, sveti i nepromenljivi zakon samoočuvanja” i članovi društva ne bi morali da odmah posegnu za radikalnim sredstvima otpora. Zato se postavlja pitanje da li bi u tom slučaju oni mogli jednostavno da ispolje neposlušnost prema konkretnom vladi­ nom aktu za koji smatraju da je preduzet mimo njihove "zajednič­ ke volje", odnosno zakona, dok bi u svim drugim pitanjima njiho­ va lojalnost vladi ostala netaknuta (upor. i: Leyden, 1982: 185193). Po mišljenju Juliana Franklina, koje možda na najbolji način vodi odgovoru na pomenuto pitanje, Locke je u stvari razlikovao dve vrste tiranije - sporadičnu, sa vrlo uskim krugom učinaka, i smišljenu, sa sveobuhvatnim posledicama - pri čemu je otpor savetovao samo u drugom slučaju, dok je u prvom slučaju malobroj­ ne ljude koji trpe tiraniju odvraćao od pobune, jer bi ih ona mogla odvesti u propast (Franklin, 1978: 96-97). Tiraninu (koji “smišljeno" sprovodi tiraniju) svaki se čovek može odupreti isto kao i stranom zavojevaču ili bilo kom drugom zločincu (Locke, 1978a: 2: 124).21 Pošto postojanje tira­ nina podrazumeva da je zakonodavno telo raspušteno ili razbije­ no - sa onim istim posledicama koje je kod Hobbesa imalo onemoćenje suverena ili njegov ulazak u rat protiv podanika - to je svakom pojedincu ostavljeno na volju da sam preduzme sve ono što smatra za shodno kako bi u ovim uslovima obezbedio svoju "svojinu” (Locke, 1978a: 2 :115 ) . Međutim, u Lockeovoj teoriji - i tu se pojavljuje ključna razlika u odnosu na Hobbesa - raspad vla­ de ("suverena”) ne znači automatski i raspad društva (države). 2 1 Q u entin Skinner dobro prim ećuje da kod Lockea pravo na otpor tiraniji više nem aju niži magistrati nego jedino celokupan puk (Skinner, 19 7 8 b : 2 3 9 ), ali to ipak ne znači da Locke preuzim a "privatn op ravn u ” teoriju prava na otpor tiraniji. Kod njega je pre na delu izvlačenje krajnjih konsekvenci iz argum en­ ta sam oodržanja (koji je, kao što sm o im ali prilike da vidim o, prvi počeo da razrađuje Luther) nego iz argum enta p rivatn og prava (o Skinnerovom propu­ stu da razlikuje ova dva argum enta bilo je već reči u 2. odeljku 5. poglavlja).

286

Zato se tiraninu (koji je uzurpirao vlast vlade) može suprotstaviti ceo puk kao virtuelni nosilac prava na otpor. "Narodsa kojim se uop­ šte loše postupa i suprotno pravu biće tada spreman da sebi olakša breme koje ga teško pritiskuje. On će želeti zgodnu priliku, koja u promeni, slabosti ili u ljudskim nesrećama retko dugo okleva da se ponudi” (Locke, 1978a: 2 :1 2 1 ) . Ni Bog ne ostaje skrštenih ru­ ku kada vidi da puk započinje borbu za svoja izgubljena prava: ja­ ram tiranina "prestaje čim Bog dâ onima pod njegovom potčinjenošću hrabrost i mogućnost da ga zbace” (Locke, 1978a: 2 :10 7 ). Zato je Locke u stanju da zaključi kako zbacivanje tiranske vlasti (koja se zasniva na sili, a ne na pravu) ne samo da nije prekršaj pred Bogom nego je čak i nešto što ovaj "dopušta i podržava". Kao što možemo da vidimo, Locke se nije libio ni pozivanja na Boga, kako bi još dodatno ojačao svoju postavku da je puk u stanju da kao celina pruži otpor tiraninu i ukloni ga sa vlasti. No, ma koliko se trudio da legitimiše "ispravnu stvar” puka u svrgavanju tiranije, Locke je morao biti svestan praktičnog problema u organizovanju i sprovođenju samog otpora (ili, konkretnije, "rata”). On je po prirodi stvari morao biti upoznat sa Schaftesburyjevim planovima za uspostavljanje Udruženja prote­ stanata radi otpora vojvodi od Jorka u nasleđivanju trona, kao for­ me preko koje bi radikalni vigovci apelovali na ceo puk radi su­ protstavljanja dolasku katoličkog kralja na engleski presto. Po mi­ šljenju Richarda Ashcrafta, Locke je sledio ovu ideju u svojoj teo­ riji, koncipirajući udruženje ljudi za otpor tiraninu (Ashcraft, 1986: 332). Međutim, teško je pronaći bilo šta u samim Lockeovim raspravama što bi potkrepljivalo ovu tezu, pošto u njima ne­ dostaje svako upućivanje na način na koji bi se puk organizovao i pružio otpor. Na jednom mestu on piše: "Ja kažem: onaj ko upo­ trebi silu prema narodu bez punomoćja i suprotno ovlašćenju ko­ je mu je dato, nalazi se u stanju rata sa narodom, koji ima pravo da ponovo uspostavi svoje zakonodavno telo u vršenju svoje vlasti" (Locke, 1978a: 2: 87). Locke tvrdi da puk, kada se jednom vrati u prirod­ no stanje (kao stanje rata), ima pravo da ponovo “uspostavi svoje zakonodavno telo" kako bi mu ono vratilo pravni poredak; na ko­ ji način će puk izaći na kraj sa "silnikom” protiv koga ratuje osta­ je pod znakom pitanja. Zato bi se mogla zastupati potpuno su­ protna teza od one koju je formulisao Ashcraft, a koja bi glasila da

287

je samo razotkrivanje i osujećenje Schaftesburyjevog plana o Udruženju (prilikom zaplene njegovih spisa 16 8 1) opredelilo Lockea da se u svojim raspravama potpuno okane organizacionih pro­ blema u pripremi i sprovođenju otpora i da puk kao subjekt otpo­ ra ostavi sasvim neodređenim, pa samim tim i sličnim odomaćenim predstavama koje su u to vreme postojale o "rulji”. Na jed­ nom mestu u svom izlaganju on čak i govori o tome da neizvrša­ vanje zakona dovodi, polako ali sigurno, ne samo do raspada vla­ de, nego i do pretvaranja puka u "zbrkanu gomilu bez poretka ili povezanosti” (Locke, 1978a: 2 :118 ) . Hteo to ili ne, Locke je upra­ vo tu i takvu "zbrkanu gomilu bez poretka ili povezanosti” učinio titularom prava na otpor tiraniji. Krucijalni problem prelaska ove "gomile” u pobunjenički savez (kakav je Udruženje trebalo da bu­ de) ostao je u potpunosti van Lockeovog interesovanja. Veoma važna implikacija ovog problema jeste to što Locke nije dao definitivan odgovor na pitanje da li princip većine važi za donošenje odluke o pružanju otpora. Ako ne važi, onda je svaki pojedinac ovlašćen da pruži otpor prema sopstvenoj savesti, a ako, pak, važi, onda se postavlja pitanje kako će se odluka doneti. Martin Seliger je predložio rešenje po kojem elita najprosvećenijih pokreće otpor i pruža primer ostalim ljudima šta treba da čine (Seliger, 19 9 1: 6 0 8). Ako elita bude dovoljno ubedljiva (odnosno ako je tiranija toliko očigledna), većina jednog društva će joj se priključiti. Time bi se kriterijum većine vezao za sprem­ nost ljudi da aktivno učestvuju u obaranju tiranije. Međutim, ovo rešenje nije lišeno problema, pošto mora da računa na to da je veliki deo puka iz objektivnih razloga sprečen da uzme učešće u ratnim dejstvima (starost, bolest, odsustvo iz zemlje itd.), kao i na to da će veliki deo pobunjenika činiti ona “ zbrkana gomila bez poretka ili povezanosti” , ili, kraće, “ rulja", koja nije deo pu­ ka (pošto ne uživa politička prava) i koja sam pojam puka čini problematičnim (za šta odličan primer pruža Vojska novog mo­ dela). U svakom slučaju, ako bi se kriterijum većine zaista vezao za spremnost da se u ratu pogine zarad obaranja tiranije, onda bi se vrlo verovatno svi pokušaji otpora pokazali kao nelegitimni, pošto bi se u njima teško mogla okupiti većina puka (kako god ga definisali). Osim toga, ako je za podizanje otpora potrebna podrška većine puka onda je tiranija većine u jednom društvu

2 88

neotklonjiva: potlačena manjina nikada neće uspeti da se oslobo­ di jarma većine (upor. Leyden, 19 71: 9 -11; Kendall. 1969: 2 2 0 221). Ako je tako, onda uopšte ne iznenađuje vrlo konzerva­ tivan ton Lockeovih izlaganja o mogućnostima puka da uspešno sprovede i okonča pobunu. Pre svega, Locke upozorava na to da dugotrajna tiranija (tj. život u uslovima raspadnute vlade) pasivizuje podanike, pa ropstvo može da se "zapad” i potpuno isključi mogućnost korišćenja prava na otpor. Zato je mnogo bolje sprečiti tiraniju nego je svrgavati. A ako tiranija nastupi, potrebno je br­ zo delati i ne dozvoliti da puk, koji je ranije živeo u slobodnoj dr­ žavi, otupi i prestane da oseća svu izopačenost tiranskog stanja u kom se obreo: "Niti neko sme da veruje da je ovo stalna osnova za bunu; jer ovo ne dejstvuje dok neugodnost nije tako velika da je većina oseća i da je nje sita, pa smatra nužnim da je izmeni” (Loc­ ke, 1978a: 2: 94, 113 i 123). U vreme dovršavanja glavnine teksta Dve rasprave 0 vladi Locke je smatrao da je u Engleskoj taj čas kuc­ nuo: nakon raspuštanja Oksfordskog parlamenta bilo je jasno da se novi parlament neće sazivati, da će Carlsa na prestolu zameniti Džejms i da će torijevci (ali i veliki deo vigovaca) prećutno prihva­ titi tu sukcesiju, jedina nada je ležala u pobuni puka, odnosno “ rulje” (kojoj bi na čelu bila "prosvećena elita” radikalnih vigova­ ca), ali samo pod uslovom da se ne čeka previše i da se iskoristi onaj tre­ nutak u kom će puk prevazići svoje konzervativno raspoloženje i upustiti se u njemu nepnmerenu pobunjeničku aktivnost. Međutim, realnost je bila neumoljivi sudija Lockeovih teorijskih zalaganja. Zbog hapšenja Schaftesburÿja 1681. pobu­ njenički planovi morali su biti odloženi, da bi se već iduće godine pokazalo da je za mobilizaciju “ rulje” i pružanje otpora (Carlsovoj) tiraniji prekasno. Nakon što je Schaftesbury napustio Engle­ sku smanjen je nivo želja, pa su “zaverenici Kuće raži” mogli sa­ mo da se nadaju uspehu jednog dobro osmišljenog atentata. Ka­ da je i ova zavera otkrivena i kada su zaverenici (među kojima i Locke) bili prinuđeni da pobegnu iz Engleske, već je, po kriterijumima Lockeove teorije, bilo prekasno za otpor. To je Monmouthova pobuna jasno pokazala: malobrojni deo puka - bez obzi­ ra na snažnu motivaciju i visoku samosvest22 ~ koji je stao iza njega bio je daleko od mogućnosti da se ozbiljnije suprotstavi

2S9

Džejmsu i, samim tim, osuđen na propast. Koliko god da to pa­ radoksalno zvučalo, finalna verzija Lockeove Dve rasprave o vladi danas bi se mogla čitati ne kao borbeni pamflet već pre kao svoje­ vrsna anticipacija neuspeha Engleza da pruže efikasan otpor dvojci tirana - Carlsu II i Džejmsu II - u periodu od 16 8 1 do 1685. Međutim, sa stanovišta istorije političkih ideja, Dve rasprave 0 vladi imaju mnogo veći značaj. U njima nalazimo prve nagoveštaje prelaska sa paradigme prava na otpor tiraniji na revo­ lucionarni (ustavotvorni) diskurs. To lepo vidimo u sledećem ci­ tatu: "U ovim i sličnim slučajevima kada se vlada raspadne, narod ima slobodu da se o sebi stara uspostavljanjem novog zakonodav­ nog tela, koje se razlikuje od prethodnog u izmeni lica ili oblika vla­ de [kurziv A. M.], ili i jednog i drugog, kako već smatra da je naj­ pogodnije za njegovu bezbednost i dobro. Jer, društvo nikad ne može da greškom drugoga izgubi urođeno i izvorno pravo koje ima da bi očuvalo sebe, što jedino može da se učini ustanovljava­ njem zakonodavnog tela i pravičnim i nepristrasnim izvršenjem zakona koje ono donosi” (Locke, 1978a: 2 :118 ) . Ili na samom kra­ ju Druge rasprave 0 vladi: "Ali ukoliko je narod postavio granice tra­ janju svog zakonodavnog tela i dao ovu vlast u ruke nekog lica ili skupštine samo privremeno, ili pak kada je zbog grešaka onih na vlasti ona izgubljena, onda se nakon ovog gubitka ili posle utvrđe­ nog vremena vlast vraća društvu, i narod ima pravo da dela kao vr­ hovni i da zadrži zakonodavnu vlast u svojim rukama, ili da uspo­ stavi novi oblik [kurziv A. M.], ili da je pod starim oblikom preda u nove ruke kako smatra da je pravilno" (Locke, 1978a: 2 :13 2 ) . Vidimo, dakle, da lanac događaja koji započinje preduzimanjem otpora tiraniji ne mora da se okonča izborom novog vladara u skladu sa starim pravilima i u okviru starog ustavnog uređenja (“oblika vlade”) nego može da rezultira promenom celokupnog tog uređenja, ako puk dođe do uverenja da je ono bilo loše i da već samo po sebi vodi u tiraniju. Rušenjem tiranske vla­ sti puk dolazi u situaciju da zrelo politički razmišlja i da, poučen negativnim iskustvima starog ustavnog uređenja, stvori sasvim

2 2 Nezanem arljivi deo M onm outhove vojske činili su upravo veterani koji su se borili pod Cromwellom.

290

novo uređenje koje će na najbolji mogući način štititi njegovu “svojinu” (tj. život, slobodu i imovinu pojedinaca). Tako se poka­ zuje da se kod Lockea, na samom početku revolucionarnog diskursa, tiranija, pravo na otpor tiraniji i revolucija javljaju kao neraskidivi članovi jednog niza. Za Lockea postoji samo jedan izvor revolucionarnih uslova — tiranija - kao što postoji samo jedan način da se otpočne revolucija - otpor tiraniji (odnosno, rat). Tek kada je tiranin pobeđen, otpor uspešno okončan i potreba stvara­ nja novog ustavnog uređenja opštepriznata, može se zaokružiti ustavotvorna revolucija, kojom će puk postići konstituciju slobode. Zato je u pravu Kurt Kluxen kada u Lockeovoj koncepciji revolu­ cionarnog puka prepoznaje konstitutivnu vlast koja u kriznoj si­ tuaciji ima odrešene ruke da menja ili dopunjuje ustavnu organi­ zaciju vlasti (Kluxen, 19 8 5 :4 0 ). S druge strane, u pravu je i Chal­ mers Johnson kada piše da je za Lockea revolucija ekstremni kraj jednog homeostatskog procesa koji vraća sistem u izvorno delovanje (Johnson, 1968: 113-115). U osnovi, puk ima uvek istu te­ meljnu težnju - da njegova vlada štiti njegovu "svojinu". Kada vlada prestane da radi na tome, ona postaje tiranska i puk je pri­ nuđen da je zbaci i po potrebi na revolucionaran način izvrši ustavne promene. Sama činjenica da je puk u jednom momentu izvršio revolucionarnu promenu starog ustavnog uređenja posledica je saznanja da staro ustavno uređenje nije bilo u stanju da dugoročno ostvari glavni cilj (zaštitu “ svojine"), a da će novo ure­ đenje to biti u stanju. No, i kada su u pitanju revolucionarne ideje iz Dve ras­ prave 0 vladi očigledna je Lockeova skepsa u pogledu mogućnosti Engleza da ih sprovedu u život: “ Ova sporost i nesklonost [en­ gleskog] naroda da napusti svoja stara uređenja uvek su nas, u mnogim revolucijama koje su bile viđene u ovom kraljevstvu, u ovom ili ranijim vremenima, zadržavale ili nas, posle nekog intervala besplodnih pokušaja, vraćale našem starom zakono­ davnom telu koje sačinjavaju kralj, lordovi i narod. I ma kakvi bi­ li povodi koji su doveli do skidanja krune sa glava nekih naših prinčeva, oni nikada nisu odveli narod tako daleko da je preda drugoj lozi” (Locke, 1978a: 2 :1 2 0 ) . Kao što vidimo, Locke ovde dolazi na stanovište slično Hobbesovom iz njegovog Behemota: ono za šta su Englezi bili sposobni bile su rotacione revolucije, u

2C ,1

kojima se perpetuirao “ stari ustav”.23 Ništa što je napisano u Dvema raspravama o vladi ne sugeriše zaključak da je Locke u Engezima video naciju sposobnu za ustavotvornu revoluciju. Sa­ svim suprotno, za njega bi verovatno bio uspeh već i to kada bi Englezi (u vreme “ Krize isključenja”) uspeli da skupe sve raspo­ ložive snage i da izvrše običnu “ restauraciju naše stare vlade", tj. da vrate ono staro uređenje u kojem će (protestantski) kralj biti nezavisna vlast, koja u svojim rukama ima izvršnu i federativnu vlast i sa Parlamentom deli zakonodavnu vlast (i koja takođe ima bogat spektar prerogativa). Zato će ostati da Lockeove revolucio­ narne ideje u 18. veku u delo sprovedu Amerikanci - upravo u ra­ tu protiv “ konzervativnih” Engleza.

2. Nizozemska u očima Engleza u 17. veku U tradicionalnoj vigovskoj istoriografiji (Thomas Macaulay, G. M. Trevelyan, itd.) važilo je kao aksiom da su Englezi u razdoblju 16 85-1688. bili duboko ogorčeni ne samo zbog Džejmsovog ka­ tolicizma, nego i zbog njegovog apsolutizma, tako da su prvi ko­ raci u rekatolizaciji zemlje odmah izazvali snažno antipapsko, antifrancusko i antiapsolutističko raspoloženje, pripremajući tlo za “ Slavnu revoluciju” . Za to je postojao više nego dobar razlog: nakon što je Carls 1681. raspustio Oksfordski parlament posta­ lo je očigledno da i on i njegov naslednik imaju nameru da vlada­ ju Engleskom bez sazivanja Parlamenta. Kada se to ima na umu (baš kao i sama sudbina jedinog Parlamenta sazvanog za vreme Džejmsove vladavine), postaje jasno zašto je Engleska savremenicima sve više nalikovala na apsolutnu monarhiju “ Kralja sun­ ca". To je poslužilo vigovskim istoričarima da odu korak dalje i zaključe da je Džejms svojim samovlašćem izazvao takvu indig­ naciju kod engleskog puka da je ovaj (razjaren Džejmsovim ka­ tolicizmom), uzeo sudbinu u svoje ruke (tj. ruke poslanika Kon­ venta) i izvršio “ Slavnu revoluciju” . Viljemova zasluga bila je “sa-

2 3 Razlika izm eđu H obbesa i Lockea jedin o je u shvatanju tog "staro g ustava” : za H obbesa je on bio apsolutističko-m on arhijski (sa Parlam entom kao konsultativnim telom monarha), dok je za Lockea bio m ešovito-m onarhijski (sa m onarhom i Parlamentom kao razdvojenim nosiocim a zakonodavne vlasti).

292

mo" u tome što je Englezima stavio na raspolaganje svoju vojnu “ pomoć”.24 N ovija istraživanja “ revizionističkih” istoričara po­ kazuju sasvim drugačiju sliku: u Engleskoj osam desetih go ­ dina 17. veka nije bilo ozbiljnijeg suprotstavljanja Džejm sovom apsolutizm u (što je već nagovestio i nesrećni M onm outhov pohod), a predstava o božanskom pravu kraljeve vlasti bila je opšteprihvaćena, baš kao i sama doktrina o zabrani ot­ pora (Israel, 19 9 1a : 10 ; Speck, 19 9 6 : 31). Problem je, dakle, bilo jedino katoličanstvo. U proteklih vek i po protestanti­ zam je uhvatio duboke korene u Engleskoj i učinio planove o rekatolizaciji objektivno ne samo nesprovodivim nego i d i­ rektno opasnim po kraljevsku “ božansku" vlast. Čak je i je­ dan hobzovski orijentisani monarh (barem kada je religija u pitanju), kakav je bio Carls II, mogao da računa na dugo i spokojno sam ovlašće sam o ako je umeo dobro da sprovodi stari tjudorski “vizantinizam ” . Takođe je moguće da bi E n ­ glezi, pod još uvek snažnim utiskom proteklog građanskog rata, uspeli da istrpe katoličanstvo Džejm sa II i da sačekaju da njegova protestantska ćerka M arija stupi na presto, da se 10 . juna 16 8 8 . Džejm su nije rodio sin Džejms Frensis. Sh o d ­ no pravilima o nasleđivanju trona, on je postao prestolona-

2 4 Vigovski istorićari priznavali su Viljem u zasluge u vojnim aspektim a "Slavne revolucije” , ali su glavnu “ slavu” sačuvali za Engleze, ili, još uže, poslanike Konventa, koji su znali da trezvenom politikom iskoriste Viljem ovu vojnu "pom oć” i u svojoj dom ovini stvore politički sistem koji je m ogao da traje vekovim a. U tom sm islu G eorge M acaulay Trevelyan u svojoj knjizi Engleska re­ volucija 168 8 -16 8 9 . piše: " ’Slava za pohod, brz i lišen krvoprolića, pripada pre Viljem u, koji je skovao tem eljne i kom plikovane planove i preduzeo velike ri­ zike da bi uopšte došao, nego Englezim a kojim a je preostalo sam o da baca­ ju uvis svoje kape njemu u čast, sa zadovoljavajućom jedinstvenošću, čim se ovaj sa svojim trupam a iskrcao. Ali istinska je slava Engleske što kataklizm a D žejm sovog svrgavanja nije izvršena prolivanjem engleske krvi, bilo na boj­ nom polju, bilo na stratištu. Politički instinkti našeg naroda išli su ka izbegavanju drugog građanskog rata, za koji su se svi uslovi bili stekli. [...] M u­ drim kom prom isom on [Konvent] zauvek je prekinuo krvnu zavadu izm eđu O kruglih šešira i Kavaljera, A nglikanaca i Puritanaca, koja je izbila prvi put kod Edžhila i Nezbija i ponovo prokrvarila pre četiri godine kod Sedžm o ra” (Trevelyan, 1938: 9 -10 ).

293

slednik i tako pokvario sve planove o m irnom povratku En­ gleske u stabilne protestantske vode.25 To je bila udarna kapisla koja je naterala sedmoricu torijevaca i vigovaca da prevaziđu sve m eđusobne sporove i da 30. juna upute tajni poziv nizozem skom

štadholderu Viljemu

O ranskom ,

suprugu

Džejmsove ćerke Marije, da dođe u Englesku i spasi "stari ustav” . M eđutim , oni još uvek nisu imali nikakvu predstavu 0 tome kakav bi trebalo da bude ishod Viljem ove intervencije 1 kako bi trebalo da teče obnavljanje "starog ustava” . A kada su dobili priliku da se uvere u kom pravcu su krenuli događa­ ji, neki od njih su postali tako ogorčeni neprijatelji “ Slavne revolucije" da su čak počeli da zagovaraju povratak Džejmsa na engleski presto. Zbog svega toga se danas o događajima 16 8 8 -16 8 9 . sve više govori kao o "Englesko-nizozem skoj re­ voluciji” (H oak, 19 9 6 : 12 i 2 6 ). Međutim, postavlja se pitanje zašto su nezadovoljni vigovci i torijevci uopšte zvali Viljema Oranskog. Najjednostavniji odgovor na ovo pitanje bila bi pretpostavka da im se sam Viljem preporučio i da je od njih tražio poziv za intervenciju u engleske unutrašnjopolitičke prilike. Iako se ovaj odgovor podudara s istorijskim činjenicama,20 on ne rešava problem, već pokreće novo pi­ tanje: zašto su nezadovoljni vigovci i torijevci prihvatili Viljemovu

2 5 Zanim ljive su tzv. "strategije tešenja" koje je upražnjavao veliki broj prote­ stanata u Engleskoj u vrem e restauracije: prvo su tokom "K rize isključenja” verovali da će Džejm s umreti pre C arlsa (p ošto je ovaj bio odličnog zdravlja), a da ni Carls neće dugo poživeti (p ošto je već bio u pedesetim godinam a, a od svih vladara Engleske nakon Edvarda III sam o je Elizabeta T jud or doživela šezdesetu godinu). Kada je C arls naprasno um ro 16 8 5 . i kada ga je nasledio D žejm s, verovali su da će D žejm s brzo um reti i da će ga naslediti njego­ va protestantska ćerka M arija, supruga V iljem a O ranskog. Tek kada se D žej­ m su 16 8 8 . rodio sin postalo je jasn o d a je politika "čekaj da vidiš šta će da se d esi" dovela do prave katastrofe u kojoj više nije bilo nikakvog osnova za utehu (H aley, 19 8 6 : 25). 2 6 Viljem je čuo za trudnoću M arije od M odene decem bra 16 8 7 . i odm ah, na svoju ruku, ne obaveštavajući O pšte staleže, preduzeo dve akcije: počeo je da prikuplja tm pe za invaziju i da angažuje svoje mreže saveznika, agitatora i špijuna, koji su do juna uspeli da isp oslu ju p oziv vigovaca i torijevaca (H o ­ ak, 19 9 6 : 2 4 ).

294

ponudu. Na to pitanje je takođe moguće odgovoriti posezanjem za najlakšim odgovorom: pošto sami nisu bili u stanju da pruže ot­ por Džejmsu, nezadovoljni vigovci i torijevci morali su da prona­ đu nekoga ko će to biti u stanju da učini, a Viljem Oranski nudio se kao najbolje rešenje. Tako dolazimo do pravog problema: zašto je Viljem Oranski 1688. postao najbolje rešenje za vigovce i torijevce nezadovoljne političkim prilikama u Engleskoj. Da bi se na odgovarajuć način razjasnio taj problem potrebno je osvrnuti se na odnose Engleske i Nizozemske tokom 17. veka. Van svake sumnje je da nijedna nacija u 17. veku ni­ je bila objekt takve fascinacije Engleza kao što je to bila nizo­ zemska nacija. To, uostalom nije bilo ništa neobično. I Englezi su, poput Francuza, Nemaca ili Šveđana, tokom celog 17. veka bili svesni svoje relativne zaostalosti i tretirali su Nizozemsku kao najrazvijeniju naciju na svetu, čija dostignuća u oblasti ekonomije (trgovina), religije (tolerancija), pa čak i politike (sloboda) treba slediti (Schilling, 19 9 2 : 307-30 8). Kako izveštava G. P. Gooch, spisi koje su u 17. veku pisali Nizozemci ili koji su se odnosili na Nizozemce u Engleskoj su najbrže nala­ zili prevodioce i čitalačku publiku (Gooch, 19 27 : 45). Počet­ kom ovog veka Englezi još uvek sa najvećom zavišću gledaju na religiozna dostignuća Nizozemaca - iako se još ne dive uspo­ stavljanju religiozne tolerancije nego pobedi protestantizma u Nizozemskoj. Engleski radikalni protestanti u Nizozemcima vide narod koji je Bog izabrao da bi ponizio glavni bastion ka­ toličanstva - Spaniju.27 Zbog toga mnogobrojni engleski protestantni odlaze u Nizozemsku, bilo kao prognanici, bilo kao dobrovoljci u ratu protiv Spanije. U samoj Engleskoj, oni stal­

2 7 Kasnije, rokom 17. veka, kako je verska tolerancija u N izozem skoj uhvatila čvrste korene i kako je broj veroispovesti počeo da se povećava (u Roterdam u je npr. bilo 2 5 različitih crkvenih opština: prezbiterijanska, luteranska, angli­ kanska, katolička, m enonitska, jevrejska itd.), N izozem ska je počela da pru ­ ža prim er prosvećene države, u kojoj su iskorenjeni uzroci verskih ratova. O tome Engleze obaveštava W illiam Tem ple u svojim Zapažanjima 0 provincija­ ma Ujedinjene Nizozemske iz 1 7 2 o : "U ovoj republici nijedan čovek se ne može iskreno potužiti da mu je savest izložena pritisku" (cit. prema: Braude), 19 9 0 b : 2 0 0 ) .

295

no vrše pritisak, prvo na Džejmsa, a posle i na Čarlsa, da se svr­ sta uz Nizozem sku i povede ‘‘međunarodni protestantizam” u konačni obračun sa katoličkim praznoverjem i Antihristom u Rimu. I dok se Džejms u potpunosti oglušio o ove apele, Carls je odmah po stupanju na presto pokušao da vodi rat protiv Spani je, ali je to učinio tako loše da je ubrzo bio primoran da sklopi nepovoljan mir, koji ga je obavezao da sa Spanijom ratuje upravo protiv Nizozem ske (Bremer, 19 89 : 27 ). Nema nimalo sumnje da je ovaj rat u velikoj meri doprineo Carlsovoj nepopu­ larnosti u radikalno protestantskim krugovima i na duži rok oslabio njegovu vlast. A kada su Englezi smogli snage da krenu u rat protiv Čarlsa, Nizozemska je počela da pruža novi - ovoga puta politič­ ki - primer za ugledanje. Nizozemci su prva moderna evropska nacija koja je uspela da svojim sopstvenim snagama slomi ‘‘tirani­ ju" Filipa II, onemogući stvaranje "domaće tiranije” i na kraju us­ postavi slobodnu građansku republiku.28 Taj primer je igrao nezanemarljivu ulogu u izbijanju engleskog građanskog rata, a naro­ čito u njegovoj radikalizaciji 1646-1649. Karakterističan je bio po­ ziv Johna Lilburnea Englezima da se ugledaju na njihovu "marlji­ vu susednu naciju, Nizozemsku", kojoj su Spanci pokušali da ugroze "živote, slobode i imovinu” i nametnu svoje biskupe i sveštenike. Međutim, Nizozemci to nisu dopustili i "pomoću saveza i zakletve” uspeli su da se odupru Spancima i oteraju ih iz svoje zemlje (Lilburne, 1646: 10 ). Lilburne nije bio usamljen u ovim apelima. Nebrojeni su pamfleti u periodu 16 4 0 -16 6 0 . u kojima se autori pozivaju na svetli primer Nizozemske koja je, hrabro istrajavajući u svojoj "ispravnoj veri" i republikanskom uređenju, do­ čekala da je Bog za to nagradi i podari joj mir, sreću i ekonomsko

2 8 Republikansko uređenje N izozem ske privlačilo je škotske prezbiterijance već tokom vladavine D žejm sa I, o čem u svedoče neki među njim a, koji su propovedali da su svi kraljevi "deca đ avola” i otvoreno odbijali da se m ole za D žejm sovu dušu. O gorčen ovakvim njihovim ponašanjem , D žejm s se tužio: "Kleveću me u njihovim propovedim a ne zb o g nekog m og poroka, nego za­ to što sam kralj, što je po njihovom m išljen ju najveće zlo. Zato govore njiho­ vim pastvam a da su kraljevi i prinčevi prirodni neprijatelji crkve” (cit. prema; G ooch, 19 2 7 : 4 1-4 2).

29 6

blagostanje.29 Kada se to ima na umu, postaje jasno zašto se Tho­ mas Hobbes tužio u Levijatanu da je glavni uzrok engleskog gra­ đanskog rata ležao u onom obožavanju koje su Englezi imali za "veliki prosperitet” nizozemske republike i koje ih je navelo da po­ kušaju da oponašaju taj primer (Hobbes, 1839b: 314). Međutim, i sam Hobbes se nalazio pod jednom vrstom uticaja koji je dolazio iz Nizozemske. U pitanju je bio intelektual­ ni uticaj mehanicističke filozofije prirode, koja se razvila i učvrsti­ la u prvoj polovini 17. veka upravo u Nizozemskoj, zahvaljujući ponajviše Nizozemcu Isaacu Beeckmanu i francuskom emigrantu Renéu Descartesu (Israel, 1995: 583). Moglo bi se čak reći da je Hobbes u svom poduhvatu primene njenih dostignuća u oblasti političke filozofije imao najboljeg prethodnika i naslednika upra­ vo u Nizozemskoj: Huga Grotiusa30 i Barucha de Spinozu.31 No,

29 O vi argum enti će biti aktuelni još tokom prve faze Am eričke revolucije. Tako je npr. Thom as Paine u Zdravom razumu ubeđivao Amerikance u prednosti re­ publike nad m onarhijom , pozivajući se na to da je N izozem ska "bez kralja uživala više mira u ovom veku nego nego ijedna m onarhijska vlada u Evropi" (Paine, 19 9 5 : 12 ). John Adam s, koji je za izradu m odela am eričkih Članova konfederacije iz 17 7 6 . koristio prim ere nizozem skih državnih ugovora (pre svega Utrehtski ugovor iz 17 13 ), posetio je Nizozem sku 17 8 0 . i oduševljen pi­ sao supruzi: “Veom a mi se sviđa H olandija. To je posebna zemlja. Ne naliku­ je nijednoj drugoj. O na je sva proizvod m arljivosti i um etnosti. O vdašn ja šte­ dljivost, m arljivost, čistoća itd. zaslužuju da ih m oji zemljaci im itiraju” (cit. prema: Nordholt, 19 8 2 : 4). M eđutim , već tokom osam desetih godina 18 . ve­ ka, tj. u drugoj fazi Am eričke revolucije N izozem ska počinje da prerasta u ne­ gativan prim er za A m erikance. Labava konfederacija i haos kom petencija unutar nizozem ske republike ne sam o da postaju prim er za loše ustavno ure­ đenje nego se prepoznaju kao glavni uzroci njene "degeneracije" i rapidnog gubljenja moći, koje će rezultirati porazim a: 17 8 7 . od pruskih, a 17 9 5 . od francuskih okupatora. 3 o G ro tiu s, koji je svoje najvažnije delo O pravu rata i mira napisao u egzilu u Francuskoj (još jedna sličnost sa H obbesom ), anticipirao je H obbesa ne sa­ mo analitičkom i deduktivnom m etodom i pokušajim a da se Galileieva otkri­ ća prim ene u nauci o društvu (K asirer, 19 7 2 : 17 5 ) nego i svojim prirodnopravnim učenjem (upor. Barker, J 9 4 8 :11: Sabine, 1 9 6 1 :4 1 6 - 4 2 6 : Tuck, 19 9 3: 2 7 2 -2 7 8 ) , u kojem ključni stav glasi: “ Zakon prirode je, opet, neprom enljiv - čak i u tom sm islu da ga ni Bog ne m ože promeniti. lako je Božja moć nem erljiva, može se reći da postoje izvesne stvari do kojih ova moć ne dopire: jer te stvari se mogu sam o izgovoriti, bez ikakve veze sa realnošću i nalazeći se u m eđusobnoj protivrečnosti. Kao što ni sam Bog ne može da učini da dva

^97

Spinoza nije bio jedini Nizozemac koji se zanimao za Hobbesovu teoriju i prihvatao njene osnovne postulate. U Nizozemskoj je “či­ tav niz pisaca, uglavnom povezanih sa liberalnim republikanskim i antiklerikalnim režimom braće De Witt, stvarao delà u kojima je potvrđivao ili barem koristio neke od Hobbesovih ideja” (Tuck, 19 8 1:139 ). Naposletku, ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da je amsterdamski izdavač Blaeu 1668, u vreme kada su u Engleskoj sva Hobbesova dela (izuzev onih u oblasti matematike i prirodnih nauka) bila zabranjena, objavio zbirku Hobbesovih dela na latin­ skom jeziku, uključujući i Levijatana. Bio toga svestan ili ne, Hob­ bes je pripadao intelektualnoj zajednici čije se težište u velikom delu 17. veka nalazilo u Nizozemskoj.32 i dva ne budu četiri, tako isto O n ne m ože da ono što je suštin ski zlo učini da ne bude zlo" (G rotiu s, 19 2 5 : 4 0 ) . O sim toga, G rotius je isto kao i H obbes sm atrao da je izvorni suverenitet pučki, ali da ga puk kasnije u potpunosti prenosi na vladara, čime se sužavaju m ogućnosti puka da vrši otpor suvere­ nu (F iggis, 19 2 3 : 18 5 ): tek ako suveren postane "neprijatelj puka", ovaj ima pravo da sa njim zarati i sm akne ga (G ro tiu s, 1 9 2 5 :1 5 8 ) . N o, G rotiu s je bio veliki oponent principa bellum omnium contra omnes i jedna od nezavršenih stvari u kojim a ga je sm rt prekinula bila je kritika H obbesovih Filozofskih rudimenata: "Ali već u vreme kada je čitao H obbesa tradicija kojoj je pom ogao da se razvije (i koju je skoro bez ičije pom oći stvorio u protestantskoj Evropi) razdvojila se u dva rivalska tabora koji će se u engleskom građanskom ratu bukvalno hvatati za guše” (Tuck, 19 8 1: 8 1). 3) H obbesov Levijatan pojavio se u n izozem skom prevodu 16 6 7 , tri godine pre Sp in o zin og Teološko-političkog traktata. Prirodnopravno učenje koje izlaže u 16 . poglavlju Teološko-političkog traktata (Sp in o za, 19 5 7 a : 18 8 - 19 5 ) i, kasnije, u 2. poglavlju Političkog traktata (Sp in o za, 19 5 7 a : 1 0 - 17 ) “ Sp inoza je sasvim sigur­ no preuzeo od H obbesa” (Sajković, 19 7 4 :3 0 7 ) . Iako se ova dva prirodnopravna učenja razlikuju u određenim elem entim a (pre svega u vezi sa tim što S p i­ noza ne razlikuje prirodno pravo od p rirodnih zakona i što nastoji da u do­ broj meri poistoveti državne zakone sa prirodnim pravom ), zajednička im je ne sam o osnovna ideja i struktura nego i politička funkcija: kao što se H ob­ besov Levijatan pojavljuje kao svojevrsna ideološka podrška engleskom repu­ blikanskom eksperimentu independenata, Sp in o zin a Teološko-politička raspra­ va predstavlja razradu republikanske politke Jan a de W itta prema religiji i univerzitetim a u Nizozem skoj. 32 A . P. M artinich se čak s pravom zapitao zašto H obbes 16 5 2 . nije iz Pariza pobegao u Nizozemsku, um esto u Englesku, pošto je N izozem ska u to vrem e bi­ la n ajsigurnija zemlja u Evropi (M artinich, 1 9 9 9 :2 1 5 ) . O sim toga, nem a nika­ kve sum nje da bi u Am sterdam u ili nekom d rugom nizozem skom gradu H ob­ bes našao isti, ako ne i veći broj istom išljen ika i sagovornika nego u Parizu.

298

Nizozemska u 17. veku je bila ekonomski najmoćnija država Evrope (a samim tim i sveta): “ Nizozemska republika bila jc nova država u ranoj sedamnaestovekovnoj Evropi, a opet se uz­ digla do glavne sile svega nekoliko decenija od svog neizvesnog sticanja nezavisnosti” (Price, 1998: 16). Takav meteorski uspon jedne male i mlade države bio je bez presedana i zbunjivao je savremenike, posebno kada se uzme u obzir u kakvom je kontrastu ona stajala spram svog okruženja: republika usred apsolutnih mo­ narhija, promotor sekularizma usred religioznih sukoba, nosilac materijalističkog građanskog erosa usred kulture tradicionalnih duhovnih vrednosti (kao što su slava, čast i si.), visoko urbanizovani region usred pretežno ruralnih zemalja i labava konfederacija usred nemilosrdno unitarnih država. Sto je možda još značajnije, Nizozemska je iz svoje spoljne politike izbacila sav hegemonistički balast i orijentisala se na samo dva cilja: mir i uvećanje materi­ jalnog blagostanja (što, naravno, nije isključivalo oštru kolonijal­ nu politiku izvan Evrope). Kada je lajdenski preduzetnik i radikal­ ni republikanac Pieter de la Court 1662. objavio svoj veoma uticajan spis Interes Holandije, najkraćem i najznačajnijem poglavlju u spisu dao je naslov: “Od svih stvari, Holandiji je najmrskiji rat, posebno na moru (dok joj je mir koristan)” (cit. prema: Boxer, 1965: 84):33 “U tom smislu, Nizozemska republika je predstavlja­ la kulturnu revoluciju u percepciji prirode i cilja međunarodnih odnosa, koju nije odlikovala - u to vreme posve uobičajena - makijavelistička amoralnost nego promena ciljeva koji će se nemilo­ srdno slediti" (Price, 19 9 8 :19 ). Kao takva, Nizozemska je u očima Engleza 17. veka predstavljala antipod Francuskoj i izazivala oštre polarizacije na političkoj sceni: dok je u najvećem delu veka Francuska bila ofici­ jelni uzor Engleske (monarhije), Nizozemska je privlačila opozicionare. Krajem 17. veka, kada su se koliko-toliko profilisale prve en­ gleske stranke, torijevci su se opredelili da slede francuski, a vigovci nizozemski model. Vigovci “ su obožavali primer Ujedinjenih provincija i težili da Britaniju učine što je više moguće sličnom nji­

33 I za Thom asa Painea je, više od sto godina kasnije, N izozem ska još uvek pra­ vo oličenje republikanskog pacifizm a: iako se njena "trgovina prostire po će­ lom svetu, gotovo čitav vek ne ratuje" (Pejn, 1 9 8 7 :17 9 ) .

299

ma. Oni su tvrdili da je nizozemski trgovački uspeh prvenstveno rezultat njihove politike i da apsolutna monarhija i religiozna uni­ formnost koče ekonomski progres, dok republikanska vlada i reli­ giozna tolerancija vode rastu” (Speck, 19 9 5:19 3). Dobar primer za ranu vigovsku naklonost Nizozemskoj pruža jedan od najistaknu­ tijih engleskih republikanaca 17. veka Algernon Sidney. U svojim Dvorskim maksimama, koje su prepune divljenja i pohvala Nizozem­ cima, Sidney naglašava da sva preimućstva Nizozemaca nad Engle­ zima dolaze od njihovog republikanskog uređenja i republikanskih vrlina: "Tačno je da njihova republika izgleda kao ogromna građe­ vina labavo povezanih cigala, koja, loše cementirana, preti da se sruši. Ali njihovo oduševljenje za slobodu i prosperitet, njihova že­ lja da ih očuvaju, održala ih je u jednodušnoj odbrani od svih ne­ prijatelja” (Sidney, 1996b: 173). Sidney kritikuje Engleze što isuviše lako donose negativan sud o republikanskom uređenju Nizo­ zemske: “Ali mi sami gledamo na njihovu snagu i bogatstvo, sigur­ nost, sreću i prosperitet koje uživaju u republici kao na najpogibeljniji primer za Englesku” (Sidney, 1996b: 161). To je ono što svojim sunarodnicima Sidney hoće da izbije iz glave: jer to što Ni­ zozemci imaju “snagu i bogatstvo, sigurnost, sreću i prosperitet" predstavlja upravo logičnu posledicu življenja u republikanskom dr­ žavnom uređenju. Tokom celog 17. i početkom 18. veka stranci koji su, poput Sidneya, boravili ili putovali kroz Nizozemsku divili su se slobodama koje su u njoj postojale i, posebno, disciplini koja se mogla videti u svim sferama socijalnog života (Israel, 1995: 677). Ova međuzavisnost slobode i discipiline možda je na naj­ bolji način dolazila do izražaja u vojsci i njenoj subordinaciji u odnosu na civilnu vlast. Englezi, koji su najveći deo interregnuma proveli u sporovima između vojske i parlamentaraca, zavideli su Nizozemcima na uspešnom disciplinovanju i podređivanju vojske civilnoj vlasti. Indikativno je npr. da je oktobra 1659 . ge­ neral Monck obznanio svoju rešenost da okonča haos i sredi po­ litičke prilike u Engleskoj, a skeptike, koji su se pribojavali "no­ vog Cromwella", razuveravao je svojim najboljim argumentom: činjenicom da je “prvo služio u nizozemskoj vojsci, gde, kako je on to formulisao, vojnici primaju i izvršavaju naređenja a ne da­ ju ih” (Roots, 1995: 247).

jo o

Kao što možemo da vidimo, Englezi su se tokom celog 17. veka intenzivno i višestruko ugledali na Nizozemce, što je sva­ kako doprinelo njihovoj spremnosti da poveruju Viljemu, njego­ voj vojsci i njegovim obećanjima da će srediti engleske političke i religiozne prilike jednom za svagda. Nije nevažno pomenuti i to Ja je već tokom “Krize isključenja" jedan broj istaknutih vigovaca, kao što su bili markiz Halifax i eri Sunderland, davao Viljemu prednost u odnosu na Monmoutha i zalagao se za prelazak krune na njegovu suprugu Mariju (Bevan, 1997: 65). U njihovim očima, Viljem je bio pravi Nizozemac, provereni protestant i suprug Džejmsove ćerke Marije, pa samim tim i pogodna ličnost za stva­ ranje privida da Carlsa, odnosno Džejmsa na prestolu nasleđuje potpuno legitimni naslednik - njegova ćerka. Međutim, odnosi Engleza prema Nizozemcima nisu se iscrpljivali u jednostavnom i nekritičkom ugledanju. Kao što često biva, uzor vremenom počinje da (posebno ako se uspešno sledi) prerasta u takmaca ili čak neprijatelja. Baš to se događa u odnosi­ ma Engleza i Nizozemaca polovinom 17. veka. Započinjući rat protiv Carlsa, Englezi su želeli savez sa Nizozemskom (Dugi par­ lament je to uvrstio u svojih Devetnaest propozicija iz juna 1642. i pet meseci kasnije poslao diplomate u Hag sa ciljem da dogovore savez), ali je Nizozemska ostala verna Carlsu, i to uglavnom za­ hvaljujući politici Viljema II Oranskog. A kada je Viljem umro 1650. i kada su holandski provincijalni staleži izdejstvovali da mesto štadholdera ostane upražnjeno (zbog čega je Nizozemska u naredne 22 godine bila bez štadholdera, uživajući tzv. “ istinsku slobodu"), Englezi su došli na ideju da su se stekli svi uslovi da dve protestantske republike, koje su raskrstile sa svojim "monar­ sima” , uđu u “bliži savez” . Marta 1651. Krnji parlament poslao je vanrednog ambasadora u Hag sa novom incijativom, nadajući se ostvarenju davnašnjeg sna o ujedinjenju. Međutim, Nizozemci su odbili predlog, strahujući od engleskog unitarizma (koji je već bio progutao Škotsku i Irsku), od engleske ekonomske politike (koja je bila otvoreno usmerena protiv nizozemske tekstilne industrije), kao i od "tiranije” Krnjeg parlamenta (koji se već pokazao nespo­ sobnim da sa neistomišljenicima postupa bez upotrebe sile). Isti­ na, Nizozemci su bili voljni da stupe u savez, zasnovan "na zajed­ ničkom interesu”, ali je to bilo daleko od engleskih očekivanja. Za­

301

to je neuspeh uspostavljanja "bližeg saveza” u Engleskoj izazvao strahovito ogorčenje i burne reakcije, koje su na kraju kulminirale u prvom Englesko-Nizozemskom ratu (16 52-16 54 ). U provalama mržnje prema Nizozemcima najdalje su otišli Peti monarhisti, ko­ ji su ubrzo ovladali Bareboneovim parlamentom. Oni su Nizo­ zemsku proglasili novim Vavilonom, koji je bogatstvo korumpira­ lo, koji se klanja lažnom bogu Mamonu i koji se mora po svaku cenu uništiti do temelja (Jones, 19 9 6 :137). Srećom, Cromwell je vr­ lo brzo raspustio Bareboneov parlament, tako da je eliminisana glavna prepreka za zaključenje mira sa Nizozemskom. No, time nisu završeni sedamnaestovekvoni ratovi iz­ među Engleske i Nizozemske. Carls II će još dva puta, 16651667. i 16 72 -16 74 , pokretati ratove protiv Nizozemaca, opravda­ vajući to prvenstveno ekonomskim argumentima. To nije bila Carlsova novina. Već je njegov otac svoje svrstavanje uz Spaniju u ratu protiv Nizozemske pokušao da opravda merkantilističkim argumentima i da kao glavni cilj svoje ratne politike prikaže povećanje engleskog blagostanja, koje bi se postiglo suzbijanjem nizozemske konkurencije. Te argumente preuzeli su i sami repu­ blikanci: Algernon Sidney bio je jedan od vodećih “ ratnih jastre­ bova” Krnjeg parlamenta. On je u pokretanju Prvog englesko-nizozemskog rata video priliku da Engleska sa svetskog tržišta ukloni svog glavnog konkurenta. Erl Schaftesbury je februara 1673. otišao još dalje i Treći englesko-nizozemski rat branio u Parlamentu parafrazirajući Katonov govor protiv Kartagine (575. 588-591, 604). Pravo na "otpor i revoluciju" oprav­ dani su čim postanu manje zlo od trpljenja opresije (Madison, 1910e: 375). Ovde imamo prvi put jasan i nedvosmisleno izražen Madisonov stav da puk ima prirodno pravo na razumne proteste i otpor tiraniji, ako se sve druge mere pokažu neuspešnim (Riemer, 19 8 6 :9 7 ; Matthews, 19 9 5 :2 3 1). Iako se u načelu suprotstavljao secesiji (McNall, 1938: 121-123), Madison je predviđao jedan izuzetak od tog pravila. Ka­ da je, naime, ugnjetavanje savezne vlade nepodnošljivo, svaka po­ jedinačna država ima prirodno pravo da svrgne sa sebe jaram tira­ nije. Ali, mora se voditi računa da je to - kao jedna od primena prava na otpor tiraniji —prirodno, a ne ustavno pravo (Madison, i9 io d : 353, kao i Madison, i9 io f: 387).84 Ako bi propali svi ustav­ ni lekovi, a uzurpacija savezne vlade postala tako nepodnošljiva da apsolutno onemogućuje svaku dalju pasivnu poslušnost i odusta­ janje od otpora, tada je opravdano da jedna država posegne za “ iz­ vornim pravima” . Ona može zadovoljenje potražiti u svrgavanju jarma, na osnovu prava koje ima i deo unitarne države u sličnim slučajevima: “ Otpor može preduzeti čak i individualni građanin samo ako je u stanju da ga sprovede u delo, pod uslovom da su prava koja su mu uskraćena suštinska za njegovu sigurnost i sre­ ću. Ukoliko ne bi mogao da pruži otpor, individualni građanin bi mogao da traži zadovoljenje u ekspatrijaciji ili dobrovoljnom egzi­ lu - što veći delovi zajednice teško da mogu ostvariti” (Madison, i9 io d : 353). Tako se pokazuje čudna konzistentnost Madisonove misli: Ustav je Sjedinjenim Američkim Državama trebalo da izru­ či jednu političku mašinu koja će kompetitivne sile naterati na saradnju, pacifikovati antagonističke sile, uspostaviti razuđenu mrežu kontrolnih ovlašćenja i uskladiti mnogobrojne homeosta84 Prirodno pravo pojedine države (ili pojedinca) na “ otpor ili revoluciju" nešto je sasvim drugo od ustavnog prava pojedine države na nulifikaciju. M adison je krajem dvadesetih godina napadao Sau t Karolajnu zbog teorije nulifikacije, tj. navodnog ustavnog prava svake države da proglasi neki zakon K ongre­ sa neustavnim i da suspenduje njegovo važenje na svojoj teritoriji.

437

tičke mehanizme. Sve to je trebalo da osigura jedan samoreproduktivni politički sistem koji će građanima priuštiti maksimum bezbednosti i slobode. Taj sistem trebalo je da ima dovoljno unu­ trašnje snage da se izbori sa običnim ljudskim slabostima nosila­ ca vlasti, pa čak i sa situacijama u kojima su nosioci vlasti nekom­ petentne i nesposobne osobe: “Američka vlada je stvorena da funkcioniše ne samo kada su dobri ljudi na vlasti, nego i tada ka­ da se ona nalazi u rukama budala, lupeža i neznalica, kao što se to često dešavalo” (Collier i Lincoln Collier, 19 8 6 :2 6 5 ). Ali, pošto je državna mašina nešto nesavršeno i podložno kvarenju i pošto je čovek uvek u stanju da uništi i najpostojanije i najkompleksnije tvorevine svoje stvaralačke sposobnosti, to je uvek moguće da se "mašina slobode” pretvori u "mašinu za tlačenje” . Desi li se to, onda preostaje samo da se državna mašina razbije. Zato demo­ kratska ustavna država podrazumeva širok spektar ustavnih pra­ va, kojima se garantuje bezbednost i sloboda građana, ali u isto vreme ostaje podređena ultimativnom prirodnom pravu tih istih građana da je unište onog trenutka kada zakaže u zaštiti zagarantovanih prava i postane sredstvo kojim se ugrožava njihova bez­ bednost i sloboda.

4)8

LITERATURA

"A True W arning to All W orthy M en o f A ntw erp [ 15 8 1] ” (19 7 4 ), u: E. H. K ossm an i A . F. M ellink (ur.): Texts Concerning the Revolt o f the Netherlands, London i N ew York: C am bridge U niversity Press A bbott W ilbur Cortez (19 3 7 ): The Writings and Speeches o f Oliver Cromwell with an Introduction, Notes and a Skech o f His Life. Volume 1: 159 9 -16 4 9 , Cam bridge: H arvard U niversity Press A dair D ouglas (19 7 4 ): ’’’T hat Politics M ay be Reduced to a Science’ David Hum e, Jam es M adison and the Tenth Federalist", u: Fame and the Founding Fathers, N ew York: W . W . Norton & Co. A dair John ( 19 9 8 ): Puritans. Religion and Politics in Seventeenth Century England and America, Phoenix M ill itd.: Sutton Publishing Allen J. W . ( 19 2 3 ): "M arsilio o f Padua and M adæval Secularism ", u: H earnshaw F. J. C. (ur.): The Social and Political Ideas o f Some Great M edieval Thinkers, London, Calcuta i Sidney: G eorge G . H arrap & Com pany Allen J. W . ( 19 2 8 ): A History o f Political Thought in the Sixteenth Century, London: M ethuen & Co. Allen J. W . (19 3 8 ): English Political Thought 16 0 3 -16 6 0 . Vo 1:16 0 3 -16 4 4 , London: M ethuen & Co. Allen W illiam (16 5 7 ) : Killing Noe Murder. Briefly Discount in Three Questions (bez oznake m esta i naziva izdavača) (T hom ason tracts, E 5 0 1 ) "A n A ct D eclaring W hat O ffences Shall be Adjudged Treason (Ju ly 17, 1Ć 4 9 )" (19 7 9 ), u: Raw son G ardiner Sam uel (ur.): The Constitutional Documents o f the Puritan Revolution 16 2 5 -16 6 0 , O xford: Clarendon Press An Index to the Microfilm Edition o f the Thomason Collection o f the British Library. Part I: Thomason Tracts E i( i) - 6 6 9 f2 j( 2 0 ) In Units 1-9, Reels 1-2 5 6 ( 19 8 1), Ann A rbor, M ichigan: U niversity M icrofilm s International "A n sw er From the States General o f the N etherlands to a Proposition From H is Im perial M ajesty [15 7 8 ]" (19 7 4 ), u: E. H. K ossm an i A . F. M ellink (ur.): op. cit. A ristotel ( 19 7 5 ): Politika, Beograd: B IG Z

439

Arm itage D avid ( 19 9 5 ) : ’’John M ilton: Poet A gain st Em p ire", u: Arm itage David, H im y A rm and i Skinn er Quentin (ur.): Milton and Republicanism, Cam bridge: C am bridge U niversity Press Ascham A nth ony (16 4 8 ) : A Discourse: Wherein is Examined What is Particulary Lawfull During the Confusions and Revolutions o f Govemmets. Or, How Fan e a M an M ay Lawfully Conforme to the Powers o f Those Who Hold Kingdomes Divided by Civili or Foreigne W arns, London: H. M oseley (T hom ason tracts, E 114 7 . )

Ashcraft Richard ( 19 7 8 ) : "Id eology and C lass in H obbes’ s Political T heory” , Political Theory, god. 6, br. 1: 2 7 - 6 2 A shcraft Richard ( 19 8 6 ) : Revolutionary Politics & Locke’s Two Treatises o f Government, Princeton, N ew Jersey: Princeton U niversity Press Ashcraft Richard (19 8 7 ) : Locke's Two Treatises o f Government, London itd.: Allen & Unwin Ashcraft Richard ( 19 9 1) : "L ock e's State o f Nature: H istorical Fact o r M oral Fiction?” , u: A shcraft Richard (ur.): John Locke. Critical Assesments, knj. 3, London i N ew York: Routledge Ashcraft Richard ( 19 9 2 ) : "Sim p le O bjections and C om plex Reality: T heorizing Political Radicalism in Seventeenth Century En glan d” , Political Studies, god. 4 0 , br. 1: 9 9 -115 A shcraft Richard (19 9 4 ): ’’Revolution, Legitim acy, and Lockean Liberalism ” , u: Engelhart Stephen i A llphin M oore Jr. John (ur.): Three Beginings: Revolution, Rights, and the Liberal State. Comparative Perspectives on the English, American, and French Revolution, N ew Y ork itd.: Peter Lang A shley Maurice (19 8 7 ): Charles I and Oliver Cromwell. A Study in Contrasts and Comparisons, London i N ew York: M ethuen A sh ton Robert (19 7 8 ): The English Civil War. Conservativism and Revolution 16 0316 4 9 , London: W eidenfeld and N icolson A tw ood Judson M argaret ( 19 6 4 ) : The Crisis o f the Constitution. An Essay in Constitutional and Political Thought in England 16 0 3-16 45, N ew York: O ctagon Books Inc. A ubrey John (18 9 8 ): "Brief Lives”, Chiefly o f Contemporaries. Vol. I (A-H), O xford: Clarendon Press A ubrey John (19 5 2 ): ”A Letter to Joh n Locke on Shrove Tuesdey, 16 7 3 ", Notes and Queries, god. CXCV 1 I, od 3 0 . avgusta A ylm er G . E. (19 75 ): "In trodu ction ” , u: A ylm er G . E. (ur.): The Levellers in the English Revolution, London: T ham es and H udson A ylm er G . E. (19 8 6 ): Rebellion or Revolution? England 16 4 0 -16 6 0 , O xford i New York: O xford University Press

440

Bailyn

Bernard ( 19 7 6 ) :

The Ideological Origins o f the American Revolution,

Cam bridge, M assachu setts: T he Belknap Press o f Harvard U niversity Press B an nin g Lance ( 19 8 8 ) : "Som e Second Thoughts on Virtue and the C ou rse o f Revolutionary T h in kin g", u: Ball Terence i Pocock J. G . A. (ur.): Conceptual Change and the Constitution, Lawrence, K ansas: U niversity Press o f K ansas B an nin g Lance ( 19 9 6 ) : The Sacred Fire o f Liberty. James Madison and the Founding o f the Federal Republic, Ithaca i London: Cornell U niversity Press Barber Sarah ( 19 9 8 ) : Regicide and Republicanism. Politics and Ethics in the English Revolution, 16 4 6 -16 5 $ , Edinburgh: Edinburgh U niversity Press Barendt Eric ( 19 9 8 ) : An Introduction to Constitutional Law, O xford itd.: O xford U niversity Press Barker

Ernest

( 19 2 3 ):

"Introductory:

M ediævel

Political T hou gh t",

u:

H earnshaw F. J. C . (u r.): op. cit. Barker Ernest ( 19 4 8 ): Traditions o f Civility, C am bridge: Cam bridge U niversity Press Barnouw Jeffrey (19 8 1): "The Separation o f Reason and Faith in Bacon and H obbes, and Leibnitz’s Theodicy", Journal o f the History/ o f Ideas, god. 4 2 , br. 4: 6 0 7 -6 2 8 Bartels D . ( 19 0 5 ) : Die älteren ostfrieseischen Chronisten und Geschichtsschreiber und ihre Zeit. Band 1: 1. Eggerik Beninga und seine Chronica der Fresen, 2. Ubbo Emmius und seine Rerum Frisicarum Historia, Aurich: Verlag von V. Friem ann B askerville Stephen (19 9 3 ): Not Peace but a Sword. The Political Theology o f the English Revolution, London i N ew York: Routledge Basta Lidija (19 8 4 ): Politika u granicama prava. Studija 0 anglosaksonskom konstitucionalizmu, Beograd: Istraživačko-izdavački centar S S O Srbije Bauer Fritz ( 19 7 2 ): "W iderstandsrecht und W iderstandspflicht des Staats­ bürgers” , u: Kaufm ann A rthur u saradnji sa Backm annom Leonardom (ur.): Widerstandsrecht, D arm stadt: W issenschaftliche Buchgesellschaft Baum gold D eborah ( 2 0 0 0 ) : ’’W hen H obbes Needed H istory", u: Rogers G . A. J. i Sorell Tom (ur.): Flobbes and History, London: Routledge Baxter Stephen ( 19 6 6 ): William III, London: Longm ans Becker Carl ( 19 2 5 ) : The Declaration o f Independence. A Study in the History o f Political Ideas, N ew York: Harcourt, Brace and Com pany ■Berns W alter (19 8 4 ): In Defense o f Liberal Democracy, Chicago: Gatew ay Editions Berns W alter (19 8 6 ): "R eligion and the Founding Principle” , u: H orowitz Robert (ur.): The M oral Foundations o f the American Republic, Charlottesville: U niversity Press ofV irgin ia Bertram Karl Friedrich (19 6 4 ): Widerstand und Revolution. Ein Beitrag zur Unterscheidung der Tatbestände und ihrer Rechtsfolgen, Berlin: Duncker & H um blot

441

[Beutterich Peter] ( 19 7 4 ) : "Th e True Patriot to the G ood Patriots [15 7 8 ] ’’, u: E. H. K ossm an i A . F. M ellink (ur.): op. cit. Bevan Bryan ( 19 9 7 ): King William III: Prince o f Orange, the First European, London: T he Rubicon Press Beyme Klaus von ( 1 9 8 2 ) : Parteien in westlichen Demokratien, M ünchen: R. Piper & Co. Birch A . H. ( 19 7 1) : Representation, London i Basingstoke: M acm illan Blau Joseph L. ( 19 5 7 ) : Philosophie und Philosophen Amerikas. Ein historischer Ahriß, M eisenh eim /G lan: Verlag A nton Hain K. G . Blitz Jan ( 19 8 9 ): ’’ H obbesian Fear", Political Theory, god. 17 , br. 3: 4 17 -4 3 1 Bloom A lan ( 19 7 5 ) : ''Justice: Joh n Raw ls Vs. The T radition o f Political Philosophy", The American Political Science Review, god. 6 9 , br. 2 : 6 4 8 -6 6 2 Bolingbroke Lord ( 19 9 7 ): "A D issertation upon Parties", u: Political Writings, London: M acm illan Press Boone M arc i Prak M aarten ( 19 9 5 ): "R ulers, Patricians and Burghers: the Great and the Little Traditions o f U rban Revolt in Low C oun tries” , u: D avids Karel i Lucassen Jan (ur.): A M iracle Mirrored. The Dutch Republic in European Perspective, C am bridge, N ew York i M elbourne: C am bridge U niversity Press Borot Luc ( 2 0 0 0 ) : "H ob b es’s Behemoth” , u: Rogers G . A. J. i Sorell T om (ur.): op. cit. [Bow les

Edward]

(16 4 3 ):

Plaine English, or, A

Discourse Concerning the

Accomodation, theArmie, the Association (bez oznake m esta i naziva izdavača) (T hom ason tracts, E 84.