Albert Pajk Prva 3 Stepena Sa Biografijom PDF

 

 

Albert Pajk

MORAL I DOGMA

OVO JE NEREDIGOVANI I NELEKTORISAN TEKST. TEKST JE SAMO ZA BRR LOŽE VUK KARADŽIĆ 

6006

 

 

Naslov originala: MORALS AND DOGMA OF THE ANCIENT AND ACCEPTED SCOTTISH RITE Albert Pike, First edition 1871

Copyrights © 2009 by -SUPREME COUNCIL OF THE THIRTY-THIRD DEGREE, SOUTHERN JURISDICTION OF THE UNITED STATES   SRBIJE  - DREVNI PRIHVAĆENI PRIHVAĆENI ŠKOTSKI OBRED SRBIJE  All rights reserved.

Jovanović 1° LVK Priredio i preveo: preveo: Br. Vojis Vojislav lav (Jovana (Jovana)) Jovanović 1° Recenzija: Brr. Lektor: Br.

ISBN- - - - - -

Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnožavati, preštampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora, prevodioca ili izdavača, niti može biti na bilo koji drugi način ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnožavana bez odobrenja izdavača. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadržava ju autor, prevodilac i izdavač izdavač   po odredbama Zakona o autorskim pravima.

 

 

MORAL I DOGMA

LOŽA SAVRŠENSTVA 

 

 

Albert Pajk, Moral i dogma: SADRŽAJ  

SADRŽAJ  Strana PREDGOVOR VELIKOG MAJSTORA ....................................... ............................................................. ........................... ..... 2  PREDGOVOR AUTORA PREVODIOCA .......................................... .................... ............................................. ....................................... ................. 6 3   PREDGOVOR ............................................. ...................... .............................................. ............................................. ....................... I UČENIK ............................................. ................................................................... ............................................ ............................................. ............................ ..... 9  I UČENIK ...................... ............................................. ............................................. ............................................ ............................................. ............................ ..... 9  II POMOĆNIK ............................................ .................................................................. ............................................ ......................................... ................... 28  III MAJSTOR ......................................... ............................................................... ............................................. ............................................. ...................... 63  IV TAJNI MAJSTOR................................. MAJSTOR.................................ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. V SAVRŠENI MAJSTOR .......................... ..........................ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. VI INTIMNI SEKRETAR ......................... .........................ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. VII PREVO I SUDIJA................................ SUDIJA................................ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. VIII INTENDANT ZGRADE ....................ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. IX IZABRANIK DEVETORICE ..............ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. X SLAVNI IZABRANIK PETNAESTORICEERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XI UZVIŠENI IZABRANI VITEZ ...........ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XII VELIKI MAJSTOR ARHITEKTA ...ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XIII KRALJEVSKI SVOD SOLOMONAERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XIV VELIKI IZABRANIK........................ ........................ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XV VITEZ ISTOKA ILI MAČA ..............ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XVI PRINC JERUSALIMA .....................ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XVII VITEZ ISTOKA I ZAPADA ...........ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XVIII SUVERENI PRINC RUŽINOG KRSTAERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XIX VELIKI SVEŠTENIK ........................ ........................ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XX ČASNI VELIKI MAJSTOR SV IH LOŽAERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XXI NOAHIT, PRUSKI VITEZ ...............ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XXII VITEZ KRALJEVSKE SEKIRE .... ....ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XXIII ŠEF TABERNAKULA....................ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XXIV PRINC TABERNAKULA............... TABERNAKULA...............ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XXV VITEZ MESINGANE ZMIJE ......... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. OSTRUKI ŠKOT ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XXVI PRINC MILOSTI, TR OSTRUKI XXVII SUVERENI ZAPOVEDNIK HRAMAERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XXVIII VITEZ SUNCA, POSVEĆENI PRINCERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XXIX ŠKOTSKI VITEZ SVETOG ANDRIJE, VELIK I ŠKOTERROR! BOOKMARK  NOT DEFINED. XXX VITEZ KADOŠ ...................... ................................. ...........ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. PRINC CRNOG I BELOG ORLA............ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. XXXI VELIKI INSTRUKTOR INKVIZITOR ERROR! XXXII SVETLI PRINC KRALJEVSKE TAJNE ...... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. BIOGRAFIJA I DETALJI ........................................... .................................................................. .......................................... ................... 103  ) IZ ŽIVOTA I RADA ALBERTA PAJKA ..................... ............................................ ....................................... ................ 103  HRONOLOŠKI PRIKAZ VAŽNIH DOGAĐAJA U ŽIVOTU A.PAJKA........ 122  ........................................ 123  DUŽNOSTI, UNAPREĐENJA I ZVANJA A. PAJKA........................................ 1

 

 

Albert Pajk, Moral i dogma: SADRŽAJ  

2

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: Predgovor VELIKOG MAJSTORA

PREDGOVOR VELIKOG MAJSTORA

-VM ŠKOTSKOG OBREDA SRBIJE DS 33 ° 

3

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: PREDGOVOR PREVODIOCA

PREDGOVOR PREVODIOCA

Knjiga „Moral i Dogma‚ predstavlja prvi jedinstven prvi  jedinstven i celovit tekst o Bratstvu Slobodnih Zidara. Ovo sveta , koje i delo je dugo vremena tretirano kao Biblija Bratstva, koja se čitala i proučavala širom sveta , danas ima aktuelnost i svežinu za Bratstvo. U njoj je izloženo gotovo sve što Inicirani ne samo   da treba da znaju već i da uvažavaju. Delo je od trajne važnosti za Bratstvo, jer se Masonerija ne menja u svojoj plemenitoj suštini, ciljevima i svojim osnovnim postavkama. Ona je okrenuta čoveku i nebu, sveta.  prirodi i nastanku sveta. Masonerija je takva od samog samog početka sveta.  Sa sigurnošću se može reći da  je ovo delo od istorijske važnosti za uspostavljanje i stabilizaciju Škotskog obreda u svetu, jer je njime izvršena konsolidacija i unifikacija stepena, potvrđena potvrđena pravila  pravila i Ono  je trasiralo put svim narednim rituali, i preko jednog veka bila je osnovno štivo za Škotski Obred. Ono je piscima i razvoju Škotskog O breda O breda u svetu i svim dolinama sveta. Knjiga je bila, tokom dugog ni niza za godina obavezna literatura u Škotskom obredu obre du na višim stepenima ali ne postoji ni jedan jeda n razlog da se i ne proučava  proučava ona ne čitazidarstva   unikom kolonama Slobodnog Zidarstva. Zidarstva. Ona se može nazvati i čitankom Slobodnog ili udžbenikom udžbe Masonerije. Brzopleto čitanje ove knjige , knjige , koja sasvim sigurno nije namenjena profanima - mada, zašto da ne - mi nemamo potrebu da je krijemo, može dovesti do pogrešnih tumačenja i razumevanja. Od prve do poslednje strane ona je kao živo tkivo –  –  dinamična priča u kontinuitetu, pisana sa ogromnom energijom i nesvakidašnjim znanjem. Ne treba očekivati da se sve lako i brzo  razume i da će se u njoj naći svi eksplicitni i konačni odgovori. Ona nije pisana da bi dala takve, ili ikakve, odgovore. Njena sadržina je prekrivena najveštijim masonskim tehnikama, za koje se čini da ih je upravo autor knjige uzdigao do savršenstva, a simboli i alegorije su prekriveni slojevima kao u egipatskom simbolu đim ka jezgru. glavice luka, sa velikim brojem slojeva, debelim na početku i sve tvr tvrđ Postavlja se pitanje, da li je Pajk transparentan u izlaganju? Eksplicitno, Da, svuda u objašnjenjima, istorijskom i filosofskom kontekstu, ali zaključci nisu -  jer ih najčešće u tekstu nema. Zaključak je  , čitaocu da ga kome o n donese on sammoguće za sebe. i Pajk pprema rema ostavljen, uopredeljenju, skladu sa masonskom praksom i tradicijom , tradicijom i razmišljanju, razmišlj  je ono moguće. njegovom ličnom razumevanju ličnom anju, onom je inteligentan mistik. Potrebno je dosta koncentracije i duboke analitike da bi se do šlo do suština , mada ni tada ne možemo biti sigurni da nam je optika oslobođena izmaglice. Jer, kada bi bilo supr otno, ova knjiga bi bila knjiga konačnih odgovora, a samim tim i negiranje njenog autora i Slobodnog zidarstva, koje bi stalo u vremenu jer bi imalo sve svoje odgovore. Dalji rad i gradnja bili bi nep otrebni. Naš večni rad na putu Znanja Z nanja i Svetlosti se mora nastaviti, dok je vremena. Zato, tražimo i naći  naći ćemo< Pokušaj da se Pajk kategorizuje je veoma nezahvalan, ustvrditi da on pripada „autentičnoj‚ ili „romantičnoj‚ školi, već sigurno ima najlepše osobine obeju.  obeju.   Reći za njega da je istoričar, filosof, teozof, sociolog, astronom, antropolog, poliglota, pravnik, advokat, moralista, general, pisac, pesnik, novinar ili prevodilac, navodi nas na sigurnu grešku, jer on je možda sve to, u jednom. Ono što on sigurno jeste, a to je utisak koji se nameće tek nakon  nakon   pročitane poslednje strane, uz uzdah, i uz sve rizike donošenja donošenja   sopstvene definicije i zaključka o pročitanom, da je on moćan   analitičar istorije duhovnosti i morala i najdublji poznavalac Masonerije . Čini se da se da su njemu naučne discipline društvene 4

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: PREDGOVOR PREVODIOCA

nauke , uz bogato i dugo životno iskustvo  iskustvo  kao i njegov impoznantan staž u sfere samo pomoćne nauke , ko ja je sadržana u Slobodnom Zidarstvu. Masoneriji, koje mu služe za objašnjenje osnovne niti koja Teologija, kosmogonije, misterije, religija, filosofija, simboli i moral su osnovni instrumenti koje on obrće, u svim glavama ili stepenima, na razne načine i sagledava iz raznih uglova različite pojave i događaje, pri čemu su njemu Moral, Znanje, Svetlost Svetlost i Dobro , Dobro , konačan filter za usmeravanje i sud. On  jasno iskazuje ljubav prema svim religijama od Prvih Dana, od najranijih misterija do savremenih religija, poštuje ih i pun je entuzijazma za svaku, jer traži u svakoj Dobro   i njihov doprinos, što ponajviše govori o Slobodnom zidarstvu i njegovoj ličnoj orijentaciji i duhovnosti. Ni jedan oblik duhovnosti on ne ruži niti ga smatra inferiornim, naprotiv, napro tiv, govori o njima nadahnuto, dok je izuzetno vatren samo prema ateizmu i tvrdi da je svaka duhovnost bolja od ateizma. pravičnosti, istine, slobode, socijalne politike i On je veoma veoma žestok kritičar po pitanjima pravde i pravičnosti, države. Prikazao se kao vatren kritičar korupcije i prava, demokratije, morala i politike, posebno države. posebno takvih politika i političara. Dok se čitaju stavovi sa ovim temama gotovo da se oseća krešendo tenzije krešendo pokreće svojim  tenzije koja uzburkava krv koju on pokreće  svojim izlaganjem. Pajk se jasno prikazao kao čovek vrlina i onaj koji utire put i pokazuje pravac. Svojim širokim i argumentovanim pristupom, dao  je Slobodnom Zidarstvu, Kraljevskoj Umetnosti, status nauke, sa sopstvenom filosofijom, logikom, istorijom, simbolizmom i alegorijama, ili je možda bolje reči, da je svojom pisanjem uspostavio gabarite i visoko podigao lestvicu. rađen. Zaista je obimno, Delo je objavljeno 1871. godine dakle, pre 139 godina, i po njemu je pre vod rađen. Zaista što je što  je mnoge tokom prošlog i ovog veka odbilo da ga pročitaju do kraja. Samo strpljivi, uporni i že dni, su istrajavali. S pravom se može reći da je Pajkov pristup uzvišen, duboko duhovan, duhov an, filosofski i da snažno odskače od knjiga i materijalističkog pristupa koji danas imamo u našim životima i u medijima, koji nas uče kako da mislimo, osećamo i govorimo. Ovakva obimnost dela nije hendikep, već prava vrednost za najstarije Bratstvo na svetu jer je to prvi, duboko fundiran tekst o nastanku i širokoj sadržini masonerije, masonerije, što je pre prednost. Pri tome, obimnost nije ugrozila sadržaj kvaliteta u njoj. Budimo precizniji, ni jedno delo o Kraljevskoj Umetnosti do danas nije u toj meri, ni tako suptilno ni duboko, obuhvatilo sve oblasti i teme Bratstva. Tek u poslednjim decenijama prošlog veka ili prošlog milenijuma, ono je polako počelo da se zamenjuje jednim skraćenim izdanjem, iz praktičnih razloga!  razloga!  Knjiga Moral i dogma je dugo bila osnovni izvor za rad Škotskog O breda. Bio bi loš zaključak shvatiti obred jer su u njoj obrađena i tri stepena Plave Masonerije, koja su da se ona odnosi samo na Škotski obred jer osnov cele piramide Masonerije. Stoga, Moral i Dogma jeste delo koje svim Masonima ukazuje na pravi put. Oni koji su tek pristupili ili su već u Bratstvu, sada imaju priliku pril iku da na maternjem jeziku, na jednom mestu, pročitaju sve što je toliko karakteristično i važno za Bratstvo i da vremenom, kroz svoj stalan rad i gradnju, shvate i prepoznaju detalje i celinu koje Masonerija sadrži. U njenom sadržaju, za radoznale umove i ljude široke kulture i obrazovanja, ima jako puno vrednih i korisnih stvari o samom Redu, poreklu, nastanku, istoriji, sadržini i suštini, a za one agresivne, koji su željni „instant‚  „instant‚  znanja, sam Pajk navodi da su tajne Masonerije tajne za sva vremena tako da ni čitanjem   i profani čitalac pažljivog i analitički moćnog uma ne može da pronikne u njih samo čitanjem  analizom. Jer, po svojoj prirodi Masonerija je kompleksna, sastavljena je iz izvanredno bogate i duge sopstvene istorije, Filosofije, Istorije, Mitologije, Astronomije, Matematike-Geometrije, Hemije i drugih naučnih disciplina, obavijena je simbolima i alegorijama, koji su i njeni osnovni instrumenti zaštite. Ovim kapitalnim delom A. Pajk je potvrdio ime Kraljevske Umetnosti. sonerije ovo delo je poslužilo kao osnova za napade na Slobod no Mnogim neprijateljima Ma Masonerije 5

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: PREDGOVOR PREVODIOCA

Zidarstvo. Pažljiv i studiozan um se može značajno približiti masonskim suštinama i oblastima, pogotovo ako je vešt i sposoban u tumačenju alegorija, ali svako , svako , kad pročita ceo tekst , , sasvim sigurno ne može naći ništa od onoga za  za   šta su davane optužbe a masonerija razapinjana na krst u javnosti sa optuž bama optuž  bama za satanizam i obožavanje Lucifera kao i brojne druge produkte mašte i netrpeljivosti. U neprijateljstvu, zavisti i mržnji , , lako je naći razlog i povod. Na kraju, samo nekoliko tehničkih napomena radi lakšeg čitanja. U prvom izdanju Morala i dogme, A. Pajk ima samo tri fusnote, koje su jasno, boldovano, obeležene u ovom tekstu. Sve ostale fusnote su dopunska objašnjenja prevodioca, uzeta iz referentnih izvora – ili najboljih do kojih je on mogao doći,  doći,   zarad lakšeg čitanja i razumevanja ili je barem kod njega postojala dobra namera da se dodatno deo knjige, koji je kasnije izdat od strane Pajkovih saradnika i prijatelja, pomogne u gradnji. Prateći deo knjige, nije njen sastavni deo, već Dodatni deo, i zbog obimnosti nije preveden i objedinjen sa knjigom. Sve vinjete u ovom prevodu preuzete su iz originalnog dela, dok je samo par njih pozajmljeno. Zatim, A. Pajk koristi izuzetno široku lepezu imena, imena, geografskih lokacija i pojmova brojnih kultura Starog veka koje je jako teško, a katkad nemoguće, preneti na drugačiji način osim u originalu. Takve reči su obeležene italikom i diakritikama. Ostala imena su preneta u skladu sa njihovom upotrebom u stranim jezicima. Izuzeci od ovoga, kad ih je bilo, su dati u napomenama, fusnotama ili u svom originalu u tekstu. U cilju tačnosti stranih imena i pojmova korišćen je „Rečnik Grčke i Rimske Mitologije‚, Dragoslava Srejovića i Aleksandarine Ceremanović-Kuzman Ceremanović-Kuzmanović, ović, koji je najbolji koji imamo ali koji nije ni izbliza mogao da zadovolji potrebu, kao i neki drugi referentni izvori. Tamo, gde to nije bilo moguće, preneti su originali, onako kako ih je autor navodio. Konačno, mnoge pojmove je Pajk pisao sa početnim velikim slovom, što jeste uobičajeno u engleskom slovom . Prevodilac i recenzenti  jeziku, ali neke je, van pravila, takođe pisao velikim i velikim prvim slovom. uvažili naglašava  ili da tome pridaje poseban su uvaž ili ovaj njegov manir, shvatajući shvat ajući da autor posebno nešto naglašava ili značaj. Na samom kraju, za sve greške u prevodu, bilo koje vrste, ja j a znam koliko i vi, ko je za to kriv. Pajk s pravom kaže na 28 strani: „Ljudi čine svoje prevode brzo, naglo, netačno, sa puno grešaka, propusta i pogrešno tumače‚.  Zato molim za tolerantnost i razumevanje razume vanje i pomoć u ispravljanju svih greška od sve Braće koje žeđ i želja povuku da knjigu pročitaju u celosti, s  s   obećanjem obećanjem   se da ih u neće biti. narednom izdanju neće  biti. j e boigrafija Alberta Pajka. I na samom kraju, iz različitih razli čitih izvora i isto tiliko autora, sačinjena i dodata je Osnovni motiv za ovakav pristup je j e bio da se iznese što više detalja iz života ovog velikana Kraljevske umetnosti.

Vojislav J. Jovanović 

6

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: PREDGOVOR AUTORA

PREDGOVOR AUTORA 

Ovaj rad je napravljen pod nadzorom Vrhovnog saveta Trideset Trećeg Stepena  Južne Jurisdikcije SAD, od strane Velikog Komandera i sada se objavljuje prema njegovim uputstvima. On sadrži Predavanja o Drevnom i Prihvaćenom Škotskom Obredu sa posebnim ciljem da se čita ju i proučavaju Rituali i Stepenovi od strane Braće u ovoj Jurisdikciji. Očekujemo i nadamo se da će svako imati svoj primerak i da će se upoznati sa njim; u tom cilju, kako se troškovi odnose isključivo na štampanje i povezivanje knjige, ona će se isporučivati po umerenoj ceni. Niti jedan  pojedinac neće imati novčanu naknadu od nje, osim agenti prodaje. Knjiga je zaštićena, da bi se sprečilo njeno preštampavanje bilo gde, a zaštita, kao i za one koje se odnose na sve druge radove za Vrhovni Savet, je preneta Poverenicima tog Tela. Bez obzira koliki će se profit ostvari od nje, on će biti dat u dobrotvorne   svrhe. Braća Obreda u SAD i Kanadi će imati mogućnost da je kupe a ona nije zabranjena drugim Masonima; ali za njih ona nije obavezna. U pripremi ovog rada, Veliki Komander je bio podjednako autor i kompilator jer je preuzeo gotovo polovinu njenog sadržaja iz radova najboljih pisaca i filosofa ili najubedljivijih mislilaca. Možda bi bilo bolje i prihvatljivije, da je preuzimao više - a

pisao kraće. Ipak, možda je polovina teksta njegova i, ugrađujući  u njega misli i reči drugih, on je stalno menjao, dodavao i često mešao u istoj rečenici svoje reči sa njihovima. Kako knjiga nije namenjena celom svetu, on je imao slobodu da napravi, iz raspoloživih izvora, Sažet Pregled Rituala Morala i Dogme, da preuredi tekst, promeni i doda reči i fraze, kombinuje ih sa svojim i koristi ih kao da su njegove , da bi radio s njima onako kako mu najbolje odgovara, da se pomogne njima kako bi celina bila što vrednija za predviđeni cilj. On tvrdi, stoga, da je mala zasluga njegovog autorstva i nije nameravao da se razlikuj e njegovo od onoga što je uzeo iz drugih izvora, pri čemu je u potpunosti spreman da svaki deo knjige, za uzvrat, može biti smatran kao pozajmljen od starijih boljih pisaca.

7

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: PREDGOVOR AUTORA

Pouke ovog Teksta nisu pričesne, sve dok se ne odnose na oblast Moralnosti u domenima Misli i Istine. Drevni i Prihvaćeni Škotski Obred koristi reč „Dogma‚ u njenom istinskom značenju doktrine  ili učenja;  i nije dogmatska  u lošem smislu ili značenju. Svako je u potpunosti slobodan da odbaci i ne složi se sa bilo čime iznetim u njoj a što mu se čini da je neistina ili nije dobro. Od svakoga se traži da odmeri ono o čemu ona uči i dâ o njoj pošten sud, bez predrasuda. Naravno, drevne teozofske i filosofske unete Intelektualci kao deo doktrine   Obreda ali, s obzirom da je važno korisno znteorije ati šta nisu su Drevni mislili o tim ;temama i stoga što ništa takoi konačno ne potvrđuje veliku razliku između naše humane i životinjske prirode, kao što je sposobnost ljudske misli da stvori takve teorije u odnosu na sebe i Božanstvo. U vezi sa ovim mišljenjima, možemo reći, rečima obrazovanog Kanoniste, Ludovika Gomeza:

„Opiniones secundum varietatem temporum sanescant et intermoriantur, aliaeque diversae vel prioribus contrariae renascantur et deinde pubescant‚.  Albert Pajk

8

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: NAZIVI STEPENA  

NAZIVI STEPENA  1°  Učenik  2°  Pomoćnik  3°  Majstor 4°  Tajni Majstor 5°  Savršeni Majstor  6°  Intimni Sekretar 7°  Prevo i Sudija 8°  Intendant Zgrade 9°  Izabranik Devetorice 10° Slavni Izabranik Petnestorice 11° Uzvišeni Izabrani Vitez  12° Veliki Majstor Arhitekta 13° Kraljevski SvodZidar, Solomona 14° Veliki Izabranik, Potpuni i Sveti Stari Savršeni Majstor Usavršavanja, Veliki Škot Svoda Jovana VI   15° Vitez Istoka i Mača 16° Princ Jerusalima 17° Vitez Istoka i Zapada 18° Suvereni Vitez Ružinog Krsta   19° Veliki Sveštenik, Uzvišeni Škot Nebeskog Jerusalima  20° Časni Veliki Majstor Svih Loža  21° Noahit, ili Pruski Vitez 1)  22° Vitez Kraljevske sekire 23° Šef Tabernakula, 24° Princ Tabernakula 25° Vitez Mesingane Zmije 26° Princ Milosti, Trostruki Škot  27° Suvereni Zapovednik Hrama 28° Vitez Sunca, Posvećeni Princ  29° Škotski Vitez Svetog Andrije, Veliki Škot, Patrijarh Krstonosac, Veliki Majstor Svetlosti Sv etlosti 30° Vitez Kadoš, Princ Crnog i Belog Orla  31° Veliki Instruktor Inkvizitor 32° Svetli Princ Kraljevske Tajne   1) 

reč i Noah + francuski Naziv najverovatnije najverovatnije potiče iz francuskog jezika, sa korenom u jevrejskoj reči O bredu. Izvor: Encyclopaedia Britannica, dodatak –  „ite ite‚‚ i znači Mason koji ima 21° stepen u Škotskom O bredu. 2006, elektronsko izdanje.  9

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

I UČENIK 

I UČENIK  Lenjir od dvanaest cola i običan čekić  SILA, koja je bez kontrole ili je loše kontrolisana , uzalud je izgubljena, poput baruta koji sagori na vazduhu ili vodene pare koja nije zauzdana naukom; ona udara u tmini, njeni udarci pokreću samo vazduh, vitlajući i gurajući samo sebe. To je uništavanje i gubitak. Isto je sa vulkanima, zemljotresima i ciklonima, koji ne znače ni napredak ni korist. Oni su kao slepi Polifem 2) , koji nekontrolisano nekontrolisano udara i strmoglavljuje se od siline svojih zamaha i promašenih udaraca , i pada na oštro kamenje. Slepa a je Sila čuvatinezgrapne i kojom sečelične mora dizalice upravljati, kao i slepomSnaga Silomnarod vodene pare,koja da se bi mora pokretala i velike mehaničke točkove, ili da bi se izbušio i užlebio top ili istkala čipka. Ona se mora kontrolisati intelektom. Intelekt je za ljude isto što je magnetna igla kompasa brodu –   njegova duša koja, usmerava jući  veliku masu drveta i gvožđa , uvek pokazujući na sever. Da bi se napala uporišta svih vrsta, nastala protiv ljudskog roda u obličju praznoverja, despotizma i predrasuda, Sila mora da sledi razum i zakon. Tek tada – kiklop. On je bio sin Posejdona i nimfe Tose. Kada su se Odisej i njegovi   Lik iz grčke mitologije – kiklop. ratnici iskrcali na obali Sicilije, Polifem ih je zarobio i zatvorio u svoju pećinu da bi ih  kasnije pojeo. Odisej  je napio džina i oslepeo ga zarivši mu užareni kolac u jedino oko. Kada je Polifem ujutro otvorio pećinu da bi pustio ovce na ispašu, Odisej i šest njegovih ratnika, sakriveni ispod trbuha ovaca, uspeli su da pobegnu. Ljutiti Polifem, bez vida, svom snagom je vitlao po vazduhu ne bi li ih pobio i sprečio u begu. Od siline zamaha, nekontrolisane i ogromne snage, sam se strmoglavio niz liticu. Izvor: Encyclopaedia Britannica, 2006, elektronsko izdanje.  2)

10

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

ona stvara dobre rezultate i tada nastaje pravi napredak. Tek tada nastaje uzvišeni napredak. Misao je sila, njena filosofija treba da bude energija koja ima svoj cilj i svoje dejstvo u poboljšanju čovečanstva. Pri tome, dva velika motora su joj Istina i Ljubav. Kada se ove sile udruže i kada ih predvodi Intelekt, regulisan vladavinom vladavinom Prava i Pravosuđa uz spoj stalnog kretanja i napora, revolucija, pripremana dugogMUDROŠĆU. perioda vremena, biće rođena. Božanskavelika MOĆ je u ravnoteži sa tokom Njegovom Iz njih nastaje HARMONIJA. Zbog lošeg usmeravanja Sile, revolucije doživljavaju neuspehe. Stoga su tako često ustanici, koji dolaze sa najviših vrhova, čijim  moralnim horizontom dominiraju Pravda, Mudrost, Razum i Pravo i koji su sazdani od najbeljeg snega ideala, oni, nakon dugog padanja sa stene na stenu i na niže , pošto su preneli  nebo u svoje ideale, bivaju progutani od stotina bogatih na toj velikoj stazi uspeha, i iznenada nestaju u blatištu, kao kalifornijska reka u pesku. Tok razvoja ljudske rase zahteva da okolni visovi oko nje zrače plemenitošću i snagom primera hrabrosti. Dela izazovne i svetle istorije stvaraju svetlost koja je vodilja čoveku. Ona su zvezde i blistavost b listavost velikog mora elektriciteta, Sile koja postoji u narodu. Stremiti i neustrašivo se izlagati riziku, nestajati, očuvati   se, biti veran sebi, direktno se uhvatiti u koštac sa sudbinom, iznenaditi poraz jer ima tako mali značaj , , suprotstaviti se nepravednim silama, poraziti opojnost pobede –  to su primeri koji su potrebni narodima i svetlost koja ih podstiče.  Postoje moćne  Sile u velikim pećinama zla unutar društva; gde grozna degradacija,  jad, zavidnost i siromaštvo, porok i kriminal zaudaraju i kipe u tami nižih slojeva naroda velikih gradova. Tu cilja nema, svi kukaju, traže, lutaju i muče se. Ova populacija ima dve majke, obe su, u stvari, maćehe: Neznanje i Beda. Potrebe su njihovmogu jedinibiti pokod - a žude samo da zadovolje goli apetit i utole potrebe. No i oni, retač takvi, koristi.

Talog po kome gazimo, izliven u peći i pročišćen vatrom, može postati sjajni kristal. On tada ima veliku snagu ČEKIĆA a njegov zamah doprinosi velikoj stvari samo kada udara po liniji koju je postavio LENJIR, kojeg drže mudrost i oprez.  Upravo Sila naroda, ta Titanska snaga divova, stvara uporište tiranima i sačinjava njihove armije. Zato, osobina ovakvih tiranija, o kakvima smo govorili, je da „Rim smrdi gore pod Vitelijem nego pod Sulom. Pod Klaudijem i pod Domicijanom nastaje korumpiranost koja odgovara ružnom licu tiranije. Prljavština ropstva je direktna posledica svirepe niskosti i prostote despota. Mijazma 3)  nastaje kod onih zaraza, kužna klica u vazduhu, kužno isparenje. isparenje. Izvor: Encyclopaedia   Starogrčka Starogrčka reč: opoganjenje, zaraza,

3)

11

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

koji imaju poniznu svest koja pogoduje njihovim gospodarima; kada je javna vlast prljava, srca tada prepuknu, svest se sužava, duše posrću. Tako je pod Karakalom, Komodusom i pod Heliogabalom, dok se u rimskom Senatu pod Cezarom, oseća jak smrad netipičan za orlovsko gnezdo‚. 

Snaga naroda je ta koja održava ovakve despotizme, kako one najgore tako i najbolje. Sila deluje kroz armije, češće porobljavaju negonaštosedlu oslobađaju. primenjuje LENJIR. Silakoje je BUZDOVAN od čelika vitezovaDespotizam ili biskupa tuu oklopu. Pasivna poslušnost je moćno podržavala  tronove i oligarhije, španske kraljeve i Venecijanski Senat. Moć, u bilo kojoj armiji vođenoj od strane tirana, je ogroman zbir pojedinačnih apsolutnih slabosti; i tako, čovečanstvo vodi rat protiv čovečanstva, na štetu čovečanstva. Ljudi se tako voljno predaju despotizmu, a radnici prihvataju da budu prezreni, vojnici da budu bičevani; i ispada da bitke koje su izgubljene od strane nacije često predstavljaju ostvarivanje napretka. Manje slave, znači više slobode. Kada bubnjevi utihnu, progovara razum.  Tirani koriste snagu naroda da okuju, potčine ili podjarme narod. Tada oni oru s njima kao što čovek čini sa volovima u  jarmu. Time se duh slobode i inovacije umanjuje bajonetima a principi su zaglušeni grmljavinom topova; dok se monasi mešaju sa vojskom, crkva, militantna i uznesena, Katolička ili Puritanska, peva Te Deum4) pobedi nad ustankom.

Vojna sila, koja ne podleže građanskoj vlasti, u obliku ČEKIĆA ili BUZDOVANA a  bez LENJIRA, je oružana tiranija, rođena kao već odrasla, kao Atina rođena iz glave Zevsa. Ona izleže dinastiju i počinje sa Cezarom da truli u Viteliju i Komodusu. Tada, ona je sklona da krene odande gde su prethodne dinastije stale. Narod uvek koristi svoju ogromnu snagu da bi konačno završio u velikoj nemoći. Snaga naroda se iscrpljuje i nestaje na više načina; kroz beskrajna odlaganja stvari čak i dugo nakontirana despotove kroz upravljanje balsamovanjem odavno mrtvih Vere; smrti; kroz povratak klimavihčovečanstvom, dogma iz crvima rastočenih  svetilišta; kroz prepravljanje drevnih i zabranjenih sujeverja; kroz održavanje društva u kome je narastao veliki broj parazita; kroz održavanje prevaziđenih institucija; kroz jačanje obožavanja simbola kao pravog načina spasa i kroz povezivanje mrtvih tela iz Prošlosti direktno sa živim Predsednikom. Stoga, sudbina  je čovečanstva da je ono osuđeno na večnu borbu sa fantomima, praznoverjem, netrpeljivostima, licemerjem, predrasudama, nepravednim formulama i postojanjem tiranije. Despotizam, koji je postojao u prošlosti, bivao je obožavan kao planina, Britannica, 2006, elektronsko izdanje. 

Bože,  ili kraće  kraće  Te Deum. Himna, na latinskom, Katoličke crkve  Te Deum Laudamus, Hvalimo Te Bože,  posvećena Ocu i Sinu i Hristu Sinu. Obično se peva na ja vnim proslavama. Izvor: Encyclopaedia 4)

Britannica, 2006, Elektronsko izdanje. 12

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

rapav i neprijatan, a viđen kroz izmaglicu, činio se plavičast, gladak i lep. Pogled na samo jednu tamnicu tiranije je daleko vredniji za razbijanje iluzija i stvaranje svete mržnje prema despotizmu, od svih kupusara i biblioteka, da  bi se SNAGA preusmerila u pravi smer. Francuzi su trebali da sačuvaju Bastilju kao trajnu pouku; Italijani nisu smeli da unište tamnice Inkvizicije. Sila naroda je održavala Moć koja  je sagradila mračne ćelije i smestila žive u te granitne sepulhre5). SILA naroda ne može, kroz svoju neobuzdanu i grčevitu akciju, da očuva i održi u radu i postojanju slobodnu Vladu, kada takva jednom nastane. Ta Sila je ograničavana, obuzdavana, odvođena u različite kanale u zaobilaznim pravcima ka odušku, bilo donošenjem zakona, akcijama i odlukama države; kao što je mudri egipatski kralj preusmerio plavne vode Nila u brojne kanale sa pregradama i prisilio narod da đubri a ne da uništava plodnu zemlju. Mora postojati  jus et norma, zakon i LENJIR ili Mera, stvaranje i zakon, u okviru kojih se može kretati snaga javnosti. Naruši li se makar jedno, tada će veliki parni čekić, sa njegovim brzim i teškim udarcima, razrušiti celu mašineriju u atome i konačno, svojim trzanjem će se sam rasturiti, postati nepokretna i mrtva sprava usred ruševine koju je sam napravio.

SILA ili želja naroda  u akciji i stvaranju, simbolizovana ČEKIĆEM, regulisana i vođena od strane i u okviru granica ZAKONA i PORETKA, simbolizovana DVADESETČETVOROCOLNIM LENJIROM, ima kao svoj plod SLOBODU,  JEDNAKOST i BRATSTVO - slobodu regulisanu zakonom, jednakost prava pred zakonom, Bratstvo sa njegovim dužnostima kao i njegovim vrednostima. Sada ćete čuti o Neobrađenom i Obrađenom KAMENU, kao delu znamenja u Loži. Za neobrađeni Kamen se kaže da je „kamen iz kamenoloma, u tom grubom i prirodnom stanju‚. Za obrađeni Kamen se kaže da je „kamen obrađen rukama radnika i da je istesan radnim alatima zanatlija‚. Nećemo ponavljati objašnjenja ovih simbola koje daje obred Jorka. Oni se mogu detaljnije naći u široj literaturi. Za njega 6). se još kažeobrade da aludira na pojedinačnu samonadgradnju zanatlija –  nastavljanje površinske

Neobrađeni kamen je NAROD, kao masa, sirov i neprepoznatljiv. Obrađeni kamen, ili kamena kocka, je simbol savršenstva i to je DRŽAVA ili njeni vladari koji izvlače  Sepulchre – grobno mesto, grobnica ili prostorija u koju se sahranjuju mrtvi.

5)

 "Kamen, kakav dolazi iz kamenoloma". U misaonoj Masoneriji, Kamen se posmatra u dva stanja, Stepena,  Grubi Kamen, ili kamen u svom sirovom stanju simbolički je čovek čov ek u kao simbol Učeničkog Stepena,  svom prirodnom stanju –  neznalica, nekultivisan i poroč poro čan. Ali, kada je obrazovanje obavljeno, njegov ukupan uticaj u proširenje njegovog intelekta, uzdržavanje  uzdržavanje   od njegovih strasti i pročišćenje njegovog života, on se tada predstavlja kao Savršeni Kamen, koji pod veštim rukama radnika biva izglačan i upodobljen za svoje mesto u građevini. Izvor: Masonski Rečnik ALBERT C. MACKEY M. D. str 17.  6)

13

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

snagu iz podrške svojih podanika; ustav i zakoni izražavaju volju naroda; vlast je skladna, simetrična, efikasna – ona pravilno vlada i pravilno održava ravnotežu.  Kada nacrtamo kocku na ravnoj površini, dobijamo tri vidljive stranice i devet spoljnih linija, između sedam tačaka. Cela kocka ima još tri dodatne stranice, ukupno šest; tri dodatne linije, što znači ukupno 12 linija; i dodatnu tačku, ukupno

osam tačaka. Kako broj 12 uključuje u sebe brojeve 3, 5, 7 i vlastite 3 puta 3,brojke tj. 9, i1sam nastaje dodavanjem svetog broja 3 na 9; prisvete čemu dve njegove i 2,  jedinica ili nedeljiva i duad ili par, ove sabrane jedna s drugo m, čine isto sveti broj 3, zbog čega se on i naziva svetim brojem; i stoga je kocka simbol savršenstva. savršenstva.  Nastala SILOM, u harmoniji sa LENJIROM, isklesana u skladu sa linijama izmerenim MEROM, od neobrađenog kamena, ona je pravi simbol Sile naroda, izražene kroz ustav i zakon Države. Kod Države tri vidljive stranice predstavljaju tri resora –  Izvršnu vlast, koja izvršava zakone; Zakonodavnu vlast, koja donosi zakone i Pravosudnu vlast, koja tumači zakon, primenjuje ih i sprovodi, u odnosu na čoveka i između Države i čoveka. Tri nevidljive strane predstavljaju Slobodu,  Jednakost i Bratstvo, Bratstvo, kao trojstvo duše Države – njenu vitalnost, duh i intelekt.

Kako Masonerija niti prisvaja niti zaobilazi religiju, molitva je suštinski deo naših ceremonija. Ona je težnja ka Apsolutnoj i Vrhunskoj Inteligenciji, koja je Jedino Vrhovno Božanstvo, koje duše se neprikladno i pogrešno karakteriše karakteriš e kao „ARHITEKTA‚. Određene sposobnosti čoveka se usmeravaju prema mislima o Nepoznatom, u meditaciji i u molitvi. Nepoznato je okean, kome je svest kompas. Tako, misao, meditacija i molitva  jesu velike misteriozne tačke - pokazivači igle. To j e duhovni magnetizam koji povezu je ljudsku dušu sa Božanstvom. Ova veličanstvena isijavanja duše probijaju put iz senke ka svetlu.  Nerazumno  je reći da je molitva apsurd, jer nismo u stanju zbog načina na koji je činimo, da ubedimo Boga da promeni Svoj plan. On stvara znane i željne efekte instrumentima sila prirode, pri čemu su svi ovi, njegove sile. Naša sopstvena sila je samo deo svih ostalih. Naše mogućnosti i naša htenja su sile. Mi ne prestajemo da apsurdno činimo napore  da ostvarimo bogatstvo i sreću, produžimo život i 14

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

nastavimo dobro zdravlje, jer mi ne možemo nikakvim silama promeniti ono što je predodređeno. Ako je trud takođe  predodređen, naš  trud,   trud, učinjen  našom slobodnom voljom, nije ništa manji.  Zbog toga se molimo. Volja je sila. Misao je sila. Molitva je sila. Zašto to ne bi bio Božji zakon  da molitva, kao Vera i Ljubav, ima svoje efekte? Čoveka ne treba shvatiti kao početnu tačku a napredak kao cilj, bez druge dve velike sile Sudbine i Ljubavi. Molitva je uzvišena. Onaj molitelj koji prosi i galami –  je za sažaljevanje. Osporiti efikasnost molitve isto što i osporavati Ljubav ui Trud. Ipak, nastali efekti, kao kada je našaje ruka pokrenuta voljomSudbinu, baci kamenčić okean, nikad ne nestaju; i svaka izgovorena reč ostaje zabeležena za sva vremena u nevidljivom vazduhu.

Ovo se kaže u našem katehizmu7) u vezi sa Ložom:  Svaka Loža je Hram kao celina i po svojim simboličkim detaljima. Sam Univerzum je dao čoveku model za prve hramove koji su podignuti po onom Božanskom. Uređenje Solomonovog Hrama, simbolička ornamentura koja predstavlja glavnu dekoraciju i odeća visokog sveštenika,   su u skladu sa poretkom Univerzuma, u skladu sa tadašnjim shvatanjem. Taj Hram8)   je imao mnogo simbola godišnjih doba, sunca, meseca, planeta, konstelacije Velikog i Malog Medveda, Zodijaka, elemenata i drugih delova sveta. Glavni Majstor ove Lože Univerzuma je Hermes, čiji je predstavnik Khūrūm, tj.  jedno glavno svetlo lože. Za dodatne detalje oko simbolizma nebeskih tela, svetih brojeva i hrama, kao i njegovih detalja, morate strpljivo sačekati dok ne napredujete u Masoneriji, a u međuvremenu vežbajte svoj intelekt učenjem o njima. Učenje i traženje tumačenja upamtiti , a  Katehizam je doktrinarni priručnik, najčešće u obliku datih pitanja i odgovora koje treba upamtiti , oblik ovakvog priručnika se koristi i za nereligiozne i sekularne sek ularne namene. Izvor: http://en.wikipedia. org/wiki/Catechism.

7)

  Nakon Davidove smrti Solomon je ubio svog polubrata Adonija i preuzeo je vlast. Uz pomoć Feničana, Solomon je izgradio Hram  Jehovi  ,, kao i veličanstvenu palatu i tvrđavu u Jerusalimu. Jerusalimu.   Solomon je reorganizovao administraciju i povećao kraljevsku birokratiju i stajaću vojsku. Sa susednim zemljama je pravio diplomatske brakove, između ostalog i jednog sina dao za ćerku egipatskog faraona Siamuna. Zajedno sa Hiramom iz Tira, Solomon je organizovao flotu za trgovinu po Mediteranu i Crvenom moru; sa Ciliciom i Egiptom napravio je kartel sa konjima i kolima; sa kraljicom od Sabe je organizovao trgovinu tamjanom i mirtom. Njegovo kraljevstvo je brojalo 300-500 hiljada stanovnika. Nakon Solomonove smrti njegov sin Rehoboam je preuzeo tron, ali je izbila Jerusalim i pobuna pod Joroboamom i on je postao kralj cele zemlje. Rehoboam je zadržao samo Jerusalim  Judeju. Izvor: The Encyclopedia of World History Ancient, Medieval, and Modern, Sixth Edition, Boston: Houghton Mifflin Company, 2001 New York.  Elektronsko izdanje. 8)

15

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

simbola Univerzuma je posao mudraca i filosofa. To je kao dešifrovanje Božjih zapisa ili pronicanje i Njegove misli.

„Loža‚ se definiše kao „skup Masona, potpuno sjedinjenih sa svetim zapisima, ugaonikom, šestarom i poveljom ili ovlašćenjem za osnivanje tj. „dozvolom za rad‚. Soba ili prostor u kojem se oni susreću predstavlja jedan deo Hrama Kralja Solomona, koji se isto zvao Loža i njega sada razmatramo.  Kaže se da Ložu podupiru tri velika stuba MUDROST, SILA ili SNAGA , i LEPOTA, koje predstavljaju Majstor i Prvi i Drugi Nadzornik; i za njih se kaže da su oni stubovi koji podupiru Ložu, jer „Mudrost, Snaga i Lepota, predstavljaju savršenstva svega i da ništa ne može postojati bez njih‚. Jer, kaže obred Jorka ‚neophodno je da tu postoji Mudrost, da osmisli, Sna ga da podrži i Lepota da ukrasi sve velike i važne poslove‚. „Ne znate‚ kaže Apostol Pavle „da ste u hramu Božjem i da duh Božji  boravi u vama? Ako i jedan čovek oskrnavi hram Božji, Bog će njega uništiti, jer hram Božji je svetao i vi ste u Njemu‚. Mudrost i Snaga Božanstva su u ravnoteži. Zakoni prirode i moralni zakoni nisu samo upravljačka ovlašćenja od strane Njegove svemoćne volje; tada bi ih On mogao promeniti, a red bi postao nered, dobro i pravo bi postali zlo i nepravo; poštenje i lojalnost, poroci, i prevare, dodvoravanje i poroci, postali bi vrline. Svemoćna sila,  beskrajna i samopostojeća, ne bi bila konzistentno usklađena. Njegove odluke i zakoni ne bi bili nepromenljivi. Božji zakoni se ne odnose na nas jer oni su otelotvorenje Njegove MOĆI, ili izraz Njegove VOLJE; oni odražavaju Njegovu  beskrajnu MUDROST. Oni nisu pravi samo zato što su Njegovi zakoni već su oni Njegovi zakoni jer su pravi. Iz ravnoteže beskrajne mudrosti i beskrajne snage, rezultat je savršen sklad u fizici i u moralnom univerzumu. Mudrost, Moć i Harmonija čine Masonsko trojstvo. Oni imaju drugo i dublje značenje, koje će možda nekada biti otkriveno tebi. Može se još dodati kao obično i jednostavno objašnjenje, da se mudrost Arhitekte iskazuje u sjedinjavanju, jer tako vešto ga može uči niti samo Arhitekta i, kao što je Bog učinio u svemu – na primer, drvetu, ljudskom sklopu, jaje tu, ćeliji pčelinjeg sača - snazi, gracioznosti, lepoti, simetriji, proporciji i lakoći u  svim oblikovanjima. To je, takođe, savršenstvo govornika ili pesnika –  kada se udruže sila, snaga i energija sa lepotom stila muzičkih kadenci, lepotom figura, igrom i zračenjem mašte i lepote; tako i u Državi, ratnička i proizvodna sila naroda i njegova Titanska snaga moraju  biti spojene sa lepotom umetnosti, nauke i intelekta, ukoliko je Država voljna da meri visinu i vrednost naroda da on bude u potpunosti slobodan. Harmonija, kao i u svemu Božanskom, materijalnom i ljudskom, je rezultat ravnoteže naklonosti i akcija suprotnih doslednosti; doslednosti; samo Mudrost iznad njih drži most Odnosa. Pomiriti moralne zakone, ljudsku odgovornost, slobodnu volju, sa apsolutnom snagom Boga, i postojanje zla sa Njegovom apsolutnom mudrošću, dobrotom i milošću, - to su 16

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

velike enigme Sfinge. Vi dolazite do Lože  između stubova. Oni su par, koji stoji na ulazu u Hram, na svakoj strani velikog istočnog ulaza. Ovi stubovi od mesinga, četiri prsta veće debljine od ostalih, i  bili su, prema najautentičnijim izvorima – oni iz Prve i Druge Knjige Kraljeva, što je potvrđ eno u Jeremijinoj Knjizi, osamnaest lakata visine, sa kapitelom od peti 707/1000 lakata visine. TeloTako svakog  je petod lakata prečniku. je  jednak 1 stopi delova. je od teloovih svakog njih ubilo nešto Lakat više od trideset stopa i osam cola u visin i, a kapitel svakoga od njih nešto preko šest stopa u visinu, prečnik tela stuba bio šest stopa i deset cola. Kapiteli su bili ukrašeni narima u mesingu, prekriveni mesinganom mrežom i ukrašeni vencima od mesinga; čini se da su bili imitacija oblika koštic e semena lotosa ili egipatskog krina, svetih simbola Hindusa i Egipćana. Stub ili kolonada na desnoj strani, prema jugu, bili su nazvani po jevrejskoj reči koja se pominje u Bibliji, JAKIN, na desnoj a na levoj strani BOAZ. Naši prevodi kažu da prvo ime znači „On će uspostaviti‚ dok drugo znači „U njemu  je snaga‚. 

Ovi stubovi su bili imitacija, po Khūrūmu –  Hiramu, Tirskom umetniku, velikih stubova posvećenih Vetru i Vatri, na ulazu u čuveni hram Malkarth, u gradu Tiru. Običaj je da u Loži obreda Jork bude  nebeska mapa s jedne i zemaljski globus s druge strane, ali ovo nije obavezno, jer je cilj da se oponašaju oba originalna stuba Hrama. Simboličko značenje ovih stubova prekidamo za sada, ali samo dodajemo da dolazeći učenik drži svoj alat kod stuba JAKIN,   uz objašnjenje etimologije reči i  bukvalnog značenja značenja ova dva imena imena stubova: -Reč JAKIN, na Hebrejskom, je ‫י‬‫כ‬‫י‬‫ן‬  u obliku glagolske imenice, najverovatnije se izgovarala kao Ja-kin i značenja je „On koji ojačava‚ i otuda je čvrst, stabilan, uspravan; -Reč BOAZ   ili u izgovoru je ‫זע‬prefiks Baazilišto„u‚ znači Jak, Snaga, Moć, latinskog Sila, Zaklon, Izvor sile, Tvrđava. znači „sa‚ i daje reči snagu gerunda, roborando – „onaj koji podupire‚.

Prethodna reč takođe znači on će uspostaviti ili postaviće u uspravni položaj – od glagola ‫כ‬ ‫ן‬ ,  , Kūn, on je stajao uspravan. On je najverovatnije značio  Aktivna  i Oživljujuća Energija ili Sila; i Boaz Stabilnost, Trajnost u pasivnom smislu. Za dimenzije Lože, naša Braća obreda Jork kažu: „da su neograničene i da pokrivaju nebeski svod‚. „U tom smislu‚, kažu oni  „misao Masona je uvek usmerena i oni se tako usmereni nadaju da će konačno stići, uz pomoć teoloških merdevina koje je  Jakov u svojoj viziji video penjući se sa zemlje do neba.  Tri su glavna kruga: Vera, Nada i Milosrđe; koji nas podsećaju da imamo Veru u Boga, Nadu u Besmrtnost i 17

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

Milosrđe za celo čovečanstvo‚. Prema tome, merdevine, koje ponekad imaju devet krugova, vide se na mapi, oslonjene su na zemlji, a njihov vrh je u oblacima, zvezde sijaju iznad njih. Ponekad se smatra da predstavljaju mistične merdevine, koje je  Jakov video u snu, oslonjene na zemlji i sa vrhom koji doseže Nebo, sa anđelima Božjim kako se uspinju preko njih. Dodatna tri glavna kruga u simbolici su u potpunosti novostvoreni i nepodobni. Drevni preci su poznavali sedam planeta, po sledećem redosledu: Mesec, Merkur, Venera, Sunce, Mars, Jupiter i Saturn. One su bile sedam neba i sedam sfera ovih planeta. Na svim spomenicima Mitre postoji sedam oltara ili piresa 9)  posvećenih sedam planeta, kao i sedam lampi u zlatnim kandelabrima u Hramu. Da ovi predstavljaju planete ubeđuji  nas Klemens iz Aleksandrije u njegovoj „Stromata“ ,  i Filo Jevrejin10). Drevni preci su smatrali, da bi se ljudske duše vratile  svom izvoru u Beskonačnom, trebale su se uzdići kroz sedam sfera. Merdevine, sa kojima se one ponovo uzdižu, imaju prema Marsiliju Fičinusu u njegovim „Komentarima na Grupu Devet Plotinusa‚, sedam stepena ili koraka; i prema „Misterijama Mitre‚, donetih u   Rim pod imperatorima, merdevine, sa sedam krugova, su bile simbol koji se odnosio na ovo uspinjanje kroz sfere sedam planeta. Jakov  je video Svete Duhove Božje, kako se uzdižu i spuštaju njima; i iznad kojih je samo Božanstvo. „Misterije Mitre‚ su obožavane u pećinama, gde su vrata bila označena sa četiri ravnodnevičke i dugodnevičke tačke Zodijaka uz sedam planetarnih sfera , koje su bile predstavljene. One su bile potrebne duši pri spuštanju sa neba sa fiksiranih zvezda na elemente koji obavijaju zemlju, kao i sedam kapija koje su bile obeležene svaka za po jednu planetu, kroz koje one prolaze pri silasku ili povratku.

Ovo znamo preko Celsusa iz Origene, koji kaže da su simboličke slike ovih kapija među zvezdama, koje se pominju i u „Misterijama Mitre‚, b ile merdevine koje dosežu zemlje neba, podeljene u sedam ili nivoa do svake kapije i na vrhu, u od osmoj, do do fiksne zvezde. Simbol je bio stepenica isti kao i onaj za sedam nivoa Borsipa, tj. piramide od staklene cigle, blizu Vav ilona, izgrađene u sedam nivoa gde je svaki  bio u drugačijoj boji. U Mitrinim ceremonijama, kandidat je prolazio kroz sedam nivoa inicijacije, prolazio je kroz brojne jezive probe – gde su visoke merdevine sa  Osnova ili odar za spaljivanje tela mrtvih.

9)

  Philo, Filo (rođen 20 p.n.e - 50 n.e.), poznat kao Filo iz Aleksandrije i kao Filo Jevrejin, bio je helinizirani jevrejski jevrejski filosof rođen u Egiptu. Jedan je od najvažnijih predstavnika Helenističkog  judaizma. Njegova dela daju najjasniju sliku razvoja Judaizma u Dijaspori. Kao prvi koju je pokušao da uskladi otkrivanje vere i filosofske rezone, stekao je jedinstvenu poziciju u istoriji filosofije a 10)

Hrišćani ga smatraju prethodnikom Hrišćanske Teologije.u Filo je spajao svoju sa filosofijama čke i Judaizma, koje je objedinjavao i harmonizovao koje jefilosofiju naučio od Jev rejskih i Jevrejskih Gr Grčke alegorijama, alegorijama, Stoičkih Stoič kih egzegeza. Izvor: Encyclopedia Britannica, Elektrosnko izdanje 2006.  18

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

sedam krugova ili koraka, bile njihov simbol.

Pogledajte Ložu,  njene detalje i ornamente uz njena Svetla . Već ste videli šta ova svetla treba da znače, veća i manja i kako se o njima govori od strane naše Braće obreda Jork. Sveta Biblija,nazvani UgaonikRegalije i Šestar Lo ne že predstavljaju samo Veliko Svetlo su oni tehnički   i, kao što već znate, smatra seMasonerije, da Loža neveć može  biti bez njih. Ovo je nekada korišćeno kao izgovor za isključivanje isključivanje Jevreja iz Loža, jer oni ne mogu da prihvate Novi Zavet kao svetu knjigu. Biblija je dragocen deo Regalija Hrišćanske Lože, jer je ona sveta knjiga Hrišćanske religije. Hebrejsko Petoknjižje (Pentateuch) u Hebrejskoj Loži i Kuran u Muslimanskoj, pripadaju Oltaru. Zatim, Ugaonik i Šestar, pravilno shvaćeni, predstavljaju Velika Svetla sa kojima Mason mora da ide na rad. Obavezno je da kandidat uvek bude doveden do Svete knjige ili knjige njegove religije, jer će se onda osećati mnogo svečanije i obavezujuće. Stoga ste i bili pitani koje ste religije. Mi nemamo nemamo nikakve druge interese u vez vezii sa vašom religijom. religijom.  Ugaonik je prav ugao, sačinjen od dve prave linije. On je pogodan za ravnu površinu i pripada geometriji, merenju zemlje, i trigonometriji koja barata samo sa površinama i sa zemljom, koju su drevni preci smatrali ravnom. Šestar opisuje krugove i odnosi se na sfernu trigonometriju, nauku sfera i neba. Prvi je stoga simbol onoga što se odnosi na zemlju i telo, a potonji, na ono što se odnosi na nebo i dušu. Šestar se takođe koristi u čistoj trigonometriji kao i u  postavljanju vertikale i stoga vas podsećamo, da iako su  na ovom stepenu obe tačke Šestara pod Ugaonikom, vi sada baratate samo sa moralnim i političkim značenjem simbola, a ne sa njihovim filosofskim i duhovnim značenjima. Ipak, božansko se prepliće sa ljudskim, a sa zemaljskim se prepliće božansko. Postoji nešto duhovno u najopštijim obavezama

života. samo Nacijematerijalno, nisu samo zaboravljaju politička tela,daveć i političke duše. Iimamo nesretni sui ljudi koji  ,, tražeći imaju dušu. Zatim, rase okorelost u dogmama u vezi sa njima, što unapred pretpostavlja odsustvo duše i prisustvo samo sećanja i instinkta ili demoralisanosti novcem. Takva priroda nikada ne može da predvodi civilizaciju. Poniznost pred idolima ili dolarom, atrofiraju mišiće koji rade i volju koja pokreće. Hijeratička i trgovačka zanese nost umanjuju sjaj ljudi, snižavaju im horizonte obaranjem njihovog nivoa, lišavajući ih spoznaje opšteg i zajedničkog  cilja, istovremeno ljudskog i božanskog, a sa kojima se grade misionarski narodi. Slobodni ljudi, zaboravljajući da imaju dušu o kojoj tr eba brinuti, posvećuju svu svoju energiju svom materijalnom napretku. U slučaju rata, podređuju se svom trgovačkom interesu. Građani imitiraju Državu, cene bogatstvo, pompu, luksuz kao velike stvari života. Takva nacija stvara bogatstvo veoma brzo a loše ga distribuira. Iz toga nastaju dva ekstrema: monstruozna imućnost i monstruozno siromaštvo, dok sva zadovoljstva pripadaju samo nekolicini, a 19

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

oskudica pripada svim ostalima, što će reči, narodu; Privilegije, Izuzeci, Monopoli i Neprijateljstva nastaju iz samog Rada; loša i opasna situacija koja pretvara Rad u slepe i okovane Kiklope u rudnicima, u kovačnici, u radionici, u tkačnici, na polju, u otrovnom dimu, u otrovnim isparenjima, u zagušljivim fabrikama, fabrikama, stvara opšti naboj i snagu neraspoloženja zbog oskudice i bede i poistovećuje veličinu Države sa patnjom svih pojedinaca. To je vrednost koja je loše sastavljena, u kojoj su svi materijalistički elementi u kojoj ne postoje Ako narod, kao zvezda, imaisprepletani pravo na ipomračenje, sv etlostmoralni mu se elementi. mora vratiti. Pomračenje ne sme da se degeneriše u noć. Tri manja ili Uzvišena Svetla, o kojima ste već čuli, su Sunce, Mesec i Majstor Lože. Već ste čuli šta naša Braća obreda Jork kažu o njima i zašto su tu da budu Svetla Lože. Sunce i Mesec ni na koji način ne osvetljavaju Ložu, osim simbolično , i oni nisu svetla, već ono, čiji oni jesu simboli. Čega su oni simboli, Masonima se u obredu ne govori. Ni Mesec ni na koji način nije stalni vladar noći.  Sunce je drevni simbol davanja života i moći stvaranja Božanstva. Drevnim precima, svetlost  je bilo uzrok života i sadržaj Svetla; Bog je bio izvor iz koga je potekla sva svetlost; suština Svetlosti, Nevidljiva Vatra, iskazana kao Vatra, koja predstavlja svetlost i sjaj. Sunce je bilo njeno ispoljavanje i vidljiva slika. Sabajci, koji su obožavali Boga Svetla, čini se da su obožavali Sunce u kojem su videli ispoljavanje Božanstva. Mesec je bio simbol pasivne moći prirode da stvori ženu, kojoj je životnu moć i energiju dao muškarac. On je bio simbol Izide11) , Astarte, Artemis ili Dijane. „Gospodar Života‚ je bilo Vrhovno Božanstvo, iznad oba i ispoljavalo se kroz oba. Zevs, sin Saturna, postao je Kralj Bogova, Horus, sin Ozirisa i Izide, postao je Gospodar Života, Dionis, kao i Mitra, postao je nosilac Svetla, Života i Istine.  

Gospodar Svetla i Života, Sunce i Mesec, su simbolizovani u svakoj Loži od strane   Isis – Izida, pripada mitu Ozirisa, predstavlja bogate ravnice Egipta, koje  je plodne zahvaljujući godišnjim godiš njim poplavama poplavama reke Nil, koji je Oziris. Njen kult je nastavio da raste po svojoj važnosti dok gotovo u potpunosti nije preuzeo sve ostale Boginje. Čak je prešao granice Egipta; moreplovci i ci grčko-rimske grčko-rimske ere su je nosili i obožavali sve do obala Rajne, Izida  je zvezda mora i zaštitnik trgovci trgov Izida je putnika. U dolini Nila ona je imala svoje obožavatelje sve do vremena Hrišćanstva. Sve do polovine VI veka n.e. u vladavini Justinijana, njen glavni hram na krajnjem jugu zemlje u Filama (se održao Izide . kada je zatvoren i pretvoren u crkvu. U velikim proslavama su slavlj eni proleće i jesen, u čast Izide. 11)

se tada opisana Sjaj procesijanjemu koje suznamo koje   je od Apulija, koji jeIzvor: bio iniciran u misterije Izide. Zahvaljujući višeodržavale o tim tajnim tajniopisana  New Larousse Encyclopedia m ceremonijama inicijacije. of Mythology, CRESCENT BOOKS, NEW YORK 1987 str. 28..  20

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

Majstora i Nadzornika: dužnost je Majstora da podeli svetlo st Braći, sam i preko Nadzornika, koji su njegovi službenici.  „Sunce‚, kaže ISAIJA12)  u Jerusalimu, „ne treba više da zalazi, niti mesec da se povlači; jer Bog će biti tvoje večno svetlo i dani tuge treba da prestanu. Ceo narod treba da bude pošten , on treba da nasledi tu zemlju zauvek‚. To je tip slobodnog naroda. Naši severni preci obožavali su trojno božanstvo; ODINA, kao Svemoćnog OCA; FREJU, njegovu ženu, kao simbol univerzalne materije i TORA, njegovog sina, naslednika. Ali, iznad svih bio je Vrhovni Bog, „Kreator svega što postoji: Večno , Prastaro , Živo i Strašno stvoren je, Tragač u skrivenim stvarima, biće koje se nikada ne menja‚. U Eleuzijskom hramu slike Sunca, Meseca i Merkura (svetilište, osvetljeno samo sa jednim otvorom na krovu, koje predstavlja Univerzum), su bile predstavljene.

„Sunce i mesec‚ kaže obrazovani o brazovani brat Deloni, „predstavljaju dva velika principa svih generacija, aktivnih i pasivnih, muškarca i žene. Sunce predstavlja stvarno svetlo. Ono šalje svoje plodne zrake; oba prosipaju svoje zrake na svoje izdanke, Plamenu Zvezdu, ili HORUS, i njih tri zajedno sač injavaju Ravnostrani Trougao, u centru koga je veličanstveno slovo Kabale, zbog koga je nastanak bio posledica‚.  Za ORNAMENT Lože se kaže da je to „mozaički Radni Tepih‚, sa uporednim mozaičkim poljima i „Plamenom Zvezdom‚. Za Mozaički Radni Tepih se kaže   da predstavlja pod u Hramu Kralja Solomona; da su to uporedna romboidna polja i da  je to „prelepo, mozaički, ukrašeno okruženje.‚ Za Sjajnu Zvezdu u centru se kaže da  je „simbol Božanskog Proviđenja‚ i podseća na zvezdu, koja, kako se čini, vodi mudre ljude na Istok - na mesto Spasiočevog rođenja‚. No, „ne sme se videti kamen‚ u prostoru Hrama. Zidovi su pokriveni kedrovinom a pod - jelovom daskom. Nema potvrde da su takvi Radni Tepisi i pod zaista bili i u Hramu, niti da je tako definisan prostor. Nekada davno u Engleskoj, arhitektonska tabla za precrtavanje je  bila obrubljena posebnom ivicom; i samo u Americi se stavlja ovakva ivica oko mozaičkog radnog tepiha. Dekoracija je sačinjena od kvadrata ili rombova na radnom tepihu. U Engleskoj takođe, „mozaička polja ili nazubljeno složena ivica‚ se Ἠσαίας; Arapski: ‫" ; شعیا‬Spas je u Bogu"), bio je Prorok, po kome je   Isaija, (Hebre jki:  jki:  ‫ה‬ ָ‫י‬ ‫ע‬‫ ;י‬Grčki: Ἠσαίας; Biblijska knjiga knjiga „Knjiga o Isaiji‚ i nazvana, (ali se samo neka od prvih 39 poglavlja pripisuju njemu), i religiji. Njegovo proroštvo iz 742 iz 742 p.n.e., koincidira koji je dao veliki doprinos Jevrejskoj i Hrišćanskoj Hri šćanskoj religiji. sa početkom širenja Asirijskog carstva na Zapad , Zapad , koje je pretilo Izraelu, što je Isaija protumačio kao pretnju od Boga bezbožničkim narodima. Isaija  Isaija    je rođen početkom VIII VIII   veka p.n.e., oženio se

12)

"proročicom", dva sina, koji su imali simbolička imena   Shear-jashub  , 'Ostatak  , 'Ostatak se vratiti' ili '*Samo+ ostatakimao će sejevratiti i vratiti  , , 'Da  'Daimena  bi ubrzao razmaženost on je će ubrzao žrtvu'.  i Maher-shalal-hash-baz  Maher-shalal-hash-baz Izvor: Encyclopedia Britanica, Elektronsko izdanje. 21

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

naziva „tesselated‚ zbog toga što postoje četiri polja „tessels‚ za koje se smatra da predstavljaju Umerenost, Hrabrost (ili moralnu čvrstinu), Oprez i Pravdu. Ona su objedinjavala složene i poravnate „Trassel‚; ali ovo je pogrešna upotreba reči. To je mozaički radni tepih, sa nazubljenom ivicom oko sebe. Radni tepih, naizmenično crn i beo, simbolizuje, bez obzira da li se tako želelo ili ne, Dobre Principe Egipatske je borba između Mihajlai iZle Satane, Bogova i Titana,i Persijske Baldera i vere. Loka; To između svetla i senkeArhanđela –   koja je tama; Dana i Noći; Slobode i Despotizma; Religijske slobode i Proizvoljnih dogmi Crkve - koja misli umesto svojih posvećenika, čiji Pontif tvrdi da je nepogrešiv a dekreti njegovog Koncila stvaraju jevanđelja. Ivice radnog tepiha, ukoliko su romboidne,tj. u obliku dijamanta, moraju obavezno  biti naizmenično poređane ili nazubljene kao kod testere; i da tako završavaju i sačinjavaju njegovu ivicu. Ona se završava sa kićankama kao ukrasima na uglovima. Ako ovo, kao i ivice, ima ikakvo simboličko značenje, ono je izmišljeno i proizvoljno. 

Podsticanje aluzije da je PLAMENA ZVEZDA sa pet tačaka Božansko Proviđenje, je takođe odraz mašte. Stvaranje aluzije na Zvezdu, za koju se kaže da je vodila Magije13) , je više davanje nekog modernog značenja. Originalno, ona predstavlja SIRIUS, ili Zvezdu Psa, prethodnika poplava Nila, kao i Boga ANUBISA, pratioca IZIDE u njenom traganju za telom OZIRISA, njenog Brata i supruga. Zatim je ona postala slika samog HORUSA, sina OZIRISA, koji je prikazan simbolom Sunca, tvorca godišnjih doba i Boga Vremena. Sam sin IZIDE, koji je bio univerzalna priroda, bio je osnovna materija, neiscrpan izvor Života, varnica još nestvorene vatre, univerzalno seme svih bića. Bio je to i HERMES, takođe, Gospodar Znanja, čije ime na grčkom  je ono Boga Merkura. M erkura. Ona, Zvezda, je postala sveti i moćan znak ili lik Magija14) , PENTHALPHA, važan simbol Oslobođenja i Slobode, plamteći stalnim sjajem usred talasanja elemenata dobra i zla u revolucijama, obećavajući spokojno   Jednina Magus , takođe nazivan i kao Mudar Čovek u Hrišćanstvu, je plemeniti hodočasnik na Istok, koji je sledio čudesno vođstvo Vitlejemske zvezde i posetio rodnu kuću Isusa Hrista, kao kralja  Jevreja.  Hrišćanska teologija je oduvek naglašavala da su Hrišćani, isto kao   i Jevreji, dolazili da obožavaju Hrista. Taj događaj slavi se u Istočnoj Crkvi kao Božić i u Zapadnoj kao Epifanija (6.  januar). Izvor: The Encyclopedia of World History Ancient, Medieval, and Modern, Sixth Edition, Boston: 13)

Houghton Mifflin Company, 2001 New York.

 Pleme u drevnoj Medeji, koje je pre preuzimanja od Medesa u Persijsku Imperiju 550 pre Hrista,  bilo zaduženo za religijske religijske   i pogrebne stvari. Kasnije, oni su prihvatili religij religijuu Zoroastre, ali uz uz određene izmene, tako da su danas poznati kao Zurvanizam, koji će postati preovlađujući oblik Zaratustrizma tokom Sassanid ere (pre Hrista 226–650). 226 –650). Nakon X veka više nema nikakvih znaka postojanja Zurvanizma. Najpoznatiji Magi su „Mudraci sa Istoka " iz Biblije, čije grobove je navodno 14)

video Marko Polo u iz oblasti u Tehranu, Iran. Na Zapadu, pojam se odnosi2009, na šamane ili vračeve i sl. Izvedene ove suSaveh, reči magija i mađioničar. mađioničar : Encyclopedia Brittanica Elektonsko . Izvor izdanje.  22

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

nebo i plodnu godinu narodima, nakon oluja promena i nereda.

Na Istoku Lože, iznad Majstora, u okviru trougla je Hebrejsko slovo JUD ili Jod ( ‫י‬ ili ). U engleskim i američkim Ložama slovo „G‚ ga je zamenilo, kao prvo slovo od reči Bog, na engleskom (God), sa malo razloga jer je slovo D, prvo slovo od DIEU,  bilo korišćeno u francuskim Ložama umesto pravog slova. JUD je u Kabali simbol  Jedinstva, Vrhovnog Božanstva, Božanstva, prvo je slovo Svetog Imena i takođe, simbol Velikog Kabalističkog Trojstva. Da bi se razumelo njegovo mistično značenje, mora se pogledati Zohar i Siphra de Zeniuth i druge kabalističke knjige i kopati duboko po njihovom značenju. Dovoljno je reći da je to Stvaralačka Snaga Božanstva, pri kazana kao tačka i da je tačka u centru Kruga beskonačnosti. To je, sada na ovom stepenu, simbol neiskazanog Božanstva, Apsolutnost, koja nema ime.  Naša francuska Braća stavljaju ovo slovo  JUD u centar Plamene Zvezde. U starim zapisima, naš drevni engleski brat je rekao: „Plamena Zvezda ili Sjaj u centru upućuje nas na veliko svetleće telo, Sunce, koje osvetljava zemlju i rasipa svoj povoljan uticaj i šalje blagoslov ljudskom rodu‚. Oni ga nazivaju u nekim tekstovima simbolom PROMIŠLJENOST. Reč  prudentia  znači, u svom originalnom i potpunom značenju Predviđanje. Shodno tome, Plamena Zvezda je smatrana kao simbol Sveznanja, ili Svevideće Oko, koje je egipatskim učenicima bilo simbol Ozirisa tj. Stvoritelja. Sa JUD-om u centru, to je kabalističko značenje Božanske Energije, iskazano kroz Svetlost, stvaranje Univerzuma. Kaže se da znamenja, ili regalija, u Loži ima šest. Tri su „pokretna‚ a tri su „nepokretna‚. Ugaonik, Libela i Visak su od davnina zvani Pokretna znamenja, jer ona idu od Brata do Brata. Savremena inovacija je da se nazivaju nepokretnima, jer moraju uvek biti prisutni u Loži. Nepokretna znamenja su Neobrađeni Kamen, Obrađeni Kamen ili kamena kocka, ili u nekim ritualima kao Dupla Kocka i Crtaća Tabla sa nogarima. O ovim znamenjima, naša Braća obreda Jork kažu: „Ugaonik uključuje Moralnost; Libela je Jednakost a Visak je Čestitost i Ponašanje‚. Šira objašnjenja nepokretnih dragulja se mogu naći u literaturi. 

Naša Braća obreda Jork kažu da je „u svakoj dobro postavljenoj Loži, određena j edna tačka, u okviru kruga, koja predstavlja svakog pojedinačnog Brata. Krug je granična linija njegovog delovanja u okviru kojeg on nikada neće moći da zaluta niti da ga muče predrasude ili strasti‚. 23

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

Ovako se ne interpretiraju simboli Masonerije. Neki kažu, bolje upoznati u interpretaciju , da ta tačka u okviru kruga predstavlja Boga u centru Univerzuma. To  je opšti egipatski znak za Sunce i Ozirisa i on se još uvek koristi kao astronomski znak za veliko svetleće telo. U Kabali , , tačka je JUD, Kreativna Energija Boga, koja prikazuje se, u njemu osvetljava kružni prostor, ko ji je Bog, univerzalna Svetlost, i ne prikazuje se stvaraju svetovi povlačenjem Njegove supstance Svetla na sve strane iz jedne

tačke. Naša Braća dodaju da je „ovaj krug omeđen sa dve paralelne linije, koje predstavljaju Svetog Jovana Krstitelja i Svetog Jovana Evangelistu, a na vrhu je Sveta Knjiga (otvorena knjiga). „Hodajući oko ovog kruga‚ kažu oni,‚ dotičemo ove dve linije kao i Svetu Knjigu i dok se Mason nalazi između  njih, prema njihovom pravilu, nemoguće je da on suštinski pogreši‚.  Bio bi to gubitak vremena davati komentar na ovo. Neki pisci su zamislili da paralelne linije predstavljaju povratnik povratnik Raka i Jarca, koje Sunce naizmenično dotiče u letnjem i zimskom solsticiju. Ali, povratnik nije vertikalna linija i ova ideja je izmišljotina. Ako su paralelne linije ikada pripadale drevnim simbolima, imale su dublje i daleko bolje značenje. Verovatnije je da su one imale isto značenje kao dva stuba Jakin i Boaz. To značenje nije za učenike. Stručnjak to može da nađe u Kabali. Pravda i Milost Boga su u ravnoteži, a posledica je HARMONIJA, jer Jedina i Savršena Mudrost upravlja obema. Sveti spisi su u potpunosti jedan novi moderni dodatak simbolu, kao i zemaljski i nebeski globus na stubovima stepeništa. Drevni simboli su denaturalizovani neodgovarajućim dodacima, kao oni Izide koja rida nad slomljenim stubom koji sadrži ostatke Ozirisa u Vavilonu.

Masonerija ima svojih deset zapovesti, koji su zakon za njene Inicirane.

Ovo su deset zapovesti: I. ⊕∴ Bog je Večan, Svemoguć, Nepromenljiva MUDROST, Vrhovna INTELIGEN  CIJA i Neiscrpna Ljubav! Ti treba da ga obožavaš, duboko poštuješ i voliš! Ti treba da poštuješ Njega i iskazuješ vrline! II. ∴ Tvoja religija treba da bude da radiš dobro, jer je to zadovoljstvo za tebe, a ne samo zato što je to tvoja obaveza! Ti možeš da postaneš prijatelj mudrog čoveka i ○

24

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

treba da poslušaš njegove savete! Tvoja duša je besmrtna! Ne radi ništa što nju degradira. III. ⊕∴ Moraš neprestano da se boriš protiv poroka! Ti ne treba da radiš drugima ono što ne želiš da drugi urade tebi! Ne treba da budeš pokoran prema svom  bogatstvu , već da održavaš svetlost mudrosti!  IV. ∴ Ti moraš da poštuješ roditelje! Ti moraš da iskazuješ poštovanje starijima! Moraš da savetuješ mlađe! Moraš da štitiš i braniš mlade i nevine!  ○

V. ⊕∴ Moraš da neguješ ženu i decu! Moraš da voliš svoju zemlju i pridržavaš se njenih zakona! VI. ∴ Prijatelj ti mora biti tvoje drugo ja! Nesreća ne treba da te odvaja od njega! Ti moraš da uradiš za sećanje na njega sve što bi uradio za njega da je j e živ! ○

VII. ⊕∴ Ti treba da izbegavaš i pobegneš od neiskrenog prijateljstva! U svemu se moraš uzdržavati od ne  umerenosti! Moraš se paziti da ne budeš mrlja u nečijem sećanju! VIII. ∴ Ne smeš dozvoliti da bilo kakva imovina postane tvoj gospodar! Moraš se učiti na greškama drugih! Ne smeš biti popustljiv prema greškama drugih!  ○

IX. ⊕∴ Moraš slušati mnogo, moraš govoriti malo, moraš se ponašati dobro! Moraš zaboraviti uvrede! Moraš razlikovati dobro od lošeg! Ne smeš zloupotrebiti niti svoju snagu niti svoju superiornost! X. ∴ Moraš učiti da bi upoznao čoveka, jer ćeš možda time upoznati sebe! Uvek idi za vrlinom! Moraš biti pravedan! Izbegavaj dokoli cu! ○

Ali, Velika zapovest Masoneriji je ovo: „Novu zapovest dajem tebi: da volite jedan drugog! Onaj koji kaže da je na svetlu a mrzi svoga brata, ostaje i dalje u mraku‚.   Ovo su moralne obaveze Masona. Ali, dužnost Masona je takođe da pomogne u podizanju morala i nivoa inteligencije društva; kroz prenošenje znanja; da unosi nove ideje i podstiče umove mladih da se razvijaju; da postepeno, kroz prenošenje aksioma i upoznavanja sa pozitivnim zakonima, dovode ljudsku rasu u sklad sa njenom sudbinom. Da bi obavio ove zadatke i obaveze inicirani se prima na zanat. On ne sme da pomišlja da on ne može da menja ništa i da zbog toga očajava ili da postane inertan. To je isto kao i u svakodnevnom životu muškarca. Mnoga velika dela su napravljena u malim bitkama za život. Postoji, tako nam kažu, pojedinačna odlučnost da uz 25

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

neviđenu hrabrost odbraniš sebe, u mraku, od sudbinskih napada velike nevolje i pokvarenosti. Postoje uzvišene i tajanstvene pobede, koje niko ne vidi , koje sjaj ne nagrađuje, koje sjaj pobede ne pozdravlja. Život, nesreća, izolacija, napuštenost i siromaštvo su bojno polje koje ima svoje heroje – neznane heroje, ali koji su ponekad veći od onih koji postaju slavni. Mason treba da se bori na isti način i sa istom hrabrošću protiv onih napada nevolje i pokvarenosti, koji napadaju kako nacije tako inepravednim ljude. Masonpostupcima takođe, treba da stane predprotiv njih, čak i u mraku danapada se usprotivi i gluposti u zemlji; uzurpacije i prvih prv ih hidre, Tiranije. Ne postoji iskrenija rečitost od istine nastale iz ogorčenja. Mnogo je teže ljudima da zadrže nego da steknu  svoju slobodu. Stremljenje za Istinom je uvek potrebno. Uvek, pravo mora preispitati činjenice. Postoji, u stvari, Večnost u Pravu. Mason treba da bude Sveštenik i Vojnik prava. Ukoliko njegova zemlja bude lišena slobode, on ne sme da očajava. Preispitivanje Prava nad Činjenicama treba uvek da istraje. Pljačkanje ljudi nikada nije preporučljivo. Vraćanje njihovih prava nije vremenski ograničeno. Varšava ne može više pripadati Tatarima nego Venecija Tevtoncima. Ljudi mogu da izdrže vojnu uzurpaciju, a pokorena Država da kleči pred drugom državom noseći jaram, zbog svojih muka i nevolja; ali kada nevolja prođe, ako su ljudi spremni da budu slobodni, pokorena zemlja će isplivati na površinu i ponovo se pojaviti a Tiranija će biti kažnjena od Istorije što je pobila svoje žrtve. Bez obzira šta se desi, mi moramo imati Veru u Pravdu i nadmoćnu Mudrost Boga i u Nadu u Budućnost i razumevanje za one koji su pogrešili. Bog je omogućio čoveku da vidi njegovu volju u događanjima, kroz jedan nejasan tekst pisan tajanstvenim  jezikom. Ljudi čine svoje prevode brzo, naglo, netačno, sa puno grešaka, propusta i pogrešno ga tumače. Mi vidimo toliko kratko, samo duž luka velikog kruga! Samo retki razumeju Božanski jezik. Najmudriji, najsmireniji, najdubljeg znanja, dešifruju hijeroglife polako. I kada naprave svoj prevod, potreba za njim je već odavno prošla, tad već na javnom trgu postoji dvadeset prevoda – a najnetačniji i najprihvaćeniji su, kao uvek, najpopularniji. svakog prevoda rađa da se partija; a izima svake pogrešnog tumačenja frakcija. Svaka Iz partija veruje ili smatra samo ona pravi tekst, a svaka frakcija veruje da samo ona poseduje svetlost. Dalje, frakcije su slepi čovek, koji nišani pravo, greške su njegovi sjajni projektili, pogađaju tačno i sa svim besom koji nastaje iz pogrešnog rezonovanja, kad god nedostaje logika onima koji brane tačnost, zbog rupe na oklopu, postaju ranjivi. r anjivi.  Stoga, mi treba uvek da smo ispred ljudi i da predvodimo u suprotstavljanju greškama. Antaeus  se često opirao Herkulesu; Hidrine glave su rasle istom brzinom kojom su ih odsecali. Besmisleno je reči da Pogrešno, ranjeno, zgrčeno u bolu, umire pred svojim obožavaocima. Istina pobeđuje polako. Postoji čudnovata vitalnost u Pogrešnom. Istina, zaista u najvećem delu, puca preko glava masa. Ali, ako pogrešno padne ničice samo za trenutak, ono se opet uzdiže za tren i još je snažnije nego ikada ranije. Ono neće umreti bez  angažovanja mozga, a najgluplje i najneracionalnije 26

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

pogrešno, opstaje najduže.

Ipak, Masonerija, koja je Moralnost i Filosofija, ne sme da ustukne u vršenju svoje dužnosti. Mi nikada ne znamo u kom trenutku naše napore čeka uspeh –  a nastaje, generalno, tek onda kada se nikako ne očekuje –   niti sa kakvim efektima će se naši napori, ili uopšte neće, ostvariti. U uspehu ili neuspehu, Masonerija se ne sme klanjati pogrešno m, nitizarobljenika, podleći obeshrabrenosti. je uFlaminiju, Rimu nekoliko Kartaginjanskih vojnika, koji su odbili da seBilo poklone ali nisu imali ništa ni od Hanibalove velikodušnosti. Masoni moraju imati podjednako veliku dušu. Masonerija treba da bude energija, nalazeći svoj cilj i uticaj u poboljšavanju čovečanstva. Sokrat  treba da uđe u Adama i stvori Marka Aurelija ili, drugim rečima, da izmeni čoveka od uživanja u čoveka od mudrosti. Masonerija ne treba da bude samo osmatračnica, izgrađena na misteriji, sa koje se sa lakoćom gleda na svet, bez drugih rezultata da bude sa mo zabava za radoznale. Davanje pune šolje misli žednom na usne, da svima dâ istinske ideje Božanstva, da uskladi savest i nauku, sve su to provincije Filosofije. Moralnost je Vera u punom cvatu. Razmišljanje treba da dovodi do akcije i da ona apsolutno bude praktična, da ideal budu vazduh i hrana i piće ljudskom umu. Mudrost je sveto pričešće. Jedino pod tim uslovima ona prestaje da bude sterilna ljubav prema Nauci i postaje jedan i najviši, metod kojim se ujedinjuje čovečanstvo i podiže na usklađenu akciju. Tada Filosofija postaje Religija.

I Masonerija, kao Istorija i Filosofija, ima večnu obavezu –   večnu i u isto vreme  jednostavnu, da se suprostavi Kafesu kao svešteniku, Drakou ili Džeferisu kao sudijama, Trimalcionu kao donosiocu zakona i Tiberiju kao Imperatoru. Oni su simboli tiranije koja degradira i lomi, i korupcije koja obeščašćuje i pustoši. U radovima koji su publikovani za potrebe zanata kaže nam se da postoje tri velika načela Masonske profesije, a to su Bratska Ljubav, Pomoć i Istina. Istina  je da Bratska naklonost i ljubaznost treba da upravljaju nama u svim našim odnosima i vezama sa našom Braćom i da nas plemenita i slobodna filantropija vodi prema svim ljudima.  je da da Da propustimo, pomažemo ožalošćenima, je dužnost Masona – kao druga dužnost ne zanemarimo iliposebna bezvoljno i neefikasno, reagujemo. Velika je istina  je Istina Božanska osobina i osnova svake vrline. Biti iskren i tražiti i spoznati Istinu veliki su ciljevi svakog dobrog Masona. M asona.

Kao što su drevni preci radili, Masonski stil Umerenosti, Hrabrosti i Čvrstine, Opreznosti i Pravde, objedinjuje 4 vrhunske vrline. One su podjednako potrebne narodima koliko i pojedincima. Ljudi koji treba da budu Slobodni i Nezavisni, moraju imati Mudrost, Promišljenost i naglašenu Opreznost,   tj. sve što spada u okvire značenja reći Opreznost. Oni moraju biti umereni u zahtevu svojih prava, umereni u svojim savetima, štedljivi u svojim rashodima, oni moraju biti jaki, hrabri, kuražni, strpljivi na odbijanja, neobeshrabreni nesrećama, nadeždni usred katastrofa, kao Rim kada je prodao polje na kome je Hanibal imao svoj logor. Nijedan Cane, Farsala, Pavia, Ahinkort ili Vaterlo ih ne smeju obeshrabriti. Neka Senat sedi na 27

 

  Albert Pajk, Moral i dogma: I UČENIK 

svojim stolicama dok im Gali čupaju brkove i brade. Oni moraju, iznad svega, da  budu pravedni, da se ne pokoravaju jačem ili da ratuju ili da pljačkaju slabe. Oni moraju da se ponašaju pošteno sa svim narodima i sa nemoćnim plemenima, uvek imajući veru i poštenje u svoje zakonodavstvo, poštenje u svim svojim odnosima. Kada bude postojala takva Republika, ona će postati besmrtna: jer prenagljenost, nepravda, neumerenost i luksuz u prosperitetu i očaj i nemiri nasupro t njima, su uzroci truljenja i osiromašenja naroda.

28

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

II POMOĆNIK 

Na drevnom Orijentu sve religije su manje ili više bile Misterije 15)  i nije postojao rascep sadegenerisala filosofijom. Popularna teologija,  bezbroj alegorija i simbola za prihvatajući  ili imaginarnih stvarne, se u obožavanje nebeskih vrhovnika Božanstva sa ljudskim osećanjima, strastima, apetitima, žudnjama, idolima, kamenom, životinjama, reptilima. Između ostalog, crni luk je bio svetinja Egipćanima, jer su njegovi brojni slojevi bili simbol koncentričnih nebeskih sfera. Naravn o da popularna religija nije mogla da zadovolji dublje zahteve i misli, uzvišene aspiracije Duha ili logiku razuma. Ona je, stoga, bila predavana iniciranima u Misterijama. Zatim, predavana je preko simbola. Nejasnost simbolizma, pogodna za razne interpretacije, postigla je ono što opipljiva i konvencionalna veroispovest nije mogla. Njena neodređenost potvrdila je apstraktnost teme: misteriozne teme su objašnjavane mistično; trudilo se da se ilustruje sve ono što nije moglo da se objasni; da se izazovu odgovarajuća osećanja onda kada nije mogla da se razvije pravilna

ideja; i da se učini da slika bude podobna i u službi koncepta, što samo po sebi nikada nije postalo validno ili prihvatljivo. Znanje se sada prenosi knjigom i pismima, a opšte je poznato da je   staro znanje prenošeno simbolima. Jer, sveštenici su ustanovili i ovekovečili izvođenje obreda i predstava, koji nisu bili samo atraktivniji za oko od iz govorene reči, već su često bili   Pojam Svete Misterije, ili Svetkovine, generalno označava oblast natprirodnih pojava koje se odnose na božanstvo ili na religioznu ideologiju. Religiozne Misterije su imale veoma važno mesto u brojnim rišćanskim religijama obožavanja, uključujući  uključujući  Elusijanske Misterije, prethrišćanskim preth Misterije, Mitraizam,  Mitraizam, Kult  Kult Izide i Kult Sol Invictus Invictus..  Posvećeni sledbenici religije su uvođeni u Misterije dobijanjem posebnih uputstava. Zbog tajanstvenosti koja je okruživala ove posebne instrukcije veoma malo se zna o tome šta je sve

15)

ržano u misterijama. Misterijauticale je bilo na jako popularno u drevnoj i tokom  bilo sad sadržano vrhunca Rimske Imperije, takoPredavanje da su one značajno uvođenje svetih MisterijaGrčkoj u Hrišćanstvo. Izvor: Encyclopedia Britannica, Elektronsko izdanje 2006.   29

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

daleko sugestivniji i bremenitiji sa značenjima za razmišljanje.

Masonerija, kao naslednik Misterija, još uvek sledi stari način učenja. Njene ceremonije su kao drevne mistične predstave –   i nisu kao čitanje eseja, već otvaranje pitanja koja zahtevaju izučavanje i čine filosofiju najvišim objašnjenjem. Njeni simboli su instrukcije koje ona prenosi. Jer, predavanja su naporna, često delimična i  jednostrana, dabi bitisezadovoljan interpretirali ovitime simboli. Onaj da postane kompletan Mason ne sme samo da čuje   ilikoji čaktreba da razume predavanja. On mora uz pomoć njih i nakon njih - kakva god da jesu, da trasira svoj put, uči, objasni i razvija ove simbole sam sebi.

Iako je Masonerija istovetna drevnim Misterijama, to je tačno samo uslovno: ona predstavlja jednu imperfektnu sliku njihove brilijantnosti, samo ruinu njihove veličanstvenosti,  jer  je sistem doživljavao stalne promene, plodovima društvenih događaja, političkih okolnosti i ambiciozne imbecilnosti onih koji su je „unapređivali‚. Nakon napuštanja Egipta, Misterije su bile modifikovane u skladu sa navikama različitih nacija kojima su donete i posebno od strane religioznih sistema zemalja u kojima su primenjivane. Da bi se održavala uspostavljena vlast, zakoni i religija, postojala je svuda potreba za iniciranima. Ipak, gde god da su  boravili, oni nigde nisu bili spremni da podele zaostavštinu znanja sveštenika i da od običnih ljudi naprave suvlasnike filosofskih istina. Masonerija nije Koloseum u ruševinama. Pre bi se moglo reći da je ona Rimska palata iz srednjeg veka koja je naružena modernim arhitektonskim unapređenjima i sagrađena na Kiklopskim osnovama postavljenim od strane Etruraca, sa mnogo kamenova uzetih iz ogromnih zdanja i hramova iz doba Hadrijana i Antoninusa. Hrišćanstvo predaje doktrinu BRATSTVA, ali se odrekla političke JEDNAKOST I, stalnim potvrđivanjem poslušnosti Cezaru i onima koji su bili na vlasti. Masonerija  je bila prvi apostol JEDNAKOSTI. U manastirima postoje bratstva i jednakost ali nema slobode. Masonerija ga je dodala i zahtevala je za čoveka trostruko zaveštanje: SLOBODU, JEDNAKOST i BRATSTVO. To nije bio cilj u razvoju originalnih Misterija, koje su trebale da uče ljude da znaju i vrše svoje obaveze za sebe i svoje članstvo, kao veliki praktični cilj svih filosofa i svih znanja. Istine su kao potoci kojima teku obaveze. Tek nakon više vekova, pošto je Istina počela da se jasno vidi, shvaćeno je da je taj ČOVEK IZNAD INSTITUCIJA, A NE 30

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

ONE IZNAD NJEGA. Čovek ima vlast nad svim institucijama. One su zbog njega, u skladu sa njegovim razvojem, a ne on zbog njih. Ovo nam se čini kao jednostavan stav, sa kojim se moraju složiti svi ljudi koji su bilo gde u svetu. Ali, nekada je to bila velika nova Istina –  neotkrivena sve dok vlade nisu napunile pet hiljada godina postojanja. Kada je istina obelodanjena, nastale su nove obaveze za čoveka. Čovek je  bio u obavezi da sam pred sobom bude slobodan. On je u tome bio u obavezi i prema svojoj zemlji, tražeći idaUzurpacija i ona dobije slobodu ili da i ljudskog dalje ostane takva slobodna. Time su Tiranija postale neprijatelji roda. One,zajedno, stvorile su od despota i despotizma opšte zločince i kriminalce u umu i duhu. Sfera Obaveza je s time uveliko povećana. Patriotizam je od tada imao novo i šire značenje. Slobodna Vlada, Slobodna Misao, Sloboda Govora! Sve ove slo bode su postale neotuđiva prava, za one koji su ostali bez njih ili su im bile oduzete, ili su ih preci izgubili a imali su pravo da ih povrate. Nažalost, kako se Istina uvek pretvara u neistinu i postaje neistina kada se pogrešno primeni, ova Istina je po stala  Jevanđelje Anarhije, odmah odmah pošto je prvi prvi put izgov izgovorena. orena. Masonerija je rano shvatila ovu Istinu i spoznala je svoje uvećane  obaveze. Njeni simboli su počeli da dobijaju šire značenje. Zato je ona preuzela ‘masku’ od Kamenog Zidarstva i pozajmila njegove radne alate i tako bila snabdevena sa novim pogodnim simbolima. Ona je prouzrokovala nastanak Francuske revolucije, nestale  je sa Žirondistima, Žirondistima, ponovo je rođena sa restauracijom reda i podržala Napoleona jer iako Imperator, on je naglašavao pravo ljudi da određuju pravila i bio je na čelu naroda koji je odbijao da im se vrati stari kralj. On je zastupao, sa sabljom, puškom i topom, veliku stvar naroda protiv Kraljevstva, pravo francuskih ljudi, čak i u tome da se od korzikanskog generala stvori Imperator, pošto im je to odgovaralo.  Masonerija je osetila da Istina ima svu moć Boga na svojoj strani i da ni Papa ni Potentat ne mogu da joj se suprotstave. To je bila istina koja je postala važan deo velike svetske riznice, stvarajući nasleđe koje svaka generacija primi, uvećava ga i

drži u sebiprirode a koje sve se udo nuždi kao lično vlasništvo čoveka, dato od strane krajaustupa sveta. I,čovečanstvu, Masonerija je vrlo rano shvatila to kao istinu, da će se sa nastavkom toka i razvijanja istine ili bilo   koje ljudske brilijantnosti u talentu ili napretku, stvoriti veći duhovni  sjaj ljudskoj rasi; da sve što doprinosi tom toku ka Istini i čini od misli stvar, piš e se u istoj liniji sa MOJSIJEM i sa Njim, koji je umro na krstu, a ima blisku intelektualnu vezu sa samim Božanstvom.  Najbolji poklon koji možemo dati čoveku je, čovečnost. To je ono što je Masoneriji naređeno od Boga da pokloni svojim posvećenicima, a ne sektaštvo i religijske dogme; ne osnovnu moralnosti koja se može naći u radovima Konfučija, Zoroastera16) , Seneke i Rabisa u „Letopisi i Sveštenstvo‚, ne neko malo i jevtino θuštra), takođe se naziva naziva i Zartosht   Zorosater, (Ζωροάστρης (Ζωροάστρης , , Zōroastrēs , Avestanski: Zara Zaraθuštra), ), je drevni Iranski prorok i osnivač Zoroastrianizma, religij e koja je bila nacionalna u ‫زر‬  (Persijski: ‫ت‬‫ر‬

16)

31

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

opšte-školsko štivo; već čovečanstvu, nauci i filosofiji. Nisu Filosofija i Nauka u suprotnosti sa Religijom. Jer, Filosofija je upravo znanje Boga i Duše koje nastaje pri posmatranju nastanka aktivnosti Boga i Duše i iz mudrog zaključivanja. To je intelektualni vodič koji je potreban religioznim osećanjima. Istinski religiozna filosofija jednog nesavršenog bića nije sistem

veroispovesti, već, kaonapredak, što SOKRAT večno traženje približnog. Filosofija je taj intelektualni i moralni kojimisli, religijska osećanja nadahnjuju i oplemenjuju.   Što se tiče nauke, ona nije mogla da se razvija samostalno kad je religija bila statična. Nauka se sastoji od zrelih zaključaka iskust va, koja sva druga is kustva potvrđuju. Ona shvata i ob jedinjuje sve što je zaista vredno kako u starim oblicima meditacije, onim polubožanskim, ili sistemima akcija i truda i mistične teorije duhovnog, misaone zajednice. „Slušaj  me‚ kaže GALEN  „kao glas Eleuzijskog Hijerofanta i veruj da spoznaja Prirode misterija nij e ništa manje važna nego njene , niti su išta manje pogodne da iskažu mudrost i moć Velikog Stvoritelja. Njihova učenja i prikazi su bili nejasni, ali naši su jasni i nepogrešivi!‚  Mi mislimo da najviše  možemo da saznamo o Duši drugog čoveka, kroz njene aktivnosti i njena životna iskustva. Suprotne činjenice, dobijene o tome šta nam drugi ljudi kažu da je ova Duša rekla njihovoj, imaju malu vrednost za prvu. Prve Svete knjige o ljudskoj rasi bili su napisane od Boga na zemlji i na nebu. Onaj ko  jedini može da razume ove Rukopise je Nauka. Srodnost između trave i drveta, insekta i infuzorija, daju nam dublje znanje o ljubavi i veri nego što mi to možemo da prikupimo iz radova FENELONA i AVGUSTINA. Velika Biblija Boga je uvek otvorena čovečanstvu.

Znanje se može pretvoriti u moć a aksiomi u pravila i obaveze. No, znanje samo po sebi, nije Moć. Mudrost je moć, a njen Premijer je PRAVDA, čiji je savršen zakon ISTINA. ciljtakvim, Obrazovanja i Nauke jekao davoda učinekoja čoveka mudrim. Ukoliko ga znanje neStoga, napravi on je izgubljen, se prosipa u pesak. Znati  formulu Masonerije je od jako male vrednosti samo po sebi, isto koliko i znati jako puno reči i rečenica iz nekog afričkog varvarsko g ili australijanskog dijalekta. Poznavanje čak i značenja simbola je nedovoljno, osim ako se ne dopuni mudrošću, kao i naše milosrđe, kojeg dopunjava pravednost, kao što jedna hemisfera mozga Sasanidskoj Imperiji u Persiji; i danas postoji uglavnom kod Parsa u Indiji. Zoroaster je generalno prihvaćen kao autentična istorijska ličnost. Njegovo učenje je izloženo u „Yasna‚, 17 liturgijskih tekstova ili "himni". Osnovni koncept Zoroastrianizma je maksima ‚Humata, Hukhta, Huvarshta‛ (Sanskrit sumata, sukta, suvartana)—‚Dobre suvartana)—‚Dobre Misli, Dobar Rad, Dobra dela‛. Osnova ljudskog postojanja je kosmička borba između Aša (Pahlavi Ahlāyīh), "Istina" i Druj (Pahlavi Druz), "Život." Može se shvatiti borba Dobra i Zla, kako se uglavnom tumači na uZapadu. Dve suprotne strane ui kao sukobu suSvetla Ahurai Mraka, Mazdā ili (Bog) i Ahriman (Đavo). Ova religija spada dualističke. Izvor: Wikipedia, Internet izdanje, http://en.wikipedia.org/wiki/Zoroaster. http://en.wikipedia.org/wiki/Zoroaster.  32

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

dopunjuje drugu.

Ne gubite iz vida cilj u vašem učenju Masonerije. On će doprineti vašem nivou mudrosti a ne samo vašeg znanja. Čovek može da provede ceo život izučavajući neku oblast znanja – botaniku, medicinu ili entomologiju, na primer –  ubacujući u memoriju imena izvedena iz Grčkog, da ih sortira i klasifikuj e, a da pri tome ne bude ništa mudriji negoo što je biointeresima na samomi obavezama, početku. Velika je istinateži dadao nauči svemusvoje što interesuje čoveka, pravima, Masonerija inicirane. Što čovek postaje mudriji, manje će biti sklon da bude ukroćen nametanjem okova ili  jarma, na njegovu svest ili ličnost. Jer, sa povećanjem mudrosti on ne samo da bolje zna svoja prava, već ih daleko više vrednuje i postaje svesniji  svoje vrednosti i poštovanja. Njegov ponos ga tada tera da čuva svoju sam ostalnost. On postaje sposobniji  da je sačuva; i sposobniji da pomogne drugima u svojoj zemlji kada ona oduzme sve, čak i postojanje, iz istih razloga. No, samo znanje ne čini nikoga nezavisnim, niti mu omogućuje da bude slobodan. Najčešće, ono mu pomaže d a  bude još korisniji korisniji rob. Sloboda je put za neznalice neznalice i brutalne. Politička nauka ima za svoj cilj da utvrdi na koji način, kojim sredstvima i sa kojim političkim institucijama se lične slobode mogu obezbediti i ovekovečiti: ne samo dati, kao pravo za svakog čoveka da glasa, već celovita i apsolutna sloboda misli i mišljenja, slično slobodi bez despotizma monarha, rulje i prelata; kao sloboda akcije u okviru limita opšteg zakona donetog za sve; bez Suda Pravde sa imperijalnim sudijama i porotom, otvorenim za sve; gde su slabosti i siromaštvo podjednako moćni kao što su moć i bogatstvo; gde pristup vlastima i poštovanje pripadaju svima onima koji vrede; gde je vojna moć, u ratu ili miru, u striktnoj subordinaciji pod civilnom upravom; gde su sumnjiva hapšen ja za dela koja pravo ne tretira kao kriminalna, nemoguća; gde su Rimska Inkvizicija, Zvezdane dvorane, Vojne Komisije, nepoznate; gde priručnici ratne za obuke nisu aktere, na dohvat ruku dece; gde postoji pravo Slobode govora i odgovornost sve javne civilne i vojne. Ukoliko Masoneriji uopšte treba opravdanje za uvođenje političke kao i moralne obaveze svojim početnicima, biće dovoljno ukazati na tužnu istoriju sveta. Dovoljno  je vraćanje na stranice istorije istorije na poglavlja koja koja je napisao Tacit: Tacit: one bi mogle da nam pričaju o neverovatnom i užasnom despotizmu pod Kaligulom i Dominianom, Karakalom i Komodusom, Vitelijusom i Maksiminom. Dovoljno je samo ukazati na tačku u vekovima nesreća kroz koje je prošla vesela francuska nacija; dugotrajno ugnjetavanje u feudalnom periodu, od strane sebičnih Burbonskih kraljeva; u onim vremenima kada su seljaci bili pljačkani i klani  ,, od strane njihovih gospodara i vladara, kao ovce; kada su gospodari imali pravo prve bračne noći sa seljakovom mladom; kada je osvojeni grad bio dat na nemilosrdno silovanje i masakriranje; kada su državni zatvori bili pretrpani sa nevinim žrtvam a, a Crkva blagosiljala 33

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

transparente za nemilosrdna ubistva i izgovorila Te Deum kraljevskoj milosti Eve od Sv. Bartolomeja.

Možemo listati stranice i iz kasnijih poglavlja –  na period vlasti Luja XV kada su mlade devojke, jedva nešto veće od devojčica, bile kidnapovane da bi služile njegovoj požudi; kada je Bastilja bila zatrpana odobrenjima za pogubljenje ljudi koji nisu optuženi nisaza kakav kriminal, zbogsumuškaraca koji suplemićkog uživali uroda; lascivnim zadovoljstvima tuđim ženama a nosili oznake najvišeg kada su ljudi bili do grla zatrpani porezima, carinama i porezom na promet; kada su Papa Nuncije i Kardinal del la Rouche-Ayman, skrušeno klečeći, svaki na po strani kreveta Madam du Bari, kraljeve raspuštene prostitutke, stavljali papuče na njene  bose noge kad ustaje iz preljubničke postelje. U to doba su zaista patnja i težak rad predstavljali način života čoveka, a ljudi bili samo dosadne životinje. Istinski Mason je onaj koji radi naporno da bi pomogao svom Redu u ostvarenju našeg velikog cilja. Ne zbog toga što Red to ne može da uradi sam , već stoga što i taj doprinosi. I to je još jedan od Božjih instrumenata. To je Sila i Moć; i sr amota ako se ne izvrši to i ako treba, da žrtvuje svoju decu za stvar čovečanstva, kao što je Abraham (Avram) bio spreman da ponudi Isaku žrtvu sina na oltar. On neće zaboraviti tu uzvišenu alegoriju Kurtiusovog17) uskakanja sa kompletnim oklopom u veliki razjapljeni ponor koji se otvorio da proguta Rim. Red će PROBATI. Neće biti njegova greška ako taj dan nikada ne dođe kada čovek neće morati da se boji od osvajanja ili invazija, uzurpacija, rivalstva naroda sa oružjem u ruk ama, prekidanja civilizacijskog toka zbog kraljevog venčanja ili rođenja naslednika tirana; podele naroda od strane Kongresa, razvlačenja teritorija nakon pada dinastije, sukoba dveju religija - kao sudaranje glavama dva jarca u mraku na brvnu do beskraja: Dan, kada čovek više neće morati da strahuje od gladi, pljačkanja, prostitucije podstaknute nemaštinom, bede zbog nezaposlenosti i svih uskraćivanja mogućnosti u šumi mogućnosti; kada narodi budu okupljeni oko Istine, kao zvezde oko svetla, svaka u svojoj orbiti,krunisani bez dodirivanja ili sudara; u svudaprisutnoj sa zvezdama, nebeskim sjajem i isakada mudrošću i pravdomslobodi, u svakojpovezani ruci,  budu vladali nabolji.

U vašem učenju u statusu pomoćnika morate biti vođeni RAZUMOM, LJUBAVLJU i  Lacus Curtius je misteriozna rupa u zemlji u Rimskom Forumu, sada mala, zatrpana i oivičena sa kamenom , ali se nekada govorilo da se širi. Međutim, ime mesta je povezano sa Rodom Curtia, vrlo starom Rimskom porodicom sa poreklom iz Sabine. Priča , Priča , koja se najčešće povezuje povezuje sa njom, je ona koju je ispričao Livy (vii.6): Rim, nalazeći se pred datim proročištem, može izbeći propast samo kada  baci u rupu ono što su smatrali najdražim. Grad je bio spašen od jednog mladog konjanika ssaa Grad baci Grad imenom Marcus Curtius (član Roda Curtia), koji je shvatio da je život hrabrog mladog Rimljanina ono 17)

što su Rimljani smatrali najdražim stoga nju sa celim oklopom i konjem, nakon čega  i koji nad najdražim i njim a Rim bio sespašen. spaš Izvor: uWikipedia, Internet izdanje, http://en. wikipedia se zemlja zatvorila zatvorila en. bacio .org/wiki/Curtius.  34

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

VEROM.

Nećemo sada diskutovati o razlikama između Razuma i Vere niti se upuštati u definisanje svake od njih. No, neophodno je reći da čak i u najobičnijim stvarima života nama upravlja ono u šta mi verujemo - više nego ono što znamo; VERA i ANALOGIJA i potom RAZUM. „Vreme Razuma‚ u idejama Francuske Revolucije znamo, i kolikoizbor je pogrešno samo Razum na tron kao najviši princip. Razum jekao pogrešan kada su staviti ideje večnosti u pitanju. Uz njega mora postojati poštovanje i verovanje. Uprkos poraza vrlih, bedi zaslužnih, napretku tirana i umiranju mučenika, mi moramo verovati da postoji, mudar, pametan, milostiv i voleći Bog, jedno inteligentno proviđenje, najviše od svih i brižno prema malim stvarima i događajima. Vera je neophodna potreba svakog čoveka. Jao onom, koji ne veruje ni u šta!  Mi verujemo da je duša drugih drugačija i da ima određene kvalitete, da je ona darežljiva i poštena, škrta i podla, da je ona puna vrlina i druželjubivosti ili poročne i zle naravi i sve to samo na osnovu kratkog , letimičnog, pogleda a bez načina da to znamo. Mi rizikujemo u poslovnom odnosu svoju imovinu zbog potpisa čoveka s druge strane planete, koga nikada nismo videli, zbog uverenja da je on pošten i siguran. Mi verujemo da svakodnevni događaji nastaju, na os novu tvrdnji drugih. Mi verujemo da nečija volja u stvarnosti deluje na druge uz raznovrsne druge fenomene koje Razum ne može da objasni.  No, mi ne moramo da verujemo u ono što Razum s pravom odbija kada mu se osećaj pravde suprotstavlja ili nečemu što je   apsurdno ili kontradiktorno ili što je pred preispitivanjem iskustva ili nauke ili što degradira karakter Božanstva, a što bi moglo navoditi na osvetoljubivost, zlo, grubost ili nepravednost. ne pravednost.

Čovekova Vera je isto toliko njegova koliko je i njegov Razum.  Njegova Sloboda se sadrži u njegovoj veriAuguri da je 18) slobodan u svojoj volji koja je nekontrolisana od strane  Rima iliiGrčke moći. Svi sveštenici, nisu imali prava da traže od Cicerona ili Sokrata da veruju u apsurdnu mitologiju vulgarnog. Svi Imami Muhamedanizma nisu imali pravo da traže od Pagana da veruju da je Gabrijel Proroku diktirao Kuran. Svi Brahmini koji su ikad živeli, kada bi se skupili na jednu konklavu, kao što se skupljaju Kardinali, ne bi mogli da dobiju pravo da prisile ni jedno jedino ljudsko   Augur (pl: augures) je bio sveštenik i zvaničnik u starom svetu, posebno u starom Rimu. Njegova osnovna uloga je bila da tumači vvolju olju bogova kroz proučav proučavanje anje leta i drugih karakteristika ptica. Ceremonije i funkcije augura augur a bile su centralni za bilo kakvo veće razumavanje aktivnosti u rimskom društvu i javnosti uključujući ratove, trgovinu i religiju. Rimski istoričar Livije piše: auspiciis hanc urbem conditam esse, auspiciis bello ac pace domi militiaeque omnia geri, quis est qui ignoret? ("Ko

18)

ne znai van da jenje, ovaj osnovan tek nakon dobijanja predznaka? što je rađeno u ratu i miru, kod kuće je grad rađeno tek nakon dobijanja predznaka?). Izvor:Sve Wikipedia, Internet izdanje, http://en. wikipedia.org/wiki/Augur. 35

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

 biće da veruje u Hindu Kosmologiju. Ni jjedan edan čovek , ni jedno telo čoveka ne može  biti nepogrešivo i ovlašćeno da odlučuje o tome u šta drugi čovek treba da veruje, niti u  bilo koje načelo vere. Osim kod onih koji je prvo prime, jer svaka religija i istina svih nadahnutih pisanja, zavisi od ljudskog ponašanja i unutrašnjeg uverenja, koje se mora proveriti Razumom i mudrom analogijom Vere. Svaki čovek mora obavezno imati pravo da prosuđuje o istini za sebe; jer ni jedan čovek ne može imati  bilo kakvo više ili veće pravo da prosuđuje od nekog drugog sa podjednakim brojem informacija i inteligencije. Domicijan je tvrdio da je on Gospod Bog a njegove statue i slike u srebru i zlatu nalažene su širom sveta. On je zahtevao da bude smatran Bogom od svih ljudi; i prema Suetoniusu , on počinje svoje pismo ovako: „ naš Gospodar i Bog naređuje da se to mora uraditi tako i tako i formalno odlučuje da niko ne sme da mu se obrati drugačije,  bilo pismeno ili usmeno, nego tako‚. Palfurijus Sura, filosof, koji je bio   njegov kritičar, optužuje one koji su odbili da ga priznaju za Božanstvo, bez obzira da li je i on  sam verovao u to božanstvo, jer nije imao prava da traži da i jedan Hrišćanin u Rimu ili u provincijama uradi to isto.

Daleko je od toga da je Razum jedini vodič moralu ili političkoj nauci. Ljubav ili ljubaznost moraju da prate Razum, da bi se isključio fanatizam, netolerantnost i progoni kod svih onih čija  je moralnost previše asketska  i da ekstremni politički principi, budu uvek vodeći. Mi moramo imati vere u sebe, naše kolege i narod ili ćemo lako biti obeshrabreni preokretom, a naš elan ohlađen preprekama. Ne smemo slušati samo Razum. Snaga dolazi u velikoj meri od Vere i Ljubavi: i uz pomoć ovih čovek meri najviše domete moralnosti ili postaje Spasitelj S pasitelj i Iskupitelj Naroda. Razum mora držati kormilo ali Vera i Ljubav pridodaju snagu motiva. Oni su krila duše. Entuzijazam je generalno neracionalan, a bez njega, Ljubavi i Vere, ne bi bilo RENZIJA, niti VILIJEM TELA, niti SIDNIJA, ili bilo kog drugog velikog patriote čija su imena besmrtna. Da je Božanstvo bilo samo Svemudro i Svemoćno, Ono nikada ne bi stvorio Univerzum.

GENIJE je taj koji dobija Moć, a njegovi prvi poručnici   su SILA i MUDROST. I najnepokorniji se savija pred liderom koji ima osećaj da vidi i volju da radi. Genije koji vlada uz Moć, koja je slična Božjoj, zajedno sa svojim savetnicima, otkriva tajne ljudske misterije, seče napola svojom rečju velike čvorove , svojom rečju mrvi ruine. Od njegovog pogleda padaju besmisleni idoli, čiji su oltari bili na svim najvišim mestima i na svim svetim mestima. Nepoštenje i imbecilnost stoje zbunjeni pred njim. Njegovo jednostavno „Da‚ ili „Ne‚ ukazuje na greške iz starina i čuju se među  budućim generacijama. Njegova moć je neizmerna  jer je i njegova mudrost 36

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

neograničena. Genije je sunce u političkoj sferi. Sila i Mudrost, njegovi ministri, su orbita koja unosi njegovo svetlo u mrak i odgovaraju mu svojom čvrstom, sjajnom, Istinom. Razvoj se simbolizuje korišćenjem Čekića i Dleta, a razvoj energije i intelekta pojedincima i narodom. Genije se može sam postaviti na čelo neintelektualnog, neobrazovanog bezvoljnog u to slobodnoj da bipameti se kultivisao intelekt onih kojii glasaju, jedininaroda. je načinAli, da se o bezbedizemlji, stavljanjem i genija za vladara. Svetom retko vladaju veliki duhovi, osim nakon raspada i novih rađanja. U periodima tranzicije i trzavica, Trajni Parlamenti, Robespjeri i Marai i poluintelektualci, najčešće drže uzde moći. Kromveli i Napole oni dolaze kasnije. Nakon Mariusa, Sule i Cicera, retoričara, dolazi CEZAR. Veliki intelekt je često previše oštar za granit takvog života. Zakonodavci mogu biti vrlo obični ljudi; jer zakonodavstvo je vrlo običan posao; to je samo konačni zbir miliona umova.

Moć novčanika i mača, u poređenju sa duhom, je siromašna i jadna. U odnosu na zemlju, možete imati agrarne zakone parcelisanja (komasacije). Ali, ljudski intelekt je samo njegov, podržan je direktno od Boga, neotuđivo je nasledno dobro. To je najmoćnije oružje u rukama paladina19). Ako ljudi shvataju Silu na fizički način, kako li će se tek onda odnositi prema intelektualcu! Pitajte Hildebranda ili Lutera, ili Lojolu20). Ljudi padaju ničice pred njima, kao pred nekim idolom. Vladavina jednog uma nad drugim umovima je jedina pobeda koju vredi zadobiti. Drugačije,  povređuju obojicu i nestaju za tren; sirov kakav jeste, debeo kanap konačno, ipak puca. Ali, ovo pomalo podseća na moć Stvoritelja. Njemu nije potreban cilj kao Petru Pustinjaku. Ako postoji t ok, koji je sjajan i snažan, on će osvojiti kao nabujali potok   srca naroda. Ne samo rečima, jer i u misaonom delovanju postoji fascinacija. To je priznanje Nevidljivom. Ova moć, isprepletana sa Ljubavlju, je zlatni lanac pušten do dna izvora Istine ili nevidljivi lanac koji povezuje sve delove čovečanstva zajedno. Uticaj čoveka na čovekaTo j e zakon je prirode, bilo da je j eropstvo, zbog posedovanja ivanja u zemlji, bilo intelekta. može da podrazumeva zavisno odvelikog prosuđimanja pojedinca. Društvo se iznutra drži duhovno, kao nadolazeće sfere iznad nas. Slobodna zemlja, u kojoj vladaju intelekt i geniji, će trajati. Tamo gde oni služe, a  Vitez lutalica ili ratnik. 

19)

  Sveti Ignatius iz Lojola , Lojola , takođe poznat kao Ignacio (Iñigo) López de Lojola (1491 (1491––1556)  ,, je bio glavni osnivač i prvi Vrhovni upravnik Društva Hrista, religioznog reda Katoličke crkve, koji je direktno bio u službi Pape. Članovi Član ovi reda su bili nazivani Jezuiti. On je sastavio Spiritualne Vežbe. koji  je na prvo mesto u svom Ignatius je opisao Papu Benedikta XVI da je "iznad svih božjih ljudi, koji je životu , stavio Boga... bio je čovek iskrene molitve". Bio je izuzetno aktivan u borbi protiv 20)

Protestantskog Reformizma podsticao Kontra-reformacije. On jeIzvor: bio Beatizovan i zatim zaštitnikuzastopne kao i Društva Hrista. Wikipedia, Internet kanonisan u Sveca 1622 1622..  Oni je Guipúzcoa izdanje http://en. Wikipe dia.org/wiki/Loyola. 37

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

drugi uticaji dominiraju, život države je kratak. Sve države koje su pokušale da vladaju sobom sa svojim malim i nesposobnim ili malo uvažavanim, nisu ostvarile ništa. Ustavi i zakoni, bez vladavine Genija i Intelekta, neće izbeći truljenje. U tom slučaju oni imaju trulež i život u njima prestaje postepeno. Dati narodu franšizu za izbor Intelekta je jedini siguran način da  se održi sloboda.

Tako će se uvaženih podsticatii inteligentnih aktivan odnos zdušna brigaonima za narod nanjih. visokim položajima, kojii su naklonjeni koji suonih ispod Tada će politički javni život štititi sve ljude da ne osete ponižavanje, vulgar no delovanje i niske strasti, stvaranjem plemenitih ambicija poštenog vrhovnog zakona. U cilju podizanja nivoa ljudi kroz učenje ljubavi, ljubaznosti i mudrosti, uz moć onoga koji nas uči najboljem: stvoriće se slobodna država iz Neobrađenog Kamena: ovo je  veliki rad u kojem Masonerija želi da bude prisutna i od pomoći.   Svi Mi moramo raditi na stvaranju velikog spomenika države, Svete Kuće Hrama. Najveće vrline ne smeju biti razjedinjene među ljudima, da budu samo lična imovina pojedinaca, kao obični zanati. SVI smo na zanatu kod partnera: Obaveze i Časti.  Masonerija je borba i marš ka Svetlosti. Za pojedinca, kao i za državu, Svetlost je Vrlina, muževnost, Intelekt, Sloboda. Tiranija nad dušama i telom je mrak. Najslobodniji narodi, kao i najslobodniji ljudi, su uvek u opasnosti od povratka u ropstvo. Ratovi su gotovo uvek kobni za Republike. Oni stvaraju tirane i učvršćuju njihovu vlast. Oni izviru, najvećim delom, iz zle namere. Kada je malima i neukima data vlast, zakonodavstvo i administracija postaj u dve paralelne serije grešaka i pogrešaka, koje neminovno vode u rat i nesreću i najbolji su preduslovi za nastanak tirana. Kada država oseti da joj stopala klize unazad, kao kada se hoda po ledu, došlo je vreme za velike promene. Veličanstveni tirani iz prošlosti su samo tipovi onih u budućnosti. Čovek i država će se uvek podvrgnuti ropstvu samo da bi zadovoljili svoju strast i ostvarili osvetu. Nastajanje tirana, kao pojave, postoji oduvek, a kadaReligija se tiranin j ednom jednom vlasti, potreba za njegovom ččini ini ga divljakom. je sila kojudočepa on mora da kontroliše. Međutim, sigurnošću ukoliko je ona nezavisna ili samostalna, njena svetilišta se mogu odupreti. Tada postaje nezakonito da narod obožava Boga na svoj način, a stari duhovni despotizam oživljava. L judi moraju verovati volji Moćnog ili umreti; i čak kao vernici, svi oni imaju svoju zemlju, kuće, telo i dušu i svi će biti obeleženi „kraljevim pečatom‚. „Ja sam Država‚ rekao  je Luj XIV seljacima; „košulje na vašim leđima su moje i ja mogu da ih uzmem u koliko želim‚.  I dinastije su tako uspostavljene da traju, poput onih Cezarskih u Rimu, Cezara Konstantinopolja, Kalifa, Stjuarda, Španaca, Gota, Valonaca, sve do uništenja rase i završavaju se sa ludacima i idiotima koji  još uvek vladaju. Nema sloge među ljudima, koja bi okončala ove užasne veze. Država se urušava iznutra, kao   i od spoljnih udaraca i napada na suštinski slabe elemente. Razjarena ljudska strast, uspavana 38

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

ljudska tromost, tvrdokorno ljudsko neznanje, rivaliteti ljudskih kasti, su toliko dobri za kraljeve, kao što je mač za Paladine. Svi  obožavaoci  su sagnuti pred starim idolom, da niko ne može da izađe na ulicu i izabere drugog Velikog Lamu. I tako, iscrpljena Država pliva nizvodno zaveslajima niz tok Vremena, sve do k bura ili plima ne otkriju da je crv potrošio svoju snagu i da se raspao u zaboravu.

Građanske i religijske slobode moraju ići ruku pod ruku, a u proganjanjima, obe sazrevaju. Ljudi, zadovoljni mislima koje su im pripremili i dali sveštenici crkve, biće zadovoljni i veličanstvenošću  Bož jeg Prava –  dok se Crkva i Tron međusobno podržavaju. Oni će olabaviti raskol i ukloniti neverništvo i nehaj. I dok se bitka za slobodu bude odvija svuda oko njih, ovi će samo potonuti u veću apatiju ropstva i dublju hipnotisanost h ipnotisanost,, koja će možda samo povremeno biti prekinuta talasima žestine  besa, koja sledi nakon bespomoćne iscrpljenosti. Despotizam nije težak ni u jednoj zemlji koja je imala samo jednog vladara od svojih početaka; ali nema većeg problema od usavršavanja i ovekovečenja slobodne vlade od strane samog naroda; jer nije dovoljno postojanje samo jednog kralja, svi moraju  biti kraljevi. Lako je postaviti Masaniela21) , koji svakih nekoliko dana pada sve nniže iže i niže. Međutim, slobodna vlada nastaje polako, kao i pojedinačna ljudska sposobnost, ili kao šuma, iz središta polako prema spolja. Sloboda nije opšte pravo, kao kod ptica, jer se gubi od strane onih koji je ne koriste kao i od onih koji je pogrešno koriste. Ona zavisi više od opštih težnji nego od bilo kakve čovekove imovine. Ona nema jedno, pojedinačno, svetilište ili sveti izvor za hodočašće naroda, jer njene vode treba da izbiju na površinu zemlje slobodno, iz svetog tla.  Slobodna narodna moć je ta čija se snaga shvata samo u trenucima nedaća : a sva iskušenja naroda , žrtve i očekivanja, su samo njemu znana. Narod je naučio da misli za sebe i da deluje za sebe. Kada se porobljeni narodi istroše u prašini pred orkanom kao unezverene zveri na poljima, slobodni ljudi tada stoje uspravni pred njim, u svoj svojoj moći jedinstva, u samopouzdanju, u zajedničkom pouzdanju, sa drskošću prema svima osim prema Bogu. Niti su deprimirani nesrećama niti ushićeni uspehom. Ova ogromna snaga izdržljivosti, trpljenja, strpljenja i podnošenja, stiče se samo š panske vlasti i   Masaniello, iz Napulja, ime Tommaso Aniello,vođa narodnog ustanka protiv španske plemstva. Kao mlad ribar, 1647, bio vođa ustanka protiv novih poreza i plemstva. Ustanak je uspeo,

21)

ali onjeobuzet sukobom, tražiodejePortici od naroda pokolje plemiće. Ubrzo,), od plemstvo ubija.i Njegov život tema opere La Muette  Masaniello  (1828;da pod naslovom D.-F.-E.gaAuber Eugène Scribe. Izvor: Catholic Encycloraedia, 2005, elektronsko izdanje.  39

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

stalnom primenom svih funkcija, poput fizičke ljudske snage, poput pojedinačne moralne snage.

I maksima, koja nije ništa manje istinita nego što je stara, je da večna opreznost jeste cena slobode. Interesantno je videti univerzalne izgovore pod kojima su tirani u svim periodima oduzimali narodne slobode. Kaže se, u statutu Edvarda II, da pravda i  zbog pobuna i razmirica koje su nastale. šerif više neće biti davno birani od naroda Isti razlog je dat prestrane gušenje narodnog izbora biskupa; i postoje primeri ovakvih neistina u još ranijim vremenima kada je Rim izgubio slobodu a njegovi ogorčeni stanovnici izjavili da je njihova poremećena sloboda bolja od sramotnog spokojstva.

Sa Šestarom i Vagom, mi možemo pratiti sve brojke u mate matici i ravnim površinama, koje se nazivaju GEOMETRIJA i TRIGONOMETRIJA, mada su obe reći manjkave po svom značenju. GEOMETRIJA, sa prvim slovom „G‚, za koju se u većini Loža kaže da znači meru zemlje, tla ili Premeravanja i TRIGONOMETRIJA, da znači merenje trouglova ili površi koje ima ju tri strane ili tri ugla. Potonje ime je daleko bolje za nauku koja treba da bude izražena pojmom „Geometrija‚. Niti jedno od značenja nije dovoljno široko: iako obe tretiraju ogromne prostore površine zemlje i obalu, o koju se lome brodovi a nesrećnici spasavaju, obe su pod obuhvatom triangulacije - bilo da se radi o primeni istog principa ili metoda kojim su francuski astronomi izmerili stepen geografske širine i time uspostavili meru na jednoj nepromenljivoj osnovi, bilo da se radi o ogromnim trouglovima koji za svoju osnovu imaju liniju nacrtanu u mašti između mesta na zemlji sada i njegovog mesta za šest meseci nakon toga u svemiru, a koji za svoj vrh imaju određenu neku planetu ili zvezdu, kako bi se izračunala razdaljina od Jupitera ili Sirijusa do Zemlje; i kada bi postojao još mnogo veći trougao, čija je j e osnova produžena na obe strane od nas, koja prolazi neograničeni horizont ka beskonačnom, da njegov vrh bude neograničeno daleko iznad nas; kojem odgovara sličan beskonačan trougao –   onaj gornji je jednak donjem , ili beskonačnom koje se podudara sa beskonačnim; ipak Nauka Brojeva, kojoj Pitagora daje toliko važnosti i čije tajne se nalaze svuda u starim religijama, a iznad svega u Kabali i Bibliji, nisu dovoljno izražene niti rečju Geometrija niti rečju Trigonometrija. Jer, ta nauka uključuje i one iz Aritmetike, kao i iz Algebre, Logaritama, Integrala i Diferencijalnih Diferencijalnih Jednačina; a uz čiju pomoć su rešeni problemi Astronomije ili Zakona Zvezda. Vrlina je samo herojska hrabrost da se urade stvari za koje se misli da su prave, uprkos svih neprijatelja mesa i duha, uprkos svih izazova ili pretnji. Čovek je uračunljiv u stvaranju doktrine, ali ne i za njenu tačnost. Uložiti entuzijazam je 40

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

daleko manje od dobre akcije. Kraj misli je akcija; jedini cilj Religije je Moralni Princip. Teorija, u političkoj nauci je bezvredna osim za svrhu da bude ostvarena u praksi. U svakom verovanju , religijskom ili političkom kao i u duši čoveka, postoje dve oblasti, Dijalektika i Moral; i samo kada su te dve objedinjene, nastaje savršena

disciplina. Postoje Masoni ljudi koji sukoji dijalektički onih koji su dijalektički i oni su etički Hrišćani, nevernici,kao kao što i onipostoji koji sumnoštvo etički Profani u direktnom smislu: intelektualni vernici, ali praktički ateisti: ljudi koji će vas pitati „Dokazi‚, sa  potpunom ubeđenošću  u svoju logiku, ali koji ne mogu da podnesu hrišćansku ili Masonsku doktrinu, zavisno od snage ili slabosti tkiva. S druge strane, postoji mnogo dijalektičkih skeptika, ali etičkih vernika, kao što postoji mnogo Masona koji nikada nisu prošli inicijaciju; koji su kao etici sredstvo i cilj religije, kao što su etički vernici najvredniji. Onaj koji čini dobro   je bolji od onog koji misli ispravno. No, ne smete prihvatiti pretpostavku da su svi ljudi licemeri, čije ponašanje nije usklađeno sa njihovim osećanjima. Niti je porok tako redak, niti je ijedan zadatak teži  od stalnog licemerja. Kada Demagog postane Uzurpator to ne mora da znači da  je stalno bio licemer. licemer. Samo plitki ljudi ljudi prosuđuju druge ljude na taj način. 

Istina je, generalno, da veroispovest ima veoma mali uticaj na ponaša nje, u religiji, prema ličnom a u politici, u odnosu na partiju. Kao generalna stvar, Muslimani na Orijentu, su daleko pošteniji i pravoverniji od Hrišćana. Jevanđelje o Ljubavi je avatar22)  proganjanja u srcu. Muškarac koji veruje u večno prokletstvo i bukvalno more vatre i sumpora, prevazilazi prevazilazi ovu izvesnost u sklad skladuu sa svojom veroispovešću, smanjenjem nagona iskušenja ili strasti. Predodređenost upućuje na nužnost dobrog rada. U Masoneriji, najniže ispoljavanje strasti je kada neko iza leđa govori loše o  je, s obzirom na njenu realnost da za drugom; do sada, „Bratstvo‚ Plave Masoneri je, svečane zavete koristi reč „Brat‚ je zajednička ali su da velike mukeu svetovne da   se to stvarno pokaže. Masonerija je vrstakoja apstrakcije, koja prezire se meša stvari. Pravilo se može smatrati univerzalnim, tamo gde postoji mogućnost stvaranja izbora. Mason će dati svoj glas i uticaj u politici i poslovanju, manje kvalifiko vanom profanom u odnosu na bolje kvalifikovanog Masona. Neko će dati zakletvu da će se suprotstaviti svakoj nelegalnoj uzurpaciji moći i zatim će je spremno prihvatiti i postati radni instrument uzurpatora. Neko će zvati drugoga „Bratom‚ i zatim se prema n jemu ponašati kao Juda Iskariot  ili ga napasti, kao što je Joab napao Abnera, pod peto rebro, sa lažima čiji se autor ne može utvrditi. Masonerija ne menja ljudsku prirodu i ne može napraviti poštenog čoveka od rođenog podlaca.  22)

   , u Hinduizmu predstavlja inkarnaciju božanstva u ljudskom ili životinjskom   Sanskrit obliku radi  Avatāra suprotstavljanja nekom pojedinačnom zlu na svetu. Izvor: Encyclopaedia Britannica, 2006, elektronsko izdanje. 41

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

Dok ste još na pripremama i u fazi prikupljanja principa za vaše buduće korišćenje, ne zaboravite reči Apostola Jovana: „ako je neko samo slušalac reči, a nije čovek od dela, on je isto što i čovek koji ugleda svoj prirodni lik u čaši vode i čim se sklonio nakon što je video sebe , odmah je zaboravio kako izgleda; ali, bilo ko da gleda na savršeni zakon slobode i nastavi, on neće biti samo zaboravni posmatrač već onaj koji radi, će kontroliše biti blagosloven u svom Ako jesvoje neki čovek od onihreligija oko tebe religioz anon i ne svoj jezik, većradu. obmanjuje srce, njegova je uzaludna. . . . Vera, ukoliko on ne radi, je mrtva i postaje apstrakcija. Čovek se ceni prema svom radu, a ne samo prema veri . . . Đavoli veruju i drhte. . . . Kao što je telo  bez srca mrtvo, to je i vera bez rada‚.

Takođe, u političkoj nauci, slobodne vlade se uspostavljaju a slobodan ustav se utemeljuje na osnovama neke jednostavne i inteligentne teorije. Bez obzira na kojoj teoriji su zasnovane, nema ja snog zaključka kakve su one sve dok se izneta teorija ne izbuši argumentima kroz ustavna pitanja i praksu. Budite oprezni prema takvoj teoriji pa je ili odbijte iz logičkih razloga i snažno joj se usprotivite zbog njenih mana ili njene necelishodnosti i dobićete odbi janje  janje ili invaziju prava, zakone koji su u suprotnosti sa prvim principom, uzurpiranje nelegalne moći ili odricanje i abdikacija  legitimne vlasti. Takođe, ne zaboravite da će razmetljiv, površan, nerazuman i samo uobražen, gotovo uvek biti potrebniji  ,, čak i u  najtežoj situaciji krize, opasnosti i nesreće, po Državu u odnosu na čoveka solidnog znanja, velikog intelekta i katoličke snishodljivosti, jer je takav bliži opštem narodnom i zakonodavnom nivou, što znači da najviša istina nije prihvatljiva masi čovečanstva. Kada je SOLON bio pitan da li je dao svojim zemljacima najbolje zakone, on je odgovorio: „Najbolje, koje su oni sposobni da imaju‚. Ovo je jedna od najdubljih izreka koja je zabeležena; a ona je ipak, kao i sve velike istine, tako jednostavna da se retko shvata. Ona sadrži čitavu filosofiju Istorije. Njom se iznosi istina koja je  mogla, da je tada bila shvaćena, da spasi čoveka od ogromne uzaludnosti, beskorisnog razmatranja i dovela bi do čistijeg puta znanja u Prošlosti. Ovo znači sledeće: da su sve istine samo Istine Perioda, a nisu istine za sva vremena; i da bilo kakve velike činjenice imaju snagu i vitalnost dovoljnu da prikažu sebe stvarnim, bilo da su religijske ili bilo koje druge i da nađu mesto u ovom svetu i da su bile istine samo za  jedno vreme i dobre dobre u meri ko koliko liko su ljudi bili sposo sposobni bni da ih prime.

Isto je sa velikim ljudima. Intelekt i sposobnost naroda imaju jedinu veličinu, onu za 42

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

velike ljude koje im Proviđenje daje i koje  prihvataju. Oduvek su postojali ljudi preveliki za svoje vreme ili svoj narod. Svaki narod pravi od ovakvih ljudi idole u meri u kojoj je sposoban da ih razume. Nametnuti idealnu istinu ili zakon nekom nesposobnom i jedva stvarnom  čoveku će uvek biti uzaludnost i teorija. Zakon naklonosti vlada u ovome, kao što vlada u

odnosu na ljude kojivođu. su postavljeni Mi ne znamo, za sada, kakve kvalifikacije traže ovce za svog Za ljude na kojičelo. su previsoke intelektualnosti, masa ima isto toliko malo naklonosti koliko i prema zvezdama na nebu. Kada se BURKE 23) , najmudriji državnik Engleske koga je ova ikada imala, popeo da govori, House of Commons  (Donji Dom) je bio napušten kao po datom signalu. Postoji jako slaba naklonost između mase i najviše ISTINE. Najviša istina, s obzirom da je nerazumljiva čoveku iz dnevnog života, gde spada najveći broj ljudi, je znatno viša od njegovog nivoa, ona će postati velika nerealnost i neistina za neintelektualnog čoveka. Najdublja doktrina Hrišćanstva i Filosofije će biti samo žargon i mehurić za Potavati Indijance. Narodska ob jašnjenja simbola Masonerije odgovaraju mnoštvu koje je nagrnulo u Hramove, koji su puni do maksimuma. Katolicizam je bio vitalna istina u ranijim periodima, ali je postao zastareo, pa se pojavio Protestantizam, procvetao pa je i on splasnuo. Doktrina 24) ZARATUSTRE je bila najbolja koju su stari Persijanci bili u stanju da prime; KONFUČIJEVA je bila prilagođena za Kineze; MUHAMEDANSKA za obožavaoce Arape iz njegovog doba. Sve su religije bile istine u svoje vreme. Svaka je bila JEVANĐELJE, propovedano od s trane REFORMATORA; i ukoliko su ljudi bili toliko malo spremni da ostanu na njima onda kada su se drugi pojavili sa višom istinom, to je bila njihova zla sreća a ne greška. Njih, zbog toga, treba sažaljevati a ne proganjati. Ne očekujte da lako ubedite ljude u istinu ili da ih navedete da misle dobro. Osetljivi ljudski intelekt može da unese maglu i pri najjasnijoj slici. Znajte da je on toliko nastran da traži jednoglasnost od porote; ali to isto tražiti od ogromnog broja ljudi u svakoj tački političke sudbine, je neverovatno. Teškojeda možete navesti nekoj Skupštini ili Skupu da se slože –   ponekad teško da se neko dva složičoveka sam sau sobom. Politička crkva koja rizikuje da bude vrhovna u svemu, ima ogroman broj  jezika. Kako možemo očekivati od čoveka da se složi u stvarima van shvatljivosti i irski državnik, pisac i govornik, teoretičar politike i filosof,  Edmund Burke (1729 –1797) 1797) bio  bio je angloanglo-irski koji je dugo godina bio član Donjeg doma Britanskog Britan skog parlamenta Vig partije. Objavio je filosofski rad o estetici i osnivač je godišnjeg registra, političke revije. Često ga smatraju za oca angloanglo -američkog konzervatizma. Izvor: Encyclopedia Britannica, El.izdanje 2006. 

23)

 Doktrina (Latinski: doctrina) doctrina) je skup verovanja, učenja ili čak instrukcija, koje objašnjavaju principe značenja  na Grčkom je katehizam. Često, ili stavove, u oblasti sistema znanja ili ili verovanja. Suština značenja  doktrina posebno znači skup religioznih dogmi onako kako su donete od crkve, ali to nije obavezno i

24)

uvek: istoriju doktrinarani se jih koristi i kadakao se odnosi principeo zakona, u opštojilizakonskoj praksi,namere. koji su nastali  jih odluka, što je na doktrina samoodbrani princip dobre kroz Izvor: Wikipedia, Internet izdanje, http:// en.wikipedia.org/wiki/doctrine.  43

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

razuma? Kako možemo usmeravati kompasom Beskonačno i Nevidljivo sa bilo kakvim lancem činjenica? Pitajte morske talasiće o čemu mrmljaju između šljunka! Koliko od ovih reči, u dolasku sa nevidljive obale, nes taju, kao ptice, u velikim preletima? Kako uzaludno napinjemo oči kroz veliko Beskonačno! Moramo biti zadovoljni, kao što su deca, sa šljunkom koji je nasukan na obali, jer nam je zabranjeno da istražujemo tajne dubina. Pomoćnik je posebno učen  ovome da ne bude mudar u svojim sopstvenim očima. Prihvatanje sumnjive teorije je gore od neznanja. Mason time postaje Ponižen ost. Uzmimo neke tihe, trezvene trenutke života i dodajmo im dve ideje Ponosa i Čoveka; posmatrajmo njega, stvorenje beskraja, kako se šunja kroz beskonačni prostor u svoj veličini njegove malenkosti! Udenut kao trun u Univerzum, svaki vetar Neba unosi u njegovu krv hladnoću i smrt; njegova duša pluta van njegovog tela kao melodija iz žica. Dan ili noć, poput prašine na točku, on se kotrlja duž Neba, kroz labirint svetova dok su sva stvorenja Božija svuda okolo, a koja su mnogo daleko, dalje čak i od dometa njegove mašte. Da li je on baš to stvorenje koje će sebi stvoriti krunu slave, koje će se odreći svog mesa, koje se ruga svojima, koje će da odskoči iz te prašine , u koju će se uskoro vratiti? Da li ponositi čovek čuje? Zar ne pati? Zar nije smrtan? Kada on razmišlja, da li je ikad zaustavljen bar na kratko poteškoćama? Kada deluje, zar nikada ne podlegne izazovima zadovoljstva? Kada živi, da li je oslobođen bolova? Zar ga bolest ne posmatra kao svoj plen? Kada umre, može li da pobegne iz običnog groba? Ponos nije nasleđe čoveka. Ponizan treba da ostane sa slabostima i da se iskupi za neznanje, greške i nesavršenstvo.  Ni Mason ne bi trebao da bude neumereno opterećen položajem i čašću, bez obzira koliko sigurno on oseća da ima sposobnost da služi Državi. On ne treba da traži niti da podstiče svoju čast. Dobro je uživati blagoslove bogatstva; još je bolje podneti bez patnje njegov gubitak. Najveća dela nisu napravljena pod bljeskom svetla i na očigled naroda. Onaj, kome je Bog podario ljubav prema povlačenju ima, kao što je

to čulo; smo i među ogromnim i plemenitim pojavama prirode, miuvek smo bilo, našlijedno lek dodatno za rane koje dobili u žalosnim preokretima politike; jer , povlačenje u samoću je najsigurnija zaštita od muka života. Ostavka je utoliko više plemenita ukoliko nije pasivna. Puko povlačenje je obična  sebičnost ako prestaje zalaganje za druge. Ona je dostojanstvena i plemenita, kada je ona snaga kojom proročište podučava čovečanstvo,  pa je povlačenje iz takvih pobuda čisto povlačenje  koje će dobar i mudar čovek želeti i zahtevati. Prava filosofija koja tera takvog čoveka da želi duševni mir , će ga navesti da odbaci  beskorisnost pustinjačkog  života. Veoma malo bi LORD BOLINGBROKE 25  bio Ugledni Torijevac vladavine Engleske Ane parlamenta i kasnije najveći   BOLINGBROKE politički protivnik  ,Partiji protivnik . Bio je član i član Vigovaca kojuuje doba predvodio predvodio Robert  Robert Walpole Walpole.Kraljice vlade. Od strane Džordža I bio je smenjen zbog povezanosti sa Jakobincima, i Bolingbroke beži u

25

44

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

poštovan među svojim radnicima na farmi, da je nezainteresovano posmatrao rasipnog ministra i podmitljiv Parlament. Još manje interesovanja bi imao za svoju  boraniju i pasulj da su boranija i pasulj doveli do toga da zaboravi da je bio srećniji na farmi a da bi bio korisniji u Senatu i da učini sve da se u sferu upravljanja farmom vrati kao zakonodavac. Zapamtite, takođe, da postoji obrazovanje koje ubrzava Intelekt, a u srcu stvara prazninu i tvrdoću veću nego ikada ranije. Postoje etičke pouke u zakonima nebeskih tela, u vlasništvu zemaljskih elemenata, u geografiji, hemiji, geologiji i ostalim materijalističkim materijalističkim naukama. Stvari su simboli Istina. Osobine su simbol Istina. Nauka, koja ne uči moralne i duhovne istine je mrtva i suva, nešto je od malo veće vrednosti od liste nepovezanih datuma ili imena bubica i leptira. Hrišćanstvo počinje, kaže se, spaljivanjem lažnih bogova od strane samog naroda. Obrazovanje počinje uništavanjem naših intelektualnih i moralnih idola: naših predrasuda, spoznaja, taština, naše bezvrednosti ili podlih ciljeva. Posebno je važno da se otarasimo ljubavi oprema materijalnim dobrima. Sa Slobodom dolazi čežnja za materijalnim napredovanjem. U toj trci ljudi su sta lno padali, ustajali, trčali i ponovio padali. Žudnja za bogatstvom i strašan strah od siromaštva uvećavaju strahove kod mnogih. Kockar stari dok razmatra šansu. Dozvoljena kocka odvodi Mlade od njihovog vremena, a ovi Mladi prave velike dugove za starost. Ljudi žive, kao i mašine, pod visokim pritiskom, stotine godina sabijene su u stotinu meseca; poslovna knjiga postaje Biblija, a Knjigovodstvena Dnevna Knjiga, Knjiga Jutarnje Molitve. Otuda preterivanje i žestok odnos, bezdušno trčanje u kojem kapitalisti stiču profit   sa životima svojih radnika, špekulacije koje pretvaraju nacionalnu agoniju u  bogatstvo i sve ostale đavolske rabote Mammona26). Ovo, i želja za vlašću, su dva stuba na ulazu u Hram Moloka27). Pitanje  je da li je ovo drugo, cvetajuće sa neistinama i prevarama, ubitačnije od prvog. U svimnad događanjima oninjegova su blizanci savršeno usaglašeni; i kada jedan preuzme kontrolu nesrećnikom, dušai vene i raspada se i na kraju on umire. Duše polovine ljudskog roda napuste tela Francusku (1715). Bolingbroke je bio pomilovan 1723, ali je i dalje bio zabrinut zbog načina na koji je Walpole monopolizivao moć kroz širokim podmićivanje, i korupcijom. Zajedno sa Jonathan J onathan Sviftom, Alexander Popom, i John Gay, Bolingbroke se borio propagantnim sredstvima protiv korumpirane vlade. Ipak, on nije uspeo da obori Walpole niti da stvori snažnu opziciju. Konačno, 1735 on se povukao u Francusku, gde je nastavio svoj rad u filosofiji fi losofiji i istoriji, stalno žaleći zbog nedostatka patriotizma njegovih sunarodnika u borbi protiv Walpole. Izvor : Encyclopedia Britannica, El.izdanje 2006.  Latinski: mammona, grčki  Mammon, etimološki: etimološki: Latinski: grčki:: mam , božanstvo bogatstva. Izvor: Encyclopaedia

26)

Britannica 2006, El. izdanje .

isto.    Semitski bog kome su žrtvovana deca. Izvor: isto. 

27)

45

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

mnogo pre nego što ovi izumiru. Ove dve pohlepe su blizanci nesreće i lepre, koje prljaju čoveka; i koje se, kad god se pojave, šire po koži sve „dok ne prekriju celu kožu sa kugom, od njegove glave pa sve do nogu‚. Čak je i živo tkivo srca u potpunosti zaprljano.

Aleksandar Makedonski je ostavio izreku koja je nadživela sve njegove bitke: ‚ Ništa nije plemenitije od rada‚. Rad pretvara običnog kralja u poštovanog kralja. I kada je kralj zaista kralj, on je vlast za poštovanje ako daje ton manirima i moralu svoje države; i primer ponašanja sa vrlinama, čime vraća duh stare škole viteštva u kojoj su mladići odgajani za prave vrednosti. Rad i plata će  ići zajedno u svesti čoveka i u najvećem broju kraljevskih institucija. Jednom moramo dostići ideju stvarnog ra da. Odmor koji prati rad treba da bude slađi od odmora koji sledi iza odmora. Neka nijedan Pomoćnik ne pomišlja da rad nižeg i manje uticajnog nije vredan truda. Nema nikakvih opštih ograničenja za uticaj dobrog delovanja, mudrih reči ili plamenitog truda. Ništa nije zaista malo. Ko god je otvoren za dubok uticaj prirode, njemu je ovo poznato. Pošto, zaista, nikakvo apsolutno zadovoljstvo ne može biti udostojeno od filosofije, kako u opisivanju uzroka tako i u ograničavanju efekata, misaon čovek pada u nedokučivu ekstazu u pogledu svih dekompozicija sila koje rezultiraju u jedinstvu. Sve radi za sve. Destrukcija nije nihilizacija, već regeneracija.  Algebra se primenjuje na oblake; zračenje zvezda pogoduje ružama; niti jedan mislilac se neće usuditi da kaže da je parfem gloga nekoristan za sazvežđe. Ko onda može da izračuna put molekula? Kako mi znamo da stvaranje svetova nije određeno padom zrnca peska? Ko, onda, razume recipročan tok i sažimanje neograničeno velikog i beskonačno malog; ponavljanje uzroka u bezdanu nastanka i lavini stvaranja? Ne računajući ugojenog crva: malo je veliko; veliko je malo; sve je u potrebnoj ravnoteži. Postoje divni odnosi bića i stvari; neiscrpna Celina, od sunca do larve, nema potcenjivanja: svi su potrebni jedni drugima. Svetlost ne nosi zemaljske mirise u plave dubine bez znanja šta će sa njima; noć šalje zvezdani sadržaj uspavanim biljkama. Svaka ptica koja leti ima nit beskonačnog u svojim kandžama. Klijanje podrazumeva izleganje meteora, udaranje lastinog kljuna - razbijanje jajeta; i to vodi pticu napred i jednog zemaljskog crvića u susret Sokratu. Gde teleskop staje, nastavlja mikroskop. Koji od njih pruža bolju sliku? Trunka plesni je plejada cveća, maglina je jedan mravinjak zvezda. Postoji isto tako, ako ne još divnije, međusobno prožimanje između stvari intelekta i stvari materije. Elementi i principi su pomešani, kombinovani, povezani, umnoženi  jedan sa drugim do takvog stepena, da se materijalni svet i moralni svet dovode u 46

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

isti red. Fenomeni se stalno prepliću međusobno. U ogromnim kosmičkim promenama, nastaje i nestaju životi u neznanom broju, obuhvatajući sve u nevidljivu misteriju emanacije, koja ne gubi san iako nikad ne spava; seje žive vrste ovde, mrvi zvezde tamo, oscilira i vijuga u krivinama; stvara moć S vetla i jedan element Misli; rasejane i nevidljive , poništava ju sve, osim te tačke bez dužine, daha ili gustine, SEBE; smanjuje sve do atoma Duše; čineći da sve cveta u Bogu; uplitanjem svih aktivnosti, od najviših do najnižih, u nejasnost vrtoglavog mehanizma; povezujući let jednog insekta sa kretanjem zemlje; potčinjava se, možda, samo zakonu, čudnovatoj evoluciji komete na nebeskom svodu, preko kruženja infuzorije u kapi vode. Mehanizam napravljen pameću, kome je prvi motor komarac, a poslednji točak - Zodijak. Seljače, vodeći Blihera28)  desnim od dva putića, jer je drugi bio onemogućen zbog dejstva artiljerije, omogućuje mu da stigne na Vaterlo na vreme i da spasi Velingtona od poraza jer bi se sve pretvorilo u povlačenje u neredu; i time omogućio Kralju   da zatvori Napoleona na zabranjenom ostrvu usred okeana. Jedan nepošteni kovač, aljkavim potkivanjem konja, prouzrokuje tromost konja i jedna karijera osvajanja sveta prestaje, a sudbine imperija se menjaju. Jedan velikodušni oficir dozvoljava zatvorenom monarhu da završi svoju igru šaha pre nego što ga odvede do panja; u me-đu-vre-me-nu uzurpator umire a zatvorenik preuzima presto. Jedan neuki radnik ispravlja busolu, ili je pakošću ili glupošću doteruje, pa brod ima pogrešan kurs, talasi gutaju Cezara i novo poglavlje istorije sveta je napisano. Ono što mi zovemo nesrećom je samo neraskidiv lanac nedokučivih veza između svih stvari. Skakavac, izmrešćen na arapskom pesku i mali crv koji uništava pamuk, od kojih  jedan stvara glad na Orijentu a drugi zatvara predionice i izgladnjuje radnike i njihovu decu u Zapadnom Svetu, uz nemire i masakre, je takođe u službi Boga kao i zemljotres; i sudbina nacija zavisi više od njih nego od pameti njenih kraljeva i zakonodavaca. Građanski rat u Americi će se završiti uz potrese sveta; a taj rat je možda izazvan nekim glasom nekog neznalačkog profitera ili ludog fanatika u gradu ili Kongresu, ili nekimakcija glupim siledžijom u nekom zabačenom seocetu. ce na Elektricitet opšte naklonosti, i reakcija, prožima sve, planete i molj sunčanoj svetlosti. FAUST, sa njegovim tipovima, ili LUTER, sa njegovim propovedima, stvorili su veće rezultate nego Aleksandar Makedonski i Hanibal. Samo jedna misao ponekad je dovoljna da se zbaci dinastija. Luckasta pesma je više pomogla da se zbaci Džejms II nego oslobađajuća presuda Biskupa. Volter, Condorcet  i Rousseau  rekli su reći koje će odzvanjati u svim promenama i revolucijama, tokom svih vremena.  Gebhard Leberecht von Blücher (1742 -1819) , Grof,  , Grof, kasnije  kasnije postao postao Fürst  Fürst (Princ) von Wahlstatt, von Wahlstatt, bio  bio je pruski general koji je vodio vojsku protiv Napoleona I u bici kod Lajpciga 1813.  i Vaterloa 1815. 1815.   Dobio je nadimak „Maršal Napred‛. Rođen je u Rostoku, Mecklenburg. Mecklenburg.   Njegova familija je bila

28)

veoma bogata, zemljoposednička, Nemačkoj XIII veka. Izvor: Vojničku Wikipedia, karijeru je započeo u 16. godini i služio jeu Severnoj u švedskoj odvojsci. Internet izdanje,http://en.wikipedia.org/wiki/Blücher. 47

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

Pamtite da je život ipak kratak, a Misao i uticaj onoga što mi radimo ili kažemo, su  besmrtni; i da nikakva matematika nije do sada uspela da dokuči zakon odnosa između uzroka i posledice. Čekić nekog engleskog kovača, kujući za nekog drskog službenika, doveo je do pobune koja umalo nije prerasla u revoluciju. Reč, dobro izgovorena, rad primerno obavljen, čak slabog ili poniznog, mora da ima svoje efekte. Manje ili više, efekat je nevidljiv i večan. Posledice velikih dela mogu nestati kao eho plača među stenama a ono što je urađeno, čini se ljudskom sudu kao da je  bez rezultata. Nesmotreno delo najsiromašnijeg čoveka može zapaliti voz koji vodi u podzemni rudnik i da neka imperija napukne od eksplozije. Moć slobodnih ljudi je često na usluzi pojedincu ili, čini se, nevažnom pojedincu a to  je ogromna i istinska moć; jer, ovakvi ljudi osećaju s jednim srcem i stoga mogu da podignu svoje bezbrojne ruke na samo jedan udarac. I, opet, postoji gradirana skala za merenje uticaja različitih intelektualaca na opšte mišljenje. Petar Pustinjak nije imao vlast, ali kakav posao je iskovao!

Sa političkog stanovišta posmatrano, postoji samo jedan princip, suverenost čoveka nad sobom. Ova suverenost nad sobom se zove SLOBODA. Kada se dvoje ili nekoliko ovako suverenih udruže, nastaje Država. Ali, u ovakvom udruživanju nema ustupanja. Svi delovi suverenosti se dele sa njenim određenim brojem, čime nastaje opšte pravo. Taj deo je jednak za sve. Jednak je doprinos svih u zajedničkom suverenitetu. Ova podudarnost ustupanja koju svi prave, je JEDNAKOST. Ovo zajedničko pravo nije ništa više ni manje od zaštite za sv e, koja pripada svima. Ova zaštita za sve, od strane svih, je BRATSTVO.  Sloboda je vrh, a Jednakost je baza. Jednakost nije sav biljni pokrivač u ravni, društvo dugokopljastih trava i zakržljalih hra stova, susedstvo ljubomore, koje iscrpljuje jedne i druge. Ona je u građanskom smislu, svi sposobni imaju iste šanse; a u političkom , svi glasovi imaju imaju istu težinu; težinu; i religioznom, sve svesti imaju ista prava.  Jednakost je jedna celina; zahvalnost i obaveznost učenja. Mi moramo početi s pravom na pismenost. Osnovna škola je obavezna za sve; Srednja škola se nudi svima. Takav je zakon. Iz iste škole za sve nastaje jednako društvo. Učenje! Svetlo st! Sve dolazi od Svetlosti i sve se vraća njoj. Mi moramo da razumemo misli običnih ljudi ukoliko hoćemo da smo mudri i da uradimo bilo kakav dobar posao. Moramo da vodimo računa o ljudima, ne u onom smislu šta im je Sreća dala s njenim slepim, starim, očima, kao o darovima Prirode 48

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

koji su doneti u njenom krilu, već u načinu kako se oni koriste. Mi ispovedamo  jednakost u Crkvi i u Loži: mi moramo biti jednaki pred Bogom kada On bude sudio na Zemlji. Mi možemo lepo da bitišemo zajedno ovde na pločniku, u zajedništvu ili pri susretu, za tih nekoliko kratkih trenutaka koliko traje život.  Demokratska vlada bez sumnje ima svoje mane, jer je napravljena i upravljana od

strane ljudi, a ne od Mudrih Bogova. Ona ne može biti koncizna i oštra, kao despotska vlast. Kada je njena ljutnja u rastu ona stvara latentnu snagu i tada i najtvrđi buntovnici drhte. No, njena unutrašnja vladavi na je tolerantna, strpljiva i neodlučna. Ljudi su spojeni zajedno, prvo da bi se razlikovali, a zatim da bi se složili. Afirmacija, negacija, diskusija, rešenje: to su etape za dolazak do istine. Često, neprijatelj će biti na vratima pre nego što uznemiren o brbljanje preraste u hor saglasnosti. U zakonodavnoj vlasti, premišljanje često neutrališe odluku. Sloboda može da ispadne budala koliko i tiranin. Pročišćeno društvo zahteva veću preciznost regulative, a mere svih naprednih država se u sve većoj i većoj meri mogu naći u starim arsenalima   ali, u novom pakovanju. Problem leži u pronalaženju pravog puta kroz haos konfuzije. Prilagođavanje zajedničkih prava i grešaka je još teže u demokratiji. Mi ne vidimo i ne ocenjujemo relativnu važnost ciljeva tako lako i jasno sa nivoa ravnice ili  brežuljkastog tla, već sa uzvišenja pojedinačnog vrha koji dominira ravnicom, pri čemu svako gleda kroz svoju sopstvenu maglu. Ponizna zavisnost od glasača takođe je previše česta. To je isto toliko jadna stvar koliko i ponizna zavisnost od ministara ili ljubimaca Tirana. Retkost je naći čoveka koji može da kaže jednostavne istine koje su u njemu, iskreno i dobronamerno, bez straha, milosti ili emocija, bilo Imperatoru bilo Narodu. Dalje, u skupinama ljudi, vera je u svakome gotovo uvek manjkava, osim ukoliko

užasan pritisakskupina nesreće generalno ili opasnostimanjkava. spolja, neGlavni stvori koheziju. Zato je i stvaralačka snaga takvih trijumf savremenog doba u Evropi je bilo rušenje i uništavanje a ne , stvaranje. No, zabrana nije Reforma. Vreme mora da donese sa sobom onog koji će da Sredi i Obnovi.  Govor se takođe u velikoj meri zloupotrebljava u Republici; ako je upotreba govora uzvišena, njegova zloupotreba je nitkovska i poročna. Retorika, kaže Platon, je umetnost upravljanja umovima ljudi. Ali, u demokratiji misao se najčešće skriva u rečima, prekriva se, pa se brbljaju gluposti. Odsjaj i sjaj intelektualnih mehurića, kao onih od sapunice, se pogrešno shvata kao odraz pameti genija. Bezvredni pirit se pogrešno  smatra zlatom. Čak i intelekt podržava intelektualno žongliranje,  balansiranje mislima kao što žongler balansira sa alkama svog lanca. U svim Kongresima postoji neiscrpni tok brbljanja i frakcijska bučna podlost u diskusijama, sve dok božanska moć govora,  kao privilegija čoveka i veliki Božji dar, ne postane 49

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

ništa više od kreštanja papagaja ili kreveljenja  majmuna. Pravi govornik, bez obzira koliko tečan u govoru, ostaje jalov u danu odluke. Postoje muškarci govorljivi kao žene i isto toliko vešti u upravljanju jezikom: čuda od govornika, a nikakvi stvaraoci. Previše pričanja, kao i previše razmišljanja , uništava ju moć akcije. U ljudskoj prirodi, misao postaje savršena tek sa delom. Tišina  je majka obema. Trubač nije najhrabriji među hrabrim. Čelik, a ne mesing, pobeđuje. Veliki stvaraoci velikih dela su vrlo spori i nepažljivi u govoru. Postoje ljudi koji su rođeni i stvoreni za izdaju. Patriotizam je njihova roba, a njihov kapital je - govor. Ali, nijedan uzvišeni duh ne može moliti kao Pavle , niti grešit i kao Juda. Varalice previše često vladaju u republikama; i uvek se čini da su oni u njenoj manjini; njihovi zaštitnici  su samo-imenovani; i nepravednost napreduje bolje od pravednog. Despot, kao noćno urlikanje lava, istovremeno guši buku jezika i govor a – što je  pravo dobijeno rođenjem slobodnog čoveka i postaju brbljanje porobljenih. Sasvim je tačno da republike samo ponekad i slučajno, biraju svoje najmudrije ili čak manje sposobne među nesposobnima, da upravljaju njom i donose zakone za nju. Ukoliko bi genije, naoružan znanjem i pameću, preuzeo uzde, narod bi ga poštovao; ukoliko bi sam sebe skromno predložio za vlast da bude vlast, on bi odmah bio udaren u lice i čak iako je ona u velikim mukama, agonijama i nesrećama, a on neprocenjiv za spas te Države. Uporedite ga sa razmetljivcima i površnima, uobraženima, neznalicama i drskima, varalicama i šarlatanima i rezultat neće biti pod sumnjom ni u jednom trenutku. Presude Zakonodavca i Naroda su poput presude porote, samo se ponekad prave - slučajno. Službenici su, istina, zasuti kao pod kišom Neba , sa pravdom i nepravdom. Rimski Auguri, proroci, koji su se smejali u svačije lice svojom vulgarnošću, su takođe bili zaintrigirani svojim sopstvenim lukavstvom; no nije potreban prorok da bi se narod vodio pogrešno. Narod sam sebe obmane. Kada Republika nastane, kao što je bivalo, vlada neće stići ni da postane manjinska a imbecilnost će se već uzdići na najviše položaje; i uz male izgovore, kada se očigledno izduva, napašće sva svetilišta. Najnemoralnija partnerstva će tada nastati, čak uz postojanje sudske pretnje; i najnečasnija imenovanja će stalno biti činjena, iako svako takvo imenovanje ne samo da predstavlja nezasluženu uslugu, već može da natera stotine poštenih obraza da pocrvene zbog nepravde. Zemlja je ozbiljno ranjena kada su ovakvi dovedeni u duboke fotelje a trebalo bi da sede na mračnoj galeriji. Svaki pečat novih Č asti koji je udaren, ukraden je iz Trezora Zasluga.

Ulazak u javne dužnosti i napredovanje u njima, utiče na prava poje dinaca i nacije. Nepravedno davanje i zadržavanje na položaju , treba da bude toliko netolerisano u 50

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

demokratskoj zajednici da bi i svaki i najmanji trag takvog ponašanja trebalo da  bude ravan izdaji. Nije uopšte istina da su svi građani jednaki i da imaju iste mogućnosti u kucanju na vrata svake javne dužnosti i u zahtevanju položaja. Kada neki čovek predstavi sebe i zahtev koji ima, on ima pravo da teži najvišem vrhu odmah, ukoliko pokaže svoju podobnost za takav početak - da je sposobniji od ostalih koji se nude za taj isti položaj. Dolazak na to mesto on može da obezbedi samo kroz vrata zasluga. I, kada bilo ko pokuša da ga dobije ili kada taj dobije tako visok položaj, posebno ako je nepoštenim ili sumnjivim načinima dobijen i ako se kasnije uspostavi da je on bio čist promašaj, tome bi trebalo odmah skinuti glavu. On  je gori od svih narodnih narodnih neprijatelja. Kada čovek dovoljno predstavi sebe na položaju, svi ostali treba da budu zadovoljni i da mu daju prednost. Kada se moć unapređenja zloupotrebi u velikom prolazu   života bilo od Ljudi, Zakonodavstva ili Izvršne vlasti, nepravedne odluke moraju naterati sudiju da se odmah trgne. Tada to nije samo velika , već je to voljna kratkovidost, da se ne može sakriti zaslužno. Ako se neko jako trudi, dugo i pošteno, on neće pogrešiti u otkrivanju dobrog, genija i ocene; i oči i uši Štampe i Javnosti treba da ukore i osude nepravdu gde god ona pokaže svoj grozni lik.  „ Alate radnicima!‚ i ni jedan drugi princip neće spasiti Republike od uništenja, bilo od građanskog rata niti od propadanja. One teže ka propasti i stoga uradimo svi sve što možemo, kao ljudi, da to sprečimo. Ukoliko one isprobavaju da upravljaju sobom sa najslabijim u njima , one će skliznuti neizbežno u ambis sa udesetostručenom  brzinom; nikada nije nije postojala Republika koja nije izišla na taj kobni put.  Koliko god da su očigledne i opasne mane demokratskog upravljanja a posledice sudbonosne i neizbežne, potreban nam je samo jedan pogled na vladavinu Tiberij a, Nerona i Kaligule ili Helioganala i Karakale, Domiciana i Komodusa, da bismo shvatili da je razlika između slobode i despotizma široka koliko i razlika između Neba i Pakla. Svirepost, pokvarenost i ludilo tirana su neverovatni. Neka onaj koji se žali na sav vrcav humor i nedoslednosti slobodnog čoveka, pročita Plinijev opis Domicijana. Ako veliki čovek u Republici ne može da zadobije vlast bez spuštanja na niske udarce i cvileće prosjačenje i neizmernu upotrebu laži, neka on ostane u ostavci i neka koristi olovku. Tacit i Juvenal nisu imali vlast. Neka Istorija i Satira kazne pretendente, kao što despote raspinju na krst. Osveta uma je strašna i pravična. 

Neka Masonerija uzme olovku i štamparsku presu u Slobodnoj Državi protiv Demagogije a u Despotizmu protiv Tirana. Istorija nam daje primere i ohrabrenje. Cela Istorija od četiri hiljade godina, krcata je sa kršenjima prava i patnjama naroda, svaki period istorije nosi sa sobom sve proteste koji su bili moguć i. Pod Cezarom nije  bilo pobuna ali ih je bilo pod Juvenalom. Narastanje ogorčenja, smenjuje Gracchija. Pod Cezarom postoji egzil u Asuanu ( Syene), a tamo je bio i pisac Anala. Onako 51

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

mračno kako su vladali Neroni, takvima ih treba i prikazati. Rad sa skulpturom može biti nejasan, pa u bore lica takvima treba staviti koncentrat proze koja ih nagriza. Despoti su dar mislećima. Govor okovanih je užasan govor. Pisac udvostručuje i utrostručuje svoj izraz kada se od strane gospodara ljudima nametne tišina. Tada iz

nje izvire određena tajanstvena punoća, koja filtrira misli i zamrzava ih u bronzi. Ugnjetavanje u istoriji stvara svest kod istoričara. Granitna čvrstina nekih proslavljenih proznih tekstova je samo kondenzovani proizvod podstaknut Tiranijama. Tiranija primorava pisca da skraćuje dijametar pisanja ali da uvećava žestinu. Ciceronov period, blizak je Verasu, ali gubi trku sa Kaligulom.  Demagog je prethodnik Despota i jedan se rađa iz hrbati drugog. Onaj koji se bedno ulaguje onima koji imaju položaj za davanje će ih izdati, kao Iskariot, i prikazać e  jadan i žalosan poraz. Neka Janus išiba ljude koliko oni to zaslužuju, a Istorija neka ih napravi besmrtno sramotnim, jer njihov uticaj se završava u ruševinama. Republika koristi i uvažava plitke, površne i nedostojne, „koji se ulizuju za otpatke obećane vlasti‚,  na svom kraju lije krvave suze zbog svojih kobnih grešaka. Zbog ovako velikih gluposti, najizvesniji plod je prokletstvo. Neka plemenitost svake velike duše, kondenzovan u pravednosti i istini, udari ovakva stvorenja kao grom! Ako ne možete da uradite ništa više, možete ih barem kazniti svojim glasanjem i odstraniti  javnom osudom. Istina je da su Carevi samovoljni, oni imaju u svojim rukama mogućnost da biraju najbolje za javne položaje. Istina je da osnivači dinastije upravo tako rade; i kada su monarhije na svom vrhuncu, zavaravanjem i plitkošću više ne napreduju, i ne

dobijaju moć, kao što se to dešava i u Republikama. Ne blebeću svi u Par lamentu Kraljevine, kao što to rade u Kongresu Demokratije. Nesposobni se tamo ne uočavaju celog života.  Ali, dinastije ubrzano trule i nestaju. Na svom kraju, one se smanjuju do imbecilnosti, a glupi i lakomisleni članovi Kongresa su ipak intelektualne p erjanice za veliku većinu kraljeva. Veliki ljudi, kao Julije Cezar, Karlo Veliki, Kromvel i Napoleon, vladali su pravilno. Oni su najmudriji i najjači. Nesposobni i imbecili koji uspeju na lestvici su uzurpatori, a strah ih čini surovim. Nakon Julija Cezara došli su Karakala i Galba, posle Karla Velikog ludak Šarl VI. Isto tako je nestala Saracenska dinastija; Kapeti, Stjuarti, Burboni, poslednji od ovakvih je stvoren Bomba, Domicianov majmun.

52

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

Čovek je po prirodi surov, kao tigar. Varvari, alati tirana  i civilizovani fanatici, uživaju u patnjama drugih, kao što deca uživaju u izopačenosti u sakaćenju muva. Apsolutna vlast, kada se jednom uplaši za svoju bezbednost, ne može a da ne bude surova. U pogledu sposobnosti, dinastije nakon nekoliko generacija , više ih uopšte ne  poseduju. One postaju čist privid, upravljane su od strane ministara, miljenika ili kurtizana, kao kod drevnih Etrurskih kraljeva, koji su dremali dugo vremena u svojim zlatnim kraljevskim odorama, nestajući sa prvim dahom jutra. Neka o naj ko ima primedbe na demokratiju pita sam sebe da li bi on više voleo da DuBary ili Pompadur vladaju u ime Luja XV, Kaligulu koji je imenovao svog konja za Konzula, Domiciana „tog najsurovijeg monstruma‚ koji ponekad pije krv svojih rođaka, a ponekad se zanima klanjem najuglednijih građana, pred čijim vratima strah i teror čuvaju stražu; tiran strašnih shvatanja, sa ponosom na licu, vatrom u očima, stalno tražeći mrak i tajanstvenost i koji izlazi iz svoje usamljenosti da bi bio sam. Na kraju, u slobodnim vladama, Zakoni i Ustav su iznad nesposobnih, Sud ispravlja njihovo zakonodavstvo, a potomstvo predstavlja Veliku istragu koja donosi presudu o njima. Šta je isključivanje vrednih, inteligentnih i obrazovanih iz javne vlasti u odnosu na suđenja pre Jefrisa, torture u mračnim pećinama Inkvizicije, Alva kasapina iz Holandije, Eve iz St. Bartolomej Bartolomeja i sicilijanske Večernje molitve29) ?

Abe Baruel, u svojim „Memoarima za Istoriju Jakobizma‚, izjavljuje da je Masonerija u Francuskoj dala svoju tajnu, reči  Jednakost i Sloboda, ostavljajući svakom poštenom i religioznom Masonu da sebi objasne kako najviše odgovara ju njihovim principima; ali, uzmimo privilegiju otkrivanja značenja ovih reči tek na višim Stepenima, kako ih je interpretirala Francuska revoluci ja.  ja. On, takođe, izuzima engleske Masone iz svoje anateme, jer u Engleskoj Mason je miroljubiv prema vlasti,  bez obzira gde živi, ne angažuje se u zaverama čak ni protiv najgore vlade. „Engleska‚, kaže on, „se gadi Jednakosti i Slobode, zbog posledica koje je ona imala u borbama njenih Lolarda30 , Anabaptista Anabaptista i Prezviterijanaca, Prezviterijanaca, pa je iščistila svoju I , Angevina   Izvršen je masakr nad Francuzima kada su Sicilijanci započeli revolt protiv Čarlsa I , kralja Napulja i Sicilije. Pobuna je prethodila borbi Francuske i Aragona za posedom Sicilije. Ime potiče od mesta na kome je pokrenuta pobuna –  –   crkva van Palerma, Palerma, u satima večernje molitve, 30. marta 1282. godine. Izvor: The Encyclopedia of World History Sicilian Vespers, Vespers, na Uskršnji Ponedeljak 30. marta  Ancient, Medieval, and Modern, Modern, Sixth Edition, Boston: Houghton Mifflin Company, 200 20011 New York.  29)

reformacije.  Izraz Lollardi se  Lollard je bio politički i religiozni pokret sredinom XIV veka engleske reformacije. Izraz odnosi na na sledbenike uglednog teologa i filosofa John Wycliffe, koji je prethodio crkvenim

30

53

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

Masoneriju od svih razmišljanja koja su težila da zbace imperiju, ali, još uvek postoje ostaci sledbenika koje njihovi principi dezorganizacije dezorganizacije vezuju za Drevne Misterije‚.  Zbog toga što je neuškopljena istinska Masonerija nosila parole Slobode i Jednakih Prava i učestvovala u ustanku protiv svetovne i duhovne tiranije, njene Lože su bile progonjene 1735. godine, zbog edikta Države Holandije. Godine 1737. godini, Luj XV  ju je zabranio u Francuskoj. Godine 1738. papa Klement XII izdao je protiv nje čuvenu „Bulu Ekskomunikacije‚, koja je zatim obnovljena od strane Benedikta XIV i u 1743. godini Savet Berne ih je takođe zabranio. Naslov Bule Klementa je bio Zidara, idara, pod kaznom ipso facto  „Conventi cles de Liberi Muratori“ , ili Osuda Slobodnih Z ekskomunikacije, ukidanja oprosta koji je bio rezervisan samo za Papu, osim u trenutku smrti. I, svi biskupi, kardinali i inkvizitori bili su opunomoćeni da kažnjavaju Masone „kao prve sumnjive za jeres‚ , i da zatraže, ako im je potrebna pomoć od svetovne vlasti, tj. da prepuste civilnim vlastima da ih ubiju.

Takođe, nepravedne i robovske politike završavaju u brutalizaciji Države. Na primer, prihvatanje teorije da položaj i zapošljavanje u njoj treba da budu dobijeni kao nagrada za izvršene usluge partiji, zbog čega je ona ubrzo postala žrtva i plen frakcija, nagrada pobedničkoj frakciji; i lepra postaje meso Države. Stanje opšteg  blagostanja time postaje haos korupcije, kao živa lešina trula od sifilisa. Sve nezdrave teorije na kraju, razvijaju sebe u jednu grešnu i gnusnu bolest i za druge delove tela politike. Država, kao i čovek, mora ulagati stalne napore da ostane na putu vrlina i muškosti. Navika vrbovanja glasača  i moljakanja za vlast dostiže vrhunac u korupciji za vlast i korupcijom vlasti. Izabrani čovek očigledno ima poverenje od Boga, to je toliko jasno koliko i povećanje provizije notara. Nacija ne može da se odrekne izvršnosti Božanskih dekreta. To ne može ni Masonerija. Ona mora da radi na svojim dužnostima sa znanjem i mudro. Toga se moramo setiti, u slobodnim Državama, kao i u despotizmu. Nepravda, zajedno sa ugnjetavanjem, plodna je osnova za prevare, Mržnju, Zavere, Izda je i Neverstvo. Čak i napadanjem Tiranije mi moramo imati Istinu i Razum kao svoje glavno oružje. Mi moramo ući u tu borbu kao stari Puritanci ili u boj sa zloupotrebama koje izviru iz slobodne vlade, sa plamenim mačem u jednoj ruci i Proročištem Boga u drugoj. Građani ne mogu da završe ni najmanja prava u javnom životu, a kamoli da ostvare promenama tek u XVI veku. Bio izbačen sa Oksfordskog univerziteta oko 1350  1350   zbog kritikovanja tradicionalne crkve. Njegove osnovne želje su bile reformacija Zapadnog Hrišćanstva. Izvor: Encyclopedia Britannica, el. Izdanje, 2006.  54

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

neka veća. Ogromna snaga istrajnosti, uzdržanost, strpljenja i ponašanja slobodnih ljudi se stiče samo stalnim izvršavanjem svih ovih osobina, kao zdrava fizička ljudska snaga. Ukoliko je pojedinac građanin nema , država će u istoj meri biti bez nje. Najvažnije je za slobodnu vladu, da ljudi ne treba da budu zainteresovani samo za nove zakone, već i za njihovo izvršavanje. Nijedan čovek ne sme da bude u većoj meri spreman da prihvati i poštuje zakon od onoga koji je pomogao da se on donese. Posao vlade se izvršava na dobrobit ljudi i svaki saradnik treba da dâ savet i ostvaruje saradnju. Zapamtite takođe, još jedan plićak na koji se Država nasuče, a to  je da slobodne Države uvek teže ka uklanjanju slojeva građana, stvaranju kasti, održavanju  jus divinum  (božansko pravo) porodice u vlasti. Što je država demokratičnija, demokratični ja, sve je izvesnije ovakvo ponašanje. Jer, kako slobodna Država narasta u moći, postaje sve jača tendencija prema centralizaciji, ne namerno sa zlim namerama, već zbog toka događaja i indolencije u ljudskoj prirodi. Izvršna vlast narasta i uvećava se prekomerno, a ona je uvek agresivna u odnosu na narod. Vlasti svih vrsta se umnožavaju da bi se nagradili bliski, a   surova snaga otpadnika i nižih slojeva rulje stiče ogroman broj pristalica prvo u nižim organima vlasti i na kraju u Senatu. Birokratija diže svoju ćelavu glavu, podiže i preti olovkom, sa naočarama na nosu, sa svežnjevima dokumenata. Umetnost Vlade posta je Zanat, a njen esnaf postaje sve isključiviji, kao kod onih u srednjem veku. Politička nauka može biti uveliko unapređena kao sredstvo spekulacije ali se nikada ne sme razilaziti od svih stvarnih nacionalnih potreba. Nauka vladanja čovekom mora uvek biti u većoj meri praktična nego filosofska. Ovde ne postoji ista vrednost pozitivne ili univerzalne istine kao u apstraktnoj nauci; ono što je istina u jednoj zemlji može biti veoma pogrešno u drugoj. Ono što je neistina danas, može postati istina u naredno j generaciji a današnja istina može biti preokrenuta sudom sutrašnjice. Prava sredstva politike, u cilju ostvarivanja mogućeg napretka, su razlikovanje privremenog od trajnog i odvajanje nepodobnog od podobnog. Ali, bez stvarnog znanja i iskustva i zajedni čkog učešća sindikata, snovi doktora političkih nauka neće vredeti ništa više od doktora božanstva. Upravljanje ovakvim kastama, sa njihovim misterijama, sa njihovim Mirmidonima 31)  i njihovim korupcionaškim uticajem, može postati isto toliko kobno koliko i despotsko. Trideset tirana su trideset puta gori od jednog. Ipak, postoji jak izazov za izvršnu vlast da postane isto toliko lenja i omalovažena kao i najslabiji apsolutni kralj. Samo joj dajte moć, da biste se otarasili nje, kad je pokreće kapric velikih i mudrih da izaberu sebi male, kao što će zameniti i sve ostalo u indolentnosti i ravnodušnosti. Centralna moć stvaranja naroda, organizovana i vešta - ako ne i prosvećena, je večni tribunal koji je stvoren radi ispravljanja grešaka i za vladavinu pravde. Ubrzo, ona će sebe obezbediti svime što je njoj neophodno i   Izraz „Myrmidon‚, podrazumeva potčinjene koji izvršavaju naređenja bez pogovora i  beskrupulozno. Izvor: Webster dictionary, X Edition. El. Izdanje. 31)

55

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

 biće spremna i sklona na svaku vrstu mešanja u svemu. Ljudi mogu ostati deca celog svog života. Centralna vlast možda nije sposobna da ukaže na najbolje naučno rešenje problema, ali ona ima lakše načine da sprovede neke ideje u stvarnost. Ako je cilj postizanje uspeha, neophodno je veliko razumevanje za pravu akciju centralne vlasti. Ukoliko je cilj mali, aktivnost može biti zaustavljena neslaganjem. Centralna vlast mora zakoračiti u stvar kao sudija da to spreči. Ljudi mogu biti previše odbojni prema promenama, previše lenji u svom sopstvenom poslu, nepravedni prema manjini ili većini. Centralna vlast mora preuzeti dizgine kada ih ljudi ispuste. Francuska je postala centralizovana vlada više apa tijom i neznanjem njenih ljudi nego tiranijom kraljeva. Kada su parohije u unutrašnjosti date na direktno upravljanje državi i kada je za popravku zvonika lokalne crkve bio neophodan pisani zahtev centralnoj vlasti, ljudi su se iscrpljivali. Ljudi se time uče imbecilnos imbecilnosti, ti, od samog početka društvenog života. Kad centralna vlada hrani deo naroda ona ga priprema da postanu robovi. Kada ona upravlja parohijama i poslovima u unutrašnjosti, oni su već postali robovi. Naredni korak je regulisanje rada i plata. Ipak, koliko god grešaka slobodan narod može da napravi, čak i kroz davanje zakonodavne moći u ruke nekompetentnih i nepoštenih, ne očajavajte zbog konačnog rezultata. Strogi učitelj, ISKUSTVO, pišući svoje lekcije u srcima ljudi opustošenih nesrećama i iskeženim agonijom, opametiće ih vremenom. Zavaravanje, kreveljenje i ogavno siromaštvo, će jednog dana na glasanju prestati da im pomažu . Imajte VERU i borite se dalje protiv svih zlih pojava i odvraćanja! VERA jjee Spasitelj i Iskupitelj naroda. Kada je Hrišćanstvo postalo slabo, bez koristi i bespomoćno, Arapska Restoracija i Neverništvo su nastupili kao brišući uragan. Kada je trebala da se dogodi bitka kod Damaska, hrišćanski biskup je u ranu zoru u svojoj odori, na čelu svog sveštenstva, sa Krstom visoko podignutim u vis - nekada tako pobedničkim, došao do kapije grada i otvorio ih Armiji Hrista. Hrišćanski general, TOMAS, stavio je svoju ruku na knjigu i rekao: „ O, Bože! Ako  je naša vera istinita,  pomozi nam i ne prepusti nas u ruke naših neprijatelja !‚. Ali, KALED, „ Mač Božiji‚, koji je išao iz pobede u pobedu, uzviknuo je svojim čudnim vojnicima „ Neka niko ne spava! Biće dosta vremena za odmor u čardaku Raja, slatko će biti više nikada se ne odmarati nakon završenog posla‚. Vera Arapa je postala jača nego Hrišćanska i on je osvojio Damask. 

Mač je u Bibliji takođe simbol GOVORA ili izražavanja misli. Tako, u primeru ili Apokalipsi uzvišenog progonstva u Patmos32 , kao protesta u ime ideala, pobede nad stvarnim svetom, izraženo je užasno ruganje prema Religi  jiji i Slobodi, sa žestokim gnušanjem prema tronu  Cezara, oštar dvosekli mač izlazi iz usta Spoljašnosti Sina   Patmos, najmanje i najsevernije ostrvo iz 12 Dodekaneza u Grčkoj. U doba Rimljana bilo je mesto

32)

progona, na kome je i Apostol Sveti Jovan, pisac IV Jevanđelja, živeo oko 95 godine n.e.. Izvor: The Encyclopedia of World History Ancient, Medieval, and Modern, Sixth Edition, Boston: Houghton Mifflin Company, 2001 New York. El. Izdanje.   56

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

Čoveka okruženog sa sedam zlatnih čiraka i sedam zvezda u svojoj desnoj ruci. „Gospod‚, kaže Isaija, „je napravio moja usta kao oštar mač‚. „Ja sam   ih pobedio‚, kaže Hosea, „rečima iz mojih usta‚. „Reč Boga‚, kaže pisac apostolskog pisma Hebreja, „je brža , moćnija i oštrija od bilo kod dvoseklog mača, preseca čak nadvo je Dušu i Duh‚. „Mač Duha je Reč Božja‚, kaže Pavle pišući Hrišćanima u Efesu. „Ja ću se boriti protiv njih sa mačem u mojim ustima‚, kaže se  anđelu crkve u Pergamu , u Apokalipsi.

Izgovoreno u javnosti može se zakotrljati snažno poput velikog talasa plime; ali  ,, i talas konačno odumire na poslednjem zrnu peska. Neki to čuju, pamti ih još manje i ono nestaje kao eho u planini, ne ostavljajući znak moći. To nije ništa za naredne generacije čoveka. Pisani ljudski govor je taj koji može da dâ moć i ponašanje ljudskoj misli. To je ono što čini celu ljudsku istoriju samo jednim pojedinačn im životom. Pisanje po steni je isto kao pisanje na jakom pergamentu, ali je neophodno hodočašće da bi se ono videlo. Postoji samo original, bez kopija, a Vreme uništava čak i to. Pisati na koži ili papirusu je bilo zgodno za davanje, kako je i rađeno, a li se sporo štampalo, pa su samo bogati mogli da ga priušte. Kineski metod je bio ne samo pisanje drevnih Saga od večne mudrosti, već i opisivanje događaja. Procesi su težili da uguše misao i da spreče napredak, jer postoji stalno lutanje u najmudrijim umovima, a Istina je ta koja piše poslednje reči, ne na čistim pločicama, već na škrabotinamaa koje je Greška napravila i često ih krpila. škrabotinam

Štampanje je učinilo da slova postanu plodna. Od tada, govornici su govorili gotovo vidljivo narodima koji su slušali a  autor je pisao, kao Papa, njegove ekumenske dekrete urbi at orbi i zahtevao da budu izloženi na svim trgovima; da budu, ako i kad on to želi, nepristupačni ljudskom oku. Propast tiranija je od tada bila zapečaćena. Satira i pogrde postale su potencijalne armije. Nevidljiva ruka  Juniusa33) mogla je da lansira gromove i da natera ministre da drhte. Jedan šapat od ovog džina podizao je na noge, isto onoliko koliko je i Demosten punio Agoru. Uskoro će biti moguće da se čuju i suprotna mišljenja, kao da su u narednoj ulici. Ona već putuju brzinom svetlosti ispod okeana. Od jednog čoveka nastaje masa, govori joj istim običnim  jezikom i izmamljuje siguran i jedinstven odgovor. Govor dopire do misli i zatim Junius, je pseudonim još uvek nepoznatog autora serije pisama poslatih Henry Sampson Woodfall   Junius, dnevnom i listu „Public Advertiser‚ ,  od 21. jan. 1769 do 21. jan. 1772. Cilj je bio da se diskredituju ministri Vojvoda od Graftona i Lord North i skrene pažnja na politički uticaj Kralja Georga III. koji je 33)

pokušavao da ostvari ‚svoju ličnu vladu‛ birajući ministre među svojim poslušnim pri jateljima. pri jateljima. Izvor:

Encyclopaedia Britannica 2006, elektronsko izdanje. 

57

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

odmah ide u delo. Nacija zaista postaje jedna, sa jednim velikim srcem, sa istim kucanjem pulsa. Ljudi su nevidljivo postali zajedno, kao da su već duhovna bića; i mislilac koji je u Alpskoj usamljenosti, nepoznat ili zaboravljen od celog sveta, među tihim stadima i brdima, može da pošalje svoje reči svim gradovim a i preko mora. Izaberite mislioce da budu zakonodavci i izbegavajte brbljivce. Mudrost je retko

govorljiva. Uskogrudi i površni su često govorljivi   i često ih smatraju elokventnim. Više reči, manje misli, to je opšte pravilo. Čovek koji se napreže da kaže nešto vredno, da se pamti svaka rečenica, postaje izbirljiv i kondenzovan kao Tacit. Prosta ljubav širi bujicu. Ukrasi, koji ne potvrđuju snagu, su isto što i žamor. Nije ni dijalektika suptilnost od koristi javnim ličnostima. Hrišćanska vera je imala, nekada je imala više nego sada; ta suptilnost  je mogla da privuče Platona  jer se suprotstavila besplodnim oblicima mističnih  znanja jevrejskih Rabina i Indijskih Mudraca. To nije ono što preobraća pagane. Uzaludan je posao izjednačavati velike misli o svetu , stojeći u debati sa vrhovima prstiju na tankoj slamki. Ta vrsta borbe nije ona koja čini Krst pobednikom u srcima nevernika, već  je to stvarna snaga života u Veri.

I, postoji i politički sholastizam, koji nije baš beskorisan. Veština suptilne logike retko uzburka srca ljudi ili ih ubedi. Pravi apostol Slobode, Bratstva i Jednakosti stvara od toga pitanje života ili smrti. Njegove bitke, kao one Bossueta34) , traju do smrti. Istinska apostolska vatra je kao munja: ona unosi ubeđenje u dušu. Realni svet  je pravi dvosekli mač. Poslovi vlade i političke političke nauke se mogu dobro dobro voditi zdravom pameću i logikom zdrave pameti: ne zdravim razumom neznalica već onih mudrih. Oštri mislioci retko uspevaju da postanu vođe čoveku. Parola ili krilatica je daleko  jača kod ljudi nego logika, posebno ukoliko je metafizička. Kada se pojavi politički prorok, da uzburka usnule i učmale narode i zaustavi njihovo nepovratno klizanje, da zemlju poput zemljotresa prodrma i ludo-glupe idole sa njihovih mesta, njegova reč će doći pravo iz Božjih usta i biće munjom uneta u svest. Taj će razmišljati, učiti, upozoravati i vladati. Pravi „Mač Duha‚ je daleko oštriji od najsjajnijeg sečiva iz Damaska. Takav čovek vlada zemljom, sa snagom pravde, uz mudrost i uz moć. Ipak, čovek dijalektičke suptilnosti često vlada dobro, jer u praksi on zaboravlja svoje fine teorije i koristi određenu logiku zdravog razuma. Ali, kada veliko srce i veliki intelekt budu ostavljeni da rđaju u privatnom životu, a advokatčići, brojleri u politici, koji bi u gradovima bili samo činovnici ili notari, ili stručnjaci u ozloglašenim sudovima, postaju državni zakonodavci, tada je zemlja u velikoj iznemoglosti,, čak i ako joj ni brada još nije izrasla na licu. iznemoglosti Bénigne, rođen 1627. u Dižonu, umro 1704. Biskup u Parizu Parizu , , najalokventniji i   Bossuet, JacquesJacques-Bénigne,

34)

najuticajniji, govornik za prava Francuske crkve protiv papskog autoriteta. Uglavnom je upamćen po svojim književnim delima i posebno posmrtnim govorima velikim ličnostima. Izvor: The Bible Works, elektronsko izdanje. 58

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

U slobodnoj zemlji ljudski govor treba da bude slobodan i Država mora da sluša gluposti lutalica, kao i gakanje gusaka i njakanje nakon razrezivanja poreza, kao i zlatna proročišta njenih mudrih i velikih ljudi. Čak i despotski stari kraljevi dozvoljavali su njihovim mudrim ludama da kažu ono što su želeli. Pravi alhemičari će izvući lekcije mudrosti iz glupavog brbljanja. Oni će čuti šta čovek ima da kaže o  bilo kojoj temi, čak i onda kada se pokaže da je on kralj svih budala. Čak i budala ponekad pogodi cilj. Postoji neka istina u svim ljudima koji nisu prisiljeni da suzdržavaju svoje duše i govore misli drugih ljudi. Čak i kažiprst idiota može da ukaže na veliki autoput.  Narod, isto kao i Mudraci, mora naučiti da zaboravlja. Ako ne nauči novo niti zaboravi staro, on je osuđen, čak i ako je bio kraljevski u trideset generacija. Zaborav  je učenje; takođe, ponekad je neophodno naučiti ponovo i zaboraviti. zaboraviti. Kreveljenje  budale čini tekuće ludorije osetljivijim, osetljivijim, kao što se moda apsurdno prikazuje na karikaturama i vodi ka njihovom iskorenjivanju. Pajac i klovn su od koristi u svom poslu. Genijalno vispren i vešt majstor i zanatlija, kao Solomon, pretražuje zemlju za svoj rad i transformiše nađene i izobličene stvari u čudesna majstorstva. Svet je osvojen u većoj meri glavom nego što je rukama. Neće nijedna skupština pričati večno. Nakon nekog vremena, nakon što je slušala dovoljno dugo, ona će tiho skloniti ustranu luckaste, plitke i površne, razmisliće, i započeće da radi. Ljudska misao, posebno u narodnim skupštinama, ide najkrivljim kanalima, koje je teže naći i slediti od nevidljive struje okeana. Ni jedna njihova glupost nije toliko apsurdna a da ne može tamo naći svoje ostvarenje. Majstor radnik mora da se bori sa ovim glupostima i ćudima svojim čekićem za dve ruke. r uke. Gluposti izmiču ubodu mača i potpuno su neosetljive, čak i u petu, što je protivno logici. Buzdovan, macola, bojna sekira ili veliki dvoručni dvosekli mač se moraju boriti protiv ovih gluposti; protiv njih mač nije bolji od palice ukoliko taj mač nije samo radi njihovog ismejavanja. 

MAČ je takođe i simbol rata i vojnika. Ratovi, kao olujno nevreme, su često potrebni da pročiste umrtvljenu atmosferu. Rat nije demon, bez pokajanja i nagrade. On ponovo uspostavlja osećaj zajedništva. Kada ljudi sede na svojim udobnim mestima, utopljeni u lakoću i indolentnost, uz Zavaravanje i Nesposobnost, a njihova Malenkost uzurpira sva visoka mesta u Državi, rat je krštenje u krvi i vatri, kroz koji se oni jedino mogu obnoviti. To je orkan koji donosi r avnotežu elemenata, slogu Sile i Mudrosti. Sve dok ove dve budu stalno odvojene, nastavljaće se njihovo popravljanje.

59

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

U zajedničkom obraćanju nacija Bogu, veliko je naglašavanje Njegove moći. Ona osvetljavaju svetionike Vere i Slobode i žare   peć kroz koju se najozbiljniji i lojalni prenose u večnu slavu. U ratu postoji zla kob poraza, ispunjenje osećaja Dužnosti, razvijen osećaj Časti, neizmerna ozbiljnost žrtve i posvećenosti kao i želja   za pobedom. Čak i u dimu i vatri bitke, Masoni otkrivaju svoju Braću i ispunjavaju svetu obavezu Bratstva. Dvoje, ili Duad, je simbol Antagonizma, Boga i Zla, Svetla i Mraka. To su Kain i Avelj, Eva i Lilit35) , Jakin i Boaz, Boaz, Ormuzd i Ahriman, Oziris Oziris i Tifon36).

TRI, ili Triad, je najjasnije izražen jednakokrakim i raznostraničnim trouglom. Postoje tri osnovne boje zraka u dugi koje se mešanjem pretvaraju u sedam. Tri osnovne su plava, žuta i crvena. Trojstvo Božanstva, u jednom ili drugom obliku, imalo je svoje mesto u svim verama. Ono stvara, održava i uništava. Ono je stvaralačka energija, proizvodna snaga i posledica. Nematerijalan čovek, prema Kabali je sazdan od vitalnosti ili života, daha života, duše ili misli i duha. So, sumpor i Merkur su veliki simboli alhemičara. alhemičara. Za njih je ččovek ovek bio telo, duša i duh. ČETIRI, se izražava kvadratom, ili četvorostraničnom figurom pod pravim uglovima. Izvan simboličke bašte Edena tekla je reka, deleći se u 4 potoka: PISON, koji ide oko zemlje zlata, ili svetla; GIHON, koji teče oko zemlje Etiopije ili Mraka; HIDEKEL, koji teče istočno do Asirije; i EUFRATA. Zekeria 37)  je video četiri kočije kako prolaze između planina od mesinga, u prvoj su bili crveni konji; u drugoj crni; u trećoj beli; i u četvrtoj sivci: „i oni su bili četiri vetra nebeska, koji idu celom zemljom ispred Boga‚. Jezekilja38) je video četiri živa stvora, svaki  sa četiri lica i četiri krila, s likom čoveka i lava, bika i orla; i četiri točka koja idu sa njihove četiri strane. I, Sveti Jovan je video četiri stvora, puna očiju  spreda i od pozadi, LAVA, mladog Taurusa, ČOVEKA i pticu  ORLA. Četiri je bio oznaka za Zemlju. Stoga, u 148. 35)

demon iz Jevrejskog folklora. Njeno imeLilith i ličnost potiče od demonakao Mesopotam   Ženski ije koji se (ženski  je različito opisivana majka Adamovog lilû  (žen zvao ski rod: lilītu). U rabinskoj literaturi demonskog izdanka nakon njegovog razdvajanja sa Evom, tj. njegove prve žene, koja ga je napustila zbog međusobnog neslaganja. Tri Anđela su bezuspešno pokušavala da j e nateraju da se vrati. Zlo, kojim joj je zaprečeno, posebno protiv dece, kaže se, je odstranjeno tako što su deca nosila amulet sa imenima tri anđela. Kult koji je nastao sa Lilith održao se među Jevrejima sve od VII. veka n.e.. Izvor: Encyclopaedia Britannica 2006, elektronsko izdanje.

  Typhon, Tifon, Grčka mitologija; najmlađi sin Gea (Zemlja) i Tartarusa (donji Svet). On je opisivan kao grozno čudovište sa stotinama aždajinih glava aždajinih glava koga je pobedio Zevs i zatvorio u podzemni svet.   36)

Izvor: Encyclopaedia Britannica 2006, elektronsko izdanje.

Jevrejski prorok čija su propovedanja pro povedanja zapisana u kraćoj proročanskoj knjizi u Starom Zavetu. Izvor:   Jevrejski The Encyclopedia of World History Ancient, Medieval, and Modern, Sixth Edition, Boston: Houghton 37)

Mifflin Company, 2001 New York. El. Izdanje.  Prorok i sveštenik starog Izraela čiji je tekst unet u Stari Zavet pod njegovim imenom.  Izvor: isti. 

38)

60

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

psalmu, onih na zemlji, koji moraju da slave Boga, ima četiri puta po četiri i četiri u postojećim živim bićima. Vidljiva priroda je opisana kao četiri četvrtine sveta i četiri ugla zemlje. „Ima ih četiri‚, kaže stari Jevrejin, „koji imaju prvo mesto u ovom svetu: čovek, među životinjama; orao među pticama; bik među govedima; i lav među divljim zverima‚. Danijel je video četiri velike zveri kako dolaze iz mora.   PET je Duad dodat na Triad. On je izražen Plamenom zvezdom sa pet tačaka, misterioznom Pentalfom Pitagore. Pet, je nerazlučivo povezan povezan sa brojem sedam. Hrist  je nahranio svoje učenike i veliki broj ljudi sa  pet hlebova i dve ribe i preostali delovi do dvanaest  su  pet plus sedam , do pune korpe. Nanovo, on ih je nahranio sa sedam  hlebova i par malih ribica i ostalo je sedam punih korpi. Pet  je vidljivih malih planeta, Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn, uz dve v eće od njih, Sunce i Mesec, koji sačinjavaju sedam sfera nebeskih tela.

SEDAM je naročit, sveti, broj. Bilo je sedam planeta i sfera predstavljenih sa sedam arhanđela. Sedam je boja u dugi i Feničansko Božanstvo zvano HEPTAKIS ili Bog, ima sedam zraka; sedam je dana u nedelji a sedam i pet daju brojeve: meseca u godini, plemena i apostola. Zakarije je video zlatni čirak za sveće sa sedam lampi sa sedam lula za lampe, sa po jednim maslinovim drvetom na svakoj strani. Stoga on kaže, „sedam očiju Gospoda će se radovati i videće olovni visak u ruci Zerubabela39)‚. Jovan, u Apokalipsi, Apokalipsi, piše sedam poslanica za sedam crkava. U sedam poslanica ima po dvanaest obećanja. Što  je je rečeno o crkvama pohvalno ili pokudno,  je upotpunjeno u broju tri. Refren „ko ima uši da čuje‚ itd, ima deset reči, podeljenih sa tri  plus sedam  i sedam  podeljeno na tri  i četiri  ,, i sedam  poslanica su na isti način podeljene. Na pečatima, trubama i staklenim bočicama, u ovoj simboličkoj   viziji, sedam je podeljeno na četiri plus tri. Onaj koji šalje svoju poruku Efesu „drži sedam  zvezda u svojoj desnoj ruci i dolazi usred sedam zlatnih lampi. Za, ili u periodu od , šest dana, Bog je stvarao Univerzum i pauzirao je sedmog dana.

Od čistih zveri Noju40)  je rečeno da uzme sedam  u svoju barku; i za živinu takođe sedam; jer je za sedam  dana trebalo da počne kiša. Sedamnaestog dana u mesecu, kiša  je počela; sedamnaestog dana sedmog  meseca, barka je stigla na Ararat. Kada se golubica vratila, Noje je čekao sedam  dana pre nego što ju je poslao ispred ponovo; i ponovo sedam , nakon što se vratila sa maslinovom grančicom. Enok je bio sedmi  Patrijarh, uključujući i Adama i Lemeka koji koj i je živeo 777 godina.   Zerubbabel, takođe nazivan i  Zorobabel, guverner Judeje pod kojim je početa obnova Jevrejskog hrama u Jerusalimu. Izvor: Encyclopaedia Britannica 2006, elektronsko izdanje. 39)

 Noah, Noach, Noje, prema Bibliji je bio deseto i poslednje dete prepotopskog patrijarha, najviše poznatog po Potopu. Tokom potopa, Nojeva Barka Barka je najpoznatiji element priče o Noju. On se takođe 40)

pominje kao prvi poljoprivrednik i pronalazač vina uz kletvu Hama za njegovo pijanstvo. Izvor: Wikipedia, Internet izdanje, http://en.Wikipedia.org/wiki/Noah.  61

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

Bilo je sedam lampi u velikom čiraku u tabernakulu41 , u Hramu, predstavljajući sedam  planeta. Sedam  puta je Mojsije poškropio miropomazanim uljem oltar. Bilo je sedam  dana posvećenja Aaronu i njegovim sinovima. Žena nije bila čista sedam dana nakon porođaja; inficirani leprom su zatvarani sedam dana; sedam puta je gubavac prskan krvlju zaklane ptice; i sedam dana nakon toga morao je da provede napolju, van svog

skloništa. Sedam  puta, u pročišćavanju gubavaca, sveštenik ih je prskao posveć enim uljem; i sedam puta je prskao kuću krvlju žrtvene ptice da bi bila očišćena. Sedam puta  je krvlju zaklanog junca prskan  božji tron  i sedam  puta oltar. Sedma  godina je bio Šabat odmora; i nakon sedam  puta sedam  godina došla je godina velikog jubileja. Sedam dana ljudi jedu hleb bez kvasca u mesecu Abib. Sedam  nedelja se računa od trenutka kada je prvi put srp ušao u polje. Gozbe u tabernakulu trajale su sedam  dana. Izrael je bio u rukama Midijana 42)  sedam  godina pre nego što ga  je Gideon oslobodio.  Junac kojeg  je on žrtvovao bio je star sedam godina. Samson je rekao Dilajli da mu poveže sedam  zelenih prutova; i ona je isplela sedam  uvojaka na njegovoj glavi i nakon toga mu ih obrijala. Balam  je rekao Baraku  da izgradi za njega sedam  oltara.  Jakov je služio sedam  godina Leahau,  sedam  Rachelu. Job je imao sedam  sinova i tri  ćerke, što čini savršeni broj deset. On je takođe imao sedam hiljada ovaca i tri stotine kamila. Njegovi prijatelji su sedeli s njim sedam dana i sedam  noći. Njegovi prijatelji su morali da žrtvuju sedam junaca i sedam ovnova; i opet, na kraju, on je imao sedam  sinova i tri ćerke i dva puta sedam hiljada ovaca i živeo je sto četrdeset godina, ili dva puta sedam i puta deset godina. Faraon je video u svom snu sedam  de belih i mršavih krava, sedam dobrih klasova i sedam  rasturenih klasova žita; i bilo je sedam bogatih godina i sedam  gladnih. Džeriko je pao, kada je sedam  sveštenika, sa sedam  truba, pravilo ophode po gradu u sedam uzastopnih dana; jednom, svakog dana šest dana i sedam puta sedmog  dana. „Sedam  očiju Gospoda‚, kaže Zakarije , ‚idu tamo i ovamo Prebivalište.  Tabernacle, tabernaculum, šator ili koliba. Ima više značenja: šator svetilište koji su koristili Izraeliti tokom Egzodusa; arhaično: mesto boravka ili privremeni smeštaj; ili kutija za smeštaj ključem   koja se koristi za čuvanje pričesnih pričesnih stvari. svetih elemenata elemenata Euharista; ili ukrašena kutija sa ključem  Takođe, Sveta kuća religijskog obožavanja ili velika zgrada ili šator koji se koristi za evangelističku službu. Izvor: Encyclopaedia Britannica, 2006, elektronsko izdanje.  41)

  U Bibliji, Midian (hebrejski ‫ין‬ ָ  ‫מד‬ , Arapski ‫" ;مدين‬razdor; presuda") bio je sin Abrahama i njegove konkubine Keturah. Njegovi potomci,  Midianiti , , naselili su teritoriju istočno od reke Jordan kao i veći deo oblasti istočno od Mrtvog Mora i južno prema pustinji Arabah. Tokom Egzodusa njihova teritorija je obuhvatala i delove Sinajskog Poluostrva. U Istoriji Biblije, Midian je bio tamo gde je Mojsije proveo 40 godina između vremena kada je pobegao iz Egipta, nakon ubistva Egipćanina koji Egipćanina  koji  je tukao jed jednog nog Hebreja i njegovog povratka d daa predvodi Izrealite. Tokom ovih godina on je oženio Zipporah, ćerku Jethroa, sveštenika Midiane. Egzodus 3:1 podrazumeva da je Božje pojavljivanje u 42)

grmu koji je goreo u Horebu i desio se u Midiani. Kako Biblija tvrdi, u kasnijim godinama Midianiti su često ugnjetavali i bili neprijateljski raspoloženi prema Izraelitima, delom zbog Božje kazne zbog njihove idolatrije. Izvor: Wikipedia, Internet izdanje,http://en.wikipedia.org/wiki/Midian.  62

 

Albert Pajk, Moral i dogma: II POMOĆNIK

celom zemljom‚. Solomon je sedam godina gradio Hram. Sedam anđela u Apokalipsi, sipalo je u besu sedam kuga, iz sedam  bočica. Ljubičasto-crvena zver, na kojoj žena sedi u divljini, ima sedam glava i deset  rogova. Takođe, isto ima i zver koja dolazi iz mora. Sedam  gromova je nadjačalo njihove glasove. Sedam  anđela svirali su u sedam  truba. Sedam lampi sa vatrom, sedam duhova Božjih, izgoreli su pred tronom; i Jagnje koje je zaklano imalo je sedam rogova i sedam očiju.  OSAM je prvi kub od dva. DEVET je kvadrat od tri  i predstavlja se trostrukim trouglom.

DESET, uključuje sve ostale brojeve. Posebni su sedam  i tri; i zovu se brojevi savršenstva. Pitagora ga je predstavio kao TETRAKTIS, koji je imao mnoga mistična značenja. Ovaj simbol je nekada predstavljen tačkicama ili tačkom, nekada n ekada zapetama ili sa JUD u Kabali, sa slovom imena Božanstva. Deset je  je predstavljen na sledeći način, (vidi crtež).  Patrijarha, od Adama do Noja, uključujući i njega,  bilo je ukupno deset i isti je broj Zapovesti. DVANAEST je broj linija, jednakih po dužini, na kocki. To je broj: meseci, plemena i apostola; volova ispod Brazenovog mora i dragih kamena na grudnoj pločici visokih sveštenika. 

63

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

III MAJSTOR 

Bukvalno shvatanje simbola i alegorija Orijentalnih tekstova kao i preistorijskih pojava, je isto što i svesno zatvaranje očiju od Svetla. Prevođenje simbola u trivijalnost i banalnost je velika zabluda ili maloumnost. Svi  religiozni pojmovi su simbolizam, jer mi možemo da opišemo samo ono što

vidimo, a stvarni predmeti religije su ono što je VIĐENO. Najraniji instrumenti obrazovanja su bili simboli i oni, kao i svi drugi religijski oblici, su različiti i razlikuju se po spoljnim uslovima i ispoljavanju i u skladu su sa razlikama u znanju i mentalnom sklopu pojedinca. Sav  jezik je simbolički sve dok se primenjuje na mentalne i duhovne pojave i aktivnosti. Sve reči  imaju prvenstveno materijalni smisao, bez obzira kakve one kasnije postaju, a za neznalice su to duhovne  gluposti. „Povlačenje‚, na primer, je povlačenje unazad i kada se odnosi na izjavu, ono je simbol, isto koliko i slika neke ruke koja je povučena unazad, da bi se izrazila ista stvar. Pravi smisao reči „duh‚ znači „dah‚ i potiče od latinske reći spiro , ili disati. disati. Pri predstavljanju nekog vidljivog simbola nekom drugom, nije neophodno da ga upoznamo sa značenjem koje taj simbol ima za nas. Tako, filosof će ubrzo dodati uz simbol objašnjenje koje se prima sluhom ali je nedovoljne prec iznosti i manje efikasno i impresivno nego što je slika ili skulpturna forma koju on sa naporom pokušava da objasni. Uz ovo objašnjavanje raste stepen različitih naracija, čiji su istinski cilj i značenje bili zaboravljeni ili izgubljeni u kontradikcijama i nepodudarnostima. I, kada ta objašnjenja izblede i Filosofija pribegne definicijama i formulama, taj  jezik postaje samo komplikovani komplikovanijiji simbolizam, simbolizam, koji pokušava u mraku da se rve sa slikom ideje koja se ne može izraziti. Jer, kao i sa vidljivim simbolima , isto je sa rečima: ako ih kažemo vama, to vas ne informiše o tačnom  značenju koje ima za nas; i tako religija i filosofija postaju u velikoj meri pitanja

sporenja odnosu značenje Najapstraktniji izraznašeg za BOŽANSTVO   samo može da unam dâ, jena znakreči. ili simbol za nešto van razumevanjakoji i tajjezik nije 64

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

ništa istinitiji i adekvatniji od slike OZIRISA i VIŠNE, ili njihovih imena, osim što smo manje osetljivi ili određeni. Da bismo izbegli čulnost mi je jednostavno negiramo. Na kraju, ipak dola zimo do objašnjenja da duh nije materija. Duh je duh.   Jednostava simbolike reči, pokazaće vam„Ja jedan izučavanja.nU primer Engleskom Obredu nalazimo ovu frazu: ću uvekMasonski pozdraviti,primer uvek kriti i nikada odati‚; a u katehizmu je ovo: Q

„I hail, ili: Ja pozdravljam‚.

„I conceal, ili: Ja krijem‚  i neznanje, nerazumevanje reči „hail, ili: pozdravljam‚ je umetnulo frazu, „Odakle ti pozdravljaš‚.

A

Ali, u stvari, radi se o reči „hele‚, od anglosaksonskog glagola elan  ili, helan, to cover - sakriti, ili conceals - kriti. Ovaje reč je izvedena od latinskog glagola- pokriti, ’tegere’,hide pokriti ili prekriti. „Prekriti kuću‚ česta fraza u Saseks u; a na zapadu Engleske, onaj koji pokriva kuću sa pločama od škriljaca se naziva „Healer‚. Zbog toga „heal‚ znači istu stvar kao i „tile‚ – što je samo po sebi simbolično, znači u osnovi prekriti kuću pločama i znači pokriti, sakriti, kriti. Tako je jezik i simboličan, simboličan, a reči su isto tako pogrešno shvaćene i pogrešno upotrebljene kao što su i   daleko  jasnije materijalizovani materijalizovani simboli.

Simbolizam je stalno težio da postane što komplikovaniji, sve sile neba predstavljane su na zemlji, sve dok nije ispletena mreža fikcija i alegorija, delimično od strane umetnosti i delimično od strane neznanja   i grešaka, koje su ipak greške razuma i njegovih ograničenih mogućnosti objašnjenja, a ta  se nikada neće rasplesti. Čak je i hebrejski teizam postao involviran u simbolizam i obožavanje slika, što je verovatno pozajmljeno iz drevnih religija i udaljenih r egiona Azije, obožavanjem  Velikog Semitskog Boga prirode AL ili ELS i njegovom simbolikom predstavljanje Samog  JEHOVE , nije čak ni bilo vezano za poetski ili ilustrativni jezik. Sveštenici su bili monoteisti: narod idolopoklonici. idolopoklonici. Postoje opasnosti koje se ne mogu izbeći kod simbolizma i koje nam daju jednu snažnu pouku u odnosu na slične rizike pri čuvanju i upotrebi jezika. Mašta, koja se priziva da pomogne pamet, uzurpira svoju ulogu ili ostavlja svog saveznika  bespomoćno upetljanog u svojoj mreži. Imena koja postoje za određene stvari su vezana za njih a značenja su ipak, na kraju, pogrešna; to su samo instrumenti

interpretacije za su objekte i tako počinju daoni uzurpiraju nezavisan lik kao isti nu i ličnost. Mada možda bilisimboli neophodan put, su bili opasni za približavanje 65

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

Božanstvu; „na kojem mnogi‚, kaže PLUTHARH, „pogrešni znaci za označenu stvar, upadaju u smešno praznoverje; dok ostali, u izbegavanju nekog ekstrema, upadaju u ništa manje grozan ambis bez vernosti i bezbožnosti‚. bezbožnosti‚. Kroz isterije, kažekoristi CICERON, mirazlogom; smo naučili prvineprincip života, zbog se terminM„inicijacija‚ sa jakim i ona samo da nas uči da čega živimo srećnije i složnije, već ublažava bolove smrti kroz nadu u bolji život nakon nje. Misterije su bile Sveta Drama, pokazivale su nam neke legende važne za promenu prirode, vidljivog Univerzuma u kojem se pokazuje Božanstvo i čije je uvođenje na više načina bilo otvoreno za Pagane kao i za Hrišćane. Priroda je veliki Učitelj čoveka; jer je ona Otkrovenje Boga. Ona niti dogmatizuje niti pokušava da tiraniše silom određenu veru ili posebnu interpretaciju. Ona nam predstavlja svoje simbole i ne dodaje ništa kroz objašnjenja. To je tekst bez komentara i mi već dobro znamo, da su komentari i prevodi ti koji vod e ka greškama, jeresi i progonu. Prvobitni instruktori čovečanstva ne samo da su prihvatali lekcije Prirode, već su se u najvećoj meri držali njenih metoda saopštavanja. U Misterijama, van postojećih predanja ili svetih i enigmatskih recitala u Hramovima, samo neka objašnjenja su davana posmatračima, kojima je preosta jalo da sami naprave zaključke za sebe. Nijedan drugi metod nije mogao bolje da posluži svakom stupnju civilizacije i mogućnostima. Primena univerzalnog simbolizma, umesto tehnikalija jezika, nagrađuje mudrog istraživača i otkriva svoje tajne svakome u skladu sa njegovim ukupnim znanjem i njegovim moćima da ih shvati. Ukoliko je njegovo filosofsko značenje iznad mogućnosti nekog, njegova moralna i politička značenja su na raspolaganju svima. Ova mistika pokazuje da primena nije puko čitanje lekcije, već otvaranje problema.

Preduzimanje istraživanja je bilo na buđenje učmalog intelekta. To neneophodnih podrazumeva neprijateljski stav sračunato prema Filosofiji, jer Filosofija je veliki pobornik simbolizma, iako su njene stare interpretacije bile često loše zasnovane i netačne. Prelazak sa simbola na dogmu je koban za lepotu izraza i vodi ka netoleranciji i podrazumevanoj nepogrešivosti. nepogrešivosti.

Naši preci  ,, u spoznavanju velike doktrine o božanskoj prirodi Duše, težili su da se objasni njeno postojanje nakon smrti uz potvrđivanje njene superiornosti nad dušama životinja - koje nemaju nikakve aspiracije prema Nebu, bezuspešno su pokušavali da objasne prirodu duše, upoređujući je sa VATROM i SVETLOM, p a bi za nas bilo dobro da razmislimo da li, uz svo naše hvaljeno znanje, imamo išta bolju 66

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

ili jasniju ideju o njenoj prirodi i da li smo mi samo očajnički tražili sigurnost, jer je uopšte nemamo. I, ako su grešili u vezi sa njenim stvarnim mestom boravka i  shvatali bukvalno način i put njenog spuštanja, to su bile samo nužne stvari velike Istine i verovatno, za Inicirane, više kao alegorije napravljene da stvore ideju koja je opipljivija i impresivnija za um. Njima se treba samo osmehnuti zbog njihove uobraženosti i zbog pukog neznanja,  jer se bogatstvo ovih znanja sastoji samo u rečima, kao i zbog  grudi  Avramovih, mesta tek umrlih duhova; ambisa stvarne vatre; za večite muke duha; i grada Novog  Jerusalima, sa njegovim zidinama od jaspisa i njegove građevine od čistog zlata poput jasnog stakla i njegovih temelja na dragom kamenju i njegove kapije od bisera. „Znao sam čoveka‚ kaže PAVLE „uhvaćenog na trećem Nebu, on je bio uhvaćen u Raju i čuo je zabranjene reči koje čovek ne može da izgovori‚. Nigde nisu antagonizam i sukob između duha i tela češće i snažnije izneti nego u pisanju ovog apostola, nigde Božanska priroda duše nije jače potvrđena. „U umu‚ kaže on, „ja služim zakonu Božjem; ali telom - zakonu greha< Svi oni koje vodi duh Božji, su sinovi BOGA. . . Najiskrenija očekivanja stvorenih  iščekuju manifestaciju sinova Božijih. . . Stvoreni će biti oslobođeni od veza propadanja mesa koje je podložno truljenju, u slavu slobode Božje dece‚. 

Dva su oblika vlade pogodna za prevlast neistine i prevare. Pod Despotiz Despotizmom, mom, ljudi su varljivi, izdajnički i lažljivi iz straha, kao što su robovi užasnuti od biča. Pod Demokratijom, oni su takođe, sredstvo za ostvarivanje popularnosti, vlasti i gramzivosti za bogatstvom. Praksa će verovatno potvrditi da će ovi gadni i  odvratni nivou i brzinii unajnepodobniji Republici. Kada i bogatstvo poroci ljudski snažno ciljevi irasti kadaponajbezvredniji teževlast ka njima, kada postanu prevara postaje magistrala za njih, zemlja će zaudarati na laž, slatke obmane i prevare. Kada  je vlast otvorena prema svima, spoj zasluga i čvrstog integriteta neokaljane časti dostojanstvenika će postati retkost ili slučajnost. Biti u stanju da služiš svojoj zemlji dobar je razlog zašto veliki, mudri i obrazovani treba da budu izabrani da vode  javnu upravu. Druge, manje časne struke će takođe u većoj meri biti pogodne. Da bi se prilagodilo nečije mišljenje narodnom duhu; da odbrani, da se izvini, da opravda opšte gluposti; da zastupa vredne i prave; da pomiluje, da pobudi i laska biračima; da moli kao koker španiel za njihov glas, čak i ako je taj urođenik koji je samo na tri koraka dalje od varvarizma; da govori o prijateljstvu sa konkurentom a da mu podmuklo zabije nož u leđa; da iznese nešto što će se na kraju pokazati kao laž, da  bude prvi koji je o nečemu govorio i da ipak izvrda kada se utvrdi neistina - koji je tu ali koji ne vidi primitivnost i loše pojave u svom okruženju a  postao je general kada 67

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

uspeh nije mogao da ostvari nekim drugim časnim sredstvima? Rezultat je Država upravljana i upropaštena od strane neznalica i plitkih mediokriteta, taštih, zelenih i nedozrelih intelekta, sa besplodnim i površnim znanjem školarca. Neverni lažni u javnom političkom životu, su neverni i lažni i u privatnom. su politički imanipulanti, kaoi džokeji na stazi, iskvareni u potpunosti. U svemu ćeTo prvo videti svoj vlastiti interes, a ko se bude na njih oslonio biće prevaren. Njihova ambicija je podla, kao i oni sami, i stoga će oni težiti da koriste podla sredstva, kao što će težiti da ostvare bilo koji željeni cilj, zemlju, novac ili reputaciju. Vremenom, čast i vlast se razilaze. Položaji , , za koje se mislilo da su za plitke i male, podlace ili varalice i nekompetentne i da samo oni mogu da ih popune, prestaju da to budu za vredne i ambiciozne, velike i sposobne; ili, ako to ipak nije tako, oni odustaju od kandidature, a oružja koja su im za to na raspolaganju, nepodobna su da  bi ih džentlmen uzeo u ruke. Tada se običaji neprincipijelnih zagovornika iz suda poništavaju u Senatu, a drveni advokati se tamo prepiru, pri čemu su sudbina nacije i životi miliona ljudi u pitanju. Države su čak stvorene od nitkova i vođene od prevaranata a nitkovi se pravdaju pred zakonodavstvom zakonodavstvom tvrdeći da su časni. Tada se izborna borba dobija falsifikovanjem glasova ili partijskim partijskim stavovima, a sve pojave iz najgorih vremena korupcije, oživljavaju i rastu u Republici.  Čudno je što su se poštovanje istine, ta muška i stvarna lojalnost i prezir prema uskogrudosti i nepoštenim koristima, kao i pr ava vera i boželjubivost i velika   srčanost, smanjivale među državnicima državnicima i u narodu kako je civilizacija civilizacija napredovala, a sloboda postajala sve više opštija. Univerzalno pravo glasa je uvelo univerzalne vrednosti i pogodnosti! U doba Elizabete, bez opšteg prava glasa ili Društva za Širenje Korisnog Znanja ili popularnih predavača, ili Liceja, državnici, trgovci,  buržuji mornari, bili kao heroji,nikoji su se samo Boga plašili, a ne od biti običnih ljudi. Nii za sto, ni su dvesta, godina u Monarhiji ni od Republic i, isti ovi neće veći  junaci od trgovca, prepredenih spekulanta, ulizica vlasti, koji se plaše samo od ljudi, a nikako od Boga. Poštovanje za veličinu izumire, zamenjuje ga prosta zavidnost veličine. Svaki čovek je na jednom od brojnih puteva, bilo na  putu popularnosti ili  bogatstva. Postoji opšti osećaj zadovoljstva kada je veliki državnik , ili general, smenjen, koji je na trenutak bio popularni idol pa zatim nesretno potonuo sa svog visokog vrha. Postaje loše, ako ne i zločin, biti iznad opšteg nivoa. Mi ćemo, prirodno, pretpostaviti da će nacija , koja je u mukama, prihvatiti savet njenih najboljih sinova. Ali, nasuprot ovome, veliki ljudi - čini se - da nisu nikada tako uplašeni kao kada su najpotrebniji, a mali ljudi nikada toliko jaki da insistira ju na grabeži položaja, isto kao što su mediokriteti, nesposobni i nadobudni žutokljunci, razmetljivci i visoko nekompetentni, tada najopasniji. Kada je Francuska 68

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

 bila na vrhuncu svog revolucionarnog zanosa, njom jjee upravljalo telo sastavljeno od provincijalnih drvenih advokata a Robespjer, Mara i Kouton su vladali u mestu  Mirabeau , Vergniaud  i Carnot. Engleskom je upravljao krnji parlament, nakon što je smakao svog kralja. Kromvel je ukinuo prvo, a Napoleon to drugo telo.

Prevare, laži, hohštapleraj i obmane u državnim poslovima su znaci dekadentnosti u Državi i prethodnica su konvulzije ili paralize. Silovati slabe i klečati pred jakima   je politika u državama kojima upravljaju sitni i mediokriteti. Trik sa anketiranjem za vlast se ponovo pokreće u Senatu. Izvršna vlast potpada pod patronažu, uglavnom onih najmanje vrednih i ljudi se podmićuju položajima, umesto novcem, što ruinu uništava još više. Božansko u čovekovoj prirodi nestaje, a interes, pohlepa i sebičnost  ,, preuzimaju mesta. To je tužna i istinsk a alegorija koja predstavlja Odisejeve kompanjone promenjenim, opčinjavanjem od strane Kirke, u svinje.

„Ti ne možeš‚, rekao je Veliki Učitelj, „služiti Bogu i Mamonu‚. Kada žeđ za vlašću postane opšta, vlast će biti ocenj ivana i kao vrlo nepoštena i kao poštena, od strane prevaranata, podlaca u trgovini, bezdušnih grabežljivih spekulanta, kockara akcijama i robama na berzi, što sve ukupno uskoro demorališe demorališe celu zajednicu. Čovek će spekulisati sa potrebama svojih suseda i sa nedaćama u svojoj zemlji. M ehuri ili  baloni43) , koji svojim prskanjem osiromašuju osiromašuju mnoge, biće razneti lukavštinama i podlostima, uz glupu lakovernost, kao pomagačem   i instrumentom. Velika  bankrotstva drmaju zemlju kao zemljotres, još su kobnija zbog mračnih poslova proždiranja štednje siromašnih, ekspanzije i kolapsa valuta, lomova banaka, deprecijacije vladinih hartija od vrednosti, žrtvovanja štednje i samoodricanja i problema gubitkomu crkvenom štednje koja je bilasaizprijateljima nužde „zau crne dane azilu. i sahranu‚ dovode dosa okupljanja cr kvenom dvorištu ludačkom Ali, štoi  je još gore, spekulantima spekulantima je sve bolje i bolje , i tove se. Ako se njihova zemlja bori protiv svih nedaća  za svoj opstanak, oni joj „značajno‚ pomažu  smanjenjem cene papira, tako da mogu da se akumuliraju ogromne sume sa malo troškova. Ukoliko im je sused u problemima, oni kupuju njegovu imovinu za novčić. Ukoliko oni upravlja nekim imanjem, ispostavi se, uskoro, da je ono nesolventno i da su siročad sirotinja. Ukoliko njihova banka eksplodira, utvrdiće se da j e su oni već odavno preduzeli sve mere za obezbeđenje  svog. Društvo obožava svoje kraljeve papira i kredita, kao što su Indusi i Egipćani obožavali svoje bezvredne idole i često, kad god  je bilo najočiglednije da su u velikom bogatstvu, oni su u stvari bili gola sirotinja.   Bubble - engl. Pojava u spekulativnom kretanju vrednosti akcija na berzama, kada dolazi do ogromnog pada ili rasta hartija od vrednosti i kada su mogući ogromni gubici ili dobiti.

43)

69

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

Nije čudo što čovek smatra da treba da postoji naredni svet, u kome će nepravde s ovoga biti iskupljene na onom, jer vide prijatelje sa uništenim porodicama kako prose od velikih varalica milostinju da obezbede siročad od gladovanja, sve dok sami ne pronađu način kako da se izdržavaju. 

Države su uglavnom gramzive na trgovinu i teritorije. Poslednja od ovih vodi ka kršenju ugovora, povređivanju slabih suseda i pohlepnosti prema njihovoj zemlji. Republikanci su, u ovome, gramzivi i neprincipijelni koliko i Despoti, nikad ne shvataju pouke istorije da prekomerno širenje pljačkom i prevarama ima svoje neizbežne posledice u potčinjavanju i pokoravanju. Kada Republika počne da pljačka svoje susede, reči propasti su već napisane na zidovima. Već postoji presuda izrečena od Boga za nepravednost u sprovođenju državnih poslova. Kada građanski rat pokida sve organe Republike, neka se onda ona osvrne unazad i neka pogleda da li je kriva za nepravde i, ako jeste, neka se sakrije u blatu! Kada nacija postane obuzeta duhom trgovinske gramzivosti, van onih opravdanih i poštenih granica postavljenih kao normalnost i skromnost u ponašanju i razumnom stepenu opšteg i pojedinačnog prosperiteta, to je onda nacija koja je opsednuta od strane đavola trgovinske  gramzivosti, niskim strastima koje je demorališu, koliko i pohlepa pojedinca; i ova prljava strast je osnova koja je  još beskrupuloznija beskrupuloznija od ambicije, pa i  još mrskija i na kraju, stvara inficiranu naciju koju treba smatrati za neprijatelja ljudskog roda. I, uvek na kraju, to se pokazalo kao potvrda da je ta Država u ruinama, jer je to nezaustavljivo vodi do nepravde koja čini državu mrskom, ka sebično j i iskvarenoj politici koja zabranjuje ostalim državama da budu

prijatelji Države koja mari samo za sebe. Trgovačka pohlepa u Indiji je jedan primer zverstava i velike pohlepe koja je koštala mnogo ljudskih života, koja je još gora od još plemenitije ambicije širenja imperije Konzulskog Rima. Nacija koja se uhvati za svetsku trgovinu ne može a da ne postane sebična, kalkulantska, mrtva za plemenite impulse i saosećanja koja treba da pokreću državu. Ona će se radije izložiti uvredama koje prljaju njenu čast, nego da ugrozi svoje trgovačke interese ratom; pri čemu, da bi očuvala ove interese, ona će voditi nepravedan rat sa pogrešnim i lakomislenim izgovorom, njeni slobodni ljudi će veselo pristupiti despotu da bi se slomio trgovinski konkurent koji se usudio da izgna njihove kraljeve i izabere svog sopstvenog vladara. Tako, hladna kalkulacija gadne samoživosti u nacionalnoj trgovinskoj pohlepi uvek na kraju istisne osećanja i uzvišene impulse Časti i Velikodušnosti, koji su je izdigli   70

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

do veličine; koji su stvorili od Elizabete - Kromvela, kao zaštitnika Protestantizma na sva četiri mora Engleske, pr otiv krunisane Tiranije i crkvenog Progona; i, da su oni trajali, zabranili bi saveze sa Carevima, Autokratama i Burbonima, da vrate na tron Tiraniju Nesposobnih i da ponovo naoružaju Inkviziciju sa alatima za mučenje. Duša pohlepne je okamenjena, k ao i duša pojedinca koji od zlata prave svog boga. Despot ćenacije povremeno imati plemenite i velikodušne impulse i pomagaće slabima protiv jakih, pravednima protiv nepravednih. Ali, trgovačka gramzivost je suštinski egoistična, grabežljiva, bezverna, prepredena, hladna, nedarežljiva, sebična i kalkulantska, kojom upravljaju samo lični interesi. Bez srca i duše, ona nema osećanje sažaljenja, simpatije ili časti, niti nameru da zastane u nemilosrdnoj karijeri, ona lomi sve što joj je smetnja na tom putu, kao što kobilica njene trgovačke pohlepe lomi ispod sebe žagorljive i obezglavljene talase.  

Rat za veliki princip, oplemenjuje narod. Rat za trgovačku supremaciju, pod nekim labavim izgovorom, je podlost i više nego što dru gi ukazuju do koje nemerljive dubine niskosti čovek i narodi mogu da padnu. Trgovinska pohlepa vrednuje život čoveka ništa više od vrednosti života mrava. Trgovina robljem je isto tako prihvatljiva za narod zanesen pohlepom, kao što je trgovina slonovačom ili začinima, ako je profit veliki. Biće to velika muka spojiti se sa Bogom i umiriti svoju savest, zajedno sa onima koji su robove prodali, kupili ili ukrali, i osloboditi greha one koji su ih klali u hekatombima 44)  ako odbiju da prihvate naredbe svojih filantropa. Pravda bez mudrosti sastoji se u određivanju nekom drugom neke prave mere nagrade ili kazne koju mi mislimo da on zaslužuje,   koju mi podrazumevamo pravom za njegovo delo ili ono što mi nazivamo njegovim zločinom, koji  je često samo puka pogreška.  Pravda oca nije u suprotnosti sa njegovim opraštanjem za greške i dela njegove dece. Konačni Sud Boga se ne sastoji od utvrđivanja tačne mere kazne za ljudske slabosti i grehove. Mi smo previše skloni da ugradimo naša mala i uska znanja o tome šta je dobro i pravo u zakonu o pravdi i da insistiramo da Bog treba da prihvati to kao Njegov zakon; da izmerimo nešto sa našim malim metrom i nazovemo to Božjom ljubavlju za pravdu. Stalno tražimo da oplemenimo našu vlastitu podlu ljubav za osvetom i odmazdom pogrešno imenujući to pravdom. 

Niti se pravda sastoji u striktnom upravljanju našim ponašanjem prema drugim ljudima po rigidnim pravilima zakonskog prava. Ako je postojala negde zajednica u kojoj je sve zavisilo od striktnosti ovog pravila, trebalo bi napisati preko njenih vrata, kao upozorenje nesrećnicima koji traže dozvolu za ulazak u tu negostoljubivu oblast, reči koje je DANTE rekao da su napisane na veli kim vratima Pakla: VI KOJI ubijanja. Takođe, žrtve grčkim i rimskim bogovima koje su se sadržale od 100   Velika žrtvovanja ili ubijanja. volova ili goveda. Izvor: http://www.bartleby.com http://www.bartleby.com/61/94/H0119400.html /61/94/H0119400.html 44)

71

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

ULAZITE OVDE OSTAVITE SVAKU NADU ZA SOBOM! Nije pravedno platiti radniku u polju, fabrici ili radionici, njegovu tekuću platu i ništa više, najnižu tržišnu vrednost njegovog rada, sve dok nam ne zatreba ponovo KAO radna snaga, a on je sposoban za rad; zar kada ga bolest ili starost ophrvaju, treba pustiti da on i njegova porodica gladuju; Bogpolja, će baciti nesreću narode kojima deca da radnika posla  jedu kuvanu travui sa a majke davenasvoju decuu da bi mogle kupe bez hranu za sebe iz dobrotvorne pomoći dobijene za troškove sahrane. Pravila za ono što se obično naziva „Pravda‚ mogu biti previše tačna po shvatanju posrnulih duhova koji su aristokratija Pakla.

Pravda, lišena osećaja ,  je sebična indiferentnost, ništa manje hvaljena od mizantropske izolovanosti. Postoji privlačenje čak i među oscilatorima sa dlakama, grupama prostih trava, armijama koje se mogu otkriti uz pom oć mikroskopa  u najmanjoj trunčici đubreta u mrtvoj bari. Jer, ovi se sjedinjuju kao po dogovoru u posebne družine na stranicama suda u kome se nalaze i čini se, da marširaju uspravno u redovima; i kada roj postane svestan svoje situacije, a pri tome ima potrebu da promeni svoje stanište, svaka armija drži se svog puta b ez zbrke i ne meša se ni sa kim drugim, nastavljajući sa velikom pravilnošću i poretkom, kao da je pod naređenjem velikog vođe. Mravi i pčele međusobno se pomažu, kada im je potrebno, na način koji su ljudska stvorenja sklona da smatraju za striktni zakon pravde.

Sigurno je da moramo samo malo da razmislimo r azmislimo,, da bismo bili ubeđeni da pojedinac predstavlja samo delić celine društva i da je on   nerazlučivo povezan sa ostatkom svojeg samoutiču akcije, voljesudbinu i misli nekog na, na ili kvare, roda. nečijuNe sreću, na već nečiju tokom drugog čitavogčoveka, života deluju do smrti,  beščašće ili čast. Epidemije, fizičke i moralne, zarazne i infektivne, javno mišljenje, opšte prevare i drugi veliki električni fenomeni i struje, moralno i intelektualno, potvrđuju ljudsku osećajnost. Glas jednog jedinog nepoznatog čoveka, koji iskazuje sopstvenu volju, neznanjem, uobraženošću ili kapricom, odlučuj e na izborima i dovodi Nesposobnog ili maleckog u Senat, uvodi zemlju u rat, briše svu našu sreću, ubija naše sinove, ostavlja radnike bez životne ušteđevine i ovi odlaze , bespomoćni uz sav intelekt da se suprotstave, u grob. Ova razmišljanja treba da nas nauče da je pravda za druge ista i za nas; da mi ne možemo da definišemo naše obaveze matematičkim linijama vođenih  ugaonikom, ali moramo da osećamo sa njima veliki krug koji prati šestar; da je krug čovečanstva limit i da smo mi samo tačka u njegovom ce ntru, kap u velikom Atlantiku, atom ili 72

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

čestica privučena misterioznim zakonom koji mi nazivamo simpatijama prema svakom drugom atomu u masi; da fizičko i moralno bogatstvo drugih , ne može biti nevažno za nas; da mi moramo da imamo direktne i trenutne inte rese u javnom moralu i opštoj inteligenciji radi našeg materijalnog položaja i fizičke ugodnosti svih ljudi. Ljudsko neznanje, prosjačenje i siromaštvo, degradacija, demoralizacija, sve su to bolesti; i mi ne možemo dastalna se uzdignemo dovobrutalnost ljno visokoi iznad naroda, niti da se sklonimo od njega u potpunosti, da bismo izbegli mijazmičko zagađenje i veliku magnetnu struju.   Pravda je čudesno dragocena narodu. Nepravedna država je ukleta od Boga na nesreću i rušenje. To je učenje Večne Mudrosti i Istorije. „Pravednost uzdiže naciju ali je nepravednost ukorava‚. „Tron je uspostavljen od strane Pravičnosti. Neka usne Vladara izgovore rečenicu koja je Božanska; i njegova usta neka ne pogreše u presudi!‚. Nacija koja dodaje sebi provinciju za provinc ijom kroz prevare i nasilje, koja povređuje slabe i pljačka njihovu imovinu i krši svoje sporazume i obaveze iz svojih ugovora, a zakon, čast i pošteno poslovanje , zamenjuje hitnošću pohlepe i osnovnim pravilima politike i struke i podlim principima opravdanosti, je predodređena na destrukciju; jer u tome, kao i sa pojedincima, posledice nepravednog su neizbežne i večne.  

Napisana je rečenica protiv svega što je nepošteno, napisana je od Boga u prirodi čoveka i u prirodi Univerzuma, jer je u prirodi Beskonačnog Boga. Ništa nepravedno nije uspešno. Korist od nepravde je gubitak; njeno zadovoljstvo je patnja. Grešnost, čini se, da često napreduje, ali njen uspeh je poraz i sramota. Ako posledica prođe mimo izvršioca, ona pada na, i lomi, njegovu decu. To je filosofska, fizička i moralna istina u formi pretnje, da Bog posećuje grešne preko dece, u trećoj ili četvrtoj generaciji onih koji su prekršili Njegov zakon. Nakon dužeg vremena, dan polaganja računa uvek dolazi za naciju i za pojedinca; i uvek podlac vara sebe i potvrđuje se njegov neuspeh. Licemerje je odavanje poštovanja koje poroci i greške plaćaju vrlini i pravednosti. Ono  je Satana koja pokušava da se obuče u anđeoske odore svetla. Ono je podjednako mrsko moralu, politici i religiji; u čoveku i u naciji. Učiniti nepravdu pod izgovorom jednakosti i poštenja, ukoriti porok javno a činiti ga privatno, praviti se dobrotvorom a kritički druge osuđivati, ispovedati principe Masonskog dobrog činjenja a zatvarati uši na kukanje nesrećnika i vapaj paćenika;  hvaliti inteligenciju naroda a stvarati zaveru prevarom i izdajom zbog njihovog neznanja i prostote; torokati o čistoti i izneveriti; o časti , , i odmah nečasno prodati propalu stvar; o nezainteresovanosti, i prodati nečiji glas za položaj i vlast, su licemerje, učestalo   koliko sramota i nečasnost. Ukrasti livreju Suda Boga a služiti Đavolu, pretvarati se da veruje u Boga milosrđa i Spasitelja ljubavi, a proganjati one koji su drugačije vere; 73

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

proždirati udovičke kuće i u sopstvenom zavaravanju izgovarati dug e molitve; propovedati uzdržavanje a valjati se u kaljuzi pohlepe i strasti; ulivati poniznost a u ponosu iznenaditi i samog Lucifera; plaćati desetinu a izbegavati da se plati radnicima dodatak na skupoću po zakonu, presudi, milosti i veri; ustezati se na   komarcu a progutati kamilu; olizati stranu čaše i tanjira, i puniti ihpred pri svakom nuđenju i preko svake merespoljnu i umerenosti; praviti se pravdoljubiv ljudima a u sebi biti pun licemerja i grešnosti, je zaista biti kao bela grobnica, koja izgleda lepo spolja, ali je ona iznutra puna kostiju mrtvih i nečistoće. Republika se izgovara svojim ambicijama namera i dužnosti  da „poveća prostore sloboda‚ i tvrdi da je to njena „jasna sudbina‚ da pripoji druge Republike, Države ili Provincije sebi, otvorenim nasiljem ili pod nejasnim, praznim i lažnim parolama. Imperija koja je osnovana od strane uspešnog vojnika, zahteva svoje stare ili prirodne granice i iskazuje potrebu svoje bezbednosti kao izgovor za otvorenu pljačku. Velike trgovačke nacije, dobivši svoja uporišta na Orijentu, imaju stalnu potrebu širenja svojih dominiona oružjem i pokoravaju Indiju. Veliki Rojalisti i

Despotisti, bez pogovora, dele međusobno Kraljevstvo, komadaju Poljsku i spremaju Despotisti, se na svađu oko dominiona na Mesečevom Srpu. Održavanje ravnoteže sila je samo izgovor za uništenje Država. Kartagina, Đenova i Venecija, čisto trgovački gradovi, moraju zadobiti teritorije silom ili prevarom da bi postale države. Aleksandar maršira prema Indiji; Tamerlan zahteva univerzalnu imperiju; Saraceni osvajaju Španiju i prete Beču. Moć je Žeđ , koja se nikad ne utoli i nikad ne prestaje. Ona je neutoljiva. Ni ljudi nnii nacije nikad nemaju dovoljno moći. Kada je Rim bio gazda sveta, Imperatori su tražili da budu obožavani kao bogovi. Rimska Crkva je tražila despotizam nad dušom i to tokom celog njenog postojanja, od kolevke do groba. Ona je davala i prodavala oproste za prošle i za buduće grehove. Ona je tvrdila da je nepogrešiva u stvarima vere. Ona je desetkovala Evropu da bi je očistila od jeretika . Ona je desetkovala Ameriku da bi preobratila Meksikance i Peruance. Ona je davala i oduzimala tronove: i kroz ekskomunikaciju zatvarala je vrata v rata Raja čitavim narodima; Španija, ohola  zbog svoje dominacije nad Indijancima , naprezala se da skrši Protenstatizam u Holandiji, dok je Filip II oženio Englesku kraljicu i njih dvoje su želeli da pobede i vrate kraljevinu nazad u savez pod Papski tron. Kasnije, Španija je pokušala da ga osvoji sa svojom „nepobedivom‚ Armadom. Napoleon je postavljao svoje rođake i kapetane na evropske tronove i među njima je isparcelisao Evropu. Car vlada nekom imperijom više „gigantski‚ nego Rim. Istorija svih je, ili će biti istovetna - otimanje, komadanje, uništenje. Postoji Božja presuda protiv svega što je nepravedno. Težiti pokoravanju volje drugih i uzeti im  dušu  za taoca, jer je to iskazivanje najviše 74

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

moći, čini se najvišim ciljem ljudske ambicije. To je u osnovi svih preobraćanja i propagandizma, od Mesmera45)  do Rimske Crkve i Francuske Republike. To je apsolutno poput Jošue  i Mahomeda. Masonerija propoveda Toleranciju, pravo čoveka da se povinuje svojoj veri, pravo za sve Države da upravljaju sobom. Ona ukorava liče napravo monarhe koji teže  jeres da prošire svoje dominione osvajanjima, Crkvu - one kojakoji zahteva da istiskuje vatrom i čelikom, i konfederaciju Država - koja insistira na održavanju unije silom i vraćanje bratstvu kroz klanje i potčinjavanje.  Prirodno je da, kada nismo u pravu, želimo osvetu; i da ubeđujemo sebe da je mi manje želimo zbog svog zadovoljenja  već više zbog sprečavanja ponavljanja nepravednog, čime bi vršilac bio ohrabren svojim imunitetom, zajedno sa korisnim iz nepravednog. Prihvatiti da budeš prevaren je isto što i ohrabrenje varalici da nastavi; a mi smo u potpunosti spremni da sebe smatram o Božjim instrumentom, izabranima da izvršimo Njegovu osvetu i za Njega i umesto Njega, da obeshrabrimo nepravedno - čineći ga nekorisnim, a Njegovu kaznu sigurnom. Za Osvetu se kaže da je ona „vrsta divlje pravde‚; ali pošto se ona uvek izvršava u besu, d a ona stoga nije izraz velike duše, koja ne sme da dozvoli da joj mirnoća bude poremećena nezahvalnošću ili nitkovstvom. Povrede koje su nam nanete od strane beznačajnih ne zaslužuju naše besne reakcije prema onima koji ih nanose, isto koliko prema onima od insekata ili zveri; i kada ubijemo guju, vuka ili hijenu, to treba da uradimo  bez besa i bez osećanja osvete, osvete, kao kada vadimo vadimo koren korova. Iako nije u ljudskoj prirodi da osveta bude kao kazna, neka Masoni u potpunosti preispitaju da li je u takvom činjenju ona Božja sila i neka osveta tada bude merena pravdom i ublažena milošću. Zakon Božji je, da su posledice nepravednog, surovosti i kriminala, same po sebi kazna onima koji ih čine; i povređeni i oni koji nepravdu čine i povređeni, su isto takvi Njegovi instrumenti za jačanje Njegovog zakona, kao što su bolesti i javni gnev i osuda istorije i gnušanje potomstva. Niko neće reći da Inkvizitor koji je lomio i goreo nevine; Španac koji je sekao žive bebe na komadiće svojim mačem i hranio unakaženim udov ima svoje pse; vojni tirani koji su ubijali ljude bez suđenja; podlac koji je pokrao ili izdao svoju Državu; prevarant bankar ili  bankrotirani koji je upropastio siročad, javni zvaničnik koji je prekršio svoju zakletvu; sudija koji je prodao pravdu, zakonodavac koji je omogućio Nesposobnima   Franz Anton Mesmer (1734–1815) (1734–1815) je pronašao magnetizam koji je on nazvao „životinjski magnetizam‚ a drugi su ga nazivali mesmerizam. Razvoj Mesmerovih ideja predvodio je James Braid (lekar) pa je kasnije iz toga razvio hipnozu. U 1766 objavio je knjigu De planetarum influxu in corpus humanum (O uticaju Planeta na ljudsko telo), u kojoj je razmatrao uticaj Meseca i drugih planeta na

45)

ljudsko telopod i bolesti. To nije bilai medicinska ali  je on utvrdio da plima može svojim kretanjem, uticajem sunca meseca, da astrologija, utiče na čoveka. Izvor: Wikipedia, Internet izdanje, http:/en./wikipedia.org /wiki/mesmer.  75

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

da rade i upropaste Državu; da svi takvi ne smeju da budu kažnjeni. Neka bude tako; i neka povređeni ili oni koji saosećaju budu instrument pravedne Božje kazne; ali uvek bez većih emocija samo za ličnu osvetu. Zapamti ma svoj prototip kod stvorenja te da svaka moralna čoveka  igrabežljivost vuka, nemilosrdni niže inteligencije: surova   gadkarakteristika nost hijene, divljačka  bes tigra, vešte prevare pantera i sve ove , nalaze se u ljudskom rodu i ne moraju da pokreću drugačije  emocije kada se pronađu kod čoveka, nego kada se nađu kod zveri. Zašto bi pravi čovek bio besan na svoje guske koje šište, pauna koji se šepuri, na magarca koji njače i na majmuna koji imitira brbljanje, koji ima čovekoliki oblik? Takođe, Uvek je bol je  je i daleko je plemenitije, oprostiti nego se osvetiti; i da, uglavnom, mi moramo u najvećoj meri prezirati one koji greše prema nama, osećanje  besa ili želju za osvetom. U sferi Sunca , ti si u regionu Svetla. ‫לד‬   ‫ג‬ ,  ‫שײן‬ hebrejska reč za zlato je ZAHABH, što istovremeno znači i Svetlost  ,, čiji je Sunce veliki izvor Zemlji. Tako, na Velikom Orijentu alegorija Hebreja je reka PISON koja prolazi kroz zemlju Zlata ili Svetla; i reka GIHON zemlje Etiopije ili Mraka.

Šta  je  svetlost , , mi ne znamo ništa više od onoga što su znali drevni. Prema savremenim pretpostavkama, ona nije sastavljena od svetlećih čestica izbačenih iz sunca sa beskonačnom brzinom; sunce je telo koje nju samo odašilje na druga tela i pokriva ceo prostor moćnim vibrirajućim kretanjima koji se   šire u obliku svetlećih talasa, do najudaljenijih planeta, dajući im svetlost i toplotu. Za drevne, ono je izlazilo iz Božanstva. Za nas, kao i za njih, to je odgovarajuć i simbol za znanje i istinu. Za nas, takođe, put duše u visinu, kroz Sfere, je simbolika; ali, mi tako malo znamo, kao i oni, odakle dolazi duša, koje je njeno poreklo i gde ona odlazi nakon smrti. Oni su smatrali za potrebno da imaju neka verovanja i veru, neku religiju u vezi sa ovim stvarima. Danas, ljudi su zadovoljni da ne misle ništa u odnosu na sve to i da samo veruju da je duša nešto izdvojeno od tela i da ga nadživljava, ali da li ona postoji pre njega i da to istraže - nije im stalo. Niko se ne pita da li ona dolazi od Božanstva  ili je stvorena ni iz čega ili nastaje kao i t elo, ili se ona dobija od majke i oca. Stoga, nemojmo se smejati, idejama predaka, sve dok nemamo bolja saznanja; ali prihvatimo njihove simbole kao značenje da je duša Božanske prirode, da potiče iz sfere bliže Božanstvu i da se vraća njemu kada se oslobodi zatočeništva tela; i da se ona može vratiti u njega kada se pročisti od svih prljavština i greha koje ima, kao što  je bila deo supstance, supstance, zbog svoje veze sa telom. telom. Nije čudno što se, nakon više hiljada godina od kako je čovek počeo da obožava Sunce, danas to obožavanje nastavlja među Parsima. Prvobitno, oni su gledali iznad sfere ka nevidljivom Bogu, a Sunčana svetlost je bila ista u životu svih genera cija, 76

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

manifestacija i isijavanja. Mnogo pre nego što su Haldejski pastiri gledali svoje doline, ono je izlazilo redovno, kao i danas, ujutru, kao Bog, i ponovo nestajalo na zapadu, kao Kralj, da bi se vratilo ponovo tačno u isto vreme kao veličanstvo. Mi obožavamo nepromenljivost. Bila je to postojanost i nepromenljivost karaktera Sunca, koju je čovek iz Balbeka obožavao. Njegovo davanje svetla i davanje života je  bilo sporedan efekat. Jedna velika ideja navela ih je da je obožavanje karakteristika Boga koga su oni videli odraženog u njegovom svetlu i maštom su videli u njemu osobinu - nepromenljivosti Božanstva. A Sunce je videlo krunisane tronove, zemljotrese koji drmaju svet i ruše planine. Iznad Olimpa, iznad Herkulovih stubova, ono je svakodnevno išlo tim putem i dolazilo je svakodnevno ponovo ujutru tim putem da posmatra hramove koji su njemu podizani u znak obožavanja. Oni su ga personalizovali kao BRAHMU, AMUNA, OZIRISA, BELU, ADONISA, MALKARTA, TITRASA i APOLONA; i narodi koji su to radili, ostarili su i izumrli. Mahovina je izrasla na kapitolima velikih stubova njihovih hramova, a ono je sjalo po mahovini. Zrno po zrno prašine sa njegovih hramova raspadalo se i padalo i razvejavano je vetrovima, a ono je i dalje sjalo na ostacima stubova i arhitrafima.

Krov je pao lomeći staze i ivičnjake a ono je sjalo iz Svetinje nad Svetinjama sa nepromenjenim zracima. Nije bilo čudno što je j e čovek obožavao Sunce.  Postoji jedna vodena biljka, na čijim se širokim listovima kapi vode kotrljaju naokolo  bez objedinjavanja, kao kapljice žive. Isto tako, argumenti u pogledu vere, politike ili religije prevrću se po površini uma. Neki argument, koji ubeđuje nekoga u nešto, nema efekat na drugog čoveka. Malo je intelekta, ili duša, koji su negacija intelekta, koji imaju logičku moć ili snagu. Postoje jedinstvena događanja u ljudskom umu koja čine pogrešnu logiku daleko efika snijom u jednoj od njegovih devet desetina, koja se koristi od inteligentnih ljudi. Čak i među sudijama, samo jedan od deset može logički da razmišlja. Svaki um vidi istinu, iskrivljenu kroz svoj vlastiti medij. Istina, za većinu ljudi, je kao materija u s feroidnom stanju. Kao kap hladne vode na površini užarene plotne, ona igra, trese se i okreće i nikad ne dođe u kontakt sa njom; i um može biti zagnjuren u istinu, kao što može ruka koja je natopljena sa sumpornom kiselinom u rastopljeni metal, a da ne bud e čak ni zagrejana potapanjem.

Reč Khairūm  ili Khūrūm   je složena reč. Gesenius46)  prevodi Khūrūm  preko reči   Heinrich Friedrich Wilhelm Gesenius (1786 (1786––1842) , , bio je nemački Orijentalist i kritičar Biblije. U

46)

1810. g. postao teologije. Predavao je skoro godina i postao najpopularniji profesor jezikajei profesor Starog Testamenta uvodeći  egzegez uvodeći  u u30Nemačku; u njegovim kasnijim godinama hebrejskog egzegezu na predavanja mu je dolazilo pet stotina studenata. Gesenius je u velikoj meri zadužio Semitsku 77

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

„plemenit ili rođen slobodan‚: Khūr znači beo, plemenit, kao otvaranje prozora ili očna duplja. Khri takođe znači beo, ili otvaranje; Khris , je sfera sunca, u Job VIII VIII 13 i x. 7. Krišna je Hindu Bog Sunca. Khur , na farskom, ima ima bukvalno značenje značenje ime Sunca.  Od Kur  do Khur , Sunce, dolazi Khora , ime za Donji Egipat. Sunce, Bryant  kaže u svojoj Mitologiji, je zvano Kur , a Plutarh kaže da su Farsi zvali Sunce Kūros. Kurios , Gospod na Grčkom je  Adonaï, a Gospod na Feničanskom i Hebrejskom, se odnosi lo na Sunce. Mnoga mesta koja su bila sveta Suncu i nazvana su Kura, Kuria, Kuropolis, Kurene, Kureschat Kureschataa i Coruusia na skitskom.

Egipatsko Božanstvo nazivano je od Grka „Horus‚ bilo je i Her-Ra , ili Har-ra , ili Haroeris , Hor  ili Har , Sunce. Hari  je Hindu ime za Sunce.  Ari-al, Ar-es, Ar, Aryman,  Areimonius , AR sa značenjem Vatra ili Plamen , su istog značenja. Hermes ili Har-mes  ,, ( Aram,  Aram, Remus, Haram, Harameias), bilo je Kadmos, Božanska  Svetlost ili Mudrost.  Mar-kuri,  Mar-kur i, kaže Movers, je Mar , Sunce. Na Hebrejskom AOOR, je Svetlost , , Vatra  ili Sunce. Cyrus , kaže Ctesias47) , je tako nazvano od osnove Kuros , Sunce. Kuris , kaže Hesychius , bio je Adonis, Bog-sunca, koji je zvan Kurraios , od Kurra , grad u Phocisu48). Ljudi iz Kurene, poreklom iz Etipije ili Cuthitesa , obožavali su Sunce pod imenom imenom Achoor i Achor.

Mi znamo, kroz dragocena svedočenja u prastarim analima Tsūra , da je glavni praznik bio  Mal-Karth , inkarnacija Sunca u zimskom solsticiju, održavan u Tsūru  i  bio smatran njegovim ponovnim rađanjem ili buđenjem i slavljen sa lomačom na koju je bog trebalo da se ponovo vrati, uz pomoć vatre, u novi život. Praznik je slavljen u mesecu Peritiusu  (Barith), drugog dana koji odgovara 25. decembru. KHUR-UM, Kralj Tira, kaže Movers, je j e prvi izvršio ovu ceremoniju. Činjenice znamo preko Josefusa, Serviusa i od Eneida, kao i od Dionysiacsa  iz Nonnusa; i kroz koincidenciju, koja nije slučajna, istog dana je u Rimu bila Deis Natalis Solis Invicti  ,, naučne  i filologiju koju je oslobodio od stega teologije i religiozne zanetosti, i uveo strogo naučne  komparativne metode. metode. Kao egzegez izvršio je moćan uticaj na teološko istraživanje. Izvor: Wikipedia, Internet izdanje, http://en.wikipedia.org/wik/Gesenius http:// en.wikipedia.org/wik/Gesenius. Grčkii  Κτησίας), je bio lekar i istoričar. Ctesias je bio autor rasprave o  Ctesias iz Cnidus iz Cnidus (u (u Caria)  Caria)   (Grčk rekama i o Persijskim prihodima, koji su poticali iz Indije i o istoriji Asirije u 23 knjiga, nazvanih Persica. Prvih šest knjiga govore o istoriji Asirije i Vavilona i osnivanju Persijskog Carstva; preostalih sedamnaest se vraćaju sve do 398. 398. godine p.n.e. Od ove dve istorije postoje samo skraćene verzije cenil i, koristili su ih da Photiusaa a delovi su sačuvani u Atini. Iako su ove dokumente drevni visoko cenili, Photius diskredituju Heroda diskredituju  Heroda.. Satiričar Lucian Lucian je  je cenio toliko malo pouzdanost Ctesiasovu u istoriji da je u delu Prava Priča stavio stavio Ctesiasa na ostrvo gde se zlo kažnjava. Izvor: Wikipedia, Internet izdanje, http :// 47)

en.wikipedia .org/wik/ Ctesias. 

 Savremeni grčki: Fokís oblast stare Centralne Grčke koja se širi od Korintskog Zaliva prema severu . 

48)

 ,

78

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

praznik nepobedivog Sunca. Pod ovim nazivom HERKUL, HAR-acles, je bio slavljen i u Tsūru. Tako, dok je Hram bio podizan, smrt i vaskrsnuće Boga Sunca je godišnje predstavljano u Tsūru , od Solomonovih saveznika, u zimskom solsticiju, na lomači MAL-KARIH, Herkulesu iz Tsūra. AROERIS ili Har-oeris , , ranije HORUS je iz istog starog korena koji na Hebrejskom ima oblik  Aur , ili, sa članom prefiksa, Haur, Svetlost, sjaj, plamen, Sunce i njegovi zraci. Hijeroglifi Mlađeg HORUSA su bili tačka u krugu; a kod Starijeg - par očiju; i praznik tridesetog dana meseca Epifi, kada su sunce i mesec trebali da budu u istoj pravoj liniji sa zemljom, zvao se „Rođendan očiju Horusa‚. 

Na papirusima objavljenim od strane Šampoliona, ovaj bog je nazvan „ Haroeri  ,, Gospod Solarnog Duha i dobročiniteljske oči Sunca‚. Plutarh ga naziva „ Har procrates‚, ali nema tragova drugog dela imena u hijeroglifskim h ijeroglifskim legendama. legendama. On je sin Ozirisa i Izide i predstavljen je kako sedi na tronu koga nose lavovi; ista reč na egipatskom, označava  Lava i Sunce. Tako, Solomon je napravio veliki tron od slonovače, presvučen zlatom, sa šest stepenika, na svakom rukohvatu je bio lav, po  jedan sa svake strane, strane, što je čini činilo lo ukupno sedam na svakoj strani.  Opet, hebrejska reč Khi  ,, znači „živeti‚  i „ovan‚, bila je, ili je trebalo da bude, „uspravljen, ili, podignut u vis‚. Poslednje je isto kao room, aroom, harum , odatle  Aram  za Siriju, ili  Aromoea , Visoka zemlja. Khairum, bi stoga značio „podignut u život, ili življenje‚. Tako, na Arapskom, hrm , nekorišćeni koren, značilo značilo je „bio je visoko‚, visoko‚, „bio je veliki‚, veliki‚, „egzaltiran‚ i Hirm što znači vo, simbol Sunca u Taurusu, u Venerinom ekvinociju.  

KHŪRŪM, netačno nazvan Hiram, je KHUR-OM, isto kao što su i Her-ra , Her-mes  i Her-acles , „Heracles Tyrius Invictus‚, personifikacija Svetla i Sina, Medijatora, Iskupitelja i Spasitelja. Iz egipatske reči Ra dolazi Koptsko Ouro  i Hebrejsko  Aur , Svetlost. Har-oerim je Hor ili Har, bog bogova. Har  je je takođe vrelina; i hora , sezona ili čas; i otuda u nekoliko afričkih dijalekta, imena Sunca  Airo-eer , uiro  i slično. Kraljevsko ime koje je pripadalo faraonu bilo je j e PHRA, što znači Pai-ra , Sunce. Legenda o borbi između Hor-ra i Set , , ili Set-nu-bi , , isto što i Bar ili Bal, Bal, je starija od one o razdoru između Ozirisa i Tifona; toliko stara, barem koliko devetnaest dinastija. Ona se naziva Knjiga Mrtvih, M rtvih, „Dan bitke između Horusa i Seta‚. Poslednji pomenuti mit, povezuje se sa Fenikijom i Sirijom. Telo Ozirisa je izašlo na obalu kod Gebala ili Biblosa, sto kilometara iznad Tsūra. Nećete propustiti da primetite da se u imenu svakog ubice Khūrūma, nalazi ime Boga Zla - Bal-a. 79

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

Har-oeri  je bio bog VREMENA, kao i Života. Egipatska legenda kaže da  je Kralj

Biblosa drvo tamaris koje jeu čuvalo telo OZIRISA napravio od njega stubi za svojuposekao palatu. Izida, koja je radila palati, stekla je pravo ina stub, izvadila je telo odnela ga.  Apuleius49)  ju je opisao kao „lepu ženu, preko čijeg božanstvenog vrata vise pramenovi guste kose sa gracioznim uvojcima‚; i u procesijama žena sveštenica, sa ukosnicama od slonovače, činilo se kao da oblače i ukrašavaju kraljevsku kosu  boginje. Palmino drvo i lampa, u obliku čamca, pojavljuju se u procesijama. Ukol iko simbol o kome govorimo nije samo moderan izum, on je ono na šta ukazuje. 

Sadržina  legendi je takođe iskazana i hijeroglifskim slikama, kopiranim sa nekog drevnog Egipatskog spomenika, koji takođe može da vas prosvetli koliko i Lavovski zahvat i Majstorski čekić.  , AB, (dva Znak ‫בא‬ , u drevnom Feničanskom slovu i u Samarićanskom slova koja predstavljaju brojeve 1 i 2 ili Jedinstvo i Dvojstvo), znače Otac i to je prosta imenica, zajednička svim Semitskim jezicima.

Ona znači i Praotac, Izvornik, Pronalazač, Glava, Šef Vladara, Upravnik, Nadzornik, Sveštenik i Prorok.

‚pola-Nimfu  Apuleius (123-180 n.e.), Apelijus, je do kraja Rimski Berber, Berber, koji je opisao sebe kao ‚pola-Nimfu Dijana i polu Gaetulianu", Gaetulianu", zapamćen je po svojim  Metamorphoses  ili Zlatnom magarcu. Detalji o 49)

njegovom životu dolaze uglavnom iz njegove odbrane i rada pod nazivom "Florida," koji se sadrži od Izvor: Wikipedia, Internet izdanje, http://en.wikipedia. delova preuzetih iz njegovih najboljih govora. org/wik/Apuleius.  80

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

‫יבא‬  je jednostavno Otac, kada je umetnuto i to kada je ispred druge reči, kao u Engleskom predlog „of‚ kad je umetnuto, kao ‫לא‬-‫יבא‬ Abi-Al, Otac od Al-a.

Takođe, konačno  JUD znači „moj‚; tako da ‫יבא‬  samo po sebi znači „Moj Otac, ‫יבא‬  ‫דיוד‬ , David je Moj otac, 2 Dnevnici. Dnevnici. ili 3. ‫ו‬ (Vau), je prisvojna zamenica „njegov‚; i Abui, ‫ויבא‬  , (što se čita „Abif) znači „od

mog oca‚. Njegovo puno značenje, kada je povezano sa imenom Khūrūm, bez sumnje je „nekada jedan od slugu moga oca‚, ili „robova‚. ‫ו‬ Ime Feničanskog majstora-zanatlije je u „Samuel i Kralj‚, i ‫חירם‬ 2]-- ‫חירום‬ Sam. v. 11; 1 Kraljevi v. 15; 1 K raljevi raljevi vii. 40]. U Dnevnicima se nalazi hebrejski dodatak ‫ה‬‫רו‬ ‫ם‬ , [2. ‫יבא‬ Dnevnici. ii.12]; I [12 ‫יבא‬ Dnevnici. iv. 16].

Apsurdno je dodati reč ‚Abif‛ ili ‚Abiff‛ kao deo imena majstora zanatlije. Isto tako  je apsurdno dodati reč ‚Abi‛, koja je titula a ne deo imena. Josif kaže * Postanje. xiv. 8+, ‚Bog me je stvorio‛ ‘Ab l’Paraah, kao otac Paraah, tj. Vezir ili Premijer‛. Tako je zvan čovek Drugi Otac od Artakserksesa; i kada je Kralj Khūrūm upotrebio frazu ‚Khūrūm Abi‛, on je mislio da je zanatlija koga je poslao Solomonu bio glavni čovek svih šefova radnika u Tsūru.  Medalja, koja je kopirana od strane  Montfaucona , prikazuje ženu koja hrani dete, sa klasovima žita u njenoj ruci i legendom (Iao). Ona sedi na oblaku, zvezda je na njenoj glavi, a tri snopa žita podižu se sa oltara pred njom.  HORUS je bio posrednik , koji je sahranjivan tri dana, dana, on se regeneri regenerisao sao i pobedio je zle principe.

Reč HERI, na Sanskritu, znači Pastir i Spasitelj. KRIŠNA se zove Heri, kao što je Isus zvao Sebe, Dobri Pastir. Hebrejsko  ‫רוח‬ , Khur, znači otvor na prozoru, pećina, ili oko. Takođe, znači i belo. Takođe znači i otvaranje, plemenito, slobodno rođen, visokorodan, na sirijskom .

KHŪRŪM znači osveštati, posvećen na etiopskom . To je ime grada, [Đošua. xix.38+; i čovekov *Ezr.ii.32, x 31; Neh. Iii. 11+. ‫הריח‬ , Khirah, znači plemstvo, plemstvo, plemenit rod. Tvrdi se da Buda može da razume u svojoj ličnosti suštinu Hindu Trojstva; i odatle 81

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

tri doslovna jednosloga Om ili Aum koji mu se dodaju što je suštinski isto kao i Brahma-Višnu-Šiva. On je isto što i Hermes, Thoth, Taut i Teutates. Jedno od njegovih imena je Heri-maya ili Hermaya, koja su očigledno isto ime kao Hermes i Khirm ili Khrum. Heri, na Sanskritu znači Gospod.  Učeni Brat je stavio na dva simb olička stuba, s desna na levo, dve reči IHU i Bog-Sunce, Amun-ra. ‫והי‬  BAL: iza kojih sledi hijeroglifski ekvivalent za Da li je to slučajnost ili koincidencija da se u imenu svakog ubice nalaze dva imena Hebrejskog Dobrog i Zlog Božanstva; kod Ju -bel je Jehu-Bal ili Jeho-Bal? I da su zadnja tri sloga imena, a, o, um , koja sačinjavaju A  U  M   , sveta reč Hindusa, označavajući Trojstvo Boga, Koji život daje, Koji život čuva i Koji život uništava: predstavljena je mističkim slovom ?

Prava Akacija  je takođe trnoviti tamaris, isto ono drvo koje raste oko tela Ozirisa. To  je bilo sveto drvo kod Arapa, koji su od njega napravili idola Al-Izza, kojeg je Muhamed uništio. To je obilno rastinje, grmoliko, u pustinji Thur: i od njega je napravljen venac „Kralju trnja‚, koji je stavljen na glavu Isusa iz Nazareta. To je pogodan simbol besmrtnosti kao istrajnosti života; jer poznato je, ono, kada se ugradi u prag ulaznih vrata, koren ponovo izbacuje procvetale grane iz praga vrata.

Svaka politička zajednica mora da ima periode proba i tranzicija, posebno ukoliko  bude uvučena u ratove. Sigurno je da će u nnekom ekom vremenu biti upravljana od strane podstrekača koji su skloni najnižim oblicima popularne kulture; od strane imućnih korporacija i od strane onih koji su se obogatili deprecijacijom vladinih hartija od vrednosti; od strane malih advokata, šematista, spekulanata i avanturista oligarhije, obogaćenih nesrećom Države i ugojenih na bedi ljudi. Tada svepodle slike obmanljive nejednakosti i prava čoveka prestaju i nepravedna i opljačkana Država može da ostvari stvarnu slobodu samo prolazeći kroz „veliku različitost neproverenih ljudi‚ pročišćenjem u metamorfozi kroz vatru i krv.   U Republici, država vrlo brzo dolazi do toga da su partije okupljene oko negativnih i pozitivnih polova u nekoj stvari ili saznanju (polarizaciji) i da netolerantni duh vladajuće većine neće dozvoliti nikakve promene u odnosu na standard ili ortodoksnost koju su obezbedili za sebe. Sloboda mišljenja će biti propovedana i opšte zagovarana, svi će je upražnjavati uz rizik da budu isključeni iz političke zajednice od strane onih koji drže uzde i propisuju politike koje se moraju sprovoditi. Robovanje partiji i ulagivanje njihovim popularnim kepecima, idu ruku pod ruku. Politička nezavisnost se događa samo u starim (uređenim) državama; 82

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

ljudsko mišljenje izrasta iz onih dela koja su oni prinuđeni da urade ili zbog sankcija. Laskanje, ili pojedinačno ili prema narodu, korumpira kako primaoce tako i davaoce; i preterano hvaljenje nije više u korist naroda nego kraljeva. Cezar, koji čvrsto sedi na vlasti, manje mari za njega od slobodnih demokrata; a Cezarovi apetiti za njim neće rasti do prekomernosti, dok će kod naroda rasti sve dok ne postane nezasit. Efekat slobode na pojedinca je da on može da   radi ono što želi; i za narod, gotovo u najvećoj meri  ,, važi isto. Ako je prijemčiv laskanju, jer je ono uvek iz interesa, i spušta se na niske i bazične motive ili na zle ciljeve, i bilo pojedinci ili narod su sigurni   u rašavanju onoga što žele, da rade ono što bi u časti i svesti trebalo da ostane neurađeno. Niko ne bi trebao da se prepusti čestitkama, koje uskoro mogu postati žalbe; i kako su oba, pojedinci i narod, skloni da pogrešno koriste moć, da im se laska, to je siguran put za nepravedno vođenje i zaslužuje da se nazove zločinom. Prvi princip u Republici mora da bude da „niti jedan čovek , ili grupa ljudi, nema ekskluzivne ili posebne prihode ili privilegije od zajednice, pri čemu se ovo odnosi samo na prihode iz javnih usluga; niti da položaji u sudskoj i zakonodavnoj vlasti,  budu nasledni‚. To je knjiga Istine i Mudrosti, pouka i način za proučavanje država  sadržana u jednoj rečenici i izražena jezikom koji svaki običan čovek može da razume. Ako poplava despotizma treba da prevrne svet i razori sve institucije kojima  je sloboda zaštićena i da one ne budu upamćene od ljudi, ova rečenica, je uvek dovoljna da pokrene vatre slobode i oživi rasu slobodnih ljudi.   Ali, da bi se sačuvala  sloboda, mora se dodati još jedna rečenica: ‚da slobodna Država ne dodeljuje vlast kao nagradu, posebno ne za neke sumnjive usluge, osim ako ne teži svom vlastitom uništenju; sve zvaničnike ona zapošljava u potpunosti u skladu sa sopstvenom voljom i mogućnostima za vršenje službe u budućnosti; i stoga, najbolji i najkompetentniji su oni koje treba birati i postaviti‚.   Jer, ako treba da postoji bilo koje drugo pravilo, ono o uzastopnosti nasleđa, je isto toliko dobro koliko i bilo koje drugo. Ni jednim dru gim pravilom nije moguće očuvati slobodu Države. Nikom drugom ne treba poveravati moć donošenja zakona osim onima koji imaju dobar instiktivni osećaj nepravde i pogrešnog koji im omogućava da otkriju prostakluk i korupciju na njenim najtajnijim mestima i k oji imaju moralnu hrabrost i mušku velikodušnost i snažnu nezavisnost, koje ih čine neustrašivim u izvođenju izvršioca na svetlo dana i da ih ukore prezirom i indignacijom celog sveta. Takvi ljudi nikada nisu laskavci narodu. Naprotiv, uvek dolazi vreme za Republiku, kada oni ne zadovoljavaju, kao sa Tiberiujem, sa jednim Sejanusom, kad ona mora da ima gazdu; i kada oni najugledniji u vođenju poslova  budu ljudi bez državničkog ugleda, sposobnosti ili znanja, puki partijski aparatčiki, koji duguju svoja mesta prevarama i nedostatku kvalifi kvalifikacija, kacija, bez ikakvih kvaliteta u glavi i srcu koji krase velikog i mudrog čoveka, i koji, u isto vreme, imaju sužen 83

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

horizont i žestoku netolerantnost političke netrpeljivosti. Takvi umiru; a svet nije pametniji za njihove reči i dela koja su izgovorili ili uradili. Njihova imena nestaju u  bezdanu ništavila i zaborava; ali njihova dela gluposti i podlosti su prokletstvo za političko telo jer im se na kraju pokaže njihova ruina.  Političari u slobodnoj državi su generalno prazni, oni su bez srca i sebični su. Njihovo vlastito napredovanje je iznad njihovog patriotizma. Oni uvek gledaju sa prikrivenim zadovoljstvom na razočaranja i padove uzvišenih genija i vrhunskih talenata zato što takvi zasenjuju njihove važne ličnosti i takvi   integriteti i nekorumpirane časne ličnosti stoje na njihovom putu ličnih i krajnje sebičnih interesa. Delovanje malih i ambicioznih je uvek protiv velikih ljudi. Njihova želja za vlašću traje gotovo celog života. Jednog takvog  je možda lakše svrgnuti, a svako se nada da ga upravo on zameni, pa tako postepeno dolazi do ljudske drskosti koja raste stvarajući najviše prostora onima koji su nepodobni i za najniže činovnike, a nesposobnost i medio-kretenizam postaju najsigurnija ulaznica za vlast. Posledica toga je da oni koji osećaju da su kompetentni i kvalifikovani da služe narodu, sa gađenjem odbijaju da uđu u borbu za vlast, jer nemoralna i jezuitska doktrina „da je u politici sve dopušteno‚ služi samo kao izgovor za svaku vrstu niskosti i pokvarenosti. A oni, koji teže najvišim mestima u Državi , , se ne oslanjaju na moć velikodušnog duha, već su bez ikakvog osećaja velike duše u vođenju i pokretanju naroda ka dobrom, plemenitom i herojskom rešenju , ni na mudru i mušku akciju. Takvi, kao koker španijeli usta ju na svoje zadnje noge, prednjim šapama ulizički mole, ulaguju se, a u stvari mole za glasove. Umesto da padnu na nivo ovakvih, pošteni i snažni stoje s prezrenjem po strani, prezrivo odbijaju udvaranje ljudima i do kraja se drže maksime da „čovečanstvo n ema prava da zahteva od nas da mi treba t reba da služimo njima, na svoju štetu‚. 

 Jadno je videti zemlju zemlju podeljenu na frakcije, frakcije, kada svaka sledi sledi ovog ili onog velikog ili drskog lidera sa slepim, nerezonskim i neproverenim obožavanjem heroja. Odvratno  je videti je podeljenu na partije, čiji su jedini ciljevi kvarenje pobede, a čiji su lideri niski, prosti, podmitljivi i mali. Takva zemlja je u krajnjoj fazi truljenja, veoma blizu svom kraju, bez obzira koliko se ona čini naprednom. A, ona se suprotstavlja   vulkanu i zemljotresu. No, izvesno je da ni jedna vlada ne može biti predvođena od strane čoveka iz naroda i za narod, bez čvrstog pridržavanja onih načela koje naši rezoni prepoznaju kao jake i zdrave. To mora biti test za partije, ljude i meru. I, kada

se načela jednom utvrde, ona moraju biti neumoljivo primenjivana i svi moraju biti dovedeni pod isti barjak ili se izjasniti protiv njih. Ljudi mogu da izdaju: načela to 84

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

nikada ne mogu. Ugnjetavanje je uvek neizbežna posledica pogrešnog davanja poverenja lošim ljudima i ono nikada nije rezultat rada ili primene zdravog, pravednog i dobro potvrđenog načela. Kompromisi, koji dovode fundamentalna načela u sumnju a u cilju jedinstva u partiji jednog čoveka antagonističke vere, su prevara, a kraj je u ruinama, kao opravdana i prirodna posledica za prevaru. Kad god se čvrsto držiš svoje teorije ili verovanja, iz toga nikada ne proizlazi kazna ni pod kakvim okolnostima. To je Majstorska reč. Ne dajte je ni pri laskanju, niti sili! Ne dozvolite da vam je poraz ili progon otmu! Verujte da će onaj, koji je jednom grešio u državništvu, pogrešiti ponovo; da su takve greške toliko kobne koliko i zločin; i da se politička kratkovidost ne poboljšava sa godinama starosti. Uvek je više varalica nego mudrih među javnim ličnostima, mnogo više lažnih proroka nego onih pravih, više je proroka Baala nego Jehovinih; i Jerusalim je uvek u opasnosti od Asiraca. Salust50)   je rekao da Država, „kada postane korumpirana luksuzom i  besposličarenjem,, može da podnese teret svojih poroka samo zbog svoje puke  besposličarenjem veličine‚. Ali, čak i dok je on to pisao, Rim - o kojem je pisao, je već završio svoju

maskaradu slobode. Postoje i drugi razlozi, pored luksuza i lenjosti, koji uništavaju Republiku. Ako je ona mala, njihovi veći susedi ih ukidaju preuzimanjem ili osvajanjem. Ako je velika, a njena koheziona sila toliko slaba da je održi  jedinstvenom, ona se raspada na sastavne delove. Beznačajne ambicije malog čoveka  je dezintegrišu. dezintegrišu. Nedostatak mudrosti u njenom Savetu Republike pokreće teška pitanja. Uzurpiranje vlasti daje svoj doprinos, nesposobnost prati korupciju, oluja se pokreće i delići razdrmanog splava se razbijaju na peščanoj obali, dajući čovečanstvu još jednu lekciju na koju ono neće obraćati pažnju.

Četrdeset sedma Teorema je starija od Pitagore. Ona je ovakva: ‚U svakom rođen   86. p.n.e., u blizini sada gradića San Vittorina,   Sallust, puno ime  Gaius Sallustius Crispus, rođen Italija - umro 35. ili 34. Rimski istoričar i veliki pisac, stilista, značajan zbog svojih tekstova o 50)

političkim ličnostima , korupciji i rivalitetu partija. Izvor: The Encyclopedia of World History Ancient,  Medieval, and Modern, Modern, Sixth Edition, Boston: Houghton Mifflin Company, 2001 New York. York.  85

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

pravouglom trouglu, zbir kvadrata baze i kvadrata nad pravim uglom, jednak je površini kvadrata nad hipotenuzom‚ hipotenuzom‚.. 

Kvadrat broja je proizvod tog broja pomnožen samim sobom. Tako je 4, kvadrat od  broja 2, a 9 od 3. Prvih deset brojeva su 1,2,3,4,5,6,7,8 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10; ,9,10; Njihovi kvadrati su 1,4,9,16,25,36 1,4,9,16,25,36,, 49, 64,81 i 100 i 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15, 17 i 19 su razlika između svakog kvadrata i onog broja koji mu prethodi; tako dobijamo svete brojeve 3, 5, 7 i 9. Kod ovih brojeva, kvadrati od 3 i 4, sabrani, daju kvadrat od 5; a kvadrati od 6 i 8, daje kvadrat od 10; i, ako se pravougli trougao formira, sa osnovom koja se sastoji iz 3 ili 6 jedinica, a naspramna stanica od 4 i 8 jedinica, hipotenuza će biti 5 ili 1 0  jedinica; i ako se podigne kvadrat na svakoj strani, ovi kvadrati, podeljeni sa

kvadratom svake strane od kojih je po jedan deo dužine, biće ih onoliko koliko i onih u kvadratu podignutom nad hipotenuzom kao i u druga 2 kvadrata zajedno. Egipćani su podelili svoja božanstva u Triade: OTAC ili Duh ili Aktivni Princip ili Stvarajuća moć; MAJKA, ili Materija, ili Pasivni Princip, ili Konceptivna Moć; i SIN, Ishod ili Proizvod. Univerzum, je posledica prva dva principa. To su bili OZIRIS, IZIDA i HORUS. Na isti način, Platon nam daje Misao  - Otac , Osnovna Materija   Majka , Kosmos i Svet –  Sin , Univerzum pokrenut duhom. Trijada iste vrste se može naći u Kabali. PLUTARH kaže, u svojoj knjizi De Iside et Osiride , ‚Ali, bolja i božanstvenija priroda sadrži se u Trojstvu, onom koje postoji samo u Intelektu, u Materiji i u onome što proističe iz ovih, koje su Grci zvali Kosmos, u čijem su Trojstvu (Platon ih obično naziva Inteligencijom, Idejom, Primerom i Ocem): Materija, „Majka‚, Negovateljica i mesto i poreklo generacija; i posledica ovo dvoje je „Izdanak i Rađanje‚, Kosmos, „reč koja podjednako označava Lepotu  i Red , ili jednostavno sam Univerzum‚. Neće vam promaći da primetite da je Lepota simbolizovana Drugim nadzornikom na  Jugu. Plutarh nastavlja i kaže, da  su Egipćani upoređivali univerzalnu prirodu sa onim što su nazivali najlepšim i savršenim trouglom, kao što je uradio i Platon, u objedinjenom dijagramu, kako ga je inače nazivao, koji je preneo na zajednicu država. Zatim, on dodaje, da je taj trougao - pravougaoni trougao, a njegove stranice 3, 4 i 5; i kaže: „Moramo pretpostaviti da je vertikala napravljena među njima da bi predstavljala mušku prirodu, osnova je ženska, a na hipotenuzu treba gledati kao na izdanak od ove dve; prva je zgodna da predstavlja Ozirisa, ili osnovni uslov; druga  je IZIDA, receptivna sposobnost; i na kraju HORUS, ili opšta posledica prethodne 86

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

dve. Jer, 3 je prvi broj koji je sastavljen od neparnog i parnog; a 4 je kvadrat čije su strane jednake parnom broju 2; ali 5, kako je sastavljen iz prethodnih brojeva 2 i 3, može se reći da ima podjednak odnos sa oba, kao zajedničkim roditeljima‚. 

Sklopljene ruke  su još jedan simbol koji je koristio PITAGORA. On, predstavljen

 brojem 10, svetim brojem u kome su svi prethodni brojevi broj evi sadržani, je broj izražen misterioznim TETRAKTIS-om51) , slikom koju je preuzeo od nekog hebrejskog sveštenika iz egipatske svete nauke i koji mora biti zamenjen sa simbolima Majstorskog stepena, gde sa pravom pripada. Hebreji su ga ovako prikazali, sa slovima Božanskog imena: 

Tetractys   nas vodi, ne samo na izučavanje Pitagorine filosofije sa brojevima, već i

prema Kabali i pomaže nam da otkrijemo Pravu Reč, da razumemo šta se podrazumeva pod „Mistikom Sfera‚. Moderna nauka zapanjujuće potvrđuje ideju Pitagore u odnosu na osobine brojeva, da oni vladaju Univerzumom. Ipak, mnogo pre njegovog vremena, priroda je izvadila svoje treće -korene i svoje kvadrate.

Sve SILE, koje su raspoložive čoveku ili su pod njegovom kontrolom, ili su p redmet na koji čovek ima uticaj ili su njegovi radni alati. Prijateljstvo i naklonost, koji  Tetraktis je triengularna forma koja se sastoji od deset tačaka poređanih u četiri reda: sa 1, 2, 3 i 4 tačke u poslednjem donjem delu. Kao mistični simbol bio je veoma važan sledbenicima tajnog obožavanja Pitagorejaca. Postoje oni koji veruju da je tetraktis imao mistični uticaj na rane kabaliste. Hebrejski tetraktis na sličan način ima slova Tetragrammaton (četiri slova imena Boga u Hebrejskim 51)

spisima) na deset tetraktisa, s leva desno. Ukazivano je daali je njegov kablističko Života, saispisanih svojih deset sfera mesta emanacija, na neki načinnapovezano sa tetraktisom, oblikDrvo nije trougao. Izvor: Wikipedia, Internet izdanje, http://en.wikipedia.org/wik/Tetractys. 87

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

povezuju srca, su sila kao i privlačenje u koheziji, kojom od zrnaca peska nastaje čvrsta stena. Ako bi se ovaj zakon privlačenja kohezijom odstranio, materijalni svet i sunce bi nestali u trenutku u nevidljivom isparenju. Ako veze prijateljstva, naklonosti i ljubavi ne bi postojale, celo čovečanstvo bi postalo plen pobesnelog mnoštva divljaka i divljih zveri. Pesak očvršćava u stenu pod stalnim pritiskom okeana i ponekad uz pomoć nepodnošljive snage vatre; i kada su nesreća i opasnost u toku u nekom poretku ili zemlji, članovi zajednice ili građani moraju biti daleko više ujedinjeni kohezijom međusobne naklonosti ili međuzavisnosti. Moralnost je snaga. Ona je magnetska privlačnost sr ca prema Istini i Vrlini. Igla, prožeta nitima mističnih osobina, pokazuje nepogrešivo na sever, vodi mornare  bezbedno preko varljivog okeana, kroz oluje i mrak, dok na kraju njihove oči ne ugledaju dobri svetionik koji im šalje dobrodošlicu u sigurnu i gostoljubivu luku. Tada su srca onih koji ih vole, obradovana i njihova kuća je srećna; i njihovo zadovoljstvo i sreća nastaju samo zbog tihog, nepogrešivog, nerazmetljivog pratioca koji je bio vodič mornarima preko ustalasanih mora. No, ako bi ovaj lutao pr edaleko prema severu, on bi ustanovio da igla više nije Istina, jer pokazuje na drugu stranu a ne na sever. I kakav li je osećaj bespomoćnosti kod jadnog mornara, kakva  beskorisna potrošnja energije i hrabrosti! To je isto kao kada bi veliki aksiom moralnosti pao i više ne bi bio valjan i pravi, odvodeći ljudsku dušu da luta  bespomoćno, bez bez očiju kao Promete Prometej,j, na milost neizvesnih, neizvesnih, varljivih varljivih struja dubina.  Čast i Obaveza su polarne zvezde Masona, Dioskuri 52) , koje on mora uvek da ima u vidokrugu jer sa njima može izbeći katastrofalni brodolom. Svi Palinurusi  (vrsta severnoameričkog zglavkara, rak) su gledali, sve dok, obuzeti snom –  nisu zaspali,  brod više nije bio vođen u pravom smeru, potonuo je i bio progutan od nezasitog mora. Tako, Mason koji ih iz gubi iz vida i kojim više ne upravljaju njegova dobronamerna i moćna sila, izgubljen je i tone van vida, nestaje bez časti i neožaljen. Sila elektriciteta, poput one koja postoji u privlačenju, na isti način kao što velike misli ili proste sugestije, iz nete od plemenite ili podle prirode, trenutno pogađaju nerve nacije; ta sila rasta, odgovara tipu besmrtnosti, leži uspavano tri hiljade h iljade godina u pšeničnim zrnima sahranjenim sa njihovim mumijama od strane starih Egipćana; sile ekspanzije i kontrakcije, nastale u zemljotresima i tornadima, i, stvarajući mogućnost nastanka divnih otkrića vodene pare, imaju svoju paralelu u moralnom svetu, u pojedincima i nacijama. Rast je nužnost za nacije kao i za čoveka. Njegov prekid je, početak truljenja. Kao u naciji, t ako i u biljci, postoji misterija kojoj se ne može odoleti. Zemljotresi, koji razdiru nacije na dvoje, obaraju tronove, gutaju 52)

grčka mitologija, mitologija, Braća    Dioscuri, Kastor i Poluks, sinoviĐemini/Blizanci. blizanci Lede i Braća i Klitemnestra, koji su bili pretvoreni od strane Zevsa u sazvežđe Izvor:  Helenina Encyclopaedia Britannica, 2006, elektronsko izdanje.  88

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

monarhe i republike, jer su one već odavno bile spremne za to, kao vulkanska erupcija. Revolucije imaju duboke korene u prošlosti. Iskazivanje snage je u direktnoj srazmeri sa prethodnim uzdržavanjem i sabijanjem. Pravi državnik mora da vidi u napretku uzroke koji će stvarati rast; a onaj koji ih ne vidi nije ništa drugo do slepi lider slepih ljudi. Velike promene u nacijama, kao i geološke promene na zemlji, su spore i stalno nastaju. Voda koja pada sa Neba u vidu kiše i rose, lagano razbija granitne planine; nagriza ravnice, ostavljajući brda i grebene ogoljene kao svoje spomenike; dubi doline, puni mora, širi reke i nakon protoka  hiljada i hiljada tihih vekova, priprema veliki nanos za rast te biljke, i iz semena te biljke nastaće cvet, a obilje ili oskudica letine odrediće da li će tkači i prelci imati posla ili će gladovati. 

Stoga, Mišljenje Javnosti  je jedna ogromna snaga; i njene struje su isto toliko promenljive i nerazumljive kao i one u atmosferi. Ipak, u slobodnim vladama, ono je moćno; a posao državnika je da nađe način da ga oblikuje, upravlja i usmerava. Zavisno od toga kakvo je to usmereno, ono postaje korisno i umereno ili destruktivno i pogubno. Mišljenje Javnosti u civilizovanom svetu je Međunarodni Zakon i ono predstavlja veliku silu, mada bez određenih i fiksnih granica, ona može čak da prinudi pobedničke despote da budu umereni i da pomognu ugnjetenom narodu u njegovoj borbi za nezavisnost.

Navika je velika sila; ona je druga priroda, čak i drveću. Ona je toliko jaka u nacijama koliko i kod čoveka. Takođe , takve su i Predrasude, koje su date čoveku i narodima kao što su strasti –  kao sile, veoma vredne ukoliko se pravilno i vešto koriste i destruktivne ukoliko se njima nevešto upravlja.  Iznad svega, Ljubav prema Zemlji, Ponos prema svojoj Državi, Ljubav prema Domu, su sile ogromne snage. Podstičite ih sve. Insistirajte na njima kod vaših ljudi u  javnosti. Stalnost doma je neophodna za patriotizam. Navala migracija ne donosi veliku ljubav prema zemlji. Ponos svojom Državom je samo čista teorija i himera 53) ,  jer se ljudi sele iz zemlje u zemlju sa ravnodušnošću, kao kod Arapa, koji kampuju danas ovde a sutra tamo. Ukoliko imate Alokvenciju, to je moćna sila. Gledajte da je koristite u dobre svrhe –   da predajete znanje, da podstičete, oplemenite ljude, a ne da ih zbunjujete i kvarite.  Chimera, Himera; u grčkoj grčkoj mitologiji: žena monstrum, koja bljuje vatru, koja u prednjem delu tela liči na lava, u središnjem delu na kozu i na aždaju u zadnjem delu . Kao pojam, sada se najčešće koristi

53)

da labavo označi fantastičnu idejuštoili jedelić mašte.   Chimera, ili chimère, arhitekturizver se koristi pojam koji  je vezan za sve groteskno, fantastično ili za  u imaginarnu koja kao se koristi kao dekoracija. Izvor: Encyclopaedia Britannica, 2006, elektronsko izdanje. 89

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

Pokvareni i podmitljivi govornici su ubice javnih sloboda i javnog morala.

Volja je sila; njene granice su još uvek nepoznate. Sila Volje je ta kroz koju uglavnom vidimo spiritualno i božansko u čoveku. Čini se da postoji sličnost između njegove volje onog koji pokreće druge ljude i Kreativne Volje čije se akcije čine toliko nerazumljivim. Samo čovek od volje  i akcije , a ne čovek od čistog intelekta, vlada svetom. Konačno, tri najveće moralne sile su VERA, koja je jedina istinska Mudrost i prava osnova svih vlada; NADA, koja je SNAGA i koja obezbeđuje uspeh; i LJUBAV PREMA BLIŽNJIMA, koja je LEPOTA, koja sama omogućuje da nadahnuti i zajednički napor bude moguć. Ove sile su na dohvatu ruke svakom čoveku i ljudskim udruženjima i pokrenute od njih, moraju da iskažu ogromnu snagu u svetu. Ako Masonerija to ne uradi, to je stoga jer je j e prestala da ih ima. Mudrost u čoveku ili državniku, u kralju ili svešteniku, uglavnom se sastoji u pravilnom shvatanju ovih sila; a od opšteg nerazumevanja nekih od njih, često zavisi sudbina nacija. Ono od čega često zavise hekatombi života, najčešć e je neuspešno  merenje ili neizmerljivost sile neke ideje, kao što je na primer, poštovanje zastave ili slepa odanost obliku ili uspostavljanju vlade! Kakve su greške u političkoj ekonomiji i državništvu moguće, kao posledice precenjivanja ili potcenjivanja određenih vrednosti ili ne procenjivanja nekih od njih! Sve je, pokazalo se, proizvod ljudskog rada; ali zlato ili dijamant koje neko slučajno nađe bez rada, nije. Kolika je vrednost rada utrošena od strane ratara za njegovu letinu, u poređenju sa vrednošću sunčanih zraka i kiše, bez kojih njegov rad nema svrhe? Trgovina, kojom se čovek bavi, dodaje se na vrednost proizvoda sa polja, iz rudnika ili radionice, njenim odvoženjem na različita tržišta, ali koji  je deo ovog uvećanja koji pripada reci kojom je ovaj proizvod transportovan ili vetru koji je gurao brod preko okeana? Ko može da proceni vrednost moralnosti i muškosti u Državi, vrednost morala i intelektualnog znanja? Ove osobine su sunčani zraci i kiša za Državu. Vetrovi, sa svojom promenljivošću, nestalnošću i promenljivim strujanjem, su pravi simbol za vrcavi humor običnog naroda, kao njegova strast, njegov herojski impuls i njegov entuzijazam. Teško državnicima državnicima koji ne procene ovo kao vrednost!  Čak i muzika i pesma ponekad imaju vrednost koja se ne može iskazati. Svaka nacija ima neku pesmu sa potvrđenom vrednošću, koja se lakše meri brojem života nego dolarima. Marseljeza je mnogo vredela revolucionarnoj Francuskoj, ko može da utvrdi - koliko hiljada ljudi? 90

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

Mir je takođe veliki element napretka i bogatstva; ta vrednost se ne može izraziti. Društveni odnosi i udruživanje ljudi u Poretku blagostanja imaju vrednost koja se ne može proceniti novcem. Ilustrativni primeri iz Prošlosti naroda, sećanje i besmrtnost misli velikih i mudrih mislioca, dr žavnika i heroja, su neprocenjiva ostavština te Prošlosti za Sadašnjost i Budućnost. I sve ovo nema samo vrednost uzvišenog i više sjajnog i neprocenjivog, već takođe, jednu stvarnu vrednost u novcu , jer samo tada u  judski rad stvara bogatstvo. On je glavni saradnji sa ovima ili podržan od ovih, l judski element materijalnog bogatstva, kao što su nacionalna: muževnost, heroizam, sjaj, napredak i besmrtne slave.

Proviđenje je ukazalo na tri velike naučne discipline: Rat  ,,  Monarhija i Sveštenstvo i da se ove mogu simbolizovati kao KASARNA, PALATA i HRAM, gde se dalje obučava mnoštvo ka inteligentnim i pripremnim kombinacijama za sve velike ciljeve društva. Vremenom, rezultati će nastati kroz slobodnu vladu, kada vrline i inteligencija postanu kvaliteti mnogih; a koje su uz neznanje nemoguće. Ljudi napreduju samo postepeno. Otklanjanje jedne nesreće, koja opterećuje,   uliva hrabrost da se pokuša otklanjanje preostalih zla, čineći lj ude daleko osetljivijim na njih ili možda osetljivijim samo po prvi put. Kmetovima, koji se grče pod udarcima bića, ne može se izbiti njihovo političko pravo; nakon perioda ličnog robovanja, oni postaju osetljiviji na političko ugnjetavanje. Oslobođeni od moći samovolje u vladavini zakona, oni počinju da upoznaju sam zakon i priželjkuju da se njima upravlja, ne samo zakonom, već onime što oni smatraju najboljim zakonom. I onda, kada se građanski ili privremeni despotizam ukloni i kada se opšti zakoni ukalupe u principe prosvetljene jurisprudencije, oni će se verovatno probuditi pri otkriću da oni žive pod sličnim svešteničkim ili eklektičkim despotizmom i biće spremni da , takođe , naprave reformaciju u toj oblasti. U potpunosti je tačno da je napredak čovečanstva spor i da se često zastajkuje i nazaduje. U kraljevinama na zemlji, nema penzionisanja despotizma i stvaranja osnova za nastanak komuna sa samoupravom. Mi ne vidimo da se crkva i hrišćansko sveštenstvo odriču svojih starih zadataka upravljanja nad čovekom nevidljivim terorom. Nigde ne postoji stanovništvo koje bi   moglo biti bezbedno oslobođeno od takve vladavine. Ne vide se veliki religijski učitelji koji ukazuju na otkrivanje istine za sebe i za druge; ali oni i dalje upravljaju svetom, zadovoljni i prisiljeni da vladaju svetom, bilo kakvom dogmom koja je već ozvaničena; sami 91

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

ograničeni onoliko svojom potrebom za vladanjem i vlašću koliko stanovništvo ima potrebu za vladom. Siromaštvo u svim svojim groznim oblicima još uvek postoji u velikim gradovima; rak pauperizacije ima svoje korene u srcima kraljevstva. Ljudi u njemu nemaju meru svoje oskudice a ni vlastite snage da se opskrbljuju, ali žive i množe se kao zveri na polju - Proviđenje je očigledno prestalo da vodi brigu o njima. Inteligencija nikad ne zalazi tamo ili se pojavljuje kao nekakav novi nastavak zla. Ratovi ne prestaju; postoje bitke i opsade. Domovi su tužni, a suze, bes i inat prave pakao tamo gde bi trebalo da bude raj. Zbog svega toga, Masonerija je još potrebnija! Toliko je široko polje njenog rada! Toliko je velika potreba da ona počne da bude prava u sebi, da oživi iz svoje apostazije (zagušenja), da se pokaje za svoju apostaziju prema sopstvenoj veri. Bez sumnje, rad, smrt i seksualna strast, su suštinski i trajni uslovi ljudskog postojanja i stvaranje savršenstva a milenijume na zemlji nemogućim. Uvek, - to je stepen Sudbine –  velika većina mora teško da živi i ona nema načina da razvija svoj intelekt. Čovek, s obzirom da je svestan da mora da umre, neće žrtvovati sadašnje uživanje za bolje u budućnosti. prema ženi ne može da nestane; ima užasnu i nekontrolisanu sudbinu,Ljubav uvećanu rafiniranošću civilizacije. Žena je jieona istinska sirena ili boginja mladih. No, društvo može biti unapređeno; slobodna vlada je ostvarljiva u Državi; sloboda misli i svesti nije više   u potpunosti  utopijska. Već smo videli da Imperatori više vole da budu izabrani kroz opšte pravo glasa; da su države pretvorene u Imperije glasanjem; i da se sa Emiratima može upravljati u duhu Republike, koja je neznatno niža od demokratije sa jednom gla vom, sa jednim čovekom kao vladarem, jednim predstavnikom, umesto skupštinskih predstavnika. I, pošto Sveštenstvo još uvek upravlja, oni izlaze pred laike da potvrde, kroz naglašavanje argumenta, da oni moraju da vladaju. Oni su obavezni da iznesu pravi razlog koji su prepravili i izmenili. Shodno tome, čovek postaje svakim danom sve slobodniji, jer sloboda čoveka leži u njegovom razumu. On može da razmišlja o svom budućem ponašanju i da sagleda posledice; u stanju je da široko sagleda ljudski život i postavi pravila kojih će se stalno pridržavati. Time se on oslobađa od tiranije osećanja i strasti i može u svakom trenutku da živi u skladu sa svim znanjima koja su oko njega, umesto da ga drugi vode, kao suvi list na krilima vetra, sa svakim novim naletom. U tome leži sloboda čoveka, shvaćena u vezi sa potrebama datim od svemogućeg i sveznajućeg Boga. Koliko svetla, toliko slobode. Kada imperator i crkva koriste pamet, tada imamo opšte pravo glasa.  Stoga, niko ne treba da gubi hrabrost, niti veru da će rad u   svrhu Napretka biti uzaludan. Ne postoje gubicikoliko u prirodi, niti uponekad Materiji, Sili, Ponašanju ili Misli.  je isto toliko kraj života i Akcija; samo jedna Misao dajeMisao veće 92

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

rezultate od Revolucije, pa čak i od Revolucija. Ne sme postojati razilaženje između Misli i Akcije. Istinska Misao je ona u kojoj život kulminira. Ali sve mudre i istinske Misli stvaraju Akciju. Ona je generativna, kao svetlost; i svetlost i velika senka koju stvara oblak u prolazu su darovi proroka rase. Znanje, radom s tečeno i pobuđene navike ka zdravoj Misli – refleksivnost karaktera – su sasvim sigurno retke osobine. Većina radnika to ne može da ostvari. Većina ljudi je na veoma niskom nivou. To je neusklađenost sa svakodnevnim svakodnevnim i običnim potrebama života. Ceo svet Gre Grešaka šaka kao i rada je potreban da bi se stvorio jedan refleksivan čovek. Odnos je hiljadu prema  jedan. Jednoglasnost mišljenja mišljenja se na taj način ostva ostvaruje. ruje. Ona postoji samo u masi koja ne razmišlja, kod političkog i duhovnog sveštenstva, koje misli za mase, koj e misli kako da ih vodi i njima upravlja. Kada čovek počne da razmišlja, on se odmah razlikuje. Veliki problem je naći vodiče koji neće tražiti da postanu tirani. Ovo je još važnije u odnosu na srce nego u odnosu na glavu. Sada, svaki čovek zarađuje svoj udeo u proizvodnosti ljudskog rada, neprestanom žurbom, prevarama i obmanama. Korisno znanje, stečeno poštenim radom, se previše često koristi na način koji nije pošten ili razuman, pa su stoga studije mladih daleko plemenitije od delovanja  farmera na njegovim poljima, bogati prinosi zemlje,tržišta blagodatno čovečanstva. darovito nebo,Rad čine ga poštenim, štedljivim i zahvalnim; a ponašanje čini gai čandrljivim, zavidljivim, prepredenim i neprihvatljivom cicijom.  

Masonerija teži da bude takav blagotvoran, neambiciozan i nezainteresovani vodič; i ona je pravi uslov da se uvek i u svim velikim strukturama čuje zdrav zvuk čekića i zveket mistrije u nekom delu građevine. Sa verom u čoveka, za budućnost čovečanstva, uz dobrotu ljubavi prema našim bližnjima, Masonerija i Masoni moraju uvek da deluju i podučavaju. Neka svako učini ono što najbolje ume. Učitelj je takođe radnik. Neprocenjiv je kao trajni vodič svaki onaj koji dolazi i odlazi i stvara klimu povećanja bogatstva drugome i onaj koji deli bogatstvo s a svima i onaj koji iznosi svetlo na vrh brda je j e takođe, na svom zadatku. Masonerija je već pomogla u obaranju nekih idola sa njihovog pijedestala i samlela je u prah i pepeo neke veze i lance koji su držali ljudske duše u stegama. Da je zaista ostvaren napredak, nisu nam potrebna uveravanja jer danas možete rasuđivati sa ljudima i podsticati ih, bez opasnosti od mučenja ili lomače, da nijedna doktrina ne može biti poistovećena sa istinom ukoliko je sa njom u suprotnosti, ili u suprotnosti sa drugim istinama, dobijenim od Boga. Davno pre Reformacije, sveštenik, koji je našao svoj put ka jeresi bez pomoći Martina Lutera, ne usudivši se ni sa tihim šapatom da u nečije uho iznese svoje antipapinske i izdajničke doktrine, zabeležio ih  je na pergamentu, zapečatio ovaj opasan dokument i sakrio ga - ugradivši ga u veliki zid manastira. Nije bilo ni prijatelja ni brata kome je on mogao poveriti svoju tajnu niti damožda, je prenese duši. Bila je seme uteha biti da zamisli samoi da da neće će u budućnosti neko, naćinečijoj pergament i da mu će to pronađeno uzalud biti 93

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

izgubljeno. Šta bi bilo da je istina morala da leži uspavana pre svog klijanja kao i zrno žita u Egipatskim mumijama? Ipak, reci to, ponavljaj i ponavljaj i neka tvoje reči dobiju pravu šansu! Ruža Đeriko raste u peskovitoj pustinji Arabije i na sirijskim krovovima kuća. Jedva šest cola visoka, ona gubi svoje listove nakon sezone cvetanja i osuši se u oblik loptice. Zatim, vetar je iskopa i nosi, prebacuje preko pustinje, sve do mora. Tamo, osetivši vodu, ona se razvija iz loptice, širi svoje grančice i izbacuje seme iz svojih čahura. Semena, kada se dovoljno napiju vode, raznose se plimom i polažu duž obale. Mnoga semena, kao što biva i kod ljudskog roda, propadnu. Ali, mnoga su odbačena ponovo sa obale u pustinju gde, uz vodu koja je nakupljena iz mora, koreni i listovi izlaze i ruža raste u plodnu biljku, koja će, kao i njeni preci, biti vraćena nazad do mora. Ni Bog ne bi mogao da bude više pažljiv u obezbeđivanju klijanja istine koju prenosimo dalje. „Baci‚, reče On, „svoj hleb na vodu i nakon mnogo dana on će ti se vratiti ponovo‚. Inicijacija ne menja:Poslednji do togaučenici dolazimo ponovo i uvek ponovo i ona je uvek ista tokom svihsevremena. Paskalis Martineza su još uvek deca Orf ejeva; ali oni obožavaju razumevanje antičke filosofije, Inkarnirani svet Hrišćanstva. 

Pitagora, veliki osnivač filosofije brojeva, posetio je sva svetilišta sveta. Bio je u  Judeji, gde je prihvatio obrezivanje obrezivanje samo bi mogao da dobije pristup tajnama tajnama Kabale, koje su mu Jezekilja i Danijel, ne bez uzdržavanja, preneli. Zatim, ne bez poteškoća, uspeo da primi Egipatsku inicijaciju na preporuku kralja Amasisa. Moć njegovog genija ukazala je na razlike i nesavršenost odnosa Hijerofanta54) i on sam je postao Majstor i Otkrovitelj. Pitagora je ovako definisao Boga: „Živa i Apsolutna Istina odevena u Svetlost‚. On je rekao da je Reč bila broj izražen u Obličju. On je pokazao da sve potiče od Tetraktisa, što će reći, iz Kvaternera. Grčki   (‚onaj koji prikazuje svete stvari‛), U staroj Grčkoj vrhovnik Eleuzijskog Eleu zijskog kulta,   Hierophantēs , , Grčki  najpoznatije misteriozne religije Stare Grčke. Njegov glavni posao bilo je prikazivanje, uz crkveno pojanje, svetih simbola tokom procesija. Pri otvaranju ceremonija, on je zahtevao da je nečisti napuste –  što je bilo njegovo pravo i da sprovede. Obično je to bio star čovek sa snažnim glasom, bio je biran od strane Eumolpida, članova uprave  uprave  grada Eleusisa, Eleusisa, doživotno. Pri preuzimanju službe, on je simbolično bacao svoje staro ime u more i zatim je nazivan samo  samo   hierophantēs.  Tokom ceremonije 54)

Izvor: The Encyclopedia of World nosio jeAncient, povez na glavi i and dugu, bogato ukrašenu odoru. Mifflin History Medieval, Modern, Sixth Edition, ljubičastu Boston: Houghton Company, 2001 New York. El.Izdanje.  94

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

Bog je, rekao je on ponovo, ponovo, Vrhovna Muzika, Muzika, priroda iz iz koje potiče Harmonija. Harmonija. Pitagora je dao sudijama Crotonae veliki religiozni, politički i društveni recept:

„Nema goreg zla od Anarhije‚.  Pitagora je rekao: „Baš tamo gde postoje tri božanska saznanja i tri razumna regiona, tu je i trostruka reč, jer Hijerarhijski poredak uvek prikazuje sebe kroz broj tri. Postoje jednostavne reči, hijeroglifske reči i simboličke reči: u drugim slučajevima, postoje reči koje izražavaju, reči koje skrivaju i reči koje označavaju; sva hieratička pamet je u savršenom znanju ova tri stepena‚.  Pitagora je iznedrio doktrinu sa simbolima ali je pažljivo isključio personifikacije i slike, koje, smatrao je on, pre ili kasnije dovode do idolatrije. Sveta Kabala55) , ili tradicija dece Setha, je doneta iz Haldeje od strane Avrama, predavana je egipatsk im sveštenicima od strane Jozefa, obnovljena i pročišćena od strane Mojsija, sakrivena pod simbolima u Bibliji, objašnjena od strane Spasioca Svetom Jovanu i sadrži u celosti, pod drevnim hieratičkim figurama, analogiju i Apokalipsu tog Apostola.

Kabalisti su smatrali Boga kao Inteligentno, Živo i Besmrtno biće. On za njih nije, n ije, niti  je otelotvorenje niti postojanje, niti postojanje u apstraktnom smislu, niti ga je filosofski moguće definisati. On je u svemu , drugačiji  od svega i veći  od svega. Njegovo ime je čak zabranjeno, a ipak to ime samo izražava ljudski ideal Njegovog  božanstva. Šta je Bog u Sebi, Sebi, to nije dato ljudima ljudima da znaju ili shvate. 55  Kabbalah,

Kabala, je mistično predanje u Normativnom Judaizmu. Juda izmu. Ona se zasniva na svetim  jevrejskim spisima i primenjuje interaktivni pristup kojim razmatra TORU. Mistična misao i spekulacije su se posebno razvile tokom matice Judaizma u rabinskom periodu. Nekoliko rabina, čija se legalna vladavina smatra kao najautoritativnija, su bili takođe posvećeni mistici. Opšte pšte   je je mišljenje  bilo da se Kabalom mogu baviti samo jake ličnosti i visoko obrazovani. Čuven Čuvenaa je priča iz Talmuda koja upozorava na opasnost od upuštanja u mistične nauke. Tvrdi se za Akiva, Ben Zoma, ELISHA BEN ABUYAH i Assai, da su se bavili misticizmom; Assai je poludeo, Ben Zoma je umro, Elisha ben Abuya je postao jeretik i samo je Akiva ‚ostao netaknut.‛ Najčuveniji tekst Kabale je ZOHAR, koji je tekst iz 13. veka napisan najverovatnije od MOSES DE LEÓN. Zohar  je bio osnovni tekst  za Isaac LURIA u 16. veku, najpoznatijeg i najuticajnijeg mistika. Kabalistička teologija i kosmologija su bile pod uticajem neoplatonističkih neoplatonističkih ideja nastalih krajem antičkog perioda i preuzeta je od strane srednjovekovnih teologa. Osnovni elementi Kabale odnose se na opisivanje Boga kao Eyn hrišćanskih srednjovekovnih Sof, ‚bezgraničnog,‛ i razradu SEFIROTA, 10 emanacija iz Boga koje su predmet meditacije mistika. Zbog prisutne velike složenosti i duhovne opasnosti, srednjovekovni rabini su smatrali da samo oženjeni muškarci iznad 40  zrelost. godina starosti mogu da se bave mističnim naukama, tada poseduju ličnu zrelost. neophodnu duhovnu i ličnu Izvor: Encyclopediae of Judaism, Sara E. Kareshjerand Mitchell M. Hurvitz J. Gordon Melton, Series Editor, © 2006 str. 300. 95

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

Bog je potpuna Vera; ali potpun Razum je BIĆE ‫הוהי‬. „Ja sam ono što jesam‚, je samo iskrivljen prevod. Biće, Postajanje, je samo po sebi - jer Jeste. Razlog Bića je što je Biće po sebi. Možemo zapitati „Zašto neko postoji?‚, to jest „Zašto takva i takva stvar postoji?‚. Ali, mi ne možemo, a da ne budemo apsurdni i da ne pitamo: „Zašto postoji Biće?‚. To bi pretpostavljalo Biće pre Bića. Ako je Biće imalo uzrok, taj uzrok sigurno postoji; to  jest, uzrok i posledica posledica su identi identični. čni. Pamet i nauka nam pokazuju da oblici Postojanja i Biće održavaju jedan drugog u ravnoteži u skladu sa harmonijskim i hijerarhijskim zakonima. Ali, hijerarhija je sintetizovana, na više i postaje – sve više - monarhistička. Ipak, pamet ne može da ne zastane već kod običnog šefa, a kamoli da se ne uzbudi prostorom koji preostaje do Vrhovnog Monarha. Stoga, ta praznina daje prostor veri koji oni obožavaju. 

Ono što je sigurno, naukujeri um, je, da je ideja Bogu najveća, najkorisnija od svih čak težnjii za čoveka; na osnovama ovogoverovanja počivanajsvetija moral, sai svojim večnim kaznama. Ovo verovanje je u čovečanstvu realnije od svih pojava postojanja; i ako bi ono bilo pogrešno, priroda bi potvrdila apsurd; ništavilo bi dalo oblik životu i Bog bi u isto vreme postojao i ne bi postojao. Ovoj filosofskoj i nespornoj stvarnosti, koja je nazvana „Ideja o Bogu‚, Kabalisti su dali ime. U ovom imenu sadržana su sva ostala imena. Njegova šifra sadrži sve  brojeve; a hijeroglifi hijeroglifi izražavaju ssve ve zakone i sve stvari prirode. prirode.  BIĆE je BIĆE: uzrok Bića je u Biću: na Početku je bila reč i Reč je u logici formulisana kao Govor, izgovoreni uzrok; Reč je u Bogu i ona je Sam Bog, izražen u Razumu. To  je iznad filosofije. U ovo moramo verovati, pod kaznom da nikada ne saznamo ništa i vratimo se u apsurdni skepticizam Pyrhoa. Sveštenstvo, zatvorenici Vere, u potpunosti se oslanjaju na ovo znanje i u njihovom učenju mi moramo razumeti Božanski Princip Večite Reči. Svetlost nije Duh, kako veruju Hijerofanti Indusa; već samo instrument Duha. To nije telo Protoplaste, kao što su Theurgisti56)  iz Aleksandrijske škole mislili, već prva fizička manifestacija Božanskog nadahnuća. Bog ga večno stvara i čovek u liku Boga   Latinski Theurgia, Grčki, Theoyrgia. Theoyrgos, znači raditi Božji posao. Odnosi se na Teizam i Rad. Magiju su izvodili uz pomoć milosrdnih, ili dobrih, duhova. Takođe, znači umetnost ubeđivanja

56)

 božanstva podrži željeni cilj; natprirodne intervencije u ljudskim poslovima. (Može da čudotvoracda ili čarobnjak).  Izvor: Wikipedia, Internet izdanje, http://en.wikipedia.org/wiki/theurgia.   znači i 96

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

menja i čini se, da ga umnožava. Visoka magija je nazvana „Sveštenička Umetnost‚ i   „Kraljevska Umetnost‚. U Egiptu, Grčkoj i Rimu ona nije mogla a da ne podeli veličinu i dekadentnost Sveštenstva i Vladara. Svaka filosofija f ilosofija neprijateljska prema nacionalnom obožavanju i njenim misterijama, bila je obavezno neprijateljska i prema velikim političkim moćima, ako ove prestanu da, u očima oč ima mnoštva, budu odraz njihove Božanske Moći. Svaka kruna je uzdrhtala, kada se sudarila sa Tijarom. Platon, pišući Dioniz ijusu Mlađem, u vezi sa prirodom prvog principa, kaže: „Moram da ti pišem u enigmama je r, ako pismo padne u ruke nekom drugom na moru ili kopnu, da ga taj ne bi razumeo‚. Zatim, on kaže: „Sve stvari okružuju njihovog Kralja; one se odnose na Njega, a On sam je uzrok svih dobrih stvari, Drugo za Drugo i Treće za Treće‚.  U ovih nekoliko reči nalazi se ukupna suština Teologije Sefirota57). „Kralj‚ je EN-SOF, koji svuda, teku zraci svuda; o kojem mi Vrhovno Bićenai Samobitno. ovog centra, razmišljamo tri načina i uIztri različite sfere. je U Božanskom svetu (ACILUT), koji je svet Prvog Uzroka i u kojem je sva Večnost Stvari u početku bila u jedinstvu, da bi kasnije, u toku Večnosti, zadobila oblik i atribute koji ga čine materijom i to je Prvi Princip, Jedan i Prvi i to još uvek nije POTPUNO Neograničeno Božanstvo, neshvatljivo, nedefinisano; jasno samo Njemu do sada, kao Kreativnoj Misli. Da  bismo uporedili malenkost malenkost sa beskonačnim beskonačnim – posmatrajmo Arkwrighta kao izumitelja tkačkog razboja, a ne kao čoveka Arkwrighta  Arkwrighta , običnog i bez izuma. izuma. Sve što mi možemo znati o Pravom Bogu je, u poređenju sa Njegovom Celovitošću, samo jedno  beskrajno malo zrnce zrnce celine, u odnosu odnosu sa beskonačno beskonačnost st Jedinki.

U Svetu Kreiranja, koji je onaj Drugog Uzroka (kabalistička reč je BRIA), Autokratija Prvog Principa je potpuna, ali mi je zamišljamo samo kao Uzrok Drugog Uzroka. Ovde se on iskazuje Binarno, a Kreativni Princip je pasivan. Konačno: u Trećem svetu, JECIRI, ili Stvaranja , prikazuje se u savršenoj formi, u Formi nad Formama, Svet, Uzvišena Lepota i Savršenost, Stvoreno Savršenstvo. Time ovaj Princip istovremeno postaje Prvi, Drugi i Treći, jer su Svi u Svima, Centar i Uzrok svega. Mi ovde ne slavimo genija Platona. Mi samo shvatamo tačno znanje Iniciranog.

Veliki Apostol Sveti Jovan nije pozajmio iz filosofije Platona otvaranje Jevanđelja. Platon je nasuprot tome, pio iz istog izvora sa Svetim Jovanom i Filom; i Sveti Jovan množina Sefirot ili Sephiroth,   Čita se Sephira (na hebrejskom: hebrejskom: ‚broj‛), množina Sefirot Sephiroth, u razmatranjima ezoteričnog

57)

 

 jevrejskog ( Kabala), 10 emanacija, ili sila,kao u kojima se 10 Bog, Stvoritelj, javlja. Izvor: Ovaj koncept je misticizma prvo nastao(Kabala), u Sefer svaka Yetziraod(‚Knjiga Stvaranja‛), koncept idealnih brojeva. Encyclopaedia Britannica, 2006, elektronsko izdanje. 97

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

u početnom, prvom, redu svoje parafraze, iznosi prvi princip dogme koji je zajednički za mnoge škole, ali jezikom koji posebno pripada Filu, iz čega je očigledno da ga je pročitao.  Filosofija Platona, najvećeg među svetskim Otkrivačima, čezne za Rečju napravljenoj od strane čoveka, koju bi samo Jevanđelje moglo preneti Svetu.  Sumnja u prisustvo Bića i njegovu harmoniju,   skepticizam, uprkos večnoj matematici i nepromenljivim zakonima Života koji čine Božanstvo prisutnim i vidljivim svuda i uvek, kao što je čovek znan i vidljiv zbog izgovorene reči i dela –   zar sve ovo nije najgluplje u praznoverju i neoprostivo kao najopasnije od svih lakovernosti? Misao, mi to znamo, nije rezultat ili posledica organizacije materije, hemijske ili druge akcije ili reakcije njenih delova, kao ispuštanje gasovite eksplozije. Na protiv, činjenica da je izražena Misao shvaćena u ljudskom delanju ili delanju  božanstva, potvrđuje postojanje Suštine  ili Jedinstva koje misli. I Univerzum je Beskrajno Iskazivanje jednog beskonačnog broja i beskonačnih Misli, koje ne mogu a da ne emaniraju iz jednog Misaonog Izvora. Ovaj uzrok je uvek jednak posledici; a materija ne može da misli, niti može da uzrokuje sebe, niti da postoji bez uzroka, niti

može da stvori silu ili stvar; u praznini ništavila ne može da postoji Prihvatimo samopostojeću Silu jer i njenu Inteligenciju, ili neki Inteligentan razlogSila. po kojem je ona priznata ili moguća i odjednom: TO JE BOG. He brejska alegorija Pada Čoveka, koja je samo drugačija varijacija univerzalne legende, simboliše jednu od najvećih i najuniverzalnijih alegorija nauke. 

Moralno Zlo je Neistina u akciji, kao što je Neistina Zločin rečima.  Nepravda je suština Neistine; i svaka lažna reč je nepravda.  Nepravda je smrt za Moralno Biće, kao što je Neistina otrov za Inteligenciju.  Shvatanje Svetlosti je zora Večnog Života, u Biću. Reč Božja, koja stvara Svetlost , , čini se da je izgovorena od svakog Intelekta koji je sposoban da spozna Oblike i koji hoće da vidi. „Neka BUDE Svetlost! Svetlost, u stvari postoji, u svom uslovu sjaja, samo za one oči koje gledaju u nju; i za Dušu, zaljubljenu u pojave lepote Univerzuma i u posvećivanju svoje pažnje svetlosnom pisanju Beskonačne Knjig e, koja se zove „Vidljivost‚ i za koju se čini da govori, kao što je Bog uradio u zoru prvog dana, uzvišenim i stvaralačkim rečima „NEKA BUDE! SVETLOST!‚. 

Nije u grobu, već u samom životu razlog zašto preispitujemo misterije smrti. Spasenje i prokletstvo počinju ovde nisko, a ovozemaljski svet takođe ima svoj Raj i Pakao. ovde dole, vrlina čak ionih ovdekoji dole, je kažnjen;Uvek, a onočak što inas ponekad navodijedanagrađena; verujemo uuvek, imunitet čineporok zla - je 98

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

što bogati, ti instrumenti  dobrog i zlog, kao da ponekad dobijaju bogatstva slučajnošću. Ali, jao onom nepravednom čoveku, koji poseduje zlatni ključ! On njim e samo otvara vrata grobnice i Pakla. Svi pravi Inicirani su shvatili korisnost teškog rada i patnje. „Patnja‚, kaže nemačk i pesnik, „je pas nepoznatog pastira koji vodi stado ljudi‚. Naučiti se patnji, naučiti se umiranju, to su discipline Večnosti, besmrtno iskušeništvo. Alegorična slika Cebesa, na kojoj je naslikana Božanstvena Komedija Dantea u Platonovom vremenu, je sačuvana i za nas, koju su mnogi slikari srednjeg veka reprodukovali po ovom opisu i ona je spomenik nekadašnjem filosofskom i magičnom. To je najkompletnija moralna sinteza i u isto vreme najodvažnija demonstracija ikada data od strane Velike Arkane 58) , tajne - čije bi otkrivanje prevrnulo i Zemlju i Nebo. Neka niko ne očekuje da dobije objašnjenje! Onaj koji je prošao iza zastora koji krije ovu misteriju, razume da je ona po svojoj prirodi neobjašnjiva i da je ona smrt onome koji je dobije iznenadno, k ao i onom koji je otkrije. Tajna je valsništvo Mudraca, Kruna Iniciranih koje  mi vidimo kako se ponovo spuštaju pobedonosno sa skupa Suđenja, u lepoj alegoriji Cebesa. Velika Arkana njega čini gospodarom zlata i svetlosti, koji su ista stvar na dnu, on je rešio problem kvadrature kruga, on upravlja beskonačnim kretanjem i on poseduje filosofski kamen. U ovom će nas razumeti samo Stručnjaci. Niti postoji prekid u teškom radu prirode, niti jaz u njenom radu. Harmonija Neba odgovara onoj na Zemlji i Večn i Život upotpunjava svoju evoluciju u skladu sa istim zakonima kao i za život psa. „Bog je uredio sve stvari po težini, broju i meri‚, kaže Biblija; i ova svetla doktrina ista je kao Platonova.

Čovečanstvo nikada nije stvarno imalo više od samo jedne rel igije i jednog obožavanja. Ovo univerzalno svetlo imalo je svoje neizvesne prikaze, svoje   Grand Arcanum, Velika Arkana ili Filosofski Kamen, je legendarna supstanca koja ima moć da pretvori jevtine metale, kao što je olovo, u zlato i da stvori eliksir koji može da podmladi ljude. Dugo  je on bio "sveti gral" Zapadne alhemije. Prema stanovištu duhovne alhemije, onaj k o bi stvorio filosofski kamen dobio bi prosvetljenje i ostvario Veliki Rad. Alhemija je uglavnom originalni koncept i nauka koja je negovana od Drevnih Egipćana, na Bliskom istoku i u Grčkoj. Međutim, koncept o lakšem pretvaranju jevtinog metala u drugi koji je skuplji (srebro u zlato) i obezbeđenje mladalačkog VIII  veku. On je analizirao zdravlja je nastao u Kini i u teoriji arapskog alhemičara alh emičara Jabir ibn Hayyan u VIII veku. svaki Aristotelov element u odnosu na četiri osnovna kvaliteta vreline, hladnoće, suvoće i vlažnosti.   Vatra je bila vruća i suva, voda vlažna, a vazduh vruć i vlažan. On je dalje teoretisao da svaki metal 58)

 jeste kombinacija ova četiri principa od kojih ksterna. Izvor: Wikipedia, Internet izdanje,http://en.wikipedia.org/wiki/Arcanum.   su dva interna i dva eeksterna. 99

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

obmanljive odraze i svoje senke; ali uvek, nakon noći Greške, vidimo da se pojavljuje ponovo, jedna i čista kao Sunce.  Veličanstvenost  obožavanja su životne za religiju i, koliko god je Hrist priželjkivao siromašne sveštenike, Njegovo Suvereno Božanstvo nije želelo male oltare. Neki Protestanti nisu shvatili da obožavanje predstavlja učenje i da mi ne smemo stvarati u mašti raznovrsne zle i jadne bogove. Ti hramovi, koji liče na siromašno opremljene kancelarije ili krčme a njihovi daroviti sveštenici, obučeni kao notari ili advokatski službenici, zar oni ne dovode religiju do toga da bude smatrana kao ččisto isto puritanska formalnost, a Boga kao Pravdu za Mir? Mi se rugamo Augurma. Tako je lako rugati se a tako je teško shvatiti. Da li je Božanstvo možda ostavilo ceo svet bez Svetlosti  cela dva veka, pa je osvetlilo samo mali delić Palestine i brutalne, neznalice i nezahvalne ljude? Zašto uvek klevetati Boga i Svetilište? Zar se nikada nije mogao naći neko drugačiji među sveštenicima osim bitangi? Zar se nije mogao naći niti jedan pošten i ozbiljan čovek među Hijerofantima iz Cere iz Dionisa ili Apolona, li su oni, tada, svi varali, kaoilii Dijane ostali? Ko nas stalno vara, a daHermesa se pri tomilineMitre? otkrijeDa tokom niza vekova? – nisu li prevare besmrtne! Arago59)  je je rekao, da van čiste matematike, onaj koji je izgovorio reč „nemoguće‚, je nerazuman i nije pri zdravoj pameti. 

Pravo ime Satane, kažu Kabalisti,  je ono obratno od Yehveh; jer Satana nije crni bog, već negacija Boga. Đavo je personifikacija personifikacija Ateizma i Idolatrije.  Za Inicirane to nije Persona , već Sila , stvorena za uvek, ali koja koja može da služi zlu. I, isti  je instrument Slobode ili Slobode volje. Inicirani predstavljaju ovu Silu, koja postoji koliko i fizičke generacije kroz mitologiju u rogatom obliku Boga PANA; otuda i  jarac kod Šabata , brata Prastare Zmije i Lučonoše ili Phosphora, od koga su pesnici pogrešno stvorili Lucifera kao legendu. U očima Iniciranih Zlato je kondenzovana svetlost. Oni nazivaju svete brojeve Kabale „zlatnim brojevima‚ i moralne tehnike Pitagore njegovim „zlatnim stihovima‚. Iz istog razloga, misteriozna knjiga Apulija 60) , u kojoj jedan magarac računa, bio je nazvan „Zlatni Magarac‚. 

  François Jean Dominique Arago (1786–1853) (1786 –1853) bio je francuski matematičar, fizičar, astronom i političar. Izvor: političar.  Izvor: Wikipedia, Internet izdanje,http://en.wikipedia.org/wiki/Arago.

59)

60)

 ‚ Metamorphoses” koje filozof, retoričar, poznati pisac „Zlatnog Magarca‚ i delaBritannica,  Apuleius, govori o avanturama mladića Platonista, koji je magijom pretvoren u magarca.  Izvor: Enc. 2006, el izd. 100

 

Albert Pajk, Moral i dogma: III MAJSTOR

Pagani su optužili Hrišćane za obožavanje   jednog magarca, i zaista, oni to nisu izmislili, već je to do njih doprlo od Samarićanskih Jereja, koji  ,, nakon što su proverili  Kabalu u vezi sa Božanstvom  iz Egipatskih simbola, koji su takođe , predstavili Inteligenciju sa figurom Magične Zvezde, koja je obožavana pod imenom Remphan , nauke pod amblemom Anubisa, čije su ime oni promenili u Nibbas, a  vulgarnu sudbinu ili lakovernost pod figurom  Thastaca , boga predstavljenog sa knjigom, ogrtačem i glavom magarca! Prema Samarićanskim Doktorima, Hrišćanstvo je bilo vladavina Thataca , slepa Vera i vulgarna lakovernost podignuta u univerzalno proročište i namenjena Inteligenciji i Nauci. Synesius61) , biskup Ptolemaisa, veliki veliki Kabalista ali sumnjive vere, napisao je: „Ljudi će

se uvek rugati stvarima koje se lako mogu pogrešno shvatiti, njima su uvek potrebne takve stvari‚. 

„Duh‚, rekao je on, „koji voli mudrost i koji razmišlja o Istini koja mu je na dohvat ruke, je primoran da je prilagodi i da podstakne mnoštvo da je prihvati