806_Đilas, Milovan, Bošnjak Adil Zulfikarpašić, Bošnjački Institut, 1994

Milovan Dilas

v

О ЈА Adil ulfikarpasic

BOSNJACKI INSTITUT Ztirich

NAKLADNI ZA VOD GLOBUS

SADRZAJ

/1

Copyright © 1994 Bosnjacki Institut, Ztirich Za izdavaca: Mahir Sokolija Naslovna stranica: Mevludin EkmeCic Design: Vlado Pavlinic Тipografska pripi"eшa: Bosnjacki Institut, Ztirich Fusnote i I"egistr-e pripi"eшio Izdavac Priпted in Sloveпia ISBN 3-905211-00-9

f

Predgovor .

7

Rod .....

11

Dom i opredjeljivanje

31

Focaпski

51

dub i behari .

Postojbina i bosпjastvo .

59

Beg u partizanima ....

73

Krivo пасiопаlпо ime- zaЬluda i podvala .

103

Zal za Bosnom u emigraciji

119

Povratak Bosпjaka .....

149

Nedoumice politickih stranaka .

161

UoCi sukoba . . . . . . . .

175

О

historiji i ideologijama

189

О

bosnjastvu .....

197

Historijski sporazum

203

Na raskrscu izmedu mira i rata

215

Turcizmi i manje poznate rijeCi .

231

Kazalo osobпih imeпa ..... .

233

Predgovor

Ova knjiga је pr-avljena na osnovu razgovora koji је voden sredinom marta 1994. u prijatrюm amЬijentu budimpestanskog hotela Corvinus-Kempinski. Adil Zulfikarpasic u svojim sedamdesetim godinama jos uvek је mladicki poletan kada oseti da moze nesto da uradi za svoju Bosnu i Hercegovinu i spremno је odgovarao na sva pitanja koja su mu postavljana. Naspram njega је sedeo Milovan Dilas, komunisticki disident, politicar i k:njizevnik, covek ciji је zivot utkan u stvaranje Jugoslavije koja se upravo гaspala, i ја, Nadezda Gace, novinar i puЬlicista. Ideja za ovu knjigu rodena је, rekla Ьih, spontano. Razgovoгi koje sam vodila sa uvazenim sagovomicima ove k:njige u protekle dve-tri godine, sa kojom god temom da su zapocinjali, zavrsavali su se uvek isto - tragedijom Bosne. Тета koja је u centru paZnje citavog sveta, dva odlicna poznavaoca prilika i mentaliteta, koji su utkani u bosanski neljudski rat i uzburkanost emocija kada god se о Bosni prica, prethodili su predlogu da se ova i ovakva k:njiga napravi. Nastala је, dakle, kao finale medusobnih poruka i mog prepricavanja sta dva svedoka veka, kao sto su Adil Zulfikarpasic i Milovaп Dilas, misle i govore о aktuelrюj politickoj situaciji i njenoj istorijskoj uslovljenosti. Nazalost, Sarajevo kao mesto za razgovor nije moglo da se izabeгe, niti ijedan drugi bosanski ili hercegovacki grad. Milovan Dilas zivi u Beogradu, ali politicke okolrюsti ne dozvoljavaju Adilu Zulfikarpasicu da pocetkom 1994. godine dode u SгЬiju. Ztirich, stalno bшaviste Zulflkarpasica, је danas isuvise daleko od Beograda - umesto dva, potrebno је dvadeset sati da se do njega dode, sto је veCi napor i duzi interval nego sto lekovi koje gospodin Dilas mora da uzima, dozvoljavaju. Budimpesta је izbor koji su okolnosti nametnule. Na put i sastanak u Budimpestu krenuli smo gotovo istovгemeno gospodin Dilas i ја automoЬilom iz Beograda i gospodin Zulfikarpasic avionom iz Ztiгicha. О poreklu imena, о dogadajima koji su vezani za pojedina mesta kroz koja smo pгolazili, о istoгiji koja је odredivala sudЬinu Vojvodine smo pricali, izbegavajuci da se ро ko zna koji put vгatimo istoj

8

BOSNJAК- ADIL ZULFIКARPAsн:

temi - kako је smelo i kako је moglo da dode do prevlasti ideja о podeli Bosne, podela za koju se vekovima znalo da је skuplja od svakog moguceg rezultata i koja, nuzno, vodi u rat i beskrajno krvoprolice. Jedinstvena Воsпа Ьila је svacija, Ьila је bogatstvo svih koji su u njoj ziveli, koji sи је voleli i koji sи kroz nји samo prolazili, а ova koja se deli i rasparcava је tиga i bol veCiпe i Siamota oпih koji sи sve zapoceli i koji i daнas istorijи ispisujи иЬijajuCi i paleCi sve pied sobom. Sиsret i zajednicka vecera pocinjи aнegdotski. Dilas i ја pravimo gresku и naruCivaнjи jela, valjda zbиnjeni madarskim jezikom, umomi od puta, а i ne bas rutiniraнi и najeksklиzivnijim svetskim restoraнima. Sala па nas racиn је imala smisla samo do doпosenja narucenog; nase је Ьilo, пе bas опо sto smo mislili, ali daleko bolje od ostalog sto se naslo na stolи. Dilas nato: "Eto vidite Nada, razиm је pogresio, instinkt је pobedio." Nazalost, trenиtпi rezиltat sиkoba гаzиmа i instikta kada је Bosna u pitanjи је drugaciji. Kada razgovarajи licnosti kao sto sи Milovaн Dilas i Adil Zulftkarpasic, novinar i priгedivac moze da ima samo јеdан proЬlem - da se odrekne niza asocijacija koje sи se tokom razgovora javljale i Ьilo Ьi znacajrю i iпtere­ saнtno da se zabeleze, ali se ne иklapaju u zarnisljeпи koncepcijи knjige. Pokиsali smo da citaocima ovom kпjigom razgovora objasпimo odakle ta sпaga i odakle motivi Adilи Zиlftkarpasicи za tako upomo istrajavaнje na politici izgradnje celovite i demokratske drzave Воsпе i Hercegoviпe, kako sи se izgradivali i kristalisali пjegovi stavovi, sta је istorija Воsпе пosila kao роиkи, koje sи istшijske saнse pгopиstene i kakvi se oЬlaci jos тоgи пadviti. Adil Zиlftkarpasic је ne samo svedok, пеgо i jedna od oпih licпosti koje sи obelezile Ьиmа balkaнska previraнja dvadesetog stoleca. Beg ро poreklи, liЬeral ро оргеdеlјепји, emigгaнt, bogat i uspesar1 poslovni covek, borac za demokratski pieobrazaj Ьivse Jиgoslavije i пjegove Bosne, politicar evгop­ skog kova, а izпad svega ироmо i иvek Bosпjak - i kada sи se daнasпji "veliki Bosпjaci" toga stideli, bojali, od bosпjastva zazirali, zbog bosnjastva ga mrzili ... Razvoj dogadaja i пesrecпog spleta okolпosti doveo је сео balkaнski prostor, а pogotovu Воsпи и пеsluсепи kataklizmи. Zиlfikarpasic је jos sezdesete godiпe vizionarski nagovestavao mogиcnosti ozЬiljne krize nakoп pada konшnizma, паdајиСi se da се razиm pobediti strasti koje su se jos tada пazirale. Iako vest u svim svojim poslovпim potezima, izиzetno obrazovan i hrabar, povratak и aktivпi politicki zivot Воsпе i Hercegovine Ьiо је prepun zamki i пiје ni izЬliza иsрео da ostvari опо sto је Ьiо паиmiо mimи traнsfoппacijи Воsпе i Hercegovine iz balkanskog i socijalistickog и

PREDGOVOR

9

modemo gradaнsko drustvo. Evropski oЬicaji i kultиma tradicija plemicke farnilije Zиlftkarpasica pokleknиli sи pred povrsпoscи i пepouzdaнoscu jиgo­ sloveпske politicke sсепе. Njegove dobre ideje, zelja i akcije da se sиkoЬi izbegпи пisи иvek пailazile па plodrю tle i razиmevaнje politickih protivпika, ра пi saradпika.

Da Ьi se гazиmelo kako је doslo do daнasnje tragedije u knjizi је рипа paznja posvecena istorijskim secaнjima i svedocaнstvima Adila Zulfikarpasica. Izmesaпost motiva и realпim iпteresima, mitovima i nasledenim zaЬlиdama је ocigledna kada se pogleda sta је i kome rat doneo. Aktuelпa politicka previr-aпja sи obradeпa и drиgom delи knjige. Опа sи sama ро sebl izиzetпo interesaпtna jei је Adil Zulfikarpasic јеdан od najaktivпijih иcesnika bosanske politicke sсепе, а и svom Bosnjackom iпstitutu prikuplja svu relavantпu dokиmentacijи о Bosni i bosпjastvu, ра i dokиmentacijи о dogodajima koji sи pr·esиdno иticali na tok zЬivaпja i kada оп пiје Ьiо diiektaн ucesnik. Medиtim, zпасајан deo иslova da se desi i da se i dalje desava zlo па tlи Воsпе lezi и пјепој istoriji, а роsеЬпо и rюvijoj istoriji. Prvi deo knjige је posvecen secanjima Adila Zиlftkarpasica na detinjstvo, na price i иsроmепе koje је doЬio od svoje familije, njegovom r-atovaнjи i emigraнtskom zivotu. Tokom ovog razgovшa је u риnој meri dosla do izraZaja sposobпost gospodina Zulflkaipasica da plovi vekovima prateCi idejи, а ne hionologijи dogodaja. Tako sи se јеdап ро јеdан pleli segmenti pojedinih prica sa svim istorijskim i aktиelnim odrednicama, а samo zal1valjиjиCi knjizevnickom daru Adila Zulflkarpasica su se slagali kao јеdпа konzisteпtna istorija о Bosni, njenoj istorijskoj nиznosti i uslovljeпosti i о пasiljи nad istorijskim nasledem. IzguЬljeпa prva runda borbe za civilizacijski pieporod Bosne i Hercegoviпe Adila Zulfikarpasica rastuzиje, ali ne demoralise. On ostaje dosledan sebl i ироmо pokиsava da spase multikиltuпш i multietnicku Bosnu, опаkvи kakvom su је foпnirale оlије Balkana и piethodnim stoleCima. NADEZDA GACE Budimpesta, 22. mar·ta 1994

1

ROD

DILAS: Gospodine i prijatelju Zulfikarpasicu! Nisarn rюvinar - ne

intervjuisern. Mada sarn se pre rnnogo godina bavio politikorn - nisarn politicki aktivan. Ali, buduCi da se Vi jos uvek aktivno bavite politikorn, necerno rnoCi izbeCi politicke terne, pogotovo ne savremene - u tome се nam pornoci gospoda Gace, koja је i bolje informisana. Vi шепе u pгvorn redu interesujete i privlacite kao pisca. Vasi politicki pogledi su rni poznati uopsterю. Ali Vi ste za rnene licпost koja u seЬi sadrzi i izrazava, izrazitije nego Ьilo ko koga znarn, пekoliko epoha Bosne. Моја је пашеrа i zelja da Vas podstakneш, pitaпjima, da se iskazete kao licnost: to ima siri znacaj i trajnu vrednost, јег Vi ste, verovatno, poslednja licnost koja u sebi spaja najznacajnija vremena Воsпе, а ја, moZda, jediпi pisac koji nastoji i da to iskazete - а Vi to mozete i umete. Naporniпjem da istorijн Bosne poznajem rnalo, uopsteno- оrш islarnsku Bosrш jos manje, рао tome пеша srnisla ni da govorimo. No to пе Ьi trebalo da narn smeta, buduCi da тој prilaz Varna nije istoricarski, nego, kao sto sam r-ekao: knjizevпi. Uostalom, Vas rod је istorija, izrazi istorije - ako ne svih Bosanaca, svakako njihovog znatnog dela. Ра, da pocnerno od Vaseg roda, odnosno, kako Ьi Bosnjaci rekli - od odzaka. Iz ranijih razgovora sa Vama, zпarn da ste Vi iz sireg bratstva Ceпgica. То је jedna od najpoznatijih aristokratskih poгodica u Bosni, koja је igrala pгilicпu ulogu i u cmogoгskoj istoriji i veorna је prisutna u epskoj srpskoj narodnoj poeziji. Nije lako Ьiti prisutaп u реsшаша, makar to Ьilo i kod protivnika, u protivпickim pesrnarna. I to treba zasluziti. А nije lako Ьiti ni od znarnenitog roda: podsticaj i nadahnuce, ali i teska obaveza i brizna savest.

Roo

BOSNJAК- ADIL ZULFIКARPASIC

12

Otkad ste vi Zиlflkarpasic i zasto ste napиstili prezime Cengic? ZULFIKARPASIC: Familija Cengica grana se na vise dijelova. Od тоgа neposrednog pгedka Zиlfrkar-pase poticи ZиlfikarpasiCi, focaпski AlajbegoviCi i focanski PasiCi, koji sи izиmrli. Zиlfikar-pasa Cengic, ded тоgа оса Ьiо је zvornicki sandzak-beg, poznati јипаk i pasa. Jedno је vrijeme Ьiо i и SrЬiji, и Valjevи, а onda и Zvomikи i Foci. Vodio је vojskи i pacificirao Drobпjake, kada sи droЬljanski иskoci и mirno doba napadali na Bosnи, иziтali stoku i иЬijali stanovпistvo. Onda је Zиlfrkarpasa Cengic, zvani Miljevina- ро kиli i тjestu gdje је stanovao- krenиo и proljece 1812 s vojskoт od Росе preko Crkvica i Jezera na Koтarnicи. Sтail-aga иdari s drugoт vojskom Bosnjaka od Gacka preko Pive па Dиbrovsko. Ova godina prozvana је "Miljevina" i "о njoj se i sad s иzаsот govori и Drobnjakи", k:aZe Aпdrija Luburic 1 и svoт djelu "Drobnjaci", оЬјаvlјепот 1930 и Beogradи. Тај dogadaj i to veliko jипastvo Drobпjaka i Zиlflkarpase, kaze Lиbиric, opjevali sи i тиslimani i pravoslavni. Осиvапа је do Drugog svjetskog rata i Zиlfikarpasina korespodencija s knezoт Miloseт2 i vladik:oт Petroт П Petroviceт 3 • Ро Zиlfrkarpasi Cengicи njegovi sи potoтci doЬili prezime Zиlfikarpasic-Cengic. Мој otac se potpisivao s оЬа preziтeпa. Jos svjedodzba iz тоје osnovne skole iта obadva preziтeпa. S vreтenoт, jos и mojoj тladosti, ovo smo Cengic izostavili. DILAS: Тај pohod se dogodio 1817, о nјети narodna pesma k:aZe: "Da li vide раsн Miljevinи i sa пјiте Cengic Smail-agи?" Pasa Miljevina је prva polovina 19. veka. Izneo Ьih sada јеdпо тisljenje - i zeleo Ьiћ da mi ga potvгdite ili poreknete. Koliko zпam, rec "zиlfrkar" је licno iте i dolazi od dvovrhog Prorokovog таса. ZULFIKARPASIC: Ne Prorokovog, nego Hazreti Alije, zeta Bozijeg Poslanika i cetvrtog kalife.

DILAS: lma i drugo

da је to

tilиt, tиpi

deo

таса

k:oji је bio

nazиЬljen.

ZULFIКARPASIC: SaЬlja "zиlfrkar" тоzе

se vidjeti u nizи тиzеја, ona ima sprijeda dva паvоја, kao zrnijski jezik. Inace, to је ime и Perziji, и Pakistanи, и cijeloт islarnskoт svijetu vrlo popиlarno i dаји ga ratnici svojoj djeci. DILAS: Ima ih i kod nas i и naseт vremenи ime Zиlfrkar:

Zиko,

na primer

Zиko Dzиmhиr4 , slikar.

Ро mojim sazпanjima, CeпgiCi sи dosli iz Mezopotarnije. Iz razgovora sa

Vama zпam, ili sam to moZda пegde procitao, da sи опi Ьili k:nezovi koji sи se pobипili protiv sиltana, i kada је sиltar1 posek:ao оно sto је sтatrao da treba da posece, ostale је prebacio и Bosnи i dao im nekakve privilegije. Kadaje to Ьilo i sta Vi znate о tоте? ZULFIКARPASIC:

Prije dolaska Osтanlija и Маlи Azijи jedno turkГl1estansko рlете, nastanjeno izтedи Aralskog jezera i Parнirske visoravni, '\,,,.- _:c:::~herшlo је konceт triпaestog stoljeca рrета јиgи, od stтaha pred hordaтa -~~--- Dzingis Капа, пastanilo se па podrucjи Aпadolije, Kurdistana (sjevernog Iraka i Perzije) i stvorilo kraljevinи koja se odrzala nekoliko stotiпa godina. Bio је to sиltanat plemena Akkoyunlи. lmali sи razraden i pravedan poreski sistem, za ono vrijeтe sиperiornи administracijи, dobru upravи, organiziranи vojskи s сиvеnот konjicom. Na сеlи је stajala nasljedna тonar-hija, а prvi sиltan koji se sporninje је Tur-Ali Ьеу, 1300. godine. Iz te familije historija Ьiljezi vise sиltana, od kojih је najpozпatiji Uzиn Hasan, ciji poklon, ро ljepoti i cistoCi jedinstveпi velik:i sтaragd, do dana danasпjeg krasi Dиzdovи riznicи и Veneciji. Оп је vodio ratove sa sиltanoт Mehmed-el-Fatihoт 5 , osvajaceт Bosne. Bio је ozenjen Katarinoт­ Despinom Komnen, scerkoт vizantijskog cara, koja је Ьila cetvrta priпceza vizantijskog iтperatora, иdata na dvor Akkoyиnlи. U vatikanskoт тиzеји postoji pisтo Раре Pavla iz 1471 Uzиn Hasarш, kojim ga тoli da propиsti ZuШkar Zuko Dzumhur (1920-1990) bosnjack:i s1ikar, karikaturista, noviпar i pisac. (Najvatnijai radovi: Nekro1og jednoj carsiji, Hodoljublja, Pisma iz Azije;) 5 Mehmed П- el Fatif- Mehmed Osvajac- (1432-1481), tursk:i sultan od 1451 do 1481. Godine 1453 osvojio Carigrad, Bosnu 1463. Kate se da је osvojio dva carstva, cetmaest kraljevina i preko dvije stotine gradova. 4

Luburic, cmogorski l!istoricar i pisac izmedu dva rata. 2Milos Obrenovic (1780-1860), pokretac i voda П srpskog ustanka, srpski knez od 1830.g. 3Petar П Petrovic Njegos (1813-185 1) cmogorsk:i vladika i pjesnik (Djela:Gorski vijenac, Latni car Scepan Mali i dr.) 'Aпdrija

tuтacenje,

13

ROD

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASI