50443823 Magija i Kabala Viljem Batler Jejts

Izdavač: THORNPRESS

Glavni i odgovorni urednik: Olja Ivanovska

Tiral: 1.000 primeraka

W. E. BUTLER

MAGIJA & KAB ALA

5.

ч

199

Naslov originala:

i

MAGIC & THE QABALAH BY W. E. BUTLER

■

Prevod OUAIVANOVSKA BRANKAIVANOVSKA Recenzija BRANKAIVANOVSKA

Thorsons Publishing Group, an Inprint of HarperCollins Publishers, 1990. Svapravaprevodenja, preštampavanja ilipreradivanja, u celini ili u vidu izvoda pridrzava izdavač I

ISBN 0 85030 9611 (UK)

SADRŽAJ *

Stran

a Uvod.................................................................. 9 Poglavlje

1.Psihizam, iluminacija i videnje......................27 2.Astralni plan...................................................37 3.Moderna psihologija.......................................51 4.Direktno iskustvo...........................................62 5.Aspekti Kabale................................................75 6.DrvoŽivota.................................................83 7.Četiri sveta Kabalista..............................95 8.O Adamu Kadmonu....;.................................105 9.OVelovima...................................................111 10. Novi okultizam..........................................118

Knjige iz iste serije: KAKO SE ČITA AURA PRAKTIČNE TEHNIKE PSIHIČKE SAMOODBRANE REINKARNACIJA OKULTNA SVOJSTVA TRAVA I BILJAKA EZOTERIČNA FILOZOFIJA LJUBAVII BRAKA KAKO SE RAZVIJA VIDOVITOST PRAKTIČNE TEHNIKE PUTOVANJA KROZ VREME KLATNO, KRISTALNA KUGLA I MAGIJSKO OGLEDALO PRAKTIČNI OKULTIZAM U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU PROBLEMATIKA SEKSUALNE ČISTOTE U HERMETIZMU KOSMIČKA DOKTRINA ULAZI U ASTRAL ASTRALNA PROJEKCIJA OTVARANJE TREĆEG OKA ŠEGRT U MAGIJI MAG: OBUKA I RAD MISTIČNA KABALA RATNEIGRE U MAGIJI PRORICANJE SUDBINE GLEDANJEM U KARTE PRORICANJE SUDBINE GLEDANJEM U DLAN ASTROLOGIJA KARME STAZE SJAJA MONSTRUMI UMA AUTOSTRADE UMA UNUTRAŠNJI PEJZAŽI ŠTA ZNAČE VAŠI SNOVI

RITUALNA MAGIJA EKSPERIMENTI U AKVARIJANSKOJ MAGIJI UM KOJI POBEDUJE DRVO ŽIVOTA

■

Oma rKha vamj ebiot aj kojij

UVO D

ejadikovaodaje, kada je bio mlad, medu filozofima slušao polemike o velikom argumentu "koji je izlazio na ista vrata kroz koja sam ja upravo ušao". Veoma mnogo ljudi je kroz vekove osetilo eho ove jadikovke. Prema ezoteričnim učenjima, uvek je postojalo telo znanja zasnovano na direktnom personalnom iskustvu

ljudi izuz etnih kvali teta. Ovo direk tno iskus tvo su obj ašnj ava li i kod ifik ova li učit elji,

koji, od poč etka ljud sko g živo ta na ovoj pla neti , kon stit uišu vod stve no telo

poznato kao "Bratstvo" ili "Koledž SvetogDuha". Ovo učenje bi proveravale i verifikovale generacije onih koji vide. To je Corpus Hermeticus, vera i verovanje, ograničeni u svom izrazu prema svakom posebnom dobu ili vremenskom periodu. Student ezoteričnog je, u stvari, "duhovni naučnik" i on uvek pokušava da izrazi ovu baznu filozoflju u formi svog sopstvenog dana; ali pošto to nije samo primljena filozofija već i, primarno, "teozofija" sposobna da bude proveravana i verifikovana od strane sledbenika, to je živo učenje, koje otkriva naviše nove poglede misli i akcije. Postoje izvesne moći i sposobnosti u čoveku koje mu omogućavaju da verifikuje učenje za sebe i da ostvaruje živi kontakt sa unutrašnjom stranom stvari; i pošto je čovečanstvo jedno, očigledno je 9

da su ove moći latentne u svim ljudima. Postoje takozvane "psihičke" sposobnosti, i različito su razvijene kod ljudskog roda. U nekim slučajevima one su samo malo ispod površine, u drugim, pokopane su duboko tako da ih nije moguće dovesti do nekog većeg stepena funkcionisanja, mada čak i ovakvo parcijalno izviranje može da stvori bazu na kojoj individua koja je u pitanju može da konstituiše filozofiju života koja deluje. Kada su blizu površine, psihičke sposobnosti teže da se pojavljuju spontano, i postoji "pravilo palca" - metoda koja ih dovodi u aktivnost koja se koristi već vekovima; metoda koja je sasvim odvojena od onih koje se toliko brižljivo oblikuju i kontrolišu u ezoteričnim školama. Šta više, mada se ove psihičke sposobnosti ne ispo-ljavaju u budnoj svesti, treba jasno razumeti da one uvek rade ispod površine, čime utiču na dublje podsvesne nivoe. Ovo je važno, pošto u tim dubljim nesvesnim nivoima uma čoveka postoje velike pokretačke snage poznate kao nagoni. Naviknuti smo na njihovo klasiflkovanje pod nabrajanjima "samo -održanje", "polni" i instinkt "stada". Jung je istakao da pored ovih u čoveku postoji još jedan bazni instinkt, religiozni, nagon koji je isto toliko moćan kao i svaki drugi. Ovo je razlog zašto je gotovo nemoguće odrediti tačno vreme u ljudskoj evoluciji kada je počelo religiozno opažanje. Religiozni nagon se ispoljio na dva načina. Prvi je bio direktno iskustvo koje su doživljavali

izvesni pojedinci u vezi sa podložnom realnošću iza frzičkog sveta, a drugo, formalizovana teologija 10

povezana sa ovim iskustvom. Takva teologija je sebe eksteriorizovala u ritualnom i ceremonijalnom obožavanju plemena. Pošto ovo direktno iskustvo nije došlo svakome, ono je težilo povlačenju; istrajavanju kao unutraš-nje grupisanje iza spoljašnje religiozne forme. Tako, kroz vekove, sve velike religije su razvijale ovaj dvostrani aspekt, i u njihovim "Misterijama" čovek koji je bio pripremljen i spreman, iniciran je u metodu direktnog iskustva skrivenih realnosti. U ranim danima hrišćanstva, "Misterije Isusa" su povučene u pozadinu, dok je, u isto vreme, celo-kupan ogroman pokret Gnosticizma prognan iz crkve. Tačno je da su mnoge od gnostičkih crkava nenormalne i po učenju i po sprovodenju morala; ali da li je i jedno pravo dobro stečeno uz igno-risanje Gospodove parabole o znoju i suzama diskutabilno je pitanje. Jasno je da je kao rezultat ovog

sveobuhvatnog progona, svaka manifestacija direktnog iskustva pokazivala tendenciju ili istiskivanja ili ukalupljivanja u već postojeću teologiju. Ovaj stav je istrajao do današnjih dana. U modernim vremenima ovo polje direktnog iskustva je, pod nazivom ekstra-senzorna-percepcija (ESP), izučavano sa objektivne i naučne tačke gledišta, a nova istraživačka grana nazvana "para-psihologija" startovala je i sada cveta u mnogim delovima sveta. Snage ekstra-senzorne percepcije, obično poznate kao psihičke sposobnosti, američki pisci ponekad nazivaju "divljim talentima" i na prvi pogled izgleda da imaju malo zajedničkog sa nor-malnim životom. Iskrsavaju iznenada i u mnogim slučajevima izgleda kao da nisu pod kontrolom svojih vlasnika. 11

'

U viktorijanskim danima postojao je običaj da se pripisuju nenaučnim opservacijama neukih ili pri-mitivnih Ijudi, mentalnoj neravnoteži, pa čak i prevarama. Ova tačka gledišta je postepeno izmen-jena u mnogim vidovima, i sada postoji grupa naučnih umnih ljudi koji su spremni daj)riznaju mogućnost takvih nadprirodnih moći. Covečanstvo uopšte nije čekalo njihovu dozvolu da ide napred i širi verovanje u postojanje ovih snaga i sposobnosti. U životima velikih religioznih učitelja sledbenici su primetili upotrebu takvih snaga i od strane samih učitelja i njihovih neposrednih učenika, mada su obično tvrdili da su nadprirodni fenomeni koje proizvodi njihov sopstveni učitelj daleko ispred onih koje stvaraju drugi učitelji. Čak su tvrdili i da su čuda koja su izvodili drugi prevare ili rad zlih bića čija je namera da obmanu vernike. Ova ideja je bila uobičajena u ranim danima hrišćanstva i još uvek istrajava u mnogim deno-minacijama crkve. Ali sasvim odvojeno od speci-fičnog fenomena povezanog sa učiteljima i njihovim neposrednim učenicima, uvek je postojalo verovanje, zasnovano na iskustvu, da su moći ove vrste posedovali ljudi koji nisu bili iz or-todoksne sekte, ljudi koji su, u stvari, bili aktivni u njenoj opoziciji. Takvi nadprirodno daroviti ljudi su postali, ono što bi se moglo označiti kao psihička "Pećina Adullama" i u njih su se svrstavali svi koji su bili u opoziciji sa formiranom ortodoksnošću tog vremena. Tako je "Kamp Darovitih" počeo da uključuje i neke osobine pod znakom pitanja; to

je ortodoksnoj religiji davalo dobar izgovor za progon. Ali progon 12

samo pokazuje tendenciju ka ojačavanju bilo koje vere i ti prirodni psihisti i vidovnjaci su opstajali kroz vekove, ponekad kao pojedinci "mudri Ijudi", a ponekad kao članovi kulta veštica, kulta koji je jednostavno bio ostatak stare prehrišćanske religije. Sa dolaskom hrišćanstva nehrišćanske religije su smanjene na razbacane grupe poklonika na pustim mestima i na njih se primenjivao naziv "pagani". Morao je da prode dobar period vremena pre no što su crkvu ozbiljno zabrinuli ostaci starih religija, ali sa porastom i sekularizovanjem hrišćanstva, ona je ušla u fazu progona i počela da iskorenjuje ove tvrdoglave ljude. Dve klase proganjanih, psihisti i pagani, otkrili su da je od pomoći da udruže snage protiv uobičajenog neprijatelja i tako su stekli snagu koja je postala prava pretnja za interese crkve. Onda je nastupila era progona koja je zabeležena na tamnim stranama hrišćanske istorije. Sa Reformacijom, moglo bi se pomisliti da su ovim nesrećnim ljudima malo olakšane muke. Ali dobro reformisane crkve su, tu i tamo, nastavile da budu vrlo gorke u svojimproganjanjimajeretika. U XVII i XVIII veku došlo je do novih pogleda i verovanje u natprirodne moći je počelo da bledi; istovremeno je i progon veštica i čarobnjaka počeo da slabi, mada je imao jaku obnovu u Novim engleskim državama u Americi na sudenju vešticama u Salemu. U XIX veku, moderni spiritualizam, i u Americi i na evropskom kontinentu, počeo je da oživljava i verovanje u postojanje natprirodnih sila i ekstrem-na krila novih psihičkih

pokreta počela su da se povezuju sa preživelim ostacima kulta veštica. Ovi 13

ostaci su, po pravilu bili samo degradirane ekspresije starih ne-hrišćanskih religija. Veštice su se uopšteno govoreći, vratile ulogama koje su igra-le u klasičnim vremenima, kaoproročice, trovačice i izvršioci ilegalnih pobačaja. Cak i danas, u većini velikih gradova, mogu se još uvek naći kao "čitači sudbine" iz Tarot karata; bacači čini uz upotrebu " Zmajeve krvi" i žive. Ovde treba da dodamo da pravi kult veštica još uvek cveta potpuno osloboden ovog prljavog elementa: to je jednostavno skup ljudi koji obožavaju u starim nehrišćanskim oblicima. U različitim stepenima on još uvek koristi psihičke sposobnosti onih od svojih članova koji mogu da budu trenirani duž ovih linija, ali u glavnom nemaju ništa zajedničko sa parodijom koja je postojala u Srednjem veku; parodijom koja je opstala uprkos nemilosrdnom progonu. Stoga, imamo nekoliko linija neortodoksnog verovanja koje poznaju postojanje natprirodnih sposobnosti i koriste ga u različitim stepenima. Uvek imamo one koji proriču sudbinu a i spiritualisti su formirali religiozni kult zasnovan, uglavnom, na otkrićima koja su primili sa "druge strane" dok je Teozofski pokret doneo u zapadni svet nešto od mudrosti Orijenta. Došlo je u znatnoj meri do prihvatanja, pošto je uvek postojala tradicija da drugi, nezavisno od veštica i čarobnjaka, poseduju mudrost i moć skrivene od većine ljudi. Na Zapadu, u pre-hrišćanskim vremenima, ova mudrost je, kako se

podučavalo, bila u posedu iniciranih sveštenika i voda onoga Što sada nazivamo "Misteri - Religijama", koje su se pojavile u Mediteranskim zemljama nešto pre šire14

nja hrišćanstva. Posebno su Egipatska i Kaldejska Škola Misterija posedovale ovo skriveno znanje u potpunosti i mnogi veliki filozofi antičkog sveta stekli su inicijaciju u njihovim odajama. Kada je, u ranim hrišćanskim danima, car Justinijan zatvorio paganske filozofske škole, mislilo se da su skrivena učenja konačno potisnuta i to mišljenje je uopšteno podržavala većina evropskih učenjaka koji su razmatrali temu. Ali, nepristrasna studija materije sugeriše da je skrivena mudrost ne samo preživela uništenje Rimskog Carstva, već da postoji i danas. Ruku pod ruku sa strahovitim napredovanjem nauč-nog znanja koje je karakteristično za naše moderne dane, postojao je paralelan porast broja organi-zacija koje tvrde da poseduju neki deo onoga što je poznato kao "drevna" ili "bezvremena" mudrost. Mnogo toga što se predaje u ovim modernim školama ezoterične misli je obnova izvesnih učenja koja potiču sa Istoka gde domorodačka tradicija Misterija nije nikada potiskivana. Mnogo onoga što je uveženo sa Orijenta sada je samo veštačka prezentacija prave istočnjačke mudrosti. Nije svaki "svvami" ili "rishi" vredan ovih časnih titula. Ovo grozničavo prihvatanje orijentalnih učenja je karakteristika mnogih modernih ezoteričnih pok-reta; ljudska priroda je takva kakva je (a ne kakva mi želimo da bude) i ono što ona traži kreira i adekvatno snabdevanje.

U svakom slučaju, kao što je veliki psiholog Jung istakao u svojim radovima, istočnjački simboli su nepodesni za zapadne ljude. 15

Naravno, nema razloga da se orijentalne filozofije ne izučavaju u konjukciji sa zapadnim sistemima misli i neki filozofi i teolozi (uglavno u Romanskoj katoličkoj crkvi), rade ovo uz profitabilne rezul-tate. Ovde nije u pitanju uglavnom razumevanje dubljih aspekata tih istočnjačkih učenja, već i praćenja metoda obuke koji su razvijani u vezi sa njima. Ovde se pojavljuje mogućnost nevolje. Ove meto-de, obično sažete pod opštim nazivom "joga" raz-vijane su za orijentalne pojave i zahteve kao i za specifični fizički "make-up" istočnih Ijudi. Uprkos naporima koji se čine u sadašnje vreme da nas uvere da nema razlike izmedu Istoka i Zapada, ostaje istina, bar na polju ezoteričnog treninga, da razlike postoje i da se sa njima mora računati. Naravno, postoji mnogo zajedničkog tla, ali joga, da bi zaista bila od pomoći zapadnom studentu mora biti zna-čajno modifikovana. Isto kao što Istok ima svoje sopstvene karakteris-tične metode ezoteričnog učenja i treninga, zas-novane na izvesnim svetim spisima i akumuliranom iskustvu svojih treniranih iniciranih kroz mnogo vekova tako i na Zapadu postoje slične metode obuke, adaptirane za psihološki i fizički "makeup" zapadnog sveta, bazirane na jevrejskim i hriš-ćanskim Spisima i posedujući, takode, depozit zabeleženih iskustava generacija vidovnjaka i studenata, zajedno sa fragmentalnim beleškama mudrosti koje potiču iz davno prošlih vremena. Ovo bazno telo pre-istorijskog učenja i prakse je obogaćeno tokom istorijskih

vremena kroz kon-takte koje je ostvarila hebrejska nacija sa raznim Školama Misterija, koje su se pojavile, kao što smo 16

već rekli, u Mediteranskim zemljama tokom klasične ere. Ojačani kontakti Hebreja sa drugim narodima tokom boravka u Egiptu i Asiriji pa i jos dalje sa drugim vrednim elementima kao što je, na primer, nativna filozofija obično povezivana sa Keltskim Druidima (ali koja potiče iz pre-Keltskih vremena) - sve je to doprinet dragoceni materijal za kompozitnu tradiciju Zapada. U svim ezoteričnim sistemima vrednih imena, mno-gose koriste simboli i simbol sistemi, a na Istoku, izvesni kompozitni simboli, označeni su kao "man-dale". Isto tako, slični kompozitni simboli, poznati kao "glifovi" koriste se u zapadnim školama ezo-teričnog treninga a ključni glif oko koga je centriran celokupan drugi povezani simbolizam zapadnog učenja je "moćni sveobuhvatni glif univerzuma i duše čoveka", poznat kao Otz Chiim, "Drvo Života". Simbolizam Drveta Života je u osnovi potekao iz ezoteričnih učenja prošlosti, ali.su u njega dodata i sva vekovna iskustva onih koji su ga koristili kao instrument za obuku. To je više od dijagrama; to je rezultat mnogo vekova treninga i iskustva skupljenih u slikovitu formu; to je instrument kroz koji mogu naredne generacije studenata kontak-tirati izvesne tipove energije i sila. Ovaj glif nam stiže kroz vekove i deoje, u stvari, naj važniji deo, sistema učenja poznatog kao Kabala koji je razvila hebrejska nacija. Ime QBL, može se prevesti kao "sa usta na uvo", i, mada su korišteni . i zapisi za dopunjavanje,

glavno telo ezoteričnog učenja uvek je bilo predavano oralnom instruk-cijom. 17

Takve instrukcije su čuvane, a i sada se to čini, kao tajna i sve do XI veka naše ere ni jedan deo tajnog učenja nije bio pušten u opštu upotrebu. Čak i tada, Kabalisti su primali unutrašnje učenje i nisu doz-voljavali da se ono prenosi svima i svetovnima. Mnogo od^ovog pre-hrišćanskog učenja bilo je preneto od Židova u ranohrišćanskoj crkvi, i tada, pomešano sa egipatskim, persijskim i grckim elementima formiralo je bazu veiikog Gnostičkog pok-reta u ranim danima crkve. Onda je, iz raznih razloga, crkva prognala Gnostiku iz svojih redova i u isto vreme odbacila i večinu ključeva za unutrašnje učenje tako da je Kabalistička tradicija bila razvijana, uglavnom, u čisto jevrejskim krugovi-ma; mada su je neki muslimanski učitelji koristili u modifikovanom obliku. Sa porastom moći crkve, škole arkane su postale predmet raznih stepena progona, a kada je Jus-tinijan ukinuo škole filozotlje, tradicija je prešla u skrivenost, mada se tu i tamo mogu videti fragmen-talni odsjaji njenog prisustva u tami Mračnog srednjeg veka u Evropi. U X i XI veku, neki od Kabalističkih krugova u Španiji, objavili su, prvi put, deo svog učenja i na tome se kao paralelni pokret, pojavila škola Hrišćanskog Kabalizma. Na žalost, načinjen je pokušaj da se Kabalističko učenje upotrebi kao instrument za prevodenje Jev-reja u rimo-katoličku veru. Ovo je izazvalo da

striktno ortodoksni rabini tog vremena osuduju izučavanje Kabale, što je rezultiralo u antipatiji koja je istrajavala godinama pa postoji i danas, osim možda, u Liberalnim Sinagogama jevrejske vere. *

18

Kabalu je koristilo nekoliko škola misli od dana Mosesa de Leona i njegove škole, a među njima je jedna neortodoksna sekta Jevreja poznata kao "Chasidim", čiji su glavni eksponenti početkom XIX veka bili poljski "rabini - koji - izvode - čuda". Neki od tih ljudi su pokušavali da koriste svoje moći u vezi sa Napoleonovim ratovima u Evropi. Chasidim još uvek postoji kao sekta, i jaka je u nekim američkim krugovima. Kabalu su primenjivale dve druge škole neorto-doksne misli, Alhemičari i Rojzenkrojceri. Obe ove škole su je koristile kao ram svoje filozoflje, i u nju su ugradili ezoteričnu tradiciju koju su primili od svojih predaka. Arapi su preneli mnogo od učenja egipatskih zemalja u Zapadnu Evropu, gde je ono primljeno pod nazivom "alhemija", koji je zasnovan na starom imenu Egipta: "Khem". Ova alhemija je bila "Egipatska materija" - tajno učenje Egipta. Ponovo, u priči o navodnom osnivaču Rojzenkroj-cera, Christianu Rosencreutzu, kaže se da je puto-vao u "Damcar" (verovatno Damascus) a kasnije u Fez, gde je, tvrdi se, izučavao, "njihovu Kabalu". Zapadna ezoterična tradicija se uopšteno iden-tifikuje sa Rojzenkrojcerskim redom a većina njihovog učenja je zasnovana na Rojzenkrojcerskoj adaptaciji Kabale, isprepletanoj sa delovima tradi-cije izvučene iz paganizma i hrišćanske gnoze. Sve ezoterične škole imaju izvesni

simbol-sistem, oko kog se organizuje njihovo učenje, a zapadna "mandala", kako se ovakvi simbol-sistemi nazivaju na Istoku, je, kao što smo rekli, Otz Chiim, Drvo Života. U ekstravagantnijim izjavama koje su dali 19

neki eksponenti, kaže se da je u Raju Adama podu-čio Kabali arhandeo Metatron, a Drvo Života se identifikuje kao drvo za koje nam Spisi govore da je raslo u Rajskom vrtu. Ovo je, naravno, samo način kazivanja da ovo posebno telo učenja i prakse dolaze iz nezapamćene prošlosti i da je stoga vredno razmatranja. U svakom slučaju, tvrdnje o tako staroj liniji nemaju potporu i zato se savetuje oprez-nost u tvrdenju starosti za bilo koji sistem misli, sve dok ne mogu da se daju objektivni dokazi o poreklu. U svetu "okultnih filozofija", uobičajeno se može naći mnogo sramnih izjava koje se daju duž ovih linija, i koje izazivaju kod javnosti uopšte, ili bar kod inteligentnog dela, da se na okultna učenja gleda sa izvesnom dozom podozrenja. Naravno, mnogi ne-kritični sledbenici takvih učenja tretiraju takav prezir kao nešto što mora da se rada kod onih čiji se pogledi razlikuju od neupućenog i punog predrasuda spoljašnjeg sveta. Tačno je da je takav kriticizam često i sklon grdnji i površan, da je mentalno odbrambeno oružje koje koriste kritični da bi izbegli mogućnost da budu prinudeni da preispituju svoj mentalni izgled - što je malo ko od nas spreman da čini! U stvarima kao što je ova fatalno je lako dopustiti ovakvoj pred-rasudi da se uvuce u naše razmišljanje i da ispolji animoznost i nelojalnost tako da i svaka dobronamerna kritika priziva lošu reakciju onoga ko veruje. Neophodno je da jasno shvatimo razliku izmedu misteriozno šireće tajnovitosti sa jedne strane i legitimne rezervisanosti u

komunikaciji i učenju u odnosu na spoljašnji svet sa druge. Interesantno je pomenuti da izvesna znanja koja su nekada čuvana samo unutar okultnih škola sada ekstenzivno 20

koriste američke reklamne agencije. Sve više i više nova psihološka praksa biva zloupotrebljavana i izvrtana od strane bezskrupuloznih ljudi a ezoterist može da ukaže na to kao na činjenicu za oslobadanje optužbe da je rezervisan u komunikacijama u svojoj praksi. Ako upitanik- student treba da se priključi nekoj pravoj okultnoj školi, vrlo verovatno će naći u "Mitovima" lože izvesne izjave koje ukazuju na drevnost njenih učenja, ali takve izjave, u nekim slučajevima podržane i dobrim dokazima, ne iznose sepredjavnost. Ezoterične lože, koje rade efikasno i proizvode rezultate, rade vrlinom funkcije a ne pravima na povlastice. Učenje ili filozofija, ako je zaista u službi mora, svojom suštom prirodom, da odgovara opisu koji je dao Isus za Kraljevstvo: "Kraljevstvo Neba -rekao je - slično je mudrom domaćinstvu koje iz svoje riznice iznosi i stare i nove stvari". Učenje nije manje vredno poštovanja zato što je formulisano danas od tradicionalnog učenja koje potiče od pre dve, tri hiljade godina. Telo učenja se konstantno ponovo tumači i osvetljava radom u sadašnjem vremenu. Postoji Corpus Hermeticus, telo učenja "jednom zauvek dato" sledbenicima ezoterične tradicije od strane učitelja drugačije evolutivne šeme od naše ili se tako objavljuje u ložama, ali se ova osnova izgraduje i modifikuje od strane generacija ini-ciranih. Kao i neke velike gradevine i katedrale u državi, i ona pokazuje znake

svoje kompozitne gradnje. Ako nastavimo da koristimo analogiju 21

eklektičke arhitekture, možemo da kažemo da u ezoteričnoj tradiciji nalazimo delove koji sugerišu prve crkvice od pruća duž ose drvenih struktura saksonskih "kuća - crkava", zatim teške gradevine kasnijeg saksonskog i ranog normanskog perioda; kitnjastu gotiku Srednjeg veka (i sve modifikacije) sve dok ne stignemo do banalne viktorijanske "gotske" rekonstrukcije i ekperimenata u staklu i betonu današnjih dana. Ostaje da vidimo kako moderan izraz može da se uklopi u tradicionalnija učenja koja reflektuju oblike misli drevnih vremena tako da sve bude deo tradicije, dok se u isto vreme čini intenzivan napor da se tradicija ponovo protumači u uslovima današnjice. Za svaki živi organizam je tipična moć da se adap-tira na nove uslove i da pri tom očuva svoju in-dividualnost a to je izvesno u liniji sa Kabalističkim učenjem kako smo ga primili. Kabala nije samo telo učenja kojepotiče od "Gospodara u Izraelu"; toje metoda upotrebe uma u praktičnom i konstantno širećem razmatranju prirode univerzuma i duse čoveka. Možemo da kažemo da je Kabala prvo bila namerno upletena u hebrejske Spise nitima ezoterične tra-dicije a da je ojačana i modifikovana strujama egipatskog, kaldejskog i helenističkog ezoteričnog učenja i time je postala Tajna Mudrost Izraela, koju su inicirani prenosili učenicima kroz vekove. Bio je zadatak "Gospodara u Izraelu", iniciranih u Hebrejske Misterije, da primaju i

prenose ključeve ove skrivene mudrosti na takav način da učenik, čitajući ortodoksne Spise svog naroda, može da 22

razvije iz njihovih dubina tajna učenja koja su u njih "uvijena". Meditacijom o ovim učenjima, i upotre-bompropisanih tehnika, inicirani jeradio sa skrive-nom mudrošću, dodajući joj rezultate svojih sopstvenih istraživanja i po redu prenoseći je svojim učenicima, obogaćivao je i proširivao. Ponekad je,naravno, takav individualni rad bio pogrešan i van linije glavne tradicije, ali to bi učenik mogao da ispravi uz upotrebu Drveta Života na propisani način. Kabalistički sistem nije pretežno telo znanja, mada delom jeste, niti je Drvo Živora dijagram u obič-nom smislu reči. Mada su znanje i dijagramatička prezentacija važni i integralni delovi Kabale, primarna je, kao što smo već istakli, metoda upotrebe uma na takav način da inicirani dode u direktan kontakt sa živim snagama i silama univer-zuma i f

kroz njih sa večnim izvorom celog ispoljavanja. Tako sistem Kabale, tretiran primarno kao "okultni" sistem, kulminira u uzvišenom misticiz-mu i čineći to postaje prava i živa teozofija. Na isti način, upotrebom svetih Spisa Starog i Novog Zaveta i sličnih, Kabalista održava kontakt sa grupnim dušama zapadnih naroda i postaje sposoban da utiče na sudbine Zapada ne, što treba istaći, spoljašnjim političkim sredstvima, već in-fuzijom u rasnu svest podsvesnih klica - atoma misli koji će doneti plodove u budućnosti. Pravi inicirani utiče na svet ne samo onim što kaze, već, na mnogo važniji način, onim što on jeste. .

23

Preostaje da završimo ovo poglavlje kratkim izveš-tajem o istoriji Kabale od kada je postala poznata zapadnom svetu. Reč QBL, iz koje je formirano ime "Qabalah", znači "sa usta na uvo" i timese misli da je to bila nepisana tradicija koja je prenošena od strane jedne generacije posvećenih na drugu u neprelomljenoj liniji. Nasuprot uopšteno prihvaćenom mišljenju Zapad-nih škola, takva oralna transrnisija može da bude vrlo tačna u šta se i ovaj pisac uverio kada je izučavao materiju u Indiji. Ali uvek dolazi vreme kada se neki deo oralnog učenja zapisuje ili u obliku privatnih beleški koje kruže medu braćom, ili kao pokušaj da se zainteresuje i privuče javnost. Naučnici koji su izučavali pitanje istorijske, pisane Kabale, došli su do izvesnih opštih zaključaka, mada, kao štoje oduvek bilo kroz istoriju, značajno se neslažu medu sobom! Opšti model se, u svakom slučaju, pojavljuje i to je model o kome ćemo sada ukratko prodiskutovati. Dve knjige koje su glavne Kabalističke publikcije, su Sepher Yetzirah, ili Knjiga Formacije, i Zohar, ili Knjiga Sjaja. Od njih je Sepher Yetzirah starija i njeno autorstvo se pripisuje Rabbi Akiba ben Josephu, učeniku jednog od savremenika Rabbi Gamaliela, o kome čitamo u Delima Apostola. Koliko je bilo koje ezoterično znanje ugradeno u Sepher Yetzirah stvar je mišljenja medu naučni-cima; ali iz drugih izvora koji nisu čisto ezoterični, ili istorijski, skloni smo da mislimo da je autor, ko god da je, ugradio do izvesnog obima u Sepher

Yetzirah vrlo značajnu količinu tradicije koja je obojena egipatskim i kaldejskim ezoteričnim uče-njima asimiliranim tokom Zarobljeništva. 24

Što se tiče Sepher Yetziraha, knjiga se nije pojavila u obliku izdanja do XVI veka a Sepher Zohar, Knjiga Sjaja, je prva privukla pažnju na Zapadu. Neki tvrde da je Rabbi Moses Shem Tov de Leon napisao ovu knjigu u XIII veku. Sa druge strane, neki ljubomorni okultisti su tvrdili da Knjiga Sjaja potiče od nezapamćene prošlosti. Istina verovatno leži, kao i obično, izmedu dve ekstremnosti. Lični stav ovog pisca je da je Moses de Leon izdao veliki broj zapisa, od kojih su neki poticali davno pre hrišćanske ere, dok su drugi izradeni tokom najplodnijeg Talmudičnog perioda a jezgro te zbirke je formirao (ponovo iz pre-postojećih i drev-nih izvora) Rabbi ben Jochai u regiji rimskog cara Antoniusa, 86-161 naše ere. Ima mnogo toga o Zoharu što je očigledno rezultat rada uma njegovog urednika, uma koji su obojile prihvaćene ideje i teorije njegovog vremena, a tu su našli materijal kritičari za svoje napade.Čak i u našem modernom svetu, uticaj jednog urednika se pokazuje u onome što on izdaje i teško je sagledati kako bi se to izbeglo. Dobro je setiti se da je u vreme Mosesa de Leona postojalo mnogo drugih tradicija koje su poticale iz antičkog doba. Zohar nije jedini izvor. Koliko je mudrosti skrivenih u drevnom svetu ugradeno u Kabalistički rad pitanje je na koje po prirodi stvari ne možemo da odgovorimo, ali je izvesno da je nešto od te mudrosti preneseno na taj način. U vezi sa tim ovaj pisac je naučio od prijatelja, posvećenog Škotskog Rozenkrojcerskog bratstva, da u

njihovim ritualima i učenju postoje neki vrlo definisani portugalski elementi iz XI veka. Izvesni 25

feničanski uticaji takode se mogu naći i u nekim drugim Kabalističkim bratstvima. Izgleda da je telo znanja i tradicije koji su nam stigli kroz vekove od nekih od najranijih iskustava i hebrejske rase povećavano mnogim doprinosima. U svom jevrejskom aspektu ono još uvek izražava neke od ortodoksnih Jevrejskih koncepata svoje recenzije iz XI veka, ali takode donosi sa sobom besmrtne tradicije koje su nam stigle od Noći Vremena; iz vremena koja su davno prošla i, možemo i to da pretpostavimo, iz zemlje koja je sada izgubljena.Ova kompozitna tradicija je ono što razmatramo u knjizi. '

PSIHIZAM, ILUMINACIJAI VIĐENJE

Na prethodnim stranicama obradivali smo ono što se može označiti kao "divlji talenti": očigledna nasumična pojava izvesnih moći i sposobnosti koje počinje da izučava sve veći broj psihologa. Prema tipu, ovi istraživači su davali nova imenatim moći-ma i sposobnostima, kao "ekstra-senzorna percep-cija" i "P.K" odnosno "psiho-kineza". Parapsiholozi širom sveta sada rade na ovim nasu-mičnim snagama i najmanje jedna Parapsihološka Fotelja je time postavljena u kontinentalni univer-zum. Predmete svojih istraživanja dobijali su tako što su radili preko velikih grupa Ijudi, obično studenata univerziteta, koji su tragali za onima koji imaju divlje talente. Proces je ličio na traženje igle u plastu sena i vidoviti ljudi iz ezoteričnih škola zajedno sa psihistima i medijumima spiritualnih pokreta gledali su na to kritički. U svakom slučaju, u metode moderne nauke spada ispitivanje sub-jekata i ono što "preživi" takav proces može se smatrati kao formirano. Ovim se ne misli da hipo-teze izgradene na ovim istraživanjima moraju neo-phodno da daju kompletna i zadovoljavajuća objašnjenja fenomena koji se izučavaju. Neophod-no je uzeti u obzir lični subjektivni stav istraživača a to je još teži zadatak. 27

Iz mase informacija koje su prikupljene od parapsihologa, proistekla je jedna defmisana činjenica: negde u mentalnom "make - up - u" individua postoji nešto što bismo mogli opisati kao "prozor na nagnutom krovu", prozorsko krilo koje gleda na "opasna mora i vilenjačke zemlje", kao i na scene | slave i svetlosti. ' Pitanje koje sada iskrsava u umovima nekih para' psihologa je da li ovi talenti pripadaju prošlosti ili budućnosti naroda. Da li su oni ostaci primitivne sposobnosti koja je iščezla upotrebom zavisnije metode komunikacije uz izgovorenu reč, ili su to j sposobnosti koje su latentne u svima i sada se ; postepeno razvijaju radi aktivne upotrebe? Ezoterične škole kažu da se na ovo pitanje može I odgovoriti na oba načina, zavisno od dela mehaniz-ma uma koji se koristi. Sposobnosti i moći obično označene

kao"psihičke" su, i uvek su bile, deo sadržaja uma, ali njihov oblik manifestacije u bilo koje vreme zavisi od uslova pod kojim se odvija. Sve čulne impresije, bilo da su fizičke ili nad-fizičke, dolaze u budnu svest kroz ove nivoe uma koji su obično poznati kao "podsvest" ili "nesvest" i uvek su obojene i izmenjene svojim putovanjem kroz ove nivoe. Ovaj efekat "obojenog stakla" odvija se u svim slučajevima, čak i kada se posmatrač ponosi svojim "objektivnim" pristupom predmetu svog izučava-nja. Ponekad je izvrtanje sasvim očigledno i naučni radnici prepoznaju ono što nazivaju "lična jedna-čina" koja se iskazuje u rezultatima njihovih opažanja. Ali stvarno izvrtanje obojenog stakla obično nastaje u dubljim nivoima uma, a to nije opazivo samom posmatraču.

Ako ovo primenimo na pojavljivanje nadfizičkih sposobnosti, vidimo da se njihova pojava i fun-kcionisanje menja i koloriše značajno prolaskom kroz podsvesne nivoe uma i kako stižu kroz mnogo dublje nivoe nego što je obično fizičko čulo za utiske, sposobniji su za mnogo veće izvrtanje. Fizički mehanizam kroz koji ove suptilne fizičke impresije stižu do nivoa budnog ja je dvostruk. Prvo, postoji ono što je poznato kao nevoljni nerv-ni sistem, ili kako se ponekad naziva simpatetički nervni sistem. Onda postoji voljni ili cerebno -spinalni nervni sistem koji je u uslovima evolucije mnogo novijeg razvoja od nevoljnog sistema. Sada relativne aktivnosti ova dva blokirajuća sistema variraju preko vrlo širokih limita, ali su uvek povezani zajedno u svakoj mentalnoj aktivnosti. Neke škole misli sklone su da povuku oštru de-markacionu liniju izmedu njih ali je otkriveno da u stvarnoj praksi oni uvek rade zajedno; samo im proporcije variraju. Jedna od glavnih karakteristika nevoljnog nervnog sistema je da je on blisko povezan sa emotivnom prirodom i da na njega deluje alternacija emotivnog tona individue. Sa druge strane, cerebrospinalni sistem je pod di-rektnim uticajem misli koje pokreće budna svest. Pod normalnim uslovima voljni cerebro-spinalni sistem treba da bude gospodar a nevoljni sistem treba da bude sluga, ali to je savet perfekcije pošto u većini čovečanstva emocionalna energija teži, u različitom stepenu, da dominira odlukama svesti. Postoji manjina, kod koje su mentalni procesi odsečeni od emocija, ali ovo vodi ka suvom i sterilnom mentalitetu koji je toliko karakterističan za tu manjinu. 29

Vidljivo je, da će svaka psihička impresija koja dolazi u svest biti izvrnuta i obojena u različitom stepenu kompozitnom emocionalno-mentalnom prirodom. Gde preovladuje emocionalna priroda, psihički procesi će biti većinom kanalisani kroz nevoljni sistem i biće nasumični i fluktuirajući a ne pod kontrolom volje. To je takozvani "negativni" psihizam, karakterističan za divljake, neuke Ijude i životinje. Tip psihizma povezan sa voljnim nervnim sistemom poznat je kao "pozitivni" psihizam i da bi taj tip mogao da funkcioniše, njegov posednik mora da ima odredeni stepen mentalnog razvoja i kontrole. Ova kontrola nad ispoljavanjima je tačka koju pod-vlače oni koji su usvojili doktrinarni stav za razvoj psihičkih sposobnosti. To su varirajući stepeni kon-trole (ni jedan psihista nije uvek sposoban za pot-punu kontrolu) i čak i takozvani "pozitivni" psihista može, pod izvesnim uslovima, da se pomera ka negativnom kraju skale. Stepen ove promene zavisi od rada podsvesnih nivoa uma psihiste. Na drugom kraju skale, negativni psihista je pod direktnim uticajem podsvesnog sadržaja svog uma i njegove opservacije na unutrašnjim nivoima uvek će biti pod jakim dejstvom sadržaja iz podsvesti. Ako obrati pažnju na ovo izvrtanje, on može da se osposobi da sasvim dobro radi duž ovih linija i da bude od značajne pomoći ljudima. Na žalost, pos-toji tendencija za negativnog

psihistu da postane fokalna tačka grupe ljudi koji ga obožavaju i svaki kriticizam njegovih moći od strane te grupe tretira se kao jeres što je način za odvajanje od divnih 30

učenja koja se primaju kroz psihičke orakule. Ovo teži da potisne taj zdravi samokriticizam koji je najbolja bezbedonosna straža u subjektivnim regionima. Povremeno se dogada da takav negativni psihik odredi da izvrši promenu u pozitivniju formu svojih moći i ako može da umakne iz mentalnog pritiska koji se vrši na njega ili njegovu grupu, on može da napreduje podvrgavajući se treningu koji je neophodan za ovu promenu. Njegov prvi test dolazi kada, na njegov užas, psi-hičke moći naglo iščezavaju, i kao što je jedna takva osoba rekla piscu: "Više od dve godine sam bio isto toliko psihista koliko i cigla u zidu". Zbog ovog privremenog gubitka moći, mnogi negativni psihis-ti pokušavaju da se pomere na pozitivnu upotrebu svojih moći i bivaju ščepani i vraćeni na stari način rada. Ovo je nešto što treba razumeti, ali da su istrajali, otkrili bi da bi im se moći vratile i to'u novom i ojačanom obliku. Pravilo je ezoteričnih škola da zahtevaju od svojih iniciranih da teže ka pozitivnoj kontroli inkar-natorne personalnosti a ta kontrola uključuje kontrolu nad urodenim psihičkim sposobnostima. Iz ovog razloga one primaju rado one psihiste koji su proizvod uobičajenog "razvijajućeg kruga" gde je čvrsto oformljena običajna upotreba negativnih oblika psihizma. Ako se takvi ljudi prime, onda se mogu dogoditi dve stvari. Pojačana mentalna aktiv-nost utiče na trening koji psihista izvodi težeći

da fokusira svest na mentalne nivoe i cerebrospinalni mehanizam; psihizam koji radi kroz nevoljni nervni sistem teži ka izumiranju; taj proces se namerno podstiče specijalnim vežbama koje takvi inicirani 31

primaju. U istočnjačkim školama, takvi negativni psihisti se obično ne primaju ali sve zavisi od individualnih okolnosti. Psihizam je, i u svom pozitivnom i u negativnom vidu pretežno slikovita svesnost, dok su podsvesni nivoi uma kroz koje radi bili razvijeni u periodu evolucije kada jezik, kako ga mi razumemo, nije postojao. Pod terminom "slikovito" podrazumevamo ne samo vizuelne, već i auditivne i čulne prizore. Sada ovi prizori ili radije skladište njih koje postoji u podsvesnom umu, bivaju korišteni od 1 strane psihičkog mehanizma i, kao što smo rekli, izvrću i falsifikuju informaciju primljenu iz natprirodnih izvora. Ukoliko ne postoji bolji set pri. zora u umu psihiste, ovo stanje stvari će opstajati. Kakve god psihičke impresije da se prime one će se j prilagodavati odgovarajućim slikama u umu, tačno , na isti način kao, kad se pomene nešto blisko u uobičajenoj konverzaciji, tendencija je da povei žemo ideju sa našim već oformljenim znanjem

o temi koja je u pitanju. Tako, naprimer, kada u pravcu konverzacije neko pomene svog psa, pas se I odmah povezuje u umu slušaoca sa sećanjem o njegovom sopstvenom psu. Prvi pas može da bude različit na svaki način od drugog, ali sve dok nova | informacija ne bude data slušalac će težiti da misli o njemu u uslovima sopstvene slike iz memorije. Ova aktivnost uma je još očiglednija kada je pred-met diskusije još apstraktnije prirode, naročito kada je potpuno nov osobi koje se tiče. Onda korespondentne slike koje se pojavljuju mogu ali ne moraju da korektno predstavljaju stvarni subjekt diskusije. Takve slike teže, uz praksu, da postanu

stereotipne, i ugraduju se u sistem misaone reakcije koja može da bude fleksibilna ili suprotna. Sada se ovaj isti mentalni mehanizam koristi kada se primi znanje kroz operaciju psihičkih čula, i ovde počinju teškoće. Ulazeće psihičke impresije su priklještene krutim ramom uma i rezultat je izvrnuta i neade-kvatna percepcija. Ali, kada psihička čula deluju u svesnom umu, onda dolazi, sa psihičkim im-presijama, nalet energije iz dubljih nivoa i takva percepcija teži tretiranju sveta, kao načela o čemu ne treba postavljati pitanja a to često vodi do značajnih teškoća. Psihista oseća da je energija koja dolazi sa percepcijom dokaz da je takva percepcija tačna u obliku u komeje onprima i snažno se opire bilo kakvom pokušaju da se ona kritikuje. Kao što je prethodno naznačeno, takav psihista teži da postane fokusna tačka grupe koju su privukla i održavaju učenja, i Ш se izrađuje telo znanja teško obolelog mentalnim referencnim ramom psihiste koji je u pitanju. Ovo efikasno sprečava svako novo znanje, koje bi se moglo pojaviti da izmeni učenje, da ne prode kroz um psihiste. Takode čudesnom telepatskom kompulzijom koja izvire iz grupnog uma koji je u pitanju, psihista je sprečavan da se uzdigne do većih visina percepcije od onih koji su ih postigli preko njega. Mada izgleda da je ova upotreba neke vrste referencnog rama neizbežna, ezoterične škole su stvorile ram koji ima prednost pošto je dovoljno fleksibilan da dozvoli prijem novog znanja. Ova posebna referenca ima i vrlinu da disciplinuje umove članova grupe i tako smanjuje pritisak grup-nog uma na psihistu koji je njena fokalna tačka. Ovaj fleksibilni referenc-ram je glif Drveta Života

33

sa njegovom asocijativnom filozofijom, i oko tog "moćnog sveobuhvatnog glifa univerzuma i duše Čoveka" aranžirane su i teorija i praksa Zapadne tradicije. Tačno je da postoje elementi u Zapadnoj tradiciji koji ne potiču iz Kabale Jevreja (izmedu ostalog tu su keltski i iberijski kontakti) ali je slava Drveta Života takva da može da se koristi kao vrsta okultnog Rozetnog Kamena. Kada se tako upotrebljava, onda simboli i glifovi drugih sistema mogu da se tumače i, u stvari, ugraduju u opštu Kabalističku sliku. Ovim fleksibilnim uzorkom slika i simbola postaje moguće da se izbegne, u velikoj meri, izvrtanje percepcije. Kada ulazeće psihičke impresije stignu na ovo mentalno sito, one mogu da prosvetle sim-bole i tako prenesu esencijalnu prirodu onoga što je opaženo na unutrašnjim nivoima svesti. Ovaj proces skupljanja i iskorištavanja podesnog sim-bola oblika tehnički se označava kao "iluminacija" i vodi ka istinitoj, ali bezobličnoj, direktnoj percep-ciji u fizičkoj svesti. Ovo je poznato kao "videnje". Postoji svet razlika izmedu ogromnih "svaštarija" negativnog psihizma i bistro oštre, ali bezoblične, percepcije dobro razvijenog i treniranog uvida pozitivnog vidovnjaka. Treba pošteno reći da je ova direktna percepcija retka. Pod suprotnim uslovima većina vidovnjaka teži vremenom da se spusti na nivo "iluminacije" pa čak, ako su ovi uslovi ometa-jući, da se spusti još niže i da funkcioniše na "svaštarskim" nivoima negativnog psihizma. Sve ovo može uraditi svako ko dela u

višim sferama i može da održava um usmeren ka idealu pravog vidovnjaštva a da u meduvremenu radi na zadatku 34

da tako trenira svoj um da postane povećavajuće zavisan od spoljašnjih uslova. Iz onoga što je već rečeno, videće se da je niži psihizam, kad nije pretežno "impresivan" stanje svesti koje karakterizuju prizori. To je slikoviti tip percepcije. Ovo se dogada zato što se, kao što smo već videli, odnosi na period u evoluciji kada je podsvest bila preovladujuća, a ovaj aspekt uma jednostavna slika svesti. Čovek je u suštini kreativan i njegove misaone aktivnosti, uglavnom slikovite, izgradile su nebro-jene slikovite prizore u kolektivnom nesvesnom ljudskog roda. Te slike, "kreacije kreiranih" kako se nazivaju, prve se opažaju kada psihičke sposob-nosti postaju aktivne, i tek kasnije u svojoj obuci psihista počinje da radi bez njih. Cak i tada, velike arhetipske slike iz kolektivnog nesvesnog utiču i kolorišu njegovu viziju a to zahteva mnogo napor-nog rada da bi se stekla relativno bezoblična vizija vidovnjaka. Ovde, ponovo, glif Drveta dolazi u pomoć. Sli-kovita svest izviruće sposobnosti se pronosi i us-lpvljava interodnosnim simbol-sistemom Drveta. Čak i kada su psihičke percepcije neadekvatne, to će biti označeno činjenicom da se simbolizam ne slaže sa baznim simbolizmom Drveta. Psihista će tada znati da je vizija neadekvatna i preduzeće odgovarajuće korake. Iz iznetog je jasno da je definisana i regularna meditacija o Drvetu Života esencijalni deo treninga . iniciranog Zapadne tradicije.

Konačno, može da se kaže, da se u visokoj bezo-bličnoj percepciji pravog vidovnjaka dostiže tlo 35

које је uobičajeno za one koji slede mistični put, razlika je u tome što vidovnjak još uvek radi u svetovima forme, čak i ako angažuje bezoblični tip percepcije. U sledećem poglavlju ćemo razmatrati veliki nivo života i ispoljavanja, poznat mnogima kao "astralni plan" i videti rad psihičke percepcije na tom nivou.

ASTRALNIPLAN

Kada se izučava fenomen psihizma, postaje oči-gledno, sasvim odvojeno od njihovog ispoljavanja u fizičkom svetu, da rade u unutrašnjim nivoima supstance. Ovim drugim "unutrašnjim" nivoima bavićemo se u ovom poglavlju. Tokom vekova, vizije i treniranih i netreniranih vidovnjaka i psihista davale su sliku tih unutrašnjih svetova. Teško je reći ukratko sve šta je opažano, ali biće dovoljno da razmotrimo opšte konture. Opservacije su otkrile postojanje oblika supstance koja je krajnje fluidna i mobilna, koja nema direktne veze sa fizičkim svetom a još uvek je prisutna u svakom atomu fizičkog sveta. Ona je poznata pod mnogim imenima, ali je na Zapadu najpoznatija pod nazivom "astralna svetlost" ili u Teozofskoj terminologiji "astralni plan". Na Ori-jentu se obično označava kao Kamic ili "Svet Zelja". U obe ove tradicije, povezana je sa onim što je poznato kao "mentalni" ili Manasički svet, i smatra se da su oba ova atributa čulne svesti, želje i uma, upleteni u svet koji je uobičajeno poznat kao "astro - mentalni" ili Kama - manasički svet. Stoga moramo da slikamo ovaj astro - mentalni svet kao plan ili nivo fluidne mobilne supstance kroz koju teku struje energije. Tu stanuju inteligencije mnogih vrsta i stepenova,

rangirane od najnižih tipova svesti na više, kroz mnoge prožimajuće 37

stepene do najmoćnijih Inteligencija које, sa tih unutrašnjih nivoa, vladaju svim zemaljskim mani-festacijama i van njih sa nastanjenim životom u svesti same planete. Iz onoga što je stečeno kroz upotrebu uzdignutog vidovnjaštva, smatra se da su emocionalni i men-talni aspekti celog života na ovoj planeti deo kores-podentnih aspekata ovih inteligencija unutrašnjeg plana a iza njih je dozvoljavajući i u stvari održa-vajući egzistenciju svih tih života i oblika, Ima-nentni Logos, "Jagnje ugradeno u temelj sveta" čijim se trajnim žrtvovanjem svet hrani i održava. Ponekad kritičari koji očigledno veoma malo znaju o temi tvrde da je ezoterična filozofija jedan od "panteizama", identifikujući Tvorca sa njegovom kreacijom. Nije to tako, pošto je u Zapadnoj tradiciji za Božanstvo uvek smatrano da je i imanen-tno: žrtvovano u svom Univerzumu, Transceden-tno: da održava prevlast nad svemu ostalom. Ezoterično učenje objavljuje da astromentalna car-stva interpretiraju fizički svet i da se protežu i van njega. U isto vreme, tvrdi se (a to su potvrdili i mnogi vidovnjaci) da supstanca tog plana nije fizička supstanca kakvu je mi poznajemo, već da je to ona koja postoji u kontinuumu prostor-vreme kojoj je dato popularno ime "četvrta dimenzija". Ovo znači da materijom unutrašnjih planova ne vladaju isti prirodni zakoni kao gustim fizičkim svetom, pošto kao i svaki drugi nivo egzistencije, ima sopstvene definisane zakone postojanja: ako se izučava sa tačke gledišta ovih zakona, onda se sve njene

manifestacije i fenomeni vide u svom poretku kao i oni u fizičkom svetu. Iz ovog razloga ezoterist ne govori o "natprirodnom". pošto on smatra da 38

postoji samo jedan natprirodni aspekt celokupne manifestacije:Logos iz kog vodi poreklo sva Priroda na svim planovima i u kome večno postoje sve opažene sekvence koje označavamo "prirodnim zakonom". Sa ove tačke gledišta, obično se govori o svim manifestacijama aktivnosti unutrašnjeg plana kao "supernormalnim ali ne "supernatural-nim". Primetiće se da će kako evolucija napreduje, mnogo toga što je danas natprirodno doći u ka-tegoriju normalnog dok, u isto vreme, tragajuća duša čoveka ne stigne u neodredene neizmernosti kreacije i ne otkrije više stvari koje će biti izučavane i prenete u carstva normalnog. Nema ograničenja koja se postavljaju obimu ljudskog uma osim njegove nesposobnosti da ide iza izvesne tačke u bilo kom datom vremenu, i to je kao što ćemo videti, konstantno šireći horizont. Jedan od najudarnijih kvaliteta ovog super-fizičkog carstva je zapanjujuća mobilnost njegove sup-stance, i zbog nje postaje moguć praktičan rad ezoteričnih škola. Elastična supstanca astralne svetlosti će uzeti bilo koji oblik koji se utisne u nju mislima čulnih bića raznih stepena; tako. u ovom carstvu su izgradene serije slika svih vrsta. One se prirodno dele u dve različite grupe prema pozadi-ni. Jedna grupa ima kao pozadinu fizički svet i njegove fenomene, dok druga ima pozadinu du-hovnih carstava van astro-mentainih nivoa. Jedna od uobičajenih poruga u spiriuializmu je da su opisi "druge strane" koji se daju kroz medij'ume toliko "zemaljski" i uobičajeni a kritičari idu i daSje kada

kažu da spiritualisti "suburbanizuju kosmos'. Ova izjava je tačna, ali ne mora da dokazuje i nepouzdanost komunikatora u sobama za seanse. 39

Prema vidovnjacima "suburbanizacija" se dogada zbog podsvesti osobe koja je napustila fizički i postala stanovnik astromentalnih nivoa. Ona automatski izgraduje uslove fizičkog života. Astralna supstanca odmah dobija oblik oko tih misaonih formi, i čovek se nade u pejzažu koji je veoma sličan onome što je bilo oko njega u ze-maljskom životu. Ali pošto je podsvest izgra-divana automatski ona uzdiže okružujuće slike koje će tačno reflektovati karakter čoveka. Na ovaj način se "zemlja večnog leta" ili "tamne sfere" ili "sivi svetovi", tako uobičajeni u spiritualnim komunikacijama, izgraduju na ovim finijim nivoima. Ali ne izgraduju se samo ovi relativno niži nivoi astralne svetlosti u rajeve i paklove diskarniranih stanovnika, već su puni i rojevima slika izgradenih iz misli ljudi koji su još uvek u fizičkom telu, i na ovaj način postoji na unutrašnjim nivoima veliko telo povezanih misli koje je čovečanstvo izrazilo bilo svesno bilo nesvesno. Jungovo "kolektivno nesvesno" je tu locirano a celo ljudsko razmišljanje je napravljeno u atmosferi i pod uticajem ove velike misaone forme. Sada, pošto čovek ima "tela" od supstance astro-mentalnih nivoa, opservacijom je otkriveno da postoji vrlo realno jedinstvo naroda na ovim nivoima i da, u samoj suštini, nijedan čovek nije ostrvo. Energija i život koji kontinuelno teku u ova unu-trašnja carstva i iz njih u fizički svet, dolaze sa mnogo viših nivoa, ali se ispoljavaju u tim nižim svetovima kao energija poznata kao "libido". Na celokupan

život i astro-mentalnom i u fizičkom svetu, na pokretačku energiju utiče i uslovljavaju 40

je kolektivna podsvest naroda. Ovo se odnosi na biljna, životinjska i mineralna kraljevstva, kao i na čudesno stanje "na pola puta" koje leži izmedu velikog fizičkog sveta i nivoa astralne svetlosti. Ovaj povezujući nivo, takozvani "eterični plan" teozofa, je od najveće važnosti kao što ćemo videti kada to budemo obradivali. Ovde razradujemo astro-mentalne nivoe koji su, u svojim višim aspek-tima, kontrolni faktori. Nagonski život svih kraljevstava Prirode je deo, kontrolisan je, tipovima energije unutrašnjih pla-nova koje usmeravaju inteligencije svih stepena; inteligencije koje su same predmet vodenja u smeru viših bića čiji je prirodni dom na višim nivoima astromentalnog sveta; na onim nivoima koji su nastanjeni iz spiritualnih carstava koja leže iza njih. Ovi "grupni duhovi" kao što su označeni formiraju deo drugog aspekta unutrašnjih svetova. Postoji čudesan ponos i samodovoljnost koji izazivaju da moderan čovek misli o sebi kao o biću koje je jedino inteligentno u svemiru, pa čak i kada razmatra mogućnost Čulnog života na drugim planetama, on izgleda siguran da takav život ima ljudski oblik, ili, ako uslovi takvih drugih svetova to isključuju, da je na ovaj ili onaj način inferioran u odnosu na homo sapiensa. U svakom slučaju, u odnosu na unutraš-nje planove, čovek je samo jedan od nekoliko dru-gih linija razvojnog života, i velike grupe duhova različitih kraljevstava Prirode pripadaju jednom ili drugom od ovih nezavisnih linija života.

Ali, pošto su sve stvari u ovom spletu sila vrlo blisko pove-zane zajedno, inteligencije tih nadsvetovnih sveto-va su blisko povezane sa celom kolektivnom misli ljudskog roda i neizbežno deluju i reaguju na nju. 41

Mora da se istakne da astraina svetlost nije , u sebi, plan "forme". Forme i slike potiču sa mentalnih nivoa koji je interpretiraju. Sama astralna svetlost je nivo mobilne astralne supstance, koja se poko-rava zakonima sopstvene prirode i plastična je u zapanjujućem stepenu na formativni uticaj men-talne aktivnosti, bilo da ovi uticaji potiču iz inkar-niranih ili iz diskarniranih umova. Sa jedne strane, kao "kolektivno nesvesno" Jungovih psihologa, ona je intimno povezana sa celim životom, inkar-niranim u različitom stepenu na zemlji i sa druge, to je plastični posrednik kroz koji više inteligencije ispunjavaju volju Logosa za svet. Komparativno je lako razviti moć videnja nekih od slika u astralnoj svetlosti, mada, mnoge od bri-lijantnih malih slika, koje vidaju mnogi ljudi nepos-redno pre no što utonu u san, ili kada se bude, slike koje psiholozi označavaju kao "hipnogogičke", ustvari su slike astralne svetlosti. U ovom regionu obično radi netrenirani psihista, i vizije koje skuplja su, ne pravi astralni nivoi, već ono što označavamo kao "kreacije kreiranih". Na gotovo isti način, stanovnik velegrada, ako živi u samom centru i nikada ga ne napušta, može da vidi samo čisto veštački urbani ambijent i ne zna ništa o šumama i planinama, jezerima i morima velikog sveta okolo a njegove ideje o svetu su sasvim neodgovarajuće. Isto je tako sa netreniranim psihistom i zato su ezoterične škole uvek insistirale na dugom treningu koji bi od psihičke

percepcije doveo do iluminacije. Ovaj "viši psihizam", kako se naziva, radi bez slika, ali za praktičan rad škola on je povezan sa velikim simbol-sistemom Drveta Zivota. Drvo 42

Života nije samo veliki glif ili kompozitni simbol, to je u suštini dijagram odnosa, i, mada vidovnjak treniran po njemu prestaje da koristi simbole same kada stigne do odredene tačke u svom treningu, simbol-odnosi još uvek ostaju u njegovom umu i formiraju druge glifove a ko smo mi da prosudu-jemo... za nas je dovoljno ono što je u Zapadnoj tradicijinaš temelj. U višim stanjima videnja "percepcija" postaje "identifikacija" sa predmetom koji se posmatra, i ovde, ponovo, simbol-odnos Drveta omogućava vidovnjaku da donese nazad iz ovih uzvišenih regiona nešto od onoga što je proživeo. U nižim astralnim nivoima, kotrljajući talasi svet-losti sadrže bezbroj prizora projektovanih od strane umova i inkarniranih i diskarniranih bića, a astralna struja ih energizuje. Na ovaj način ritmički uticaji se pronose da nose ceo život, i ti uticaji, radeći kroz kolektivno nesvesno naroda, izazivaju ove struje u poslovima ljudi koji su pravi izvori ljudskih napora za dobro i za zlo. U suštoj istini, astralni nivoi su ploveći i usmeravajući nivoi za narod. Sa nižih nivoa dolaze oni impulsi koji rade za zle i nebalan-sirane sile u ljudskom životu, dok iz višeg astrala dolaze oni uticaji koji rade uvek prema formiranju harmonije, istine i ljubavi na ovoj planeti. Znanje o ovim strujama energije koje teku konstantno iza scene daje moć za njihovo kontrolisanje i usmeravanje, a to je deo praktičnog rada ezo-teričnog majstora.

Ovde je ponovo, metoda Drveta neprevazilazna u svojoj moći da u umu izgraduje pravi referenc-ram i direktan kanal za te velike tipove energije koji konstantno utiču na ljudski rod i, u stvari, bezbrojne živote cele planete. 43

Rekli smo da je moć da se kontrolišu i usmeravaju tipovi kosmičke energije koji se mogu naći na unutrašnjim planovima jedne od onih koje se najčešće angažuju u praktičnom radu okultiste, ali se ovde srećemo sa vrlo važnom zamkom. Postoji uopšteno prihvaćena ideja da mag ima kontrolu na raspolaganju i da može da je koristi na bilo koji podesan način koji odgovara njegovim željama ili potrebama. Ovo je sasvim pogrešno, bar što se tiče braće u pravim ezoteričnim redovima. Tačno je da mnogi koji idu ovom stazom koriste moći koje dobijaju da bi ispunili sopstvene želje i ambicije. Pravi ezoterista uvek ima "pun um" pitanja koje mu je postavljeno na početku njegove obuke u Misterijama: "Zaštoželiš da udeš u naše bratstvo?" U to vreme on je dao odgovor: "Želim da znam da bih služio", i to je ono čega mora konstantno da se seća. Ali ova izjava, tačna koliko jeste, zahteva neku analizu. "Služba" je jedna od reči koje, kao vredna moneta, mogu i često de razmenjuju. Kao što je Dr Joad govorio: "Sve zavisi šta vi podrazumevate pod službom". Sama reč ima nekoliko sasvim različitih značenja i esencijalno je da mi razmatramo šta znači u kon-tekstu ezoteričnog treninga. Služba može biti prema našim kolegama- ljudima, prema Majstoru Zanata Reda i prema Večnom. Može biti i prema nama. Koja je prava služba? U stvari, sve su legitimni načini

službe; prioritet je ono što je važno. Na koje mesto mi stavljamo svoju respektivnu službu? Razmotrimo prvo poslednju koju sam pomenuo, službu prema sebi. 44

Uobičajeno je u mnogim ezoteričnim školama, čak i više u onim koje više naginju ka misticizmu nego ka pravoj ezoteričnoj stazi, da preziru i pokušavaju da umanje personalno ja i njegove zahteve u pogreš-nom praćenju izvesnih mističnihučenja. Nevolja sa toliko mnogo ljudi je što će oni izvlačiti iz svog konteksta izvesne izjave koje su dali veliki učitelji duhovnog puta. To je srž. Sasvim je tačno da na izvesnoj tački u ezoteričnom treningu, "letač", koji je personalno ja, mora da bude zaronjen u "more" dubokog ja, ali to se ne dogada dok se ne dostigne određeni nivo pravog duhovnog razvoja. Taj poku-šaj da se mortifikuje personalnost lako može da postane jedan od najvećih blokova - prepreka na putu, i zato treba da ga pažljivo razmotrimo. Šta je to personalno ja sa kojim se uglavnom iden-tifikujemo? I koja mu je svrha? Samo ime dolazi iz korena koji znači "maska", i to podseća na glumce klasičnih vremena, koji su reprezentovali svoju ulogu u komadu noseći masku. Tako su govorili "krozmasku". Na isti način, kao što tvrde ezoteristi, duboko ja svakoga govori i deluje kroz personu, masku рег-sonalnog ja. Ali, ova maska nije nešto što možemo da stavimo i skinemo po volji. Ona je mnogo više od toga. To je prava ekspresija dubokog ja koje deluje u uslovima zemaljskog prostora i vremena, i sa nebrojenim uticajem naroda, navika i običaja, od kojih svi teže da izvrću i menjaju taj divni intrument - ja. Tako,

možemo da kažemo, da ova personalnost ima ono što psiholozi označavaju kao "falš ego", centar oko koga je izgradena, ali od koga mora da se na izvesnoj tački odustane. To je "život" od kog mora da se odustane i da se izgubi 45

da bi se stekao Eonski život. Ali sve stvari idu ро svom redu. Pre no što može da se odustane od personalnosti na ovakav način, ona prvo mora da se razvije do svoje prave veličine. Samo najbolje se nudi Gospodu, i mnogi takozvani "mistici" trebalo bi da prate jednog od likova iz Biblije: "Nećemo ponuditi Gospodu ono što nas ništa ne košta". Razmotrimo sada službu koju bi ezoterista trebalo da da svojim kolegama Ijudima. Kakva vrsta službe bi to trebalo da bude? Obično se misli da su očigledni vidovi socijalnih službi načini kroz koje se može pomagati narodu: takvi kao što su predavanja ili možda podučavanja onih koje intere-suje ono što je potrebno. Sve je to tačno: sve su to načini službe i za one koji su sposobni da ih izvršavaju, to su tačne i legitimne metode. Ali, kao što je Hrist davno rekao, mada sve ove stvari ne treba ostaviti neurađene, postoji nešto drugo što dolazi prvo. Ezoterista treba uvek da pamti da "čovek nije ostrvo". On je povezan sa celim svojim narodom u dubljim aspektima svoje prirode, i sve što on kaže, misli ili radi, utiče na grupni um čovečanstva. Zato svako ko je jednostavno ono što je, utiče na sve Ijude, ali, u slučaju posvećenog i treniranog okultiste, ovaj uticaj je definisaniji i potentniji za dobro. Okultista pomaže ljudskom rodu jednostavno onim što jeste i aktiv-nostima koje obavlja, a kao ferment koji, nevidljiv ali vrlo potentan, može da izazove vitalnu promenu u okolnim

uslovima. Sada dolazimo do onoga aspekta službe koji je dobrim delom dobio epitet da je luckast i detinjast u ljudskoj misli: služba data adeptima i majstorima ezoteričnog puta. U modernim okultnim radovima 46

ova ideja "majstora" i adepata je toliko cenzurisana da je postala neprihvatljiva ozbiljnim misliocima. "Ljudski rod rado voli boga" i videli smo,u pojavi fašizma i nacional socijalizma u Hitlerovoj Ne-mačkoj, koliko je veliki broj ljudi spreman da dozvoli drugima da misle za njih. Oni izgleda da se plaše da usmeravaju sopstvene živote, rado se osla-njajući na one koji će misliti za njih, koji će im po'kazati i, ako je potrebno, voditi ih (ili goniti) duž staze koju moraju da slede. Kada ovaj stav uma počne da deluje u ezoteričnoj nauci, on lako može da postane oblik duhovnog ropstva koje je isto toliko zlo koliko i svaki materijalni okovi. Ovo je poslednja stvar koju žele adepti. Oni zahtevaju zrele muškarce i žene (mada je dobro setiti se da zrelost nije uvek pitanje staros-ti) koji će stajati na sopstvenim stopalima, a ne zavisiti na patološki način od svojih starešina. Ovde ulaze neki termini koji u popularnoj upotrebi oh-rabruju takvu zavisnost. Reči chela i guru, koje se toliko često koriste u istočnim ezoteričnim sistemima, obično seprevode kao "učitelj" i "učenik". To bi, naravno , bio sasvim legitiman prevod kada bi odnos učitelj - učenik orijentalnog sistema i odnos učenik učitelj zapadnog sistema, značio istu stvar razumevanju prosečne osobe. Ali mnogo orijentalnog ezoteričnog treninga je bazirano na sistemu učeništva koje je strano psihološkom pris-tupu zapadnog uma, i, ovde treba dodati, metode treninga pravih ezoteričnih škola Istoka ne ohrab-ruju servilnu pokornost koja je karakteristična za veliki broj Hindu

aspiranata. Mada pravi ezoterični učitelji ne žele nikakvu ropsku poslušnost od sledbenika, oni zahtevaju da 47

se aspirant "pokorava pravilima". Ovde dolazimo do nečega što je poznato onima od mojih čitalaca koji imaju znanja o monaškim redovima hrišćanske crkve. Zajednice kaludera ili kaluderica žive i rade "pod poslušnošću" a mnogi protestantski kritičari izgleda da zamišljaju da je članovi ovih zajednica sprovode ugrađenu prema starešini odredenog manastira ili zajednice u kome se nad.u. To nije tačno. Očigledno, mora da postoji sistem discipline jer ni jedna zajednica ne može da se vodi bez nekog oblika kontrole, ali poslušnost koja se traži od iskušenika kada da svoje fmalne zavete je posluš-nost "Pravilima Reda" a ta pravila su obavezujuća za celu zajednicu, od najviših do najnižih. Ako uzmemo kao primer jedan od redova, "Benediktinski", vidimo da je ceo red zajednice regulisan Pravilom koje je prvi postavio osnivač Reda sv. Benedikt, a to pravilo se održava voljnom saradnjom medu braćom. Svaka aktivnost starešine komune može biti raz-matrana bez straha od bilo kog brata koji oseća da na ovoj instanci pravilo nije poštovano. U ezoreričnim školama prava poslušnost je prema Pravilu Reda koji je iza spoljašnje škole. Sve ezo-terične škole su zavisne od velikih redova koji egzistiraju iza scene. Neki mogu da misle da ovo čini članstvo u ezoteričnoj školi još sumnjivijim nego što se obično misli, ali pošto se Pravilo Reda uvek predaje i njemu se podučavaju članovi i time može da se poredi sa opštim moralom i

etičkim pogledima, pojedinac je uvek u poziciji da prosuduje njegovu vrednost, sve dok to njegova sopstvena sposobnost dozvoljava. 48

Nije dozvoljena nikakva arbitražna izmena u metodama obuke od strane starešina. Discipline koje su formirane moraju da se izvode, one su deo obuke i pojedinac mora to da shvati. U isto vreme, njegovi učitelji su uvek voljni da mu pomognu u teškim delovima, i od njega se, po daljem redu, očekuje da koristi svoj sopstveni um da bi razumeo te teškoće. Uvek mora da se shvati da disciplina podrazumeva praćenje Pravila slobodno i voljno, a ne u duhu neposlušne mule! Konačno stižemo do najvećeg oblika službe: služenje Večnog. Ovde postoje dva na, od kojih su oba različita stepesuštinska. U prvom stepenu postoji postojan napor da prenese personalnu svest do izvesne mere kontakta, ma kako laganog, sa večom snagom, ljubavlju i mudrošću. Od samog početka obuke ezoterični šegrt se podučava da ulaže ovaj napor i ponudi sebe"duh, dušu i telo kao živu i kontinuelnu žrtvu". U ritualu Kabalističkog Krsta on kaže gestom i rečima Ateh, Malkuth, ve Geburah, ve Gedulah le Olam: "Tebi je Kraljevstvo, Moć i Slava, zauvek i zauvek". Ako istrajava u ovome, u duhu svog treninga

dolazi do razvoja unutrašnjih sposobnosti, "iluminacije" na "postolje" i u svetlu ovoga on uči da gleda na život sa druge tačke, sub species etemitas, i tako raspoznatljiv na maketu Arhitekte Univerzuma, plan koji je baza celokupne evolutivne egzistencije. Sada, on mora da nauči da spusti postolje i dode u polje običnog života, napora da bi se živelo i radilo pod konceptima Volje koja ureduje taj plan. Samo tada aspirant može da nade pravu sreću i odmor. Kao što je Dante rekao: "U njegovoj volji je naš mir". I na kraju, staza ezoterične nauke stapa se u 49

stazu koja je slična mističnoj, okultističkoj i naturalno mističkoj. I kao što se u Svetim Misterijama prinose darovi hleba i vina koji su prezentacije ponuda i žrtava ljudi, koje oni mistično iznose na nebeski oltar i onda vraćaju zemaljskom oltaru kao sredstvu preko kog mogu da prime sušti život i snagu večnosti, tako i u ličnoj ponudi sebe i iluminacije i moći koje iz toga rezultiraju, aspirant poćinje da radi sa pravom snagom i pravim znanjem o nižim sve-tovima. Samo tada se služenje večnog shvata 1 ispunjava i u toj službi aspirant otkriva tu "savršenu slobodu" koja se pominje u drevnim tekstovima.

MODERNA PSIHOLOGIJA

Ne nameravamo da do detalja diskutujemo o modernoj psihološkoj teoriji, pošto je podeljena u mnogo više delova od tri. Ipak, mnogobrojne škole psihologije potiču uglavnom od tri sistema identifikovana sa imenima Freuda, Adlera i Junga. Glavni način po kome se moderne psihološke teorije razlikuju od akademske psihologije XIX veka je da one intenzivno proširuju koncept selfa čoveka. Starija psihologija je obradivala čoveka kao celovito svesno biće, "kapsulirani entitet", čije svesne misli, emocije i aspiracije konstituišu njegov celokupan psihološki "make - up". Porastom mnogih neortodoksnih psiholoških i reli-gioznih pokreta, a još više modernog spiritualizma i teozofije, postalo je neophodno, jednom kada su činjenice oformljene, da se pokuša sa njihovim učvršćivanjem u postojeći psihološki ram. Onda je otkriveno da su i samom ramu potrebne mnoge izmene i prilagodavanja da bi mogao da pokrije sve nove aspekte uma čoveka koji se otkrivaju. Zahvaljujući naučniku i istraživaču psihičkih do-gadaja, F. W H. Mversu posedujemo koncept ono-ga što je on nazvao "subliminalni um ". Reč dolazi od izraza "limen" u značenju prag. Za Mversa, i

one koji su povezani sa njim, svesni um je slikan, ne kao ceo um, već kao jedan njegov deo. Za njih je on izgledao samo kao podni prostor mentalne 51

strukture; prag cele gradevine. Iznad njega, i ispod njega su drugi nivoi mentalne aktivnosti a sa time, dok se tiče mentalne kontrole, svesni um ima vrlo malo posla. Uticaj i pravac sa ovih nivoa su konstantni i zato je Myers govorio o "subliminal-nom" i "supra-liminalnom" i mada je u početku ovaj drugi termin korišten samo da označi budan svesni self, kasnije je tretiran na drugačiji način. Myers nije, u početku, pokušavao da pravi razliku izmedu nivoa subliminalnog uma, ali su drugi počeli da rade sa njegovim idejama i razvili koncept "podsvesnih" aspekata uma. Većina opšteg tela nove psihološke teorije je gorko pobijana od strane konzervativnih "psihologa" njegovog doba ali je proširila i dala novi pogled zahvaljujući pionirskom radu velikog psihologa Freuda. Kada su njegove teorije prvi putprostrujale svetom primile su jednostranu dobrodošlicu tako da su postale sumnjive mnogim ljudima; da bi smo objasnili zašto se ovo dogodilo treba da ukratko prodiskutujemo o nekim od njegovih glavnih ideja. Freud je bio doktor psihologije i tokom svog rada sa pacijentima počeo je da formuliše izvesne ideje da bi mogao da im objasni abnormalne radove umova mentalnih paćenika; u isto vreme on je video da većina ponašanja umova normalnih ljudi treba da se uzima u obzir na ovaj način. Otkrio je, kao što su Myers i mnogi drugi radili, da je region uma koji leži ispod praga svesti, subliminal ili "podsvest" pod dejstvom svake impresije koju

primi putem pet čula. S ve takve impresije, i emocije i misli koje su njima izazvane, bivaju registrovane u dubinama ovog mentalnog nivoa. 52

Očiglednoje da postoji izvestan kod za sprovodenje ali da mnoge od tih emocija i misli nisu bile pri-hvatljive svesnom umu i tada dolazi u egzistenciju ono što je bilo označeno kao "endo - psihički cen-zor". Funkcija ovog cenzora bila je da spreči nepri-hvatljive izraze ove prirode od izdizanja iz subliminalnih carstava i tako deluje na svesni self. To je bila vrsta jednostranog sita koje, mada dopušta svim impresijama da predu u dubine pod-svesti, sprečava povratak tih misli i emocija koje nisu prihvatljive personalnoj svesti. Ali "vanpogleda" sasvim odredeno nije "vanuma", kao što je Freud otkrio da su ove neželjene emocije i misli veoma žive i aktivne u subliminalnim dubinama, i (što je najvažnije), da konstantno deluju na budnu svest. Radeći sa pacijentima, otkrio je da su sve takve podsvesne impresije pod konstantnim pritiskom od strane sila koje ulaze u um na najdubljim nivoima. Ove sile su diferencijacije dinamičke energije koja je bila održavajuća snaga cele personalnosti, elan vmz/ćBergsona. Ovaj primarni "udarživota" je nazvan "libido" i upravo tu je Freud načinio svoja najdragocenija i najspek-takularnija otkrića. Ustanovio je da se ulivna energija cepa u tri glavne struje i da su te struje sile iza tri "nagona" samo-održanja, polnog i stada. U carstvu drugog nagona - polnog, dao je najveći doprinos i naravno, to je bilo ono što je njegovim idejama dalo epitete koje u izvesnoj meri ne zaslužuju. Seks, u popularnom umu, znači nešto vrlo

definisano i limitirano, ali Freud je koristio termin da pokrije mnogo šire polje, da obuhvati sve mnogostruke ekspresije kreativnog nagona čiji je fizički seks samo jedan deo. 53

Razvio je tehniku kojoj je bilo moguće da se stekne ulaz u dubine podsvesti i da se izučava njen rad. Ova tehnika (psiho analiza), sa testovima asocijacija reči i izučavanja pacijentovih snova, omogućila mu je da penetrira iza "cenzora" i do-nese skriveni mentalni materijal u svest. Kada je ovo učinjeno, otkrio je da mnogo emotivne energije, koja je bila zaključana u skrivenim misaonim kompleksima, biva oslobodena uz korisne rezultate po pacijenta. Freud je takode otkrio da izvesni skriveni kompleksi teže da se otcepe od glavne mentalne struje i postanu polunezavisni. Takva "disocijacija" je ispoljavala vrlo ozbiljne konsekvence, pošto bi ti disocijativni kompleksi radikalno izmenili celu personalnost osobe koja pati. Klasični slučajevi multiplikovanja personalnosti pokazuju koliko "šizofrenija" može da bude rasprostranjena. Freudu i njegovim saradnicima je postalo očigledno da je jedan od faktora koji izazivaju disocijaciju u različitim oblicima potiskivanje u subliminalne dubine mnogo toga što vreda normalne standarde budnog ja. Budno ja, radije nego da prizna da su izvesne misli i emocije ličnog porekla, odbija da ih poznaje ili da im dozvoli da udu u svestan um. Umesto toga, one su potiskivane u podsvesni • zaborav, gde zaključavaju ulivnu nervnu energiju ili je skreću u abnormalne kanale. Freud je smatrao da, kada se ovi kompleksi otkriju, um treba da se vrati u normalnost i u mnogim slučajevima ovo se i dogodilo. Dva od Freudovih kolega, Alfred Adler i Carl Gustav Jung, smatrali su da Freudovo insistiranje na seksu,

kao glavnom faktoru u mentalnoj bolesti, 54

j

nije potpuno opravdano i počeli su da se pomeraju sa ove tačke gledišta i da formiraju sopstvene škole misli. Adler je mnogo isticao "kompleks moći", učeći da je ovo ispoljavanje nagona samoodržanja odgovorno za mnoge mentalne tegobe koje je Freud pripisivao seksu. Ako su rezultati kriterijum onda je dokazano da je bio u pravu i psiholozi njegove škole su uradili mnogo dobrog posla. Po mišljenju ovog pisca, Jung je ispred dvojice svojih kolega po veličanstvenom zamahu svog psi-hološkog sistema; on takode prilazi bliže nego iko drugi do tačke gledišta Kabalista. Ukratko, može se reći da je Jung raspoznao postojanje onoga što je označeno kao "libido", sile kojoj su sve fizičke ili životne snage manifestacije. Ova živa energija teče izmedu dva pola: "svesnog" i "nesvesnog" aspekta personalnosti. Ako, iz bilo kog razloga, svesno ja ne uspe da zadrži potrebnu količinu ovog libida, onda, na bilo kojoj tački da se dogodi

ovaj deficit, višak energije će se naći u podsvesti. Gde god da se živa energija projektuje iz nesvesnih dubina, (matrica ili primalni izvor iz kog, ili kroz koji, ono teče u Ijudsku personalnost), videće se da se ono izražava kao grupisanje suprotnosti. Ovde imamo u drugom obliku ono što je izraženo u Kabalističkom konceptu dva stuba Drveta Života, na čijem vrhu su Sephirothi Chokmah i Binah. Freud je smatrao nesvesne nivoe uma kao predvorja u koja su bačene emocije, misli i sećanja koji su predmet osude svesnog ja. Ovo je Jung bio spreman da prizna, ali je iz svojih istraživanja došao do zaključka da postoje druge stvari u nesvesnom. Jedna od njih je "depozit" iskustava naših predaka i on je to nazvao ljudskim 55

ili kolektivnim nesvesnim. Svesni um se smatra izdankom nesvesnog, isto kao što je vidljivi deo ledenog brega samo istureni deo veće mase leda koji leži ispod. Cak je i bolja analogija sa planinskim vencem. Pojedinačni vrhovi se mogu smatrati ljudskom svešću različitih naroda i grupa, dok veliko telo venca reprezentuje biljni i životinjski svet planete.Sve ovo je povezano zajedno svojom običnom bazom i porekiom: samom zemljom. Ako je svesni um izdanak iz podložne nesvesnosti, onda se u njemu mogu naći izvori života, i "libido" je viden ne samo kao ulivna energija, koja slepo ulazi u svest, već i kao direktivna sila koja ima izvesne osobine. Ova direktlvna energija je postojan pritisak u pravcu progresije, ovde definisane kao osećanje "da se stvari kreću", oznaćavajući da svesno ja ima prilike i mogućnosti koje će dovesti do ispoljavanja. Ali takvo osećanje može da proizvede jednostrani stav prema životu. Uvek promenijive okolnosti sveta okolo zahtevaju fleksibilni pristup od strane uma: kada kruti jednostrani pogled to sprečava, in-dividua "ulazi u kolosek ", kako obično kažemo u žargonu. U jednoj svojoj knjizi Oliver Wendell Holmes je načinio opasku da je jedina razlika izmedu kovčega i koloseka u njihovoj dubini. U psihološkom polju ovo sasvim dobro pristaje, pošto je ulivni živottako konstruisan tim mentalnim stavom da se smer kretanja izvrće i pojavljuju se

različiti oblici mentalnih bolesti. Od ovoga je najspektakularnija mentaina disocijacija koju smo već pominjali kod ozbiljnih slučajeva, ali koja se pojavljuje i u mnogim manjim oblicima mentalnih nelagodnosti svuda oko nas. 56

Jedan od načina na koji iibido reaguje na takve unutrašnje konflikte je povlačenje u dubine per-sonalnosti. To znači da je svesno ja lišeno velikog dela vitalne energije koja mu je potrebna, i ono postaje impotentno u životnim poslovima; bori se tamo gde treba da se ponaša diplomatski, diplo-matsko je gde treba da se bori, a u isto vreme nesposobno je da iznese bilo koji od tih svojih stavova do tačke gde bi stvarno bila korisna. Ali regresija libida u nesvesne dubine izaziva pojavu izvesne isceljujuće snage i kada latentna energija postane dovoljno jaka, ona može da se pojavi u polju svesnog uma. Takva erupcija nesvesnog može, kada se pravilno usmeri, da slomi mnogo od krutosti svesnog ja i da omogući osobi koja je u pitanju da se na nov način uskladi prema spo-ljašnjim okolnostima. Tako će se videti da postoji izvestan ritam u radu životnih sila. Postoji period progresije, pa period

regresije, a ta enantiodromia je, kako je označio Heraclitus, normalna aktivnost uma. Ali, nevolja počinje kada um "zapne" previše jako za bilo koji pol aktivnosti. Postoje mnoge stvari u nesvesnim nivoima koje se odnose na rane primitivne strahove prema životu kao i mnoga iskustva u svesnom životu koja su osobi nezahvalna i odvratna. "Cenzor" pokazuje tendenciju da ih zarije ispod praga svesti i tako spreči njihovo ispoljavanje u svesnim aktivnos-tima, mislima i rečima. Takva inhibicija je normalna i neophodna aktivnost uma. Nevolja iskrsava kada svesno ja usvoji stav "sveje to ispod tnene ija za to nisam odgovoran. Ne dozvoljavam takve misli i osećanja u sebi već ih izbacujem iz svog uma". Na žalost, mada se te ■

57

primitivne stvari izbacuju iz vidnog polja, one su sve drugo samo ne "van uma". One privlače sebi neke od tipova ulazne psihičke energije i po svojoj prirodi postaju "otporni džep" u personalnosti, koji konstantno ratuje sa budnim ja i konstantno pokušava da se uzdigne, da utiče na budnu svest. U budnom životu ove pojave se iskazuju kao iri-tirajuće reči ili aktivnost za koje na prvi pogled nema očiglednog razloga. Ali u stanju sna ovi pohranjeni kompleksi mogu da se ispolje u potpunosti, u obliku "otpornog džepa" čiji članovi mogu mnogo slobodnije da deluju noću. Zato u snenom životu individue ove zarobljene "stvari" ulaze u budnu svest u simboličnoj formi snova. U svom pravom obliku one ne mogu da produ cenzor, ali u simboličkom prerušavanju one to čine i tako ulaze na budne nivoe. Freud i Jung su razvili tehniku analize snova koja im je omoguća-vala da otkriju prirodu skrivenih komplekasa koji su izazivali neurotične tegobe kod njihovih pacije-nata. Ovo, zajedno sa metodom "slobodne asocija-cije", smatrano je od strane mnogih ranih psiho -analitičara kao dovoljno za efikasno izlečenje. Jung se time nije zadovoljio i smatrao je da to nije dovoljno da oslobodi blokirane vode emocionalnog kompleksa rušenjem psihičke brane koja ga je skupila. Bilo je neophodno i da se iskopaju novi kanali i da se preusmeri ulazeći libido na takav način da mogu da se izbegnu sve dalje nevolje te . vrste. Drugo karakteristično učenje Junga je da se muškarci i žene mogu klasifikovati u dva glavna tipa, one sa pažnjom usmerenom napolje i one sa

pažnjom usmerenom ekstroverte i intro-

unutra,

verte. Čisti tipovi su retki i ljudske personalnosti se uopšteno mogu klasifikovati pod jedan ili pod drugi tip. Oba tipa su reprezenti normalnih stavova prema životu, ali oba mogu da razviju oblik mentalne bolesti kada se izvode do ekstremnosti kroz želju da se izbegne stres ili ojačaju životne realnosti. U snovima oba tipa pojavljuju se izvesni simboli koji, pri ispitivanju, prelaze u simbole koji su svesno bili primenjivani u detinjstvu ljudskog roda, ili čak u komparativno ranijoj istoriji, mada je to prosečnoj osobi obično nepoznato. Takvi simboli su pravi izvori energije unutar selfa. Oni su ozna-čeni kao "arhetipi", i smatra se da su od najveće važnosti, pošto označavaju pravac u kome je libido sklon da teče. Kada se takvi simboli pojavljuju u kompozitnoj formi, onda imamoglif ili "mandalu". Glif je defmisan kao grb sila sa kojima se radi i normalna je aktivnost ljudske personalnosti da izgraduje takve simbole. Kod neurotičnih i psihopatskih subjekata, ovi gli-fovi se pojavljuju u stanju sna, ili se izdižu spontano u budni život i oni označavaju prirodu sila koje su "uključene" u neurozu. Kada izučavamo Drvo Života, koje je vrlo drevna mandala, otkrivamo da ono sasvim blisko odgovara Jungovskim konceptima ili bi trebalo da kažemo da su učenja Jungove škole vrlo bliska drevnim uče-njima? Postoje i druga učenja ovog psihologa koja ovde ne možemo da razmatramo pošto bi nam oduzela mnogo prostora, ali za koja bi moglo da se kaže da "imaju svoje mesto na Drvetu" odnosno da se ukla-paju u

šemu moćnog glifa. 59

Postoji još jedna činjenica u Jungovim učenjima koju bi trebalo da pomenemo a to je njegov koncept "selfa". Mi uglavnom pokazujemo težnju da sebe identifikujemo sa ego - osećajem, sa "ja - sam"; svesno budno ja (self). Ali ovaj empirički ili falš ego Jung je smatrao kao nešto što mora ultimativno da se odbaci ili, tačnije, mora da se zameni novim centrom svesti koji će formirati tačku ravnoteže izmedu svesnih i nesves-nih aspekata personalnosti. Ovde, ponovo, učenje povezano sa Drvetom Života insistira na istoj neophodnosti; neophodnosti da se izgubi život falš ega da bi mogao da se iskusi puniji život. Iz svega što je rečeno izgleda da je sistem "analitičke psihologije" koji je propagirao C.G. Jung veoma blizak učenjima i praksi škola arkane a naročito onima koji slede Kabalističku tradiciju. Očigledno je da takav integrisani sistem učenja ne može adekvatno da se sumira u nekoliko paragrafa, ali se nadam da je dovoljno dato da bi čitalac stekao neku ideju o sistemu. Možda možemo da sažmemo da ono što je ovde napisano kazuje da Jung nije smatrao da je podsvest "korpa za otpatke" uma, koja kontaminira čiste vode nagonskog života koje teku kroz nju i podiže sve vrste prepreka da bi sprečila njihov prolazak. On je gledao na nju da je tlo i koren svesnog budnog ja, koja je konstantno angažovana u pokušaju da dovede sile života u one kanale koji će im omogućiti da fertilizuju i učine

plodonosnim sve aspekte selfe. Jungov sistem je primarno povezan sa formiranjem balansa i reintegracije u personalnosti. 60

Ovo je takode i cilj sistema filozofije koji je baziran na Drvetu Života moćnom, sveobuhvatnom glifu univerzuma i duše čoveka.

DIREKTNOISKUSTVO

Ali zajedničko za oba bio je ovaj faktor direktnog iskustva natprirodnih stvari; 62

Oni iz starih vremena govorili su da su Misterije dale njihovim posvećenima vrhunsku blagodet: slobodu od straha od smrti, i mada bi ovo moglo donekle izazvati sumnju u slučaju polu - javnih Elusianskih Misterija Grčke, sasvim je izvesno da je tačno za dublja svetilišta inicijacije. Naravno, podjednako je tačno da u današnje vreme postoji i spiritualizam snižene vrednosti uz izvesnu količinu astrologije, kao i mnogi koji učestvuju u seansama da bi dobili intelektualni dokaz postojanja onih carstava koja se razlikuju od čisto fizičkog. Nekima od njihovih učesnika se obezbeduje potvrda izvesnosti kontinuiteta života kao što se pruža i u veličanstvenim Misterijama. U oba ova slučaja, operativni faktor koji je omogu-ćio ovu izvesnost bio je onaj koji smo označili "divljim talentom", mada tu postoji značajna raz-lika u primeni i kontroli što se tiče ova dva kretanja. Ali suštinsko kod oba je direktno iskustvo. Deduciranje podložnih zakona iz intelektualne studije, bazirano na onome što se opažalo, bio je jedan aspekt koji je u velikom obimu koristio u pravim misterijama, dok je isti aspekt u javnom kultu težio da postane htonički ili "podzemni" kult, koji je postajao degradiran i kontaminiran mnogim stranim elementima.

iskustva koje je rezultiralo u slobodi od straha od smrti. U svakom slučaju, moguće je izgubiti iz vida šumu zbog drveća, a to je bilo sasvim sigurno u oba slučaja. Prekomerna razrada čisto intelektualnog aspekta često je težila da baci u zasenak direktno iskustvo u Misterijama, dok je emocionalni kult podzemnog sveta, sa svim svojim sumnjivim asocijacijama takode težio da sledbenicima daje direktno iskustvo; u oficijelnim školama Misterija i u kultovima koji praktikuju seanse podzemnog sveta, oslonac počinje da se koncentriše na ono što je primljeno kroz natprirodne sposobnosti izvesnih ljudi koji su bili poznati kao vidovnjaci i, u slučaju žena psihista, pitonese ili proročice. Na nivou Misterija, proročišta Apola u Delfima i u Dodoni bila su verovatno najpoznatija u starom svetu, dok je na nivou htoničnih kultova bilo karak-teristično pojavljivanje "mudrih muškaraca" i "mudrih žena", koji su, zbog svojih psihičkih sposobnosti, smatrani kao izvori informacija iz svetova van fizičkog. U oba slučaja, može se videti koliko je bio veliki gubitak uopštenog direktnog iskustva. U oficijelnim Misterijama to je dovelo do sterilnog filozofiranja, dok je u kultovima podzemnog sveta vodilo ka unutrašnjim podelama sledbe-nika pristalica jednog psihiste nasuprot pristalicama drugog i do podsticanja najgorih elemenata u ljudskoj prirodi. Jedna od velikih atraktivnosti hrišćanstva bila je u tome što je nudilo svim svojim sledbenicima neki oblik direktnog iskustva. Njegova vrhovna poruka bio je rad iskupljivanja Sina Božjeg, i

mogućnost ostvarivanja direktnog živog kontakta sa Njim. Druga poruka bila je proklamacija Uskrsnuća sa 63

pratećim dokazima o preživljavanju telesne smrti i proglašavanje novog reda. Moći zla su pobedene, i čovek je bio spasen od njihovog dejstva. To su bile kergyma, dobre vesti koje je hrišćanstvo širilo kroz svet i zajedno sa tim postojala je intenzivna živeća vera u prisustvu i snazi Gospoda. ( U ovoj atmosferi pozitivne vere, male hrišćanske zajednice su pronašle moć koju im je On obećao i za koju su oni smatrali da je Duh mudrosti i utehe, koja im je omogućavala da imaju neko merilo direktnog iskustva "stvari koje se ne vide". Tako je sv. Pavle, pišući svojim korintskim obraćenicima nabrojao "darove" ili charismate koje su razvijala i koristila braća, ukazujući u isto vreme na nešto što su svi veliki religiozni učitelji podvlačili a to je da su "duhovni darovi", kako ih Autorizovana Verzija Biblije naziva, pravilnije nazivani "psihički darovi*'. Oni u sebi nisu duhovni u etičkom značenju reči, i kao što sv. Pavle ističe, oni su sekundarni u odnosu na realnu stvar. To je stvar srca i uma usmeren prema službi, u pravom

smislu, Bogu i Ijudima. "Najveći dar od njih je Ljubav" ističe Apostol. U isto vreme, ovo direktno iskustvo bilo je od najveće pomoći crkvi, pošto se ona trudila da svima ukaže na mogućnost postojanja nekog merila individualnog kontakta sa nevidljivim stvarima i kad god bi se ova mogućnost raspoznala, crkva je dobijala na snazi. Sa priključivanjem hrišćanstvu onih koji su obučavani u Misterijama starijih religija, raslo je unutrašnje učenje koje je bazirano na hebrejskim • tradicijama i na unutrašnjem učenju koje je Hrist dao Svojim Apostolima, kao i obogaćeno grčkim, 64

persijskim i egipatskim pogledima, razvilo u kom-pozitni pokret koji je poznat kao Hrišćanski Gnosticizam. Ovaj gnostički pokret je uvek bio dobrim delom kritikovan. Neke od kritika su bile oprav-dane (nisu se sve gnostičke škole razvijale prema standardima koje je postavio Hrist) ali su bile da-leko od toga da zaslužuju napade koje su orga-nizovali "sv." Ireneus i ostali. Clement iz Aleksandrije i Origen predstavljali su drugi kraj u kompleksnoj mreži rane Crkve; pažljiva studija njihovih radova otkriva prisustvo drugačijeg jezgra ljudi u crkvi, koji ne samo da su imali direktno iskustvo unutrašnjih, natprirodnih stvari, već su bili i naslednici mudrosti koja je prenošena kroz vekove iz nezamislivih vremena. Sa porastom sekularizacije crkve, i počecima njenog ulaska u političko polje, direktno iskustvo je počelo da se vezuje za spoljašnju organizaciju i, konkurentno, oni koji su podržavali dublja učenja bili su izgnani iz crkve, mada je harizmata još uvek nastavila da se ispoljava sporadično. Prečasni Bede, pišući u IX veku, mada je oplakivao gubitak mnogih "darova", mogao je da kaže da su darovi isceljivanja još uvek ostali. U stvari, kao što smo rekli, "darovi" su se ispoljavali kroz vekove, mada sporadično i obično u neregularnim oblicima. Ovo se odnosilo ne samo na velike katoličke zajednice Istoka i Zapada, već i na mnoge jeretičke i šiz-matičke sekte koje su opstajale. Mnoge od njih, bar u početku, imale su direktna iskustva unutrašnjih realnosti. Ali ovo iskustvo je obično bilo bez ikak-vog defmitivnog rama i smatralo se ili znakorn istine te posebne jeresi ili kao znak božanskog odobravanja pojedinaca koji

su doživljavali. U 65

velikim ortodoksnim i romanskim zajednicama takvo direktno iskustvo je obeshrabrivano mada je mistički temperament imao odredenu predrasudu prema njemu kada je primano kroz psihička sredstva. Mistik, bilo da je Istočni ili Zapadni, tražeći jedinstvo sa Vrhovnom Realnošću, ima malo vremena za trošenje na "Vašaru Taštine" svakodnevnog iii psihičkog sveta. Ali sa porastom naučnog i ispitivačkog "doba rezo-na" direktna iskustva mistika, zajedno sa zapisima sličnih iskustava datih u Bibliji, počinju da budu izlagani kriticizmu onoga što je ponosno opisivano kao "nacionalan" um. Smatralo se. pogrešno, da je • za Ijudske mislioce na sadašnjem stanju njihove evolucije, bilo moguće da donose korektne objek-tivne sudove o tim subjektivnim iskustvima. Prilično je čudno u odnosu na tačku gledišta oficijelne nauke prema stavovima hrišćanstva, da su se vode Anglikanske crkve pridružile racionalistima u nesvetom savezu protiv onih koji bi na bilo koji način ispoljili darovitost koja bi ih istakla napred. "Entuzijazam" u bilo kom obliku je kočen. Ali sat ne može da se vrati nazad jačim pritiskom a psihička energija se ne može istisnuti uzvikom naučnika ili prelata. Tako su se uzdigli pokreti koji su bili centrirani na direktnom iskustvu natprirod-nih stvari. Moderna Teozofija, moderni spiritualizam i organizacije Pokreta Nove Misli

počinju da uče da je direktno iskustvo unutrašnje strane stvari moguće. Gorko u opoziciji sa crkvom i naukom, oni su se povećali i oformili bar na jednoj instanci, prila-godili su se drevnom modelu i pokušavali, sve dok 66

je moguće da odbace i proteraju one od svojih članova koji ne "vide oko uz oko" sa vodama. Ali točak im je doneo plodove semenja koje su posejala njihova braća u prošlosti: alhemisti, Rozenkrojceri i mnogi drugi koji su sačuvali zlatnu nit direktnog iskustva. "Gde nema vizije ljudi ginu", pošto se bez direktnog iskustva staro Prirod-no Zanatstvo degeneriše u orgijastičke rituale; crkva postaje impotentna i nesposobna da izdaje Božje zapovesti kako bi trebalo a racionalna filozofija i nauka postaju sterilne i nesposobne da se upravljaju prema dubljim potrebama duše čoveka. Videće se da postoje tri glavne staze raz-voja koje leže ispred upitanika. Dve od njih, prirod-ni misticizam i misticizam su staze emocija, dok je treća staza uma. Naravno, nemoguće je načiniti jasan rez razdvaja-nja u praksi, pošto je čak i u najinteligentnijem procenjivanju univerzuma i duše čoveka jasno prepoznati emocionalne pod-tonove koji leže ispod, dok čak i najemotivniji od mistika pokazuju neku elementarnu potrebu intelekta. Postoje tri glavne staze. One se izučavaju na Istoku pod nazivom Raja Yoga, Bhakti Yoga i Gnani Yoga. Naravno, postoje i druge linije aktivnosti, kao što su mantra yoga, karma yoga, i druge, ali one su sve pomoćne metode treninga koji vode do jedne od tri glavne staze. Potpuno smo svesni da će ovakvu podelu staza joge neki studenti smatrati kao "da nije po Cockeru", ali je bazirana na ličnom iskustvu autora u Indiji kada je radio sa grupom Hindu

okultista, i sasvim se dobro slaže sa Zapadnim sistemom. 67

Ove staze su upoznali i savladali oni koji slede Zapadne Misterije, mada smatramo da je staza uma, Hermetička Staza, naj važnija. Mada čovek može da ostvari živi kontakt sa elementalnim snagama iza Prirode, a drugi da postigne mistični kontakt sa dubokom duhovnom realnošću, još uvek će, ukoliko um nije istreniran, svi rezultati takvog kontakta biti neizbežno izvrnuti i pogrešno upotrebljeni na frzičkom planu. Na svim ovim putevima prema Bogu, psihičke sposobnosti se pokazuju, ali na Hermetičkoj Stazi one su trenirane i razvijene, dok u obe druge teže da rade nasumice, i u stvari, na mističnom putu one se obično smatraju pre kao smetnja a ne kao pomoć. Emocija je smatrana kao nešto što bi trebalo da se smanji na minimum koliko god je moguće, ali kao što je pokazala moderna psihologija, emocija je pokretačka sila iza svakog ljudskog napora i raz-voja, i bez nje um čoveka postaje sterilan i neefi-kasan. U isto vreme, naravno, njene neregularne manifestacije mogu da budu podjednako razorne. Zemlja može da postane jalova i neupotrebljiva ako se dozvoli da je voda preplavi. Pravilna upotreba vodenog resursa nastaje ako se tok kontroliše i usmerava ustavom, branom ili irigacionim kanalom. Tada će pustinja procvetati. Ova metoda inženjeringa, primenjena u sferi selfa, koja je baza velikog glifa Drveta Života, je podložni princip koji izučavamo. Pošto ćemo se najveći deo vremena posvetiti izučavanju Hermetičkog Puta, ukratko ćemo sada

obraditi druge dve staze. 68

Staza Prirodnog Misticizma, Zeleni Zrak, kako se ponekad naziva, ima kao ostala dva puta, i svoje prednosti i nedostatke. To je staza direktnog isku-stva, iskustva Boga ispoljenog u Prirodi. To je živi kontakt sa formirajućim životom planete i vitalizirajući element u celokupnom ljudskom životu. Ukoliko se elementalni tipovi energije ne kontak-tiraju, bar do izvesnog obima, čovek je sterilan i neefikasan na flzičkom planu. Na sreću, mi smo podstaknuti da činimo minimalne kontakte sa ovim silama zbog automatskog funkcionisanja naših fi-zičkih tela, ali je više od toga potrebno ako želimo da živimo potpunije. Tokom perioda socijalne represije i zabrana elementalne sile teže da se uguše i potisnu iza svesnih nivoa čoveka. Tada potisnuta energija počinje da traži sveže izlaze i, nalazeći slabu tačku može da raznese barijeru, rasprskavajući ostatke i natapa-jući rasnu svest, donoseći time destrukciju pravil-nom radu naroda. Da bi ovo sprečili, inicirani Zelenog Zraka otvaraju izvesne kanale u rasnom nesvesnom (o čemu je veliki psiholog Jung vrlo elokventno pisao), i kroz ove kanale elementalne sile, kontrolisane i usmerene, teku u dušu čoveka. Ovo daje vitalnu energiju koja vodi narod u nove podstreke. Jedan od klasičnih primera za ovo je Renesansa u Evropi. Gde su ustavne barijere previše jake, može da se dogodi da ova elementalna sila počinje nanovo da energizuje stare

oblike Prirodnog Misticizma, i kult veštica ponovo počinje da privlači svoje pristalice. Svaka nacija koja dozvoli ova gušenja i provere elementalnih sila je nacija sa neurozom, i, kao 69

stanje, ležeći ispod svesnih nivoa uma može da bude potencijalni izvor opasnosti. Neophodno je istaći da u ovoj, kao u svim ispolja-vanjima, postoji prirodni ritam i postojaće vremena kada elementalne sile hrle napred u ispoljavanje u dušama ljudi, isto kao što će biti perioda kada će se povlačiti kao oseka. Pravi inicirani Zelenog Zraka uči da radi sa ovim strujama i da ih kontroliše i usmerava za dobro naroda, ali postoje mnogi ljudi izvan redova prirodnih mistika za koje su ovi kon-takti neregularni i spasmodični. Ovo je uglavnom tačno za Keltske narode i ukazuje na neke od nekon-zistentnosti koje su toliko karakteristične za njih. Kada je Kelt "u svojim kontaktima" da upotrebimo tehnički termin, on može da dosegne zvezde i ništa mu nije nemoguće. Kada izgubi kontakt, on je ćudljiv i depresivan i nesposoban za istrajne napore. Za one koji su po temperamentu i rasnom nasledu prirodno skloni ka njoj, ova staza Zelenog Zraka nudi mogućnost da stabilizuju svoju fizičku prirodu, dakontrolišu svoj kontakt sa elementalnim silama i da spreče da na njih deluju nasilne izmene tih sila, što bi inače bio slučaj. To je jedan od puteva i to validan put, gde se duša, pošto je ostvarila kontakt sa Bogom koji se ispoljio u Prirodi, može da uzdigne do kontakta i vrhovnog jedinstva sa "Njim koji stanovaše u svetlosti nepristupačnoj". Na žalost, kao i svi drugi putevi, i ovaj ima svoju negativnu stranu i zbog toga je primio dobar deo pogrešne prezentacije i zloupotrebe. Ovo je jjoš više slučaj u

onim delovima sveta gde je hrišćanstvo snažno ugradeno u mehanizam države i stoga može da izvodi pritisak na one koji se na bilo koji način 70

razlikuju od njihovog sopstvenog učenja. U isto vreme, mada to nije opravdanje za užasne progone u ime Boga Ljubavi, ova predrasuda je razumljiva kada se razmatraju uslovi u kojima je hrišćanstvo počelo svoj razvoj u Rimskoj Imperiji. U strukturi znanja Zelenog Zraka ugradeno je vrlo duboko učenje povezano sa nejasnim aspektima seksa, i to je ono što uvek dovodi inicirane Zelenog Zraka u neprijateljstvo sa ortodoksnim hrišćanstvom. Ovo je, naravno, i aspekt staze Zelenog Zraka koji može vrlo lako da se izokrene i zloupo-trebi, kao što se i dogadalo u srednjevekovnoj Evropi. Ali zloupotreba stvari nije izgovor za pori-canje legitimne upotrebe, mada je u isto vreme, razumljivo da je oficijelna crkva, sa svojim pozna-vanjem prošlosti, pokušavala da ga odstrani. Uobičajeno je za one koji su trenirani i uzdignuti u klasičnoj tradiciji da minimiziraju lošiju stranu rimskog života. Radovi Rudvarda Kiplinga idealizuju rimsku kulturu ali, u isto vreme, postojalo je mnogo toga zlog i izopačenog u rimskom životu. Ovo je naročito bilo vidljivo u areni, gde su se održavali spektakli u kojima su izvodeni mitovi i prikazivani bogovi i boginje i njihovi odnosi sa ljudskim bićima sa apsolutnim realizmom. Bez lažnih izgovora, jasno je kakve efekte je mogao da ima mit bukvalno izvoden pred hiljadama gleda-laca. Pasiphae i Bik, porobljavanje Titana i drugi iste vrste bili su izvodeni upravo onako kako beleži rimski

pisac Martial. U Zlatnom magarcu, Apu-lius, pišući dosta godina kasnije, poziva se na iste spektakle. Važno je zapamtiti da su sve ove stvari radene u potpunosti javno a ne u bordelima i javnim 71

kućama Port Saida radi privlačenja evropskih turis-ta niže klase. Pošto su stvari bile takve, Hrišćanska Crkva je snažno reagovala protiv paganskog sistema i u tom procesu bacila nekoliko beba zajedno sa vodom od kupanja! Naša velika teškoća u procenjivanju rano-hrišćanskog perioda je zato što težimo da gledamo kroz naočare XX veka na pagansku scenu a taj stav može da bude vrlo pogrešan. U svakom slučaju, porok ne ukijučuje pravu stranu bilo čega a postoje aspekti seksa, ili da koristimo korektniji izraz "polariteta", koji imaju veliku vrednost. Oni su sadržaj nekih od učenja Zelenog Zraka. Imaju veliki značaj i u pravom smislu reči su moralni; njihova zloupotreba može, i zaista, proizvodi nešto vrlo zastrašujuće, približno spek-taklima paganskih dana. To je očigledno u nekim od zapisa veštičarstva. U isto vreme treba imati na umu da su metode koje su korištene da se izvuče istina od pretpostavljenih veštica bile toliko dras-tične da proizvode značajan invaliditet njihovih zabeleženih "priznanja", mada ostaje dovoljno ostataka koji pokazuju da nisu sve veštice i čarobnjaci bili neškodljivi prirodni psihisti za šta su ih mnogi spiritualisti smatrali. Ove stvari su patologije Zelenog Zraka, i ne smeju da budu uzeti kao neki kriterijum karaktera i rada onih koji slede ovu Stazu koja vodi u Svetlost sasvim sigurno kao i svaka druga. Mnogi od njenih iniciranih bili su u prvim redovima

umetničkih pokreta, i obnavljanja estetskih vred-nosti kao što Keltska renesansa u Irskoj na kraju prošlog veka i početku ovog, duguje mnogo toga

onima koji su pratili stazu Zelenog Zraka koji su bili u središti pokreta. U kasnijim vremenima radovi psihologa i Freudove i Jungove škole misli pokazali su veliki značaj ovih kontakata sa elementalnim silama života, i oprav-dali su rad iniciranih Zelenog Zraka u Kraljevstvu Adonai ha aretz; Bog se ispoljio u Prirodi. Ostaje da ukrako razmotrimo stazu Purpurnog Zraka: stazu misticizma. Ovde moramo da zapamtimo da se njeni sledbenici mogu naći u svim velikim religijama sveta čak i ako su ortodoksne hrišćanske crkve u vek težile da smat-raju mistične tradicije drugih vera kao blede i periferne i tako su u poslednje vreme načinjeni pokušaji da se izučavaju mistična učenja nehrišćanskih reli-gija. Treba reći da su ove pokušaje uglavnom činili teolozi romansko katoličke crkve. Sama crkva je uvek bila na neki način sumnjičava u odnosu na aktivnosti mistika, sumnjičeći ih da naginju ka monizmu ili panteizmu a neki od mistika su ovaj stav i ohrabrivali. Ali u svim katoličkim crkvama i na Zapadu i na Istoku pokornost je hranljivo tlo za razvoj defi-nisane hrišćanske mistične tradicije i prakse. Islam ima svoju mističnu stranu u Sufi sekti, dok je u Hindu religiji staza Bhakti Yoge staza pre-eminen-cije njenog sopstvenog misticizma. U hrišćanskim crkvama, staza mistika je ponekad poznata kao Trostruki Put Čišćenja, Iluminacije i Jedinstva i postoji

vrlo obimno telo radova bazi-ranih na ovoj klasifikaciji, od kojih su neki pome-nuti na kraju knjige. 73

Suprotno popularnom verovanju staza mistika je nešto drugo a ne sentimentalni idealizam i eskapi-zam. Mistik se okreće ka multiplikaciji stvari i traženju jedinstva, ali, i to je najvažnije, to nije kroz želju da pobegne od teškoća i nevolja sveta da bi mogao da nade mir. On ide stazom visoke aspi-racije i oštre discipline, tražeći jedinstvo u strasti ljubavi i obožavanja da bi kroz njega moglo da se pomogne celom svetu. "Sebično spasenje nije nikakvo spasenje" jedna je od katoličkih izreka i pravi mistik nikada ne traži lično spasenje već pre da bi mogao, kroz ljubav i obožavanje, da bude priključen na Volju u čijoj služb'i je savršena sloboda. Takav stav je daleko od pseudo - misticizma koji je toliko uobičajen u sadašnje vreme i na Istoku i na Zapadu. Svakome ko sumnja treba dati da pročita radove sv. Terese od Avile i sv. Jovana od Krsta. U njihovim delima će se naći nešto od duha pravog mističkog traganja.

ASPEKTIKABALE

Postoji nekoliko različitih aspekata Kabale, i svaki student treba da od njih odabere onaj koji najviše odgovara njegovom temperamentu. Suštinsko je da zapamti da, mada je jedan aspekt možda prava prirodna linija rada za određenog studenta, on ipak treba da ima odgovarajuće znanje i o ostalima da bi uravnotežio svoje studije. Kabala se obično deli na sledeće vidove: 1)Dogmatska Kabala 2)Literarna Kabala 3)Praktična Kabala 4)Nepisana Kabala Razmatraćemo ih po datom redosledu a kako budemo napredovali videće se da radimo od spo-Ijašnje prezentacije Kabalističke filozofije unazad ka njenoj unutrašnjoj suštini. Ovo mora da se uradi iz dva razloga. Student počinje od poznatih termina i koncepata a onda dolazi u dodir sa onima koji se na mnogo načina razlikuju od njegovog normainog razmišljanja; otkriće da, od vremena kada dostigne kasnije stadijume ove klasifikacije, počinje da upo-znaje novi set koncepata i novi rečnik uz pomoć kog

će raditi sa njima. 75

Počećemo sa dogmatskom Kabalom. Ovo je spo-ljašnja doktrina koja je ugrađena u klasične pisane izvore o kojima smo govorili u prvom poglavlju knjige. Treba zapamtiti da Zohar i Sepher Yetzirah nisu pojedinačni radovi, već da se sastoje od nekoliko dela skupljenih zajedno pod ovim nas-lovima. џ

Postoje izvesni problemi koje svaka filozofija vredna imena mora da pokuša da razreši kao što su Priroda i atributi Vrhovnog Bića, misterije kreacije, priroda života, i postojanje i sudbina čoveka. U dogmatskoj ili pisanoj Kabali ove ideje se razmatraju u okviru definisanih odnosa i kon-cepata poznatih kao Drvo Života a ovaj bazni dijagram odnosa ili "mandala" (kako često nazivaju istočnjaci), ključ je za celokupno Kabalističko učenje. Biće korisno ako damo fundamentalni princip koji leži izaKabalističkogučenja i misli;princip "balan-sa". Kako student napreduje u svom radu sa Kabalom, otkriće da je ovaj princip ključ koji otključava mnoga vrata. U stvari, osnovna Kabalis-tička studija počinje rečima "Knjiga Skrivene Misterije je knjiga ravnoteže balansa". Sada stižemo do drugog naziva u našem nabrajanju, "literarne" Kabale; ovde ulazimo u svet misli gde su fiksirani smerokazi logične misli zamenjeni metodom koja na mnogo načina odgovara izrekama Crvene Kraljice u knjizi Alisa u Zemlji iza ogledala: "Kada kažem tri puta da je to to, onda je to".(Citiram po sećanju, ali to je suštinska ideja). Metode literarne Kabale su opisane od strane jed-

nog okultiste (Dion Fortune) kao obavljanje mere76

nja uz pomoć elastičnog lenjira i sa uobičajene tačke gledišta , to je sasvim prikladan opis. Ovi posebni načini mentalnog rada zavise od činjenice da svako slovo hebrejskog alfabeta ima numeričku vrednost. Ovo je slučaj i sa grčkim alfabetom a ista čudna metoda misli može da se koristi i sa njim. Postoje tri glavne metode za objašnjavanje lite-rarne Kabale. Prva sa kojom ćemo raditi je poznata kao Gematrija. Ovde je princip da reči slične nu-meričke vrednosti objašnjavaju jedna drugu. Tako, reč Achad, u značenju jedinstvo, ima numeričku vrednost 13, a to je tačno i za rečAheba, što znači Ljubav. Tako, Jedinstvo i Ljubav označavaju istu ideju. Očigledno je da postoje neograničene mogućnosti u ovoj metodi, ali svakome ko je upoznao moderne psihološke radove može da izgleda i da je ova metoda ludilo drevnih rabina. Ovo je još približnije kada dodemo do sledećeg odeljka literarne Kabale - Notariauon. Ovde postoji reč i svako od njenih slova se koristi kao početno slovo nove reči. Tako, ako koristimo engleski jezik, i uzmemo kao ilu-straciju reč "Man" (čovek) ovom metodom može-mo da formiramo rečenicu " Мапу are near" (Mnogi su blizu). Neke od aplikacija ove metode izazivale su da drevni rabini odbace Kabalu: ona je korištena da preobrati Jevreje u Hrišćanstvo i, kao što smo na drugommestu rekli, ovo neprijateljstvo se prote-že još i danas kroz mnoge uglove.

Treća metoda literarne Kabale je Temurah. To je metoda permutacije, gde jedno slovo zamenjuje drugo koje mu ili prethodi ili dolazi sledeće u alfabetu, a rezultat toga je da se formira potpuno druga reč. Postoje dvadeset dva seta takvih slovnih 77

permutacija, uključujući i najvažniju poznatu kao "Kabala Devet Komora", ali osim za one koji su posvetili mnogo vremena izučavanju ove teme, metoda je interesantna samo radi informisanosti. Postoji drugi oblik Notariqona, u kome se inicijali rečenica uzimaju da formiraju reč ili reči. Jedna od najpoznatijih takvih reči je Agla, jedno od Imena Snage koja se koriste u ceremonijalnoj magiji, i znači: "Moćan si Ti, o Gospode!" Sve ove metode literarne Kabale su slične metodama analiza snova koje u današnje vreme koriste psiholozi i obezbeduju način na koji mno-gi podsvesni misaoni kompleksi mogu da se dovedu u budnu svest. U tome leži njihova vrednost. Takode, zbog korelacije broja i slova u hebrejskom alfabetu, takve veštačke reči i rečenice su po prirodi slične hemijskim formulama, koje pokazuju, svojim kom-ponentnim slovima, elemente iz kojih se izgraduju izvesne smese. Zbog toga, mada je ovo polje literarne Kabale puno zamki za neoprezne, tragač treba da je izučava do izvesne mere, da bi mogao da razume nešto od psihologije koja leži ispod tajne mudrosti Hebreja. Sledeći elemenat naše teme je onaj koji najviše privlači javnost kroz vekove i do današnjih dana. Prakična Kabala je onaj deo Kabalističkog rada koji radi sa magijom " isprepletanih parčića i ruku u zamahu": Ceremonijalnom i Talismanskom Magi-jom. Na žalost, ovaj aspekt Kabale je postao tema najpraznovernijih i degradiranih ideja i prakse kako klasičnih tako i srednjevekovnih ljudi i uglavnom je

izučavan zbog baznijih motiva ljudskog roda. Ali, ispod svih tih strahova, sujeverja i ludosti praktičara prošlih vremena, leži prava i visoka 78

doktrina i praksa koja u rukama onih koji su spremni da sebe treniraju i purifikuju, može da se upotrebi za visoke duhovne ciljeve. U drugom poglavlju ovu temu ćemo više razradivati. Četvrti deo Kabale je onaj koji je poznat kao "ne-pisana Kabala". To je telo znanja i prakse koje potiče iz nezapamćenih vremena i nije hebrejskog porekla. Kabala je korišćena da deluje kao nosač za duboko ezoterično učenje, ali samo učenje potiče iz mnogih drugih izvora. U raznim vremenima ljudi su tvrdili da su otkrili nepisanu Kabalu, ali, mada je ućenje koje je u osnovi bilo namenjeno malobroj-nima učinjeno javnim, prave misterije nisu izdane - iz veoma dobrog i dovoljnog razloga pošto po svojoj unutrašnjoj prirodi one ne mogu biti tako otkrivene. Prave misterije se doživljavaju a ne podučavaju, i ne mogu se prenositi drugim rečima. Samo indu-kovanjem takvog shvatanja u one koji su sposobni da prime delovanje, može se pristupiti komunika-ciji ove arkane, pa čak i tada, neophodno je da postoji neki uobičajeni jezik koji može da se koristi kao sredstvo pomoću kog se može diskutovati i proveravati. Nepisana Kabala koristi koncepte i simbol-forme Kabale kao alfebetske oblike novog jezika i taj novi jezik se može predavati samo onima koji su sposobni da prime takvu "iluminaciju" kakav je tehnički termin za to. Misterije su podeljene linijom prirodnog recepta u Niže i Više. U Nižim Misterijama, informacija i učenje dati su onako kako ih može razumeti razum-ni um, a prava

upotreba ovog učenja dovodi aspi-ranta do tačke gde je moguće za one koji su njegovi 79

učitelji da uzdignu u njemu "shvatanje" које će mu omogućiti da razume jezik Viših misterija. Zbog toga su Misterije organizovane u serije gradacija ili stepenova, a u Nižim Misterijama takvi stepeni se mogu dobijati bez obzira na moralne ili etničke standarde osobe koja je u pitanju. U isto vreme, oni koji nadziru obično vide da nepodesni ljudi automatski ne napreduju zbog svojih intelek-tualnih kvalifikacija. Naravno, ponekad se dogada da takva nepodesna osoba pride Vratima Viših Misterija, ali zbog svoje nesposobnosti da iskusi realnosti tog carstva nije u mogućnosti da napreduje i vraća se unazad. +

Da ovo pojednostavimo - čovek je proveo mnogo vremena u upoznavanju potpunog i detaljnog razumevanja principa aktivnosti motocikla i nje-govih delova; ali, koliko god da zna o ovim stvari-ma, ako pokuša da vozi mašinupre no štoje naučio daje balansira i kontroliše, neće moći to da uradi. Sa druge strane, ako nauči da je vozi upašče u mnogo nevolja ako nema znanja o njenim delovima i principima. Da bi postao dobar motociklista potrebni su mu i znanje i veština. Ovo je isti slučaj u obuci i radu posvećenog. U Nižim Misterijama on stiče bazne informacije i počinje da se uskladuje radi prijema onih shvatanja koja su stepeni iskustva u Višim Misterijama. Kad bi ovo bolje razumeli potencijalni šegrti Mis-terija, uštedeli bi sebi mnogo vremena i energije, i bili bi manje skloni da dozvoljavaju da ih iskorišta-vaju

beskrupulozni "učitelji" koji sebi pripisuju laskave titule i pretenzije. 80

I

Treba obratiti pažnju da, mada čovek može da stigne do stepena Viših Misterija, ne može da smatra da je bezbedan od bilo kakve retrogresije. On održava svoj rang u tim Misterijama vrlinom svog mnkcionisanja. Kao i hodač po užetu koji neprestano mora da održava ravnotežu, tako i ini-cirani održava svoj stepen naporom i funkcijom. Samo kada može da obožava "u praznom svetilištu" on može da oseti da je relativno siguran. Ove Više Misterije, koje su jezgro nepisane Kabale, centar su oko kog su organizovane Škole Nižih Misterija. Inicirani Viših Misterija formiraju bratstvo poznato kao "Velika Bela Loža" ili "Koledž Svetog Duha". Ono je dualno u svom radu, radeći sa narodima prema njihovim generalnim kulturnim razlikama. Tako, postoji Istočnjačka Tradicija "oni od Ganga", i Zapadna Tradicija " oni od Anda". Ova dva naziva dolaze iz starog Rosicruci-anskog izvora, pošto je pravo Bratstvo jedna od manifestacija Zapadne tradicije.l Takode, mada je alhemija imala svoje sledbenike i na Zapadu i na Istoku, na Zapadu je izgledala kao pokret koji ima istu inspiraciju iza sebe. U drugoj polovini XIX veka, oživljavanje aktivnos-ti Zapadne tradicije dovelo je do novih pokreta koji su, bazirani na antičkim izvorima, počeli da podu-čavaju nečemu od bezvremene mudrosti. Šta više, medu njima je bio pokret poznat kao "Hermetički

Ne treba identifikovati sa bilo kojim Bratstvom koje se reklamira.

81

Red Zlatna Zora", i od tog reda potekle su struje većine Zapadnih ezoteričnih pokreta. U isto vreme, korespodentni impuls iz Istočnjačke tradicije doneo je novi pokret, "Teozofsko Društvo" i privukao pažnju sveta. Ovaj pokret, održavajući javnu prezentaciju svog učenja, delovao je kao kvasac koji je uticao na deo zivota XX veka koji je tragao, mada uglavnom nesvesno, za dubljim učenjima života i sudbine. Originalni Red Zlatna Zora razbio se na stenama ličnih ljubomora i ambicija, ali različiti "raspar-čani" delovi još uvek preživljavaju 1 rade uz razii-čite stepene efikasnosti a iza njih i kroz njih deluju majstori Zapadne tradicije.

Postoje i druge "Skrivene Staze"

DRVO ŽTVOTA

Fokalna tačka oko koje je centrirana cela filozofija Kabale je dijagram ili "mandala" poznata kao Drvo Života. U ovom odeljku Drvo ćemo razmatrati isključivo kao dijagram, rezervišući razmatranje njegovih sastavnih delova za kasnija poglavlja. Drvo se sastoji od deset stanica ili Sephirotha koje su prikazane po odredenom modelu. Sve one su povezane linijama, dvadeset dve ih ima po broju, i ovih deset krugova i njihove spoljne linije predstavljaju, u dijagramatičkoj formi, Trideset - dve Staze. Opšta Šema Drveta je ispunjavajući sistem, pošto Kabalisti smatraju da se sve manifestacije mogu klasifikovati pod deset nabrajanja Sephirotha, dok se subjektivne reakcije celog života i svesnosti mogu reprezentovati u dvadeset-dve povezujuće Staze.l Drvo se može posmatrati iz nekoliko uglova a prvi od njih je podela u ono što je poznato kao Tri Stuba. U izvesnim organizacijama smatra se da postoje dva Stuba Hrama i to Jachin i Boaz, ali Kabala uči da ih ima tri. Smatra se da dva Stuba reprezentuju kosmičku silu i formu, dok Srednji Stub radi sa

83

elementom svesnosti u ispoljenom univerzumu. Podučava se da ulivna energija kreacije teče iz centralne tačke koja je poznata kao Kether a onda u Sephirothe oba spoljašnja Stuba u alternativnoj stazi koja je poznata kao Svetlosni Bljesak. Prva stanica do koje stiže označena je kao Chokmah i odatle prelazi kroz Sephirah Binah koji je na vrhu suprotnog Stuba Forme. Onda prelazi ponovo na drugu stranu u Sephirah Gedulah ili Chesed, kako se još naziva, pa ponovo preko u Geburah ili Pachad na Stubu Forme. Tako kreativni život napreduje dok se konačno ne ispolji u baznom Sephirahu, Malkuthu. Time je Drvo formirano u onome što je poznato kao Četiri Sveta. To zahteva iscrpnu obradu a mi ćemo ga u ovom poglavlju samo ukratko pomenuti. Dok se odvija ova kreativna aktivnost, Srednji Stub se formira kao rezultat balansa ižmeđu dva suprotna stuba. Kroz ovaj Srednji Stub ispoljava se javlja-juća svest, životni talas, za koji je ispoljeni univer-zum, u svim svojim aspektima vidljivim i nevidljivim, moćna pozornica na kojoj život igra svoju ulogu. U isto vreme, struktura ove kosmičke pozornice uslovljava i usmerava igru koja se proiz-vodi pod njenim uticajem. Drugim rečima, život nije ništa odvojeno od univerzuma, već je njegov integralni deo. Sva manifestacija je samo sredstvo kojim životni talas, nadolazeći iz neispoljenog može u pojav-ljujućoj evoluciji da postane savršen u svim svojim stepenima.

Proces stvaranja je simbolizovan glifom Drveta, a Sephirothi simbolizuju tačke gde se objektivni 84

univerzum održava u ispoljavanju, i život u raz-voju, koji odatle izvire, nosi u sebi sve njihove kvalitete. Kakvo god ispoljavanje da se odvija, postoji život obojen posebnim aspektom univerzuma u kome se ta manifestacija odvija. Vrednosti odnosa sim-bolizovanih u Drvetu Zi vota mogu se naći i u svakoj razvojnoj svesti. Postoji mikrokosmičko Drvo u svakom živombiću, i izmedu personalne svesnosti i univerzalnog selfa postoji isti odnos kao onaj koji egzistira izmedu vodenih struja u gotovo svakom zalivu i okeanu čiji su integralni deo. Zato, treba da se setimo sv. Pavla koji je, citirajući grčkog pesnika, rekao: "Mismo i njegov izdanak"; i ponovo, "U njemu livimo, krećemo se ipostojimo". Ako se sada okrenemo linijama koje povezuju deset Sephirotha medu sobom, vidimo da one reprezen-tuju modalitete svesti i u univerzumu i u duši čoveka. Kada koristimo Drvo u meditacionom radu, učimo da stupamo ovim dvadeset dvema stazama u našoj unutrašnjoj svesti, pošto je to u regionu svesnosti gde se odvija aplikacija Drveta. Kabalista (a ovde ne mislimo na suvog - kao - prah pedanta koji je spoljašnju formu Kabale načinio svojim poljem izučavanja, već na iskrenog sledbe-nika tradicije koja je prenošena sa jedne generacije na drugu u ezoteričnim školama Zapada) koristi Drvo za svrhe svog sopstvenog unutrašnjeg duhov-nog razvoja. Ako nastavimo sa pregledom glita kao što se koristi u meditacionom radu,

videćemo da svaki Sephirah ima boju. Ovde dotičemo izvesna učenja u koja za 85

sada ne možemo da ulazimo, ali je dovoljno da kažemo da kolor - plan, koji prolazi kroz celu Kabalističku šemu, nije tu da Drvetu daje fes-tivalski izgled. On ima vrlo odredenu ulogu u prak-tičnom radu. Postoje četiri skale boja, po jedna za svaki od Četiri Sveta: Atziluth, Briah, Yetzirah i Assiah i Drvo se obično "portretiše" u jednoj od njih. Videće se da Sephirah Chokmah, Chesed i Netzah formiraju jednu liniju ili "stub", dok se na suprot- | noj strani Binah, Pachad i Hod, formiraju drugi. Stanice Kethera, Daatha,Tipharetha, Yesoda i Malcutha locirane su na Srednjem Stubu. Prime-tiće se da je u ovom poslednjem Sephirahu, Mal-kuthu, baza celog Drveta, i da je on povezan sa svim ostalim Sephirothima. Ovo je najdalja tačka manifestacije. Izviruće svesti koje igraju svoje uloge na kosmičkoj pozornici ovde skreću sa svojih izlaznih aktivnosti i počinju da se vraćaju svom izvoru. Ali, gde god su se pojavljivali kao "životni talas", sada se vraćaju kao individualizovana svest. Rast individualizovanog bića je poseban rad koji se obavlja u materijalnom svetu i iz tog razloga ovaj svet je od najveće važnosti. Po rečima velikog Kabaliste, to jeplovak - smerokaz manifestacije i život koji se razvija mora da stigne i prode oko njega рге no Što se vrati na povratno putovanje ka izvoru iz kog je krenuo u jutro manifestacije. Svaki pokušaj zaobilaženja fizičkog plana je luc-kast pošto se njegove lekcije moraju naučiti, njegove bitke izvojevati i njegova ograničenja prihvatiti i koristiti. Ovde ponovo imamo

tezu koja se provlači kroz Kabalu: važnost fizičkog sveta, i, 86

zbog toga, važnost fizičkog tela koje je naš instru-ment za interakciju sa tim svetom. Kabalista, kao pravi hrišćanin, uživa da igra svoju potpunu ulogu u svetu a ne da pokušava da beži iz njega. "Eska-pizam" nije nikada bio učenje niti Kabale niti hriš-ćanstva, mada su kroz godine oba sistema učenja bila kontaminirana razornim doktrinama Mani-henskejeresi. Ove doktrine prema fizičkom svetu i fizičkom telu kao zlu, kreacije su neperfektnog nižeg boga. Jedini način za spasenje su, stoga, odbacivanje svih mate-rijalnih stvari i prihvatanje asketskog života i uz praktikovanje filozofije stremljenje ka vraćanju u carstvo svetlosti. Veliki deo ove vrste učenja može se naći u učenjima Gnostike ranog hrišćanstva a prisutno je i u "doktrini dva puta" koja se nalazi u ranohrišćanskim dokumentima. Ali, pošto se hriš-ćanstvo razvilo u matrici jevrejske misli, ono je od nje uzelo neke od svojih osnovnih ideja i tako nalazimo ovu doktrinu dva puta u manuelnoj dis-ciplini Kumranske zajednice na obalama Mrtvog mora pa čak i u samom Starom Zavetu; u stvari, opaske sv. Pavla u vezi sa dva zakona koja je našao u sebi imaju nešto od iste ideje. Ovo, kao što možemo da vidimo, uglavnom je ugradeno u jev-rejsku i hrišćansku religiju kroz izvesna persijska učenja. Lako je videti da, za one koji se iz istog ili sličnog pretpostavljenog razloga povlače iz sveta, ovo uče-nje ima veliku čar ali im daje razloge za i protiv ovakvog postupka. Sa tačke gledišta škola ezo-teričnog Kabalizma, to je pogrešno. U stvari, u razvijenoj gnostičkoj formi crkva ga je odbacila

87

otvorenim rečima kada je Bog opisan kao " Tvorac neba i zemlje i svih stvari, vidljivih i nevidljivih." Istakli smo ovo pošto je neophodno da pokažemo kolikoje ovo učenje daleko od "vunastih" i eskapis-tičkih filozofija mnogih modernih ezoteričnih škola, ali mi ovde ne tvrdimo da su učenja Kabalista uvek bila oslobodena dualističke jeresi. Tajna tradicija je uvek primala uticaj raspoloženja misli oko sebe, i tokom izvesnih perioda, kalvinističke ideje, koje sadrže veliku količinu dualizma, uticale su na ono što bismo mogli da označimo kao sloj na vrhu tradicije; u svakom slučaju, ispod površine, pravo učenje je ostalo netaknuto. Ako izgleda da smo pažljivo razradili tačku od ekstremne važnosti, Sephirah Malkuth, to je zato da bi vrlo različit stav mnogih ezoteričkih studenata prema fizičkom planu mogao da se stavi u kontrast sa razumnim i balansiranim spoljašnjim izgledom Kabalističkih učenja. Sada dolazimo do jednog od najvažnijih aspekata Drveta Života. Postoje dva načina skladištenja stvari. Po jednom, sve se baca u skladište bez diskriminacije, a u drugom se svaka stavka paž-ljivo pakuje i odlaže na takav način da može vrlo lako da se nade kada bude potrebno. Većinu vreme-na mi sledimo metodu broj jedan, i jedini razlog zašto naše misli nisu muljevitije nego štojesu je što nas prirodna struktura uma prisiljava da pravimo neku vrstu reda,

isto kao što bi nas oblik prostorije za skladištenje prisiljavao da kabastije stvari posta-vimo tako da stanu unutra. Kao što smo videli u prethodnom poglavlju, um je izgraden po vrlo različitom modelu, i najbolji način 88

na koji možemo da skladištimo znanje koje smo stekli je da ga "pakujemo" u saglasnosti sa mental-nom arhitekturom. Ovo nas Drvo Života uči da radimo, mada ono već sasvim prikladno odgovara toj arhitekturi. Stoga, možemo sada da razmatramo Drvo kao veliki "ispunjavajući kabinet", pomoću kog sortiramo i skladištimo znanje koje primamo. Imamo ispu-njavajući sistem od deset glavnih elemenata; deset Sephirotha i daljih dvadeset-dva niža; medusobno povezujuće staze na Drvetu. Za sada ćemo se skoncentrisati na prve elemente našeg sistema i razmotriti kako oni mogu da se koriste. Svaki Sephirah ima izvesnu primarnu "vrlinu" koja je njegova ključna nota, i sve osobe, uslovi i uticaji mogu da se podele u jedan ili drugi od njih deset. Ali svaka dobra stvar može da se prekomerno radi u nižim svetovima i tako nalazimo da su "poroci" nebalansirani aspekti vrlina i da i oni idu na svoje pravo mesto: u ovom slučaju na deset stanica Qliphotičkog Drveta. Radi ilustracije uzećemo jedan Sephirah i malo ga razraditi. Uzećemo Chesed na desnoj strani stuba na Drvetu. Ovde vidimo da je glavno imenovanje koje moramo da koristimo Konstruktivna Aktivnost. ( Studentu se savetuje da napravi indeks-kartu sistema i da radi na ovoj klasifikaciji.) Simbol Chesedaje geo-metrijska figura: kvadrat. On treba da se oboji svetlo plavo i ako imamo neophodnu sposobnost, možemo da smestimo u kvadrat crtež veličan-

stvenog bradatog kralja, koji sedi na svom tronu. Ovo nam daje ključnu notu zaštitne organizacije i istrajnosti. 89

Sada ćemo da nastavimo da koristimo ovu metodu klasifikacije. Gledajući oko sebe, vidimo izvesne aktivnosti koje dolaze pod nabrajanje zaštitne kontrole i očuvanja i ove stavke upisujem u kartu. Na primer, možemo da uključimo gradske i držav-ne planske vlasti, društva za zaštitu prirode i tako dalje ne zaboravljajući Gradanske službe. Često ove aktivnosti pominjemo kao "očinske" i to je takode jedan od aspekata Cheseda. Korisno je da razmotrimo i izgradujuće procese u našim fizičkim telima koji takode dolaze pod ovo nabrajanje. Na ovaj način izgradujemo organi-zovani kompleks ideja koje se sve odnose na jedan poseban aspekt života. Ovaj proces se ponavlja svakim Sephirahom sve dok se ne izgradi automatska podsvesna navika klasifikacije. Ovde moramo da ponovimo da Kabala nije samo sistem filozofije, već i da je, suštinski, metoda upotrebe uma na izvestan način. Suv-kao-prašina pedant može da bude okupiran sa spoljašnjom istorijom ili filozofskom vrednošću Kabale, ali iskreni student ezoterične tradicije koristi sistem, i kroz tu upotrebu stiče urav-noteženiji i objektivniji pogled na mogućnosti nego prvi interesent. Veoma važna tačka u ovom pravcu je da ni jedna stanica na Drvetu ne može da se obraduje zasebno; ona je uvek povezana sa drugima a posebno sa svojom suprotnom stanicom; u slučaju Sephirotha na dva bočna stuba.

U primeru koji smo uravo koristili, neophodno je da sada nastavimo da proučavamo Sephirah Pachad. Ovde imamo koncept Oštrine, u čijem 90

slučaju je simbol pentagon, u koji možemo da smestimo prizor moćnog ratnika u kočiji. Ovde, umesto dobrobitne organizovane aktivnosti Cheseda, imamo nasilnu destrukciju postojećih us-lova koji mnogi Ijudi smatraju kao krajnje zlo. U suštini, to nije tako, pošto dezintegracione aktiv-nosti Pachada daju neophodan balans organizujućim aktivnostima Cheseda. Ovo ponovo možemo da razmotrimo na isti način kao što smo učinili sa drugom stanicom. Zamislimo da idemo svojim putem niz ulicu i da "uhvatimo okom" trošne kućice koje se kao što znamo, tretitaju kao sirotinjski kvart. Vidimo kako rade buldožeri i kranovi i zgrade se brzo raščišćavaju. To je aktivnost Geburaha ili Pachada. Postoji nešto što je podjednako dobro u izgradnji i orga-nizovanju, i zlou rušenju i uništavanju. Ipak, jasno je da su, u sadašnjoj instanci, aktivnosti Pachada korisne - dobrobitne. Postoji jedan stih u Tennyso~ novojpoemi kada kralj Arthur umirući kaže: "Stari red se promeni, ustupajući mesto novom a Bog se ispolji na mnogo načina, najmanje jedan dobar običaj ćepokvariti svet". Postojanje imovine u sirotinjskom kvartu je primer konzervacione aktivnosti Cheseda koja je postala neuravnotežena i aktivnost Pachada je potrebna da slomi te uslove i ispravi balans. Ali Pachad može takode da postane neuravnotežen na isti način, i ovde ponovo možemo da koristimo istu instancu. Putujući na posao, videli smo u isto vreme i da su neke čvrsto sagradene kuće u očigled-. no dobrom

stanju prazne. 91

Sada, kako prolazimo, vidimo huligane, mlade i stare, koji su počeli da ruše ograde, da razbijaju prozore, da vade ragastove ... i za neko vreme da upropaste zgradu. Ubrzo ona više nije za stano-vanje, niti je bezbedna. Ovde je primer nebalan-siranog rada Pachada, i možemo kasnije da vidimo, uz iznenadnu intervenciju opštinskih vlasti i gradevinara, kompenzacione aktivnosti Cheseda koje zaustavljaju destrukciju i balansiraju uravnotežujući vanbalansne aktivnosti Pachada. Ako se Drvo koristi kao meditacioni sistem, onda je to vrsta stvari koja mora da se obavi sa svakim Sephirothom po redu. Važno je zapamtiti da sup-rotni Sephirothi zajedno formiraju radnu jedinicu i ta jedinica je ono za čim moramo da radimo u svim praktičnim radovima na Drvetu. Onda imamo iz-vesne "funkcionalne trouglove", kako se označa-vaju. Prvi od njih je poznat kao Božanski Trougao i čine ga Sephirothi Kether, Chokmah i Binah. To je koren i baza na kojoj stoji celokupno ispol-javanje, a izmedu njega i ostatka Sephirotha učvršćen je zaliv poznat kao "bezdan". Ovo znači da su sve posledične manifestacije ispoljavanja različitih kvaliteta ova tri i da bi razumeli Božan-ske Sephirothe u potpunosti potrebna je kompletna izmena svesti. Ova tri, gde je izvor Kether, otac Chokmah a majka Binah, vladajući su faktori za ostatak Drveta. Stanica Chokmah se tretira kao pozitivna muška potencija ispoljavanja a stanica Binah kao pasivna ženska potencija. Kao što možemo da vidimo sa dijagrama, ova tri Božanska Sephirotha stoje na vrhovima tri stuba Drveta.

Sada smo stigli do misteriozne stanice poznate kao Daath. Ona izgleda kao da nema veze sa ostatkom 92

Drveta i očigledno je da je jedanaesta stanica iako su Kabalistički tekstovi isključivi da postoji samo deset Sephirotha. Ovde leži tajna, ali možemo samo da sugerišemo da je Daath povezan sa dimenzijama svesti. Postoji Kabalistička izreka daje Kether Malkuth neispolje-nog, odnosno, da je u svakom od Četiri Sveta, poslednja faza manifestacije svakog sveta izvor i početak sledećeg. Možemo da zamislimo Daath kao, izmedu ostalog, spojnu vezu svesti izmedu Svetova. Time jeDaath uAtziluthu direktno povezan sa Daathom u Briahu a onda sa Daathom u Yetzirahu sve dok se ne dospe do sveta Assiaha. Ova povezujuća stanica u svim svetovima treba da izgleda kao vrh piramide čija baza izvire iz Kethera, Chokmaha i Binaha i da vrh postoji ili opstaje u drugoj dimenziji. Sledeći trougao je onaj koji prave Pachad, Chesed i Tiphareth a treći je sastavljen od Netzacha, Hoda i Yesoda. Deseti Sephirah, Malkuth)e tačka gde se primaju i obraduju svi uticaji Drveta, a životi koji se razvijaju u ispoljenom univerzumu počinju svoj povratak izvoru iz kog su potekli. Videće se da Srednji Stub sadrži stanice koji su uravnotežujući tipovi energije dva spoijašnja stuba i svako razmatranje bilo kog od njih mora da uzme u obzir ne samo polarizirajuće suprotnosti stanica koje su u pitanju, već i uravnotežujuću treću stanicu tog fiinkcionalnog trougla. U stvari, kad god radimo sa Drvetom, ili kao meditacionim simbolom ili kao sa generalnim dijagramom dispozicije ispoljenih stvari, uvek moramo da zapamtimo da Drvo mora, u krajnjem

93

slučaju, da se tretira kao celina, čak i ako se kon-centracija stavlja na neki poseban aspekt u odre-deno vreme.

ČETIRISVETA KABALISTA

Filozofija Kabalista je "emanaciona" filozofija i ovde dolazi u direktnu suprotnost sa idejama or-todoksnog hrišćanstva. Ova suprotnost je bazirana na izvesnim pogrešnim koncepcijama i ona se, u stvari, postepeno menja pod udarom modernog znanja. Stara ideja Božanskog kao personalnog majstora zanatlije u stvaranju menja se kako se razotkrivaju neizmernosti kreacije. U prethodnoj analizi sasvim je tačno rečeno da je Bog stvorio sve stvari, ali način na koji je to uči-njeno, kako je postavljeno u Kabali, različit je od ideja ezoteričnog Judeizma koje je preuzelo orto-doksno hrišćanstvo. Velika primedba hrišćanskih teologa emanacionoj filozofiji je da ona teži prema panteizmu, koji se vrlo lako može izjednačiti sa idejom da je "Bog" jednostavno ukupan zbir Priro-de. Ali ovo nije ono što Kabala podučava. Potpuno pravilno ona podučava da se Bog ispoljio u Prirodi, i da je u njoj imanentan: ali ona takode podučava i da je svaka manifestacija na bilo kom planu samo jedna ekspresija božanskog bića koje transcedentno vlada nad svim. Ovde treba pome-nuti da u ovoj filozofiji nema krute dihotomije; nema tvrde i oštre podele izmedu Duha i Materije. Materija se tretira kao "svetlucavi ogrtač Božan-skog", u stvari kao da je ekspresija tog Bića i stoga su sve stvari svete u svojoj suštinskoj prirodi. Ova 95

ideja, kao što će se videti, seče "uzduž i popreko" Manihensku jeres koja još uvek istrajava u nekim delovima hrišćanstva, čiji je jedan od vidova ispoljavanja ono što je uobičajeno poznato kao puritanizam. Pod pretpostavkom da je emanaciona filozofija tačna, kako dolazi do kreacije? Ovde dolazimo do ideje "agenata" kroz koje se odvija stvaranje, kao i do oblika tog stvaranja. Mora se sasvim jasno razumeti da ova carstva kreacije koja se nazivaju "svetovi" nisu specijalne planete niti bilo šta te vrste. Ovo kažemo zato što čak i oni koji bi trebalo da znaju bolje, zapadaju u tu grešku. Zato ćemo da definišemo šta podrazumevamo pod tim izrazom. "Svet" se u ovom kontekstu tretira kao poseban oblik aktivnosti Boianstva. Prvi od ovih oblika je poznat kao svet Atzilutha, ili arhetipski svet. To je polje božanskih ideja koje su iza svakog ispoljavanja. Ovde božanski um manifestuje one apstraktne koncepte koji će se kas-nije razradivati u rastućoj kompleksnosti u svim poljima ispoljavanja. Kabalisti smatraju da je glif Drveta Života oformljen u svim "svetovima" i ovde se podrazumeva da je prisutan u svojoj naj-rafmiranijoj formi. To je duhovni "shematski plan" u božanskom umu. Time se ne misli da je figura koju crtamo i opisujemo kao Drvo prisutna u svetu Atzilutha kao figura ili crtež već da odnosi koji figuriraju na Drvetu tu imaju svoja porekla. Sada dolazimo do sveta Brijaha. U Kabali se ovaj svet Brijaha naziva i Svetom Tronova i smatra se da izvire iz sveta Atzilutha. On je korak bliže objektivnosti materije i ponekad je poznat kao Kreativni

Svet. Pošto ovde arhetipovi Atziluthskog Sveta 96

počinju da se objektivizuju, i ovde je to gde se smatra da su "arhandeli" aktivno angažovani u formulisanju božanskih arhetipova. To je "svet" u kome primarna energija manifestacije počinje svoj rad. Treba razumeti da "arhandeli" nisu ni na koji način ono što bi se moglo zamisliti kao nadljudska bića koja imaju ljudski oblik i poseduju krila kako nas popularni pijetet navodi da ih vidimo. Isto bi se moglo reči za andeoske i pod-ljudske redove života. Treći svet je svet Yetziraha, svet formacije. Ovde ! je substanca manifestacije još bez ikakvog materi-t jalnog izraza, i ovde je ono gde bića poznata kao andeli imaju svoje pravo prebivalište. Ovde i graditelji univerzuma prave svoje aranžmane za materijalizaciju božanskih arhetipa u fizičku ekspresiju a ta fizička ekspresija se odvija u četvrt-om svetu, svetu Assiaha. Kaže se da je Assiah napravljen od grubljih eleme-nata predhodna tri sveta. Pod ovim podrazumevamo da postoj i gradacija kompleksnosti substance u svetovima (koji su, što se uvek mora imati na umu nematerijalni) i ta gradacija rezultira u sličnom stepenovanju materijala fizičke substance. Kao što ćemo videti, Drvo života je

implicitno u sva četiri sveta, i odnosi koje portretiše pokazuju sličnu gradaciju. Kao što smo rekli, sva četiri sveta su inter-penetrirajuća "stanja", čiji se svi finiji i grublji aspekti mogu naći u poslednjem svetu u koji se ulivaju a najgrublji od svih je Sephirah na podnožju Drveta Života, poznat kao Malkuth. Ovde, u svetu Assiaha, dolazimo do drugog Kabalističkog koncepta koji je od realne važnosti. Kaže se da je ispod Assiaha formulisano kraljevstvo 97

Oliphotha. Ukratko, može se reći da su Qliphothi neuravnoteženi aspekti Drveta Života formulisani u vodama haosa u kontraDrvo od deset stanica. Ovde se pojavljuje pakleno Drvo od deset stanica, koje odgovaraju Svetim Sephirothima. Poreklo ovog carstva Quliphotha može se naći u procesima ispoljavanja kroz koje je postao univer-zum. Ovo je počelo izlivanjem pramoći iz neispo-ljenog kroz Sephirah Kether, i ta moć je po redu imala svoje ekspresije kroz druge Sephirothe sve dok nije stigla u Malkuth. Ali, kao što je već istaknuto, suština Drveta je balans a na početku izlivanja Kosmičkog Života kroz svaki Sephirah nije bilo balansa; sve dok se ne izvrši emanacija korespondentne stanice takav balans nije moguć. Sledi da tokom formiranja svakog Sephiraha postoji višak diferencijalne energije i ona ide u ono što se može označiti kao "vode ispod zemlje".. Tako stiče svoju egzistenciju u univerzumu ovo carstvo neuravnotežene sile; carstvo "Kraljeva Pakla, koji vladahu pre nego što beše Kralja u Izraelu". Sada, sav ispoljeni život je bio, i još uvek je u izvesnoj meri, izvan harmonije, bar ovde u Malkuthu As-siaha, a ta neravnoteža znači da su izgradeni organizovani centri neravnoteže u haotičnom svetu neorganizovane energije što je kraljevstvo Qliphotha, a kako je pozitivno zlo sveta ekspresija neravnoteže činilaca zla, tako svaka disharmonija ide na svoje sopstveno mesto, povezujući se sa onim aspektom Qliphotha koji odgovara njenoj ličnoj prirodi.

Tako su, kroz vekove, izgradeni moćni neuravnoteženi kompleksi pozitivnog zla, kompleksnosti koje su energizovane od strane užasnih tipova energije voda ispod zemlje. 98

Moguće je steći moć na tri načina. Prvi način je prilazak grlu fontane svih moći i ulaganje napora da se postane kanal za tu moć; drugi način je pristup "da se krade od Petra da bi se platilo Pavlu" žongli-ranjem sa tipovima energije manifestacije; a treći način je okretanje ka vodama haosa i postajanje kanala kroz koje nebalansirane snage tog kraljev-stva mogu da se izliju u užasne aktivnosti. U terminima Jungove psihologije, možemo da tretiramo Qliphothe kao nebalansirane aspekte ar-hetipa kolektivnog nesvesnog ljudskog roda. Uvek postoji pritisak od strane voda ispod zemlje, i taj pritisak će se osloboditi kroz bilo koji kanal koji je otvoren ka njima. Tako fanatički diktator, bilo da je levo ili desno orijentisan, otkriva da je obuzet nekom očigledno neodoljivom snagom i da mu se sve čini mogućim. Kako Qliphothična energija počne da teče kroz njega u pojačavajućem toku, on otkriva da ona počinje da preuzima kontrolu. On više ne može da održi vlast koja je bila njegova i da razumno usmerava aktivnosti. Tipovi energije počinju da postaju unutrašnji diktatori i da ga guraju tamo gde, u trenucima kada deluju razumno, ne bi želeo da ide. On počinje da pravi greške, strategija mu postaje okrutna a nebalansirane sile koje je oslobodio u onima koji ga slepo prate, sada počinju da rade i kroz njih na takav način da izazivaju nelojalnost i razdor medu ljudima. Konač-no, ceo sistem diktatorske moći prska i njegovoj vladavinije kraj. Jedna ezoterična škola smatra da

suština Hristovog raspeća na krstu nije bila u agoniji smrti, pošto postoje još užasniji vidovi mučenja, već u uzimanju u Sebe akumulirane nebalansirane sile čime je 99

njegov rad kompletiran. Čudesnom alhemijom On je nju transmutovao u nebalansiranu moć, koja je na raspolaganju za pomaganje svetu, i, dok je velika promena delovala u fizičkoj atmosferi ove planete, dotle je otvoren novi i živi put kroz koji je čovek mogao da pride božanskom. Govorili smo o "pozitivnom zlu" i ovdeje potrebno malo objašnjenja. U ovom sistemu misli zlo se ne tretira na isti način kao u popularnoj misli. Smatra se da postoji ono što se označava kao "negativno zlo" i ono je jednostavno reakcija na tipove energije kreativnog logosa. Trenje, koje inženjeri i motoris-ti pokušavaju da održe na što nižem stepenu kada ga primenjuju na svoju mašineriju, jedno je od najvažnijih faktora u delovanju. Ako bi površina puta većinom bila bez frikcionih kvaliteta, ako bi tako nešto bilo moguće, energija motora bi činila da se točkovi okreću ali pošto ne bi nailazili na otpor sa kolovoza okretali bi se beskorisno. Svaki vozač koji je morao da pređe kolima preko poledice ili bare na putu ovo može da potvrdi. Negativno zlo se tretira kao neophodna reakcija na primenu kreativnih sila, bez koje bi bilo koja reakcija bila nemoguća. Ovo nas vraća na početnu izjavu Knjige Skrivene Misterije. Knjiga Skrivene Misterije je "Knjiga rav-noteže balansa". Kako su Sephirothi formirani u svakom "svetu", oni se pojavljuju u izbalansiranom obliku, jedan vuče nasuprot drugom da bi se pos-tigla ravnoteža koja je ideal ispoljavanja. Ovde imamo izvor onoga što je poznato kao "dualjzam", pošto ako mislimo samo o

suprotnosti Sephiraha težimo da neke od njih smatramo kao "zle" ali ako ovo "guranje - vučenje" tretiramo kao oformljenost m

100

dinamičkog balansa, videćemo da je očigledan an-tagonizam iluzoran i da izvire iz pogrešnog pogleda na ispoljavanje. U svakom slučaju, tokom perioda u kome se ovaj dinamički balans formira, biće pretežno nebalansirana moć u univerzumu, i ona će, kao što smo rekli, gravitirati prema svom odgo-varajućem centru u regionima Qliphotha: "Prebivalištima Pakla" kako se ponekad nazivaju. Ako ceo proces manifestacije tretiramo kao moćan tok snage iz kreativnog centra, i njen krajnji pov-ratak u njega, onda možemo da mislimo da je negativno zlo rezistencija polja manifestacije na organizujući princip u toj emanaciji snage, trenje i suprotnost koje omogućava da se princip tu for-muliše. Ovo je deo mehanizma kreacije i neopho-dan je da bi ta manifestacija mogla da se odvija. Postojaće i suprotnost koja nastaje zbog činjenice da pritisak kreacije u jednom pravcu nije u potpunosti prestao рге no što počne nova faza aktiv-nosti, a time se inicijalna aktivnost nove faze remeti na svojim počecima. Ali, sve ovo je shvatljivo u okviru kosmičke šeme. Ono što nije uključeno u kosmičku šemu je ono što smo označili kao "pozitivno zlo", a time se kaže, da ono nema suštinsku funkciju da tu radi, kao što je to slučaj kod negativnog zla. To je рге greška koja se izdiže iz nebalansiranih aktivnosti životnih jedinica šeme pošto je u celom univerzumu im-plicitan princip "slobodne volje" i tu to pozitivno zlo ima svoje korene. Time slobodna volja jedinica života teži da organizuje nebalansirane sile za svoje sopstvene svrhe; na taj način

organizovano pozitiv-no zlo postaje strano telo Nebeskog Čoveka (kako Kabalisti označavaju celo polje manifestacije) i 101

moguća su dva smera da bi radih sa ovim pozitiv-nim zlom, isto kao što se u fizičkom telu čini napor da se apsorbuje ili odbaci strana supstanca; tako se čine slični napori i u Makroprozoposu. Gde je to moguće, pozitivna organizovana energija pozitiv-nog zla se apsorbuje u generalnu cirkulaciju snage u univerzumu procesom koji je ekvivalentan "abreakciji" 1 koja se koristi u modernom psihija-trijskom tretmanu. Ovaj proces, koji uvek mora da se odvija u i kroz najgušći nivo ispoljavanja da bi bio efikasan, deluje kroz razvijena i posvećena bića koja u ovom radu nalaze svoju prirodnu liniju aktivnosti i kroz vekove evolucije takva kosmička abreakcija prima od njih uticaj. Prema izvesnim Kabalistima izlivna struja manifestacija je dostigla svoju najnižu tačku na fizičkom nivou pre nekih dve hiljade godina, i na toj tački bi za'Logos Svetlosti bilo moguće da ude u razvojni život, i od tada bi moglo da se razvija do svoje perfekcije i vrati svom izvoru na balansiran i pravilan način. Moć pozitivnog zla je bila takva da je, uprkos naporima prethodnih posvećenih bića, postojala opasnost da bi cela šema mogla privremeno biti "zaglibljena" i retardirana na takav način da bi ceo razvojni život mogao pasti u "ćošak" i, prolazeći van tačke povratka za eonsko vreme, izazvati da cela kosmička tema bude izbačena iz ravnoteže. Tako je inkarnacija Logosa morala da bude posvećena restauraciji balansa, i ovo je On uradio uvlačeći u sebe nebalansirane sile,i,vrhovnom al-

Abreakcija - proces izbacivanja potiskivanih emocija i sećanja u svesni r.ivo (Prim. prev.) 1

hemijom, transmitujući ih na takav način da je razvojni život mogao da prede nadir i počne, en masse, da stupa stazom povratka. Tako je ono što je ranije bilo ograničeno na malobrojne postalo prilika za mnoge, pošto je On otvorio novi i živi put kojim bi ljudski rod mogao da požuri napred prema duhovnom domu, i, ne samo ljudski rod, pošto su Njegovim čišćenjem psihičke atmosfere planete, svi živi stvorovi, podljudski i elementalni oblici podelili ovo oslobadanje. Ovo je bilo verovanje u rane hrišćanske crkve pre no što je legalistički Romanski um počeo da for-muliše Hrišćanske Dobre Vesti u legalne termine. Prilično jednostavno se smatralo da je Hrist pobedio i probio snage zla i oslobodio ceo kosmički red od okova Gospodara Neuravnotežene Sile, tako da sada svi

mogu da se bezbedno vrate kući božanskom. Ovaj pogled pokajanja podržavaju svi pošto ni jedan od velikih saveta crkve nije dao oficijelnu defmiciju pokajanja. Celo pitanje Pokajanja je dobro proradeno u Aulenovom delu Christus Victor.Ovde ga pominjemo da bi pokazali kako su Kabalističke koncepte koristili i još uvek to čine Hrišćanski Kabalisti. Možda izgleda da je ovo razmatranje Qliphotha malo povezano sa Cetiri Sveta, ali to je zato što ih se tiče vrlinom činjenice da se na svakom od njih, uz izuzetak sveta Atzilutha, mogu naći senovite vode pod Zemljom. Arhandel Briaha ima svoj kontra deo u davolu u Prebivalištima Pakla, a andeli svoje kontra delove u demonima Prebivališta. 103

Nebalansirane sile u svetovima Briaha i Yetziraha su bile pasivne i neorganizovane, ali sa evolucijom svesnosti i samosvesnosti u svetu Assiaha, počele su da budu organizovane u silu pozitivnog zla, boreći se protiv svetlosti i tako su Prebivališta Pakla došla u egzistenciju. Mada se pobeda nad silama zla sticala eonima na nivoima, čovek mora još uvek da primenjuje tu pobedu na svoje lično personalno carstvo i da se "bori muški protiv sveta mesa i davola"*; kako to kaže anglikanski katehizam. Ova bitka mora da se izvojeva u prašini i znoju svakodnevnog života. Ovaj svet je bojno polje Kurukshetre, kako ga označava veliki Hindu pesnik u epu o Giti. Ovde može korisno da se primeni učenje Kabale, i mada se u nekim slučajevima bitke mogu dobiti povla-čenjem, u maniru Fabiusa Odlagaoca, još uvek se | za veliku većinu ljudskog roda tu na fizičkom pla-nu, u svetlosti svetovnog života, ta pobeda mora izvojevati. Zbog ovoga Kabalisti jako mnogo podvlače važnost stanice Malkutha u Assiahu a iz istog razloga smo i mi posvetili ovoliko prostora raz-matranju Qliphotha, pošto se ovde u svetu materije oni moraju sresti i prevazići.

O ADAMU KADMONU

U nekoliko drevnih filozofTja božanski izvor celo-kupne manifestacije je prikazan u obliku velikog čoveka. Ova ideja, u rukama primitivnog tipa uma proizvodi ono što se označava kao "antropomorfi-zam" i to je bio plodan izvor nevolja u većini religioznih sistema u svetu. Možda je sasvim opravdano misliti o Bogu u nekoj vrsti zemaljske imaginacije - u stvari, gotovo je i nemoguće činiti drugačije. Čak i najstriktniji mo-noteista i metafizičar mora da koristi neke zemaljske termine da bi bilo šta mogao da prenese svojim sledbenicima, i mada jeprateći Istočnjačkog pretka mogao da prilazi defmisanju Božanskog koristeći termine negacije Neti, neti "ne ovo, ne ono", ni u kom slučaju ne može da izbegne angažovanje pozitivnihtermina čak i kada ih koristi na negativan način. Ako on kaže "Bog je ljubav, On je više od toga, pošto je naš zemaljski koncept ljubavi samo senka senke realnosti," on mora da koristi pozitivan ter-min i do izvesnog obima da ga definiše da bi izrazio ideju koju pokušava da prenese. Rekli smo da je antropomorfična tendencija iza-zvala mnogo nevolja u religioznom svetu. Ovo se dogada zato što

mnogobrojni obično angažuju pod-svesni mentalni mehanizam poznat kao "projek-cija". To znači da težimo da spoljašnjoj slici dajemo 105

emocije i instinktivne vrednosti које su u nama. Ova projekcija se odvija u različitim stepenima, ali samo malobrojni ljudi uspevaju da izbegnu njeno angažovanje. Ovaj mehanizam, kada je primenjen u religioznom radu, može da uzdigne neke vrlo nastrane ideje u odnosu na prirodu Vrhovnog Bića. Mislim da je Dean Swift bio taj koji je jednom prilikom rekao da je Bog načinio čoveka prema Svom sopstvenom liku a da je čovek odgovorio praveći Boga prema svom liku, "kompletno sa iskrivljenim šeširom". Ovo je tačno za većinu ljudi. Čovek sa jako izraženom crtom okrutnosti u svojoj prirodi zamišljaće Boga kao veliku figuru koja sprovodi teror nad poslovima čoveka, i on će u svetim spisima svoje religije nalaziti "dokazne tekstove" koji, kada se izvuku iz svog konteksta, mogu da mu potvrde da o Vrhovnom misli na takav način. Šta više,aovojenajvažnijatačka, onćemoći da opravdava svoju sopstvenu primenu okrutnosti nad drugima ukazujući na sličnu aktivnost Boga kog on obožava. Neki od najgorih ekscesa hrišćanskih crkava kroz vekove sprovodeni su i "opravdani" takvom upo-trebom Starog Zaveta, a to nije osobenost samo hrišćanstva. Svi religiozni pokreti su primali takve uticaje, pošto je projekcija nešto što nije čisto zapadno i hrišćansko; to je psihološki mehanizam uobičajen za ceo ljudski rod. Genijalnost Kabale je bila u tome da iskoristi ovu univerzalnu tendenciju i da je skrene u službu odvažnom upotrebom antropomormih slika, ali korištenih na odreden, definisan način, tako da umesto da

budu izvor nevolja, one pomažu umu da 106

se uzdigne do koncepata koji izgleda da leže daleko izvan mentalnog horizonta. Može se pomenuti u prolazu da ideja Nebeskog Čoveka nije posebnost Kabalista. Može se naći u Hindu ezoteričnim učenjima i ponovo je obnov-ljena na Zapadu u učenjima i otkrićima velikog švedskog vidovnjaka Svvedenborga. U njegovom učenju svaki oblik života ima svoje odgovarajuće mesto u telu Nebeskog Čoveka, i ovo se ponovo, može naći i u drugim prerušenim vidovima i učenji-ma Zapadne tradicije. Smatra se da je Nebeski Covek Kabale manifestacija onoga što se označava kao ArikAnpin, Veliko Lice, koje je Sephirah Kether proširen u Chokmah i Binah. Sada su njih tri božanska Sephirotha izmedu kojih i ostatka Drveta postoji Bezdan da označi da se oni razlikuju od ostalih na specifičan način. Chokmah, koji je pozitivan, muški princip, i Binah, negativan ženski princip ujedinjuju se u Daathu, ili da kažemo drugačijim rečima, rav-noteža ova dva omogućava izvirućoj svesti da počne da se manifestuje u drugim Sephirothima. Koren Arik Anpina, ili Makroprozopoza može se naći u Ketheru, isto kao što se koren nebeskog Čoveka, Mikroprozopoza može naći u Tipharethu. Mikropropozosje poznat i kao ZaurAnpin, ili Niže Lice i čine ga Chesed, Pachad, Netzah, Hod i Yesod, sa centrom u Tipharethu. Ovaj Sephirah se ponekad naziva "Nevesta Mikroprozopoza" ili drugačije Kallah,

kraljica, u kom slučaju je Mik-roprozopos poznat kao kralj. Kaže se i da je Malkuth "uzdignut iznad svake glave i da sedi na tronu Binaha". Binah se naziva i 107

Superiornom Majkom a Malkuth time postaje Inferiorna Majka. U Višem Svetom Zborniku, jednoj od knjiga Zohara, kaže se da je rabin Schimeoh rekao svojim saradnicima "Sada zauzmite svoja mesta da bi opisali како su konfirmisani delovi Mikropro-zoposa... od oblika Drevni od Dana, Sveti od Sve-tih, Povučeni od Povučenih, Skriveno od Svega. Ali konfirmacije Mikroprozoposa su na raspo-laganju od oblika Makroprozoposa; i Njegovi konstitucioni delovi su u ekspanziji na ovu stranu i na onu, pod Ijudskom formom, tako da u Njemu može da bude ispoljen Duh Skrivenog u svakom delu". Ovo možemo da tumačimo kao izjavu da je Nebeski Čovek polje u kome se odvija celokupna manife-stacija, a On je takode i Pleroma ili punoća svih snaga, sila i oblika koji se tu mogu naći, dok je Njegova svesnost koren i tlo celokupne svesnosti u kreaciji. Ovo je Kosmički Hrist moderne ezoterične misli i u Njemu zaista živimo, krećemo se i pos-tojimo. U ovoj moćnoj figuri Nebeskog Čoveka, Kabala smešta pred nas koncept živog univerzuma, u kontradistinkciji sa krutim bezživotnim konceptom moderne materijalističke nauke, ili, da budemo tačniji, onog dela nauke koji još uvek misli u us-lovima Viktorijanskog perioda. Za mnoge nauč-nike današnjice nije retkost da vizualiziraju celokupnu manifestaciju kao rad moćne svesti. Ponovo, potrebna je reč upozorenja. Veliki glif Nebeskog Čoveka je vredan

kao indikator stvarnih serija odnosa izmedu različitih faktora u univer-

zumu, ali to su oni odnosi koji su esencija materije. Vrlo je lako koristiti glif kao supstituciju za realnost koju izražava. Postoji još jedna doktrina Nebeskog Čoveka koja zahteva pažnju. Toje učenje da postoje izvesni ljudi koji imaju, kroz ponovljene inkarnacije, perfekciju u okviru ovog planetarnog sistema. Oni se različito nazivaju kao braća, učitelji, sveti, mahatme, prema raznim školama Istoka i Zapada. Smatra se da svaki od ovih učitelja reprezentuje perfekciju jednog tipa svesti, i centar je, i bio je, oko koga se grupiše razvojna svest ljudi, svaka prema svom tipu "zraka". U svakom ciklusu kosmičke istorije, postoji izra-đen Nebeski Čovek a svaka razvojna svest gravitira prema onoj pozociji u Nebeskom Čoveku koja je

položaj za njegov tip. U isto vreme sve što je živo medusobno je zavisno i formira jednu svest; i kako evolucija napreduje tako sve živo počinje da postaje svesno pozicije u kos-mičkoj šemi, pozicije koju je uvek zanimalo, ali koje nije bilo svesno. Tako Mikroprozopos postaje realizovan u recipročnom Nebeskom Coveku koji je razvijen. Ovaj proces se ponavlja, kakogovore tradicije, kroz sedam velikih epoha evolucije, sve dok se na kraju ne nade jedan Nebeski Čovek koji svesno ogledava um i svest Božanskog, tog uma i svesti koji su imanentni u celokupnoj manifestaciji, i koji su u Kabali poznati kao Adam Kadmon. Sve ovo se može izraziti u simbolima koje koristi moderan pisac, i sa takvim kratkim citatima može-mo profitabilno da zaključimo ovo poglavlje. 109

"......U Ruži od Svetlosti, na dijamantnoj tački gde biće ulazi u ispoljavanje, pojavi se savršen oblik Čoveka; dvopolac, ako bi ova reč bila dozvoljena, a ceo skup obožavalaca kleknu na kolena;..sami Tronovi, Moći, Dominacije... pošto na celom Nebu nema Snage koja nije forma Svetlosti, i van Svetlosti, i ni jedna Moć nema moć koja ovo ne zna."l "Sećam se...svi mi imamo u sebi moć spoznaje simbolom, koji je posle tišine najelokventniji; i ja nisam zaboravio simbol koji je Venera držala, sim-bol koji govori snagom u svim svetovima. Mogli smo da ga vidimo ponovo ...Krst na kome, ako mogu tako da se izrazim, umire Svetlost, Ružu, ako mogu da se usudim, u kojoj je Svetlost rodena."2

Citat iz naučno f antastičnog roinana Poseta sa Venere Pastrrnkino zaveštanp 2 isto 1

O VELOVIMA

Kada proučavamo glif Drveta Žvota vidimo da izgleda da prvi Sephirah, Kether, ima pozadinu prikazanu kao tri koncentrična luka koji se po redu nazivaju Ain, Ain Soph i Ain Soph Aur. Ako je Kether izvor celokupne manifestacije šta su onda ovi Velovi (kako se tehnički označavaju)? Odgovor je da su oni simboli neispoljenog, iz kog nastaje Kether. Naravno, celokupna manifestacija mora da ima neki koren u kome je neispoljeno. Filozof Herbert Spenser smatrao je ovo ne samo kao Nepoznato već i kao Neupoznatljivo; to je, narav-no, tačno, ako smatramo um završenim proizvodom. Ali, kako se evolucija i života i svesti nastavlja, mnoge stvari koje su bile neupoznatljive, postaju poznate kako instrument koji koristimo postaje efikasniji. U isto vreme mora se zapamtiti da, mada instrument može da bude efikasniji, on neće biti na raspolaga-nju ukoliko ne dode i do razvoja u svesti. Ovo drugo nije samo kvantitativni napredak; ono je povezano i sa razvijanjem novog kvaliteta. Dion Fortune poredi upotrebu simbola u praktičnom ezoterizmu sa primenom algebarskih sim-bola u kalkulacijama više matematike. Sami po sebi simboli su bez značaja, ali oni omogućavaju umu da radi sa problemima čije rešenje u drugačijem slučaju ne bi bilo moguće. Tako i sa celim medusob■

111

L

no odnosnim simbolizmom Drveta Života; to je sistem matematike koji radi sa kosmičkim jednačinama i nepoznatim. Ali, može se postaviti pitanje, zašto bi trebalo razmatrati ove visoko nerazumljive ideje, zašto ih ne ostaviti u pristojnoj povučenosti, i preći na praktičnu stranu ezoterizma? Postoji nekoliko razloga za formiranje simboličkih velova u studentovom umu a najvažniji od njih je da oni ukorenjuju sav ezoterični rad u izvor koji se ni na koji način ne može koristiti kao mentalni finalitet. Kad god ezoterist radi sa bilo kojom ispo-ljenom pojavom, on uvek mora da je razmatra nasuprot pozadini velova, i na ovaj način on je podučen da izbegne formiranje mentalno fiksirane tačke. Uvek iza leži neispoljeno, i nasuprot ovoj pozadini postavljen je celokupan njegov život i rad. Druga upotreba velova je da izraze u simboličkim terminima činjenicu da manifestacija nije samo "postojanje" već takode i "postajanje". Ime Boga, koje je dato Ketheru glasi Ehieh Asher Ehieh i u našoj Bibliji prevedeno je kao "Ja sam ono što sam". Moj prijatelj, poznati Kabalista, sugeriše da bi bolji prevod trebalo da glasi: "Ja sam Zauvek postajućeBiće". Ovde imamo ideju izlivne forme, neispoljenog koje rezultira u celokupnoj manifestaciji. Tako, u ovo ime Božanskog, dat nam je koncept ritmičkog razvijanja Boga, bez apsolutne konačnosti;

uvek postajanje, nikada apsolutno završavanje. Mnogi sledbenici ortodoksnih religija, i hrišćani i nehrišćani, ne slažu se sa ovom idejom, ali to je, uglavnom, zbog normalne želje za okončanjem 112

rada i "osveženjem posle posla". Da postoji takvo zadovoljavajuće okončanje evolutivnog putovanja duha čoveka tačno je, ali filozofija podučava da je okončanje jedne faze manifestacije praćeno, posle perioda blaženstva i sreće izvan zemaljskog zamišljanja, svežom avanturom duha, kako aktivnost zauvek - postajućeg Bića ponovo otvori zvezdane puteve. Tako, ponovo i ponovo, božanski život hrli u ispoljavanje; opet i opet i opet, u novim aspektima nedokučivog postojanja, začinju se nove i uzbud-ljive avanture manifestacije. Ovde imamo Kabalistički ekvivalent onoga što je na Istoku poznato kao ciklus "Dana i Noći Brahme". Na Istoku, tačno je da se o ovoj božan-skoj aktivnosti misli, manje ili više u celini, kao delovanju neizbežnog zakona, dok je u Zapadnoj tradiciji ovakav koncept povezan sa idejom izra-divanja, od strane vrhunskog umetnika, vizije lepote koja je deo njene prirode. Tako, eon po eon izraduju se planovi Boga, kosmička siika se kompletira, i Umetnik se odmara; dok sva bića koja su bila glumci na Njegovoj pozornici, delovi Njegovog kosmičkog remek-dela ne udu u "radost Gospoda". To traje sve dok, posle onoga što su u vremenskim uslovima neizrecivi vekovi, božanski dekret ne izda nove naredbe i sinovi i kćeri Boga glasno ne uzviknu u daleko jutro nove kreacije. Tako iz večnosti u večnost uvek - postajuće Biće izražava Sebe, i sve je to simbolizovano velovima. Mada velovi portretišu "negativnu egzistenciju", svaka zemaljska slika koju bi mogli da stvorimo o njima pogrešna je. Mi ne možemo da zasnivamo "ono što je" ni na kakvim zemaljskim terminima. Ovo kazuju i, Istočnjačke filozofije i hrišćanska

113

teologija. "Ne ti, ne ti. Ne ovo,ne ono" kaže Istočnjačka poslovica i mistična teologija pseudo -Dionvsiusa kao i misteriozni autor Oblaka nepoz-natog. Ali, mada ne možemo da damo "lokalno ime i adresu" podložnim realnostima simbolizovanim velovima, možemo da koristimo velove kao pozadinu nasuprot kojoj možemo da prosuđujemo celokupnu manifestaciju ili onaj njen deo koji možemo da razumemo u bilo koje dato vreme. Um čoveka, kako raste, postaje sposoban da razume sve više i više od ispoljavanja i tako velovi opadaju kako čovek napreduje. Očigledno je da neki postavljaju ove velove u jedan položaj, dok drugi idu mnogo dalje od svojih kolega i penetriraju dublje u misteriju. Ali, mada možemo, na ovaj način, da sugerišemo ideju "negativne eg-zistencije" moramo biti pažljivi da je ne definišemo previše intimno. Šta god da definišemo, prolazi kroz kompas našeg uma i stoga prestaje da bude neodredeno. Samo kada svojim duhovnim ja is-kusimo nešto od tog nedefinisanog možemo da kažemo da smo ga usvojili. "Kada bi Bog mogao da se razume, onda On više ne bi bio Bog", kaže jedan filozof i to jednostavno znači da upotreba racionalne sposobnosti ne može , po sebi, da definiše nedefinisano. Ali uz mistično razumevanje možemo da shvatimo nešto od onoga što je koren i temelj svega. Imamo dva oblika ili ideje, negativnu i pozitivnu egzistenciju, koje su po sebi nepomirljive, i ovde nam pomaže stepenasti simbol velova.

McGregor Mathers u Razotkrivenoj Kabali kaže, "izmedu ove 114

dve ideje potrebna je izvesna spojna veza, i tu dolazimo do oblika koji se naziva potencijalna egzistencija, koja, mada se više približava pozitiv-noj egzistenciji, još uvek izmiče jasnoj definiciji. To je egzistencija u svojim mogućim oblicima. Na primer, u semenu, skriveno je drvo koje bi se iz njega moglo razviti; ono je u stanju potencijalne egzistencije; ono je tu ali ono izmiče definiciji. To pretpostavljeno drvo je u stanju koje je, što je izvesna analogija potencijalnoj egzistenciji, u stadijumu da je bliže negativnoj egzistenciji. Sa druge strane, pozitivnu egzistenciju je uvek moguće defmisati; ona je dinamička; ona ima izvesne očigledne moći i stoga je antiteza negativnoj egzistenciji. Toje drvo, ne više skrivenou semenu, već napolju razvijeno i ispoljeno". Pozitivna egzistencija ima početak i kraj i stoga zahteva drugi oblik od koga zavisi, pošto je bez tog drugog začetog negativnog ideala iza sebe nestabil-na i nezadovoljavajuća. Ovim sam iskreno i uz napore pokušao da osvetlim u umovima čitalaca ideju Bezgraničnog; a pre te ideje, i o toj ideji, mogu samo da kažem, rečima drevnog orakuluma: "U Njemu je bezgranični bez-dan slave i odatle ide jedna malena iskra koja nosi svu slavu sunca, meseca i zvezda. Smrtniče! Gledaj koliko malo ja znam o Bogu; ne traži da znaš više o Njemu, pošto je to daleko izvan shvatanja, koliko god mudar da si; mi koji smo njegovi opunomo-ćenici, samo smo mali deo Njega!" U Kabalističkoj filozofiji postoji još jedan

"veo". Naziva se Paroketh, i povučen je preko dijagrama Drveta Života kroz Sephirah Tiphareth. Iza ovog vela Paroketha leži bezdan, kako se naziva - nivo 115 ■

svesti i manifestacije koji ima potpuno drugačiji kvalitet od nižeg personalnog ja. Postoji tendencija, zajednička za mnoge aspirante ka ezoteričnom znanju, da pokušavaju da zarone u razredeni vazduh apstraktnih ideja da bi postigli ono što se misli da su inferiorna stanja i uslovi postojanja. Veo Paroketh ima nameru da upozori Kabalistu da on ne sme da izgubi sebe u lavirintu apstraktnih pretpostavki, već da radi u okviru sadašnjih limita svojih mentalnih kapaciteta. Radeći tako on izbegava da postane "vunastog uma", i, ova sušta ograničenost misli razviće nje-govu svest do tačke gde može da deluje na promenu svesti koja će ga preneti preko bezdana u sasvim novi svet postojanja. Onda je on postao.ponovo roden u večnosti, da koristimo frazu koju su koris-tili u starim školama misterija. Ali, sve dok se on tako ne razvije, za njega je mudra polisa da se skoncentriše na nivoe Drveta koji leže ispod Tipharetha. On mora da "tavori u Jerusale-mu dok mu ne poraste brada". Ova izreka o velu Parokethu može se primeniti na svaki deo Drveta. Ona je vrlo korisna metoda ogra-ničenja polja mentalne vizije i napora, i odgovara, u mentalnom polju, umetnikovom ogradivanju vid-nog polja vizije rukama, tako da vidi samo deo ukupne scene, ali sa većom bistrinom. Ovde treba zapamtiti da postoji još jedna provera tendencije "da se zaroni u mentalnu gordost". To je rečeno u filozofiji "Drvo u svakom Sephirahu". Mi živimo na planeti Zemlji i imamo svest koja je

o p r e m lj e n a z e m al js k i m s li k a m a i k o n c e p ti m a. U o k v ir u

ove sfere Zemlje, Malkutha na Drvetu, 116

■

m or a m o da sh va ti m o da po st oji ref le ks ija on og a, št o p o sv oj oj s u št in sk oj pr ir o

di leži daleko iza' "Kakojegore, takoje dole" kažehermetičkaaksio-ma. Tako su svi aspekti Drveta prisutni u Malkuthu i na ovom nivou moramo prvo da ih kontaktiramo. Zato, uvek moramo da zapamtimo da, kada počinjemo da imamo mistična i okultna iskustva, radimo sa duginom aurom Zemlje; mi kontak-tiramo Tiphareth ili Binah ili Kether pod velom zemaljskih stvari.

NOVIOKULTIZAM

treba da se formira rastuća tačka ezoterične nauke. Mnogo od objavljenog materijala koji obraduje 118

U ovoj knjizi sam pokušao da dam neku ideju o prirodi modernog ezoteričnog znanja i da označim neke od njegovih izvora. Svrsishodno sam pisao na način ko|i će verovatno iritirati neke od mojih čitalaca. Zao mi je ako je to slučaj, ali pisao sam ne samo da dam instrukcije već i da delujem na dublje slojeve uma; zbog toga je deo materije prezentiran tako da deluje iritirajuće. Oni koji, pošto budu pročitali ovu knjigu koriste njene delove za medi-tacionu praksu naći će nešto što će im biti korisno u radu na proizvodenju onih promena u svesti koje su ciljevi magijske veštine. "Pravljenju knjiga nikad kraja" - i sigurno je da postoji mnogo objavljenih radova koji se bave tajnom mudrošću Izraela, Kabalom i ezoteričnim ško-lama koje crpu svoju moć i inspiraciju iz praktične prezentacije bezvremenemudrosti. Nažalost, mno-go toga što objavi jedna osoba, ili grupa osoba, izgleda da je samo prerada starog materijala koji je neko drugi već napisao. Do izvesne mere to je tačno. Svi mi gradimo na temeljima koje su udarili drugi i moj sopstveni rad, ako je vredan, služiće po svom redu kao nivo sa koga će drugi graditi. Ono što je novo u mojoj knjizi nije šema koju ističemo, već poseban oblik u kome je prezentiramo. Tu leži jedinstveni doprinos svakog novog pisca i odavde

Zapadnu Ezoteričnu Tradiciju izvučen je iz rituala i zapisa o znanju Hermetičkog Reda Zlatne Zore koje su obelodanili Aleister Crowley. Dr Israel Regardie i drugi članovi tog reda ili sličnih redova, kao što su Argentum Astris i Stella Matutina. Jed-nom otkriveni rituali gube svoju moć, mada mogu biti korišteni kao subjekti za meditaciju i pod izves-nim okolnostima mogu da budu od velike pomoći vrednim studentima. Možda bi bilo dobro ako označim, na ovoj tački, kakva je moja sopstvena pozicija u ovoj materiji. U svojim ranim danima bio sam srećan da ostvarim kontakt sa osobom koja je u ovom polju podu-čavala sa velikim autoritetom i moj dug prema tom čoveku (poznatom svojim studentima kao "R.K.") je zaista veoma veliki. Kasnije, na Istoku, došao sam u kontakt sa grupom indijskih okultista i po povratku u zemlju delovanjem najčudnije kon-centracije okolnosti našao sam drugog učitelja pokojnu "Dion Fortune", i svio sam svoj ezoterični dom u Bratstvu koje je ona osnovala. Dion Fortune je prvo bila član Reda Zlatna Zora, pod ruko- ' vodstvom gospode McGregor Mathers, a kasnije je prebačena u Red Stella Matutina. Zbog svega toga, njen opšti pogled je bio pogled Z. Z. Ekstenzivni kontakt sa psihičkom i okultnom materijom kroz rad sa prvim učiteljem, zajedno sa mnogo nezavisnog Hčnog iskustva na psihičkim i okultnim poljima, omogućili su mi da koristim materijal koji mi je davan

u Bratstvu na poseban način. Bazirane na mom sopstvenom ličnom psihiz-mu, plus telo znanja primljeno iz nekoliko izvora, moje knjige su napisane da pomognu drugima da 119

steknu neke uvide u realnost onoga što je bila moja dobra sreća da primim i sam. U novom dobu u koje sada ulazimo, odvijaju se revolucionarne promene, i ezoterične škole mora-ju, do izvesnog obima, da se usklade sa novim tempom života ako žele da služe čovečanstvu. Mora da se razume da su ezoterična bratstva kao i mnoge druge Časne institucije, akumulirala mnogo nepotrebne "starudije" prolazeći kroz vekove. Nešto od te "starudije" može se naći ugradeno u rituale Bratstva (kao fosili u stenama), i imaju izvesnu sekundarnu vrednost, pošto povezuju sav-remenu svest sa primitivnim nivoima arhetipova u kolektivnom nesvesnom naroda. U svakom slučaju ima mnogo toga što bi trebalo unaprediti i oni koji vladaju u ložama moraju to da razumeju ako žele da efikasno rade sa ljudima i uslovima sveta koji se menja. Hleb i vino i valjano zareden sveštenik su sve što je potrebno u ponudi Katoličkog Žrtvovanja. Na sličan način, esencije ezoterične nauke su daleko manje nego što mnogi od nas mogu da shvate. Ne treba zaboraviti da, kao Što je Naš Gospod uporedio Kraljevstvo Neba sa mudrim rizničarem koji iz svojih riznica iznosi i stare i nove stvari, tako i ezoterične škole moraju da dostignu balans u ovom novom dobu razvijajući novi pristup. Ovo mora da se uradi gradenjem na pravim temeljima koji sii im pokazani u starim vremenima "u planini", a struk-tura može da bude integrisana u život i rad današnjice.

Sa jednim takvim znanjem i ja sam sam povezan i preostaje da se vidi koliko možemo biti uspešni u prezentiranju ove nove slike Misterija svetu. Sa tim

ciljem sam pisao i predavao o temi "magije" da bi neke od iskrivljenosti drevnih dana mogle da se uklone i svetlostbezvremene mudrosti zasija jasnije u ovim danima promena i meteža. Kontinuitet porodičnog, društvenog i nacionalnog života su poremećeni sa dva velika svetska rata a senka nuklearnog rata visi danas nad celim svetom. Pod ovakvim uslovima prirodno je za mnoge ljude da pokušavaju da steknu stabilnost pridružujući se ovoj ili onoj školi arkane; posebno onim Školama koje imaju kontinuitet od davnina. Ova bratstva, svojim cenjenim poreklom, daju ovim ljudima osećaj sigurnosti koji ne nalaze u spoljašnjem svetu. To je "eskapizam" i mada se možemo povući iz sveta na ovaj način, naše jedino opravdanje (bez relativno malobrojnih specijalnih slučajeva) je da takvim odstupanjem kontaktiramo tipove energije koji će nam omogućiti da se vratimo u bitku sa obnovljenim žarom. Dobro je zapamtiti da "osveženje" sledi posle "posla" i da samo oni koji su ispunili svoju pravilnu službu primaju divi-dende. U novoj prezentaciji ezoterične filozofije ova tačka se snažno naglašava, pošto je ono što inicirani Misterija jeste, a ne ono što kale, način na koji zaista služi ljudskom rodu. Verujem da ideja kolektivnog nesvesnog koju je toliko pažljivo obradio psiholog C. G. Jung, pravi koncept, i, ako gledamo na ezoterične škole sa ove tačke gledišta, mislim da možemo da vidimo kako inicirani radi. "Ni jedan čovek nije ostrvo". Bilo da govorimo o "kolektivnomnesvesnom", ili "Animi Mundi", ili "astralnoj svetlosti" mi dolazimo u dodir sa

gledištem da je svaki pojedinac suštinski povezan sa svim svojim 121

drugovima i sa celimrazvojnim životom. Pod ovak-vim uslovima on konstantno utiče i prima uticaj svih drugih individua i živi u velikoj "grupnoj duši", ako možemo tako da opišemo. Jedna od vrlina ezoterične škole je da formira separatnu grupu u većoj grupi. Sa jedne strane ona je pove-zana sa kolektivnim nesvesnim a sa druge je u dodiru sa kolektivnom nadsvešću (što su mistici definisali kao božansko tlo u duši) i zato je njenim članovima omogućeno da modifikuju uprljano nes-vesno naroda posredstvom božanskih tipova ener-gije koje mogu, i moraju, da kontaktiraju i usmeravaju ako su okultisti u pravom smislu. Ovo mora da se razume pošto je podiožna tema svih mojih radova i nastaviće da bude u svemu onome što budem napisao u budućnosti. "Nove Kuće za Nove Ljude". Vreme ih traži i one će biti izgradene. Moramo se setiti da su "velike kuće" iz Biblije bile i putne stanice rimskog sveta gde se moglo dobiti konačište i osveženje pre nastavka puta. I na kraju, večna je istina ono što jedan Istočnjak kaže (pripisano je Isusu Hristu): "Ovaj svet je Most; predipreko njega ali ne gradi Kuću na njemu".

RECENZIJA Kabala, učenje drevnih rabina ali i praksa modernih hermetista, koju je, po predanju, čoveku podario Arhanđeo Metatron i koja ima svoje korene u nezapamćenoj prošlosti, sistem je duhovnog razvoja na kome se bazira glavnina Zapadnog ezotericizma. "Tumačenje Kabale nije medu Rabinima Spoljnog Izraela koji su Hebreji pomesu, već medu onima koji su Izabrani Ljudi po duhu", piše Dion Fortune, učiteljica W.E.Butlera. I medu zainteresovanima za okultizam postoje malobrojni koji shvataju da su oduvek postojala dva aspekta učenja, javni (vidljivi koji se ispoljava kroz religiozne rituale i službu Božju) i tajni (nevidljivi, koji se I izabranima prenosi usmenim putem "sa usta na uvo"). Prema ezoteričnim učenjima oduvek je pos-' tojalo telo znanja zasnovano na direktnom perso-nalnom iskustvu ljudi izuzetnih kvaliteta, iskustvu koje su verifikovali i kodifikovali vrhunski učitelji i koje je prenošeno metodom indukcije izabranim sledbenicima. Ovo nije samo osobenost Kabale jer su kroz vekove sve velike religije razvile ovaj dvostrani aspekt "i u njihovim Misterijama čovek koji je bio pripremljen i spreman, iniciran je u metodu direktnog iskustva skrivenih realnosti". Ipak,

neophodno je "da shvatimo razliku izmedu misteriozno šireće tajnovitosti, sa jedne i legitimne rezervisanosti u komunikaciji i učenju u odnosu na 12 3

spoljašnji svet, sa druge strane" upozorava W.E.Butler. I za autora knjige MAGIJA I KABALA kao i za njegove učitelje, Kabala nije istorijski spomenik već živi sistem duhovnog razvoja. Ona nije samo telo učenja koje potiče od "Gospodara u Izraelu", to je metoda upotrebe uma u praktičnom i konstantno širećem razmatranju prirode univer-zuma i duše čoveka. Za svaki živi organizam je tipična moć da se adaptira na nove uslove i da pri tom očuva svoju individualnost a to je sasvim sigur-no u liniji Kabalističkog učenja. Moderna Kabala koja se ponekad naziva i Alhemijskom je živa struk-tura koju su izgradivale generacije studenata, " svi od njih posvećeni a neki i adepti", koji su Drvo Života načinili svojim instrumentom duhovnog razvoja. MAGIJAIKABALA je stimulativna studija Kabale i nepisane tradicije ezoteričnog znanja kroz vekove. Posebna vrednost knjige je u specifičnom obliku prezentacije materije koji autor koristi sa ciljem da deluje na dublje slojeve uma i time pomogne u proizvodenju onih promena u svesti koje su težnja magijskog rada. Knjiga obezbeduje stimulativni kontakt sa umom ezoteričnog majstora, što je privilegija za svakoga ko teži sticanju inicijacije u Zapadnoj magijskoj praksi. Ako se saveti W.E. Butlera čitaju pravilno, razraduju i slede prema datim instrukcijama, nesumljivo će one koji su spremni dovesti na Vrata Misterije.

B r a n k a I v a n o v s k a

1 2 4