Aleksandar Molnar - Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi III.pdf

Aleksandar Molnar

RASPRAVA O DEMOKRATSKOJ USTAVNOJ DRŽAVI 3. Moderne revolucije Francuska - Rusija - Nemačka

Samizdat B92

SADRŽAJ

9

PO GLAVLJE 15: Francuska revolucija

10 15

2. Romantičarski kolektivizam Jeana-facquesa

22

3. Konstitutivna i konstituisana vlast u delu

1. Amerika u očima Francuza u 18. veku Rousseaua: "Nacija, jedna i nedeljiva” Emmanuela Josepha Sieyesa

32 39 55

4. Nastanak i propast Ustava iz 17 9 1. 5. Suđenje Luju X V I i njegova egzekucija 6. Revolucija kao put od otpora tiraniji do revolucionarne tiranije

66

E K SK U R S: Provala ludila na pučini okeana: osvrt na revolucionarnu sim boliku romantike

72

1. Renesansa i klasicizam: od broda

79

2. Pobuna na brodu Bounty

luđaka do ludila brodarenja

88

3. Lord Byron: ludilo pobunjenika Christiana

94 10 1

4. Herman Melville: ludilo kapetana Ahava

X07

5. Jevgenij Zamjatin: ludilo graditelja Integrala D-503 6. Epilog: Teror na palubi broda koji tone

111

PO GLAVLJE 16:

112 121

i. Dva načina političke borbe radničke klase

Kom unistička teorija revolucije 2. Gracchus Babeuf i “zavera jednakih" radi uspostavljanja diktature revolucionarnih vođa

127

3. Uloga Auguste Blanquija u revolucionarnim

131

4. Revolucionarni put ka industrijskoj utopiji

zbivanjima u Francuskoj 1848. Karla M arxa

156 176

5. Problem “diktature proletarijata ”

184

POGLAVLJE 17: Ruska revolucija

185 192 20 1 20 9 220 235 261 277 279 289 297

6. Totalitarna mitomanija Georgesa Sorela

1. Patrimonijalizam carske Rusije 2. Uspon ruske "inteligencije" 3 .Marxova i Engelsova razmišljanja 0 Rusiji 4. Formiranje ruskog boljševizma

5. Obaranje carizma 6. Boljševički državni udar 7. U susret nacionalizmu

POGLAVLJE 18: Komunizam i nacionalizam 1. Nacionalizam i logika otpora tiraniji 2. Nemački nacionalizam Friedricha Engelsa 3. Nastanak italijanskogfašizma

308

POGLAVLJE 19: Nemačka revolucija (I): Vajmarska republika

310

1. Ustavotvorna skupština u Frankfurtu

324

2. Nagoveštaji "revizionizma " kodMarxa i

1848/1849. Engelsa

334

3. Zasluge Eduarda Bemsteina za otvaranje socijaldemokratije za političko i teorijsko nasleđe liberalizma

349 371 388

4. Slom Drugog rajha novembra 1918.

5. Ustavotvorna skupština u Vajmaru 1919. 6. Razmatranja Huga Preufia 0 ustavnoj stvarnosti Vajmarske republike

395

POGLAVLJE 20: Nemačka revolucija (II): Treći rajh

397

1. Aporije modeme demokratije: C arl Schmitt i mit 0 narodnom neprijatelju

41 8

2. "Narodnjačka revolucija"iz 1933.

437

3. Geopolitička teorija evroazijskog kontinentalnog bloka Karla Haushofera

45 o 461

4. Rat rasa 1941-1945. 5. Parlamentarni savet u Bonu 1948/1949.

469

LITERATURA

XV FRANCUSKA REVOLUCIJA

Značaj američkog kontinenta za francusku predrevolucionarnu socijalnu i antropološku misao teško je preceniti. Tako otvoren i oštar sukob divljine i civilizacije, "prirodnog" i "društvenog” sta­ nja, nigde drugde se nije mogao naći i zato je upravo ovaj konti­ nent francuskim prosvetiteljima pružao najviše materijala za dale­ kosežne zaključke o "sudbini čoveka i čovečanstva” uopšte. Na drugoj strani, francuski prosvetitelji, lišeni svake mogućnosti da utiču na monarhijsku vlast u svojoj zemlji i uglavnom kritički na­ strojeni prema njoj, bili su skloni da čeznutljivo pogledaju ka dru­ gim zemljama (Engleskoj, Švajcarskoj, pa čak i Prusiji), da bi u njima “prepoznavali" realizaciju idealnog (ili barem "najboljeg mogućeg") političkog uređenja. U toj atmosferi su informacije o “Novom svetu”, koji se još nalazio u svojoj filogenetskoj kolevci, vrlo brzo probudile nostalgiju za “netaknutom prirodom”, dajući prvi zamah romantičarskom svetonazoru. U početku su američki divljaci francuskim filozofima (koji nikada nisu posetili američki kontinent i koji su se oslanjali samo na priče moreplovaca i izveštaje engleskih kolonizatora) slu­ žili kao model za stvaranje ideala “plemenitog divljaka” kao svoje­ vrsnog prirodnog čoveka, neiskvarenog zlima zapadnoevropske civilizacije. U tome su naročito prednjačili utopisti prosvetiteljstva: “Karakteristično obeležje utopija prosvetiteljstva jeste [...] to što one ideal ‘najbolje’ zajednice ‘naturalizuju’ na jedan način koji starija tradicija nije poznavala. ‘Postoji li jedan jedini čovek na zemlji’, stoji u Guedevillovim Dialogues Barona de Lahontana, 'ko­ ji ne zna da je zlo ono što je protiv prirode i da pojedinac nije stvo­ ren da bi ga činio?’ Ako društva treba da funkcionišu harmonično i ostvaruju sreću svojih građana, onda moraju da se približe ‘pri­ rodi’" (Saage, 1991: 95). Pomenuti Nicolas Guedeville u spisu N a­ stavak putovanja po Americi ili Dijalozi gospodina barona de Lahontana i

jednog divljaka izAmerike (koji je nastao 1704. na osnovu postojećih

putopisa barona de Lahontana) pronalazi kod američkih divljaka ideal društva koje je blisko prirodi. Na jednom mestu divljak Adario objašnjava baronu de Lahontanu kako izgleda najbolje dru­ štvo: "Mi živimo jednostavno po zakonu instikta i nevinog pona­ šanja, koje nam je mudra priroda rođenjem usadila. Mi živimo u potpunoj slozi i saglašavamo se u našim voljama, mnjenjima i osećanjima. Mi živimo u tako savršenoj harmoniji da kod nas ne nastaju ni procesi, ni sporovi, ni svađe” (cit. prema: Saage, 1991: 93). Pola veka kasnije, Morelly u svom Zakoniku prirode iz 1755. opisuje američke divljake kao "ljude vrlo radine, sposobne za naj­ teže zamore, kod kojih je lenjost najveća sramota; ljude koji među­ sobno žive sa nekom vrstom milosti, blagosti, koja beskrajno prevazilazi slabo ostvarenje vrline koju nepotrebno propovedaju naj­ veće lenjštine i najnemilosrdniji među nama” (Moreli, 1957:122123). Živeći u skladu sa "zakonikom prirode”, američki dviljaci, "ljudi vredni i od zdrava razuma, vrlo dobro kopiraju i podražava­ ju sve što nas vide da korisnoga činimo: samo tu našu civilizaciju se čuvaju, kolikogod im je to moguće, da ne usvoje; mrze našu ne­ jednakost u imanju i uslovima života, a naročito naš tvrdičluk” (Moreli, 1957:123). To je mesto na kojem se napokon razdvajaju prosvetiteljstvo i romantika: duhovno vrenje koje je ubrzala Rousseauova Rasprava 0 poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima raz­ bilo je napokon prosvetiteljske okvire, pretvarajući se u samosvo­ jan duhovni pravac, koji će već krajem 18. veka, inspirisan "hovim humanizmom” američkih (i drugih) divljaka, započeti samostalni pohod po Evropi.

1. Amerika u očima Francuza u 18. veku U svom pobedonosnom pohodu francuska romantika je nailazila na brojne i jake prepreke. Pri kraju 18. veka u Francuskoj nastaju prve antropološke studije koje počinju sve više da ističu negativnosti života u "prirodnom stanju”, kao što su nesigurnost, kratak život, duh neprijateljstva itd. (Moravia, 1989: 204-208). Ovi opi­ si potkopavali su romantičarsko raspoloženje francuskih filozofa i stvarali pogodno tle za recepciju anglosaksonskih (liberalnih) te­ orija ljudske prirode i njenog ispoljavanja u "prirodnom stanju".

10

Istovremeno sa tim oslobađanjem od iluzija na planu filozofije (odnosno društvenih nauka), Francuzi će i na političkom planu početi da podižu - kako će se pokazati, samo privremeno ograde prema idealizaciji "prirodnog stanja”. Presudnu ulogu će u svemu tome odigrati Američka revolucija. Ustavna država koju su sopstvenim snagama stvarali Amerikanci nametnula se vrlo brzo kao novi ideal - ideal revolucionarnog konstituisanja prosvećene političke zajednice. Percepcija Američke revolucije i fascinacija u predrevolucionarnoj Francuskoj veoma je kompleksan fenomen. Tu se mešaju protonacionalističko ushićenje “osvetom” Englezima za poraz u Sedmogodišnjem ratu (ali i, mnogo šire, opšte antienglesko raspoloženje) i prosvetiteljska nada u definitivno ukidanje starog režima i uspostavljanje liberalne ustavne države (čije su pojedine elemente s manjim ili većim uspehom već bili afirmisali fiziokrati u kraljevom kabinetu, a pre svih Anne Robert Jacques Turgot).1 U sukob Amerikanaca sa metropolom Londonom, Francuzi, naročito oni skloni prosvetiteljskoj filozofiji, projektuju svoj odnos prema dvoru u Parizu, priželjkujući i za sebe mo­ gućnost otpora zbog "oporezivanja bez reprezentacije” (Kozelek, 1997: 238). Zato je Amerika u očima Francuza "u isto vreme i Evropa i anti-Evropa: Evropa zato što se zasniva na filozofiji prosvetiteljstva, koja predstavlja zajednički jezik s obe strane Atlan­ tika. Anti-Evropa zbog svojih stanovnika koji su upravo i pobegli od verske i političke netolerancije da bi pronašli novo pamćenje, oslobođeno progona i nepravde. Prema tome, afektivno ulaganje Francuza u mlade Sjedinjene Američke Države predstavlja prikri­ veno ulaganje u francusku politiku, jedno od ispoljavanja onog neizmernog zamaha građanskog društva ka vlasti kojim se odli­ kuju poslednje godine Starog Poretka. ‘Američka rasprava’, koja cveta tih godina, u stvari je rasprava o društvu i o francuskom ustavu” (Fire, 1994: 213).

1 "T u rg o r,

e k o n o m is t i fiz io k rat, z a s tu p a o je efik a sn u e k sp lo a tac iju z em lje, s lo ­

b o d n o p o slo v a n je i trg o vin u , sta n d a rd iz ira n u , d je lo tv o rn u a d m in istra c iju za je d in stv e n , h o m o g e n n acio n aln i te rito rij i u k id a n je sv ih o g ran ič en ja i d r u š tv e ­ n ih n eje d n ak o sti ko je su sta ja le na pu tu ra zvo ju n a c io n a ln ih izvora i ra cio n a l­ n o j, n e p ristra sn o j u p ra vi i o p o re z iv a n ju ” (H o b sb a w m , 1 9 8 7 : 6 4 ).

U

Ideal Američke revolucije dostiže zenit 1789. i to je vrlo primetno u prvim zbivanjima koja su pokrenula Francusku revoluciju:2 "Ljudi su verovali da su u Američkoj revoluciji videli obrazac svih revolucija; tamo leži primer slobodnog društva koje je sa prividnom lakoćom oblikovalo samo sebe u skladu sa apstraktnim principima" (Maurois, 1966: 263). Iako će ideal američkog konstitucionalizma u narednim godinama imati snažan uticaj na zbivanja u Francuskoj (upor. Conac, 1994), Francuzi će se vrlo brzo okrenuti sebi i prestati da se osvrću na politička iskustva drugih zemalja - uključujući i Sjedinjene Američke Države. Tako se dogodilo da na mesto “Američkog sna” stupi “Francuski san”, koji će, kako ćemo u nastavku videti, Francusku revoluciju uputiti u jednom pravcu sasvim druga­ čijem od onog kojim su išli Amerikanci. Jer, za razliku od Ame­ rikanaca, Francuzi u početku neće hteti ni (privremeni) izlazak u "prirodno stanje”, ni radikalan novopočetak, već samo kom­ promis sa (monarhijskom) prošlošću zemlje, tj. postavljanje monarhije na nove — ustavne — osnove. A kada taj cilj budu ostvarili, revolucionarnim prvacima će se korist od celog tog posla učiniti zanemarljivom, tako da će se odmah poželeti da povedu rat, koji će se pretvoriti u takav haos da će se kao jedino rešenje ukazati - restauracija starog režima. Kao i Englezi u 17. veku, i Francuzi će svoju revoluciju u 18. i 19. veku morati da sprovode rotacionom putanjom. Francusku revoluciju nije moguće razumeti bez odgo­ vora na ključno pitanje: zašto Ustav iz 1791. ne samo da nije uspeo da postavi Francusku na stabilne osnove ustavne monarhije (i da time zaustavi revolucionarna zbivanja, kao što je u SAD bio slu­ čaj), nego ju je praktično uvalio u strahote revolucionarnih ratova? Da bi se pronašao odgovor na to pitanje potrebno je upoznati se sa logikom romantičarskog republikanizma, koji je vremenom preovladao u Francuskoj i onemogućio da se zbivanja okončaju 1791, kao uspešna ustavotvorna revolucija.

2 T a k o je n p r. v e lik a slič n o st izm eđ u D e k la ra c ije p ra v a V ird ž in ije iz 1 7 7 6 . i fra n ­ cu sk e D e k la ra cije iz 17 8 9 . o b ja šn ja v a n a , iz m e đ u o sta lo g , i Je ffe rso n o v o m p o m o ći L a fa y e ttu pri sasta v lja n ju p o to n je d e k la ra c ije (P a lm e r, 1 9 5 9 :4 8 7 ) .

12

Pravljenje paralele sa Američkom revolucijom i ovde se pokazuje veoma podsticajnim. Nakon prvobitnog oduševljenja, a zatim i višedecenijskog ignorisanja Američke revolucije i američ­ kog političkog uređenja, u Francuskoj su za vreme restauracije po­ čeli da se javljaju prvi znaci obnavljanja zanimanja za politička zbi­ vanja na drugoj obali okeana. Alexis de Tocqueville je bio prvi Francuz koji je u svetlosti francuskog političkog i vojnog kraha 1815. konstatovao da razlog za neuspeh Francuske revolucije leži u nemogućnosti da se sledi američki primer. On će čak i putovati u Ameriku (posluživši se kao povodom proučavanjem američkog ka­ znenog sistema) da bi tamo, na licu mesta, mogao da ustanovi gde su Franuzi u svojoj revoluciji napravili grešku, prestali da slede američki uzor i vratili se na početak, odakle su 1789. pošli (Fire, 1994: 240). Ono što Tocqueville zatiče u Sjedinjenjenim Američ­ kim Državama (za vreme predsednikovanja Andrewa Jacksona) je­ ste uveliko centralizovana država, koja nije ugušila autonomiju po­ jedinih država, niti je ugrozila slobode građana. No, Tocquevillea ponajviše fascinira širenje demokratije u okvirima američke ustav­ ne države. Nakon uspešno okončane ustavotvorne revolucije, Amerika je krenula putem demokratizacije celokupnog društva i na taj način celom svetu otkrila vitalnost, stabilnost i superiornost svog političkog sistema. I u tome je upravo osnovna razlika izme­ đu Francuske i Amerike. Dok je Francuska postala revolucionarna nacija, koja više nije mogla da se smiri unutar jednog stabilnog de­ mokratskog poretka, Amerika se iz revolucionarne spirale izvukla zahvaljujući pre svega svojim ustavotvorcima: "Svi su se oni [ustavotvorci] uzdigli usred jedne društvene krize, za vreme koje je duh slobode imao neprestano da se bori protiv jedne snažne i gospodareće [engleske] vlasti. Kad se ta borba završila i dok su se, po obi­ čaju, raspaljene strasti naroda još bacale u borbu protiv opasnosti koje već odavno nisu više postojale, oni su se zaustavili; bacili su spokojniji i pronicljiviji pogled na otadžbinu; videli su da je jedna konačna revolucija izvršena i da pogibelji koje prete narodu u bu­ duće mogu proizaći samo iz zloupotrebe slobode. To što su misli­ li imali su hrabrosti i da kažu, zato što su u dnu srca gajili iskrenu i žarku ljubav upravo prema toj slobodi; usudili su se da progovo­ re o tome da se ona ograniči, zato što su bili sigurni da ne žele da je unište” (Tokvil, 1990:132-133).

13

Ono što se u Francuskoj događalo bio je retorički fa­ natizam realizacije apsolutne slobode, koji je u praksi samo hra­ nio proces centralizacije državne vlasti. Francuska revolucija je bila, kako Tocqueville kaže, “verska revolucija”, koja je stvorila novu religiju i “poput islama, čitavu zemlju preplavila svojim vojnicima, apostolima i mučenicima” (Tokvil, 1994: 43). Među­ tim, iza fasade uspostavljanja "carstva nebeskog na zemlji” odvi­ jao se jedan nemilosrdni proces, koji je stremio sasvim drugom cilju. Zlokobni kontinuitet starog režima i revolucije u Francu­ skoj ogledao se po Tocquevilleu u administrativnoj centralizaci­ ji. Proces centralizacije državne vlasti, koji je započeo već u sta­ rom režimu, revolucija je samo pospešila, dok se u pogledu slo­ boda pojedinaca zapravo ništa nije promenilo: “Nacija je u celini imala sva prava suverenosti, a svaki građanin pojedinačno uzev bio je stisnut u granicama najtešnje zavisnosti; od prve se zahtevalo iskustvo i vrline slobodnog naroda, od drugoga pak svojstva dobrog sluge. Upravo ova želja da se politička sloboda zavede sred ustanova i ideja koje su joj bile strane ili pak oprečne [...] proizvela je tolike zaludne pokušaje da se uspostavi slobodna vladavina, pokušaje praćene tolikim kobnim revolucijama, sve dok se najzad [...] mnogi Francuzi zadovoljiše mišlju da život u jednakosti pod jednim gospodarem ima, na kraju krajeva, izvesne draži” (Tokvil, 1994:168). Tocquevilleov opis Francuske za vreme vladavine četiri devetnaestovekovna vladara (Napoleona I, Luja XVIII, Luja Filipa i Napoleona III) veoma podseća na situaciju u Engleskoj za vreme restauracije monarhije Stjuarta i na samom početku vladavine Viljema III Oranskog. Međutim, u Francuskoj se revolucija daleko više iskomplikovala, tako da nije mogla biti završena postepenim reformama pod vladavinom poslednjeg "uzurpatora", nego njego­ vim debaklom u ratu, koji je poveo zarad učvršćenja sopstvenog samovlašća. Tako se dijalektika revolucije i rata pokazuje kao istinski spiritus movens Francuske revolucije i uzrok njenog preo­ kretanja od ustavotvorne u rotacionu revoluciju. Rastakanje revo­ lucije u ratu započinje već krajem 1791, dok se na Ustavu takoreći ni mastilo nije osušilo, da bi emancipacija revolucije od rata usledila tek 1870, sramnim porazom Napoleona III u bici kod Sedana (više o tome u: Molnar, 1997: 98-118).

14

2 . Romantičarski kolektivizam Jean-Jacquesa Rousseaua: “Nacija, jedna i nedeljiva” Duhovni koreni zaplitanja Francuske revolucije u pogubnu mre­ žu rata mogli bi se obuhvatiti pojmom romantičarskog republikanizma. Romantičarski republikanizam već u klici sadrži sve one elemente koje će Tocqueville zapaziti u istoriji Francuske revolu­ cije (dakle, centralizaciju državne vlasti, obnavljanje fanatizma verskih ratova, retoriku apsolutne slobode cele zajednice, sveobu­ hvatno ograničavanje sloboda pojedinaca pod izgovorom realiza­ cije te "više” slobode itd.) i povezuje ih u jednu kompaktnu celinu uzdizanjem “vojničkog duha” u najviši princip građanskog etosa. Tu logiku, koju smo već imali prilike da uočimo u renesan­ snom republikanizmu, a napose kod njegovog najznačajnijeg predstavnika Niccola Machiavellija, romantika obogaćuje (a delimično i zamagljuje) svojim rekursom na "prirodu” i borbu za stvaranje idealne države. Zato je rat romantičarskog republikanizma ujedno i regenerativna revolucija, koja se podiže pod paro­ lom "Natrag ka prirodi!”. Odlučujući korak ka uobličenju romantičarskog republikanizma čini Jean-Jacques Rousseau, dva i po veka nakon Mac­ hiavellija. Uticaj najznačajnijeg renesansnog republikanca na “oca romantizma” nije sporan. Posle Diderota, koji je prvi među francuskim prosvetiteljima uzeo u odbranu Machiavellija, tvrdeći da je Vladar obična satira, Rousseau je otišao korak dalje i Machiavelliju pripisao nameru da Vladara osmisli ne kao "priručnik” za tirane nego za republikance.3 Zato Rousseau nastoji da pomiri Machiavellijevog Vladara sa Firentinskim povestima i Raspravama o prvoj dekadi Tita Livija i da u toj kombinaciji pronađe oslonac

3 P re D id e ro ta i R o u s se a u a već je S p in o z a p o k u š a v a o d a M ac h ia v e llija o s lo b o ­ d i o d o p tu ž b i za o d b ra n u tira n ije, p ro n ala ze ći "d u b lja '’ s lo b o d a rsk a z n a če n ja u n jeg o v o m delu : " M o ž d a je M a k ija v e li h teo d a p o k a že k o lik o se s lo b o d n a z a ­ jed n ica treba ču vati d a svo j s p a s n e p overi is k lju č iv o je d n o m čo veku k o ji, o s im što je su jetan , p a sm a tra d a se m o že s v a k o m sv id e ti, m o ra d a se sv ak i d a n p la ­ ši izd aje; a to g a p rim o ra va da se v iš e sta ra za so p stv e n u b e z b e d n o st i d a n a ­ s to ji da zajed n ic i p o d m e će z am k e n eg o d a se b rin e za n jen o d o b ro . U to lik o sam v iš e sk lo n da o v a k o p ro tu m a č im m isa o o v o g v e o m a ra z b o rito g čo v e k a što je u vek b io n ak lo n jen s lo b o d i i š to je d a o v e o m a k o ris n e savete za n je n o o č u ­ v a n je " (S p in o z a , 1 9 5 7 : 3 2 ) .

15

za sopstveni romantičarsko-republikanski projekat (McKenzie, 1982: 225). Kroz celo svoje stvaralaštvo Rousseau je uzdizao rat­ ničke vrline i “vojnički duh”. To je za njega bilo ovaploćenje gra­ đanskog etosa, čiji ideal je ponajviše vezivao za herojsku istoriju Sparte i Rima (Shklar, 1969: 13-14). Tragove te slavne prošlosti Rousseau je pronalazio u najvećoj meri obnovljene u Ženevi (što je, između ostalog, i bio razlog da se dugo vremena s ponosom na­ zivao njenim građaninom). Tako je npr. u Razmišljanjima 0 vladi Poljske eksplicitno veličao Ženevu jer njenim građanima snažno vlada "vojnički duh” (esprit miltaire), stvarajući kod njih spremnost da se u svako doba žrtvuju za svoju domovinu (Rousseau, 1817d: 569)4 Čak ni u svom najizrazitije pacifističkom delu, u kojem je hvalio mirovni projekt opata Saint-Pierrea, Rousseau nije ni po­ mišljao na to da tvrdi da bi mir bio zaista poželjan na celom sve­ tu. Štaviše, smatrao je da bi “dokazivati da stanje mira u načelu treba preferirati u odnosu na stanje rata” bila “uvreda, koju čitao­ cu ne želim da nanesem” (Rousseau, 1817b: 383). I dok je SaintPierre imao prevashodni cilj da rat iskoreni, Rousseau to nije želeo, ograničavajući se samo na predlog za stvaranje vojnog saveza država u "hrišćanskoj” Evropi, prvenstveno nasuprot islamskoj Aziji (Raumer, 1953:149). Tako važno mesto “vojničkog duha” u republikanskoj teoriji vezano je za Rousseauove napore da eliminiše disfunkcionalne manifestacije nejednakosti, iako ne još i da se angažuju na uspostavljanju poretka društvene jednakosti. Odatle proizlazi Rousseauovo veličanje ideala militarizma antičkih republika (Sparte i 4 N a ra v n o , R o u sse a u je sm atra o d a taj "v o jn ič k i d u h ” , o d n o sn o " p a tr io tiz a m ” Ž e n e v lja n a tre b a da se isp o lja v a s a m o u ra to v im a p re m a sp o ljn o m n e p rija te ­ lju , d o k u u n u tra šn je p o litič k im s tv a rim a m o ra d a v o d i u s p o sta v lja n ju m ira i s lo g e i iz b e g av a n ju svih p a rtijsk ih p o d e la m eđ u g ra đ a n im a . Z a to o n p rilik o m z a o š tra v a n ja p o litičk ih su k o b a u Ž e n e v i 1 7 6 8 . s v o g p rija telja F ra n ç o is -H e n rija d ’ I v e r n o is a i n jego ve is to m išlje n ik e sa v e tu je d a " b u d u p a trio ti” , tj. d a se n e s v rsta v a ju ni uz d e m o k ratsk u , ni u z a r is to k ra ts k u p a rtiju i d a p riz n a ju sa m o o n a p ra v a k o ja će “ ko ristiti o v o j m a lo j ali s la v n o j rep u b lici, toj rep u b lici čiju s la v u u ve ća vaju d o sto jn i g ra đ a n i” (R o u s s e a u , 1 9 9 2 b : 3 5 5 ) . P atrio tiz am se, d a ­ kle, u k ra jn jo j lin iji isp o ljava u u v e ća n ju s la v e re p u b lik e - b ilo ratn im p o h o d i­ m a p r o tiv s p o ljn o g neprijatelja, b ilo u č v ršć iv a n je m m ira i slo g e u v la s titim re­ d o v im a .

16

Rima, pre svega), kojem je temelje postavio Machiavelli: građan­ ski etos Preußmerava samoživost svih klasa u pozitivne javne — konkretno, vojne - poduhvate, tako da se postojeće društvene nejednakosti stavljaju u funkciju viših (osvajačkih) ciljeva i poti­ skuju frustracije onih koji su lišeni privilegija (Shklar, 1969: 1819; Greenfeld, 1992:196-171). U svemu tome Rousseau još uvek ne izlazi izvan tradi­ cije renesansnog republikanizma. Međutim, ono što predstavlja novost jeste opšti romantičarski kontekst unutar kog se smešta ova republikanska socijalna teorija. Taj kontekst više nije onako provokativno svetovan, kao kod Machiavellija, ali izbegava i kano­ ne hrišćanske socijalne misli. Kvazireligioznost romantičarskog konteksta najbolje se vidi kada se obrati pažnja na variranje hrišćanskih tema i simbola, do kog u tom kontekstu neizbežno dola­ zi. Rasprava 0 poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima jeste svo­ jevrsna teodiceja: ona pokazuje pad čoveka iz iskonskog i bezvre­ menog "raja” (prvog prirodnog stanja), uspon destruktivnog ra­ zuma i kvarenje “duše” kroz istorijsko kretanje od (drugog) pri­ rodnog stanja do države (Starobinski, 1991: 329 i dalje). No, za razliku od francuskih utopista, o kojima je bilo reči na početku ovog poglavlja, Rousseauu je jasno da nema povratka u prvobitni raj, sličan onom koji su Evropljani zatekli među američkim urođe­ nicima. Čovek je probao plodove sa drveta znanja, postao razum­ no biće i to mu onemogućava povratak u svet besvesnog vegetiranja. U odgovoru na čuveno pismo Voltaireu, u kojem je ovaj kari­ kirao i ismevao ideju povratka u prirodno stanje,5 Rousseau eksplicitno odriče mogućnost povratka "našoj nevinosti” i uzdiže re­ publikansku misao starih Rimljana, čiju su veličinu omogućila upravo razotkrivanja "zločina Rimljana i nesreće Rima" (Rousse­ au, 1992a: 105). Na tragu ovih poštenih, mudrih i odvažnih rim­ 5 V o lta ire je jo š o d 17 3 6 . ism e v a o p o k u š a je n je g o v ih sa v re m e n ik a d a u d a v n o j p ro š lo s ti čo veka p ro n a đ u z la tn o d o b a. Z a to o n p o v o d o m Rasprave 0 poreklu i

osnovama nejednakosti među ljudima p iše p is m o R o u s se a u , sp rd aju ći se n a sle d eći n ačin sa o sn o v n o m p o ru k o m k o ju o v o d e lo n o si: " K a d a se čita va še d e lo , d o b ija se želja d a se h o d a na sve četiri. P o što sam ja tu n avik u o k o n ča o pre v iš e o d š e z d e se t g o d in a , o se ća m , na n esreću , d a mi n ije m o gu će d a je o b n o v im . T a ­ k o p re p u šta m taj p riro d n i h od o n im a k o ji su ga d o s to jn iji od V as i m e n e ” (V o ltaire , 1 9 9 2 : 1 0 1 ) .

17

skih republikanaca, smatra Rousseau, trebalo bi raditi na “spasu duše” civilizovanih ljudi, odnosno na pomirenju njenih dvaju na­ čela, koja su se u državi našla nepomirljivo sukobljena: načela sa­ moodržanja i načela solidarnosti (tj. saosećanja, sapatništva, mi­ losrđa, pomoći drugim ljudima i sl.) (Rousseau, 1817a: 256). Ta dva načela delovanja ljudske duše, koja su postojala još za vreme obitavanja u “raju” (tj. prvom prirodnom stanju), pojavom razu­ ma i nastankom države, dospela su u radikalan konflikt. Razum je iskvario ljudske duše, uzdigao načelo samoodržanja nauštrb nače­ la solidarnosti i uspostavio egoizam kao univerzalni princip civilizovanog čoveka: "Razum je taj koji stvara samoljublje [...]. Samo opasnosti za čitavo društvo remete miran san filozofu i dižu ga iz kreveta. [...] Divlji čovek [...] se ludo predaje primarnom osećanju čovečnosti” (Rousseau, 1817a: 277-278). Razum je sredstvo sa­ moživosti: on stvara izgovore za opiranje “osećanju čovečnosti" i za uskraćivanje solidarnosti kada se ona očajnički traži. Odatle je Rousseau - za razliku od rimskih republikanaca, pa čak i samog Machiavellija i ostalih renesansnih republikanaca, na koje se tako često pozivao —izvukao opšti i dalekosežan zaključak da su osećaji ono što integriše društvo, nasuprot razumu koji ga uvek nano­ vo rastače. Romantičarski republikanizam time je počeo da dobija svoje obličje. Za razliku od anglosaksonskih liberalnih teoretičara, Roussaeu je stajao na stanovištu da rasuđivanje ili sopstveni inte­ res pojedinca ne samo da nisu dovoljno jaki društveni integratori, nego uvek iznova dovode do dezintegracije društva. Odbijajući da prizna da je čovek po prirodi "politička životinja” (u čemu se sla­ gao sa Hobbesom), Rousseau će njegovu “istinsku” prirodu pre­ poznati isključivo u osećanjima i nagonima (kao nečemu što je sa­ svim različito od fundamentalne društvenosti čoveka) i time obe vrste procesa - uspostavljanja i razaranja društva - prepustiti ra­ cionalnim mehanizmima ekonomskog i političkog tlačenja. Ovaj preokret dobija odlučujuće reperkusije u ideji prava na otpor tira­ niji, kao logičnom ishodištu determinizma društvenog razvoja. U rušenju tiranije razum (sa njegovim konstruktima prirodnog pra­ va i prirodnih zakona) ne može pomoći podanicima, jer ih je on upravo i doveo u stanje političkog ropstva. Zato preostaje jedino "povratak čistim prirodnim nagonima”.

18

No, kao što je već rečeno, povratak u iskonski "raj” je nemoguć i toga je Rousseau bio sasvim svestan. Posledica njego­ vog zagovaranja "povratka čistim osećanjima i nagonima” i isto­ vremenog uvida u nemogućnost "povratka u raj” dovela je do veli­ čanja građanskog etosa, o kojem je prethodno bilo reči. Društvo koje počiva na razvijenom građanskom etosu i koje bi odgovaralo pravoj prirodi ljudi nikada ne bi moglo dozvoliti primat racional­ ne volje, nego samo nagona i osećanja (Strauss, 1971: 239). Time se balans dva "iskonska” načela - načela samoodržanja i načela solidarnosti —preokreće. Kao što je razum proteran iz domena “istinske” ljudskosti tako za Rousseaua i čovekov život prestaje da bude najviša vrednost oko koje svako državno uređenje mora biti centrirano. U Društvenom ugovoru Rousseau konsekventno izvlači ovaj zaključak iz premisa svoje teorije. Na jednom mestu on piše: “Ko hoće da svoj život očuva uz pomoć drugih, mora ga isto tako, kada je potrebno, dati za njih. Ali građanin nije više sudija opasno­ sti kojoj zakon hoće da se on izloži, i kada mu vladar kaže korisno je za državu da umreš, on mora umreti, zato što je to bio uslov nje­ govog dotadašnjeg života u sigurnosti, kao i zato što njegov život nije samo dobročinstvo prirode, nego i uslovni dar države. [...] Uo­ stalom, svaki zločinac, napadajući društveno pravo, postaje svojim zločinima odmetnik i izdaj nik domovine; kršeći zakone, on presta­ je biti njen član, pa joj čak i objavljuje rat. Opstanak države nespo­ jiv je, dakle, s njegovim opstankom, pa jedno od njih mora nesta­ ti" (Rousseau, 1817c: 446-447). Zato prelazak iz prirodnog stanja u “istinsko” društveno stanje podrazumeva uspostavljanje "nacije, jedne i nedeljive” u kojoj pojedinac gubi sva svoja prirodna prava i stavlja se na raspolaganje vlasti: kada ona od njega zatraži da na ol­ tar domovine položi svoj život (ili bilo šta drugo) on to mora bespogovorno prihvatiti. A to će učiniti samo ako je u njemu postalo dominantno načelo solidarnosti i ako je načelo samoodržanja po­ stalo kolektivno - tj. ako je preneto na naciju, kao sveapsorbujuću celinu. Ovaj zadatak distribucije oba načela - tj. individualizacije načela solidarnosti i kolektivizacije načela samoodržanja - treba da ispuni građanski etos. On u građanima mora da izazove poistovećenje sa celinom ("nacijom, jednom i nedeljivom”), govoreći mu da je ono što vlast traži od njega zapravo njegov vlastiti zahtev

19

i da će ispunjavanjem načela solidarnosti uvek u isto vreme ispuni­ ti načelo kolektivnog samoodržanja.6 Tek ako se razume ovaj opšti romantičarski kontekst, postaje jasno zašto je "vojnički duh” sama srž građanskog etosa: da bi pojedinac zaista mogao sebe da položi na oltar nacije, mora postojati osećaj ugroženosti od nekog zajedničkog neprijatelja, koji stapa članove nacije u jednu neprozirnu i afektivno nabijenu "zajednicu prijatelja". Hannah Arendt je dobro pronikla u ovu lo­ giku, koja stoji u samom središtu Rousseauove teorije: “Govoreći politički, on je prećutno pretpostavio postojanje spoljnjeg neprija­ telja, pred kojim takođe otpadaju sve interesene borbe unutar na­ cije i u odnosu na koga nacija postaje jednodušna. Samo pod pret­ postavkom neposredne spoljnopolitičke ugroženosti može uopšte da postoji nešto poput ‘la nation une et indivisible’ (jedna i ne­ djeljiva nacija), ideala francuskog i svih ostalih nacionalizama” (Arent, 1991: 65). Međutim, Rousseau je otišao korak dalje i u svakom pojedincu prepoznao potencijalnog neprijatelja, na osno­ vu same sklonosti ka samoživosti i egoizmu, tj. individualizacije načela samoodržanja. Takvo shvatanje je, kako dobro primećuje Hannah Arendt, postavilo temelje paranoji potrage za unutra­ šnjim neprijateljem, koja će se razbuktati u Francuskoj za vreme Robespierreove revolucionarne tiranije: “Da bi pripadao političkoj

6 D o d a tn i p ro b lem p re d stav lja i R o u s se a u o v a p o s ta v k a “ o p š te v o lje ” , ko ja, kao id e aln i k o n stru k t za ko ji se tvrdi d a rea ln o p o s to ji, m o ra n ep re k id n o k o rig o v a ti s tv a rn o s t, o d n o sn o sa m e in d iv id u e , k o je o d s tu p a ju o d p re tp o sta v lje n ih sa d rž a ja “ o p š te v o lje ” : “ S p ro v o đ e n je o v e k o re k tu re stv a rn o sti p re d sta v lja z a ­ d a ta k d ik tatu re. T a d ik tatu ra s e u o n o j m eri ra z lik u je o d a p so lu tiz m a u k o jo j o n a tre b a d a o b u h vati i privatn i p ro s to r u n u tra š n jo sti, k o ji je H o b s iz d v o jio iz d rž a v e . A p s o lu tistič k a d ržava p ro p a d a z b o g n e s a v la d a n o g o statk a , k o ji je u n ju p ro d r o iz v e rsk o g g ra đ a n sk o g rata i k o ji s a d a u p ro m en je n o j s itu a ciji p o ­ n o vo sta v lja revolu ciju u p o go n . N a ro d u , k o ji je u s v o jo j većin i n e sp o so b a n d a s p o z n a s v o ju istin sk u vo lju , p o tre b n i su guides, chefs. V o đ a ne v la d a sn a g o m v la s tite o d lu k e , n ego zato što im a b o lji u v id u h ip o sta z ira n u o p štu v o lju n eg o z b ir in d iv id u a . Z ad atak v o đ e je d a stv o ri fik tiv n i id e n tite t m o rala i p o litik e ” (K o z e le k , 1 9 9 7 : 2 2 0 - 2 2 1 ) . T im e se p ra vi p u n k ru g : d o k je n asta n ak u sta v n e d rž a v e k o d H o b b e sa p o d ra zu m eva o ra z d v a ja n je p o litik e i (p riv a tn ih o b lik a ) m o ra la i p o tisk iv a n je svih p riva tn ih m o ra la (tj. p riv a tn ih tu m ačen ja ja v n o g m o ra la ) u p rivatn u sferu p o jed in a ca , R o u s s e a u s a d a ce lo k u p n u p o litik u s ta ­ v lja u s lu ž b u m orala vođ e, ko ji tvrd i d a je g la s n o g o v o r n ik “ o p šte v o lje ” .

20

zajednici nacije građanin mora biti u stanju da živi u stalnoj pobu­ ni protiv sebe samog i svojih vlastitih interesa. Sapatništvo sa dru­ gim, koje je sasvim suprotstavljeno vlastitom interesu, u neku ru­ ku je duševno raspoloženje u kome se najjednostavnije i najpri­ rodnije može realizovati ova pobuna protiv sebe samog i uzlet do opšte volje. [...] Ne samo u Francuskoj revoluciji, već u svim revo­ lucijama koje su slijedile njen primjer, pojedinačni interes poja­ vljuje se kao neka vrsta zajedničkog neprijatelja i sve teorije terora od Robespjera do Lenjina i Staljina uzimaju kao nešto što se samo po sebi razume da je zajednički interes automatski i da stalno sto­ ji u neprijateljstvu sa vlastitim interesom svakog pojedinačnog građanina” (Arent, 1991: 66-67). Rousseauova romantičarsko-republikanska teorija “na­ cije, jedne i nedeljive” sadrži u sebi tu klicu revolucionarne tirani­ je. Njeni elementi - “vojnički duh”, individualizacija načela soli­ darnosti i kolektivizacija načela samoodržanja itd. - na okupu se mogu držati samo pod pretpostavkom da postoji i onaj poslednji element, koji je u teoriji samo implicitan, ali zato ništa manje zna­ čajan. To je taj zajednički neprijatelj, koji može imati mnogo lica i obličja, oblika i manifestacija, i koji sada postaje potreban i neuni­ štiv. A ako ga nema, onda mora biti stvoren. Ostaće da zaključke ove (auto)destruktivne logike otkriju i u realnosti primene jakobinci.7 Ali, to se neće desiti pre kraja 1791, a do tada se činilo da će Francuska revolucija ići već utabanim stazama Američke re­ volucije i skrasiti se u granicama liberalne ustavne države. U na­ stavku će biti izloženi osnovni razlozi koji su onemogućili Francu­ zima da privedu kraju ustavotvornu revoluciju i uputili ih u pogre­ šnom pravcu - u pravcu prirodnog stanja u kome vlada "rat svih protiv sviju”. 7 N a taj p u t će jak o b in ce z ap ravo p o v esti ž iro n d in c i. K a ta stro fa ln i h en d ik e p žiro n d in aca je to što n isu b ili u s ta n ju d a iz R o u sse a u o v e teo rije izved u k rajn je k o n sekven ce: o n i su po čeli d a je p rim e n ju ju u rea ln o sti, ali su na o d lu ču ju će m k o rak u zasta li i vrlo b rzo p o k lek li. D a li su se u p o tra gu za (u n u tra šn jim ) n e p ri­ jateljim a, ne sh va ta ju ći d a će se o n a vrlo te šk o m oći z au sta v iti. Z a to će sv a k o ko je im ao b ilo ka k v ih s k ru p u la i o d b io d a "z a v ija sa v u k o v im a " p o sta ti s u m n jiv i, sa m im tim , p o g o d an da za tren u tak um iri n ezajažljivu p o treb u "n a cije, jed n e i n ed e ljive” za iz d aja m a, zaveram a, k o ru p c ijam a itd. T o su n a jb o lje sh vatili jak ob in ci i zato n jim a p rip a d a "z a s lu g a ” u d o sle d n o m o živ lja va n ju d u h a R o u s ­ sea u o ve teorije u F ran cu sk o j revoluciji.

21

3- Konstitutivna i konstituisana vlast u delu Emmanuela Josepha Sieyèsa Francuski revolucionari nisu 1789. prihvatali Rousseaua. Ideje ko­ je su se oblikovale te godine odudarale su u velikoj meri od ideja najpoznatijeg "građanina Ženeve”. To se može pokazati na primeru tri ključna pitanja. Prvo: francuski revolucionari nisu bili nimalo voljni da prihvate Rousseauov stav da, po ulasku u dru­ štvo, pojedinac gubi svoja prirodna prava. Umesto toga, oni su se okrenuli anglosaksonskoj teoriji o neponištivosti određenih pri­ rodnih prava koja svaki pojedinac unosi u društvo. Izraz ovog opredeljenja bila je Deklaracija prava čoveka i građanina (Groethuysen, 1956: 226). Drugo: pod uticajem američkih pisa­ ca, francuski revolucionari su odbacili Rousseauovu koncepciju neposredne demokratije i prihvatili predstavnički sistem, kao i princip većinskog donošenja odluka (Fetscher, 1968: 272-273). Naposletku, treće: francuski revolucionari nisu hteli da priznaju da tek društvenim ugovorom nastaje nacija (a posebno da nacija, stupajući na puteve revolucije, ulazi u “prirodno stanje”): po nji­ hovom mišljenju, Francuzi 1789. nisu izašli u "prirodno stanje” kako bi zaključili novi društveni ugovor, i francuska nacija konti­ nuirano traje bez obzira na revolucionarna događanja. I zaista, u spisima nastalim 1789. mnogo više se nailazi na teoriju o istorijskom kontinuitetu pučkog suvereniteta (i puku koji je u starom režimu bio zastupljen u Opštim staležima), nego na teoriju o ino­ vativnom društvenom ugovoru (Groethuysen, 1956: 214). U tom pogledu francuski revolucionari odbili su da slede ne samo Rous­ seaua nego i američke revolucionare. Uzori su u ovom slučaju bili na drugoj strani. Kako primećuje François Furet, autori spisa na samom početku Francuske revolucije ponajviše se bave onim istim istorijskim temama koje su uveli Hotman i drugi pisci u do­ ba verskih ratova u 16. veku. U pomenutim spisima uporno se promalja teza da “istorija Francuske počinje od Franaka: nestala je ‘romanska’ teza opata Diboa, čiji je cilj, sredinom veka, bio da bra­ ni primat kraljevske vlasti povezujući je sa rimsko-vizantijskom imperijom; Bulenvilije i Mabli trijumfuju: Francuska je rođena iz ugovora između Franaka i njihovog kralja” (Fire, 1990: 43). Pa ipak, uprkos svemu tome, Rousseau nije bio u pot­ punosti odsutan iz revolucionarnog duha 1789. Dva elementa ko-

22

ja su, doduše istrgnuta iz korpusa njegove teorije, imala snažan uticaj na prve francuske revolucionare bila su predstava o "naciji, jednoj i nedeljivoj” i kritika društvenih nejednakosti - i to pre sve­ ga onih staleških, odnosno, još šire, starorežimskih, koje su po­ najviše pogađale Treći stalež (Sydenheim, 1969: 33). Nije uopšte teško shvatiti otkuda životnost Rousseauovog monolitnog kon­ cepta nacije i kritike društvenih nejednakosti: sve to trebalo je da posluži kao sredstvo Trećeg staleža da ukine feudalne privilegije i regionalne neusklađenosti i uspostavi jedinstveno nacionalno predstavništvo. Time je, međutim, stvorena jedna osobena kon­ cepcija nacije (Trećeg staleža), koja pretenduje na to da štiti pri­ rodna prava ljudi, ali ih ne nalazi na svom logičnom početku (kao pokretače sastavljanja društvenog ugovora). Pojedinci (kao titula­ ri prirodnih prava) nisu konstitutivni elementi nacije, niti se od nje mogu razlučiti. Nacija već poprima nacionalistička obeležja sudbinske zajednice, koja je zadata kao "jedna i nedeljiva” - kako pre, tako i nakon nastanka države. Ličnost koja u najvećoj meri ovaploćuje (ali i oblikuje) ideje iz 1789. jeste opat Emamnuel Joseph Sieyes. Njegov spis Sta je Treći stalež? bio je svakako najuticajniji pamflet s početka Francu­ ske revolucije i u njemu se mogu naći sve ključne ideje o kojima je bilo reči. Sieyes je bio svakako najzaslužniji za vrlo brzo usposta­ vljanje identifikacije nacije i Trećeg staleža, zarad ideološkog integrisanja svih raspoloživih snaga u borbi protiv ancien regimea (Talmon, 1961: 68; vidi i Hinrichs, 1989: 221). Međutim, njegovo ne­ prestano pozivanje na “96% nacije", koje je trebalo da učešće Pr­ vog i Drugog staleža u naciji svede na beznačajnu meru, učinilo je neprozirnim kako mnogobrojne podele unutar Trećeg staleža, ta­ ko i samo razlikovanje između Trećeg staleža i rulje (koje je u to vreme i te kako bilo prisutno i politički značajno). Tih problema će Sieyes postati svestan tek kada kao poslanik Ustavotvorne skupštine bude radio na ideološkom obrazlaganju projekta ogra­ ničavanja biračkog prava na manjinu (od oko 4 miliona) građana "kompetentnih da ispunjavaju političke dužnosti” (Sydenham, 1969: 67). Sieyesov pojam "nacije, jedne i nedeljive” do kraja njegovog života ostaće ukotvljen u rusoovskoj tradiciji, iako će se neprestano sukobljavati sa svim nerusoističkim elementima ko-

23

je je sadržao njegov politički program (ljudska prava, predstav­ nički sistem, većinski princip, izborni cenzus ltd.). Težnja da se očuva kontinuitet sa "starom” francuskom nacijom i da se udar "nacije, jedne i nedeljive” (qua Trećeg staleža) na Prvi i Drugi sta­ lež ojača njenom "istorijom, jednom i nedeljivom" veoma jasno dolazi do izražaja na brojnim stranicama spisa Šta je Treći stalež?. Razlog za ovo Siyesovo opredeljenje ne leži u Rousseauovoj teo­ riji, nego u samoj istoriji francuske monarhije. Monarhija je, na­ ime, bila snažan istorijski izvor francuskog nacionalnog jedin­ stva: ona je vekovima stvarala naciju i štitila je od svih iskušenja nejedinstva i partikularizma, ali i od same slobode. A kada su na­ pokon 1789. Francuzi krenuli u osvajanje političke slobode, prethodno nisu izvršili revoluciju religiozne svesti. Divinizacija ličnosti kralja u Francuskoj praćena je progonom ne samo prote­ stantske nego i katoličke reformacije, sa njihovim principima autonomnog udruživanja "odozdo”. Ova tradicija obogotvorenja monarha kao “nosioca” cele nacije neminovno će pripomoći da revolucionari 1789. preuzmu aksiom postojanja "nacije, jedne i nedeljive", zajedno sa svim ranije kumuliranim kvazireligioznim konotacijama (Van Kley, 1996: 371-372).8 No, s druge strane, upravo taj rekurs na monarhijske izvore nacije onemogućio je (barem privremeno) stavljanje u pogon one (autodestruktivne) logike Rousseauove teorije "nacije, jedne i nedeljive", o kojoj je bilo reči u prethodnom odeljku. Zato će tek odustajanje od tih monarhijskih izvora nacije i proglašavanje kralja za glavnog unu­ trašnjeg neprijatelja izazvati onu spiralu nasilja čiji je začetak bio u Rousseauovom učenju. Popularnost i harizma, kojima je bila ogrnuta kraljeva ličnost, omogućili su da Francuska revolucija započne krajnje idi-

8 P o O ffe u i Preu ß u, kato lička relig ija je u jo š je d n o m p o g led u iz v ršila s n a ž a n d u h o v n i u ticaj na p o litičk u m is a o F r a n c u sk e revo lu cije . N aim e , "v je ro v a n je d a je sv a k a d u š a pred b o go m jed n aka, d a o s o b n a iz v rsn o st ne d o n o si sp a s e n je v e ć d a je o n o iskaz m ilosti b o žje s p r a m b ije d n ik a i n esretn ik a, gaji, u k o lik o je se k u la riz ira n a , ideju k o lek tiv n o g o s lo b o đ e n ja socijalnom rev o lu cijo m . [...] T a ­ k o je p o ja m n aro d n o g su v ere n iteta o d s a m o g p o če tk a b io po vezan s n e d je lji­ v o m v o ljo m -m o ć i k o lek tivn o g tjela, b ila to n a c ija , rep u b lik a ili u je d in je n i lju ­ d i, d o k su in stitu c ijsk a p o sre d o v a n ja i m a š in e rije sm atra n e m an je v a ž n im a " ( O ffe i P reu ß , 1 9 8 9 : 9 0 ).

24

lično. Kada je Jacques Necker 1. januara 1789. objavio da kralj sa­ ziva Opšte staleže i da Trećem staležu omogućava dvostruko zas­ tupništvo, to je izazvalo ogromno.slavlje i entuzijazam kod obič­ nog sveta. Prestiž krune je bio ogroman i izgledalo je kao da će sa revolucijom još više porasti. Čak i u očima najžešćih protivnika starog režima Luj XVI je tretiran, u najgorem slučaju, kao žrtva in­ triga (prvenstveno njegovih ministara i savetnika), a ne kao nosi­ lac reakcije: "Nacija nije bila neprijateljski raspoložena prema kra­ lju, daleko od toga; monarhija je bila ta koja je od pamtiveka ispra­ vljala zloupotrebe i obuzdavala feudalne gospodare; monarhija je bila ta koja je uspostavila jedinstvo Francuske i koja je, posle verskih ratova i ponovo posle Fronde, zalečila njene rane. Zemlja je vezala sve svoje nade za kralja, ali pod uslovom da kralj pređe na stranu zemlje [...] kralj je trebalo da dovede u red privilegovane i zaštiti narod od administrativnih organa” (Maurois, 1966: 261262). Sieyès piše na krilima ovog poleta, ali sa jednom važnom ogradom: on ne želi da se revolucionarni naboj izgubi u davanju "nove šanse” starom režimu: "Da bi se to sprečilo, trebalo je pri­ zvati neki autoritet viši od autoriteta fundamental nog zakona i starog običaja na koji se pozivala aristokratija, viši čak i od samog božanskog prava krune. To je bio cilj zbog kojeg je Siyès pisao. U teoriji, zato, apsolutna monarhija, daleko od toga da bude zamenjena pravno ograničenom vlašću, treba jednostavno da bude prosleđena od kralja naciji - ili, kako su neki govorili, narodu, pošto su ovi pojmovi u početku bili sinonimni. U praksi, borba Trećeg staleža da uspostavi svoju suprematiju u Opštim staležima, sav njegov napor da Francusku učini slobodnijom, nužno je poveća­ vao ovu tendenciju ka autoritarizmu” (Sydenham, 1969:34). To je, dakle, tačka u kojoj se susreću dva idejna toka Rousseauov i monarhistički - i obrazuju životni nerv Sieyèsove koncepcije "nacije, jedne i nedeljive”. Ta koncepcija predstavlja ujedno i teorijski novum, pošto, s jedne strane, relativizuje značaj razlike između prirodnog i društvenog stanja (karakteristične za Rousseauovu teoriju), a, s druge, demontira celokupan starorežimski obrazac legitimacije monarhijske vlasti. Ishodište celog manevra jeste postavljanje francuske monarhije na nove - nacio­ nalne - osnove, što, u suštini, ne izlazi previše van okvira francu­ skih monarhomaških teorija 16. veka. Ono što Sieyèsa razlikuje

25

od njegovih monarhomaških prethodnika jesu ideje ponikle iz američkog konstitucionalizma: nacija kao nosilac konstitutivne vlasti, kodifikacija ljudskih prava, nacionalno predstavništvo (ko­ je nema samo ulogu efora, nego je nosilac zakonodavne vlasti), monarh kao nosilac izvršne vlasti i sl. Problematičnost Sieyesove koncepcije nacije naročito dolazi do izražaja kada se pogleda period njenog egzistiranja u prirodnom stanju. Po Sieyesu ljudi u prirodnom stanju žive ne sa­ mo u odnosima rata nego i međusobne koristi. Zbog toga nije ni­ šta neobično ako jedan broj ljudi koji živi u prirodnom stanju i međusobno se već ispomaže odluči da se ujedini u naciju. Ljudi koji žive u prirodnom stanju i pokažu želju za proširivanjem svo­ je slobode za Sieyesa čine već sami po sebi naciju (Sieyes, 1970: 178). "Nacije na zemlji moraju se pojmiti kao individue koje se na­ laze izvan socijalnih veza ili, kako se kaže, u prirodnom stanju. Iz­ ražavanje njihove volje je slobodno i nezavisno od svake forme” (Sieyes, 1970:183). Taj zaključak je unešto paradoksalan jer osa­ mostaljivanje nacije kao "individue” nužno elimiše samostalnost svih pojedinačnih individua, koje čine naciju (i prema čijem mo­ delu se nacija uobličava). Zato ostaje sasvim nejasno kako indivi­ due koje postoje “izvan socijalnih veza” odjedanput postaju tako inkorporirane u naciju da ona može biti proglašena kao homoge­ na "individua”.9 Bilo kako bilo, za razliku od svakog pojedinca (koji politička ovlašćenja može steći jedino od nacije), nacija kao

9 S ie y e s u o p š te n e o se ća p ro b le m a tič n o s t o v o g reše n ja d e lim ič n o i sto g a što se n ad o v e zu je n a fra n cu sk u p ro s v e tite ljsk u tra d iciju , u ko jo j su n acija i g ra đ a n ­ s k o d ru š tv o k o n stru isan i u o p reci p re m a k ralju , o d n o sn o d ržavi sa m o j. V eć p o m in ja n i T u rg o t saveto vao je k ra lju d a v la d a p ro sveće n o , a to z n a či u s k la d u sa p re o vla đ u ju ć im “ m o ra lo m ” , u k o je m se n a n eki n e o b ja š n jiv n ačin p o m iru ju sve d isk re p a n cije n a c ije /g ra đ a n sk o g d ru štv a . T u rg o to v e i n jem u slič n e te o ­ rijsk e k o n stru k c ije d o p rin ele su id e n tifik a c iji n a c ije /g ra đ a n sk o g d ru štv a sa n a d isk u stv e n im o p štim k o n se n z u so m , k o ji seb e s a m o g p o sta v lja n a su p ro t k ra lje v sk o j vla sti, o d n o sn o d rž avi s a m o j. Z a to je n a p o sle tk u id eal p ro sv eće n e m o n a rh ije (u kojoj su kralj i n acija p o m ire n i) v o d io ra stva ra n ju d rž a v n o g s u ­ ve re n ite ta "u sve sam e va n d rž a v n e i n a d d rž a v n e p o jm o ve, a d a o n i pri to m e u o p š te n isu ko n kretizo van i: u m o ral, u s a v e st, u n aro d , u p riro d u i s lič n o ” (K o z e le k , 1 9 9 7 : 2 0 0 ) . S ie ye s se p rik lju č u je o v o j tra d iciji u to lik o što d o v o d i u p ita n je m o g u ćn o st da nacija b u d e s p o n ta n o i m e tad rž a vn o o b raz o v an a u je ­ d in stv e n u "lič n o s t” , koja u p ra vo k a o ta k va u la z i u d rž avu .

26

"individua” ima neograničeno ovlašćenje (pleins pouvoirs) da učini šta god joj se prohte (Sieyes, 1975a: 225). Već u prirodnom stanju nacija, dakle, predstavlja jedno (barem potencijalno) "političko telo”, utoliko što poseduje sposobnosti za htenje i delanje. Ove sposobnosti, kada se razviju i artikulišu u konstitutivnu i konstituisanu vlast, uspostaviće javno uređenje (etablisssement public) (Sieyes, 1975b: 249). Tako se pokazuje da je prelazak iz prirodnog u društveno stanje za Sieyesa u potpunosti lišen dramatike Hobbesovog scenarija. Upravo suprotno, društveni poredak je posledica i dopuna prirodnog poretka (Sieyes, 1975b: 245). Ulaskom u društvo čovek ne samo da ne žrtvuje ni delić svoje prirodne slobo­ de, nego je čak proširuje (Sieyes, 1975b: 245). Na taj način, otpi­ sana je avet prirodnog stanja, koja je činila motornu snagu anglo­ saksonskog liberalizma i koja je opominjala na opasnost rastaka­ nja društvenog stanja u “rat svih protiv sviju”. Ono što se dobilo bila je mogućnost da se zadrži kontinuitet francuske nacije do nje­ ne nesagledive prošlosti (do doba Gala i Franaka) i da se otkloni nužnost radikalnog reza u njenoj istoriji.10

1 0 Ip a k , m o ra se n a p o m e n u ti da je S ie y e s g a jio v e o m a iz raž en i a n im o z ite t p re ­ m a k o n k re tn im p o litič k im in stitu c ija m a iz fra n cu sk e isto rije, o d n o s n o iz s ta ro g rež im a . O d m a h n a k o n o b ja v ljiv a n ja k ra lje v sk e D e k la ra cije o d 5 . jula 1 7 8 8 , k o jo m je o tv o re n a p o tra g a z a is to r ijs k im m a te rija lim a o s a z iv a n ju i ra ­ d u O p štih staleža, S ie y e s je z a p o č e o s v o ju o štru k ritik u ce lo g to g p o d u h v a ta (B a k e r, 1 9 8 9 : 3 1 5 - 3 1 6 ) . O n o što je F ra n c u sk o j b ilo p o tre b n o n ije b ila p o tra ­ g a za "s ta r im u s ta v o m ", već jed an is tin s k i p o litič k i “ n o v o p o č e ta k ". Z a ra z li­ k u o d e n g lesk e trad icije k o ja je is to riju i "s ta ri u s ta v " u vek p o sm a tra la kao n e š to sveto i tako reći n e p ro m e n ljiv o (ia k o je, n ara v n o , p o d to m flo sk u lo m n e p re sta n o in o vaira la p o litičk o u re đ en je ), za S ie y e sa je fra n cu sk a p o litičk a isto rija b ila je d n o sta v n o isto rija p o tla čiv a n ja , u z u rp a cije i p ljačk an ja , d o k se "s ta r i u s ta v ” s a s to ja o iz "b e d n ih tra d icija , k o m a d a n elo g ičn o sti i la ž i” . Pa ip ak, S ie y e su n ije p a lo ni na kraj p a m eti d a bi, o d stra n jiv a n je m tih "b e d n ih tra d ic ija ", F ran cu sk a m o g la z a p a sti u p riro d n o sta n je u ko jem će se d e zin te g irsa ti i sam a "je d n a i n ed e ljiva n a c ija ". Z a n jeg a je je d n o s ta v n o b io a k sio m d a je fra n cu sk a n acija p o s to ja la p re 1 7 8 9 (ia k o n ije im a la a d ek v a tn e p o litičk e in situ c ije u k o jim a bi isk a z iv a la s v o ju v o lju ) i d a će k o n tin u ira n o n a sta v iti da p o s to ji i n ak on 17 8 9 . Je d in o što je 1 7 8 9 . treb alo u č in iti jeste da se efe k tiv ira (o d v a jk a d a p o sto je ć i) pučki su v e re n ite t i da se d o n e s e o d g o v ara ju ći p is a n i u sta v , ko ji bi fra n cu sk o j "n a ciji, jed n o j i n e d e ljiv o j” d a o ad ekvatn e p o litič k e in stitu c ije i m o g u ć n o s t a rtik u lisa n ja n jen e v la s tite "o p š te v o lje ” .

27

Da bi htenje, sadržano u prirodnoj naciji, prešlo u delanje, Sieyès proglašava nužnim postojanje jedne "stvarne zajed­ ničke volje” svih pripadnika nacije. “Stvarna zajednička volja" proizlazi, dakle, već iz činjenice puke ujedinjenosti članova nacije. No, Sieyès ne odgovora jasno na pitanje da li ova "stvarna zajed­ nička volja” može da se "izrazi” u delanju. On tvrdi da “stvarna za­ jednička volja” postoji u “prirodnom poretku” i ima sva “prirodna svojstva” za delanje (Sieyès, 1970:183), što znači i sposobnost iz­ ražavanja. Međutim, on takođe tvrdi da su "udruženi pojedinci [associes] [...] isuviše brojni i raštrkani da bi sami mogli da izraža­ vaju svoju zajedničku volju. I šta čine? Odbacuju sve osim onoga što je nužno da bi zaštitili i negovali javne potrebe; izražavanje tog dela nacionalne volje i, sledstveno tome, moći, oni poveravaju ne­ kolicini među sobom" (Sieyès, 1970:179). To je izvor vlade opu­ nomoćenika (gouvernement exercé par procuration) kroz koju ne deluje "stvarna zajednička volja” (la volonté commune réelle), već "reprezentativna zajednička volja” (la volonté commune représentati­ ve). Ta protivrečnost kod Sieyèsa ne nalazi svoje logično teorijsko pomirenje i zato se mora prevazići ekstenzivnim tumačenjem. Možda najbolju sugestiju o tome kako da se prevaziđe ova protiv­ rečnost daje Thomas Hafen, koji Sieyèsovu naciju u prirodnom stanju tretira kao nekorporifikovanu i u stanju prećutnog ili eksplicitnog udruženja svih pripadnika. Iz te i takve nacije tek treba da se obrazuje nacionalna volja koja će naciji dati formu, odnosno ustav. “Stvarna zajednička volja” bila bi otuda u prirodnom stanju samo volja da se održe izbori za ustavotvornu vlast. Udruženi kao birači ustavotvorne skupštine pripadnici nacije obrazovali bi bi­ račku vlast (pouvoir commetant), koja bi izrazila svoju "stvarnu za­ jedničku volju” izborom ljudi u koje ima poverenje da će korektno obaviti posao stvaranja ustava. Tek kada je izabrana ustavotvorna skupština, može da se izrazi "reprezentativna zajednička volja” i ona svoj izraz dobija u konstitutivnoj vlasti (pouvoir constituant). Naposletku, kada posao stvaranja ustava bude okončan i kada na osnovu tog ustava budu izabrani redovni nosioci vlasti, oni će "reprezentativnu zajedničku volju” početi da izražavaju kao konstituisana vlast (pouvoir constitué) (Hafen, 1994:101). Konstitutiv­ na vlast predviđa organizaciju i funkcije konstituisane vlasti, dok ova uspostavlja organizaciju i funkcije različitih delatnih korpora-

28

cija (Sieyès, 1970: 180). Podela konstituisane vlasti koju Sieyès predviđa obavlja se između zakonodavne, izvršne i prinudne vla­ sti (o razlikama između nosilaca ovih vlasti, tj. delova ustava upor. Sieyès, 1970:183). Nakon što je Hobbes predstavničkom sistemu dao ključnu ulogu u formiranju i funkcionisanju Levijatana, Sieyès je (pored Madisona) verovatno najviše učinio da predstavnički si­ stem na pomenuti način dovede u samo središte političke teorije (Forsyth, 1987: 128). Za njega politička reprezentacija može biti samo univerzalna (tj. zasnivati se na prostornom kriterijumu, a ne na radnom, odnosno staleškom), koju nameće veličina države (Sieyès, 1975a: 206). Pošto pojedinci u velikim modernim drža­ vama više ne mogu da se okupljaju na jednom mestu i sami obavl­ jaju vlast, potrebno je da tu funkciju prepuste svojim pred­ stavnicima. Pri tom se odluke moraju donositi većinom glasova jer se u jednoj velikoj modernoj državi jednoglasnost praktično nika­ da ne može postići (Sieyès, 1975b: 252). Iz svega što je rečeno može se zaključiti da je za Sieyèsa funkcija ustava da naciju konstituiše, tj. da joj dâ (odgo­ varajuće) pravne institucije, ali ne i da je stvori: “Ako bi morala da čeka na jedan pozitivan način postojanja da bi uopšte postala naci­ ja, ona nikada ne bi ni nastala. Nacija se stvara samo kroz prirod­ no pravo” (Sieyès, 1970: 181). Nacija, dakle, postoji i pre ustava (snagom prirodnog prava), a sa ustavom samo dobija političke institucije kroz koje će se njena volja manifestovati i pokretati delanje. Prirodno pravo deluje ujedinjavajuće i u sebi ne sadrži ništa što bi pripadnike nacije razdvojilo ili ih čak dovelo u sukob. Na drugoj strani, političke institucije ne služe za stvaranje volje nacije već samo za artikulisanje te volje Zanimljivo je da Sieyès, pošavši od ovog stava, dolazi do neobičnog zaključka da naciju ne obave­ zuje ustav, jer ona ni pred kim ne može biti obavezna. Ona nema nikoga iznad sebe, a sa samom sobom ne može da zaključuje ugovor. Postojanje ovog rešenja unutar svoje teorije Sieyès je pravdao nužnošću da se obezbedi sloboda nacije od zloupotrebe vlasti. Ako bi se nacija samoobavezala pozitivnim pravom, sma­ trao je Sieyès, mogla bi "nepovratno izgubiti slobodu”, pošto bi joj je neki tiranin mogao oduzeti pod izgovorom izričitog pošto­ vanja ustava (Sieyès, 1970: 182-183). Kao što je konstitutivna

29

vlast slobodna od svake prinude ili forme (Sieyes, 1975b: 250), tako je i nacija slobodna da odluči kada će se pokoriti ustavu, a kada neće. U kasnijim radovima Sieyes će modifikovati ideje iz spisa Sta je Treći stalež?, pa će nacija prestati da bude nezavisna od ustava, dok će ustav postati garant stabilnosti i poretka (Collofong, 1964: 29-30). Odustajući od ideje odbrane slobode protiv mogućih manipulatora ustavom, Sieyes će u predgovoru za Ustav iz 1791. dodeliti naciji “stalno pravo da preispituje svoj ustav i da ga inovira. Bilo bi čak dobro odrediti fiksne datume za ovu revizi­ ju, bez obzira na to iz kakve nužnosti ona proizlazi" (Sieyes, 1975b: 257). Ovo pravo, iako samo po sebi vrlo razložno, predsta­ vlja svojevrsnu “utešnu nagradu": nacija ne sme nikada da jedno­ stavno odustane od postojećeg ustava sa obrazloženjem da neki tiranin hoće da joj oduzme slobodu manipulacijom tumačenja tog istog ustava. Ona sada može da se pozove isljučivo na “princip reformisanja”, koji nalaže praćenje napretka prosvećenja i u isto vremevernost izvorima. "Kada je ustav jednom sproveden, dalje će se reformisati sam od sebe”, konstatovaće lakonski na jednom mestu Sieyes (Sieyes, 1975a: 218). Kako god stvari stajale sa mogućnostima promene ustava, potrebno je reći da je Sieyes uvek dosledno pravio razliku između nepromenljive deklaracije prava i promenljivog ustava. Najverovatnije pod uticajem Deklaracije prava Virdžinije i američ­ ke Deklaracije nezavisnosti iz 1776 (Hafen, 1994:110), Sieyes je u deklaraciji prava video same odredbe prirodnog prava11 (kojima je nacija podvrgnuta u prirodnom stanju), a u ustavu organizaciju vlasti u državi. Razlog zbog koga se ove prirodnopravne norme pozitiviraju leži u tome što "devet desetina” ljudi ne zna da ih "pročita” iz svoje prirode, pa im ih zato konstitutivna vlast mora predočiti u jednoj deklaraciji (Sieyes, 1975a: 215). U svakom slu­ čaju, deklaracija prava u celosti predstavlja viši akt od ustava, jer se prvo moraju obezbediti prirodna prava da bi se moglo preći na or­ 11 D v a g la v n a p riro d n a prava p o S ie y e su b ila s u p ra v o n a slo b o d u i p ravo na s v o ­ jin u . O v o d ru g o pravo sadrži ta k o đ e i p ra v o n a lič n o st. Č o vek je v la s n ik s v o ­ je lič n o sti, a iz tog vlasn ištva p ro iz la z i i v la s n iš t v o n ad stvarim a, kao i n ad ra ­ d o m . I s a m a politička prava p rip a d a ju lič n o s ti, a n e im o v in i (S ie y ć s , 1 9 7 5 b : 24 6 ).

30

ganizaciju vlasti. Pošto konstitutivna vlast donosi oba akta, ona mora prvo načiniti deklaraciju prava kako bi njome dala cilj konstituisanoj vlasti, pa tek onda preći na izradu ustava i pitanja or­ ganizacije konstituisane vlasti. Mogućnost promene ili ukidanja deklaracije prava Sieyes nije predvideo. Za dalji razvoj događaja u Francuskoj pokazaće se veo­ ma značajnom Sieyesova teorija "vanrednih predstavnika” nacije. Po Sieyesu, kada dođe do sukoba između pojedinih nosilaca vlasti (tj. između pojedinih “delova ustava") onda na scenu stupaju "vanredni predstavnici” koji zamenjuju redovne predstavnike i "nadomeštaju naciju u njenoj nezavisnosti od svih ustavnih formi” (Sieyes, 1970: 185).12 Njihova volja važi kao volja “nacije same” (Sieyes, 1970:185). Model za ove vanredne predstavnike Sieyes je mogao pronaći u rimskim diktatorima (koji takođe nisu bili veza­ ni ustavom), iako nije bio sklon da u svoju teoriju preuzme i kon­ cept po kojem će se ovi vanredni predstavnici birati po tačno formulisanoj proceduri. Za Sieyesa je "dobro domovine" jednostavno nalagalo svakom građaninu da postane vanredni prestavnik naci­ je: to je bilo njegovo pravo i "sveta dužnost” (Sieyes, 1970:190). Svrha zbog koje su baš ovakvi vanredni predstavnici bili potrebni Sieyesu leži u francuskim prilikama krajem 1788. godine: tada se još činilo da će jedan vanredni politički subjekt moći da - mimo postojećih vlasti - najbrže i nejdelotvornije sazove Opšte staleže, koji se nisu okupili od 1614. A kada se to ipak nije desilo i kada je

1 2 Z a n im ljiv o je d a se S ie y e s k a sn ije z a la g a o z a u v o đ e n je "č u v a ra u s ta v a ” u in ­ s titu c io n a ln i a ra n ž m a n k o n stitu is a n e v la s ti. U g o v o rim a u K o n v e n tu 2 0 . ju ­ la i 5 . a v g u sta 1 7 9 5 . o n prvi p u t iz la že id e ju o je d n o m p o s e b n o m o rg a n u ( ju-

rie constitutionmire) ko ji b i o d lu čiv a o o p ritu ž b a m a za k rše n je u sta v a. T o n ije s a m o po seb i b ila n o va ideja, čak ni u s a m o j F ra n c u sk o j. O n a seže jo š u 1 7 8 9 , k a d a su je p rvi p u t fo rm u lisa li D u ra n d d e M a illa n e i o p a t B ru n d e la C o m b e . M e đ u tim , S ie y e s o vu id e ju prvi p u t s iste m a tiz u je i k o n k re tiz u je na fra n cu sk e p rilik e, u v id u p re d lo g a za fo rm ira n je tela koje će im a ti k a sa cio n u u lo g u , u lo ­ g u p red lagača "p o b o ljš a n ja ” u stava i u lo g u s u d a k o ji p o je d in a čn e slu ča je v e p re su đ u je p o p rin c ip im a p ra v ičn o sti. Ia k o o v o te lo jo š u v e k n ije u s ta v n i su d u p ra vo m s m islu te reči, u n jem u se već m o g u r a sp o z n a ti o sn o v n e crte je d n o g s u d eć eg "ču v ara u s ta v a ". T ak o se i S ie y e s p rid ru ž io o n im istim in icija tiv am a k o je su već b ile na d e lu u S A D , tj. ko je su o sa m g o d in a pre tog a z ap o čeli p i­ sci a m eričk o g U sta v a i ko je će o sa m g o d in a n ak on to g a u p ra k si realizo vati s u d ija V rh o v n o g s u d a S A D Jo h n M a rsh a ll (S ta rc k , 1 9 9 5 : 4 8 ).

31

sam kralj sazvao Opšte staleže, potreba za Sieyesovim vanrednim predstavnicima nije nestala. Jer, ubrzo su poslanici na sebe preu­ zeli ovlašćenje izrade ustava (tj. konstitutivnu vlast) i taj čin obra­ zložili korespondentošću sopstvene volje sa voljom "nacije same”. To je bio momenat kada je Sieyesova teorija, a posebno onaj njen deo posvećen "vanrednim predstavnicima” nacije, dostigla vrhu­ nac aktuelnosti.

4. Nastanak i propast Ustava iz 1791. Sieyesova inicijalna ideja bila je da Opšti staleži, kada se jed­ nom uspostave kao jedinstveno reprezentativno telo cele naci­ je, organizuju izbore (po načelu građanske jednakosti) za jedan varedni organ - Konvent - koji bi imao ovlašćenje za donoše­ nje Ustava. Međutim, ova ideja nije bila realizovana. Umesto toga, Opšti staleži su se 17. juna 1789. proglasili Nacionalnom skupštinom, a tri dana kasnije i ustavotvornom.13 Gledano iz perspektive same Sieyesove teorije, ovo je bila flagrantna uzur­ pacija konstitutivne vlasti puka. Izabrani još kao staleški pred­ stavnici, poslanici Trećeg staleža su sebe proglasili pred­ stavnicima "nacije, jedne i nedeljive” (odnosno njenih "96% ”), a zatim i poslanicima Ustavotvorne skupštine, da bi naposletku, kada su završili tekst Ustava, odbili da ga'daju na referen­ dum i time retroaktivno isprave svoj uzurpatorski čin. Time je Francuska revolucija već u svojoj prvoj fazi pošla putem uzurpa­ cije pučkog suvereniteta, koji je proklamovala kao svoj osnovni princip (Kriele, 1988: 263).14 Ono što se iz Sieyesove teorije moglo iskoristiti za opravdanje ove uzurpacije bila je upravo ideja o “vanrednim

13 T o je b ilo im p licitn o sad rž an o u o v la š ć e n jim a k o je je N a c io n aln a s k u p š tin a s e b i d a ro va la 2 0 . jun a. F o rm a ln o se N a c io n a ln a s k u p š tin a n az v a la u s ta v o ­ tv o rn o m A semblée Constituante) tek 9 . ju la. 1 4 O p šti tre n d o sa m o staljiv an ja “ p r e d sta v n ik a n a c ije ” u o d n o su n a s a m u tu n a ­ ciju d o b ro se m ože vid eti i iz z a k o n a k o ji s u p o s la n ic i N a c io n a ln e s k u p š tin e d o n e li 2 2 . decem bra 17 8 9 , a k o jim je u k in u t im p e ra tiv n i m an d at. I u U sta v u iz 1 7 9 1 . pre ov la d alo je isto reše n je ( k o je je, in ač e, b ilo u skla d u sa v ig o v s k im p o s tu la tim a prih vaćen im u E n g le s k o j): p o s la n ic i n isu im ali n ik ak ve m a n d a ­ te i tre b a lo je da predstavljaju celu n a c iju , a n e sv o je b irače (B irch , 1 9 7 1 : 4 6 ) .

32

predstavnicima", koji ustavotvornu aktivnost obavljaju u sklopu svojevrsne diktature. Za takvo tumačenje bilo je dosta osnova. Do uzurpacije konstitutivne vlasti došlo je 20. juna, u kriznoj situaciji kada su poslanici ujutru zatekli zatvorena vrata i stražare pred salom u kojoj su se ranije okupljali. U strahu od hapše­ nja i zatvaranja, oni su se povukli u obližnje Loptalište i tamo položili zakletvu (tzv. Loptališna zakletva) u kojoj su za svoj za­ datak proglasili "postavljanje istinskih principa monarhije”. Ka­ snije će Mirabeau jezgrovito opisati promenu koju je Loptališna zakletva prouzrokovala u ovlašćenjima Nacionalne skupštine: "Mi smo Nacionalni konvent otkako su poslanici zatekli ovu dvoranu načičkanu bajonetima, te su se morali okupiti na dru­ gom mestu. Malo je važno kakva su bila naša ovlašćenja, ona su se promenila toga dana, i ako im je bilo potrebno proširenje, do­ bili su ga toga dana [...] Vodilo vas je neugušivo zvono na uzbu­ nu [...] Gospodo! Kunem vam se da ste spasili državu!” (cit. prema: Klavrel, 1993: 931). Diktatorski karakter posla koji je Nacionalna skup­ ština preuzela na sebe 20. juna vidljiv je iz formulacije samoovlašćivanja, koja je implicirala da joj za donošenje Ustava nije potrebna ničija saglasnost - ni birača (koji su u tom momentu bili udaljeni sa političke pozornice), ali ni kralja (od koga je - ili, preciznije, od čijih "savetnika” je —praktično pretila glavna opa­ snost). Legitimacija ovog posla ležala je isključivo u "opštoj vo­ lji", koju su poslanici uzeli na sebe da zastupaju mimo svih in­ stitucija i proceduralnih pravila (Sydenham, 1969: 43). A kada se kriza od 20. juna smirila i kada je Nacionalna skupština na­ stavila sa redovnim radom, ona je sasvim jasno svima stavila do znanja da joj nimalo ne smeta što u sebi objedinjuje konstitutiv­ nu i konstituisanu vlast. Kako god da se gleda, jedini deo Sieyesove teorije koji je bio primenljiv na rad Nacionalne skup­ štine 1789-1791. bio je onaj koji se odnosio na diktaturu “vanrednih predstavnika”. Ali, ako je tačno da je Nacionalna skupština uzurpira­ la konstitutivnu vlast i na osnovu toga samostalno donela Ustav, to nikako ne sme da zamagli značaj monarhije i ulogu kralja u celokupnom zbivanju. Ustavotvorci su već na samom početku mo­ rali da prihvate činjenicu da u Francuskoj pored nacije (čiju su

33

"opštu volju” reprezentovali) postoji i kralj, koji je s njom jed­ nak, i sa kojim moraju da pregovaraju kako bi prihvatio i omogu­ ćio stupanje ustava na snagu (Palmer, 1959: 215). Kralj je, dru­ gim recima, bio lišen formalne konstitutivne vlasti, ali je ipak za­ držao neformalnu moć uticaja na ishod ustavotvornog rada. Taj momenat se ne sme ni za trenutak izgubiti iz vida prilikom raz­ matranja pojedinih rešenja i odredbi Ustava. Naposletku, Nacio­ nalna skupština je 3. septembra 1791. usvojila Ustav, koji je Luj potpisao 14. septembra. Iz Ustava je proistekla konstitucionalna monarhija, ko­ ja je bila najsličnija engleskoj monarhiji, ali se ipak od nje razliko­ vala u više važnih elemenata. Pre svega, “između kralja i nacije po­ stoji nužna povezanost i prinudna saradnja; kralj je poglavar naci­ je, ali njegova vlast proizlazi iz pristanka nacije, i on legitimno vla­ da samo ako se pokorava konstitutivnim odredbama ugovora koji se zove i ustav kraljevstva” (Fire, 1990:44). Pored kralja kao orga­ na izvršne vlasti, Ustav je predviđao Zakonodavnu skupštinu, koja je trebalo da bude zakonodavno telo. Ova skupština je, inače, za­ mišljena kao svojevrsno aristokratsko telo, pošto je izborni cenzus pooštren (od 6 miliona Francuza koji su imali pravo glasa na izbo­ rima 1789, novi Ustav je ovo pravo učinio dostupnim za samo 4 miliona njih). Ustavotvorci su se na ovaj antidemokratski korak odlučili iz straha da bi šire pravo glasa značilo politizaciju konzerv­ ativnih seljačkih slojeva koji su podržavali kralja i plemstvo. Upra­ vo na to je ciljao Sieyès kada je u spisu Sta je Treći stalež? Prvi stalež identifikovao sa ruljom (Palmer, 1959: 479). Ista skepsa u pogle­ du mogućnosti obnavljanja uticaja Prvog staleža bila je pokretač otpora da se oforme dva doma Zakonodavne skupštine. Razlog zbog kojeg je ova ideja propala bio je vrlo jednostavan: zalaganje za Gornji dom značilo je obnovu Prvog staleža (tj. naslednog plem­ stva), koji je do tada već bio postao smrtni neprijatelj revolucije. Zato je, uprkos svim simpatijama Francuza za Američku revoluci­ ju, u Francuskoj bilo nemoguće primeniti model američkog Usta­ va (Palmer, 1959:281-282). Umesto toga, francuski Ustav je predvideo neku vrstu podele vlasti između kralja i jednodomne Zako­ nodavne skupštine, pri čemu je funkcionisanje celog sistema nu­ žno zavisilo od saradnje svih nosilaca vlasti.15 No, pokazaće se da je upravo to nedostajalo, a vrlo brzo će postati jasno i da Ustav ne

34

sadrži rešenje za prevazilaženje krize prouzrokovane političkom borbom između kralja i Zakonodavne skupštine. Osnovni problem je ležao u kraljevom pravu suspenzivnog veta. Ovo zadiranje egzekutive u ovlašćenje legislative bilo je mnogo gore rešeno nego u američkom Ustavu, pošto je moguć­ nost da jedan akt bude sproveden protiv kraljevog veta ležala sa­ mo u tome da ga ponovo donesu dve sukcesivne dvogodišnje skupštine (nakon one koja ga je izvorno donela). Stekavši pravo da odgodi stupanje na snagu nekog akta i do šest godina, kralj je stekao neverovatno jako ustavno oružje, kojim je mogao da bloki­ ra sve inicijative Zakonodavne skupštine. Na taj način prouzroko­ vana pat pozicija bila bi opasna i u normalnim prilikama, dok se u uslovima revolucije i rata pokazala kao fatalna: nakon samo godi­ nu dana važenja, ona je uništila i Ustav, i Zakonodavnu skupšti­ nu, pa i samog kralja - koji je u međuvremenu već dobio nadimak M onsieur Veto (Palmer, 1959: 498).16

15 R ešen je p rim e n je n o u fra n cu sk o m U stavu iz 1 7 9 1 . m n o g o je b liže id ejam a Je a n - L o u is a D elo lm ea,

n eg o M o n re sq u ie u a (k o ji je in sp irisa o

am eričke

u stavo tvo rce). D e lo lm e je, inače, b io gra đ an in Ž eneve i p rip a d n ik de m o k ratsk e stran k e ko ja je 1 7 6 7 - 1 7 6 8 . p o k u ša la d a u skla d u sa R o u sse au o v im učen jem iz ­ v rš i revoluciju . O n je 1 7 7 1 . n a p u stio Ž en evu (n e za d o vo lja n k o m p ro m iso m p o ­ stig n u tim jan u ara 1 7 6 8 ) i n asta n io se u A m ste rd a m u , gde je o b jav io k n jig u

Ustav Engleske na fra n cu sk o m jeziku . Z n ačaj ove kn jig e je i u E n gle sk o j i u F ra n ­ cu skoj bio veći o d M o n te sq u ie u o v o g Duha zakona. D e lo lm eo va teo rija pod ele v lasti b ila je sasvim d ru g ačija o d M on te sq u ie o v e , u to lik o što je n ag lašavala u lo gu ja k o g kralja, koji je jed in o u sta n ju da o b u z d a de m o k ratsk e , o d n o sn o ari­ sto k ra tsk e elem en te. P oučen ž en evsk im isk u stv o m , D e lo lm e je sad a v rlo m ali značaj prid a v ao elem en tu “ čiste d e m o k ratije ", p o š to je sm atrao da je su d b in a sv ih sk u p štin a da p o sta n u plen a m b ic io zn ih p o sla n ik a - čim e se uređ en je p re­ tvara u svojevrsn u a ristok ratiju sk u p š tin s k ih p o sla n ik a. Z a to je h valio en g leski u sta v u kom je pravu pro tivtežu o sa m o staljen o j v lasti lid era P arlam en ta m o g la da p ruži sam o jak a egzek utiva, o d n o sn o sam kralj (P a lm e r, 1 9 5 9 :1 4 7 ) . T aj au­ to ritarn i zaokret u teoriji po d ele vlasti o stav ić e n ajd u b lje g traga u pravo u F ra n ­ cu sk o j, gd e će ostaci prva dva staleža, kao i p o jed in i d elovi trećeg staleža, u kra­ lju v id eti jedin i p olitičk i su b jek t koji bi b io u stan ju d a sta n e na p u t p risv aja n ju v la sti p o sla n ik a Z a k o n o d avn e sk u p štin e. 1 6 S ie y e s je, inače, b io p rin cip ije ln i p ro tiv n ik prava k ra lje v o g veta - n az iv a ju ći ga jed n im “lettre de cachet p ro tiv o p š te v o lje " - ali n ije u sp e o da o su jeti k o m ­ p r o m is n o rešen je po ko jem je kralj d o b io p ravo s u sp e n z iv n o g veta u trajan ju o d n ajv iše šest go d in a (S y d e n h a m , 1 9 6 9 : 5 8 - 5 9 ) .

35

Ustav je stavljen van snage 21. septembra 1792, čime je definitivno pokopana nada ustavotvoraca da je sa kraljem moguć dugoročni kompromis. Ustavotvorci su prevideli da je Luj (kao i svi rojalisti) Ustav prihvatio samo u iznudici, tretirajući ga kao svoj (privremeni) poraz, a ne kao kompromis (Kriele, 1988: 274). Za razliku od George Washingtona, on nije nimalo želeo da dopri­ nese uspehu Ustava i zato nije ni mogao da odigra ulogu "kon­ struktivne egzekutivne vlasti”. Međutim, bila bi velika greška svu krivicu za propast Ustava iz 1791. svaljivati na kralja. Jedan deo poslanika Zakonodavne skupštine bio je jednako nezadovoljan stanjem u kojem se našla Francuska 1791. i - iz sasvim drugačijih razloga - priželjkivao je krah ustavne monarhije. Tako je započela jedna paradoksalna (neintencionalna) saradnja između kralja i jednog dela Zakonodavne skupštine - ali ne na sprovođenju u ži­ vot nego na rušenju Ustava. Zato je ustavni princip podele vlasti umesto da, shodno intencijama ustavotvoraca, natera nosioce vla­ sti na konstruktivnu saradnju - u kratkom roku pokrenuo nezau­ stavljivu spiralu konflikata i, naposletku, doveo do rušenja ustav­ ne monarhije. To je momenat kada se u dinamiku Francuske revoluci­ je upliće romantičarski republikanizam. Praktično odmah po do­ nošenju Ustava, jedan deo poslanika Zakonodavne skupštine do­ šao je do zaključka da politički život zemlje neće biti skrenut u ka­ nale novih institucija i da jedino radikalizacija krize može dovesti do njenog raspleta. A kakav bolji oblik radikalizacije krize može postojati od rata? Zato već u jesen 1791. ova grupa poslanika - iz koje će kasnije proizaći žirondinci i najznačajnije vođe jakobinaca (sa izuzetkom samog Robespierrea) - postaje najveći zagovornik rata. Videvši u Luju univerzalnu prepreku definitivnom uklanjanju starog režima, oni u ratu protiv Austrije i Prusije prepoznaju mo­ gućnost da se sredi celokupna unutrašnjepolitička situacija (Fire, 1990: 75-76).17 U jednom govoru u Zakonodavnoj skupštini Jean 17 Z a b rin u ti razvojem d o gađ aja u F ra n c u sk o j, c a r L e o p o ld i p ru sk i kralj F rid rih V ilh e lm I I su 2 7 . a vgu sta 1 7 9 1 . o b ja v ili D e k la ra c iju iz P iln ic a. Ia k o je o v a d e ­ k lara cija b ila ob ičn a "p re tn ja p ra z n o m p u š k o m ” (p o š to su v lasti u o b e d rž a ­ v e im a le preča po sla od z a p o č in ja n ja ra ta p r o tiv fra n cu sk ih re v o lu cio n a ra ), o n a je d o b ila o gro m an o d jek u fra n cu sk o j ja v n o s ti i u z b u rk a la ratn ičke strasti.

Pierre Brissot izražava mišljenje koje već daje prve obrise naciona­ lizma i militarističkog zanosa romantičarskog republikanizma: "Rat je zapravo koristan za naciju [...] Narod koji je osvojio svoju slobodu nakon deset vekova ropstva potrebuje rat; on potrebuje rat da bi se očistio od zala despotizma, on potrebuje rat da bi prognao iz svojih nedara ljude koji bi mogli korumpirati njegovu slobodu" (cit. prema: Sydenham, 1969: 91). Rat je predstavljen ne samo kao “borba za stvar francuske nacije” nego i svih nacija Evrope (a po­ tencijalno i celog sveta), pošto bi njegov cilj trebalo da bude ništa manje nego "univerzalna sloboda”. Tako je rođena iluzija da će se, odmah čim revolucionarna francuska nacija stupi u rat, sve “armi­ je tiranije” stopiti u jednu i izazvati čitav niz ustanaka porobljenih naroda širom Evrope. Zamišljen kao detonator sveopšteg rata pro­ tiv tiranije u Evropi, rat je dobio jednu gotovo sakralnu auru, koja je zatamnila sva ona zla koja će u narednim godinama početi da se pomaljaju iz ratnog vihora: grabež za teritorije (pod izlikom uspo­ stavljanja "prirodnih granica”), raspaljivanje narodne mržnje i pro­ diranje "vojničkog duha” u građanski život. Kalkulacije sa ratnom opcijom pokazale su se poražavajućim za obe strane. Žirondinci su smatrali da će rat razdrmati poslednje ostatke monarhije i da će Luj biti stavljen pred konačnu dilemu: prikloniti se bezrezervno revolucionarima ili postati otvo­ reni kontrarevolucionar. Greška ovog načina rezonovanja bila je u tome što je u uslovima rata kralj bio kontrarevolucionar već sa­ mim tim što je kralj, tako da su već sami prvi porazi francuske voj­ ske takoreći potpisali smrtnu presudu za Luja (a odmah potom i za sve koji su ga na bilo koji način branili - uključujući tu i same žirondince). I Luj je, na drugoj strani, želeo rat, ali zato što je mi­ slio da će definitivno rasturiti klimavu revolucionarnu tvorevinu. Greška u njegovom načinu razmišljanja bila je još veća: rat je radikalizovao revoluciju i mobilisao snage upravo one "rulje” za koju je Ustav iz 1791. ostao zatvoren. Ratna psihoza koja je zahvatila Pariz u leto 1792. ubr­ zala je kraj ustavne monarhije i stavljanje Ustava van snage. Novi revolucionarni organ - Konvent18 - proizašao je iz opštih izbora

18 N a z iv "K o n v e n t’’ u z et je iz a n g lo s a k s o n sk e tra d icije , i to p rv e n stv e n o p o u g le d u na am eričk i K o n v e n t iz 17 8 7 . (F u re t i R ich et, 1 9 7 3 : 1 7 5 ) .

37

i prvi put se sastao 21. septembra 1792. da bi ukinuo monarhiju i uspostavio “republiku, jednu i nedeljivu”. Iako se tada Francuska svojim republikanskim uređenjem naizgled približila Sjedinjenim Američkim Državama, nove institucije nisu bile ni stabilne ni traj­ ne. Francuski ustav nije okončao revoluciju, kao što je to bio slu­ čaj u SAD, nego je samo produbio konflikt i bitno otežao usposta­ vljanje podele vlasti. Kada je Ustav stavljen van snage nestalo je svakog traga podele vlasti. Tada je počela borba za suverenitet iz­ među čitavog niza redovnih i vanrednih predstavnika, koja će se završiti tek padom Napoleona III 1870. i uspostavljanjem Treće republike. Iako je bilo mišljenja da je Konvent bio organ sa kon­ stitutivnom vlašću, onako kako ju je definisao Sieyes (Sydenham, 1969:126), ona bi se veoma teško mogla braniti. Jer, ako se bolje pogleda, videće se da je Konvent imao dva vanredna politička ovlašćenja: da bude ustavotvorni organ i potpuno suvereni organ vla­ sti (Furet i Richet, 1973: 175). Preuzevši na sebe ulogu suverena, Konvent je ukinuo monarhiju i sebi prisvojio pravo da tuži kralja i istovremeno mu sudi. Pri tom se uopšte nije obazirao na posto­ jeće ustavne odredbe o promeni ustava. On je počinjao sve od po­ četka, nevezan bilo kakvim pravom, obzirom ili skrupulom. Po­ slanici Konventa više nisu bili "vanredni predstavnici”, pošto su izabrani na demokratskim izborima, ali vlast koju su imali više ni­ je podlegala podeli na konstitutivnu i konstituisanu: Konvent je jednostavno postao uzurpator celokupnog suvereniteta nacije. I ma koliko se ova uzurpacija vlasti činila grubom i radikalnom, ona je bila logičan nastavak onoga što je Nacionalna skupština učinila u prethodnoj fazi (1789-1791). Jer, ako je već jedan saziv skupšti­ ne uzurpirao ustavotvornu vlast i doneo ustav, zašto je drugi saziv ne bi uzurpirao ponovo i stavio taj isti ustav van snage? Ili, zašto bi ustav jedne skupštine (Nacionalne skupštine) obavezivao dru­ gu skupštinu (Konvent)? Čemu uopšte razlika između konstitu­ tivne i konstituisane vlasti? Naposletku, zašto bi jedna skupština uopšte morala da donosi ustav, ako raspolaže sa "jednom i nedeIjivom” suverenom vlašću? Njen legitimitet potiče iz demokrat­ skih izbora. Zar to nije dovoljno da joj se dopusti da jednostavno vlada onako kako nađe za shodno? Nije li sam fakt izbora dovoljan da joj prizna primat u tumačenju "opšte volje” nacije? Ako je od­

38

govor potvrdan, ne znači li to da svako ustavno ograničenje posta­ je izlišno, ili čak opasno —posebno kada se uzme u obzir da je u leto 1792. već započeo rat protiv sila reakcije? Dolaze li zaista demokratija i ustavna država u sukob? Da li je demokratska ustavna država contradictio in adjecto? To su sve pitanja sa kojima će posla­ nici Konventa morati da se suoče u drugoj fazi Francuske revolu­ cije 1792-1794.

5. Suđenje Luju XVI i njegova egzekucija Iz prethodnih izlaganja mogli smo da vidimo da je Sieyesovu iz­ vornu teoriju reprezentacije vrlo brzo pregazio tok Francuske re­ volucije. Kako je revolucija u 1792. počela da se radikalizuje i svo­ ju sudbinu vezuje za ishod rata protiv Prusa, "jezik opšte volje” je sve više potiskivao "jezik reprezentacije”, da bi na kraju doveo do propasti Ustava i otpočinjanja Terora (Baker, 1989: 321). Tada re­ volucija počinje da manifestuje logiku Rousseauove romantičarsko-republikanske teorije. I zaista, između 1792. i 1795. dolazi do velikog uspona Rousseauovog učenja o "opštoj volji”, koja se razlikuje kako od vo­ lje svih, tako i od volje bilo koje emprijski odredive grupe (Gaxotte, 1970:70). Sam Rousseau postaje svetac revolucije, dok njegov Dru­ štveni ugovor prerasta u pravi revolucionarni katehizam. I dok je iz­ među 1762. i 1789. ova knjiga štampana samo u tri izdanja, izme­ đu 1789. i 1798. ona doživljava čak 32 izdanja. Međutim, kako is­ pravno primećuje M. J. Sydenham, aktuelnost Društvenog ugovora bi­ la je posledica a ne uzrok pada starog režima (Sydenham, 1969:33). Rousseau nije inspirator Francuske revolucije, on je njeno pribežište u trenutku kada je stari režim već ustavno uklonjen, a da ustav­ na država nije uspela da uhvati korena. Glavne snage kroz koje Rousseauova teorija doživaljava promociju jesu sankiloti i jakobinci. Sankiloti predstavlja­ ju vrlo heterogenu socijalnu grupu (sastavljenu prvenstveno od sitnih samostalnih zanatlija, trgovaca i posloprimaca), koja se politički profilira - prvenstveno u Parizu - kroz "ulične” suko­ be sa snagama starog režima i koja u svom "programu” kombinuje rusoističke reminiscencije sa spontanim egalitarističkim zahtevima (Furet i Richet, 1973: 212; Hobsbawm, 1987: 69-70).

39

Ipak, glavni pokretači sankilota su ekonomski. Još od 1788, ka­ da je izbila žestoka ekonomska kriza, izazvana nestašicom i vr­ toglavim skokom cena žita, niži slojevi francuskog društva po­ čeli su da zahtevaju državnu intervenciju sa ciljem da se cene maksimiraju i obezbedi dovoljna količina hleba za svakog.19 Ka­ da je revolucija započela, sankilotski zahtevi počeli su se menjati, u skladu sa idejama koje je počeo da širi Treći stalež, ali nika­ da nisu gubile vezu sa osnovnim egalitarističkim polazištima. Političke ideje (od liberalnih do demokratskih) vođa revolucije (koji su se regrutovali iz redova Trećeg staleža) pokretale su sankilote na akciju, ali je njihov primarni i uvek iznova aktuelizovani motiv bio obilno opskrbljavanje jeftinim životnim namirnica­ ma.20 Sankilotski gnev je u početku išao na ruku Trećem stale­ žu, koji je iz političkih razloga rušio ancien régime (Rudé, 1961: 259-270), ali je kasnije, sa (privremenom) konsolidacijom re­ volucije, počeo da predstavlja smetnju. Sledeći logiku revolucio­ narnih zbivanja, u proleće 1791. pojavila su se prva radnička udruženja, koja su počela da promovišu legitimne interese svo­ jih članova. Iako je to bila idealna prilika da se zahtevi nižih slo­ jeva francuskog društva kanališu prema institucijama (buduće) ustavne države i time uključe u legitimnu borbu interesa, Zako­ nodavna skupština je reagovala represivnim Le Chapeliereovim zakonom od 14. juna 1791, kojim je praktično suspendovala pra­ vo udruživanja i štrajka. Kalfe i radnici su izloženi na milost i nemilost svojim majstorima i poslodavcima (Soboul, 1966: 148), što je u opštoj euforiji pomeranja granica slobode moralo kod njih izazvati jako ogorčenje i revolt. Obespravljenost i ne­ mogućnost participiranja u ustavnoj državi tako su samo dodat­ no ozlojedili niže društvene slojeve, posebno one u Parizu, i usmerili ih u još militantnije sankilotske grupacije. A kada se pr­ 19 U to v re m e je n ikla i legen d a o "p a k tu g la d i” , p re m a k o joj su čak sa m N ec k er i m lin a ri ta jn o sarađ ivali k a k o b i što v iš e p o d ig li cen e ž itu ( S o b o u l, 1 9 6 6 :

39). 2 0 P o A lb e rtu S o b o u lu , u s a n k ilo ts k im r e d o v im a d e sili su se prvi n a g o v e šta ji s u p s ta n c ija ln e prom en e u sh v a ta n ju p ra v a n a s a m o o d rž a n je : n a su p ro t s v o ji­ n i, k a o p riro d n o m pravu ko je o m o g u ć u je o p s ta n a k svih vlasnika, p o d ig n u t je z a h te v z a izjedn ačavan jem p o se d a , k o ji b i o m o g u ć io o p sta n a k sv ih ljudi ( S o ­ b o u l, 1 9 6 8 : 6 0 i dalje).

40

vobitni program stvaranja ustavne države rastvorio u ratnoj po­ litici Zakonodavne skupštine i kada je rat počeo da raspiruje ekonomsku krizu, sankilotski “program” je postao veoma bitan samostalni politički faktor. Jakobinci, na drugoj strani, takođe postaju profilisana politička grupacija u vihoru rata. Pre toga, oni su takođe odani idealu ustavne države i sarađuju na njegovoj realizaciji. Tako je Robespierre, u momentu kada je Ustav iz 1791. stupio na snagu, konstatovao: “Revolucija je okončana” (cit. prema: Palmer, 1959: 502). Odanost tom istom Ustavu Robespierre je pokazivao i to­ kom iduće godine, kada je pokrenuo novine koje su se zvale Z a ­ štitnik Ustava. Međutim, kada je ratom lansiran poklič "Otadžbi­ na je u opasnosti” jakobinci su bili prvi koji su zaboravili na Ustav i počeli da se okreću Rousseauovom teorijskom nasleđu. Oni su izašli u susret zahtevima sankilota, jer su i sami zagova­ rali društvo malih posednika, u kojem svojina neće biti ukinuta, nego samo kontrolisana i ujednačavana (Soboul, 1968: 60 i da­ lje). Ono u čemu su se stapali jakobinski i sankilotski zahtevi bi­ la je jedna snažna distributivna instanca — država.21 Ipak, jakobinci su neuporedivo više od sankilota težili snažnoj državi koja će moći da vodi rat protiv ne samo spoljašnjeg nego i unu­ trašnjeg neprijatelja. Romantičarski republikanizam je stajao u pozadini entuzijazma koji je 1792. zahvatio jakobince i koji ih je pokrenuo u krstaški rat protiv Prusa, kralja, izdajnika, pa na kra­ ju krajeva i protiv svakog "samoživog” čoveka, koji ostaje imun na očajnički vapaj nacije. U tim okolnostima počela je da deluje Rousseauova dijalektika načela (nacionalnog) samoodržanja i (individualne) solidarnosti. Ona je pokrenula tzv. “drugu revo­ luciju” od 10. avgusta 1792, koja se direktno usmerava protiv ustavne države (Kriele, 1988: 232, 260 i 282) i koja omogućava početak postepene obnove ancien regimea u domenu odnosa osa­ mostaljene državne vlasti prema atomizovanim pojedincima 2 1 T o će u p ra v o biti p e rsp e k tiv a F ra n c u sk e za vrem e v la d a v in e jak o b in a ca : d irig o v a n a p rivred a u ve d en a je 2 9 . s e p te m b ra 17 9 3 , d o n o še n je m Z a k o n a o o p šte m m a k sim u m u , k o jim su m a k sim ira n e cen e ž iv o tn ih n am irn ic a i zara d e: “ O g ro m n e su b ile te šk o ć e p rilik o m p ro v o đ e n ja z a k o n a ; o d re đ iv a n je o p će g m a k sim u m a z ah tjev a lo je jo š v iš e o štrin e , jaču c e n tra liz a ciju ; p ro u z ro k o v a lo je o d lu č n o u vo đ e n je terora i d ik ta tu re " (S o b o u l, 1 9 6 6 : 2 6 1 ) .

41

(Furet, 1998: 81-82).22 Ali, paradoksalno, snage obnove ancien regimea nisu kralj i rojalističke snage, već upravo jakobinci i sankiloti. Oni u ime "opšte volje” ruše sve institucije i princip pred­ stavljanja srozavaju na "stvar ubeđenja” onoga ko ima jaču silu. Borba između Konventa, klubova, sekcija, spontanih sankilotskih masa itd., koja se vodi u ime "istinskog” zastupanja "opšte volje", prerasta u pravu borbu za opstanak. Aktuelne alternative u političkom životu postaju —trijumf i giljotina. To je nemilosrdni purgatorijum u kojem nestaju sve ranije stečene tekovine ustavne države i koji otvara put prvo Napoleonu, a zatim i Luju XVIII. Najzanimljivije u celom ovom obratu ka starom reži­ mu, koji započinje "drugom revolucijom” od 10. avgusta 1792, je­ ste otvaranje puta za radikalan obračun sa kraljem i "poslednjim ostacima” tog istog starog režima. Iako retorika svrgavanja mo­ narhije otpočinje već poznatom pričom o otporu tiraniji, razvoj događaja će pokazati da je u pitanju bio početak razračunavanja sa postojećim političkim institucijama i raščišćavanja svih posredujućih grupa između vlasti (gde god da se nalazila) i pojedinaca. Zirondinci naslućuju nešto od ove logike i zato se stavljaju u odbranu kralja - upravo kao nosioca jedne ustavne vlasti - ali više ne mogu da kontrolišu razvoj događaja. Rat, beda, nesigurnost i ko­ lektivna paranoja polagano vode Francusku u Teror, ili —što je si2 2 S t a ro re ž im s k a d ržava, k o ja je u p re d re v o lu c io n a rn o m p e rio d u sv e v iš e jačala u o d n o s u n a staleže i k o rp o ra cije, s a re v o lu c ijo m je, p a ra d o k sa ln o , sa m o d o ­ b ila na sn a z i. U n iš tiv š i s ta ro re ž im s k e g ru p e , revo lu c ija je - u im e “ n acije, jed n e i n e d e ljiv e ’’ - zap ra vo p o k re n u la u b rz a n i p ro ce s a to m iz o v a n ja in d iv i­ d u a p re d sve jačo m v lašću . P ro b le m a tič n o st p o lo ž a ja p o jed in c a p re m a v la sti p o k a z u je i sam a D e k la ra cija p ra va čo v e k a i g ra đ a n in a o d 2 6 . a v g u sta 1 7 8 9 . (k o ja je k a sn ije bez izm en a i d o p u n a sta v lje n a n a p o če ta k U sta v a iz 1 7 9 1 ) . Ia ­ ko n jen n az iv su g eriše razlik u iz m e đ u p ra v a čo ve k a (k o ja p o tič u jo š iz " p r i ­ ro d n o g s ta n ja ” ) i prava g ra đ a n in a (k o ja n a s ta ju iz ž iv o ta u d rž a v i), te k st ne sad rž i ni n ago veštaj te o rijsk o g o b ra z lo ž e n ja ra zlik e , o d n o sn o p re la sk a iz č o ­ v e k a (tj. "p riro d n o g s ta n ja ” ) u g ra đ a n in a (tj. "d ru štv e n o s ta n je "). U m e sto to g a , te k s t D eklaracije s u g e riše da je čo v e k b e z o sta tn o u to p lje n u g ra đ an in a, d a se ra đ a u "n a ciji" (k o ja p o sto ji i u " p rir o d n o m s ta n ju ” i u d rž a v i) i d a n e ­ m a d ru g o g izb ora n ego da d eli n jen u k o le k tiv n u s u d b in u . Z a to n ije n im a lo ču d n o što će "d ru g a rev o lu cija ” iz 1 7 9 2 . ta k o la k o o tp isa ti sva prava p o m en u ta u D e k la ra ciji i žrtvovati ih na o lta ru “ o ta d ž b in e u o p a s n o s t i” . S a m im tim b iće o tvo ren a vrata za sv ak u a u to rita rn u v la s t k o ja će biti d o v o ljn o u m e šn a d a se političk i o k o risti ra tn o m (n e )sre ć o m .

42

nonim za ovu reč —"prirodno stanje”, odakle će se vrlo brzo začu­ ti vapaj za “snažnom rukom” koja će biti u stanju da garantuje “red i poredak”. Ključni događaji za ovaj preokret u toku Francuske re­ volucije zbili su se nakon što je 15. jula sva vojska otišla na front i prepustila Pariz "naoružanom narodu”. Permanentno huškana od jakobinskih vođa, pariška opština je 3. avgusta naložila svrgavanje Luja i dala rok da se to učini do 10. avgusta. Na dan isteka roka pa­ riška opština je oformila dobrovoljačku vojsku i započela sa hap­ šenjem i ubijanjem Lujevih oficira, da bi zatim krenula i na sam dvor. Videvši šta se sprema, Luj je odmah napustio dvor i pobegao u zgradu Zakonodavne skupštine da bi od poslanika zatražio pomoć u zauzdavanju pariške opštine. Za to vreme, dobrovoljačka vojska, koja je brojala 7.000 ljudi, protumačila je Lujev odlazak kao predaju i spremala se za ulazak u dvor. Međutim, pred dvo­ rom se još uvek nalazilo 600 švajcarskih plaćenika, koji su imali naredbu da do daljnjeg brane svoj položaj. Prvi nalet dobrovoljač­ ke vojske na dobro postavljene, uvežbane i disciplinovane Svajcarce završio se pravim masakrom napadača, koji su se povukli gla­ vom bez obzira. Čim je dobio vesti o ovom okršaju, Luj je odmah iz Zakonodavne skupštine poslao zapovest švajcarskim plaćenici­ ma da obustave vatru i povuku se iz dvora. I upravo kada su Svajcarci napustili borbenu formaciju i postrojili se za povlačenje, do­ brovoljačka vojska je preduzela drugi napad. Iznenađeni i nespo­ sobni da pruže otpor, Švajcarci su postali laka žrtva gnevnih do­ brovoljaca. Ubrzo su dvor i njegova okolina postali poprište masa­ kra nad Švajcarcima i iživljavanja nad njihovim mrtvim telima. Istog dana pariška opština je objavila svoju pobedu i proglasila Luja svojim zarobljenikom. Zanimljivo je da su se istovremeno sa radikalizacijom situacije u Parizu počele nizati pobede Prusa nad francuskom revo­ lucionarnom vojskom. U Pariz je 1. septembra stigao manifest o pruskim ratnim ciljevima, među kojima je bilo i razaranje grada. Idućeg dana pao je Verdun, poslednji utvrđeni grad pre Pariza. Pra­ si su se nalazili 140 kilometara od Pariza i izgledali su nezadrživo. Pariz je zahvatio paničan strah, a pražnjenje tenzije se manifestovalo terorom nad bespomoćnim žrtvama zatvorenim po pariškim zatvorima (među kojima su tek manji broj činili stranci). Tako je

43

došlo do pogroma ‘‘pete kolone”. Između 2. i 7. septembra strada­ lo je oko 1.300 zatvorenika, među kojima je bilo mnogo žena i dece. “Revolucionarna pravda” bila je na delu i nije znala za milost. Uzburkane strasti tražile su svoje žrtve i prvo su ih našle u onima koji su bili najnezaštićeniji i najekonomičniji za masakre. Kasnije će "revolucionarna pravda” morati da zaseca sve dublje u samo francusko društvo i da se odrekne praktično svih kriterijuma23 ka­ ko bi hranila zahuktalu spiralu nasilja. Taj period Francuske revo­ lucije poznat je pod nazivom Veliki teror ili, jednostavno, Teror. Jedno od spornih pitanja u istoriji Francuske revoluci­ je jeste odnos Terora i pogubljenja Luja. Po jednom od svakako najvećih autoriteta u savremenoj francuskoj istorijskoj nauci Fran