6.-ZALIHE

6. ZALIHE

Zalihe su sve količine materijala (sirovina, komponenata, proizvoda, pribora,...) koje su, odredjeno vreme, isključene iz uptrebe. Javljaju se u raznim tačkama poslovnih procesa i logističkih kanala (na mestu izvora materijala, na raznim tačakama u proizvodnom procesu, u unutrašnjem transportu, zalihe gotovih proizvoda na mestu proizvodnje, u prometu, na mestu potrošnje, ...). Dranje zaliha košta. !epostojanje zaliha, takodje, moe da košta i da napravi nenadoknadive štet št ete. e. Zb Zbog og to toga ga je va van noo "o "orm rmira irati ti za zali lihe he na op optim timal alno nom m ni nivo vou, u, de de"i "ini nisa sati ti na nači čine ne  popunjavanja i kontrole zaliha, zaliha, identi"ikaovati "aktore i uslove koji koji ih limitiraju, i td. Drugim rečima, neophodno upravljati zalihama .

6.1. POTREBA ZA ZALIHAMA

#ostoji ve$o broj razloga koji upu$uju na neophodnost postojanja zaliha u poslovnom sistemu i njegovim logističkim kanalima. Zalihe su optere$enje poslovnog sistema, te postoje i odredjeni razlozi koji upu$uju na njihovo smanjenje, sve do potpune eliminacije. %arketing potencira postojanje zaliha (u velikoj količini i širokom asortimanu) kako bi bio obezbedjen brz odgovor na potranju korisnika. &unkcija proizvodnje trai visoke zalihe koje  bi omogu$avale kontinuitet rada, duge rokove i ekonomiju obima (usled smanjenja "iksnih " iksnih troškova po jedinici proizvoda). &inansije zahtevaju niske zalihe radi smanjenja angaovanog angaovanog kapitala (obrtnih sredstava) i pove$anja stope prinosa istog. ' druge "unkcije poslovnog sistema siste ma imaju različit odnos prema zalihama. zalihama. Drugi Drugim m rečim rečima, a,  pojedine poslovne funkcije  preduzeća  predu zeća imaju različite odnose i suprostavljene suprostavljene stavove stavove u vezi sa zalihama zalihama . Razlozi za postojanje zaliha!

#ostojanje zaliha moe da obez #ostojanje obezbedi bedi ostvarenje ostvarenje ekonomije obima u proizvodnji, nabavci i transportu trans portu.. !aba !abavka vka velik velikih ih količ količina ina obič obično no omo omogu$uj gu$ujee ostv ostvaren arenje je odred odredjenog jenog popu popusta. sta. krupn kr upnjav javan anje je ter tereta eta i tra transp nsport ort ve$ ve$ih ih kol količi ičina na omo omogu$ gu$ava ava bol bolje je isk iskori oriš$ š$ene ene opr opreme eme i smanjenje jediničnih troškova. Zalihe dopuštaju pokretanje više nivoa proizvodnje, due rokove proizvodnje i obimniju proizvodnju, što omogu$ava smanjenje "iksnih jediničnih troškova. 'zlaz iz proizvodnje moe biti neuskladjen sa zahtevima korisnika, te zalihe slue kao stabilizator (pu"er) izmedju tih "aktora. Zalihama se moe uravnotežiti ponuda i potražnja . upovina unapred u odnosu na potrebe uključuje dodatne količine po niim cenama u odnosu na kasniju kupovinu po očekivanim, višim, cenama. *ezultat su pove$ane zalihe u odnosu na količine čija je nabavka dinamički uskladjena sa potreba i potrošnjom. Zalihe se mogu gomilati usled sezonske ponude i+ili  potranje za proizvodima. ime se obezbedjuje uravnoteena proizvodnja i promet tokom vremena.

Zalihe su sve količine materijala (sirovina, komponenata, proizvoda, pribora,...) koje su, odredjeno vreme, isključene iz uptrebe. Javljaju se u raznim tačkama poslovnih procesa i logističkih kanala (na mestu izvora materijala, na raznim tačakama u proizvodnom procesu, u unutrašnjem transportu, zalihe gotovih proizvoda na mestu proizvodnje, u prometu, na mestu potrošnje, ...). Dranje zaliha košta. !epostojanje zaliha, takodje, moe da košta i da napravi nenadoknadive štet št ete. e. Zb Zbog og to toga ga je va van noo "o "orm rmira irati ti za zali lihe he na op optim timal alno nom m ni nivo vou, u, de de"i "ini nisa sati ti na nači čine ne  popunjavanja i kontrole zaliha, zaliha, identi"ikaovati "aktore i uslove koji koji ih limitiraju, i td. Drugim rečima, neophodno upravljati zalihama .

6.1. POTREBA ZA ZALIHAMA

#ostoji ve$o broj razloga koji upu$uju na neophodnost postojanja zaliha u poslovnom sistemu i njegovim logističkim kanalima. Zalihe su optere$enje poslovnog sistema, te postoje i odredjeni razlozi koji upu$uju na njihovo smanjenje, sve do potpune eliminacije. %arketing potencira postojanje zaliha (u velikoj količini i širokom asortimanu) kako bi bio obezbedjen brz odgovor na potranju korisnika. &unkcija proizvodnje trai visoke zalihe koje  bi omogu$avale kontinuitet rada, duge rokove i ekonomiju obima (usled smanjenja "iksnih " iksnih troškova po jedinici proizvoda). &inansije zahtevaju niske zalihe radi smanjenja angaovanog angaovanog kapitala (obrtnih sredstava) i pove$anja stope prinosa istog. ' druge "unkcije poslovnog sistema siste ma imaju različit odnos prema zalihama. zalihama. Drugi Drugim m rečim rečima, a,  pojedine poslovne funkcije  preduzeća  predu zeća imaju različite odnose i suprostavljene suprostavljene stavove stavove u vezi sa zalihama zalihama . Razlozi za postojanje zaliha!

#ostojanje zaliha moe da obez #ostojanje obezbedi bedi ostvarenje ostvarenje ekonomije obima u proizvodnji, nabavci i transportu trans portu.. !aba !abavka vka velik velikih ih količ količina ina obič obično no omo omogu$uj gu$ujee ostv ostvaren arenje je odred odredjenog jenog popu popusta. sta. krupn kr upnjav javan anje je ter tereta eta i tra transp nsport ort ve$ ve$ih ih kol količi ičina na omo omogu$ gu$ava ava bol bolje je isk iskori oriš$ š$ene ene opr opreme eme i smanjenje jediničnih troškova. Zalihe dopuštaju pokretanje više nivoa proizvodnje, due rokove proizvodnje i obimniju proizvodnju, što omogu$ava smanjenje "iksnih jediničnih troškova. 'zlaz iz proizvodnje moe biti neuskladjen sa zahtevima korisnika, te zalihe slue kao stabilizator (pu"er) izmedju tih "aktora. Zalihama se moe uravnotežiti ponuda i potražnja . upovina unapred u odnosu na potrebe uključuje dodatne količine po niim cenama u odnosu na kasniju kupovinu po očekivanim, višim, cenama. *ezultat su pove$ane zalihe u odnosu na količine čija je nabavka dinamički uskladjena sa potreba i potrošnjom. Zalihe se mogu gomilati usled sezonske ponude i+ili  potranje za proizvodima. ime se obezbedjuje uravnoteena proizvodnja i promet tokom vremena.

Zalihe omogućavaju specijalizaciju  pojedinih delova poslovnog sistema. mesto proizvodnje mnoštva proizvoda, svaki deo preduze$a (pogon) moe proizvoditi samo odredjene proizvode i distribuirati ih direkno kupcu ili centralnom skladištu. -pecijalizacija je povezana i sa ekonomijom obima, kroz duge rokove i veličinu proizvodnje.

itan razlog dranja zaliha je  smanjenja neizvesnost  u "un "unkci kcionis onisanj anjuu  poslovnog sistema. !eplanirani i neočekivani nepovoljni dogadjaji (štrajkovi, prirodne nepogode,, socijalni nepogode socijalni potresi...) potresi...),, mogu izazvati izazvati poreme$aje poreme$aje u logističkom logističkom sistemu, sistemu, sve do njegovog sloma. #osedovanje zaliha na ključnim mestima logističkog kanala omogu$ava sistemu "unkcionisanje neki period vremena (do nestanka ili slabljenja poreme$aja). Dovoljan nivo zaliha neutralizuje neizvesnosti u potranji. /ko potranja nadmaši ponudu proizvoda stvaraju se nestašice koje uzrukuju različito ponašanje korisnika (sve do njegovog trajnog gubitka).

Zalihe pove$avaju nivo dostupnosti proizvoda kupcu čime se poboljšava nivo usluge. ime dranje zaliha omogu$ava odranje nivoa prodaje ili, čak, njegovo pove$anje. Zalihe pove$avaju vremensku i prostornu dostupnost proizvoda i obezbedjuju ključne veze osnovnih činilaca poslovnog sistema0 isporučioca (dobavljača) i nabavke, nabavke i proizvodnje,  proizvodnje i marketinga marketinga (prodaje), marketinga i distribucije, distribucije i posrednika,  posrednika i kupaca. kupaca. #osto #ostojan janje je zaliha zaliha na mestima mestima sučel sučeljav javan anja ja ključn ključnih ih "aktor "aktoraa sistem sistemaa obe obezb zbedj edjuju uju da je  potranja zadovoljena zadovoljena i nestašice minimizirane. • • • • • •

Razlozi protiv postojanja zaliha!!!

*azlozi postojanja zaliha na različitim mestima poslovnog sistema i njegovih logističkih kanala su brojni. %edjutim, postoje bitni razlozi priti postojanja zaliha. vezuju ju kapit kapital  al   koji moe biti i drugačije (bolje) iskoriš$en. 1ne ne pove$avaju Zalihe Zali he vezu vrednost proizvoda, iako čine uskladištenu vrednost (imaju sopstvenu vrednost). Drugim rečima, zalihe koštaju.

Zalihe mogu da  prikriju probleme kvaliteta . ada se pojave problemi kvaliteta tei se radu i Zalihe "unkci "un kcioni onisa sanju nju sa zal zaliha ihama. ma. i ime me rea reakci kcija ja na otk otklan lanjan janje je pro proble blema ma kva kvalite liteta ta mo moee bit bitii usporena. Zalihe Zali he  podstiču segmentarno upravljanje  u tokovima materijala. -a zalihama je, često, mogu$e mogu $e odvojiti jednu jednu etapu od druge druge,, odnosno, odnosno, zalih zalihee omogu$avaju omogu$avaju etapno etapno   (ešalonsko) upravkjanje tokom materijala. ez zaliha je teško izbe$i upravljanje  (planiranje, organizaciju

i kontrolu) logističkim kanalom kao celinom (koncept integralnog menadmenta logističkim kanalom).

6.. R"TE ZALIHA

#ostoji više kategorija, onosno oblika zaliha, u zavisnosti od mesta i razloga za njihovo  postojanje.  Protočne zalihe. o su zalihe koje nastaju u tranzitu (transportu) izmedju skladišnih i+ili proizvodnih mesta (tačaka). !astaju tamo gde premeštanje materijala (poluproizvoda, proizvoda) zbog rastojanja nije trenutno, te dolazi do njegovog nakupljanja.  Zaštitne zalihe. !astaju u uslovima promenljive i nesigurne potranje (potrošnje) i+ili  ponude (proizvodnje), sa ciljem da se obezbedi kontinuitet u ovim oblastima. !jihova uloga je zaštita od promenljivosti i nesigurnosti u tokovima materijala. (/ko bi se  proizvodnja i potrošnja mogle tačno predvideti zalihe nebi bile potrebne.) Ciklične zalihe. o su zalihe neophodne za zadovoljenje prosečne potranje u vremenu izmedju dva uzastopna popunjavanja. #opunjavaju se ciklično.  Kalkulativne zalihe. &ormiraju se zbog prednosti koje prua nabavka (i proizvodnja) u ve$im količinama (dobijanje popusta na količinu i primenu ekonomije obima). pekulativne zalihe. 1ve zalihe se "ormiraju sa ciljem da se ostvari dobit zbog očekivanih promena na trištu (promena cena, promena poreskih stopa, promena izvozno2uvoznog reima, ...).  !nticipativne "sezonske# zalihe. e zalihe su uslovljene predvidjanjima sezonskih i  periodičnih promena ponude i potranje (sezonskih kolebanja).  Promotivne zalihe. !astaju u uslovima uvodjenja novog proizvoda i predvidjanja  pove$anja potranje (da bi se izbegla mogu$a nestašica proizvoda koji se tek uvodi na trište).  $ekorisne "nekurentne# zalihe. !astaju od materijala (roba) kojima je istekao rok  upotrebe, koji su ošte$eni, izgubljeni i sl. •

•

•

•

•

•

•

•

 !avedena podela je samo načelna.  praksi se pojavljuju zalihe koje istovremeno pripadaju različitim kategorijama ili tokom vremena prelaze iz jedne u drugu vrstu . Zbog toga ovakva  podela moe da slui za prvo sagledavanje "unkcije konkretnih zaliha u poslovnom sistemu.

6.#. $ARA$TERI"TI$E ZALIHA

 različitim poslovnim sistemima zalihe su karakterisane velikim brojem "aktora koji su od značaja za odredjivanje njihovog optimalnog stanja. #ojedini "aktori imaju različit značaj za različita preduze$a i njihove proizvode, odnosno materijale. %edjutim, postoji jedan broj tehno2ekonomskih veličina koji se mogu identi"ikovati kao bitne za najve$i broj preduze$a i

njihovih sistema zaliha. e tehno2ekonomske karakteristike ("aktore) i nihove grupe, uglavnom, čine30 vrste zaliha i njihova struktura, "izička i hemijska svojstva zaliha, sistem snabdevanja i potrošnje (plasmana),  potrošnja (plasman) zaliha,  popunjavanje zaliha (snabdevanje), "unkcija troškova nastalih postojanjem zaliha, "unkcija troškova nastalih otsustvom zaliha. • • • • • • •

Za iznalaenje eljenog stanja zaliha u konkretni uslovima potrebno je detaljno poznavanje  poslovnog sistema i uslova njegovog "unkcionisanja. %oraju se precizno uočiti svi delovi (podsistemi) preduze$a gde je problem zaliha prisutan, kao i sve veze izmedju tih  podsistema. !eophodno je identi"ikovati sve bitne veze sistema preduze$a sa njegovim okruenjem preko kojih cirkulišu in"ormacije i materijali od kojih se "ormiraju zalihe. akodje je neophodno uočiti ključne "aktore od kojih zavisi optimalno (eljeno) stanje zaliha. %truktura zaliha podrazumeva sve artikle od kojih se "ormiraju zalihe. -trukturu de"inišu i sve uslovne veze izmedju pojedinih artikala (apsolutna i relativna zamenljivost, medjusobno isključivanje, ...). običajena podela zaliha prema strukturi je 40 zalihe sirovina (reprodukcionog materijala), zalihe poluprouzvoda (nedovršenih proizvoda), zalihe (gotovih) proizvoda, zalihe sredstava za rad, zalihe delova i materijala za odravanja sredstava za rad, zaštite pomo$nih materijala (materijala za čoš$enje, zaštitu na radu, protivpoarnu zaštitu, kancelarijskog materijala, i sl.). #ripadanje zaliha konkretnoj grupi ne treba poistove$ivati sa razlozima njihovog postojanja i "ormiranja. • • • • • •

 &izičke i hemijske karakteristike materijala od kojih se "ormiraju zalihe su limitiraju$i "aktori u procesu upravljanja zalihama. 1ve karakteristike se odnose na oblik, speci"ičnu teinu, spesi"ičnu zapreminu, vrstu opasnosti, uslove čuvanja, rokove trajanja, i td. 1vi "aktori determinišu uslove0 od načina skladištenja, rukovanja, obezbedjenja, do vremena obnavljanja , nivoa nabavke i sl. %istem snabdevanja i potrošnje   materijala koji su predmet "ormiranja zaliha odredjen je uslovima u okruenju i orjentaciji preduze$a. #ostoje materijali koji se mogu plasirati i nabaviti svuda, kao i materijali koji su dostupni (ili koji se troše) samo na ograničenom broju 1 5uki$evi$ -.0 -kladišta, #reving, eograd, 3667. 2 5uki$evi$ -.0 -kladišta, #reving, eograd, 3667.

mesta. 8eneralno posmatrano, u odnosu na broj mesta gde je mogu$e prisustvo jednog artikla, mogu$e su slede$e veze i oblici tih veza0 artikal se proizvodi na više mesta i, preko odredjenog broja punktova, dostupan je korisnicima (potrošačima). 5eze izmedju punktova megu biti različite sa slobodom izbora višeg nivoa snabdevanja. artikal se proizvodi na jednom mestu i preko ve$eg broja punktova dostupan je korisnicima i potrošačima. !eke veze izmedju pojedinih punktova pre krajnjeg  potrošača mogu biti isključene, odnosno, uslovljen je viši nivo snabdevanja. artikal se proizvodi na jednom mestu a krajni potrošač se snabdeva sa više mesta. 5eze u lancu snabdevanja su takve da se artikal kre$e od punkta višeg nivoa u smeru  punkta nieg nivoa odredjenim vezama, sve do krajnjeg potrošača, kome moe biti dostupno više snabdevačkih punktova. Drugim rečima, odredjen je viši nivo snabdevanja osim za krajnjeg potrošača kome je dostupno više punktova. •

•

•

1čigledno je da postoje brojne mogu$nosti u snabdevanju i plasmanu materijala u okruenje.  okviru tih mogu$nosti poslovni sistem dizajnira sopstveni sistem snabdevanja i potrošnje i time de"iniše osnovni uslov optimizacije zaliha.  Potrošnja "plasman# zaliha moe imati različite karakteristike i obeleja.  različitim  preduze$ima, za različite bartikle, potrošnja moe biti0 konstantna ili promenljiva, kontinualna (neprekidna) ili diskontinualna, deterministička ili stohastička (sa poznatim ili nepoznatim zakonom raspodele verovatno$e) , stacionarna ili nestacionarna, sa ograničenjima ili bez ograničenja, zavisna ili nezavisna u odnosu na potrošnju drugih materijala, i td. • • •

• • • •

 !eke od navedenik karakteristika odredjene su uslovima u samom preduze$u, a neke uslovima iz okruenja.  svakom slučaju, ove karakteristike je neophodno poznavati (za svaki artikal ili grupe artikala), radi ustanovljavanja zakonitosti promene potrošnje zalika u "unkciji promenljivih od kojih zavisi.  Popunjavanje zaliha uglavnom moe imati ista obeleja kao njihovo trošenje. !a  popunjavanje zaliha odlučuju$i uticaj moe da ima samo preduze$e, pri čemu se naičeš$e  potencira da postoji0 diskontinuitet, determinističnost, prisustvo raznih ograničenja. vantitativna obeleja popunjavanja zaliha su rezulta procesa optimizacije.

'roškovi postojanja zaliha su evidenti, zbog njihovog "ormiranja i čuvanja (skladištenja). roškovi mogu biti različiti u različitim uslovima. o su0 vezivanje kapitala u zalihe, skladištenje, • •

nabavka i plasman, osiguranje zaliha, kontrola, razni gubici (kvarovi, lomovi, kradje, ...), nekurentne robe, i td. Za adekvatno upravljanje zalihama neophodno je poznavanje vrste troškova, njihovog iznosa, načina i uslova promene i sl. • • • • •

'roškovi nepostojanja "otsustva# zaliha nastaju u uslovima orjentacije preduze$a da  potranju za nekim materijalima rešava nepostojanjem samih zaliha. #otrošnja se, u nekim slučajevima i nekim periodima, moe zadovoljiti neposrednom i hitnom nabavkom ili teku$om proizvodnjom.  nekim slučajevima potrošnja moe ostati nezadovoljena.  svakom slučaju, mora se poznavati obim i struktura troškova otsustva zaliha. !eki od tih troškova mogu biti0 troškovi dodatne proizvodnje, troškovi hitne navavke, troškovi zastoja u  proizvodnji, izgubljena razlika u ceni, troškovi gubitka ugleda kod potrošača, i td.

6.%. &IL'EI ZALIHA

pravljanje zalihama odnosi se na uravnoteženje odredjenog nivoa dostupnosti proizvoda ili usluga sa troškovima koji omogućuju taj nivo dostupnosti . o znači da je za dati nivo usluga korisniku potrebno minimizirati troškove povezane sa odredjenim zalihama (-l. 9.3).  (aspoloživost proizvoda u traenom obimu i vremenu jedan od ocnovnih ciljeva upravljanja zalihama. *aspoloivost proizvoda najednostavnije se prikazuje odgovaraju$om verovatno$om, odnosno sposobnoš$u da se zadovolji potreba za proizvodima. om verovatno$om se, u stvari, moe predstaviti nivoa usluge. Za pojedinačni proizvod (artikal), to je0  Nivo usluge=

očekivani broj raspoloživih jedinica proizvodana zalihama ukupna godišnja potražnja jedinica proizvoda

 !ivo usluge izraen je vrednostima :,:: ; 3,::. #ošto je ciljni nivo usluge obično odredjen, zadatak se svodi na kontrolu broja jedinica koje su na raspolaganju na zalihama. 'sporuke korisniku najčeš$e se sastoje od više artikala. Zbog toga verovatno$a kompletnosti cele porudbine zavisi od verovatno$a raspoloivosti pojedinačnih proizvoda. 5erovatno$a  popunjenosti kompletne porudbine je manja od verovatno$a raspoloivosti pojedinačnih artikala. 5erovatno$a popunjenosti kompleksnih prudbina (a time i nivo usluge) moe se računati i na neki drugi način (naprimer0 mnoenjem "rekvencija sa kojom se svaka kombinacija artikala u  porudbini javlja sa verovatno$om popunjenosti kompletne porudbine).

100 %

Visoki

Kriva usluga

 U k   u  p n i   t  r   o  š  k   o v i   z  a l   i   h   a

Kriva minimalnih troškova Niski Niska

0% Raspoloživost proizvoda Visoka

V  e r   o v  a t  n  o  ć   a r   o  b   e n  a z  a l   i   h   a m  a

- Lokacije robe

-l. 9.3. rive planiranja zaliha Troškovi  relevantni za (reiranje i )e*inisanje politi(e zaliha s+,

tro-(ovi naav(e proizvo)a/ tro-(ovi )r0anja zaliha/ i tro-(ovi ne)ostat(a proizvo)a na zalihaa. 1vi troškovi se medjusobno suprostavljaju (isključuju). Zbog toga, za odredjivanje veličine  porudbine i stanja zaliha, ove troškove treba optimizirati (-l. 9.4). •

T  r   o  š  k   o v Ukuni troškovi i  

 !roškovi ose"ovanja #aliha

 !roškovi ne"ostatka #aliha

Q*

Naručena količina (Q)

-l. 9.4. 5eličina narudbine sa minimalnim troškovima 'roškovi nabavke i popunjavanja zaliha  mogu da budu vrlo značajni. 1d ovih troškova često zavisi veličina porudbine. -astavljeni su od ve$eg broja pojedinačnih troškova (cena materijala, troškovi obrade porudbine, troškovi transporta, troškovi pretovara, ...). !eki od ovih troškova su "iksni i ne zavise od veličine porudbine (naprimer, troškovi obrade  porubine). Drugi, pak, direktno zavise od veličine same porudbine (naprimer, troškovi transporta, troškovi pretovara). #ojedinačno posmatrani, troškovi nabavke i popunjavanja zaliha zahtevaju različitu analizu i postupanje u skladu sa njihovim speci"ičnostima. 'roškovi držanja zaliha  uzrokovani su potrebom skladištenja i čuvanja materijala. .  Pull  koncepcija0 rasporedjivanje materijala na osnovu speci"ičnih potreba svake lokacije #ull koncepcija se moe posmatrati u statičkom i dinamičkom obliku sa različitim karakteristika proizvodnje (nabavke) i potranje (potrošnje).

6.6. "TRATE9I'E :PRAL'E3'A ZALIHAMA

ljučni "aktor upravljanja zalihama predstavlja izbor odgovarajuće strategije. -trategija  podrazumeva izbor načina kojim $e se upravljati zalihama. 1na je uslovljena različitim "aktorima i karakteristikama zaliha. -trategija kojom se, kao instrumentom, upravlja zalihama unapred se usvaja. %edjutim, tokom upravljanja zalihama upravlja se i samom strategijom i vrši njeno prilagodjavanje konkretnim uslovima. 5aen segment i instrument realizacije strategije zaliha jeste izbor veličina koje $e biti  predmet posebne panje tokom postojanja, obnavljanja i trošenja zaliha. e veličine, najčeš$e, su0

a(sialno )ozvoljena (oli8ina zaliha 5M7/ nivo zaliha pri (oe se onavlja naav(a 5ROP7/ (oli8ina (oja se naavlja/ o)nosno/ veli8ina por+)0ine 5;7/ vree ize)j+ )ve +zastopne 5s+se)ne7 naav(e 5T7/ ro( 5vree7 ispor+(e 5LT7/ vree ize)j+ )ve +zastopne provere stanja zaliha/ intenzitet 5stopa7 potra0nje aterijala na zalihaa 5)7.  $a osnovu izabranih veličina koje su predmet posebne pažnje) formiraju se različite  strategije upravljanja zalihama.

%trategija "*) (+P# upravljanja zalihama primenjuje se u preduze$ima koja robu naručuju uz  poznati rok isporuke koji je prethodno (ugovorom) de"inisan. pravljanje zalihama realizuje se preko (-l. 9.7)0 količine koja se nabavlja u jednoj isporuci (?), i nivoa zaliha pri kome se ponovo naručuje (*1#), a koji $e da obezbedi postojanje zaliha koje zadovoljavaju potrebe do nove nabavke. • •

1va strategija prihvatljiva je i za isporičioca (koji stalno isporučuje ugovorenu količinu ?) i za kupca (korisnika) koji nivoom zaliha pri poručivanju (*1# koji je sam optimizirao) obezbedjuje snabdevenost tokom vremena (roka) isporuke. oličinu u jednoj porudbini (?) optimizira i odredjuje kupac što je, sa rokom isporuke, ugovorom de"inisano sa isporičiocem. Nivo zaliha

)

)

$*&

Vreme

-l. 9.7. -trategija (?, *1#)

%trategija ",) (+P# upravljanja zalihama primenjuje se u preduze$ima koja robu naručuju uz  poznati rok isporuke koji je prethodno de"inisan. De"inisan je nivo zaliha pri kome se ponovo naručuje (*1#), a količina koja naručivanja predstavlja razliku kapaciteta skladišta (%) i količine koja se nalazi u skladištu u trenutku naručivanja (-l. 9.9). 1va strategija, u suštini,  predstavlja speci"ičan slučaj (?, *1#) strategije gde je količina pojedinačne nabavke (?) de"inisana razlikom kapaciteta skladišta (%) i količinom zaliha pri kojima se realizuje nabavka.

Nivo zaliha +

$*&

Vreme

-l. 9.9. -trategija (%, *1#) %trategija "*) '# je prisutna kod preduze$a koja su, svojom veličinom i dominantnoš$u, u stanju da je nametnu kupcima. Za isporučioca ova strategija znači da mu je plan proizvodnje i  plan otpreme poznat i odredjen tokom ugovornog perioda. #oznata je količina koju kupac nabavlja (?) i kojom periodičnoš$u se realizuje ta nabavka () (-l 9.@). 1va strategija je  prihvatljiva za kupca samo ako ima determinističku potrošnju zaliha i usaglašen plan nabavke sa iporučiocem. #ostojanje slučajnosti (u potrošnji i isporuci) ovu strategiju čini neprihvatljivom za kupca. Zalihe se tada teško kontrolišu.  nekim periodima moe nedostajati materijala na zalihama, a u nekim zalihe mogu biti nekontrolisano velike.

Nivo zaliha

) )

 !

!

Vreme

-l. 9.@. -trategija (?, )

%trategija ",) '#  je uobičajena kada je determinisana dostava robe kupcu (posle strogo de"inisanih vremena ' , a da kapacitet skladišta 2  ,   bude popunjen (-l.9.A).  slučaju  promenljive potrošnje kupac moe, u nekom periodu, ostati bez zaliha, ili da ne moe  prihvatiti u skladište svu dospelu količinu materijala.

Nivo zaliha

+

 !

!

Vreme

-l. 9.A -trategija (%, ) %trategija "*) (+P) '# se primenjuje u uslovima kada je de"inisan interval naručivanja (),  pod uslovom da je nivo zaliha manji ili je na de"inisanom nivou, odnosno na nivou tačke  ponovnog naručivanja (*1#) (-l. 9.6). #ri tome je de"inisana količina u jednom naručivanju (?). !edostatak strategije je u postojanju neizvesnosti u sistemu poručivanja koji je posledica neizvesnosti potrošnje zaliha. -trategija je se odnosi na sisteme sa de"inisanom periodičnoš$u  provere (). Nivo zaliha

)

)

$*&

 !

!

Vreme

-l. 9.6. -trategija (?, *1#, )

%trategija ",) (+P) '#  se primenjuje u situacijama kada je de"inisan intervela periodične kontrole i naručivanja () (-l. 9.3:.6). /ko je nivo zaliha manji ili jednak zalihama pri kojima se vrši ponovno naručivanje (*1#), naručuje se količina koja $e popuniti kapacitet skladišta (%). -trategija se odnosi na sisteme sa de"inisanim periodom provere ().

Nivo #aliha +

$*&

 !

!

vreme

-l. 9.3:. -trategija (%,*1#,) %trategija ",) *# se najčeš$e primenjuje kada kupac ima promenljivu (stohastičnu) potrošnju i strogo odredjen kapacitet skladišta (%), a nabavlja robu sa de"inisanim rokom isporuke (B). #ri tome je vano da se prispelom isporukom (?) uvek popuni skladište (ostvari maksimalno dozvoljenu količinu zaliha %). !edostatak ove strategije je, očigledno, u nepoznavanju količine robe u trenutku poručivanja koju kupac moe prihvatiti. o znači da se moe ugovarati samo orjentaciona količina, što predstavlja problem za isporučioca i njegovo  planiranje.

-trategija upravljanja zalihama, najčep$e, obuhvata i  sistem kontrole stanja zaliha . -istemom kontrole odredjuje se šta je sve predmet kontrole, na koji način se realizuje kontrola i kada se kontrole obavljaju. 8eneralno posmatrano sistem kontrole moe biti0 sa potpuno operativnim in"ormacijama u svakom trenutku, sa periodičnim proverama koje in"ormacije čine operativnim samo u odredjenim trenucima vremena. -istem kontrole moe biti kao ulazna veličina optimizacije zaliha ili kao njegova izlazna veličina. • •

 procesu stvaranja strategije i optimizacije sistema zaliha uglavnom su prisutna razna ograničenja. a ograničenja moraju biti uočena i ugradjena u optimizacione modele. #risutna ograničenja u sistemu mogu da se odnose na različite "aktore0 angaovanost "inansijskih sredstava, skladišne kapacitete, vreme trajanja,  broj porudbina u odredjenom vremenu, verovatno$u otsustva zaliha, i td. Značaj ograničenja je veoma veliki jer često mogu da promene elemente usvojene strategije ili kompletnu strategiju. • • • • •

6.. ontrola zaliha u uslovima neuzvesne potrošnje /ko je potrošnja (d) slučajno promenljiva, onda je i količina pri kojoj se naručuje (a koja obezbedjuje snabdevenost za vreme roka isporuke  8' ) takodje slučajno promenljiva. o znači da upravljanjem zalihama u ovakvim slučajevima treba podešavati tačku ponovne nabavke ( (+P ) i količinu koja se nabavlja ( *6).

#otrošnja je slučajno promenljiva veličina koja moe biti u potpunosti opisana gustinom raspodele i "unkcijom raspodele (-l. 9.37 ). #otrošnja se moe opisati srednjom vrednosti ( d ) i standardnom devijacijom ( sd )3:.

5 1čigledno da je u pitanju (?, *1#) strategija 10 #rimenom kompozicije raspodele verovatno$a potrošnje kao slučajno promenljive za  8' (-l.9.37)0

 , ) =d ∙ igurnosne #al8 Vreme

-l. 9.36. %in2maK sistem kontrole zaliha u nearvnomernoj potranji #ored navedenih (posebno čisto teoretskih) modela, postoje različiti pojednostavljeni modeli upravljanja zalihama, kojisu pogodni za primenu i daju zadovoljavaju$e (priblino optimalne) rezultate.

6.>. ZALIHE : PO$RET:

Zalihe u pokretu (pokretne zalihe) su količine materijala koje se nalaze u transprtnim  sredsvima  za vreme trajanja tranzitnih procesa, izmedju tačaka nabavke i tačaka dranja zaliha. 1ptimizacija ovih zaliha se svodi na upravljanje vremenima transita (transporta), odabira transportnih sredstava i vrste transportne usluge. Zalihe u tranzitu mogu biti značajne,  pa je neophodno adekvatno upravljanje transportnim procesima i vremenom transporta koje  je značajni deo vremena isporuke. #roblem upravljanja vremenom tranzita dolazi do izraaja zbog njegove izraene neizvesnosti, kao osnovne karakteristike. -manjenjem nivoa neizvesnosti smanjuje se nivo sigurnosnih zaliha .

6.?. $LA"I@I$A&I'A I $O3TROLA ZALIHA

1ptimizacija pojedinačnih proizvoda na zalihama omogu$ava tačnu kontrolu zaliha. #ristup koji podrazumeva kontrolu zaliha za svaki artikal pojedinačno je nepodesan za nivo generalnog upravljanja. Zbog toga je poeljno klasi"ikovati proizvode u odgovaraju$e kategorije (grupe) i upravljati zalihama grupa proizvoda. 8eneralni menadment je, uglavnom, zainteresovan za ukupnu vrednost novca koji je vezan za zalihe, pa se za kontrolu koriste metode koje daju uvid u ukupno angaovana sredstva. AB& (lasi*i(a4ija

 kontroli zaliha proizvodi se najčeš$e razvrstavaju u ograničen broj kategorija, pa se za svaku od njih "ormira posebna politika. akav pristup se zasniva na činjenici da nemaju svi

artikli istu vanost za poslovni sistem (u smislu ostvarivanja pro"ita, obima prodaje, kvaliteta usluga, konkurentnosti i sl.). -elektivnom primenom odgovaraju$ih kriterijuma u upravljanju zalihama, po različitim grupama, postiu se povoljniji e"ekti na ukupnom nivou.  !BC analiza omogućava razvrstavanje artikala na osnovu važnosti  (značaja). 5anost moe da potiče od različitih "aktora0 tokova novca, vremena dostave, troškova nestašice, obima  prodaje, pro"itabilnosti i sl. ada se de"iniše "aktor rangiranja, onda se proizvodi razvrstaju u razrede. /I analiza se zasniva na #aretovom zakonu na osnovu koga se razdvaja mnoštvo manje značajnih arikala od nekoliko bitnih na koje se odnos najve$i značaj (-l. 9.4:). #ravilo 9D2AD9 07  je varijanta #aretovog zakona koji je osnova /I klasi"ikacije. /rtikli klase / su tipično brzo pokretni,  artikli su srednje pokretni, i I proizvodi su najmanje pokretni. !e  postoji precizan načina grupisanja proizvoda u ove klase.