73695670 Hartije Od Vrednosti

SEMINARSKI RAD

Predmet: POSLOVNO PRAVO

HARTIJE OD VREDNOSTI

Mentor: Prof.Galjak mr Ilija

Student: Vesna Ranitovic 110-016

maj, 2010

SADRŽAJ Uvod................................................................................................................3 Pojam hartija od vrednosti..............................................................................4 Vrste hartija od vrednosti................................................................................5 Opste( zajednicke) karakteristike hartija od vrednosti....................................6 Menice.............................................................................................................6 Pojam i vrste menica...................................................................................6 Osobine menice:..........................................................................................7 Ček..................................................................................................................9 Akcija............................................................................................................11 Obveznica......................................................................................................14 Robne hartije od vrednosti............................................................................17 Konosman..................................................................................................17 Tovarni list.................................................................................................17 Skladišnica................................................................................................17 Zaključak.......................................................................................................18 Literatura.......................................................................................................19

Hartije od vrednosti

Strana 2

Uvod Hartije od vrednosti imaju veliki znacaj u tržisnoj privredi. Moze se reci da se privreda ne bi razvila do sadašnjeg stepena da nije bilo raznovrsnih hartija od vrednosti i da je savremena tržišna ekonomija nezamisliva bez njih. U savremenom ekonomskom zivotu pojam hartija od vrednosti ima različito znacenje, tako npr Zakon o obligacionim odnosima hartije od vrednosti definiše, Hartija od vrednosti je pismena izjava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom njenom zakonitom imaocu.

Hartije od vrednosti

Strana 3

Pojam hartija od vrednosti Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende. Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, derivati i tako dalje. Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžnana.One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima. Hartije od vrednosti u širem smislu, pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično. Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država, republika članica, pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice. Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova :  da je u pisanoj formi  da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo  da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kao sredstva plaćanja, kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa i slično. Svaka hartija od vrednosti mora da sadrži 5 elemenata:  Oznaka vrste hartije od vrednosti  Naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti  Tačno utvrđenu obavezu izdavača hartije od vrednosti  Mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti  Potpis izdavaoca hartije od vredosti Materija iz oblasti hartije od vrednosti je regulisana i međunarodnim propisima, Ženevskom konvencijom o menicama iz 1930,Ženevska konvencija o čeku iz 1931, Bernska konvencija o prevozu robe železnicom…. U nasem zakonodavstvu materija hartija od vrednosti je regulisana i posebnim zakonom_ Zakon o hartijama od vrednosti.

Hartije od vrednosti

Strana 4

Vrste hartija od vrednosti Svrstavanje i podelu svih hartija od vrednosti moguće je izvršiti na više načina i to:

      

prema vrsti inkorporiranog prava, prema funkcijama hartija od vrednosti u privredi, prema vrsti prihoda, prema dospelosti, prema mestu plaćanja, prema valuti, prema izdavaocu.

Od svih kriterijuma po kojima se vrši podela hartija od vrednosti najvažniji su: način određivanja imaoca prava i prirode prava koje je sadržano (inkorporirano) u nekoj hartiji. Prema načinu određivanja poverioca u ispravi, hartija od vrednosti može da glasi: na ime (retka hartija), na donosioca, po naredbi i može da bude mešovita i alternativna kada se, pored imena naznačenog na hartiji, unosi i klauzula na donosioca. Hartija od vrednosti na ime predstavlja ispravu u kojoj je, prilikom njenog izdavanja, tačno naznačeno ime lica ili naziv firme poverioca, odnosno, vlasnika. Kod hartije od vrednosti koja se po zakonu smatra hartijom po naredbi (menica), pored imena mora stajati klauzula "ne po naredbi".Ova hartija ima ograničenu sposobnost cirkulacije zbog komplikovanosti prenosa prava , mogućnosti prigovora izdavaoca, potrebe dokazaivanja osnova sticanja i slično. Hartija od vrednosti po naredbi je praktično novi oblik hartije od vrednosti kojim se otklanjaju svi nedostaci izraženi kod hartije od vrednosti na ime. Hartija od vrednosti po naredbi je isprava kao i hartija na ime, s tom razlikom što je kod njenog izdavanja ugrađena dodatna klauzula "ili po naredbi". Na ovaj način izdavalac hartije se obavezuje da će svoju obavezu plaćanja izvršiti licu na koje svoja prava iz hartije ono prenese. Hartija od vrednosti na donosioca je pismena isprava koja, pored drugih bitnih karakteristika i sastojaka, sadrži u sebi označenje da se radi o hartiji na donosioca. Ova hartija se odlikuje velikom sposobnošću cirkulacije. Hartija od vrednosti prema prirodi prava , sadržanog u hartiji, može biti: stvarnopravana hartija od vrednosti: ona sadrži određeno stvarno pravo na pokretnim stvarima, koje se može koristiti samo na osnovu te harije kao npr. založnica, skladišnica i slično.

Hartije od vrednosti

Strana 5

obligaciona hartija od vrednosti: ona inkorporira određenu obligaciju čiji je sadržaj neko potraživanje, najčešće izraženo u izvesnoj svoti novca. U obligacione hartije od vrednosti spadaju: ček, menica, obveznica, blagajnički zapis i drugo. hartija sa pravom učešća: ona sadrži pravo članstva njenog vlasnika u nekom pravnom licu. Najtipičniji primer za ovu hartiju od vrednosti je akcija ili deonica.

Opste( zajednicke) karakteristike hartija od vrednosti Ima više vrsta i još više raznih podvrsta hartija od vrednosti, sve one imaju nekoliko opštih, zajedničkih karakteristika, a to su:  formalnost pravnog posla: hartija od vrednosti uvek mora biti u obliku pismene isprave  inkorporiranost pravnog posla: u hartiji od vrednosti uvek je inkorporirano neko imovinsko stvarno pravo, s tim što pored imovinskog može biti inkorporirano i neko drugo pravo  vezanost inkorporiranog prava za postojanje same hartije kao pismene isprave, bez koje se ovo pravo mne može ostvariti ni prenositi na druge  prenosivost, negocijabilnost, tj. sposobnost hartije od vrednosti da bude predmet pravnog prometa, takođe je opšta karakteristika hartija od vrednosti. Treba ukazati da je pojam negocijabilnost jezički i istorijski širi od pukog čina prenosivosti. U istorijskom razvoju negocijacija je imala potpunije značenje: pregovaranje, pogađanje, trgovanje, čiji je samo završni čin bio prenos hartije od vrednosti. Danas je u pravnoj terminologiji preovladala identifikacija negacijacije sa prenosom. Ipak to ne znači da prenosu ne predhodi trgovanje

Menice Pojam i vrste menica Menica je obligaciono pravna hartija od vrednosti čiji je sadržaj novčano potraživanje. Menica je najvažniji trgovački efekat. Ona je zamišljena kao jednostrana deklaracija o preuzimanju obaveza. Za postanak menice neophodno je izdavanje jednostrane izjave koja sadrži naredbu ili obećanje na plaćanje određene sume novca. Opštepoznati značaj menice u korpusu hartija od vrednosti proističe iz više razloga:  Menica je najstarija hartija od vrednosti - datiraju još iz antičkog doba, a u savremenoj istoriji njen razvoj počinje u XII veku.  Menica je stogo formalna hartija od vrednosti i pravo inkorporisano u njoj je apstraktno.

Hartije od vrednosti

Strana 6



Menica je postala najpoznatija hartija od vrednosti, zbog raznovrsnih funkcija koje je imala: najpre funkciju menjačkog, zatim kreditnog, obezbeđujućeg, platežnog instrumenta. Menica je hartija od vrednosti čiji su oblik, sadržaj, prenos i način ostvarivanja regulisani zakonom, koja predstavlja bezuslovni pismeni nalog izdavaocu menice upućen drugom licu da u određeno vreme i na određenom mestu isplati određeni iznos novca licu naznačenom u menici ili drugom licu po njegovoj naredbi. Prve menice predstavljale su obećanje plaćanja izdavaoca poveriocu što odgovara današnjim vlastima menicama i služile su kao instrument platnog prometa. Pojavom kredita, menica preuzima funkciju obezbeđenja urednog vraćanja kredita, čime se udaljava iz sfere platnog prometa. Svi poslovi sa menicom, bez obzira na njenu funkciju, zasnivaju se na pravnim načelima koji je odvajaju od ostalih trgovačkih i građanskih poslova.

Osobine menice:   

Menice imaju sledeće osobine: formalizam – da bi bila važeća, menica mora da sadrži sve elemente propisane zakonomč. Formalizam se ogleda i u vrstama radnji koje se preduzimaju u vezi sa ostvarivanjem prava na hartiji i prava iz hartije apstraktivnost – iz hartije se ne vidi razlog preuzimanja trasantove ili trasatove obaveze strogost – važi samo ono što je u menici napisano i kako je napisano. Prava iz menice ostvaruju se prema zakonom propisanim uslovima. Menična načela – proizilaze iz osobina menice. Najvažnija su:

1. Načelo formalnosti – propisuje da menica mora biti izdata u zakonom određenoj formi i da zakon određuje njene bite i nebitne elemente. Bitni elementi menice su:  oznaka da je menica  bezuslovan nalog da se isplati određena svota novca  ime lica koje treba da plati (trasat)  označenje dospelosti  mesto plaćanja  ime onoga kome, ili po čijoj naredbi, mora biti izvršeno plaćanje (ime remitenta)  datum i mesto gde je menica izdata  potpis izdavaoca menice (trasanta) 2. Načelo inkorporisanosti – sadržinu menice predstavlja ono što je upisano na njenom licu, njenoj poleđini i produžetku, tzv. alonžu. Izjave i potpisi proizvode pravna dejstva samo ako su upisani u menicu. Sporazumu učesnika u meničnom poslu učinjeni van menice ne proizvode meničnopravna dejstva.

Hartije od vrednosti

Strana 7

3. Načelo fiksne obaveze – po ovom načelu za dokazivanje postojanja obaveze iz menice ne mogu se upotrebiti drugi dokazi osim onih koji nedvosmisleno proizilaze iz same menice. Obaveza nastaje momentom potpisa na menici. 4. Načelo strogosti – prema ovom načelu, menični dužnici su u znatno težem položaju nego drugi dužnici po bilo kom pravnom poslu, zbog toga što se, prilikom realizacije meničnog potraživanja putem protesta, ne ulazi u druge dokaze, nego se činjenično stanje konstatuje po načelu pismenosti i fiksne obaveze. Ovo načelo ima materjalno-pravnu i formalno-pravnu stranu. Materjalno-pravna strana ovog načela ogleda se u meničnoj apstraktivnosti, te se menična obaveza javlja kao samostalna obaveza, zasnovana na jednostranoj izjavi meničnih potpisanika datoj na samoj menici. Formalno-pravna strana ovog načela temelji se na obavezi preduzimanja određenih procesnih radnji da bi se menična prava mogla ostvariti. 5. Načelo solidarnosti – akceptant trasirane menice i izdavalac sopstvene menice glavni su menični dužnici. Ostali potpisanici su tzv. uslovni menični dužnici. Glavni menični dužnici su obavezni da isplate menicu. Ako menica ne bude plaćena o roku dospeća, poslednji menični vlasnik, posle protesta, može je naplatiti od bilo kog drugog meničnog dužnika. Dužnik, koji je isplatio menicu, može je naplatiti u celini od bilo kog dužnika koji se nalaz na listi meničnih dužnika, sve dok menicu ne isplati glavni menični dužnik. 6. Načelo samostalnosti obaveze – suština ovog načela ogleda se u tome što se svaka menična izjava ceni nezavisno od ostalih izjava. Ovo znači da, ukoliko bi se utvrdilo da je neki od potpisa lažan, taj potpis neće važiti, ali će obaveza ostalih potpisanika ostati. Sve dok postoji jedan ispravan potpis na menici, menična obaveza ostaje na snazi čak ako se i utvrdi da je potpis trasanta lažan, bez vidljivih formalnih nedostataka. 7. Načelo neposrednosti – ovo načelo ogleda se u pravu da imalac menice može izabrati samo jednog ili više meničnih dužnika i tražiti naplatu menice. Na osnovu ovoga proizilazi da je menica veoma stroga vrednosna hartija koja maksimalno obezbeđuje poverioca-njenog imaoca. Menice se mogu razlikovati prema različitim kriterijumima. Najvažnije razlikovanje je ono koje kao kriterijum uzima broj lica koji se javlja u menici. Prema tom kriterijumu razlikuju se: 1. transirana menica – kod ove menice izdavalac menice-trasant daje bezuslovni nalog drugom licu-trasatu da isplati iznos upisan u menicu trćem licu-remitentu ili licu po njegovoj naredbi u određenom roku. Može se umnožavati. Tu postoje tri lica-trasant, trasat i remitent. Ova menica je isprava koja sadrži: označenje da je menica, napisano u samom slogu isprave, na jeziku na kome je sastavljena; bezuslovni uput da se plati određena svota novca; ime onoga kojiv treba da plati; označenje dospelosti; mesto gde plaćanje treba da se izvrši; ime onog kome se, ili

Hartije od vrednosti

Strana 8

po čijoj se naredbi mora platiti; označenje dana i mesta izdanja menice; potpis onoga koji je izdao menicu. 2. sopstvena menica – predstavlja pismeno kojim se njen izdavalac obavezuje da će u vreme dospelosti platiti remitentu određenu sumu novca. Ona se ne može umnožavati. Kod ove menice trasant i trasat predstavljaju isto lice. Ona predstavlja neopozivu izjavu izdavaoca da će meničnu sumu isplatiti. Kod ove menice ne postoji akceptiranje menice, ali ni neke druge menične radnje. S obzirom da je menica hartija od vrednosti, jasno je da postoji mogućnost njenog prenosa. Menično pravo se prenosi indosamentom. Remitent može menično pravo preneti na neko drugo lice-indisatara koji time postaje menični poverilac. Svakim prenosom stvara se novi menični poverilac, ali i još jedan menični dužnik, s obzirom da svi menični obveznici solidarno odgovaraju za obaveze preuzete u manici. Sigurnost meničnog potraživanja je veći sto je veći broj indosiranja.

Ček Ček je obligacionopravna hartija u kojoj izdavalac-trasant daje bezuslovan nalogu trasatu da isplati trećem licu ili samom trasantu svotu novca naznačenu u čeku iz sredstva transatovog pokrića kod trasata. Pod čekom se podrazumeva hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac nalogom obraća drugom licu koji je bankarska organizacija, da o dospelosti isplati čekovni iznos na teret njegovog pokrića, zakonitom imaocu čeka. Čekovi su najznačajniji instrumenti platnog prometa. Trasat kod čeka su banka ili finansijska organizacija koje obavljaju poslove platnog prometa. Bitni elementi čeka su:  označenje da je ček, napisano u samoj ispravi  bezuslovan nalog da se isplat određena svota novca i sredstava trasantovog pokrića  naziv trasata (banke)  datum i mesto izdavanja  potpis izdavaoca čeka (trasanta). Podela čekova vrši se najčešće po dva osnovna kriterijuma: prvi kriterijum polazi diferenciranja imaoca prava iz čeka, a drugi respektuje namenu čeka.    

Prema načinu određivanja imaoca prava iz čeka, treba razlikovati sledeće: čekovi na ime čekovi po naredbi čekovi na donosioca alternativni čekovi

Hartije od vrednosti

Strana 9

Sa stanovišta namene čeka, može se identifikovati više njegovih vrsta: 1. isplatni čekovi – su čekovi kod kojih trasat isplaćuje čekovnu svotu u gotovom novcu. Isplatni čekovi su česti kod tekućih računa građana, ali isto tako i u poslovanju pravnih lica ako se radi o isplati zarada ili o drugim isplatama za koje je zakonom dopušteno da se vrše u gotovom novcu. 2. obračunski ili virmanski čekovi – su oni kod kojih se isplata čekovnog iznosa ne vrši u gotovom novcu, nego prenosom obračunskim putem sa tekućeg računa transanta na osnovu naloga koji je on uputio trasatu, a u korist tekućeg ili žiro računa nekog drugog lica. Na obračunskim čekovima na licu čeka mora biti izričita klauzula kojom se ukazuje na obračunsko svojstvo ovakvog čeka, kao na primer, ''jedino za obračun'', ''putem prenosa'', ''obračunski ček'' itd. 3. barirani ili precrtani čekovi – su takvi čekovi na čijem licu se nalaze dve paralelne linije koje su dijagonalne. Njihova osnovna specifičnost je da se ne realizuju isplatom remitentu, nego odgovarajućoj banci koja je naznačena između tih dijagonalnih crta, a koja tada istupa kao punomoćnik remitenta. Barirani črkovi su česti u poslovnoj praksi kod nas, na primer kod potrošačkih kredita, da bi se na taj način ostvarila odgovarajuća kontrola od strane banke. 4. dokumentarni čekovi – su oni koji se mogu prezentovati trasatu za naplatu samo uz određenu robnu dokumentaciju kojima se dokazuje trasatu da je korisnik čeka predhodno izvršio obavezu iz osnovnog posla. 5. akreditivni čekovi - su oni koje mogu emitovati određene banke u korist klijenta. 6. putnički čekovi – su oni kod kojih se banka javlja u ulozi trasata, a štampa ih samo banka u vidu posebnih knjižica sa unapred odštampanim čekovnim iznosom na okrugle svote. Danas ovi čekovi postaju sve univerzalnije sredstvo plaćanja. 7. cirkularni čekovi – su oni kod kojih banka izdaje ček svom klijentu koji kod nje ima pokriće na računu te se na taj način javlja u ulozi trasanta. Time se omogućuje da klijenti banke, kao čekovni poverioci, naplaćuju čekovne svote kod korespondenata banke izdavaoca koji se regresiraju kod banke izdavaoca. 8. vizirani čekovi – su takvi čekovi kod kojih banka-trasat može na ček trasanta da stavi klauzulu ''viđen'', koja označava samo to da se banka uverila da ček ima pokriće za isplatu, ali se ne obavezuje da to pokriće blokira do isteka roka za prezentaciju čeka. 9. certificirani čekovi – su oni na kojima banka odgovarajućom klauzulom potvrđuje da ček koji je izdao trasant ima pokriće i obavezuje se da ovo pokriće blokira do isteka roka prezentacije čeka na isplatu. 10.poštanski čekovi – su rezultat otvaranja tekućih računa u poštama po ugledu na bankarske tekuće račune, što je omogućilo da se i poste jave i čekovnopravnom poslovanju.

Hartije od vrednosti

Strana 10

Akcija Akcija je hartija od vrednosti koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarkog društva. S obzirom da akcija ulazi u red hartija od vrednosti, to znači da je u nju, inkorporirano određeno imovinsko pravo i da ono ima određenu vrednost. Akcije predstavljaju vlasničke korporativne hartije od vrednosti čijom kupovinom se stiče vlasništvo nad delom kapitala akcionarskog društva. Vlasništvo nad njima se stiče ispunjenjem obaveza u novcu ili pak stvarima ili pravima koe se mogu novčano izraziti. Kada se sve uzme u obzir proističe da je akcija kompleksna hartija od vrednosti (i svojinska i obligacijona) a akcionarske odnose treba tretirati na sledeći način: imovina (aktiva) je vlasištvo preduzeća, a akcionari su (su)vlasnici preduzeća koje ima pravnu formu društva kapitala-akcionarskog društva. Akcije su hartije od vrednosti, jer ispunjavaju oba uslova: 1. one su pismene isprave u kojima je sadržano imovinsko pravo – pravo na učešće u dobiti, koje se izražava kroz dividende 2. prenosivost – mogu glasiti na ime, po naredbi i na donosioca, a u našem pravu samo na ime ili na donosioca. Forma akcije propisana je zakonom. Akcije se sastoje iz dva dela: 1. plašta akcije 2. kuponskog tabaka koji sadrzi kupone za naplatu dividendi. Plašt akcije sadrži:  oznaku da je to neka hartija od vrednosti, i ta oznaka treba da ukaže koja je vrsta akcije u pitanju  naziv i sedište emitenta  naziv i sedište onoga ko je kupio akciju-kupac, drugim rečima da vidimo na koga ta akcija glasi  iznos na koji glasi akcija, taj iznos se izražava nominalno  broj akcija i ukupan obim emisije akcija  prava iz akcije  datum i mesto izdavanja  oznaka serije i kontrolni broj akcije  redosled te emisije  faksimil potpis ovlašćenog lica  pečat emitenta. Kuponski tabak sadrži:  redni broj kupona za naplatu dividende  broj akcije po kojoj se dividenda isplaćuje  naziv akcionarskog društva-emitenta  godina u kojoj se dividenda isplaćuje  faksimil potpis ovlašćenog lica

Hartije od vrednosti

Strana 11



pečat emitenta.

Postoje više kriterijuma za podelu akcija: I Na osnovu prava koja nam donose vlasnici, delimo ih na: 1. obične akcije - Prilikom formiranja akcionarskog društva ili komanditnog društva na akcije, prvo se izdaju obične akcije i njima se formira početni osnovni kapital društva. Kada društvo uspešno posluje vlasnici običnih akcija ostvaruju korist kroz povećanja dividendi i veće cene akcija na tržištu, ako se odluče da ih prodaju. 2. prioritetne (povlašćene) akcije - Akcionarska društva izdaju povlašćene akcije tek u drugoj emisiji. Vlasnici ovih akcija nemaju pravo upravljanja akcionarskim društvom. Zbog odricanja od prava upravljanja oni dobijaju fiksnu dividendu i pravo prvenstca isplate dividende. Kod ovih akcija postoje:  kumulativne akcije – daju akcionaru pravo prvenstva naplate svih neisplaćenih dividendi pre isplate dividevdi imaocima običnih akcija, u skladu sa odlukom o emisiji akcija.  konvertibilne akcije – daje imaocu prioritetne akcije pravo da je može pretvoriti u obične akcije, ali u skladu sa odlukom o emisiji.  participativne akcije – daju pravo vlasnicima da naplate tzv. fiksne prioritetne dividende. II Prema načinu oznčavanja vlasništva, postoje dve vrste: 1. akcije na ime – kod kojih se na plaštu upisuje ime kupca. Vlasnici ovakvih akcija evidentiraju se u knjizi akcionara u kojoj se samim tim beleži i prenos vlasništva nad njima, a koji sa obavlja indosiranjem-pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice 2. akcije na donosioca – kod kojih se na plaštu navodi da glase na donosioca. Vlasnici ovakvih akcija se ne upisuju u knjigu akcionara, a samim tim ni njihov prenos koji se obavlja njihovom prostom predajom III Prema tome da li sadrže ili ne sadrže nominalnu vrednost, ostoje dve vrste: 1. akcije sa nominalnom vrednošću – koje glase na određeni nominalni iznos 2. akcije bez nominalne vrednosti ili kvotne akcije – koje glase na određeni udeo u kapitalu akcionarskog društva IV Prema subjektu koji trguje akcijama, postoje dve vrste: 1. otvorene akcije – sa njima se trguje na sekundarnom tržištu kapitala, i tu svi učesnici učestvuju 2. zatvorene akcije – sa njima se trguje na sekundarnom tržištu kapitala, ali mogu da učestvuju samo postojeći akcionari V Prema redosledu izdavanja, postoje dve vrste: 1. osnivačke akcije – emituju se kada se kada se akcionarsko društvo osnuje 2. akcije sledećih emisija – emituju se posle osnivanja akcionarskog društva VI Prema pravu glasa koje donose vlasnici, tu imaju četiri vrste:

Hartije od vrednosti

Strana 12

1. 2. 3. 4.

akcije bez prava glasa akcije sa ograničenim pravom glasa akcije sa kumulativnim pravom glasa akcije sa uvećanim pravom glasa.

Kada se akcije emituju utvrđuje se njihova početna, nominalna cena. Ona se koristi za knjigovotstveno evidentiranje primljenih sredstava i emitovanih akcionarskih prava. Svaka kasnija promena cene akcija na sekundarnom tržištu nema nikakvog uticaja na bilanse pozicije akcionarskog društva, već od toga korist (ili štetu) imaju kupci akcija (akcionari). Na tržišnu cenu akcije nema uticaj njena nominalna, knjigovodstvena vrednost, nego uspešnost rada akcionarskog društva. Ukoliko društvo bolje radi, ima dobru perspektivu i isplaćuje visoke dividende, tada će i tražnja za njegovim akcijama biti veća. Ako je tražnja viša od ponude i cena će rasti. Akcije imaju tri glavne vrednosti: 1. nominalna vrednost – naznačena je na plaštu akcije. Po ovoj vrednosti akcije se emituju. Akcije se knjiže po nominalnoj vrednosti. Ovu vrednost utvrđuje skupština akcionarskog društva. Ako se ne utvrdi nominalna vrednost onda moramo to da knjižimo i tretiramo po prodajnoj ceni. 2. knjigovodstvena vrednost – je ono po čemu knjižimo akcije i to knjiženje se odnosi na preferencijalne akcije. Ova vrednost uglavnom odgovara nominalnoj vrednosti. 3. tržišna vrednost – ona se utvrđuje na tržištu kapitala. Međutim tržište kapitala se deli na: primarno i sekundarno. Sekundarno tržište je bitno zato što se tržišna vrsdnost akcije utvrđuje na sekundarnom tržištu kapitala. Tržišna vrednost je uvek veća od nominalne, jer akcije se ne prodaju po manjoj vrednosti od nominalne. Ako je ova vrednost veća od nominalne onda smo mi ostvarili ažiju sa premijom. Ako to nismo ostvarili onda je u pitanju diskont akcija. Ova vrednost se stalno menja. Postoji i realna vrednost akcija (unutrašnja vrednost akcije). Ona je jako bitna za investitore. Ako je tržišna vrednost manja od nominalne vrednosti onda to ne privlači investitore, ako je tržišna vrednost veća od nominalne onda to privlači investitore. Realna vrednost je tržišna vrednost, ali posmatrana kao teorijska kategorija. Najpoznatiji metod računanja realne vrednosti akcija je metod diskontovanja dividende. Tri faktora određuju realnu vrednost: dividenda, kamatna stopa i broj godina.

Hartije od vrednosti

Strana 13

Obveznica Obveznica je zajmovna (dužnička) hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da će imaocu obveznice u roku njene dospelosti isplatiti primljeni iznos nominalne vrednosti i ugovorenu kamatu. Obveznica je obligacija koja se izdaje u seriji. Njih mogu izdavati preduzeća, banke, savezna država i republika članica, autonomna pokrajina, opština, grad i drugo pravno lice. Ona se može izdavati i sa rokom dospeća do jedne godine, ali je njena funkcija dugoročne hartije od vrednosti značajnija. Imalac obveznice ima pravo na određenu kamatu, ali i pravo na povraćaj, odnosno isplatu nominalne vrednosti obveznice u roku njene dospelosti. Obveznica ima dva dela: 1. plašt 2. kamatni kupon

       

Plašt sadrži: oznaku da je u pitanju hartija od vrednosti i koja je to vrsta obveznice naziv i sedište emitenta naziv i sedište kupca obveznice, ako nije naznačeno ime kupca onda mora da stoji na donosioca iznos nominalne vrednosti obveznice kamatna stopa datum i mesto plaćanja i glavnice i kamate datum i mesto izdavanja obveznice ime garanta serijski broj obveznice i kontolni broj faksimil potpisa ovlašćenog lica pečat emitenta

      

Kamatni kupon sadrži: serijski broj redni broj visina kamatne stope datum dospeća mesto, datum i način plaćanja kamate faksimil plaćanja ovlašćenog lica pečat emitenta

  

Postoje više kriterijuma za podelu obveznica: I Prema roku dospeća, delimo ih na:

Hartije od vrednosti

Strana 14

1. kratkoročne obveznice – su one koje dospevaju u roku koji je kraći od godinu dana 2. dugoročne obveznice – one kje dospevaju sa rokom dospeća dužim od jedne godine II Prema načinu označavanja vlasništva, dele se na: 1. obveznice na ime – koje na plaštu imaju navedeno ime. Takve obveznice se prenose na novog vlasnika indosiranjem-pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice. Ukoliko se ove obveznice izgube može se izdati nova. 2. obveznice na donosioce – ukoliko se izgube ne može se izdati nova III Prema načinu na koji se ostvaruje pravo na kamatu, dele se na: 1. obveznice sa kuponom – obveznica ima kupon i da se taj kupon u određenom periodu isplaćuje (pr. isplata tromesečna, šestomesečna, periodična...) 2. obveznice bez kupona – one nemaju kupon i kod njih se isplata vrši odjednom IV Prema načinu obračuna kamate, dele se na: 1. obveznice sa fiksnom kamatom – kod njih je kamata u momentu kupovine poznata i ona je fiksna. Tačno se utvrđuje fiksna kamata i ona se ne menja. 2. obveznice se varijabilnom kamatom – kod njh je kamatna stopa promenljiva i obično se vezuje za kamatnu stopu neke hartije od vrednosti 3. obveznice sa indeksiranom kamatom – kod njih se fiksna kamata u momentu isplate koriguje indeksom rasta cena na malo ili nekim drugim ugovorenim indeksom. Tu se odmah odredi fiksna kamata, a da će se kasnije obračunavati inflacija, koja se meri indeksom cena na malo. V Prema vremenu u kome se isplaćuje nominalna vrednost-glavnica, dele se na: 1. jednokratne obveznice – one obveznice koje se isplaćuju od jednom i prema roku dospeća koji je naznačen na obveznici 2. anuitetne obveznice – kod kojih se nominalna vrednost-glavnica isplaćuje periodično (tromesečno, šestomesečno...) VI Prema načinu obezbeđenja otplate, dele se na: 1. hipotekarne obveznice – znače da lice koje izdaje-emitent obveznice zalaže svoju imovinu, da će izvršiti isplatu i glavnice i kamate,kada dođe rok isplate. Ako se desi da u roku dospeća nema dovoljno za isplatu, onda se uzima zalog i od toga se isplaćuje glavnica i kamata 2. garantovane obveznice – znači da neko pravno lice garantuje za isplatu, a to su uglavnom poslovne i komercijalne banke. Ako se desi da u roku dospeća nema dovoljno za isplatu, onda banka isplaćuje a on kasnije vraća banci 3. negarantovane obveznice – kod kojih vlasnik svoja potraživanja po osnovi obveznice koju poseduje može da naplati od jednog emitenta VII Prema mogućnosti otkupa, dele se na:

Hartije od vrednosti

Strana 15

1. opozive obveznice – emitent ima pravo da ih otkupi pre roka dospeća, po unapred utvrđenoj ceni koja je po pravilu veća od nominalne vrednosti obveznice 2. neopozive obveznice – koje u sebi ne sadrže pravo da ih emitent otkupi pre roka dospeća VIII Prema vrsti emitenta, dele se na:

1. državne obveznice – koje emituje država odnosno ovlašćeni državni organ, radi obezbeđenja sredstva iz realnih izvora, radi usklađivanja pravila i odliva budžeta odnosno za pokriće budžetskih deficita, kao i anticipativne budžetske potrošnje 2. municipalne obveznice – obveznice lokalnih organa vlasti. Njih emituju gradovi, regioni, škole, univerziteti i sl. radi obezbeđenja potrebnih sredstava za finansiranje budžetskog deficitea lokalnih organa vlasti za izgradnju škole, bolnice, uličnog osvetljenja, sportskih objekata... 3. korporativne obveznice – njih emituju firme, korporacije, holding kompanije. Njih imaju pravo da emituju sve vrste prduzeća IX Ostale vrste obveznica: 1. zamenljive (konvertabilne) obveznice – mogu da se zamene ne samo za neku drugu vrstu obveznica već i za običnu akciju 2. participativne obveznice – koje svojim vlasnicima daju pravo ne samo na kamatu, već i na učešće u raspodeli neto dobiti preduzeća 3. obveznice sa put klauzulom – oni koji imaju te obveznice imaju pravo da ih unapred prodaju po nekoj pristupačnoj ceni koja je već ugovorena, zna se unapred.

Obveznice imaju tri vrednosti: 1. nominalna vrednost – jeste ona vrednost koja je označena na samoj obveznici i koja će se isplatiti o njenom roku dospeća, 2. knigovodstvena vrednost – jednaka je njenoj nominalnoj vrednosti i po njoj se obveznice evidentiraju u knjigovodstvu preduzeća emitenate 3. tržišna vrednost – zavisi od kamatne stope koju ta obveznica donosi kupcu, ostalih investicionih mogućnosti i kupčevog uverenja da će emitent biti u mogućnosti da isplaćuje obaveze koje preuzima emitovanjem obveznica.

Hartije od vrednosti

Strana 16

Robne hartije od vrednosti Konosman Konosman (teretnica) je isprava kojom brodar potvrđuje prijem robe na brod radi prevoza pomorskim putem ili unutrašnjim vodenim putem i kojom preuzima obavezu da tu robu po izvršenom prevozu preda legitimnom imaocu te isprave. Konsoman ne putuje zajedno sa robom, već se odvojeno šalje primaocu robe. Robni promet je olakšan u slučaju kad konsoman glasi na donosioca, jer ne samo što se prodaje roba čiji je brodski transport u toku već je i prenos konsomana veoma jednostavan: predaje se iz ruke u ruku bez ikakvih formalnosti.

Tovarni list Tovarni list je isprava koja prati robu u drumskom, železničkom i avionskom saobraćaju. Ako se pošiljalac i prevozilac sporazumeju da prevozilac izda tovarni list po naredbi ili na donosioca, onda je reč o prenosivom tovarnom listu koji upravo zbog toga ima karakter hartije od vrednosti. Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom primaoca, a ako njegovo ime nije naznačeno, onda je reč o tovarnom listu po sopstvenoj naredbi koji se prenosi indosamentom pošiljaoca. Prenosivi tovarni list na donosioca prenosi se prostom predajom iz ruke u ruku.

Skladišnica Skladišnica je isprava koju ovlašćeno skladište izdaje deponentu robe kao dokaz da je primio navedenu robu na čuvanje i rukovanje i kojom se obavezuje da po proteku roka čuvanja izda robu legitimnom imaocu ove hartije od vrednosti. Skladišnica ulazi u red hartija od vrednosti jer, pored ostalih karakteristika koje imaju hartije od vrednosti, u sebi sadrži pravo svojine i zaloge koje je prenosivo na drugo lice. Skladišnica olakšava kreditne poslove, s obzirom da može biti založena za dobijanje lombardnog kredita. Skladišnica ima pozitivnu ulogu i u poslovima platnog prometa jer može da služi kao isprava kojom korisnik otvorenog akreditiva dokazuje da je robu uskladištio u odgovarajućem skladištu i na taj način ispunio uslov za naplatu iz tog akreditiva.

Hartije od vrednosti

Strana 17

Zakljucak U pravnoj teoriji ne postoji jedinstven stav pri odredjivanju pojma hartija od vrednosti, misljenja se razlikuju ali je postignuta saglasnosto tome koje uslove treba da ispunjava jedna isprava da bi se za nju moglo reći da je ona hartija od vrednosti. Hartija od vrednosti uvek predstavlja pismenu izjavu, one bey tih isprava ne mogu postojati i u tome je glavna razlika između hartija od vrednostii poslova robrnog prometa kod kojih postojanje pisemne izjave nije obavezno. Uloga HOV je u savremenom pravnom prometu višestruka, neke hartije( menice su sredstvo kredita) neke su sredstvo placanja(ček), dok veliki broj hartija od vrednosti služi kao sredstvo robnog prometa(skladisnica, konosman..) Usled činjenice da je hartija od vrednnosti pismena isprava, položaj poverioca je znatno povoljniji nego sto je slučaj kod drugih poslova robnih prometa. Po pravilu koja važe u pravnom prometu, da bi ostvario svoja prava, dovoljno je da poverilac podnese hartiju dužniku, on nije obavezan da dokazuje po kom osnovu je njegovo potraživanje nastalo. I dužnik je u povoljnijem položaju, jer nije obavezan da izvrsi svoju obavezu, pre nego sto mu bude podneta hartija a kada zavrsi svoju obavezu, dužnik zadržava svoju hartiju koja služi kao dokaz o izvršenoj uplati i štiti ga od eventualnog ponovnog zahteva poverioca. Ova osobina hartije od vrednosti pojednostavljuje pravni promet, naročito pojednostavljuje prenosenje potraživanja sa jednog lica na drugo.

Hartije od vrednosti

Strana 18

Literatura       

Poslovno Pravo (2008., mr Ilija Galjak, mr Zoran Radulović); Hartije od vrednosti – Pojam i upotreba (2008., Dragan Jovašević, Marina Gajić Glamočlija, Beosing, Beograd); Finansijska tržišta i instrumenti (2003., Dejan Erić, Beograd); Komentar Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (2006., Sekula Novaković, Poslovni biro, Beograd); Hartije od vrednosti (2009., Upravljanje portfoliom i investicioni fondovi (Dejan Šoškić, Ekonomski fakultet, Beograd; http://www.sr.wikipedia.org/sr-el/Хартије_од_вредности; http://www.komorars.ba

Hartije od vrednosti

Strana 19