8. PEVAM SVIRAM SLUŠAM 4 Udžbenik i CD Muzička Kultura

SADR@AJ Ponovimo {ta smo nau~ili........................................................................................ 2 Tempo i na~in obele`avawa.......................................................................................4 Dinamika i oznake za dinamiku..................................................................................5 Tro~etvrtinski takt.................................................................................................... 6 Polovina sa ta~kom.................................................................................................... 8 Zeleni se, jagodo.........................................................................................................9 ^etvrtina sa ta~kom.................................................................................................. 10 Ritmi~ke i melodijske ve`be...................................................................................11 Repeticija - znaci za ponavqawe..............................................................................12 Prima i sekunda volta..............................................................................................13 Ton LA....................................................................................................................... 14 Pevamo u okviru DO - LA.........................................................................................15 Proveravam svoje znawe........................................................................................... 16 Notni luk...................................................................................................................18 Korona....................................................................................................................... 19 Ton SI....................................................................................................................... 20 Ton DO2...................................................................................................................... 21 Ritmi~ke i melodijske ve`be...................................................................................22 ^etvoro~etvrtinski takt...........................................................................................24 Pevamo i sviramo..................................................................................................... 26 Duo.............................................................................................................................27 Cela nota i pauza......................................................................................................28 Pravo prijateqstvo................................................................................................... 29 C - dur lestvica........................................................................................................ 30 Tonovi C - dur lestvice........................................................................................... 31 Stupaw, stepen, polustepen........................................................................................32 Polustepen.................................................................................................................33 Intervali.................................................................................................................. 34 Proveravam svoje znawe........................................................................................... 36 Izgubqeno pile......................................................................................................... 38 Prvi sneg................................................................................................................... 39 Sre}na Nova godina.................................................................................................. 40 Ptice se vra}aju........................................................................................................ 41 Gde je onaj cvetak `uti..............................................................................................42 Jesenska pesma.......................................................................................................... 43 Vetar..........................................................................................................................44 Jesen.......................................................................................................................... 45 Veverica.................................................................................................................... 46 Deca su ukras sveta.................................................................................................. 47 Magarac i kukavica................................................................................................... 48 Na livadi...................................................................................................................49 U livadi.................................................................................................................... 50 Ima jedna Marija.......................................................................................................51 Poranila devoj~ica...................................................................................................52 Moj stari u~iteq.......................................................................................................53 Kwiga......................................................................................................................... 54 Bli`i se, bli`i leto............................................................................................... 55 Svetosavska himna....................................................................................................56 Bo`e pravde.............................................................................................................. 57 Komponovawe melodije na dati tekst...................................................................... 58 Slu{awe muzike........................................................................................................ 59 Kompozitori..............................................................................................................60 Muzi~ki re~nik.........................................................................................................64

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42

43

44

45

46

47

48

49

50

51

52

53

54

55

56

57

58

59

KOMPOZITORI

ANTONIO VIVALDI (1678-1741) je italijanski kompozitor i violinski virtuoz. Napisao je mnogo opera i velik broj koncerata za violinu. Muzi~ko delo #Godi{wa doba" su ~etiri koncerta za violinu. Svaki koncert do~arava opis prirode jednog godi{weg doba.

Najpoznatije delo italijanskog kompozitora Vivaldija su ~etiri koncerta za violinu, koje je nazvao #Godi{wa doba". Muzikom je opisao prole}e, leto, jesen i zimu. Koriste}i zvuk orkestra, Vivaldi je do~arao neke doga|aje iz prirode, karakteristi~ne za pojedina doba godine. Na primer, koncert #Leto" po~iwe muzi~kom temom koja podse}a na grmqavinu i nevreme, koji su ~esta pojava u toku vrelih letwih dana. Koncert #Zima" (koji slu{amo sa kompakt-diska) po~iwe muzikom koja do~arava zimsku, ledenu ki{u. Wene ledene kapi su muzi~ki prikazane kratkim i odse~nim svirawem nota ({to se u muzici naziva stakato). Kao i za druge stavove, i za #Zimu" je kompozitor imao opis ili program koji je trebalo prikazati muzikom.

Koncert se sastoji od tri dela (stava) koji se smewuju u razli~itom tempu (brzini izvo|ewa) i karakteru. Brzi po~etni stav koncerta prikazuje ledenu ki{u i vejavicu sa naletima hladnog zimskog vetra, kao i drhtawe i cvokotawe u hladnom, zimskom danu. Mirni drugi stav prikazuje odmor u toploj sobi, dok napoqu romiwa ledena ki{a. Za tre}i stav kompozitor ima slede}i opis: #Kre}emo se te{ko po ledenom putu, u strahu da se ne okliznemo i padnemo. U trenu se okliznemo, tresnemo o led, a zatim brzo ustajemo i `urimo preko zale|enog puta, dok led puca pod na{im nogama. Hladan vetar nam se uvla~i u kosti dok hitamo u okriqe toplog i sigurnog doma. I pored svega, zima ima svoje ~ari."

LUDVIG VAN BETOVEN (1770-1827) je jedan od najve}ih i najpoznatijih kompozitora. @iveo je i radio u Nema~koj i Austriji. Posledwih nekoliko godina `ivota bio je potpuno gluv, ali ga to nije omelo da komponuje. Najpoznatije dela su mu: simfonije, sonate za klavir, violinu, violon~elo, guda~ke kvartete, koncerte za klavir, uvertire, opera #Fidelio" i velik broj kamernih dela.

#Mese~eva sonata" je jedno od najpoznatijih Betovenovih klavirskih dela. Iako nastala pre vi{e od dvesta godina, wena mirna, ali veoma izra`ajna muzi~ka tema i danas lako nalazi put do srca slu{alaca. Sonata je muzi~ko delo koje u svom sastavu ima tri ili ~etiri stava, posebne kompozicije koje se sviraju jedna za drugom bez pauza. Sonata po~iwe brzim stavom. #Mese~eva sonata" je izuzetak po tome {to se wen prvi i najpoznatiji stav svira sporo. Sam Betoven je svoje delo opisao kao #malu fantaziju". Postoji anegdota koja govori o nastanku #Mese~eve sonate". Ona ka`e da je mladi Be-

60

toven jedne ve~eri zastao pred ku}om iz koje su dopirali zvuci jedne od wegovih klavirskih dela. Dok je oslu{kivao, devojka koja je svirala izrazila je `equ da ~uje pravog muzi~ara kako izvodi wenu omiqenu kompoziciju. Betoven je u{ao u ku}u i primetio da je devojka koja je vredno ve`bala bila slepa. Ponudio se da joj svira i nije prestao sve dok jedina sve}a u sobi nije dogorela. Na no}nom nebu mesec je sijao tako jako, da je ~itava soba bila ispuwena wegovom mle~nom svetlo{}u. Dirnut zahvalno{}u mlade devojke i lepotom ovog prizora, Betoven je komponovao #Mese~evu sonatu".

KAMIJ SEN-SANS (1835-1921) je poznati francuski kompozitor koji je svoje prve koncerte imao pre devete godine. U petoj godini svog `ivota svirao je klavir i pisao kra}e kompozicije. Tokom `ivota komponovao je vokalnu i instrumentalnu muziku. Najzna~ajnija mu je opera #Samson i Dalila". Napisao je nekoliko simfonijskih poema i orkestarskih dela. #Karneval `ivotiwa" je veoma ceweno i popularno muzi~ko delo u kojem se prikazuju razne `ivotiwe. #Karneval `ivotiwa" Kamij Sen-Sans je komponovao inspirisan prirodom, tokom boravka u jednom austrijskom selu. Sastav orkestra za koji je napisana ova kompozicija je veoma neobi~an. Pored dva klavira, dve violine, vi-olon~ela i kontrabasa, u orkestru se pojavquju i retko kori{}eni instrumenti: ksilofon i glasharmonika. Glasharmonika se danas retko svira. Ovaj neobi~an instrument sastoji se od niza staklenih prstenova. Svira se tako {to se prstenovi pomeraju, dodiruju jedni druge i proizvode zvuk. Danas se u orkestru zamewuje instrumentom koji se zove gloken{pil, vrstom velikih zvon~i}a. Za razliku od ksilofona koji li~i na zvon~i}e, ali sa drvenim plo~icama, gloken{pil ima plo~ice od metala. Iako je danas #Karneval `ivotiwa" veoma popularno i ceweno muzi~ko delo, Kamij SenSans nije bio siguran u wegov kvalitet. Bojao se da ga slu{aoci ne}e ozbiqno prihvatiti, pa

je #Karneval `ivotiwa" veoma retko izvo|en. Ali, wegov strah bio je neopravdan. Publika, posebno deca, veoma rado slu{aju ovo delo ~iji stavovi opisuju razne `ivotiwe: ponosnog lava, kraqa `ivotiwa, nesta{ne pili}e, hitre divqe `ivotiwe, tromu korwa~u, slona ~ija surla proizvodi zaglu{uju}u buku, skakutavog kengura. Me|u `ivotiwe, duhoviti kompozitor je svrstao i pijaniste, kojima je dao zadatak da marqivo ve`baju dosadne lestvice na klaviru. Najpopularniji stav #Karnevala `ivotiwa" je onaj koji muzikom opisuje lepotu i gracioznost labuda. Prilikom slu{awa ovog zanimqivog dela treba obratiti pa`wu na to kako je veliki kompozitor muzikom do~arao karakter `ivotiwa, wihove pokrete (na primer, skokove kengura), ili kako je raznim instrumentima opona{ao ogla{avawe kukavice u {umi, pili}a na farmi ili slona u savani.

MODEST MUSORGSKI (1839-1881) je poznati ruski kompozitor. Poznat je po operama #Boris Godunov" i #Hovan{~ina". Komponovao je #Slike sa izlo`be" za klavir, simfonijsku poemu #No} na golom brdu" i mnoga druga dela. Delo #Slike sa izlo`be" ~ini deset kompozicija pisanih za klavir. Musorgski je bio inspirisan slikama i crte`ima svog prijateqa kome je posvetio kompoziciju. Posmatraju}i neobi~ne i ma{tovite slike na kojima su bili prikazani detaqi iz ruskih bajki (patuqak, zamak na brdu, ogromna kola sa dva to~ka, koje su vukli volovi ili ~udna koliba ve{tice BabaJage), kompozitor je stvorio uzbudqivo muzi~ko delo. #Baba Jaga" je ruska bajka o devoj~ici Vasilisi koju je zla ma}eha poslala u mra~nu {umu, u kolibu zle ve{tice. Deo kompozicije inspirisan ovom bajkom zove se #Koliba na koko{jim nogama", zbog toga {to je koliba zle ve{tice

imala vrlo ~udan i zastra{uju}i izgled: umesto na stubovima, stajala je na koko{jim nogama, umesto prozora imala je koko{je o~i, a umesto vrata - kqun. Zahvaquju} i svojoj dobroti i snala`qivosti, Vasilisa je uspela da pobegne iz zamke koju joj je ve{tica pripremila i da se vrati svom dragom ocu. ^itajte ovu lepu bajku dok slu{ate #Slike sa izlo`be". Procenite da li je Musorgski svojom muzikom uspeo da do~ara kolibu Baba-Jage. Pustite ma{ti na voqu, zamislite kolibu i naslikajte je onako kako je vidite.

61

KOMPOZITORI PETAR IQI^ ^AJKOVSKI (1840-1893) je ruski kompozitor. Prepoznatqiv je po orkestarskim, operskim i baletskim delima. Napisao je nekoliko simfonija, klavirskih koncerata i violinski koncert. Poznate su mu opere #Evgenij Owegin" i #Pikova dama". Balet #Krcko Ora{~i}" komponovao je po sadr`aju istoimene bajke nema~kog pisca Ernesta Hofmana. Najpoznatije delo mu je balet #Labudovo jezero" koji ima bajkovit sadr`aj. Balet je slo`eno muzi~ko-scensko delo, jer pored muzike sadr`i igru i glumu. #Labudovo jezero" je danas jedan od najpopularnijih baleta, ali na svom prvom izvo|ewu nije pro{ao slavno. Zamislite razo~arawe velikog kompozitora koji je proveo dane i no}i stvaraju}i divnu muziku samo zato {to na premijeri (prvom izvo|ewu) nije sve i{lo po planu: igra~i i orkestar nisu bili dorasli izvo|ewu ovog baleta. Tek mnogo kasnije #Labudovo jezero" je dostiglo zaslu`ena priznawa. Balet se sastoji iz vi{e delova ili ~inova, koji nas vode kroz pri~u uz pomo} muzike i igre. Prvi ~in prikazuje prelepi park ispred kraqevske palate. Princ Zigfrid, naslednik prestola, slavi ro|endan i organizuje bal na

kome mora da objavi ime svoje verenice, budu}e kraqice. Tu`an zbog toga {to ne mo`e da se o`eni iz qubavi, usred no}i be`i u {umu. Ugleda jato labudova i krene za wima. Drugi ~in prikazuje igru labudova pored jezera. Iznena|en, princ shvati da najlep{i labud no}u postaje princeza Odeta, koju je zli ~arobwak za~arao: preko dana je labud, a no}u dobija svoj pravi izgled. Jezero je nastalo od suza princezinih roditeqa koji su oplakivali zlu sudbinu svoje lepe k}eri. Princ se zaqubi u Odetu i re{i da se bori sa zlim ~arobwakom, kako bi princeza bila slobodna. Muzika koju slu{ate predstavqa igru labudova iz drugog ~ina baleta. Ona opisuje ra|awe qubavi izme|u princa i za~arane princeze.

BED@IH SMETANA (1824-1884) je predstavnik moderne ~e{ke muzike. Komponovao je prema temama iz legendi, istorije i nacionalnog folklora. Najpoznatija wegova dela su #Prodana nevesta" i ciklus simfonijskih poema #Moja domovina". Najpopularniji i naj~e{}e izvo|eni deo ciklusa je poema #Vltava". Smetana je ~e{ki kompozitor, a simfonijska poema #Vltava" je wegovo najpoznatije delo. Simfonijska poema je neka vrsta muzi~ke pri~e u kojoj se muzika koristi da do~ara prizore iz stvarnog `ivota. Sam kompozitor je pored nota za orkestar dodao program dela, opise prizora koje treba do~arati muzikom, pa se zato ka`e da je ovo primer #programske muzike". Ako pa`qivo slu{ate, ~u}ete `ubor dva brza, planinska potoka koji se hitro slivaju niz stene, da bi se spojili i stvorili re~icu koja se zove Vltava. Ova reka proti~e brzo kroz {umu, gde se ~uje veseli zvuk roga kojim lovci dozivaju `ivotiwe, a zatim sve spori-

62

je, kroz malu dolinu, pored sela gde se ~uje pesma sa seoskog veseqa. Muzikom je opisano proticawe reke kroz mra~nu {umu, no}u, pored starih, napu{tenih zamkova, gde se weni nemirni talasi razbijaju o stenovite obale. Za kompozitora najva`niji deo je bio prolazak reke pored utvr|enog Vi{ehrada, koji je imao va`nu ulogu u istoriji wegove domovine. Na tom mestu se ~uje glavna muzi~ka tema ovog dela. U zavr{nom delu kompozicije, koji se u muzici zove finale, ~uje se sna`an zvuk celog orkestra koji mirno sprovodi reku do wenog u{}a, u veliku reku Labu.

ISAK ALBENIZ (1860-1909) je {panski kompozitor. Iako je napisao nekoliko opera, poznatiji je po klavirskim kompozicijama i svitama #Iberija" i #Katalonija". Wegova dela sadr`e elemente {panske narodne muzike. Od kompozicija za gitaru najpoznatija je #Asturias".

XORX GER[VIN (1898-1937) je ameri~ki kompozitor. Proslavio se kompozicijama #Rapsodija u plavom", #Amerikanac u Parizu" i operom #Porgi i Bes". Poznat je po stvarwu simfonijskog xeza. Veliki ameri~ki kompozitor Xorx Ger{vin je u svojoj operi #Porgi i Bes" prvi put za peva~e imao crnce. Oni su bili potomci ameri~kih robova koji su veoma te{ko `iveli, po{to su silom odvedeni iz svoje domovine u Africi, da bi radili na poqima pamuka i kukuruza kod svojih vlasnika. Opera opisuje `ivot crnaca koji su bogati folklor (obi~aje, umotvorine, plesove i muziku) afri~kog kontinenta preneli i vredno negovali u novoj domovini, kako bi svoj `ivot u~inili lep{im i lak{e pod-

neli te`ak rad. Najpoznatija muzi~ka tema iz opere je pesma #Letwe doba", koja se, kao i druge pesme i horovi iz opere, toliko ~esto izvodi da je prihva}ena kao narodna pesma ameri~kih crnaca. #Letwe doba" koristi bluz, miran i ~esto tu`an na~in pevawa ameri~kih crnaca, da poka`e atmosferu u jednom selu na obalama reke Misisipi u vrelom letwem danu.

JOHANES BRAMS (1833-1897) je nema~ki kompozitor. Zahvaquju}i turnejama koje je imao sa jednim ma|arskim violinistom, dobro je upoznao ma|arsku narodnu muziku, koju je kasnije primewivao u svojim delima. Napoznatija wegova dela su: simfonije, klavirski koncerti, violinski koncert, ma|arske igre...

EDVARD GRIG (1830-1907) je norve{ki kompozitor. Prijateqstvo sa piscem Henrikom Ibzenom doprinelo je da Grig napi{e muziku za Ibzenovog #Per Ginta", koje je jedno od najinteresantnijih orkestarskih dela. Poznati su stavovi: #U pe}ini gorskog kraqa" #Anitrina igra", #Solveigina pesma" itd. Grig je poznat i po delima za klavir: #Lirski komadi" i #Poetske slike" sa specifi~nim skandinavskim tonom. Naj~e{}e izvo|ena dela su #Igra patuqaka" i #Prole}e".

STEVAN STOJANOVI] MOKRAWAC (1856-1914) je poznati srpski kompozitor. Mnogo godina je bio dirigent Beogradskog peva~kog dru{tva i dru{tva #Kornelije". Jedan je od osniva~a prve muzi~ke {kole u Beogradu, koja danas nosi wegovo ime. Mokrawac je poznat po horskim kompozicijama. Najzna~ajnije su wegove rukoveti. Ima ih petnaest. U svakoj rukoveti se nalazi vi{e narodnih pesama koje su muzi~ki povezane i obra|ene za hor.

NIKOLAJ RIMSKI-KORSAKOV (1844-1908) je ruski kompozitor koji se najvi{e proslavio svojim operama-bajkama: #Bajka o caru Saltanu", #Sadko" i #Sweguro~ka". Od ostalih dela, najpoznatija je simfonijska svita #[eherezada", komponovana po #Pri~ama iz 1001 no}i". #Bumbarov let" je omiqena kompozicija po kojoj prepoznajemo ovog kompozitora.

63

MUZI^KI RE^NIK ABECEDA je na~in imenovawa tonova u lestvici. Za nazive osnovnih tonova svake lestvice koriste se latini~na slova slede}im redosledom: C, D, E, F, G, A, H, C (~ita se: #ce, de, e, ef, ge, a, ha, ce"). AKCENAT (oznaka >) u muzici bele`i se iznad ili ispod note koju treba svirati ili pevati posebno nagla{eno (ja~e i izra`ajnije). BALET je na~in igrawa pri kome se primewuju posebni pokreti i dr`awe tela. Balet se u~i u baletskim {kolama. Treba ga dugo i strpqivo ve`bati. Baletska dela se izvode na pozori{nim scenama uz pratwu orkestra. Balerine i baletani postaju junaci neke pri~e kroz koju nas vode svojom igrom. VALCER je vrsta igre za koju se muzika pi{e u tro~etvrtinskom taktu. Igra se u parovima, tako {to se igra~i kre}u ukrug. Valcer se igra u sve~anim prilikama. VIOLINSKI ili G (#ge") kqu~ je znak koji nam pokazuje kako da ~itamo note u notnom zapisu. Pi{e se od druge linije linijskog sistema, pa noti na tom mestu daja ime G (ili SOL). Ostale note iznad i ispod G imenujemo abecedom ili solmizacijom.



DAH (oznaka ) je mesto u notnom zapisu gde treba uzeti dah. Ovo je va`no za pravilno pevawe i izgovarawe teksta. DINAMIKA je ja~ina kojom se izvodi (svira ili peva) muzi~ko delo. U muzici se za ozna~avawe dinamike naj~e{}e koriste italijanske re~i. KOMPOZITOR je autor ili stvaralac muzi~kog dela. Muzi~ko delo se bele`i notacijom. KOMPOZICIJA je naziv koji se koristi za muzi~ko delo popularne muzike, za klasi~na muzi~ka dela namewena jednom izvo|a~u ili izvo|a~u sa orkestrom, horom i sli~no. U klasi~noj muzici je pravilnije koristiti ta~ne nazive muzi~kih oblika umesto naziva kompozicija (na primer, kompozicije za glas mogu biti solo pesma i opera, za instrumente - sonata, etida, komad, za orkestar - svita, simfonija, koncert i drugo). KONCERT je muzi~ko delo pisano za solisti~ki instrument uz pratwu orkestra. Re~ koncert sa koristi i da ozna~i javni nastup nekog muzi~kog umetnika. MELODIJU ~ini niz nota i pauza razli~itih visina. U kombinaciji sa ritmom, melodija gradi muzi~ku temu. Muzi~ka tema je najmawi deo nekog muzi~kog dela po kome se prepoznaje.

64

NOTA je osnovni znak za bele`ewe muzike u notnom zapisu. Oblik note se razlikuje u zavisnosti od wenog trajawa (cela nota, polovina, ~etvrtina itd.). Nota ozna~ava mesto na kome se svira ili peva. ORFOV INSTRUMENTARIJUM je grupa instrumenata za svirawe melodije ili ritmi~ke pratwe. Ovi instrumenti se koriste u {koli. Nema~ki kompozitor Karl Orf je prou~avao interesantne instrumente iz raznih zemaqa. Tako je do{ao na ideju da sam napravi sli~ne instrumente, koje bi deca mogla lako da sviraju. Ovi instrumenti su: zvon~i}i, bubwevi, dobo{i, zve~ke, blok-flaute i drugi. RITAM je smewivawe jednakih ili razli~itih tonskih trajawa. Ritam je jedan od najva`nijih elemenata muzi~kog dela. Muzi~ka dela koja se zasnivaju na igrama imaju karakteristi~an i prepoznatqiv ritam (na primer, kolo, valcer, mar{). SOLMIZACIJA je na~in imenovawa tonova u lestvici prilikom pevawa ve`bi. Tonovi koji se imenuju abecedom kao C, D, E, F, G, A, H, C mogu da se pevaju kao DO, RE, MI, FA, SOL, LA, SI, DO. FINALE u muzici prestavqa zavr{etak kompozicije. Poznata je izreka #konac delo krasi". Kraj muzi~kog dela je va`an i komponuje se tako da ostavi sna`an utisak na slu{aoce. HIMNA je sve~ana muzi~ka kompozicija koja se izvodi u posebnim prilikama. Otuda se na po~etku notnog zapisa himne naj~e{}e javqa oznaka Maestoso (~ita se #maestozo"), {to zna~i #sve~ano". Postoji vi{e vrsta himni, u zavisnosti od wihove namene. Dr`avna himna je kompozicije koja je zbog svoje muzike i teksta progla{ena sve~anom pesmom neke zemqe. Izvodi se u prilikama koje su va`ne za predstavqawe zemqe. Dr`avna himna na{e zemqe je #Bo`e pravde". Muziku je napisao Davorin Jenko, na stihove Jovana \or|evi}a. U na{im {kolama se u sve~anim prilikama izvodi #Svetosavska himna", posve}ena velikom prosvetitequ Svetom Savi. [kolska himna je sve~ana pesma {kole. [kolska himna se izvodi na {kolskim proslavama.

PEVAM, SVIRAM, SLU[AM MUZI^KA KULTURA ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

Drugo izdawe 2009. godina

Autorski tim NOVE [KOLE: Milica ]uk Zoran Jevti} Slavko Ili} Mila Lackovi} Likovno-grafi~ka oprema: Goran Vitanovi} Recenzenti: prof. mr Darko Tadi}, Vi{a {kola za propagandu i medije u Beogradu Sla|ana [ega~evi}, diplomirani muzi~ki pedagog # Brankica Lazi}, u~iteqica, O[ #Pavle Savi} u Beogradu Urednica: Dragana ]uk Izdava~: NOVA [KOLA d.o.o. Beograd, Gospodar Jovanova 22 Tel/faks: 011 2631 652, 011 3284 989 [tampano u NRK Tira`: 10 000 © Nova {kola 2009. Sva prava zadr`ana ISBN 978-86-85307-64-5

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u ~etvrtom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00250/2008-06/18 od 19. 6. 2008. godine