5.pdf

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

5 GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

Koncept projektovanja ovih pribora razlikuje se bitno od uobičajenog pristupa u individualnom rešavanju prihvatanja i stezanja predmeta obrade u različitim operacijama nekog tehnološkog procesa. Ovaj sistem pribora karakteriše znatno učešće standardnih delova u odnosu na posebno konstruisane specijalne pribore. Uvažavajući činjenicu da se vreme potrebno za projektovanje tehnološke opreme, uključujući specijalne pribore, pri pojedinačnoj proizvodnji penje na 50-70%, pa i više od ukupnog vremena potrebnog za pripremu proizvodnje, a da cena te opreme dostiže vrednost do 20%, a u nekim slučajevima i više, od cene alatne mašine, veoma su značajne mere koje će omogućiti intervencije u dva smera. Prvi smer se odnosi na skraćen je vremena potrebnog za pripremu opreme, od postavljenog zadatka do početka proizvodnje, a drugi smer na smanjenje cene koštanja opreme. Na ove zahteve može se sa strane pribora uticati na sledeća tri načina: primenom specijalnih pribora projektovanih na p rincipu korišćenja tipiziranih standardnih elemenata, primenom grupnih pribora, i primenom sistema modularnih pribora. •

• •

Osnovna zajednička karakteristika sva tri puta za intervencije je veoma visok nivo tipizacije elemenata, podsklopova i sklopova pribora, sa čestim tipskim rešenjima brzodejstvujućeg, mahom mehaničkog, rukovanja, pre svega stezanja i otpuštanja. 5.1. 5.1. Grupni Grupni pribo ri

Formiranjem grupe tehnološki sličnih delova, pojedinačna i maloserijska proizvodnja se prevode u serijsku pa čak i velikoserijsku proizvodnju, čime se opravdava ulaganje u projektovanje i primenu opreme povišene proizvodnosti. Može se istaći da se grupni pribori obično projektuju za jednu operaciju zajedničkog tehnološkog postupka grupe predmeta obrade (delova), pa se kao osnovni zahtev za grupni pribor postavlja mogućnost baziranja, stezanja ili vođenja alata za sve

81

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

predmete obrade date grupe. Ovaj se zahtev može ostvariti na jedan od tri načina i to primenom: grupnog pribora sa izmenljivim elementima, grupnog pribora sa podešavanjem (regulisanjem) nekih elemenata, i kombinovanjem grupnog pribora sa izmenljivim i podešljivim elementima. • • •

Pre prelaska na obradu narednog predmeta obrade iz grupe u prvom slučaju treba izmeniti određeni broj elemenata (za oslanjanje, centriranje, vođenje alata i dr.) a u drugom slučaju treba izvršiti odgovarajuća regulisanja položaja pojedinih elemenata. Prema tome, kod grupnog pribora postoji osnovni grupni pribor i komplet izmenljivih, odnosno podešljivih elemenata. Projektovanje grupnih pribora je iz razloga što se izvodi za grupu tehnološki sličnih delova a ne za jedan deo znatno složenije nego kod specijalnih pribora. Projektovanje se zasniva na analizi konstrukcijskih i tehnoloških karakteristika delova koji pripadaju istoj grupi i na proučavanju podataka o tehnološkom postupku izrade, alatima, mašinama i ostalim karakteristikama. Tok projektovanja grupnih pomoćnih pribora ima nekoliko faza i to: prikupljanje i izučavanje polaznih informacija (crteži delova, grupni tehnološki postupak izrade, podaci o alatima i mašinama i ostalo), izbor površina za baziranje i stezanje za sve delove iz grupe, izrada idejne skice optimalnog osnovnog grupnog pribora kao i izmenljivih i podešljivih delova pribora, izvodjenje potrebnih proračuna, ključnih za ispravno f unkcionisanje konstrukcije (proračun krutosti, proračun grešaka izrade i dr.), i detaljna konstrukcijska razrada grupnih pribora. •

• •

•

•

Pri koncipiranju rešenja potrebno je koristiti postojeće iskustvo i izvedene, proverene konstrukcije, uz tesnu saradnju konstruktora zadatih predmeta obrade, tehnologa i konstruktora grupnih pribora. Specifični zahtevi za grupne pomoćne pribore u odnosu na one koji važe kao opšti kada su u pitanju pribori su: obezbeđenje povećane proizvodnosti rada, jednostavnost konstrukcije i lakoća rukovanja, lakoća zamene izmenljivih i regulisanje podešljivih elemenata, dovoljna krutost i tačnost, brzo i tačno stezanje delova grupe, postavljanje na mašinu i skidanje, i prisutnost maksimalnog broja standardnih elemenata. • • • • • •

82

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

Kvalitativni pokazatelji ekonomskog efekta primene grupnih pomoćnih pribora mogu se sagledati kroz: višestruko smanjenje vremena pripreme proizvodnje, znatno se smanjuju troškovi konstruisanja i izrade pribora svedeni na jedan deo, pošto se isti pribor koristi za grupu delova, smanjuje se potrošnja materijala za izradu pribora, potreban je manji magacinski prostor za smeštaj i skladištenje pribora, opravdana je primena mehanizovanih (pneumatskih, hidrauličnih i drugih) uređaja za brzo stezanje, i u dobro uhodanim uslovima grupne tehnologije, napuštanje nekih proizvoda i njihova zamena novim u principu omogućava primenu postojećih grupnih pomoćnih pribora sa novim izmenljivim elementima. • •

• • •

•

Ne ulazeći u dublje proračune moguće je na sledeći način ukazati na ekonomičnost primene grupnih u odnosu na specijalne stezne pribore. m

 Ako je reč o grupi sa ukupno z1+z2+....zm= ∑ z   delova, onda u cenu grupnog 1

pribora Ck1  ulazi cena osnovnog grupnog pribora Cg  kao i cena svih izmenljivih delova Ci koji su potrebni za prilagođavanje pribora svakom članu grupe, pa je: m

Ck1

=

Cg

+

∑ Ci 1

dok je u slučaju konstruisanja i izrade specijalnih pribora ukupna cena Ck2 za svih m delova, odnosno: m

Ck 2

=

∑ Cs 1

gde je Cs-cena individualnog pribora. Tendencija kretanja cena Ck1 i Ck2  u zavisnosti od broja delova m  može se u najednostavnijem slučaju iskazati dijagramom na slici. 1. C

Ck2

Ck1

1

Slika 5.1. Tendencija kretanja cena specijalnog i grupnog steznog pribora

83

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

Slike 5.4. i 5.5. prikazuju primer grupnog pribora za operaciju odsecanja krajeva radnih predmeta - cilindarskih košuljica (slika 5.2.). Budući da se baziranje i stezanje svih radnih predmeta iz date grupe vrši izmenom stezača, ovaj grupni pribor spada u grupu pribora sa izmenjivim elementima.

Slika 5.2. Grupa radnih predmeta

Za ovu operaciju obrade, baziranje i stezanje radnog predmeta se vrše preko otvora, pa su relevantne dimenzije radnog predmeta, ključne za projektovanje pribora unutrašnji prečnik odlivka (D0) i dužina odlivka (L0), (slika 5.3.).

Slika 5.3. Karakteristične dimenzije radnog predmeta

Da bi se obezbedilo baziranje i stezanje kompletnog asortimana odlivaka cilindarskih košuljica (slike 5.4 i 5.5), čiji unutrašnji prečnik varira u rasponu D0=38150 mm, a dužine L0=187-406 mm, neophodno je bilo konstruisati pribor, sa određenim brojem izmenjivih stezača. Stezanje radnog predmeta vrši se preko osam stezača (4) raspoređenih u krug pod uglom od 90° koji se šire pod dejstvom konusa (5) ugla 10°. Konusi se povlače udesno preko trna (3), čiji je levi kraj preko navoja povezan sa pneumatskim stezačem. Opruga (6) služi za prenošenje sile stezanja na levu grupu stezača i stvaranje potrebnog predopterećenja, kako ne bi bilo zazora. Prsten (9) i uskočnici (10) drže levi konus (5) koji teži da ode ulevo pod

84

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

dejstvom opruge (6). Podloška (8) i čaura (7) obezbeđuju dobro naleganje opruge na njenom desnom kraju. Pribor se vezuje za mašinu (glavno vreteno struga) preko prirubnice (1), a telo pribora (2) obezbeđuje pouzdano vođenje stezača (4) i konusa (5). 3

2

1

10

9

4

6

8

7

5

Slika 5.4. Grupni pribor za operaciju odsecanja

Slika 5.5. Grupni pribor za operaciju odsecanja

Drugi primer grupnog pribora za operaciju obrade bušenja rupa, na radnim predmetima - prirubnicama (slika 5.6.) je prikazan na slici 5.7.

Slika 5.6. Grupa radnih predmeta

85

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

Radnim predmetima se oduzima pet stepeni slobode kretanja, tri stepena slobode preko ravne površine (izmenjivog prstena) i dva preko otvora (izmenjive čaure). Karakteristične dimenzije radnih predmeta su spoljašnji prečnik, na osnovu koga se bira izmenjivi prsten, i prečnik otvora, na osnovu koga se bira izmenjiva čaura. 1

2

3

5

4

12

10

9

7

8

11

6

Slika 5.7. Grupni pribor za operaciju bušenja Telo pribora je u obliku pravougaone ploče (1) koja se pomoću ušica pričvršćuje za radni sto mašine alatke (vertikalne bušilice). Radni predmet se pozicionira preko ravne površine, tj. gornja površina izmenjivog prstena (3) i čaure (5). Stezanje radnog predmeta se izvodi navojnim parom, preko navrtke sa zvezdastom glavom (12) i nepokretnog vijka (4) koji je u čvrstoj vezi sa izmenjivim prstenom. Vođica (10) se postavlja u nosač vođice (9). Nosač vođice se može translatorno pomerati po stubu (6) i zakretati oko stuba radi lakšeg postvljanja i vađenja radnog predmeta. Dovođene vođice u potreban položaj bušenja obezbeđuje se, u verikalnom pravcu preko dve podloške (7) i dve navrtke (8), a u horizontalnom preko uskočnika (11) koji se izvlači pri zakretanju nosača i uvlači u žleb na stubu pri fiksiranju naosača vođice u potrebnom položaju. Tačan položaj bušenja se obezbeđuje pomoću obrtne ploče (2) tako što se radni predmet zajedno sa obrtnom pločom rotira za potreban ugao neposredno pre izvršenja sledeće operacije obrade.

86

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

5.2. Modularni stezni prib ori

Termin modularni pribori usvojen je za pribore koji se zasnivaju na principu sklapanja (komponovanja, agregatiranja) iz standardnih elemenata, sadržanih u odgovarajućem kompletu (garnitur i). Garnitura se sastoji od šireg ili užeg (zavisi od sistema) asortimana delova različitog oblika i podsklopova, oblikovanih, dimenzionisanih i izrađenih tako da se međusobnim vezivanjem rastavljivim vezama mogu sklapati u željenu celinu. Elementi garniture univerzalnih montažnih pribora izrađeni su od kvalitetnog konstrukcijskog i alatnog čelika, termički su obrađeni a radne naležuće površine brušene i glačane, što obezbeđuje visoku otpornost na habanje i tačnost sklapanja. Tačnost izrade u pogledu vitalnih dimenzija elemenata je vrlo visoka: tačnost dužinskih mera je obično  ±0,01mm, a upravnost i paralelnost 0,01mm na dužini od 100mm, što omogućava da se iz elemenata garniture sklapaju pribori visoke tačnosti. Sklapanjem iz gotovih elemenata mogu se kompo novati pribori za delove različitog oblika i veličine, za gotovo sve postupke obrade rezanjem. Međusobne veze elemenata su razdvojive, što omogućava da se bez oštećenja delova pribor rasklopi i elementi garniture koriste za formiranje novih pribora. Bogastvo broja, oblika i dimenzija (ukupan broj elemenata u, na primer nekim garniturama dostiže 30000 elemenata) omogućava da se u isto vreme može formirati veći broj pribora (150-200). U pogledu dimenzija i oblika predmeta obrade , reč je, prema nekim informacijama, da se ovi pribori mogu korstiti za približno 80% svih delova koji se sreću u mašinogradnji, pri čemu se dimenzije idealnog predmeta obrade kreću u dosta širokim granicama: dužina 50-500mm, širina 30-400mm, visina 10-300mm. Svi sistemi univerzalnih montažnih pribora mogu se prema površinama prema kojima se određuje međusobni položaj elemenata svrstati u tri grupe : sistemi sa žljebovima, sistemi sa otvorima i sa urezanom zavojnicom, i kombinovani sistemi. • • •

U većini sistema komplet standardnih elemenata sadrži kao grupe: osnovne elemente (osnovne ploče, ugaonici, podmetači), elemente za oslanjanje i lokaciju, elemente za vođenje alata, elemente i mehanizme za stezanje, i dopunske elemente i različite podsklopove. • • • • •

87

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

Oblast moguće primene modularnih pribora je veoma široka, ali se mogu izdvojiti sledeći slučajevi u kojima njihova primena dovodi do znatnih tehno ekonomskih efekata: pojedinačna i maloserijka proizvodnja. Obim proizvodnje je mali i troškovi uvođenja specijalnih pomoćnih pribora su veći od ušteda. Korišćenje modularnih pribora je, međutim, rentabilno, razvoj i izrada prototipa mašina i uređaja. U ovim slučajevima se ne isplati uvođenje specijalnih steznih pribora, uvođenje novih proizvoda (nulta serija). S obzirom da su u ovoj fazi još uvek moguće izmene proizvoda, izrada definitivnih konstrukcija pribora vezana je sa rizikom. Modularni pribori ovde nalaze značajnu primenu, pri čemu se znatno skraćuje period pripreme proizvodnje, rasterećenje uskih grla. U slučaju nedostatka specijalnog steznog pribora, čak i u velikoserijskoj proizvodnji, primena dopunskog pribora projektovanog na modularnom principu je jedan vid rešenja. Ovim se izbegava zastoj u proizvodnji i produženje rokova isporuke, provera predloga za poboljšanje postojećih metoda i uvođenje novih metoda rada. Pomoćni pribori u ovim zahtevima obično predstavljaju glavnu prepreku. Brzo komponovanje pribora uz male troškove čini ove intervencije izvodljivim, serijska proizvodnja. I pored toga što je za velike serije opravdana izrada specijalnih pribora visokoproduktivnih pribora, ako raspoloživo vreme za pripremu proizvodnje nije dovoljno, primena modularnih pribora predstavlja povoljno rešenje. •

•

•

•

•

•

Od niza prednosti primene modularnih pribora mogu se navesti i sledeće: otpadaju troškovi konstruisanja pribora ili su ti troškovi veoma niski, znatno se smanjuju troškovi izrade pribora, pošto je vreme sklapanja pribora veoma kratko, a mogućnost primene elemenata garniture višestruka, smanjenje potrošnje materijala za izradu pribora, moguće su proste i brze izmene ako se pokaže da komponovani pribor ne odgovara zahtevima, u toku eksploatacije oštećeni elementi pribora brzo se i lako zamenjuju, brz je povraćaj uloženih sredstava (2-3) godine, uz vek trajanja većine elemenata kompleta 10 pa i više godina. • •

• •

• •

88

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

Treba, međuti, ukazati i na neke nedostatke modularnih pribora, odnosno: visoki zahtevi za tačnost i kvalitet izrade elemenata kompleta i korišćenje skupog čelika uslovljavaju relativno visoka početna ulaganja, zbog postojanja većeg broja spojeva između elemenata nužno se smanjuje krutost kompletnog pribora, i manje su mogućnosti za primenu agregata za brzo stezanje pri čemu je ovaj nedostatak uslovio jedan od glavnih pravaca razvoja modularnih pribora. •

•

•

Način optimalnog korišćenja modularnih pribora je jedno od važnih praktičnih pitanja. Zbog srazmerno visoke cene korišćenja garniture uvođenje ovih pribora se isplati samo pod uslovom višestrukog iskorišćenja, pa je rentabilno da se organizacija poslovanja sprovede na jedan od sledeća dva načina: ako se pri velikim preduzećima sa velikim asortimanom proizvoda korišćenje modularnih pribora pokaže kao rentabilna, onda je moguće za potrebe celog preduzeća osnovati poseban pogon za poslovanje sa ovim priborima. Pogon bi se bavio svim pitanjima vezanim za ovu vrstu pribora, za potrebe manjih preduzeća u okviru jednog regiona rentabilno je osnivanje centralnog servisa. Servis bi predstavljao samostalno preduzeće koje prema naruđžbinama korisnika vrši agregatiranje pribora. Posle upotrebe , pribori se vraćaju servisu, gde se rasklapaju, a elementi se dalje koriste za komponovanje sledećih pribora. •

•

Delovi modularnih pribora dele se, najčešće, u osam grupa u zavisnosti od funkcije koju imaju u sklopu pribora. Grupe se dele na tipove a tipovi se dalje dele po veličinama. Broj tipova i veličina je različit kod različitih kompleta.

Slika 5.8. Deo kompleta modulnog steznog sistema

89

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

Na slici 5.9. prikazan je primer bazne osnovne ploče.

Slika 5.9. Osnovna ploča modul arnog steznog pribora

Na slikama 5.10. i 5.11. prikazani su sklopovi steznih pribora formirani od izmenljivih elemenata.

Slika 5.10. Primer sklopa pribora

90

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

Slika 5.11. Primeri sklopova pribora

Na slici 5.12. i u narednim tabelama (slike 5.13.-5.25.) prikazani su elementi modular nog steznog sistema koji su najčešće u primeni pri formiranju konstrukcija pribora.

Slika 5.12. Elementi modularnog steznog sistema

91

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

OSNOVNA PLOČA

Materijal: ugljenični čelik Termička obrada i površinska zaštita: cementiranje i kaljene

Opis i namena: Bazna ploča može biti pravougaonog ili kružnog oblika. Za

osnovnu ploču se vezuju svi bazni elementi pribora. U tu svrhu, na ploči su izrađeni otvori za centriranje i pričvršćivanje. Ploča se za radni sto mašine pričvršćuje zavrtnjima i centrira čivijama preko otvora. Gornja i donja površina su brušene i izrađene sa tolerancijom paralelnosti 0.02 mm. Slika 5.13. Osnovna ploča

TELO PRIBORA

Materijal: ugljenični čelik Termička obrada i površinska zaštita: cementiranje i kaljene

Opis i namena: Četvorostrana ugaona ploča se koristi za pozicioniranje delova koji

se obrađuju na horizontalnim mašinama. Izrađena je sa otvorima za centriranje i pričvršćivanje elemenata za lokaciju i baziranje predmeta obrade. Sve četiri površine za baziranje su vrlo precizno izrađene, sa tolerancijom normalnosti i paralelnosti 0.02 mm. Telo pribora je izliveno iz jednog dela i zahva ljujući tome obezbeđuje veliku tačnost i stabilnost sklopa pribora i prigušenje vibracija pri obradi dela. Ima mogućnost montiranja i prema DIN i prema JIS standardu. Na svaku od četiri bazne površine može se montirati poseban pribor za različite predmete obrade. Izrađuje se u 5 različitih visina: 300, 400, 500, 630 i 800 mm. Slika 5.14. Telo pribora

92

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

PLATFORMA

Materijal: ugljenični čelik Termička obrada i površinska zaštita: cementiranje i kaljene

Opis i namena: Može se koristiti za obradu na horizontalnim i vertikalnim

mašinama. Izrađena je sa otvorima za centriranje i pričvršćivanje elemenata za lokaciju i baziranje predmeta obrade. Površina za baziranje je vrlo precizno izrađena, sa tolerancijom paralelnosti 0.02 mm. Izrađuje se u 3 različite visine: 500, 630 i 800 mm. Slika 5.15. Platforma

KONZOLA

Materijal: ugljenični čelik Termička obrada i površinska zaštita: cementiranje i kaljene

Opis i namena: Na konzolu se vezuju različiti elementi pribora. Dve strane konzole

sadrže otvore za vezu elemenata pribora, a druge dve za vezu sa baznom pločom. Slika 5.16. Konzola

93

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

NOSAČ BAZNE PLOČE

Materijal: ugljenični čelik Termička obrada i površinska zaštita: cementiranje i kaljene

Opis i namena: Držač ploče se primenjuje kod stezanja delova za obradu na

horizontalnim mašinama (ugaoni držač) i vertikalnim mašinama (horizontalni držač). Na držač ploče se preko zavrtnjeva vezuje bazna ploča sa otvorima. Kod ugaonog držača, ploče sa otvorima se mogu montirati sa obe strane držača, što omogućava stezanje dva predmeta obrade. Držač se za radni sto mašine vezuje zavrtnjevima i klinovima za T-žljeb. Centriranje držača na random stolu se izvodi preko čivija. Površine za koje se vezuju bazne ploče su precizno izrađene, sa tolerancijom normalnosti i paralelnosti 0.02 mm. Slika 5.17. Nosač bazne ploče

HORIZONTALNA PRIZMA

Materijal: čelik za cementaciju Termička obrada i površinska zaštita: cementiranje i kaljene, bruniranje

Opis i namena: Prizme se koriste za lokaciju cilindričnih predmeta obrade. Ovaj

model prizme se koristi za horizontalno pozicioniranje predmeta obrade. Kontaktna površina prizme je obrušena, pojačane tvrdoće. Ugao između kontaktnih površina  je 90º. Prizma se za bazni element vezuje sa dva zavrtnja. Otvori na prizmi sa strane mogu se iskoristiti za montiranje graničnika. Garnitura pribora sadrži dve prizme ovog tipa, različitih dimenzija. Slika 5.18. Horizontalna prizma

94

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

UGAONIK

Materijal: čelik za cementaciju Termička obrada i površinska zaštita: cementiranje i kaljene, bruniranje

Opis: Koristi se za oslanjanje i lokaciju predmeta obrade po pravougaonim ivicama.

Za bazni element pribora se vezuje sa i centrira sa dva zavrtnja. Garnitura sadrži 10 ovakvih ugaonika različitih dimenzija. Slika 5.19. Ugaonik

DVOSTRANI UGAONIK

Materijal: čelik za cementaciju Termička obrada i površinska zaštita: cementiranje i kaljene, bruniranje

Opis: Koristi se za oslanjanje i lokaciju predmeta obrade po pravougaonim ivicama.

Za razliku od predhodnog elementa, ima dve strane za oslanjanje. Za bazni element pribora se vezuje sa i centrira sa dva zavrtnja. Garnitura sadrži 10 ovakvih ugaonika različitih dimenzija. Slika 5.20. Dvostrani ugaonik

95

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

PODEŠLJIVI GRANIČNIK

Materijal: ugljenični čelik

cementiranje i kaljenje, telo brunirano Opis i namena: Graničnik se sastoji iz dva dela: tela i zavrtnja. Zavijanjem i odvijanjem zavrtnja, graničnik se prilagođava predmetu obrade. Slika 5.21. Podešljivi graničnik - prva varijanta Termička obrada i površ inska zaštita:

PODEŠLJIVI GRANIČNIK

Materijal: ugljenični čelik Termička obrada i površinska zaštita: cementiranje i kaljenje, telo

brunirano Opis i namena: Graničnik se sastoji iz tri dela: tela, nosača zavrtnja i zavrtnja. Graničnik se preko tela, sa dva zavrtnja vezuje za bazni element. Pomoću zavrtnja i nosača, graničnik se prilagođava predmetu obrade. Slika 5.22. Podešljivi graničnik - druga varijanta

96

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

APA ZA STEZANJE

Materijal: ugljenični čelik Termička obrada i površinska zaštita: kaljenje i bruniranje

Opis i namena: Šape za stezanje se montiraju na bazni element pomoću nosača

šape. Korišćenjem različitih modela i dimenzija nosača, može se podešavati visina sa koje će šapa delovati na predmet obrade. Na šapu se montira čep sa podešavajućim sfernim umetkom preko koga se deluje na predmet obrade. Slika 5.23. - Šapa za stezanje - prva varijanta

STEZAČ

Materijal: ugljenični čelik Termička obrada i površinska zaštita: kaljenje i bruniranje

Opis i namena: Mehanizam se sastoji od: tela, zavrtnja, opruge i šape. Preko tela,

mehanizam se vezuje za bazni element. Dodavanjem podmetača može se regulisati visina, zavisno od visine predmeta obrade. Zavijanjem zavrtnja šapa deluje na predmet obrade, a pomoću opruge se vraća u prvobitni položaj. Šapa ima dve str ane za stezanje. Strana sa cilindričnom završetkom je pogodna za stezanje po unutrašnjoj površini predmeta obrade. Slika 5.24. Sklop stezača

97

GRUPNI I MODULARNI STEZNI PRIBORI

STEZAČ

Materijal: ugljenični čelik Termička obrada i površinska zaštita: cementiranje i kaljenje, bruniranje

Opis i namena: Koristi se za stezanje predmeta obrade sa strane, kada se

obrađuje gornja površina predmeta. Po površini za stezanje je izrađen V žljeb tako da je stezač pogodan za stezanje cilindričnih predmeta i stezanje prizmatičnih delova po ivicama. Koristi se stazač sa niskom i visokom površinom za stezanje zavisno od toga koliki je hod alata po z-osi. Slika 5.25. Stezač 

98