Al Insan Al Kamil

U ovoj priči, ''nepročišćenosti'' ću uzeti za simbol Sveta; palog sveta kojim gospdare sedam nesavršenosti, koje su atributi onog Gospodara, koji svet pretvara u Pustinnju - mesto jalovosti,. No, kako nam hrišćansko predanje to ukazuje, i sam Isus, pre nego što je otpočeo svoju Misiju, prošao je kroz Pustinju. Moja namera u ovoj pisaniji je sledeća; želim da ukažem na tri bitne alegorijske priče vezane za Isusa, koje u pozadini imaju, ako ne duboku duhovnu, onda sigurno, interesantnu simboliku vezanu za put Inicijacije. U vezi sa Isusom; kazaću: - prolazak kroz Pustinju - ulazak u Hram - Život iza Smrti / uskrsnuće Ove tri tačke Puta, mogu se dovesti u vezu sa anatomojom Čoveka. Pustinja - genitalije / donji ekstremiteti Hram - srce / torzo čoveka Uskrsnuće - glava Na ovaj način, ove tri tačke predstavljaju put po vertikali; ili buđenje Duha u Materiji. Baš kao što na to sugerišu položaj Šestara i Uglomera u prva tri masonska stepena. Takođe, ovaj ''vertikalni'' put može biti sagledan i kroz podizanje zmijske energije - Kundalini, duž kičme Čoveka.

Takođe; ove tri tačke odnose se na manje misterije svetilišta Gnoze; Rođenje, Život i Smrt; te prolaskom kroz ove tri inicijacije, aspirant polaže pravo da bude prepoznat kao Sveštenik Misterija. Opet, pak, ove tri stanice, da ih tako nazovem, kada se posmatraju sa tačke okultne anatomije čoveka, jesu: - Glava je Loža - Srce je Oaza - Genitalije predstavljaju Kamp.

Takođe, u svetlu geometrijskih oblika; - Glava je Trougao - Srce je Krug - Genitalije su Kvadrat ili obrnuti Trougao.

S druge strane, ova trostrukost po opsegu svojeg simbolizma, može biti sagledana i sa stanovišta odnosa Planetarnog Bića, Solarnog Bića i Kosmičkog Bića, tako da ove alegorije na posletku jesu arhetipski život Univerzalnog Čoveka, čija glava izgovara Reč, Srce tu Reč uspostavlja kao Zakon po kojem se upravlja čitava hijerarhija (planetarnih) intelegencija... Opet, vezano za ova tri geometrijska oblika; ako kvadrat sagledamo kao formu - tako reći, energiju u stanju mirovanja (materiju), najpre, možemo primetiti kako ''duhovna sila'' ,

vezana za najprizemniju tačku u Čoveku. Postavlja se pitanje, šta ovu silu pokreće, šta inicira da se duhovna sila, zarobljena u najnižoj čakri, pokrene i krene naviše. Sa tačke genitalija - to je Zadovoljstvo (strast); sa tačke srca to je Ljubav, sa tačke glave to je Znanje; takođe, reč je o gunama; tamas, rađas i satva. Kao što se to na slici vidi, Krug obuhvata onaj deo iliti delove tela Čoveka, koji su vezani za: cirkulaciju (srce i kretanje krvi), varenje hrane (želudac i creva), preradu otrova (jetra), govor (grlo); sve ove radnje vezane su za konstantno kretanje i razgradnju, razlučivanje, te ovde možemo povući paralelu sa alhemijskim Solve. Potom dolazi do preuzimanja potrebnih elemenata iz razgrađenih elemenata najniže sfere, kako bi se potom ti elementi iskoristili, da duhovnu silu koju u sebi nose ovi ''korisni elementi'', podignu do tačke Glave - najpre, da posluže kao ''hrana'' za Um, a potom da bi bili spoznati (božanski) principi koji ih prožimaju. Od kvaliteta ove ''hrane'', zavisi i posebno stanje svesti. Otud ono: '' Čovek neće živeti samo od hleba, već i od Reči Božije''. E, sada; Čovek uzima iz sveta materije, potrebne elemente, konzumira ih1 i, tako reći, duhovnu silu iz najnižeg predela svojeg tela, podiže, te na taj način Forma doživljava RE-Formu. Ovi elementi iz sfere Kvadrata, jesu graditeljski blokovi za zidove Hrama - Kruga. 1

Pod konzumacijom, podrazumevam bilo kakvu preobrazbu, da tako kažem, profanog u sveto.

Konzumirani elementi iz sveta koji nas okružuje, doživljavaju svoju, i utiču na, TRAN-Formaciju, promenu, alehemijsko Coagula. Ovo sjedinjavanje ilti joga, je baza svih ''konzumacija'', da tako kažem; a ispravnom iliti posvećenom jogom, duhovna sila se podiže vertikalno, povezujući vrh Piramide (glavu čoveka) sa njenom bazom (predelom genitalija). U okultnoj anatomiji Čoveka, Trougao jeste; leva i desna hemisfera mozga i centralni nervni sistem. Tako, da se ovaj trougao, između ostalog, može povezati sa idom, pingalom i sušumnom indijskih tantri, koje se tumače kao solarne (kružne), i lunarne (kvadratne) struje u Čoveku, koje, posvećenom praksom, ulaze u središnji kanal duž kičme Čoveka, otvarajući duhovno Oko - vrh Trougla. Ovo ''otvaranje'' duhovnog Oka, označava otvaranje kapije transdimenzionalne realnosti; grafički prikaz bi izgledao ovako:

sugerišući na Čoveka, kao na Kuću Božiju, iliti večni Hram kroz kojeg isijavaju zraci Istine, a ovaj simbol je samo drugačiji način da se prikaže jedan još drevniji simbol; pentagram u krugu. Želim da svakome ko ovo čita pružim izvesne ideje na ovu temu i pomognem mu, ako je to u mojoj moći, kako bi taj neko bio u stanju proširiti i nadograditi ove i slične ideje do svog (iluminirajućeg) zaključka....jer nposletku, ova poimanja nemaju za cilj pozivanja na apsolutnu istinu, već imaju tedenciju da služe kao svojevrsne skripte... *** Lako pustinju možemo uzeti za simbol palog Sveta, sveta u kojem gospodare fatamorgane; svet privida. Svet sa svim njegovim ''sitnim demonima'', velekim opsenama, lažnim životnim tokovima....možemo nazvati Pustinjom; kad kažem ''svet'', mislim na odnos koji stvara svaki pojedinca sa ovom ravni egzistencije. Mi gledamo, ali ne vidimo, mi verujemo da smo budni, a zapravo spavamo...zar nije rečeno: ''pusti mrtve da sahranjuju mrtve''. Ovaj mrtvački san je fontana na kojoj Čovek ne može utoloti žeđ, nego utoljujući svoju žeđ postaje još žedniji...no zar nije rečeno: ''ko pije vode koje mu ja dam nikada neće ožedneti.'' Svako je u svom životu osetio periode ''suše'', jalovosti, kako to mistici nazivaju; Crnu Noć Duše. Ovaj period tame, lako nam se može učiniti kao prolazak kroz Pustinju, gde bivamo kušani od strane mnogostranih životnih okolnosti, gde, prolazeći kroz tamu i jalovost pustinje, presagledavamo stare obrasce ponašanja, odbacujemo nefunkcijonalne koncepte...i u toj, da

nazovem, borbi, najveći neprijatelj jesmo mi sami; naše slabosti, naše duboke potisnutosti - naše nesvesno. (Pojedinci upoznati sa astrološkim simbolizmom, mogu ovaj period prepoznati i povezati sa Satrunovim periodom oko 29 godine života.)2 Gledano u odnosu na Drvo Života; ova prva tačka ''vertikalnog Puta'', bila bi korespodentivna sa donjim delom sheme Drveta Života; sa središtem u sefiri Jesod, drugim rečima ova tačka predstavlja ''gravitacioni centar'' pojavnog sveta .

2

Dovoljno je prostudirati astrološki glif kojim se označava planeta Saturn, pa da se uoči posebna veza između sfere materijalnog i pritiska iste sfere na Dušu; drugim rečima, simbol kao da ukazuje: Duša koja nosi Krst, iliti Duša inkarnirana u ravni materijalne egzistencije, pa otuda, nije ni čudno, što se Saturn tumači u vezi sa Karmom, kardinalnim krstom naše inkarnacije.

*** Ako pogledamo kroz koje tri kušnje prolazi Isus, možemo steći jasniju sliku o prirodi Pustinje... I bi rečeno, da Čovek neće živeti samo unoseći hranu i vodu u sebe; nego će živeti i od Reči Božije; drugim rečima, znajući da je Reč - Bog, celokupni univerzum je ispunjen božijom promišlju; tako da i hrana, koju unosimo u sebe, jeste Bog, i ako imamo svest o tome kada jedemo, mi ćemo učiniti čin preobrazbe i jelo i piće će se pretvoriti u ''duhovnu tvar''. U prvoj kušnji otkrivamo prirodu prve slabosti, a to je čvrsta vezanost za egzistencijalno preživljavanje, upravo otuda post i duhovne prakse, predstavljaju pročišćenje tela, uma i duše od svake vrste prezasićenosti i čvrste vezanosti za ''osećaj gladi''; jer kao što postoji glad tela, tako postoji i glad Duše, a Reč Mudrosti jeste hrana za Dušu... Druga kušnja nas upućuje na to da shvatimo, da ne dovodimo u pitanje ''promisao'', ako nemamo prvobitnu spoznaju o mogućim posledicama te promisli na naš Životni Put. Mi uvek i svakog trenutka možemo istakunuti, učiniti bilo koji pametan ili glup čin, koji nas u očima drugih prikazuje i dokazuje kao svesne i samovoljne pojedince; ali koliko nas uistinu zna da je svaki od tih činova usaglašen sa jednom i univerzalnom Voljom; drugim rečima, koliko nas je u stanju da čini tako, a da pero na terazijama boginje Maat ne zatreperi, i ne naruši kosmički poredak i promisao? Zato je Spoznaja tako suštinska stvar na putu Inicijacije, jer tek kada znamo ko smo, odakle dolazimo i kamo smo se uputili terazije boginje Maat ostaju u tačci Ravnoteže; ali i kada dosegnemo Spoznaju, za

nama ostaje onaj deo nas koji je, tako reći, karmičkia zaostavština iliti praradba, kako to indijci nazivaju; koja mora da se odradi na Zemlji. To je ono što najčešće zbunjuje po pitanju velikih duhova Čovečanstva; što, iako iluminirani, njihovo ponašanje i ostatak života na zemlji kadkad zna da bude kontradiktorno. Treća kušnja je ona kojoj malo ko odoleva. Svet ponuđen kao trpeza i poziv na gozbu; ali ako Čovek nema meru, znanje i snage, vremenom će svet sa svim svojim blagom i blatom zagospodariti nad njim; i Čovek će početi da pravi idole od blata i da im se klanja, i da služi i biva sluga svojih ''apetita''. Dovoljno je da pogledamo današnjeg čoveka; kako rokće i guši se punih ustiju slasnog zalogaja sa trpeze ovog Sveta, a ne vidi3 da žvaće mulj i blato, i da samo udovoljava svojoj taštini okičenoj svešteničkim odorama i skiptrima, titulama i zvanjima...a Gospod...pa, nema Boga tamo gde sam ja, zar ne...? Sve tri kušnje Isusa u Pustinji,simbolično nam ukazuju da imaju za cilj Čoveka učiniti svesnijim, da mu otvore oči za duhovnu pozadinu pojavnog toka Života; bez koje, Život jeste zemlja pustoši...a Đavo sila Tame,a ne ''kušač''. Na koncu, beše rečeno, da su svi anđeli dali se u službu onoga koji je porazio Đavola. Ovo je interesantna slika, a u vezi sa putem Inicijacije; jer želi se nagovestiti; da savlađujući vlastitu nižu ličnost, i trijumfujući nad ''gravitacionom silom'' ovog sveta, možemo doći u posed sila i moći, koje nas nogu 3

Iliti, bolje rečeno, ne zna kako da u tom mulju vidi blistavi kamen; ''grub će proći kroz vatru, a prefinjen će biti iskušan u intelektu...'''

učiniti Magovima, možemo steći razne sidije, kako to indijci kažu. Kako je to u hrišćanskom predanju prikazano, ovaj trijumf Isusa nad Đavolom, simbolično je prikazan jahanjem magarca na kojme Isusu ulazi u Jerusalim. Opšte je poznata stvar, da je kumir odavnina bio simbol pohotnosti koja je....eto, pridodata Đavolu, a između ostalog, ovaj magarac ima i falusnu simboliku, te ga lako mogu dovesti u vezu sa ''gravitacionim centrom'' ovog Sveta. Jašući na magarcu, u alegoriji je rečeno,da Isus ulazi u Jerusalim na sili koja je najčešći uzročnik ljudskih patnji, On je sa druge strane, uspeo da zagospodari ovom silom i drži je u svojoj vlasti. Nije, kao slučaj kod običnih ljudi, koji ne mogu odoleti, zavodljivostima i opijenostima čula, koje ova sila pobuđuje4; već On gospodari njome, to znači da On poseduje moć nad ''životnom silom''. U mističnom sistemu Kabale; ovo se može shvatiti kroz odnos Čijaha i Nefeša; životne sile i nesvesnog, pri čemu je Opsenar jedan od atributa Đavola, upravo pripisanom Pustinji i sferi nesvesnog, kojem je centar Jesod; dok je, Magus upravo onaj koji je, rečnikom mistika, silu Zmije transformisao u silu Štapa, a kojem je centar delovanja na Drvetu Života, sefira Hokmah. S tim u vezi Isus je Magus; onaj koji u rukama drži Ključ Tajne Univerzuma; glas mudrosti u prisusuvu Večnog.

4

Pre svega Čovek Zemlje mora da nauči da ukroti Zmiju i natera je da ga poveže sa beskrajem Zvezda, umesto što dizvoljava da ga Strast (LUST) drži čvrsto vezanim za prašinu (DUST).

*** Drugi deo ove priče, započeću jednom fikcijom, u kojoj možemo zamisliti5 glavnog junaka, kojeg ću nazvati Telos, kako sedi sa učenim ljudima, koji su sebe prozvali jedinima . On je postao jedan od učenjaka, a njegovo lice i izgled nam govore da je već dosta vremena prošlo i kako je već dugo ustrojen po učenjima Hrama u kojem služi. Prošlo je mnogo vremena tavoreči u Jerusalimu, porasla mu je duga brada. On ne zna da sveštensvo tog Hrama je lažno i da sva znanja i mudrost koju poseduje, nije ništa drugo do obmana Opsenara i onih koji su stali njemu u službu, a to su lažni Hramovnici. Drugim rečima, naš junak je, a da ni sam ne zna za to, žrtva opčinjenosti i laži, kojima Hramovnici drže svoje sluge u neznanju. Tako beše sve do onog dana, dok u Hram nije ušao – mistčni mudrac: Ravi. Ravi dolazi pred Hram jašući na magarcu. U Hramu je Ravi zatekao nekolicinu trgovaca , koji su nudili sa svojih tezgi robu, zatim, tamo se nađoše nekoliko njih koji bacaše kocku, te vičući i podriskivajući, guraše se svaki put kad bi se kocka zakotrljala. Vide Ravi i neke žene, raspojasane i raspletenih kosa, haljina podignutih visoko iznad kolena i mladiće koji se oko njih muvaše. Za jednim stolom, vide Ravi i dvojcu Hramovnika, koji mirno čavrljaše o kojekakvim stvarima, a sve 5

Ovo ''zamisliti'', valja približnije prostudirati u vezi sa engleskom rečju: iMAGEin, i uvideti kako je u korenu reči zamišljanja - odnosno, u korenu moći stvaranja slika, niko drugi do MAGE iliti Mag.

je izgledalo kao da njima ne smeta stanje u kojem se nalazi Hram. On ulazi i sve isteruje iz Hrama. On dolazi da uništi lažne Hramovnike i obnovi istinske ceremonije Hrama. Normalno, nailazi na otpor svih Hramovnika i dolazi do burnih borbi i unutrašnjih promena. Isprva i sam naš Junak, napada sa drugim Hramovnicima Ravija, i nastoji da ga osramoti u Hramu..., ali promena se dešava kada Telos Spozna Samog Sebe kroz Mudrost Ravija.

*** Hram je sveto mesto, baš kao što je srce sanctum sanctorum Čoveka-Hrama. No, šta nam alegorija o ulasku Isusa u Hram govori. Najpre, šta Isus zatiče u Hramu; - trgovce - kockare - kojekakve žena - decu... Hram ću uzeti, da u okultnoj anatomiji Čoveka, predstavlja srce; a na shemi Drveta Života, ova druga tačka puta po vertikali korespondira sa moralnom trijadom i sefirom Tifaret kao središtem.

Šta prva stavka onoga što Isus zatiče u Hramu na simboličan način predstavlja? Možemo kazati, srce Čoveka okupirano ovozemaljskim, niskim i vulgarnim stvarima. Predstavlja zaokupljenost čovekovog uma - novcem, stalnom kalkulacijom i cenkanjem, takođe, okupiranost oko plaćanje ''poreza'' - danak života. Tu su i oni koji bacaju kockice; drugim rečima, možemo videti ljudsko srce - um, opterećenim željom za iznenadnom srećom, um Čoveka u stalnom išćekivanju šanse - instant sreće, ovi ''kockari'' u Hramu mogu se uzeti kao simbol koncepta uma Čoveka koji funkcijoniše po principu: šta bude, biće, tako da ovi kockari jesu slika onih tokova u Čoveku, koji životnu sreću doživljavaju po principu ''zakona kockica'' iliti prepuštenosti kardinalnom uticaju sudbine; te u vezi sa tim, podsetiću na jednu mudrost koja kaže: ''čovek nikada ne luta tako daleko, kao kada ne zna kamo se uputio''. Upravo kockari u Hramu simbolizuju ovaj princip ''šta bude - biće'' iliti prepuštenost sudbini. Sefira Hesed, pripada moralnoj (srčanoj) trijadi, a znajući da je u Tarotu planet Jupiter pripisan Atu X, koji je nazvan - Sudbina, lako možemo ''kolo sreće'' i sudbinu povezati sa simbolom kockara koje Isus zatiče u Hramu. Takođe...žene...; zar nije moguće shvatiti Čovekovu preopterećenost niskim strastima, požudom i željom za čulnim uživanjem. Nije ništa loše u čulnom uživanju, ali baš kao što sefira Tifaret sugeriše - neophodna nam je Ravnoteža, kako bismo u opijenosti čula uočili Lepotu. Na kraju; tu su i deca - ona nisu simbol bilo čega negativnog, već više simbolizuju um Čoveka ispunjenim raznoraznim infantilnostima..., odbacivanje odgovornosti, a svi ovi faktori

zajedno predstavljaju prepreke i teret Srca na putu Inicijacije iluminacije. Isusuv čin izbacivanja svega ovoga iz Hrama; lako možemo shvatiti kako um Čoveka mora biti pročišćeni, ispražnjen od svih ovozemaljskih tričarija i gluposti, čulnosti, smetnji i prepreka koje zavode Čoveka da ide stranputicom, da ne zna kamo se uputio, i da stalno udovoljava tokovima, da tako kažem, niskih strasti. Protiv toga: APO PANTOS KAKODAIMONOS! Jer, kao što je Hram ostao prazan, nakon što je Isus izbacio ove ''dangube'', drugim rečima, Um i Duša Čoveka moraju biti pročišćeni ''Svetlom'', kojim su vođeni na putu Inicijacije; jer tako pročošćeni, Um i Duša Čoveka u stanju su da čuju ''besedu'' - učenje duhovnog sopstva u Hramu. Um i Duša moraju biti pročiščeni od otrova i tegova ovog sveta, kako bi se Sveti Anđeo Čuvar obratio Čoveku, na način, da ovaj čuje i razume njegovo Znanje. Tek pošto Čovek čuje Reč - besedu svojeg Anđela, mi pred našim očima imamo viziju naše ''krajnje'' Volje, a i Znanje, kako da tu Volju krunišemo podvigom za Večnost. Na posletku, čuvši Reč u Hramu, mi krećemo na Put, koji je sam po sebi Istina i Život. U misterijama O.T.O. kaže se, da dosezanje ove tačke na putu Inicijacije, jeste mesto zaustavljanja većeni žena i muškaraca; jer spoznavši Reč Srca naš Život postaje oaza prosperiteta. I dok bi, prva tačka ovog puta Inicijacije mogla biti korespondentna sa stepenom Čoveka Zemlje u sistemu Teleme, ova druga tačka, definitivno bi bila u saglasnosti sa stepenom Ljubavnika u istom sistemu.

No..., ako nas svetlo vizije naše krajnje Volje vuče dalje, pred nama će se, baš kao i pred Isusom naći veliko iskušenje - Pehar Gorčine! Ovaj Pehar Gorčine, kojeg i sam Isus ispija, rečima: ''Ne moja, već tvoja volja Oče'', jedan je od suštinskih simbola na putu Inicijacije, jer ukazuje na čin prelaska Individualnog u Univerzalno iliti transcedenciju individualnog sopstva. Interesantno je primetiti, kao se priča o smrti i vaskresenju Isusa, poklapa sa jevrejskim praznikom Pasha - praznikom ''prelaska''. Razapinjanje i smrt Isusa na Krstu, simbol su tog poništenja Individualnog, a vaskrsnuće, alegorijski govori o dosezanju transcedentne svetlosti, povrh glave Čoveka - prelazak. Ceo put, od Pustinje, kroz primanje besede - Znanja u Hramu, pa do simbolične smrti i buđenju u stanju transcedentne svesti povrh glave Čoveka, predstavljaju put (prelazak) po Vertikali, direktni i srednji put na shemi Drveta Života. Volja Oca, koju pominje Isus, smeštena je u sefiru Hokmah, dok je naša - spoznata kao istinska volja, smeštena u sefiri Tifaret, ispijanje Pehara Gorčine jeste akt prihvatanja one konačne Volje, pri kojoj individualno sopstvo postaje samo ''kanal'' za ispoljavanje ''kosmičke promisli'' Tvorca, dok individualno sopstvo biva ''uzdignuto'' preko bezdana Bića, do tačke Iluminacje, kojoj je središte Glava. Ova glava nosi Krunu sa brojem 33 ugraviranim, između ostalog, brojem Isusovih godina, a koju nadkriljuje crni dvoglavi Orao, čiji moto glasi: Bog je moje pravo! Na shemi Drveta Života, ova tačka korespondira sa Vrhovnom Trijadom i Keterom kao središtem; drugim rečima,

spojivši Krunu sa Kraljevstvom, rečnikom kabalista, ostvaruje se vizija Kraljevstva Božijeg - nebesko kraljevstvo koje je obećano svakome ko pođe za Svetlom Inicijacije.

Ispijanje ovog Pehara, vrhunac je svih prethodnih nastojanja da se kroz Vrlinu iskopa grob za porok.

Kada se ove tri tačke puta po vertikali, puta Inicijacije povežu; dobija se interesantan simbol: trostruki Tau (3x3), simbol Hijerofanta Misterija. takođe, ova vrhovna tačka na putu Inicijacije, u sistemu Teleme, odgovarala bi trećem stepenu Pustinjaku.

Takođe; ako se na shemi Drveta Života, približnije pogledaju staze koje okružuju Sunce, odnosno sefiru Tifaret i tarot karte koje su im pripisane, lako možemo uočiti sličnosti između arhetipski slika i ''sudbine'' hrišćanskog proroka. Atu IX - Pustinjak: Beše Pustinjak, onaj koji kaže za sebe da je Lučonoša (onaj koji najavljuje rađanje u Novi Dan), koji nosi lampu i štap sa sobom, koji je išao Putem kroz Pustinju, među ljudima, a opet izdvojen od njihovih navika i sklonosti; onaj koji obožava unutrašnje Svetlo, sveti Heksagram Inicijacije i koji ljudima prenosi Reč tog Svetla, svuda kuda prođe. Tamo gde Reč nađe plodno tle prolista Fontana Života, tako da je ovaj Pustinjak, samo za neizvežbano oko Duša Pustinje, on je za one koji vide - Vrelo Života. Atu XVI - Kula Njegova Reč beše poput Munje i gromova sa nebesa, Reč koja je odzvanjala, beše, kao da dopire iz usta samog Boga; i ta Reč rušila je zidove starih verovanja, osujećivala lažno znanje lažnih Hramovnika, koncepcije dogmi i lažnih obaveza; rušila je vezanosti za idolopokloništvo, jer je govorila: ''Traži istinu i istina će te osloboditi!''. Ta moćna Reč, koja poput kakvog Orla, sjurila se na bedeme i dvorce careva, jer beše govorila: ''Carsvo nebesko je u Čoveku''. Tako jaka Reč, na onog koji je izgovaraše, privukla je bes i gnev mnogih ''mačeva'' - jer beše upućena protiv tiranije, a u ime Slobode Čoveka. Atu X - Sudbina Onaj koji beše doneo Reč, onaj koji beše čist, bez ičega ličnog na zemlji kojom je hodio; znao je za bes i gnev lažnih

Hramovnika, i znao je da ga poniženje i sigurna smrt čekaju; to beše njegova Sudbina, samo prividna, jer postoji dublji smisao u pozadini takve sudbine. Atu XI - Starst / Passion No Veliki Majstor je opravdao ideal čovečanstva kojim svačija Duše treba biti upravljana; hraniti decu svojom krvlju, no pre svega, ispiti Pehar Gorčine, i biti onaj koji stvara Sudbinu. A za Isusa, vrhunac te sudbine ogleda se u Peharu Gorčine. Ispio je taj Pehar, i pao u naručje Nebesa; on je bakti, jer On to čine, ne zbog sebe, već zbog svetlog ideala Velikog Dela, koje će biti inspiracija vekovima; beše to Passion, ona krajnja pasija gde se Zmija pretvorila u vatreni stub sa hiljadu latica povrh glave. I gle, kruna sa dvanaest krakova, a tih dvanaest karakova su Jedno. Atu VIII - Pravda / načelo Maat I zbog ove uzvišene pasije (baš kao što pre njega Prometej beše kažnjen), Isus beše odveden pred sud, gde ga lažni Hramovnici optuživahu da je sebe nazvao Carem (baš kao što sudiše i Al Halaju za njegovo bogohulno Anal haq ), da kvari omladinu (baš kao i Sokrat), da podriva carstvo pozivajući ljude na ''buđenje''. Lažni Hramovnici ga osudiše i nazvaše prevarantom - i ti naopaki Graditelji, odbaciše ugaoni kamen. Potom ga odvedoše pred Cara i Sudiju. I šta Car videše u ovom Čoveku Ljubavi i Slobode? Možda, pravednika? Ali Varava, beše, u svetlu simbolizma, na terazijama careve pravde izjednačen sa Isusom; a narod je izabrao šta narod nosi u kolektivnoj Duši. Varava je slika te Duše, a Čovek LJubavi i Slobode - stranac. I Dobrota i Ljubav behu osuđeni, i kazna beše teška i bolna. Takve su muke

onih koji nose Luč među varvare i tirane; no Majstor beše znao: Nunc Benedictio Adest Mortis. Atu XV - Planina stradanja / poništenja I povedoše ga na vrh brda, na mesto stradanja, na uzvišenje iznad grada..., grada koji slaviše svoj praznik Prelaska, i nikoga nije bilo briga, što stradava onaj koji njače u Pustinji; jer zlo je uništivo samo aktom Ljubavi; i to je vrhunac pobede Ljubavi i Volje Slobodnog Čoveka nad Mržnjom i bezvoljom robovskog Sluge, simbolično, transcedencije Ega; ovaj Čovek Ljubavi i Slobode postao je Pan. Atu XII - Obešeni Čovek I obesiše ga da visi.... Atu XIII I kad nastupi čas Smrti, kad nastupi čas Tišine; zapad postade duhovnim istokom. Jer svetlost Smrti je CRNA, za oni koji vide, ali su slepi; no za one koji imaju Oko, ova svetlost je iznad očnog vida, purpur iznad purpura; jer ova svetlost dopire izvan pojavnog sveta, sa nevidljivog horizonta kojem je Život samo forma. I gle; kako Sin Jutra postade Ljubavnikom plavo veđe kći sunčevog zalaska! Interesantno je primetiti, da zbir svih ovih staza oko sefire Tiafret, iznosi 309, a kako je to na jednom mestu objašnjeno, ovaj broj predstavlja, ovlaploćenje Duha u Mesu, što je istinsko vaskrsnuće kako ga shvataju gnostičari, za razliku od onih koji veruju u ''vaskrsnuće mesa''.

Tako dolazimo do treće tačke ovog puta Inicijacije, a kojem je središte Glava. Prošli smo put kroz Pustinju, gde smo bili kušani od strane Đavola; pobedivši sklonosti i animalnosti naše niže ličnosti, nastavili smo put Srca, pročistvši i pripremvši Hram da primi Reč Anđela; nastavli smo Putem Istine i Života, i na posletku prihvatili Pehar Gorčine, i u ime Ljubavi i Slobode poništili svoje individualno sopstvo - ovlaplotivši se u Adonaiju, popeli smo se na vrh neba i postali Jedna Zvezda Na Vidiku; a prvi koji beše ugledao njen zrak, beše jedan Novi Svet - Svet kojem je Temelj ŽENA! Upravo ovu veliku tajnu - kroz vekove su nastojali da ignorišu i ponište sluge i sveštenstvo lažnog Hrama. Stoga u ime pobune protiv tiranije i laži: Spoznaj Samog Sebe!