AKCIONARSTVO

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti

I UVOD

Prema Zakonu o obligacijama: Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje daće ispuniti obavezu upisanu na toj ispravi zakonitom imaocu. Za ovako određen pojam hartija od vrednosti u teoriji se ističe da je nedorečen, da se ne može primeniti nasve hartije od vrednosti tj. da ne ukazuje na sva bitna svojstva hartije od vrednosti. Zaključujemo da se izpojma ne vidi o kakvoj se vrsti i prirodi obaveze izdavaoca hartije radi; da se ne vidi da su to strogoformalne isprave; da se pravo koje je sadržano u hartiji ne može ostvariti bez hartije od vrednosti.1 Kododređenih hartija navedeni pojam se ne može primeniti jer izdavalac daje nalog nekom trećem licu daispuni obavezu iz hartije.2 U određenim slučajevima hartijom od vrednosti se smatra knjigovodstvena, skriptualna vrednost koja nije individualizovana.3 U takvim slučajevima se govori o bezdokumentarnim ili dematerijalizovanim hartijamao vrednosti. Bezdokumentarnim zbog toga što isprava, koja predstavlja pravni dokument na kojem sezasnivaju odnosi iz hartija od vrednosti, ne postoji. Dematerijalizovanim zato što se hartija, kao materijakoja na simboličan način predstavlja određeno pravo, izgubila. Pismena isprava ne postoji, ali se između licakoje je izdavalac »hartije« i lica koje je titular prava iz »hartije« uspostavljaju pravni odnosi za koje važepravila o hartijama od vrednosti kao i u slučaju kada je hartija zaista izdata.4 U cilju sagledavanja uloge hartija od vrednosti treba ukazati na njihov značaj u međunarodnim finansijama.Hartije od vrednosti predstavljaju finansijske instrumente za koje je po sredno ili neposredno vezanoposlovanje na većini tržišta. U stvari, skup finansijskih transakcija u kojima se posluje novcem i hartijamaod vrednosti, predstavlja finansijsko tržište u najširem smislu te reči.

----------------------------------------------------------1 Carić, S., Hribovšek, F., Spoljnotrgovinska plaćanja, Beograd, 1990, str. 6. 2 Pavićević, B., Mićović, M., Hartije od vrednosti, Beograd, 1994, str. 6. 3 Ripert, G., Roblot, R., Traite de driot commercial, Paris, str. 42.

1

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti 4 Jankovec, I., Bezdokumentarne hartije od vrednosti, Pravo, teorija i praksa, br. 11-12/96, str. 72. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sa aspekta razumevanja uloge hartija od vrednosti najvažnije je tržište kapitala na komese i vrši kupoprodajahartija od vrednosti. Tržište kapitala predstavlja odnos između ponude i tražnje dugoročnih hartija odvrednosti. ako se kupoprodaja hartija od vrednosti vrši slobodno između učesnika bez prisustva bankarskihinstitucija radi se o slobodnom tržištu kapitala. U suprotnom, ako se kontakti među učesnicima ostvarujuposredstvom bankarskih institucija u pitanju je institucionalizovano trište. Pod najvažnijim tržištem kapitalate vrste podrazumevamo berze. Hartije od vrednosti se mogu koristiti u ostvarivanju najširih ciljeva međunarodno g poslovanja. Njihovauloga se pre svega bazira na ostvarivanju što većeg profita, ali to nije njihov jedini značaj. Njihov značajdolazi do izražaja tek onda kada se one posmatraju u kroz prizmu funkcija koje se njima mogu ostvariti.Pored svoje osnovne funkcije uvećanja kapitala, hartije od vrednosti imaju ogroman uticaj i nafunkcionisanje i razvoj tržišnih privreda. Sve veći broj brokerskih kuća i banaka predstavljaju značajnu zaštitu finansijskih investitora, što u mnogomeumanjuje rizik kupoprodaje hartija od vrednosti. Tendenciju razvoja međunarodnih finansija karakterišedinamičan razvoj tržišta novca i kapitala, kao i stvaranje svetskog finansijskog tržišta.

I I

H A R T I J E

O D

V R E D N O S T I

1.1. Pojam i osobine hartija od vrednosti Hartije od vrednosti su pismene isprave o imovinskom pravu. Hartija sama po sebi nema neku posebnuvrednost. Ali, pošto se pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti ne može vratiti ni prenositi bez te hartije,ona u pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to pravo. Iz tog razloga su i dobile naziv »hartije odvrednosti«. Sve hartije od vrednosti, shvaćene u tradicionalnom smislu te reči, imaju neke zajedničke osobine (to supismene isprave, odnose se na neko pravo, hartije od vrednosti su prenosive i prezentacione isprave, obavezekoje su upisane na hartiji su tražljive). Kada se radi o dematerijalizovanim hartijama o vrednosti, iz razloga

2

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti

što ne postoji hartija koja simbolizuje određeno pravo, na njih se ne odnosi pravo formalizma, inkorporacijei prezentacije. Osnovne osobine hartija od vrednosti su:

1. Formalnost hartija od vrednosti Bez određenog pisma ne može da postoji hartija od vrednosti. Uz to, da bi se moglo smatrati da jednapismena isprava predstavlja hartiju od vrednosti potrebno je da sadrži određene bitne sastojke.5 Isprava kojane sadrži bilo koji od bitnih sastojaka ne važi kao hartija od vrednosti, s tim što se može koristiti, na primer,kao isprava o dugu. Ako se, pak, hartija izdaje u velikoj seriji, a nema neki od bitnih sastojaka, ona neproizvodi nikakvo pravno dejstvo. Ipak, u nekim slučajevima (blanko menica, pretpostavljeni bitni meničniili čekovni elementi) odstupa se od zahteva da se u hartiji moraju nalaziti svi određeni elementi. Načeloformalnosti se ogleda i u tome što za određene elemente, odnosno pravne radnje zakon propisuje tačnomesto i formu njihovog unošenja u pismenu ispravu (blanko indosament se nalazi samo na poleđini menice).

2. Imovinsko pravo Hartije od vrednosti se odnose na neko pravo imovinskopravne prirode, bilo obligaciono ili stvarno. One semogu odnositi i na neko drugo pravo (pravo upravljanja i odlučivanja akcionarskim društvom od straneimaoca akcija), ali se pri tome moraju odnositi i na imovinsko pravo.

3. Inkorporacija Pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti u tesnoj je vezi sa hartijom. Ono se ne može ni prenositi niostvarivati bez hartije od vrednosti koja na simboličan način predstavlja to pravo. Zato se kaže da je to pravo»inkorporisano« u hartiji od vrednosti.

4. Prezentacija Pošto je pravo na koje se odnosi hartija »inkorporisano« u hartiji, to pravo može da vrši samo ono lice kojeje u mogućnosti da hartiju od vrednosti podnese njenom izdavaocu ili drugom dužniku. Zato se kaže da suhartije od vrednosti »prezentacione« isprave.

3

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti

---------------------------ZOO,član 235

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

5. Tražljivost obaveza Obaveze koije su upisane u hartijama od vrednosti su tražljive, s obzirom da obaveza dužnika nastupa tek kada mu hartija bude prezentirana. Poverilac treba da zatraži od dužnika da izvrši svoju obavezu iz hartije.Dužnik će pasti u docnju tek ako mu poverilac prezentira hartiju o dospelosti, a on ne izvrši svoju obavezu.Pravilo tražljivosti važi i za novčane obaveze, koje su prema opštim pravilima obligacionog prava donosive.

6. Negocijabilnos Hartije od vrednosti su negocijabilne (prenosive). Zbog prenosivosti hartija od vrednosti, u njima može dabude inkorporisano samo takvo imovinsko pravo koje je prenosivo. Isprave koje sadrže imovinska i tipičnaprava koja nisu prenosiva (diploma, rešenje o nasleđivanju), ne mogu se smatrati hartijama od vrednosti.Prenosom hartija od vrednosti na simboličan način vrši se prenos prava na koja se hartija od vrednostiodnosi. Pravo na hartiju (to je stvarno pravo zakonitog imaoca hartija na papiru koje predstavlja hartija) i pravo izhartije (to može da bude pravo potraživanja, pravo svojine ili pravo učešća) prenose se sa jednog na drugolice, i to u međusobnoj zavisnosti. Kada se prenosi pravo na hartiju, nastupa i prenos prava iz hartije, iobrnuto. Redosled prenosa ovih prava zavisi od hartije od vrednosti. Intenzitet negocijabilnosti zavisi odvrste hartije od vrednosti. Najveći intenzitet negocijabilnosti imaju hartije na donosioca jer se za njihovprenos ne zahteva nikakva forma. Postavlja se pitanje da li se mogu smatrati hartijama od vrednosti ispravečiji je prenos zabranjen. U teoriji su povodom ovoga pitanja mišljenja podeljena6. Čini se da takve ispravene mogu da se smatraju pravim hartijama od vrednosti, jer im nedostaje jedna od bitnih osobina hartija odvrednosti, a to je prenosivost7.

1.2. Pravna priroda hartija od vrednosti Sva shvatanja o pravnoj prirodi odnosa u vezi sa hartijama od vrednosti mogu se podeliti u dve grupe. Prvučine shvatanja prema kojima odnos između dužnika i poverioca iz hartije od vrednosti nastaje jednostavnomizjavom volje dužnika. Ovde spadaju teorija emisije i teorija kreacije. Drugu grupu predstavljaju shvatanja

4

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti -------------------------------------------------------------6 Vasiljević, M., Trgovinsko pravo,. Beograd, 1995, str. 758. 7 Jankovec, I., Privredno pravo, Beograd, 1996, str. 576.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

prema kojima odnos između dužnika i poverioca iz hartije od vrednosti nastaje na osnovu zaključenogugovora. Ovde spadaju ugovorna teorija i teorija pravnog privida.

1. Teorija emisije– Obaveza dužnika nastaje kada je hartija napisana, potpisana i predata korisniku. Akohartija izađe iz ruku izdavaoca mimo njegove volje, obaveza iz hartije ne nastaje. U interesu pravnesigurnosti ovo je pravilo korigovano, tako da obaveza izdavaoca postoji prema savesnom sticaocu hartije,koji se može koristiti neoborivom pretpostavkom da je hartija uredno puštena u pravni promet. U prilogteorije emisije mogu se navesti dva argumenta. Prvo, tek predajom hartije volja dužnika da se obaveže postala je konačna. Drugo, ako hartija nije predatakorisniku, on je ne može prezentirati dužniku i zatražiti da izvrši obavezu.

2. Teorija kreacije– Obaveza dužnika nastaje u trenutku kada stavi svoj potpis na hartiju, bez obzira što jejoš nije predao korisniku. Razlozi koji govore protiv ove teorije su sledeći. Prvo, dok se hartija nalazi kodizdavaoca poverilac je ne može prezentirati i zahtevati izvršenje obaveze od dužnika. Drugo, usvajanje oveteorije značilo bi da je izdavalac dužan da ispuni obavezu i prema nesavesnom sticaocu hartije (na primer,prema kradljivcu hartije). Ova teorija je ublažena pravilom prema kome nesavesni sticalac hartije ne postajepoverilac u pogledu prava na koje se odnosi hartija. Na taj način ova teorija se približava korigovanoj teorijiemisije.

3. Teorija ugovora– Obaveza izdvaoca nastaje kada sklopi ugovor sa prvim korisnikom hartije (ovajugovor se istovremeno zaključuje u korist svih kasnijih imalaca hartije, tako da oni imaju pravo da zahtevajuispunjenje obaveze od dužnika) na osnovu koga se korisniku predaje hartija od vrednosti. Ova se teorija nemože prihvatiti pošto se prilikom izdavanja hartije između dužnika i poverioca ne zakljkučuje nikakavugovor. Doista, izdavanju hartije prethodi zaključenje ugovora, između dužnika i poverioca, povodom kogase izdaje hartija od vrednosti, ali je dejstvo hartije potpuno nezavisno od dejstva ugovora. Na neodrživostove teorije ukazuje i činjenica da se kao poverilac kod hartije može pojaviti i poslovno nesposobno lice.

4. Teorija pravnog privida– Ova teroija polazi od stava da je pravni posao osnov za nastanak hartije odvrednosti., Početni stav pristalice ove teorije dopunjuju drugim stavom prema kome savesni sticalac hartijepostaje titular prava iz hartije prema izdavaocu bez potrebe da dokazuje da je hartija izdata i stavljena u

5

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti

promet na osnovu punovažnog pravnog posla – stvara se privid, pretpostavlja se da je hartija valjano izdatačim je u prometu8.

1.3. Uloga i značaj hartija od vrednosti Uloga hartija od vrednosti može da bude višestruka: 1.Koriste se kao sredstvo robnog prometa. U tu svrhu koriste se skladišnica, teretnica, prenosivitovarni list. Njihovim prenosom vrši se promet robe koja je u tim hartijama označena. 2. Mogu da se koriste kao sredstvo plaćanja, umesto gotovog novca (ček). 3. Koriste se kao kreditno sredstvo (menica, obveznica, blagajnič k i z a p i s , k o m e r c i j a l n i z a p i s , certifikat). 4.Neke hartije mogu da se koriste kao sredstvo obezbeđenja potraživanja (menica, založnica kao deoskladišnice). 5. Hartije mogu da se koriste kao sredstvo za prikupljanje slobodnih novčanih sredsta va (obveznice,akcije). 6. Mogu imati ulogu sredstva za ostvarenje prava učešća u upravljanju preduzećem (akcije).Upotrebom hartija od vrednosti obezbeđuje se pravna i poslovna sigurnost u robnom i novčanom prometu, ito kako za poverioca tako i za dužnika. Položaj poverioca postaje povoljniji iz više razloga.

1. Hartije od vrednosti predstavljaju čvrst doklaz o postojanju prava koje je naznačeno na toj hartiji. 2.Hartije od vrednosti omogućavaju poveriocu da se lakše legitimiše kao lice koje ima pravo dazahteva od dužnika ispunjenje određene obaveze. Posedovanje hartije stvara pretostavku zakonitog isavesnog imaoca prava. U slučaju sumnje, dužnik mora da dokazuje da imalac hartije nema pravo da zahtevaizvršenje obaveze iz hartije. 3.Poverilac ne mora da dokazuje osnov svog potraživanja. osnov njegovog prava je sama hartija.

6

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti 4. Hartija od vrednosti omogućava poveriocu da na lak način raspolaže sa svojim pravom.

--------------------------------------------------------8 Slavnić, J., nav. delo, str. 240.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

5. Hartije pružaju sigurnost poveriocu s obzirom da dužnik može izvršiti obavezu iz hartije tek kadamu bude prezentirana hartija. A, s obzirom da se hartija nalazi u rukama poverioca (ili kod njegovogpunomoćnika), dužnik ne može da izvrši obavezu iz hartije nekom trećem licu. 6.Za ispunjenje potraživanja poverioca, pored glavnog dužnika, odgovaraju i regresni dužnici.7. Mogućnost dužnika da se brani isticanjem prigovora je znatno smanjena. Menični dužnik može daističe samo prigovore koji proističu iz pismene isprave i prigovore koji proizilaze iz ličnog odnosa sameničnim poveriocem. 8.Poverilac koji je zakoniti imalac hartije od vrednosti lakše ostvaruje svoja prava nego poverilackoji ne poseduje hartiju od vrednosti.

Položaj dužnika koji je izdao hartiju od vrednosti je sigurniji: 1.Zato što on ne mora da izvrši svoju obavezu dok mu zakoniti imalac hartije ne prezentira hartiju, ina taj način se legitimiše kaoi poverilac. 2.Kada izvrši obavezu iz hartije, poverilac će mu je predati i ona će mu služiti kao dokaz da jeobaveza ispunjena. 3. Ako poverilac propusti da izvrši određene radnje u vezi sa hartijom to može voditi gubitku prava izhartije. 4.Na kraju kada dužnik izvrši obavezu iz hartije i primi hartiju od poverioca, on može da vrširegresna prava prema drugim dužnicima iz hartije, ako oni postoje.

1.4 Vrste hatija od vrednosti Hartijama od vrednosti smatraju se sledeće pismene isprave: •Menica, •Ček,

7

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti •Deonice, •Obveznice,

•Blagajnički zapis, •Državni zapis, •Komercijalni zapis, itd.

Sve se hartije mogu razvrstati prema različitim kriterijumima:

1. Podela hartije prema načinu određenja imaoca prava

Hartije na ime– Ime korisnika je označeno u ispravi. Hartije od vrednosti po naredbi unošenjem »rektaklauzule« (ne po naredbi), pored imena korisnika pretvaraju se voljom izdavaoca u hartije na ime. Popravilu, izdavalac hartije od vrednosti ima slobodu da odloži da li će hartiju da izda kao hartiju na ime ili kaoneku drugu vrstu hartije. Pri tome, izbor izdavaoca mora da se kreće u okviru postojećih zakonskih rešenja. Tako, prema Zakonu o hartijama od vrednsoti hartije se mogu izdati tako da glase na ime ili na donosioca.Ili, menica može da bude izdata tako da glasi po naredbi ili kao hartija na ime. Hartije na ime nazivaju se joši » r e k t a h a r t i j e « ( l a t i n s k i » r e c t u r s « z n a č i p r a v , n e p o s r e d a n , d i r e k t a n ) . T i m e s e ž e l i r e ć i d a i z d a v a l a c preuzima direktnu obavezu prema licu označenom u hartiji na ime.

Hartije po naredbi- Ime korisnika je upisano u hartiji, s tim što on ima mogućnost da svojom naredbomodredi neko drugo lice kao korisnika hartije. Izdavalac hartije po naredbi preuzima obavezu iz hartije premalicu koje je sam označio u hartiji, ali i prema svakom drugom licu na koje ona bude preneta od strane prvogimaoca hartije. Hartije po naredbi stiču to svojstvo bilo po samom zakonu, i kada u njih nije uneta klauzula»po naredbi« (menica), bilo unosom klauzule »po naredbi« (skladišnica, teretnica).

8

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti Hartije na donosioca– Ime korisnika nije naznačeno u hartiji. Izdavalac će izvršiti obavezu iz hartije bilokom licu koje mu prezentira hartiju o dospelosti. Hartije od vrednosti na donosioca najčešće dobijaju ovosvojstvo unošenjem u nju posebne klauzule: »na donosioca«, »plativo donosiocu«. U određenimslučajevima po samom zakonu hartija na donosioca ima to svojstvo, kao što je slučaj sa čekom na kojem nijenaznačeno ime remitenta.

Hartije od vrednosti na donosioca odlikuje velika cirkulaciona (s obzirom da se prenose prostom predajom),i n k o r p o r a c i o n a ( g u b i t a k h a r t i j e n a j č e š ć e i m a z a p o s l e d i c u g u b i t a k p r a v a n a k o j e s e h a r t i j a o d n o s i ) i legitimaciona moć (zakoniti imaoc prava iz hartije je svaki donosilac hartije).

Alternativne hartije– Ime korisnika je naznačeno u hartiji, s tim što je dopuštena mogućnost da dužnik izvrši svoju obavezu i nekom drugom licu koje mu prezentira o dospelosti hartije. Ove hartije se prepoznajupo klauzuli »platite I.I. ili donosiocu«.

Mešovite hartije– O v e h a r t i j e s e s a s t o j e i z v i š e d e l o v a , p r i č e m u j e d a n d e o g l a s i n a i m e , a d r u g i n a donosioca (tako, plašt deonice može da glasi na ime, a kupon za naplatu dividende na donosioca).

2. Prema prirodi inkorporisanog prava Stvarnopravne– Odnose se na određenu stvar (skladišnica, konosman, prenosivi tovarni list); Obligacionopravne– Odnose se na neko plaćanje (menica, ček, certifikat); Hartije sa pravom učešća– Sadrže u sebi i imovinsko pravo i lično pravo učešća u upravljanju u organimaizdavaoca (deonice).

3. Hartije prema odnosu sa osnovnim poslom Hartije se izdaju u vezi sa nekim osnovnim poslom koji im prethodi, pri čemu se kod nekih hartija tajosnovni posao iz same hartije vidi, dok se kod drugih ne vidi.

9

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti

Kauzalna hartija od vrednosti– Ako se osnovni posao zbog koga je hartija od vrednosti izdata vidi izsame isprave (konosman, skladišnica). Apstraktna hartija od vrednosti– Ako se iz hartije ne vidi osnovni posao radi koga je izdata (menica).

4. Hartije prema načinu nastanka prava Na osnovu ovog kriterijuma razlikuju se konstitutivne i nekonstitutivne hartije. Ova podela ima manu zbogtoga što pravo koje je sadržano u menici često postoji pre njenog izdavanja (ako se menica izdaje kaosredstvo obezbeđenja kredita). Konstitutivne hartije od vrednosti– Ako je pravo na koje se odnosi hartija nastalo tek izdavanjem hartije(menica). Nekonstitutivne hartije od vrednosti– Ako je u hartiji sadržano pravo koje je postojalo i pre izdavanjahartije od vrednosti.

5. Hartije prema karakteru potraživanja Novčane hartije od vrednosti- Hartije koje se odnose na neko novčano potraživanje. Robne hartije od vrednosti– Hartije od vrednosti koje se odnose na potraživanje u robi (konosman,skladičnica).

10

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti

6. Hartije prema roku dospelosti potraživanja Kratkoročne hartije od vrednosti– Hartije od vrednosti čiji je rok dospeća kraći od jedne godine. Dugoročne hartije od vrednosti– Predstavljaju hartije od vrednosti čiji rok dospeća mora biti duži odgodinu dana.

1.5. Prenos hartija od vrednosti

Način prenosa hartija od vrednosti zavisi od vrste same hartije od vrednosti. Od načina prenosa hartije zavisikoje će prigovore moći da istakne izdavalac prema zakonitom imaocu hartije, kada on zatraži ispunjenjeobaveze koja je upisana u hartiju. 1. Prenos prava predajom hartije- Prostom predajom hartije iz ruke u ruku prenose se prava koja glase nadonosioca. Tom prilikom na hartiju se ne stavlja nikakva izjava o prenosu. Zbog načina na koji se vršiprenos prava na donosioca, mogućnost isticanja prigovora kod tih hartija je ograničena. Mogu se isticatiprigovori koji proističu iz same isprave (objektivni da je potpis falsifikovan, da je obaveza zastarela ili nijedospela) i prigovori koji proističu iz ličnog odnosa sa donosiocem hartije (kompenzacija).Prigovore iz osnovnog posla izdavalac hartije može isticati samo prema prvom, a ne i prema kasnijimimaocima hartije. Ako izdavalac izvrši obavezu iz hartije licu koje je znao ili morao znati da nije njenzakoniti imalac, biće dužan da nadoknadi štetu licu od koga je hartija nezakonito oduzeta. Izdavalac hartijekoji je izvršio isplatu znajući da nije dužan platiti, pošto je donosilac hartije stekao hartiju na nezakonitnačin, neće imati pravo da od lica koje mu je prezentiralo hartiju zahteva povraćaj. 2. Prenos prava ustupanjem- ustupanjem se prenose prava koja su sadržana u hartijama od vrednosti naime, a mogu se prenositi i hartije po naredbi, ako je u njih uneta »rekta« klauzula. Izuzetno, pravo izodređenih vrsta hartija od vrednosti (ček na ime ili deonice na ime) može se prenositi indosamentom. Prenosp r a v a v r š i s e u b e l e ž a v a n j e m n a s a m o j h a r t i j i f i r m e , o d n o s n o n a z i v a , o d n o s n o i m e n a n o v o g i m a o c a , potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi kodizdavaoca. Pored toga na samoj hartiji treba staviti izjavu o prenosu – »ustupam prava iz hartije«. Prenosprava iz hartija na ime ne proizvodi dejstvo prema izdavaocu dok on o tome ne bude pismeniom putemobavešten, odnosno dok prenos ne bude ubeležen u registar hartija na ime. Čini se da je zahtev za pismenimobaveštenjem izdavaoca o ustupanju suvišan, s obzirom da se izdavalac

11

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti može obavestiti o cesiji iz klauzule oprenosu koja se upisuje na samoj hartiji. Za razliku od hartija po naredbi i hartija na donosioca, prilikomprenosa prvo se prenosi pravo iz hartije, a tek zatim pravo na hartiji. Zbog ove osobenosti hartija na imeističe se da one ne predstavjaju prave hartije, već neprave ili nepotpune hartije od vrednosti. Ipak, protivovog stanovišta govori činjenica da i za ove hartije važe načela inkorporacije i prezentacije9.

------------------------------------------------------------------9 Vasiljević, M., nav. delo, str. 764.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3. Prenos prava indosamentom– Pravo iz hartije po naredbi prenosi se indosamentom (nasleđem). Naime,licu čija je firma, odnosno naziv ili ime označeno u hartiji po naredbi dozvoljava se da svojom naredbomprenese prava iz hartije i na hartiji na neko drugo lice. Klauzula o indosamentu najčešće se stavlja napoledinu hartije po naredbi dozvoljava se da svojom naredbom prenese prava iz hartije i na hartiji na nekodrugo lice. Klauzula o indosamentu najčešće se stavlja na poleđinu hartije po naredbi, pa je odatle i dobilaime (izraz indosament potiče od italijanske reci in dosso, što znači »na leđima«, »na poleđini«). Lice kojeputem indosamenta prenosi pravo koje je sadržano u hartiji naziva se indosant. On od poverioca postajedužnik po hartiji od vrednosti, kako prema novom sticaocu hartije, tako i prema svim budućim savesnim izakonitim imaocima hartije. A, lice na koie se prenosi pravo naziva se indosatar.

1.6. Promene, zamena i amortizacija hartija od vrednosti 1. Promene hartija od vrednosti

Promene koje vrši izdavalac– Izdavalac može o trošku i na zahtev zakonitog imaoca hartiju od vrednostina ime pretvoriti u hartiju od vrednosti na donosioca ili po naredbi, povećavajući time njenu cirkulacionumoć (pri tom mora da proveri postojanje neprekinutog niza prenosa prava iz hartije i formalnu legitimacijuimaoca, u cilju sprečavanja da nezakoniti sticalac hartije uz pomoć konverzije ostvari pravo iz hartije ili daje prenese na drugo lice ) – konverzija hartije, ili da hartiju od vrednosti na donosioca pretvori u hartiju naime ili po naredbi (vinkulacija). Konverzija hartija je moguća ako se ne radi o hartijama koje po samomzakonu mogu da glase samo na ime, odnosno ako se ne radi o hartijama čiju je promenu izdavalac izričitozabranio.

12

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti P r o m e n e k o i j e v r š i i m a l a c – Zakoniti imalac hartije može prilikom prenosa hartije izvršiti određenepromene u cilju olakšanja ili otežanja njihovog prenosa (hartija od vrednosti po naredbi može se prenetiindosamentom na donosioca, ili hartija na donosioca može se preneti na određeno lice). Za razliku odidentičnih promena koje vrši izdavalac hartije, a kojima se menja tip hartije, kod promena koje vrši imalachartije ne menja se njihov tip. Imalac hartije na ime ne može da izvrši promene kojima bi se menjao načininnjihovog prenosa, s obzirom da se ove hartije prenose uvek cesijom na određeno lice.

2. Zamena hartija od vrednosti– Kad je jedna hartija toliko oštećena da više nije podobna za promet, ali senjena sadržina može utvrditi, imalac hartije može zahtevati od izdavaoca, uz naknadu troškova i povraćajoštećene hartije, da mu izda novu hartiju. 3. Amortizacija hartija od vrednosti– Ako se sadržina hartije ne može utvrditi pokreće se postupak amortizacije. Amortizacija je sudsko poništenje hartije (u vanparničnom postupku), u određenim slučajevimai po propisanom postupku. Amortizovane mogu biti hartije na ime i po naredbi koje su uništene, ukradene liina bilo koji način nestale. Hartije od vrednosti na donosioca ne mogu da se amortizuju s obzirom da seizdaju obično u serijama, prenose se neformalno, pa je u slučaju njihovog nestanka teško utvrditi koje bionjihov zakoniti imalac. Amortizacijom se omogućava poveriocu da može da ostvaruje pravo i bez hartije, iistovremeno se sprečava da neovlašćeni držalac ostvari pravo iz hartije. Postupak amortizacije može dapokrene lice koje bi na osnovu hartije moglo da ostvaruje pravo iz hartije, kao i druga lica koja imajuopravdan interes da se isprava poništi.

1.7. Emitovanje i kupoprodaja hartija od vrednosti Hartije od vrednosti emituju se radi pribavljanja potrebnih sredstava za početak rada i/ili povećanja obimaposlovanja deoničkih društava, u kom slučaju se emituju deonice i prikupljeni kapital od prodatih deonica nepredstavlja obavezu deoničkog društva za vraćanje kapitala odnosno deonički kapital je nepovratan.Materijalizovani motiv kupovine deonica je dividenda, dok je nematerijalni motiv učešća u upravljanjudeoničkim društvom. Emitovanje obveznica se vrši od strane preduzeća za prikupljanje dodatnog kapitala, aod državnih i opštinksih organa uglavnom za rešavanje pojedinih infrastrukturni

13

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti h projekata od širegdruštvenog značaja. Kapital uložen u obveznice je zajam koji se vraća u određenom roku uz određenukamatnu stopu.

Primarna emisija hartija od vrednosti, kao posao, ima određene tačno definisane i propisane postupke, kojiobavljaju za to ovlašćene posredničke finansijske organizacije uz ispunjavanje svih potrebnih zakonom ipropisima definisanih uslova.

Pojedinci, preduzeća, banke, država i drugi zainteresovani subjekti, za deo svog raspoloživog novcanamenjenog za investiranje, kupuju hartije od vrednosti sa motivom da ostvare zaradu. Znači, u prvomkrugu, pojedinci, preduzeća i banke pozajmljuju svoj novac institucijama, državi, agencijama, korporacijamai slično, u zamenu za hartije emitovane od tih institucija, koje služe kao dokaz ugovora o kreditu, saiznosom, dospećem i regularnom kamatnom stopom. Država i kompanije ulažu primljeni novac od prodatihhartija u već unapred definisane programe izgradnje najrazličitijih objekata infrastrukture i fabrika, da bi timulaganjem novca zadovoljili određene društvene potrebe odnosno ostvarili profit. Iz tako uvećanog novca,isplaćuje se imaocu – donosiocu hartije, deo ili celina o roku dospelog duga nominalne vrednosti iz hartije ikamata naznačena na njoj. Ovim, u stvari, se završava drugi ciklicni tok: uložena sredstva vraćaju se imaocuhartije, donoseći mu, pored naznačene nominalne vrednosti, i iznos naznačene kamate, što je i bio motivkupovine određene hartije od vrednosti.Međutim, imaoc ili vlasnik može svoju hartiju od vrednosti prodati i pre dospeća. Tada se njena vrednost,odnosno njena cena i prihod razlikuju od njene nominalne vrednosti i naznačene kamate koju hartija nosi.Upravo je to razlog, da se pre donošenja konačne odluke o kupoprodaji hartija od vrednosti, pribaveinformacije o obveznicama ili deonicama kojima cena nije korektno određena.

1.8. Berze i uzajamni fondovi

14

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti Za razumevanje samog procesa kupoprodaje hartija od vrednosti neophodno je poznavanje institucijefinansijskog tržišta, uslova i načina njihovog rada.Berza je institucionalizovano tržište kapitala, čiji je predmet poslovanja kupoprodaja dugoročnih hartija odvrednosti. Princip rada berzi zasniva se na ponudi i tražnji za određenim hartijama od vrednosti, na osnovučega se utvrđuje njihova tržišna cena. Na berzi se mogu kupovati i prodavati samo one hartije od vrednostikoje su na njoj registrovane i kupoprodaja se isključivo obavlja preko posrednika. Prema zvaničnoj listi U.S. hartija od vrednosti berze (u daljem tekstu HOV) izdvajaju se četiri najvećekategorije članstva:

1. Provizijski brokeri; 2. Floor (pod) brokeri; 3.Registrovani trgovci; i 4. Specijalisti.

Provizijski brokeri(Commision brokers) - su zaposleni ili članovi firmi koji vrše kupovinu ili prodaju zaklijente firme. Kada se plasira nalog o kupovini ili prodaji berzanskog materijala brokerska kuća (firma) kojaje član berze kontaktira svoje provizijske brokere na licu mesta tj. za berzanskim pultom. Taj broker vršikupovinu ili prodaju prema dobijenim instrukcijama. “Floor” brokeri (Flor brokers) - su nezavisni članovi berzi koji se ponašaju kao brokeri za ostale članoveberze. Na primer, kada provizijski broker za Merrill Lunch postane previše zauzet svojim nalozima on ćezamoliti jednog od “floor” brokera da mu pomogne. Ovi ljudi su prozvani “2% brokeri” jer toliko procenatadobijaju od svakog realizovanog naloga. Trenutno oni izvršavaju oko 4% svih naloga na berzama. Registrovanim trgovcima (Registered traders) – je dozvoljeno da koriste svoje članstvo za kupovinu iliprodaju za svoj račun. Oni, dakle, zadržavaju proviziju iz

15

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti sopstvene trgovine i posmatrači veruju da jenjihova prednost što se nalazi na licu mesta, tj. za berzanskim pultom. Ostali članovi berze odobravaju ovuprednost zato što ovi trgovci obezbeđuju berzi povećanu likvidnost, ali postoje propisani limiti o načinutrgovine i o dozvoljenom broju registrovanih trgovaca koji se istovremeno mogu naći u trgovačkoj masiispred berzanskog pulta. Poslednjih godina registrovani trgovci postaju registrovani konkurentni tržišnibrokeri (Registered Competivive Market Makers – RCMMs), koji imaju specifične trgovačke obavezeodređene berzom. Njihova aktivnost je prijavljena kao deo specijalističkih grupa. Specijalisti - S p e c i j a l i s t i i m a j u d v e g l a v n e f u n k c i j e . P r v a j e , n j i h o v a u l o g a b r o k e r a p r i u s k l a đ i v a n j u kupovnih i prodajnih naloga i rukovanje specijalnim limitiranim nalozima plasiranim od strane članovaberze. Individualni broker koji primi limitirati nalog prosleđuje ga specijalisti koji ga izvršava u momentupostizanja naznačene cene. Za ovu uslugu specijalista dobija deo brokerove provizije. Druga glavna funkcijaspecijaliste je vršenje funkcije dilera održavajući normalan rad tržišta i time obezbeđujući likvidnost kadanormalni nivo naloga nije adekvatan. Pri ovom obimu, specijalista mora kupovati i prodavati za njegov ili

njen lični račun (kao OTC diler) kada jaka ponuda ili tražnja nije dovoljna da obezbedi kontinuiranost ulikvidnosti tržišta. Za upoznavanje rada berzi veoma je važno upoznati vrste naloga koji se javljaju na njoj. Najvažniji nalozi su:

Berzanski nalozi– Najčešća vrsta naloga su berzanski nalozi tj. nalozi za kupovinu ili prodaju akcija potrenutno najboljoj ceni. Investitor koji pušta prodajni berzanski nalog pokazuje nameru da prihvati trenutnonajveću ponudu koja je dostupna u vremenu kada nalog stiže na specijalizovanu berzu ili kod OTC dilera.Berzanski prodajni nalog označava nameru investitora da plati trenutno najnižu ponuđenu cenu kada nalogstiže za berzanski pult ili nekog OTC dilera. Berzanski nalozi obezbeđuju trenutnu likvidnost za nekoga koje voljan da prihvati ponuđenu tržišnu cenu. Pretpostavimo da ste zainteresovani za General Electiric (GE) akcije. Vi ćete pozvati svog brokera kako biste saznali aktuelnu berzansku cenu akcija. Kvote pokazuju da je preovlađujući tržišni odnos ponuda-tražnja75-75.25. To znači da najveća aktuelna ponuda je 75, odnosno 75$ je najviše što je bilo ko ponudio da platiza GE akcije. Najniža ponuda je 75.25, odnosno 75.25$ je najniža cena po kojoj je neko voljan da prihvatiprodaju akcija. Ako plasiramo berzanski kupovni nalog za 100 akcija to znači da bi za njih platili 75.25$ poakciji (najniža prodajna cena), ukupni troškovi bi bili 7.525%+ provizija.

16

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti Ako primimo prodajni berzanskinalog za 100 akcija onda bi smo prodali akcije po 75 $ i primili 7.500$ provizija. Limitirani nalozi– Individualno plasiranje limitiranog naloga određuje kupovnu ili prodajnu cenu. Vimožete plasirati ponudu za kupovinu akcija Coca-Cola na berzi 65$ po akciji kada je aktuelna cena 70$ponuda – 70.25$ tražnja, sa očekivanjem da će cena pasti na 65$ u bliskoj budućnosti. Takođe, morateodrediti vreme u okviru kojeg će limitirani nalog biti na snazi. Alternative u određivanju roka su takorećibezgranične. Limitirani nalog može biti trenutan “izvršiti” ili “poništiti” (“full” or “kill”). On takođe možebiti važeći u toku dela dana, tokom celog dana, nekoliko dana, nedelja ili meseci. Može biti izvršan postizanju ili važeći sve do otkazivanja (GTC).Radije nego da čekate traženu cenu na berzi, vaš broker će plasirati limitirani nalog specijalisti koji će gaproslediti u knjigu limitiranih naloga i preuzeti ulogu brokerovog predstavnika. Kada i ako, tržište dostigne

cenu po limitiranom nalogu specijalista će izvršiti nalog i obavestiti brokera. Specijalista dobija mali deoprovizije za ovu uslugu.

Kratkoročna prodaja– Većina investitora kupuje akcije (“go long”) očekujući dobitak kroz njihov obrt.Ako verujete da je akcija precenjena, međutim želite da iskoristite prednost od očekivanog pada ceneizvršićete kratkoročnu prodaju akcija. Kratkoročna prodaja je prodaja akcija koje nisu u vašem vlasništvu sanamerom kasnije kupovine po nižim cenama. Određenije, vi ćete pozajmiti akcije od drugog investitora iposredstvom svog brokera prodati ih na berzi, a zatim ih zameniti akcijama kupljenim po nižim cenama odonih po kojima su prodate. Investitor koji je pozajmio akcije može investirati ove fondove u kratkoročneniskorizične vrednosti. Sve dok kratkoročna prodaja nema vremensku granicu onaj koji je pozajmio akcijemože odlučiti da akcije proda i u tom slučaju vaš broker mora pronaći drugog investitora voljnog da pozajmiakcije.

Specijalni nalozi

“Zaustavi gubitak” (Stop loss) nalog je uslovni berzanski nalog pri kojem investitor vrši direktnu prodajuakcija ako padnu ispod zadate cene. Pretpostavimo da kupujete 50 akcija po ceni od 50$ i očekujete da ćerasti. Ako ste pogrešili vi želite da ograničite svoj gubitak. Da bi se zaštitili možete izdati ovaj nalog na 45$.U tom slučaju, ako akcije padnu na 45$ ovaj

17

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti nalog postaje berzanski prodajni nalog i akcije će biti prodatepo preovlađujućoj berzanskoj ceni. Ovaj nalog ne garantuje da ćete dobiti cenu od 45$; možete dobiti maloviše ili malo manje od toga. Iz razloga što postoji mogućnost da tržišni potresi prouzrokuju veliki broj ovihnaloga berza u određenim situacijama otkazuje sve takve naloge i ne dozvoljava brokerima da prihvataju ubudućnosti ove naloge pod tim uslovima.

“Stopiraj kupovinu”( S t o p b u y ) n a l o g s e , t a k o đ e , k o r i s t i z a k r a t k o r o č n e k u p o v i n e . I n v e s t i t o r k o j i kratkoročno proda akcije želi da minimizira svaki gubitak ako akcije počnu da rastu, on plasira ovaj kupovninalog u vrednosti u kojoj ga je investitor kratkoročno prodao. Pretpostavimo da ste vi kratkoročno prodaliakcije po 50$ očekujući da padnu na 40$, sebe ćete zaštititi od rasta plasiranjem ovog naloga koristećiprodajni tržišni nalog ako cena dostigne 55$. Ovaj kupovni nalog bi limitirao svaki gubitak pri kratkoročnojprodaji na oko 5$ po akciji. Hartije od vrednosti mogu se kupovati od njihovih emitenata posredstvom berze, ali i od mešovitih fondova.

Mešoviti ili uzajamni (mutual) fondovi predstavljaju kompanije, koje udružuju novac svojih deoničara uvidu široke lepeze hartija od vrednosti i kratkoročnih tržišta novca. Poslovanje mešovitih fondova vodeinvesticione kompanije, brokerske kuće i druge finansijske institucije. C i l j V r s t a f o n d a R a s t c e n a T e k u ć i p r i h o d S i g u r n o s t Maksimalanrast cenaAGRESIVAN RAST FONDOVA – investiranje uobične deonice industrijev r l o v i s o k v r l o n i z a k s l a b a , k a veoma slabojVisokikapitalni dobiciRAST FONDOVA – investiranje u obične deonice visok, kaveoma visokomv r l o n i z a k n i s k a Rast cena itekući prihodRAST FONDOVA I PRIHODI – investiranje urastuće kompanije sa dividendomu m e r e n u m e r e n n i s k a , k a umerenojVisok tekućiprihodFIKSNI PRIHOD I DIVIDENDA – investiranje uobične deonicev r l o n i z a k v i s o k , k a vrlo visokomniska, kaumerenojVisok tekućiprihodOPCIONI PRIHODNI FONDOVI – investiranje uobične deoniceu m e r e n v i s o k , k a vrlo visokomniska, kaumerenojTekući prihod,maksimalna sigurnostOPŠTI FONDOVI TRŽIŠTA NOVCA – investiranjeu kratkoročne HOVn e u m e r e n o , k a visokomvrlo visokaTekući prihod,rast i sigurnostRAVNOTEŽNI FONDOVI – investiranje umešavinu obveznica i deonican i z a k u m e r e n o , k a niskomvisokaPrihod bez poreza isigurnostFONDOVI NOVČANOG TRŽIŠTA BEZ POREZA– investiranje u kratkoročne opšte HOVn e u m e r e n , k a visokomvrlo visokaPrihod bez

18

Fakultet za poslovne studije Seminarski rad iz akcionarstvo i hartije od vrijednosti porezaGRADSKI FONDOVI ZA OBVEZNICE – investiranje u opšte obveznicenizak, kaumerenomumeren, kavisokomumerena Tabela 1. Vrste uzajamnih fondova i njihovi ciljeviIzvor: The Wall Street Journal Guide to Understanding Money and Markets, New York, 1989, god. str. 52.

19