Ajris Johansen~Mrtva meta

[Type text]

Ajris Johansen

MRTVA META

Biljana1968

Prvo poglavlje Arapaho, Kolorado 15.oktobar “Znam da kasnim!” Aleks Grem je ĉvrsto drţala svoj mobilni telefon. “Doneću ti te slike ĉim stignem.” “Donela bi ih ti i pre kada bi prestala da radiš u ruševinama i poĉela da slikaš spasioce dok to rade,” sarkastiĉno je rekao Dţim Karak. “Stara vest i nije vest, Aleks. Ta brana je pukla pre skoro nedelju dana, a ĉasopis treba da izaĊe za dva dana.” “Još uvek iskopavaju preţivele iz zemlje koja se obrušila kada je brana popustila.” “Pa onda bi trebalo da fotografišeš te heroje, umesto što si se ti prihvatila asova. Kršiš jedno od osnovnih pravila. Postaješ deo priĉe.” “Moţda još ima ţivih ispod tog- “ Ništa nije vredelo. Karak je imao prioritet, a to je bila priĉa. “Dobićeš slike.” Prekinula je vezu, naslonila se na zid i protrljala slepooĉnice. Bila je tako umorna. Biće dobro ako je Karak ne pozove ponovo i ne kaţe joj da potraţi drugi ĉasopis koji će objavljivati njene slike. Nije se ponašala fer, a još manje profesionalno. Da pre ovoga nije vaţila za dobrog radnika, Karak bi je verovatno već otpustio. “Problemi?” Sara Logan i njen pas Monti stajali su na vratima prikolice. “Pomalo.” Dok je ustajala, Aleks je napravila grimasu. “Izgleda da ne radim svoj posao. Nisam usredsreĊena na ono što je vaţno.” “Mene si moţda i mogla da preĊeš.” Sara je napunila Montijevu posudu vodom i sela na pod pored njega dok je pio. “Jutros smo pronašli ţivu bebu u tom haosu. Ja bih rekla da je to priliĉno vaţno.” “I ja.” Aleks se nasmešila. “Ma pusti Karaka.” Sara nije uzvratila osmeh. “Ne ţelim da izgubiš posao, Aleks. Znam koliko ti posao znaĉi. Ima i drugih dobrovoljaca koji pomaţu spasiocima u kopanju.” Biljana1968

Aleks je podigla obrve. “O, znaĉi da ima i previše radnika?” “Znaš da tako nešto ne postoji u nesrećama kakve su ove. Moramo da radimo brzo, ili - Okej, potrebna si nam. Samo ne ţelim da se povrediš. Bog zna da na ovom svetu ima dovoljno bola.” A Sara Logan ga je dovoljno iskusila, pomislila je Aleks. Ona i njen zlatni retriver Monti bili su u spasilaĉkom timu, a Aleks je na nju tokom poslednjih pet godina naletala na skoro svim mes-tima na kojima se desila neka nesreća. Usred uţasa izazvanih prirodnim i raznim drugim katastrofama, meĊu njima se razvilo snaţno prijateljstvo. “Biću dobro.” “Tvoj urednik je u pravu. Ovo nije tvoj posao.” Odmahnula je glavom. “Pogledaj se. Prekrivena si blatom od glave do pete. Ruke ti krvare od tog asova, a nisi ni spavala već dvadeset ĉetiri sata.” “A da li si ti spavala?” Sara je ignorisala ovo pitanje. “A ne krvare ti samo ruke. Odmori se malo od toga, Aleks. Slomiće te sve ovo ako se budeš toliko prepuštala. Veruj mi, ja to znam.” “Pa, nije baš da prvi put vidim neku ovakvu nesreću.” “Ali tada nisi bila toliko ukljuĉena u spašavanje. Slikala si i pomagala u šatoru za prvu pomoć. Nisi iskopavala tela ljudi za koje si se nadala da su ţivi.” Nije ţelela da misli na ta tela. Bilo ih je isuviše u poslednjih nekoliko dana. “Ali, ti sve vreme baš to radiš. Mogla si da ostaneš kod kuće i da ti bude lepo, pa opet, kad god zazvoni telefon, istrĉiš sa Montijem. Ĉudi me da tvoj muţ nije već poludeo zbog toga.” “Njemu se to ne dopada, ali me razume.” Sara se namrštila. “Ali, sad ne govorimo o meni. Gledala sam te kako radiš, i niko nije marljiviji od tebe. Voliš to što radiš i sto puta si mi rekla da je tvoj posao da ispriĉaš priĉu. Nemoj da skrećeš odatle.” “Ne skrećem. Obaviću i to.” Sagla se i pomazila meko Montijevo krzno. “Jednostavno ne mogu da... obaviću i to.” Sara je zabrinuto gledala u nju. “Mislim da više ne bi trebalo da prihvataš ovakve zadatke. Još od napada u Njujorku sam poĉela da primećujem da ti se nešto dogaĊa, ali to postaje sve gore... promenila si se.” Biljana1968

Ĉelik, beton i gust dim koji kao da je prekrio ceo svet. “Ti dogaĊaji su promenili sve nas.” Sara i Monti idu po ruševinama dok ih Aleks bespomoćno posmatra. Sara i Aleks se oĉajniĉki grle dok im se aiz lice slivaju suze. Sara je klimnula glavom. “Ali, ja sam imala kome da se vratim kući. Trebalo je da te nateram da poĊeš sa mnom.” “Ţivot je morao da se nastavi. Morala sam da krenem dalje.” Slegnula je ramenima. “A ako sam tada morala da sa sobom ponesem i nekakav prtljag, onda je tako i trebalo da bude. Obiĉno se oporavim od takvih stvari. Ovo je malo teţe. Podsetilo me je na mnogo toga.” “Ali nije isto,” rekla je neţno Sara. “Ovde smo našli i preţivele, Aleks. Do sada sedamdeset dvoje.” “TO nije dovoljno,” prošaputala je. “Nikada nije dovoljno. Ne mogu da stojim po strani i pustim...” Proĉistila je grlo i promenila temu. “Da li si na pauzi?” Sara je odmahnula glavom. “Samo sam morala da dam Montiju malo vode. I moja ĉutura je bila prazna. Imamo još nekoliko sati do mraka. Manje je opasno za Montija ako jasnije vidi stvari.” Zastala je. “Ali upravo smo ĉuli dve dobre vesti. Prvo, predsednik će doći ovde sledeće nedelje.” “Bilo je krajnje vreme. Potpredsednik Šepard je došao dan nakon što je brana pukla.” “Da, baš sam bila oduševljena. Ali sve humanitarne organizacije poĉinju da se ukljuĉuju tek kada se predsednik liĉno pojavi.” “To je dobro.” Napravila je grimasu. “Moţda ću moći da ubedim Karaka da sam ustvari ĉekala da se Andreas pojavi, pa da napravim stvarno jaku priĉu.” Odmahnula je glavom. “Ma ne... ne umem dobro da laţem. Pored toga, predsednikovo obezbeĊenje je sada tako ĉvrsto, da ne bih uspela da se probijeni ni na kilometar do njega.” “Ĉudi me da uopšte i dolazi. Sinoć je baĉena bomba na ambasadu u Meksiko Sitiju.” “Ista teroristiĉka grupa?”

Biljana1968

Sara je klimnula glavom. “Matanza je preuzela odgovornost. A Andreasova statua je spaljena na travnjaku ispred ambasade.” “ Gadovi.” To je bio treći napad na ambasadu koji je u posled-njih šest meseci izvela teroristiĉka grupa iz Gvatemale. Ako nije bio neko sa Bliskog istoka, onda su to bili Gvatemala ili Venecuela. Huan Kordoba i njegova grupa Matanza su oduvek bili fanatiĉni revolucionari u svojim zemljama, ali sada - uz pomoć Al Kaide i novca od prodaje droge - postali su dovoljno jaki da napadaju Andreasa i administraciju koja je pokušavala da stabilizuje stranku na vlasti. Za Aleks, bilo je gotovo nemoguće setiti se vremena kada njena zemlja nije bila okruţena terorom, nemirom i pretnjama. Ipak, prisećala se svog detinjstva kao perioda punog uzdanja, nevinosti i vere da joj se ništa strašno ne moţe desiti. To sećanje bije ispunilo frustracijom, besom i neizrecivom tugom. “Nadam se da je druga dobra vest bolja od prve.” “Hej, gorko se mora progutati sa malo slatkog. Andreas bar ne dopušta da ga toliko zaplaše da poĉne da ignoriše ljude kojima je potreban. Trebalo bi da bude dovoljno bezbedan kada bude obilazio ovo mesto. Sve ukazuje na to da je ovde reĉ o prirodnoj nepogodi.” Nasmešila se. “A prema preliminarnom izveštaju o drugoj strani brane, ona je priliĉno ĉvrsta. Sutra će tamo poslati nekoliko timova da izvrše konaĉnu proveru. Kada se zemljište obrušilo sa ove strane, uplašili su se da je teren ugroţen i sa one strane”. “Boţe. Samo još to treba ovim jadnim ljudima. Još jedan odron.” “Pokušali su da evakuišu sve ljude iz te oblasti, za svaki sluĉaj. Ali izgleda da će uskoro moći da se vrate kućama.” Sara je pomazila Montija po glavi. “Vreme je da se vratimo na posao, kućo.” Ustala je i krenula ka vratima. “A i ti bi sada mogla da napraviš nekoliko snimaka.” “Sada mi ti izigravaš šefa?” Aleks je pošla za njom i zastala na vratima, gledajući okolinu. Pozlilo bi joj svaki put kada bi posmatrala mesto nesreće. Brana Arapaho popustila je pre pet dana; reka se izlila u dolinu i nastradalo je preko sto dvadeset ljudi. Ali, uţas sa kojim su sada morali da izaĊu na kraj nastao je zbog odrona koje je reka izazvala sa obe strane doline. Tone stenja su zatrpale kuće i kancelarije Arapahoa, a cela oblast je i dalje bila toliko nestabilna, da je akcija spašavanja morala da se sprovodi ruĉno, bez mašina. Pogledom je prešla preko ostataka brane i brda Biljana1968

sa druge strane. Taj stenoviti teren je u celoj nesigurnoj oblasti izgledao blaţeno ĉvrsto. Bilo joj je drago što posle ovog uţasa neće morati da gleda još jedan. “Prestani da gledaš,” rekla je Sara. “Fotografiši.” Naravno, fotografiši. Zanemari ĉinjenicu da ispod tih stena moţda još uvek ima ţivih ljudi. “Obećaj mi,” rekla joj je Sara. “Obećavam. Napraviću te proklete snimke. Napraviću ih i poslati još danas.” Zgrabila je ašov koji je bio naslonjen na prikolicu. Kao što je Sara rekla, još uvek je bilo svetio i sa ove strane reĉnog korita radilo se u najveće. “Ali ne sada. Ne mogu sada...” Bilo je kasno popodne kada je Aleks prestala da radi i kada se vratila u prikolicu po foto-aparat. Morala je da poţuri sa radom kako bi stigla da napravi snimke pre mraka. Pa, ako i ne uspe da slika sve što je htela, nešto će već improvizovati. Nekoliko stotina metara od prikolice, jedan helikopter se spuštao blizu šatora za prvu pomoć. Mahnula je pilotu Kenu Nejderu dok je izlazio iz kabine. Odmahnuo joj je i viknuo: “Doneo sam ti specijalno soĉivo, da zameniš ono koje si razbila.” “Hvala. Ne treba mi sada. Svratiću kasnije po njega.” Okrenula se i krenula uz brdo. Brdo je još uvek bilo puno ljudi koji su paţljivo uklanjali stene. Nekolicinu njih je upoznala ove nedelje jer su zajedno radili. Dţenet Delsi je ţivela u gradu koji je ostao zatrpan zemljom i stenjem. U vreme kada se desila tragedija, bila je u Denveru. Radila je u lokalnoj biblioteci, n njeni roditelji još uvek nisu bili pronaĊeni. Aleks se koncentrisala i napravila snimak. Bil Adams je bio vozaĉ kamiona koji je tuda prolazio, kada je ĉuo za nesreću sa branom. Odmah se parkirao i poĉeo da radi kao dobrovoljac. Slikala ga je. Biljana1968

Keri Melvej je bio student pun ideala i nade. Došao je iz Solt Lejk Sitija. Aleks je gledala kako se to dete u proteklih nekoliko dana preobrazilo u odraslu osobu. Slikala je i njega. Tokom narednog sata upotrebila je ĉetiri filma. Dobrovoljci, psi tragaĉi, poplavljena dolina. “Malo si zakasnila.” Sara se paţljivo spuštala niz obronak planine, a za njom je išao Monti. “Da li ćeš imati dovoljno materijala?” “I više nego što treba.” Ponovo je pogledala Dţenet Delsi. “Da li misliš da ima šanse da pronaĊe svoje roditelje ţive?” “Ima, ako doĊemo do njih na vreme. Ovaj deo bar nije zatrpan muljem. IzmeĊu ovih stena postoje vazdušni dţepovi.” Privukla je Montija sebi. “Moram da siĊem da ga nahranim i dam mu vitamine. Da li ćeš brzo završiti?” Aleks je odmahnula glavom. “Imam snimke vezane za ljudske priĉe, ali treba mi fotografija koja će sve da kaţe, koja će da opiše opseg operacije spašavanja.” Sara joj je mahnula. “Ţelim ti sreću, trebaće ti.” Bila je u pravu. Teško je obuhvatiti ćelu tragediju kada je pos-matraš sa njenog vrha. Sa njenog vrha. Preletela je pogledom preko korita. Teren je ovde bio nešto viši i verovatno je bilo moguće istovremeno videti i potopljenu dolinu, i radnike u akciji. Sara je rekla da su devedeset posto uvereni da je zemljište ovde sigurno. Kada bi mogla da preĊe preko korita. Nije mogla da ga prepešaĉi, niti prepliva. Što znaĉi da joj je preostao samo još jedan naĉin transporta. Okrenula se i poţurila nizbrdo, ka šatoru za prvu pomoć. Helikopter je najpre kruţio, a zatim se pribliţio drveću. “Ako mi se uĉini daje teren bar malo nestabilan, neću te ostaviti ovde,” mrko je rekao Ken Nejder. “Imaš snimke iz vazduha. To bi trebalo da ti bude dovoljno. Biljana1968

Ne znam samo zašto si me uopšte nagovorila na ovo.” “Ţalo što si dobar momak i zato što znaš da su mi potrebne ove slike. A i sam moţeš da vidiš da je ovde sigurno. Najgore što mi se moţe desiti je da se okliznem i upadnem u vodu.” Smešila se dok je stavljala fotoaparat u ranac. “A ako sam baš toliko trapava, onda i zasluţujem da se udavim. Samo se ti vrati u šator, za sluĉaj da si im hitno potreban, i doĊi da me pokupiš za sat vremena.” “Nemoj da te nema.” Sleteo je na ĉistinu pored drveća. “Ne dopada mi se ovo, Aleks.” “Biće sve u redu. Nisam glupa. Ne rizikujem tek tako.” Iskoĉila je iz helikoptera. “Hvala, Kene.” Stavila je na leĊa ranac sa opremom, mahnula mu i pošla. “Jedan sat, zapamti...” Trebalo joj je petnaest minuta da izaĊe iz šume i poĉne da se penje ka velikoj crvenoj steni na vrhu, koju je videla sa druge strane korita. Sunce je zalazilo i već je postajalo mraĉnije. Poţuri. Popni se tamo pre nego što padne mrak. Dok se pribliţavala vrhu, brzo je izvukla aparat i namestila objektiv. Sad samo da bude dovoljno svetla. O, Boţe. Ćela dolina se prostirala pred njom. Krovovi potopljenih kuća su virili iz vode. Svuda se video odsjaj svetiljki i vodene površine. Dok su pokušavali da nekako zaustave smrt i razaranje, ljudi su izgledali malo i bespomoćno, nalik mravima. Duboko je uzdahnula, podigla aparat i napravila snimak. Zatim još jedan. I još jedan. Nije stala sve do mraka, kada su se mogle videti samo svetiljke. Koliko li je već dugo bila tu, pitala se dok je pakovala opremu. Poĉela je da se vraća nizbrdo. Verovatno dosta dugo, ali pošto nije ĉula Kenov helikopter, onda je moţda još uvek imala vremena da doĊe do ĉistine. On će je ionako ĉekati. Uprkos onome što joj je rekao, ne bi je ostavio ovde. Ubrzala je korak kada je ĉula rotor helikoptera. Ĉudno, nije videla njegova svetla kada je gledala preko doline. Pretpostavljala je da je moţda Biljana1968

kruţio i došao sa istoka, ali nije mogla da-” “Eno ga Pauers. Poţuri, za ime sveta.” Muški glas, strog, grub, dolazio je sa staze kojom se kretala. IznenaĊeno je zastala. Šta je sad to? U ovakvim okolnostima sigurno nije neki kamper, ali mogao bi biti neko od inţenjera ili struĉnjaka koji su ispitivali ostatke brane. Polako se pribliţila. “To je to. Hajdemo.” Još jedan glas, dublji, grleni. “Ostavi lampu ukljuĉenu da bi nam se pribliţio.” Helikopter je bio sve glasniji; poĉeo je da se spušta gotovo iznad njihovih glava. I dalje nije imao ukljuĉena svetla. Nešto definitivno nije bilo u redu. Skrenula je sa staze i sakrila se meĊu drvećem. Dva muškarca stajala su na ĉistini na kojoj ju je Ken ostavio; drţali su svoje baterijske lampe u visini ramena. Helikopter je sada lebdeo blizu tla. Kada je sleteo, bleštavo svetio je probilo tamu. Pogledala je u nebo. Kenov helikopter. Drugi helikopter je bio toliko blizu, da nije ni ĉula da se Ken pribliţava. Ali, sada ga je videla. Kenova svetla bila su uperena na helikopter i ljude na zemlji, osvetljavajući ĉistinu kao po danu. Jasno su se videla ne samo lica ljudi, već i bes i strah na njima. Jedan ĉovek je vikao na pilota. Nije mogla da razazna reci, ali videla je kako pilot podiţe pušku. Boţe, nišanio je uVatrena eskplozija osvetlela je nebo kada je metak pogodio rezervoar Kenovog helikoptera. “Ne!” Nije bila svesna da je vrisnula sve dok krupniji ĉovek nije pošao ka drveću gde se krila. Potrĉala je. Ĉula je psovku a zatim i šuškanje grmlja iza sebe. dok Beţala je cikcak izmeĊu drveća. Ne vraćaj se odakle si došla. Uhvatiće te na vrhu. Biljana1968

Tamo, nizbrdo prema potopljenoj dolini. Metak joj je prozviţdao pored uha. Sustizali su je. Bilo joj je teško u grudima i borila se za vazduh. Ovde je nizbrdica bila oštra; izgubila je ravnoteţu i otkotrljala se par metara naniţe. “Nemamo vremena. Pauers hoće da se sklonimo. Vrati se u helikopter i pusti neka je sve zatrpa.” Rizikovala je i okrenula se preko ramena dok je ustajala. Ljudi su se okrenuli i vraćali se uzbrdo. Polako su joj nestali sa vidika. Nije mogla da veruje da su tako jednostavno odustali od potere i vratili se nazad. Morala je da pokuša da nekako preĊe preko potopljene doline. Ali, zašto su otišli? Zašto im je ponestalo vremena? Neka je sve zatrpa. Zatrpa. Neka je sve-Boţe. Tle je zabrujalo a zatim je poĉelo da se pomera pod njenim nogama. Pogledala je ka vrhu brda. Ogromne stene su poĉele da se obrušavaju i lete nizbrdo ka njoj. Obrušavanje. Za samo nekoliko sekundi sve će pasti na nju. Nema vremena da se skloni odatle. Neka je sve zatrpa. Neka je sve zatrpa. Prokleta da je ako dopusti tim gadovima da je sahrane. Neka se nose. Strgnula je ranac sa sebe i bacila ga na zemlju. Otrĉala je do ruba litice i sa visine od deset metara bacila se u izlivenu reku.

Biljana1968

Bolnica Sent Džozef Denver, Kolorado Znala je gde se nalazi ĉim je otvorila oĉi. Tako je mrzela bolnice. Podsećale su je na tu noć kada je njen otac“Hej, bilo je krajnje vreme da se probudiš.” Sara Logan joj se smešila. “Kako se osećaš?” Kako se osećala? Sve ju je bolelo a Saru je videla kao kroz maglu. “Ošamućeno.” “I trebalo bi. Deo krova sa jedne kuće je otpao i dokaĉio te. Dobila si jaĉi potres mozga. U nesvesti si već skoro dvadeset ĉetiri sata.” “Voda... “ “Ne sećaš se?” Uprkos bolu pokušala je da se koncentriše. Plivanje. Plivala je. Prljava voda. Pokušala je da se popne na vrh drveta koje je virilo iz vode, ali grana se slomila. Nejasno se sećala da je teškom mukom uspela da se popne na krov jedne od kuća. “Poneĉega se sećam. Ne sećam se udarca u glavu. Da li je to sve što mi fali?” “Imaš modrice svuda. U vodi si bila verovatno satima pre nego što su te spazili na krovu. U lošem si stanju.” Uzela je Aleks za ruku. “A i moraćeš da objasniš vlastima kako si tamo dospela. Helikopter Kena Nejdera je eksplodirao i srušio se na ĉistinu preko puta brane. Da li znaš nešto o tome?” Ĉovek podiţe pušku i nišani u Kenov helikopter. Vatrena eksplozija obasjava nebo. “Oborili su ga iz puške.”Sara se zgrĉila. “Šta? Ko ga je oborio?” “Bilo ih je trojica. Mislim... pilot gaje oborio. Uradili su to... Nisam mogla da verujem.” Zatvorila je oĉi. Trĉanje. Klizanje i kotrljanje nizbrdo. Neka je sve zatrpa.

Biljana1968

Otvorila je oĉi. “Odron. Bio je odron, zar ne? Da li je još neko povreĊen?” Sara je odmahnula glavom. “Ali, cela oblast je zatrpana gomilom stenja.” “Oni su to i ţeleli. Uradili su nešto... “ “Šta?” “Ne znam. Dinamit? Ne, nije bilo nikakve eksplozije. Ĉula sam potmulo brujanje a zatim su stene - ne znam šta su uradili.” “Niko nije ĉuo eksploziju. Ne nakon što se helikopter srušio.” “Oni su to uradili. Znam da su oni to uradili.” “Ne kaţem da nisu. Kaţem da niko ništa nije ĉuo.” “Da li mi veruješ?” “Plašim se da ti verujem. Nadam se da ćeš ponovo zaspati, probuditi se i reći mi da je sve ovo bio ruţan san. Ali ako to ne uradiš, onda ću ti verovati.” Potapšala je Aleks po ruci. “Moram da se vratim. Moja smena je na redu. Odmori se. Kada se sve ovo završi, volela bih da doĊeš kod mene kući i oporaviš se. Svideće ti se kod nas. Kuća je na obali okeana i sve je tiho i mirno.” “Kako napreduje akcija spašavanja?” “Dobro. Juĉe su stigle još tri grupe pasa-tragaĉa, i stvarno su nam od pomoći.” Napravila je pauzu. “Pronašli smo roditelje Dţenet Delsi. Oboje su mrtvi.” “Strašno.” Osetila je da joj se u oĉima skupljaju suze. “Boţe. tako mi je ţao.” “Svima nam je ţao.” Grlo joj je stezao grĉ i progutala je pljuvaĉku. “Moram da se vratim. Kada mogu da izaĊem odavde?” “Za dan ili dva. Moraćeš prvo da razgovaraš sa policijom. Hoće da naprave izveštaj o eksploziji helikoptera.” “Ubistvo. To je bilo ubistvo.”

Biljana1968

“Onda im to i reci. ” Nagla se i poljubila Aleks u ĉelo. “Drago mi je što si još uvek u jednom komadu. Prepala si me.” “Hoću da vidim policiju sada.” “Pozvaću ih ĉim izaĊem. Premda mislim da bi trebalo da se odmoriš još par sati.” “Već je previše vremena prošlo.” Stisla je usne. “Da mu nisam traţila da me vozi i doĊe po mene, Ken bi sada bio ţiv. Ţelim da uhvate te gadove. Ne mogu im dopustiti da-” Duboko je uzdahnula, setivši se neĉega. “Ako su oni uzrokovali ovaj odron, zar nisu onda mogli da pokrenu i prvi, kada je ceo grad zatrpan?” Sara se namrštila i klimnula glavom. “Vrlo gadna mogućnost. Ali niko nije našao tragove bilo kakve sabotaţe. Nadam se da nisi u pravu.” “I ja. Zašto bi iko... “ Odmahnula je glavom. “Ne mogu ni da razmišljam o tome. Ništa nema smisla.” “Odmaraj se. I dalje si ošamućena. Samo reci policiji šta se desilo i pusti ih da oni slaţu kockice.” Mogu li uopšte i da uradim nešto drugo, pomislila je Aleks umorno. Glava joj je bila teška; sve što je mogla da vidi je Kenov helikopter kako eksplodira... “Hvala ti što si me posetila, Saro.” “Hej, pa prijatelji smo. I ti bi došla kod mene. Da li mogu da uĉinim još nešto za tebe?” “Foto-aparat... izgubila sam foto-aparat... Da li moţeš da mi nabaviš drugi, i posebne objektive za njega, dok sama ne odaberem neki?” “Naravno. Znam koju opremu koristiš. A moţda ću napraviti tako dobar izbor, da ćeš odluĉiti da ga zadrţiš.” Sara je krenula ka vratima. “Moram da pokupim Montija pre nego što mi ga razmaze, ostavila sam ga kod radnika obezbeĊenja dole u prodavni-ci. Svi su ga mazili.” Bacila je pogled preko ramena. “Vratiću se sutra ujutru. Ako sam ti potrebna, zovi me na mobilni.” “Znam da imaš mnogo posla. Ne moraš da se vraćaš.” Sara se nasmešila. “Ne moram ja ništa. Vidimo se sutra.”

Biljana1968

“Priliĉno zanimljiva priĉa,” rekao je detektiv Den Leopold. “Da lije to sve, gospoĊice Grem?” “Pa zar nije dovoljno?” Detektiv je bio ljubazan, ali totalno uzdrţan dok mu je Aleks govorila šta se sve dogaĊalo na brani. “ Za ime sveta, ubili su Kena Nejdera. Moţda su odgovorni i za taj odron koji je zatrpao grad. Zar mi ne verujete?” “Polako. Nisam ţeleo da vas uznemiravam.” Ţalim je ţivo dodao: “A i mislim da je vaša priĉa veoma vaţna. Vi ste fotoreporter koji je video dosta tragiĉnih prizora i navikli ste se da precizno izveštavate o onome što vidite. Stvar je samo u tome što ćemo imati problema da to potvrdimo.” “ Kakvih problema?” “Prvo, niko u celoj oblasti nije video drugi helikopter.” “Rekla sam vam, bila su mu iskljuĉena svetla.” “Drugo, Nejderov helikopter se srušio na ĉistinu; ako je i bilo ikakvih dokaza da se tamo nalazio i drugi helikopter, vatra ih je uništila. Treće, nismo otkrili zašto je helikopter eksplodirao.” Zastao je. “Nije pronaĊen nikakav metak.” “Da li ste ga traţili?” “Dobro pitanje, nismo. Ali, naš struĉni tim nije glup. Oni traţe sve Naravno, reći ću im da se vrate i vide da li mogu da otkriju nešto što bi podrţalo ovo što ste mi upravo rekli.” “Ama, videla sam svojim oĉima.” Klimnuo je glavom. “TakoĊe ste pomislili da su isti kriminalci odgovorni i za prethodni odron. Zašto bi uradili tako nešto?” “Kako ja to da znam?” “Struĉnjaci su nam rekli da je ovaj odron verovatno posledica toga što je zemljište već bilo nestabilno.” “Šta? Nedavno su objavili izveštaj da je devedeset posto oblasti stabilno.” “Ali ne i sto posto. Rekli su da su moţda pogrešili. Nismo našli nikakve tragove eksplozivnih naprava.” “Potraţite ponovo. Potraţite kod Arapahoa.” Biljana1968

“I hoćemo. Samo vam kaţem kako stoje stvari.” Stisnuo je usne. “Kada je reĉ o ovako velikoj tragediji, ni u kom sluĉaju ne bismo propustili da sve detaljno ispitamo. Od katastrofe sa Svetskim/trgovinskim centrom svi su veoma paţljivi. Ali otkako se ova nesreća desila, sve je puno ljudi iz FBI, politiĉara, inţenjera i nauĉnika koji pokušavaju da otkriju zašto je brana popustila. Niko nije pronašao nikakve tragove sabotaţe. Seizmografi u San Francisku su te noći kada je brana pukla zabeleţili zemljotres od 4,2 stepena u ovoj oblasti.” “Kaţem vam istinu,” rekla je kroz zube. “Ne znam za Arapaho branu, ali znam da je drugi odron uzrokovao isti ĉovek koji je ubio Kena Nejdera.” “Onda sam siguran da ćemo pronaći neke dokaze za to. Rekli ste da su pilota zvali Pauers? Pokušaćemo da mu uĊemo u trag. Proveriću sve što ste mi rekli.” Ustao je. “Daću sve od sebe. Voleo bih da sutra doĊete u stanicu i pregledate dosijee osumnjiĉenih terorista. Hoćete li uĉiniti to?” “Naravno da hoću.” “Nemojte se previše nadati. Trebaće vam sreća da ih PronaĊete.” “Moram da pokušam.” Pogled joj se susreo sa njegovim. “A i vj morate da pokušate. Ne moţete ih pustiti da se izvuku tek tako. Ĉak niste ni sigurni da ja govorim istinu, zar ne?” “Siguran sam da vi mislite daje to istina.” Umorno je odmahnuo glavom. “Pogledajte to sa moje taĉke gledišta. Dva dana ste proveli u bolnici zbog potresa mozga. Zar ne postoji mogućnost da vaše sećanje na te dogaĊaje nije baš najpreciznije? To se ĉesto dogaĊa sa ljudima koji povrede glavu.” “Ne, to nije moguće.” Nasmešio se. “U redu. To ionako ne bi ništa promenilo. I dalje bih radio svoj posao. Hajde, Dţeri, idemo odavde.” Mršavi mladi narednik, koji je dotle tiho sedeo u uglu, ustao je sa stolice. “Laku noć, gospoĊice Grem, nadam se da će vam biti bolje.” “Hvala.” “Vidimo se sutra u stanici,” rekao je detektiv Leopold. “Biću tamo.” Biljana1968

“To je sve priliĉno suludo,” rekao je Dţeri Tedvort Leopoldu ĉim su izašli iz bolniĉke sobe. “Da li joj verujete?” “Teško joj je ne poverovati. Pametna je, jaka i apsolutno veruje u ono što nam govori.” “Ali, i sami ste rekli da je dobila jak udarac u glavu.” “ Voleo bih da je samo to u pitanju, nadam se da nije u pravu.” “Zašto?” “Ako je brana bila meta, to bi znaĉilo masovno ubistvo. Ko organizuje masovna ubistva? To moraju biti posebni kriminalci. LuĊaci. Sociopate. Teroristi. Ne bih voleo da se petljamo sa njima.” Pritisnuo je dugme lifta. “Nadajmo se da samo halucinira.” Udahni duboko. Smiri se. Glava joj je bila teška i Aleks se prisilila da opusti šake. Sva ova uznemirenost joj neće mnogo pomoći. Leopold nije mnogo pogrešio kada joj je rekao da trenutno moţda nije sasvim pri sebi. Ali, bar ju je saslušao i obećao da će proveriti sve što mu je rekla. Ipak, to nije odagnalo frustraciju i bes koji je osećala. Bes, frustraciju i taj oĉajni sterilni miris bolniĉke sobe. Tata... Brzo je pokušala da zaustavi prodor sećanja. Ne misli sad na oca. Morala je da izaĊe odatle. Nije ţelela da joj se ta rana otvori. Pa sutra će otići u policijsku stanicu i videti da li moţe da prepozna nekoga od kriminalaca. Ako tamo ima njihovih slika, naći će ih. U pamćenje joj se urezala svaka crta njihovih lica. “Sutra je puštaju iz bolnice,” rekao je Lester ĉim se Pauers javio na telefon. “Veĉeras su je posetila dva policijska detektiva.” Pauers je promrljao psovku. “Trebalo je da odete do nje dok je još bila u nesvesti.” “Rekao sam ti, njena soba je odmah pored sobe za sestre. Nisam mogao da proĊem neprimećeno. Smisliću kako da je sredim sutra.” Biljana1968

“Bolje bi ti bilo. Da si došao na vreme, ne bih morao ni da obaram taj helikopter. A ona je u stanju da me prepozna.” Bilo ga je baš briga što je ta ţena mogla da prepozna i njega i Dekera, pomislio je Lester. “Moţda nije ni trebalo da poĊeš.” “Pa da,.»sav posao prepustim vama dvojici? Morao sam da budem siguran. Previše je vaţno. Ja sam taj koji mora da preda izveštaj Betvortu.” Gad. “Pa, što se ovoga tiĉe, moţeš se uzdati u mene. Javiću ti kada nam ona više ne bude predstavljala problem.” Prekinuo je vezu. Naslonio se na zid i pogledao gore, ka sedmom spratu bolnice Sent Dţozef. Šteta što nije došao do Gremove pre nego što ju je ispitala policija. Pa, u svakom sluĉaju, navikao se da ispravlja napravljene greške. Kada je sledećeg popodneva Aleks izašla iz policijske stanice, na izlazu ju je saĉekala Sara. Nosila je radno odelo i bilo je oĉigledno daje došla pravo sa akcije spašavanja. “Jesi li pronašla nešto?” Aleks je umorno odmahnula glavom. “Tih lica ima na hiljade... sva su mi se stopila u jedno. Ali, doći ću ponovo.” “Znam da hoćeš.” Sara je otkljuĉala auto i pozvala Montija da sedne pozadi. “To je sigurno. Kada?” “Sutra.” Sela je na mesto suvozaĉa. “Moram da iznajmim auto tako da mogu da se krećem. Mogu li sa tobom da se vratim u Arapaho?” Sara je klimnuo glavom. “Zato sam ovde. Pomislila sam da ćeš hteti da se vratiš.” Krenula je sa parkinga. “Zašto ne pokušaš da dremneš dok ne stignemo tamo? Verovatno ne bi trebalo ni da budeš van bolnice “Ti bi trebalo da spavaš.” Aleks se okrenula i pogledala retrivera koji se raširio po zadnjem sedištu. “Kao Monti.” “Njemu je to rotrebno. Monti je taj koji radi. Ja se samo šetam okolo.” “Aha, naravno. “ Aleks je zurila kroz prozor. “Leopold nije siguran da ne izmišljam. Kaţe da nema dokaza. Da li mi ti veruješ, Saro?” “Naravno da ti verujem. Kada sam sinoć otišla od tebe, nazvala sam Dţona. Pokušaće da malo potera FBI tim koji istraţuje sluĉaj sa branom. “ Ako je iko mogao to da uradi, onda je to bio Dţon Logan, Sarin muţ, Biljana1968

pomislla je Aleks. On je bio milijarder ĉiji se uticaj prostirao od politiike elite u Vašingtonu do Vol Strita. “Dobro. Mada ne znam da li kod brane uopšte više mogu da pronaĊu nešto što već nisu otkrili. Detaljno su proĉešljali celu tu oblast.” Protrljala je slepooĉnice. “Ali moţda će moći da pronaĊu helikopter i pilota “Moguće.” Sara ju je pogledala. “A sada malo prestani da razmišljaš i zatvor oĉi.” “Šta je još Logn rekao?” “Dosta toga.” Napravila je grimasu. “Rekao mi je da se vratim kući. Rekao m je da je dovoljno loše to što mora da se brine za mene dok tragan za preţivelima, i da me svakako neće pustiti da jurim okolo za ludacima koji diţu brane u vazduh.” “A šta si ti rekla?” “Ništa. Nije od mene oĉekivao da ću pomagati u iskopavanju. Rekla sam mu da ću se vratiti kući ĉim posao bude gotov.” Preko lica joj je prešla senka. “Što će se moţda desiti uskoro. Mislim da od sutra status misije više nije spašavanje, nego obnavljanje. Kaţu da su male šanse da ima još preţivelih.” “Uţas.” “Da.” Duboko je uzdahnula. “Ali, ĉak i ako je posao gotov, ne ostavljam te samu ovde. Ako nećeš da poĊeš kući sa mnom, ostajem sa tobom.” “Ne, ne mogu da krivim tvog muţa što se brine. U pravu je. Imaš dovoljno svojih briga i bez mene.” “Zaveţi,” rekla je Sara. “Već smo govorili o tome.” “Nisi duţna da odgovaraš za mene,” Sara nije odgovorila. Kako je samo bila tvrdoglava. Tvrdoglava, odana, hrabra i najbolji prijatelj koga je ţena mogla imati. Dovoljno dobri razlozi da se vrati kući i muţu, i ostavi Aleks da sama rešava svoje probleme. Ali Aleks nije bila u stanju da se sada sa njom raspravlja. Bila je tako umorna da je jedva mogla da sastavi dve reĉenice. Naslonila je glavu na sedište. “Razgovaraćemo kasnije.” Biljana1968

Sara se zakikotala. “To isto je i Dţon rekao, i to baš tim tonom.” Ukljuĉila je farove pošto je sunce već poĉelo da zalazi za planine. “A ja ću ti reći isto što sam rekla i njemu. Nemoj da se kaĉiš sa mnom jer ću pustiti psa na tebe.” Aleks se smešila dok je ponavljala: “Razgovaraćemo kasnije.” “Spavaj. Trebaće nam otprilike još sat vremena dok stignemo do Arapahoa”. Aleks je sumnjala da je u stanju da spava, ali se ućutala, gledajući kroz prozor brda po kojima su se vozile. Ovo je bio divan kraj. Purpurne senke, u daljini planinski vrhovi pod snegom, sve je bilo tako lepo. Na ovako lepim mestima ne bi trebalo da se dešavaju ruţne stvari...

Biljana1968

Drugo poglavlje Iznenada se probudila i videla da je mrak već pao. Monti je lajao, skaĉući tamo-amo po zadnjem sedištu i pokušavajući da se popne kod zadnjeg prozora. Odmahnula je glavom pokušavajući da otrese taj zvuk. “Šta mu je?” “Ne znam.” Sara je gledala u retrovizor. “Moţda mu se ne sviĊa taj daveţ koji me prati.” Aleks se okrenula i ugledala blešteće farove automobila koji je išao iza njih. “Saro, Monti jeste pametan, ali nisam baš sigurna da se razume u saobraćajne prekršaje.” “Nikad se ne zna.” Namrštila se. “Ne liĉi na njega da-”. Na licu joj se videlo olakšanje. “Idiot nas obilazi, hvala Bogu. Pustiću ga. Ne znam zašto toliko ţuri; vozim na granici dozvoljene brzine. Ĉovek bi pomislio da-”. Monti se iznenada bacio na prozor sa strane i poĉeo divljaĉki da laje dok je auto vozio paralelno sa njima. “Polako, kućo, sve je u redu.” Ali ništa nije bilo u redu. Aleks je primetila odsjaj metala u ruci vozaĉa. Oh, Boţe, puška. “Sagni se!” Gurnula je Saru ka vratima. Staklo je popucalo. Sara je uzdahnula kada ju je pogodio metak. Krv je natopila dţemper na ramenu i ona je opušteno pala preko volana. Njihov dţip se klizao po putu, dok su se svetla njegovih farova širila svuda po dolini, desetinama metara naokolo. Aleks je zgrabila volan i nogom napipala koĉnicu dok se dţip pribliţavao ivici planinskog puta. Smrt. Umreće. Dţip je pao sa stenovite litice u tamu koja ga je išĉekivala. Dţip se iznenada zaustavio. Ošamućena, Aleks je shvatila da je pao na drvo. Biljana1968

Monti je oĉajniĉki pokušavao da sa zadnjeg sedišta doĊe napred, do Sare. Sara. Krv joj se još uvek slivala niz ruku; leţala je naslonjena na vrata. “Saro... “ Morala je da izvuĉe Saru iz auta i pokuša da zaustavi krvarenje. Otvorila je suvozaĉeva vrata i poĉela da izlazi napolje. Ispod njenih stopala nije bilo niĉega. Pogledala je nadole i progutala pljuvaĉku. Dţip je balansirao na isturenom delu stene, nekoliko desetina metara iznad doline. Vozilo nije palo jedino zato što ga je na ivici provalije nesigurno drţao tanki bor. Ni na koji naĉin nisu mogle da izaĊu kroz suvozaĉeva vrata. Pruţila se i gurnula Sarina vrata. Malo su se otvorila, a zatim zastala. Otvorila je prozor. “Izlazi, kuco.“ Nije se ni pokrenuo. “Hajde, napolje! Moram daje izvuĉem odavde!” Monti je,ga trenutak pogledao, a zatim iskoĉio kroz prozor. Aleks se pruţila preko Sare. Monti je tiho sedeo pored kola; zacvileo je kada je uspela da se izvuĉe kroz prozor. “Znam. Izvući ćemo je.” Povukla je vrata, pokušavajući da naĊe dobar oslonac. Otvorila su se za samo nekoliko centimetara. Ponovo je povukla, trudeći se iz petnih ţila. Vrata su se još malo otvorila. Trebalo bi da bude dovoljno. Uhvatila je Saru pod miške i jako je povukla. Teško. Jako teško. Povukla je ponovo. A šta ako time samo još više povreĊuje Saru? Ne srme da misli na to. Šta je drugo mogla da uradi? Ako to drvo popusti, dţip bi mogao svakog trena da padne. Dakle, izvuci je iz auta. Nasloni je na stenu. Bilo joj je potrebno još nekoliko minuta da izvuĉe Saru iz auta i dovuĉe je na relativno bezbedno mesto ispod izboĉine na steni. Monti je seo pored Sare i molećivo pogledao Aleks. Biljana1968

“Znam. Pokušaću da joj pomognem.” Otkopĉala je Sarin dţemper i bluzu. Rana se nalazila visoko, a krvarenje nije bilo toliko jako koliko se plašila, ustanovila je sa olakšanjem. “Ostani sa njom, Monti.” Vratila se do dţipa, uzela Sarinu torbu i izvukla iz nje njen mobilni telefon. Pozovi policiju. Reci im da doĊu. Reci im da doĊu i spasu Saru. Deţurni se javio brzo, ali Aleks je bila razoĉarana time koliko je malo informacija zapravo mogla da pruţi. “Ne znam gde sam. Negde na autoputu br. 30, izmeĊu Denvera i Arapahoa. Rekla sam vam, probudila sam se i-” Odozgo, sa puta, neko je uperio baterijsku lampu u njih. U svetlu farova automobila koji se nalazio iza, mogla je vide-ti njegovu siluetu. Monti je zareţao. Srce joj je poskoĉilo. Budi mirna. Ne panici. Ĉak i kada bi pokušao da se spusti, bilo bi mu dosta teško da doĊe do njih. A iz tog gotovo vertikalnog ugla bilo je gotovo nemoguće precizno nanišaniti. “Ostaĉu na vezi,” rekla je deţurnom. “Vidite da li moţete da otkrijete odakle vas zovem. Moţda moţete doći bar do najbliţeg predajnika.” Privukla je Montija ka zidu stene, blizu Sare, gde moţda neće biti toliko na vidiku onom gadu gore. A šta ako pokuša da siĊe? Nije imala nikakvo oruţje. Pušku je ostavila u prikolici. Kako se samo osećala bespomoćnom. Kao nepomiĉna meta. Nije bila toliko bespomoćna! Ako bi poĉeo da se spušta ka njima, ĉula bi ga, i borila bi se. Ako ništa drugo, mogla je da ga odgurne sa stene. Otrĉala je do dţipa i uzela pribor za prvu pomoć i ćebe. Oruţje. Šta bi mogla da upotrebi kao oruţje? Mali ašov koji je Sara uvek drţala u svojim kolima. Zgrabila ga je i ponovo dotrĉala do Sare. Oĉistila je Sarinu ranu i previla je. Boţe, zašto se nije vraćala svesti? Aleks ju je zaštitniĉki privukla sebi. Ali, drugom rukom je stiskala ašov. Biljana1968

Arapaho Dok je Aleks išla niz hodnik bolnice, krupan, mišićav muškarac se pravo sa vrata uputio ka Sarinoj sobi. “GospoĊica Grem? Ja sam Dţon Logan.” Odmah ga je prepoznala sa slika koje joj je pokazivala Sara. Ali slike nisu mogle da na pravi naĉin pokaţu njegovu dominantnu pojavu. Kada mu je pre nekoliko sati, odmah nakon što su stigle u bolnicu, telefonom rekla šta se desilo, potpuno je poludeo. Sada je bio uzdrţan i hladan, veoma hladan. Nije ni mogla da ga okrivi za to, umorno je pomislila. Verovatno je mislio da je ona kriva za Sarinu povredu, i bio je u pravu. “Doktori kaţu da će Sara biti dobro. Izaći će za nekoliko dana, ali biće joj potrebno još par meseci da se u potpunosti oporavi. “ “Znam sve.” Reci su mu bile grube i odseĉne. “Ono što ne znam je kako mogu da budem siguran da će imati vremena da se oporavi.” “Ne znam šta hoćete da kaţete.” “Sara mi kaţe da ste dobar prijatelj. Onda bi trebalo da znate da je spašavanje drugih njen ţivot. Ona mora to da radi.” Stisnuo je usne. “A izgleda da ste vi njen trenutni projekat.” “Rekla sam joj da ne ţelim da se meša.” “I da li vas je poslušala? Ne, naravno da nije. Ne samo da ste osoba u neprilici, već ste joj i prijatelj.” Ton mu je postao grublji. “E, pa, budite toliko prijatelj pa izaĊite malo iz njenog ţivota.” Aleks je klimnula glavom. “Razgovaraću sa njom još jednom. “ “Zar ne slušate šta vam govorim? To neće ići tako. Morate se skloniti negde na sigurno, tako da ona moţe da se oporavlja a da pritom ne brine za vas. Da li ste sad shvatili?” Odmahnula je glavom. “Ne, nemam pojma o ĉemu govorite.” “Kaţem vam da ne moţete da idete tamo-amo dok ljudi pucaju na vas.” Napravila je grimasu. “Uveravam vas da bih i ja to volela da izbegnem.” Biljana1968

“Dobro. Evo onda šta ćemo da uradimo. Razgovaraću sa FBI i urediti da vas smeste u neku sigurnu kuću dok budu ispitivali i eksploziju helikoptera, i ovaj pokušaj ubistva. Bićete dobro smnešteni i sigurni, i to će resiti-”. Zastao je kada je video kako odmahuje glavom. “Zašto ne?” “Zato što imam svoj posao. Ne mogu da se sakrijem. Biću paţljiva i prihvatiću nadzor iz FBI, ali neću se zavući u rupu i dopustiti da me ti nitkovi zaplaše.” “Verujete da je ta glupa priĉa vredna rizika?” “Mislim da je pronalaţenje ljudi koji su povredili moju prijateljicu vredno rizika. A ako su pritom to isti ljudi koji su uništili branu, onda tu nema nikakvih pitanja. Mislim da ni vi ne biste dozvolili da vas jednostavno sakriju negde, zar ne?” “Uradio bih sve što mogu da spašeni Saru.” Gledao joj je pravo u oĉi. “U drugim okolnostima bih se moţda divio vašem stavu, ali ne mogu da dopustim da mi stojite na putu. Volim svoju ţenu i neću dozvoliti da je neko ponovo povredi.” “Neće biti povreĊena. Obećavam. Neću joj dopustiti da mi se pribliţi.” “To nije dovoljno dobro.” Promrmljao je psovku. “Zar mislite da neću krenuti za gadovima koji su ranili Saru? Ali ne mogu to sada da uradim. Moram najpre da se pobrinem da se oporavi. Prepustite to meni.” Odmahnula je glavom. Duboko je uzdahnuo. “Razmislite malo. Razmotrite to. Vodim Saru u našu kuću na obali okeana. Kada se oporavi i bude u stanju da postavlja pitanja, voleo bih da joj kaţem da ste apsolutno sigurni.” “Ţao mi je. Nema više nikakve svrhe da o tome govorimo. Ne mogu to da uradim.” Dok ju je posmatrao kako otvara vrata, izraz lica mu se nekoliko puta promenio. “ Verujte mi, i meni je ţao.” Okrenuo se i otišao ka policijskom straţaru koji je stajao u hodniku. Ovo je zvuĉalo skoro kao pretnja, pomislila je Aleks. Logan je oĉito voleo svoj naĉin postupanja i veoma se brinuo za Saru. Pa, brinula se i ona. Sve vreme dok su išle ka bolnici bila je prestrašena, dok joj konaĉno nisu rekli da će Sara biti dobro. Biljana1968

Kada se pribliţila njenom krevetu, Sarine oĉi su bile zatvorene. Ali, mora da je osetila neĉije prisustvo, jer je odjednom otvorila kapke. “Ćao.” “Kako se osećaš?” “Ošamućeno. Dali su mi mnogo lekova.” Teško je govorila. “Mislim... da li je Dţon bio ovde?” “Da.” “Dobro. Oduvek sam htela da se vas dvoje upoznate.” “Više bih volela da se to nije desilo na ovaj naĉin.” “Gde je Monti?” “Sklupĉao se tu, pored kreveta. Napravila sam celu frku da bi mu dopustili da ostane ovde. Pomoglo je to što su znali da radite u spasilaĉkom timu. Ti i ostali spasioci ste njihovi heroji.” “Ma, glupost. Ali hvala ti za Montija... “ Zevnula je. “Spava mi se.” “Idem odavde. Samo sam htela da vidim - htela sam da se uverim da si dobro.” “Fino...” Oĉi su joj se polako zatvarale. A onda se najednom probudila. “Ko je to bio? Ko je pokušao da te ubije?” Odmahnula je glavom. “Ne znam. Dok su vatrogasci došli, već je bio otišao.” “Reci Dţonu. Moţda će da te ponovo... moţda će to ponovo da se desi.” “Hej, dobro mije. Leopold je pozvao FBI i oni će me ĉuvati.” Uklonila je pramen sa Sarinog lica. “A ti si ta koja je nastradala”. “Greškom pogoĊena?” “ Verovatno je i ciljao tebe, jer je hteo da auto padne sa litice i eksplodira. Tada ne bi ostalo saĉuvano mnogo dokaza.” Nagnula se i poljubila je u obraz. “A sada prestani da se brineš i odspavaj malo. Sve će biti u redu. Sada moram da idem. Leopold hoće da razgovaram sa Bobom Jirgensom, nekim agentom iz FBI.” “Dobro. Ali kaţi Dţonu obavezno.” Ponovo je poĉela da drema. “On će to da razreši. On je dobar u tome.” Biljana1968

Aleks se iznenada setila Loganovog mrkog lica kada mu je rekla da neće da uradi ono što joj je rekao. “Sigurna sam da jeste,” promumlala je dok je išla ka vratima. “A sigurna sam da ume dobro i da zakuva.” Sara je spavala. Logan je sedeo u stolici za posetioce, drţeći je za ruku. Izgledala je tako krhko. Nemoj da paniĉiš. Doktor je rekao da će joj biti dobro. Bolje bi mu bilo da je tako. Logan ne bi mogao da podnese da SaraPrestani. Biće joj dobro. Monti je zacvileo, ustao i stavio glavu na Loganovo koleno. “Psst.” Pomazio ga je po glavi. “Moramo da je pustimo da spava. Moramo da se brinemo o njoj, kuco.” A on će se dobro brinuti o njoj - Ovo se više neće dogoditi. Ne sme više rizikovati da neko ponovo povredi Saru. Biće pored nje još neko vreme; drţaće je za ruku i biće srećan što je još uvek ţiva i što je sa njim. A zatim će telefonirati Gejlenu. Bela kuća 3:35 ujutru “Mogu li da razgovaram sa vama na trenutak, predsedniĉe?” Andreas se uspravio u stolici i protrljao oĉi. Bio je tako umoran. Starim, pomislio je. “Ako nećeš da mi kaţeš da je bilo još nekog napada na ambasadu, Keleru. Nisam sada raspoloţen za to.” Ĉovek iz tajne sluţbe se nasmejao dok je odmahivao glavom. “UsuĊujem se da se ne sloţim sa vama. Poznajem vas isuviše dugo. Kada je reĉ o neĉem hitnom, odmah ste pripravni.” “Tvoje poverenje je za pohvalu,” rekao je Andreas suvo. “Iako uopšte nema osnova. Zašto si ovde, Keleru?” “Radi se o vašem putu u Arapaho, gospodine. Dogodile su se neke stvari zbog kojih sam uznemiren. Ţelim da otkaţem vašu posetu.” Biljana1968

Andreas se uspravio. “Kakve stvari?” “Rekao sam vam za nedavni odron. Nije dovoljno bezbedno.” “Glupost.” Pogledao je Kelera u lice. “Rekao si mi da je brana verovatno pukla zbog zemljotresa. Ovaj drugi odron je izgleda posledica naknadnog smirivanja tla. Da li se nešto promenilo?” “Ne, to je i dalje najverovatnije objašnjenje. Ĉini se da u tome nema niĉeg sumnjivog.” “Pa onda hoću da idem tamo i sam se uverim.” “Gospodine, nismo bili ugroţeni.” “Ugroţeni? Kakva lepa, ĉista reĉ, a govorimo o smrti preko stotinu ljudi.” Pogled mu se susreo sa Kelerovim. “Prihvatiću mogućnost da je došlo do prirodne katastrofe. Ali neću propustiti priliku da na sve moguće naĉine ispitamo šta se tamo zaista dogodilo.” “CIA me uverava da na brani nema apsolutno nikakvih tragova koji ukazuju na to da je u pitanju teroristiĉki napad. Ben Denli kaţe da su Kordoba i njegova Matanza bili prezauzeti napadom u Meksiko Sitiju. Moţda su se raširili, ali trebalo bi im mnogo sredstava da nas napadnu na našem terenu. A oni nikada nisu operisali na taj naĉin.” “Što ne znaĉi da se to ne moţe promeniti. Moţda prelaze u prvu ligu.” “Meksiko Siti je bila priliĉno velika liga, gospodine,” tiho je rekao Keler. “Dva radnika ambasade su ubijena. Znam da je to bledo u poreĊenju sa branom Arapaho, ali rekao bih da Matanza već pokušava da-” “Znam,” rekao je Andreas. “Nisam razmišljao.” Bio je toliko umoran da je bilo vrlo teško usredsrediti se. “Pa onda, reci mi pravi razlog zbog koga ne ţeliš da idem na branu Arapaho.” Keler je oklevao. “Nije reĉ samo o ovom putu. Verujem da u sledećih nekoliko meseci ne treba da se udaljavate iz Bele kuće. Dokazao sam da se ovde mogu dobro pobrinuti za vašu bezbednost. Od prošlih izbora smo uspeli da spreĉimo dva pokušaja atentata na vas.” “I za to sam ti veoma zahvalan.” Napravio je grimasu. “A naroĉito sam ti zahvalan što si uspeo da spreĉiš Ĉelsijev pokušaj.” “Ne treba mi zahvalnost što obavljam svoj posao. Samo kaţem da Matanzine pretnje upućene vama postaju sve ĉešće i oštrije. Doći će vreme Biljana1968

kada će Kordoba i njegova grupa morati ili da ih ostvare, ili da se povuku i osramote pred svojim kolegama teroristima. Mislim da je to vreme veoma blizu.” “I ja.” “Onda nemojte da idete tamo. Moţe da ode potpredsednik. Znate da obiĉno on ide svuda gde mislimo da postoji opasnost za vas.” “Pustio sam Separda da ide umesto mene poslednja dva puta, na mesta na koja bih više voleo da sam otišao ja.” “Ali, bilo bi potpuno logiĉno dopustiti da on ode na Arapaho. Veĉ je išao tamo sa drţavnim obezbeĊenjem, odmah nakon nesreće. Mogli biste da mu date ovlašćenje da uĉini sve što biste vi hteli.” “Ali, ĉak ni ne znamo da li je taj put zaista opasan. A neću dopustiti da samo mogućnost napada Matanze promeni moje planove. SaraĊivao sam i slušao tvoje savete, Keleru, i više nego što mi se to sviĊalo. Pošto nemaš dokaza, idem u Arapaho baš kao što sam planirao.” Smešio se dok se naginjao preko stola. “To je tvoj posao. Štiti me. Garantujem ti da će moja ţena traţiti tvoju glavu ako ja izgubim svoju.” Uzdahnuo je. “U to nimalo ne sumnjam, gospodine predsedniĉe.” Ben Denli je ustao kada je Keler izašao iz Andreasove kancelarije. “Nisi imao sreće?” Keler je odmahnuo glavom. “Ipak ide.” Napravio je grimasu. “Moţda stvari i ne bi bile tako loše da mi se ti i tvoji ortaci iz CIA niste zakleli da Matanza nema ništa sa pucanjem brane. Da li moţda hoćeš da promeniš mišljenje?” Denli je odmahnuo glavom. “Moram da kaţem ono što jeste. Ukoliko se ne pojave novi dokazi, moram da se oslonim na izveštaje moje obaveštajne sluţbe.” “Pa, izveštaji tvoje obaveštajne sluţbe su moţda bili malo neusaglašeni sa vremenom napada u Meksiko Sitiju.” “Ne moraš ti to da mi govoriš, Keleru,” hladno je rekao. “Nemaš pojma na kakve probleme nailazimo.” “Kada bih znao, mogao bih da napravim bolju procenu. Kao pripadnici opšteg drţavnog obezbeĊenja, trebalo bi da svi budemo jedna velika, Biljana1968

srećna porodica.” Odmahnuo je rukom kada je Denli otvorio usta da odgovori. “Ne zanima me šta CIA radi sve dok mi ne stojite na putu.” Pokazao je palcem na vrata Andreasove kancelarije. “SviĊa mi se ta tvrdoglava budala, postaraću se da ostane ţiv.” “Kako misliš da to uradiš kad ne moţeš ni da ga zadrţiš da ne skita po celoj zemlji?” Ne saĉekavši odgovor, Denli je krenuo ka vratima. “Ako doĊe do bilo kakvih promena, obavestiću te.” Denli je ĉekao da kolima stigne do avenije Pensilvanija, pa je tek onda pozvao Betvorta. “Ide u Arapaho. Pošto nema nikakvih dokaza da je reĉ o sabotaţi, Keler nije mogao da ga odgovori.” “Nisam ni mislio da će uspeti,” rekao je Betvort. “Naravno, Andreas ĉe biti sumnjiĉav. Mislio sam da će seizmografski izveštaj malo umanjiti strah, ali oĉigledno...” Za trenutak se ućutao. “A i ova stvar sa Aleks Grem nije dobra. Ĉini mi se da ćemo morati da malo menjamo planove. Obavestiću te.” Spustio je slušalicu.

Stokton, Mejn Mišići Dţada Morgana su se zgrĉili kada je osetio da ga neko spolja posmatra kroz otvoren prozor. Rani? Nagnuo se preko platna, osluškujući. Ne, nije Rani. Senka ĉovekovog ogrtaĉa nije bila dovoljno purpurna. Napravio je mali potez kiĉicom, a zatim viknuo: “Sta radiš ti ovde. Gejlene?” “Kako si znao da sam ja?” Okrenuo je lice ka prozoru. “Prepoznajem ti korake.” Gejlen se zakikotao. “I zato si ostavio sve ono opalo lišće ispod prozora.” Skoĉio je na ivicu prozora i ušao. “Suš, puĉ, šuš. Je l’ sam bio dovoljno glasan za tebe?” “Znaš da jesi.” Šon Gejlen je mogao da bude tih i smrtonosan kao panter kada bi se potrudio. “Bio si glasan kao nilski konj.” Biljana1968

“Mislio sam da bi bilo mudro da ti nekako stavim do znanja da dolazim. Video sam kako reaguješ na neoĉekivane posete, a Elena hoće da se vratim u jednom komadu.” “Kako je Elena?” “Fino. Jako. Lepo.” “Smrtonosno.” “Samo kada je izdaju. Imaš sreće što te nije sledila i ubila te.” Dţad je slegnuo ramenima. “Uradio sam šta sam morao. Pokušao sam da se postaram da niko ne nastrada.” “I da utekneš sa trideset miliona dolara od droge.” “Trebale su mi pare.” Spustio je ĉetkicu. “Da li si zato došao? Ţeliš da postediš Elenu truda i osvetiš se umesto nje?” Gejlen je odmahnuo glavom. “Ne bi mi baš bila zahvalna za to. Biće ti drago da ĉuješ da ovih dana više razmišlja o budućnosti, a ne o prošlosti.” “Drago mi je.” Nasmejao se. “I lakše mi je. SviĊa mi se Elena.” Sa lica mu je nestao osmeh. “A i ti mi se sviĊaš, Gejlene. Ţao mi je što sam morao da te razoĉaram. Znaš zašto su mi trebale pare.” “Trebale su ti da podmitiš CIA da te više ne juri. Pa ja sam pokušavao da preko veze to sredim! Zašto nisi saĉekao?” “Predugo je trajalo. Još tri meseca i pronašli bi me. Strašno im je trebao neki ţrtveni jarac, a u takvim situacijama neko mora umreti.” “Pa, oĉigledno je da novac nije pomogao, inaĉe se ne bi skrivao ovde u šumi.” “Upravo radim na tome. Sada su usredsreĊeni na sankcije Severnoj Koreji, a politiĉari moraju da budu paţljivi sa iznenadnim prilivom gotovine.” “Ako te pre toga ne otkriju.” Gejlen je napravio pauzu. “Kao što sam te ja našao.” Dţad se osmehnuo. “Ali, ti si superkvalifikovan za to.” “Nije mi baš bilo lako. Tokom poslednjeg meseca selio si se ĉetiri puta.” Biljana1968

“Kako si me našao?” “Zahvaljujući tvojoj novoj opsesiji.” Gejlen je skrenuo pogled ka slici na stalku. “Mesecima si ţiveo na mom rancu. Znao sam da ti trebaju boje i platna, i da naroĉito voliš da kupuješ kod onog prodavca u Novoj Školskoj.” Dţad je klimnuo sa odobravanjem. “Odliĉno. A moje sledeće pitanje je zašto si me našao?” “Imam posao za tebe.” Dţad se umirio. “Pretpostavljam da me ne najmiš da ti naslikam Elenin portret.” “Nikako.” “Onda odbijam. Više ne radim.” “Nagrada je velika.” “Ne treba mi novac, Gejlene.” “I ne mislim da ti treba, nakon sveg onog novca što si uzeo od Ĉaveza. Ali treba ti ukidanje poternice, a znam ko to moţe da uĉini.” “Za novac?” Iskrivio je usta. “Koga ţeli da ubijem?” Gejlen je odmahnuo glavom. “Ţeli da nekoga saĉuvaš u ţivotu.” Gejlen se bacio u stolicu i opruţio noge. “Mogu li da uzmem kafu sa stola? Smrzao sam se dok sam dopešaĉio dovde.” “Niko te nije zvao da doĊeš.” Dţad je prešao preko sobe, sipao kafu u solju i dodao mu je. “Ako tvoj ĉovek hoće da me plati da bih nekoga saĉuvao u ţivotu, onda verovatno misli da će to biti teţak zadatak.” “Neće biti lako.” “O kome je reĉ?” “Aleks Grem.” “Nikad ĉuo za njega.” “Za nju. Ona je fotoreporter koji izveštava o nesreći na brani Arapaho.” Umirio se. “Arapaho?” Biljana1968

“Ĉak i ako si se toliko selio, morao si da ĉuješ o toj nesreći.” “O, da. Ĉuo sam za to. I?” “Tvrdi da je videla ljude koji su uzrokovali odron na drugoj strani brane.” “Mislio sam da je brana popustila sluĉajno.” “Ne mogu da dokaţu suprotno, ali FBI neće da rizikuje. Pre dve noći neko je pokušao da ubije Gremovu. Umesto nje pogodili su Saru Logan, njenu prijateljicu.” Podigao je obrve. “Logan?” Gejlen je klimnuo glavom. “Ţena Dţona Logana. Biće joj dobro, ali on je uznemiren. Toliko uznemiren da hoće da se poštara da se Aleks Grem ne kreće ni blizu njegove ţene dok se sve ne sredi.” “Ta ţena je meta zato što je svedok? Pa zašto je policija ili FBI ne ĉuvaju na nekom sigurnom mestu?” “Ona ne pristaje na to. Logan je pokušao da je ubedi, ali nije popustila.” “Pa kako onda ja da je ĉuvam, ako insistira na tome da se slobodno kreĉe?” Gejlen se nasmešio. “Prvi put vidim da prigovaraš kada naletiš na neku prepreku. Uradićeš sve što treba. Rekao sam ti, Logan samo ţeli da bude siguran.” “A Logan će da se pobrine za moj problem?” Odmahuo je glavom. “I ranije je pokušao da uradi nešto preko veze, ali nije uspelo.” “Nisi mu dao dovoljno vremena. Otkako radi u drţavnoj bezbednosti, i predsednik ga sluša. Sve što treba da uradiš je da se pobrineš da Aleks Grem bude bezbedna dok FBI ne otkrije šta se to u stvari dogodilo na brani Arapaho.” “Pretpostavljam da neću dobiti nagradu sve dok ne procene da ta ţena više nije u opasnosti?” “Tako je.” “Glupost. Ako se pojavim u javnosti, mogu da me srede dok izigravam telohranitelja.” Biljana1968

“Moţda bi ipak mogao da pronaĊeš naĉin da to izvedeš. Vredno je truda.” Sloboda. Da, to bi bilo vredno gotovo svakog rizika. Razmišljao je o tome. Zvuĉalo je izazovno. Logan je bio pošten ĉovek koji drţi zadatu reĉ. Dţad to nikada ne bi priznao Gejlenu, ali njegovi pokušaji da mu pomoću mita pribavi sigurnost su u poslednje vreme uvek završavali u ćorsokaku. Ipak, delovanje u senci FBI moglo mu je doneti mnogo neprilika. Brana Arapaho... Odmahnuo je glavom. “Nije to za mene. Resicu probleme na svoj naĉin.” “Vidi, ovaj posao mi je vaţan. Logan mi je prijatelj. On je u stvari nazvao mene, i od mene je traţio da mu to uĉinim.” “Pa zašto onda ti to ne uradiš?” “Obećao sam da ću ostati blizu kuće i neću da Elena bude zabrinuta.” Zastao je za trenutak, a zatim se nasmešio. “Trudna je.” “Ĉestitam.” “Baš se radujem tome.” Uozbiljio se. “Traţim da poravnamo dugove. Mogli su da te ubiju onda kada si postao traţen, da ti ja nisam pruţio utoĉište. Duguješ mi, Dţad.” “A zašto misliš da mi to bilo šta znaĉi?” “Kao što rekoh, znam te.” Dţad je odmahnuo glavom. “Ne, ne znaš.” “Elena je rekla da si joj jednom pretio da ćeš je srediti ako me uvali u nevolju.” “Lako je pretili.” “A kao nisi stvarno mislio tako?” Da, upravo tako je mislio. Obiĉno nije dopuštao sebi da se zbliţi sa ljudima, ali Gejlen mu se nekako uvukao pod koţu i postao njegov prijatelj. “Moţda.” “Zar ti je tako teško bilo da to izustiš?” Dţad se nasmešio. “Uvek si o meni mislio sve najbolje. Zašto? Da li t i Biljana1968

je teško da priznaš da nisi u pravu?” “ Verovatno. To bi bio veliki udarac za moje samopoštovanje. Trebalo bi da ti bude drago što ne mislim da si takav pokvarenjak kakav Elena misli da jesi. Ja ne mislim da bi nas ti prodao za pare.” “Ali jesam vas prodao.” “Pa ne baš.” Ćutao je nekoliko trenutaka. “Da jesi, postarao bih se da više ne budeš u stanju da naslikaš nijednu od tih lepih slika.” Gejlen je ispio kafu i ustao. Iz dţepa jakne je izvadio veliki koverat i spustio ga na stoĉić. “Dosije Aleks Grem. Mislio sam da bi voleo da ga malo pregledaš. Sada idem i ostavljam te da razmisliš o predlogu.” “Već sam ga odbio.” “Ali to je bilo pre nego što sam apelovao na tvoju neţniju stranu.” Krenuo je prema vratima, a zatim je zastao da bi pogledao sliku na stalku. Na njoj se nalazio mršavi muškarac sa bradom, u renesansnom odelu, kako se pojavljuje iza zastora. “Stvarno je dobra. Njegovo lice je... izuzetno. Kao da se nekom ruga, a opet, kao da je... “. Malo je razmislio. “Kao da ga neko progoni.” “Pa, na kraju krajeva, sve nas nešto progoni, zar ne?” “A nekako je i napeto... Izgleda smrtonosno. Koga on predstavlja?” Dţad je slegnuo ramenima. “Nikog posebno. Jednostavno sam jednog jutra ustao i poĉeo da ga slikam.” Gejlen je i dalje prouĉavao sliku. Odjednom je pucnuo prstima. “To je ubica, renesansni ubica.” “Zar?” “Zar nije?” “Pretpostavljam da bi mogao biti.” Nasmešio se. “Ali uveravam te, nisam imao nameru da slikam autoportret”. “Zadivljujuće...” Gejlen je krenuo ka vratima. “Javi se.” Kada su se vrata za Gejlenom zatvorila, Dţad je uzeo ĉetkicu. Neće mu se javiti. Ĉak i da nije bila u pitanju brana Arapaho, bilo bi pogrešno upetljati se u ovakav posao. Nije bio telohranitelj, i poslednje što je ţeleo da radi je da pokuša da zaštiti tu ţenu. Morao je da se muĉi da štiti i sebe. Biljana1968

Nema šanse da ga ubede da pristane iz sentimentalnih razloga. Pored toga, hteo je da završi sliku. Bio je opsednut njom otkako je prošle nedelje poĉeo daje slika. Nije hteo da ga bilo šta prekida u tome. Nagnuo se nad platno. Potrebno je više senke u ogrtaĉu. Više boje u somotu odela. Više patnje na licu ubice. Gejlen je ĉekao da preĊe granicu Masaĉusetsa, pa je tek onda pozvao Logana. “ Pronašao sam Morgana i ponudio mu posao,” rekao je ĉim je dobio Logana. “Moguće je da će pristati.” “Da li si siguran da je on pravi ĉovek? Moţda je opasniji i od samog napadaĉa.” “ Gotovo da je tako. Zato vam je baš on i potreban.” “On je kao bure baruta.” Logan je zastao. “Nisam ti postavljao nikakva pitanja kada si mi rekao da je grub igraĉ. Ali sada te pitam. Mnogo toga je u igri. Priĉa se da nije slušao nareĊenja i da je skoro izazvao diplomatski incident. Kada je ukinuta potera za tim severnokorejskim generalom, nije se obazirao i nastavio je.” “Nije bila ukinuta. Samo je pobrkao grešku sa ĉinjenicom.” “Tako on kaţe” “A ja mu verujem. Uradio je ono što su mu naredili, ono za šta ga je vlada Sjedinjenih Drţava obuĉila.” Umorno je dodao: “Kako mi je dosta sveg tog licemerja. Pa ne mogu imati i jedno i drugo. Vojska odabire klince koji obećavaju, onda im ispira mozak govoreći im o patriotizmu i obavezi prema zemlji, a onda ih šalje da ubiju nekoga. Ako imaju oštro oko i jake ţivce, onda ih ĉak šalju u specijalne padobranske jedinice, kao što su uradili i sa Morganom. Nauĉili su ga kako da ubija i diţe u vazduh sve pred sobom, i hvalili su ga zbog toga. Kada se pokazao kao izuzetan borac, podigli su ulog i poslali ga samog iza neprijateljskih linija na Bliskom istoku. Da li znate koliko je terorista ubio za proteklih nekoliko Biljana1968

godina? Ali, kada je nešto dobro, onda se puno i troši. Postao je traţen, pa ga je CIA uzela za svoje prljave igre, i tako je sve poĉelo da se vrti u krug.” Logan je nekoliko trenutaka ćutao. “Dopada ti se.” “Da, uvek sam ga voleo. Bog zna zašto. I ne bih vam ga preporuĉio da ne mislim da je zaista pogodan za ovaj posao. Ima odliĉne kvalifikacije. Ume da utekne, da se sakrije i da se resi svakoga ko mu se naĊe na putu.” Sa druge strane linije, Logan je posle pauze rekao: “Uvek me je ĉudilo to što uvek imam toliko problema kada pokušam da uredim preko veze da ga ostave na miru.” “Ĉudilo?” “To ne bi trebalo da bude tako teško. Nisam amater kada se radi o nagovaranju politiĉara i birokrata, ali svaki put kada bih spomenuo njegovo ime, kao da sam naletao na zid.” “Pokušavali su da zaštite svoje zadnjice.” “Moţda. A moţda i ne.” “Slušajte, da li ga hoćete za ovaj posao, ili ne?” Opet tišina. “Samo ako stvarno misliš da je on najbolji za to. Kada ću znati da li je pristao?” “Ĉim ja saznam.” “A misliš da će pristati?” “Teško je reći. Dţada je uvek bilo teško proĉitati. Imam neki predosećaj da će - ne znam. Moram da mu dopustim da sam to razmotri. Zvaću vas.” Prekinuo je vezu. Nije ţeleo ništa da obećava Loganu. Iako mu je instinkt govorio da je ostavio utisak na njega, Dţad je još uvek mogao da ga odbije. To je mogao biti samo instinkt. Dţad je na licu pokazivao osećanja koliko i granit, i svakako nije bio predvidljiv. Elena moţe da posvedoĉi o tome. Verovatno mu nikada neće oprostiti za sluĉaj sa Ĉavezom. Elena. Na samu pomisao na nju, dao je gas. Zaboravi i na Dţada, i na Aleks Grem, i na sve ostalo. Ako uspe da uhvati let iz Bostona, moţda će veĉeras biti kući sa Elenom.

Biljana1968

Završio je. Kako je samo bio umoran. Dţad je trljao oĉi dok je stavljao noge na stoĉić. Verovatno je već bilo oko tri sata ujutru, a radio je satima bez prestanka još otkako je Gejlen otišao. Da li je slika bila dobra? Kako on to da zna? Pretpostavljao je da je najbolja koju je mogao uraditi u ovom trenutku. Svakako je bila bolja od slika koje je radio pre godinu dana. Godinama je crtao lica, ali kada je napustio Kompaniju i poĉeo da slika, nije umeo da uradi ništa osim pejzaţa i mrtve prirode. Tek nedavno je poĉeo da ponovo slika ljude, a portreti su mu sad već bili opsesija. Bilo je veoma zanimljivo ispitivati, kopati po sojevima i otkrivati šta leţi ispod njih. Malo je ljudi koji su baš orakvi kakvi nam izgledaju, a slikanje njihovih lica bilo je kao ispitivanje nove teritorije. Njegov pogled se susreo sa pogledom ubice na slici. Gejlenu ne bi priznao da je ova slika neki vid terapije, ali to bi verovatno bila laţ. Podigao je solju sa kafom i lazdravio slici: “Zdravo, brate.” Uzeo je gutljaj kafe i napravio grimasu. Hladna je i gorka. Trebalo je da skuva novu. Spustio je solju na stoĉić, pored koverte koju mu je Gejlen ostavio. Brana Arapaho. Pusti kovertu. Morao je da se brine za sopstvem glavu. Arapaho. Zašto bi ga bilo briga za neku ţenu koja je takav idiot da misli da moţe sama protiv vetrenjaĉa? Već je odluĉio ĉa ne otvara tu Pandorinu kutiju. Već je imao dovoljno neprilika Šta li je ona to videla na brani Arapaho? Ma, kad je već tu... Otvorio je koverat i izvukao dosije i tri slike. Nije hteo da ih pogleda. Otkrio je da je u stanju da bude uzdrţan sve dok ne vidi slike. Preleteo je preko uvodnih pasusa, koji su opisivali dogaĊaje koji su doveli do Loganove ponude, a zatim i sam dosije. Aleks Grem, dvadeset devet godina. RoĊena i odrasla u Vestejkru, u Nju Dţersiju, u porodici srednje klase; roditelji se razveli kada je imala trinaest godina. Majka Elen bila je kompjuterski struĉnjak u IBM-u, a otac Majki vatrogasac u Njujorku. Sporazumni razvod. Iako je majka zadrţala Biljana1968

starateljstvo, svaki drugi vikend je provodila sa ocem. Sa šesnaest godina pobedila je na takmiĉenju za najbolju fotografiju u organizaciji Nacionalne geografije, i kao nagradu dobila stipendiju za univerzitet Kolumbija, gde je i otišla posle završene srednje škole. Napustila je fakultet na trećoj godini studija, da bi otišla na Tibet, gde je fotografisjala posledice zemljotresa. Za te slike je dobila velike pohvale, ali i radno mesto u Njusviku. Od tada pa nadalje, njena karijera je išla uzlaznom linijom. Sada je bila samostalni fotoreporter, a uglavnom je slikala za Vorld lajf. Majka joj je umrla od bolesti pluća tri godine nakon što je Aleks napustila studije, a otac joj je stradao u Svetskom trgovinskom centru nekoliko godina kasnije. Jednom je bila verena, ali se nikada nije udavala. Sve kratko i suvoparno, pomislio je Dţad. Zvuĉalo je kao ĉitulja. Što bi zaista i moglo da se desi, ako Aleks Grem ne bude veoma oprezna. To nije njegov problem. Bacio je dosije nazad na sto. Neka Gejlen traţi nekog drugog za posao. Ali Gejlen nije tako razmišljao kada je Dţad bio u nevolji. Istupio je i spasao ga od pretnji; mesecima ga je ĉuvao. Ma, zaboravi. Ovo je poslednji posao koga bi trebalo da se prihvati. Moţda ga ĉekaju. Nije mogao sebi da dopusti da ga omekšaju, kada je sve ono što mu je bilo dragoceno bilo u opasnosti. Uzeo je slike i poĉeo da ih gura nazad u koverat. Nije ţeleo da ih pogleda. Nije hteo da Aleks Grem za njega postane liĉnost. Dţad nije bio Gejlen; nije hteo da izigrava plemenitu budalu i pretvara se da je nešto drugo, a ne osoba kakvom ga je ţivot napravio. Uradiće ono što je najbolje za njega i boli ga uvo zaO, ne. Slika Aleks Grem bila je okrenuta ka njemu, posmatrajući ga. Boţe, kako zanimljivo lice. Nije bila lepa ţena, osim ako snagu ne smatrate za lepotu. Njena kratka smeĊa kosa bila je ĉista i sjajna, zaĉešljana unazad i jednostavno oblikovana. Imala je visoke, oštre jagodice, a usta su joj bila široka i ĉulna. Duboke braon oĉi sijale su snagom i vitalnošću. Snimak je bio napravljen negde u planinama, a ona je pomalo prkosno gledala u nešto sa strane. Zašto? Bacio je pogled na druge dve slike. Jedna je oĉigledno bila slika za Biljana1968

pasoš, ali druga je napravljena na mestu neke nesreće; na njoj je izgledala iscrpljeno i tuţno. Pa ipak, njene oĉi... inat i oprez. Šta se nalazilo iza tih ograda koje je podigla oko sebe? To je samo lice kao i svako drugo. Nemoj dopustiti da ti radoznalost utiĉe na rasuĊivanje. Nemoj dozvoliti da ona za tebe postane osoba. Uvek je bilo pogrešno pustiti daProkletstvo, bilo je kasno. Dobro, sada je za tebe ţiva osoba. Onda preokreni situaciju u svoju korist. Znao je kako da sebe uĉini nevidljivim. Mogao je da obavi taj posao i niko, pa ĉak ni Aleks Grem, neće znati da je on blizu nje. Mogao je da se drţi dalje od nje, a da opet sve ima pod kontrolom. Telefon je zazvonio. “Halo.” “Gejlen ovde. Da li si završio sliku?” “Da. Je l’ me zato zoveš u ĉetiri ujutru?” “Ne baš. Ali nisam hteo da te išta ometa dok obavljaš taj posao.” “Rekao sam ti da neću-” “Mislio sam da si se moţda predomislio.” Dţad je posmatrao fotografiju Aleks Grem. “Dţad?” “Moţda.” Gejlen je neko vreme ćutao. “A kako da to moţda pretvorim u da?” “Ti i Logan me pustite da uradim sve što mislim da je potrebno. Ako moram da radim bez rukavica, ne ţelim da mi iko stoji na putu. Postaraj se da imam ĉist teren.” “Neće se sloţiti da se potera za tobom odmah prekine.” “Ne govorim o prošlosti, samo o sadašnjosti.” “Na šta misliš?” “Ne ţeliš da znaš. Moţda ću da te izvuĉem iz te udobne, male ĉaure u koju si se zatvorio sa Elenom. Samo budi spreman da uskoĉiš ako mi budeš zatrebao.” Biljana1968

“Dobro. Zvaĉu Logana. Ako ima bilo kakvih problema, obavestiĉu te.” “Još noćas. Ako već treba ovo da uradim, onda moramo odmah da poĉnemo. Ako je ovo posao za profesionalca, onda Gremova nema još mnogo vremena. Neću da gubim vreme praveći planove za mrtvu ţenu.” “Nije još mrtva. Ako ti se ne javim za sat vremena, kreći.” Prekinuo je vezu. Trebalo bi da mi ispitaju glavu, umorno je pomislio Dţad. Zašto li je samo pristao na ovo? Aleks Grem mu nije ništa znaĉila. Zato što je bio umoran, besan i sit toga da bude meta? Zato što je u poslednje vreme bio u iskušenju da jednostavno saĉeka da ga Rani pronaĊe?” Dţad se naslonio na kauĉ, ponovo posmatrajući podrugljivo lice ubice na slici. “Okej, ovo mi i nije baš najmudrija odluka koju sam ikada doneo...”

Biljana1968

Treće poglavlje Denver, Kolorado “Nisam prepoznala nikog od njih.” Aleks se umorno naslonila na stolicu gledajući preko stola u Leopolda. “Da li imate još fotografija?” “Ne, bar ne onih koje se poklapaju sa vašim opisom. Zato postoje sistemi podataka. Kada bismo vam dali da pregledate sve sedeli biste u toj stolici i cele sledeće godine “Moraju imati dosije. Ljudi koji rade ovakve stvari jednostavno ne idu kroz ţivot a da se pritom ne spotiĉu o zakon.” “Slaţem se. Zato sam vam za sutra ujutruj i zakazao sastanak u lokalnoj kancelariji FBI. Oni imaju obimniji sistem podataka.” Leopold je nasuo solju kafe i dodao joj. “ Ako ste raspoloţeni za tako nešto.” “Raspoloţena sam.” Prihvatila je šolju sa kafom. “Moram da budem raspoloţena. Ne mogu se izvući sa tim.” “Onda ćemo ih pronaći. Ako to sa sistemom podataka ne uspe, pozvaćemo policijskog crtaĉa, i onda ĉete nam dati opis na osnovu koga ćemo moći nešto da preduzmemo.” “Što li ja nisam napravila nijedan snimak te noći? Nije mi ĉak m palo na pamet. Videla sam kako diţu Kena u vazduh i-” Uzdahnula je. “Vrisnula sam. Zar to nije patietiĉno? Umesto da uradim nešto korisno, ja vrištim.” “Ali, ĉak i da ste nešto slikali, oprema varm je ostala zatrpana ispod stenja.” Napravila je grimasu. “Mislim da vas to ne bi zaustavilo kada biste bili ubeĊeni daje brana pukla zbog sabotaţe. Dovukli biste dizalice i doveli sve moguće federalne orgarnizacije za bezbednost. Jeli tako?” Tako je.” Leopold se nasmešio. “Ali niste ništa slikali, a svi struĉnjaci i dalje tvrde da nije bilo nikakvee sabotaţe Nismo pronašli dokaz da je Nejderov helikopter oboren Sve što imamo je pokušaj ubistva.” Podigao je ruku. “Ne ţelilim da potcenjujem ozbiljnost tog pokušaja, shvatite me.”

Biljana1968

“Znam.” Leopold je bio dobar momak; bio je saosećajan i pomagao je koliko je mogao tokom proteklih dlana. “Dokaz mora da postoji tu negde.” “Onda ga moţda FBI moţe pronaći.” Telefon je zazvonio i Leopold se javio. Trenutak kasnije joj je dodao slušalicu. “Mi o vuku... Bob Jirgens. Hoće da priĉa sa vama. Sećate ga se? Upoznao sam vas sa njim u bolnici.” “Zašto ga se ne bih sećala? Nisam bila toliko ošamućena.” Vrlo dobro se sećala Jirgensa. Fin, uljudan i pun nekog nezadovoljstva. Kada je uzela slušalicu od Leopolda, Jirgens je i dalje zvuĉao nezadovoljno. “Ĉujem da nemate sreće sa prepoznavanjem ljudi koji su vas napali. Mislim da bi bilo bolje da ponovo razmislite o našoj ponudi da vas sklonimo na neko bezbedno mesto. To je oĉigledno rešenje. Znam jedno mesto koje je-” “Ne. I to ne samo ne, nego nikako ne.” Stisnula je slušalicu. Zašto je ne ostavi na miru? “Moţda nisam bila dovoljno jasna. Ono što se desilo na brani Arapaho nije mnogo drugaĉije od onoga što se desilo u Svetskom trgovinskom centru. Ako ustuknete pred ovakvim ljudima i dopustite im da promene vaš ţivot, onda su oni pobednici. E, pa ja neću da ih pustim da pobede.” “Ţao mi je što ĉujem tako nešto. Nadam se da Leopold moţe da vas ubedi da se predomislite. Ostaćemo u kontaktu.” Vratila je slušalicu Leopoldu. “Hoće da me smesti u neku bezbednu kuću, da tamo sedim skrštenih ruku dok on završi svoju istragu.” “Shvatam. Mene liĉno ne impresioniraju ti agenti FBI koji sve rade strogo po pravilima sluţbe, ali ĉini se da je on veoma temeljit, a pored toga, njegova ekipa pretraţuje celu oblast.” “Rekao je da se nada da ćete me vi ubediti da mu dopustim da me ušuška negde. Da li vam je on moţda neka šef?” Leopold je odmahnuo glavom. “Pokušavamo da radimo zajedno, ali mi imamo naše metode. Priznajem da jeste zvao, i da mi je predlagao da pokušam da utiĉem na vas. To sa bezbednom kućom nije loša ideja.” “To je jako loša ideja.” Ustala je. “A verovatno potiĉe od Dţona Logana. Razgovarao je sa mnom.” “Nisam ni mislio da ćete se sloţiti sa tim. Rekao sam mu ĉa se dobro brinemo za vašu sigurnost. ” Biljana1968

“Znaci, vi ste odgovorni za onu plavu tojotu koja me prati još otkako sam jutros izašla iz hotela?” Nasmešio se. ,,Provalili ste nas. Ali, kako da znate da to nije neko od loših tipova, gorih nego moja malenkost?” “Pa zato vas i pitam. Da li je to vaša tojota?” Klimnuo je glavom i okrenuo jedan telefonski broj “Koji model auta koristimo za nadzor Aleks Grem? Koje je boje?” Slušao je. “A broj registarskih tablica?” Zapisao je broj na parĉetu papira “Hvala.” Dodao joj je papir. “Ovaj auto je naš.” Ako sumnjate da vas iko drugi prati, pozovite me odmah ” Ne brinite.” Stavila je papir u torbu. “Obavestiću vas ako i izdaleka nešto naslutim. Smatram da policija treba da zasluţi te pare koje se od poreza izdvajaju za nju. A naroĉito kada se radi o mojoj glavi.” Pošla je ka vratima. “Hvala vam za sve “ “Hvala vama.” Leopold je krenuo daje isprati iz kancelarije. Poći ću sa vama do kola. Neću da ispadne da dţabe plaćate porez. Aleks je bacila pogled u retrovizor dok je skretala u popreĉnu ulicu i pribliţavala se svom hotelu “Grumen zlata.” Plava tojota je i dalje bila iza nje,drţeći se na stalno na istom odstojanju. Skrenula je levo, krenula ka podzemnoj garaţi , parkirala se pored vrata od lifta. Brzo je pogledala oko sebe pre nego što je izšla i pritisla dugme lifta. Napregla se. Jedan automobil se pribliţavao. Vrata lifta su se otvorila; brzo je ušla i pritisla dugme za sedmi sprat. Ništa se nije dešavalo. Ponovo je pritisla dugme. Automobil je dolazio sve bliţe. Poĉela je da traţi revolver u tašni. Zašto li ta vrata neće da sePonovo je stisnula dugme. Biljana1968

Auto je sada bio sasvim blizu. Bila je to plava tojota. Sa olakšanjem je uzdahnula; ispustila je revolver iz ruke i mahnula vozaĉu automobila. I on je mahnuo njoj. Parkirao se blizu nje; ona je ponovo pokušala da pokrene lift. Vrata lifta su se konaĉno zatvorila. Lester je promrmljao psovku dok je bacao daljinski upravljaĉ na sedište pored sebe. Šta se to dogodilo? Deker mu je obećao da će se vrata lifta zaglaviti kada bude pritisnuo taj glupi prekidaĉ. Trebalo je da zna da moţe da se uzda samo u sebe. Prešao se. Sada će morati da naĊe naĉin da se uvuĉe u njenu hotelsku sobu. Izašao je iz plave tojote i krenuo ka liftovima. Morao je da se kreće brzo. Stisnuo je dugme lifta. Nije znao koliko još vremena ima pre nego štoVrata lifta su se otvorila. “Izvinite.” Iskrivio se da bi bolje video ĉoveka koji je silazio niz poţarne stepenice. “Zaista mi je ţao što moram da vam pokvarim planove,” ljubazno je rekao ĉovek. “Ali stvarno ne mogu da vam dopustim da uĊete u taj lift.” Prokletstvo. Policajac? Lesterova ruka je pošla ka dţepu jakne u kome je drţao pištolj. “Prekasno.” Morgan mu je pucao u glavu. Aleks je upravo podizala slušalicu da bi pozvala Saru, kada se iz hodnika zaĉuo zvuk poţarnog alarma. Ukoĉila se. Da lije to sluĉajnost? Vatra je bila dobar naĉin da se neko natera da izaĊe iz hotelske sobe. Pozvala je recepciju. Zauzeto. Biljana1968

Okrenula je Leopoldov broj u stanici. “U mom hotelu se ĉuje poţarni alarm. Hoćete li da proverite da lije prava uzbuna?” “Odmah.” Spustio je slušalicu Pa, ako je uzbuna bila prava, sigurno neće sedeti ovde i goreti. Kada je telefon zazvonio, već je bila donela torbu i foto opremu iz spavaće sobe. “Vatrogasci stiţu. Hotel je zvao i javio da se zapalio auto u podzemnoj garaţi,” rekao je Leopold kada je podigla slušalicu. “Vatra je zahvatila rezervoar i auto je eksplodirao. Dim je ušao u ventilacioni sistem. Plaše se da će biti još eksplozija, pa zato evakuišu hotel.” Pošla je ka vratima. “Onda odoh ja odavde.” “Dobra ideja. Poslaću nekoga da vas saĉeka u holu.” U holu je bilo samo malo dima, ali je bilo puno ljudi koji su išli ka poţarnim stepenicama na kraju hodnika. “Ovuda.” Jedan tinejdţer joj je pokazivao da ide napred. “Ne bojte se. Samo sedam spratova. Izaći ćemo.” Nasmešila se i klimnula glavom. “Sigurna sam da hoćemo.” Krenula je niz betonske stepenice. “Samo ti idi. Biću dobro.” “Ne, ostaću sa vama.” “Dţozefe.” Sredoveĉna ţena ga je rukom pozivala k sebi. “Nećemo da se razdvajamo.” Tinejdţer se namrštio. “Sama je, mama. Moţda joj treba pomoć.” Slatki mali. “Idi,” rekla mu je Aleks. “Dolazim. Obećavam da neću paniĉiti.” “Dţozefe.” Glas deĉakove majke je bio piskav. Gurali su je ka zidu, jer je sve više ljudi sa ostalih spratova izlazilo na poţarno stepenište. “Dobro, dobro.” Dţozef je iznenada zgrabio Aleks za ruku i povukao je niz stepenište. “Hajde. Moraš da poĊeš sa nama.” “Mogu i sama, stvarno. Nemoj da-” Prestala je da se raspravlja. Sada je za sve njih bilo vaţno da siĊu odatle. Peti sprat. I dim je bio sve gušći. Ĉetvrti sprat. Biljana1968

Jedva se kretala u toj gomili. Treći sprat. “Stanite sa jedne strane, molim vas. Moramo da podignemo lestvice.” Bio je to vatrogasac, koji se probijao uz stepenice. “Javljeno nam je za još jedan poţar na ĉetvrtom spratu.” Pomerila se ka zidu, zajedno sa ostalim ljudima na stepeništu. Vatrogasac se nalazio ispod nje, zatim pored nje. Već je krenuo da nastavi dalje, ali onda je iznenada stao. Vatrogasac je imao hladne plave oĉi i grubo lice, ali dok je ispitivaĉki gledao njeno lice, pogled mu je bio zabrinut. “Da li vam je dobro, gospoĊice? Da li vas peĉe u plućima? Izgledate kao da ste se nagutali dima.” “Jedva da sam i-” Uzeo je za ruku. Toplota. Snaga. Sigurnost. Stavio je prste na unutrašnju stranu njenog zgloba. “Puls vam je poludeo. Da li imate astmu ili neke probleme sa organima za disanje?” “Ne, ništa ni nalik-” Kako joj se samo vrtelo u glavi. Kolena su joj se tresla... Ali, on je drţao ĉvrsto. “Ne brinite, gospoĊice. Pobrinuću se za vas.” Hladne plave oĉi. Ne, ledeno plave oĉi. Muzika. Ravel, prepoznala ga je. Volela je Ravela. I tata ga je voleo. Nije mnogo mario za klasike, ali za Ravela je rekao da ima nešto posebno... Glava joj je pucala. “Otvori oĉi. Imam nešto od ĉega će ti biti bolje.” Polako je otvorila oĉi. Plave oĉi. Vatrogasac sa plavim oĉima. Biljana1968

“To je samo aspirin.” Drţao je ĉašu sa vodom i dve pilule. “Od toga će prestati glavobolja.” “Nemam ništa protiv.” Progutala je aspirine sa vodom i vratila mu ĉašu. Više nije nosio uniformu. Imao je crvenu bluzu i farmerke, ali i dalje se pored njega osećala potpuno sigurno, kao onda kada ga je videla na stepeništu. Stepenište. Odjednom se skroz razbudila. Nije više bila na stepenicama. Leţala je na krevetu. Pogledala je iza njega i videla vatru kako pucketa u velikom kaminu koji se uzdizao do grubo napravljene drvene tavanice. Definitivno više nije bila u hotelskoj sobi. “Gde sam ja to?” Spustio je ĉašu na sto “ U planinskoj kolibi.” “Šta?” “Stvari su se usijale .Morao sam da te sklonim na neko vreme.” Uspravila se u krevetu. “A ko si pa ti?” “Dţad Morgan. Ne bini, ne ţelim ti nikakvo zlo.” A ona je trebalo da mu poveruje? Ĉak i ako je bila poluošamućena, bila je svesna - ĉega? Njegove hladnoće, samouverenosti i dominantne pojave. Klimnuo je glavom kada je video njen izraz lica. “S obzirom na društvo u kome si se u poslednje vreme kretala, nije ni ĉudo da si sumnjiĉava. Ali, da sam nteo da ti uĉinim nešto naţao, imao sam priliku da to uradim dok si spavala.” “A zašto sam spavala? Osećala sam se potpuno normalno. Nije trebalo da padnem u-” “Samo blagi sedativ, ali bila si onesvešĉena taman toliko koliko mi je trebalo. Morao sam da te izvuĉem odatle i dovedem na sigurno, a to je bio naefikasniji naĉin.” “Sedativ? Onesvestio si me?” Slegnuo je ramenima. ,,Kao što sam rekao, najbezbolniji naĉin da ostvarim cilj. Ĉak će i glava uskoro prestati da te boli.” Biljana1968

“Zašto si to uradio?” Iznenada je shvatila šta je rekao. “Dovedeš na sigurno?” Umesto šoka došao je bes. “Da li si iz policije ili FBI? Rekla sam im da neću da-” Odmahivao je glavom. “Pa zašto si onda uradio sve ovo?” “Dţon Logan mi je dio ponudu koju nisam mogao da odbijem. “ Gledala ga je s nevericom. “Platio ti je da uradiš ovo?” “Pa, nije mi baš rekao da te otmem. Samo da se postaram da budeš na sigurnom i da njegova ţena to zna.” Nasmešio se. “Na nesreću, morao sam ovako da postupim.” “Gade. Kidnapovanje je kršenje saveznih zakona.” Klimnuo je glavom. „Znao sam za to.” Pošao je ka kuhinji. “Na šporetu je paprikaš. Biće gotov za petnaest minuta, ako hoćeš moţeš da se okupaš za to vreme.” “Neću da se kupam. Odlazim odavde.” Odmahnuo je glavom. “Izvini, ali to uopšte nije moguće. No znaš gde si, a kljuĉevi od lendrovera su kod mene. Moţeš da probaš da ideš peške, ali poĉeo je da pada sneg. Verovatno ćeš se smrznuti pre nego što stigneš u najbliţe civilizovano mesto. Pogledao je njenu torbu koja je stajala na stoĉiću za kafu. “A da. i uzeo sam ti pištolj i telefon iz torbe. Nisam znao da i fotografi nose smrtonosno oruţje, ali pretpostavljam da si zbog posla morala ĉesto da posećuješ opasna mesta.” Krenuo je ka rerni. “Petnaest minuta.” Buljila je u Morgana, besna i frustrirana. Htela je da ga ubije. “Traţiće te. Leopold je bio poslao policajca da me saĉeka u holu.” Klimnuo je glavom. “Neću ovo ste trpim. Neću da budem zatvorena ovde samo da bi neka budala kao što si ti mogla da zaradi par dolara.” Nije joj odgovorio. Nešto joj je palo na pamet. “Ti si zapalio taj hotel, zar ne?” “Samo tvoj iznajmljeni auto u garaţi. Parkirao sam ga dovoljno daleko od ostalih automobila, tako da ne napravim baš veliki problem.”

Biljana1968

“Da ne napraviš veliki problem?” Nastavila je da pogaĊa scenario. “Sve si isplanirao. Ti si verovatno i nazvao vatrogasce. Ĉak si imao i spremnu vatrogasnu uniformu. Zašto?” Nije skidao pogled sa paprikaša koji je mešao. “Mislim da uvek treba biti spreman. Otac ti je bio vatrogasac. Znao sa da bi prema nekom drugom bila sumnjiĉava, i da bi instinktivno verovala svakome u uniformi.” Najeţila se kada se setila kako se bezbedno osećila kada je bila sa njim tamo na stepeništu. Sve je unapred smislio i napravio plan da je uhvati kada je najranjivija. Odmahnula je glavom. “Još uvek ne mogu da verujem da bi Logan dopustio kidnapovanje.” “Rekao sam ti, nije mi baš to dopustio. Samo sam se pobrinuo da deo našeg dogovora bude i to da se sloţi sa svakim postupkom koji preduzmem, a koji smatram neophodnim za tvoju bezbednost.” Slegnuo je ramenima. “Moglo je da bude i tako da uopšte i ne znaš da sam blizu tebe. Ali, kada sam video kako se stvari odvijaju, morao sam da te sklonim.” “Ne trebaš mi. Policija me štiti.” Odmahnuo je glavom. “Pozovi detektiva Leopolda. On će ti reći. Pa prate me već dva dana.” “Znam. Plava tojota. Dva policajca.” Klimnula je glavom. “Jedan me je sinoć ispratio ĉak do hotela.” Odmahnuo je glavom. “Dok si popodne bila u stanici, njih su izveli na parking preko puta. Petnaest minuta nakon što si ušla u stanicu, tojota je otišla sa parkinga, ali u njoj nisu bili isti ljudi koji su je tu dovezli. Otišli su do hotela, gde je vozaĉ ostavio partnera da nešto podesi na liftu, a zatim su se vratili na parking i ĉekali da se vratiš.” “Šta?” “Bili su dobri, obojica. Veoma profesionalni. Bio sam impresioniran. “ Gledala ga je s nevericom. “Hoćeš da kaţeš da su ubili policajce koji su me pratili i zauzeli njihovo mesto?” Klimnuo je glavom. “Nije bilo vremena ni prilike da se otarase njihovih tela, pa pretpostavljam da se još uvek nalaze u tojotinom Biljana1968

prtljaţniku.” Odmahnula je glavom. “Ne verujem ti.” “Poverovaćeš. I to ubrzo. Zašto bih te lagao?” “Ne znam. A ne znam ni zašto bi mi govorio istinu.” Pogledao je u lonac. “Još deset minuta,” tiho je rekao. “Tvoja spavaća soba je s leve strane hodnika. Nemam nikakvu odeću za tebe, pa sam ti u ormar stavio nešto svoje odeće. Moraćeš da je prepraviš. Bojim se da sam pomalo nepripremljen. Nisam ţeleo da doĊe do ovoga.” Polako je ustala. “Zagorĉaću ti ţivot. Sve ovo ti neće biti vredno truda.” “Moţda si u pravu. Već si mi napravila problema više nego što si i svesna.” “Odliĉno.” Zgrabila je svoju torbu i opremu, otišla ka hodniku i otvorila vrata svoje sobe. Trenutak kasnije umila se u zajedniĉkom kupatilu. Obrisala je lice gostinskim peškirom, a zatim otišla u spavaću sobu. Posmatrala je kako pada sneg. U tami i vejavici jedva je nazirala planine. Sumnjala je da će je hladna voda osnaţiti. I dalje se osećala pomalo ošamućeno od onog sedativa. Šta li joj je samo dao? Okej, pokušaj da razmisliš. Sve ovo je liĉilo na loš film. Otišla je do kreveta i otvorila torbu. Nije bilo ni pištolja, ni telefona. Nije bilo niĉeg što bi makar i izdaleka liĉilo na oruţje, osim ako ne raĉunamo hemijsku olovku. Ali, u kuhinji je verovatno bilo noţeva. Uvek je mrzela i samu pomisao na rane od noţeva. Moţda uopšte neće ni morati da ga upotrebi. Morgan je oĉito bio dovoljno inteligentan da shvati pretnju. Morala je da improvizuje nešto. Logan. On je unajmio Morgana. Mogao je i da ga otpusti. Moţda bi mogla da deluje i u tom pravcu. Pa, ništa nije mogla da uradi krijući se u toj sobi. Suoĉiće se sa njim, saznaće što više od njega a zatim pronaći naĉin da se nekako izvuĉe odavde. Biljana1968

Deker je gledao dva radnika mrtvaĉnice kako stavljaju Lesterovo telo u vreću. Šta li se dogodilo? Prošla ga je jeza. Nije ni bilo vaţno Šta se desilo. Ţena je nestala. Lester je bio mrtav, a verovatno je samo pitanje sati kada će policija doći da proveri i njega. Pauers će da pobesni. Okej, brzo razmišljaj. NaĊi naĉin da se izvuĉeš od kritike i kazne koje te ĉekaju. Zaštiti se nekako. Poţurio je nazad u hotel. “Sedi.” Morgan je spustio lonac sa jelom na podmetaĉ na kuhinjskom stolu. “Mora da si gladna. Nisam ti dao vremena da veĉeraš pre nego što sam tamo napravio uzbunu.” “To je bilo skroz neodgovorno sa tvoje strane. Neko je mogao da nastrada.” “Morao sam tako. Da te nisam izvukao odande, neko bi te sigurno povredio.” Seo je naspram nje. “I zato sam te izvukao. A sad jedi.” “Kako da znam da nisi nešto stavio u ovo?” Nasmešio se. “Nikako.” Ali, to je bilo malo verovatno. Kao što je već rekao, mogao je da je ubije dok je bila u nesvesti. Uzela je kašiku i stavila u tanjir. “Koliko dugo sam bila bez svesti?” “Ne mnogo dugo”. Ponudio joj je hleb. “Neću ti reći koliko taĉno, jer ćeš odmah da pokušaš da otkriješ koliko smo udaljeni od Denvera. Što manje znaš, bolje po mene.” “Pobećiću ja odavde.” Nasmejala se. “A onda ću se pobrinuti da i ti i Logan budete kaţnjeni.” “I Logan? Zar to neće povrediti tvoju prijateljicu Saru?” “Nije imao pravo da-” Ali nikako nije mogla da povredi Saru. Duboko je uzdahnula. O Loganu će razmišljati kasnije. “Nisam ĉak ni sigurna da te je Logan unajmio.” “Znam. Zato ću da te pustim da razgovaraš sa njim posle veĉere.” Biljana1968

“Šta?” “Ovo će ionako biti dovoljno teško. Biće lakše i tebi i meni ako veruješ da sam tu da te zaštitim, a ne da te povredim.” Uzeo je zalogaj. “Bes je u redu, ali neću da me se plašiš. Glupo je plašiti se.” “Ne bojim te se.” “Da, bojiš se.” Posmatrao je. “Ne sve vreme. Tu i tamo, ali bojiš me se.” “A ko si ti da analiziraš-” Ućutala je kada joj se pogled susreo sa njegovim. “Bila bih glupa kad ne bih bila oprezna sa nekim ko me je upravo kidnapovao.” “Budi oprezna. To je mudro.” Nasmešio se. “A ti si vrlo mudra.” “Otkud ti to znaš?” Setila se da je znao da joj je otac bio vatrogasac. “Nabavio si podatke o meni.” Klimnuo je glavom. “I to je bilo veoma zanimljivo štivo.” “Drago mi je da si se tako lepo zabavio.” “Zabava baš i nije prava reĉ. Karijera te je vodila po priliĉno opasnim mestima. Pravo je ĉudo kako si se izvukla sa nekih od njih.” Ustao je od stola da bi uzeo lonĉe sa kafom. “Na primer, kada si upucala onog teroristu u Iranu; tada bih se kladio da nećeš ţiva izaći iz zemlje. Dok si gledala kako da utekneš, sve si radila pogrešno.” “Šta, na primer?” “Dogovorila si se sa nekim u ambasadi da pokuša da te krišom izvede. Ambasada je uvek isuviše vidljiva. Ĉekala si dva dana, pa si tek onda pošla ka granici. To je teroristima moglo da ostavi vremena da te naĊu. Mora da su imali jako loše obaveštajce i vodstvo.” Sipao joj je kafu. “A i nisi ubila metu.” “Ja nisam ubica. Bila sam tamo zbog posla. Na Al Habima sam pucala u samoodbrani.” “A pošto ga nisi ubila, krenuo je za tobom u Kairo. Da te CIA nije drţala pod nadzorom, mogla si odavno da stradaš.” “Zašto misliš da su me nadzirali? Misliš da sam glupa? Znala sam da će me Al Habim traţiti. Nadala sam se da će ga CIA uhvatiti i izvući iz Biljana1968

njega neke informacije.” “Odliĉno.” Nasmešio se. “ Ali oĉito je da su imali razloga da ga ţele mrtvog. Dakle, mogla si i ti to da uradiš i uštediš drugima trud.” “Je l' bi ti uradio tako?” “Svaki sluĉaj je drugaĉiji, ali teţim tome da ja ostanem ţiv i u jednom komadu. CIA je kao maĉka u dţaku. Oko njih se stalno vrti mnogo politiĉara, i svako od njih ima svoje planove.” “Ti kao da ih znaš.” “Donekle su mi poznati.” Podigao je šolju ka ustima. “Veoma se divim mnogim njihovim agentima, ali sam otkrio da niko sem mene nema toliku ţelju da oĉuva svoje zdravlje i ţivot.” “Vidim i zašto,” rekla je kroz zube. “Au, kakva gorĉina. Da li si tolerantna jedino kada se radi o teroristima?” “Ne tolerišem nikoga ko se meša u moj ţivot ili slobodu.” Odgurnula je svoju stolicu. “A sada hoću da govorim sa Dţonom Loganom. Nazovi ga.” “Kako god hoćeš. Ĉudi me da si i ovoliko ĉekala.” Izvukao je svoj mobilni i okrenuo broj. “Logane? Dţad Morgan. Aleks Grem hoće da govori sa vama.” Dodao joj je telefon, ustao i poĉeo da skuplja sudove sa stola. “Istresi se na njemu. Neću sam ja da patim.” Ignorisala ga je. “Logane?” “Izvini, Aleks. Nisam hteo da uradim ovo.” Prepoznala mu je glas. Do tada nije verovala u ono što joj je Morgan rekao. “Gluposti. Recite ovom idiotu da me pusti.” “Ne mogu to da uradim. Rekao sam vam šta je moj prioritet Sara mora da bude bezbedna, a pošto niste hteli da saraĊujete morali ste da budete-” “Kidnapovani?” “Sklonjeni na sigurno, iako vam se to ne sviĊa.” “I mislite da ćete se izvući sa ovim? Ja ću pobeći odavde, a kada to uĉinim, napraviću vam toliko neprilika da ćete se ĉuditi.” “Siguran sam da hoćete. Ali nadajmo se da će dotle FBI utvrditi da Sari ne pred nikakva opasnost. Poteţem sve moguće veze da otkrijem ko Biljana1968

su bili ti ljudi na brani Arapaho.” “A ja treba da sedim ovde sa ovom budalom, dok vi pokušavate da uradite nešto što ni FBI nije uspeo?” “Postoje šanse. Imam prijatelja koji se specijalizovao za takve vrste informacija.” “Još neki kriminalac kao što je Morgan?” “Ne, ne kao Morgan. Ĉujem da je on struĉan u nekim drugim stvarima.” “U kidnapovanju.” “Nije trebalo da doĊe do toga. Morgan mi kaţe daje situacija iziskivala drastiĉnije mere od onih koje je planirao.” “Ali vi ste se sloţili s tim.” “Zbog ĉinjenica.” Zastao je. “Rekao mije daje to jedini naĉin da vas saĉuva u ţivotu, što je opet jedini uslov da Sara bude sigurna. To je jedino što mi je sada vaţno.” “Za ime sveta. Pa šta vi umišljate, ko ste?” “Ĉovek koji voli Saru.” Napravio je pauzu. “Isto koliko i ti Aleks.” “Rekla sam vam da ne bih uradila ništa daje ugrozim. Ovo sto ste uradili prevazilazi sve granice.” Pogledala je Morgana. “A pustili ste ovog... razbojnika na mene.” Morgan je podigao obrve. “Razbojnika?” promrmljao je. “Zar to nije malo zastarela reĉ?” “Recite mu da me pusti, Logane.” “Ne mogu to da uĉinim. Ne brinite, uveren sam da ste savršeno sigurni sa njim. Od njega vam ne preti nikakva opasnost.” Nasmejala bi se da nije bila tako besna. Nije znala taĉno ko je ili šta Dţad Morgan, ali bio je bezopasan koliko i zveĉarka. “Od njega mi neće pretiti nikakva opasnost kada budem hiljadu kilometara daleko ili kada on bude iza rešetaka.” “Verujte mi, kada bih zbog bilo ĉega sumnjao u vašu bezbednost, ne bih sklapao nikakve dogovore sa njim. Mislite da ne znam da ću ako vam Biljana1968

se nešto desi morati Sari da odgovaram za to?” “Sara će biti besna isto koliko i ja.” “Moţda. Ali će bar biti ţiva.” Zastao je. “A i vi ćete biti ţivi. Taj cilj opravdava sva sredstva.” “Malo sutra.” “Ne slaţemo se. Da li ţelite da mi kaţete još nešto?” “Pustite me da idem.” “Nešto drugo?” “Ama, ne! Hoću da mi-” Ništa nije vredelo. Duboko je uzdahnula. “Kako je Sara?” “Super. Polako poĉinje da ustaje. Zvoca mi da probam da preko FBI otkrijem gde su vas sakrili, kako bi došla i posetila vas.” Odvratni ste.” Prekinula je vezu i pogledala Morgana. “I ti si odvratan, Morgane.” Ovo ti verovatno jako teško pada.” Prišao joj je i uzeo telefon. “I siguran sam da Logan nije uspeo da te uveri da sam Ser Lanselot, a ne Dţek Trbosek.” “Nije.” „Da li veruješ da prema Loganovom dogovoru sa mnom tebi ne sme da se desi ništa naţao?” “Moţda.” „I da bi Logan, koji se nalazi na tako moćnom poloţaju, bio uznemiren kada bih ja prekršio svoj deo sporazuma?” “Moguće.” “Onda posmatraj to ovako. Da sam te ubio zakopao u snegu, Logan bi krenuo na mene. Zar ti to ne daje osćaj sigurnosti?” Gledala je u njega s nevericom. “Zar bi saznao? Uzdahnuo je. “Pretpostavljam da ne. Pokušao sam.” Stavio je sudove u sudoperu. “Ali mislim da si sada mirnija nego pre razgovora sa Loganom. Hoćeš li sada da popijemo kafu?” “Ne.” Ustala je. “Ne ţelim ništa od tebe samo da me pustiš napolje.” “Moguće je da ćeš dobiti to što traţiš.” Biljana1968

Zastala je. “Šta?” “Moram da razmislim o tome. Stvari se ne odvijaju onako kako sam planirao. Hteo sam da ostanem u pazadini, ali to sam upropastio onda u hotelu.” “Slaţem se.” “Ne, ne zato što sam te odveo. To je bilon leohodno. Ali, po celom hotelu su bile postavljene kamere. One iz graţe sam uzeo, ali nisam imao vremena da se pobrinem za one na stepeništu.” “Dobro. To znaĉi da će tvoje lice biti u svakoj policijskoj stanici u Americi.” “Bio sam uveren da ćeš tako da reaguješ, trenutno me ne brine policija.” “Nego ne ţeliš da one hulje poĉnu i tebe da jure? Pa, tako ti i treba.” “Zasluţio ja to ili ne, to ne menja ĉinjenicu da imam problem. “ Pogledala ga je. “A u stanju si da izdaš Logana da bi ga rešio?” “Recimo samo da bih moţda mogao da nekako prepravim naš sporazum.” U njoj se probudila nada. “Pusti me da idem i lzaboraviću da sam te ikada videla.” Odmahnuo je glavom. “Nikada ne gazim svoju reĉ.” Ispitivaĉki je gledao, a zatim se nasmešio. “Pretspostavljam da je tako.” “ Pa onda me pusti. Ne ţeliš nevolje, a ja bih bila velika nevolja.” “Da li je to obećanje?” Nasmešila se. “O, da.” Zakikotao se. “Stvarno bih voleo da upoznaš Elenu. Mislim da biste se jako dobro slagale.” “Ne ţelim da upoznam bilo koga od tvojih prijatelja.” “Moţda je tako i bolje. Poslednje što sam ĉuo o njoj je da hoće da me Biljana1968

ubije. Ne treba mi da imam posla sa obe.” Stegla je šake u pesnice. “Hoćeš li me pustiti?” Osmeh mu je nestao sa lica. “Moram da razmislim o svim mogućnostima. Pre mnogo vremena sam nauĉio da svaka akcija povlaĉi za sobom niz drugih. Znao sam da nije trebalo da prihvatim ovaj posao. Ako te sada pustim i ako te ubiju, to će imati direktne posledice po mene. Kao prvo, Logan će traţiti moju glavu. Drugo, ko god da juri tebe, misliće da i ja imam udela u svemu, pa. će juriti i mene. Tri, policija će misliti da sam umešan u tvoju smrt i ţeleće da me uhapsi. Pošto Logan više neće biti na mojoj strani, biću u veoma opasnoj situaciji, a to ne bi bilo-” “O, za ime sveta.” “To pokušavam da ti kaţem. Uvek gledam da ostanem ĉitav.” “Baš me ĉudi.” “Izvini, ali ne moţemo svi biti heroji koji uleću u zapaljene zgrade.” “Ja nikada ne bih napravila takvu grešku.” “Već jesi.” Stepenište puno dima. Njegova ruka drţi njen zglob. Sigurnost. “ Iznenadio si me.” “Zato što ţeliš da veruješ u heroje.” “Oni postoje. Dosta njih sam i upoznala.” “Kao što je tvoj otac.” “Kao što je moj otac.” Gledala ga je u oĉi. “I neću ti oprostiti što si se obukao kao on i pretvarao se da si neko nalik njemu.” “Nisam ni mislio da hoćeš. Znao sam da je to u tvojim oĉima verovatno smrtni greh.” Slegnuo je ramenima. “Ali ima greha i greha. Nauĉio sam da prestupe posmatram sa druge taĉke gledišta.” Okrenuo se ka sudoperi. “Na primer, bio bi veliki greh ti da ĉoveka moje pameti i talenata ubiju neki bezveznjaci su srušili Arapaho branu. Moram da se pobrinem da do tog svetogrĊa ne doĊe.” “Bez obzira na to ko usput strada.”

Biljana1968

“O, nisam to rekao.” Nasmejao se. “Nikada nemoj da praviš pretpostavke, Aleks. Svet nije crno-beli.” Okrenuo se. “Ako si si sigurna da ne ţeliš ništa drugo od mene, mislim da ću otići u radnu sobu da nešto obavim.” “Da isplaniraš sledeću otmicu?” “Moţda. A moţda ću da razmišljam o uzrocima i posledicama.“ “Slušaj me.” U tonu joj se nazirala ţurba. “Moram da izaĊem odavde. Ti muškarci su ubili nevine ljude. Ne mogu da ih pustim da odu nekaţnjeno. Videla sam ih. Ja sam moţda jedina osoba koja se moţe pobrinuti da budu kaţnjeni.” “To nije tvoj posao. Neka se policija i FBI pobrinu za to.” „To jeste moj posao. Kada je u pitanju tako velika nesreća, svi sii duţni da to urade. Ne moţeš samo da stojiš sa strane i nadaš se da će neko drugi-”. Ućutala je i umorno odmahnula glavom. “Ili ti moţda moţeš. Tako si grozno hladan. Lepo te vidim kako stojiš u pozadini i plašiš se da priĊeš jer bi te nešto moglo dotaći.” “Je l’ hoćeš da ti poreknem to? Prija mi da stojim po strani. Tu i narneravam da ostanem.” Okrenuo se. “Sva ta ljutnja te je verovatno zamorila. Predlaţem ti da odeš u sobu i naspavaš se. Verovatno si još malo ošamućena od sedativa.” “Ĉekaj.” Ovlaţila je usne. “Kakve su šanse da promeniš mišljenje o svom dogovoru sa Loganom?” Razmišljao je nekoliko trenutaka. “Verovatno ne velike. Ali postoji mogućnost.” Bespomoćno je gledala dok je odlazio u dnevnu sobu. Ne, nije bespomoćna. Neće biti bespomoćna. Prešla je na drugu stranu kuhinje i otvorila fioku sa priborom za jelo. U praznoj fioci stajala je naškrabana poruka. Izvini.

Biljana1968

Četvrto poglavlje “Evo trake. Uzeo sam je baš pre nego što je policijski tim poĉeo da istraţuje.” Deker je stavio kutiju na sto ispred Pauersa. “Mada, ne znam koliko će vredeti. Kamera ga je uhvatila samo otpozadi, dok se penjao uz stepenice, a ta vatrogasna kaciga mu je skoro potpuno sakrila lice kada je nosio Gremovu ka izlazu na drugom spratu.” “Bolje bi nam bilo da nam vredi,” rekao je meko Pauers. “Zabrljali ste. Izgubili smo Gremovu, a Lesterovo telo si ostavio tamo, da ga naĊu ljudi iz FBI.” “Nije ni trebalo da budem tamo,” rekao je Deker braneći se. “Radio sam svoj posao.” “A onda je neko poništio to što si uradio. A to je podjednako loše.” Uzeo je kasetu. “Poslaću ovo u Vašington na ispitivanje. Bilo bi ti polje da se nadaš da će uspeti da identifikuju tog vatrogasca. On nam je kljuĉ za pronalaţenje Gremove.” Otvorio je svoj mobilni telefon. “Zbog ovoga ću sada od Betvorta svašta da ĉujem, i moţeš da se kladiš da neću svu krivicu preuzeti na sebe.” Deker je ratoborno podigao bradu. “Briga me za Betvorta.” “Je l’ tako?” Pauers je okrenuo Betvortov broj. “A šta je sa Ranijem?” Klimnuo je kada je video izraz Dekerovog lica. “To je druga priĉa, zar ne? Taj Rani te plaši na smrt.” “Ne plaši me. Samo je... nekako uvrnut.” “Pa, Betvort će moţda odluĉiti da ga pusti na tebe, tako da ne bih glumio junaka da sam na tvom mestu.” Betvort se javio na telefon, a Pauers se trudio da zvuĉi veselo. “Dobre vesti, na putu smo da pronaĊemo Gremovu.” Glupaci! Ĉarls Betvort je promrmljao psovku dok je prekidao vezu. Brana Arapaho je bila noćna mora još od samog poĉetka. Nije postigla svoj glavni cilj, a povlaĉenje se pokazalo kao potpuni debakl. Pauers bi trebalo da je odgovorni profesionalac, ali tokom proteklih nekoliko nedelja Betvort Biljana1968

to baš i nije mogao da primeti. Bilo je vreme da povuĉe potez koji je ţeleo da izbegne. Brzo je okrenuo Denlijev broj. “Moramo da se vidimo veĉeras. Moramo da preduzmemo nešto u vezi sa tom situacijom o kojoj smo govorili. Bojim se da ćemo morati da proširimo vremenske okvire i preĊemo na plan B.” “Da li je pametno da to uradimo?” Prigušio je nervozu. Denli je bio nemiran protekle dve nedelje i Betvort je morao da ga malo smiri. “Mislim da nemamo izbora. Ponekad je najvaţnije biti hrabar i drzak. Sve dok ti i Jirgens dajete ispravna nareĊenja i starate se da ona budu izvršena, sve će biti u redu. Razgovaraćemo o tome veĉeras.” Prekinuo je vezu. U ovom sluĉaju će hrabrost i drskost biti potrebne. Nije bilo razloga da to ne uspe. Sve pripreme su bile izvršene. Naravno, moraće da pozove Gvatemala Siti i postara se da KordobaĈulo se diskretno kucanje i vrata su se otvorila. “Ţao mi je što vas uznemiravam, gospodine.” Na vratima se pojavila njegova sekretarica Hana Karter. “Da? Šta je?” “Imate sastanak u Beloj kući za deset minuta. Sastajete se sa potpredsednikom i ministrom unutrašnjih poslova. Uplašila sam se da ste moţda zaboravili-” “Pa i jesam.” Naterao se da se nasmeši dok je ustajao. “Ali uvek mogu raĉunati na to da ćete me vi izvući, Hana.” “Nazvaću sekretaricu potpredsednika i reći joj da su vas zadrţali ljudi iz organizacije za zaštitu okoline.” Hana mu je uzvratila osmeh. “U protekla dva meseca se baš namuĉio da ih privoli da se sloţe sa predlogom zakona o podršci našoj infrastrukturi.” “Sjajno. Trebalo bi da vi radite ovaj posao, a ne ja. Polazim.” Zadovoljno je pocrvenela, baš kao što je i pretpostavljao. Uvek je vredelo odvojiti nekoliko minuta svakog dana da biste pokazali ljudima oko vas da su vam vaţni. Deljenje komplimenata je bio najbolji naĉin da se nad svima odrţava kontrola. Hana je za njega radila već deset godina, i nije mogao naći bolju osobu. Komplimenti su palili i kod Denlija. Privukao bi ga pohvalama unutra, k sebi, a kada bi ovaj pristao na posao, zakljuĉao bi ga. Biljana1968

Ali, ako Pauers nastavi da pravi greške, neće ga saĉekati komplimentima. Moţda će morati da pošalje Ranija da ga malo prodrma. Još kada bi mogao da otkrije gde se ta arogantna budala krije. Rani se već dva dana nije javljao na telefon, a ĉak i kada bi se udostojio da komunicira, bilo je pitanje da li bi se sloţio da uradi ono što bi mu Betvort naredio. Kada ne bi bio tako koristan, Betvort bi rekao Pauersu da ga se otarasi i našao bi nekoga drugog da ga me njega. Ne, Rani je bio savršen. Baš zbog te promenljivosti i fanatiĉnosti ga je i izabrao. Betvort je mogao da izaĊe na kraj sa njim dok se posao ne obavi. Nije bilo potrebe da ga se reši, sve dok je ovaj bio opsednut lovom.

Stokton, Mejn Kuća je naizgled bila prazna. Ali Morgan je bio oprezan. Moţda je bila zamka. Rani se kretao brzo i tiho preko jesenjeg lišća koje se nalazilo pod prozorom. Već je bio onesposobio sistem za uzbunu; bio mu je potreban samo trenutak da iseĉe komad stakla sa prozora i iskljuĉi ga. Mrak. Da li si tu, Morgane? Ĉekao je. Tišina. Praznina. Morgan je otišao. Mogao je to da oseti. Osetio je talas razoĉarenja. Uskoĉio je u sobu kroz prozor. Slike. Platna. Morganov atelje. Isti kao i ateljei u druge dve kuće u koje je takoĊe kasno stigao. Osećao je frustraciju i ţalost dok je razgledao okolo. Morgan se nije trudio da spakuje platna i ponese ih sa sobom, iako je znao da će Rani pronaći ovo njegovo skrovište, baš kao što je pronašao i ostala. Znao je da ih Rani neće uništiti. Uništi ĉoveka. . Biljana1968

Uništi dušu. Nikada ne uništavaj lepotu. Nije hteo da upali svetla. Nije hteo da gleda slike. Nanele bi mu isuviše bola. Ali znao je da se skica sigurno nalazi negde gde će moći da je naĊe. Morgan se uvek trudio da je ostavi na vidnom mestu. Eno je. Na prozoru. Nije ţeleo da je vidi. U stvari, jeste. U ovom trenutku ništa nije toliko ţeieo koliko da je vidi. Polako joj je prišao. Dok se pribliţavao, video je da ovoga puta nije bila samo jedna skica. Bilo ih je više. Uzeo ih je i okrenuo ka meseĉini koja se ulivala kroz prozore. Uvrnuto. Progonjeno. Strastveno. To su bile skice Ranijevog lica. Svaki portret je otkrivao više od prethodnog. Ĉinile su da se Rani oseća ogoljeno i besno... i tuţno. Osetio je kako mu se suze slivaju niz lice. Morgane, platićeš za ovo. Nije moglo da se nastavi ovako. Ţivot je bio neizdrţiv. Nije mogao doveka da ga goni i da ga pušta da mu tako beţi. Morao je da umre. Aleks je paţljivo otvorila vrata svoje spavaće sobe. Bilo je prošlo tri sata ujutru; mogla je videti traĉak svetla kako se probija ispod vrata dnevne sobe, ali nije videla pokrete senke. To je bio već ĉetvrti put kako proverava tu sobu, ali uvek je bilo isto. Pa, Morgan je moţda seo u stolicu ili na krevet i zaspao. Malo verovatno. Verovatno je osluškivao, ĉekajući da ona napravi neki pokret. Pa, napraviće ga. Šta je imala da izgubi? Morgan je nije ţeleo mrtvu, tako da je neće ubili ako je uhvati. Prvo će da proba sa lendroverom, ako bude uspela da ga upali pomoću ţica. Proteklih nekoliko sati je provela Biljana1968

pokušavajući da od komada bakra sa kamina u svojoj sobi napravi mali pajser. A ako ne bude uspela, spustiće se niz planinu i potraţiće svetla neke druge kolibe. Denver bi mogao da bude i samo nekoliko kilometara odatle Ono što je sa sigurnošću znala je da više nije mogla da ĉeka. Morala je da preduzme nešto. Zatvorila je vrata i otišla do prozora koji je otvorila pre nekoliko minuta. Sneg je padao još jaĉe i već ga se malo nakupilo na tepihu Privukla je jaknu bliţe telu i izašla kroz prozor. Upalila je lendrover. Dţad se nasmešio i spustio ĉetkicu kada je ĉuo zvuk motora. Pametna ţena. Pitao se kako je uspela da otvori vrata. Ĉuo je kako gume gaze sneg dok se udaljavala od kuće; poĉela je da se spušta sa planine. Izašao je iz sobe, došao do ormara i uzeo jaknu i rukavice. Trenutak kasnije je trĉao niz planinu, stalno drţeći na oku svetla na putu ispred njega. Nije prešao ni par metara kada je izgubio ravnoteţu i okliznuo se. Uspeo je da se odrţi na nogama, ali telom mu je prošla jeza. I to ne zbog hladnoće. Led. Prokletstvo. Sneg je toliko jako padao da je jedva mogla da vidi put pred sobom. Aleks je digla nogu sa papuĉice gasa i polako poĉela da koĉi. Ĉak je i najmanji pritisak na koĉnicu ĉinio da rover poĉne da se kliza po putu prekrivenom ledom. Uspaniĉeno je okrenula volan i ispravila auto. Ovo je bilo za dlaku. Još koji centimetar dalje i skliznula bi sa puta. Duboko je uzdahnula da bi umirila nerve. Nije tako strašno. Samo je morala da vozi sporije. Ovaj lendrover je imao dosta konjskih snaga i napravljen je naroĉito za teške staze. Kada bi Biljana1968

samo malo bolje videla. Samo da siĊe sa planine, odmah ćeIz tame su se iznenada pojavile zaleĊene grane koje su blokirale put i... “Ne!” Okrenula je volan, ali je već bilo kasno. Vozilo je naletelo na oboreno drvo; grana je udarila u šoferšajbnu i razbila je“Boţe!” Dţad je potrĉao kada se pojavio iza krivine, klizajući se, padajući i ponovo listajući. Svetio farova lendrovera probijalo je tamu, ali vozilo je stajalo na oborenom drvetu, a njegovi toĉkovi su se okretali u prazno. Velika grana koja je razbila prednje staklo raspala se na oštre, tanke iverice. Jedna od njih je prošla kroz devojĉino telo i prikovala je za sedište. “Ovo će te boleti.” O ĉemu je on to govorio? Već je bolelo, ošamućeno je pomislila Aleks. “Da li me ĉuješ? Ne mogu više da ĉekam. Moram da te izvuĉem odavde. Moram da slomim ovu granu i oslobodim te. Pokušaću da budem brz, ali nemoj da mi se opireš jer ćeš tako samo proširiti ranu. Da li me ĉuješ, Aleks?” “Ja... ĉujem te.” Otvorila je oĉi i videla njegovo lice pred sobom. Ledeno plave oĉi. Led svuda. Šoferšajbna je leţala oko nje u komadima koji su liĉili na sjajne kockice. Njegova ruka se stezala oko grane. Ukoĉila se kada je shvatila šta je hteo da uradi. “Ne!” “Moram to da uradim. Moram da te vratim nazad u kolibu. Ne mogu da te ostavim da bih otišao po pomoć. Smrzla bi se ovde.” “Boli... “ “Znam.” Njegova ruka ju je neţno pomilovala po kosi. “Mnogo će boleti. Ali samo za trenutak, a onda će prestati. Ja ću se brinuti za tebe.” Biljana1968

Sigurnost. Dim. Tata... Ne, ovo nije bio on. Njen otac je bio mrtav. Kako joj je samo nedostajao... “Aleks, probaj da se ne pomeraš.” Gledao ju je u oĉi. “Brinuću se o tebi. Obećavam ti da ćeš biti bezbedna. Obećavam ti da ćeš preţiveti ako mi sad pomogneš.” “Tata...” “Nisam tvoj otac, Aleks.” Pa ipak, njen otac je bio tu. Oštar dim, psi tragaĉi i Sara kako je drţi. “Ţivot je dragocen ” . Morala je da to ima na umu, inaĉe bi to znaĉilo da je njen otac za dţabe umro. Klimnula je glavom i zatvorila oĉi. “Samo napred.”

:

Agonija. “Gejlene, potreban mi je doktor ovde,” rekao je Morgan ĉim se Gejlen javio. “Neko ko je dobar, brz, i ko će drţati jezik za zubima.” “Zašto?” “Desila se jedna nesreća.” “Ne sviĊa mi se kako to zvuĉi.” “Aleks je povreĊena.” “O, ne. Reci mi da nisi ti taj koji je uzrokovao tu 'nesreću'.” “Ne mogu da kaţem. Mislim da će joj biti dobro, ali hoću da budem siguran da nije došlo do oštećenja ţivaca. Neću da ostane bogalj. Treba mi doktor da oĉisti i zašije ranu. Neko ko neće insistirati na tome da ide u bolnicu.” “Šta si joj uradio?” “Ništa što neće preboleti... jednog dana.” “Za ime sveta, Logan će te ubiti.” “Moraće da se smiri. Hoćeš li mi naći tog doktora ili ne?” Biljana1968

“Daj mi petnaest minuta.” Morgan se vratio u spavaću sobu i proverio kako je Aleks. Bila je bleda, još uvek bez svesti, ali puls joj je bio stabilan. Moţda bi trebalo da se vrati na mesto nesreće i oĉisti put, kako bi doktor mogao da se probije do kolibe.” Bila je tako bleda. Ostavi sad sve ostalo. Neće je sada ostaviti samu. Saĉekaće dok za to ne doĊe vreme. Dţad Morgan je sedeo u stolici pored kreveta. Već ga je videla tamo, ošamućeno je shvatila. Koliko puta? Pet? Šest? Nije mogla da se seti. Ali, bio je tamo i crtao, baš kao što i sada to ĉini. “Šta to... radiš?” Podigao je pogled i odloţio blokĉe. “Mora da ti je bolje, ĉim si tako radoznala.” “Kako to, bolje?” “Protekla dva dana si imala groznicu. Doktor je rekao da ti se teto bori protiv infekcije.” “Doktor?” “Ne sećaš ga se? Doktor Kedrou. Dovukao sam ga ovde da se pobrine za tu gadnu ranu na tvom ramenu.” Desno rame joj je bilo u zavojima. Grana oštra poput brijaĉa probija njeno meso. “Sada se sećaš.” Gledao ju je u lice. “Dobro ti je. Grana te je ubola visoko u rame. Nema nikakvih trajnih oštećenja, ali moţda će ti trebati plastiĉna operacija da se otarasiš tog oţiljka.” „Boli me.” “Mislim da je to preslaba reĉ. Bila si veoma hrabra. Impresioniran sam.” “Neću da budeš impresioniran... “ Imala je teškoće da sastavi reĉenicu. Reci su joj stalno beţale. “Hoću da me pustiš.” “Razgovaraćemo o tome Biljana1968

kasnije.” “Hoću sada da razgovaram o tome.” “Samo što ne zaspiš. Kasnije.” Ponovo je uzeo olovku. Samo odspavaj. Dobro ti je. Sigurna si... “ Obećavam ti da ćeš biti bezbedna. Tata. Nije tata. Dţad Morgan, poslednji ĉovek kome bi trebalo da veruje i u koga bi trebalo da se uzda... “Šta to crtaš?” Podigao je pogled i nasmejao se. “Ponovo si sa mnom. Kako si?” Razmišljala je za trenutak. “Bolje. Jaĉe.” “I ljuta k'o ris?” “Biće i toga, sigurno. Nije mi sada do ljutnje.” “Onda da ti malo pomognem.” Spustio je pogled na crteţ dok njegova olovka kretala po papiru. “Ja sam kriv za ono što ti se desilo.” “Naravno da jesi. Ne bih ni bila tamo da me ti nisi doveo-” Odmahivao je glavom. “Nije to u pitanju?” “Ja sam isekao to drvo koje je leţalo na putu.” Raširila je oĉi u neverici. “Molim?” “Mislio sam da ćeš verovatno pokušati da se spustiš niz planinu. Na osnovu onoga što sam saznao o tebi, znam da nije bilo svrhe da pokušam da te zaustavim. Morala si sama da otkriješ da je to nemoguće.” “Dakle, pokušao si da me ubiješ tako što si me naterao da udarim u to drvo.” Odmahnuo je glavom. “Loš proraĉun. Nisam oĉekivao da ćeš udariti u drvo. Trebalo je da ga na vreme ugledaš i zaustaviš se. Nisam raĉunao na led.” “Loš proraĉun!?” “E, sad si ljuta k'o ris.” Biljana1968

Bilo je malo reći da je ljuta. Bila je toliko besna da je osećala da će prokljuĉati. “Naravno da sam besna. Zanima me samo šta bi uradio da sam na vreme zaustavila lendrovera i nastavila pešice.” “Išao bih za tobom. Dobar sam u praćenju.” Sedeo je potpuno opušteno, ali mogla je da ga zamisli u šumi: brz i napet poput grabljivice. To nije umanjilo bes koji je osećala. “Gonio bi me kao nekakvu ţivotinju?” Nije joj odgovorio. “Ţao mi je. Nisam hteo da te povredim.” “E pa jesi.” Klimnuo je glavom. “Što znaĉi da ti dugujem. To je za mene vrlo neprijatno, ali za tebe je to moţda prednost.” “Gade.” “Mislim da je vreme da izaĊem. Treba ti malo vremena da se ohladiš.” Ustao je. “Doneću ti nešto da pojedeš.” “A ja ću to onda baciti na tebe.” “To je u redu. Toliko sam te nakljukao u proteklih nekoliko dana, da jedan propušteni obrok neće mnogo škoditi.” Kroz maglu se sećala kako sedi pored nje i kašikom joj daje nešto toplo i teĉno. “Da sam bar malo bila pri sebi, ja bih-” “Psst. Znam. Pljunula bi mi to u lice.” Krenuo je ka vratima “I zasluţio sam. Obiĉno ne pravim ovako velike greške. Ali tre balo bi da to iskoristiš da bi dobila ono što hoćeš. “ “Hoću da te gurnem sa planine.” “To bi te samo privremeno zadovoljilo. Siguran sam da inoţeš da smisliš i neki dugoroĉniji cilj. “ Dok je otvarao vrata, ponovo je bacio pogled na nju. “Moţda bi ti pomoglo da znaš da domine sada padaju u tvom pravcu. “ Ukrutila se. “Kako to misliš?” “Mislim da moram da ti nadoknadim ovo. Imam malo pravila kojih se drţim, ali zapela si za jedno od njih. To znaĉi da moram da smislim kako da ti pruţim ono što hoćeš, a da te istovremeno saĉuvam u ţivotu. “ Biljana1968

Otišao je pre nego što je uspela da ga pita. Šta je to nameravao? Da li je oĉekivao da će poverovati da ga peĉe savest zbog toga što je odgovoran za njeno ranjavanje? Bila bi glupa kada bi u to verovala. On je bio kidnaper, i plaćenik, i ko zna šta sve još nije bio. Bio je nemilosrdan i hladan i bezPa ipak, verovala mu je. Nije znala da li ga grize savest, ali on je bio komplikovan ĉovek i njegova moralna struktura je verovatno bila isto tako uvrnuta. Većina snaţnih ljudi mora imati neku ĉrstu pravila po kojima će upravljati svoj ţivot. Moţda je ĉinjenica da je povreĊena probudila humanost ispod te hladnokrvne maske. A moţda i ne. Moţda je pokušavao da pronaĊe neki drugi laĉin da je kontroliše. Postojao je samo jedan naĉin da to otkrije. Da ga izazove. Da ga stavi na ispit. Ali, sada se nije osećala dovoljno jako da izazove ĉak ni nekog mapetovca. Dakle, trebalo bi da ozdravi. Da se pokrene. Polako i paţljivo je ustala. Rame ju je zabolelo, a u glavi joj se zavrtelo. Idi u kupatilo. Umij se. Aha, naravno. Pridrţavala se za stoĉić dok je ustajala. Tama. Prošao je minut ili dva, a ona je još uvek stajala i ĉekala da povrati snagu. Duboko je disala; pokušavala da se usredsredi na nešto drugo, da bi odagnala ţelju da se baci nazad u krevet. Blokĉić koji je Morgan bacio na stoĉić kada je ustajao. Bio je krenut sa strane, ali mogla je da razazna crteţ lica. Ranjivo. Krhko. Uznemireno. To je bilo njeno lice. Da li ju je tako video? Pa, imao je da nauĉi još neke stvari. Nije bila ni slaba, ni ranjiva. Osećala je kako u njoj raste energija kada je adrenalin poĉeo da teĉe. Pustila je stoĉić i odluĉno krenula ka kupatilu.

Biljana1968

Već se bila vratila u krevet i poĉela da pregleda Morganovo blokĉe, kada je on ušao u sobu noseći posluţavnik. “Narušavaš moju privatnost,” rekao joj je dok je spuštao posluţavnik na stoĉić pored nje. “Mogao bih da te tuţim.” “A na svim “crteţima sam ja. Sumnjam da bi mogao to da uradiš.” Hladno ga je pogledala. “Mora da ti je bilo jako dosadno.” “Pa i nisi bila baš najzanimljivije društvo. Morao sam neĉim da se zabavljam.” “Ovo nisam ja.” Zatvorila je blokĉe. “Na tvojim slikama sam nekako... slaba.” Odmahnuo je glavom. “Nema niĉeg slabog u tebi. Nije neobiĉno da u našem portretu vidimo ono ĉega se plašimo.” “Ne plašim se. Vidim šta si nacrtao.” Nasumice je otvorio blok i pogledao jedan od crteţa. “Bolesna si i bespomoćna.” Pokazao joj je na liniju usana. “Ali ovde se vidi snaga. A da li vidiš kako je linija vilice napeta? Odluĉnost. Nisi se Predavala ĉak ni u groznici. Bila si baš zanimljiv model.” Stajao joj je preblizu. Nije je dodirivao, ali mogla je da oseti snagu njegovog tela i instinktivno je postala napeta. “I nisi se ni osetio krivim što si me crtao dok sam leţala tako bespoNasrnešio se. “Znaš kako sam nemilosrdan. Uzimam šta mi se daje.” „I ono što ti se ne daje. “ “Taĉno. Ali, nikada nisam smatrao da si bespomoćna.” Uze joj je blok i dodaojoj blok i mali tanjir. “I zato prestani da se premišaš i pojedi ovaj sendviĉ sa šunkom.” Koraknuo je unaizad i ona je odahnula sa olakšanjem. Tako je glupo biti toliko svestan njegovog prisustva. To je verovatno bilo zbog oštrog kontnstta njene trenutne slabosti i njegove snage Nasmešio se. “Mislio sam da će ti se ĉvrsta hrana više dopasti Bolje to nego da posipaš supu po sebi preda mnom.” Zaista joj se ovako više dopadalo. Osećala se dovoljno nespretno i ranjivo i bez- Odjednom joj je nešto palo na pamet “Nosim tvoju majicu. Otkud ona na meni?” Biljana1968

“Ja sam ti je obulkao.” Seo je u stolicu i stavio noge na stoĉić “To nije bilo u doktorovom opisu posla, pa nisam hteo da ga uvredim. Ţao mi je aiko ti je neprijatno zbog toga.” “Nije mi neprijitno. To mi je poslednja briga.” Zagrizla je sendviĉ. “Samo sam bila radoznala.” “Tako sam i misio. Ţena koja ume da upali auto pomoću ţica neće dozvoliti da je malo golotinje brine.” “Ima mnogo naĉina na koje neko moţe biti go, ne samo fiziĉki.” Udarila je prstima po blokĉetu. “Ovo me više zabrinjava. Ti si... narušio moju privatnost.” “Imaš jako zanimljivo lice, ali obećavam ti da više neću to raditi bez tvoje dopale.” Poverovala mu je. “Veoma si dobar - bar za kriminalca.” Nasmejao se. “To je bio nevoljan kompliment. Drago mi je da te nisam razoĉarao.” “Nisi ni mogao da me razoĉaraš. Ne oĉekujem ništa od tebe.” “Odliĉno. Ĉist raĉun.” Napravio je grimasu. “Kad bi bar bio.” “Dobar si umetak. Prava je šteta što zapostavljaš svoj dar da bi radio nešto što povreĊuje druge ljude.” Slegnula je ramenima. “Mada, to se mene aopšte ne tiĉe. Radi šta hoćeš budi kakav hoćeš.” “Hvala ti.” Ignorisala je ironju u njegovom glasu. “Samo mi daj tu istu privilegiju i pusti meda idem svojim putem.” Gledala gaje u oĉi. “Dokaţi mi da me nsi lagao. Pusti me. Uradi to ili umukni.” “Nije baš tako lako. Sve prepreke na putu o kojima sam ti priĉao i dalje su tamo.” Podigao je ruku jer je krenuli da ga nrekine. “Nisam rekao da nisam spreman da ih zaobiĊem. Nalazim se u delikatnoj situaciji. Sklopio sam sporazum sa Loganom i ne ţelim da ga raskinem.” “Da li ga se bojiš?” “Ne,” tiho je rekao. “Bojim se tebe. Zato što postoje velike šanse da zbog tebe budem ubijen.” Biljana1968

“Ne ţelim da iko bude ubijen. Samo hoću da naĊem tipove koji su zatrpali sve one muškarce, ţene i decu kod brane Arapaho.” “ Znam. A pošto nećeš odustati dok ih ne naĊeš, dotle nećeš ni biti bezbedna. Znaĉi da nemam izbora. Moram da ih naĊem i sredim ih.” “Oĉekuješ da ti poverujem da ćeš mi pomoći da ih pronaĊem?” “Ne samo to, nego i da ih se rešiš. Mislim da ću nakon toga ja otplatiti svoj. dug, a ti svoj. Pojedi taj sendviĉ i popij mleko. Imamo posla.” “Kakvog?” “Tvoj oporavak je završen. Pretpostavljam da u policijskim dosijeima nisi prepoznala nijednog od ljudi sa brane?” Odmahnula je glavom. “Policijski crtaĉ?” “To je trebalo da bude sledeći korak.” “ Sledeći korak je ovde. Opiši mi njihove crte lica, a ja ću probati da ih nacrtam. Kada budemo imali lica, moći ćemo da naĊemo i imena.” Nekoliko trenutaka ga je posmatrala. “Pa ti si ozbiljan.” Seo je i otvorio blokĉe. “Naravno da jesam.” “Duţi zulufi?” upitao je Morgan. “Ne, ali ĉelo je bilo šire, a zalisci veći.” Morganova olovka se brzo kretala po papiru. “Da li su imali neke mladeţe ili oţiljke?” “Ne sećam se.” “Ne prihvatam takav odgovor.”

.

“Gledala sam ga samo par sekundi. Više sam posmatrala ljude van helikoptera.” “ Upamtila si druga dva lica.” “Bio je u helikopteru. Bila je senka...” Kenov helikopter eksplodira u plamenoj lopti. Biljana1968

“Ne ţeliš da se setiš.” “Nosi se.” Ignorisao je, gledajući netremice u papir. “Rekla si da je on taj koji je pucao. Pokušaj da se setiš šta je bilo kada je podigao ruku i uperio pištolj.” “Ne sećam se.” “Kakvo je to oruţje bilo?” “ Ne znam.” “Koje veliĉine? Magnum? Trideset osmica?” “Puška...” “Okej, on dakle podiţe pušku. Prati liniju od cevi do kundaka. Da li ga vidiš?” Plavi odsjaj metala u svetlu Kenovog helikoptera.

, ...

“Da li ga vidiš?” “Vidim ga.” “Onda sigurno moţeš da vidiš i njegovo lice. Usne?” “Tanke.” “Jagodice?” “Visoko postavljene.” “Koliko visoko?” “Njegovo lice je nekako... u obliku dijamanta.” “Dobro.” Olovka mu je letela preko papira. “Obrve?” Oĉi su mu se suzile dok je nišanio. ., “Guste.” “Boja oĉiju?” “Ne vidim ih. Tamne, ĉini mi se.” “Nos?” “Prav. Kratak. Nozdrve malo raširene.” “Dobro. Imamo nešto za poĉetak. Daj mi minut, pa ĉu ti pokazati, i onda ćemo promeniti nešto ako treba.” Nagnuo se nad papir. Biljana1968

Time su se bavili celo popodne. Morgan ju je ispitivao i terao da se seti detalja koje je zaboravila. Rad na skicama prva dva ĉoveka nije bio lak, ali kod trećeg ĉoveka je potpuno omanula. A Morgan joj nije dopuštao da tako i ostane. Bio je neumoran, a njegova koncentracija je bila najjaĉa upravo kod ovog trećeg crteţa. “A kakav mu je bio vrat? Da li je imao podvaljak?” “Ne. Brada je bila ĉvrsta, oštra i- Šta nije u redu?” Zastao je, umirio ruku i netremice gledao u crteţ. “Ništa. Samo gledam da li sam sve nacrtao.” Ponovo je poĉeo da crta. Nekoliko minuta kasnije ju je pogledao. “Bila si dobra.” “Ti si me naterao.” “I ţao ti je zbog toga.” “Ne. Pa, moţda donekle. Ali morala sam da se setim. Bez obzira na to kako me je bolelo. To mi je bila duţnost.” Sela je i naslonila se na laktove. “Da li si spreman da mi pokaţeš crteţe?” “Da li si sprermna da ih vidiš?” Osmehnuo se. “Ma naravno da jesi.” Okrenuo je papire ka njoj. “Ovaj je pucao.” Nacrtao je ĉoveka sa puškom naslonjenom na lice. Trgla se, a potom se naterala da se koncentriše na lice. “Izgleda nekako... suviše blago. Lice jeste bilo mršavo, ali bilo je naborano kada je nišanio.” Morgan je ponovo uzeo papir i poĉeo da radi. “Uši.” “Priljubljene uz glavu, mislim. Nisam videla. Puška je bila-” “Razmisli.” Njegov ton je bio grub i zahtevan dok je i dalje crtao. “Setila si se zulufa. Mora da si upamtila i uši.” “Setiću se. Daj mi malo vremena.” “Jednostavno reci.” “Za ime sveta, ostavi me malo na miru.” Pogledao ju je. “Je l’ to ono što hoćeš od mene?” Biljana1968

Grubost. Hladnoća. Bez milosti. Ne, nije htela da je ostavi na miru. Htela je upravo ono što je i dobijala od njega. Inteligenciju. Posvećenost. Odluĉnost. “Ama, ne.” “Nisam ni mislio.” Zatvorila je oĉi, pokušavajući da se priseti. “Imao je male uši, priljubljene uz glavu, sa velikim resicama...” “Mislim da je ovo najbolje što za sada moţemo imati.” Morgan je ustao. “Priĉaćemo opet o tome kada malo odspavaš.” “Ne treba mi dremka. Hoću sada da pogledu te crteţe.” “Mogla bi da gledaš, ali da li bi ih i videla? Prošlo je već sedam sati. Poĉinje da ti se vrti u glavi. Nije ti bilo lako sve ovo.” “Nije.” Pogled joj se zaustavio na bloku. “Ovi crteţi stvarno liĉe, Morgane. Da li ćemo ih poslati Leopoldu?” “Moţda.” “Molim?” “Nemoj odmah da skaĉeš. Otkrićemo ko su oni. Ima i drugih izvora koji su moţda i brţi.” Krenuo je ka vra»a. “Odspavaj dok ja ovo pospremim. Razgovaraćemo kasnije. “Hoću da razgovaramo sada. Nisam se toliia trudila da se prisetim tih likova, da bi crteţi sada završili ko zna gde, umesto u rukama ljudi koji ih mogu otkriti i identifikovati “Jedan je već identifikovan.” Širom je otvorila oĉi. “O ĉemu to govoriš?” Uzeo je drugi crteţ po redu. “Dţordţ Lester. On je vozio plavu tojotu i pokušao da te sredi.” “Kako znaš ko je on?” “Nazvao sam prijatelja, a on je proverio sve i okrio da ga je policija identifikovala pomoću otisaka prstiju i zuba Definitivno Dţordz Lester iz Detroita. Vrlo loš tip, ali usamljenik. To će nam oteţati posao.” “Provera zuba? Zvuĉi kao daje-” Zastala je. “Mrtav je?” Slegnuo je ramenima. “Nisam znao da će nam bitii potreban.” Biljana1968

“Ti si ga ubio?” “Jurio te je. Bilo je samo pitanje vremena kada će te naći. Ĉinilo mi se razumnim da tako postupim.” “Ubijanje nikada nije razumno.” “Ne mogu da se sloţim sa tobom. Ali, ovoga pua to stvarno nije bilo mudro. Hteo sam samo da ti ga skinem sa vrata, a ne da pronaĊem sa kim je povezan. Sada moramo da poĉnemo od nule.” “Zašto mi nisi rekao?” “Samo bih te uznemirio. Mekog si srca. Ĉak ni Ali Habima nisi ubila kada je uperio oruţje u tebe. Ĉinilo mi se da je to najefikasniji naĉin da te zaštitim.” Tako je usput to govorio. Tako hladnokrvno. Dok je otvarao vrata, osvrnuo se i pogledao je. “Tako je,” rekao je, kao da je ĉitao njene misli. “Hladnokrvni ubica. Ali i ljudi kao što sam ja mogu biti korisni. Verovatno ćeš to i sama otkriti pre nego što se rastanemo.” Buljila je u vrata kada ih je zatvorio za sobom. Bila je šokirana i zbunjena; slutila je zlo. I ljudi kao Što sam ja mogu biti korisni.

i

Ali nije znala nikoga ko bi se usudio da iskoristi Dţada Morgana. Okej. Odmori se. Razmisli. Analiziraj situaciju. Proceni da li se bar malo moţeš uzdati u nekoga ko je ubio ĉoveka zato što je to odgovaralo njegovom planu.

Biljana1968

Peto poglavlje “Prokletstvo!” Pauers je izvukao izveštaj iz faksa, na brzinu ga pregledao a zatim pozvao Betvorta. “Gospodine, upravo je stigao izveštaj iz Kvantika, radi se o ĉoveku na stepeništu.” “Morgan?” “Kako ste zn-” Neki put mu se ĉinilo da je vidovit. “Da, imali su neke probleme sa videom, inaĉe bismo i brţe dobili rezultate. Oĉekivali ste da će se pojaviti tamo?” “Uvek je postojala mogućnost. Nismo mislili da je on, ali nismo ni bili sigurni. A ako znate nešto o njemu, onda znate i to da se nikada ne zna šta će da uradi. Premda, mislio sam da će se pojaviti odmah nakon pucanja brane. CIA je bila spremna da ga uhvati u sluĉaju da odluĉi da malo pronjuška tamo. Bio sam malo zabrinut zbog povezanosti Dţona Logana sa Gremovom. “Logan?” “Kada su mu ranili ţenu, potegao je sve moguće veze da bi sklonio Gremovu na neko sigurno mesto. A on je taj koji je pre nekoliko meseci pokušao da sredi da se prekine hajka protiv Morgana. Ima mnogo uticaja. Morao sam mnogo da se potrudim da ga nekako blokiram.” “Pratili smo Logana otkako je Gremova nestala. On je kod kuće u Kaliforniji i nije pokušao da stupi sa njom u kontakt.” “Da li ste prisluškivali njegove razgovore?” “Nije bilo šanse. Njegovo obezbeĊenje i komunikacioni sistemi su poslednja reĉ tehnike.” “Onda vam predlaţem da pronaĊete naĉina da doĊemo do onoga što nam je potrebno. Mislim da sam ĉuo da mnogo voli svoju ţenu. DoviĊenja, Pauers.” “Imam crteţe druga dva muškarca koje je Aleks videla kod brane Arapaho, “ rekao je Dţad ĉim se Gejlen javio na telefon. “Moram da znam Biljana1968

ko su oni.” “Aleks ti je dala opise? Ali, znaš kako varljivi oni mogu da budu. Moţeš li da se osloniš na nju?” “Da.” “Bez sumnje?” “Bez sumnje.” “Je l' moţeš da mi ih pošalješ faksom?” “Mislim da je bolje da doĊeš i uzmeš ih sam.” “Morao bih da preĊeni pola zemlje. Zašto tako?” “Moţda ćeš mi biti potreban ovde. Imam loš predosećaj... Da li si rekao Loganu da je Aleks povreĊena?” “Ne još.” “Tako je i bolje. Ne bih hteo da se Logan uznemiri zbog toga i ispreĉi mi se na putu. Koliko ti treba da doĊeš?” “Odmah polazim.” Prekinuo je vezu. Morgan je seo za kuhinjski sto i izvadio crteţe. Dva je ostavio sa strane, a zatim se zagledao u poslednje lice na kome su radili -osobi koja je pucala. Duboko je udahnuo, a zatim sporo ispustio vazduh. Skoro da je upropastio celu stvar. Iako je bila iscrpljena, Aleks je prtmetila njegovu reakciju. Morao je da bude paţljiviji. Paţljiv? I sama ideja je bila smešna. Znao je da je bezbednost nestala onog trenutka kada je završio taj crteţ. Do tada je i bilo šanse da ono što se desilo kod brane nije povezano sa Z-3. Okej, i dalje je mogao da se povuĉe i nestane. Mogao je naći neki drugi naĉin da ĉuva Aleks. Aleks. Kakve ima veze? Saĉekaće još neko vreme. Doteraće crteţe dok Aleks spava i saĉekaće da ih ona “odobri” pre nego što ih preda Gejlenu. On će stići za samo nekoliko sati. Kada bi krenuo, Gejlen nikada ne bi gubio vreme.

Biljana1968

“Nije trebalo još da ustaješ.” Morgan je ustao sa stolice i pošao ka njoj. “Zašto me nisi zvala? Pomogao bih ti.” “Dobro mi je.” Prošla je pored njega i pošla ka vatri. “Samo mi je malo hladno.” “Treba ti vremena da ozdraviš, a danas sam te baš namuĉio. Umorna si i sigurno ti je opala temperatura. Trebalo bi još da spavaš.” Ispruţila je ruke ka plamenu. “Nisam htela uopšte da spavam.” Mislila je da je tako uznemirena, da će satima leţati tamo budna, ali zaspala je gotovo istog ĉasa. “Šta si ti radio?” “Doterivao crteţe. Sada ĉekam Gejlena.” “Gejlena?” “Prijatelj. Dolazi da uzme crteţe i da se uveri da te nisam skroz osakatio.” “A i da jesi, kakve to veze ima s njim?” “To već nije u skladu sa tvojom filozofijom. Zar ne treba svi da pazimo na bliţnje?” “U savršenom svetu. Ovaj svet nije savršen. Zastoje Gejlenu stalo do mene?” “ On me je predloţio Loganu.” “Znaĉi, u pitanju je samo interes.” “Pa ne baš. Gejlen je jedan od dobrih momaka. Uopšteno govoreći, on je jedan ciniĉan gad, ali inaĉe je kao ti - hoće da ide okolo i dovodi stvari u red. Ĉak je pokušao i da nekako popravi štetu koja je meni naneta.” Osmehnuo se. “Svi pravimo greške.” “Ako ti je prijatelj, onda to ne bih nazvala greškom.” “Ima prijatelja i prijatelja.” “Šta ti sad pa to znaĉi? Ne, nemoj mi reći. Nisi spreman da se toliko zbliţiš sa nekim da bi ga nazvao prijateljem.” “Ne bih se zbliţio svojom voljom. Ali ĉak ni ja nisam savršen.” “Šta taj Gejlen radi? Je l' i on kriminalac kao i ti?” “On je struĉnjak za informacije. Ima kontakte po ćelom svetu. SreĊuje Biljana1968

stvari i izglaĊuje ono što treba da se izgladi.” “Zakonskim putem?” “Ponekad.” Dodao joj je crteţe. “Pogledaj ih. Ako ima nekih promena, kaţi mi.” Preletela je pogledom preko njih. “Izgledaju mi dobro. Ne vidim šta bih menjala. Stvarno si dobar. Ne znam kako uspevas da- Ĉekaj. Ovo ne valja.” Gledala je u sliku ĉoveka sa puškom-”Dodao si mu ovaj mali oţiljak na levom obrazu.” “Zar mi nisi ti rekla da ga je imao?” Odmahnula je glavom. “Sigurna sam da- Pa, moţda i jesam-Bila sam tako umorna.” “Nisi bila samo umorna, već potpuno iscrpljena.” “Teško mi je da se sada setim. Izgleda mi dobro... “ “Moguda ga izbriišen.” „Ne.” Odmahnula je glavom. “Pusti me da razmislim.” „Kako hoćeš.” Uzeo je crteţe. “ Staviću ih na zid. Tvoj foto-aparat je tamo na stolici. Hoću da napraviš par snimaka ovih crteţa pre nego što ih damo Gejlenu.” Klimnula je glavom. “Dobra ideja.” Napravila je nekoliko koraka po sobi. “I dalje mislim da bi trebalo da damo te crteţe Leopoldu. Ti se moţdia uzdaš u tog Gejlena, ali ja ne.” “Pa imaćeš fotografije, zar ne? Gejlen ima kontakte u oblastima o kojima Leopold ni ne sanja. Logan ga je unajmio da skuplja informacije još otkako je tvoja prijateljica Sara ranjena.” “Onda pretpostavljam da je i on kriminalac?” “Ne baš.” Stavio je i poslednju sliku na zid. “Nikako Leopoldu. Lesterova smrt će mi oteţati stvar sa vlastima, bez obzira na to što je bio nitkov i ubica. Ne bi bilo vaţno ni to što je pokušao da te ubije. Zaglavio bih u zatvoru godinu ili dve, pa bi me se onda doĉepali sudovi. Oni ne shvataju moju pravednost.” “Ni ja je ne shvatam.” Usredsredila se na prvi crteţ. “Mogao si da pozoveš policiju umesto što si ubio Lestera.” Biljana1968

“Tako bih napravio suviše guţve oko tebe. Ljudi lako nastradaju u tolikoj guţvi” Odmahnula je glavom. Posmatraj to ovako. Pretpostavimo da si tamo u ruševinama Svetskog trgovinskog centra naišla na nekog sauĉesnika onih pilota-kamikaza. Da li bi pozvala policiju i uzdala se u to da će ga sudovi ubiti umesto tebe?” Dim, suze, bol, bespomoćnost i gnev. Zamislila je situaciju. “To nije ista stvar.” Sve što udari u srce je uvek izuzetak od pravila koja sami sebi stvaramo. “Sećaš se kako si se osećala u tim trenucima?” “Svakog dana. Svakog minuta.” Napravila je i poslednji snimak i okrenula se. “Gotova sam. Moţeš da ih spakuješ i predaš prijatelju.” Da li to znaĉi da mi nećeš pomoći da naĊem te tipove?” Oĉigledno da si jednog od njih već našao.” “ Nemoj da vrdaš.” Pogledi su im se susreli. “Nisam ništa odluĉila. Nemam poverenja u tebe. Rekao si mi da treba da te nekako iskoristim, i to sam uradila. Da si me pustio, Leopold bi mi sredio susret sa policijskim crtaĉem. Ništa ti ne dugujem.” “Nisam ni rekao da mi nešto duguješ. Ja sam taj koji duguje.” Slegnuo je ramenima. “I zbog toga se osećam neprijatno. Što pre to resimo, to bolje.” “Odvedi me nazad u Denver, pa ćemo biti kvit. Ne treba mi tvoja pomoć, a još manje tvoje društvo.” “Da li misliš da ćeš izdrţati sa mnom bar dok se ne pobrinem za tu ranu? Još uvek ne moţeš sama da se brineš za nju.” Otvorila je usta da mu kaţe ne, ali ih je odmah zatvorila. Sela je u stolicu i otkopĉala njegovu košulju koju je nosila kao gornji deo pidţame. “Što da ne? Ti si kriv što je imam.” “E, to volim, srce koje prašta.” Odmotao je zavoj i sklonio gazu. “Doktor je dobro obavio posao. Lepo je zašio ranu. Ni ja ne bih bolje uradio.” Biljana1968

“Pa ti nisi samo umetnik, nego i doktor?” podrugljivo ga je upitala. “Neverovatno.” “Ne budi pokvarena. Ja imam mnogo talenata. Ne bi mi se svidelo da ti vadim iverje iz rane i ĉistim je, ali imam dovoljno iskustva sa bojnog polja da bih mogao da ti ušijem ranu.” Volela bi da je nije dodirivao. Telo joj je bridelo pod njegovim prstima. Ne kao onda na stepeništu hotela. Ovoga puta nije bilo osećaja utehe, sigurnosti. Bilo je... ĉulno... uznemiravajuće. Verovatno je to osetio, jer ju je odjednom pogledao u lice. Za trenutak je umirio ruke, a zatim je stavio ĉistu gazu na ranu. “Izgleda mi da priliĉno dobro zaceljuje.” Uvio joj je rame u zavoj. “Obavezno uzimaj one antibiotike i analgetike.” “Naravno. Nisam mazohista.” Zakopĉala je košulju. “ Oporaviću se što pre mogu.” “Da bi mogla da se osvetiš i meni, i onim tipovima?” “Teško mi je da vas razlikujem.” Krenula je ka kupatilu. “Odspavaću još malo. Probudi me kad Gejlen stigne.” “Hoću. Neću te lišiti prilike da ga upoznaš. On je retka zverka.” A takav je bio i Dţad Morgan, pomislila je dok je zatvarala vrata. Ĉvrst kao dijamant i isto toliko brilijantan; sve na njemu sijalo je snagom i prevarom. Prevara. Da, ona je bila stalno prisutna još od trenutka kada je prvi put videla Morgana na onom stepeništu. Bio je enigma za nju Nije imala pojma šta će sledeće uraditi. Ili zašto. Prešla je preko sobe i uvukla se u krevet. Volela bi da se još malo oporavi. Bila je na nogama manje od trideset minuta i već je bia tako slaba i drhtava. Moţda je to bilo zbog pilula. Pilule? Ne, nije verovala da bi joj Morgan davao bilo šta drugo osim anagetika. Da je hteo da je drţi pod sedativima, to bi uradio odnah po dolasku ovde. Mada, nije mogla biti sigurna. Pa, sve što je nogla da uradi je da bude strpljiva dok joj ne bude bolje, a da za to vreme prihvati svaku pomoć koju joj je nudio. Što se nje tiĉe neka bude misteriozan kao sfinga. Biljana1968

Nije vaţno na koji naĉin pokišava da je prevari, sve dok se ona ne uzda u njega. Prevara. Iznenada je otvorila oĉi. “Oh, Boţe.” “Šta se to dogaĊa?” upitao je grubo Gejlen ĉim se Dţad javio na “silefon. “Logan me juri otkako sam sleteo. Rekao je da ako te ja re uhvatim, on hoće sigurno. Trebalo je da je ĉuvaš na sigurnim.” “Sigurna je.” “Malo sutra. Nikako.” “Zašto se pa ti nerviraš? Rekao sam ti da rana nije ozbiljna.” “Rana?” Tišina. “Da li imaš televiziju tu u kolibi?” “Da.” “Onda ukljuĉi CNN. Upravo sam iznajmio auto na aerodromu u Sejpltonu. Zvaću te ponovo kad krenem. Trebalo bi da stigiem za sat vremena.” Gejlen je prekinuo vezu. „Nije dobro. Gejlen nikada nije bez razloga gubio kontrolu. Dţad je ukljuĉio televizor. Morgan je otvorio vrata sobe. “Mislim da bi trebalo da ustaieš i vidiš ovo.” Uspravila se u krevetu. “Da li je Gejlen stigao?” “Nije još. Biće ovde za koji minut.” Pomerio se u stranu. “Ali bolje bi bilo da vidiš ovaj izveštaj pre nego što on stigne.” “Izveštaj?” Iskoĉila je iz kreveta. “Šta nije u redu?” Poĉela jeda oseća paniku. “Nešto se desilo Sari?” “Ne. Nešto se desilo tebi. DoĊi.” Već je išla za njim. “Kakve vesti? Da li su otkrili da ti je Logan platio da me otmeš?” “Kamo sreće.” Glavom je pokazao na televizor. “O, ne, opet reklama.” “Pusti reklame. Kaţi mi šta se dogaĊa.” Biljana1968

“Bilo bi bolje da sama vidiš. Mislim da mi nećeš verovati.” Slegnuo je ramenima. “Okej, FBI te juri zbog umešanosti u moguću sabotaţu kod brane Arapaho.” Gledala ga je s nevericom. “Mora da se šališ.” Odmahnuo je glavom. “Jirgens je to jutros objavio. Svuda su izdate poternice za tobom.” Osećala je slabost u kolenima; srušila se na stolicu. “Pa to nema nikakvog smisla. Ja sam ta koja je svima govorila da se nesreća sa branom mora ispitati.” “Prema Jirgensu, drţavna bezbednost je već sumnjala da nesreća nije bila sluĉajnost. Nisu ţeleli da javno govore o svojoj istrazi, sve dok nisu našli dokaze da je reĉ o sabotaţi. Gotovo su sigurni da je to uradila Matanza, a ti si pre dve nedelje došla iz Gvatemale, gde se nalazi njihova glavna baza. CIA smatra da su te tada privoleli za svoje ciljeve. FBI je upravo hteo da to objavi kada je ubijen Ken Nejder. Bila si im sumnjiva još otkako si se zatekla na mestu gde je stradao.” Ošamućeno je vrtela glavom. “Mogla sam da poginem u toni odronu.” “A ko bi posumnjao u moguću ţrtvu umešanu u Nejderovo ubistvo?” “A šta je sa onim ĉovekom što nas je gonio po putu i ranio Saru?” “Ali on te uopšte nije povredio. Bilo bi sasvim moguće o tvoji sauĉesnici organizuju napad kako bi skinuli sumnju sa tebe. “ Pa to je suludo.” “U je u stvari, baš je mudro.” “Ne shvatam to. Zašto bi FBI-” Duboko je uzdahnula. “Moram da stupim u kontakt sa njima i izgladim sve ovo.” Odmahnuo je glavom. “To bi bio loš potez. Kladim se da bi te ubili za dvadeset ĉetiri sata.” “Glupost. Pa govorimo o sluţbi koja se pridrţava zakona. Mogu samo da me stave u zatvor dok sve ovo rašĉistimo, ali niko me neće uibiti.” “Ne, verovatno bi pronašla neki zgodan naĉin da se ubiješ u ćeliji - ako bi i do nje dospela. Verovatnije je da će te ubiti ĉim te uhvate. Odmah. Bez Biljana1968

svedoka.” “Mislilš da je FBI u dogovoru sa onim ljudima na brani?” Podigla je; ruku koja je drhtala ka ustima. “A u to je umešana i CIA... ne mogu da verujem.” “Ne mora da znaĉi da je reĉ o nekoj zaveri. Ali mislim da neko na visokom poloţaju vuĉe konce i doteruje scenario koji će ti moţda doći glave.” Odmahnula je glavom. “Neću da verujem u to. Govoriš o Amerikamcima koji svakog dana rade da bi zaštitili našu zemlju.” “A, još neki heroji?” “Da,” rekla je braneći se. “Herojima se moţe manipulisati. Dokazi se mogu namestiti. Kladim se da će u narednih nekoliko dana sve vesti govoriti o krivici Aleks Grem, i to dramatiĉno kao u nekoj sapunskoj operi.” “Kako si samo ciniĉan.” “Znam kako to izgleda. Znam kako se to radi.” Okrenuo se. “Skuvaću kafu. Verovatno će ti trebati kofeina kada završiš sa gledanjemCNN-a. ” Posle petnaest minuta gledanja vesti bilo joj je potrebno i jaĉe od kofeina. Osećala je muku. Ĉak su i fotografije koje su dali agencijama izgledale inkriminišuće. Prepoznala je jedan snimak napravljen na aerodromu u Gvatemala Sitiju, koji je liĉio na snimak za neki dokument. “Ne izgledaš baš naroĉito na toj slici.” Morgan joj je dodao šolju sa kafom. “I moţda će baš tu sliku da stalno emituju.” “Još uvek nisu smislili razlog zašto bih uradila tako nešto.” “Jedna od Foksovih redakcija razvila je nekoliko teorija. Jedna od prvih je ljutnja zbog oĉeve smrti u Svetskom trgovinskom centru. Nekoliko ljudi je ĉulo kako si rekla da je vlada trebalo da obrati paţnju na informacije koje je dobila pre 11. septembra. “ “Naravno da je trebala.” “A prijatelji i zaposleni kaţu da si se promenila posle oĉeve smrti.” “Zar se nismo svi mi promenili posle 11. septembra?” Biljana1968

Klimnuo je glavom. “Ali ovde govorimo o tebi.” “To je smešno.” Ovlaţila je usne. “A ja sam novinar. Poznajem ljude u svojoj profesiji. Ne dopuštaju da ih drugi zavlaĉe. Tragaju za sopstvenom priĉom.” “Ali dotle ćeš moţda biti mrtva vest. Sa naglaskom na mrtva. Da li će se onda polomiti da bi otkrili da si u stvari bila neduţna?” “Moţda.” “A moţda i ne. Svaki dan je nova priĉa. Bolje bi bilo da se usredsrediš na-” Prekinulo ga je kucanje na vratima. “Bilo je krajnje vreme. Pribliţio se vratima. “Gejlene, ti si?” “Naravno da sam ja. Pusti me unutra.” Morgan je otkljuĉao vrata i pomerio se u stranu. “Dosta dugo li je trebalo.” “Ti si taj koji je odluĉio da se preseli u ovu zabit.” Pogledao je Aleks. “Zdravo, ja sam Šon Gejlen.” Gejlen je bio ĉovek u kasnim tridesetim godinama; imao je kratko ošišanu tamnu kosu i tamne, ţivahne oĉi. Dok je ulazio u sobu, ĉak su i njegovi pokreti bili nabijeni elektricitetom. “Ĉujem , je ovaj idiot uspeo da te povredi. Kako si?” “Bilo mije bolje dok nisam ĉula da sam begunac.” “Da, i nas je šokirala ta vest.” Skinuo je jaknu i prebacio je preko stolice. “Logan je toliko poludeo da mu je pošla pena na usta.” “Pa onda ga pustite da nešto od tog besa usmeri na Jirgensa,” rekla je Aleks. “Ako je Logan tako uticajan ĉovek, recite mu da me izvuĉe iz ove zbrke.” “Verujte mi, pokušava to da uĉini.” Bacio je pogled na njenu šolju sa kafom. “Vruća kafa?” Nije saĉekao odgovor, već je pošao ka maloj kuhinji. “Eleni baš nije bilo milo što sam morao da odem. Rekla je da bi oboje trebalo da se spremamo za bebin dolazak. Nisi me baš obradovao, Dţad”. “Njena rana je moja krivica; za sve ostalo nisam kriv. Pored toga, nisi potreban Eleni. Ona moţe da izaĊe na kraj sa svime. Beba će za nju da bude maĉji kašalj.” Biljana1968

Elena? Aleks se kroz maglu sećala da ju je Morgan spominjao. Ţena koja je htela da ga ubije... pametna ţena. “A šta Logan pre-duzima da sredi ovo?” “Zvao je Jirgensa i u kontaktu je sa drţavnom bezbednošću. Do sada baš i nisu reagovali pozitivno.” “Moraju da shvate da je sve ovo greška.” Gejlen je bacio pogled na Morgana. “Greška?” “Nameštaljka.” “To i ja mislim. To znaĉi da je nesreća kod brane na neki naĉin povezana sa vladom.” Morgan je klimnuo glavom. Obojica su je ignorisali. “Ili je to moţda greška koju ja mogu da ispravim, ako samo nateram nekoga da me sluša. Moţda je neka faca u Birou razvila tu teoriju o meni, pa su je i ostali odmah prihvatili.” Obojica su je posmatrali. Stegla je pesnice. “Ne mora da znaĉi da je sve ovo neka zavera.” “Ne, ali to ima više smisla nego teorija da je reĉ o nekakvoj birokratskoj grešci,” rekao je Morgan. “Gejlene, je li su pustili sa lanca sve svoje kerove?” Gejlen je potvrdno klimnuo glavom. “Logan kaţe da će se sve pretvoriti u lov na veštice, a niko ga ne sluša.” “CIA je umešana. Koliko?” “Denli je saopštio vest o nedavnom otkriću po kome je Aleks povezana sa Matanzom. Kud ćeš više od toga. Poznaješ Denlija?” Morgan je odmahnuo glavom. “Moj kontakt u CIA je bio Al Liri. Ali Liri je bio preambiciozan i verovatno ga je Denli strpao u dţep.” Malo je razmislio. “Što moţda i nije tako loše za nas. On bi mogao da zna-” Odmahnuo je glavom. “Kasnije. Nemamo vremena za to. Kao što sam ti rekao kada si me nazvao, moramo da sklonimo Aleks odavde. Taj doktor koga sam doveo ovde da je leci verovatno neće trpeti ovako vrelu stvar. Ĉim vidi fotografije i poveţe stvari, pozvaće policiju. Da li si našao neko mesto za nju i obezbedio helikopter?” Biljana1968

Gejlen je klimnuo glavom. “Telefonirao sam iz automobila dok sam dolazio ovde.” “Saĉekajte malo.” Aleks je ustala. “Uopšte me ne slušate. Šta sam to rekla što niste shvatili? Ne beţim i ne sakrivam se.” Gejlen i Morgan su se pogledali. Morgan je slegnuo ramenima. “Ovo sam i oĉekivao. Na nesreću, ona je idealista. Hoće da veruje da su dobri momci uvek dobri.” “Fino.” Gejlen joj se osmehnuo. “I ja bih voleo da verujem u to. Ali uvek te oni dobri iznenade.” “Što će reći...?” “Hajde da te sklonimo na neko bezbednije mesto, pa da onda zapoĉnemo dijalog sa FBI.” Oklevala je. “Zašto nećeš?” upitao je Gejlen. “Ako nismo u pravu, onda ćeš da nam natrljaš nos. Ako smo u pravu, onda ćeš biti ţiva i zdrava.” Situacija je bila toliko bizarna, da se svašta moglo dogoditi. Nije bilo naodmet biti oprezan. “Dobro.” Okrenula se ka kupatilu. “Samo da obuĉem nešto i odlazimo.” “Odliĉno. Gejlen, zovi ljude i kaţi da helikopter moţe da doĊe po nas.“ Morgan je krenuo ka dnevnoj sobi. “Ja ću izaći na put i motriti.” “Govoriš kao da smo pod opsadom,” rekla je Aleks sarkastiĉno. “Što se mene tiĉe, ovo su samo mere predostroţnosti. Ništa neće-” Morgan je izašao iz sobe noseći pušku. “Šta radiš to? Izgledaš kao da si pošao u rat. Neću da neko strada, neću da uĉestvujem ni u kakvom nasilju.” “Nisi ni pozvana.” Morgan je krenuo ka vratima kolibe. “A ako će ti biti lakše, i ja ću se truditi da nikoga ne povredim suviše. Neću ja biti taj koji će zapoĉeti rat.” “Da li uzimaš lendrovera?” upitao ga je Gejlen. Morgan je odmahnuo glavom. “Idem pešice. Ostavićemo upaljena svetla i lendrover na putu. Hoću da kuća izgleda kao da je neko u njoj. Vratiću se ĉim ugledam helikopter. Ĉuvaj je, Gejlene.” “Sa zadovoljstvom,” rekao je Gejlen dok su se vrata zatvarala za Biljana1968

Morganom. “Kaţi mi ako ti je potrebna pomoć da se obuĉeš.” “Hvala.” Verovatno je bila luda što je pristala na sve ovo, mislila je dok je odlazila u sobu i oblaĉila se. Nije poznavala Gejlena, nije verovala Morganu, a za Logana je predstavljala samo piona. Nije mislila da je iko u FBI namerno skovao zaveru protiv nje. Pa zašto je onda popustila pred njihovim argumentima? Vejko. Rubi Ridţ. Svetski trgovinski centar. Vladine agencije koje su napravile greške mogle su izazvati tragediju i kajanje. Bilo bi dobro da izbegne bilo kakve sukobe sve dok se ne naĊe u poziciji da svima pokaţe kako su njihove optuţbe smešne. ., Obula je cipele, ogrnula košulju i zgrabila jaknu. Gejlen će morati da joj pomogne da se obuĉe do kraja. Ovo rame ju je već bilo isuviše bolelo da bi ga i dalje muĉila. Kada je izašla iz sobe, videla je Gejlena kako pregleda crteţe. “Veoma su detaljni. Imaš dobro pamćenje.” “To nisu bila lica koja se lako zaboravljaju. Morgan je insistirao na tome da se setim svakog detalja. Gnjavio me je sve dok nisam bila spremna da ga gaĊam onim papirima.” Nevoljno je dodala: “Ali uradio je izvanredan posao. Izuzetno je talentovan.” “Jeste. U mnogim stvarima. Ĉovek za sve - i u svemu je dobar.” “Ukljuĉujući i ubijanje. Rekao mi je da je ubio Dţordţa Lestera.” “Da Dţordţ Lester ne bi ubio tebe.” Setila se kako se šokirala kada je videla Morgana kako izlazi iz sobe sa puškom. Izgledao je potpuno opušteno sa oruţjem, kao da je puška bila sastavni deo njegovog tela. “Ali, mislim da mu to uopšte nije teško palo. Ljudski ţivot je dragocen. Ubijanje bi trebalo da bude teško, ako ne i nemoguće.” Prešla je preko sobe i stal pred Gajlena. “Moţeš li da mi pomogneš da obuĉem ovu košulju? ” “Naravno.“ Ostavio je crteţe,pomogao da obuĉe košulju i brzo zakopĉao. “Ţao mi je za tu ranu. Siguran sam da Dţad nije hteo da-” “Nije vaţno šataje hteo. Jednostavno se to desilo. A tako bi bilo i da me nije doveoovde. “ A i ti si jednako kriv što si sve tako uredio. ” Biljana1968

Namerno se stresaod jeze. “Temperatura je ovde izneneda pala za nekoliko stepeni.” Daj da ti pomognem da obuĉeš taj kaput.” “Budala.” Morgan je tiho psovao bez prestanka dok je dvogledom posmatrao ceo karavan kola se kretao po dolini. Vldeoje dva policijska automobila kako prate najmanje ĉetri neobeleţena vozila .” Brzo je pozvao Gajlena. “Beţite odatle suviše je kasno za helikopter. Došli su po nas. Šest automobila. “ “Reći ĉu da helikopter doĊe po nasu dolinu. Sda idemo ka autu. Doći ćemo do teba za nekoliko minuta.“ “Ako nastavite da idete niz planinu, nalećete na njih. ” “A gde ćeš ti biti?” “Ĉuvaću vam leĊa.” Prekinuo je vezu. “Šest automobila.” Ponovila je Aleks dok serover zaustavljao kod drveća.“Da bi uhvatili mene?” “Oĉigledno je da si veoma opasna osoba.”Gejlenov glas se nejasno ĉuo dok je uzimao svoj mobilni. “ Promena plana Dejve,” rakao je nakon što je ubrzo okrenuo jedan broj. “Pošalji helihopter u dolini. Daj nam petanaest minuta.” Spustio je slušalicu. “Nema problema.” Ona je imala mnogo toga na umu. “Gde je Morgan? ” Pokazao je glavom na borove oko njih. “Tamo negde. On mnogo voli da se penje podrveću. Mada borovi mu baš i nisu omiljeni. Nisu dobri za skrivanje. “ “Zar neće poći sa nama?” “Verovatno hoće.” “Kako to misliš? Ili ide, ili-?” “Evo, dolaze,” promrmljao je Gejlen, gledajući na put. “Po naĉinu kretanja bih rekao da definitivno imaju neki cilj, a ti?” U to nije bilo sumnje, zbunjeno je pomislila Aleks. Karavan automobila se brzo kretao uzbrdo, ka njihovoj kolibi. I sam broj vozila bio Biljana1968

je preteći. Šta li se to dogaĊalo? Automobili su se pribliţili, a zatim i obišli mesto na kome su se skrivali. “Daćemo im još nekoliko minuta.” Gejlen je upalio auto. “Ali ĉini se da su priliĉno usredsreĊeni na svoju misiju.” Boţe, a ta misija je bila ona. To je bilo tako jezivo. “Okej, odlazimo odavde.” Gejlen je ubacio u brzinu i izašao iz skrovišta. “Ako igraju fer, trebalo bi da se spustimo u podnoţje pre nego što oni stignu do kolibe.” “A šta bi, fer igra ovde podrazumevala?” “Pozivanje na predaju, opkoljavanje kolibe, bacanje suzavca u nju. Standardna procedura. Za sve to je potrebno vreme.” “Suzavac? Za ime sveta, pa to je smešno. Pa ja ne predstavljam toliku pretnju da bi morali da-” Vibracija koja je potresla auto došla je sekundu pre zvuka eksplozije. Pogledala je u retrovizor. Koliba na vrhu planine je bila potpuno u plamenu. Gejlen je nagazio papuĉicu gasa. “Oĉigledno su odluĉili da ne igraju fer.” Nije mogla da odvoji svoj prestrašeni pogled od kolibe koja je gorela. “Da sam ostala unutra, nikako ne bih mogla da izaĊem i predam se.” “Da li ti to nešto govori?” Nije mogla da odgovori. Sve što je mogla bilo je da bespomoćno gleda kako vatra proţdire kolibu. “Ama, Jirgense, zašto nisi saĉekao?” Leopold je sa uţasom u oĉima gledao u kuću koja je gorela. “Nisi joj ni dao priliku.” “Ĉuo si me kako je pozivam da izaĊe i da se preda,” rekao je Jirgens. “ Zar nisi video tu pušku uperenu u nas, na prozoru sa desne strane vrata?” “Ne.” Biljana1968

“Ja sam je video. Doktor koji nas je obavestio rekao nam je da ima bar još jednog sauĉesnika. Nismo mogli da znamo ko je još ovde bio sa njom.” “Pa ste odmah lansirali raketu?” “Morao sam da budem siguran. Ovde nemamo nikakvog zaklona. Izloţeni smo kao mete u luna-parku. Morao sam tako da uradim.” “Trebalo je da joj daš šansu.” “A da li je ona dala šansu onim ljudima kod brane Arapaho?” “Znaĉi, ti si je osudio i pre nego što je izašla na sud.” “Pa, ako je uopšte unutra, onda ćemo uštedeti pare za suĊenje.” Namrštio se. “Ali, trebaće malo vremena dok ne budemo mogli da uĊemo unutra i uverimo se. Bolje da pretraţimo okolinu i proverimo da nisu moţda pobegli.” “Pa ćeš sad da je juriš i ubiješ?” “Samo radini svoj posao.” Jirgens se sarkastiĉno nasmejao. “Ovih dana ova zemlja je veoma svesna toga koliko je ranjiva, i ljudima se to ne sviĊa. Hoće da uzvrate kada ih povrediš. Šta misliš, kome će javno mnjenje biti naklonjeno kada svi detalji njenog zloĉina izaĊu na svetio?” “Otkud znaš da hoće?” “To je izvesno. Imamo više dokaza nego što smo ih otkrili medijima.” “Ili nama.” “Rekli bismo više da se Gremova mirno predala.” Okrenuo se agentu pored sebe. “Uzmi ĉetvoricu i pretraţite put i ţbunje. Nemojte da rizikujete. To su kriminalci koji- Šta je sad ono?” Metalni zvuk elise; uskoro se nad njima pojavio i helikopter. Zastao je za trenutak, a zatim poĉeo da se spušta u dolinu. “Ne dopada mi se ovo.” Jirgens je potrĉao ka kolima. “Leopolde, neka jedan od tvojih automobila ostane ovde. Ti poĊi sa mnom. Moţda ćeš nam trebati... A vi ostali, svi u automobile i silazite dole.” Nosi se,” rekao je Leopold. “Ne slušam nareĊenja od ratobornog nitkova koji-” “Kako hoćeš.” Jirgens je skoĉio za volan automobila, nagazio gas a vozilo je brzo krenulo nizbrdo. Biljana1968

“ Ima ih mnogo, naviru kao mravi.” Gejlen je bacio pogled preko ramena na ĉetiri automobila koja su jurila niz planinski put.. Za nekoliko trenutaka stići će do doline. Biće gusto.” Helikopter se upravo spuštao na snegom pokriveno polje, negde na pola kilometra od njih. Aleks je imala osećaj da je udaljen sto kilometara. “Hoćemo li uspeti?” “Uspećemo, ali ako budu pucali na nas, uzletanje će biti riziĉno.” Kenov helikopter. Eksplozija. Plamen. Raspadanje. A moţda i ne... “ Gejlen je promumlao, gledajući u retrovizor “Mislim da je Dţad poĉeo da radi svoj deo posla.” “Šta?” Pogledala je preko ramena taman na vreme da vidi kako prvi auto poĉinje da krivuda a zatim se zabija u drvo. Guma na prednjem toĉku drugog automobila je pukla, i vozaĉ je uspaniĉeno pokušavao da ispravi vozilo, ali ono se prevrnulo na stranu, a na njega je naleteo treći auto iz kolone. “Još jedan, Dţad,” rekao je Gejlen dok je zaustavljao auto pored helikoptera. “Još jedan.” I guma na prednjem toĉku ĉetvrtog automobila je pukla, ali vozaĉ je uspeo da ga zaustavi pre nego što je naleteo na druga dva automobila. “Pravo u centar.” Gejlen je iskoĉio iz kola i potrĉao ka helikopteru. “Beţimo odavde.” Išla je odmah iza njega. “A šta je sa Morganom? Zar ćemo ga ostaviti tek tako?” “Rekao je da će nas zvati kasnije.” Otvorio je vrata helikoptera i pomogao joj da uĊe. “Mislim da ne moramo da se brinemo. Ĉini mi se da drţi situaciju pod kontrolom. Sada će poĉeti njega da traţe.” “Ima malu prednost.” Dao je pilotu znak da moţe da poleti. “A to je sve što mu je potrebno.” “Ali, nema nikakvo vozilo. Uhvatiće ga.” “Nije imao vozilo ni u Avganistanu, onda kada je ubio onog zapovednika koji je skrivao teroriste Al Kaide. Prešao je sto kilometara po Biljana1968

neprijateljskoj teritoriji pre nego što je mogao da pozove da neko doĊe po njega.” “To ti je on rekao?” Gejlen je odmahnuo glavom. “Dţad ne priĉa mnogo. Ali, on je za rendţere nešto kao legenda.” Dok se helikopter podizao, kroz prozor je posmatrala slupane automobile na brdu. Jedan ĉovek je izašao iz automobila koji je udario u drvo, a zatim krenuo ka kolima na gomili. Drţao se za ruku, a obraz mu je bio krvav. Bio joj je nekako poznat, ali lice mu je bilo okrenuto nadole, pa nije mogla da vidi ko je to bio. Ali mogla je da u njegovim pokretima uoĉi bes i napetost. A taj bes je verovatno namenjen Dţadu Morganu, koji je ostao dole da bi oni mogli da pobegnu. “Zovi ga,” rekla je Gejlenu. “Dogovori se da se naĊemo ovde negde. Nećemo da ga ostavimo.” “Rekao mi je da te odvedem na neko sigurno mesto. Moţda su već pozvali helikoptere i pojaĉanje. Pored toga, on se verovatno ne nalazi nigde u blizini. Pucao je i pobegao odavde.” “Nazovi ga.” Nasmešio se. “Dobro, kako ti kaţeš.” Izvukao je svoj telefon i okrenuo broj. Trenutak kasnije je odmahnuo glavom. “Iskljuĉio je telefon. Sasvim logiĉno. Sigurno ne bi ţeleo da mu zazvoni u nezgodnom trenutku. A sada, moţemo li konaĉno da idemo odavde?” “Pretpostavljam da ništa drugo ni ne moţemo uĉiniti.” Posmatrala je prizor dole. Iz automobila su izlazili agenti. Razgovarali su telefonima, a prvi ĉovek koji je izašao iz automobila stajao je i buljio u helikopter. “Pa to je Jirgens.” “Zašto si se iznenadila? On je taj koji je izdao opštu poternicu za tobom.” “Znam, samo... to je... Pretpostavljam da je sve što si mi rekao o njemu tek sada došlo na svoje mesto, sada kada sam ga videla tamo dole.” Iskrivila je usne. “A rekao mi je da će da me odvede na neko sigurno mesto.” Biljana1968

Gejlen je pogledao kolibu u plamenu. “Rekao bih da si bila pametna što si odbila njegovu ponudu.” Pogledala je u pravcu u kome je Gejlen gledao. Tamo nije bilo nikakve sigurnosti, samo smrti. Nigde nije bilo sigurno.

Biljana1968

Šesto pozivlje Morgan nije zvao Gejlena sve dok helikopter nije sleteo na jedan mali aerodrom severno od Denevera. “Dolazim. Iznajmio sam auto u Fort Kolorado Springsu. Kuda treba da idem?” “DoĊi na aerodrom u Fort Kolni. Upravo sam tamo ostavio Dejva, a ostatak puta ću helikopter voziti ja. Spustićemo se tamo i pokupiti te.” “To ne bi bilo dobro. Reci mi konaĉno odredište.” “Ovde će još malo doći do pobune, Aleks oseća krivicu što te je ostavila. Rekao sam da će celom svetu biti lakše bez tebe, ali neće da me sluša.” “Stvarno? Ĉudo. Okej, mislim da ću stići do Fort Kolinsa za otprilike dva sata.” Gejlen se okrenuo ka Aleks pre nego što je prekinuo vezu. “Dolazi.” Aleks je klimnula glavom. “Lagao si kada si rekao da osećam krivicu. Jednostavno, šta je pravo -pravo je.” “Ohrabrujuće.” “Gde idemo kada ga pokupimo?” “Na jedan rane blizu Siblija. To jedan gradić blizu Dţekson Houla u Vajomingu.” “Zašto idemo tamo?” “To je najbliţe mesto u kome imam kontakte, gde ti i Dţad moţete sleteti. Policija će vas svuda traţiti. Morate brzo da se sklonite.” Ošamućeno je odmahivala glavnim “Ništa mi nije jasno. Ovo je prava noćna mora.” “Aha. A jedini naĉin da izaĊeš iz noćne more je da se probudiš. “ Pogled mu se susreo sa njenim. “Ono što se desilo kod kolibe je bilo grozno. Do tada sam mislio da moţda postoji bar mala šansa da si u pravu kada kaţeš da je sve ovo velika greška.” “Morgan nije tako mislio.” Biljana1968

“Morgan nije sklon tome da misli da je bilo koja vladina agencija ĉista, jer i on ima nevolja sa njina.” “A kako je takozvana legenda uspela sebe da uvali u nevolju?” “Patriotizam i poverenje. Verujem da je Dţad svojevremeno bio idealista isto koliko i ti.” “Nikako.” “Upravo oni koji su bili najposvećeniji postanu najveći cinici kada dozive razoĉaranje.” Odmahnula je glavom. “Ne mogu da kaţem da te krivim što imaš loše mišljenje o njemu, s obzirom na to da te je kidnapovao.” “Baš imaš razumevanja,” rekla je suvo. “Ni za tebe ne bih mogla da kaţem da si mi idol. Ništa što se dogodilo nije me navelo da promenim mišljenje.” “Moţda ćeš ga s vremenom promeniti.” “Sumnjam u to.” “To bi bilo bolje za tebe, pošto smo izgleda jedino mi na tvojoj strani. Ukoliko i ne raĉunaš Saru Logan, a mislim da nju ne ţeliš da mešaš u svu ovu zbrku.” “Naravno da ne ţelim. Iako je Dţon Logan potpuno druga stvar.” “Neki put stvari postaju jasnije ako ih sve razdvojiš, pa onda ponovo sastaviš. Razmisli o tome. Ko zna? Moţda ćeš zakljuĉiti da je Dţad nešto najbolje što ti se desilo od Nejderove smrti.” “Glupost.” “Samo predlog.” Promenio je temu. “Kako je tvoje rame?” “Dobro je.” “Što znaĉi da verovatno boli. Zašto ne pokušaš da odremaš dok ne stignemo do Fort Kolinsa?” Dremka? Znala je da će, ako zatvori oĉi, ponovo videti tu kolibu u plamenu. Još uvek je osećala kako joj se stomak grĉi kad god se seti tog prvog trenutka šoka. “To je glupava ideja.” Biljana1968

Gejlen je klimnuo glavom dok joj je prouĉavao lice. “Onda pokušaj da se opustiš. Išli smo dovoljno brzo, tako da pretpostavljam da smo stekli izvesnu prednost.” Nasmešio se. “Mada, ako vidiš neki F-15 kako nas sledi, zaboravi na sve što sam ti rekao.” “Ma da, naravno, ja sam tolika pretnja?” Odmahnula je glavom i prošaputala: “Suludo. Sve je ovo potpuno suludo.” Morgan je stajao na pisti i ĉekao dok se helikopter spušao. Gledao je gore, ka njima, još uvek drţeći pušku. Aleks je opet imala taj ĉudan osećaj da je oruţje bilo deo njega. Hladan vetar koji su stvarale elise prilepio mu je jaknu za telo. Ratnik. Odmah joj je ta reĉ pala na pamet. Zašto da ne? Gejlen joj je upravo govorio o Morganovim iskustvima sa rendţerima. Ne, nije bio samo to. Mogla je da oseti“Hajdemo.” Morgan je otvorio vrata i uskoĉio u helikopter. “Ovo je stvarno glupo. Trebalo je da me pustite da sam idem tamo.” “Obrati se Aleks.” Gejlen je uzleteo. “Nisam mogao ĉa je ubedim. Rekla je 'stoje pravo, pravo je'.” “A što je mrtvo, mrtvo je,” rekao je Morgan. “Ne moţete ţrtvovati misiju zbog jednog ĉoveka.” “A ne moţemo ni da ostavimo nekoga ko nam je pomogao,” rekla je Aleks. “I zato umukni sa svim tim vojniĉkim besmisicama.” Trepnuo je, a zatim se na njegovom licu ukazao osmeh. “Izvini. Nisam hteo da ti dosaĊujem. Dosta dugo sam ţiveo sa tim 'besmislicama'. To mi je postala druga priroda.” “Gejlen mi je rekao.” Skrenula je pogled. “Ali ovo nije Avganistan. Da li si imao nekih problema?” “Morao sam da im zavaram trag.” To je bilo sve što je imao da kaţe. Pa, ionako više nije ni htela da zna. “Bob Jirgens je bio u onim prvim kolima koja si sredio.” “Prepoznala si ga?” “On je bio taj agent FBI koji me je ispitivao.” Biljana1968

“On je hteo da je skloni na bezbedno mesto,” dodao je Gejlen. Morgan je tiho zazviţdao. “Interesantno.” “Za mene je to i više nego interesantno,” rekla je. “To je pravi zemljotres. Izgledao je... mislila sam da je poĉinjao da mi veruje.” “Siguran sam da jeste.” Odmahnula je glavom. “Ja sada više ni u šta nisam sigurna.” Osim u to da je danas mogla da bude ubijena da nije bilo Morgana, Ta ĉinjenica je bila zbunjujuĉa koliko i sve ostalo što joj se desilo. “Sasvim je normalno to što si zbunjena,” tiho je rekao Morgan. “Tvoji instikti se opiru tome da sumnjaju u vlasti. Ţeliš da im veruješ.” “Nisam sigurna u to.” “Jesi,” rekao je Morgan. “Samo obrati paţnju na ono što stvarno osećaš.” Nije mogla to da uradi. Srce joj je govorilo da beţi i sakrije se, a to nije bila mogućnost sa kojom je mogla da ţivi. Ranĉ kod Siblija nalazio se dvadesetak kilometara od grada i oko pet kilometara od puta. Iz vazduha kuća je izgledala kao lepa, mala, ĉista drvena koliba okruţena tremom. Gejlen je spustio helikopter na poljanu koja se nalazila juţno od kuće. “Vas dvoje idite unutra. Moram da vidim kako ću da kamufliram ovaj helikopter. Mislim da se kljuĉ nalazi ispod laţnog kamena blizu trema.” “Baš je na sigurnom mestu,” rekao je Morgan. “Grad je takav. Većina ljudi ovde uopšte ne zakljuĉava vrata noću.” “Oduvek sam ţelela da ţivim u takvom gradu,” rekla je Aleks dok je išla ka kući. “Parade za Ĉetvrti juli, gde svako poznaje svakoga. Piknici. Svirke u parku.” “Lepo zvuĉi,” rekao je Dţad. “Ali moram da primetim da si umesto toga odabrala da svoj ţivot provodiš putujući.” “Jednostavno se desilo tako. Prvo sam bila radoznala i zanimalo me je sve i svašta. Nakon što mi je otac umro... morala sam da naĊem posao. Išla sam tamo gde su me slali. Tamo gde sam bila potrebna.” Biljana1968

“Ali i dalje ti se dopada ideja malog grada u kome ne moraš da zakljuĉavaš vrata.” “Pretpostavljam da se osećam pomalo ranjivo. Povratak pedeset godina unazad podseća me na meke dušeke i krompir pire. Komfor.” “Ali trenutno nismo u komforu.” Krenuo je ispred nje i uzeo kljuĉ koji se nalazio ispod kamena. “I zato ostani napolju dok ne proverim kuću.” “Gejlen je rekao da je ovo sigurno mesto.” “Najviše vojnika strada upravo onda kada misle da su sigurni.” Otkljuĉao je vrata. “Ups, izvini. Opet ja sa vojniĉkim besmislicama.” Ušao je u kuću, ali za nekoliko minuta se vratio “Sve je u redu.” “Gejlen bi se naljutio da nije,” rekla je Aleks dok je ulazila u kuću, ĉija je unutrašnjost zraĉila istom toplinom kao i spoljašnjost. Nameštaj je bio napravljen od borovine. U uglu se ĉak nalazila i jedna stolica na ljuljanje. “Izgleda da se ponosi svojom sposobnošću da nas seli okolo kao da smo figure u šahu.” “Ponosi se time stoje dobar u svom poslu.” Morgan se nalazio pored kamina; kleĉao je i pokušavao da zapali vatru. “Ali nema baš ţelju da pomera pione po tabli. A nemam je ni ja. Isuviše ljudi je vuklo konce u mom ţivotu. Samo ţelim da me ostave na miru.” “Ali, oĉigledno si sam doneo odluku kada si me oteo.” Slegnuo je ramenima. “Obavezao sam se da te saĉuvam u ţivotu. Nisam imao izbora.” Ustao je. “Idem u kuhinju da vidim da li mogu da naĊem nešto kafe i hrane. Troja vrata koja vidiš u dnevnoj sobi vode u spavaće sobe. Mogla bi da odabereš jednu i umiješ se.” “I hoću.” Dok je išla ka prvim vratima, primetila je televizor na suprotnom zidu. “A zašto ne proveriš da li ima kakvih vesti na televiziji? Hoću da vidim da li me traţe i zbog ubistva nekih od onih agenata FBI na koje si pucao.” “Pazio sam koliko sam mogao. GaĊao sam ih kada su već bili skoro u dolini, tako da ne padnu sa litice. Ciljao sam u gume. Rekla si da ne ţeliš da iko strada.” “Jirgens se drţao za ruku. Mislim da je slomljena.” “Nisam savršen, pa šta? Pokušavam da uzmem u obzir i brzinu Biljana1968

automobila. To je teško. A niko nikada pre nije od mene traţio da pucam u auto, a ne u ljude.” Otvorio je kredenac iznad sudopere. “O, kafa. Ako si moţda htela da dremneš, obećavam da neću popiti celo lonĉe.” “Neću da dremnem. Zašto me stalno terate da idem da spavam? Moramo da razgovaramo.” Bacio je pogled na nju dok je uzimao kutiju sa kafom. “To zvuĉi kao pretnja.” “Ono što se desilo sinoć bilo je preteće. Preplašila sam se na smrt. ” . Ne volim da se plašim. Ne volimkada se osećam bespomoćno. A svakako ne volim da sam meta. Moram da znam šta se dogaĊa. ” Nije ĉekala da joj odgovori, već je zatvorila je vrata i naslonila se na njih. Kako je samo bila iscrpljena. Trebao joj je san. Rame ju je bolelo i osećala se kao de je preţivela rat. Morgran je dobro poznvao ratove Oni su bili njegovo zanimanje. Pa, to je se nije ticato. Mrzela je i nasilje. Što je ĉinilo da joj od ĉinjenice da je prisiljena se brani cd ovih nemogućih optuţbi samo još više pozli. Koliba u plamenu koji se diţe ka nebu. Ne, nije joj ĉak ni pruţena prilikia da se brani. I zatc zaboravi na odmor. Morala je da otkrije zašto se sve ovo dogodilo i šta bi trebalo uraditi. Morgian je i dalje bio sam u sobi kada je sat kasnije Aleks izašla iz spavaće sobe “Da li si se to prdomislila za dremku?” pitao je. “Baš sam hteo da doĊem i proverim kako si.” “Ne, samo mi je bilo potrebno imalo vremena za sebe. Gde je Gejlen? “Nemamo baš mnogo namirnica. Otišao je u grad da kupi nešto.” “Kako? Mislila san da je Sibli dvadeset kilometara odavde.” “U ambaru je bio jean stari ford pikap. Ništa naroĉito, ali sasvim dovoljno.” Biljana1968

“Ma zašto li sam samo pitala? potrebe.“

Gejlen izgleda zadovoljava sve

“Hvala Bogu.” Pošao je ka kreedencu. “Skuvaću ti kafu. Ovo je već drugo lonĉe. Gejlen i ja smo popili prvo.” “Trebalo bi mi malo kofeina.” Sela je na krevet ispred televizora. “Da li je bilo neke vesti o naapadu na kolibu?” Klimnuo je glavom. Ti i tvoji sauĉesnici ste se opirali hapšenju i morali su da pucaju. Nisu još uspeli da uĊu u kolibu da bi pronašli materijal za analizu DNK, ali skoro su sigurni da si pobegla. A naroĉito otkad su snage reda i zakona napadnute iz zasede dok su gonila sumnjivo vozilo. “Opirala se hapšenju? U toj kolibi nije ni bilo nikoga.” Slegnuo je ramenima. “Duhovi?” Dodao joj je šolju. “A mene su identifikovali kao jednog od tvojih sauĉesnika. Pitao sam se zašto su odluĉili da i mene stave u vruću stolicu.” “Verovatno si se već navikao na to.” “Da, a biće ti drago da znaš da su rane koje sam im zadao sasvim bezazlene. Jirgens je slomio ruku, a jedan od njegovih ljudi ima lakši potres mozga.” “Nisam sigurna da mi je drago.” Gledao je u nju podignutih obrva. “A moţda i jesam.” Srknula je kafu. “Ne znam ni sama. Još uvek mi je teško da poverujem da me juri FBI.” “Onda bi moţda trebalo da uzmeš u obzir to da su organizacije poput FBI i CIA toliko razgranate i tajanstvene, da se ĉesto dogaĊa da jedno odeljenje nema pojma šta drugo radi. A kamoli šta namerava da radi. To je jedna od glavnih zamerki koje su se ĉule posle 11. septembra.” I sebi je sipao kafu. “Sasvim je moguće da imamo dosta kukolja u ţitu.” “Jirgens?” Klimnuo je glavom. “Ali moraš da znaš da on moţda nije jedini.” “Toliko o tvojoj teoriji.”

Biljana1968

“Ovaj napad na tebe je baš bio gadan. Mediji su spomenuli drţavnu bezbednost.” “Za ime sveta. Kaţeš da su sada i oni ukljuĉeni u ćelu stvar? A zašto onda ne i predsednik?” “Uh, nadam se da nije. Dopada mi se Andreas. Usput, njegova poseta brani je odloţena, na zahtev drţavne bezbednosti, sve dok tajna sluţba ne potvrdi da mu tamo ne preti nikakva opasnost od Matanze.” “Ili od mene?” “Ili od tebe. Samo kaţem da je drţavna bezbednost upala u igru zbog jakih dokaza iz FBI i CIA ili zahvaljujući uticaju nekoga na priliĉno visokom poloţaju.” “Nije bilo nikarah jakih dokaza protiv mene. Ja nisam ništa uradila.” “Osim što si bia na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme. Osmehnuo se. “A i onda si odbila da odeš i zaboraviš na sve. Hrabra si iako tvrdoglava ţena.” “Tvrdoglava? Bila sam na brani Arapaho. Kopala sam i kopala, i sve vremi sam znala...” Morala je da zastane i umiri glas. “Naravno da sam tvrdoglava.” “Ne kaţem ništa protiv toga. To mi se dopada. Što je ĉudno, s obzirom kakve mi probleme zadaje.” “Ne zanima me da li se ţališ ili ne. Proteklih nekoliko nedelja moj ţivot je bio noćna mora. Zatrpao me je odron, morala sam da skoĉim u potopljenu dolinu, pucali su na mene, gurnuli me niz liticu, a sada ovo. Za ime sveta, to kao da je uzeto iz nekog filma. “Pa još uvek te niko nije vezao za prugu.” “To je verovatno sledeće. Samo ţelim da se izvuĉeni iz ove zbrke. ” Gledate ga je u oĉi. “A ti mi moraš pomoći u tome.” “Rekao sam da ću pronaći ljude koji su pokušali da te ubiju. ” “Krug se sve više širi. I nastaviće da se širi sve dok ne otkrijem šta se dogodilo kod brane Arapaho.” Duboko je uzdahnula. “Znaĉi ti ĉeš sve vreme biti uz mene.” “Hoću li?” Biljana1968

“Da.” “Zišto?” “ Ako ne budeš, a oni me uhvate, reći ću im da sam sve radila po tvojim zapovestima.” . Za trenutak je buljio u nju, a zatim je zabacio glavu i gromko se naaiejao. “Divna si. Divna si kao... Lukrecija Bordţija. “Botim se za svoj ţivot.” “I sasvim si u pravu što mi ga ne poveravaš. Ne bi trebalo nikone da poveriš nešto što je tako dragoceno. Suviše je lako izgubiti ţivot.” Bacio se u stolicu. “I za šta me to taĉno ucenjujes, šta treba da uradim?” “Prvo nateraj Gejlena i Logana da otkriju u ĉemu je stvar sa celim ovim lovom na veštice. Ne mogu da se borim ako ne znam protiv koga se borim. Drugo, hoću da znam šta se dogodilo te noći kod brane. Nije bilo nikakve eksplozije. Ne znam šta su uradili, ali izgledalo je kao...” Pokušavala je da se seti. “Nekakvo... zujanje, trešenje.” “Još nešto”? “O, da.” Napravila je pauzu. “Hoću da mi kaţeš šta i koliko znaš o poslednjem ĉoveku koga smo crtali juĉe.” “Nisam te razumeo.” “Pilot helikoptera. Nisam ti rekla da je imao oţiljak. Ĉak se nisam ni sećala da ga je imao sve dok nisam videla crteţ. Ali, ti si ga nacrtao. Kasnije sam razmislila o tome i shvatila da nisam bila umorna. Setila bih se da sam ti rekla.” Dodala je: “Prvo mi je palo na pamet da si u dogovoru sa njima. Ali, onda sam se setila tvoje reakcije dok si crtao skice. Bio si šokiran. Brzo si se oporavio, ali nisi znao da je ta osoba u pitanju dok je nisi nacrtao.” “To su sve samo tvoje pretpostavke.” “Da. Reci mi jednu stvar. Zašto si mislio da ću biti dovoljno naivna da progutam to tvoje 'preumorna si' objašnjenje?” “Nisam ni mislio. Jednostavno sam rizikovao. To mi je bio jedini izlaz ako sam hteo da pošaljem sliku Gejlenu sa svim detaljima. Morao sam to da uradim. Morao sam da znam ko je taj gad.” Biljana1968

“A ne znaš koje?” “Samo sam ga jednom video, a okolnosti nisu bile takve da smo mogli da se predstavimo jedan drugome i razmenimo komplimente.” “Zašto?” Nije joj odgovorio. “Zašto nećeš da govoriš sa mnom!?” “Nisam pristalica politike 'moram da znam'.'! Podigao je ruku. “Znam. Opet vojniĉke besmislice.” “Ali ja moram da znam.” “Ne budi pohlepna. Pristao sam na tvoje ucenjivanje za ostale stvari. Trebaće mi izvesno vreme da odluĉim da li mogu da ti poverim jednu epizodu koja moţda nema nikakve veze sa ovim. Ja sam veoma oprezan ĉovek.” Setila ga se kako sa puškom u ruci stoji na proplanku dok se helikopter spušta. “Nisam primetila. A i rekao si da moţda nema nikakve veze sa ovim. Ako nisi siguran onda treba da mi kaţeš šta-.” Odmahivao je glavom. “ Uopšte nisi fer. Teraš me da se uzdam u tebe u situaciji kada mi ţivot u opsnosi. ” “Ti se već uzdaš u mene. Ne baš preterano, ali prouĉila si sve ĉinjenie i zakljuĉila da nisam na striani loših momaka.” “Trenutno.” “Podrazumevia se. ” “A bila bih i sigurnija kada bi mi rekao gde si video tog ĉoveka. ” “ Baš bezveze, pošto svi moramo da ţivimo sa neklm neizvesnostima.” Nije hteo da popusti. Privremeno je odustala od bitke i vratila se da utvrdi ono što je dotle već osvojila. “Da li zaista imam tvoj pristanak kada se radi o ostalim stvarima?” “Naravno. Vrtiš me oko malog prsta.” “Gluposti. Prestani. Samo mi obećaj da nećeš da preĊeš na drugu stranu ako stvari postanu prevruće.” Sa lica mu je nestao osmeh. “ Mora da si razgovarala sa Gejlenom.” Biljana1968

“Ne znam na šta misliš. “ Prouĉavao je njeno lice. “Moţda i ne znaš.” Dovrslo je kafu. “Ne volim ništa da obećavam. To je suviše obavezujue.” “Pa zato i ţelim da mi daš obećanje. ” “A. da li bi mu verovala kada bih ti dao svoju rec. ” Razmišljala je trenutak o tome. “Mislim... mislim da bih.” Zakikotao se.. “Kakav entuzijazam-” “Ne mogu da te proĉitam, gotovo nikad ne znam šta misliš. Moram da se oslonim na svoj instinkt.” . “To moţe biti zastrašujuće iskustvo. A u poslednje vreme ti se desila gomila ruţnih stvari.” Ustao je i uzeo njenu šolju. “Ako ćeš se od toga osecati bolje, obećavam ti da te neću ostaviti na cedilu. “ Bilo joj je bolje od toga. Nije shvatala kako su te njegove reci odjednom uĉinile da se oseća toplo i sigurno. Ista ona toplina koju je osetila onog dana kada je na stepeništu dotakao njen zglob. Ali, to je bilo nešto drugo, to je bila prevara i namerna manipulacija. A pošto je znala da je sposoban i za jedno, i za drugo zašto li se samo uzdala u njegove reci? “Pitaš se zašto mi veruješ,” rekao je preko ramena dok je odlazio u kuhinju. “I za mene je to priliĉno ĉudno.” Oĉigledno je sa lakoćom mogao da je proĉita, pomislila je frustrirano. To nije fer. “Ali je lep osećaj.” Nije gledao u nju dok je stavljao šolje u sudoperu. “Skoro kao meki dušeci i krompir pire.” “Je l’ se ti to meni ismevaš?” “Nikako to ne bih uradio.” Podigao je glavu i pogledao je. “Osim ako već nemam smišljen naĉin kako da se izvuĉem.” “Pa, ne moţeš nikako, i volela bih da-” Boţe. Brzo je skrenula pogled. Otkuda joj sad to? U jednom trenutku je bila ljuta, a u drugom već... svesna. Bilo je kao onda kada joj je menjao zavoj i Biljana1968

kada je dodirnuo. “Šta misliš, koliko dugo će trebati Loganu da otkrije šta se sve ovde dogaĊa?” Nekoliko trenutaka je ćutao. “Zavisi. Verujem da već radi na tome. Tvoja prijateljica Sara je sigurno veoma ubedljiva osoba. Da li se dugo poznajete?” “Da.” Sara je bila bezbedna tema. Pobegni nekako od tog uvrnutog, intimnog trenutka. “Godinama. Naletela sam na nju kada sam prvi put izveštavala o zemljotresu; to je bilo blizu Istanbula. Bila sam pravi ţutokljunac; ona me je spasila da me jedan od vojnika koji su ĉuvali mesto nesreće ne upuca. A potom mi je mnogo puta pomogla da ne prsnem kada bi poĉeli da izvlaĉe tela.” Odmahnula je glavom. “To mi je uvek slamalo srce. Još uvek mi slama.” “Pa zašto se onda i dalje baviš time?” “Zato što mogu da pomognem. Nije u redu prebaciti odgovornost na nekog drugog samo zato što nas to boli.” Opet razgovaraju o intimnim stvarima. Morala je da prekine to. Ustala je i krenula ka spavaćoj sobi. “Moţda ću se malo odmoriti. Zovi me kad stigne Gejlen.” Morgan je klimnuo glavom. “Malo kasnije ću doći da ti proverim zavoj.” “Ne u redu je,” brzo je rekla. Pogledi su im se susreli, a onda je on polako klimnuo glavom. “Kako god ti kaţeš.” Ovlaţila je usne. “Brana Arapaho. To nije bila nikakva eksplozija. Znam da nije.” “Verujem ti.” Okrenuo se. “Lepo se oĊrmori.” “Rekla je da kod brane nije bilo eksplozije,” rekao je Morgan Gejlenu dok ga je posmatrao kako priprema veĉeru. “Sasvim je sigurna.” “Pa šta je onda moglo da sruši celo branu? Zemljotres? “To je jedno od mogućih objašnjenjakoje je dao FBI.” Odmahnuo je glavom. “Ali ko bi mogao da izazove zemljotres? Ne, stvarno nisam Biljana1968

siguran šta bi to moglo da bude.” Gejlen je podigao pogled sa piletine koju je spremao. “Ah imaš ideju.” “To nisam rekao” “Ne kaţeš deseti deo onoga što misliš, ti tajanstvena budalo. Uzeo je tiganj i krenuo ka pećnici. “Pravo je ĉudo što ne diţem ruke od tebe.” “Da, stvarno. Trebalo bi. Zašto ne digneš ruke od mene?” “Mazohista sam.” Zatvorio je pećnicu. “Ali ne toliko da još dugo budem odvojen od Elene. Sada, pošto sam prestao da izigravam superheroja, ostaviću te i otići ću kući.” Nasinešio se. “Mnogo mi se dopada da budem maltretirani muţić.” “Elena nije takva.” “Biće ako bude morala da prolazi ktoz ovu trudnoću bez mene. A to ne mogu da dozvolim. Neću to propustiti.” Poĉeo je da ljušti povrće. “Ali nedostajaću ti. Iako sam vam kupio dosta smrznutih veĉera.” “Opstaćemo. Potpuno se iskljuĉuješ iz celog sluĉaja?” “Ako nešto mogu da uradim preko telefona, ili preko ljudi koje poznajem, raĉunaj na mene. Poĉeću tako što ću se potruditi da otkrijem ko su ljudi na ona dva crteţa. Ali jedino što bi me moglo ponovo odvući od Elene je da se ti i Aleks naĊete u smrtnoj opasnosti. A i tada jedino sa Elenim dopuštenjem.” Morgan je napravio grimasu. “Malo verovatno.” “Ne znam. Moţda će joj trudnoća omekšati srce.” Zakikotao se i odmahnuo glavom. “Ma neće, znam.” “Tako sam i mislio.” “Nabaviću vam neko vozilo. Pronaći ću vam iskusne ljude da vam pomognu na licu mesta. Koristiću svoj blistavi um i veštinu ubeĊivanja da vam utrem put. Sve dok me to ne odvaja od Elene više od deset metara.” “Dobro, dobro. Shvatio sam te. Kada nas ostavljaš?” “Sutra ujutru. Verovatno ću otići i pre nego što se probudite.” “A, ne, nećeš.” Gejlen se nasmešio. “Tako je. Bićeš na straţarskoj duţnosti, zar ne?” Biljana1968

“Hoću da ostanem ţiv. I da ona ostane ţiva.” “Zašto si dopustio da misli da si popustio na ucenjivanje? Tvoj poloţaj pred vladom je sada gori nego ikada.” “Nije bilo vaţno. Morao sam da joj dopustim da oseti da ima kontrolu nad neĉim. Ti nitkovi su uništili sve u šta je verovala. Morala je da ĉuje da radi nešto pozitivno.” “A ucenjivanje je pozitivno? Nema veze. To uvek zavisi od situacije.” Bacio je pogled na sat na zidu. “Piletina će biti gotova za petnaest minuta. Hoćeš li da je probudiš?” “Još malo. Pošto sad nemaš druga posla, zašto se ne javiš Loganu?” “I šta da mu kaţem?” “Da više nisi u igri i da sada oĉekujem da on popuni tvoje mesto.” Zastao je. “A ako to ne uradi, treba da me se ĉuva.” Gejlen je tiho zviznuo. “Ne smeš sa Loganom tako da razgovaraš. “ “Moţeš to da kaţeš kako god hoćeš. Samo neka poenta bude ista.” “Neću da mu pretim. On ţeli da Aleks ostane ţiva. SaraĊivaće.” “Sa tobom. Treba da saraĊuje sa mnom, a on baš i ne zna u kom pravcu ću ja da poĊem.” Zastao je. “A šta je sa mitom?” “Za ime sveta, pa on je milijarder.” “Postoje razni naĉini da se neko podmiti. Reci mu da ću moţda moći da uradim nešto veoma korisno za njega.” “Šta to? Okej, nemoj mi reći. Ali neću da Loganu nudim mito” Dodao je: “Ne ţelim to ništa više od tebe.” Morgan se zakikotao. “Gejlene, meni si ponudio mito da bi me uvukao u ovo.” “Pa, to je bilo drugaĉije.” “Da nikako da prestaneš da pokušavaš da me izvuces. ” “Jednog dana ću uspeti.” Gejlen je uzeo svoj telefon. stvar sa Loganom. Da li hoćeš da mu kaţem još nešto . ”

Ja ću srediti

“Ne Ali ţelim da uradiš nešto drugo. Pošalji jednog coveka u Ferfaks u Teksasu. To je jedan gradić kod Braunsvila. Pobrini se da to bude neko Biljana1968

dobar i jako paţljiv.” “Na kraju grada nalazi se jedna tekstilna fabrika. Neka pronjuška malo okolo i vidi da li ima neĉeg zanimljivog.” “A šta oĉekuješ da će naći?” “Nisam siguran. Moţda nešto... neobiĉno.” “U redu “Okrenuo je Loganov broj, a kada se ovaj javio, rekao mu je: “Na sigurnom smo i imamo piletinu u rerni..Trgao se . “Hej samo sam hteo da vidim šta treba dalje da radimo. Smirite se.” Izašao je na trem, brzo govoreći u telefon. Loganu se oĉigledno nije dopadalo kako su se stvari kretale. Pa nikome od njih se nisu dopadale, umorno je pomislio Moi0an. Moraće dobro da se pobrinu da im pomognu da ostanu ţivi. Mogao bi jednostavno da ode. Nije raĉunao da će se obruĉ oko njega ovoliko stegnuti Glupost. Smatrao je da bi mogla da postoji nekakva veza izmeĊu brane Arapaho i Ferfaksa. Ovde nije bio zbog šargarepe kojom ga je Logan namamio. A ni zbog dosijea Aleks Grem i tog njenog ĉarobnog lica koje ga je tako privuklo. Aleks je upotrebio kao izgovor za prestanak skrivanja suoĉavanje sa onim što se desilo u Ferfaksu. “Nikakvih glasova o njoj?” pitao je Betvort. “Pa nije mogla tek tako da nestane. Jurila je polovina svih policajaca u Koloradu. ” “Šĉepaćemo je,” rekao je Jirgens. “Trenutno pronalazimo ko je vlasnik onog helikoptera. Auto koji su ostavili iznajmio je na Dejv Simons iz Baltimora. Naravno, mislimo da je ta liĉna karta laţna. Ali njegov opis se ne poklapa sa opisom ĉoveka nam je dao doktor, onoga što ga je odveo u kolibu kada je Grejlova povreĊena. Dakle, to nije bio Morgan.” “Kakvo iznenaĊenje” “Radim sve što mogu. Rizikovao sam svoj poloţaj kada smo razneli tu kolibu. Tamo su bila i dva lokalna detektiva koji su poludeli zbog toga.” “Onda ćemo se pobrinuti za njih. “Pauers?” Biljana1968

“Neću nikakvo nasilje. Pozvaću Tima Rolfa iz drţavne budnosti i pitaću ga da li misli da bi mogao da izda laţno roĊenje za Gremovu.” “Sloţiće se s tim?” “Do sada se slagao. On je ambiciozan ćovek koji zna ko će imati vlast. Hoće da ostane na mojoj, dobroj strani.” Betvort je napravi pauzu. “Kao i ti, Jirgense. Dobro si obavio posao, ali moraću od tebe da traţim još. Moraćeš brţe da se krećeš. Postajemo sve bliţe Z-3. Ne smem da dopustim nikakve propuste.” “Da li biste mogli to da odloţite?” “Nakon ĉetiri godine planiranja? Ne, Jirgense. Moraš da kuješ gvoţĊe dok je vruće..Moţda neću dobiti drugu priliku. Što znaĉi da ni ti moţda nećeš dobiti drugu priliku. Betvort je ljubaznije dodao: “Veoma si pametan i znam da ćeš urediti sve što ke potrebno. Samo ih pronaĊi i ukloni tako da moţrmo da se usredsredimo na ono što nam je vaţno. ”

Biljana1968

Sedmo poglavlje “Drago mi je da ti se svidela piletina, Aleks. Mada drugo nisam ni oĉekivao.” Gejlen je ustao i poĉeo da rašĉišćava sto “Mislim da si zasluţila dobar ohrok, s obzirom da je Morgan što se toga tiĉe, prava neznalica.” “Bilo je baš ukusno.” Ustala je i poĉela da sakuplja sudove “Pomoći ću ti da ih opereš. “ “To obiĉno ostavim Morganu. Posao sluge je ponizan a bog zna da mu je poniznost potrebna.” Morgan je gledao u Aleks. “Veĉeras ću to prepustit' Ustao je. “Mislim da hoće da uradi još nešto, a ne samo da pere sudove. Idem malo da ispitam teren.” Sve mora tako dobro da zapazi, frustrirano je misli1a dok nosila tanjire u kuhinju. Gejlen je pošao za njom; poĉeo je da stavlja sudove u sudoperu. “Da li je on u pravu?” “Da. Morgan mi kaţe da nas napuštaš ujutru. “ “Da, odlazim, ali vas ne napuštam potpuno.” “Morgan mi je i to rekao. Ali, onda ću morati da se uglavnom oslanjam na njega. Zbog toga mi uopšte nije lako. “ “Ne bi trebalo da se brineš. On je mnogo sposcbniji od mene na mnogo naĉina. Iako mrzim to da priznam.” Zastao je. “Ma zaboravi to. Samo imamo razliĉita iskustva u razliĉitim oblastima.” Nevoljno se nasmešila. Bilo je teško ne nasmejati se Gejlenu. Morgan je bio u pravu, zaista je bio poseban. “Ne zanmaju me njegova iskustva. Zanima me njegov karakter. Ne mogu da ga proĉitam. “ “A i ne veruješ mu.” “Za ime sveta, on ubija ljude.” “Taĉno.” “Zar to nije dovoljno da me odbije od njega?” Biljana1968

“Na osnovu onoga što si do sada videla, da li je ubio bilo koga ko to nije zasluţio?” “Nije u tome stvar.” “Ako će ti biti bolje od toga, onda znaj: više nije u poslu. Povukao se. Ovaj posao je preuzeo na sebe da bi mi uzvratio uslugu.” “A šta bi ga drugo moglo navesti da se vrati u posao'?” “Ne znam. Ponekad mi je malo zagonetan.” “Upravo tako i ja mislim. Ali ne mogu sebi da dopustim da rešavam zagonetke. Moram da znam - moram da mu verujem.” “Onda ćeš morati sama da odluĉiš.” “Ali ti mu veruješ.” Klimnuo je glavom. “Ali to je oduvek bio instinkt. Voleo bih da je na mojoj strani više nego bilo ko drugi, osim moje ţene.” “A on mi kaţe da je ona rekla da bi ga najradije ubila.” Gejlen je klimnuo glavom. “Elena ne oprašta i ne zaboravlja.” “A ima nešto što bi trebalo da oprosti?” “O, da.” “Ali ti se ne slaţeš sa njom.” “Ne baš u potpunosti.” “Ne ţeliš da priĉaš o tome.” “To ti baš i ne bi ulilo poverenje.” Poĉeo je da pere sudove. “A da li bi umesto toga htela da znaš sve o Dţadovom poreklu?” “Uzeću sve što mi se nudi.” “Pa, pretpostavljam da bi trebalo da poĉnem od onog debakla sa Severnom Korejom.” Kada je završio, sudovi i kuhinja su bili ĉisti. Vragolasto joj se nasmešio. “I to je sve što ćeš ĉuti od mene. Moţeš da me muĉiš. Moţeš da mi izbijaš nokte, ali neću-” “Ućuti, Gejlene.” Pokušavala je da razmisli o svemu što joj je rekao. “Ni sada baš ne znam mnogo više o tome kako razmišlja. Zar ne znaš ništa Biljana1968

drugo o njemu?” “Da vidimo, spomenuo je da je odrastao u porodici koja je sluţila u vazdušnim snagama i da je ţiveo po celom svetu. Teĉno govori šest jezika. Pretpostavljam da je bilo prirodno da i sam stupi u vojnu sluţbu.” Okrenuo se ka njoj. “U pravu si, sve ovo ti neće nimalo pomoći. Verovatno ćeš morati da se osloniš na instinkte, kao i ja.” “To je strašno.” “Pa, zavisi od instinkta.” Nasmešio se. “Nazvaću Elenu, a onda idem u krevet. Kada se Dţad vrati, reci mu da sam ti sve rekao. Ne bih hteo da misli kako mu nešto radim iza leĊa.” Posmatrala ga je kako izlazi iz kuhinje, a zatim pošla ka udarnim vratima. Kada je izašla na trem, osetila je udar hladnog vazduha. “Trebalo bi da obuĉeš kaput ako ćeš duţe da se zadrţavaš ovde.” Morgan joj je prilazio stazom. “Jako je hladno.” “I mislila sam da ću te zateći kako se šunjaš po tremu.” “Ne šunjam se. Radio sam ono što sam vam i rekao da ću raditi. Morao sam da se upoznam sa terenom.” Popeo se stepenicama i otvorio ulazna vrata. “Nikada ne znaš kada će ti to zatrebati. UĊi unutra. Ionako već imaš problema sa temperaturom.” “Nemam više. Dobro mi je.” Ali, kada je ušla, toplota sobe je bila prijatna. “Gejlen mije rekao da ti kaţem da mije sve rekao.” “Nije baš lepa reĉenica.” Skinuo je kaput i ostavio ga u ormar. “A nije lepo ni to što je uradio. Ali, oĉekivao sam da ćeš iscediti to iz ajega.” Okrenuo se ka njoj. “Verovatno je znao da to dugoroĉno ionako neće imati nikakve veze.” “Da li si nas zato ostavio nasamo?” “Da. Da li se sada bolje osećaš?” “Zašto bi mi bilo bolje? Već si toliko u nevolji, da ja tu više nemam nikakvog uticaja.” “Izvini.” Posmatrao ju je nekoliko trenutaka. “Šta mogu da uĉinim da ti pomognem?” Zagledala se u njega, a zatim se nasmejala s nevericom. Biljana1968

“Verujem da mi to ozbiljno kaţeš.” “I jesam ozbiljan. Hoću da si opuštena sa mnom.” “Onda mi reci nešto o tom ĉoveku sa crteţa. Reci mi ko je taj ĉovek koji je oborio Kena.” Nekoliko trenutaka je ćutao. “Naleteo sam na njega pre nekoliko meseci u Ferfaksu, u Teksasu. Tamo su me poslali na jedan zadatak, i to veće sam ga video.” “ Siguran si da je to bio on?” Klimnuo je glavom. “Ta noć mi se priliĉno dobro urezala u pamćenje.” “ Da li si video i nekoga od ostalih ljudi?” “Ne. Ali to ne znaĉi da nisu bili tamo. To mesto je bilo prava košnica.” “Kakva košnica?” “Laboratorije. I pomislio sam da je baš ĉudno da se Morales nalazi na jednom takvom mestu.” “Morales?” “Moja meta. Huan Morales, trgovac drogom i oruţjem na veliko. Tada sam smatrao da je ta fabrika u Ferfaksu moţda preĉišćavala heroin ili proizvodila krek ili ekstazi.” “Tada? A sada ne?” Odmahnuo je glavom. “Hoćeš li malo kafe?” “Da li će mi trebati?” Ponovo je odmahnuo glavom. “Ništa posebno strašno se nije desilo te noći. Pa, u stvari, tebi bi moţda bilo strašno. Moj zadatak je bio da sredim Moralesa u hotelu u gradu i uzmem torbu koju je nosio. Pretpostavljalo se da je puna novca. Pošto nisam mogao da pucam u hotelu, sledio sam Moralesa do te male tekstilne fabrike na periferiji grada. Na kapiji ga je saĉekao tip koga si mi opisala, onaj koji je pucao. Bilo je dosta ljudi iz obezbeĊenja, tako da sam ostao napolju i ĉekao. Kada je izašao, sledio sam ga nazad do grada, i kada sam imao zgodnu priliku, pucao sam.” “Ubio si ga?” “Ja nikad ne promašujem. Pošto nisam uspeo da obavim zadatak pre Biljana1968

nego što je otišao u fabriku, pomislio sam da bi bilo dobro da odmah proverim šta je u torbi, i vidim da li je moţda novac dao ĉoveku sa kojim se sreo na kapiji. “I?” “Nije bilo novca. Samo tri fascikle sa graĊevinskim planovima i interesantnim beleškama. Strateška mesta na koja treba postaviti eksploziv kada se ruše razne strukture. Ĉak je bilo i predloga koje vrste eksploziva treba koristiti.” “Kakve strukture?” Odmahnuo je glavom. “Ne znam. Nije bilo nikakvih imena. Planovi su bili oznaĉeni kao Z-l, Z-2 i Z-3.” “Šta si uradio sa njima?” “Ono što mi je i nareĊeno. Odneo sam kofer Alu Liriju, mom kontaktu u CIA, i rekao mu da je posao obavljen, ali da nema nikakvog novca, samo planova. Video sam da nije bio baš zadovoljan kada je otvorio torbu, ali gotovo odmah ju je zatvorio. Dva dana kasnije su me poslali u Severnu Koreju. Ostatak je istorija. Nisam ĉak ni povezao stvari dok nisam u veslima video izveštaj o brani Arapaho.” Ukrutila se. “Šta?” “Dva plana iz fascikli odnosila su se na višespratne strukture. Ali jedan od planova bio je plan brane: Z-l.” “Boţe.” “Ali izveštaj sa brane Arapaho je tvrdio da nisu otkriveni nikakvi znaci sabotaţe. A naroĉito ne tragovi eskploziva. Moţda je sve samo sluĉajnost.” “I ti nisi ništa preduzeo?” “Ja sam u bekstvu. Da li je trebalo da odem u Kolorado i ispitujem nesreću koja se verovatno desila sama od sebe?” Mogao si da kaţeš nekome, da nazoveš-” “Koga? CIA? Ako je brana Arapaho bila Z-l, onda je moţda ĉinjenica da sam ja video te planove razlog zbog koga me jure. FBI? Malo verovatno. Ovih dana priliĉno blisko saraĊuju sa CIA.” Pogledao je u oĉi. “Odluĉio sam da saĉuvam svoju glavu. Nisam ja jedan od tvojih heroja. Proveo sam godine radeći najprljaviji posao na svetu da bih napravio Biljana1968

nekakvu zaštitnu ogradu izmeĊu moje zemlje i sveg tog haosa okolo. A sve što sam za to dobio je noţ u leĊa. I odustao sam. A ako ti se to ne dopada, baš mije ţao.” “Ne moţeš da odustaneš. To ništa ne rešava.” “Resio sam pitanje da li ću ţiveti ili umreti.” “Ali to je bilo nekada. Da li to znaĉi da ćeš i dalje odustajati?” “To je sporno pitanje. Uvuĉen sam u sve ovo, i sada moram ili da nešto preduzmem, ili da pustim da me srede.” Zaškrgutala je zubima. “Molim?” “Nemoj, molim te, da izmišljaš. Oduvek si imao izbora, i znaš to. Preuzeo si posao koji ti je Logan ponudio zato što si hteo da saznaš da li su Z-l i brana Arapaho jedno te isto. Samo što to ne ţeliš da mi priznaš.” “Zašto?” “Ne znam. Moţda se plašiš da ću pomisliti da nisi toliko ciniĉan koliko tvrdiš da jesi. Ne brini se. Neću napraviti takvu grešku. Svako ima prava da jedanput omane.” Iskrivio je usne. “Drago mi je da nisam upropastio svoju reputaciju. Ako ti se bude uĉinilo da pokušavam da se ponašam herojski, kao ti idoli uz koje si odrastala, hoćeš li me opomenuti?” Nasmešila mu«!”Naravno da hoću.” Izgledao je toplo i pristupaĉno, i odjedam je poţelela da pruţi ruku i dotakne ga. Brzo je skrenula pogled. “Koliko dugo treba da ostanemo ovde?” “Verovatno ne više od nekoliko dana. Sigurna mesta postaju nesigurna ako je potraga obimna i detaljna. Voleo bih da ostanemo ovde dok ne dobijemo izveštaj o Ferfaksu od Gejlena. On će poslati dole operativica da vidi šta moţe da otkrije. Kada budemo krenuli, hoću da na raspolaganju imamo sigurno mesto i razlog da odemo tamo.” “A ti misliš da m to biti potrebno samo nekoliko dana?” “Bolje bi bilo daš ne zadrţavamo duţe. Ponestaje nam vremena. “ Osetila je napasnike. Nikada se nije osećala toliko progonjenom. Ĉak i onda u Iranu, kada je bila u bekstvu, nije osećala da se okolnosti toliko Biljana1968

kreću protiv nje. “Biće sve u redu Morgan ju je gledao. “Ova zemlja je velika. Mnogo je lakše nestati u ovako velikoj zemlji. A i ljudi nisu toliko sumnjiĉavi. Oni su kao ti Ţele da veruju daje svako dobar.” “A ti misliš da je to niaivno.” “Da, ali to mi takoĊe greje srce.” Nasmešio se. “A već smo utvrdili koliko sam hladan.” Odjednom se zagledao u nju. “Treba mi sva toplina koju mogu da dobijem.” Nije mogla da skrene pogled. Nije bio hladan. Osećala je kako joj se neka toplina kreće po telu, kao da- Skrenula je pogled. O ĉemu su ono beše priĉali? “Nije naivno ako ţeliš da u ljudima vidiš ono najbolji: Ovlaţila je usne. “Šta ćemo da radimo dok nas Gejlen ne pozove?” Poţelela je da moţe da povuĉe pitanje. Glupaĉa. Glupaĉa Ali, on nije odgovorio dvosmisleno kao što je oĉekivala da će moţda uĉiniti. “ Mogla bi da mi dopustiš da vidim najbolje u tebi.” “Šta?” “Rekao sam ti da te neću crtati osim ako mi ne daš dozvolu za to” “Nećeš je ni dobiti. Mrzim kad moram da sedim nepomiĉno.” “Onda nemoj da sediš. Još uvek si dovoljno slaba, tako da mi moţeš tu i tamo dopustiti da te crtam dok se odmaraš. Dopusti mi to, a ja ću te voditi sa sobom kad god idem da ispitujem teren. Na taj naĉin nijednom od nas neće biti dosadno.” “Zar se ne bojiš da ću zaostajati za tobom?” “Moţda. Ali onda ću jednostavno usporiti. U svakom sluĉaju ne ţelim da te ostavljam ovde samu.” “Vrati mi moj pištolj.” “Kod mene je u rancu. Uzmi ga kad god hoćeš. Mada, šta bi ti taj pištolj vredeo protiv onih raketa koje je Jirgens bacio na kolibu? Ako nas ovde pronaĊu, najbolje što moţemo oĉekivati je gerilski rat.” “Zar nećemo pobeći i sakriti se negde?” “Beţaćemo, staćemo, uzvratićemo, pa ćemo opet beţati. Zar ti to ne odgovara više?” Biljana1968

Upravo je htela da mu kaţe ne, ali onda je uvidela da je on u pravu. “Ako je to jedini naĉin da preţivimo. Ne ţelim da me uhvate u klopku kao pacova. To nije fer.” “A šta je fer?” “Ovaj naš dogovor pomalo nije u redu. Ako ćeš već da me crtaš, ţelim jednu uslugu od tebe.” Odmahnuo je glavom. “Bez fotografisanja.” “Nisam to ni htela. Nisi toliko lep.” “Uf, nadam se da nije tako.” Ali bilo bi veoma interesantno snimiti lice koje je krilo toliko tajni. “Verovatno bih završila sa slikom koja liĉi na kameni zid. Ne, jednom si mi rekao da ćeš me pronaći ako ti pobegnem, da si dobar u tome. Pa, hoću da me nauĉiš kako to da radim.” “Zašto?” “Par puta sam se našla u situaciji kada je to moglo da mi koristi Nisam totalni poĉetnik. Tata me je vodio u lov, još dok sam bila devojĉica. Dosta toga znam o šumi.” “Ali zašto traganje i pronalaţenje?” “Sećam se da je pre nekolikgodina u Turskoj bila jedna devojĉica koja je odlutala iz sela dok sam fotografisala njene roditelje Trebalo nam je nekolikota da je pronaĊemo. Bila je mrtva. Upala je u reku. Da smo mogli da je pronaĊemo ranije, moţda se to sve ne bi desilo “Trebalo je da znam. Još jedan naĉin da se spase svet “ “Ne samo jedna trogodišnja devojĉica. Onda, da li smo se dogovorili?” “Ne moţeš nauĉiti mnogo za par dana. Mene je uĉio jedan Apaĉ,i to mesecima,pa je dalje bilo potrebno-” “Nauĉiću šta mogu da nauĉim. Moţe mi biti od pomoći. Dogovoreno?” Nasmešio se. “Dogovoreno.” “Onda idem u krevet. ” Okrenula se i pošla. “ Vidimo se ujutro.” “ Dobra ideja. Dan ti je baš bio naporan. ” Biljana1968

“Bio je uţasan.” “Voleo bih da ti kaţem da je najgore prošlo. Ali ti neću reći.” Ne, ponudio joj komfor,ali ne po cenu poštenja. “Nisam ti to ni trţila.Laku noć. ”Nije upalila svetlo u spavaćoj sobi dok je skidala pantalone. Skidanje košulje bi bilo prenaporno zbog povreĊenog ramen,i zato nije htela ni da se trudi. Samo je povukla pokrivaĉ preko sebe i namestila jastuk.Bio je jeziv, uţasavajući dan- baš kao što je i rekla Morganu pun straha otkrivenja i divlje mešavine osećanja. Dan kada se Morganu pribliţila više nego što joj je prijalo.Ne bi trebalo da bude iznenaĊena. U situacijama kada je ţivot u opasnosti, seksualnost obiĉno jaĉa. To je već doţivela sa jednim doktorom dok je izveštavala o poplavama u Bangladešu. Sve je prestalo kad je opasnost prošla. Ali tada osećaj nije bio ovako jak. Nije vaţno. Moći će da izaĊe na kraj sa tim. A Morgan oĉigledno nije zeko da navaljuje sa intimnostima. S gaĊenjem je konstovala da ju je ta ĉinjenica razoĉarala. Samo bi joj još falilo da završi u krevetu sa ĉovekom kao što je Morgan. S tim što nije bilo ĉoveka kao što je Morgan. Nikada nije upoznala nikoga tako sloţenog, a što je više saznavala o njemu, sve je manje znak kako da se postavi. Njegovi putevi nisu liĉili na njene, ali bilo je teško osuditi ĉoveka kojiPrestani da razmišljaš o njemu. Ako si već budna, razmišljaj o neĉemu što bi moglo da ti pomogne da se izvuĉeš iz ove nezgode. Z-l. Ne. Sada su stvari bile još komplikovanije. Komplikovanije i zbunjujuće. Ako je Z-l oznaĉavalo branu Arapaho, i ako je ta meta već bila uništena... Zar to ne znaĉi da je na redu Z-2? “Kako napreduje Z-2?” upitao je Betvort. “Nemaš još mnogo i vremena. Pauerse.” “Nema problema. Biće sve u roku.” “ Ali sa kakvim uspehom?” Biljana1968

“Mislim da bi trebalo da znate da ćemo uspeti. Jedini razlog koji nas je koĉio je to što ste mi naredili da jurim Gremovu.” “Ali to ti sada više ne predstavlja izgovor. Taj zadatak sam dao Jirgensu.” “A on baš i nije bio uspešan u tome, zar ne?” “Srediće je on. Ti se usredsredi na Z-2.” Spustio je slušalicu i naslonio se u fotelju. Budi miran. Sve će ići baš onako kako je i planirano. Sve detalje je drţao pod kontrolom sa uobiĉajenom veštinom. Jirsens će naći Gremovu i Morgana i srediti ih. Sve će biti-” Telefon mu je zazvonio. “Ne mogu da ga naĊem, Betvorte.” Rani. “Za ime sveta, zašto mi nisi odgovarao na pozive?” “Moram da ga naĊem. Nestalo mi je tragova. Dajte mi vi jedan.” Duboko je uzdahnuo. Nikakvog izvinjenja. Taj arogantni, fanatiĉni gad mu je nareĊivao. “Da si mi se javljao kada sam te zvao moţda bih ti nekako i mogao pomoći.” Moţete li to?” Poţeleo je da prekine vezu. To bi bila greška. Rani jeste bio nepredvidljiv, ali Betvort je imao planove za njega. Pored toga on je jedini mogao uhvatiti Morgana. “Bio je u Koloradu pre par dana.. Moţda je još uvek tamo, ali sumnjam. Gde god da je sa njim je jedna ţena, Aleks Grem.” “Sigurni ste?” “O, da.” “Moţete li mi poslati njenu fotografiju?” “ Ne moram. Uzmi bilo koje novine. Zar nikada ne ĉitaš nov«»li gledaš televiziju?” “Ne.” “Pa veoma je traţena ovih dana. Zato nema nikakve koristi od adresa ili telefonskih brojeva.” , Biljana1968

“A za šta bi mi ona bila korisna?” “Priliĉno je oĉigledno da je Morgan neće napustiti, tako da mu je neka vrsta tereta. Usporiće ga. A on ne mora mnogo da uspori da bi je ti ulovio, zar ne?” “Tako je, ali mi u svakom sluĉaju pošaljite faksom informacije. Nazvaću vas opet i daću vam broj faksa u gradu u kome budem, Moţda ću preko nekoga uspeti da je pronaĊem “ “Rekao sam ti, svi je traţe.” “To za mene nema nikakve voze. Oni će se zaustavljati okle-vaće, pitaće se da li će ih uhvatiti ako odu predaleko. Ja sam u prednosti. Briga me.” Prekinuo je vezu. “Okej.” Dţad je gledao po planinama. “Daću ti petnaest minuta paiitosti. Idi i sakrij se od mene. Kreći.” '“Tragaćeš za mnom?” upitala ie Aleks. “Pa kako ću onda da nauĉim nešto?” “Ostavićeš trag za sobom, a onda ćemo se vratiti i videti šta si uradila pogrešno.” “Šta sam uradila pogrešno?” “Izvini, glupo sam sroĉio. Obiĉno lovim plen koji ne ţeli da bude naĊen. Ali to je jedini naĉin da te nauĉim. Uzmi ili ostavi “ “Uzimam.” Otrĉala je nizbrdo. “Našao sam te.” Dţid je izvukao Aleks iz ţbunja. “Sigurno si se već umorila. Ovog pita si bila baš nespretna.” “Hvala.” Napravili je grimasu. “Ovo je već treći put. Postajem depresivna. Ako je tako lako pronaći nekoga, zašto onda nismo mogli da ponaĊemo onu malu devojĉicu?” “To nije lako. Za to je potrebna veţba. Ima mnogo stvari koje nam sakrivaju tragove Moţda je jedno vreme išla kroz plićak. Moţda je kiša oprala tragove. Deca nisu teška, pa su njena stopala moţda ostavila tek slabi trag na travi. A ako je dugo hodala po blatu, moţda ga je toliko Biljana1968

nakupila na cipelama, da nije ostavljala jasne tragove. U takvim sluĉajevima je gotovo nemoguće identifikovaa ljudski trag. Moţda je i neka velika ţivotinja prešla preko njenih tragova i uništila ih. A moţda ste je sve vreme traţili na pogrešnom mestu.” “Šta to znaĉi ? ” “Ugao pod kojim svetlost pada.” Gledao ju je u lice. “Umorna si. Pogledaćemo u ĉermu si sve pogrešila pa ćemo se vratiti u kuću.” Okrenuo se i krenuo uzbrdo. “Tamo si pomerila kamenje.” Pokazao joj je. “Stopama si poravnala zemlju kada si krenula nizbrdo, pa je boja ovde malo drugaĉija.” Ponovo joj je pokazao. “Slomila si ovu granĉicu kada si ulazila u ţbunje.” Kleknuo je. “A ovde je i jedan jasan otisak stopala.” “Meni ne izgleda tako jasno.” “Vidiš li ovo mesto na kome ti je prst utonuo u zemlju?” Klimnula je glavom. “Ovo je kao uĉenje stranog jezika.” “Samo treba da istreniraš oĉi da primećuju znake. Postoje ĉetiri znaka na koje treba da obratiš paţnju. Poravnanje terena, onda kada teţinom stopala pritisnemo blato, kamenje ili komadiće granĉica. Pravilnost, odnosno prave linije ili geografski oblici, ili bilo šta drugo što se obiĉno ne nalazi u prirodi. Pramena boje, odnosno razlika u boji ili sastavu zemljišta u poreĊenju sa okolinom. I konaĉno, neka oĉito skorašnja promena.” Krenuo je ispred nje. “DoĊi, idemo do prvog mesta na koje si se sakrila, pa ćemo pogledati kakve si tragove ostavila.” Poţurila je da ga sustigne. “Mogla sam onda i da ostavim znak na kome piše gde sam.” “Pa, da. Ali nisam ni morao da gledam u zemlju kada sam se pribliţio onom ţbunju.” “Zašto?” “Namirisao sam te.” Zastala je. “Molim?” “Dezodoransi, pasta za zube, šamponi - sve su to mirisi civilizacije. Ali priroda svakome daje i njegov sopstveni miris.” Biljana1968

“Hoćeš da kaţeš da smrdim?” Pogledao ju je. “Ne, osećaš se kao pravo ţensko. Veoma zavodljivo.” Brzo je skrenula pogled. “I prepoznatljivo, oĉigledno.” “Prepoznao bih te i u mraku,” Udahnula je duboko, trudeći se da smisli šta će reći. “A da li ti je tvoj prijatelj Apaĉ istrenirao i nos, a ne samo oĉi?” “Ne, to je talenat. Samo sam morao da ga malo doteram.” “Sarin pas, Monti, ima odliĉan njuh.” Poĉeo je da se smeje. “Porediš me sa psom?” Napetost je nestala, shvatila je sa olakšanjem. “Pa, on je izuzetan pas.” “Onda pretpostavljam da ću to morati da prihvatim kao kompliment.” Kleknuo je i pokazao joj jednu taĉku udaljenu oko trideset metara. “Eno, tamo sam ti pronašao prvi trag. Da li vidiš odsjaj?” Sela je pored njega. “Da, kako sam to uradila?” “Tvoja stopala su se utisnula u ĉestice prašine, tako da je nastala površina koja odbija svetlost. Ali, moţeš je videti jedino kada svetlost padne koso.” “Kako sija.” “Da si tamo na vrhu, moţda ne bi mogla da vidiš. Zato je dobro posmatrati iz daljine.” “Pa, ti si definitivno struĉnjak za daljinu.” “Nisam loš ni kad sam na vrhu.” Ovoga puta nije pogrešila i pogledala ga. Brzo je ustala. “Hajdemo. Jedva ĉekam da vidim šta sam još pogrešila.” “Bio si baš neverovatan tamo napolju.” Gledala je u vatru dok polako ispijala toplu ĉokoladu. “Kako si se upoznao sa tim indijancem koji te je nauĉio da pratiš tragove?” “Vojska me je poslala kod njega. To je bio deo moje obuke. Njegova olovka se brzo kretala preko bloka za crtanje. “ Nikad ne znaš kada će ti Biljana1968

zatrebati da nekoga traţiš. U stvari, trebalo mi je duţe nego inaĉe da postanem efikasan. U poĉetku mi se sam lov dopadao. Morao sam da se nateram da prestanem da mislim na ubijanje i konceatrišem se na sam lov. Znaš, stvarno dobro izeledaš u svetlosti vatre...” “Bolje bi ti bilo da brzo crtaš. Ova toplina me uspavljuje.” “Samo još malo... Rekla si da si išla u lov sa svojim ocem. To me iznenaĊuje. Ne mogu da te zamislim sa puškom.” “Nismo ni nosili puške. Moj otac nije voleo da ubija ţivotinje. Nosili smo foto-aparate.” “Sada mi je jasno. To već liĉi na tebe.” “Da li u tvojoj profesiji ima mnogo ljudi koji imaju problema da nauĉe da” - traţila je pravu reĉ - “Love?” “Ubijaju. Reci to.” I dalje je gledao u crteţ. “Nekima je to teško, nekima ne. Tu i tamo se naĊe neko ko to voli- Voli da lovi. Voli da ubija.” “A ti nisi takav?” “Ne.” “Ali znaš nekoga ko jeste takav?” Klimnuo je glavom. “I jedno kratko vreme bio sam zaraţen njegovim entuzijazmom.” “Da li je bio dobar kao ti?” “Ne, ali bio je blizu.” Stavio je blok za crtanje na kraj stola, pored sebe. “Idi u krevet. Uhvatio sam suštinu. Ostatak ću završiti sutra.” Nije ţeleo da više odgovara na njena pitanja. Pa, verovatno više ne bi ni trebalo da ih postavlja. Nije bila sigurna koji su trenuci bili intimniji oni u hladnim planinama, ili ovih poslednjih nekoliko sati pored plamena vatre. Ustala je. “Moţda ćeš bolje proći u ovom našem dogovoru. Imam osećaj da neću baš biti dobra u tom traganju.” “Bićeš dobra. Imaš oštro oko. Pametna si i brzo uĉiš. Sutra ćeš se setiti svega što sam rekao i već će mi biti teţe da tenaĊem.” “Dok mi ne priĊeš dovoljno blizu da me namirišeš. Još uvek nisam sigurna da mi se sviĊa ta ideja . Biljana1968

Nasmešio se. “Uĉitelj mora da ima izvesne privilegije. A onda, preksutra, povešćeš me svojim tragom i sama reći kako sam te našao.” “Tako skoro?” “ Kao što rekoh,imaš oštro oko.” A imao je i on. Ledeno plave oći, pa ipak, uopšte nisuizgledale hladno... “Laku noć.”Krenula je ka spavaćoj sobi. “Pokušaću sutra da ti pruţim malo više izazova.” “Nemoj mnogo da se trudiš. Veruj mi, Aleks, ti si i inaĉe stalani izazov.” Gde je Morgan? Aleks je cupkala da bi podstakla cirkulaciju u nogama. Tokom protklog sata je zahladnelo i bila je spremna da se vrati naranĉ. Te noći je padao sneg,i Morgan je otkazao jihovu lekciju traganja jer je sneţni pokrivaĉ skrivao znake. Bila je iznenaĊena koliko se razoĉarano osećala kada joj je dodao njen foto-aparat i zatim je ostavio na tom brdu. Osećala se... napušteno. Oh, kako je to patetiĉno. Zaboravi na hldnoću. Zaboravi Morgana. Podigla je foto-aparat i fokusirala ga na vrhove Tetona, sada obavijene maglomi oblacima.. “Da li si spremna?” Okrenula se i videla Morgana iza sebe. Trebala je da ĉuje njegove korake po zaleĊenom snegu, ali nije. “Gde si bio? ” Pokazao joj je breţuljak prošaran drvećem koji se nalazio juţno. “Morao sam malo da se protegnem. ” “A ja sam ti ĉuvala leĊa.” “Da.” Prošao je pored nje i pošao nizbrdo,ka ranĉu. “ Ali super si se drţala prošlih nekoliko dana, s ozirom na tu ranu. Dobro sam te namuĉio.” “S ozirom na moju ranu.? Kako zaštitmĉki. “ Nasmešila se. “Ĉak i ako je taĉno. Daj mi još par nedelja i biću na ravnoj nozi sa tobom.” “Nemamo par nedelja.” Biljana1968

“Znam.” Govorila je bez razmišljanja. Poslednjih nekoliko dana je sve bilo zaĉuĊujuće mirno. Kao da su se zaustavili u vremenu. Moţda zbog toga što su bili okruţeni svom ovom lepotom i spokojem. A moţda i zbog toga što je ţelela da pobegne od svog nemirnog ţivota. “Gejlen neće doći po nas, zar ne?” “Doći će. Rekao sam ti, rekao mi je da je Ralf Skot juĉe bio na putu za Teksas. Dao mu je kopije crteţa onih ljudi sa brane. Gejlen bi trebalo da se ĉuje sa njim veĉeras.” “Da li ti znaš nešto o Skotu?” “Samo to da ga je Gejlen odabrao. To je za mene dovoljno.” Pogledao ju je. “Ali neću da sedim zaludno i mislim da će sve propasti ako mi se ne javi. Ovde smo već predugo.” “Nisam ni mislila da ćeš sedeti besposleno. Ne ostavljaš utisak strpljivog ĉolaka. Ĉudi me da nisi još nervozniji.” “Ma, jesam nervozan.” Gledao je negde pored nje. “I veoma nestrpljiv.” Prokletstvo. Osetila je talas vreline u sebi. To mu nije bila prva opaska koju je shvatila kao seksualnu. Seksualna tenzija je bila tu; ignorisana, ali uvek prisutna. Morgan je sada nije ignorisao. Ţeleo je da je pokaţe, da ona zna. “U redu je.” Morgan ju je posmatrao. “Nemoj da paniĉiš. Neću da te zaskoĉim. Samo... to mi je potrebno. A mislim da je potrebno i tebi.” “Ne uradimo uvek sve što nam je potrebno.” “Ja uradim. Ovih dana ţivim kao da mi je svaki dan poslednji u ţivotu. Nikad se ne zna.” “Da, valjda.” Ovlaţila je usne. “Ali ja ne ţelim da ţivim tako. Ţivot je dar i hoću da ga negujem.” “Neguj. Mene ne zanima stvaranje uspomena. Samo doĊi u krevet sa mnom. Tebi će se dopasti, meni će se dopasti, i to će biti to. Kada odeš nećeš imati nikakve obaveze prema meni.” Popeo se na trem i otkljuĉao vrata. “To je sve što sam hteo da kaţem. Šta hoćeš za veĉeru?” “Molim?” Biljana1968

Nasmešio se. “Hrana nije toliko dobra kao seks, ali je neophodna. Šta kaţeš na omlet? Ja ću ga napraviti, ali ti ćeš morati da iseckaš luk. Od toga mi idu suze, a onda baš i ne izgledam muţevno.” Povlaĉio se, kao što je i uvek ĉinio proteklih dana, ali je već bilo kasno. Reci su bile izreĉene, i ona nije mogla da ih zaboravi. Verovatno nije ni ţeleo da ih zaboravi. Ţeleo je da ona misli o tome, da ih zamišlja zajedno u krevetu. A to je i radila. Duboko je uzdahnula, prošla pored njega i ušla u kuću. “Luk moraš da seĉeš ispod mlaza hladne vode. Pokazaću ti.” Ušao je za njom i obesio svoj kaput u ormar. “Uvek mi je drago da nešto nauĉim od nekoga ko ima iskustva. Nauĉi me.” “Mislim da tebe niko ništa ne mora da uĉi.” “Pa onda podeli svoje iskustvo sa mnom.” Otišao je u kuhinju. “To je u svakom sluĉaju zabavnije.” Dok je Morgan razbijao jaja za omlet, njegov telefon je zazvonio. “Skot je upravo zvao,” rekao je Gejlen. “Naišao je na zlatnu ţicu u hotelu u Ferfaksu. Recepcioner je prepoznao obojicu sa crteţa. Ĉovek sa puškom je Tomas Pauers, a drugi je Kalvin Deker.” “Da li je siguran?” “Pre oko godinu i po Pauers i Deker su duţe vreme svaki ĉas dolazili u grad. Svima su govorili da su dizajneri i da rade za jednu tekstilnu kompaniju. Ljudi u gradu nisu bili uvereni da je to istina, ali pošto su dobro plaćali, progledali su im kroz prste.” “Mislili su da se bave proizvodnjom droge?” “Bilo je svakojakih priĉa oko toga šta se dogaĊa u fabrici. Ferfaks je veoma blizu granice. Mnogi u juţnom Teksasu se bave poslovima vezanim za drogu.” “Da lije taj recepcioner skoro video Pauresa?” “Nije,” rekao je Gejlen. “Ali poslednje nedelje svog boravka tamo platio je kreditnom karticom. Skot je podmitio recepcionera da pogleda u Biljana1968

papire i da mu broj te kartice. Ja je upravo proveravam. Skot će se veĉeras promuvati oko fabrike da pronjuška.” “Tamo ima baš mnogo ĉuvara.” “Nema više. Fabrika se zatvorila pre šest meseci. Sada je napuštena, osim što je tu jedan noćni ĉuvar. Skot je rekao da će me nazvati iz fabrike.” “Zovi me ĉim ti se javi.” “Uradiću tako. Kako je Aleks? Da li uspeva da izaĊe na kraj sa tobom?” “Jedva. Moram da prekinem. Pravim omlet.” “Ti?” Morgan je pogledao u Aleks. “Otkrivam svakojake veštine, za koje nisam ni znao da postoje. Javi mi ĉim nešto saznaš.” Prekinuo je vezu. “Ĉovek sa puškom se zove Tomas Pauers. Drugi ĉovek je Kalvin Deker. Gejlen upravo proverava Pauersovu kreditnu karticu.” Al«ks se oparila od uzbuĊenja. “Odliĉno.” Zatim se namrštila. “To bi moglo da mu bude i laţno ime. Verovatno i jeste.” “A moţda i nije. U svakom sluĉaju, jeste neki trag.” “Da, jeste. Konaĉno se dešava i nešto povoljno po nas. Upravo sam postajala obeshrabrena.” “Ja sam i dalje obeshrabren.” Ukrutila se. “Zašto?” Nasmešio se. “Nisi isekla onaj luk umesto mene. Bojim se da ćeš me naterati da ja to uradim.” “Ja ću da skuvam kafu, a ti ukljuĉi televizor,” rekao je Morgan posle veĉere. “Moramo da vidimo šta smeraju naši protivnici.” “Jedva ĉekam.” Otišla je u dnevnu sobu i upalila televizor. “Upravo ono što mi je potrebno za varenje.” Pogledala je Morgana dok je ovaj ulazio u sobu, noseći posluţavnik sa kafom. “I dalje nas traţe u Koloradu. Teško im je da identifikuju helikopter jer su brojevi na njemu bili laţni.” Sipao joj je kafu. “Zamisli samo. I šta još?” Biljana1968

“Ništa o nama. Bio je još jedan napad na ambasadu, ovog puta u Kvitu. Isti naĉin delovanja kao i kod onog prošlog napada u Meksiko Sitiju. Teroristiĉka grupa Matanza. Iste pretnje predsedniku Andreasu.” Odmahnula je glavom. “Zar nikada neće prestati? Nekad sam se osećala tako sigurno, a sada se stalno nešto osvrćem preko ramena. Pitam se kako li se samo Andreas oseća? Glava mu je u torbi non-stop.” “Njegov posao je teţak.” Dţad je seo preko puta nje. “Ali, moţe on da izaĊe na kraj sa tim. Siguran sam da je veoma hrabar.” “Sećam se da si rekao da ti se dopada.” “Mislim da je pošten. To svakog politiĉara automatski uzdiţe do sveca.” Uzeo je gutljaj kafe. “Moţda ćemo preko Logana morati da se obratimo njemu. Ne znam kome drugom moţemo da verujemo.” Širom je otvorila oĉi. “Predsedniku?” “Gejlen kaţe da Logan ima neka posla sa njim ovih dana.” Odmahnula je glavom. “Bez dokaza ne moţemo ništa.” “Moţda si u pravu.” Uzeo joj je daljinski i iskljuĉio televizor. “Dosta je bilo vesti. Postaješ depresivna. Nasloni se lepo. Idem po blok.” “Ĉini mi se da imaš već desetine mojih crteţa.” “Dopada mi se tvoje lice.” Ponovo je seo i poĉeo da crta. “To je veoma posebno lice.” “Voliš slabiće?” “To je ono što ti vidiš, a ne ono što sam ja nacrtao.” Prestao je da crta i pogledao je, “Zašto se toliko bojiš da te vidim kao slabića?” “Ne bojim se. Samo me nacrtaj kao-” Nekoliko trenutaka je ćutala. “Pretpostavljam da se duboko u sebi bojim da zapravo i jesam slaba. Pokušavam da ne budem takva. Ali, šta ako-” “Gluposti.” “Nikada ne moţemo znati kako ćemo da reagujemo. Bila je jedna situacija kada sam se osećala potpuno rastureno. To bi moglo ponovo da se desi.” “Svetski trgovinski centar?” “Bila sam bespomoćna. Ništa nisam mogla da uradim. Nije bio tamo. Biljana1968

Nije bio nigde. Išla sam po bolnicama. Svuda sam postavljala njegove slike.” Osećala je kako joj se u oĉima skupljaju suze. “Nisam mogla da ga naĊem. Niko ga nikada nije našao. Kukala sam i plakala kao neka ludaĉa.” Progutala je pljuvaĉku Da pa, bojim se da opet budem tako bespomoćna. Ne ţelim da budem tako bespomoćna.” “Pa zato ideš u drugu krajnost.” “Malo sutra.” Proĉistila je grlo. “I bolje bi ti bilo da me ne crtaš kao pre nekoliko dana. Tada si i imao izgovor, jer sam bila ranjena, ali sada nemaš.” “Hoćeš li da vidiš ovu sliku?” “Naravno da hoću.” Posmatrala ga je dok joj je prilazio. Nije trebalo da mu veru-je. Nije se osećala ranjivijom, ali je osećala da su prisniji. Poslednje što joj je trebalo je da bude bliska sa njim. Kleknuo je pored nje i stavio joj crteţ u krilo. “Aleks.” Ime Aleks je bilo napisano na vrhu papira. Snaga. Budnost. Inteligencija. Blistavost. Za trenutak nije mogla da govori. “Ja sam... ostala sam bez teksta.” “Odliĉno.” “Da li ti tako izgledam?” Nasmešio se. “Ama, ne. Samo sam hteo da te nekako odvuĉem u krevet. To radim sa svim devojkama. Prestao je da se smeši. “Poznaješ me dovoljno dobro da znaš da sam iskren sa tobom. Pa ĉak i da nisam iskren sa tobom, bio bih iskren prema sebi i svom radu. Rad uvek mora da bude iskren, pošten i jasan.” Prstima je prešao preko linije njenog obraza. “Sa tobom nije bilo problema. Sve je već bilo tu, preda mnom.” Borila se za vazduh. Njegovi prsti su bili topli, a dodir lagan; ipak, osećala ga je svakim nervom svoga tela. Njegovo lice... ĉvrsto, potpuno usredsreĊeno, sigurno. Polako je podigla svoje prste i dotakla njegove usne. Biljana1968

Umirio se. Zatim je pomerio glavu tako da joj je usnama dodirivao dlan. I ona se umirila. Osećala je kako joj je celo telo spremno. Zadrhtala je kad je njegov jezik dotakao njen dlan. A tada je sve nestalo. On je ustao. “Ne.” Zbunjeno ga je gledala dok je odlazio od nje. Kako to misli ne? Bila je tako zagrejana, da se skoro topila. “Nije fer. Rastuţila si se priĉajući o svom ocu, a onda sam bacio ovaj glupi crteţ na tebe.” Iskrivio je usta. “I to sam uradio namerno. Bio sam grub. Ţeleo sam te i to je bio naĉin da te dobijem.” “Molim?” “Manipulacija. Samo što sam zaboravio da se time više ne bavim.” Krenuo je ka svojoj spavaćoj sobi. “Ako me ţeliš, doĊi i uzmi me.” Zbunjeno je sedela dok su se vrata njegove sobe zatvarah. Šta to bi? Osećala se kao da je upala u vulkan, i da se potom pretvorila u led. Ne, ne led. Bila je šokirana, ali uzbuĊena isto kao i onog trenutka kada ju je prvi put dodirnuo.” Bilo je potpuno neprincipijelno od njega to što je pokušao da manipuliše njom. Upravo to je i oĉekivala od ĉoveka kakav je on. Ali, to je bio opšti zakljuĉak, a takvi zakljuĉci se nisu mogli donositi kada se radi o Morganu. On je sam sebi bio zakon. Niko nije znao šta će sledeće uraditi. Ako me ţeliš, doĊi i uzmi me. Ustala je, krenula ka njegovoj spavaćo; sobi i upala u nju. On je stajao nasred sobe i otkopĉavao košulju. “Da li treba da cenim to što ja moram da donosim odluke? E, pa, ne cenim to. To je jako teško.” Duboko je uzdahnula. “Ţelim te. Došla sam po tebe. A sada je na tebe red. Hoću malo zavoĊenja.” “Da li si sigurna?” Prišla mu je i poloţila glavu na njegove grudi. Njegova koţa je bila glatka i topla. Protrljala je obraz po njegovim grudima i osetila kako mu se Biljana1968

mišići na stomaku steţu. “Ne ţelim da budem spašena. Mogu da se spasim i sama.” “Pa ne radiš to baš najbolje.” “Zar nisi rekao da svaki trenutak treba ţiveti kao da ti je poslednji?” “Ali ti se ne slaţeš sa tom filozofijom.” “Veĉeras se slaţem.” Glas joj je treperio. “Trebaće mi mnogo vremena da skinem košulju sa ovog ramena. Hoćeš li konaĉno da preduzmeš nešto?” Njegove ruke su se polako spustile na njeno rame. “O, da. Pomoći ću ti. Uvek i na svaki naĉin. Samo reci...” “Da li sam te povredio?” Zakikotila se. “Koji put? Zar nije malo kasno da se brineš za ?” “Nije. Da li sam te povredio?” Pretvarala se da ozbiljno razmišlja o tom pitanju. “Mislim da sam osetila neko štrecanje u ramenu treći put, ali brzo me je prošlo. A moţda sam bila i malo ošamućena.” U šali gaje ugrizla za rame. “Jao, da li sam te povredila?” “Ne, uzbudila si me. Hoćeš li opet to da uradiš?” “Uskoro.” Privila se uz njega. “Baš si izdrţljiv. Treba mi malo odmora.” “Dobro. ” Uspravio se u krevetu. “Idem po blok za crtanje.” “Nemoj da si se usudio.” Povukla ga je nazad k sebi. “Neću da, poziram gola.” “Samo lice,” prošaputao je. Poljubio ju je. “Hoću da pamtim tvoje lice onakvo kakvo je sada. Blistaš se...” “Da, naravno, a onda, jednoga dana, kada se najmanje tome budem nadala, ugledaću svoj lik u nekoj galeriji.” “Ne. Kad bih radio tvoj akt, to bi bilo samo za mene. Osećam se veoma posesivno.” Poljubio ju je u vrat. “Samo tvoje lice...” “Moţda kasnije.” Privukla je njegovu glavu ka svojim grudima. “Odjednom se više ne osećam tako umorno...” Biljana1968

Osmo poglavlje Ferfaks, Teksas Ako je u ovoj fabrici trebalo da traga za neĉim neobiĉnim onda je ceo put bio uzaludan. Skot se tiho kretao kroz hodnik, zastajkujući tu i tamo da bi bacio pogled na laboratorije kraj kojih je prolazio. Nije bilo nikakvih hemikalija. Dosta kablova i utikaĉa. Tabele... Ušao je u jednu od laboratorija i pogledao jednu od tabela. Ništa odreĊeno. Nikakvih imena, mesta, samo brojke, crteţi i procenti. Nije ni ĉudo što je to sve ostavljeno kada je fabrika zatvorena. Te tabele nisu govorile apsolutno ništa. Gejlen će biti razoĉaran. Okrenuo je Gejlenov broj. “Nema niĉeg. Nema hemikalija. Samo mnogo utikaĉa, i nekoliko crteţa koji ništa ne govore.” “Da li si pretraţio ćelu fabriku?” “Prvi i drugi sprat.” Otvorio je vrata i krenuo niz stepenice. “Sada idem u podrum.” “A šta je sa noćnim ĉuvarom?” “Nigde ga nema. Paţljiv sam, mada do sada nisam utvrdio za šta bi im uopšte i trebao ĉuvar.” Došao je do odmorišta, a zatim nastavio da se spušta. “Ima dosta stepenica. Podrum je duboko dole...” “Da li je na stolovima bilo nekih beleški ili papira?” “Ništa. Ĉisto. Fioke su izgledale kao da su ih oprali.” Došao je do vrata i pokušao da ih otvori. “Saĉekaj samo malo. Vrata podruma su zakljuĉana. Moram da ih otvorim.” Izvadio je svoj sveţanj kljuĉeva i strpljivo ih isprobavao, dok konaĉno nije pronašao pravi. “Uspeo sam.” Širom je otvorio vrata. “A sada da vidimo-uh.” Skoĉio je nazad na stepenište. “Zamalo da upadnem.” “Upadneš, gde?” “Ne znam. Samo sam osećao da propadam.” Uperio je baterijsku lampu u tamu podruma. “Strašno.” “Priĉaj.” Biljana1968

“Uvrnuto je. Nema sprata. Podrum je ogroman. Verovatno se proteţe ispod cele fabrike i okolnog zemljišta. Sve je u blatu, ima mnogo rupa koje su izgleda toliko duboke da idu do Kine.” Osvetlio je zidove. “To je sve. Samo blato i te rupe. Rekao bih da ;e ovo baš neobiĉno. Napraviću par snimaka, pa ćeš i sam-” Osetio je eksploziju vrelog bola u sebi. “Boţe!” Trebalo je da pazi na leĊa. Samo amaterima se dogaĊa da... Trebalo je... Aleks je obrazom milovala njegovo rame. “Ko je Rani?” Morgan se uozbiljio. “Molim?” “Mora da ti je to neko jako bitan, ĉim govoriš njegovo ime u snu.” Opustio se. “Da li si to od mene ĉula njegovo ime?” “A od koga drugog?” “Rani je ponekad naizgled sveprisutan.” Poljubio ju je u ĉelo. “To je neko koga sam nekada poznavao.” “Što znaĉi da mi nećeš reći ko je on.” “Moţda hoću, jednog dana. To je ruţna priĉa i neću njome sada da kvarim ovu dobru stvar.” Stavio je ruku na njene grudi. “Stvarno ne bih hteo ovo da pokvarim.” Da, stvarno je bilo dobro. Nikada nije bilo tako intenzivno i slatko. Puno snage i tenzije... i neţnosti. Nije zamišljala Morgana kao nekoga ko je neţan, ali shvatila je da iza bure uvek dolazi blagost. “Dopalo mi se...” Zakikotao se. “Veoma ti se dopalo. Stalno hoćeš da me drţiš na mom mestu.” “A koje je to tvoje mesto? Svaki put kad se okrenem, ti se i dalje krećeš i širiš teritoriju.” “Ali to je tako zanimljiva teritorija.” Poljubio je u grudi. “A i nisi se bunila zbog moga kretanja kada-” Telefon je zazvonio sa stoĉića. “Gejlen. Ako nema ništa da kaţe, bolje da ništa i ne govori.” Javio se. “Šta je, Gejlene?” “Mislim da je Skot mrtav.” Uozbiljio se. “Otkud znaš?” Biljana1968

“Ne znam. Priĉao sam telefonom sa njim. Ĉuo sam pucanj.” “Baci svoj telefon. Moţda mogu da te naĊu preko njega.” “Sumnjam. Ali sam ga ipak bacio. Priĉam sa drugog. Skot je rekao da u fabrici ima raznih prikljuĉaka, ali da su svi papiri odneseni. Ĉak i da su ostavili tamo mašine, to nam verovatno ništa ne bi znaĉilo. Skot je otišao u podrum i tamo našao nešto interesantno. Podrum se nije prostirao samo ispod zgrade, nego ispod celog imanja. I bio je pun velikih rupa. Skot je rekao da izgleda kao da su resili da kopaju do Kine.” “I šta još?” “Ništa više. I da je video još nešto, nije imao priliku da mi kaţe. Gadovi.” “Ţao mi je za Skota. Da li ti je bio prijatelj?” “Ne, ali ja sam ga poslao tamo. Dakle, bio je jedan od mojih. Ovo postaje liĉno.” “Rupe...” “Jako duboke. Imaš li nekakvu ideju?” “Ne, ne vezanu za podrum. Ali moramo naći nekoga sa kim moţemo razgovarati. Da li ima kakvih vesti o Pauersovoj kreditnoj kartici?” “Ne, zvaću te kad budem nešto saznao. Hvatam sledeĉi avion za Braunsvil. Moram da proverim da li sam u pravu za Skota.” Prekinuo je vezu. “Šta je bilo?” pitala je Aleks. “Skot je verovatno mrtav. Upucan.” Ustao je. “Idem da se istuširam i skuvam kafu. Mislim da nijedno od nas dvoje ove noći više neće spavati.” “Reci mi, šta je otkrio?” “Rupe. Duboke, duboke rupe.” “Pa to je suludo.” Aleks je uzela gutljaj kafe. “Šta su radili dole u podrumu?” “Nekakav eksperiment, sudeći po tome kako je laboratorija bila opremljena.”Naslonio se u stolicu. “Nešto za šta je bila potrebna struja, a ne hemikalije.” Biljana1968

“To nam ne govori mnogo toga.” “Ali moraćemo da ispitamo sve mogućnosti. Koliko si dobra u njuškanju i sklapanju kockica?” “Priliĉno dobra. Ja sam novinar. Na šta ciljaš?” “Nešto je srušilo branu i uzrokovalo odrone. Nije bilo eksploziva. Osim u sluĉaju da je cela priĉa za javnost zapravo jedna velika laţ. Ali, ja ne mislim tako. Tamo je bilo isuviše nauĉnika koji su tragali za uzrocima.” “A šta onda ja treba da ispitam?” “Nešto drugaĉije u tehnologiji... da li moţda postoji nešto novo... ili staro, ali prepravljeno. Seme iz koga bi nešto izraslo. Ne znam.” “Ne znam ni ja..” Stegla je usne. “Ali, ako postoji, otkriću ga.” “Šta ĉe ti biti potrebno?” “Kompjuter sa lozinkom koja će me odvesti u programe LeksisNeksis. Treba mi i vremena i sreće.” “Kompjuteri i program neće biti problem. A za vreme i sreću ćemo morati da se postaramo sami.” “A šta ćeš ti raditi?” “Ĉim se ĉujem sa Gejlenom, idem za Pauersom. Ako se doĉepamo Pauersa, onda nam neće trebati ništa drugo. On će nam reći sve što treba da znamo.” “Moţda.” “Ne,” tiho je rekao. “Reći će nam. Obećavam ti.” Ruka u kojoj je drţala šolju zastala je na pola puta do njenih usta; najeţila se. Pre ĉetrdeset minuta je bila u krevetu sa Morganom, topla i zadovoljna. Sada je preko puta nje sedeo drugaĉiji, zastrašujući ĉovek. “Da li hoćeš da se pretvaram da sam neko ko nisam?” Morgan je ispitivaĉki gledao njeno lice. “Pauers nam moţe otvoriti vrata. On će nam ih i otvoriti, Aleks.” “Ili?” “Lomiću ga, polako i jako bolno. Mislim da neće smatrati vrednim da drţi usta zatvorena duţe od sat vremena.” Biljana1968

“Boţe.” “Treba li da budem mek i dopustim njemu i njegovim drugarima da naprave još jedan Arapaho? Moţda bi volela da se ponovo penješ po ruševinama i izvlaĉiš tela iz-” “Ne!” “Nisam ni mislio.” Iskrivio je usta. “Ali opet imaš problema sa predstavom o meni. Ĉudno. Na neke ţene miris smrti ima dejstvo afrodizijaka.” “Molim?” Podigao je ruku. “Šta vidiš?” “Znaš šta vidim.” “Da li vidiš smrt? Tu je, ĉeka. Prst na obaraĉu, mirna ruka, oštro oko.” “Prestani tako da govoriš. Ĉiniš da-” “Poţeliš da priĊeš bliţe? Niko ne ţeli da doĊe preblizu. Ako to radim za drugog, onda on prihvati, iako to osuĊuje. Zašto da ne? Ali niko ne ţeli da zna kako je to. Zaţmure. Misle da će moţda otići.” Ali to nikada nije odlazilo od Morgana, shvatila je dok ga je posmatrala. Njegov izraz lica je bio ĉvrst; nosio je crtu nehajnosti, ali ispod te fasade krilo se... šta? Nije znala, a sada je bila isuviše uznemirena da bi ispitivala šta je Morgana ĉinilo tako ĉvrstim. Kaţu da muškarca niko ne poznaje dobro koliko ţena koja je spavala sa njim. Ona je spavala sa Morganom i otkrila da je strastven, neţan i obziran. Bez sumnje najbolji ljubavnik koga je ikada imala. Pa ipak, sada je otkrivala stranu njegovog karaktera koja nije imala nikakve veze sa ĉovekom sa kojim je vodila ljubav. “Dţek Trbosek?” rekao je Morgan podrugljivo dok ju je posmatrao. “Atila biĉ Boţiji?” “Ne budi smešan.” “Sad mi je lakše.” Ustao je i poneo svoju šolju u sudoperu. “Ali i dalje nisi voljna da ponovo skoĉiš u krevet sa mnom.” “Šta si oĉekivao? Moţda nisi Dţek Trbosek, ali dobro imitiraš Dţekila i Hajda.” Pogledala ga je. “Ili je to bilo namerno? To je super naĉin da me Biljana1968

drţiš na daljini. Zar nije to tvoj naĉin delovanja? Drţanje na daljini?” Ustala je. “Pa, to ćeš i dobiti. Ne mogu sada da se bakćem sa podeljenim liĉnostima. Daj mi moj kompjuter i pusti me da radim.” “Nazvaću Gejlena, i on ća ga odmah poslati.” Krenuo je ka ulaznim vratima. “Ali, ne mogu ga zvati još par sati. Trenutno je na putu za Braunsvil. Hajde da izaĊemo i prošetamo se. Oboje moramo da se malo izduvamo.” “Ti idi. Ja ostajem ovde. ” “Nikako. Što se tiĉe bezbednosti, ništa se nije promenilo. Svuda idemo zajedno.” I sinoć su bili zajedne. Zašto se stalno prisećala prošle noći, kada je pokušavala da ostane hladna? Zato što je bila zbunjena i povreĊena, a telo je i dalje bolelo i ţudelo za Morganom. Jednostavno se iskljuĉi, baš kao što je i on uradio. “U pravu si. Ništa se nije promenilo Ĉekaj da uzmem kaput.” Bili su napolju tek nešto malo više od sat vremena, kada je Morganov telefon zazvonio. Nisam oĉekivao da mi se tako brzo javiš-” Nekoliko trenutka je slušao. “Dobro, polazim. Ne, nemoj da šalješ nikog drugog Polazim. ” Prekinuo je vezu. “Gejlen je zvao sa aerodroma u Hjustonu. Ĉekao je presedanje kada je ĉuo za eksploziju.” “Eksploziju?” “Tekstilna fabrika u Ferfaksu. Vatrogasci sigurno nedeljama neće biti u stanju da kaţu šta je uzrok. Uopšte ne mogu da je ugase.” “Namerno su je izazvali.” “A to je i odliĉan naon da se otarase leša.” Leša. Nikada nije upoznala Skota, ali takvo bezliĉno oslovljavanje joj se ĉinilo bezrsećajnim. “Misliš da su ga ostavili da izgori.” “Verovatno. Ako su ĉuli da telefonom razgovara sa Gejlenom, onda su zakljuĉili da bi bilo suviše riziĉno ne uništiti fabriku. A sada nema ni fabrike, ni Skota.” Okrenuo se i pošao ka kući. “A kada se fabrika bude urušila, neće više biti ni rupa u podrumu.”

Biljana1968

Poţurila je da bi ga sustigla. “Rekao si Gejlenu da polaziš. Je l’ ideš u Hjuston?” “Ne, pronašao je adresu na jednoj od Pauersovih priznanica za kreditnu karticu. Idem u Indijanu. Prvo te vodim u kuću tvoje prijateljice Sare. Logan će moći da se pobrine za tvoju bezbednost, a i za to da uvek budeš podalje od nje. Niko od nas se nije nadao da će stvari krerati ovim tokom.” “Ne moţeš da me vodiš nikuda gde ja neću da idem. Neću da me baciš gde hoćeš, kao neko Ċubre. A ako misliš da ću da rizikujem uspeh cele akcije tako što ću otići kod Sare, onda si poludeo. Gde u Indijanu? ” “TerOt.” “Da li misliš da postoji ikakve šanse da su informacije sa kartice taĉne?” “Ima malih šansi. A i ako nema, moţda ću uspeti nekako d mu uĊem u trag. Za vuka se uvek naĊe ovca.” “Šta ti to znaci?” “Ako otkrije da neko pokušava da mu uĊe u trag moţda će on sam da krene u lov. ” “I zato si ti taj koji mora da krene. Zato što hoćeš da uloviš lovca.” “Upravo tako.” “Da li ti je palo na pamet da lovac nije samo on? ” “U tom sluĉaju odustajem i ponovo pokušavam sledećes dana.” Kako su se pribliţavali kući, koraĉao je sve brţe. “Ali imacu ga na nišanu. Toliku prednost nad njim imam.” “Mi imamo tobku prednost.” Zastao je pre nego što su pošli stepenicama. “Ne mogu da te odgovorim od toga da ideš sa mnom?” “Nemoj ni da pokušavaš. Samo mi reci kako ćemo da se muvamo po Ter Otu a da nas niko ne prepozna?” “To moţemo da sredimo.” Zastao je. “Dopusti mi da te odvedeni do Logana. Molim te, Aleks.” Prošla je pored njega , poĉela da se penje. “A šta je sa laţnim ispravama, kreditnim karticama?” Biljana1968

Pomireno je klimnuo glavom. “Gejlen.” “Uvek Gejlen.” Saĉekala je da otkljuĉa vrata. “Onda mu reci.da će morati da mi obzbedi laptop i onr programe pre nego što doĊemo u Ter Ot.” “Ferfaks je uništen?” ponovio je Pauers. “Ali mislili ste da će nam trebati za još neke eksperimente nakon Arapahoa Ja sam mogao da dignem fabriku u vazduh. Samo je trebalo da kaţete. ” Bilo je veoma riziĉno nakon što je Kimbl našao Skota u podrumu. Upravo je razgovarao telefonom, i ne znamo ko je to još znao za Ferfaks.” Betvort je napravio pauzu. “ A što se tiĉe tebe. Raspitivao se u hotelu. Koliko sam razumeo, koristio si kreditnu karticu. Mislim da sam ti rekao da koristiš gotovinu.” “Vizu sam upotrebio samo dva puta. Ponestalo mi je kesa i morao sam da-” “Ne traţim nikakve izgovore,” tiho je rekao Betvort. “Da je sve bilo u redu, onda ne bi bilo nikakvih problema ni sa tom malom greškom. Ali sada se moramo potruditi da nas baš to ne zezne.” “Jeste li proverili ko je taj Skot?” “Jirgens ga je proverio. Pokušali smo da otkrijemo sa kim je razgovarao telefonom, ali uzalud. On je privatni detektiv, slobodni strelac, veoma dobar i veoma diskretan. U njegovoj kancelariji ništa nije ukazivalo na to za koga radi.” Betvort je na papiru pred sobom naškrabao vešala. “Rekao bih da je to bio Morgan. On je jedini koji je imao neke informacije o Ferfaksu. Šta misliš ti?” “Zvuĉi logiĉno.” “Skot je imao tvoj crteţ kod sebe. Aleks Grem je znala kako izgledaš. Gremova je, dakle, verovatno još uvek sa Morganom.” Nacrtao je ĉoveka na vešalima. “Na koju adresu će ta kreditna kartica odvesti Morgana?” “Ter Ot. Ali neće mu mnogo vredeti. Tamo ne ţivim već pet godina. Karticu sam izvadio kada sam još uvek bio u braku sa bivšom ţenom. Sredio sam sa njom da je ne poništava, nego da sve raĉune prosleĊuje u poštanski fah. Tako niko nije mogao da zna moju trenutnu adresu.” Brzo je dodao: “Ali mogu da pokrijem svoje tragove. Poslaću Me na jedan lep, Biljana1968

skup odmor. Pristaće na to.” “A zašto to da radiš? Ovo nam je prilika. Zašto se ti lepo ne vratiš u dragu staru Indijanu i ne napraviš zamku za Morgana? Istovremeno bismo mogli da uhvatimo i Gremovu.” “Ako tako hoćete, uĉiniću to.” “Definitivno hoću da to uradiš. Zovi me kada se Morgan pojavi. Naravno, Jirgens će isto biti tamo, spreman da deluje ako nešto poĊe naopako.” “Ništa neće poći naopako.” “Potpuno se uzdam u tebe.” Nacrtao je omĉu oko ĉovekovo vrata. “Obaveštavaj me redovno.” Prekinuo je vezu. Brzo je ponovo okrenuo broj. Na njegovo iznenaĊenje odmah se zaĉuo odgovor. “Gde si, Rani?” “Fort Kolins. Ovo je presporo. Treba mi još informacija.” “Zato te i zovem. Moţda mogu da ti pomognem. Upravo sam poslao jednog gospodina, Tomasa Pauersa, u jedan grad na srednjem zapadu. Dţad Morgan ide tamo da naĊe Pauersa, a Pauers misli da ide tamo da uhvati Dţada Morgana.” “Ne!” “I mislio sam da ćeš tako da reaguješ. Ne brini, ne bih te nikada prevario. Pauers je poĉeo da koĉi ćelu operaciju, ali moţda je još uvek u stanju da izvuĉe Morgana na ĉistinu. Ali, ako hoćeš Pauersovu adresu, moraš da mi uĉiniš dve usluge.” “Koje?” “Ţelim da mi obećaš da ćeš ti obaviti Z-3.” Nije odgovarao. “Bio sam veoma strpljiv sa tobom. Sada moraš to da mi obećaš, Rani. Rekao si mi da ti nije stalo ni do ĉega drugog osim da uhvatiš Morgana. Dokaţi to.” “Taj posao će mi onda moţda biti prepreka.” “Obećaj mi. Na kraju krajeva, to je posao na koji bi tvoj otac bio ponosan.” Biljana1968

“Moţda.” “Onda uţivaj u Koloradu.” Tišina. “Uĉiniću to.” “Obećaj.” “Obećavam. Gde je Morgan?” “Još nešto. Hoću da nestanu i Morgan, i Pauers.” “Uĉinjeno.” Nije bilo nikakvog oklevanja. “Gde je on?” “Ouk Plejs 1372, Ter Ot, Indijana.” Zaĉuo se zvuk prekinute veze. Ovoga puta ga Ranijeva grubost nije brinula. I on se osećao prezadovoljno. Bilo je tako divno povlaĉiti konce i gledati kako se lutke pomeraju. Poteraj vuka da lovi tigra, a onda oslobodi i kobru da se resi vuka. Nasmešio se dok je crtao kako se vrata na podu vešala otvaraju. “Ne mogu da priĉam,” rekla je Aleks. “Osećam se kao da su mi usta puna pamuka.” “Izvini. Plastiĉne kese su najbolje što sada mogu da izvedeni.” Morgan joj je brzo napravio razdeljak na sredini i oĉešljao je. “Rekao sam Gejlenu da nam u ormariću na autobuskoj stanici u De Moanu ostavi pribor, ali treba da pazimo da ne privuĉemo paţnju ni dok putujemo tamo.” “A kako putujemo?” “Onim starim pikapom iz a mbar a idemo do De Moana, a onda dţipom do Ter Ota. Da li imaš neku šminku?” Odmahnula je glavom. “Obiĉno koristim samo karmin i puder. Ostalo rni oduzima previše vremena.” Klimnuo je glavom. “Sa takvom koţom, šminka ti i ne treba. Ali, sada bi nam dobro došla.” Izašao je na trenutak i vratio se sa pepelom koji je uzeo iz kamina. “Ovo bi trebalo da ti dovoljno promeni boju....” Utrljao joj je pepeo u koţu, a zatim je uklonio višak. Zatim joj je prosuo malo pepela i po kosi, a zatim je iz dţepa izvadio kamenĉić i pruţio joj ga. Biljana1968

“Izuj levu cipelu i stavi kamenĉić u nju.” “Šta?” “Tvoj hod je poseban. Slobodan i otvoren. Ovo će ga promeniti.” Napravila je grimasu. “Misliš, pravice mi probleme i poĉeću da hramljem.” “Samo malo.” Odmakao se korak unazad i kritiĉki iskrivio glavu. “Verovatno ćeš biti okej. Zimski kaputi nas ĉine malo krupnijima, i to je dobro. Odavde pa do De Moana ćemo stati samo da uzmemo benzin.” Ustala je i otišla do ogledala u kupatilu. Lice joj je izgledalo naduveno, bezbojno i deset godina starije. Umeci koje je stavila su gotovo potpuno promenili konture njenog lica. “Pazi samo da ti umeci uvek stoje ravno, inaĉe ćeš izgledati deformisano.” Morgan je stajao kraj nje drţeći kutiju sa soĉivima. I njegova koţa je bila isto tako bezbojna. “Biće nam lakše kada se doĉepamo pribora za maskiranje. Oni umeci se koriste u profesionalnim pozorištima i nisu tako neprijatni.” “Jedva ĉekam,” suvo je rekla. “Kakva još druga pomagala imaš za mene?” “Umetke za nos, da ti prošire nozdrve. Rastvor za ten. Periku druge boje i stila.” U levo oko je stavio braon soĉivo. “Nije pametno suviše komplikovati. Ako ti nije prijatno, onda se to i vidi, a to privlaĉi paţnju. A ponekad zaboraviš da staviš nešto, i baš to moţe biti fatalno.” “Dosta toga znaš o prerušavanju.” “Pomaţe mi tu i tamo.” “Odakle ti soĉiva?” “Obiĉno ih nosim sa sobom. Mala su i ne predstavljaju nikakav problem. Ove plave oĉi su suviše upadljive. Već su me više puta uvlaĉile u nevolju, a nikada se ne zna kada će mi zatrebati malo kamuflaţe.” “Posebno u tvom poslu.” Okrenuo se i pogledao je. “Da, posebno u mom poslu.” Stavio je kutijicu u dţep. “Hajde, polazimo.”

Biljana1968

Bela kuća Andreas je izgledao superiorno kao i obiĉno, ljutilo je pomislio Betvort dok je posmatrao predsednika i njegovu lepu prvu damu kako se kreću meĊu zvanicama. Njegov šarm je bio u punom zamahu, i svako u toj prostoriji će kasnije reći kako se ponašao zaštitniĉki, poput oca, i prijateljski poput brata. Kada se tome doda i njegov seksepil, bio je gotovo nepobediv. Ali Betvort je mogao da ga pobedi. I on je umeo da bude fin i šarmantan isto koliko i Andreas. Jedino je ta nevidljiva aura koja okruţuje svakog predsednika bila ono što je ĉinilo da Andreas ljudima izgleda kao Supermen. Ipak, Betvort nikada nije uspeo da se ubaci u uzani krug ljudi koji su okruţivali Andreasa. Taj gad ga je uvek drţao dalje od sebe, i to su poĉeli da primećuju i moćnici na vašingtonskoj sceni. Pa šta, tu prepreku je ionako već preskoĉio. “On je baš hrabar tip, zar ne?” Pogledao je preko ramena i ugledao Henka Elsvita, voĊu većine u senatu, kako sa divljenjem posmatra Andreasa. “S obzirom na sve pretnje koje dobija, ĉovek bi pomislio da će otkazati ovakve prijeme.” Elsvit je pozdravljajući podigao svoj koktel. “Bolje on, nego ja.” “Sa svim ovim obezbeĊenjem, Bela kuća i nije tako opasno mesto.” Betvort se nasmešio. “Ali moţda ste u pravu. Diskretnost je bolja strana hrabrosti.” “Nisam rekao da ovim pravi grešku,” brzo je rekao Elsvit. “Ne smemo dopustiti tim teroristima da nas preplaše.” “Vi se nikada ne biste uplašili,” rekao je Betvort. “Svi znamo za šta se zalaţete, Henk. Svi se oslanjamo na vas. A najviše Andreas.” Andreas je zastao kraj jednog starijeg ĉoveka sede kose i aristokratskih crta. Trenutak kasnije njih dvojica su polako izašli na balkon.” “Pitam se kako li planove ima sa Šepardom,” promrmljao je Elsvit. “Obiĉno nemaju mnogo toga da kaţu jedan drugom.” “Ne zna se.” Betvort je slegnuo ramenima. “Moţda pokušava da svima Biljana1968

pokaţe da su on i potpredsednik našli zajedniĉki jezik.” “Pa, Šepard je u poslednje vreme više bio u prvom planu. Onaj govor kod brane Arapaho je bio izuzetan. Nisam ni znao da je sposoban za tako nešto. Odjednom je postao veoma popularan.” “Pa, u danima kao što su ovi, svi moramo da se ponašamo u skladu sa onim što se zahteva od nas.” “Pitam se šta li predsednik sada od njega zahteva,” promrmljao je Elsvit. “Ko zna? On ume da bude tajanstven. Ne kao vi, Henk. Svi cenimo vašu otvorenost.” Elsvit se nasmešio. “Ja sam samo obiĉan graĊanin Misurija koji pokušava da radi svoj posao.” Gluposti. Kod Elsvita ništa nije bilo obiĉno. Pravio je planove i ulizivao se svima, pokušavajući da dospe na što bolji poloţaj do sledeće nominacije za predsednika. Betvortu to nije smetalo. Ambicioznim ljudima je lakše manipulisati nego idealistima. Obećaj im svet, i slediće te svuda. “Mislim da ću otići da se pozdravim sa prvom damom,” rekao je Elsvit dok je ostavljao svoje piće na posluţavnik. “Ove veĉeri još nisam imao priliku da razgovaram sa njom.” A Ĉelsi Andreas je stajala baš blizu francuskih vrata iza kojih su nestali Andreas i Šepard, pomislio je Betvort i nasmešio se Elsvitu je bukvalno išla voda na usta da ĉuje o ĉemu njih dvojica razgovaraju. A i on je ţeleo to da zna. Ali, on nikada ne bi pogrešio i privukao paţnju na sebe. Otkriće on to na kraju. Strpljenja. Pre svega strpljenja. “Moram da vas zamolim za jednu uslugu, Šeparde.” Andreas je gledao po vrtu. “Uslugu koja mi mnogo znaĉi.” “Znate da ću uraditi sve što mogu, gospodine predsedniĉe.” Karl Šepard se nasmešio. “Poĉastvovan sam. Ovo je prvi put za sve ove godine da ste nešto liĉno zatraţili od mene. Već sam poĉeo da mislim da ste zaţalili što ste me odabrali za svog saradnika.” Nije ga ni odabrao, sa ţalošću je pomislio Andreas. Stranka mu je ponudila dva kandidata za Kaliforniju, a ovaj je bio manje zlo. Šepard je bio suviše star drţavnik za njegov ukus. U zemlji je vladala atmosfera Biljana1968

promene, a njene voĊe su morale biti spremne da se menjaju zajedno sa njom. Ipak, moţda je bio prestrog prema tom ĉoveku. Šepard je radio sve što je mogao da odgovori svim izazovima - putovao je, pisao govore, posećivao oţalošćene porodice diplomata poginulih u ambasadama. “Svakog meseca u Beloj kući provedemo zajedno samo nekoliko dana. Nekako smo prisiljeni na to da budemo razdvojeni.” Šepard se nasmejao. “Neki od novinara koji izveštavaju iz Bele kuće su poĉeli da me zovu tajanstvenim ĉovekom.” Sa lica mu je nestao osmeh. “Meni to ne smeta. Ako je za zemlju bolje da ja nisam u Vašingtonu, onda neka tako i bude. Shvatam da politika i vaša osećanja nemaju veze s tim.” “Ne, nemaju.” Okrenuo se ka Šepardu. “Ali, ja od vas sada traţim jednu liĉnu uslugu. Ţeleo bih da mi pomognete da odvedeni suprugu iz Bele kuće.” Šepard je skrenuo pogled ka Ĉelsi, koja je unutra ćaskala sa Elsvitom. “To neće biti baš lako. Mi se jedva i poznajemo.” “Vaša supruga je predsednik Nacionalne fondacije za zlostavljanu decu. Moja supruga veoma ceni taj rad. Ona je već godinama povezana sa tom organizacijom. Zatraţite od nje da govori na nekoj konferenciji, ili da poseti udruţena po zemlji. Uradite šta god hoćete.” Glas mu je postao grub dok je potiskivao ljutnju. “Samo je sklonite od mene.” Šepard je izvesno vreme ćutao. “Da lije to zbog pretnji terorista koji su odgovorni za napade na ambasade?” “Šta mislite? Tri ambasade uništene, a uspeli smo da otkrijemo tek malo tragova. To nije nalik uobiĉajenim napadima. Ovi su pametni i oĉigledno imaju mnogo veza i mnogo novca. Nisam dovoljno uveren da mi nisu prišli još bliţe.” “Keler vas dobro ĉuva.” “Da, ali cijanid je ipak uspeo da doĊe ĉak do moje kuhinje, a pre toga je ispred moje kancelarije, na travnjaku, otkrivena i eksplozivna naprava.” “Otkrivena je kljuĉna reĉ. A to je bilo pre izvesnog vremena. Siguran sam da je Keler zapušio svaku rupu.” “I ja sam. Ali vas nisam ovde doveo da hrabrimo jedan drugoga.” Stegnuo je usne. “U redu je to što su sve pretnje usmerene protiv mene. Nisam ni oĉekivao nešto drugo. To spada u opis posla. Ali nije u redu to Biljana1968

što i Ĉelsi moţe da strada zato što se nalazi blizu mene.” Zastao je, pogledao Ĉelsi, a zatim meko dodao: “A ona je uvek bila pored mene. U svakom pogledu. ” “Potrudiću se. Razgovaraću veĉeras sa Nensi. Kada bi trebalo da se udalji?” “Juĉe. Danas. Što pre. Poslao sam decu kod njihove polusestre u San Dijego. Jedino Ĉelsi neće da me napusti.” Potapšao je Šeparda po ramenu. “Cenim ovo. Vaš sam duţnik.” “Ĉast mi je, gospodine predsedniĉe. U ovakvim vremenima svi moramo da se drţimo zajedno.” Da, tako je, umorno je pomislio Andreas dok je otvarao francuska vrata. Zajedno smo jaĉi. Ali Ĉelsi sada ne srne da bude zajedno sa njim. Zastao je na pragu i bacio pogled po prostoriji. Sve je izgledalo uobiĉajeno, i svi su se pravili da nisu ni primetili da jedno vreme nije bio tu. Osim Betvorta. Nasmešio mu se i blago poklonio, da bi zatim nastavio da razgovara sa sekretarom za rad. Hrabar, hladan i magnetski privlaĉan. Andreas mu je nehajno klimnuo glavom u znak pozdrava, a potoni je zagrlio Ĉelsi i poljubio je u slepooĉnicu. “Da li je sve u redu?” “Jeste.” Nasmešila se Elsvitu. “Senator mi je priĉao o Sent Luisu. Ali sigurna sam da ga više zanima o ĉemu ste ti i pot-predsednik razgovarali.” Pijuckala je svoj sok od narandţe. “Zar ne, senatore?” Elsvit je zatreptao. “Ne, uopšte. Nisam nameravao da-” “Ne? Onda mora da sam pogrešila.” Uhvatila je Andreasa pod ruku. “Mislim da je vreme da se malo prošetamo okolo, a onda da kaţemo laku noć premijeru. Ti ujutru moraš da posetiš onu školu za hendikepirane.” Nasmešila se Elsvitu tako da je ovaj odmah zaboravio malopreĊašnju neugodnost. “Izvinite, molim vas.” Nije saĉekala nikakav odgovor, već je blago gurnula napred Andreasa. “Sta li to sada smeraš?” promrmljala je. “Sada se svi u prostoriji pitaju šta si to razgovarao sa Šepardom.” “Neka se samo i dalje pitaju.” “Ali ja neću. Ja sam u domaćem timu.” “A moţda je reĉ o drţavnoj tajni.” Biljana1968

Ispitivaĉki ga je posmatrala a zatim odmahnula glavom. “Ne bih rekla.” Trebalo je da oĉekuje da će biti radoznala i da će ga proĉitati. Tako dobro su poznavali jedno drugo. Godinama su bili prijatelji, partneri i supruţnici. “Ne,” neţno je rekao. “Pusti to, Ĉelsi.” Posmatrala ga je, a zatim je slegnula ramenima. “Otkriću i sama.” Uzvratila je osmehom premijeru. “Tako je dobro što ste nas veĉeras poĉastvovali svojim prisustvom...”

Biljana1968

Deveto poglavlje TerOt Morgan i Aleks su se nešto pre sedam uveĉe smestili u Motel 6. Pre nego što su otišli u sobe, otišli su do prodavnice na gde su uzeli sendviĉe i toaletni pribor. “Sobe su spojene,” rekao joj je Morgan dok joj je davao “Zakljuĉaj vrata i stavi stolicu ispred njih. Ulazićemo i izlaziti kroz moja vrata. Moram da telefoniram. Istuširaj se i onda doĊi kod mene da jedeš.” Umorno je klimnula glavom. “Moram da operem sav ovaj pepeo iz kose.” “Da li ti je potrebna pomoć?” “Mogu i sama. Samo će malo potrajati. Koga zoveš?” “Gajlen je poslao nekoga ovde, u Ter Ot, da drţi motel na oku. Moram da mu kaţem da smo stigli.” “Zašto on pazi na naš motel?” “Zato što neću da te ostavim ovde samu.” “Naravno da nećeš.” Nije joj se svidelo to što je Morgan rekao, ali nije sada mogla da se petlja s tim. Otišla je u svoju sobu, ukucala šifru, zatvorila vrata i zakljuĉala ih. Neko vreme je stajala nepomiĉno.Posle te voţnje od De Muana, osećala se iscrpljeno i kilavo a tako je i izgledala. Pa dobro, osećaće se bolje posle tuširanju - iako će verovatno biti teško saĉuvati ovaj zavoj da se ne pokvasi. Bilo joj je drago što Morgan nije insistirao ne tome da joj pomogne. Uz svu muku sa povreĊenim ramenom, to joj sada nije trebalo. Trebalo joj je više od sat vremena da se istušira i opere kosu kada je završila bila je umornija nego ikada. Uvila se u peškir, sela u stolicu pored stola i zatvorila oĉi. Sada bi mogla da se malo odmori. Ne dugo. Moţda samo“Da li si dobro?” Naglo je otvorila oĉi i ugledala Morgana koji je stajao na pragu Biljana1968

zajedniĉkih vrata. “Dobro sam. Malo sam umorila-” Zategla je peškir oko tela. “Za minut ću se obući i doći kod tebe. Hoćeš li da mi namestiš laptop?” “Ne.” Prešao je preko sobe, otvorio njenu torbu i izvukao svoju sivu majicu koju je ona nosila umesto pidţame. “Sada ćeš jesti. Malo ćemo razgovarati, napraviti planove, a onda ćeš otići u krevet. Moţeš ako hoćeš da ustaneš u zoru i da onda radiš na kompjuteru. Ali prvo moraš da se odmoriš, inaĉe nećeš koristiti ni sebi, ni meni.” Pomogao joj je da ustane, a zatim je skinuo peškir sa nje i obukao joj majicu. “Kosa.” Poĉeo je da je briše peškirom. Oduzela mu je peškir. “Mogu i sama.” “Siguran sam da moţeš.” Okrenuo se. “Zovi me ako ti nešto treba. Vidimo se za deset minuta.” Baš je voleo da zapoveda. Bila je u iskušenju da mu kaţe da se nosi i da sama pronaĊe neki kompjuter iAli, taĉno je znao šta radi time što joj dosaĊuje: adrenalin joj je skoĉio. Nije imala pojma koliko će ta energija potrajati, ali bilo bi dobro da je iskoristi dok je još ima. Brzo je osušila kosu peškirom i ušla u njegovu sobu. “Dobro, šta dalje da radim, Nerone?” Trgao se. “Ne smeta mi da me porede sa imperatorom, ali ne sa onim koji je voleo da pali okolo.” Pokazao joj je ka stolu. “ Secli i pojedi sendviĉ. Nisi ništa jela još od onda kada smo presedali u Sent Luisu.” “Nisam gladna.” Sela je i uzela sendviĉ sa tunjevinom. “A moţda i jesam. Izgleda mi priliĉno dobro.” Uzela je zalogaj. “Pa, priĉaj. Šta ćemo da radimo u vezi sa tim Pauersom?” Seo je preko puta nje. “Ništa dok malo ne ispitam njegovu kuću i okolinu. Hoću da budem siguran da to nije neka zamka.” “Stalno govoriš u jednini. Prestani.” “Ne, tako će i biti.” Reci su mu bile hladne i ĉvrste. “Ne moţeš da se mešaš u moj posao. Ne moţeš da mi staneš na put. Neću da mi upropastiš zadatak.” “Tebi? Tvoj zadatak? Zar ne misliš da sam tu malo i ja-” Ućutala je. Prestani sa tim glupostima. On je bio profesionalac, a ona ne. Već je mnogo puta videla kako dobronamerni amateri prave nepopravljive greške Biljana1968

na mestima nesreće. A Bog zna da je sve ovo što se dešavalo bila prava nesreća. “Kako mogu da ti pomognem?” “Ostani ovde i istraţuj.” “Da li si siguran da to nisi izmislio da bi me sklonio od sebe?” “Palo mi je i to na pamet. Ali mislim da je i to posao koji treba obaviti. Šta ti misliš? “ . Sada je ovim pitanjem preokrenuo stvari. Napravila je grimasu “Da ne mislim da je koristan, ne bih ni pristala da ga uradim. Mrzim istraţivanja. Ali, imam i neke druge talente Dobar sam fotograf, a imam i objektiv za veliku daljinu, sa kojim moţeš snimiti pruge na pĉeli koja leii oko suncokreta. Ne bi morao da se suviše pribliţavaš kući, a film mogu da razvijeni za pola sauv1 Ćutao je nekoliko trenutaka. “Ta velika daljina moţda i nije tako daleko.” “Ali nije loša ideja.” Gledala ga je u oĉi. “Zar ne. ” “Ama jeste. Jeste.” Dovršio je sendviĉ. “Dobro, ah prvo ću sam da se promuvam, pa ću ti i naći zgodno mesto odakle moţeš da slikaš. Srce joj je poskoĉilo na tu zamisao. Ali, već je dosta toga iznudila da bi sada nastavila da se raspravlja sa njim. “Kada?” “Veĉeras.” Ustao je. “Ĉim pregledam taj pribor za maskiranje koji nam je Gejlen našao i pronaĊem periku i još neke stvari da sakrijem svoju nezaboravnu njušku. “ Šalio se, ali njegovo lice je zaista bilo nezaboravno. I kada ga više nikada ne bi videla, uvek bi ga se sećala. Ta misao joj je došlatako iznenada, i prestrašila je na smrt. Ignonši je, i za ime sveta,nemoj dopustiti da on to primeti. Naslonila se u stolicu. “ Kakvu periku. ” Otvorio je torbu i izvadio braonkasto-crvenu periku sa sedim slepooĉnicama. “Nije baš moderna ah je skroz drugaĉija od moje kose. To je plus. “ Izvukao je i jaknu i patlke. “Ne moţeš reći da nam Gejlen nije pruţio veliki izbor. Bacio je svoju odeću na krevet. “Nadam se da će sa tobom biti bolje.” “Mislim da je i moja perika crvena. Kovrdţava kao slrotica Eni. Moţda bi trebalo da budemo brat i sestra. ” Ovlaţila je, usne. “Misliš da je ovo zamka, zar ne?” Biljana1968

Klimnuo je glavom. “Sigurno znaju da smo otkrili ovo mesto preko kreditne kartice. Logiĉna odluka je da nas prate. To bih i ja uradio u takvim okolnostima.” “Onda budi paţljiv.” Odgurnula je stolicu i ustala. “Hoćeš li da pokucaš na moja vrata kad se vratiš?” “Verovatno ćeš spavati.” “Ne budi lud. Neću spavati. Kako oĉekuješ da spavam kad-” Umirila je glas. “Zakucaćeš na moja vrata i ispriĉati mi šta je bilo inaĉe ĉu uzeti moj pištolj i ubiću te.” Nasmešio se. “U tom sluĉaju, budi sigurna da ĉu pokucati, i da ću srušiti vrata ako se ne javiš. Znaš da uvek štitim sebe.” “Potrudi se da bude tako.” Izašla je iz sobe i zatvorila vrata. Glupaĉa. Poznavala je Morgana samo u nesigurnim okolnostima i spavala sa njim jednu noć. Bio je verovatno najoprezniji ĉovek koga je ikada upoznala, koji sa njom verovatno nije hteo ništa osim da je odvede u krevet. Bilo je tako glupo što je dopustila sebi da se ovako oseća. Za ime sveta, saberi se. Glupo ili ne, znala je da neće spavati dok se on ne vrati. Napravila je spisak hemikalija za razvijanje filma koje će Morgan morati sutra da joj nabavi. Zatim je shvatila da bi mogla i da sedne za kompjuter i malo surfuje po internetu. Nešto nakon tri sata ujutru je ĉula Morganova vrata kako se zatvaraju. Prsti su joj se umirili na tastaturi i zatvorila je oĉi. Hvala Bogu. Otvorila je zajedniĉka vrata baš kada je on hteo da pokuca. “Šta se desilo?” “Ništa. Razgledao sam okolo i nisam našao ništa sumnjivo. Mala kuca od cigle u mirnoj ulici. Noviji model auta na parkingu. Nije iznajmljen ima registraciju iz Indijane - i ĉini se da ne vode baš mnogo raĉuna o njemu. Moţda pripada Pauersovoj bivšoj ţeni. Što ne znaĉi da to nije lepa mala zamka, spremna da se zaklopi. “ Pogledao je laptop na stolu. “Vidim da si radila. Da li si naletela na nešto?” “Pa, bukvalno bih morala da naletim. Nemam nikakvu predstavu gde da traţim. Poĉela sam sa eksplozivima, a sada ispitujem pritisak vode.” Protrljala je oĉi. “Osećam kao da ću oslepeti. Da li si našao mesto odakle mogu da slikam?” Biljana1968

Klimnuo je glavom. “Jedna kuća se prodaje jednu ulicu dalje. Dva sprata, prazna, sa lepim pogledom iz spavaće sobe na Pauersovu kuću. Na prozoru ima roletni, tako da se aparat ne moţe videti spolja.” “Kako si ušao?” Odmahnula je rukom. “Nije vaţno. Kako glupo pitanje. To je još jedna od stvari koje ĉine tvoj posao, je li tako?” “Apsolutno. Sutra uveĉe ću te provući tamo. Mogu li da ti predloţim da prestaneš da radiš i da malo odspava?” Klimnula je glavom. “Probaću ponovo sutra.” Poĉela je da zatvara vrata, a zatim je zastala. “Nisi ništa video?' Odmahnuo je glavom dok je odlazio. “Nisam ništa video.” Morgan se skinuo, legao i pokrio. Rekao je istinu. Nije ništa video. Ali neko je tamo ipak bio, i ĉekao. To mu je govorio svaki nerv, svi instinkti. Već je toliko dugo bio u igri, da je gotovo imao sopstvene antene. Zato je i proveo sat i po vozeći se okolo, pre nego što se vratio u motel. Vlada? Verovatno ne. Agenti CIA na zadacima poput ovih obiĉno putuju po dvoje ili troje, a tek mali broj njih njih uspevao da zapazi. Pauers? Više nego verovatno. Rani? Bilo je moguće. Sve se nekako preklapalo, a Rani je moţda dopuštao da ga koriste. Bilo bi dobro znati ko je protivnik, jer bi tada mogao da svoje akcije prilagodi svakom igraĉu. Ali, verovanto će norati da ide na slepo i uzda se u instinkt sve dok ne izaĊe na teren. I da izvuĉe Aleks pre nego što klupko poĉne da se odmotava. “Koliko će ti trebati da napraviš te slike?” pitao je Morgan dok je vodio Aleks stepenicama ka drugom spratu. Biljana1968

“Zavisi od uglova i toga šta ima da se slika, ” rekla je Aleks paţljivo se krećući po mraku. “Zar ne moţemo da upalimo baterijsku lampu?” “Ne, posmatraću sve prazne kuće u ovoj oblasti. Mada, ovaj prozor nije tako strašan. Van dometa je. Verovatno ću se koncentrisati na kuću za prodaju sa druge strane ulice.” Najeţila se, kao i uvek kada bi pomislila na Morganovu profesiju. “Nadam se da nije van dometa i za moje slike.” Kleknula je pored prozora i otvorila torbu sa aparatom. “Koja je to kuća?” “ Od bele cigle, pored kuće na ćošku.” Poĉela je da slika. Svaki prozor. Tremovi. Sprat, kante za smeće pored ograde. Zatim je poĉela da slika svaki ugao svake kuće na obe strane ulice. “Slikaj ono drvo u dvorištu.” “Drvo?” Morgan mnogo voli da se penje po drveću. Setila se daje Gejlen to rekao za njega. Oĉigledno je pomislio da moţda još neko to voli. Izoštrila je sliku i napravila još nekoliko slika drveta u dvorištu, i još jednog, manjeg, koje se nalazilo na travnjaku ispred kuće. “Zadovoljan?” “A ti?” Odmahnula je glavom. “Daj mi još sat vremena. Mora da nam se posreći, a što manje vremena provedemo ovde, manje su nam i šanse.” “Hoću da se skloniš odavde.” “Još sat vremena.” Promenila je film u aparatu. Promrmljao je psovku i pribliţio se prozoru, pretraţujući pogledom ulicu i kuće. “A sada?” upitao ju je taĉno sat vremena kasnije. Klimnula je glavom dok je vraćala aparat u torbu. “Detaljno sam snimila ćelu oblast. Mogu samo da se nadam da sam nešto uhvatila.” “Pa, i ako nisi, nećemo se ovde više vraćati.” Uzeo je aparat i pogurao je niz stepenice. “To je to.”

Biljana1968

“Evo ih,” rekla je Aleks Morganu u kupatilu, koje je pretvorila u privremenu mraĉnu komoru. “Nisu još suve, ali mislila sam da bi hteo da ih vidiš.” Stao je pored nje i gledao u posude sa slikama. “Baš si ih dosta napravila. Trebaće mi sat vremena da ih sve pregledam.” “Ja sam ih već skoro sve pregledala dok sam ih radila.” Pokazala je sliku sa kantama za Ċubre pored ograde. “Ovde ima neĉeg zanimljivog. Nisu u istom poloţaju kao na slici koju sam napravila sat vremena kasnije. Mislila sam da je moţda pas... ali nisu prevrnute. Kao da su se polako pomerale. ” Odsutno je klimnuo glavom, dok mu je pogled brzo prelazio sa slike na sliku. “Još nešto?” Pokazala je na prozor na prvom spratu. “Ĉovek i ţena. Jedva se mogu prepoznati u toj senci, sa leve strane prozora.” “Ne izgleda mi tako. Da li si sigurna?” “Navikla sam se da gledam fotografije. Sigurna sam.” Pokazala je na sliku garaţe koja se nalazila preko puta kuće od cigala. “Ovde se vidi neka senka, koja bi mogla biti neĉija...” Slegnula je ramenima. “Ali nisam sigurna. Moţda je i samo igra svetlosti.” “Pokaţi mi slike onog hrasta. Neka, nemoj. Evo ih. Koju si slikala prvo?” Pokazala je jednu od njih. “A ovu sam napravila sat vremena kasnije.” Pokazala je drugu sliku. Prouĉavao ih je. “Na prvoj postoji senka koje nema na drugoj.” “Slabo se vidi.” Uzela je lupu i prouĉila senku. “To je moţda vetar duvao kroz grane. To bi moglo da promeni celu kompoziciju.” “Moţda.” Ustao je, još uvek posrruurajući fotografije. “ A moţda i ne.” Okrenuo se na peti. “ Vraćam se tamo. Ostani u sobi i zakljuĉaj vrata.” “Molim?” “Dva puta.” Krenuo je ka vratima, “šta se radi sa ĉovekom koji zna puno i koji je poĉeo da pravi greške?” Glas mu je postajao oštar od ljutine. Biljana1968

“Prokletstvo, neću pustiti da srede Pauersa. Potreban je nama.” Zgrabila je aparat i poţurila za njim prema kolima. “Idem sa tobom.” “Malo sut-” Naglo je otvorio vozaĉeva vrata. “Nemam sad vremena da se raspravljam sa tobom. Ako ideš, moraš da radiš sve što kaţem. Da li si shvatila?” “Jesam.” Uskoĉila je na suvozaĉevo mesto Pokrenuo je auto sa parkinga. “Ma, naravno, jesi.” “Ne dopada mi se ovo.” Me Pauers bila je namrštena. “Rekla sam ti pre pet godina da neću da imam ništa sa tobom ni sa tvojim prljavim poslovima.” “Ali ti nije smetalo da uzmeš moje pare, zar ne?” Pauers je stajao dalje od prozora, da se ne bi video sa ulice. “A ako se ovog puta sloţiš, dobićeš malu nagradu. Imam ĉak i prigušivaĉ, tako da tvoji susedi neće ni znati da nisi takva svetica kakvom se praviš.” Nije video ništa na ulici ispred kuće. Dekera je postavio u jedno dvorište sa druge strane ulice, ali u ovom trenutku ga nije mogao videti. Pa, samo treba da ga nazove, i on će doleteti. Nije bilo potrebe za nervozom. Svi prozori i vrata su bili zakljuĉam. Ipak, nije mu bilo lako. Ĉuo je dosta toga o Morganu. Bio je ĉvrst tip, naviknut da obija brave. Pa, on je bio jaĉi od Morgana. Posmatrao je svoj pištolj sa priĉvršćenim prigušivaĉem. Sve što je trebalo da uradi je da sedi ovde, saĉeka tog nitkova i ubije ga. “Šta je to?” Me se trgnula u stolici, gledajući ka kuhinji. “Jedan od lonaca koji visi iznad sudopere. Mislio sam da si zakljuĉala kuhinju. Rekao sam ti da neću da-” Već je bio na nogama, trĉao kroz hodnik, pored stepeništa, ka kuhinji, sa pištoljem u ruci. Ĉuo je korake na stepenicama i okrenuo se. Nije ĉuo Me kako vrišti dok mu je noţ probijao grudi. Bol. Tama. Neko je dolazio niz stepenice. Biljana1968

Ubij ga. Ubij ga. Podigao je pištolj.

. ,

“Ostani ovde.” Morgan je stao na trotoar u ulici blizu kuće od cigala. “Bez rasprave. Neću da mi budeš na putu.” “To je siguran naĉin da me uvuĉeš u - Skloniću ti se sa puta, ali ako vidim nešto što mi se ne dopada...” Promrmljao je psovku i otrĉao ka dvorištu iza Pauersove kuće. Suviše je opasno da ide na ulazna vrata. Popni se na hrast i uĊi preko drugog sprata. Poput senke sa slike koju Aleks nije mogla da prepozna. Skoĉio je na drvo i polako se penjao dok nije došao do prozora. Staklo je bilo precizno izrezano i izvaĊeno iz okvira. Tiho je sa grane skoĉio na sims, a zatim ušao u spavaću sobu. Vrata su bila otvorena. Izvukao je pištolj, prišunjao se zidu kraj vrata i zastao. Ništa se nije ĉulo. Ne, to nije moguće. Jecaj? Ušao je u hodnik. Ne, više je zvuĉalo kao cviljenje. Pogledao je niz stepenice i hodnik. Kao kroz maglu je video ĉoveka koji je na dnu stepeništa leţao na leĊima. Pauers? Na kraju hodnika je bila sklupĉana ţena u crvenoj bluzi. A moţda je tamo bio još neko, i u zaklonu ĉekao da Morgan siĊe? Oklevao je. Postoji samo jedan naĉin da to sazna. Treba malo rasvetliti stvari. Upalio je svetio, istovremeno se bacajući na pod i drţeći pištolj uperen ka donjem hodniku. Ništa. Nikakvih pokreta. Nikakvog zvuka. Biljana1968

Oprezno se uspravio na kolena, sve vreme gledajući hodnik. Bio je meta. Ne baš dobra, ali dovoljna da se zapuca. Ništa. Pauers je ponovo zacvileo. Rizikuj. Morao je da doĊe do Pauersa pre nego što ovaj umre. Preko ograde je skoĉio dole u hodnik i potrĉao. U kuhinji nije bilo nikoga. Okrenuo se i protrĉao pored ţene, ka dnevnoj sobi. Prazna. Dok se vraćao ka Pauersu, pogledao je šta je sa ţenom. Mrtva. Grlo joj je bilo prerezano. Sve je bilo krvavo. Ubica kao da je bio besan. Kleknuo je pored Pauersa. Na grudima mu je bila velika rana od noţa. “Spasi— me. ”Iz usta mu je tekla krv. “Ne daj da umremu” “Zašto bih? ”pitao je Morga. “Šta ćeš mi ti? ” Pauers ga je pogledao. “Morgane?” Klimnuo je glavom. “Ko ti je ovo uradio?” Betvort... pokvareni nitkov. Poslao je Ranija. Ipak samga sredio.Pucao sam mu glavu. ” “Da si ga sredio, njegovo telo bi bilo ovde “Pucao sam. Boli me... zovi doktora. ” “Kad ami kaţeš sve što ţelim da znam. Gde je Z-2?” “Pokvareni gad...” “Gde je?” “Zapadna... Virdţinija. Nije vaţno... Z-3. Z-3... ” “A Z-3 je vaţno? Ne Z-2?” “ Z-2 ...Sve su to bu-” U agoniji je pokušao da ustane. “Neka se nosi prokletnik .”Pauersove oĉi su sijale. “Pusti Z-3. ”Pauers je buncao. Morgan je poĉeo da ispituje u drugom pravcu. “Šta se dogaĊa u Ferfaksu? ” “Ventili... samo su gubili vreme Nisu mogli...to da srede kad smo izgubili Lontanu. Dovedi... mi. doktora . ” “Ko je Lontana?” Biljana1968

“Brazilac... Betvort je dao sve te pare. Nisu mogli da srede.” “Ko je-” Pauersje opet poĉeo da se gubi. “Šta se desilo na brani Arapaho? ” “Pogrešna strana. Nisu mogli Stezao je ruku. “Molim te... ne ţelim da umrem.” “Niko od nas to ne ţeli.Z-3.Slušaj m. Reci mi nešto o Z-3 i pozvaću hitnu pomoć. ” “Odvešće ga tamo. Nema izbora Z-3 ... ” Šta se dogaĊa?.” Aleks je stajala na ulaznim vratim sa pištoljem u rukam. Ušalje u sobu i stala pored Morgana. “Pauers... ” prosaputala je. Morgan je ignorisao, sve vreme posmatrajuci Pauersa. “Gde je Z-3... ” Nije odgovarao. Bio je sve bliţi smrti. Morgan je stegao njegovu košulju. “Odgovori ini. Gde je Z-3?” “Ketl...” Pauersovo telo se zgrĉilo, a zatim opustilo. Usta su mu se otvorila u nemom kriku. Ostala su otvorena dok je iz njega. izlazio ţivot. “Mrtav je... “ promrmljala je Aleks. “Ko-?” “Nisam ja. Veruj mi, ja bih saznao šta mi je potrebno pre nego što bih ga ubio.” Preturao je po Pauersovim dţepovima. “Bio mi je skoro beskorisan.” “Ĉula sam da si mu rekao da ćeš pozvati hitnu pomoć ako ti kaţe nešto o Z-3.” “Lagao sam. Bio je osuĊen na smrt ĉim mu je taj noţ prošao kroz grudi. Ali morao sam da mu to obećam da bih izvukao neke informacije iz njega.” Video je njen izraz lica i iskrivio usne. “Šta si drugo oĉekivala od mene?” “Ne znam. On je... umirao.” “Da li,ga to ĉuji svetim? Bio je loš momak, i da se oporavio, i dalje bi bio loš momak. Zasluţio je to što mu je Rani uradio. Bio sam srećan što Rani nije bio odliĉan kao i obiĉno, tako da sam mogao nekako i da upotrebim Pauersa.” “Rani. Da li je to taj koji je ovo uradio?” Biljana1968

Klimnuo je glavom dok je vraćao Pauersov novĉanik u dţep njegove jakne. Ustao je. “Hajdemo odavde. Mislim da nemamo još mnogo vremena.” Uzeo je za ruku i krenuo ka vratima kuhinje. “A šta ti radiš ovde uopšte?” “Rekla sam ti da neću ostati u kolima ako vidim nešto što mi se ne dopada. Videla sam ĉoveka kako istrĉava na prednja vrata; lice mu je bilo obliveno krvlju. To mi se uopšte nije dopalo.” “Shvatam zašto si uznemirena. Gde je otišao?” “Otrĉao je niz ulicu, pa iza ćoška. Rani?” “Gotovo sigurno.” “Pa, saznaćeš ko je sigurno kada budem razvila film.” “Slikala si ga?” “Pa naravno. Stalno sam ţalila što nisam slikala Pauersa na brani, umesto što sam vrištala kao idiot. Garantujem ti da ovog puta nisam vrištala.” Poţurila je pored njega preko dvorišta i na ulicu. “Zašto nemamo mnogo vremena?” “Zato što im je ova zamka bila tako dobra, da verovatni, podrazumeva i rezervni plan.” Otvorio je vrata automobila “Vratićemo se u motel po stvari. Zvaću Gejlena i reći mu da nas nekako izvuĉe odavde. Ne verujem da su autoputevi blizu grada više sigurni za nas.” “A kuda ćemo da idemo?” Razmišljao je nekoliko trenutaka o ono malo razumnih stvari koje je ĉuo od Pauersa. “U Zapadnu Virdţiniju.” Kada je došao do automobila, Rani je skinuo majicu i obrisao krvavi obraz. Nije mogao da zaustavi krvarenje. Osećao je rupu... Trgao se i okrenuo glavu, inaĉe bi mu Pauersov metak razneo glavu. Umesto toga, metak mu je prošao kroz obraz i odneo parĉe usne. Glupe škripave stepenice. Bacio je u kuhinju papuĉu koju je našao u spavaćoj sobi, da bi privukao Pauersa. Sve bi bilo u redu da te stepenice nisu bile-”

Biljana1968

Izgovori. Na obuci je još kao deĉak nauĉio da nikada ne izmišlja izgovore. Desilo se nešto neoĉekivano, i morao je da prilagodi plan. Prilagodiće plan. Drţaĉe se dogovora sa Betvortom. Pauers je bio ţiv još samo nekoliko minuta. Morgan. Odjednom je osetio bes. Ţeleo je da ukloni Pauersa i njegovu ţenu i bude u kući kada Morgan naĊe naĉina da doĊe do Pauersa. Moţda i nije tako kasno. PronaĊi doktora. Zaustavi krvarenje. Zatim se vrati u kuću i ĉekaj da Morgan doĊe. NaĊi doktora... “Pauers i njegova ţena su mrtvi. Dekerovo telo smo našli u dvorištu sa druge strane ulice,” rekao je Jirgens kada se Betvort javio. “Morgana nema. Nema Gremove. Ranije izgleda zabrljao stvar.” “To je uradio Rani?” “ Verovatno. Rekli ste da on voli da radi sa noţem. Dekerovo grlo je bilo prerezano, Pauers je imao ranu od noţa u grudima, a njegova ţena je bila iskasapljena.” “Onda mora da postoji dobar razloz zbog kog Rani nije ostao tu da saĉeka Morgana. Moţda je pošao za njim. Koliko je dugo već Pauers mrtav?” “Ne mnogo. Poslali smo auto kada se nije javio u dogovoreno vreme. Šta ţelite da uradimo?” “Oĉistite mesto zloĉina i resite se Dekera, Pauersa i njegove ţene. Onda neka na kuću pazi tim ljudi, za sluĉaj da se Morgan ponovo pojavi.” “I?” “Zar moram sve da kaţem? Pobrini se da policija zaustavi svaki auto koji izaĊe iz Ter Ota.” “Šta da im kaţem?” “Bilo šta. Samo se postaraj da ih zaustave.” Biljana1968

Deseto poglavlje Dok su se vraćali u motel, Aleks se osećala slabo; morala je da ĉvrsto stisne ruke kako joj se ne bi tresle. Veĉeras je doţivela isuviše stvari. Nije mogla da zabravi sliku Pauersa sa tom groznom ranom na grudima i Monana kako kleĉi pred njim, napet beskompromisan i bez trunke saţaljenja. Ali zašto bi iko trebalo da saţaljeva Pauersa? Ni on se nije saţalio nad Kenom one ncći kada je oborio helikopter. Ipak, Morganova ĉrvrstina je opet uspela da je šokira. Morgan je bacio pogled na nju dok su se pribliţavali motelu. “O ĉemu razmišljaš1' “Šta misliš, šta se desio Piuersovoj ţeni? Izgledala je... “ “Kao da ju je preklala neckgţivotinja,” dovršio je. “Ĉuo sam da je Rani obiĉno mnogo ĉistiji. Rekao bih da je nešto poremetilo njegov plan i da je Pauers uspeo da ga nekako povredi. Poĉeo je da beţi, da bi izvidao rane, a ona mu je stajala na putu. Suviše ga je bolelo da bi bio uredan. Jednostavno je ţeleo da je se resi.” “Ti kao da ga razumeš? ” “O, da.” Zaustavio je automobil na parkingu ispred motela i otvorio vrata, “Ostavio sam upaljen auto. Nemoj da se trudiš da slaţeš. Samo ubaci sve u torbi. Brzo ću nazvati Gejlena, ali hoću da izaĊem iz motela za najmanje 3minuta, a iz grada za dvadeset.” Brzo je klimnula glavom. “Neću dugo.” Ostavila je aparat u autu i krenula ka vratima. “Šti ti je Pauers rekao?” “Reći ću ti kada krenemo.” Otvorio je vrata, zgrabio torbu i poĉeo da ubacuje stvari uip. 'Nemoj da zaboraviš kompjuter.” “Put je blokiran.” Morgan je skrenuo levo ni prvom uglu kada je dve ulice ispred sebe video red autonnbia. Parkirao je automobil. “Hajde, izlazi. Idemo pešice Biljana1968

dok ne izaĊemo iz grada. Uzmi torbu sa aparatom. Ja ću poneti tvoji torbu.” “Dobro.” Pratila ga je u korak. “Pretpostavljam da znaš kako moţemo izaći iz grada?” “Zvao sam Gejlena dok si se pakovala. Njegov ĉovek dolazi po nas kamionom za selidbe Lr: Fort Vejna. Naći ćemo se sa njim na jednom parkingu desetak kilometara od grada.” “Kamion za selidbe?” “Ako nas zaustave, biće nam lakše da se sakrijemo i nameštaju. Vozaĉ će imati dokumenta u kojima piše da nameštaj nosi iz Fort Vejna u Ĉarlston u Zapadnoj Virdţiniji. Većina pajkana ne ţeli da se penje pozadi ako smatraju da su papiri u redu. To bi bilo previše posla za njih.” Skrenuo je desno i ubrzao korak. “Za otprilike pet ulica trebalo bi da izaĊemo iz grada, i onda ćemo preseći preko šume.” “Jedva ĉekam.” “Tako je sigurnije.” “Ne prigovaram. Samo hoću da te pitam nešto.” “A šta to?” “Ako ćemo već toliko da pešaĉimo, da li konaĉno mogu da izvadim ovaj kamenĉić iz cipelee?” Vozaĉ kamiona za selidbe zvao se Ĉak Fondren, i bio je priliĉno nervozan. “Upadajte “ Otvorio je zadnja vrata kamioni “Već su me jednom zaustavljali dok sam dolazio, ali to ne znaĉi da je gotovo sa neprilikama. Popnite se preko tog dušeka, pa otpuzite ispod onog kreveta.” Ĉim su se Morgan i Aleks popeli u kamion, vrata su se zalupila za njima. Mrak. Morgan je bacio njihove torbe iza kreveta. “DoĊi. Hajde da 'otpuzimo.'“ Popeo se preko dušeka do kreveta, a zatim joj je pruţio ruku i pomogao da preĊe preko kreveta. Zatim se i sam spustio pored nje.

Biljana1968

Osetila je vibracije dok je kamion kretao sa parkinga, i naslonila se na zid. Trebalo hi da se sada oseća sigurnije nego onda kada su trĉali kroz šumu, ali nije. Mrak je bio klaustrofobiĉan i osećala se... bespomoćno. “Kao da smo zapeĉaćeni u metalnoj kutiji,” tiho je rekao Morgan. “Ali, kutija nije mrtvaĉki sanduk. Uvek nešto moţeš da preduzmeš.” Trebalo je da zna da će pogoditi kako se oseća. Kao daje imao šesto ĉulo. “Šta, na primer?” Zakikotao se. “Ubij me ako znam. Samo sam hteo da te malo ohrabrim. Trebalo je da znam da ćeš da me ispituješ.” Nasmešila se. Zaista se osećala bolje. Njegova iskrenost je uĉinila da se oseti kao njegov partner; više nije bila sama. “Hoćeš da kaţeš da ne bi znao šta da uradiš kada bi trebalo da izaĊemo odavde?” “Ne. Kaţem da bi trebalo da se dobro potrudim, a i da potraţim pomoć od tebe.” Naslonio se na zid pored nje. “Hajde stoga da se nadamo da se ništa neće desiti i da malo razmišljamo o neĉemu drugom. Hoćeš da spavamo?” Ukoĉila se. “Ne... nisam ni mislio da ćeš pristati.” “A pomislio si da je bezbedno da pitaš zato što si znao da ovo nije ni vreme ni mesto za to.” “Oh, ne znam. A ne znaš ni ti.” Dohvatio je njenu torbu, izvukao laptop i dao joj ga. “Hoću da se prisetim celog svog razgovora sa Pauersom pre nego što je umro. Obuĉen sam da zapamtim detalje, ali hoću ih lepo, crno na belo.” Otvorio je laptop, i u mraku se pojavila sivkasta svetlost. “Ti kucaj informacije kako ti ih dajem, reĉ po reĉ. Poĉinjemo.” Zatvorio je oĉi i rekao: “Prvo što mi je rekao bilo je 'Spasi me... ne daj da umrem.'“ Sledećih pet minuta Aleks je brzo kucala, povremeno postavljajući pitanja, ali Morganova memorija je bila zapanjujuća. Svega se sećao, ĉak i pauza i prekida u razgovoru. Kada je ućutao, pogledala ga je. “Da li je to sve?” Napravio je grimasu. “Nije baš mnogo, zar ne?” Biljana1968

“Pa, više nego što smo imali.” Saĉuvala je dokument. “Znaĉi, zato idemo u Zapadnu Virdţiniju. Misliš da će se nešto desiti tamo.” “Ne znam. Pauers je mislio da šta god da se desi, nije ni izbliza tako vaţno kao Z-3. Rekao je da je sve glupost. Ali Pauersa boli uvo za to. Za njega je Arapaho bila samo greška.” “Znaĉi, Zapadna Virdţinija bi mogla da bude drugi Arapaho.” “A ako je Arapaho bio samo mala greška, onda se pitaš šta će biti pravi Z-3... “ Zatvorio je oĉi. “Ima još mnogo do Zapadne Virdţinije. Razmisli o tome. Ventili. Lontana. Z-2...” Nije nikako mogla da razmišlja o tome. U glavi joj se vrtelo od informacija i ruţne slike Pauersa koji umire. Zatvorila je kompjuter, i nestalo je slabe svetlosti koja je dopirala sa ekrana. Svuda oko njih mrak. Iznenada je obavila Morganova ruka; privukao je bliţe sebi, tako da stavi glavu na njegovo rame. “Pssst, nisi sama. Ja sam tu. Nikuda ne idem.” To su bile utešne reci, ali nisu bile taĉne. Nije ni bilo vaţno. U tami je mogla da se pretvara da su taĉne. U tami je mogla da prihvati utehu i isceljenje. Na kraju krajeva, u ovo vreme ništa nije stalno. Vatra je dolazila sa neba, a zemljotresi su cepali tle pod nogama. A uvek je bila samo reĉ. “Zatvorili smo sve puteve,” rekao je Jirgens. “I pregledali smo otiske prstiju u Pauersovoj kući. Morgan je bio tamo, a kladim se da je tu bila i Gremova. Ispod tela Pauersove ţene smo pronašli noţ. Ali, na njemu nisu Morganovi otisci prstiju.” “Nego Ranijevi.” “Taĉno. Morgan je bio tamo pre ili posle toga.” “Da je došao pre, onda bi na noţu bili njegovi otisci: on ne bi ostavio Pauersa u ţivotu. Pitanje je, koliko kasnije je on došao? Da li je Pauers moţda bio u stanju da nešto oda?” ,.. “Sumnjam u to. Rana je bila-” Biljana1968

“Ne treba mi tvoja sumnja. Moram da budem siguran.” “Onda bi vam bolje bilo da pitate Ranija, zar ne mislite tako?” Naravno da bi to bilo bolje, pomislio je, još samo kada bi mogao da nekako doĊe do njega. Kao i obiĉno, Rani se nije javljao na telefon. “Hoću, ĉim stupim u kontakt sa njim.” Nekoliko trenutaka ćutanja. “Na tremu ispred kuće bilo je krvi. Tamo nisu mogli da dospeju ni Pauers, ni njegova ţena.” “Misliš da je Rani ranjen?” “Policija kaţe da je lokalni doktor, Riĉard Doson, nestao iz bolnice koja se nalazi par kilometara od Pauersove kuće. Automobil mu je na parkingu, ali nije došao u svoju smenu.” Ponovo ćutanje. “Moţda Rani nije tako dobar kao što ste mislili da jeste.” “A moţda i jeste.” Betvort nije ţeleo da oda Jirgensu sop-stvene sumnje. “Nije sredio Morgana, ali nas je oslobodio Pauersa. A ni ti se još uvek nisi resio Morgana.” “Da ste nas pustili da napravimo zamku, onda ne biste imali ovakve probleme.” “Bio mi je potreban Rani za zamku. Trebalo je da nekako uĉinim da mi duguje uslugu.” “Verovali ste da će odrţati svoju reĉ?” “Njegov psihološki profil koji imam ukazuje na to da bi radije pristao da ga ţivog spale nego što će pogaziti svoju reĉ. To je posledica ispiranja mozga koje je trpeo u kampovima. I to je posao za koji je obuĉavan neprekidno, još od svoje ĉetrnaeste godine.” “Ĉak i ako je spreman na nešto, moţda ipak nije dovoljno vest. Ovaj posao je zabrljao.” “Ostavi to već jednom. Ja ću to da utvrdim.” S mukom je obuzdavao glas. “Ili se moţda ti dobrovoljno prijavljuješ da preuzmeš Ranijevu ulogu u Z-3?” “Nikako,” rekao je Jirgens. “Obavestiću vas kada uhvatimo Morgana.” Prekinuo je vezu.

Biljana1968

Ne, Jirgens nije hteo da uĉestvuje u tome. Betvort ga nije krivio. Samo je opsesivni luĊak, kakav je bio Rani, mogao da preuzme taj zadatak. Pod uslovom da Betvort i dalje bude ubeĊen da je on pravi ĉovek za to. Ubistvo Pauersa nije baš najbolje odraĊeno, a Z-3 mora biti jako dobro odraĊeno. Precizno i smrtonosno. Dobro. Moralo je da bude dobro uraĊeno. Rani je gurnuo telo mladog lekara u rupu koju je iskopao i poĉeo da ga prekriva zemljom. Lice ga je jako bolelo. Uzeo je sedative koje mu je doktor dao kada je završio, ali ga je bol podsećao na njegov neuspeh. A na to ga je nešto moralo podsećati, kako ne bi ponovo napravio istu grešku. Greške se ne mogu tolerisati. Neopreznost je bila smrtni greh. Sramota koju je osećao zato što nije sa sigurnošću znao da je Pauers mrtav bila je neizdrţiva. To se više nikada ne srne dogoditi, i niko ne srne znati za njegov propust. Ovo ubistvo je bilo ĉisto i dobro uraĊeno. Niko ga nije video kako odvodi mladog lekara iz bolnice. Niko nije video smrt. Sada treba da poravna grob i prekrije ga lišćem. Taj doktor je bio tako spor. Rani mu je pretio, ali ruke su mu se suviše tresle da bi poţurio. Sada je bilo kasno da se vrati u Pauersovu kuću, s nadom da će uhvatiti Morgana. Ali, kada Betvort nekako ne bi saznao za njegovu sramotu, tada bi mu dao još jednu priliku. Ignoriši bol. I zasluţio si da te boli. Zakopaj ga duboko. Poravnaj zemlju. Pokrij je lišćem... “Napolje,” rekao je Ĉak Fondren dok je otvarao vrata kamiona. “Hoću da se sklonim odavde.” “Gde stmo to? Upitala je Aleks dok joj je Morgan pomagao da izaĊe iz kamiona. “U Preskotu u Zapadnoj Virdţiniji. To je nekih pedeset kilometara od Hantingtona.” Vozaĉ je glavom pokazao prema klimavoj kući od kedrovine. “To je vaše odredište. Reĉeno mi je da vas dovedem ovde.” Bacio je njihove torbe na zemlju. “Srećno. Ja odoh odavde.” “Hvala,” rekla je Aleks. Nije mogla da ga krivi zbog toga što je bio srećan što ih se resio. Mnogo je rizikovao vozeći ih do ovde. Ali, kada je Gejlen zvao, njegovi ljudi su se uvek spremno odazivali. Ţalosno je Biljana1968

posmatrala trošnu kućicu dok je kamion odlazio. “Da li si primetio da se kvalitet našeg smeštaja sve više srozava? Moraš da razgovaraš sa Gejlenom.” “Teško je danas naći pomoć.” Krenuo je putem ka kući. “Ja sam liĉno srećan uvek kada nema odbora za doĉek.” Naglo se ukoĉio, zgrabio je za ruku i uvukao u ţbunje. “Prerano sam to rekao. Ko li je sad-” Ugledala je ĉoveka koji je izašao na trem. Odahnula je sa olakšanjem. “Pa to je Logan. Zar ga ne prepoznaješ?” “Razgovarao sam sa njim telefonom, ali ga nikada nisam liĉno upoznao.” Telo mu je i dalje bilo napeto. “A i nisam siguran da mi se dopada to što je svratio. Izgleda mi priliĉno mraĉno.” Izašao je iz ţbunja. “Ali, moţda ćemo sada otkriti šta hoće. Sumnjam da je doveo pajkane sa sobom.” Posmatrao je Logana dok je koraĉao ka njemu. “Kakvo iznenaĊenje, Logane,” rekao je kada se pribliţio kući. “A ja sam mislio da ste nas ostavili.” “To bih hteo da uradim više nego išta drugo.” Logan je skrenuo pogled na Aleks. “Da li ste dobro? Gejlen je rekao da ste imali neku nesreću?” “Bolje mi je. Kako je Sara?” “Jako je besna. Spremna je da se bori sa FBI i sa medijima.” Napravio je grimasu. “I sa mnom. Naroĉito sa mnom. Kada su javili tu glupost, da ste povezani sa teroristima, morao sam da joj priznam sve i da je ubedim u to da ste dobro.” Pogledao je ponovo Morgana. “Mada nisam siguran da je baš tako.” “Saĉuvao sam je u ţivotu. To ste i traţili od mene.” Morgan je stao ispred njega. “Hoćete li sada da stojite tu i pridikujete mi, ili ćete mi pomoći? Nešto vrlo gadno se dešava.” “Rekao mi je Gejlen. Pa zašto mislite da sam uopšte došao ovde? Moramo ovo da resimo, a to nisam mogao da radim na daljinu.” Okrenuo se na peti i krenuo ka odškrinutim ulaznim vratima. “Biće vam ţao kada ĉujete da je unutrašnjost ovog svin-jca u još gorem stanju od spoljašnosti. Ali, uĊite i razgovaraćemo.” “Betvort?” ponovio je polako Logan. “Pauers je spomenuo Betvorta?” “Poznajete ga?” upitala je Aleks. Biljana1968

“Ĉarls Betvort. Kongresmen iz Teksasa. On je ĉlan Kongresa već petnaest godina.” “Onda i nije neki upadljivi ĉlan. Ne sećam se da sam ikada ĉula za njega.” “Ovih dana više voli da deluje iza scene. Predlaţe neke fine, neupadljive zakone o oĉuvanju ţivotne sredine i zdravstvu. Pre otprilike trinaest godina je bio velika nada Demokratske stranke, ali uhvaćen je u nekom skandalu vezanom za finansiranje kampanje. To što je posle toga uspeo da izbegne gubitak ugleda, i što je dva puta ponovo izabran, dosta vam govori o njegovoj harizmi.” Logan je iskrivio usne. “Ali, sa takvom mrljom u karijeri, stranka ga nikada neće nominovati za predsednika. Siguran sam da mu to veoma teško pada.” “Dovoljno teško da smisli i uredi nesreću na brani Arapaho?” “Ne, ukoliko time nije dobio još nešto osim osvete. Betvort je jako ambiciozan.” “Nisu pare u pitanju?” Logan je odmahnuo glavom. “Mislim da je taj skandal u kampanji bio više u vezi sa manipulacijom moćnika nego sa novcem. On ima novca od nafte. Tako je i uspeo da se odrţi na izborima.” Zastao je. “Ne, mora da je u pitanju ambicija.” “A sa kakvim ciljem?” “Nemam pojma. Ali mislim da bi bilo dobro da to otkrijemo.” Ustao je. “Idem u Vašington da vidim šta mogu tamo da saznam. U pravu ste, zaista se dešava nešto gadno.” Stegnuo je usne. “A ono što me najviše ljuti je to što pretnja dolazi upravo iz naše zemlje, od »naših ljudi. Kao da nije dovoljno što moramo da se bakćemo sa luĊacima izvan granica.” “Smatrate da su u to umešani Jirgens i neki ljudi iz CIA?” upitao je Morgan. “Mislio sam da ćete odbaciti tu mogućnost. Aleks je tako reagovala.” “Verujem da svako ko je ukljuĉen u ovako moćne igre mora da ima policiju na svojoj strani. Verujem da je potrebno samo nekoliko kljuĉnih ljudi da se ceo bataljon povede tamo gde treba. Treba umeti naći kljuĉne ljude i pridobiti ih za sebe. Vrlo se nelagodno osećam zbog toga što je Betvort u igri.” Biljana1968

“Izgleda da znate mnogo o njemu.” “Bio mi je zanimljiv. Video sam da se ispod svega toga štošta krije. Video sam ga kako na nekim prijemima uĊe u prostoriju i odmah privuĉe svakoga sa kim ima kontakt. Kao da ih hipnotizira. Sve je to moţda proraĉunato, ali nikada tako ne izgleda. Jako je moćan.” Krenuo je ka vratima. “Ali, ako ćemo pravo, takav je bio i Staljin.” Zastao je dok je otvarao vrata. “Doneo sam vam kutiju sa namirnicama i nekoliko ćebadi. Tamo su kod prozora. Gejlen je rekao da će vam trebati.” “Verovatno ne još dugo. Pauers je rekao da se plan Z-2 već odvija. Nadam se da ćemo otkriti šta je to pre nego što-” Morgan je slegnuo ramenima. “Moramo otkriti. Nemamo izbora “ “Nazvaću vas kada nešto otkrijem,- rekao je Logar, ĉuvajte se, Aleks. Nemojte da se Sara brine.” “Boţe saĉuvaj da uznemirimo Saru,” promrmljao je Morgan Logan je klimnuo glavom. “Baš tako. “ Aleks ga je ispratila do beţ automobila koji je stajao iza kuće. Zastao je i pogledao je. “Recite Sari da sam dobro. Recite joj da će sve biti u redu “ “Sve, mora da bude u redu. Moja glava je u pitanju “ Ispitivaĉki je posmatrao. “A da li ste vi dobro? Morgan je ĉvršći tip nego sto mi je bio potreban. Da li je pristojan prema vama?” Klimnula je glavom. “Oštar je kao ĉelik.”' Pokušala je da se nasmeši. “Ali, dok je na mojoj strani, nemam ništa protiv toga. I da, pristojan je prema meni.” Okrenula se i pošla nazad u kuću. Pozdravite mi Saru.” Malo je oklevao, a zatim rekao: “Morao sam ovako da uĉinim Aleks. I nije mi zao zbog toga.” “Nisam ni mislila da jeste. Samo drţite Saru podalje od ovog.” “To je teško. Sada sam uspeo da je zadrţim kod kuće samo zato što sam joj rekao da ću joj dopustiti da razgovarate telefonom ĉim se obezbeĊenje uveri da su linije sigurne. ” Biljana1968

“Ne dajte joj da razgovara sa mnom. Neću da rizikujem Ne smemo uvuci Saru u moje nevolje.” “Mislim da sam joj upravo to rekao. Ali ništa mi nije vredelo.” Nasmešio se. Stoga pretpostavljam da je bolje da brzo resimo sve ovo, tako da Sara ne upadne u nevolju.” Seo je u kola i mahnuo joj dok je odlazio. Zadrhtala je dok je gledala kako svetla njegovog automobila nestaju iza krvine. Logan joj nije bio prijatelj, ali njegovo prisustvo je bilo utesno. Zraĉio je pouzdanošću i snagom, i u njegovom prisustvu se bar za kratko vreme osećala bezbednom “Nadao sam se da ćeš otići sa njim.” Okrenula se i videla Morgana na pragu. Odmahnula je glavom. “Mesto mi je ovde.” “Malo sutra,” grubo je rekao. “Tebi je mesto u nekoj tvrĊavi, sa gomilom obzebeĊenja okolo.” ”Ti si unajmljen za to.” Blago se nasmešila. “Sećaš se?” “Svega se sećam.” Pogled mu je odlutao. “Dovoljno da znam da si hladnokrvno lagala Logana da sam pristojan prema tebi.” “Nije trebalo da prisluškuješ..” “To je jedan od mojih manjih greha. A za ove krupnije već znaš.” “Pa i bio si pristojan prema meni... relativno. Gejlen mi je jednom rekao da se prisetim svega Što se desilo nakon brane i da ću uvideti da verovano i nisi toliko loš koliko sam mislila da jesi.” “Da. hajde da se prisetimo. Uspavao sam te, kidnapovao, napravio onu nesreću sa roverom, a onda sam spavao sa tobom.” Osetila je bol “Da li misliš da je to bilo ruţno? Ja mislim da uopšte nije.” “Kao da se sve što dotaknem nekako pretvori u nešto ruţno, osim kada je reĉ o mom poslu. Nisam imao pravo da-” Video je njen izraz lica i impulsivno zakoraĉio ka njoj, a zatim zastao. “Ne, ni-e bilo ruţno. Bilo je jako lepo. Bila si-” Ćutao je nekoliko trenutaka, a zatim se nasmejao. “Nešto si mi velikodušna... sad samo ĉekam završni udarac.” “Onda ćeš da se naĉekaš. Umorna sam od prepiranja.” Odmahnula je glavom. “Imala sam dovoljno vremena za razmišljanje u onom kamionu. Mnogo toga mi se desilo da bih sada mogla da se brinem o ponosu ili egu. Biljana1968

Moţda imaš mnogo problema, ali ne mogu sada da mislim o njima.” “Nikada ti nisam ni traţio da misliš o njima.” “Ali ja nisam kao ti. Ne mogu da se drţim na distanci. Moram da uronim i poĉnem da plivam i... svidelo mi se to što smo radili. Osećala sam se tako...” “Maţenom?” “ Plašila sam se da to kaţem.” Pogledala ga je u oĉi. “ I rugaj se koliko hoćeš. Ali, da, osećala sam se maţenom. A nisi mogao da uĉiniš da se tako osećam da i sam nisi nešto osetio. Nisi baš ĉovek koga bih odabrala za to, ali jednostano se desilo. I zato sad moram da te dugo i dobro pogledam.” “Ne bih gledao tako duboko da sam na tvom mestu. Na izgledam dobro, ali izbliza sam obiĉno- “

daljinu

“O, umukni. Ĉini mi se da ni ti sam ne znaš kakav si. ”“Znam taĉno ko sam i kakav sam.” Nasmešio se. “Nisam heroj. U meni nećeš videti svog oca. Aleks. ” “Nikako. Ali moj otac nije bio heroj sve vreme.Nije uspeo da oĉuva svoj brak. Više je bio dete nego zrela osoba . Ĉak je zaboravio da doĊe na sveĉanost kad asam dobijala diplomu u školi: otišao nautakmicu Metsa. ” Progutala je pljuvaĉku. “Ali bio je dobar i neţan i samo je to je bilo vaţno.Znala sam da će biti kada mi zatreba. ”Prošla je pored njega.“Ne znam da li si ti dobar i neţan,ali ako si ijedno od ta dva pazi se. Te prve veĉeri kads i me odbio,uhvatito si me sa spuštenim gardom.Obiĉno se ne obesbrajumem tako lako. ” “Aleks... ovo nije-” “Neću više da razgovaram o tome. Samo sam moreala dase otvorim. Ne mogu celog ţivota da ţivim u neprilikama, a ovo je jedina stvarnad kojom imam kontrolu. ” Potapšala ga po ruci dok je prolazila pored njega. “Ne brini se, siguran si neko vreme.Gde mi je torba? Moram da uzmem kompjuter . Hoću da odštampam tvoj razgovor sa Paursom i proaĉim ga.” “Bilo je krajnje vreme da se javiš, Rani.” Rekao je Betvort. “Gde si bio do sada? ”

Biljana1968

“Morao sam da nešto obavi. Uĉinio samono što ste traţili od mene. Pauers je mrtav.Nisam našao Morgana. Moraćete da mi pomognete da ga ponovo naĊem ” “Moraću, je li?” “pomoći će te mi. Obećali steda ćete mi pomoći.” “Al to je bilo pre nego što ste upropastili stvar sa Pauersom. ” “Ubio sam ga. To ste hteli. ” “Hteo sam ĉisto ubistvo,ez ikakvih propusta. Ali, kako ĉujem, te veĉeri su u kući bili Morgani Aleks Grem. Da li je Pauers mogao nešto da oda? ” Rani se iznenada osetio posramljenim i krivim. Betvort nikako e sme da zna za njegov propust. Već je bio jako blizu odluke da ga otpusti,a bez njega nije mogaopronaći Morgana. ” “Ja ne pravim greške. Nije ga video pre nego što sam došao tamo.” “A kada si otišao, Pauers je bio mrtav?” “Da, bio je mrtav kada sam otišao.” “Odliĉno. Mada ne i savršeno. Ali, bar smo u stanju da otklonimo posledice nastale štete.” “Recite mi gde je otišao Morgan.” “To još uvek nismo otkrili. Ali postoje velike šanse da je već kod Z-3. Verovatno sklapa kockice. Moţda ćeš tamo naleteti na njega.” “Hoću ga sada.” “Ali više nije stvar u tome šta ti hoćeš, Rani,” meko je rekao. “Dao sam ti priliku da ubiješ Morgana. i zabrljao si. Sada moraš da radiš po mom planu.” Razbesneo se. “Mogu da ga naĊem i sam.” “Još uvek ga nisi našao. A više ne mogu da ti dajem odrešene ruke. Poslao je preopasan. Moraću na njega da pustim Jirgensa i njegove ljude.” “Ne! Samo će mi smetati. Obećali ste mi Morgana.” Duboko je uzdahnuo. “Nemojte slati Jirgensa na njega, pa ću saĉekati da se obavi Z-3.” “Baš si strpljiv. Ali, ne moraš toliko dugo da ĉekaš.” “A koliko da ĉekam?” Biljana1968

“Osam dana. Ako sve bude išlo po planu.” Betvort je dodao: “Ali ne mogu da tolerišem ovaj manjak komunikacije, Rani. Imamo sve manje vremena. Ako mi ne budeš odgovarao na pozive, biću prisiljen da ponovo razmotrim svoju odluku.” Prekinuo je vezu. Gad. Oduzimao je Ranijevu nezavisnost, ĉineći ga jednom od svojih lutaka. Mogao je to da izdrţi. Još samo osam dana. Još jedan poslić i Betvort će mu dati Morgana. A onda će srediti i Betvorta. Ali, moţda neće ni morati da se osloni na Betvorta da bi pronašao Morgana. Betvort je rekao da je ta ţena još uvek sa njim, a ona je verovatno lakši plen od njega. Uzeo je sliku Aleks Grem i njen dosije koji mu je poslao Betvort. Bila je to osoba mekog srca koja je htela da promeni svet. Saznaće više o njoj, a onda će moći da predvidi koji će biti sledeći korak. Da li bi Morgan upao u zamku kada b Rani uhvatio tu ţenu i poĉeo da j e muĉi . rani ne bi naprvio takvu grešku, ali Morgan je odrastao u slaboj, bolesnoj kulturi i neće moći da odoli svojim uroĊenim slabostima. Rani će morati da proveri Prvo će ono najvaţnije. Pronaći ţenu. “Izgledaš uzbuĊeno “ Aleks je digla pogledsa laptopa i pogledala Morgana na pragu. “Još je rano da budem uzbuĊena, ali mislim da sam na pravom tragu. ” “Z-2?” Odmahnula je glavom. “Nemam pojma šta bi Z-2 moglo da bude. ”Protrljala je vrat već je satima sedela savijena nad ovim kompjuterom i svi mišići su je već bolel.“Ventili. Stalno mislim na one duboke rupe u podrumu u Ferfaksu. Mora da su nekako povezane sa onim što je Pauers mrmljao. Kakve vrste ventila postoje? Mehaniĉki, metalni, za provetravnje... ” Ponovo je pogledala u ekran. “Ali postoji još jedna vrsta ventila. Termalni.” Biljana1968

“Šta je to? ” “To su pukotine u zemljinoj koripreko kojih toplota i para iz njenog središta dopiru do površine. Najviše ih ima u okeanima i vulkanskim oblastima. U sluĉaju vulkana, kroz njih izlaz i istopljene stene u obliku lave. U središtu zemlje temperatura je skoro pet hiljada celzijusovih stepeni. ” Morgan je tiho zazviţdao. “Baš vrelo.” “Baš moćno. Ali ĉovek nije bio u stanju da to u većoj meri kontroliše. Tokom istorije smo ponekad koristili prirodnu geotermalnu energiju. Rimljani, IslanĊani i neka severnoamerićka plemena su je koristili za kupanje, grejanje ili pripremu hrane, ali su ekspoatisali prirodne geotermalne ventile. Danas takoĊe postoje fabrike koje koriste tu energiju za grejanje stanova i okretanju turbina. Grupe za oĉuvanje sredine naroĉito podstiĉu miogućnost upotrebe geotermalne sile u hlaĊenju i zagrevanju, pošto je sve i ĉisto, i jeftino.” “I kakve veze to ima sa branom Arapaho?” “Ne znam. Još uvek istraţujem. Idi i pusti me da radim. Mislim da ću saznati nešto.” “Je l' mogu ja nešto da uradim?” “Stalno je spominjao Lontanu, zar ne? Izgubili su Lontanu i sve je pošlo naopako.” Morgan je klimnuo glavom. “I moţda je na njega mislio kada je rekao Brazilac. Već sam dao ime Gejlenu da ga proveri.” “I ja to ovde proveravam. Ako je bio nekako povezan sa Ferfaksom i Arapahom, onda bi trebalo da ima neke veze i sa ventilima. Ispitaću, pa ću videti šta ćemo dobiti... “ Namrštila se kada su se na ekranu pojavili rezultati. “Ništa. Pokušaću preko drugog pretraţivaĉa...” Morgan ju je pcsmatrao još nekoliko minuta, ali znao je da više nije bila svesna njegovog prisustva u sobi. Izašao je na trem i seo, posmatrajući put. Iritiralo ga je to što je ovde njegova uloga bila pasivna. Ţeleo je da nešto uradi. Ali, nešto će već doći. Osećao je to. A dotle će da gleda, i ĉeka... i štiti je. Biljana1968

“Logan je u gradu,” rekao je Betvort dok je sa Benom Denlijem išao ka zgradi na Kapitol Hilu. “Raspituje se okolo. Ništa upadljivo, Denli. Ali, naravno, moramo ga imati na oku. Ono što Logan uradi na površini je obiĉno samo vrh ledenog brega.” “Za šta se raspituje?” “Ne budi nervozan. Pita kako napreduje istraga FBI o Aleks Grem. Savršeno logiĉno, s obzirom da su ona i njegova ţena dobre prijateljice.” “On moţda nešto zna.” Betvort je odmahnuo glavom. “Moţda sumnja. Niko ništa ne zna. A za sedam dana ionako ništa neće biti vaţno. Zato se smiri i radi svoj posao. Ovo sam ti rekao samo zato što nisam hteo da ĉuješ od nekog drugog i poĉneš da paniĉiš.” “Ne paniĉim. Samo sam zabrinut. Uvek me podcenjuješ. Ja sam taj koji je pogurao Matanzu. Imam pravo da budem zabrinut. ” “Naravno da imaš .” Denlijevi prigovori su iznenadili Beatvorta. “Dobro je da budeš zabrinut . To te drţi u pripravnosti. Previše samouverenosti nije dobro. Kome je dodeljenoda ide dole i bude kontakt sa Matanzom? ” “Mislio sam da ja liĉno odem.” “Ne trebaćeš mi za Z-3. Pored toga, suviše si poznat. Andreas će primetiti da te nema i raspitivaće se.” “Onda ću poslati Ala Lirija. On ie struĉan, a i iznudio je dogovor izmeĊu Moralesa i Matanze u Ferfaksu. ” “Pošto je Morales sreĊen, ne bih rekao da to grupi uliva baš mnogo vere.” “Ne moraju da imaju veru. Dajemo im ono što hoće a oni nama daju šta mi hoćemo. Ako vam ne trebam, otiĊ ću u sredu na Z-3.” Betvort je osetio snaţno uzbuĊenje To će se zaista i desiti .Već godinama to planira, a sada će se, evo, desiti. “Idi. Ako nešto iskrsne, bićemo u kontaktu.” “Bolje bi bilo da ništa ne iskrsne. ” To je zvuĉalo kao pretnja. Pa, sa tim će se pozabaviti kasnije Imao je mnogo naĉma da umiri Denlija. Sada je trebalo da bude ljubazan sa njim. “Sve ide kako treba, zahvaljujući tebi ĉudo je šta jedan inteligentan ĉovek moţe da postigne.” Stupo je na steBiljana1968

penice Kaptola. “A sada se nasmeši i mahni mi u znak pozdrava. Potrudi se da to izgleda bezbriţno. ” Denlijev pogled je odlutao ka vrhu stepenica gde je Karl Šepard stajao okruţen kongresmenima. “Šta on radi ovde?” “Pokušava da u Andreasovo ime preokrene glasove o zakonu o ţivotnoj sredini. Ali verovatno neće uspeti. Nije on Andreas.” “Nije, nikako. Ali ĉujem da je dobar posao uredio u poboljšanju drţavne bezbednosti.” “To je maĉji kašalj. Svi ovih dana misle samo na bezbednost. Ţivotna sredina je nešto drugo. Jedino ja mogu doneti preokrete u glasanju. Ali rukovaću se sa Šepardom i pretvarću se da sam inpresioniran i polaskanpaţnjom cenjenog podpresednika. Tada ću sa drugim kongresmenima nestati u pozadini.” “To je malo verovatno.” Denli se okrenuo pošao ka parkingu. U pravu je, pomislio je Betvort. Njegova zvezda se tek podizala ka nebu, i on joj nikako neće dopustiti da nestane

Biljana1968

Jedanaesto poglavlje “Otkrila sam.” Aleks je bacila papire na sto pred Morgana. “Moţda.” “Pa, to baš zvuĉi ĉvrsto. ” Morgan je uzeo papire. “Lontana? Fihp Lontana. Brazilski okeanograf Veoma cenjen u svojoj profesiji. Sve je radove - pisao je izveštaje o propadnju grebena traţio izgubljene gradove, crtao mape neistraţenih podvodnih tentorija Jedan od njegovih najdraţih projekata bila je studija okeanskih termalnih ventila. “ “A zašto je to za nas vaţno?” “Pre dve godine je napisao rad koji je bio objavljen u Nautilusu. To je priliĉno nepoznat profesionlni magazin. Zato mi je toliko trebalo da ga pronaĊem. U njemu je govorio o mogućnost, probijana do samog središta zemlje i stvaranju ventila koji bi se mogli kontrolisati pomoću soniĉne tehnologije. Za svaku posebnu bušotnu potrebna je komplikovana matematiĉka formula, ali bio je siguran da se nalazi na pravom putu. Već je spremao odgovarajuće aparate. ” Odmahnula je glavom “Bio je toliko uzbuĊen zbog otkrića neograniĉenog izvora energijene koji bi promenuo naĉin našeg ţivota.” “Ili naĉin anše smrti. Nijemu palo na pamet da bi se to moglo upoterbiti kao i oruţije.” “Spoenuo je to,ali je o svim lošim stvarima samo površno govorio,naglašavajući da bi taj izvor mogao da spase planetu. Neka se Ujedinjene nacije brnu za probleme.” “A ne brazilska vlada?” “Oĉito mu brazilsla vlada nije bila baš draga Kada je tek poĉinjao da radi, pronašao je lokaciju jednog potonulog španskog broda i morao je pola nagrade koja mu je pripala da upravo vladi. Dosta je napisao o pravima nalazaĉa i pravima pojedinca Zvuĉi mi pomalo kao ekscentrik. ” “Ili luĊak?” “Moţda briljantan ludak.Ali oĉigledno je da ga ostali nauĉnici nisu ozbiljno shatali. Neko okeanografi su priloţili svoje komentare na njegov izveštaj. Rekli da to što on predlaţe nemoguće, pošto je središte zemlje udaljeno skoro šest hiljada kilometara.” Biljana1968

“Još nešto?” Odmahnula je glavom. “Ali ako su svi iz njegovog okruţenja ispljuvali njegov rad, zar nije logiĉno da je okušao sreću negde drugde?” “Na primer kod Betvorta, koji je poznat kao jedan od vodećih ljudi kada je reĉ o pitanjima ţivotne sredine? Zato je postavio Lontanu da radi u laboratorijama u Ferfaksu. Oĉigledno sa uspehom.” Namrštila se. “Ali Pauers je rekao da su ga izgubili Sve je pošlo naopako zato što su ga izgubili.” “Onda mi moramo da ga pronaĊemo. Ako je još ţiv. ” Okrenuo je Gejlenov broj. “Videću da li nam ove nove informacije mogu pomoći.” “Sve je to samo nagaĊanje.” “Ali uklapa se.” Hodao je po tremu dok je Gejlenu davao podatke do kojih su došli. “Da li si otkrio još nešto o njemu?” “Nismo naišli na taj izveštaj iz Nautilusa. Znamo da više ne ţivi u Riju. Radi u Nasauu, na Bahamima. Nismo mogli da stupimo u kontakt sa njim. Jedan od mojih ljudi upravo putuje tamo. “Moţda više nije ţiv. Kada je Pauers rekao da su ga izgubih, moţda je mislio da su morali da ga se reše.” “Prestani da budeš takav pesimista. Meni ne zvuĉi tako. “Pa, postoji nešto što bi trebalo da te obraduje. Hoću da mi naĊeš Ala Lirija i vidiš šta smera.” “Lirija... oh, tvoj kontakt iz CIA. Šta hoćeš da znaš?” “Sve. Pa i njegov broj mobilnog.” “Zašto?” “Pauers mi nije pomogao koliko sam oĉekivao.” “Ali Liri će da progovori?” “O, da. Malo sam ljut na njega nakon što me je prešao posle onoga u Ferfaksu. Govoriće on.” “Pošto zna šta si u stanju da uradiš, siguran sam da hoće. Šta bi trebalo da znam o njemu?” Biljana1968

“Pametan je, obrazovan i homoseksualac. Još uvek se ne eksponira mnogo, jer misli da je tako bolje za pozicioznog ĉoveka u CIA. ” “Opasan?” “Definitivno je smrtonosan ako je njegova glava u pitanju- ” “ Onda ćemo tebi prepustiti da ga sateraš u ćošak. ” Gejlen je promenio temu. “Kako je bilo sa Loganom?” “Dobro, kao što se i moglo oĉekivati. On je bar u stanju da ţari i pali oko sebe. Da li si se ĉuo sa njim?” “Prve noći. Rekao je da ljudi ništa ne govore. Moţda zato što je sve tako napeto zbog napada na ambasadu, ali kaţe da talno nailazi na zid ćutanja. “ “Prokletstvo.” “Opet taj pesimizam. Logan ne voli zidove ćutanja. Ima obiĉaj da probuši rupe u njima. Rekao je da će ti se javiti ako nešto sazna. Oĉekuj da ti se javi. “ Zastao je. “Termalni ventili. To baš i nije stvar za zavitlavanje.” “Ni upola koliko pokušaji da se doĊe do energije iz središta zemlje. Ko zna šta bi ona mogla da uradi? Sva ta magma.Kako je Elena?” Gejlen se zakikotao. “Istopljeno stenje te podsetiliu na Elenu?” “Pa, ima nekih sliĉnosti. Ali stvarno sam hteo da znam mogu li da raĉunam na tebe ako mi zatrebaš. “ “Moţda. Zašto ne doĊeš i ne pitaš je?” “Ozbiljan sam. Moţda bi bilo dobro da Aleks dovedem kod tebe. Neće da ide sa Loganom, ali to je zato što zna da će da podigne zidine oko nje. “ “Neću da dovodim Elenu u opasnost, Morgane.” “Pitaj nju. Ona zna kako je to beţati i skrivati se.” Ćutao je. “A Aleks bi došla?” “Moţda ne odmah. Ali, doći će vreme kada ću ja za nju biti veća opasnost od Jirgensa ili Betvorta. Neće moći da ostati sa mnom. “ “Pitaću je. Ništa ne obećavam.” Prekinuo je vezu. Nema obećanja, ali Gejlen bi to uĉinio. Elena je bila drugo Bila je ĉvrsta, ponašala se zaštitniĉki prema njemu, a Morgana je mrzela iz dna Biljana1968

duše. Moraće da saĉeka i vidi. “Lontana se nalazi u Nasauu,” rekao je Aleks kada je ušao u kuću. “Gejlen je poslao ĉoveka da ga pronaĊe.” “To je dobro.” Vratila je pogled na kompjuter. “Pitam se da li ću moći da uĊem na neki drugi sajt i vidim da li-” “Ne.” Glas mu je bio ĉvrst. “Dovoljno si uradila. Zašto se malo ne odmoriš?” “Suviše sam zagrejana sada.” “Onda ćemo to iskoristiti.” Otišao je do ugla i uzeo njenu torbu. “Ako ti namestim svu opremu za razvijanje, hoćeš li da uradiš sliku onog ĉoveka što je istrĉao iz Pauersove kuće?” “Ali već misliš da znaš koje to, zar ne?” “Hoću da budem siguran. Hoćeš li uĉiniti to?” Klimnula je glavom. “Dobro, uzmi opremu.” “Nisam sigurna da moţeš utvrditi ko je to.” Aleks je brisala ruke peškirom. “Svuda po licu mu je krv.” Morgafi je posmatrao sliku. “Znam ko je on.” Oĉi su joj se suzile dok mu je posmatrala lice. “Rani.” Klimnuo je glavom. “Ali, u pravu si. Niko drugi ne bi mogao reći koje to. A tebi bi to moţda bilo potrebno.” Uzeo je svoj blok i brzo poĉeo da crta na parĉetu papira. “Ovo je Rani.” Pogledala je crteţ zgodnog mladića veoma tamnih oĉiju, ĉulnih usana i veoma izmuĉenog lica. “Ovo si nacrtao neverovat-no brzo.” “Mogao bih da ga nacrtam i u snu. Navikao sam da ga crtam. Moglo bi se reći da mi je to omiljena tema već duţe vreme.” Nasmešio se. “Ako ne raĉunamo tebe.” “Oĉi su mu malo kose. Da li je iz Azije?” “Pola Amerikanac, pola Korejac.”

;

“Izgleda... izmuĉeno.” “I jeste.” Uzeo je crteţ. “ Ovo sada nije ispravno. Ĉini mi se da je ranjen u obraz i u usne. Verovatno sada ima kopĉe.” Prepravio je crteţ. Biljana1968

“Ovo je verovatno najbliţe što sad mogu da nacrtam. Ako vidiš nekoga ko ovako izgleda, beţi od njega koliko te noge nose.” “Da li i ti to radiš?” Klimnuo je glavom. “Zato što se plašiš?” “Da.” Prouĉavala je njegov izraz lica. “Ne verujem ti.” “Već dugo mi je za petama. Zašto bih se inaĉe krio od njega?” “Ti reci meni.” Nasmejala se. “Ali, ti mi nećeš reći, je li tako? Jer, to bi podrazumevalo smanjivanje distance izmeĊu tebe i mene.” Okrenula se i otišla do primusa na drugoj strani sobe. “Napraviću sebi malo instant kafe. Hoćeš li i ti?” “Valjda.” Pratio je pogledom dok se kretala po kuhinji. Posle nekoliko minuta iznenada je rekao: “On ima samo dvadeset dve godine.” “Ĉula sam da zveĉarke imaju otrov u sebi još od samog roĊenja.” Dodala mu je solju. “Videla sam šta je uradio Pauersovoj ţeni. Ne mogu da verujem da ga saţaljevaš.” “Ne saţaljevam ga. Pretpostavljam da samo saosećam. Pogledam njega, i vidim sebe. Znam šta će sledeće uraditi, jer bih baš to i ja uradio.” Buljio je u šolju u svojoj ruci. “Zove se Rani Sin. On je vanbraĉni sin ameriĉke prostitutke i Ki Ho Sina, severnokorejskog generala.” Najeţila se. “Severnokorejskog generala koga je trebalo da ubiješ.” “Generala koga sam ubio.” Prineo je šolju usnama. “Nije mi bilo teško da prihvatim taj zadatak. Sin je bio veliki protivnik Amerike. Ne samo da je odgovoran za kršenje ljudskih prava, već je i blizu Pjongjanga vodio jedan kamp za obuku terorista. Rani je odlazio u kamp od svoje ĉetrneste, pa skoro do devetnaeste godine. Pre toga je ţiveo u Tokiju sa majkom. Njoj nije bilo dozvoljeno da se bavi svojim poslom, pošto je bila majka Sinovog sina, ali nije morala ni mnogo da se bakće sa njim. Oĉigledno je da je Sin pomoću droge drţao poslušnom, sve dok nije umrla zbog prekomerne doze, kada je Rani imao petnaest godina. Oĉeve posete su za njega bile najlepši trenuci, i kada je ovaj odluĉio da ga vrati u Severnu Biljana1968

Koreju radi obuke, bio je više nego spreman da ide.” Ironiĉno se nasmejao. “Postao mu je omiljeni uĉenik, a omiljeni uĉenik mora da se dokaţe. Kada je napunio devetnaest, otac je mislio da bi trebalo da ga vrati u Tokio, da na tamošnjem ameriĉkom univerzitetu upije malo crveno-belo-plavog ambijenta pre nego što ga pošalju u Drţave. Dotle se u kampu naslušao suviše propagande, tako da bi svuda samo štrcao.” “Propaganda... a terorizam?” “O, da. Postao je prava mašina za ubijanje. Bio je odliĉan sa eksplozivima i neverovatan sa puškom. Do šesnaeste godine već je po zadatku ubio ĉetvoro. Ali, u borbi iz blizine najviše je voleo noţ.” “Kako si toliko saznao o njemu?” “Nisam mogao da doĊem do njegovog oca. Bio je suviše dobro zaštićen. Morao sam da pronaĊem neki drugi naĉin. Otišao sam na univerzitet u Tokiju gde je Rani studirao i upisao se na isti odsek za umetnost na koji je i on išao.” “Umetnost?” Slegnuo je ramenima. “Voleo je umetnost. Njegov otac je posedovao jednu od najboljih umetniĉkih kolekcija na Istoku, a ja pretpostavim da je ţeleo u svemu da oponaša oca. Deĉko je loše slikao, ali on je za sebe mislio da je super. A to sam mu i ja rekao. Neverovatno je kako se lako moţe uspostaviti veza kada je utemeljena na egu.” “A i on je bio impresioniran tvojim radom.” “Nisam rekao da je sve bilo utemeljeno samo na njegovom egu.” Slegnuo je ramenima. “Bio je mlad i poletan, podsećao me je na mene samog kada sam tek stupio u sluţbu. Ma, on je... dopadao mi se.” “Ali si ga iskoristio.” Klimnuo je glavom. “Otkrio sam da će Rani otići u Severnu Koreju da poseti oca. Trebalo je da idu u lov i Rani je bio jako uzbuĊen zbog toga. Njegov otac bi ponekad organizovao poseban lov na svom imanju u zemlji.” “U kom smislu poseban?” “Lov na politiĉke zatvorenike. Niko bitan. Niko ko bi nekome nedostajao.” Biljana1968

Aleks je osetila muku. “Baš divno.” “Otkrio sam gde i kada će se taĉno naći. Bio sam tamo pre njih, i kada su došli, pucao sam. Nikada posle toga nisam video Ranija.” “Boţe.” “To mi je bio posao.” Glas mu je bio grub. “Morao sam da naĊem naĉin da doĊem do svoje mete.” “Ali nisi ubio Ranija.” “To nije bio moj posao.” Aleks je odmahnula glavom. “Ne mislim da je to razlog.” “Misliš da osećam krivicu što sam izdao Ranija?” . “Moţda donekle. Šta ti misliš?” “Mislim da sam više bio sebiĉan. Kao što sam rekao, u njemu sam video sebe. Da sam ubio njega, bilo bi to gotovo kao samoubistvo.” “Nisi ti kao on.” “Otkud znaš? I sama kaţeš da ne dopuštam da mi se pribliţiš.” “Ipak sam ti sve bliţe. Da li je Rani taj ĉovek za koga si rekao da voli da ubija?” “Da. Išao sam sa njim u lov par puta, mada ne u lov na njegovu omiljenu divljaĉ.” Pijuckala je kafu. “A kako je Rani otkrio da si ti ubio njegovog oca?” “Pretpostavljam daje Betvort uredio da ga CIA pokupi i kaţe mu da sam uspeo da se izvuĉem iz zamke koju su napravili. Ovde ga je verovatno doveo Al Liri; dao mu je dokumenta i misiju. On je savršeno oruţje. Poseduje veštinu, mrţnju, ali i opsesivnu ţelju da ubije metu.” “I sada radi za Betvorta.” “Ali, Rani ne voli da radi ni pod ĉijom kontrolom. Arogantan je,” Nasmešio se. “Skoro da me je uhvatio par puta. Ali razvio sam instinkt kada je on u pitanju. Mogu da ga osetim.” Stresla se. “To nije nešto na šta baš moţemo raĉunati.” “To je neki put jedina stvar na koju moţemo raĉunati.” Pokazao je Biljana1968

njegov crteţ. “Dobro ga upamti. On se neće zaustavljati. Neće oklevati. Neće dopustiti da mu bilo šta stoji na putu.” “Kao i ti.” “Kao i ja,” tiho je rekao. “Sada poĉinješ da shvataš.” “Ali ti ne shvataš. Ne znam kakvim ste to uvrnutim vezama spojeni, ali mislim da mi to nisi ni objasnio. Moţda podsvesno hoćeš da spaseš tog nitkova.” . “Nisam ja misionar, Aleks.” A nisi ni Rani. Nisi ni isti klinac koji je stupio u sluţbu da bi video sveta. Nisi ni ĉovek koji je ubio Ki Ho Šina. Promenio si se, evoluirao.” Podrugljivo se nasmešio. “Toliko si uverena u to.” “Uverena sam.” Prišla mu je i poloţila glavu na njegove grudi. Prošaputala je: “Moram da budem.” Umirio se. “Nemoj to da mi radiš.” “Ti si prvi poĉeo. Ţivi kao da ti je...” “Predomislio sam se.” “Prekasno je za to.” Stavio joj je ruke na ramena. “Slušaj me. Nije mi ni do ĉega.” “Pokušavam da to popravim.” “Prokletstvo, Aleks, hoću da budeš bezbedna.” Glas mu je bio grub. “Ja nisam bezbedan. Nikada nisam ni bio. Ni po sebe, ni po druge.” “Svako je odgovaran za svoju sigurnost.” Poljubila ga je u bradu. “Pusti sad sigurnost. Sve što sada ţelim od tebe je druţenje i seks. Ja ću se pobrinuti za ostalo.” “To nije sve što hoćeš od mene. Hoćeš nešto što nikada neću biti. Hoćeš heroja. To traţiš još otkako ti je otac umro. Zato i pokušavam daMa, pusti.” Obavio je ruke oko nje. “To je greška. Povrediću te.” Povukla mu je glavu nadole. “Nije ako ostaneš ţiv... “ “Zašto?” Morgan je buljio u mrak. “To je velika greška, Aleks.” “Nisi tako mislio kada si me pre ubeĊivao kako je odlazak u krevet sa Biljana1968

tobom najbolja stvar koju mogu da uradim.” “Ama, ja sam muško. Nije trebalo da me slušaš.” “Propustila bih dobru zabavu.” Naslonila je glavu na njegovo rame. “A ionako mi nije mnogo trebalo.” “Ali ovo nije za stalno. Ovo je samo-” “Odliĉno. I prestani da me upozoravaš. Za sada mi privremeno i odgovara.” Naslonila se na lakat i pogledala ga. “Hej, super nam je. Zašto se ne opustiš i uţivaš?” “Zato što nisi - povrediću te. Brinuo sam se o tebi i znam kako ranjiva umeš da budeš. Ne bih voleo da-” “Postaješ dosadan.” Legla je preko njega. “A meni je već dosadilo da budem agresivna. To mi nije u prirodi.” Još nekoliko trenutaka se mrštio na nju, a onda se polako nasmešio. “Malo sutra ti nije u prirodi. Dosadilo ti je? Kakav izazov. Sad ću ti pokazati šta je dosadno... “ Sledećeg jutra nazvao ih je Gejlen. “Lontana se nalazi negde usred Atlantskog okeana.” “Mrtav?” “Ne, na svom brodu Poslednji dom. Jedan od mojih ljudi, Kolman, kaţe da je pre nekoliko meseci došao u Ferfaks pravo iz Nasaua i da je još istog dana digao sidro. Jako je ţurio i od tada ga niko nije video.” “Da li ima radio-vezu na brodu?” “Ima, ali je ne koristi. Rekao bih daje u bekstvu. Ne moţeš da ga kriviš što je pobegao tako daleko.” “A šta je sa posadom?” “Obiĉno ima tri ĉoveka, ali ni o njima nismo uspeli ništa da saznamo. Bili su sa njim godinama, tako da je malo verovatno da su ga sad napustili.” “Zar nema prijatelja, poznanika? Zar niko ništa ne govori?” “Nismo prvi koji ga traţimo tamo. Ali garantujem da smo bili najfiniji Biljana1968

od svih. Neke od Lontaninih prijatelja su maltretirali, i sada više ne veruju nikome.” Zastao je. “Ali Kolman ima jedan trag. Lontana ima usvojeno dete, ćerku, Melis Nemid. Obiĉno rade zajedno, ali Kolman je ĉuo da se vratila na njihovo ostrvo u Malim Antilima.” “Pa onda je Lontana moţda sa njom?” “Moguće. A ako i nije, ona moţda nešto zna.” “Da ona zna nešto, Betvort bi je već ubio. Šta god je Kolman bio u stanju da otkrije, to su pronašli i Betvortovi ljudi.” “Moţda nije bilo tako jednostavno. Oni ţive na privatnom ostrvu koje je Lontana kupio od novca koji je dobio kao nagradu za pronalaţenje onog španskog broda. Teško je doći do onde. Sve je okruţeno stenama, postoji samo jedan prolaz, a on je zaštićen mreţama.” “Molim?” “Njegova ćerka prouĉava i dresira delfine. Trebaju joj mreţe da bi ih zaštitila od grabljivica iz vode.” “Humana, baš kao i naši vodeni prijatelji. Lontana nije trebalo da se mesa u prljave poslove ako nije hteo da ima posla sa grabljivicama.” Morgan je zastao. “Da li ima telefon?” “Da, satelitski, ali dobićeš samo govornu poštu.” “Daj mi broj.” Zapisao je broj na bloku. “Nazvaću je i ostaviću poruku da mi se javi.” “Srećno. Reći ću Kolmanu da bude u toku.” “Kome ćeš ostaviti poruku da ti se javi?” pitala je Aleks kada je Morgan prekinuo vezu. “Lontaninoj usvojenoj ćerki, Melis Nemid. Nalazi se na nekom ostrvu u Antilima i prouĉava delfine.” “A da li je i ptac moţda sa njom?” Slegnuo je ramenima. “Ko zna? Ako ga je videla pre nego što se ukrcao na brod, nakon povratka iz Ferfaksa, onda je moţda sa njom. A moţda i zna nešto što bi nam moglo koristiti.” “Daj da je ja pozovem.” “Zašto?” Biljana1968

“Od mene se neće uplašiti.” Nasmešio se. “To vaţi samo za ljude koji te ne poznaju.” “Pusti me da pokušam.” “Pih. Mislio sam da ću konaĉno i ja dobiti neki zadatak ovde.” Dodao joj je telefon i broj. “Samo izvoli. Gejlen je rekao da ćeš dobiti njenu govornu poštu. Šta ćeš joj reći?” “Istinu. Ono što se desilo kod brane Arapaho. Ono za šta mislimo da će se desiti sledeće. Šta drugo mogu da kaţem? Ako joj je stalo, javiće nam se. Ako nije, onda mi tu ništa ne moţemo.” “Osim da napadnemo ostrvo i kidnapujemo njene delfine.” “Nešto ti se osladilo kidnapovanje.” ćemo to ovoga puta preskoĉiti.”

Okrenula je broj. “Mislim da

Ĉetiri sata kasnije Melis Nemid je pozvala Aleks. Morgan joj je dodao telefon. “Izgleda da joj je ipak stalo - bar se nadam.” “Aleks Grem,” rekla je kada je uzela telefon. “Ne treba kriviti Fila,” rekla je Melis Nemid. “Nije znao šta će oni uraditi. Nije znao ništa o tome-” “Fil?” “Filip Lontana. On nije ništa znao. Niko ga ne moţe kriviti za naravno, oni ga mogu okriviti. Niko mu neće verovati. Pokušaće da ga srede na sve naĉine.” “Da li je on tu sa vama?” “Sve i da jeste, da li mislite da bih vam to rekla? Otkud da znam da niste neko koga je Betvort unajmio?” “Ako ste gledali vesti, onda morate znati da sam ja u bekstvu.” “Ne gledam vesti. A i vi ste moţda postigli dogovor sa njim.” “To je taĉno. Ali nisam to uradila, i ako nam ne pomognete, bićete odgovorni za ono što će se sledeće desiti.” “Nemojte da pokušavate sa tim izazivanjem osećaja krivice. Samo ţelim da me svi ostave na miru. Biljana1968

“Pa to su hteli i svi oni ljudi kod brane Arapaho.” “Nije on kriv za to.” Aleks nije ništa postizala ovim. Pokušala je da pronaĊe rupu u oklopu. “Shvatam zašto ţelite da vas ostave na miru. Vi ste nauĉnik, zar ne? Prouĉavate delfine?” “Da.” “Imam jednu prijateljicu, Saru, koja ima psa obuĉenog za traganje. Monti je divan. Poneki put mi se ĉini da ga volim više nego ijednog ĉoveka. Moţda se i vi osećate tako.” “Da li je ovo moţda trebalo da me razmekša?” Nekoliko trenutaka je ćutala. “Ako hoćete da još razgovarate sa mnom to neće moći preko telefona. DoĊite na ostrvo.” “Nije nam lako da putujemo, kao što moţete i da zamislite Moţda nam je ĉak i nemoguće.” “Onda sve zaboravite. Ni meni nije lako. Ne zanimaju me vaši problemi. Stalo mi je do Fila. A i moram da vas vidim liĉno “ “Ama kako oĉekujete da doĊemo do vas? Ne moţemo da se krećemo slobodno.” “DoĊite na ostrvo.” Prekinula je vezu. “Hoće da odemo kod nje,” rekla je Aleks Morganu. “I mislim da bi bilo vredno truda. Nije htela da kaţe da li je Lontana tamo, ali stalno ga je branila. Da li moţemo nekako da odemo do nje, a da nas te uhvate?” “Riziĉno je.” “Znam da je riziĉno. Misliš da sam idiot? Moţemo li to, ili ne?” Razmišljao je o tome. “Ako Gejlen i Logan uklone sve prepreke, imamo šanse da nekako odemo dole neprimećeni. Ali, i dalje mislim da smo mnogo sigurniji ovde.” “A bićemo sigurni i onda kada dignu u vazduh još jednu branu i ubiju još više ljudi. Odvedi nas tamo. Ako ona zna išta što nam moţe pomoći, onda je vredno truda.” Ovlaţila je usne. “Da li se sećaš da si mi rekao da uvek osetiš kada je Rani tu? E, tako i ja sada osćam za Z-2 ili Z-3 ili koji god: desiće se. Desiće se uskoro.” Biljana1968

“Priĉaš pogrešnoj osobi. I ja sam uveren u to. Samo sam ti govorilo mogućim posledicama.” Dodao je: “Pitao sam se, moţda bi trebalo da dole odem samo ja. Ti bi mogla da se skloniš kod Gejlena i Elene i-” “Ne.” Uzdahnuo je. “Tako sam i mislio. Zvaću Gejlena. Bela kuća “Ne jedeš “ Andreas se nasmešio svojoj supruzi koja je sedela. sa druge strane stola. “Fred će se zabrinuti i okriviće mene. On uvek misli da sam ja kriv kad ti nemaš apetita.” “To me ne iznenaĊuje. Zašto da i ti ne budeš kriv za to? ” Polako je spustio viljušku i naslonio se u stolici. “Da li bi htela da mi objasniš tu opasku?” . “Ne baš.” Uzela je gutljaj vina. “Moram i ja da imam svoje tajne. Zašto bismo ih delili? Na kraju krajeva, u braku smo samo jednu deceniju ili tako nešto.” Bila je bnlijantna, oštra, i pomislio je da mora biti veoma oprezan. “Da li hoćeš da ti kaţem koliko smo taĉno u braku? Mogu da ti izraĉunam i minute.” Gledao ju je pravo u oĉi zato što mi je svaki minut bio jako dragocen.” Skrenula je pogled. “Grozan si. Zašto moraš da budeš tako iskren? Nije fer.” “Ljuta si na mene. Mogu li da znam zašto?” “Kada si se kandidovao za predsednika, nisam mislila da će biti ovako. Znala sam da će biti teško i bila sam spremna na sve. Ali, nisam znala da će te svi u zemlji posmatrati kao nekog boga. ” Mahnula je rukom. “Andreas pokaţe prstom, i sevne munja Dotakne dete i glad nestaje.” “Šta priĉaš to?” “A šta misliš?” U oĉima su joj se skupljale suze. “Preplašena sam na smrt. Od jedanaestog septembra ima toliko ljudi kojima mnogo znaĉiš. Zato je Matanza tako rešena da te ubije. Ako tebe ubiju, zadaće udarac celoj zemlji.” Biljana1968

“Kordoba je samo pretio, Ĉelsi. A već su mi pretili mnogo puta.” “Ali sve ti je bliţe. Da ti se ne pribliţava, ne bi nagovorio Nensi Šepard da me pozove sa sobom.” “Molim?” “Nemoj sluĉajno da se izgovaraš. Znaš vrlo dobro da si joj rekao da me pozove da ja u Pitsburgu zapoĉnem veliku kampanju Fondacije za zlostavljanu decu. Zar si mislio da neću provaliti to?” “Ne, ali sam se nadao da ćeš se bar pretvarati da nisi provalila.” “Zašto?” “Zato što bi tako bilo lakše oboma.” “Ne idem nikuda. Rekla sam joj da naĊe nekog drugog.” Odmahnuo je glavom. “Ideš u Pitsburg.” “Neću da te napustim.” “Ideš.” Nasmešio se. “A ako nećeš, reći ću Nensi Šepard da ja da zapoĉnem tu kampanju. Ja ću da idem u svaki veći grad severoistoku zemlje. Ja ću govoriti po raznim konvencijama. Rukovaću se sa ljudima i ići po-” “Ne!” “Odluĉi se. Ili ti, ili ja.” “Ovde si siguran..” “Nigde nisam potpuno siguran,Ĉelsi.” “Dobro, znam to. Šta misliš, zašto se nisam bunila kada si poslao decu odavde? Ali, ovde si mnogo bezbedniji. Keler moţe da drţi stvari pod kontrolom sve dok ne napuštaš svoj teren.” “Ti ili ja.” “Uţasan si.” Duboko je uzdahnula. Ja. “Bićeš divna tamo, ljubavi.” “Da, hoću.” Glas joj je bio drhtav. “I nemoj nikako da dopustiš da te ubiju su i naprave muĉenikom dok nisam tu. Znaš kako loše izgledam u crnom.” Biljana1968

Dvanaesto poglavlje Preko celog prilaza ostrvu bila je razapeta velika mreţa, od obale do obale. Išla je par metara iznad površine vode. “Pa, šta ćemo sada da radimo?” promrmljala je Aleks. “Da iseĉemo mreţu?” Morgan je odmahnuo glavom. “Ĉekaćemo.” Ugasio je motor ĉamca. “Zvala si je i rekla da dolazimo. Sada je ona na potezu.” “Moţda će potrajati.” Posmatrala je malu kuću od kamenja i drva na obali. Ovo mesto je baš bilo lepo. Plava voda, zelene planine i tropski povetarac u drveću. Kao da je uzeto iz neke turistiĉke brošure. “Ne vidim da nas je iko primetio. Moţda bi trebalo da viĉemo ili pravimo bu- Eno nekoga.” Negde pored kuće se pojavila ţena; krenula je ka malom keju. Ili joj se bar uĉinilo da je to ţena. Nosila je braon kratke pan-talone i majicu, i bila je bosa. Bila je niska i slabe graĊe. Kosa joj je bila plava i sjajna, kakvu obiĉno imaju mala deca. Ali nije izgledala krhko kada je uskoĉila u ĉamac na keju. Zraĉila je snagom i vitalnošću dok im se pribliţavala. Zastala je na desetak metara sa druge strane mreţe i posma-trala ih. Izgleda neverovatno, pomislila je Aleks, i nikako ne liĉi na dete. Imala je dvadeset pet ili šest godina. Velike tamne oĉi i crte lica koje su bile kombinacija neţnosti i hrabrosti ĉinile su njeno lice zaista izuzetnim. U hladnom pogledu kojim je posmatrala Aleks definitvno je bilo smelosti. “Aleks Grem?” Aleks je klimnula glavom. “Ne liĉiš mi na sliku koju su pokazali na CNN-u.” “Uh, nadam se da je tako. Vi ste Melis Nemid?” Ţena je klimnula glavom. “Kako znate kako izgledam na CNN-u? Mislim da ste mi rekli da nikada ne gledate vesti.” “I ne gledam ih. Ali morala sam da nekako proverim da li ste zaista ono što ste rekli.” Biljana1968

“Da li ste zadovoljni?” “Time što vi jeste Aleks Grem i što ste do guše u nevolji? Da.” Pogledala je Morgana. “Ali ste moţda u lošem društvu.” Aleks je odmahnula glavom. “Bila bih u još većoj nevolji da nije bilo njega. Njemu mogu da verujem.” “Ah, konaĉno mi veruješ,” promrmljao je Morgan. “Ja ne verujem ni jednom od vas dvoje.” Melis Nemid je par trenutaka ćutala a zatim slegnula ramenima. “Ali, nemam baš mnogo izbora.” Pokrenula je ĉamac i polako prišla mreţi, do mesta koje se nalazilo par metara od Aleks i Morgana. Savila se preko ĉamca, i trenutak kasnije je parĉe mreţe široko pet metara palo na površinu vode. “Upalite motor, pa ga ugasite kad preĊete preko mreţe,” rekla im je. Morgan je poslušao, i ĉim su se našli sa druge strane mreţe Melis Nemid ju je vratila na mesto i povukla kanap kojim je mreţu podigla i postavila da stoji kao i pre. Zatim je okrenula ĉamac i krenula ka obali. “Pretpostavljam da to znaĉi da treba da je sledimo?” Morgan je upalio motor. “Verovatno. Kakva topla dobrodošlica. Još bi neko mogao pomisliti da smo došli bez poziva.” Melis Nemid je već zavezala svoj ĉamac i pošla ka kući kada su Aleks i Morgan stigli do keja. Bacila je pogled preko ramena. “Hajde. Nemam toliko vremena. Imam dosta posla.” “Izvinite.” Morgan je pomogao Aleks da izaĊe iz ĉamca. “Neće nam smetati ako poĉnete bez nas.” Hladno ih je gledala. “Uopšte nije smešno. Ništa nije smešno.” “Znamo to bolje od vas”. Aleks je gledala u oĉi. “I neće nas zaustaviti ili uplašiti grubost ili hladnoća. Došli smo sa razlogom, i vi ţelite da nam date tu informaciju, inaĉe nas ne biste ni primili. Moţemo li sada preći na stvar, g-Ċice Nemid?” Trepnula je, a zatim se blago nasmešila. “Moţda vam ipak i verujem... pomalo. Bar ste iskreni sa mnom. Zovite me Melis.” Okrenula se i širom otvorila ulazna vrata. “UĊite da popijemo ledeni ĉaj.” “Mi bismo radije da razgovaramo,” rekao je Morgan dok je za njom ulazio u kuću. “I hteli bismo da vidimo Filipa Lontanu.” Biljana1968

“Onda ću morati da vas razoĉaram. Nisam vam ni rekla da je ovde.” Pošla je ka kuhinji i otvorila friţider. “Dakle, uzmite ledeni ĉaj. Dug je put nazad do Tobaga.” “Hvala, rekla je Aleks. Nikako nije htela da odbije tu mirovnu ponudu, ma kako ona mala bila. “Ako nije ovde, gde je onda?” “Negde na Azorskim ostrvima, mislim.” Sipala im je ĉaj i stavila ĉaše na bar ispred Morgana i Aleks. “A moţda i na Kanarskim. U svakom sluĉaju, ne moţete da stupite u kontakt sa njim. Zaboravite to.” “Ne moţemo da zaboravimo,” rekao je Morgan “On moţda zna nešto što mi moramo znati.” “Ne moţete se videti sa njim,” ponovila je. “Razgovarajte sa mnom. Rekla sam mu da beţi odavde i skloni se negce. Fil obiĉno ne obraća mnogo paţnje na ono što govorim, ali ovoga puta će me slušati. Prepao se u Ferfaksu.” “Zašto?” “Šta vi mislite, zašto? Bio je u sve umešan preko glave. Mislio je da će spasiti svet, a onda je otkrio da su ga lagali. Pravo je ĉudo da se uopšte izvukao ţiv. Fil je oduvek bio providan i-cao staklo.” “Otkrio je šta se desilo na brani Arapaho?” “Ne.” Glas joj je bio oštar. “Niko od nas nije znao da li je ta termalnosoniĉna aparatura tamo korišćena. Sve dok ti nisi ostavila onu poruku na telefonu. Fil je samo sumnjao da bi njegove mašine mogle da se upotrebe kao oruţje, umesto za crpljen-je geotermalne energije.” “Nauĉnici su rekli da su seizmološki aparat: zabeleţili zemljotres kod brane Arapaho. Da li je taj zemljotres mogao biti uzrokovan Lontaninim mašinama?” Klimnula je glavom. “Teoretski.” Trenutak kasnije je odmahnula glavom. “Ne, to je reĉ koju Fil koristi kada ne ţeli da se suoĉi sa istinom. Nego šta, naravno da su mašine mogle da uzrokuju zemljotres. I to tako jak, da ozbiljno ošteti branu. Neoate pojma koliko mi je puta Fil rekao kako mora da pazi prilikom razvijanja probnih tehnika.” “Oĉigledno je da u Ferfaksu nije bio toliko oprezan.” “Već dugo je bio toliko zadubljen u ispitivanja, da nije mnogo obraćao Biljana1968

paţnju na ono što se odvijalo oko njega. Nakon nekog vremena provedenog tamo, postepeno je prestao da veruje Betvortu, Pauersu, i drugim ljudima koji su se kretali po fabrici. I tako je jedne noći, pre oko tri neseca, uzeo svoje beleške, uništio prototbove koje je tamo napavio, i otišao.” “Ĉudi me da su ga pustili.” “Bio je pametniji nego što su mislili. Fil je pomalo ekscentrican, a to mnoge prevari. Smatrali su ja tipiĉnim rasejanim profesorom. Brilijantan. ili bez zdravog razuma. Na neki naĉin si i bili u pravu. Fil je mek izgubljen u nikom svom svetu.” “Ali kladim se da vi niste Zašto ga niste spreĉili da ne ode Betvortu?” “Te je njegova stvar, njegov ţivot. Obiĉno se ne mešam u-” Slegnua je ramenima. “ Nije mi rekao. Znao je da neću to odobriti, pa je otputovao a da me nije ni obavestio. To i nije bilo tako neobiĉio. Fil je uvek odlazio na svoja putovanja bez mene. Onda bi se pojavio sav uzbuĊen ili tuţan i ostao sa mnom do sledećeg puta, sledeće avanture. Ĉak nisam ni znala gde je dok me nije nazvao i rekao mi da se naĊen sa njim u Nasauu i pripremim mu Poslednji dom. ” “Pa zašto ste onda ovde?” “Nisam ga ostavila na cedlu,” rekla je braneći se. “Nikada to ne bih uĉinila Filu. Ukrcala sam ga na brod i izvela iz luke, ali imala sam ovde posla. Morala sam da se vratim.” “Moramo ga videti.” “Ne, pobegao je od svega. Rekla sam mu da se skriva dok ga ne obavestim da je siguran. Ostaće da luta po morima i godinama, ako bude morao.” Stegla je usne. “A moţda će baš to morati i da uradi. Zahvaljujući onim nitkovima. Ako ga ne ubiju, onda će mu namestiti nešto, zar ne?” “Verovatno,” rekao je Morgan. “Ali ja bih se kladio na ovo prvo.” Odmahnula je glavom. “Neću dopustiti da se to desi. Sta mislite, zašto ste ovde? Ne mogu da se uzdam u vladu. Betvort je tamo isuviše uticajan. Ne mogu da se uzdam ni u vas, ali vi ste u sosu i trudićete se da se krećete brzo i sredile Betvorta. Da li je tako? ” “Jeste.” Biljana1968

“Neću vas pustiti kod Fib, ali imate mene. Fil mi je ispriĉao sve što se desilo u Ferfaksu, za sluĉaj da se njemu nešto desi .Šta ţelite da znate?” “Šta su Z-2 i Z-3?” Bledo ih je gledala. “Dobro, hajde da probamo drugaĉije. Dok su se odvijali eksperimenti, da li su se koncentrisali na neku posebnu oblast ventilima?” “Stenovite planine. Rudnici uglja u Zapadnoj Virdţiniji Ventili u okeanu blizu Baltimora.” “U okeanu?” Klimnula je glavom. “To je voema interesovalo Fila. Uvek ga je više zanimalo sve što je vezano za podvodni svet.” “Stenovite planine,” ponovila je Aleks. “Brana Arapaho...” “On nije znao za to,” brzo je rekla Melis. “Kaţem vam, to je, što se njega tiĉe, bilo samo nauĉno eksperimentisanje. On ne bi povredio-” “Dobro, dobro.” Morgan je podigao ruku da bi je prekinuo. “Gde su ti rudnici uglja u Zapadnoj Virdţiniji?” “Nije znao taĉno. Misli da su negde na jugu. Terali su ga da dosta radi na proraĉunima za tu oblast.” Iskrivila je usne. “Fil je mislio kako je to divno što se toliko interesuju za tu siromašnu oblast.” “Da, Betvort je prava duša od ĉoveka. A šta je sa tim ventilima kod Baltimora?” Melis je odmahnula glavom. “Napustili su ih na pola ispitivanja.” “Zašto? Nisu bili praktiĉni?” “Fil je za njih mislio da od sva tri najviše obećavaju. Ali Betvort je rekao da se to ostavi. Da neće imati efekta koliko je hteo. Rekao je Pauersu da će morati da kontaktira ĉoveka p imenu Morales. Trebalo im je još pucnjave za lovu.” “Što znaĉi...?” “Fil nije imao pojma šta to znaĉi. Ali tada ga je ćela ta °Pel.^ ja već priliĉno nervirala. Ne dovoljno da bi napustio posao nostavno je prestao da Biljana1968

se raspravlja i usredsredio se na Virdţiniju.” “A oni su pozvali Moralesa?” Klirrrnfirmula je glavom. “Fil ga je video par puta u fabrici, a kas-.. su jj jn ii i upoznali. Rekao mi je da mu nije baš liĉio na nauĉnika, ,. £a gra