akcionarsko drustvo seminarski

Uvod Akcionarsko društvo ili deoničarsko društvo je trgovačko društvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija (dividendi) sa jednakim iznosima. Akcionarsko društvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze isključivo svojom imovinom. Pretečom savremenih akcionarskih društava smatra se Banka svetog Đorđa (it. Banco di San Giorgio), osnovana 1407. godine u Đenovi. Akcionarsko društvo nastaje udruživanjem kapitala više lica - osnivača, a na osnovu kupljenih akcija. Osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan član - odlukom o osnivanju. Ugovor o osnivanju je formalizovan akt i mora se sačiniti u pisanom obliku. Osnovni organi akcionarskog društva su: 1) skupština akcionara (organ vlasnika) 2) upravni odbor (organ upravljanja) 3) direktor (poslovodni organ) 4) nadzorni odbor (organ kontrole). U ovom radu naćiće se odgovori na mnoga pitanja vezana za akcionarsko društvo. Šta je akconarsko društvo? Kako se osniva? Koje su vrste a.d.? Na ova kao i na mnodga druga pitanja vezana za a.d. odgovorićemo u tekstu koji sledi.

1

1. Akcionarsko društvo 1.1 Nasatanak i pojam akcionarskog društva Prvi oblici akcionarskog društva pojavili su se krajem VI i početkom VII veka , a najveći ekspanziju su doživeli u XX veku, kada su do punog izražaja došle njihove prednosti i ekonomska superiornostnad svim drugim oblicima privrednih društava. Motivi za kreiranje ovog oblika društva bili su prvenstveno ekonomske prirode.naime, za realizaciju složenih privrednih poduhvata bilo je nužno prikupiti značajna finansiska i druga sredstva, koja su prevazilazila finansijsku snagu male grupe ljudi koja je osnivala društvo sa ogranišenom odgovornošću ili neki drugi oblik društva. Bilo je potrebno zainteresovati i stimulisati veći broj ljudi da investira,tj., da se uključi u društvo. Pravna priroda akcije , postojanje otvorenog akcionarskog društva i berze na kojoj se trguje hartijama od vrednosti omogućili su akcionaru da realizuje i druga dva cilja: da stiče prinos u obliku dividende i da na berzi prodaje akcije.što mu omogućava izlazak iz društva (dezinvestiranje). Akcionarsko društvo je tvorevina modernog doba , u kome se javila potreba za prikupljanjem sredstava u mnogo većem obimu nego što je to bilo moguće posredstvom drugih pravnih formi društva. Prvi put jr kreirano 1867 godine kao pravni instrumentliberalnog kapitalizma, radi prikuoljanja sredstava kako od pravnih, tako i od fizičkih lica, koja ne moraju biti trgovci, kako bi se obezbedio trgovinski, industrijski i finansijski kapitalneophodan za veće poduhvate.U vreme donošenja trgovačkog zakonika Francuske akcionarsko društvo je moglo da se osnuje samo uz odobrenje države, dok je zakonom iz 1867. godine osnivanje bilo omogućeno i bez dozvole države, pa se ta godina smatra godinom kreiranja akcionarskog društva, koje je po mišljenju francuskog teoretišara Ripert-a ,, najbolji pravni instrument kapitalizma,,. Razvoj akcionarskog društva može se sagledati kroz tri faze. U prvoj, ono je instrument liberalnog kapitalizma u kojoj se sa lakoćom osniva i sa lakoćom funkcioniše. U toj prvoj fazi regulisano je većim brojem propisa različite prirode koji nisu bili rigidni.Druga faza započinje državnom intervencijomu privredi, povećanjem imperativnih normi koje čvrsto postavljaju status akcionarskog društva, kako bi se izbegla zloupotreba većinskog članstva,zaštitila manjina u društvu i državi omogućilo da u eri nacionalizacijeprivatnog sektora postane jedini šlan akcionarskog društva. Danas prolazi kroz treću fazu izazova, postajući organizacija koja je otvorena za mnoga preduzeća i Evropi i svetu, i osnovni je subjekt povezivanja sa drugim privrednim dubjektima u grupacije društva.1 Akcionarsko društvo je kompleksan, složen organizam, šiji je razvoj i znašaj uslovljen ogranišenim rizikom članstva i finansijskim uspehom koji pokazuje. Preko ove pravne forme razvila su se velika predušeća u prošlom veku. Sva značajna preduzeća danas su u pravnoj formi akcionarskog društva. Njegova prednost se ogleda u koncentraciji velikog kapitala, u velikom broju zaposlenih, u konstantnom članstvu u svijstvu pravnih licai varijabilnom članstvu u pogledu fiziških lica, u stvarenju velike dobiti,u ogranišenoj imovinskoj odgovirnostičlanstva, u negocijabilnom svojstvu kapitala, u strogosti pravila kojima se štite članovii teća lica i u mogućnostipovećanja kapitala u toku postojanja društva.2 U savremenim uslovima, zahvaljujući njegovim karakteristikama, akcionarsko društvo je u stanju da prikupi ogromne sume kapitala, ostvari u praksi najskuplje privredne projekte, naraste do te mere da prevaziđeunutrašnje granice jedne države i postane multinacionalni (globalni) privredni subjekt.Zbog toga akcionarska društva danas upravljaju globalnom ekonomijom.U tržišno razvijenim privredama, akcionarska društva karakteriše još jedan element- koncentracija kapitala i 1 2

Lucija Spirović Jovanović ,, Trgovinsko pravo" Beograd 2008 str 253 dr. Miodrag Stanković ,,Poslovno pravo" Beograd 2002 str.211

2

centralizacija svojine, što dovodi do umanjenja njihovog broja, ali i do jašanja njihove ekonomske moši do neslućenih razmera. U zemljama u tranziciji, zbog privatizacije državnog i društvenog kapitala dolazo do promene postojećih pravnoh oblika društva(državna, društvena,javna) u akcionarska društva, odnosno do procesa korporativizacije, a time i do povećanja broja akcionarskih društava. Akcionarsko društvo pojmovno određuje, kako pravna teorija, tako i zakonodavstvo. U pravnoj teoriji ono se poima kao udruženje više lica koja učestvuju svojim ulozima u osnovnom kapitalu, koji je podeljen na akcije, kojim društvo odgovaraza svoje obaveze, dok članovi ne odgovaraju, već samosnose rizik do visine unetog uloga. Zakonom o rivrednim društvima ono se definiše kao ,,Privredno društvo koje osniva jedno ili višepravnih i/ili fizičkih lica us vojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti,pod zajedniškim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije,,. Akcionarsko društvo je društvo kapitala koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem (emitovanjem) akcija. Ono je istovremeno udruženje kapitala i članova, koji pod zajedničkim poslovnim imenom, po pravili realnim, obavljaju privrednu delatnost i posluju sa namerom da steknu dobit. Ono je veoma pogodno za sticanje dobiti, posebno za pravna lica, čija su ulaganja mahom velika. Pravni oblik je atraktivan i za fizička lica, koja suzainteresovana za ovakvu vrstu čtednje i ostvarivanje zarade kroz isplatu dividende. Značajna je i činjenica da suakcije prenosive i da se dugovanja mogu vratiti i u akcijama.Međutim, mišljenje da su akcije lako prenosive ne odgovara uvek realnosti.Prvo, ograničenja prnosa mogu biti predviđena osnivačkim aktomi ,drugo, prenos predstavlja izjavu volje (naredbu)imaoca akcija da se ista stavi u promet. Pošto je akcionarsko društvo tipično društvo kapitala za čije osnivanje, poslovanje, statusne promene i prestanak nisu u značaju svojstva lica, već veličine kapitala, to je njegova suština u što večem broju akcija, a ne akcionara, jer u njemu odlučuju,, vreće novca,, iza kojih stoje akcionari. Osnovne karakteristike akcionarskog društva ogledaju se u sledečem. Prvo, to je društvo kapitala, koje nastaje udruživanjem kapitala i članova, kod koga svojstva članova nisu u značaju za osnivanje,organizaciju, poslovanje i prestanak društva.Drugo, kapital društva je podoban za prenos posredstvom akcija, koje se predaju na berzi( mada režim prenosa nije sasvim slobodan, zbog mogućeg ograničenja u osnivačkom aktu ili statutu). Treće, odgovornost društva je potpuna, jer društvo odgovara celokupnom svojom imovinom, dok akcionari snose rizik do vidine unetog kapitala.Lična imovina akcionara je začtićena za slučaj da društvo ne može da izmiri obaveze svojom imovinom. Četvrto, akcionarsko društvo je privredno (trgovačko) društvo koje se bavi trgovinskim poslovima radi sticanja dobiti u čijojm deobi učestvuju akcionari. Peto, ono nastaje donošenjem osnivačkog aktai registracijom, kada stiše svojstvo pravnog lica.Šesto, pošto je društvo sa statusom pravnog lica, na njega se primenjuju, kako opšta pravila koja važe za pravno lice, tako i posebna pravila koja važe za akcionarsko društvo. Sedmo, ono poslujr pod tealnim poslovnim imenom (firmom) koje sadrži oznaku ,, akcionarsko društvo,, ili skraćenu oznaku ,,a.d.,,.Osmo, ulozi mogu biti u svemu što ima imovinsku vrednost, koja se može izraziti u novcu,osim u radu i uslugama. Izuzetno, novčani ulog u zatvorenom akconarskom društvu može izvršenom radui uslugama za društvo, ako je tako određeno osnivačkim aktom. Deveto, kapital društva je unapred određen i podeljen na akcije, što je minimalni novčani deo osnovnog kapitala utvrđen zakonom. Osnovni kapital društva je trajna veličina( fiksni, odnosno trajni kapital)koja se ne sme smanjivati, jer služi kao garancija trećim licimaza njihova potraživanja. Deseto, društvo osnivaju najmanje dva lica, bilo pravna, bilo fizička, a izuzetno, po posebnim pravilima, može ga osnovati jedno lice. Jedanaesto, akcionarsko društvo nastaje, posluje i prestaje u rešimu imperativnih načela. Mali je prostor ostavljen autonomiji volje članova. Dvanaesto, članstvo se menja prodajom akcija, čto ne utiče na postojanje samog društva. Identifikacija članova vrši sepreko knjige akcija, tako da članovi nisu anonimni.3

3

Lucija Jovanović-Spirović ,, Trgovinsko pravo" str.255

3

1.2 Pravna regulativa akcionarskog društva U uporednom pravu akcionarsko društvo je regulisano različitim zakonima : zakonom o trgovačkim društvima (npr. Francuska, Hrvatska, Makedonija); trgovačkim zakonom (npr. Belgija, Češka ,Poljska, Bugarska); zakonom o privrednim društvima Mađarska, Slovenija ,Crna Gora,Srbija); zykonom o akcionarskim društvima(Nemačka, Astrija, Ruska Federacija); zakonom o obligacinim odnosima(Švajcarska); građnskim zakonikom (Italija); zakonom o preduzećima( Republika Srpska).Ovoj formi društva posvećen je najveći broj odredaba, u odnosu na druge pravne norme, pretežno imperativne prirode. U nekim sistemima pravila o akcionarskom društvu izdvojila su se u posebnu granu prava,tj. U akcionarsko pravo( Nemačka, Austrija). Akcionarsko društvo u zemljama sa razvijenim tržištem nastalo je razvojem krupne robne privrede. Prvi zakoni o akcionarskom društvu doneti su krajem XIX veka. U našem sistemu, posle drugog svetskog rata prvi put je uvedeno kao deoničarsko drušrvo Zakonom o predušečima iz 1988 godine, sa malim brojem odredaba, a pod nazivom akcionarsko društvo, zakonom o preduzećima iz 1996. godine sa većim brojem odredaba (144 član ) Danas je regulisano Zakonom o privrednim društvima (čl. 184-346). U okviru Evropske unije , donet je poseban dokument o pravu akcionarskih društava koje posluju u zemljama Unije bez posebne registracije, ako su već registrovani u nekoj članici Unije. Pojam i odgovornost za obaveze Član 184. (1) Akcionarsko društvo u smislu ovog zakona jeste privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije. (2) Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. (3) Akcionari akcionarskog društva ne odgovaraju za obaveze društva, osim do iznosa ugovorenog a neuplaćenog uloga u imovinu društva, u skladu sa ovim zakonom.4

1.3 Vrste akcionarskog društva Akcionarsko društvo može biti otvoreno i zatvoreno što naš zakonodavac i izrišito određuje (čl. 193 stav 1). Ukoliko osnivačkim aktom nije određena vrsta akcionarskog društva smatra se da je reč o otvorenom akcionarskom društvu. Raniji Zakon o predušećima poznavao je dve vrste akcionarskog društva, kroz dva načina osnivanja : simultanu i sukcesivni.To isto čini francusko, češko, makedonsko,hrvatsko,slovenačko i duga zakonodavstva. Indirektnu podelu, u širem smislu, ma pomenute dve vrste čini i englesko pravo. Član 193. (1) Akcionarsko društvo može biti zatvoreno i otvoreno. (2) Ako u osnivačkom aktu nije navedena vrsta akcionarskog društva, akcionarsko društvo je otvoreno.

4

Zakon o privrednim društvina iz 2004

4

2. Otvoreno akcionarsko društvo Pravni sistem većine zemalja u kojima se ne pravi razlika između otvorenog i zatvorenog akcionarskog društva, u stvari poznaju samo otvoreno akcionarsko društvo, koje je dominantno u praksi i u zakonodavstvu. Naše pravo poznaje otvoreno akcionarsko društvo, pod kojim podrazumeva ono društvo čiji osnivači učine javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme njegovog osnivanja i takav poziv društvo učini posle njegovog osnivanja( čl. 196M stav 1). javni poziv za upis i uplatu akcija može se vršiti javnom ponudom, saglasno Zakonu o privrednim društvima i zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Otvoreno akcionarsko društvo može biti kotirano i nekotirano, stim da ni jedna ni druga vrsta društva ne može ograničavati prenos akcija trećim licima. Član 196. (1) Akcionarsko društvo se smatra otvorenim ako osnivači učine javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme osnivanja društva, odnosno ako takav poziv učini društvo nakon osnivanja. (2) Javni poziv iz stava 1. ovog člana može se vršiti javnom ponudom i prospektom u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti. (3) Otvoreno akcionarsko društvo može biti kotirano i nekotirano u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti. (4) Otvoreno akcionarsko društvo ne može ograničiti prenos akcija trećim licima.

2.1 Osnivanje otvorenog akcionarskog društva a) Osnivači akcionarskog društva mogu biti kako fiziška, tako i pravna lica, domaćeg i stranog porekla, kao u država. Broj osnivača po prirodi stvari ne može biti manji od dva, mada izuzetno to može biti i jedan osnivač, kada važe posebna pravila. Pojedina zakonodavstva predviđaju minimalni broj osnivača, na promer:tri, pet, sedam, a za banke i finansijske organizacije obično deset osnivača. Kada nije reš o poslednje navedenim pravnim oblicima, s razlogom se može postavti pitanje minimalnog broja osnivačakoje propisuju zakoni, bar iz dva razloga: prvo, što je kod akcionarskog društva akcenat na kapitalu i njegovoj veličinii, drugo, što je skoro opšteprihvaćeno postojanje jednopersonalnog akcionarskog društva. Zakonom o privrednim društvima ne propisuje se potreban broj osnivača, a dopušta se osnivanje jednočlanog akcionarskog društva. Kad je fizičko lice osnivač, zakon ne zahteva njegovu poslovnu sposobnist, jer umesto njega može istupati njegov punomoćnik. To isto važi i prilikom kupovine akcija. b) Osnivački akt i statut – Osnivanje akconarskog društva započinje donošenjem osnivačkog akta, koi sadrži minimum zakonom utvrđenih obaveznih elemenata. Osnivački akt Član 185. (1) Osnivački akt akcionarskog društva sadrži naročito: 1) puno ime i prebivalište fizičkog lica, odnosno poslovno ime i sedište pravnog lica svakog osnivača društva; 2) poslovno ime i sedište društva; 5

3) delatnost; 4) označenje da li je društvo otvoreno ili zatvoreno; 5) iznos osnovnog kapitala, upisanog i uplaćenog, i način njegovog unošenja, odnosno oblik u kome se unosi ulog; 6) broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost njihovu računovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija koje je društvo ovlašćeno da izda kao i pravo akcija svake klase; 7) broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate; 8) identifikaciju osnivača koji daje nenovčane uloge, opis tih uloga i broj i vrsta akcija za te uloge; 9) trajanje društva, osim ako je osnovano na neodređeno vreme; 10) ukupni ili procenjeni iznos troškova u vezi sa osnivanjem društva koji padaju na teret društva, pre nego što je utvrđeno da društvo ispunjava uslove za početak rada; 11) posebne pogodnosti do dana osnivanja društva ili do momenta kad je društvo ovlašćeno da počne poslovanje, koje su date osnivačima ili drugom licu koje je učestvovalo u osnivanju društva ili poslovima koji su bili potrebni za dobijanje takvog ovlašćenja. (2) Osnivčki akt akcionarskog društva može da sadrži i: 1) imena i adrese prvog direktora, odnosno članova prvog upravnog odbora; 2) ovlašćenje upravnom odboru da izda odobrene (ovlašćene, neizdate) akcije u skladu s ovim zakonom i statutom; 3) ograničenja prenosa akcija zatvorenog akcionarskog društva; 4) druga pitanja, koja u skladu sa ovim zakonom mogu biti sastavni deo osnivačkog akta ili statuta društva.5 Osnivački akt je pojedinačni pravni akt koji predstavlja pravni temelj društva. Ako je osnivač jedno lice (fizičko ili pravni lice), osnivački akt ima formu odluke o osnivanju društva. Ako se pojedinom osnivaču ili trećem licu daju posebne pogodnosti tokom osnivanja društva one se unose u osnivački akt sa navođenjem lica kome se daju i osnovna davanja. Protekom roka i izmenom osnivačkog akta pogodnosti prestaju. Posebne pogodnosti date naosnovu ugovora su bez pravnog dejstva. Akcionarsko društvo može imati i statut, koji nije konstitutivni akt društva, ne deponuje se u registar privrednih subjekata i ne objavljuje se. Njime se bliže određuje poslovanje i upravljanje društvom. Statut se obavezno sastavlja u pisanoj formi , anjegove odredbe prouizvode pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog donošenja. Po poravili, statut donosi ili menja upravni odbor društva, stim da je dopušteno da se to ovlašćenje stavi u nadležnost skupštine akcionara. Član 186. (1) Akcionarsko društvo pored osnivačkog akta može da ima i statut kojim se bliže uređuje poslovanje i upravljanje društvom. (2) Statut akcionarskog društva ne dostavlja se uz prijavu za registraciju. (3) Statut akcionarskog društva sačinjava se u pisanoj formi. (4) Statut akcionarskog društva, kao i njegove izmene i dopune, proizvodi pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog donošenja, ako statutom nije drukčije određeno. (5) Ako osnivačkim aktom ovlašćenje za donošenje ili izmene i dopune statuta akcionarskog 5

Zakon o privrednim društvima 2004

6

društva nije izričito dato skupštini akcionara, statut društva donosi ili menja upravni odbor. Član 187. U slučaju neusklađenosti osnivačkog akta i statuta akcionarskog društva, primenjuje se osnivački akt društva. c) Osnivanje- Otvoreno akcionarsko društvo se osniva sukcesivnim načinom koji predstavlja višefazni postupak. Sukcesivno, tj. Višekratno osnivanje podrazumeva da se u prvoj fazi donosi osnivački akt, kojim se utvrđuje osnovni kapital, njegova podela na akcije, otkup jednog dela akcija od strane osnivača i ponuda ostalih akcija na prodaju putem javnog poziva. U drugoj fazi započinje prodaja akcija putem javnog poziva , koji mora da sadrži: ime osnivača, atribute društva, vidinu osnovnog kapitala, broj akcija i nihovu nominalnu vrednost, vrste i klase akcija, prava koja akcije daju, mesto i vreme upisa akcija, povraćaj i rok povraćaja uplara ( ako upis ne uspe), postupak u slučaju upisa viška akcija, način sazivanja osnivačke skupštine i potpise osnivača. Javni poziv se objavljuje uz odobrenje Komisije za hartije od vrednosti, a ko ga upućuje država , takvo se odobrenje ne traži. Investitiri koji pozitivno odgovore na javni poziv upisuju akcije, najčešće potpisivanjem odgovarajuće izjave, tj. Upisnice. Na osnovu broja upisanih akcija odredjuje se da li je prva (osnivačka) emisija akcija otvorenog akcionarskog društva uspela, na taj način što se upisani broj akcija poredi sa brojem akcija označenim u javnoj ponudii prospektu, kao minimalno potreban za uspeh osnivanja društva. U slučaju neuspeha osnivanja društva, preduzete radnje se poništavaju, a uplaćene iznose solidarno vraćaju osnivaći upisnicima akcija i bez odlaganja.U suprotnom obaveštava se Komisija za hartije od vrednosti i tada se ulazi u sledeću, treću fazu osnivanja otvorenog akcionarskog društva. Treća faza postupka podrazumeva održavanje osnivačke skupštine, koju su osnivači dužni da sazovu u roku od 60 dana od isteka roka za upis akcijautvrđenog u javnoj ponudi i prospektu. Na zahtev osnivača koji poseduju najmanje 1/10 upisanih akcija, sud u vanparničnom postupku može da produži roka za 30 dana od održavanja ove skupštine. Oba se saziva upućivanjem pisanog poziva svakom licu koje je upisalo akcije uz koji se prilažu osnivački akt i druga zakonom predviđena dokumenta. Svi upisnici potpuno uplaćenih akcija imaju pravo da učestvuju sa pravom glasa na osnivačkoj skupštini, koju otvara osnivač sa najvećim brojem uplaćenih akcija. Skupština ima kvorum za rad i odlučivanje ako joj prisustvuju upisnici koji imaju više od polovine upisanih i uplaćenih akcija sa pravom glasa. Ako prva skupština nema kvorum, može se ponovo sazvati, stim što između prvog i drugog sazivanjatreba da protekne najmanje osam, a najviše 15 dana. Ako se ne sazove ponovo, ili ako ponovo sazvana skupština nema kvorum, smatra se da osnivanje društva nije uspelo.6 Ako su predpostavke za održavanje osnivačke skupštine ispunjene, uz izabranog predsednika, zapisničara i dva brojača glasova, ona pristupa radu, čitanjem izveštaja o osnivanju i izveštaju o proceni, samo ako to zatraže manjinski akcionari (upisnici akcija koji imaju najmanje 10% svih glasova prisutnih ili zastupljenih na skupštini). Osnivačka skupština je ovlašćena da: 1) utvrđuje da li su propisano upisane i uplaćene akcije, odnosno da li su uneti novčani ulozi; 2) bira prvog direktora društva, odnosno članove prvog upravnog odbora, pod uslovom da osnivači to nisu učinili osnivačkim aktom; 3) odlučuje o posebnim pravima koja pripadaju osnivačima i odobrava posebne pogodnosti osnivačima i drugim licima; 4) donosi odluku o prihvatanju procene vrednosti novčanih uloga; 5) odlučuje o odobravanju ugovora koji su osnivači zaključili pre registracije društva, a koji su u vezi sa osnivanjem društva; 6) utvrđuje iznos troškova osnivanja društva. Ako je upisano više akcija, o odbijanju ili prihvatanju tog viška akcija može odlučiti osnivačka skupština. Ako se višak upisanih akcija odbije,one se vraćaju upisnicima akcija. Ako upis 6

Dr Miodrag Stanković ,,Poslovno pravo" Beograd 2002 str 213

7

nije uspeo, uplata se vraća sa kamatom, kao i primljene stvari. Ako je upis akcija uspeo, upisnici dobijaju potvrde o upisanim akcijama. O registracije društva osnivači ne mogu raspolagati uplatama . Njima može raspolagati uprava posle registracije. Na osnivačkoj skupštini svaka obišna akcija daje pravo na jedan glas, a skupština donosi odluke većinom glasova akcionara sa običnim akcijama. Osnivačka skupština glasa o prihvatanju procene uloga u stvarima i pravima, odvojeno za svaki ulog, a izmena osnivaškog akta o iznosu osnovnog kapitala (prihvatanje viška upisanih akcija) vrši se saglasnošću svih upisnika upisanih akcija, ako nije drukčije ugovoreno. d) Registracija- Poslednja faza osnivanja društva je njegova registracija. Registracionu prijavu podnosi lice koje su osnivači ovlastili, uz koju je dužno da priloži: dokaz o identitetu osnivača; osnivački akt društva, sa overenim potpisima osnivača; izveštaj banke o upisanim akcijama; izveštaj banke o deponovanim novčanim ulozima na privremeni račun; dokaz o objavljivanju i sadržini javnog poziva za upis i uplatu akcija=prospekt), sa odobrenjem prospekta od strane Komisije za hartije od vrednosti; procenu ovlašćenog procenjivača vrednosti novčanog uloga osnivača; odluku o imenovanju zastupnika, ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom i overen potpis zastupnika. Akcionrsko društvo stiše svojstvo pravnog lica unošenjem traženih podataka u registar. Međutim, otvoreno akcionarsko društvo može nastatii transformacijom postojećeg društvenog preduzeća u postupku privatizacije.7 e) Troškovi osnivanja- Troškove osnivanja akcionarskog društva snosi društvo i njegovi osnivači, što se bliže urežuje osnivačkim aktom. Ako to pitanje nije uređeno, tada troškove osnivanja društva snose njegovi osnivači. Takvo rešenje je u saglasnosti sa Prvom direktivom EU (čl. 7). Ako je osnivačkim aktom određeno da troškove osnivanja snosi društvo, tada nakon osnivanja društva, osnivačima se naknađuju troškovi koje su imali u vezi sa osnivanjem društva, ali samo do iznosa utvrđenog osnivačkim aktom. Troškovi društva mogu biti plaćeni i iz osnovnog kapitala društva ili se mogu uneti u društvo kao deo uloga. f) Držanje, čuvanje i pristup aktima i dokumentima- Saglasno prvoj direktivi EU, u nastojanju da učini javnim poslovanje akcionarskog društva, zakonodavac nalaže društvu da čuva veći broj dokumenata i akata.Društvo je dužno da dokumenta i akte čuva u sedištu ili u drugom mestu koje je poznato i dostupno svim akcionarima društva. Osnivački akt i njegove izmene društvo je dužno da čuva trajno, a ostala dokumenta i akte najmanje pet godina. Po isteku zakonskog roka od pet godina, dokumenti i akti društva se arhiviraju i čuvaju u skladu sa propisima o arhivskoj građi. Postoje dva načina za pristup aktima akcionarskog društva: Prvi, da je svakom akcionaru ili ranijem akcionaru obezbeđen slobodan pristupaktima i dokumentima društva, radi njihovog kopiranja i ostvarivanja prava nauvid u njih, u radno vreme i u prostirijama društva. Društvo može svojim unutrašnjimaktom da predvidi obavezu za lice koje zahteva pristup aktima društva da sw prethodno identifikuje, kao i dokaže status akcionara. Drugi pristup aktima može se ostvariti na osnou donete osluke suda iz razloga što su članovi upravnog odbora odbili da stave na raspolaganje traženi akt. Sud odlučuje o podnetom zahtevuu vanparničnom postupku i po hitnom postupku. Odluka se donosi u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva.8 Osnovni kapital a) Pojam- Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva podeljen je na akcije, a formira se ulozima osnivača idrugih lica koji otkupljuju akcije prve emisije. ,, Vlasnici društva su njegovi akcionari,,. Ulozi mogu biti u novcu, stvarima, u hartijama od vrednosti i imovinskim pravima. U našem pravu novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 25000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan upisa, što je u skladu sa Drugom direktivom EU. Za akcionarsko društvo je od značaja činjenica da mora da održi vrednost osnovnog 7 8

Zakon o registraciji privrednih subjekata čl.36 stav 1 Zakon o privrednim društvima čl. 344 stav 4

8

kapitala, jer njegovo umanjenje povlači sa sobom pravne posledice- likvidaciju. Ta činjenica uliva poverenje kod potencijalnih poverilaca. S toga se osnovni kapital registruje,tj. Njegova nominalna vrednost, kao i broj akcija. Vrednost neto imovine društva se stalno održava nanivou koji je jednak ili veći od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala. U te svrhe zakonodavac predviđa određene mere. Naime, za slučaj da se osnovni kapitač društva iz bilo kog razloga smanji, društvo je dužno da ga obezbedi u roku od šest meseci od dana njegovog smanjenja ili da promeni pravnoorganizacioni oblik. U protivnom, otvara se postupak likvidacije društva. Moderna zakonodavstva o privrednim društvima, pravo EU i naš Zakon o privrednim društvima počivaju na načelu integriteta osnovnog kapitala akcionarskog društva (član. 236). Član 236. (1) Vrednost neto imovine akcionarskog društva stalno se održava na nivou koji je jednak ili veći od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala uređene članom 233. ovog zakona. (2) Ako se osnovni kapital akcionarskog društva iz bilo kojih razloga smanji ispod vrednosti iz stava 1. ovog člana, akcionarsko društvo dužno je da ga obezbedi u roku od šest meseci od dana tog smanjenja, osim ako u tom roku ne promeni pravnu formu privrednog društva. (3) Ako društvo ne postupi u roku i na način iz stava 2. ovog člana otvara se postupak likvidacije.9 b) Vrste uloga i njihova procena – Ulog u akcionarskom društvu može se uneti u novcu ( novčani ulog) ili u stvarima i pravima (nenovčani ulozi). U otvorenom akcionarskom društvu nisu dopušteni ulozi u radu i uslugama društvu, bilo da su izvršeni ili budući. Osnovna obaveza svih akcionara je uplata upisanih akcija. Ugovoreni novčani ulozi se moraju uplatiti najmanje u visini 50% od nominalne vrednosti (odnosno 50% od računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti) do registracije društva. Međutim, ako akcionar stiše akcije ili druge hartije od vrednosti po osnovu unošenja nenovčanih uloga, njihovo plaćanje mora se izvršiti unošenjem stvari i prava u imovinu društva najkasnije u roku od dve godine od dana registracije društva. Ako akcionari ne uplate i ne unesu upisane uloge, smatra se da društvo nije osnovano. Ako je društvo osnovano, onda za neuplaćene i neunete uloge društvu pripada pravo na kamatu ili drugu vrstu naknade štete. Procenu uloga u stvarima i pravima vrši jedan ili više oblašćenih procenjivača. Oni su dužni da sastave izveštaj o izvršenoj proceni, koja mora da sadrži minimum zakonom određenih elemenata (opis svakog uloga, opis korišćenih metoda procene i dr.). Izveštaj se sastavlje pre registracije društva, usvaja se na osnivačkoj skupštini akcionara, podnosi se Registru uz prijavi za registraciju društva i objavljuje. Provenjivač može biti ovlašćeno fizičko lice ili privredno društvo ovlašćeno za obavljanje poslova revizije. c) Promene na kapitalu – Najznačajnije promene na kapitalu akcionarskog društva su povećanje ili smanjenje osnovnog kapitala. One se sprovode po odluci skupštine ili upravnog odbora, u određenim slučajevima. Donošenjem takve odluke se suštinski menja osnivački akt društva. 1) Povećanje osnovnog kapitala – Tokom poslovanja osnovni kapital akcionarskog društva može da se uveća. Do toga dolazi kada su društvu potrebna sredstva za novo investiranje. Povećanje se postiže izdavanjem novih akcija, koji predstavljaju novi izvor svežeg novca. Nove akcije mogu kupiti i postojeći i novi članovi, o črmu odluku donosi skupština. Povećanje se postiže i putem konverzije ili inkorporacije. Do konverzije dolazi kad poverioci svoja potraživanja pretvaraju u akcije društva, što nije posebno atraktibno ni za društvo, ni za poverioce. Do inkorporacije dolazi kada se u osnovni kapital preliju sredstva iz rezervi ili iz dividende. Ova dva poslednja načina povećanja kapitala po pravili izazivaju sukob interesa manjine i većine, pa stoga nije poželjan ni 9

Zakon o privrednim društvima iz 2004

9

ovaj način uvećanja osnovnog kapitala.Naše pravo poznaje tri načina za povečanje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva: 1) unošenjem novih uloga; 2) pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije i upis akcija na osnovu prava imalaca varanata na takav upis (tzv. Uslovno povećanje); 3) unošenjem iz sredstava društva (čl. 238). U postupku povečanja osnovnog kapitala sama tehnika povećanja je dvojaka: izdavanjem novih akcija ili povećanje nominalne vrednosti ostojećih akcija. U tom postupku akcije otvorenog akcionarskog društva mogu se izdavati putem zatvorene i otvorene (javne) emisije. Zatvorena emisija je namenjena postojećim akcionarima i imaocima varata i zamenljivih obveznica i ograničenom broju profesionalnih ihvestitora, dok je otvorena emisija namenjena licima koja nemaju pravo prečeg upisa akcija. Akcije iz nove emisije izdaju se po tržišnoj vrednosti(član. 240). Uslov za povećanje kapitala društva je potpuna uplata upisanoh akcija prethodnih emisija, a nakon sprovođenja bilo kog postupka za povećanje kapitala, nužno je da se obavesti Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar hartija od vrednosti. 2) Smanjenje osnovnog kapitala – Odluka o smanjenju osnovnog kapitala i poništenju akcija po osnovima utvrđenim osnivačkim aktom društva donosi skupština akcionara, dok odluku o smanjenju osnovnog kapitala poništenjem sopstvenih akcija donosi upravni odbor društva. Smanjenje osnovnog kapitala može se izvršiti na tri načina: 1) u redovnom postupku, na tri načina (poništenjem stečenih sopstvenoh akcija i povlačenjem i poništenjem akcija u posedu akcionara u određenim slučajevima; smanjenjem nominalne vrednosti akcija ili računovodstvene vrednosti akcija kod akcija bez nominalne vrednosti; isplatom uplaćenog iznosa akcionarima za akcije koje nisu u potpunosti uplaćene i neizdavanjem tih akcija); 2) u pojednostavljenom postupku ( radi izravnjavanja sa sa nižom vrednošču neto imovine, kako bi se pokrili gubici); 3) u postupku smanjenja radi pretvaranja u rezerve ( radi pokrivanja budućih gubitaka ili povećanja osnovnog kapitala iz sredstava društva).10

2.2 Upravljanje i organi otvorenog akcionarskog društva Otvoreno akcionarsko društvo je takav pravnoorganizacioni oblik u kojem je upravljanje kompleksne prirode. Vlasnici akcija (kapitala) u načelu nisu kompetentni za upravljanje akcionarskim društvom. Osim toga, u ovom društvu postoji velika disperzija vlasnika akcija i brza promenljivost njegove vlasničke strukture. U savremenim uslovima to su osnovni razlozi zbog kojih se kod ovog društva vlasništvo odvaja od upravljanja.Operativno upravljanje se prenosi na profesionalne upravljače (menadžere), koji su angažovani od strane vlasnika , na neposredan ili posredan način. U našem pravu učešće zaposlenih u upravljenju privrednim društvom ( i akcionarskim društvom) prepušteno je zakonu o radu. Tim zakonom je dopušteno zaposlenima da u društvu koje ima više od 50 zaposlenih obrazuju savet zaposlenih, koji je ovklašćen da daje mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na način i pod uslovima utvrđenim zakonom i opštim aktom. Osim vlsnika, menadžera i zaposlenih, koji upravljaju akcionarskim društvom, za njegovo uspešno upravljanje su zaintreresovani poveriocii klijentela, jer su interesno povezani sa društvom. Reč je o višestrukom interesu u upravljanju akcionarskim društvom. Upravljanje akcionarskim društvom vrši se preko njegovih organa. U otvorenom akcionarskom društvu to su : skupština, upravni odbor, izvršni odbor, organ nadzora i sekretar.Svi navedeni organi , osim organ nadzora su obavezni za svako otvoreno akcionarsko društvo, a 10

Lucija Spirović Jovanović ,, Trgovinsko pravo" str. 257

10

nadzorni organ moraju imati kotirana akcionarska društva i akcionarska društva koja se bave delatnošću u skladu sa posebnim propisima( poslovne banke, osiguravajuća društva, druge finansijske organizacije). Ovakvim rešenjem nač zakonodavac se prikloniojednostepenom sistemu strukturisanja akcionarskog društva u kojem skupština akcionara kao najviši organ upravljanja bira članove ostalih organa.11

Skupština akcionara- Skupština akcionarskog društva odlučuje o najbitnijim pitanjima za rad i poslovanje društva. Prema našem Zakonu o privrednim društvima (član. 290), skupština odlučuje o sledećim pitanjima: Član 290. (1) Skupština akcionara odlučuje o: 1) izmenama osnivačkog akta, uključujući naročito i promene koje ustanovljavaju, povećavaju ili smanjuju odobreni broj akcija ili promene prava ili povlastica bilo koje vrste ili klase akcija, povećavaju ili smanjuju osnovni kapital, ali ne uključujući promene koje može izvršiti upravni odbor u skladu sa ovim zakonom; 2) statusnim promenama, promeni pravne forme u drugu formu privrednog društva i sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti, u skladu sa ovim zakonom; 3) raspodeli dobiti i pokriću gubitaka, ako osnivačkim aktom ili statutom nije drukčije određeno; 4) usvajanju finansijskih izveštaja, kao i izveštaja upravnog odbora, izveštaja revizora i nadzornog odbora, ako postoji, u vezi sa finansijskim izveštajima; 5) politici naknada i nagradama članovima upravnog odbora; 6) izboru i razrešenju članova upravnog odbora društva; 7) prestanku društva; 8) izboru i razrešenju revizora; 9) pitanjima podnetim skupštini akcionara na odlučivanje od strane upravnog odbora društva, u skladu sa ovim zakonom; 10) izdacima po osnovu nagrađivanja direktora društva ili članova upravnog odbora putem izdavanja akcija, varanata i drugih finansijskih i nefinansijkih davanja; 11) drugim pitanjima navedenim u ovom zakonu ili osnivačkom aktu društva.12 Ovaj organ bira se bira sebi organ za obavljanje izvršnih funkcija (poslovodstvo i zastupstvo)-izvršni organ. Skupština akcionara se ne oseća dovoljno kompetentnom i za vršenje stručne kontrole nad radom uprave društva (upravni i izvršni odbor), zbog čega bira organ nadzora, koji će profesionalno kontrolisati zakonitost rada organa upravljanja. Zbog toga se napušta model mandata u raspodeli nadležnosti između organa društva,po kojoj skupština daje mandat upravnom odboru, a upravni odbor izvršnom odboru direktora. Skupština akcionara umesto da bude stvarni organ upravljanja, pretvara se u organ kontrole upravnog i izvršnog pdbora, kao i organ zaštite akcionara. Njoj prisustvuju i učestvuju u njenom radu, po pravili, direktor ili članovi upravnog odbora, članovi nadzornog odbora i revizor. a) Vrste skupštine – Pored redovne godišnje skupštine , zakon predviđa još nekoliko vrsta skupštine i ti: vanrednu skuoštinu; skupštinu po nalogu suda; vanredna skupština akcionarskog društva u slučaju poslovanja sa gubitkom. 11 12

dr. Miodrag Stanković,, Poslovno pravo" str. 217 Zakon o privrednim društvima iz 2004

11

Redovna skupština se saziva i održava jednom godišnje, a najkasnije po proteku šest meseci posle završetka poslovne godine. Ona se održava u sedištu društva, na dan i u vreme utvrđeno osnivačkim aktom, odnosno odlukom upravnog odbora. Skupština akcionarskog društva koja se održava između godišnjih skupština naziva se vanredna. Zakonom su utvrđeni ovlašćeni sazivači vanredne skupštine i to: upravni odbor ili drugo ovlašćeno lice za sazivanje vanredne skupštine, likvidator društva, ako je nad društvom pokrenut postupak likvidacije ili na posmeni zahtev manjinskih akcionara koji poseduju najmanja 10% akcija sa pravom glasa o pitanju predloženom za vanrednu skupštinu. Član 280. Skupština akcionarskog društva obavezno se saziva bez odlaganja, ako se kod izrade finansijskih izveštaja ili u drugim slučajevima utvrdi da akcionarsko društvo posluje sa gubitkom koji ne prelazi iznos od 50% osnovnog kapitala. b) Postupak sazivanja i održavanja skupštine akcionara – Za redovnu sednicu skupštine mora se uputiti pisani poziv svakom akcionaru, u zakonom predviđenom roku. Poziv se može dostaviti poštom ili elektronskom poštom, pod uslovima da je akcionar dao pisanu saglasnost za elektronski način dostavljanja. Poziv dostavlja ili njegovo dostavljanje organizuje predsednik upravnog odbora ili član odbora ili drugo lice koje je ovlašćeno da sazove skupštinu. Danom prijema poziva smatra se dan kada je poslat poziv preporučenom pošiljkom ili elektronskim putem, a ne dan prijema poziva, što predstavlja u ovom slučaju prihvaranje anglosaksonske teorije odašiljanja i odustajanja od teorije prijema, koja je usvojena u našem pravu. Zakonska je pretpostavka da se akcionar koji prisustvuje sednici skupštine odriče prava na prigovor, za slučaj da nije uredno pozvan ili je javno obaveštenje za sednicu skupštine imalo određene nedostatke. Izuzetno, zakonodavac akcionaru dopušta obrazloženi prigovor na javno obaveštenje koje ne sadrži odgovarajuće priloge ili neke druge zakonske elemente. Članovi skupštine su vezani utvrđenim dnevnim redom. O drugim pitanjima se može raspravljati, ali ne i odlučivati. Manjinski akcionari koji imaju najmanje 10% akcija sa pravom glasa mogu predložiti i zahtevati da se najviše dva nova pitanja uvrste u dnevni red skupštine. Članovi skupštine mogu glasati ličnoili samo preko jednog punomoćnika. Akcionar može dati punomoćje u pisanoj formi ili elektronskim putem, ako je tako određeno osnivačkim aktom ili statutom društva.Punomoćje se daje određenom licu, uz određivanje njegovog punog imena i podataka o broju, vrsti i klasi posedovanih akcijaza koje se daje punomoćje. Ono se daje po pravilu za jednu skupštinui i za ponovljenu skupštinu, koja je odložena.Akcionar koji je dao punomoćje može da ga opozove u pisanoj formi, u bilo koje vreme pre glasanja na sednici, i da opoziv dostavi punomoćniku i društvu ili da ga opozove na prećutan način- ličnim prisustvom i glasanjem na skupštini. Punomoćnik ima dužnost obaveštavanja akcionara o glasanju u skupštini i snosi statusnu i imovinsku odgovornost prema akcionarima koji su mu dali punomoćje, s tim da se njegova odgovornost ne može unapred isključiti ili ograničiti. Predsednik skupštine ima zakonsko pravo da imenuje zapisničara, dva akcionara za overivače zapisnika i članove komisije za glasanje. Ova pitanja se mogu i drukčije urediti osnivačkim aktom, statutom ili drugim opštim aktom društva. Komisija za glasanje se sastoji od tri člana i im azakonom utvrđene nadležnosti. Ona je dužna da postupa nepristrasno i savesno prema svim akcionarima i da o svom radu podnese potpisani izveštaj. c) Informisanje akcionara,nadležnost i knjiga odluka Pored opšteg pravila o informisanju svih vlasnika privrednog društva, Zakonom o privrednim društvima je uspostavljeno posebno pravilo o informisanju članova skupštine akcionara. Član 289. (1) Na svakoj godišnjoj skupštini akcionara, upravni odbor akcionarskog društva dužan je dati ažuran i kompletan izveštaj akcionarima o stanju i poslovima društva, uključujući naročito izveštaj 12

o finansijskom stanju društva. (2) Ako društvo stekne sopstvene akcije, upravni odbor u izveštaju o finansijskom stanju društva navodi i razloge sticanja, broj i nominalnu vrednost stečenih akcija, odnosno računovodstvenu vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti, označenje da li ih je društo steklo sa ili bez naknade i uz navođenje iznosa, broj sopstvenih akcija koje društvo već drži i broj tih akcija koje je ponovo izdalo. (3) Ako je akcionaru uskraćeno obaveštenje u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, može zahtevati da se to navede u zapisniku sa sednice skupštine akcionara, kao i razlog uskraćivanja obaveštenja. (4) Akcionar ima pravo da kod nadležnog suda traži ostvarivanje prava na obaveštavanje u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, u roku od 15 dana od dana održavanja skupštine akcionara na kojoj je davanje predmetnog obaveštenja odbijeno. Sve odluke donete na sednici skupštine akcionara unose se bez odlaganja u posebnu knjigu odluka, prvenstveno zbog sprečavanja eventualnih zloupotreba u pogledu njihovog ispravljanja, antidatiranje i sl. Upis odluke u knjigu odluka je deklaratorne, a ne konstitutivne prirode, jer naš zakonodavac predviđa da su donete odluke punovažne od dana njihovog donošenja. d) Kvorum za rad i glasanje- Da bi došlo do održavanja skupštine akcionara, i punovažnog odlučivanja, potrebno je da postoji kvorum, koji se utvrđuje na sednici skupštine pre otvaranja rasprave o tačkama dnevnog reda. Član 292. (1) Kvorum za sednicu skupštine akcionara čine akcionari koji poseduju većinu od ukupnog broja akcija sa pravom glasa o predmetnom pitanju (obična većina), ukoliko osnivačkim aktom ili statutom društva nije određen veći broj glasova. U kvorum se računaju i glasovi akcionara koji u skladu sa ovim zakonom mogu glasati i pisanim putem. (2) Ako je sednica skupštine akcionarskog društva odložena zbog nedostatka kvoruma, može biti ponovo sazvana sa istim dnevnim redom najkasnije 15 dana od dana odlaganja (ponovljena sednica skupštine). Kvorum za ponovljenu sednicu skupštine čini 1/3 od ukupnog broja glasova akcija sa pravom glasa, ako osnivačkim aktom nije određen veći broj glasova. (3) Ako na ponovljenoj sednici skupštine nema potrebnog kvoruma ili se ona ne održi u propisanom roku, saziva se i održava nova sednica skupštine u skladu sa ovim zakonom. (4) Kvorum na sednici skupštine akcionara utvrđuje se pre otvaranja rasprave o tačkama dnevnog reda. (5) Promena osnivačkog akta kojom se menja utvrđeni kvorum ili se menjaju uslovi glasanja može biti usvojena istim glasovima koji se traže za kvorum i uslove glasanja koji su postojeći ili su predloženi promenom osnivačkog akta ako je predloženi kvorum veći od postojećeg. (6) Ako skupština akcionara ima utvrđeni kvorum za određena pitanja, može odlučivati samo o tačkama dnevnog reda za koji postoji kvorum. Propisno sazvana skupština može odlučivati i o vremenu održavanja ponovljene sednice skupštine u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana. (7) Ako je osnivačkim aktom akcionarskog društva ili ovim zakonom predviđeno glasanje akcionara određene klase o određenim pitanjima, kvorum za glasanje utvrđuje se u skladu sa st. 1. do 6. ovog člana. Glasanje na skupštini je izražavanje volje akcionara o predlogu odluke koja je uvršćena u dnevni red, te se donetom odlukom izražava volja akcionarskog društva.U uporednom pravu ,, ugovor o glasanju ,, se definiše kao sporazum između akcionara i akcionarskog društva, kao i između svih ili samo nekih akcionara da glasaju svojim akcijama na određeni način o odrećenim pitanjima. U našem pravu je dopušteno da akcionarsko društvo koje nema više od 10 akcionara svoje 13

sednice skupštine održava korišćenjem konferencijske veze ili druge audio i vizuelne tehničke opreme, što omogućava članovima skupštine da se čuju i razgovaraju, kada se smatra da lišno prisustvuju sednici. Glasanje na skupštini je po pravilu javno, dizanjem ruke ili drugim javnim postupkom, a tajno, u zakonom određenim slučajevima, putem glasačkih listića, koji mogu biti prilagođeni kompijuterskoj obradi. Tajno glasanje se vrši u dva slučaja: 1) kada društvo ima više od 100 akcionara ili 2) kad to zahtevaju manjinski akcionari koji imaju najmanje 10% prisutnih akcija sa pravom glasa o određenom pitanju- izborna i finansijska pitanja Pravo glasa akcionara može biti suspendovano, ali akcionar može biti i isključen iz postupka glasanja, što ga ne sprečava da učestvuje u radu skupštine.cilj koji se želi postići isključenjem iz postupka glasanja ogleda se u otklanjanju sukoba interesa akcionara prema društvu. e) Donošenje odluka- Skupština akcionara može donositi odluke samo o onim tačkama dnevnog reda za koje postoji kvorum.Ako nema kvorum, ona može odlučivati samo o vremenu održavanja ponovljene sednice skupštine. Osnovno je pravilo da doneta odluka na sednici skupštine akcionara stupa na snagu danom njenog donošenja. Od ovog pravila naš zakonodavac predviđa dva izuzetka: 1) kad je u odluci određen neki drugi datum, onda ona po pravili stupa na snagukasnijeg datuma u osnosu na dan njenog donošenja; 2) kad je zakonom izričito određeno da odluka stupa na snagu kada se registruje i objavi, te je to dan stupanja na snagu. Odluka skupštine je rezultat izjašnjavanja akcionara o ponuđenom predlogu odluke. Odluka može biti pozitivna ili negativna. Prva je kad je predlog odluke prihvaćen, dok je druga kada predlog nije prihvaćen. Svaka odluka koju donese skupština obavezno se unosi u zapisnik, čiji je minimum obaveznih elemenata utvrđen zakonom. Predsednik skupštine akcionara je odgovoran za uredno sačinjavanje zapisnika.Međutim, nepostupanje po zakonu u vezi sa zapisnikom ne utiče na pravosnažnost donetih odluka skupštine akcionara, ako se na drugi pouzdan način može utvrditi njihova autentišnost. f) Pobijanje skupštinskih odluka- Zakonom o privrednim društvima uveden je institut pobijanja odluka skupštine akcionara. Pobijanje se vrši pred nadležnim sudom na osnovu opštih i posebnih razloga. Posebni razlozi se vezuju za odluke o izboru direktora ili članova upravnog odbora, članova nadzornog odbora, odbora revizora, internog revizora i članova izvršnog odbora akcionarskog društva, kao i za odluke o usvajanju finansijskih izveštaja. Pobijanje skupštinske odluke se vrši po pravilima akcijskog prava, koja predstavljaju pravni režim u odnosu na opšta pravila građanskog prava.Tužbu za pobijanje skupštinske odluke, može podneti svaki akcionar koji je glasao protiv predmetne odluke, akcionar koji nije propisno pozvan na sednicu skupštine ili je na drugi način onemogućen da joj prisustvuje, kao i svaki član nadzornog i upravnog odbora. Reč je o aktivno legitimisanim licima. Ako je registar većizvršio registraciju odluke, sud ima mogušnost da,na predlog tužioca, donese rešenje da se registruje zabeležba spora. Presuda kojom se pobija odluka skupštine akcionara ima dejstvo u korist i protiv svih akcionara i obavezijuća je za odnose između akcionara i društva, kao i između društva i članova organa društva. Upravni odbor – U našem pravu je upravni odbor otvorenog akcionarskog društva obavezni i kolegijalni organ društva, koji ima ulogu stručnog , profesionalnog i operativnog organa. O obavlja operativne poslove društva i donosi strateške odluke. Predsednik upravnog odbora je generalni direktor društva. U našem pravu usvojena je jednostepena ( jednodomna) struktura organa otvorenog akcionarskog društva. Najviši organ upravljanja je upravni odbor, koji ima svoj izvršni odbor.Saglasno ovakvom pristupu zakonodavca, upravna i nadzorna funkcija su objedinjene u 14

puravnom odboru, koji osim izvršnog odbora, može imati odbor revizora ili internog revizora, u svojstvu njegovih pomoćnih i konsultivnih organa. Skandali u velikim privrednim društvima (Ernon, Wolscom) pokrenuli su debatu o uzrocima njihovog bankrota. Preovlađuje mišljenje u naučnim i stručnim krugovima da je neadekvatnost upravnog odbora bio osnovni razlog kolapsa, što je uzrokovalo da ovaj odbor bude stavljen u fokus regulatornih inicijativa. Takva percepcija pokrenula je reformu upravnog odbora u dva pravca: Promena njegove uloge i strukture. Ove reforme se danas nalaze u središtu inicijativa za unapređenje korporativnog upravljanja, kako u Evropi , tako i izvan nje. a) Struktura i način izbora članova upravnog odbora- U strukturi i izboru članova upravnog odbora ogleda se podela moći u društvu i njegova interesna struktura, jer izbor ovog odbora izražava i obezbeđuje odnose demokratičnostiili dominacije u društvu, dok njegova struktura predstavlja faktor koji moć njegovih članova čini realnom ili samo formalnom. Naš zakonodavac limitira minimalni i maksimalni broj njegovih članova- najmanja tri, a najviše 15 članova, pritom ostavlja slobodu akcionarima da osnivačkim aktom i statutom utvrde način izbora i strukturu upravnog odbora. Zbog toga članovi upravnog odbora mogu biti birani iz redova domaćihili stranih lica, akcionara ili lica koja nisu akcionari u radnom odnosu sa društvom. Za razliku od zakonskih rešenja u domaćem pravu, u upravnom pravu postoji veći broj odredaba koje su imperativne prirode, a tiču se ptanja: ko može a ko ne mođe biti član odbora, starosna granica i dr. U našem pravu članovi upravnog odbora otvorenog akcionarskog društva biraju se kumulativnimglasanjem , ako osnivačkim aktom ili statutom društva nije drugačije određeno. Pod kumulativnim glasanjem se podrazumeva akav način glasanja u kome svaki akcionar (ili punomoćnik sa pravom glasa)broj glasova sa kojima raspolaže množi sa brojem članova upravnog odborakoji se biraju, uz ostavljenu zakonsku mogućnostda te svoje glasove da jednom kandidatu ili ih rasporedi bez ograničenja svim kandidatima. Upravni odbor ima dve vrste članova: neizvršne i nezavisne. Pod neizvršnim članom upravnog odborazakonodavac podvodi onog člana odbora oji nije član izvršnog odbora društva.Nezavisni član upravnog odbora s definiše kao lice koje (samo ili sa članovima porodice) nije pravno, imovinski, statusno ili svojinski čpovezano sa društvom, u poslednje dve godine. U savremenom kompanijskom zakonodavstvu predviđa se da mandaz članova upravnog odbora traje između dve godišnje skupštine društva, a produženje mandata se vezuje za usvajanje godišnjih finansijskih izveštaja i izveštaja upravnog odbora o poslovanju društva, koji su praćeni i izveštajem revizora. b) Predsednik upravnog odbora- Najveća vlast je koncentrisana u funkciji predsednoka upravnog odbora, ako je on istovremeni i direktor društva.U našem pravu predsednika upravnog odbora bira upravni odbor, iz reda svojih članova, većinom glasova od ukupnog broja.Ako osnivačkim aktom nije drugačije predviđeno , predsednik upravnog odbora je i generalni direktor društva. Osnivačkim aktom i statutom društva se može odrediti da predsednik upravnog odbora ima prava iobavete predsednika društva. Uprasvnom odboru je ostavljena mogućnost da ga u bilo koje vreme razrešii izabere novog predsednika odbora. U slušaju odsutnosti izabranog predsednika odbora ili do njegovog izbora, sednicama društva predsedava drugi član odbora , koji je uzabran većinom prisutnih članova na tim sednicama. Njegove osnovne nadležnosti su sazivanje i predsedavanje sednicama upravnog odbora, a odgovoran je za vođenje i čuvanje zapisnika sa sednica. c) Statusna odgovornost članova upravnog odbora- Član upravnog odbora akcionarskog društva može da podnese ostavku uvek kada to nađe za potrebno. Ostavka mora biti u formi pisanog obaveštenja, a podnosi se upravnom odboruili njegovom predsedniku. Ostavka se može opozvati samo uz saglasnost upravnog osbora. Nezavisno od statusne odgovornosti člana upravnog odbora, Zakona o privrednim društvimaje uspostavljena odgovornost direktora i upravnog odbora za vođenje poslovnih knjiga i unutrašnji nadzor poslovanja, s tim da se druge vrste 15

odgovornostiuređuju drugim propisima. d) Nadležnost upravnog odbora- Upravni odbor obavlja funkciju upravljanja akcionarskim društvom, sa dužnošču upravljanja u interesu društva, zbog čega svoje osnovne nadležnosti ostvaruje u interesu akcionara i njihove skupštine. Svrha postojanja upravnog odbora nije samo vođenje tekućih poslova unutar društva niti vođenje tih poslova sa dejstvom izvan društva , nego i vođenje određene politike društva koja će doprineti razvoju, strategiji, uvećanju dobiti i stvaranju ugleda društva. Upravni odbor u načelu obavlja dve vrste poslova: poslovođenje koje dolazi do izražaja unutar društva zastupanje, kada upravni odbor svoje aktivnosti usmerava prema trećim licima. Nadležnost upravnog odbora regulisana je Zakonom o privrednim društvima , s tim da se određena pitanja mogu urediti osnivačkim aktom ili statutom društva Član 313. (1) Upravni odbor akcionarskog društva nadležan je naročito za odlučivanje o pitanjima koja se odnose na: 1) kontrolu tačnosti finansijskih izveštaja i informacija; 2) upravljanje razvojem društva i strategijom i nadziranjem izvršnih direktora i administracije društva; 3) utvrđivanje ili odobravanje poslovnog plana društva; 4) sazivanje sednice skupštine akcionara i utvrđivanje predloga dnevnog reda; 5) daje i opoziva prokuru; 6) utvrđivanje predloga odluka skupštine akcionara i kontrola njihovog sprovođenja; 7) određivanje dana sa kojim se utvrđuje lista akcionara sa pravom učešća na skupštini; 8) izdavanje akcija u okviru limita utvrđenog osnivačkim aktom i ovim zakonom; 9) izdavanje zamenljivih obveznica, obveznica, varanata ili drugih hartija od vrednosti, u okviru limita predviđenog osnivačkim aktom i ovim zakonom, 10) utvrđivanje vrednosti akcija i druge imovine u skladu sa ovim zakonom; 11) izbor i razrešenje izvršnih direktora, odobravanje uslova ugovora koje društvo zaključuje sa njima i utvrđivanje njihove naknade; 12) utvrđivanje iznosa i dana dividende, dana plaćanja i postupka plaćanja dividendi, kad mu osnivački akt društva da takvo ovlašćenje i 13) donošenje odluka o drugim pitanjima u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom ili statutom društva. e) Način rada upravnog odbora- Upravni odbor društva može poslovnikom bliže urediti svoj način rada. On je dužan da održi najmanje četiri redovne sednice godišnje, od kojih jednu mora održati najkasnije dva meseca pre godišnje skupštine. Vanredne sednice upravni odbor održava na zahtev predsednika, po njegovoj inicijativi ili na zagtev 1/3 članova upravnog odbora. Sednice se mogu održati i korišćenjem konferencijske veze ili korišćenjem druge audio i vizuelne komunikacijske opreme. Zakonom je stavljeno u dužnost upravnom odboru da obrazuje dve komisije, koje imaju najmanje po tri člana. Reč je o komisijama za imenovanje i za naknade, čije su nadležnosti utvrđene 16

zakonom Upravni odbor kotiranog akcionarskog društva ima obavezu da donese svoj pisani kodeks ponašanjaili da prihvato neki drugi kodeks. Kodeks korporativnog upravljanja je unutrašnji akt društva i predstavlja ( meko pravo), jer njegove odredbe nisu pravno obavezujuće. Kodeks se donosi u pisanoj formi, obavezno se objavljuje na internet stranici i društvo ga čini dostupnim u štampanom obliku svakom akcionaru koji to zahteva. Upravni odbor ima ibavezu da podnese izveštaj o usklađenosti onašanja sa kodeksom i eventualnim odstupanjem od pravila kodeksa, na svakoj godišnjoj skupštini. f) Donošenje odluka- Odluke upravnog odbora akcionarskog društva donose se na sednicama, s tim da svaki član odbora ima jedan glas. Zakonodavac uspostavlja načelo dispozicije u korist akcionara u pogledu utvrđivanja postojanja kvoruma i potrebne većine za donošenje odluka. Postoje četiri osnovna pravila: 1) kvorum za rad i odlučivanje postoji ako prisustvuje većina od ukupnog brojačlanova odbora; 2) za donišenje odluke potrebno je da se izjasni većina prisutnih članova odbora; 3) za slučaj da se glasovi članova odbora podele, odlučujući je glas predsednika upravnog odbora; 4) postojanje sukoba interesakodnekog člana odbora vodi isključenju njegovog prava glasa, jer se u protivnom radi o glasanju u sopstvenoj stvari. Donete odluke upravnog odbora stupaju na snagu danom donošenja, a unose se u knjigu odluka bez odlaganja. Donete odluke odbora unose se u zapisnik, koji potpisuju predsednik i zapisničar. g) Imovinska odgovornost članova upravnog odbora i njihova primanja- Članovi upravnog odbora podležu imovinskoj odgovornodtičprema akcionarskom društvu, kada prouzrukuju štetu društvu povredom svojih dužnosti, a naročito ako su povredom zakona učinili sledeće: izvršili povraćaj uloga akcionaru; isplatili kamate ili dividende akcionaru; prouzrokovali da društvo upisuje, daje u zalogu, stiče i poništava sopstvene akcije ili povlači i poništava akcije; odobri zajam ili kredit; izvrši plaćanja u vreme likvidacije društvai u drugim slučajevima. Otvoreno akcionarsko društvo može ( ne mora) iznos naknade koja se plaća članovima upravnog odbora da uključi u finansijske izveštaje podnete godišnjoj skupštini.13 Izvršni odbor- Obavezno se bira u otvorenom akcionarskom društvu, dok je taj organ fakultativan u zatvorenom akcionarskom društvu, Članove izvršnog odbora društva bira i razrešava upravni odbor društva. Zakon o privrednim društvima propisuje da su članovi izvršnog odbora izvršni direktori akcionarskog društva. Izvršni odbor nadlezan je za sprovođenje odluka upravnog odbora društva. Po pitanju izveštaja nadrešenim organima postoje slične obaveze izvršnog odbora i upravnog odbora društva.Dok upravni odbor izveštava skupštinu o pitanjima nameravane poslovne politike, poslovanju društva,značajnim poslovima za društvo, izvršni odbor je dužan da stalno i potpuno informiše upravni odbor društva u vezi sa pitanjima, koja bi mogla biti od većeg uticaja na poslovanje društva i na poslovne odnose sa drugim društvima, kao i drugim pitanjima u skladu sa zakonom.Članovi izvršnog odbora su u radnom odnosu u društvu.14 Generalni direktor- Generalni direktor je organ koji bira upravni odbor. Generalni direktor je uporedo i predsednik izvršnog odbora društva. On je dužan za sazivanje sednica izvršnog odbora. Osim toga on zastupa akcionarsko društvo, a to pravo osnivačkim aktom može biržti dato i drugim članovima upravnog odbora ili izvršnog odbora društva. Nadzorni odbor, interni revizor ili odbor revizora- Nadzorni odbor u uporednom pravu može biti obavezni ili fakultativni organ, u zavisnosti od načina organizovanja akcionarskog društva. On je u našem pravu kolektivni organ , ima najmanje tri člana i njegov broj mora biti neparan. Predsednika i članove bira skupština akcionara , osim prvih akcionara koji se određuju osnivačkim aktom društva. Izbor članova nadzornog odbora se vrši kumulativnim glasanjem, stim 13 14

Lucija Spirović Jovanović ,, Trgovinsko pravo" str 262 Slavko Carić ,,Privredno pravo" str 77

17

da je ovo zakonsko pravilo dispozitivne prirode.Član nadzornog odbora moše biti razređen odlukom skupštine akcionara, i bez navođenja razloga, ako akcionari smatraju da je to u najboljem iteresu akcionarskog društva. Odbor revizora- je kolektivni organ, ima najmanje tri člana i njegov broj mora biti neparan.NJegove članove bira upravni odbor akcionarskog društva iz reda svojih nezavisnih članova. Za slučaj da upravni odbor nema dovoljno nezavisnih članova, nedostajući broj bira skupština društva iz reda nezavisnih članova. Prvi članovi odbora revizora određuju se osnivačkim aktom ili posebnom odlukom osnivača. Članovi odbora revizora razrešavaju se saglasno postupku na koji su i birani. Interni revizor- je fizičko lice, a bira ga upravni odbor akcionarskog društva iz reda svojih nezavisnih članova.Lice koje se bira za internog revizora mora da ispunjava uslove propisane Zakonom o računovodstvu i reviziji. Interni revizor se razrešava na način na koji je i biran , s tim da se razređenjem ne mogu povreditiprava koja nisu u vezi sa njegovim svojstvom revizora i koja može imati na osnovu ugovora sa akcionarskim društvom.15

2.3 Prava i obaveze akcionara i zaštita manjinskih akcionara a) Prava akcionara- Prava akcionara se mogu klasifikovati u statusna i imovinska prava. Zakonom o privrednim društvima je predviđeno da svaka obična akcija daje akcionaru ista prava u akcionarskom društvu, koja uklučiju naročito: 1) pravo pristupapravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama društva; 2) pravo učešća u radu skupštine društva; 3) pravo glaa u skupštini društva: 4) pravo na isplatu dividende; 5) pravo učešča u raspodeli likvidacionog viška; 6) pravo prečeg sticanja akcijaiz novih emisuja i yamenljivih obveznica; 7) pravo raspolaganja akcijama svih vrsta. Prvo i najvažnije statusno pravoakcionara je upravljačko pravo, koje se ostvaruje preko dva prava: učešću u radu skupštine i prava glasa. Prvo i najznačajnije imovinsko pravoakcionara je pravo na dividendu. Dividenda je deo dobitikoji akcionarsko društvo raspodeljuje akcionarima, srazmetno nominalnoj (računovodstvenoj vrednosti njihovih akcija.Dividende se plaćaju iz dobiti akcionarskog društva, a način njihovog plaćanja može bitiu : 1) novcu; 2) akcijam ai drugim hartijama od vrednosti društva; 3) akcijama društva u drugimdruštvima; 4) drugoj imovini. Iznos dividende koji se plaća u akcijama mora biti jednaka nominalnoj vrednosti akcija koje se izdaju za plaćanje dividende.Plaćanje dividende vrši se licima koja su bila vlasnici akcija na dan dividende. b) Obaveze akcionara- U osnovne obaveze akcionara spadaju: uplata novčanih i unošenje novčanih uloga; dodatne uplate i činidbe; dužnosti prema društvu ( lojalnost društvu, odnosno sprečavanje konflikta interesa) i dr. c) Zaštita prava manjinskih akcionara- Zaštita prava manjinskih akcionara, kao jedno od načela kroz koje se uspostavlja i meri demokratičnost odnosa u akcionarskom društvu u savremenim uslovima je podignuta na nivo standarda. Otvoreno akcionarsko društvo ima veći broj akcionara, koji drže različiti broj akcijai koji se međusobno ne poznaju, zbog čega može doći, i dolazi, do konflikta interesa. Zakonom o privrednim društvima nije definisan pojam manjinskog akcionara. Ipak, zakonodavac je položaj manjinskog akcionara vezao za procenat akcija sa pravom glasa o konkretnim pitanjima, odnosno za procenat vrednosti osnovnog kapitala akcionarskog društva, u zavisnosti od pokrenutog pitanjau kojem manjinski akcionari žele da ostvare svoja prava. Zakonom su u korist manjinskih akcionara uspostavljena sledeća prava: pravo da utiču na predloženi dnevni red redovne ili vanredne 15

Prof. dr. Mirko Kulić ,,Finansijski menadžment" Beograd 2004 str. 201

18

skupštine; pravo da utiču na izbor nezavisnih članova upravnog odbora društva putem kumulativnog načina glasanja; pravo da putem stručnog poverenikazatraže pregled finansijskih izveštajai poslovnih knjiga; pravo podnošenja tužbe protiv društva radi prestanka društva i dr.

3 Zatvoreno akcionarsko društvo 3.1 Pojam i osnovna svojstva Zatvoreno akcionarsko društvo je posebna vrsta akcionarskog društva. Ono sadrži elemente društvasa ograničenom odgovornošću.Ti elementi se ogledaju, kao što mu i sam naziv kaže, u jegovoj zatvorenosti,tj. U otežanoj mogućnosti da neko pristupi društvu. Pristupanje nije nezavisno od društva i jegovih članova- akcionara.Posledica toga je da zatvoreno akcionarsko društvo ima manji broj članova, manji kapital i , svakako, ima manji značaj u poslovnoj praksi. To su i razlozi zbog kojih ga većina pravnih sistema ne poznaje. Zatvoreno akcionarsko društvo je regulisano pretežno dispozitivnim, a manje inperativnim normama, u pravnim sistemima koji ga ne poznaju. Zatvoreno akcionarsko društvo je tako privredno društvo čije se akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili ogranišenom broju drugih lica. Član 194. (1) Zatvoreno akcionarsko društvo je društvo čije se akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili ograničenom broju drugih lica, u skladu sa zakonom . (2) Zatvoreno akcionarsko društvo može imati najviše 100 akcionara. (3) Ako se broj akcionara zatvorenog akcionarskog društva poveća i održi iznad broja akcionara iz stava 2. ovog člana u periodu dužem od godinu dana, to društvo postaje otvoreno društvo.

3.2 Osnivanje i registracija Zatvoreno akcionarsko društvo ne može vršiti upis akcijajavnom ponudom ili na drugi način nuditi svoje akcije javnim putem. Zbog toga, ono se osniva simultano, odnosno jednokratno, donošenjem osnivačkog akta. Zakonski uslov za njegovo osnivanje je obezbeđenje novčanog uloga u osnovnom kapitalu, koji na dan uplate ne može biti manji os 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Osnivači nemaju obavezusazivanja osnivačke skupštine, jer je ona izlišna. Osnivači su dušni da donesu osnivački akt u pisanom obliku, da ga potpišu, a mogu da donesu i statut.Novčani ulozi uplaćuju se na privremeni račun, i to najmanje 50% od ugovorenog iznosa. Uplate se vrše do registracije, a ostali deo u roku od dve godine od registracije.Nenovčani ulozi, oji su prethodno procenjeni predaju se u celini do registracije društva. Ako akcionari ne izvrše uplatu, odnosno ne unesu uloge do roka koji je predviđen osnivačkim aktom, dužni su da društvu plate kamate, odnosno da mu naknade štetu. Neispunjenje ovih obaveza može biti istovremeno i razlog za isključenje člana iz društva. Uz registracionu prijavu mora se priložiti: dokaz o identitetu osnivača, osnivački akt sa overenim potpisima osnivača, izveštaj banke o deonovanim novčanim ulozima na privremeni račun, sporazum osnivača o vrednosti nenovčanog uloga, ako isti nije sadržan u osnovačkom aktu; odluka o imenovanju zastupnika, ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom i overen potpis zastupnika. 19

Većina zatvorenih akcionarskih društava se osniva sa namerom da se po proteku određenog vremena transformiše u otvoreno akcionarsko društvo. U našem pravu zatvoreno akcionarsko društvo može postati otvoreno izmenom osnivačkog akta i pod uslovma i na način određenim Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

3.3 Upravljanje Zatvorenim akcionarskim društvom se upravlja u načelu na isti način kao i sa otvorenim akcionarskim društvom, s tim da postoje određene razlike u organima tog društva. Za ovo društvo je adekvatna univerzalna skupština, koja je oslobođena najvećeg dela formalnosti u vezi njenog sazivanja i rada. U našem pravu, pored godišnje skupštine akcionara,može biti sazvana i vanredna skupština, koja se održava i bez sazivanja i objavljivanja dnevnog reda, pod dva zakonom utvrđena uslova: 1) da joj prisustvuju svi akcionari sa pravom glasai 2) da se nijedan akcionar tome ne protivi.Pored skupštine akcionara ovo društvo obavezno ima i direktora ili upravni odbor. Osnivačkim aktom ili statutommože se utvrditi kumulativno glasanje za izbor članova upravnog odbora društva. Izvršni odbor je fakultativni organ, kao i nadzorni organ, a može da bude predstavljen u ovom društvu kao interni revizor ili kao odbor revizora.Takođe, zatvoreno akcionarsko društvo nije obavezno da ima sekretara društva.

4. Prestanak članstva i akcionarskog društva Prestanak članstva u otvorenom akcionarskom društvu ne može biti jednostavniji, ako se ono kotira na berzi. Potrebno je samo prodati svoje akcije i tim pravnim poslom članska i druga prava po osnovu akcija prelaze na pravnog sledbenika. Promet akcije može biti isključen od strane samog društva, kao i iz razloga nedobijanja dozvole nadležne komisije. Akcionarsko društvo u osnovi prestaje iz razloga koje zakon propisuje i iz razloga koji su predviđeni osnivačkim aktom. Ono može prestati iz onih razloga koji su zakonom predviđeni za prestanak društva uopšte. Razlozi predviđeni zakonom su: 1) protek vremena za koje je osnovan društvo; 2) pravosnažna odluka skupštine akcionara koja se donosi kvalifikovanom većinom; 3) pravosnažna odluka nadležnog suda kojom se utvrđuje da je registracija društva bila ništava; 4) bankrotstvo; 5) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i osnivačkim aktom društva. Član 346. (1) Po zahtevu manjinskih akcionara koji u akcionarskom društvu poseduju najmanje 20% akcija osnovnog kapitala društva nadležni sud može naložiti prestanak društva ili druge mere ako: 1) članovi upravnog odbora društva ne mogu da vode poslove društva, bilo zbog podele ili drugih razloga, a akcionari društva ne mogu da prekinu blokadu, tako da se poslovi društva ne mogu više voditi u interesu akcionara društva; 2) su akcionari blokirani u odlučivanju i na najmanje dve uzastopne godišnje skupštine ne uspeju da izaberu članove upravnog odbora društva, tako da se poslovi društva ne mogu voditi u interesu društva; 3) članovi upravnog odbora društva, kao i članovi drugih organa društva deluju protivzakonito, nepošteno ili prevarno prema akcionarima koji podnose takav zahtev; 4) se imovina društva rasipa i umanjuje. 20

(2) Po podnetom zahtevu iz stava 1. ovog člana sud može da pokrene postupak prestanka društva ili ako se radi o otklonjivom osnovu ostaviti rok do godinu dana za otklanjanje nepravilnosti. (3) Ako se u roku iz stava 2. ovog člana ne otklone nepravilnosti, pokreće se postupak prestanka društva likvidacijom u skladu sa ovim zakonom, kada sud ima ovlašćenje da odredi i likvidacionog upravnika. (4) Ako sud ne pokrene postupak prestanka društva može naložiti jednu ili više mera, a naročito: 1) razrešenje bilo kog člana upravnog odbora ili izvršnog odbora; 2) izbor člana upravnog odbora ili izvršnog odbora društva; 3) imenovanje privremenog zastupnika društva; 4) reviziju računovodstvenih izveštaja društva i popis imovine društva; 5) plaćanje dividende; 6) kupovinu akcija manjinskih akcionara koji su podneli zahtev za kupovinu od strane društva po vrednosti utvrđenoj od strane suda na osnovu nalaza nezavisnog procenjivača; 7) naknadu štete bilo kom licu kome je prouzrokovana. (5) Zahtev manjinskih akcionara iz stava 1. ovog člana podnosi se protiv akcionarskog društva.16

16

Zakon o privrednim društvima iz 2004

21

Zaključak Akcionarsko društvo je privredno društvo , koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara. Osnovni kapital je utvrđen osnivačkim aktom i podeljen na akcije. Akcionarska društva su najvažniji oblik privrednih društava sa stanovišta pribavljanja kapitala. Međutim, akcionarska društva nisu najbrojnija društva kapitala. Akcionarsko društvo ima svoju imovinu, koja je odvojena od imovine akcionara. Akcionarsko društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Akcionari ne odgovaraju za obaveze akcionarskog društva. Oni su samo dužni da unesu svoj ulog kojim su kupili akcije. U ekonomskom pogledu, akcionarsko društvp je nakznačajniji tip trgovačkog društva, koje je po svojoj organizaciji i obliku podesno za formiranje i koncentraciju kapitala, pa je po tom osnovu i glavni oblik multinacionalnih kompanija i strukture međunarodnih holdinga.

22

Citirana dela 1. Zakon o privrednim društvima iz 2004 2. Zakon o registraciji privrednih subjekata 3. Carić Slavko, Miroslav Vitez, Janko P. Veselinović ,, Privredno pravo'' Novi sad, 2006. 4. Prof dr Milutin Srdić ,,Pravni položaj privrednih subjekata'' Novi Sad, 2006. 5. Lucija Spirović Jovanović ,,Trgovinsko pravo'', Beograd, 2008. 6. Dr Miodrag Stanković ,, Poslovni pravo'' Beograd, 2002. 7. Prof dr Mirko Kulić ,,Finansijski menadžment''Beograd, 2004.

23