Akcije

Uvod Hartija od vrednosti jeste isprava sastavljena u zakonom propisanoj formi, koja u sebi sadrži određeno pravo. Hartija od vrednosti jeste isprava o nekom imovinskom pravu, koja ovlašćuje njenog zakonitog imaoca da može da ostvari svoje pravo, koje je u njoj sadržano. Elementi hartije od vrednosti su: hartija od vrednosti je pismena isprava; ona sadrži obavezu izdavaoca; i pismena obaveza upisana u hartiji od vrednosti se mora izvršiti njenom zakonitom imaocu. Prava iz hartije od vrednosti, koja su najčešće po svojoj prirodi obligaciono – pravna, sjedinjuju sa pravom na hartiju, koje je po svojoj priprodi stvarnopravne prirode. Hartije od vrednosti moraju da sadrže određene bitne sastojke jer ako ne sadrže te sastojke koje zahteva Zakon o obligacionim odnosima ne važe kao hartije od vrednosti. To su sledeći bitni elementi: označenje vrste hartije od vrednosti; firma tj, naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti; firma, odnosno ime lica po čijoj naredbi hartija od vrednosti glasi ili oznaka da ona glasi na donosioca; mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti; tačno označenje obaveze izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti; potpis izdavaoca hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti mogu imati kreditnu ulogu i ulogu platežnog sredstava. Veliki broj hartija od vrednosti služi i kao sredstvo pri transakcijama u međunarodnom robnom prometu, pomoću kojih se sa robom može raspolagati u slučaju kad nije roba u posedu kod vlasnika, kao i vršiti prenos vlasništva ove robe ili stavljanje u zalog. Razlog pojavljivanje hartije od vrednosti u pravnom prometu je taj što daje znatno veću sigurnost poveriocu, da realizuje svoje potraživanje ili neko pravo bez potrebe dokazivanja po kojem osnovu on je stekao određeno pravo. Dužnik mora da izvrši svoju obavezu,onom licu koje mu prezentira hartiju od vrednosti, u kojoj je inkorporirano određeno pravo poverioca. Dužnik je takođe bolje zaštićen kad postoji hartija od vrednosti. Dužnik ne mora svoju obavezu da izvrši, bez obzira na postojanje njegovog duga, sve do trenutka dok mu ne bude podneta hartija od vrednosti. Po izvršenju svog duga iz hartije od vrednosti, dužnik ima pravo da zadrži hartiju od vrednosti koja sad predstavlja priznanicu da je izvršio dug prema poveriocu. Značajna uloga hartije od vrednosti je što su prikladne za jednostavnu cirkulaciju u pravnom prometu. Hartije od vrednosti se izdaju na strogo propisanim formularima, pa se na taj način izbegava mogućnost falsifikovanja. Sa prenosom prava na hartiju od vrednosti, istovremeno se i prenose prava iz hatrije od vrednosti, na primer: pravo na potraživanje određene sume novca , pravo svojine ili pravo učešća u upravljanju u akcionarskom društvu, u kojoj će novi član biti označen kao korisnik isprave.

1

Akcije Akcija je isprava koja je hartija od vrednosti i koja glasi na jedan deo osnovnog kapitala akcionarskog društva. Akcijom se potvrđuje i dokazuje da je njen imalac uneo određeni ulog u glavnicu kapitala akcionarskog društva, a ona mu daje pravo učesca u tom društvu. Pojam institut akcije ima, u suštini, dva značenja. U formalno-pravnom smislu, to je isprava kojom se dokazuje članstvo u akcionarskom društvu, a u materijalno-pravnom smislu ona izražava ulog i udeo člana društva u društvu i skup njegovih prava koja postoje u tom društvu.

Karakteristike akcija Akcija ima sledeće karakteristike: Prvo, akcija jeste isprava koja se izdaje članu akcionarskog društva. Na osnovu te isprave, član društva stiče pravo učešća u organima upravljanja društvom i u raspodeli njegove dobiti. Akcija jeste hartija od vrednosti. To su dugoročne hartije od vrednosti, jer svojim vlasnicima osiguravaju trajni prihod iz dividende društva. One su masovne hartije od vrednosti, jer se izdaju u velikom broju. Akcije mogu da glase na ime i na donosioca, sto se utvrđuje statutom društva. Akcije na ime upisuju se u knjigu akcionara i prenose se menično-pravnim putem. Akcije na donosioca prenose se gradjansko-pravnim putem. Akcija je nedeljiva isprava. Akcija jeste novčana hartija od vrednosti, jer glasi na određenu svotu novca. Drugo, akcija jeste korporativna hartija od vrednosti, jer daje članska prava u akcionarskom društvu, tj. pravo učešća u drustvu. Akcija predstavlja skup akcionarskih prava člana društva. Treće, akcija jeste vlasnička hartija od vrednosti, jer se njome dokazuje i na osnovu nje se ostvaruje pravo svojine, odnosno susvojine akcionara na akcionarskom društvu, kao pravnom licu. Akcija jeste dugoročna hartija od vrednosti, jer se izdaje na neodređeno vreme. Četvrto, akcija predstavlja ulog koji je akcionar uneo u glavnicu kapitala društva. Zato ona izražava i predstavlja deo kapitala akcionarskog društva. Samim tim, akcija jeste instrument za finansiranje akcionarskog društva. Peto, akcija jeste dividendna hartija od vrednosti. Ona daje pravo na dividendu, ako dividende bude bilo. Zato je ona hartija od vrednosti sa promenljivim prihodom. Šesto, akcija, kao isprava, jeste dokaz da je određeno lice uplatilo određeni iznos novca, ili da je unelo određena sredstva u naturalnom obliku u glavnicu kapitala društva, kao svoj ulog u društvu. Ta isprava služi akcionaru i kao dokaz da je stekao status člana akcionarskog društva, sa pravima i obavezama koji iz toga proizilaze. Sedmo, akcija jeste nedeljiva celina, jer se ne može razdvojiti na više samostalnih akcija, ali je moguća susvojina na akciji.

2

Izdavanje akcija Akcije se izdaju kada se ispune utvrđeni uslovi i pretpostavke za to i kada se sprovede propisani postupak. Osnovni uslov za to jeste da je društvo registrovano. Akcije se izdaju prilikom osnivanja akcionarskog društva i kasnije tokom njegovog života i poslovanja. Prilikom osnivanja akcionarskog društva, akcije se izdaju radi formiranja osnovne glavnice kapitala društva. To su osnivačke akcije, odnosno akcije prve emisije. Osnivačke akcije se mogu emitovati na dva načina: simultano i sukcesivno. Za izdavanje akcija, kao hartija od vrednosti, potrebno je prethodno pribaviti odobrenje nadležnog organa, a to je Savezna komisija za hartije od vrednosti. Odluku o izdavanju osnivačkih akcija donosi osnivačka skupština akcionarskog društva, a odluku o emitovanju akcija, radi povećanja osnovnog kapitala društva, donosi skupština akcionara, kao najviši organ upravljanja društvom. Upis akcija i uplata uloga, vrši se kod banke koju je odredio izdavalac akcije. Akcija se upisuje potpisivanjem izjave o upisu akcija. Akcije se uplaćuju prvenstveno u novcu, ali i u stvarima i pravima koji su potrebni društvu. Emisija akcija smatra se uspelom ako je prodato akcija u vrednosti većoj od 50% od ukupnog broja emisije, u roku od šezdeset dana od dana prema rešenju Komisije za hartije od vrednosti. Emitent može da odustane od emisije akcija ako su nastupile nepredviđene okolnosti, koje onemogućavaju emisiju. Kada akcionar uplati ili unese svoj ulog u akcionarsko društvo, izdaje mu se akcija. Akcije se izdaju u jednakoj nominalnoj vrednosti. Najmanja nominalna vrednost akcije ne može da bude manja od zakonom utvrđenog minimalnog iznosa. Akcije se ne mogu izdavati ni prodavati ispod njihove nominalne vrednosti, jer se tako cuva integritet osnovne glavnice kapitala društva. Od nominalne vrednosti akcija, razlikuje se njihova emisiona vrednost. Emisiona vrednost akcija postoji kada se one emituju iznad njihove nominalne vrednosti. Akcije, međutim, nikada ne mogu da budu emitovane ispod njihove nominalne vrednosti. Od tog pravila postoji jedan izuzetak, a tice se internih akcija, jer se one mogu izdavati i ispod nominalne vrednosti. Tržišna vrednost akcije zavisi: od njene nominalne vrednosti, od kamatne stope, i od stope dividende. Prava urednost akcija dobija se kada se čista aktivna društva podeli sa brojem akcija. Berzanska vrednost akcija formira se na osnovu izražene ponude i tražnje na berzi, za određene akcije. Berzansku vrednost mogu imati samo one akcije koje se postavljaju na berzi. Likvidaciona vrednost akcija jeste ona koja se dobija kada se iz aktive društva, u likvidaciji, podmire poverioci i nadoknade troskovi likvidacionog postupka.

Sastavni delovi akcije Svaka akcija se sastoji iz dva dela, a to su: plašt akcije i kuponski tabak. Po pravilu, plašt akcije i kupovinski tabak su vezani jedno uz drugo, posebno kada se akcije izdaju, a posle izdavanja akcija u opticaju se mogu pojaviti i odvojeno. Plašt akcije je osnovni i veoma bitan deo svake akcije. Prema zakonu o hartijama od vrednosti, svaki plašt akcije mora posedovati sledeće elemente: firmu i sedište emitenta; oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije; oznaku da je akcija i vrstu akcije; redosled emisije; ukupan obim emisije, nominalnu vrednost akcije i broj akcija; ime kupca ili firme; prava iz akcije; mesto i datum izdavanja akcije; kao i potpis ovlašćenog lica i njegov pečat. To su elementi pomoću kojih akcija proizvodi pravno dejstvo. Eminent moze da izda potvrdu koja 3

bi sadržala sve elemente koji sadrži plašt akcije. Firma i sedište emitenta akcije - pod firmom se podrzumeva naziv akcionarskog društva sa njegovim sedištem koje se pojavljuje kao izdavalac akcije. Podaci o firmi i sedištu unose se u akciju na način kako je upisano u sudskom registru i to pun naziv. Firma i sedište emitenta se vidno unose u slog akcije, na mestu koje obezbeđuje da imalac akcije može nedvosmisleno utvrditi ko je njen izdavalac. Vrlo često se unosi odmah posle oznake da je to akcija, a nekad to može biti ispred oznake da je to akcija. Oznaka serije sa kontrolnim brojem akcije - serijski broj sa kontrolnim brojem jesu dva broja u jednom. Prvi broj je serijski koji se sastoji od određenog broja cifara, a kontrolni se sastoji od jedne cifre i dodaje se serijskom broju na kraju. Oznaka da je akcija i oznaka vrste akcije - akcija mora vidno da sadrži oznaku da je ,,akcija,, i na taj način se razlikuje od ostalih hartija od vrednosti. Reč ,,akcija,, može da stoji samostalno ili sa nekom drugom reči, kao ,,osnivačka akcija,,. Akcija i deonice imaju isto značenje, ali se termin akcija upotrebljava u akcionarskom društvu i može da bude napisan ispred emitente ili posle emitenta. Akcije se u zavisnosti od načina određivanja imaoca akcije dele na ime i na donosioca; u zavisnosti od vrste uloga akcije se dele na ulog u novcu i u naturi; po načinu uplate: privremene i stalne; u zavisnosti od cirkulacione sposobnosti: eksterne i interne. Vrste akcija su u pravnoj teoriji određene u zavisnosti od kriterijuma - na ime ili na donosioca, po redosledu izdavanja (prve emisije i sledećih emisija), obične i povlašćene. Redosled emisije, ukupan obim emisije, nominalna vrednost akcije i broj akcije nominalna vrednost akcije predstavlja iznos na koji ona glasi. Zakon o preduzećima iz 1996. god. Zahteva, odnosno predviđa da najniži nominalni iznos akcije ne može biti manji od 5 $ u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate. Akcije koje bi imale niži nominalni iznos bile bi ništave, a za štetu bi odgovarali emitenti solidarno. Viši nominalni iznosi akcija treba da glase na dinarsku vrednost, deljivu sa 10. Akcije se ne mogu izdavati ni prodavati ispod svoje nominalne vrednosti pri njenom izdavanju. Nominalna vrednost koju plaća prvi kupac je označena na akciji. Zakonom o hartijama od vrednosti nije predviđeno na kojem se delu akcije plašta upisuje nominalni iznos akcije, bitno je da bude istaknut i lako uočljiv. Zakon o preduzećima utvrđuje novčani minimum osnivačkog uloga jednog akcionara. Broj akcije je određen prema ukupnom novčanom iznosu na koji se izdaju akcije. Firma, odnosno ime kupca ili oznaka na koga akcija glasi - akcija može da glasi na donosioca ili na ime. Ako akcija glasi na ime u slogu akcije mora biti obezbeđen prostor za unošenje firme, naziva ili imena kupca akcije. Ako je preduzeće kupac akcije onda se u slog akcije unosi pun naziv firme preduzeće. Ako se izdaje akcija na donosioca, mora da sadrži oznaku ,,na donosioca,, i tako glasi na svako lice koje je poseduje. Ova akcija se prenosi prostom predajom što omogućava brz i lak promet. Mesto i datum izdavanja akcije sa faksimilom potpisa ovlašćenog lica, emitenta i pečatom emitenta. Sedište akcionarskog društva je mesto u kojem obavlja delatnost, a datum izdavanja akcije je dan kada su se stekli uslovi za izdavanje akcije. Zakon o hartijama od vrednosti ne zahteva da svaku akciju mora da potpiše ovlašćeno lice izdavalac akcije, ali je neophodno da akcij asadržži faksimil potpisa ovlašćenog lica, izdavaoca. Zakonodavac je odredio da akciju i faksimil sa vernom kopijom potpisa potpiše ovlašćeno lice. Na plaštu akcije, faksimil potpisa ovlašćenog lica stavlja se na kraju akcije uz pečat izdavaoca. Prava iz akcije - to su sledeća prava: na upravljanje ili bez prava na upravljanje; na dividendu; na prodaju i prenos akcije; na srazmeran deo imovine u slučaju prestanka društva. Kuponski tabak kao drugi deo akcije sadrži kupone za naplatu dividende. Kuponski tabak sadrži više kupona a najčešće ih je deset. Ti kuponi služe za naplatu dividende. Za svaku godinu iseca se po jedan kupon koji ima mogućnost naplate dividende. Svaki kupon iz kuponskog tabaka mora da sadrži sledeće elemente: firmu i sedište emitenta; oznaku serije sa 4

kontrolnim brojem; redni broj kupona za naplatu dividende; kao i potpis ovlašćenog lica. U odnosu na plašt akcije, kupon je sporedna hartija od vrednosti. Talon akcije nije propisan kao sastavni deo akcije, ali se on vrlo često pojavljuje uz kuponski tabak. Pomoću njega imalac akcije može, ukoliko je istrošio sve kupone za naplatu dividendi, da zatraži novi tabak. Talon sadrži: svoju oznaku u kojoj piše da je talon; ima serijski broj sa kontrolnim brojem; izjavu izdavoca da će se donosiocu talona izdati novi kuponski tabak. Talon sadrži i potpis ovlašćenog lica. Ukoliko dođe do uništenja akcije, talon takođe gubi svoju vrednost i smisao.

Knjiga akcionara Izdavalac (emitent) akcija dužan je da vodi knjigu akcionara. U tu knjigu se upisuju akcionari koji poseduju akcije na ime, pa se kao akcionar smatra samo ono lice koje je upisano u tu knjigu. U knjigu akcionara upisuju se podaci o akcionaru i podaci o akcijama na ime, kao i podaci o prenosu akcija. Knjiga akcionara otvorena je za uvid akcionarima, pa svaki od njih ima pravo uvida u nju. Pored upisa u knjigu akcija, akcije se upisuju u posebni registar koji vodi Savezna komisija za hartije od vrednosti. Akcionarsko društvo koje ne vodi knjigu akcija na propisani nacin i prema propisanim uslovima čini privredni prestup, kao privredno kažnjivo delo.

Vrste i prenos akcija Akcija na ime je hartija od vrednosti u kojoj je naznačeno ime vlasnika hartije. Kada je kupac fizičko lice, potrebno je navesti njegovo ime i prezime. Akcije na ime spadaju u grupu mešovitih hartija zbog toga što plašt akcije glasi na ime, a kuponski tabak na donosioca. Akcije na ime mogu da se izdaju i blanko a da bi kasnije emitent te akcije mogao da se potpiše kao vlasnik. Prenos akcije na ime se obavlja putem punog indosamenta. Prenos i prodaja akcija ne berzi je uslovljena statutom akcionarskog društva i ukoliko postoji preča kupovina od strane članova akcionarskog društva, akcije se ne mogu izbaciti na berzu. Ukoliko članovi akcionarskog društva ne žele da kupe akcije, one se izbacuju na berzu po potpuno istim uslovima ponude kao što su bili kod članova akcionarskog društva. Akcija na donosioca pripada bilo kojem licu (fizičkom ili pravnom), koje raspolaže sa tom ispravom. Ovakva vrsta akcije mora da bude naznačena na samom akcionarskom slogu. Pomoću ovih akcija se primenjuje vrlo lak i jednostavan prenos. Pokazivanjem ove akcije izdavaocu, prezentent dobija prava iz akcije pod uslovom da je do nje došao na legalan način. Ovim akcijama se određene obaveze mogu izmiriti prostom predajom. Prenos akcije na donosioca se obavlja prostom predajom iz ruke u ruku, jer se ona smatra kao obična pokretna stvar, pa se prenosi kao i sve druge pokretne stvari. Za razliku od akcija na ime, imalac ovih akcija ne može ostvariti prava iz akcije ukliko ona nestane. Mešovite akcije su akcije kod kojih plašt akcije glasi na ime, a kuponi za naplatu dividende na donosioca. Akcije uplaćene u stvarima i pravima su akcije, kod kojih akconari uplaćuju tako što ulažu nepokretnosti, patente, druga prava i stvari u akcionarsko društvo. Stvari prethodno moraju da 5

budu procenjene na određeni iznos, pa na taj iznos se izdaje određeni broj akcija. Akcije uplaćene u novcu - kod nas akcije glase na dinare, i uplata novca pri upisu akcija vrši se na račun kod banke. Privremene akcije su akcije kod kojih imalac dokazuje da je akcionar izrazio volju da bude vlasnik akcije i da je uplatio bar jednu ratu. Kod privremenih akcija uplata je u ratama. Privremena akcija se povlači kada se uplati celokupna svota. Stalne akcije zamenjuju privremene akcije, a to su i akcije kada akcionari svoje udele isplaćuju odjednom. Eksterne, tržišne, i neograničene akcije se mogu slobodno prodavati. Promet se obavlja između prodavca i kupca, ili preko banke kao posrednika. Interne akcije se nazivaju i radničke akcije, jer se prodaju radnicima u akcionarskom društvu. Ove akcije se prodaju uz popust, a nekada se dele i besplatno. Ove akcije se prenose indosamentom, ali samo na radnike ili penzionere akcionarskog društva. Akcije u ograničenom prometu su ograničene pri prenosu. Vlasnik ih prvo mora ponuditi akcionarskom društvu, a tek posle trećem licu ukoliko akcionarsko društvo neće da ih kupi. Vinkularne akcije su akcije za čiji prenos je potrebna saglasnost ostalih članova društva. One imaju za cilj sprečavanje ulaska stranih lica u akcionarsko društvo. Akcije na domaću i stranu valutu - kod nas je bitno da akcija glasi na dinar, mada sa većim stranim ulaganjima u našu privredu moguće je i da iste akcije glase na stranu valutu. Osnivačke akcije se izdaju da bi se obezbedila osnovna glavnica koja je potrebna za osnivanje akcionarskog društva. Svaka prva emisija akcija je osnivačka emisija. Osnivačke akcije imaju status običnih akcija i one takođe daju određena prava iz akcije. Nominovane akcije su akcije koje glase na tacno određeni iznos. Akcije u jednoj emisiji mogu da budu na različite nomialne iznose. Ukoliko osnivači žele veći broj akcionara, iznos akcije će biti manji. Ukoliko žele manji broj akcionara, iznos će biti veći. Kvotne akcije su akcije koje glase na određeni deo vlasnika akcije u odnosu na društvo u celini. Ako akcionarsko društvo izda određeni broj akcija npr. 10000 onda je vrednost jedne akcije 1/10000 deo imovine društva. Akcije sa dodatnim novčanim davanjima su akcije kod kojih kupac pored nominalne vrednosti daje i još neka novčana davanja. Ovakva akcija moze da sadrži i neka druga prava u odnosu na obične akcije. Na plaštu akcije je potrebno navesti da se radi o akciji sa dodatnim novčanim davanjima. Akcije sa povremenim nenovčanim davanjima su akcije koje se prodaju prvom kupcu uz obavezu da da, uz plaćanje nominalne vrednosti, neke stvari. Na ovakvim akcijama se upisuju prava akcionara ali i njegove obaveze sa povremenim davanjima. Ove akcije se izdaju samo na ime. Akcionarsko društvo želi da zna, ne samo prvog kupca, nego i svakog sledećeg, baš zbog tih nenovčanih davanja. Garantovane akcije su akcije čiju isplatu dividende garantuje banka ili drugo pravno lice. Kupci ovakvih akcija imaju garanciju da će ih, ukoliko ne isplati akcionarsko društvo, isplatiti garant. Negarantovane akcije su akcije za čiju isplatu dividendi ne postoji nikakav garant. Obične akcije su akcije koje imaocu daju pravo glasa u skupštini akcionarskog društva, pravo učešća u dobiti akcionarskog društva, i pravo na deo likvidacione mase. Imalac obične akcije ima pravo da istu proda, pokloni, založi, koristi kao sredstvo plaćanja ili obezbeđivanja. Pravo iz obične akcije je pravo na dividendu, kao i pravo na glas. Obična akcija može da bude izdata na ime ili na donosioca. Izdaje se u prvoj emisiji kao i u narednim emisijama. Povlašćena (prioritetna) akcija daje imaocu određena prava kao što su pravo prvenstva na dividendu, na likvidacionu ili stečajnu masu. Prioritetne akcije mogu da budu i sa fiksnom dividendom. Povlašćene akcije mogu da budu: kumulativne (daju akcionaru pravo prvenstva naplate svih neisplaćenih dividendi pre isplate bilo kakve dividende); participativne (daju akcionaru pravo prvenstva naplate prioritetne dividende i pravo na učešće u raspodeli dobiti); 6

i zamenljiva akcija (daje pravo imaocu da povlašćenu akciju može zameniti u običnu akciju). Akcija sa pravom glasa može da bude sa pravom na jedan ili više glasova. Osnivačke akcije su sa pravom glasa. Ovo pravo glasa se ogleda uglavnom u skupštini akcionarskog društva. Sa prodajom akcije pravo glasa prethodnog vlasnika se prenosi na novog. Akcije sa ograničenim pravom glasa su akcije koje mogu davati njenom imaocu i ograničeno pravo glasa. Statutom se predviđa da neke akcije daju pravo na odlučivanje samo po nekim pitanjima. Pojavljuje se i ograničenje u broju glasova koje može imati akcionar. Akcije bez prava glasa su akcije koje akcionaru daju samo pravo na dividendu. Akcije bez prava glasa se izdaju posle prve emisije akcija. Akcije sa popustom su akcije koje se najčešće izdaju prilikom transformacije svojine u društvenim preduzećima. Zaposleni, pored besplatnih akcija, imaju pravo na akcije sa popustom u kome oni plaćaju nominalnu vrednost akcije umanjenu za određeni popust. Ova akcija će, bez obzira na popust u pravnom prometu, imati nominalnu cenu. Ove akcije se izdaju samo na ime. One mogu imati pravo na dividendu i/ili pravo na upravljanje. Akcije bez popusta su akcije koje se plaćaju po nominalnoj vrednosti. Donatorske akcije su akcije kod kojih vlasnik poklanja društvu akcije. Trezorske akcije su akcije koje su izdate od strane akcionarskog društva, a isto akcionarsko društvo ih ponovo stiče. One se odlažu u trezor društva dok se ponovo ne prodaju. Zajedničke akcije su akcije kod kojih više lica ima pravo na određeni deo iste akcije. Zbir pojedinih delova svojine mora da bude jednak nominalnoj vrednosti akcije. Besplatne akcije su akcije gde tržišna vrednost akcija prekomerno poraste u odnosu na nominalnu vrednost. Tada akcionarsko društvo može izdati nove akcije koje ne moraju da se plate. One predstavljaju ostvarenu dobit svih vlasnika akcija. Užitničke akcije su akcije gde preduzeće povlači određeni broj akcija, i kada isplaćuje njihovu nominalnu vrednost vlasniku, da bi istom ostavila određena prava u društvu. Dividenda im pripada samo ako vlasnicima drugih akcija pripada dividenda od najmanje 5%. Akcije sa premijom su akcije koje su emitovane sa premijom, gde izdavalac emituje akciju po određenoj vrednosti, a predviđa da ih prodaje iznad nominalne vrednosti. Pojavljuju se samo prilikom prvog izdavanja. Akcije sa odloženim plaćanjem dividende su akcije kod kojih akcionarsko društvo nije u mogućnosti da plati dividendu. Isto društvo odlaze plaćanje premije. Elektronske akcije su akcije kod kojih se elementi nalaze u formi kompjuterskog zapisa. Ova akcije se kasnije mogu pretvoriti i u papirni oblik.

Amortizacija, zamena, sjedinjavanje, podela, oglašavanje nevažećom, i povlačenje akcija Izgubljena ili uništena akcija oglašava se nevažećom. To se čini odlukom nadležnog suda u amortizacionom postupku. Oglašavanjem nevažećom akcijom, prestaju zahtevi neisplaćenih dividendi, na osnovu te akcije. Umesto poništene akcije, izdaje se nova akcija. Oštećena akcija, koja više nije primerena za promet, a njen sadržaj još čitljiv, može se zameniti novom akcijom. To se čini na zahtev imaoca oštećene akcije i na njegov trošak, s tim što je obavezan da povrati staru akciju koja će biti poništena. Dve ili više akcija se mogu sjediniti u jednu ili više akcija. Takođe, akcije se mogu podeliti na dve ili više akcija. Sve to samo pod uslovom da nominalna vrednost novih izdatih akcija ne bude manja od nominalne vrednosti akcija određene serije. Akcionarsko društvo može da oglasi akcije nevažećim i da izda nove, ako je sadržaj akcije postao netačan zbog statusnih promena društva. 7

Akcionarsko društvo može da povuče izdate akcije u slučajevima koji su predviđeni statutom društva. To je prinudno povlačenje akcija, koje je moguće samo ako je to bilo predviđeno statutom društva, pre upisa akcija. Tada dolazi do smanjenja osnovnog kapitala društva, a odluku o tome donosi skupština društva. Pri tome treba imati u vidu da se, povlačenjem akcije, ne sme povrediti princip ravnopravnosti akcionara. Takođe, povalačenjem akcija ne sme biti suprotno pravilima o očuvanju i smanjenju osnovnog kapitala društva.

Prava akcionara Osnovna prava koja uživaju vlasnici akcija su: 1. 2.

3.

4.

5.

6.

Pravo glasa - ovo pravo podrazumeva pravo glasa na Skupštini akcionara. Vlasnici prioritetnih akcija najčešće ne poseduju ovo pravo. Pravo na deo dobiti - podrazumeva pravo na dividendu -isplata određenog novčanog iznosa po akciji na račun u banci članu Centralnog registra, i u reinvestiranju dobiti – učešće u emisiji akcija, definisane na osnovu opredeljenog dela dobiti za raspodelu po ovom osnovu. Pravo preče kupovine - omogućava vlasniku akcije sa ovim pravom da pri novoj emisiji akcija iskoristi svoje pravo i kupi deo akcija iz nove emisije, kako se ne bi narušavala struktura vlasništva. Pravo na uvid u poslovne rezultate akcionarskog društva - podrazumeva omogućavanje uvida akcionaru u osnovne finansijske izveštaje: bilans stanja, bilans uspeha... Pravo na srazmerni deo stečajne ili likvidacione mase - podrazumeva isplatu akcionara u slučaju stečaja ili likvidacije akcionarskog društva. Akcionarsko društvo nema zakonsku obavezu da isplaćuje akcionara. U slučaju stečaja ili likvidacije, akcionarsko društvo prvo isplaćuje vlasnike obveznica, zatim vlasnike prioritetnih akcija i na kraju vlasnike običnih akcija. Pravo na transfer akcija - podrazumeva pravo na slobodnu prodaju akcija tj. akcionarima nije potrebna saglasnost menadžmenta ili drugih akcionara da bi prodavali svoje akcije.

8

Zaključak Akcija je hartija od vrednosti koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva. Imalac akcije poseduje deo akcionarskog društva. Osnovni kapital akcionarskog društva podeljen je na određeni broj akcija. Akcionari mogu imati veći ili manji broj akcija, a samim tim i veći ili manji udeo u akcionarskom društvu. Akcije glase na jednake novčane iznose. One, takođe, daju određena imovinska i/ili upravljačka prava akcionaru. Akcionar ima pravo na dividendu ukoliko je društvo ostvarilo dobit, pravo na stečajnu masu društva, pravo da izmiruje dužničke obaveze, pravo upravljanja koje je izraženo putem broja glasova u skupstini akcionarskog društva. Akcije su u pravnom prometu, a one su lako prenosive hartije od vrednosti, kao i svaka druga stvar u pravnom prometu. One se mogu prodavati i kupovati i tako menjati svoje vlasnike za čitavo vreme postojanja akcionarskog društva. U slučaju ograničenja prenosa akcije, potrebno je svaki prenos prijaviti društvu i priložiti dokaze o tome, jer se svaki prenos mora upisati u knjigu akcionara, koju vodi akcionarsko društvo. Akcija, kao hartija od vrednosti, jeste nedeljiva isprava, pa nije moguć njen delimični prenos, već se ona prenosi samo u celini. To, međutim, ne isključuje mogućnost postojanja zajedničke akcije koja pripada u vlasništvu dva ili više lica. U tom slučaju svi zajednički vlasnici čine, prema društvu, jednog akcionara, a svoje pravo iz akcije ostvaruju preko zajedničkog punomoćnika. Za obaveze, koje proizilaze iz zajedničke akcije, odgovaraju solidarno svi njeni zajednički imaoci.

9