400 Bad request
April 7, 2017 | Author: Anonymous | Category: N/A
Short Description
Download 400 Bad request...
Description
СРБИЈИ С А СРЕЋОМ
prim. dr sc.
Togop Јовановић
fsm I
Uw w H * - "X
ттттп1 C^ ТPЛ
i кхпг
®W х о Шј*к S lr^ ®
3tT Ж р
O
- 1 Ј* Ч 7 ч ° T
-s,
v
^ * t? * .Q„ ^ %
“•
i:A Z ^o
°>
prim. dr sc.
Togop Јо&анобић Мила Јобанобић Д ејан Јобанобић
СРБИЈИ С А C PE ЋOM
Београд, 2001. године
“ Т О Р Е К С И Н ” д . о. о. С в е то го р с к а 2а 11000 Б е о гр а д
Б и љ н а а п о те к а
“TODoXIN®”
Т р г Н и к о ле Паш ића 5 (Дом с и н д и к а та - га ле р и ја л е в о ) 11000 Б е о гр а д те л е ф о н / ф а к с : 011/3232-195 e-m ail: to d o k s in @ E U n e t.y u
•> 5
Г
••• ««••
■;гг:
|,
.«'■
ф
'
% ■
1
ПРЕ СВЕГА ШТА ЈЕ НА С Л И Ш ?
На снимцима се виде сорабиди (сорабоиди, соравоидије, неманодије), који се множе у повољним условима и пупљењем, спољном (не само унутрашњом) деобом. Она се одвија постепено и без видљиве згуснуте енергије која је исто тако инфективна, јер се расипа у куглицама у облику семена. Оно може да се интегрише са ћелијама и да се постепено развија и множи, прави ћелијске групације, па чак и нове ткивне творевине и формације згуснуте енергије. То је за многе инфекције и обољења друга, или чак прва, компонента тог двокомпонентног лепка (болести). Године 1985. писао сам, а 1988. говорио сам на Каролиншком институту у Стокхолму, да множење HIV-a личи на множење прамикроорганизама волвокса и да се то догађа спољном деобом пупљењем у повољним условима, али и унутрашњом простом линеарном неправилном деобом (3, 7, 13, 19), под истим условима. Они су то снимили електронским микроскопом, увеличање је било 40.000-400.000 пута, и та је слика била стварна, а не, као неке, уметнички доживљај и компјутерска обрада. Ја сам знао шта се догађа и рекао сам да је волвокс, јер волвокс знам шта је, а ово је нешто што не знамо шта је и то је онда било шокантно. Могло би се рећи, с обзиром на величину тих микроорганизама и њихову старост, да су то практично први организми, прве клице живота на Земљи. Они су као нека материјализована енергија, која је постала видљива тек под изузетно јаким микроскопом. Већ је на помолу тренутак када ће енергија моћи да се сними и да се виде многе невидљиве ствари. Ова енергија која се види у суштини је добра, мада може да се понаша као клица која има индукциони потенцијал патогености.
С о р а б и д и се н а л а з е у д и ге сти в н о м , у р и н а р н о -ге н и та л н о м и р е с п и р а то р н о м т р а к т у , крви, ч и та в о м о р га н и зм у . Р е ч је о прам икроорганизм им а који се р а з л и к у ју о д о с та л и х ћ е л и ја ж ивих бића (б и љ а к а , ж и в о ти њ а и хум аних о р ганизам а), са п о тп у н о р а з ли ч и ти м ц и љ е в и м а , п о тр е б а м а и п о тп уно м са м о ста лн о ш ћ у. О н и се ча к и с у п р о т с т а в љ а ју је дн и др уги м а . З а б у н а се с тв а р а тим е ш то су с о р а б и ди н е п р е п о з н а тљ и в и . З а р а з л и к у о д д р у ги х с ту р к ту р а , организам с о р а б и д е не п репознаје као с тр а н а т е л а . Р а з л о г за т о је ш то су се они о д пра вр е м е на а д а п т и р а л и и п р и с утн и су у чи тав о ј генези свих организам а, ж иви х бића. Н е п р е п о з н а тљ и в и су и нико их д о с а д а није в и де о , сним ио и описа о на овај начин. Д р уги п а то ге н и л и ч е на со р а б и д е . П о к у ш а л и су д а се п о и с то в е те са њима, како би, п о п у т с о р а б и да , п о с та л и н е п р е п о з н а тљ и в и за организам . Т о је м у д р о с т о с та л и х пато ге н а , не с о р а б и д а који су а у то х то н и . Је р , со р аб и су б е ск р а јн о п р о м е н љ и в и . М о гу д а опонаш ају не само тк и в а и ћ е ли је , већ и д е л о в е ћ е л и ја м и тохондрије, п ла з м и д е , н у к л е у с е ). М о гу све. Н ајопаснији су к а д а п очну д а се множе. Л у д о се разм нож авају и ств а р а ју м а ли гна тк и в а . О в о се п о себно појачава к а д а се по р ем ети а ц и д о базна р а в н о те ж а крви и к а д а р Н п а д н е и с п о д 7,4, најчеш ће у с л е д зр аче њ а , д е л о в а њ а хемијских а ге н аса и с ли ч н о . П а н и ч н о р азм нож ава њ а с о р а б и д а у в е к је п о с л е д и ц а о п а сн о с ти . Т о је њ и хова о дб р а н а . П о ч и њ у л у д о д а се множе к а д а су у о п а сн о сти , к а д а су угрож ени. У том е је та јн а о дго в о р а на о н у ч у д н у по ја ву у о н к о ло ги ји . К а д а се је д а н м а ли гни тум о р о д с тр а н и хирурш ки, п о с л е извесн о г врем ена н а с та ју м е та ста зе . Л е к а р , ум е сто д а л е ч и узр о к, са к а ти организам не мењ ајући у основи н и ш та ш то је и з а з в а л о тум ор. Ч а к и м л а д е ж који има н а к л о н о с т ка м а л и гн и те ту и зазо ве бујањ е ка нц ера к а д а га п о з л е д е и ли о д с тр а н е н е д о в о љ н о р а д и к а л н о . Т о со р а б и д е пре стр а ш и и и зазо ве п а н и к у у њ иховим р едо ви м а. П о ч и њ у стр а ш н о д а се множе, јер боје се у к л а њ а њ а и см рти у том организм у. С о р а б и д и могу изазивањ ем ка нцера д а р еагују на б о л е с т н е ко г органа. Рецим о, к о ло н и ја с о р а б и д а у је тр и може д а почне п а н ично д а реагује на о б о љ е њ е је тр е и д а се та к о брани о д ун и ш та в а њ а . Је р , ако јетра , са којом су се они п о и с то в е ти л и и
п о с та л и њ ен са ста в н и де о , о б о л и , со р а б и д и су угр о ж е ни и по ч и њ у д а се б р а не и с тв а р а ју тум о р . З а н и м љ и в о је д а ако је о б о л е о само је д а н д е о је тр е о н д а се јави оби ч ан тум ор, који може д а се о д с тр а н и . М е ђутим , ако је ц е л а је тр а п р о ж е та неким то к син им а , о н д а се тум о р шири р а д и ја лн о , о б у х в а та све д е л о в е је тр е и са њом виш е ни ш та не мож е д а се учини, осим, м ож да, д а се п р е с а ди др у га . С в и организм и имају и н те ли ге н ц и ју , а л и не о н а к в у на к а к в у се оби чно м и сли . Је р , и н те ли ге н ц и ја је с п о с о б н о с т п р и ла го ђ а в а њ а новим о к о лн о с ти м а , а с о р а б и д и ју сигур но имају. С в а к и ч о в е к п о тп у н о је с а м о с та ла н . П о с та о је т о л и к о с а м о с та ла н д а се о дв а ја и о д душ е . С о р а б и д и су, о п е т, п о п у т б и љ а к а , којима м ож ете о дсе ћ и д е о , а л и сва ки л и с ти ћ и св а к а ж и л и ц а з а д р ж а в а ју је д н у з а је д н и ч к у и нф орм ац ију и кр е ћ у п о но во д а с тв а р а ју ц е л у б и љ к у . Н е к а д а су љ у д и т о о б ја ш њ а в а ли та к о д а разна н е м а те р и ја лн а бића в л а д а ју б и љ к а м а и ли п ри родом уо п ш те . З а п р а в о , сва ка тр а в к а има у се б и и н ф о р м а ц и ју ко ја је з а је д н и ч к а свим ср одни ци м а . Р ус к а и с тр а ж и в а њ а по казују д а око З е м љ е постоји је д и н с тв е н о инф о рм ац ио но п о љ е . П ч е л е су н а јб о љ и прим ер за п о с то ја њ е т о г п о љ а . С в а к а з н а свој з а д а т а к и о б а в љ а га бе спрекорно, иако у т е л у нема орган који би зна чио п о сто ја њ е с в е сти . Ч о в ек , који има мозак, неће т о д а п р и хв а ти за себе. Т е ш к о он с х в а та и п ч е л у , а камо л и д а сх в а ти со р а б и де ! Х о ћ е ч о в е к д а м и сли својим мозгом, неће д а б у д е ничија л у т к а , д а њ име неко управљ а.
П чели
не
м ож е
да
се
деси
да
не
послуш а,
о
со р аб и ди м а и д а не говоримо. О н и морају д а се поко р а ва ју свом е не рге тск ом п о љ у и тој за је дн и ч ко ј и нф орм ацији. К а д а би се сви сакупили
на
го м и лу
била
би
то
о гром на
с а м о ун и ш та в а јућ а
енергија, као к а д си ја ли ц а е к с п л о д и р а о д п р е в е л и к о г напона. H IV
инф ицира
сваки
х и љ а ди ти
или
де се то х и љ а ди ти
Т4-
л и м ф о ц и т на С 0 4 -р е ц е п то р и м а , з а то ш то су т о све л а ж н и л и м ф о ц и ти . Г а л о о в а ли н и ја ћ е ли ја ле ук е м и је и H L A , све п о з н а те и н е п о зн а те ли н и је ти х ћ е ли ја , је су в р с та с о р а б и д а п о д стресо м , п о д с та к н у ти х на пан ично р азм нож авањ е. М а л о љ у д и то разум е, м а ло њ их хоће д а уђе у т у и нф о рм ац ију и д а ју уп озна, а л и не д а
би ју у н и ш ти л о , јер без с о р а б и д а нема ни ж и в о та , већ д а би се на прави начин п о с та в и л о прем а сор аб идим а . У ве ли ко м д е л у организам а на с в е ту , п о ч е в о д најм ањ их и најприм итивнијих, па све д о чо ве ка , о д к а д а п остоји ж и в о т на З е м љ и по сто је и прам икроорганизм и. О н и су се и н ф и л т р и р а л и у д р у ге , саврш еније, м о ж да је б о љ е рећи: сло ж е н и је , о рганизм е и ж иве у њ им а као д е о њ и хо во г т е л а , п о тп у н о се п о и сто в е ћ ујућ и и пр е тв а р а ју ћ и у ћ е ли је организм а које их окруж ују. Ж и в е та к о д о тр е н у т к а к а д а се о с е те угрож еним а, а о н д а п о ч н у д а бујају и н а ста је тум ор. М и га тум ачим о као тум о р, као н е к о н тр о л и с а н о и б е с м и с ле н о
м нож ењ е
ж и в о ти њ е . Т о ,
ћ е л и ја
о рганизм а
м еђутим , у о п ш те
човека,
биљ ке
и ли
нису ћ е ли је до м а ћ и ни , него
ћ е л и је го с ти које л и ч е на ћ е л и је д о м а ћ и н е . Ј е р , н и к а д а а у те н ти ч н а ћ е ли ја љ у д с к о г о рганизм а неће д а п о л у д и и д а се та к о множи, б у д у ћ и д а нема т а к в у инф орм ацију, нема п о тр е б у, нема р а з л о г за то . С о р а б и д и то имају, јер се о с е те угрож еним а. З а р а з л и к у о д с л у ч а ја вируса и др у ги х стр а н и х организам а који се не и д е н т и ф и к у ју са организм ом до м а ћ и н а , и м у н и те т на с о р а б и д е не реагује и не бори се п р о ти в њ их. С в и д р у ги м икроорганизм и к а д а уђ у у организам п о д стр о го м с у к о н тр о ло м и м ун и те та , а п а д и м ун и те та изазива, наравно, по ја ву о б о љ е њ а . Ш та р а д и ти са с о р а б и ди м а ? Ту м о р тр е б а д а се окр уж и, д а б у д е и зо ло в а н , као ш то р а ди “T O D o X I N ® ” бр. 2. Б и љ к е из п р е п а р а та б л о к и р а ју тум о р и он не може н и ш та више, не може н а п о љ е , нема ш ирењ а, може д а р а ди само прем а у н у тр а . Т о су н е п о в о љ н и у с л о в и , виш е нема м нож ењ а и тум о р се с в о д и на своју с тв а р н у м еру. Н е о п х о д н о је о рганизам о ја ч а ти д а се бо р и п р о ти в м икоплазм и, које у крви пра ве гуж в у као с та р и а у то м о б и л и у саобраћају. П о в е ћ а в а се к и с е л о с т организм а, ш то је д и н о може д а се с р е д и исхраном . О п е т, храна мора д а б у д е з д р а в а , за з д р а в у х р ан у мора д а б у д е з д р а в о т л е . Ј е с т е д а имамо в е л и к у з а га ђ е н о ст т л а , а л и и т у има л е к а . М ора се при м е ни ти з е о л и т, као о д л и ч н о с р е д с тв о за ср е ђ и в а њ е т л а , и морамо се в р а ти ти п р и р о ди и њ еним л е к о в и ти м с р е д с тв и м а - б и љ к а м а и м еду.
УВ О Д
"Љекару, излијечи се сам!" (Јеванђељ е по Луки, 4:23) И н те гр а ти в н а м е ди ц и н а ? З а ш то д а не! Т а к о би се могао н а з в а ти мој п р и с ту п с у п р о т с т а в љ а њ у б о л е с т и м а . С п о ји т и к л а с и ч н у м е д и ц и н у , т р а д и ц и о н а л н у м е д и ц и н у , са м о п о м о ћ и о гр о м н о и ск у с тв о у р а д у са многим љ у д и м а . Т о радим већ н е к о л и к о д е с е ти н а го ди н а . Ж а л о с н о је ш то та к а в п р и с ту п т е к с а д а на в е л и к а з в о н а о гла ш а в а ју у Н ем ачкој, говорећи д а је т о н а д а за б у д у ћ н о с т. Н аш ч о в е к т о о в д е зна о д а в н о , а л и кр уго ви ви со ке н а ук е неће јавно т о д а п р и х в а те . С тв а р и се по см а тр а ју с в а к а за себе, и з гу б љ е н о је в и ђ е њ е целине. Знам о за м ноге љ уде који су про ш ли све с п е ц и ја л и с ти ч к е к ли н и к е , с в у д а д о б и л и д о б р е р е з у л т а т е , а л и и д а љ е с у б о л е с н и . Р а з л о г за т о је ш то се д а н а с л е ч е р е з у л т а т и и б о л е с т , а не б о л е с н и к . О д л е к а р а д а н а с за виси много то га , ч а к и виш е него о д л е к о в а и ли сп р а в а . Ј е д н а о д гла в н и х п о т в р д а п р о ф е с и о н а л н о с ти л е к а р а није с п о с о б н о с т р у к о в а њ а р ач ун ар им а и уређајим а т е п о з н а в а њ е научних те р м и н а (иа ко је то , разум е се, н е о п х о дн о ), већ ум еће д а се бе
подреди
до б ро б и ти
болесника,
да
буде
м илосрдан
и
сам опрегоран. С в е м ањ е се има на ум у д а је з д р а в љ е ц е л и н а те л е с н о г, д у х о в н о г и д у ш е в н о г з д р а в љ а . Д а би се ч о в е к и зле ч и о , мора се з н а ти к а к в а му је д у ш а и ка к а в му је д у х . Д о б р о д у х о в н о з д р а в љ е о д р ж а в а д уш е в н о , а оно је, о п е т, о д го в о р н о за око 90 о д с т о б о л е с т и . П о гл е д а јм о само к о л и к о се љ у д и п о зив а на с тр е с као
уз р о к б о л е с т и . К а д 6и з н а л и к о л и к о је м а ло п о тр е б н о д а б у д у о тп о р н и ји на стрес! Т р к а за новим и туђим о дб и ја ч о в е к а о д с та р о г, про вер е но г, и оног свог, п р е д а њ с к о г. В р а ти м о се п р а в о с л а в љ у , својој вери, и својим кореним а. Т а вера није п р а д е д о в с к а , већ много ста р и ја и о д п р а д е д о в а и д р ж а в е . Није за нас б о љ е н е ш то с тр а н о о д нечег наш ег. Б уди м о оно ш то з а и с та јесмо! Б уди м о п р а в о с л а в н и С р б и које ч ув а Б е л и А н ђ е о и за које р а ди "W in d o w s 2 00 0 ". Уп о зна јм о себе, јер онај ко не зн а о д а к л е је - неће з н а ти ни к у д а и де . З а л у та ћ е , тум а ра ће , разбиће се, п а д а ћ е , з а стр а н и ћ е и р а з б о ле ћ е се. П р и с ту п који н уд и о ва к њ ига о б у х в а та виш е п ра ваца, б у д у ћ и д а ни б о л е с т није о гр ан ич е на само на је д а н орган, већ д е л у је на ц е л о г ч о в е к а . Б о л е с т је и ск уш е њ е које д о л а з и по Божјем п р о м и с л у и које ч о в е к тр е б а д а с а в л а д а . За т о је п о тр е б а н прво з д р а в и јак д у х , који о н д а д и гн е и д у ш у и т е л о , д у н е у тр у б у за у з б ун у и крене у бој за з д р а в љ е . П р е п о р у ч ују се п р и р о дн а с р е д с тв а , п ро вер е на и и сп и та н а на и з у з е тн о у г л е д н и м у с та н о в а м а у с в е т у , п р о м е н а н а ч и н а ж и в љ е њ а и п р е л а з а к на х р ан у која је п р и к л а д н а о вдаш њ е м ч о в е к у - п р а в о с л а в н и п о ст, рецепти за препарате које сами п р а в и те и б р и га о з д р а в љ у д у ш е и д у х а . Л а к о је зб о р и ти , те ш к о је тв о р и ти , а л и к а д а је з д р а в љ е у п и та њ у нема много д в о у м љ е њ а . О в о није с у п р о т с т а в љ а њ е к ла с и ч н о ј м едицини и и д е њ е уз нос науци. Р е ч је прим ени зн а њ а тр а д и ц и о н а л н е м е ди ци не као и зу з е тн о д е л о т в о р н е у бо р би п р о ти в неких н а јза с ту п љ е н и ји х б о л е с т и . И з а онога ш то се о в д е н у д и сто је ве ко в но и ск ус тв о , по з н а в а њ е м еди ци не , п р и р о дн и х наука, најновијих з б и в а њ а у с в е тс к о ј н а уч н о ј ја в н о с ти , с а в р е м е н а п р о и з в о д њ а , м ноге про вере, ч и с то срце и д о б р а в о љ а . С то ји ч о в е к који г л е д а ч ове ка , а не случ а ја . Н е тр е б а нико о д л е к а р а д а се с ти д и д а п ризна д а многа п р и р о д н а с р е д с т в а р а д е б о љ е него в е ш та ч к а и д а с у им н е ж е љ е н а д е јс тв а ско р о з а н е м а р љ и в а . Није ср а м о та не з н а ти , већ не ж е л е т и д а се научи. У з то , п р и р о дн а су е р е д с тв а и много
јевтин ија, само ш то то није баш много зго дн о . Н а јб о љ а з а р а д а у с в е ту до б и ја се о д п р о ф е с и о н а л н о г сп о р та , а на др уго м м е сту су п р о и з в о д њ а и пр о да ја л е к о в а . Тр а ж и м о л е к та м о где ж ивим о! О к о нас су б и љ к е , п ч е л е , п р и р о да која о в д е још у в е к није т о л и к о п о к в а р е н а као д р у г д е . У нама је снага д у х а и душ е . С в е то су Бож ја д е л а . А к о их спојимо и слуш а м о, ако ж ивим о у с к л а д у са њима, о н д а 1=>е б о л е с т те ж е до ћ и , а к а д а д о ђ е - л а к ш е fce о ти ћ и. К а ж у за н е ко га д а није ч и та в . О д л и ч н о речено! С а м о ч и та в - т е л е с н о , д у ш е в н о и ду х о в н о з д р а в и спојен - ч о в е к мож е д а се с у п р о тс та в и б о л е с т и и тегоба м а. Н е говори се о в д е само о то м е како л е ч и т и , већ и ка ко сп р е ч и ти . Ж е љ а је б и л а д а сва ко нађе барем не ш то ш то ће му помоћи д а се с а ч ув а и ли д а се избави. А к о се т о з го ди са м акар једним човеком , з а д а т а к ове к њ иге и ж е љ а њ е н о г с а ч и н и т е љ а биће и с п у њ е н и . С а пуном о д го в о р н о ш ћ у сто јим иза с в а к е р ечи написа не о в д е . Н еком е ће неки р е д о в и и з г л е д а т и и зн ен ађ ујућ е и нем огу^но, а л и не за б о р а в и те д а су љ у д и које д а н а с сла в и м о као п уто в о ђ е у м едицини б и л и у своје време см а тр а ни н а јб ла ж е р ече но необичним а. Знајући све то и ж е ле ћ и д а помогнем С р бији - з е м љ и и н а р о д у међу ш љ и в а м а , ве ли к о ј та јни са ш ајкачом и б е з б о л-к а п о м , опанцим а и ваздуш ним ђоном , тк а н и ц о м и дук со м , дв о јн и ц а м а и М РЗ, ч утур о м и ђусом , за стр уго м и р о стф р а је м , мишем у в а ја ту и п р е д та с та ту р о м , ду њ о м на орм ару и на р а ч ун а р у - примих се д а ур едим о в у књ игу. П р и х в а та м све з б уњ е н е п о г л е д е и п о д и гн у те обрве, ш а п у та њ а д а сам ч у да н , м ож да и з а л у д а н . С в о ј сам разбој о в д е и за тк а о , а те б и , С р бијо , нека је са срећом!
А уто р
“TODoXIN® ”
“T O D o X I N ® ” je д и је те тс к и п р о и з в о д на бази м е да и б и љ а . П рим ењ ује се као д о д а т а к исхрани з д р а в и х и б о л е с н и х свих особа,
без обзира
на уз р а с т.
Производ
не
с а др ж и
н и ка кв е
в е ш та чк е са сто јк е и ли кон зер ва нсе . Д уго р о ч н а е ф и к а с н о с т узим а њ а “T O D o X I N ® ”-a п р о и з и ла з и из синергизм а ф а р м а к о ло ш к и х д е јс та в а м е да и б и љ а . И з у з е тн о ви сока п о д н о ш љ и в о с т п р е п а р а та ом огућава д а се к о р и сти д у ж е време без икаквих ш те тн и х п о с л е д и ц а . Б о л е с н е о собе могу д а узим ају п р е п а р а т без обзира на м е ди к а м е н то зн у те р а п и ју коју примају, б у д у ћ и д а д о с а д а није з а б е ле ж е н н и је да н с лу ч а ј и н те р а к ц и је “T O D o X I N ® ”-a и б и л о којег м е ди ка м ен та . У п р е д к ли н и ч к и м и кли н и ч ки м студи ја м а “T O D o X I N ® ” је д а в а н п о д к о н тр о ло м ле к а р а . З а п а ж е н и су с л е д е ћ и е ф е к ти : •
м огућн ост о р а л н о г узим ањ а п р е п а р а та и л а к а ресорпција;
•
д о б р а б и о ло ш к а и с к о р и с ти в о с т и п р о л а з н о с т кроз баријеру крв-м озак;
•
в р л о д о б р а п о д н о ш љ и в о с т, са веома ретким и б лаги м нуспојавам а;
•
п о ди з а њ е и р е к о н стр ук ц и ја п р и р о дн о г и м ун и те та ;
•
см а њ и ва њ е с а др ж а ја п о те н ц и ја лн о онко ген их ви р уса у серум у д о и сп о д границе д е те к ц и је ;
•
см а њ и ва њ е тум ора, м е та тум о р а и мигрирајућих м а ли гни х ћ е ли ја д о и с п о д границе де те к ц и је .
“T O D o X I N ® ” је п о тп у н о п р и р о да н п р е п а р а т, који нема ни каквих ко н тр а и н д и к а ц и ја н и ти б и л о каквих и н те р а к ц и ја ни са једним о б л и к о м м е д и к а м е н то з н е и л и н е м е д и к а м е н то з н е те р а п и је . П р е п а р а т је прош ао и све тр и ф а з е и сп и ти в а њ а које се за хте в а ју
за л е к о в е и/или пом о ћ н а л е к о в и т а с р е д с т в а - хи ги је н ск о , то к с и к о л о ш к о и к л и н и ч к о и сп и ти в а њ е - и д о б и о је и с к љ у ч и в о п о з и ти в н а м и ш љ е њ а . И с п и ти в а њ а су и зврш ена на с ле д е ћ и м уста но в ам а: •
Н а ц и о н а лн и и н с т и т у т за р ак (Natlonal C a n c e r Institute), Б е те з д а - В а ш и н гто н , С А Д
•
К а р о ли н ш к и и н с т и т у т - О д с е к за и м уно ло гију (Karolinska Institutet - Departm ent of lm m un o lo gy), С то к х о л м - п р о ф . S ve n Briton и п р о ф . Mikael Jo n da l
•
Te ch n ica l Se rvice Laboratories, М иса са га - О н та р и о , К а н а д а
•
С а в е з н и и н с т и т у т за и с п и ти в а њ е ж и в о тн и х нам ирница (B undesanstalt fur Lebensm itteluntersuchung in G ra z ), Гр а ц , А у с тр и ја
•
М е ди ц и н ск и ф а к у л т е т У н и в е р з и т е т а у Л о н д о н у - О д с е к за в и р усо ло ги ју (University C ollege London Medical School D epartm ent of Virology) - п р о ф . R. S . T e d d e r К р а љ е в с к а с л о б о д н а б о л н и ц а - О д е љ е њ е за р е тр о в и р у с е
•
(T h e Royal Free Hospital - Departm ent of Retrovirology), Л о н д о н - п р о ф . C . L oved a y
П исм о са И н с т и т у т а “ R o b e rt K o c h ”
Превод писма са Института “ Robert Koch”
П исм о ca М е ди ц и н ск о г ф а к у л т е т а У н и в е р з и т е т а у Л о н д о н у
Превод писма са М едицинског ф акултета Универзитета у Лондону
Друго писмо са медицинског факултета Универзитета у Лондону
Драга Janet, Захваљујем Вам Што се јуче слушали моју кратку презентацију у вези са студијом TODOXIN, којој пружамо вирусолошку помок Ваш предлог, да АТТС подгрупа прегледа досадашње клиничке податке и вирусолошке резултате, а потом да савете и усмерења око најбољег приступа даљим клиничким испитивањима, изгледа врло оправдано. Препустићу Вама да организујете тај састанак са члановима које сте предложили: професор Breckenridge, професор Jefferies и Ви, а и ја бих желео да присуствујем као посматрач. Да ли бисте могли да нам кажете када би састанак могао да буде одржан и да ли желите да наше колеге научници из Аустрије представе тада неке податке? Ако желите, ја могу да се побринем за организацију тога дела. Хвала Вам на помоћи.
Срдачни поздрави, др Clive Loveday, виши предавач/клинички консултант за вирусологију Упућено још: професор R. Tedder
П р е в о д д р у го г писм а са М е ди ц и н ск о г ф а к у л т е т а У н и в е р з и т е т а у Лондону
22
“TODoXIN®” БР. 1 - УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ ПРЕМА УЗРАСТУ
•
Д е ц а д о 12 месеци:
П р в и д а н : пре д о р у ч к а и ве ч ер е по 1/2 каш ичице Д р уги д а н : пре д о р у ч к а , р уч ка и ве ч ер е п о 1/2 каш ичице О д тр е ћ е г д о 42. д а н а : 4 п у та по 1/2 каш ичице •
Д е и а о д 12 м есеци д о 2 го ди не :
П р в и д а н : пре д о р у ч к а и ве ч е р е по 1 каш ичица Д р у ги д а н : пре д о р у ч к а , р уч к а и ве ч ер е по 1 каш ичица О д тр е ћ е г д о 42. д а н а : 4 п у та д н е в н о по 1 каш ичица •
Д е ц а о д 2 -3 го ди н е :
П р в и д а н : пре д о р у ч к а и ве ч ер е по 2 каш ичице Д р уги д а н : пре д о р у ч к а , р уч к а и ве ч ер е по 2 каш ичице О д тр е ћ е г д о 42. д а н а : 4 п у та д н е в н о по 2 каш ичице •
Д е ц а о д 3 -6 го ди н а :
П р в и д а н : пре д о р у ч к а и ве ч е р е по 1 м ањ а каш ика Д р у ги д а н : пре д о р у ч к а , р уч к а и ве ч ер е по 1 м ањ а каш ика О д тр е ћ е г д о 42. д а н а : 4 п у та п о 1 м ањ а каш ика •
Д е ц а о д 6 -9 го ди н а :
П р в и д а н : пре д о р у ч к а и ве ч е р е по 1 већа каш ика Д р уги д а н : пре д о р у ч к а , р уч ка и ве ч ер е по 1 већа каш ика О д тр е ћ е г д о 42. д а н а : 4 п у та д н е в н о по 1 већа каш ика
•
Деца старија од 9 година и одрасли:
П р в и д а н : пре д о р у ч к а и ве ч е р е по 1 већа каш ика Д р уги д а н : пре д о р у ч к а , р уч к а и ве чере по 1 већа каш ика О д тр е ћ е г д о 42. д а н а : 4 -6 п у та по 1 већа каш ика
Препарат се може да в а ти и ли интегрално (као каша) и ли исцеђен у сок, ако д е те и ли одрасла особа не подноси целулозни де о састојака. С о к се добија тако што се каша цеди кроз дво струку стерилну газу као када се, на пример, прави сок од вишања: газа се склопи око масе, па се онда уврће све д о к се не исцеди сав сок. С ув и д е о се баци, па се сипа нова ко ли ч и н а масе, све д о к се не исцеди сва садржина теглице. Исцеђени сок чува се у добро затвореној стакленој посуди, на хладном и тамном месту.
РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ
Ж и то
пуно
сн а ге
За слабе и ли исцрпљене, а ли и за здраве - неће д а им шкоди. У в е ч е п о то п и ти 1-2 кг пш енице и о с та в и ти д а о д с то ји д о јутр а. У ју т р у пш е ни цу к у в а ти најм ањ е 3 са та , у з поврем ено д о д а в а њ е м а ло в р е л е в о де , д о к се св а к о зр но не о тв о р и . П р е д крај д о д а т и 5 0 -1 0 0 г суво г грож ђа, с а м ле в е н е орахе, ле ш н и к е , бадем , и з а в р ш и ти са кувањ ем . В о д а
не тр е б а д а се оцеђује. О в а к о
п р и п р е м љ е н о ж и то ч у в а ти у ф р и ж и д е р у и узим а ти, к а д го д се о с е ти
гла д,
по је д н у
ч и н и ји цу,
са
м едом ,
ж ути м
ш ећером ,
циметом и ли какаом . З а о собе са сла би м стом аком ж и то тр е б а д а се п асира и тој маси д а се д о д а ју м ле в е н и бадем , м ле в е н и ораси и суво грож ђе. К а д се маса о х л а д и , Д о д а ју се о раш чић, цим ет, м ед и ли ж у ти ш ећер. П р о с о з а ч и ш ћ е њ е организм а
З а особе које имају с л а б у ресорпцију, цревне и ж е л у д а ч н е те го б е и пр о б ле м е са стом аком , а л и и за о с та л е . П р в о тр е б а с к у в а ти 3 л и т р а б л а г о г чаја о д кима, мајчине душ и ц е , ч уб р а и л и
м ајорана (о р и га н о а ), п р о ц е д и ти
и о с та в и ти д а
се
о х л а д и . П отом је д н у ш о љ у п ро са пом еш ати са 5 ш о љ а чаја и о с та в и ти д а о д с то ји 5 са ти . П о с л е то га 20 д о 30 м и нута д и н с та т и , п о к л о п љ е н о , на м а ло н е р а ф и н и с а н о г у љ а , ц е ле р , ш аргарепу, ц в е к л у , б е л и и црни л у к . З а ти м д о д а т и просо, д о л и в а т и чај и све за је дн о к у в а ти д о к се д о б р о не скув а.
Капи од белог лука Б р и ж љ и в о о ч и с ти ти 350 г св е ж е г б е л о г л у к а , д о б р о га и згњ е ч и ти у а в а н у и о с та в и ти д а стоји п о л а с а та на собној те м п е р а тур и . С к и н у т и горњ и д е о л у к а и о с та в и ти на д н у 200 г п р о д у к та б о га то г соком. П р е с у ти т о у боцу о д та м н о г с т а к л а и д о л и т и у њ у 200 г 9 0 % -о г м е ди ц и н ск о г а л к о х о л а .
Б о ц у з а тв о р и ти
и др ж ати
на
х ла д н о м и там ном м есту. П о с л е 10 д а н а те ч н о с т п р о ц е д и ти кроз гу с ту газу као к а д а се ц е ди со к о д ви ш ањ а - у в р та ти газу д о к се не
и сц е д и
сва
те ч н о ст
из
гу с то г д е л а .
Процеђену
те ч н о с т
в р а ти ти у б о ц у и о с та в и ти д а стоји још тр и д а н а . О в а ј и с ц е д а к узим а ти тр и
п у та д н е в н о 20 м инута пре је л а .
П о ч е ти узим ањ е са 2 капи и сва ко га д а н а д о д а в а т и још по 2 капи, све д о к се не д о ђ е д о 26 капи. Капи у в е к р а з б ла ж и ти у 50 г со ка
од
п а р а да јза
и ли
хладног
м ле к а .
Дозу
од
26
капи
о д р ж а в а ти д о к се не по тр о ш и сва те ч н о с т.
П ш е н и чн е к л и ц е В и та м и не и м и к р о е ле м е н те не м о р а те к у п о в а ти , без обзи ра како б и ли р е к ла м и р а н и . С в е их м о ж е те д о б и ти и к о д куће, и то из п р о к л и ја л е пш енице, која се припрем а в р л о је д н о с та в н о .
У д в е т е г л е о д 1 л и т р а с и п а ти по 3 -5 каш ика опране пш енице. У п рв у т е г л у н а с ути в о д е и д р ж а т и ју 24 с а та на то п л о м м есту. П о с л е т а 24 с а та в о д у из прве т е г л е п р о сути , т е г л у поново з а тв о р и ти и о с та в и ти д а стоји. И с то в р е м е н о н а л и ти пш е ни цу у др уго ј т е г л и и о с та в и ти д а стоји 24 са та . П о с л е то га п р о сути в о д у из д р у ге те г л е , п о к л о п и ти ју и о с та в и ти , а д о т а д а је у првој т е г л и пш еница већ п р о к л и ја л а . О н а је спрем на за у п о тр е б у и тр е б а само д а ју о п е р е те п р е тх о д н о про куваном и о хла ђе но м водом . Т а к о , ко р и сте ћ и наизм енично д в е т е г л е , м ож ете сва ко га д а н а имати спрем ну порцију п р о к л и ја л е пш енице, а са њ ом е и све м атерије које су нам п о тр е бне .
М у с л и - пахуљ ице М ож е се к у п и ти го то в , у п р о д а в н и ц а м а з д р а в е хр ан е, и л и н а п р а в и ти к о д куће о д зобе ни х п а х у љ и ц а , суш ено г воћа, су в о г грож ђа и се цка ни х ораха, б а де м а и л и ле ш н и к а , све п о то п љ е н о у сојино м ле к о и л и со к о д п а р а да јза , н а јб о љ е уве ч е , како би д о у ју тр у л е п о ом е к ш а ло . Ј е д е се за д о р у ч а к , а може се д о д а т и р е н д а н а ш аргарепа, м а ло р е н д а н е ц в е к л е и л и ко р е на ц е л е р а С в е п а х у љ и ц е - зобене, јечм ене, к у к ур узн е , раж а не - могу се је с ти и у врем е п о с та , само ш то се н а то п е у сојино м ле к о и л и со к о д па р а да јза .
С тр у га н и рен 1 мањи рен 1 ш о љ а јаб ук о в о г с и р ћ е та мед Ј е д а н м ањ и рен н а с тр у га ти , д о д а т и си р ћ е та и к у в а ти за је дн о . О х л а д и т и у до б и је н у те ч н о с т д о д а т и о н о л и к о О х л а д и т и и ч у в а ти у п л а с ти ч н о ј У з и м а ти у ју тр у и у в е ч е пре с п а в а њ а
ш о љ у п р и р о д н о г ја б ук о в о г п о с л е кува њ а, п р о ц е д и ти и м еда к о л и к о има те ч н о с ти . и ли порцеланској посуди. по 1 ка ш ику ове смеш е.
С е л е н из к в а сц а Д н е в н о п о тр е б н а д о з а с е л е н а с а д р ж а н а је у 2 г квасц а, које, пре узим ањ а, тр е б а д а се п р е ли ју кипућом водом , како би се кв а са ц и н а к ти в и са о , о н д а се т о попије р а с тв о р е н о у с о к у о д п а р а да јза и ли н е за сла ђ е н о м м лек у.
Сируп о д бе ле бундеве С о к се прави та к о ш то се на б у н д е в и о тв о р и ч е т в р т а с т п о к л о п а ц , и з в а д е се семе и в л а к н а , б у н д е в а се д о врха на пуни ж ути м ш ећером и вр а ти се п о к л о п а ц . О с т а в и се д а о д с то ји 3 -4 д а н а , д о к се ш ећер не р а сто п и и с тв о р и сир уп . О н д а се сируп си п а у т е г л у
са по к ло пц е м , а б у н д е в а се п о но во напуни ш ећером. П о с т у п а к се п о н а в љ а д о к се не по тр о ш и све месо б у н де в е . С о к о д цр н о г л у к а П р а в и се на с л е д е ћ и начин: 2 гла в и ц е црног л у к а , с р е д њ е в е ли ч и н е , са ш то јачом љ у с к о м , п р е се ж е не на 4 д е л а , и 100 г ж у то г ш ећера п р е л и ти 1 л и тр о м в о д е и к у в а ти д о к не о с та н е око п о л а л и т р а те ч н о с ти . П р о ц е д и ти , с и п а ти у с т а к л е н у боцу, д о б р о з а тв о р и ти и ч ув а ти на х ла д н о м и там ном м есту. О в а ј со к пије се к а д а се д о б и ју н а п а д и к а ш љ а . У з и м а се виш е п у та д н е в н о , прем а п о тр е б и , по 1/2 ш о љ и ц е . С и р у п о д ж а л ф и је 250 г ж у то г ш ећера р а с то п и ти на ва тр и д о к не порум ени, а л и п а зи ти д а не загори. Н а л и т и 1/4 л и т р а в о де, д о д а т и 3 каш ичице ж а л ф и је и 3 и з м р в љ е н а л и с т а ло р б е р а . К а д а п ро ври к у в а ти још 3 м инута, а о н д а с к л о н и ти са в а тр е и о с та в и ти д а се о х л а д и . Ч у в а ти у с та к л е н о ј боци, на х л а д н о м и там ном м есту. Д е ц а д о тр и го ди н е пију 3 п у та д н е в н о по 1 каш ичицу, д е ц а о д 3 -9 го ди н а 3 п у та по 1 м ањ у каш ику, а д е ц а ста р ија о д 9 го ди н а и о д р а с л и 3 п у та по 1-2 веће каш ике. С и р у п узим ати р е до вн о , све д о к се не избаци са в се к р е т. П р е п а р а т за с л у ч а је в е де х и д р а ц и је организм а С к у в а т и 1 л и т а р в о д е и о с та в и ти д а се о х л а д и . П о се б н о с к у в а ти пиринач и п р о ц е д и ти в о д у у којој је куван. О д н о с п ир и нч а и во де , к а д а се с т а в љ а д а се кува, тр е б а д а б у д е 1:6 (н а 1 ш о љ у пир и нча 6
ш оља
в о д е ).
На
тај
начин
до б и ја
се
тз в .
к о н ц е н тр о в а н а
пи р и н ча н а в о да . О д п р е тх о д н о п р о к ув а н о г л и т р а в о д е о д а с у ти 1,2 д л и на п р е о с та л и х 8,8 д л в о д е д о д а т и 0,7 д л пир и нчан е в о д е и 50 г м еда. С в е за је дн о про м ућ ка ти, како би се с а д р ж и н а и з је д н а ч и л а . Д а би т е ч н о с т д а л а оч е кив ан и е ф е к а т, о дн о с н о и м а ла пуно д е јс тв о , не сме јој се д о д а в а т и виш е о д 50 г м еда. У том с л у ч а ју би се, наиме, те ч н о с т и з в л а ч и л а из цревних ресица,
а не би у л а з и л а у њ их. П о м е н у ти с а с та в ом о гућ а ва сигуран у л а з а к те ч н о с ти у организам , без о бзи ра на т о д а л и је реч о де ц и на јм ла ђе г у з р а с та , о д р а с л и м а и ли старијим и б о ле сн и м особам а. Т е ч н о с т тр е б а д а се пије у гу тљ а ји м а о д је д н е , највиш е д в е , каш ике. М а ло ј д е ц и биће д о в о љ н о и 1-2 каш ичи це на сва ки х 5 -1 0 м и нута. У к о л и к о се п р е п а р а т п р а в и л н о прим ењ ује, о б о л е л о м ско р о д а и неће б и ти п о тр е б н а н и к а к в а и нф узија. И з о в о га се изузим ају х и тн и случ а је в и , к о д којих је н е о п х о дн а и н те р в е н ц и ја ле к а р а . П р е п а р а т з а у б л а ж а в а њ е те го б а д и ге с т и в н о г т р а к т а Код
разних те го б а ж е л у ц а , та н к о г и д е б е л о г црева, 'р а зних
д и в е р т и к у л а , па р а зи та , у п а л а , л е њ и х цр е ва и с л и ч н о , тр е б а д а се пије те ч н о с т с п р а в љ е н а на с л е д е ћ и начин: 2 -3 о п р а н а и си тн о и се цк ан а ли м у н а са кором с та в и ти у л о н а ц са те ж и н с к и истом количи ном корена ц е л е р а (д о б р о опраног, и та к о ђ е са кором ), п р е л и ти са 2 ,5 -3 л и т р а в о д е и к у в а ти све д о к у л о н ц у не о с та н е 1 л и т а р те ч н о с ти . З а ти м п р о ц е д и ти и п и ти као чај. П р е ку в а њ а овом е се могу д о д а т и 3 -4 ч е н а б е л о г л у к а , м а ло л и с т а ц е л е р а и/или перш уна. И с то та к о , прем а п о тр е б и , може се д о д а т и и ж у ти ш ећер, а л и њ ега д о д а т и д е с е т а к м и н ута пре краја к у в а њ а , како би се и зје дна чио са те ч ни м садр ж а је м воћа и поврћа. П р е п а р а т за слузокожу п р о б а в н о г т р а к т а П о 300 г све ж е муш ке и ж е н ск е б о к ви ц е и 3 00 г св е ж е х а јд у ч к е тр а в е (с в е д о б р о о п р а н о ) с и тн о и се ц к а ти у м иксеру како би из до б и је н е смесе могао д а се и сц е д и сок. У к о л и к о је о дв и ш е суво за миксер, д о д а т и
м а ло чаја о д б о к ви це
и х а јд у ч к е тр а в е .
Д обијени со к п р о ц е д и ти кроз д в о с т р у к у с т е р и л н у газу. П и ти 3 п у та д н е в н о по 1 ка ш ику п ре је л а (н а п разан с то м а к ) и ч у в а ти у н е м е та лн о ј п о суди . О в а ј со к веома б л а го тв о р н о у ти ч е п р в е н с тв е н о на с л у з о к о ж у ж е л у ц а и орган а за ва р ењ е, а и сто та к о д о б а р је и за цео организам уо пш те .
Препарат
за
м икробиалне
те го б е
д и ге сти в н о г
тр а к та
('Eschenchia co lj и д р у ги уп о р ни и те ш к о и з л е ч и в и цревни п а то ге н и паразити1 Д о б р о о п р а ти и и с и тн и ти 400 г л и с т а ц е ле р а . То м е д о д а т и д в а (у м лакој в о д и ) опрана, а потом исецкана, ли м у н а са кором. С в е за је дн о п р е л и ти 1 л и тр о м в р е л е в о де, п о к л о п и ти и о с та в и ти д а о д с то ји 24 са та . П о с л е то га п р о ц е д и ти и п ити 3 п у та д н е в н о , пре је л а , по је д н у ш о љ и ц у . Узи м а се 42 д а н а , у з оба ве за н д о р у ч а к и с к љ у ч и в о о д зобених п а х у љ и ц а , куваних највиш е 5 м и нута. О си м то га , у з и м а ти “T O D o X I N ® ” бр. 1.
3
п ута
дневно
п ре је л а
по
1 каш ику
К у гл и ц а о д п р о п о л и с а У с л у ч а ју и н ф е к ц и је д и ге с ти в н о г тр а к т а и ли са р а з л о га п о тр е б е њ е го в о г чиш ћењ а, без о бзира на узрок, о б а ве зн о једном д о д в а п у та д н е в н о
(најкасније д о
17.00 с а ти ) о д ч и с то г п р о п о л и с а
н а п р а в и ти к у гл и ц у в е л и ч и н е већег зрна граш ка, д р ж а т и ју у у сти м а д е с е т а к с е к у н д и (не ж в а к а ти !) д а се м а ло разм екш а, а о н д а п р о гу та ти . Е ф е к а т ће брзо би ти виш е него о ч и гл е д а н . П р е п а р а т за про чи ш ћ а ва њ е з и д о в а крвних с у д о в а О ч и с т и т и 30 ч е ш њ е в а б е л о г л у к а (и л и 3 веће гла в и ц е ) и с и тн о и се ц к а ти . Т р и ц е л а л и м у н а (са ж уто м кором ) д о б р о о п р а ти м лаком водом , о б р и са ти кухињ ском крпом, и се ц к а ти на с и тн е ком а де и пом еш ати са б е ли м лу к о м . С в е с та в и ти у мањи л о н а ц и п р е л и т и 1 л и тр о м п р е т х о д н о п р о к у в а н е и о х л а ђ е н е в о д е . С а д р ж а ј з а гр е в а ти д о 7 0 -8 0 ° С и ли , у н е д о с т а т к у те р м о м етра , д о к в о д а не почне д а струји. В а ж н о је д а в о д а не п р о к љ у ч а , и наче ће би ти и з гу б љ е н с а др ж а ј а к ти в н и х с у п с та н ц и . Л о н а ц с к л о н и т и са ш пор е та , п о к л о п и ти и о с та в и ти д а о д с то ји 12 с а ти . С а д р ж а ј за ти м п р о ц е д и т и и у с т а к л е н о ј ф л а ш и ч у в а ти у ф р и ж и д е р у . Н ајм ањ е 40 д а н а узим ати по 1 д л ове те ч н о с ти с в а к о га јутр а , на празан ж е л у д а ц . З а п ун у д е јс тв о п о тр е б н о је ч е ти р и п у та с п р а в љ а ти овај м е ди ка м ен т, с обзиром на т о д а ће је д н а ф л а ш а тр а ја ти 10 да н а .
Реч је о снаж ном п р е ч и с та ч у крви и з и д о в а кр вн их с у д о в а , који в и ш е стр ук о п о в о љ н о д е л у је на ч и та в организам . П р е п а р а т о д љ у с к е јајета - за с п р е ч а в а њ е и н а д о к н а ћ и в а њ е м ањ ка ка лц и јум а
Овај препарат може д а се узима тек после заврш етка поста. Добро
о п р а ти
и и зб р и са ти
5 до
7 јаја.
З а ти м
их и з л у п а ти ,
о д с т р а н и ти с а др ж а ј (б е л а н ц е и ж ум а нце ), а љ у с к у уб а ц и ти у т е г л у о д 1 л и тр а . П о то м их п р е л и ти соком о д ли м у н а (д а се напуни т е г л а ) и о с та в и ти д а о д с то је 12 с а ти у ф р и ж и д е р у . П р о ц е д и ти (љ у с к у из ц е д и љ к е в р а ти ти у т е г л у ) и п и ти 2 по ш о љ и ц е д н е в н о , а уз т о о б а ве зн о узи м а ти и по је д н у с у п е н у каш ику р и б љ е г у љ а д н е в н о , без о бзира на д о б а д а н а . У з и м а ти и с к љ у ч и в о те ч н о р и б љ е у љ е , не у п е р ли ц а м а и л и неком др уго м прерађеном о б л и к у . О в а ј п р е п а р а т м огу д а узим ају и д е ц а и одрасли. А је р -к о њ а к
Ајер-коњ ак може д а се узима тек када се заврши пост. Ако се ајер-коњ ак даје деци, ум есто комовице се, у истој количини, стављ а купиново вино. П а ж љ и в о м лаком водом о п р а ти 6 јаја (б и о ло ш к и и сп р а вни х и к в а л и те тн и х , ш то се п репознаје по јакој љ у с ц и ) и, р а д и з а ш ти те о д с а лм о н е ле , д е з и н ф и к о в а ти их 7 0 % -н и м а л к о х о л о м . П о р е ђ а ти јаја у м а ли л о н а ц (не разб ијати их!) и п р е л и ти соком о д 12 з р е л и х ли м ун о в а , та к о д а сва б у д у п о тп у н о п р е к р и в е н а соком . Л о н а ц о д л о ж и т и у ф р и ж и д е р д а о д с то ји 7 д а н а , с ти м ш то јаја поврем ено тр е б а п а ж љ и в о д а се промеш ају, про вер а ва јућ и д а л и су сва и д а љ е п р е к р и в е н а соком о д ли м ун а . П о с л е 7 д а н а љ у с к е би тр е б а л о д а с у р а с то п љ е н е . Д о б и је н у масу п р о ц е д и ти и д о д а т и јој 2 50 г м е да и 3 д л ком овице (м ож е и а л к о х о л а ), ка к о би се маса р а з р е д и л а и р е с о р б о в а л а с в е с а с то јк е , а л и и з а ш т и т и л а најприроднијим ко нзерванси м а. Зати м све д о б р о про м еш ати. П р е п а р а т д р ж а т и у ф р и ж и д е р у , у с та к л е н о ј и ли п о р ц е ла н с к о ј (н и ка ко м е та лн о ј и л и п л а с ти ч н о ј) п о с у ди и л и ф л а ш и . И с то г д а н а
к а д а се з а п о ч н е у з и м а њ е о в о га п р е п а р а т а в а љ а о дм а х п ри пре м ити нову к о л и ч и н у (о д 6 јаја), ка к о би за 7 д а н а б и л а спрем на за, јер ће т а д а б и ти по тр о ш е н а п рва к о ли ч и н а .
О в а ј и зуз е та н а н ти о к с и д а н с , тр е б а с в а к о д н е в н о д а се пије 2 -3 к ш о љ и ц е , о дн о с н о та к о д а у р о ку о д 7 д а н а б у д е утр о ш е н а п р е д в и ђ е н а к о ли ч и н а . П р е п а р а т (а је р -к о њ а к ) узим а ти 6 н е д е љ а . У з ово оба ве зно узим а ти по сва ко га д а н а по 1 ка ш ику р и б љ е г у љ а , у б и л о које д о б а да н а .
Осим ових препарата предлаж емо и д в е куре које се могу спровести без обзира на начин исхране (посна и ли мрсна храна). Применом тих поступака могућно је у великој мери очистити организам о д накупљ ених отпадака и до в е сти га прилично у р е д .
K vp a с а грож ћем
Н а јје д н о ста в н и ја кура са грож ђем састоји се у том е д а се током 2 н е д е љ е п оје де д н е в н о 1-3 кг свеж ег, з р е л о г и д о б р о о п р ано г грож ђа, и т о само со к и месо п л о д а , а не и ко ш ти ц е и ко ж а п л о д а . ' Т а к а в је да н “грож ђани д а н ” п о ч ињ е у ју тр о узим ањ ем 1/2 кг грож ђа на већ спо м е н ути начин, а је да н с а т касније д о р у ч к у је се ш о љ и ц а б и љ н о г чаја с малим ком адићем црног х ле б а . П р е п о дн е се је д е поново 1/4 д о 1/2 кг грож ђа, а и сто та к о и с а т пре ручка, ум е сто уж и н е и, коначно, с а т пре вечере. З а р уч а к и в е ч е р у узим ају се је л а у веома малим к о лич и на м а , а масна, к и с е л а и з а чи њ е н а је л а тр е б а б е з у с ло в н о д а се и с к љ у ч е . С тр о г о су за б р а њ е н е све в р с те с а л а та , сирће, вино, пиво и с в а пића која с а д р ж е у г љ е н -д и о к с и д ( С 0 2) (п и в о , с о д а -в о д а , к о к а -к о л а , ш ам пањ ац), као и м лек о . Т р е б а та к о ђ е д а се изб ега ва в о да , б е л и х ле б ,
а највиш е је л а
од
меса. У с п е х се
показује уско р о , а
повисује се, ако се осим грож ђа ш то мањ е узим ају д р у г а је л а и пића. Н а јб о љ и п о ч е та к куре с грожђем је с те је д а н д о д в а д а н а с тр о го г п о ста . П р о б а в а брзо п о ч и њ е д а се сређује, н а с л а ге м асти на т е л у нестају, в о д е н е о т е к л и н е на цеваницам а и бе др и м а п о ста ју мање, н е ста ју р еум а тич н е поте ш к о ћ е , о дн о с н о сп р е ч а в а се њ и хов п о ч е та к , брзо н е ста је п е ч е њ е ж е л у ц а и горуш ица,
нестају запаљенски процеси пробавних органа, а и све потешкоће или почетне нечистоће коже и кожни осипи. Излучују се накупљене веће количине воде, узроковане, на пример, срчаним болестима, те наступа осетно олакшање у раду срца. Kvpa са медом Три пута дневно за време 10 недеља пије се у гутљајима 1/2 шољице биљног чаја (1/2 кашичице мешавине једнаких делова камилице и столисника). Сваки пута 1 сат пре доручка, пре ручка и 1 сат после вечере чају се додају следеће количине меда: 1. недеља: три пута дневно по 1/2 кашичице меда 2. недеља: три пута дневно по 1 кашичице меда 3. недеља: три пута дневно по 1,5 кашичице меда 4. -7. недеља: три пута дневно по 2 кашичице меда 8. недеља: три пута дневно као у 3. недељи 9. недеља: три пута дневно као у 2. недељи 10. недеља: три пута дневно као у 1. недељи Мед се додаје онда када се биљни чај толико охлади да се може пити. Најбоље је да се читава дневна количина чаја припреми већ ујутро, дода мед, да се попије количина одређена за јутро, а остала два оброка спреме у термос-боцу. Кура се, према потреби, може поновити после станке од 2-3 недеље, док не наступи знатно и трајно побољшање општег здравственог стања. То зависи од здравственог стања телесне конституције. За време куре треба да се избегава свако узимање алкохола и руског чаја, исто тако и сва пића која садрже угљен-диоксид (C02): пиво, сода-вода, воћни и освежавајући напици са содом, младо вино или шира. Пушење треба за време ове куре потпуно да се обустави. Треба да се држи и одређена дијета: узимати лако сварљиву храну, мало меса, али не свињско и свињску маст, много свежег поврћа, много киселог зеља, по могућности сировог, јела од сира, употребљавати само благо винско сирће, а не алкохолно сирће, не узимати јаке зачине, солити мало, ако је могућно морском сољу.
Препарат за чишћење организма 5 кашика иситњених иглица бора и јеле (или врхова грана бора и јеле), 3 кашике иситњених плодова шипка и 2 кашике љуски црног лука прелити са 0,7 л воде, пустити да проври и оставити на тихој ватри да се кува 10 минута. Оставити да преноћи, умотано у тканину, процедити и попити у току дана. Примењивати 4 месеца. Овај одвар чисти организам од последица зрачења, интоксикације, склерозних промена, поремећаја крвних судова. Помаже код случајева гангрене, оштећења мрежњаче, болести бубрега и стања са грчевима. У случајевима инфекција 1/2 лимуна очистити од коре, иситнити, сипати у шољу и прелити топлим одваром, па попити наискап. Уместо бора и јеле могу, ради промене, да се користе интегрални овас, лист малине и семе лана. Уз узимање одвара препоручује се узимање 2-3 кашике пшеничних мекиња преливених топлом водом, свакога дана, најбоље ујутру.
ХРАНА И ЗДРАВЉЕ
Храна је неопходна сваком живом бићу да би живело и да би се развијало. Сваки живи створ узима из природе оно што му је Бог одредио и храни се тим онако како га налази у природи. Да би опстале, хране се и биљке и животиње. Једино човек није задовољан оним што нађе у природи, већ ту храну прерађује и обрађује на безброј маштовитих начина и користи ју не само за одржавање живота, већ и за уживање. Човек је једино живо биће које од хране уме да направи и свог непријатеља. Храна му служи не само за одржавање здравља, него и за развијање болести - не само за живот, већ и за убрзавање доласка смрти! Узрок томе чешће је незнање, а не толико халапљивост. Човек, за разлику од животиња и без обзира на сва научна сазнања о исхрани, најчешће одабира оне хранљиве материје које су мање корисне за побољшање квалитета живота. Догађа се и да човек, уколико успе да издвоји неке природне састојке са благотворним дејством, успешно поништи њихову делотворност, било неправилном применом или у намери да побољша утисак који храна изазива (мирис, боју, изглед ...), па додаје вештачка средства за улепшавање. У данашње време, због проблема опште загађености, људи се из страха све више одричу узимања интегралне сирове хране и уношења неопходних састојака у првобитном, најбољем, облику. Као замену за загађене намринице, које то и јесу, али само донекле, узимају се вештачки препарати (у праху, таблетама, капсулама, сирупима ...) Те бледе копије природних намирница заваравају организам и само доприносе развијању његове неспособности да оно што је вредно одвоји од безвредног, често и штетног.
Људска врста не уништава само своје здравље, већ и здравље живих бића у свом окружењу. Животињама даје конзервирану храну, која, осим лепе боје и пријатног мириса, садржи и материје које су штетне по њихово природно биће. Исхрана једног човека није потпуна без меса, али оно је у данашње време више отров него храна. Велике пољопривредне фарме, ради већег и бржег стицања зараде, хране животиње вештачким препаратима. Тако се добијају ухрањенији и лепши, али болесни примерци стоке и живине. За исхрану скоро да се више не може користити ни риба, јер су скоро све воде загађене. Најекономичније и за човеково здравље најбоље решење јесте стварање једне врсте малих кућних фарми. Свако би, на једном делу свог простора на којем живи (у дворишту, на тераси ...), могао, уз мало посвећеног времена и новца, да направи узгајалиште кунића, пловки, гуски. За кратко време, уз природну исхрану која је здравствено и финансијски корисна и исплатива, човек би створио залихе хране које би, уз неке намирнице биљног порекла, биле право освежење за организам оптерећен психолошким и физиолошким загађењима. Месо треба да се једе, али само проверено, од животиња које су се храниле природно. Говече и овца пасу траву на ливади, а та њихова главна храна није обрађивана вештачким додацима какви се дају телади и свињама. Телади се све чешће дају брашнене каше којима додају антибиотике, не би ли их заштитили од заразе. Месо њихово јесте бело, али је бљутаво и недовољно хранљиво, некада чак и опасно. Тим месом уноси се у тело одређена количина антибиотика, организам се на њих навикне, па више уопште не делују када у болести морамо да их примамо. Значи ли све ово да се намирнице животињског порекла искључују? Наравно да не значи! Оне се морају уносити, али умерено и кад им је време. Требало би да се поштује распоред великих постова и других посних дана у години, а да се осталим данима уносе намирнице попут јаја, млечних производа, рибе, меса. То је све храна која је овде у складу са народним предањем, навикама и потребама. Замислите само слику да
Индус на тамошњој врућини и влажности ваздуха заклапуса сланину сапуњару, све са белим луком и уз чокањче. Пао би из места! Замислите, опет, косача на Рајцу који пре косидбе поједе две шаке бамбусових клица. Пао би и он, и то као летва! Човек је стваран према Божјем промислу. Рађа се, развија, регенерише се (оправља оно што се у току живота оштети), брани се од разних болести. Нема потребе да га зраче и секу, организам не треба да се омета у природном окружењу. Највећи део сметњи које човек доживљава последица су отпађености од промисла према којем је створен. Питања исхране често се посматрају као лична карта. Могло би се казати: “Реци ми шта једеш, па ћу ти рећи ко си!” Са друге стране, данас се храна често разликује само према биохемијским и физикалним меривим - квантитативним - особинама (количини), доксенајгрубљезанемарујуквалитативне биолошке условљености (каквоћа). У суштини, реч је о разматрању два појма: хранљ иве намирнице и животне намирнице. Под хранљ ивим намирницама подразумевају се све неопходне твари које су потребне за човеково постојање - у условима вештачке исхране, на пример. Грубо поједностављено, реч је о механицистичком погледу на оно што је човеку потребно - као што су за рад мотора уље и бензин. При томе није важно како изгледају производња и чување. Када се говори о живот ним намирницам а, у средишту процењивања исхране јесте биолошка вредност. Јер, оно што човек узима када је гладан и жедан од увек је саставни део живог света око нас. Сетимо ли се својих корена, исхрана изгледа овако: прво мајчино млеко, после неког времена оно се допуњава воћним соковима, воћем, поврћем и коначно пиринчем, житарицама или кромпиром. Укус се обогаћује сољу и биљкама, односно сушеним деловима биљака као зачинима. Из домаћинства долазе јаја, млеко, млечни производи попут киселог млека и сира, а у посебним приликама било је меса, месних производа и рибе.
Живот у четири годишња доба захтева чување хране, ради равномерне расподеле у току године. Овде почињу здравствени проблеми са нашом исхраном. У зависности од начина чувања, животна намирница претвара се у изумирућу хранљиву намирницу која задовољава још само хемијска испитивања. Човек има чула која обликују саму потребу за храном. Коме није позната жеља за храном коју покреће добар мирис! Има ли икога ко не зна како се једе очима? Храну миришемо, гледамо, пипамо, осећамо њен укус. Чак ју и чујемо: легнем и заспивам, а слушам како ми сарма шапуће у лонцу!
Једење је много више од обичног утољавања глади. Ко телесно ради потребна му је снага, а она на уста улази, и то јаком храном. Ко много седи и ради претежно мисаоно, не сме да се оптерећује тешком храном. Сасвим посебне потребе за храном и пићем има спортист који мора да буде издржљив. Душевно оболелим, очајним или утученим особама потребна је посебна исхрана. Питања каквоће исхране замагљена су данас у савременом потрошачком друштву, у његовим градовима, осамушама (што би, можда, био превод за со л и т е,) загушеном с (не)култури средстава деформисања уместо информисања. Дуван, алкохол, кафа, стрес и недовољно сна мењају и појединачне способности да се уоче могућности како да се поједини производи искористе у њиховом пуном здравственом значају. Такво понашање може се разумети, али не и оправдати. Нужне су, значи, промене у навикама. Година навике - две године одвике. Тачно, али то је игра у којој промена досадашњих навика значи само добитак. Једино што треба да урадимо јесте да купимо лоз: да признамо да грешимо и да треба да се поправљамо. Данашњем ће човеку врло тешко успети да процени да ли је неки кромпир, који би желео да сачува, озрачен или да ли се у башти или под стакл^ником узгаја генски измењен парадајз, без обзира на годишње доба. Нашминкано воће и поврће, од кога би се претходни нараштаји тренутно потровали и добили грчеве у стомаку, пластично месо, сиреви попут стиропора - пуне су нам радње свега тога, а природе нигде нема. Једемо строго бело
брашно, оно је, веле свиленостомаковићи, лепше. Сладимо белим шећером или вештачким заслађивачима ... Стомаци ће пожелети проје, али проје нигде бити неће! Нарочит проблем данашње исхране јесте прерада намирница и уношење слаткиша, производа од белог брашна или готових јела. У белом хлебу који данас једемо готово да више и нема витамина, фосфата, беланчевина, калцијума, аминокиселина и сличних састојака који су се некада налазили у љусци пшеничног зрна. Сада је то само скробаста намирница, добра једино за товљење свиња. Данас се уноси сувише беланчевина животињског порекла - месом, кобасицама, јајима и млеком. Осим тога, сувомеснати производи и пецива садрже превише неповољних, засићених, масноћа (масних киселина). У друштву са савременим начином живота (сувише дувана, кафе, алкохола, лекова, премало кретања, душевни стрес) нужно се повећава број обољења која обично изазива исхрана. Здравље угрожавају многи штетни утицаји: вештачка ђубрива (нарочито нитрати), средства за уништавање штеточина (фунгициди, пестициди, хлорисани угљоводоници, тешки метали), загађење околине (вода, ваздух, тле), поступци за чување намирница (антибиотици, сумпор, нукпеарно зрачење и слично), генска муљања и прчкања (учено речено манипулације). За јело оставити довољно времена - код припреме полако пирјанити, свеже воће и поврће добро опрати, храну темељно жвакати, јести полако, предвидети време за кратак одмор после јела. Јер, овде се виде многе основне грешке које се данас праве у исхрани: недостатак времена за циљану куповину, свуда удобност и неспремност да се уложи труд, разне справе (замрзивачи, микроталасне пећнице) за намирнице сумњиве хранљиве вредности (дубоко замрзнуту храну и готова јела). Разлика између животне намирнице и хранљиве намирнице овде се може схватити као разлика између активног и слободног према пасивном и зависном. У здраву исхрану спада и временска распоређеност оброка сходно дневним оптерећењима. У начелу, ујутру јести највише и
најјаче, за ручак нешто мање, а за вечеру најмање и најлакше, јер то повољно утиче на сан. За ужину су погодни воће, ораси, бадеми, лешници, кикирики. Најбоље пиће јесте свежа вода. Данас вода из водовода није баш најбоља, па се препоручују природне негазиране и минералне воде те разни охлађени чајеви. Здрава вода за пиће биће у будућности драгоцено добро, јер већ се уочава озбиљна несташица. Исхрана није само оно што човек једе. Ако се храна посматра целовито, онда је она потребна целом телу, духу и души. Све то мора бити усклађено. Гледа ли се тако, разумљиво је зашто нездрави начини исхране имају последице (прекомерна тежина, реума, артериосклероза, каријес, дијабетес и још тушта и тма глупости), јер реч је о последици несклада који дуго постоји. Тако лечење ових болести никада не може да се састоји само од промене исхране, али она је увек први корак ка бољитку. Погрешна исхрана придоноси много настанку болести метаболизма и крвотока. Ако несагласност метаболизма остане да постоји, настају хроничне болести. Метаболизам одређује и телесну одбрану. Пре него што се промене у телу могу измерити, осетити или уочити, имунски систем је већ одговорио на храну која на неки начин није била одговарајућа. Колики је значај исхране за настанак свих болести јасно је када се види да неке болести могу да се развијају тек пошто је савладана телесна одбрана. Правила исхрана одржава и сређује основне функције тела: метаболизам, крвоток и одбрамбени систем. Некада се деси да храна мора да поново покрене те функције. Природне хранљиве намирнице јесу нешто целовито, сређено, створено. Оне на тело делују другачије него вештачки створене материје. Природне намирнице имају састојке чије особине још нису познате. Повољно дејство такозваних секундарних биљних материја откривено је тек последњих година. Реч је о састојцима хранљивих намирница које се јављају само у веома малим количинама, али чине знатан део здравственог деловања биљне хране. Тако, на пример, алицин из белог лука и изотиоцијанат из
крсташица делују противбактеријски. Флавоноиди, који постоје у свим врстама поврћа, а има их нарочито у броколију, могу да пониште деловање материја које изазивају рак. Изгледа да многи састојци који постоје у једној хранљивој намирници делују сједињени сасвим другачије него сваки састојак посебно. Уравнотежена исхрана обезбеђује свакој особи ону количину хранљвих материја, витамина и елемената у траговима која му је потребна да би био здрав и способан за рад, не угрожавајући при томе своје здравље било каквим вишком. Истовремено, уравнотежена исхрана значи и правилну количину хране, која се разликује од човека до човека и зависи од оптерећења којима се излаже, година и здравственог стања. Не смемо се хранити наслепо. Од онога што једемо зависи и наше здравље. Месоједац је снажан и покретљив, али ако претерује током година ће му се у крви нагомилати штетни холестерол и уреа, патиће од костобоље ... Ко стално једе храну богату скробом и слаткише убрзо ће запазити како постаје гојазан, а вероватно ће оболети од дијабетеса. Скромни вегетаријанац, за кога многи мисле да је много паметан, почеће после неког времена да осећа слабост и истрошеност, јер ће му све телесне залихе бити исцпљене. Сигурно је: човек је сваштоједац. До хране је одувек долазио не само сакупљањем плодова (корења, биљака, воћа), него и ловом и риболовом. У свим земљама света, међу најзаосталијим племенима, сретамо најразноликије изворе хране. Урођеници, додуше, настоје да дођу до меса крупних животиња и корења и хранљивог воћа, али исто тако грицкају и ситне инсекте и најмање бобице које им пружа природа. У земљама где је вегетација оскудна, на пример у Лапонији, људи посежу и за кржљавим биљкама као што су алге и лишајеви. Слично је у пустињским крајевима. На послетку, сваки је човек особен и зато се не могу давати никаква општеважећа упутства. Постоје личне потребе које су, према значају и јачини, различито испољене. Одлучујућа је свест о себи и особености - да човек зна које су му потребе и да их правилно задовољава.
Свети Јован Лествичник о храни каже: “Угађање стомаку је обмана очију; оно нас подстрекава да одједном прогутамо све оно што би требало да једемо у одмереним залогајима. /.../ Буди господар стомаку пре него што он загосподари тобом, а тада ћеш бити присиљен да се са стидом уздржаваш.” Кулинарство је, кажу, старије од астрономије. Тако стара, а најпролазнија од свих уметности, кулинарска вештина слика је пролазности овога света. Боље него у било ком фрижидеру и замрзивачу јело се чува у рецепту. Сваки пут оно се прави према правилу “Исто то, само мало друкчије”, а свака је копија сећање на оригинал, јединствена и непоновљива. “TODoXIN®”-- препоручује православни пост. То не значи да мрсну храну одбацујемо, али је, руку на срце, мрсних измишљотина на српској трпези већ пуна капа. Прво правило исхране у Срба гласи “Никада не једи на празан стомак” , док за зимске услове рада важе добронамерно покудни стихови Љубомира Симовића: “Снег на прагу, печење на пању - дођи, флашо, у помоћ чокању!” Човек је једини живи створ који једе и кад није гладан и пије кад није жедан. Чувајући се да и у самом посту не пређе границу неумереног угађања стомаку, православни човек, нарочито онај склон аскетизму, често упада у другу крајност - потпуно одрицање потребе за укусом. Само не заборавимо: труд око припремања посне хране не значи само подгревање угођавања трбуху. Посна храна није болничка храна. Манастирски типици прописују да храна буде пријатног укуса. Ни пустињаци за своје ретке оброке не бирају бљутаву храну. Труд око кувања захвалност је Богу за добра која нам је дао. Умешност припремања јела један је од талената који нам је Бог дао и оставио да њиме слободно располажемо - на пропаст или на спасење душе и тела. Философија живота није само у књигама, већ и у лонцу. Срби све више уместо са српском заставом иду под ражњем на који је натакнуто ружичасто, крцкаво и сочно прасе. Њега су остали, наводно цивилизовани, народи избрисали из свог заједничког
памћења и недужно се предали биљождерству (вегетаријанству). Овим животињољубивим поступком обесмислили су постојање нама (и мени!) омиљеног прасећег рода, па су измислили разне нерђајуће (ростфрајне) лонце и поклопце, не би ли последње трунке животности из изнемогле природе што успешније пребацили у своје стомаке. Земљани лонац, ћуп, земљана ђувечара и тестија само су украси, па у однарођених, помондијалисалих и заглобалисаних примерака који су пореклом Срби изазивају усхићено чуђење и циктање. Србљи су (погрешно) уверени да им је једино преостало да све што из земље никне пуне бескрајним глистама млевеног меса које излазе из машине за млевење не само меса, већ и православних душа. Ето још једног фронта на којем се бије битка за душе неохристовљених и разхристовљених народа. Да није тужно било би смешно: Кажу да су Срби најздравији народ на свету зато што на грбу имају четири витамина С. Обичан човек живи у свету који је грубо одвојен од Цркве, од предања оних од којих смо и пред које ћемо једног дана неумитно стати и рачун им поднети, па тражи многа упутства како да богатство природе што боље искористи. Црква схвата тегобе таквога живота и зато је изградила правила о исхрани. Она прописују забране и разрешења за поједине врсте хране. Основ тога јесте хиљадугодишње свакодневно искуство. Још се никада није десило да се неко због поста разболи или да изгуби живот. Пост може само да користи. Само - лако је зборити, а тешко творити. “Пуновредна храна”, “пуновредна исхрана”, "био” , “еко” и слични појмови направили су непрегледну збрку. Постоји читава збирка различитих приступа исхрани. Има разних праваца који говоре како би човек требало да се храни. Ево само списка тих учења, из којег се може видети колико је њих мислило о исхрани: исхрана према Колату, Бирхер-Бенерова дијета, Шницерова храна, Брукерова храна, вегетаријанство, Хејова подељена храна, макробиотика, Бухингерова дијета, Мајерова кура, Шротова кура, инстинктивна исхрана.
Дуг је попис и различитих предлога за исхрану оболелих од рака, а сви су се показали као бескорисни: Мерманова дијета, ортомолекуларна дијета, дијета према Кусмину, Кулова дијета са млечном киселином, Будвигова дијета са ланеним уљем, борба против рака према Кенену и Шнајдеру, Богомасова дијета, дијета против рака према Мару и Клајнеу, Васархељијев пост са беланчевинама, дијета са сировом храном према Верленду и Вигмору, Шулц-Фризеов дијететски режим, Брантова кура грожђем, Шасеова дијета, Кречмер-Денхартова дијета, Крецова дијета, Кохова храна без киселина, пратерапија, дијета са цвеклом према Ференцију и Трибу. Осим ових предлога постоји још пет начина исхране за оболеле од рака, који су доказано опасни: тотално лечење рака према Бројсу, Герсонова дијета, метаболичка еколошка терапија према Келију, узимање петролеја и дијета према Лојполду/Олеру. Књижаре су препуне разних кувара и кујни - од оних великих до крајње егзотичних. Тако наш докони и покондирени свет о слави, рођендану или каквој другој прилици згодној за приказивање светскости готови куалалумпуршки доручак, катангански ручак, манагванску ужину или бомбајску вечеру. Није мука наћи намирнице, већ је тешко све то сварити. Више волим јести из Калкуте него глупе домаће пршуте! Све ће наш човек лакше претрпети, само му не реците да није модеран! Бити традиционалан постало је увреда. То значи да је неко застарео, затуцан, глуп, да своје воли више него туђе, што је, наравно, страшно, јербо је добро познато каква је извесна перната живина у туђега татка. Прилике ево да се прозбори која о два учења о исхрани која су у Срба веома раширена, а долазе нам са Далеког, али нама без ваљаног разлога веома блиског, Истока. Реч је о вегетаријанству и макробиотици. Вегетаријанство је верско-философски заснован начин живота. Веза са верским види се у индуистичким и будистичким заједницама, јеврејских аскета, гностичара и средњевековним
јеретичким покретима. У Европи је Жан-Жак Русо отворио пут вегетаријанству. Он је човека посматрао као биће које је изворно неспособно да убија. Прво вегетаријанско друштво настало је 1811. у Енглеској. Од 1832. вегетаријанство у САД заступа лекар С. Грахам. Године 1868. у слободномислећим богословским круговима Немачке настало је “Вегетаријанско друштво” . Већ око средине 19. века вегетаријанство прелази у оквире који предвиђају да начин исхране треба да иде заједно са променом начина живота и да тако, на послетку, измени свет. Вегетаријанство се повезало са “реформом живота” , која је била преузела утицаје из источњ ачких култура. Затворене заједнице покушавале су да вегетаријанство и реформу живота спроведу у дело. Вегетаријанство је повезано са многим верским скупинама. Тврди се да је вегетаријанство “чистији, спасоноснији” начин исхране, чије је деловање на човека предуслов за духовна (нарочито езотерична) искуства. Осим тога, езотеричари, индуистичке и будистичке скупине полазе од јединства свега створеног (“све је једно”). Сваки поремећај равнотеже вуче, наводно, све у заједничку патњу. Вегетаријанство, зато, даје једноставно објашњене савремених недаћа, а истовремено и средство за спасење, према геслу: “Док је кпаница биће и клања!” Многи кругови езотеричара позивају се при оправдавању вегетаријанства на апокрифна јеванђеља у којима се, кажу, заступа овакав начин исхране. Занимљива је околност да индуисти - значи: вегетаријанци - тврде да уздржавање од меса смањује агресивност, а истовремено се у индијском кастинском поретку прописује да кшатрије (ратници) морају да узимају месо, како би били способни да бране поредак. Осим тога, није свака агресивност лоша. Постоји корисна агресивност, која човеку омогућава да се суочи са оним што га угрожава и да се од тога одбрани. За вегетаријанство је занимљиво мишљење дао и аустријски лекар Франц Ксавер Мајер (1875-1965), који је, иначе, предлагао један тростепени поступак обнове организма. Према његовом мишљењу, сувише хране почиње изазива врење у цревима. Тада настају алкохол и киселине. Тај алкохол, као у алкохоличара,
оштећује јетру, крвне судове и нерве. Мајер је мислио да нос, уши, шаке и стопала у вегетаријанаца имају љубичасту боју зато што се приликом сагоревања сирове хране ствара алкохол који оштећује крвне судове. Мајер је такве називао ендогеним алкохоличарима (пијанцима изнутра). О облицима вегетаријанства има различитих виђења. Најширих су погледа ово-лакт о (јајно-млечни) вегетаријанци. Они дозвољавају јаја и млечне производе. На Западу је ово најраширенији облик вегетаријанства. Индуистички и будистички засноване заједнице највише су лакто (млечни) вегетаријанци. Нису дозвољена јаја, али јесу производи од краве, праслике мајчинског принципа у тим верским учењима. често искључују црни лук, бели лук, печурке, дуван, кафу и алкохол као нешто што омета дух. Најстрожији облик вегетаријанства - веганство не дозвољава никакве производе животињског порекла, укључујући ту и бутер и мед. Овоме доста нагињу и заступници сирове хране - амерички новодопци (њуејџери). За одојчад и децу веганство је опасно, а вегетаријанцима уопште могу недостајати гвожђе, јод, витамин Р и омега-3 масне киселине. Многе назовихришћанске организације из групе новојављених јереси (Универзални живот, Fiat Lux) позивају се на вегетаријанство које је, наводно, оправдао сам Христос и уздижу га до услова за спасење. Адвентисти (суботари) своју препоруку да се прихвати вегетаријанство доказују указивањем на првобитни поредак у Рају. Јапанске заједнице примењују више макробиотику, чије се учење може делимично наћи и у антропозофији. Други покрети теозофи и розенкројцери, на пример - негују слободније вегетаријанство под утицајем будизма. Како схватити суштину вегетаријанства? Најбоље је поћи од самога имена, јер - име казује све. Реч вегетаријанство има корен у глаголу вегеШ аре, што на латинском значи живети ка о биљка. Пренесено на човека - животарити. Суштина постојања у индуизму и будизму јесте припрема за прелазак у нову реинкарнацију. Тамо нема смрти у смислу који ми познајемо. Постоји само прелазак душе из једног паковања у друго. Прекјуче слон, јуче гуштер, данас човеколико биће, сутра камен, прекосутра жаба. Паковање није важно. Душа је ту само
привремено, те више времена треба да се посвети, рецимо, медитацији као облику јоге (духовно-душевно-телесног јарма и припреме за смрт), него паковању. Тело се одржава на најмањем могућном броју обртаја, тек толико да се живот(ињ)ари. Зато је, рецимо, телесно здравље у Индијаца индуиста запуштеније него у Индуса муслимана. Поглед на свет да једемо цвет! Православни верују у вечни живот у Царству небеском, за шта се и припремају. На Земљи смо, међутим, непоновљива, јединствена бића, саздана према Божјем узору. Душа се налази у телу и, када наступи смрт, душа ће напустити тело. Није, ипак, то тело обично паковање као у индуизму и будизму. То тело треба да буде здраво и снажно, јер ми нисмо створени да бисмо животарили, већ живели пуним животом, као словесна и слободна бића. Није исто битиж и в и сведочимо Истину и духом и душом и телом. Љубити ближњега свога као самога себе не значи само осећање, већ и способност да се, ако треба, стане на црту и ближњи одбрани од телесне силе која га напада. Та одбрана неће бити могућна ако је тело нездраво и пропало. Неће бити да је свеједно из каквога је тела изашла душа. Јер, непорецива је истина да се дух, душа и тело морају посматрати као чиниоци који садејствују и творе човека као биће створено према обличју Божјем. Дужни смо, значи, да своје тело чувамо колико можемо, јер није га нисмо купили, већ добили према Божјем промислу. Немамо право да такво нешто пропастимо нестручним руковањем и да прихватамо начине исхране који мењају веру, када већ имамо нешто своје, утврђено Светим предањем и потврђено пробом времена као корисно и спасоносно. Макробиотика је поглед на свет. Заснива се на философији и сваштарском (синкретистичком) споју будизма, зена, таоизма и кинеско-јапанских учења о исхрани који је развио Јапанац Осава. Његово учење осавременио је и даље разрадио његов ученик Мичио Куши, па се оно брзо раширило по северној Америци и у Европи. Макробиотика схвата себе не само као систем исхране, већ као целовит систем лечења. Све се дели према таоистичким
супротностима ји н (женско, плрва половина године, узла поврће, воће, течно, слатко) и ја н г (мушко, друга половина године, силазно - житарице, производи животињског порекпа, слано). Све је део јединства, али ништа није истоветно. Све има своју допуну, али ништа није непромењиво изузев саме промене. Тежи се свеобухватном здрављу кроз усаглашеност ових сила. Животне намирнице треба зато да буду одабране што природније, у складу са окружењем и добом године. Све скупа, тежи се што мирнијем, задовољнијем и од вештачког ослобођеном начину живота, у складу са природом. Макробиотика види себе као практичан пут за заустављање здравственог и духовног пропадања и обнову. Хранљиве намирнице деле се према својој или природи. Одлучујући за поделу јесте њихов садржај калијума односно натријума, али и садржај воде, боја и облик, време и брзина растења. За макробиотичаре је исхрана најбоље састављена онда када је однос ји н а и јанга = 1:5. Интегралне житарице имају, наводно, такав однос и сматрају се савршеном хранљивом намирницом. Првобитни Осавин облик макробиотике врхуни у захтеву да исхрана буде искључиво од житарица. Заслуга је његовог ученика Мичиоа Кушија што је овај начин исхране измењен тако да буде прихватљивији човеку Запада. Куши, међутим, исто одбацује многе животне намирнице: месо, јаја, млеко и млечне производе, воће и поврће из тропских и дотропских предела (ту убраја и кромпир, паприку, плави патлиџан и парадајз) и заслађиваче. У макробиотици важи заповест: пити само када се осети жеђ. За макробиотичку исхрану одојчади и мање деце постоји кокох мешавина од млевених житарица, сусама и зрна азукија. Макробиотикд обећава здравље и дуг живот, спречавање и лечење свих болести, укључујући и рак. Потврђује се, међутим, да је обећање одређеним особама радовање. Макробиотичка
исхрана има ризике. Низак унос течности може да угрози рад бубрега. Ако се истовремено уноси много кухињске соли, то може бити опасно по живот. Хранити одојчад и децу само кокохом може бити исто опасно. Плесниве хранљиве намирнице нису повољне за желудац, већ могу да буду носиоци најјачих изазивача рака. Макробиотичка исхрана не може да излечи рак, а може да утиче да се човек храни лажном надом и пропусти лечење које заиста може да му помогне. Уз исхрану лажном надом иде и гутање туђе духовности, што може изазвати духовни рак. Занимљиво је да сви говоре о телесном раку, а нико о духовном. Управо тај духовни може имати горе метастазе него телесни. Он се, додуше, може излечити, и то зрачењем, али не нуклеарним, већ оним Бога живог и истинитог. Једу Срби шта им каже Куши, а не виде да се душа руши! Вегетаријанство и макробиотика прилагођавани су у многим деловима човеку Запада. То је својеврсно подилажење људским слабостима и недостацима. Уместо да човека нагна да се мења и прилагођава духовности која садржи једну врсту исхране, та духовност, е да би стекла нове присталице, прилагођава исхрану, а кроз њу онда протура своје учење. Светина хоће да ју варају? Варајмо ју онда! Од биљке у тањиру до биљке у души. Православни пост овде је јасан и неодступан. Правила постоје неизмењено, а да се мења треба човек. Та правила су чврста, али не и крута. Подилажења нема, јер за њима нема ни потребе. Све је јасно понуђено, слобода избора јесте човекова. Прихватио - не прихватио, биће на његово спасење, односно његову пропаст. Духовну страну поста православно предање довољно осветљава и о њој се може наћи доста написаног. Шта је са постом у размери хране и њеног деловања? Хришћани обавезно посте средом и петком, а монаси и понедељком. О постовима је све другачије. четири дужа поста јесу: Божићни или пост о рођењу Христовом, Васкршњи или Велики пост, Пост светих апостола или Петровски пост и Госпојински пост, посвећен Успењу Пресвете Богородице. Поред
посних дана остају на располагању сваки уторак и четвртак и суботе и недеље и трапаве седмице и дани када је пост разрешен. Сабере ли се све то, добија се више од две стотине дана када се не пости. Мало ли је? Израчунато је да мирјани потпуно - строго - посте само 36 дана током године. Од укупног броја дана у години то је само 10%. Много ли је? Свети Василије Велики о посту поручује: “Свако треба да пости према својој телесној снази, како се не би задовољавао оним што је испод његових могућности, нити се усиљавао да достигне оно што превазилази његову снагу. /.../ Као што се не буниш када је у питању твоје телесно здравље што мораш да држиш дијету, зашто се онда буниш против поста кад је у питању здравље твоје душе? Међутим, треба да се радујеш што ти је бесмртни лекар оставио лек да би победио грех и спасао своју душу. Као што су за уништење заразних клица потребне јаке медицине, тако су за уништење греховних клица потребни пост и молитва. /.../ Иако пост постоји из древних времена, он никада не може да застари; он је увек савремен и увек потребан нама хришћанима као насушни хлеб; он је једини до сада познати душевни лек.” Није пост само оружје у борби против демона, нити самообуздавање у исхрани, нити разуман и целисходан приступ храни. Залази се постом и у област морала, јер је уздржавање од грешних мисли и рђавих дела. Овај мелем на душу израњављену свакодневним ковитлацем слуђеног живота подсећа нас да постоје многи давно поседнути и освојени положаји одбране тела, духа и душе, које данас држе само малобројни. Ако се придружимо браниоцима Истине - бићемо награђени љубављу, смирењем, целомудреношћу, непорочношћу, трезвеношћу. За ступање у строј ових бранилаца нема првог, другог и трећега позива, нема шкарта, нема недораслих. Никад није касно да се покуша или започне! Правила за исхрану за време поста јесу, у суштини, знања о томе шта чбвеку годи и иде на корист и спасење, уклопљена у веру православну. Према тим правилима живи данас мало људи. Многи су запали у заблуду, па поистоветили пост са неједењем и умислили да је то савршен начин за брзо скидање сувишних
килограма. Та такозвана нулта дијета нема никакве везе са правим постом, који користи здрављу. Уз то, западни је новек увртео себи у главу да постити значи одвојити се од породице, посла, свакодневице - целог света. Наравно, сасвим у складу са саможивошћу и духовном чамотињом Запада. Лако је постити у окружењу скоро без искушења која намеће околина. Смисао поста и јесте да се човек у међусобном односу са својом свакодневном околином одважи да се искушењима одупре и да друге, ако је могућно, упути на прави пут јачања духа, душе и тела. Пост је чишћење духа, душе и тела те враћање на пут којим се можемо барем приближити циљу - да човек буде Богочовек. То није усамљивање и живот у затвору. Баш другачије: пост омогућава враћање Богу, али не само једне осамљене јединке, већ и њених ближњих. Пост није казна, већ радост када се победе искушења и ојача своја воља. Одбити искушења свесно врховни је доказ слободе човека као словесног и боголиког бића. То враћање на прави пут може у болесних изазвати само повољне последице, некада чак и излечење. Посна храна може да делује предупређујуће, тако што спречава настанак обољења чији је узрок недоговарајућа исхрана. За неке болести посна храна може бити једини целисходан начин лечења узрока. Са биолошке стране, пост треба да има дејство операције без ножа. Једна од основних поставки деловања поста јесте оно што традиционална медицина назива шљаком илити смећем. Школска медицина стално указује на то да нема доказа за такве наслаге. Међутим, ако нешто не видимо или не разумемо то није доказ да и не постоји. Ако се то смеће и не може видети под микроскопом, опет је неоспорно да погрешна исхрана ствара у телу услове који му не годе. У том смислу, чишћење шљаке значи да се ћелије тела ослободе сувишка беланчевина, воде, киселина и отрова. Те наслаге, ђубриште отпадака метаболизма које је све веће како је човек старији, успоравају промет између капилара, нервних ћелија и ћелија органа. То може бити узрок многих хроничних запаљења зглобова, ткива и крвних судова, а ствара и повољне услове за настанак и раст тумора. Тело има разрађене поступке за ванредне околности исхране. Прелази се на рад у условима варења унутрашњих залиха.
Главни посао имају јетра и бубрези. Рад хормона прилагођава се наредби да се енергија штеди. Када потроши складишта угљених хидрата, тело прелази на своје масноће. Из ткива се узима више течности. Услед смањене количине течности у ткивима срце и крвоток раде лакше и боље, крвни притисак се снижава. Празнији желудац смањује притисак и лакше се дише, у крви има више кисеоника, а то повољно утиче на рад мозга и сва ткива уопште. Пост у редовним размацима, какав је православни, омогућава да се снага организма користи домаћински и оснажује одбрану тела. Свети Теофан Затворник о посту у време болести, незнаном вернику: “Веома ме радује што Вам је лакше. чувајте се да поново не раздражите бол. Што се пошћења тиче, не слушајте доктора, питајте га само каква Вам посна храна одговара. Немојте га питати да ли смете да постите. Реците директно: Хоћу да постим, какву храну да узимам. Ма шта Вам он говорио, не покоравајте се! Зар је мало посне лаке хране? Зар је недељу дана много? Ено Вам наших монахиња, неке по читаву недељу не једу скоро ништа. Господ нека Вас благослови! Спасавајте се!” У посту се смањује унос јестивих чинилаца који погодују настанку болести, а у болесних је видљив бољитак, пошто више не делује оно што не годи. Пост је доказано успешан код прекомерне телесне тежине, реуматских обољења, дегенеративних обољења зглобова, повишеног крвног притиска, болести срца и крвних судова, повишених вредности масноћа у крви, алергија, дијабетеса типа II (старачког дијабетеса), гихта и кожних болести. Код запаљенске реуме повољно дејство поста изненађује стално и лекаре и болеснике, а научно задовољавајуКег објашњења за то још увек нема. Такође је корист од поста сигурна и за оболеле од рака, пошто се ћелије тумора хране беланчевинама животињског порекла. Нико не каже да пост замењује лечење и да треба да се одрекнемо стручне помоћи лекара, али нема утука на истину да храна у складу са правилима православнбг поста никоме није шкодила. Душевно стање човека побољшава се када доживи да себе може да зауздава једно одређено време. Верујући духовну сигурност одржавају појачаном молитвом, те нема тегоба као што је слаб
сан, на који се жале неверујући. Њима ево прилике да упознају лековито деловање православне молитве - уместо да медитирају, визуализују, фантазирају, даве своје душе у назовинаучним полу- и четвртпсихолошким техникама и стварају тако духовну шљаку. Свети Серафим Саровски опомиње и поучава: “Храну треба да употребљавамо толико да тело, окрепљујући се, буде пријатељ и помоћник душе. Иначе ако тело изнемогне и душа слаби.” Свесно поступање са телом, духом и душом придоноси на послетку постизању унутрашњег реда - здравља у свеобухватном смислу - и успостављању спољашњег реда животу у сагласју са околином, а њу чине и ближњи и природа. Генерацијама се људи навикавају на храну која се налази у њиховој околини. Тако се ствара сагласје са природом, што је основ здравља. Срби живе у областима које су богате и невиђено плодне. Да посадиш дугме - никао би капут! Ова земља успела је да затре своје домаће врсте воћа. Добила је туђе, непроверено и за овдашње људе често несварљиво. Написаше многи знани и незнани многе књиге, не би ли нас уверили да су бољи сви кокоси него све наше крушке. Рендају ми кинеско корење, пробадају различним иглама, утрљавам тигрову масноћу, амајлијом енергију јачам. Стигоше тако млеко и јаја у прашку, вино у кеси, разни пенушави напици од којих се човек надује као жаба, а ако их пије после јела простружу га у року од одмах, дадоше нам мек (Доналдов) хамбургер (обавезно са 17% масноће - није ми јасно како без хемије, а нико не уме да ми објасни како може да научи бика да прави 17% масну телад), чизбургер, фишбургер, па разне увозне пасуље, (на)стране шљиве, воћке за које први пут чусмо и да постоје. У кући нам клавир “стенвеј”, а у тегли шљива “стенлеј”! Није нико против нечег са других простора. Могу неки страни зачини, може соја. Многи од тих зачина, међутим, дуго су овде присутни и људи су се на њих навикли. Соја има многе корисне састојке који могу да спрече настанак рака, од којег нам, услед
многих опачина које су нам учинили, прети велика опасност. Немамо никакво право да свом народу не понудимо оно му може помоћи. Може и нешто друго, ако баш хоћемо, али само ради промене и потврде да је наше оно право. Тиме што понегде ставимо страни зачин и састојак показујемо да можемо и туђе да уклопимо у своје, а не да будемо неуспешно поиндушене, појапањене, покинежене и потајланђањене јединке потекле из Србије међу шљивама. Храна с ногу, на брзака, једење без седење. Породице су и онако расточене, а обашка што се све ређе окупљају око заједничког оброка. О празницима ождеравање и облокавање, после којих следи одлежавање - у болници или, не дај Боже, на гробљу. Изговор је често гостољубивост. Може бити, али гостољубље није ждерољубље. Од такве љубави може да се умре. Више вреде пуна душа и јабука од срца него домаћин пањ и астал што под храном крца. Праведник једе да живи, а грешник живи да једе! Од готовог направисмо вересију, па су нам тако веретизна и деца, посебно у градовима. Болешљива су, пикљава, неотпорна, бледа, провидна и без живости. На каквој су храни и добра су! Брига о повећању становништва и сузбијању беле куге не води се када неко дође у године у којима се праве и рађају деца. О томе се води рачуна од малих ногу. Јер, ако је неко живео на пластици, хемији, хормонски унакаженој храни пуној антибиотика, јео с ногу, гутао газиране напитке, носио тесне гаће и глава му постала четвртаста као телевизор - ту здравог потомства нема! У тунелу смо. Види се светло на његовом крају. Само - да није воз? Није! То су жива светла, учитељи који неће разобрученост душе, већ одлучност и самообуздавање. Православни светитељи, неутуљени и неугасиви светионици који нас упућују и воде и дају нам трпезу богату и за тело и за душу. Кухињско униније илити духовна чамотиња пореклом из тањира? Јесте! Дизање поклопца на православном лонцу може бити и отварање прозора са којег се назире много тога
заборављеног, замагљеног, наопако тумаченог. Чукундеда и чукунбаба, прадеда и прабаба, деда и баба - сви су они живели веру најбоље скројену према мери човека: православље. Околности су једном нараштају натукле туђа одела и неке друге капе. Шта онда - и даље да носимо те кошуље са копчањем на леђима и капе са прапорцима? Неће бити! Обуцимо своју ношњу и ставимо шајкачу. Није то одело ни измодело, ни ружно, ни спрам других мрзно. Бити трпељив не значи одрећи се себе, већ признати да је и онај други човек. Ако је неко био ударен погрешном кутлачом по глави - помозимо му да дође себи. Опасуљимо се - не само у шерпи, него и у глави! Каже једна песма о Србији: “У злу и добру увек сам с тобом, зна се! Ал’ ко ће тебе и ко ће мене од саме себе да спасе?” За то спасавање, поред осталог, уместо чамца - лонац, уместо весла варјача, па крени, Србијо, у сусрет Богу оцу и мајци Цркви, који са љубављу чекају да им се врате њихова заблудела деца! Да не буде на крају овог разматрања о храни да нису дате никакве јасне препоруке, ево предлога које би намирнице ваљало употребљавати свакога дана, оних за не баш сваки дан и оних којих се ваља клонити. Сваког дана: интегрална зрна житарица и пахуљице, свеже, барено и пирјањено поврће, очишћене махунарке, ораси, бадеми, лешници, разно семење, нерафинисана уља, киселомлечни производи, негазиране и минералне воде, свежи биљни чајеви, (благо јодирана) морска со, свеже и (натопљено) сушено воће, хлеб и пецива од интегралног брашна, сокови од поврћа и густи сокови од воћа, воКни чајеви, мед, жути шећер, природни зачини, неглазирани пиринач. Не баш сваког дана: риба, јаја, месо, домаћа сланина и шунка, домаћа свињска маст, соја, скувани незаслађени какао, квас, кафа, пиво, вино, малтекс, зелени чај, домаћи слаткиши.
Клонити се: хлеб и пецива од белог брашна, бели шећер, рафинисана уља и рафинисане масно^е, глазирани пиринач, кухињска со, воће и поврће у конзервама, производе од кромпира, млеко у праху и кондензовано млеко, месо у конзервама и сувомеснати производи, вештачки зачини, вештачки заслађивачи, изнутрице (у њима се накупљају кадмијум и олово), вештачки слаткиши, вештачки витамини, средства за мршављење, вештачки сокови од воћа и поврћа, газирани напици, сокови у праху, вештачке ароме. Последњу 6и, вазда, требало да каже неко мудар и за узор подобан. Зато помоћ, још једаред, налазим у Светом Серафиму Саровском: “Нахрани онога који је гладан, дај воде ономе који је жедан, буди правичан, чувај свој мир и буди добре воље!”
СЕДАМ ДАНА ПРЕ И ПОСЛЕ ПОСТА
Примена препарата “TODoXIN®” подразумева и измењен начин исхране. Препоручује се исхрана према правилима православног поста, како за здраве тако и за болесне (више о посној храни вид. у књизи “TODoXIN® посни кувар”). Људи који никада до сада нису постили ваљало би да се пре почетка поста припреме на измењену исхрану. Прелазак на посну храну не сме да буде одједном - с неба, па у ребра. Многи су одустали зато што нису могли да се навикну и што су одједном - погрешно - из темеља променили исхрану. Свака промена захтева време и припрему.
Ево предлога за јеловник који би требало да се примењује 7 дана пре почетка поста. Овај јеловник могу да примењују и здрави и болесни, и то не само за припрему, већ и 7 дана после завршетка неког од великих постова, како би се организам полако вратио на храну са намирницама животињског порекла. Као што почетак не треба да буде изненадан, тако не би ваљало ни да се одмах по завршетку поста човек наклопи на мрсну храну, јер могу да се јаве желудачне тегобе и слични проблеми. Само полако, са припремом, и проблема неће бити.
1 Дан доручак: пециво од црног хлеба, ровито јаје, свеж сок прва ужина: парче пите од јабука или бундеве ручак: чорба од мешаног поврћа, кувано сочиво, салата од беле роткве, лимунада од једног лимуна са жутим шећером друга ужина: печена јабука или дуња вечера: пшеничне клице, помешане са кефиром или јогуртом
2- Дан
доручак: полубели или црни хлеб премазан намазом од рена или младим сиром, зелена салата прва ужина: сок од купине или боровнице, са мало лешника, или сок од шаргарепе ручак: чорба од целера, динстана шаргарепа са першуновим лишћем и белим луком, печена риба, барени кромпир, лимунада са квасцем друга ужина: воћна салата од неколико сезонских плодова вечера: качамак од кукурузног брашна, са младим сиром и јогуртом 3. дан доручак: качамак од кукурузног брашна, са младим сиром и јогуртом прва ужина: хлеб намазан пекмезом од шљива или дрењина пре ручка: сок од свежег купуса ручак: кувани купус (без запршке) са јунетином, шаргарепом, кечапом или парадајзом, лимунада од једног целог лимуна друга ужина: печена бундева вечера: клице са кефиром или јогуртом 4. дан доручак: црни хлеб намазан медом, ровито јаје и јогурт прва ужина: сок од цвекле, шаргарепе или јабуке ручак: чорба од јечма, пире од спанаћа или коприве, прилог од бареног интегралног пиринча, лимунада од једног лимуна друга ужина: јабука или неколико мандарина вечера: клице са кефиром или јогуртом
5. дан доручак: сендвич од црног хлеба са реном, печеном рибом и салатом прва ужина: воћна салата од јабука, ољуштеног грожђа, мандарина, крушке (најбоље би било сезонско воће са домаћег поднебља) ручак: кувани пасуљ без запршке, са парадајзом или кечапом, печена паприка са уљем, белим луком и јабуковим сирћетом или салата од ренданог купуса и целера вечера: клице са кефиром или јогуртом 6. дан доручак: пециво од црног брашна, са јогуртом или свежим соком прва ужина: салата од поврћа (цвекла, бела ротква, целер) пре ручка: воће и сок од тог истог воћа ручак: супа од тиквица, карфиола и лука, са мало павлаке, ђувеч од сезонског поврћа са ћуфтама, лимунада друга ужина: неколико сувих смокава, бадем, лешник вечера: клице са јогуртом или кефиром
L Дан доручак: црни хлеб, печена немасна риба, ајвар, сир, чаша сока од парадајза са целеровим листом или сок од целера прва ужина: домаћи бисквит ручак: супа од парадајза, пуњене паприке или мусака од кеља без меса, пита од бундеве, лимунада од једног лимуна вечера: клице са јогуртом или кефиром
У з м ало вољ е и маште, могућно је, замењ ивањ ем наведених састојака, правити р а зн е ком бинације. О ва ј седм одневн и је л о в н и к м ож е се мењати и усклађиват и прем а у к у с у и могућностима. Ваљ а се потрудити д а припремљ ена је л а буду лепо и маштовито сервирана, је р то често одлучујуће утиче на апетит.
ОПШТЕ ПРЕПОРУКЕ О ИСХРАНИ
Приликом припремања хране уопште, без обзира да ли је посна или мрсна, требало би да се, ако је могућно, придржава неких препорука које су исход искуства са храном коју данас узимамо. Штетне утицаје не можемо избећи, али њихово деловање можемо прилично смањити. Ево неких савета шта би ваљало радити, ако желимо да се колико-толико здраво хранимо и заштитимо: •
искључити бели хлеб и јести само црни хлеб од интегралног брашна • уместо белог. брашна користити интегрално или кукурузно брашно, а за запршке и пивски квасац • воду из водовода (чесмовачу) прокувавати или, место ње, пити чајеве • бели конзумни шећер искључити, а место њега користити жути шећер или мед, с тим што се мед не сме стављати у претопла јела или вруће напитке • уместо кухињске соЛи користити за кување морску со • употребљавати јабуково или домаће винско сирће, а не алкохолно • користити нерафинисано и хладно цеђено уље (сунцокретово, маслиново или од кукурузних клица) • јести што више воћа, поврћа и житарица • узимати што више какаоа и цимета • јаке зачине (бибер, кари, љуту паприку) могућно је заменити лековитим и зачинским биљем (нана, босиљак, рузмарин, мајчина душица, ким, ђумбир), које такође даје веома леп укус храни, а благо делује на желудац • ако у исхрани недостаје комплекс витамина В, може да се пије растворен пивски или хлебни квасац са жутим шећером
•
• • •
у просторијама где се борави и/или спава не држати испарљиве хемијске супстанце (нафталин, лакови, дезодоранси и вештачки мириси) избегавати додир са пестицидима и инсектицидима у било којој средини. риба би требало да се пече (у рерни или на рингли, увијена у алуминијумску фолију) или да се бари непосредно пред спавање попити неки од зелених чајева: нана, коприва, камилица, босиљак ...
КИСЕЛЕ И БАЗНЕ НАМИРНШЕ
Експерименти са микоплазмама, хламидијама и трихомонасом показали су да ови микроорганизми одлично развијају у киселој средини (рН 5,8-6,3), док се животворни процеси најбоље одвијају у базној средини. Киселине увек коче животне функције. Кисела храна смањује количину базних соли и у крви и у ћелијама, па тако смањују животну снагу. Паразити који појачано упијају масне и беланчевинасте хранљиве материје, излучују у крв млечну киселину, пероксиде и токсине и чине ју киселом. Радови немачког нобеловца Отоа Варбурга, из 20-их година 20. века, показали су да ћелије тумора стварају око себе благо повишено базну средину, која погодује њиховом развоју. Због свега овога требало би да се контролише ацидобазна равнотежа, односно ацидобазни дисбаланс (рН вредност) крви. Нормална рН вредност крви је 7,35-7,45, и на њу би приликом сваког прегледа морала да се обрати пажња, како би се одговарајућом променом исхране помогло успешности лечења. Ацидобазну равнотежу у крви и мокраћи здрав огранизам сам одржава. Болесном је потребна помоћ у томе. Осим тога, наука још није јасно утврдила како се одвијају процеси ацидобазног метаболизма у ћелијама, али то не значи да они нису значајни. Животне намирнице са киселим (-) дејством - на 100 г бадем бакалар беланце, свеже боровница буквин жир говедина грашак, барен
-2 -5 -5 -6 -60 -17 ... -25 -1
гушчетина двопек од пшеничног брашна двопек од ражаног брашна димљена говедина едамер сир жуманце, свеже зечетина зобене пахуљице јаја јегуља језик јечам,глазирани јечам, куван јечмено брашно јунетина, печена кавијар кајмак кикирики кобасице комисброт кукуруз кукурузне пахуљице кукурузни штирак кунићево месо лешник лињак лосос маргарин млади лист купуса (у пролеће) мозак овнујско месо, средње масно овчетина омлет пармезан сир пастрмка пачетина пилетина пиринач,глазирани пиринач, природан просо
-13 -10 -9 -14 -6 -33 -20 -13 -16 -7 -24 -10 -6 -20 -23 -11 -17 -12 ... -17 -3 ... -10 -8 -5 -4 -6 -20 -2 -14 -3 -7 -4 -21 -9 -14 -13 -5 -9 -22 -24 -11 -18 -2
пшеница, глазирана пш енични б е ли х ле б пш енични гриз пш енично браш но раж, глазирана ражани х ле б раж ано брашно сви њ е тин а сла ни на смрчак срнетина суво грожђе, са семеном те л е ти н а , без кости те л е ти н а , к о т л е т ћ ур етин а харинга х е љ д а , глазирана х ле б о д мекињ а х ле б о д пш еничних и ли раж аних мекиња црвени купус црна џигерица, те л е ћ а ч о к о л а д а , горка ш пагете ш унка
-8 -11 -10 -3
-11 -6 -1 6 -1 9 -7 ...-1 0 -4 -23 -1 5 -28 -2 3
-20 -1 7 -7
-6 -7 -13 -14 -7
-8 -1 6
Ж и в о т н е н а м и р н и ц е с а б а з н и м (+ ) д е јс т в о м - н а 1 0 0 г а ртичоке банане б е ла р отк ва бе ли купус бе ли лу к , куван бисквити б л и тв а , свеж а боранија, ж ута боранија, зе ле н а б ун де ва глогињ е, суш ене
+3 ... -4 +5 ... +8 +4 ... +6 +4 +5 +1 ... +7
+8 +12 +4
+2 +15
дињ а зачини з е ле н а с а л а та зе ле н и купус (у јесен) к а р ф и о л, барен к е ле р аб а , к р то л а к е ле р аб а , л и с то в и кељ кестен к и се ли купус кокос к р а ста ва ц к р о м пи р ,си р о в кром пирово брашно кром пир-пире круш ке ли с и ч а р к а ло ћ и к а , кувана л у к влаш а ц м а сла ча к м аслине м еласа мирођија м леко м леко, кондензовано не кта ри на остри ге п а в ла к а паприка, з е ле н а пом ф рит рен р и б и зла рогач р отквице смокве, суш ене сочиво, барено спанаћ, барен спанаћ, каснији спанаћ, м ла ди суво грожђе, без семена
+2 ... +7 +30 ... +86 +5 ... +7 +0,1 +2 ... +5
+6 +18 +3 +3 ... +9 +5 +3 ... +5 +3 ... +8 +7 ... +10 +0,3 +5 +3 +4 +4
+8 +19 +34 +7 +18 +3 ... +5 +5 . +8 +4
+10 +3
+2 +13 +3 +7 +49 +6 ... +8 +28 ... +36 +0,4
+11 +27
+8 +8
урме цвекла целер, листови и стабљике целер, свежи корен цикорија црвена репа, кртола црвена репа, листови црна ротква црни лук шампињони шаргарепа, барена шаргарепа, сирова шећерна репа шећерна трска
+6...+10 +9 +8 +1 +7 +11 +27 +23 +0,5 +2 +4 +9...+10 +8 +3
Свеже млеко може да прија, ако се кашику по кашику и добро натопљено пљуванком. Да ли воће делује кисело или базно - то зависи како од количине поједене за један оброк, тако и од здравственог стања црева. Воће је најбоље узимати ујутру, загрејано и посуто са мало млевеног ђумбира. Воће и другу сирову храну никада не јести после неког куваног јела. Начин припреме такође може да има утицаја. Овај списак треба да буде само нека врста усмерења. Не би било целисходно да исхрана увек зависи од табела. Оно што се једе са уживањем - боље се и искористи.
ВИТАМ ИНИ
У новије време све је већа м о да д а се узим ају с р е д с т в а која с а д р ж е ви та м и не и е л е м е н те у тр а го ви м а . О с н о в н а п о с та в к а која се к о р и сти као о сн о в а за узим а њ е та к в и х п р е п а р а та је с те д а ви та м и на нема д о в о љ н о и д а с у они о д л и ч н а з а ш т и та о д о б о љ е њ а која могу д а н а с та н у као п о с л е д и ц а з а га ђ е њ а ж и в о тн е о к о л и н е и, у нашем с лу ч а ју , б о м б а р до в а њ а , р а д и о а к ти в н о г, б и о ло ш к о г и хем ијског за га ђ е њ а . К а к о би се свим тим лош им у с ло в и м а д о с к о ч и л о , морају се узи м а ти д о д а т н и вита м и ни .
Т у се прави п рв а греш ка. Н аим е, нем ачки с тр у ч њ а ц и ско р о су д а л и св о је м и ш љ е њ е д а у з и м а њ е в е ш та ч к и х в и та м и н с к и х п р е п а р а т а у о п ш т е није п о т р е б н о и д а у р а в н о т е ж е н а и р а з н о в р сн а и схр а на н у д и сасвим д о в о љ н о в и та м и н а и бе з д о д а т а к а . Т у се в и ди зам ена т е з а коју п о ту р а и н д у с тр и ја : ум е сто д а се пром ени исхрана и в р а ти у п р и р о д н е и тр а д и ц и о н а л н е окв ир е -н у д е с е в е ш та ч к и ви та м и ни . Ум есто при ро дно г- с и н те ти к а . Н е м ож е се све о зн а ч и ти као витам ин. О з н а к а д а је не ш то витам ин значи, осим о с та л о г , д а су т е л у п о тр е б н е веом а м а ле количине
те
м а те р и је
и да
ју т е л о
по
правилу
не
м ож е
п р о и з в о д и ти само. Д р у га греш ка је с те м и ш љ е њ е д а се витам ини м огу узи м а ти без и ка кви х о гр а н и ч е њ а и д а могу д а их узим ају сви. К о д в и та м и н а А , D, Е и К могу д а се јаве п р е д о з и р а њ а - х и п е р в и та м и н о зе , са веома теш ким п о с ле ди ц а м а . Х и п е р в и та м и н о зе могу д а се вук у д у г о и д а б у д у п р е п о з н а те т е к п о с л е д у ж е г и с п и ти в а њ а , јер па ц и је н ти м а не п а д а на п а м е т д а као м огућни у з р о к с в о г погорш а ног с та њ а пом ену ви та м и н ске п р е п а р а те које узим ају, а л е к а р п р е д собом има с л и к у б о л е с т и која з а х те в а д е т а љ н о и сп и ти в а њ е . В и та м и н С м ож е у в е ли ки м к о ли ч и н а м а д а б у д е
опасан по особе о б о л е л е о д ч ир а на ж е л у ц у , јер може д а изазове р у п ту р у и кр в а р е њ е . О сим то га , ч и с то је б а ца њ е пар а узим ањ е ви та м и на С у та б л е т а м а о д 1 .000 мг, б у д у ћ и д а организам д н е в н о апсор бује само 75 мг овог вита м и на , а све о с т а л о избаци се мокраћом. П о се б н о је важ но п и та њ е ви та м и на D који се д а је д е ц и . О в а ј витам ин није бе зоп аса н п о п у т ви та м и на С и ли В, б у д у ћ и д а с у п о зн а ти порем ећаји у с л е д н е д о с т а т к а и виш ка овог ви там и на. П р е м а ло ви та м и на D и зазива о м екш авањ е костију, порем ећаје р а с те њ а и р а хи ти с, д о к виш ак и за зи ва за к р е ч а в а њ е кр вн их с у д о в а , с тв а р а њ е кам ена, о ш те ћ е њ е ор ган а и ви со к крвни п р и ти с а к . П р в а го д и н а ж и в о та д е т е т а је с те време к а д а је п о тр е б н о о б р а ти ти н а р о ч и ту п а ж њ у, п о ш то у то време ч о в е к р а с т е к а к о ви ш е н и к а д а н е ћ е моћи (т е л е с н а те ж и н а се у тр о с тр у ч у је ). Д о је њ е је н а јб о љ а з а ш ти та за д е т е . З б о г то га тр е б а по се б н о д а се пази на у р а в н о те ж е н у и схрану д о ји љ е (и з б е га в а ти б е л и ш ећер, б е л о браш но и ко н зе р ви са н у хр ан у), п о ш то се с в а хр ан а коју она узм е п реноси на д е т е . М ајци и д е т е т у п о тр е б н а је с в а к о д н е в н о с в е т л о с т на отво ре но м п р о сто р у , п о ш то се витам ин D у кож и а к ти в и р а У В зрачењ ем д н е в н е с в е т л о с т и . Д е т е об а ве зн о једном д н е в н о о с та в и ти д а сп а в а у ко лици м а , на о тв оре ном . Ч е с то је д о в о љ н о д а само л и ц е б у д е и зл о ж е н о дн е в н о ј с в е т л о с т и . Д о в о љ н о у ч е с т а л е п о с е те л е к а р у ом огућавају д а се на врем е о тк р и ју н е д о с та ц и ви та м и на D. С а м о р е тк о се д е ш а в а д а д е ц а која су д о ји л а имају н е д о с т а т а к ви та м и на D. Д е ц а к о ја н и с у д о ј и л а м о р а ју , н а јч е ш ћ е , д а п р и м а ју н е к и д о д а т а к ви та м и на D, а л и је за св а к о д е т е п о тр е б н о о д р е д и т и п о је ди н а ч н у д о з у И н д у с тр и ја р е к ла м и р а своје в и та м и не с ли к а м а које п ри ка зују п о ж е љ а н м о д е л понаш ањ а. Т у важ и с л е д е ћ а максима: “С р е ћ а н сам јер сам успеш а н - успеш ан сам јер сам з д р а в - з д р а в сам јер узимам в и та м и не - н а јб о љ и витам ини су витам ини наш е ф и р м е !” М ож да
је
н а јб о љ и
при м е р
за луђ е н о сти
неким
до да тн и м
п р е па ра том коензим Q -1 0 . О н се пре п о р уч ује као с р е д с тв о које је к љ у ч н о за о б о л е л е о д б о л е с ти ср ца и каж е се д а га у храни нема д о в о љ н о , т е д а мора д а се узим а у веш тачком п р е п а р а ту.
Н а в о д н о је ко р и ста н за с м а њ и в а њ е р изика о д рака, по ја ча њ е и м у н и те та и у с п о р а в а њ е с та р е њ а . Н е м а ч к и п р и р у ч н и к о а л т е р н а т и в н и м о б л и ц и м а л е ч е њ а који је и з д а л а д р ж а в н а у с та н о в а за к о н тр о л у к в а л и т е т а роба и у с л у г а каж е с л е д е ћ е : “Ч и њ е н и ц а д а се Q -1 0 у т е л у о ч и г л е д н о р р р и зв о ди у д о в о љ н и м ко ли чи н а м а , д а нису п о з н а те појаве д е ф и ц и т а и д а није д о к а з а н о д а постоји д е л о т в о р н о с т п о с л е узим а њ а 6 -1 0 д а л и су о сн о в а д а ‘Н е м а ч к о д р у ш т в о за и с х р а н у ’ д о н е с е о ц е н у ‘б е с к о р и с та н п р е п а р а т ’.” К о ензи м Q -1 0 ја в љ а се и н а ч е у д о в о љ н и м ко ли ч и н а м а у кукур узу, соји, орасим а и масним у љ и м а , т е месу и риби (с а р д и н и и скуш и). У нас је раш ирена појава д а по је ди н и ла н ц и п р о да је који р а д е прем а при нци пу multilevel marketing (M L M ) п р о да ју в е л и к и број р а з л и ч и ти х п р е п а р а та који се п р е д с т а в љ а ју као ви та м и нски п р е п а р а ти и ли д о д а ц и исхрани. У ч асописим а који п р е д с т а в љ а ју т е п р о и з в о д е у в е к се н а л а з и с л и к а н е к о г л е к а р а и л и ф а р м а ц е у та који говори о д е л о в а њ у ти х п р е п а р а та на о д р е ђ е н е порем ећаје з д р а в љ а - б о л е с ти . П о м и њ у се о б о љ е њ е к о д којих о др е ђ е н и п р е п а р а т д е л у је . Ти м е се ови п р е п а р а ти de facto, а у с м и с лу “З а к о н а о п р о и з в о д њ и и п р о м е ту л е к о в а ” (“С л у ж б е н и л и с т С Р Ј ”, 9. а п р и л 1 9 9 3 .), м огу с м а тр а ти л е к о в и м а и л и помоћним л е к о в и ти м с р е д с тв и м а . М е ђутим , они не и сп уњ а в а ју у с л о в е који су про пи сан и пом енутим законом , т е је њ ихово с т а в љ а њ е у п ро м е т п о д именом д о д а т к а исхрани до в о ђ е њ е п о тр о ш а ч а у з а б л у д у и л а ж н о п р е д с т а в љ а њ е , а и крш ењ е “З а к о н а о п р о и з в о д њ и и п р о м е ту л е к о в а ”. То
ш то
ова
ср е дств а
-
п р а к ти ч н о :
лекове
-
п р е п о р у ч у ју
ф а р м а ц е у ти и особе које по кућам а п р о да ју ове л е к о в е значи и д а постоји кри вично д е л о н а д р и л е к а р с тв а . Н аим е, л е к може д а прописује само д о к т о р м е ди ци не и ли д о к т о р с то м а то ло ги је . А к о и могу д а се о с та в е по с тр а н и све ове о к о л н о с т и о витам иним а и д о д а ц и м а исхрани који се п р о да ју п ре к о М Л М и не п о сто ја њ е свих п о тр е б н и х и с п и ти в а њ а и д о з в о л а , може се п о с та в и ти п и та њ е око на чин а ун о ш е њ а ти х п р е п а р а та у зе м љ у . О н и обично у л а з е у при ва тн им а уто м о б и ли м а , јер их из з е м а љ а у
нашем о к р уж е њ у уно се п р о да в ц и ч л а н о в и мреже. Т у се изб ега ва об а в е зн а с а н и та р н а к о н тр о л а п о гра ни ч ни х в л а с т и и п л а ћ а њ е царине, ш то је д и р е к тн о угр о ж а в а њ е з д р а в с тв е н е б е з б е д н о с ти з е м љ е и ф и н а н си јс к о г систем а.
ФОТОНИ
К о л и к о го д д а је на ука н а п р е д о в а л а у п о с л е д њ и х д в а д е с е т т р и д е с е т го ди н а и п о н у д и л а многа реш е њ а и о б ја ш њ е њ а појава у п р и р о ди , неке о д њ их и д а н а с су м исте р ио зне . О н е с у та к в е м о ж да виш е него раније, уп р а в о з а то ш то је, без о б зи р а на сва п о с ти гн у ћ а на уке и те х н о л о ги је , и д а љ е нем огућно п о н у д и ти о б ја ш њ е њ а за њ и х и п о т к р е п и т и их о п и п љ и в и м , м еривим док а зи м а . М о ж д а је највеће п р о к л е т с т в о ч о в е к а уп р а в о у то м е д а је по п р и р о ди сум њ ич а в, н е п о в е р љ и в , д а верује само у оно ш то м ож е д а в и ди . В е л и к и ум ови д а н а ш њ и ц е д о з в о љ а в а ју себи д а не ке с тв а р и п р о гл а с е нем огућим само з а то ш то они ни су у с та њ у д а их објасне. Ј е д н о о д ти х п и та њ а која иза зи ва ју с т а л н о тр а га њ е за истином и за која н а ук а ни д а н а с нема п о у з д а н о обја ш њ е њ е је сте : Ш та је то ж и в о т? В е ч и то је п и та њ е ш та је т о ш то организам о д р ж а в а у ж и в о ту. Ш та је т о ш то све ћ е ли је , тк и в а , орган е и цео организам чини ж ивим а? О вим ж е ли м д а п о г л е д усмерим у п р а в ц у гд е тр е б а д а се гл е д а , а л и нико ником е не може д а каж е како д а г л е д а . А к о не ко не може д а ви ди , без о бзи ра на т о ш то му п о к а з ује те п р а в а ц нем огућно му је обја снити б и л о ш та. Н ије м огућно позајм ити му вид! М ноги љ у д и м и сле д а зна ју ш та је та јн а ж и в о та , а л и в р л о ч е с то о с та ју с л е п и за д о га ђ а је које би м о р а ли д а в и де , а који пока зују д а њ и хово с х в а та њ е та јн е ж и в о та није баш најтачније. Н а н и в о у с ук о б а ви р уса са организм ом ч о в е к а м ож е се в р л о л е п о обја снити ш та се за пр а во д е ш а в а на ни во у ћ е ли је , о р га н е л е , м о л е к у л а , енергије - ф о то н а . Ц е о о дб р а м б е н и систем је с те је д а н орган, а сви органи за је дн о с тв а р а ју љ у д с к о т е л о . О в а ј с у с р е т ви р уса и ч о в е к а не тр е б а д а се п о см а тр а на н и в о у је д а н ви р ус -
је д н а ћ е ли ја . В и р у с н а с ту п а у за је дн и ц и и с тв а р а је д н о к о л и к о то л и к о хом огено п о љ е д е л о в а њ а . Т о п о љ е хом огено је у с м и с лу с у ш ти н е , к в а л и т е т а , и с ти х п о љ а е н е р ги је . В и р у с н а с ту п а је д и н с тв е н о , јер се енергије свих ви р уса супер по ни ра ју. У том п о г л е д у ви рус је и сп р е д чо ве ка , јер има у б и та ч н у та к т и к у и организацију. Ч о в е к не п о се дује та к а в механизам и љ у д с к и организам се том е не с у п р о т с т а в љ а заје дн ички м п о те н ц и ја ло м и ли з а је дн и ч к и ств о р е н и м п о љ и м а енергије. Полазећи организм а
од пре тпо став љ е не е н е р г е тс к е к о н с тр у к ц и је ви р уса , д о л а з и се, к о р и с те ћ и ф и з и к у и п о з н а те
з а к о н е е л е к т р о ф и з и к е , д о п о с т у л а т а к о н с тр у к ц и је т о г а е н е р ге тс к о г организм а. П р о се ч а н ч о в е к нема начина д а у себе у д о в о љ н о ј к о л и ч и н и узим а енергију с п о љ а и д а се њ оме с лу ж и . К а д а би то б и л о могућно - све 6и б и л о л а к о . С а д р у ге стр а н е , о д виш ег о б л и к а - ни во а - енергије у в е к могу д а се с тв о р е ниж е енергије. Н е ш то о б р а тн о много је те ж е . Ми п о ла зи м о о д сук о б а на ни во у е ле к тр о м а гн е тн и х п о љ а , која могу д а п р о и з в о д е све ћ е ли је з а је дн о и л и сви вируси заједно. К а д а би ч о в е к сам и ли уз помоћ с п о љ а пром енио своју енергију, усп е о д а је при купи и с уп е р п о н и р а та к о д а б у д е у истом знаку, пр а в ц у и см еру - ви р ус 6и био побеђен. Ч о в е к не би расипао енергију! Љ у д с к и организам није у д о в о љ н о ј мери развијао механизме д а може д а с а д е јс тв у је и ли ком уницира са оним вишим нивоим а енергије. Т и механизми јесу је д н а в е л и к а тајна. С в а к о ко п р о в а л и т у та јн у и усп е д а своју и с п о љ н у енергију и ск о р и сти и усм ери у п р а вц у н е о п х о дн е борбе организм а са вирусом , ycnetie д а се с у п р о тс та в и енергији вируса и д а сам себе и зле ч и . У к о р и ст о ва кв е т в р д њ е могу д а п о дсе ти м д а вера поручује д а је први кор а к ка р е ш а ва њ у п р о б ле м а , с х о дн о том е и л е ч е њ у б о л е с ти , п р е и с п и ти в а њ е себе и п о к р е та њ е с о п с тв е н и х снага д а се с а в л а д а ју искуш ењ а . М о ж д а неко см а тр а д а је овај а р гум е нт н е о з б и љ н о к о р и с ти т и за о б ја ш њ а в а њ е с у ш ти н е ч о в е к о в о г б и ти с а њ а . Ч и њ е н и ц а је, међутим , д а је р елиги ја , развијајући се кроз векове, п р и к у п љ а л а и о б ја ш њ а в а ла са зн а њ а о ч о в е к у и п р и р о ди као д е л и м а Божјим т е д а у њој нема л и ч н о г и сујетно г,
ш то су д а н а с гла в н и узроци ч о в е к о в о г за сто ја и п о с р та њ а . И а к о има љ у д и који сигур но могу д а реш е неке п р о б ле м е са којима се саврем ени ч о в е к суо ч ав а, они по п р а в и л у н а и л а з е на о тп о р , не р азум ев ањ е и о д б а ц и в а њ е сујетних, н е д о в о љ н о с л о б о д н и х ум ова. Ј а т о знам в р л о д о б р о . Те о р и је о е н е рге тск о м п о љ у ч о в е к а по сто је о д а в н о . П р и с у тн е су, као о снов а ф ун к ц и о н и с а њ а , у најстаријим к у лту р а м а . М е ђути м , сум њ е с у п р е с т а л е т е к п о ш то је с а в р е м е н а т е х н о л о г и ја у з н а п р е д о в а л а д о в о љ н о д а т о п о љ е сними и п о ка ж е како оно и з гл е д а . П р и че о том е д а б и љ к е о сећају п р и п и си в а н е с у м аш ти и научној ф а н та с ти ц и , а л и к а д а се с пом оћу саврем ених м е то д а д о к а з а л о д а б и љ к е р е а гују на о д р е ђ е н е н а др а ж а је , м нога п о д о з р е њ а су н е с та л а . И па к , и д а н а с има оних који см а тр а ју д а то није д о в о љ н о јак д о к а з д а и б и љ к е имају д у ш у . С врем ена на време може се п р и м е ти ти д а се говори о м о гућ н о сти пром ене п о л а р и т е т а организм а, ш то се у п о тп у н о с ти п о к л а п а са мојим радом . М ного то га ш то из и с к у с тв а знам, а ш то је др уги м а те ш к о с х в а т љ и в о , с в о д и се на ч и њ е н и ц у д а в е л и к а к о л и ч и н а н е га ти в н и х јона у п о др у ч ју го р њ е г д е л а тр у п а и о д пазуха д о гл а в е д е л у је и зу з е тн о п о з и ти в н о на на с у б је к ти в н о и о б је к ти в н о с та њ е организм а т е д а је т о з а је дн и ч к о ч о в е к у и о с та ли м би олош ки м је ди н к а м а ове п л а н е те . Јо ш не обичнија појава, која је м а ло п р и з н а та , је с т е д а б и љ к е , к а д а р а с т у у б и љ н и м за је дн ица м а вишим о д себе, развијају п о љ е н е га ти в н е јонизације. О в а с л и к а посто ји и у систем им а м ерењ а и т е се појаве могу п р а ти ти . Е н е р ге тс к и о м ота ч ви р уса м огућно је о с л а б и ти само јачом енергијом. О н о га тр е н у т к а к а д е н е р ге тс к и о м отач ћ е ли је прсне о на
виш е
не
п о с то ји .
У
разм азу
крви
под
инф рацрвеном
с в е тл о ш ћ у т р е б а л о 6и т а д а в и д е ти има л и ви р уса и ли не. О н д а у крв тр е б а д а се уне се не ш то ш то р а с тв а р а п о л и с а х а р и д е и неко с р е д с тв о д е л о т в о р н о п р о ти в вируса. У п р а в о та к о д е л у је мој п р е п а р а т “T O D o X I N ® ”. Њ им е се п о с ти ж е д а се енергија ун и ш ти енергијом, д а се п о ли с а х а р и д и р а з гр а де и на ви р ус д е л у је хо м е о п а тски - с л и ч н о и за зи ва с ли ч н о . У здр а во м о р га н и з м у е н е р ги ја је и з б а л а н с и р а н а . Р а с п о р е ђ е н а је по
одр еђеним м еридијаним а, п уте в и м а енергије. С в а к и орган, сваки м е та б о ли ч к и п у т, има свој м еридијан. Б о л е с т са собом носи изм ену то к а енергије. У р а в н о те ж е н а енергија у организм у и њ е но вр а ћањ е на п р в о б и тн и п у т је с те начин д а се б о л е с т и зле ч и . А то м на ни воу е н е р ге тс к е с тр у к ту р е п р е д с т а в љ а ц е н та р масе гд е нема гр ав итаци је, него постоји она с тр о га к о х е р е н тн о с т е л е к тр о с та т и ч к и х и е л е к тр о м а гн е тн и х п о љ а која д р ж е е л е к тр о н који је и ли ч е с ти ц а и л и е ле к тр о м а гн е тн и т а л а с . Т а ј е л е к тр о н може д а с л у ж и као као пр е н о сн и к енергија, за к о н та к т изм еђу атом а. Б е з ти х ч е с ти ц а нема инте р ак ција , нема м о л е к у л а , нема и с п о љ а в а њ а с п е ц и ф и ч н и х с в о јс та в а . Б а к те р и ја је о м о та н а п о ли са х а р и д н и м ом отачем и т у д о л а з и д о израж аја ц е л о ви ђе њ е о том е з а ш то једном хибридизацијом изм еђу ви р уса и ба к те р и је та ј вирус до б и ја т а к в у р азо р ну снагу, н о в у у о д н о с у на п р и р о дн е вирусе. М огућно је з а м и с л и ти д а је т у с тв а р на е не рге тск о м н и во у с л и ч н а с л у ч а ју ф у з и је атом а, која уз највеће могуће енергије по ве ћ а ва а то м с к у м асу језгра и ти м е ом огућава св о јств о сасвим д р у г е в р с те . П о с л е д и ц е које се о д р а ж а в а ју у г л а в н о м у е н е рге тск о м н и в о у м о л е к у л а р а с ту ф а н та с ти ч н о д о максимума т е енергије. Т а енергија и зр а ж а ва се, о п е т, у е не рге тск о м н и во у е л е к тр о н а , која је у о б л и к у ф о то н а . О н и се распрш ују на све стр а н е , као ви ш а к и нови добитак енергије, који може д а се ко р и сти. Је д и н и д о к а з те с л и к е је с те о тк р и в а њ е значаја п о ли с а х а р и д а као не схва ће не гр ан и ч не зоне изм еђу м атерије и енергије. О н и се м еђусобно спајају, с тв а р а ју в е л и к е ко н стр укц и је м о л е к у л а и могу д а се п о с те п е н о р а з гр а д е . З а т о су у п р и р о д и и у ш л и у м е та б о ли за м као први механизам ко р и ш ћ е њ а и с к л а д и ш те њ а е н е р ги је . З б о г св и х т и х д р а г о ц е н и х с в о јс та в а и н а јл а к ш е г о с л о б а ђ а њ а и спа ја њ а ти х је д и н и к и и м икроорганизам а н а ла з е се на опнам а, гд е с л у ж е за м еђусобне к о н та к те , за п р о сти р а њ е си гн а лн и х (м о ж д а и П о ли са х а р и ди су м ала
с м р то н о с н и х ) е н е р ги ја е н е р ги ја . п о љ а , е л е к т р о н с к и о б л а ц и , који
ц и р к у ли ш у у н у та р је д н о г сво г м а ло г до м е на, п р о сто р а , и п у ту ју као је д и н и ц е напајањ а. Х о ло гр а м је појава д а се инф о рм ац ија с в е т л о с т и прво сним а у једном п р а в ц у к а д с в е т л о с т тр е п е р и , а затим у другом , к а д је
с в е тл о с н и зр а к п о ла р и з о в а н . З н а ч и д а с в е т л о с т једно м п р о ла з и х о р и з о н та л н о и једном в е р ти к а л н о , а л и и нф о рм ац ија је и ста , та к о д а је о н д а м огућно п о с м а тр а ти је са свих с тр а н а . Т а к о и ћ е ли ја која прима инф о рм ац ију у в е к може д а д е т е к т у је оно ш то је о с т а л о ч и та в о и д а , ком бинујући д е л о в е и нф орм ација, о ч и та ц е л у и нф орм ацију. Т о је за с а д а п р е тп о с та в к а и с л а б о се зна д о к л е је н а ук а с ти г л а . А к о је та ч н о д а су ф о то н и ч е с ти ц е које ј е л е к тр о н својом снагом и в е ли ч и н о м као н е га ти в а н п о те н ц и ја л зграбио, т о значи д а 6и ф о то н м орао д а е л е к тр о м а гн е тн о б у д е о с е т љ и в на н е га ти в н о , то је с т д а је п о з и ти в а н . Н и к о н и к а д а није у тв р д и о д а л и је ф о то н н е га ти в а н и л и п о з и ти в а н . Т о д о с а д а није б и л о п о тр е б н о . Ф о то н је за с а д а к о л и ч и н а енергије. Д а л и је м огућно д а су ф о то н и носиоци и н ф о рм ац и је? Т о д и н а м и ч к о ви ђе њ е које се п р е т п о с т а в љ а је с те већ је да н х о ло гр а м ск и запи с. Је р , хологр а м чине д в е р а з л и ч и т о п о ла р и з о в а н е с в е т л о с т и . К а д а се хо ло гр а м ски за пи с о с в е т л и п о ла р и зо в а н о м с в е тл о ш ћ у до б и је се и зворна инф орм ација. А к о је п о з н а то д а је Д Н К могућни ге н е р а то р и н ф р а ц р в е н о г с в е т л а , т о значи д а је у с т а њ у д а зрачи м он охром а тску с в е т л о с т . Д а л и би Д Н К као к о н с тр ук ц и ја м о гла д а ч и та хо ло гр а м ск и з а пи с а н у инф орм ац ију? Д Н К својом с в е тл о ш ћ у може д а ч и та т у инф орм ацију! Ф о то н п утује з а х в а љ у ју ћ и о к о л н о с ти д а по сто је п л у с и минус п о л и оним пре ди сп о зи ц и ја м а не о п хо дн им за п у то в а њ е изм еђу т а д в а п о л а . А к о ф о то н п у ту је са е л е к тр о н а , о н д а није с лу ч а јн о ш то су ћ е ли је на опни прем а п о л у и прем а језгр у н а е л е к тр и с а н е н е га ти в н о . Д е о прем а мембрани о д Д Н К п о з и ти в н о г је н а е ле к тр и с а њ а . Још пре 30 го ди н а је да н р уски науч ни к, К азна ч е је в, објавио је р а д у којем је описа о је д а н свој о п и т. О н је п о с у д у у којој је и сп и ти в а о б а к те р и је п о д е л и о на д в а хе р м е ти ч к и р а з д в о је н а д е л а . У једном д е л у б и л е су п а то ге н е , а у др уго м н е п а то ге н е б а к те ри је . И н ф е к ти в н о с т је из је д н о г д е л а п о с у д е п р е ш л а у др уги . К а д а је почео д а тр а га за начином на који је т о м о гло д а се д е с и , наш ао је д а је за п о д е л у п о с у д е кориш ћено к в ар цн о с та к л о . Кроз т о с т а к л о п р о ш ла је инф о рм ац ија о и н ф е к ти в н о с ти . Д а н а с је у науци п о з н а то д а к в ар цн о с т а к л о , за р а з л и к у о д обичног, п р о пуш та у л т р а в и о л е т н о зр ач е њ е .
О в о у к а з у је д а је кр о з н е к у в р с т у к о м ун и к а ц и је м о гућ н о п о в е зи в а њ е и ви р уса и ба к те р и ја , и д а за т о п о в е зи в а њ е није п о тр е б н о д а се они н а ла з е у не п о сре дн о м ф изи чк о м к о н та к ту . В и руси и б а к те р и је могу, о ч и гл е д н о , д а ем и тују неке с п е ц и ф и ч н е с и гн а л е и и зв есн о је д а је у п р и р о ди могућно д а се ниво ти х с и гн а л а у в е ћ а и д о 10.000 п у та . З а с а д а је т о д о к а з а н о само у ус ло в и м а ћ е ли јс к е см рти. Н аим е, о д раније је п о з н а то д а ћ е ли ја при својој см рти развија и зу з е тн о јако п о љ е онога ш то иначе по сто ји као в и т а л н а енергија, а л и на ниском ни во у. Н ик о , међутим , није говорио говорио о то м е ш та се д е ш а в а к а д д о л а з и д о м утације б а к те р и је која је и сто н а в и к л а д а има ом отач н е га ти в н е енергије, с а с т а в љ е н о д п о ли с а х а р и д а . Т о је јако у з б у д љ и в о и у т у свр ху тр е б а д а зам ислим о н е к о ли к о е ксп е р и м е н а та који ће ово п о тв р д и ти . И а к о је у целом с в е ту п р и з н а то д а је Д Н К и зу з е тн о в а ж на као ц е н та р инф о рм ац ија и у п р а в љ а њ а разним процесим а, за мене је и т е како у з б у д љ и в о д а посм атрам м о гућ н о ст д а се п ре но с инф о рм ац ија може врш ити као и генеза. В р л о је зна чајна инф о рм ац ија д а је про нађ ен је да н ензим ски тр и к , с пом оћу којег се на је д а н п о сто јећ и л а н а ц Д Н К (на п о ч е та к и на крај) н а д е н е неки ф о с ф о р н и м о л е к у л . Т а к о је м огућно д а се кроз
ДНК
п у ш т а ју
одређени
та ла си ,
то
је с т
одређене
инф орм ације. У о д н о с у на то који о д п р о п уш те н и х с и гн а л а да је виш у енергију (в е ћ у с в е т л о с т на ф о с ф о р н и м м о л е к у ли м а ), може д а се о д р е д и који виш е о д го в а р а Д Н К , о дн о с н о који с тв а р а најм ањ е см е тњ е и о тп о р е у п ри р о дни м та ла с и м а . У свем у овоме б и тн о је како се п о к л а п а ју а м п л и т у д е и д а л и се ови т а л а с и супе р по н и р а ју и л и не. В р л о је ва ж но д а се ми ово зн а њ е и ова те х н и к а и ск о р и с те за д о к а з и в а њ е д а H IV може д а врш и тр а н с с е к ц и ју кроз н а в о д н у м а те р и ја лн у п р о с то р н у баријеру. ; јер може она д а не п р о пуш та ни гас ни б и л о ш та д р у го , а л и није за пр а во н и ка кв а пр е п р е к а ако п р о п у ш та у л т р а в и о л е т н и с п е к та р , који је н о с и ла ц инф орм ација. Т а д а би се м о гла п о с та в и ти те з а д а та ј вирус в е р о в а тн о има моћ р е п ли к а ц и је без п о тр е б е д а ко р и сти ћ е ли ју дом а ћина , са реверзном тр а н с к р и п та з о м и ли без ње.
В и р у с у о п ш те не тр е б а д а р а д и т о ш то све врем е говоре, д а у к љ у ч у је т е механизме д а би п о с ти га о пром ене. С пом оћу ф о т о н а koje п р е н о с и , зн а ч и - и н ф р а ц р в е н о м и л и п о л а р и з о в а н о м с в е тл о ш ћ у , он може д а изврш и пром ене на ћ е ли ја м а до м а ћ и н а . О н т о може ако је снаж нији, а ко му је п о те н ц и ја л виш и о д п о љ а језгра дом а ћина . Све п о тр е б н е и н ф о р м а ц и је излазе у облику а кти в н о г е ле к тр о м а гн е тн о г п о љ а , које је д а л е к о снаж није и по свом е к в а л и т е т у виш е о д м а те р и ја ли з о в а н е с т р у к т у р е д в о с т р у к о г х е л и к о н а са неким в р л о п ро стим је д и њ е њ и м а база. М о гућ е је с тв о р и ти у л т р а п р о с т а је д и њ е њ а , о б л и к о в а ти их п р о сто р н о и н а н и за ти их у основном р е д о с л е д у . А к о се питам о ш та с у т о п о љ а , ви ди м о д а не м ож е је д н о п о љ е , самим тим ш то је н е га ти в н о н а е ле к тр и с а н о , д а б у д е и д е н ти ч н о са неким др уги м п о љ и м а и с то т а к о н е г а ти в н о г н а е л е к т р и с а њ а . Б и о л о ш к а је д и н и ц а има с п е ц и ф и ч н а с в о јс тв а која могу д о н е к л е д а б у д у к о м п а ти б и лн а , а л и која и зв е сн о ни су у п о тп у н о с ти и с то в е тн а , иако с у и д е н ти ч н о г н а е л е к тр и с а њ а . С а м о а ко се п р и б ли ж а в а м о неком већем с т е п е н у т е спољ не е н е р ги је м ож ем о д а н е утр а ли ш е м о енергије ви р уса , и не само њ их, већ и о с т а л е енергије које н е га ти в н о у ти ч у на нас. П о з н а то је да с у з а в р е м е р а та направгћени и коришћени одаш иљачи управо у к о н тр а ф р е к в е н ц и ји , који су зрачећи н е га ти в н у д е л о в а л и на п о з и ти в н у а м п л и т у д у и б и л и при м ењ и вани за бр и са њ е и нф орм ација. А к о се само на једном м е сту и зо с та в и п а р ч е с п и р а л е Д Н К и л и се учин и д а се х е ли к о н на једном м е с ту р а с т а в љ а - и нф о рм ац ија је о ш те ћен а. С а с та в и м о л и та ј п р е к и д - имамо п о но во ц е ли н у . А к о је т о могућно, о н д а би т о б и о п рави д о к а з д а цео пр е н о с и нф орм ације
и де
п реко
инф рацрвених
и ли
ултр а љ уб и ча сти х
зр ака. С а м о п о љ а могу д а се спајају без ш ава и н и ти . М о л е к у л е н и ка кв о м о пе ра ци јо м није м о гућ н о п о н о в о у г р а д и т и п о с л е кидањ а д е ло в а то г м олекула. Д е л о в а њ е гл а с н и к а за с и н те з у и нф о рм ац ија у н у та р н у к л е у с а у си сте м у ћ е ли јс к е Д Н К за сн и в а се на ко м а нди е л е к тр о м а гн е тн и х та л а с а . Ц е л а м о л е к у л а р н а б и о ло ги ја з а сн и в а се тр е н у т н о на том е д а с у м о л е к у ла р н и б и о ло з и п р о н а ш ли о д с е ч а к (м а тр и ц у) за
с и н те з у н е ко г п р о те и н а , којем о дго в а р а ју д в а исечка. Ником е, међутим , није јасно како т о ћ е л и ја зна д а Д Н К на о дређеном м е сту тр е б а д а се о тв о р и као р а јс ф е р ш лу с , с и н те ти ш е н е га ти в н у копију Р Н К и поново се з а тв о р и . С в е то д о га ђ а се з а х в а љ у ју ћ и инф орм ацији записаној у о б л и к у х ологр а м а . т о је оно ш то с тв а р а ц е л у Д Н К и чим е се у п р а в љ а . Т о је механизам, и н д и в и д у а л н и с та в , који К е ли ја као н о с и ла ц својих инф орм ац ија има прем а п о тр е б а м а у о д н о с у на своје т е л о . Т а ј с т а л н и к о м п л е т она до б и је о д ћ е ли је мајке, а оно ш то се у те к ућем врем ену д о га ђ а у тој ћ е ли ји је с те п о д њ еном в л а с ти то м ком андом , која ф ун к ц и о н и ш е у с а д е јс т в у са др уги м ћ е ли ја м а и ли це ли м те л о м .
МОРАЛНО НЕПИСМЕНИ ЧИТАЈУ КЊИГУ ЖИВОТА
Ко познаје н е ко га ко б о л у је о д не ке те ш к е б о л е с т и , зна, извесно, ш та зн а чи б и ти “б е с п о м о ћ а н ”. М е ђ у ти м , м о ж д а у п р а в о та ј болесник м ож е сада да допринесе бр ж ем реш авањ у м е ди ци нски х пр о б ле м а . Т о о бе ћ а ва к а л и ф о р н и јс к а ф и р м а “D N A S cie n ce s ”, која на lnternet-y п о зив а на д а в а њ е гена.
И з та к о з в а н о г “G e n e T ru s t Project” тр е б а на крају д а п ро иза ђу б о љ е те р а п и је и е ф и к а с н и је д и ја гн о с т и ч к е м е то д е . С а т о г р а з л о га ам еричко с та н о в н и ш тв о п о зив а се д а на lnternet-y и спуни уп и тн и к е о својим б о л е с ти м а . Ф ирм а о че кује д а ћ е на овај начин са куп и ти п о да тк е о 5 0 .0 0 0 -1 0 0 .0 0 0 различитих о со б а . И нф орм ац ије ће на lnternet-y б и ти п о д ш иф ром и аноним не.
А к о се касније п о да ц и б у д у п о к л а п а л и са о б е ле ж ји м а је д н е о д 20 најраш иренијих б о л е с т и , к а н д и д а т и ће б и ти з а м о љ е н и д а д а ју у з о р а к кр ви , и з ја в љ у је п р е д у з е ћ е . Н а с л е д н е и н ф о р м а ц и је издвојен е из крви биће о н д а у п о тр е б љ е н е д а се разјасне генски узроци о б о љ е њ а . М е ђ у ди р е к то р и м а и с тр а ж и в а ч к о г п р е д у з е ћ а је и д о б и т н и к Н о б е л о в е н а гр а д е , Џ ејм с Д . В о тс о н (J a m e s D. VVatson), је д а н о д љ у д и који су о тк р и л и д в о с т р у к у с п и р а л н у с тр у к ту р у м о л е к у л а Д Н К .
У највећем броју с л у ч а је в а у н а с та н а к не ке б о л е с т и у к љ у ч е н о је виш е р а з л и ч и ти х гена. Р е тк о само је д а н је д и н и ген иза зи ва те го б е . За та к в а ге нска и с тр а ж и в а њ а научни цим а су п о тр е б н и п о да ц и с то т и н а и ли , пре, х и љ а д а о б о л е л и х . П р е д у з е ћ е “D N A S c ie n c e s ” тр а ж и з а то д о б р о в о љ ц е брзо и - пази те ! - б е с п л а тн о . З а т о време, на пример, ф и р м а “d e C o d e ” има е к с к л у з и в н о право на кориш ћењ е м едицинских п о да тк а и узорака ге на с та н о в н и ш тв а на И с л а н д у .
Н а учн и ц и “D N A S c ie n c e s ” к а ж у д а ће прве р е з у л т а т е д а т и већ за п е т го ди н а . С в о ја и с тр а ж и в а њ а ус р е д с р е ђ у ју најпре на р ак до јк е , а с тм у и м у л т и п л е к с с к л е р о з у , а касније ће на р е д д о ћ и и о с т а л е раш ирене б о л е с ти . И п а к , к р и ти ч а р и п р о је к та с тр а х ују д а ће група д о б р о в о љ н и х уч е сн и к а б и ти сувиш е р а з н о ли к а него ш то то може б и ти п о го дн о за је д н о с та в н о уп о р е ђ и в а њ е гена. О сим то га , в е л и к а је о п а с н о с т д а ко м п јутер ски хакери д о ђ у д о п о д а та к а . И д е н т и т е т д о б р о в о љ а ц а та к о није д о в о љ н о за ш тић е н. И д е ја д а се на lnternet-y тр а га за м едицинским по да ц и м а није н о в а , а л и је о в о с и гу р н о је д н а о д н а јв е ћ и х к а м п а њ а . С та н о в н и ш тв о тр е б а д а б у д е а к ти в н о у к љ у ч е н о у м е ди ц и нско и с тр а ж и в а њ е , а л и у првом п л а н у су ко м е р ц и ја лн е намере. Р е зултати и стр а ж и в а њ а тр е б а к а сн и је да се п р о д а ју у н и в е р зи те ти м а и ф а р м а ц е устк и м кућама. З н а ч и - паре! Ч ув е н и п о к р е та ч многих хум ани та р ни х акција, научни х и с тр а ж и в а њ а и с тв а р која не зна чи све на с в е ту , а л и која пом аж е д а се реш е многи п ро бле м и . З а н и м љ и в о је д а с у се у т р к у око о д го н е та њ а љ у д с к о г генома у п у с т и л и и п р и в а тн и ц и и д р ж а в н е у с та н о в е . И а к о су се у п о д у х в а т за д е ш и ф р о в а њ е гена укљ учили научници који су радили под држ авним п о к р о в и те љ с т в о м и који су и м а ли п р а к ти ч н о н е о гр а н и ч е н а с р е д с тв а за и с тр а ж и в а њ е (п ре свих Ф р е н с и с К о л и н с (Fran cis C ollins), који је имао п о др ш к у ам е ри чко г и н с ти ту та за з д р а в љ е и н е п р о ф и т н е о р га н и з а ц и је “VVellcom e T r u s t ”, са с е д и ш те м у Л о н д о н у ), з а п а њ у ју ћ е је д а с у н а у ч н и ц и у п р и в а тн и м аранж м аним а д р ж а л и ко р а к са њима, иако су им али и по д е с е т п у та мањ е новца. Н ајуспеш нији м еђу пр и ва тн и ц и м а је, без и ка кве сум њ е , 5 3 -г о д и ш њ и б и зн и см е н К р е г В е н т е р (C ra ig V e n te r), в л а с н и к ф ир м е “Ce llera G e n o m ic s ”, који је још пре д в а д е с е т а к го ди н а на њ уш ио п л о д н о т л е , а у а к ти в н у б о р б у са др ж а в о м у п у с ти о се 1991. го ди н е . У м е сту Р о к в е л , у д р ж а в и М е р и л е н д , В е н те р је о тв о р и о л а б о р а то р и ју , коју је опрем ио н а јб о љ и м ком пјутерим а на с в е ту , д о б а в и о је најсаврем еније м е ди ци нске програм е и с тв о р и о б а зу п о д а та к а у коју се с л и в а л о б у к в а л н о све ш то се и гд е и к а д а п о ја в и ло о гену. Њ е го в у н е в е л и к у и с тр а ж и в а ч к у е к и п у са ч и њ а в а ју с у р е л а ти в н о м л а д и и крајњ е ам бициозни на учници. В е н те р , наравно, није био п о д с т а к н у т
идејом д а о с тв а р и највећи п р о д о р у и сторији б и о и н ж е њ р е и н га и д а б у д е упам ћен као не о би ч но хуман ч о в е к , већ су га, у највећој м ери, в о д и л е н е с л у ћ е н е ф и н а н с и јс к е м о гу ћ н о с ти , које се о тв а р а ју ако п о б е ди у тр ц и о ко д е ш и ф р о в а њ а гена. З а с а д а , м еђутим , није п о з н а то ка к а в с у д о го в о р п о с ти гл и д р ж а в а и В е н те р , јер су р е з у л т а т и д р ж а в н и х и п р и в а тн и х на уч н и к а о б ја в љ е н и у и сто време, у о к в и р у з а је д н и ч к о г п р о је кта . И а к о се говори д а је ово с е н з а ц и о н а лн о н а уч н о о тк р и ћ е с а д а у в л а с н и ш тв у љ у д с к о г р о да , нема н и к а к в е сум њ е д а ћ е огром ну ф и н а н с и јс к у д о б и т и з в у ћ и не сам о д р ж а в а , н е го и сви пр и в а тн и ц и који с у на неки начин у ч е с т в о в а л и у п о д у х в а ту . Наим е, већ с а д а је јасно д а ће највећи д е о н о в ч а н о г к о л а ч а д а о тк и н е уп р а в о ф а р м а ц е у тс к а и н ду с тр и ја . К о л и к о ћ е но вца у з е ти В е н т у р а , з а в и с и о д њ е го в о г д о г о в о р а с а ф а р м а ц е у тс к и м гигантим а, као и о д то га ко ће п о н у д и ти н а јб о љ у , ш то значи најјевтинију, те х н о л о ги ју за п р о и з в о д њ у ге нски х л е к о в а . С в е се пла ш и м о д а ћ е се те ш к о наћи п о н у ђ а ч и за т а к в у те х н о л о ги ју . Је р , п и та њ е геном а много је о з б и љ н и је него ш то неком е и з гл е д а . Није реч о обичном о тк р и в а њ у д е л о в а нечега ш то л и ч и на с л а г а л и ц у ти п а p u zzle . З а п и с љ у д с к о г гена и з г л е д а као хологр а м . М о ж е се ч и т а т и са свих с тр а н а и не може се м ењ ати. Ф р е н с и с К о л и н с река о је д а п о с л е о тк р и в а њ а генома можемо д а завирим о у к њ и гу коју су д о с а д а м о гли д а ч и та ју само богови! К а д а се зна ге нска к а р а к те р и с ти к а је д н о г ч о в е к а , о н д а је м огућно д а се на њ е га у ти ч е та к о ш то ће се в е ш та ч к и а к ти в и р а ти л а т е н т н е б о л е с т и које п о сто је у њ ему, а у сваком ч о в е к у има д е с е т а к та к в и х . М о гућ но је м о д и ф и к о в а ти њ е го в имуни систем , с л а б и ти га, ја ч а ти , п р а в и ти л е к о в е по мери ч о в е к а . Д е л о в а т и се м ож е
не
сам о
на
п о је д и н ц а .
Је дн а
н а ц и ја
има
одређене
за је дн и ч к е к а р а к те р и с ти к е , које с у за п и са н е у генском к о ду. Н е к е с у нације о тп о р н е на и за зи ва че о др е ђ е н и х б о л е с т и , неке д р у ге нису. Р а з л и к е по сто је. М е ђути м , р а з л и к е су б и тн е све д о к се не р астум а че. П о с л е то г а с л у ж е само з а то д а би се могао н а п р а в и ти м а ли та јни а ге н т, зва ни вирус, б а к те р и ја и л и прион, који ће нацију, а ко је н е п о с лу ш н а и л и се н а ч в о р и л а баш на (н е )зго дн о м ге о п о л и ти ч к о м п р о сто р у , је д н о с та в н о и зб р и са ти . Им а д а је нема!
Н ар а вно , сви се б р а не о д то га д а имају б и л о к а к ве намере д а м а н и п ули ш у човеком у н е в а љ а л е сврхе. Н е, само ж е ли м о д а правим о ле к о в е који у ти ч у та ч н о на д о т и ч н у б о л е с т . Д а видим о ш та се т у п о к уш а ло , а ш та се д о б и л о , јер п ри ч а л и ч и на оно “те р а л и вук а - и с те р а л и м е д в е д а ”. С а м о пре д в е го д и н е и с тр а ж и в а ч и с у в е р о в а л и д а су се п р и б л и ж и л и о с тв а р е њ у сна о вечној м л а д о с ти : пом оћу је дн е б е л а н ч е в и н е у с п е л и с у д а у П е тр и је в о ј ш о љ и п о в е ћ а ју с п о с о б н о с т д е љ е њ а ћ е ли ја тк и в а и д а о д л о ж е њ и хо во с та р е њ е . Т а к о с у п р е т п о с т а в и л и д а ћ е о д т а д а р а с п о л а га ти н е п о бе ди ви м извором м л а д и х ћ е ли ја за р е п а р а ту р у , како би л е ч и л и с та р а ч к е б о л е с т и . М е ђ у ти м , а м е р и ч к и н а у ч н и ц и с а д а су п о т в р д и л и с тр а х о в а њ а д а та к а в за х в а т м ож е п о д с та ћ и н а с та н а к тум о р а: и они су ћ е ли је тр е т и р а л и б е ла н ч е в и н о м која је о б е ћ а в а л а ве ч ну м л а д о с т и а к ти в и р а л и су при то м е је д а н о п асан ген за рак (“N atu re ”, Voi. 405, р. 755, 2 00 0 ). Н о р м а лн о се ћ е ли је тк и в а у ла б о р а то р и ји д е л е само о др е ђ е н о време, а о н д а п о ч и њ у д а ста р е . Је р , при сваком д е љ е њ у скр а ћ ују се те ло м е р е , з а ш ти тн и крајеви хромозома у ћ е ли јско м језгру. Т о није с лу ч а ј у ем бр и о на лни м основним ћ е лија м а , прецим а свих тк и в а , и у многим ћ е ли ја м а рака. У њ им а се б е ла н ч е в и н а те л о м е р а з а брине за т о д а з а ш ти тн е капе п а к е та н а с л е д н о г м а те р и ја л а з а д р ж е с в о ју д у ж и н у и д а се ћ е л и је м огу не огр ан иче но д е л и т и . У својој с ту д и ји и стр а ж и в а ч и су ћ е ли је из љ у д с к о г тк и в а д о јк е тр е т и р а л и те ло м е р а зо м , при чем у су оне, како се о ч е к и в а ло , о с т а л е способне д а се д е л е . М е ђути м , и ста ж и в а ч и се нису м огли о с л о б о д и т и д у х о в а које с у п р и з в а л и : к а д а с у генском те хн о ло ги јо м и с к љ у ч и л и те ло м е р а з у , ћ е ли је ни су п р е с та л е д а се ум нож авају. У њ има је био а к ти в и р а н ген за р ак с-т ус, који игра у л о г у у многим тум орим а у љ у д и и ом огућава д а ћ е ли је рака н е п р е к и д н о р а сту. З а то и з г л е д а д а је крајњ е о п а сн о д а се та к в е те м п и р а н е бом бе ко р и сте за л е ч е њ е с та р а ч к и х б о л е с ти . Но, не о д у с та је се о д р а д о в а на геном у чо ве ка . К ао ш то сви о з б и љ н и п о с ло в и - и м утни и б и стр и - на З а п а д у д а н а с не могу без о д о б р е њ а д р ж а в е , та к о је и са овим и стра ж ив ањ и м а .
Још једном је Е в р о п с к и з а в о д за п а т е н те (Е З П ) у М ин хен у преузео в о д е ћ у у л о г у у ш ир ењ у п а те н ти р а њ а ж иви х бића. П о ш то је већ с в о је в о љ н о био о д л у ч и о д а да је п а т е н те и за генски м а н и п ули са н е ж и в о ти њ е и б и љ к е , овога п у та на р е д у је ч о век. П о д с луж б е н и м бројем Е Р 695351 а у с тр а л и јс к а ф и р м а “Stem Cell S c ie n c e s ”, з а је дн о са У н и в е р з и те то м из Е д и н б о р о у а , д о б и л а је п а т е н т који о б ух в а та и генски м а н и п у ли са н е љ у д е . Р а з о р н о с т п а т е н та в и ди се т е к на д р у ги п о г л е д . У п а те н тн о м сп и су ш котском у н и в е р з и те ту о д о б р а в а се пра во прим ене и кор и ш ће њ а генске м а ни п ула ци је ем брионских ћ е л и ја ж и в о ти њ а сисара и ж иви х бића која о д то га н а с та н у . О н о ш то на први п о г л е д и з г л е д а као п а т е н т за ж и в о ти њ е , о тк р и в а се т е к у п о с л е д њ е м п а сусу као п а т е н т који се о дн о с и и ч о в е к а . И зм еђу о с та л о г, о б у х в а та и п о с ту п а к којим се ћ е ли је могу узим а ти из ем бриона, као и генско м а н и п у ли са њ е на тим ћ елијам а. Т е к у п о с л е д њ о ј с та в к и , “C laim 4 8 ” ( “claim ” се з о в у з а ш ти ћ е н а п ра ва која п р о и з и л а з е је д н о из д р у го г), и зр и ч и то се пом ињ е човек. Та м о , прем а на во ди м а “G re e n p e a c e ”-a, пиш е д а п а т е н т о б у х в а та “све ћ е ли је ж и в о ти њ а , н а р о ч и то сисара, у к љ у ч у ју ћ и ч о в е к а ”. П о д п а те н тн о м за ш тито м је и узим а њ е ћ е ли ја љ у д с к и х ембриона, ге н с к а м а н и п у л а ц и ја на тим ћ е л и ја м а и у з га ја њ е ге н с к и изм ењ ених љ у д и из ових ћ е ли ја . Д о с а д а се није да н н а уч ни к није био у с у д и о д а м а н и п ули ш е на ем брионалним ће ли ја м а чо ве ка . А к о се д о д а т н и гени уб а це у ћ е ли је за р азм нож авањ е, о н д а ће ови гени б и ти п р е д а ти и свим с ле д е ћ и м генерацијам а. Б ез о бзи ра на то ш то п о је ди ни научници з а х те в а ју д а се д о з в о л и те р а п и ја е м бр и о на лни м ћ елијам а, у највећем броју д р ж а в а она је и зр и ч и то за б р а њ е н а . У Н ем ачкој су, на пример, з а хв а ти у е м б р и о н а лн е ћ е ли је з а б р а њ е н и Законом о з а ш ти ти ем бриона. С в и каж у: најпре се по куш а ва д а се из ем бриона д о б и ју сте м ћ е ли је , како би се на њ има р а д и л о . Т о је те х н и ч к и м огућно: д а се из ем бриона до б и ју ћ е ли је , како 6и се о д њ их у з га ја ли органи за пр е са ђ и в а њ е и л и ново тк и в о . М е ђ у ти м , п о с то је д в е п р е п р е к е п а те н ти м а . Прво, м ора се
у европским и ск љ уч и ти
одредбам а о м а н и п у л а ц и ја
е м б р и о н а лн и м ћ е ли ја м а , ш то у уп р а в о д а то м п а т е н т у није урађ ен о. Д р уго, је д а н та к а в п а т е н т мора би ти у с к л а д у са јавним м оралом , а у д р у ш т в у в л а д а м и ш љ е њ е д а су та к в е м а ни п ула ције на ем бриону н е м о р а лне . В л а с н и ц и п а т е н та са у н и в е р з и те та у Е д и н б о р о у у и з ја в љ у ју д а неће д а праве генски м а н и п ули са н о г чо ве ка . П р во, то је тр е б а л о д а та к о јасно и пиш е у з а х те в у за д а в а њ е п а те н та . Д р уго , ш та о в д е значи генски м а ни п ули са ни ч о в е к ? Д а л и ембрион није ч о в е к ? П о сто ји о п ш та с а гл а с н о с т о том е д а ембрион је с те љ у д с к о биће. З б о г то га је ком ично рећи д а се не ж е л и ге н с к и м а н и п у л и с а н ч о в е к , а и с то в р е м е н о м а н и п у ли са ти ембрионом. Има о з б и љ н и х и с тр а ж и в а ч а који питају: За р је та к о л о ш е д а се узм у ћ е ли је је д н о г ем бриона, ако се та к о могу о д га ја ти органи за пр е са ђ и в а њ е и ли ко ж а за љ у д е који имају те ш к е о п е к о ти н е ? Т о је м о р а лн о сум њ иво. За т о би се морао ж р тв о в а ти ем брион, како би се п о сти га о ц и љ око кога нисмо сигурни. З а с ту п н и ц и су ув е к за о дм е р а в а њ е к о р и сти . И п а к , о в д е о дм е р а ва ју с тв а р н о с т и н е ш то ш то је могућно. Ф ирм е се питају: З а р немамо пра во на п о тп у н у з а ш ти ту својих нових те х н и к а ? М о ж д а се је д н о г д а н а м и ш љ е њ е д р у ш тв а о за хва ти м а у е м б р и о н а лн е ћ е л и је пром ени? М е ђ у ти м ,
п а те н тн о
право
заснива
се
на
в а ж ећ е м
праву.
П а т е н т и р а т и н е ш то ш то је д р у ш т в е н о з а б р а њ е н о б и л о би п о тп у н а б у д а л а ш ти н а . С а м а те х н и к а још у в е к је п о тп у н о у ф а з и и с п и ти в а њ а и т а к о је р и з и ч н а д а се п р и м е њ у је сам о на ж и во ти њ а м а . Т о ш то нови п а т е н т о б у х в а та ч о в е к а - н е ч ув е н о је. У п р а в о у В е ли к о ј Б р итан ији, о д а к л е су в л а с н и ц и п а те н та , о том е се в о ди о ш тр а расп р ав а. Та м о су в л а с т и 1998. прво п р е п о р у ч и ле д о б и ја њ е ћ е ли ја из ем бриона. Т о је п а р ла м е н т о дб а ц и о 1999. У см ернице Е У за б и о ло ш к а о тк р и ћ а уба ч е н је, п о с л е о ш тр их распр ав а, је д а н п а р а гр а ф , који и с к љ у ч у је п а т е н тн у з а ш ти ту з а х в а та у е м б р и о н а лн е ћ е ли је . Е З П , у којем су и д р ж а в е које нису ч л а н и ц е Е У , није о б а ве за н б р и се лс к и м см ерницам а, а л и је прош лог л е та п р и х в а ти о забрану да в а њ а п а т е н а т а на м а н и п у л а ц и је на е м б р и о н а лн и м ћ е ли ја м а као о с н о в сво је
п о л и ти к е . П а те н то м д а ти м у н и в е р з и те ту у Е д и н б о р о у у јасно је прекрш ио своја с о п с тв е н а п р а в и ла . Г л у п о ур ађ ен о, в а д е се с а д а у Е З П у М ин хен у. Д а в а њ е п а те н та б и л о је те ш к а гр е ш к а , ш е ф о д е љ е њ а за б и о те х н о л о г и ју . П р е д с та в н и к Е З П м и сли д а ако је там о с тв а р н о био ф о р м у ли с а н з а х те в за чове ка , о н д а п а т е н т није био само д а б у д е и з д а т. Ко је с а д а крив за т о ш то је п а т е н т и па к д а т , п р е д с т а в н и к Е З П не може д а каж е, јер: “Т о се виш е не м ож е р е к о н с тр у и с а ти .” З а н и м љ и в о , и з г л е д а д а у Е З П још у в е к н и су ч у л и д а по сто ји р еги стр а ц и ја им ена с л у ж б е н и к а који с у се б а в и л и о бр а до м п а те н ти х пријава и о в л а ш ћ е н о г (п р е тп о с т а в љ а м о и о д го в о р н о г) л и ц а које ју је о д о б р и л о . Д о б а р ач ун ар а з а и с та п о ти с к ује неке с та р е , д о б р е на ви ке . П а т е н т је 8. д е ц е м б р а п о с та о п ун о ва ж а н а Е З П п а т е н т виш е не може д а п о вуч е и л и н а к н а д н о ограничи. П о с то ји још само је д а н начин д а се д а т и п а т е н т обори. А к о се с л е д е ћ и х м есеци п о д н е с у ж а л б е п р о ти в о д о б р е њ а п а те н та , Е З П мора д а о д л у ч у је п оново. “G re e n p e a c e ” је већ најавио ж а л б у . Ми смо, је л и , “уб е ђ е н и ” д а је Е З П с тв а р н о н а ч ин ио п р о п у с т. Н е, не, није Е З П сасвим све сно п у с ти о д а з а х те в за е м б р и о н а лн е ћ е ли је чо в е к а о с та н е у п а те н тн о м спису. Т а к о је уп р а в н и с а в е т Е З П пре н е к о л и к о месеци био о д л у ч и о д а у б у д у ћ е да је п а те н те за ж и в о ти њ е и б и љ к е . С в е то иако је у Е в р о п ск о м сп о ра зум у о п а те н ти м а н е д в о с м и с л е н о за п и са н о д а се на “ж и в о тњ с к е в р с те и с о р те б и љ а к а ” не смеју д а в а т и никакви п а те н ти . О в у о д л у к у п о т в р д и л о је н е д у го затим В е л и к о ж а л б е н о веће Е З П у с л у ч а ју д а в а њ а п а т е н та за је д н у генски изм ењ ен у б и љ к у , ш то је тр а ж и л а ф и р м а “Novartis”. Коначно, није први п у т д а
Е З П да је п а т е н т који у к љ у ч у је и
ч о в е к а . С во је в р е м е н о је б и л о речи о сиса р им а п о д ло ж н и м стр е с у . Т а д а је и сто речено: “И з в и н и те , неће виш е н и к а д а .” Ш та зна д е т е ш та је љ у д с к и геном - ух в а ти , па мења! Каж у: 4 .000 гена о дго в о р н о је за канцер. Т р е б а д а их заменимо. Ш та ћемо ако ти гени имају још н е к у ф у н к ц и ју осим к а н ц е р о ге н е ?
Је р , о д 4 .0 0 0 гена, к о л и к о је д о с а д а п ро нађено, м о ж да није да н неће и за зв а ти канцер. Ш та д а р адим о ако само 2 .0 0 0 униш тим о и ли пр е ф о р м ули ш е м о , то је је д н а ф р а н к е н ш та јн о в с к а операција. Чијим и каквим геним а т о тр е б а зам е нити и гд е су т у п р и р о дн и закони и н д у к ц и је индукциона поља и и ндукциони п о те н и ц и ја ли ? В е л и к о п и та њ е је д а л и ће ч о в е к о д свих ти х 4 .0 0 0 канцерогених гена и к а д а о б о л е ти . В е р о в а тн о сви љ у д и имају т е гене, а л и д а л и има и др у ги х гена који д о н о с е и сте б о л е с т и ? Ш та ћемо д а радим о са геним а који носе е п и ле п с и ју , х е м о ф и л и ју ? А к о т о л и к и број гена м ењ амо у једном организм у - ш та ћем о д о б и ти : ч о в е к а и ли н е ш то д р у го ? Д а л и смо сигур ни д а ће неки ч о век, к а д а му та к о изм ењ ам о све гене и к а д а п о с та н е бе сп р е к о р н о з д р а в , а уз то је и д о в о љ н о и н те л и ге н та н , п р е н о си ти своје особине п реко гена п о то м с тв у и ли ће о с та ти у н и к а та н п рим ерак? Х о ћ е л и т е с и н те ти ч к е гене моћи д а п р е да је и неће л и н а с та ти хаос у р е п р о дук ц и ји ? Е в е н т у а л н о д а изменимо је да н ген и ли д в а , д а омогућимо д а се ч о в е к р о ди без те ш к и х н а с л е д н и х о б о љ е њ а . Рецим о - д а б у д е о б е з б е ђ е н о д с х и з о ф р е н и је . М е ђ у ти м , 4 .0 0 0 ко м а да : т о је сувиш е, т о не може д а б уд е . О н д а је, ипак, реч о геним а са разним ф ункција м а , а не само са ф ункцијом изазивају д а канцер. Т о је скоро с то о д с т о сигурно. Ч а к ако ген и је с те канцероген, п и та њ е је д а л и ће д а и зазове ка нц ер а и д а л и ће и к а д а им ати п р и л и к у д а се о ств а р и . А к о једном чоба ни ну, који н и к а д а није изаш ао из сво г с е л а , генски д а т е вр х ун ск у и н те ли ге н ц и ју , је д а н м и к е ла н ђ е л о в с к и т а л е н а т , он ће је д н о с та в н о д а ф а р б а неке ф р у л е и нико за њ е га неће з н а ти . Г е н у тр е б а д а т и п р и ли к е д а се о ств а р и . К а нц ер а fce б и ти све виш е и више, не збо г ка нцерогених гена, не го
због
при ли ка
у
а тм о с ф е р и ,
начина
ж иво та,
р а зн и х
пр и ти са к а , з а га ђ е н о сти а тм о сф е р е , н е з др а в о г сунца. М о ж д а би б и л о много б о љ е б о р и ти се п р о ти в тога.
Та јн и е к сп е р и м е н ти већ се врш е, по сто је у подзем ним б о лн и ц а м а гом и ле ч у д о в и ш та , в е ли к и х п р о и з в о д а , који н и к а д а неће изаћи на с в е т л о с т дана. Ти су несрећници у м о н с тр у о з н и м ла б о р а то р и ја м а које п р о и з в о д е ч у д о в и ш та . О н и , в л а д а р и из сенке, играју се не ка ж њ е н о и без п р о б ле м а , м а те р и ја ла имају к о л и к о хоће. З а тв о р е н и ц и д а ју свој ге нски м а те р и ја л и многе, многе с тв а р и се д о з в о љ а в а ју за неке м а ле у с л у ге , п р о с то за б о љ и ж и в о т. И па к , је д н у с тв а р ће на крају д а сх в а те , а т о је д а не могу д а изм ене 4 .0 0 0 ка нцерогених гена. Т о је и с то као к а д а 6и ч о в е к у б и л о з а б р а њ е н о с в е га у а тм о с ф е р и и у п р и р о д и ш то је канцерогено, е д а бисмо га с а ч у в а л и о д у н и ш те њ а . О н би пре свега умро о д г л а д и и без в а здух а , јер он у д и ш е т е к а нц ер о ге не м атерије, он је д е канц ер о ге не м атерије, он је у с тр е со в и м а који су канцерогени и на крају у о п ш те не д о б и је канцер, него ум ре о д и н ф е к ц и је пр и ли ко м операције с л е п о г ц р е ва и л и о д е м бо лије при ли ко м операције бруха и ли крајника. М е њ а ти начин ж и в о та , п р и ла го ђ а в а ти се о к о ли н и . Н е можемо ми изм енити о к о л и н у т о л и к о к о л и к о она може на нас д а у ти ч е . У п у т н и је је д а се ми п р и ла го ди м о о к о л и н и и д а сами ојачамо, како бисмо м о гли д а б о љ е по дн е се м о н е п о го дн а д е јс тв а . Н ем о јте д а љ у д е пла ш и м о канцером , већ их научим о д а б о љ е п о д н о с е оно ш то га и за зи ва и д а се бр ане сами.
ЗАНИМЉИВОСТИ О БОЛЕСТИ
У в е ли к о ј игри д в а ипрача. Т а в е л и к а игра з а п р а в о је в е л и к а ф а р с а , је д н а н е в и ђ е н а ком е дија са д в а глум ц а . Ј е д а н играч (је д а н д е о н а ук е ) ба ви се генским и нж ењ ерингом , м о н струозним радом н а д ћелија м а . О н р а д и на з л о ч о в е ч а н с тв а . И д е ја је п л а н и р а њ е в е ли ч и н е ч о в е ч а н ств а , сузби ја њ е е к с п ло з и је љ у д с к е п о п ула ц и је , гуж ве по к о н ти н е н ти м а . А ф р и к а тр е б а д а се о ч и сти , д а се припрем и за о да б р а н и д е о б е л е расе. П л а н за о с л о б а ђ а њ е А ф р и к е о д њ е ни х до м а ћ и х с та н о в н и к а није к р в а в п о п у т о но г за И н ди ја н ц е у да н а ш њ и м С А Д . Д а н а с се р а д и са м ањ е крви. Д а н а с се ч и с ти б о ле ш ћ у. Д р у ги д е о гл у м а ч к е п о с та в е о ве п а к л е н е п р е д с т а в е је с у научници који се боре за д о б р о ч о в е ч а н ств а , п р о ти в б о л е с т и и з л а . З а р а з л и к у о д п р в о г играча, који има о тв о р е н е очи и разна пом а га ла , д р у ги играч има м рену на очима. П и п а по м раку, не зна ш та му се до га ђ а , ц е л а п ри ч а га у ж а са в а . С в е врем е у о п ш те му не п а д а на п ам е т д а је све нам ерно н а п р а в љ е н о , д а је све в е ш та чк о и д а је ц е л а прича о о тк р и в а њ у и за зи в а ч а б о л е с т и као својеврем ено о п и си в а њ е с л о н а кога је п и п а л о се да м с ле п а ц а . С в а к и је пипнуо је д а н д е о , сва ки је тај д е о описа о о н а ко како га је он с х в а ти о . М е ђути м , к а д а је с к л о п љ е н о свих се да м прича, ц е л и н а н и ка ко није о д го в а р а л а о п и су с л о н а . “К о л а р и ћ у -п а н и ћ у , сами себе з а пли ћ е м о , сами се бе р а сп ли ћ е м о !” Је д и н и ч о в е к који је д о с а д а у с п е о д а из зби ра за се б н и х ц е л и н а до б и је с м и с ле н у п р и ч у је с те кнез М и ло ш О б р е н о в и ћ . Б у д у ћ и неписм ен, а б и с та р , он је писм а која је до б и ја о це п а о на н е к о л и к о д е л о в а и зв а о писм ене љ у д е д а ч и та ју сва ки по је д а н д е о . С в и би п р о ч и та л и свој д е о , М и ло ш би д е л о в е п а л и о и на крају је је ди н и знао ш та пиш е у ц е ло м писм у. Д а л и је у и с тр а ж и в а њ у A ID S -a и с л и ч н и х о б о љ е њ а м огућан је д а н М и ло ш О б р е н о в и ћ ?
Ф а р м а ц е у тс к а н а у к а п р а в и б е с м и с л е н е и у б и с тв е н о с к у п е л е к о в е , л е к а р и грабе св а к о г пац ијен та , скоро на с и л у о д в л а ч е га у б о л н и ц у . У с п о с т а в љ е н о је н а ч е л о д а сва ки ч о в е к са H IV - o m мора у б о л н и ц у као ш то сва ки з д р а в м уш карац мора у војску. И з а з и в а се з а в и с н о с т о д ти х л е к о в а , ч о в е к без њ их не може, д а ју се огром не паре за све т о и с тв а р а се за ча р ан и круг, веш тичје к о л о , без краја и конца. Љ у д и ум иру о д п р е ск уп и х л е к о в а . Н и к о не п ош тује н а ч е л о које је нем ачки закон о д а в н о п о тв р д и о : С в а к о има пра во д а о д л у ч и д а л и хоће д а се л е ч и . К а д а се о д л у ч и д а хоће, има пра во д а сам о д а б е р е како ће д а се л е ч и , и нем ате п ра во ником е д а п о м а ж е те а ко он т о не д о п у с т и . Н а јв е ћ а б е с м и с ли ц а
све га
о ко A ID S -a
би ла
би
када
би
се
и с п о с та в и л о д а ви р ус у о п ш те не постоји, већ д а је A ID S б о л е с т и м унског систем а, а д а се на та ј систем у ти ч е с п о љ а и д а се та к о угр о ж а в а њ е го в р а д . П р е тп о с та в к е по сто је и за ком бинације H IV без A ID S -a и A ID S без H IV -a . Т о , наравно, није та ч н о . В и р у с постоји, а л и је све у о д н о с у на њ е га само х и п о те за . Т о је та к о с а д а и о с та ћ е та к о , јер на ви р усу се с т а л н б р а ди , уса вр ш а ва ју га. Ц и љ с т а л н е д о р а д е је с те д а се л е к не нађе. С в и и н с ти ту ти који дођу
на тр а г б у д у
Кароли нш ки м
врло
и н сти туто м
брзо у к и н у ти . Т о у
С то к хо лм у,
је био с л у ч а ј са л а б о р а то р и јо м
за
в и р у со ло ги ју на М е ди цин ск о м ф а к у л т е т у у Л о н д о н у , у Б е р л и н у , у А у с тр и ји . Д а ју се, на и з гл е д , в е л и к е паре, д и ж е се хук а и бук а око з а ш ти те , в е ли к и број л е к а р а м ува се око то га , с ти п е н д и је и ф о н д о в и за и с тр а ж и в а њ а су в е ли к и . С в е време тр е с е се т а гора, а не рађа се ч а к ни миш. С л и ч н а је прича и са раком. Т е гени, т е хромозоми, т е не зна се ш та је узр о чн и к . З а н и м љ и в о је с л е д е ћ е : Ж е н к а миша има канцер вим ена и о к о ти м л а д е . А к о т у мајку до ји м л а д у н ч е ж ен ка , и она ће д о б и т и канц ер вимена. М е ђути м , ако се м л а д у н ч е д а здр а в о ј д о ји љ и , канц ер вим ена се не до б ија . З н ач и д а п о сто ји нека п р и р о д н а о дб р а н а , као у ж е н а н е р о тк и њ а , које к а нц ер до јк е до б и ја ју чеш ће него оне које с у р а ђ а ле . Ж е н е које с у с к л о н е к а н ц е р у имају м ањ е м ле к а о д оних које ни су ск п о н е . П р и р о д а с та в и неки зн а к “С Т О П ”, како би з а ш т и ти л а п о то м ств о .
У “Г а л а к с и ји ” бр. 305 (а п р и л 2 001, с тр . 4 5 -4 7 ) објавио сам д а ћ е ли је ка нцера ни су љ у д с к е ћ е ли је , већ д а је реч о стр а ним ће ли ја м а које с у само м аски ране у ћ е ли ја м а до м а ћ и н а . К а н ц е р се не н а с ле ђ у је генски. Геном је к о м п л е т хром озом а, при чем у те л е с н е ћ е ли је имају 23 пар а хромозома, а п о л н е 1 пар. Геном је, наравно, р а з л и ч и т к о д р а з л и ч и ти х вр ста . О в о је п о с т а л о јасно о д к а д а је про н а ђ е н а м е то д а п о ли м е р а з н е л а н ч а н е реакције (P C R ), крајем 8 0 -и х го ди н а . Број хром озом а за виси о д к о л и ч и н е у н у т а р ћ е ли јс к о г хр ом атина. З а ш то говорим о в о ? З а то ш то је по ч етко м маја о б ја в љ е н а нова х и п о те з а П е те р а Д и з б у р га (P e te r D u e sb e rg ), прем а којој се ћ е ли је тум о р а р а з л и к у ју о д но р м а лн и х ћ е ли ја прем а броју хром озом а и д а је св а к а ћ е ли ја рака з а п р а в о нова вр с та . Јо ш је д н а п о тв р д а моје т в р д њ е д а с у у о сно ви н а с та н к а рака не м анодије, в р с та у н у та р вр сте . Б о р ба п р о ти в р а к а тр е б а д а б у д е б о р б а п р о ти в м аскираног д и в е р з а н та , а гл а в н а с тв а р у то ј бо р би је с те помоћ организм у д а се сам избори, о д н о с н о д а се з а ш ти ти о д то г а д а се д и в е р з а н т а к ти в и р а . Д а је б и л о и д а је с те д о з в о љ е н о , онај огром ан но в а ц који је д о с а д а стр а ћ е н на “тр а га њ е ” за ле к о м и вакцином о д A ID S -a и за узрочником рак а био би у п о т р е б љ е н за н а л а ж е њ е п р а в о г л е к а . Још у в е к се то , м еђутим , не и с п л а т и , јер још у в е к нема б о л е с т и која ће та к о д е л о т в о р н о д а коси као ш то т о р а д и рак. A ID S је с те ф у н к ц и о н а л а н , а л и још није д о в о љ н о разр а ђе н. П а н и к а је н а п р а в љ е н а међу љ у д и м а . О н а ћ е и за з в а ти је д н у в р с ту к о н тр о л е р ађ ањ а, биће много Намерних побачаја. Љ у д и ће б и ти с е к с у а л н о м ањ е а к ти в н и , па ће се см а њ и ти и п р и ти с а к на ж ен е да
узим ају хемијска к о н тр а ц е п ти в н а с р е д с тв а
п о с р е дн о
и з л а ж у др уги м
о п а сн о сти м а .
Е то
и да
се та к о
не ч е г д о б р о г о д
увр е ж е ног, а п р и ли ч н о погреш ног, м и ш љ е њ а д а се H IV преноси та к о р е ћ и само п о лн и м одн о со м . К о д нарком аније је с тв а р јаснија, м а да не и п о зна ти ја . П р е ће б и ти д а је и н ф и ц и р а н а д р о га , а д а ш прицеви и ни су т о л и к о п о у з да н о с р е д с тв о п р е но ш е њ а и за р а ж а в а њ а . И с ти с л у ч а ј је и са хом осе к суалц им а. У њ их је п ро ба н а п р а в љ е н а вакцином п р о ти в
х е п а ти ти тс а . Њ их је, иначе, све м ањ е зараж ених. И н ф е к ц и ја у х о м о с е к су а ла ц а се сти ш а ва , а нарком анија се и д а љ е негује као п о у з д а н о с р е д с тв о и с тр е б љ и в а њ а , чиједејство A ID S само појачава. А н ти б и о ти ц и су с тв о р и л и п о д л о г у за гљ и в и ч н а о б о љ е њ а , м и к о п л а з м е и још т р и с т а ч у д а . У н и ш т и л и с у н е о п х о д н у си м б и о ти чк у ф л о р у и о тв о р и л и п у т оном е п р о ти в че га ни су д е л о в а л и . А н ти б и о ти ц и јесу б и л и е п о х а л н о и корисно о тк р и ћ е , а л и су, ка о с в е ч е га се н е о д го в а р а ју ћ и ч о в е к д о х в а т и , з л о у п о т р е б љ е н и . Д а в а н и су љ у д и м а за најм ањ у и н ф е к ц и ју, ж и в о ти њ а м а у храни, а месо ти х ж и в о ти њ а само је у б р з а л о с тв а р а њ е р е з и с те н тн о с ти у љ у д и . А н ти б и о ти ц и м а је тр е б а л о д а се л е ч е само ту б е р к у л о з а , з а п а љ е њ а п л у ћ а и д р у ге о з б и љ н е см р тн о оп а сн е б о л е с т и , а не св а к а и нф ек ц и ја . С а д а и најм ањ е и н ф е к ц и је морају д а се л е ч е а н ти б и о ти ц и м а , јер нема д р у го г на чин а за брзо л е ч е њ е . Т о брзо л е ч е њ е д о ћ и ће нам гла в е , ако се не опам етим о. Д а наш њ ем ч о в е к у не п а д а на п а м е т д а , као н е к а д а , о д грипа и п р е х л а д е о д л е ж и к о л и к о је п о тр е б н о . Нем а виш е то га д а се ум о та у ш а ло в е , д а пије по д в а л и т р а врућег чаја, д а је д е м е д и ли м ун , д а л е ж и и п резнојава се и не и з л а з и међу љ у д е , јер с р а м о та је сејати з а р а зу и ићи у н а р о д п р е х ла ђ е н . Ч о в е к д а н а с нема с т р п љ е њ а д а д р ж и д е т е д в е н е д е љ е д а л е ж и к о д куће. Н е сме д е т е , д и к о моја, д а губи о д о б д а н и ш та и ш к о ле , а р о д и т е љ и м а се не узи м а т а к о д у г о б о л о в а њ е . Д а ју се а н ти б и о ти ц и и све се заврш и много брж е, а л и не и б о љ е . У з е ти а н ти б и о ти ц и с тв а р а ју у о рганизм у разне ш те тн е п о с л е д и ц е . Т о ни су ш те тн е п о с л е д и ц е у к о н кр е тно м см и слу, већ п р е д у с л о в и за н е ш то ш то ће касније, ако се с те к н у још неке о к о л н о с ти , б ук н ти у орган изм у и п р о ти в чега ћ е се б о р и ти само с теш ком муком. Т р е б а л о би д а се нађе л е к п р о ти в гљ и в и ц а . З а т о је не о п х о дн о ч и ш ће њ е крви и т о могу д а п о с ти гн у само п р и р о дн и п р е п а р а ти . У пробам а које је р а д и о “T O D o X I N ® ” п рим ењ иван је б е л и л у к
виШ ро, затим јо д и п р о п о л и с . Н ар а вно , не могу б е л и л у к , јо д и п р о п о л и с н е п о с р е д н о у крв, а л и се може п р о б а ти са разним ком бинацијам а на бази ти х а к ти в н и х с уп ста н ц и , јер п о к а з а л о се д а м икроорганизм и не могу д а с тв о р е р е з и с те н тн о с т на п р и р о дн е а к ти в н е с у п с та н ц е . М о ж д а и могу, а л и и сто р ија м еди ци не т о д о с а д а није п о к а з а ла .
Ј е д и н и о з б и љ а н л е к п р о ти в A ID S -a и ка н ц е р а је с те п р е п а р а т који с ти м у л и ш е о тп о р н о с т организм а. Т р е б а д а се п о д с та к н е бо р б е н а го то в о с т организм а д а се избори са свим н е да ћ а м а које му се намећу. В о д и т и ж и в о т уз п о ш то в а њ е н а ч е л а т е л е с н е , д у х о в н е и д у ш е в н е хигијене. С м а њ и ти д е л о в а њ е с тр е с о в а . О н о се не мож е избећи, а л и се може н а уч и ти ка к о д а се са њ има избори с а -ш то мањ е п о с л е д и ц а . Је р , с тр е с н е си туа ц и је могу и за з в а ти тр е н у т а н п а д и м у н и те та и о тв о р и ти в р а та многим б о л е с ти м а . Ч о в е к мора д а с т е к н е н а в и к у д а с е ч у в а и н ф е к ц и ја к о је м о гу д а р а ск р ч е п у т нечем у ш то с п а в а у организм у, а ш то је б о љ е д а се н и к а д а не п р о б уди .
НЕМАНОДИЈЕ
Наше ћелије носе информацију која се не може наћи ни у геному ћелијског језгра ни у геному митохондрија. Та информација није записана у нитима ДНК, већ у структурама ћелија као што су митохондрије. Ова информација може се разумети само ако се познаје историја живота на Земљи. Кренимо у мислима у време 4.000 милиона година пре Христа. Наша Земља стара је тек 600-700 милиона година и много активнија него данас. Већ се довољно охладила, тако да су се створила прва мора, која су, ипак, још много топлија него наша данашња. Атмосфера још не садржи кисеоник. Због тога се не може створити ни озонски омотач, који површину Земље штити од сунчевог УВ зрачења. Услед деловања високе температуре, интензивног ултравиолетног зрачења, многих активних вулкана и снажних и честих олуја, из камена, воде и гасова атмосфере створиле су се за протекпе стотине милиона година супстанце сличне шећеру, које су се накупљале у морима. Данас би те материје налик на шећер веома брзо биле разграђене деловањем кисеоника или бактерија и других живих бића. Ми смо, међутим, 4.000 милиона пздина пре Христа и на нашој Земљи нема ни кисеоника ни живота Шећерасте материје растворене у мору реагују међусобно и стварају све сложеније супстанце. После неких 200 милиона година из ових супстанци стварају се прве живе ћелије. Како се то тачно догодило вероватно никада нећемо сигурно знати. Ипак, прилично смо сигурни да су се та прва примитивна жива бића хранила шећерастим материјама којих је већ било у морима. Метаболизам тих првих живих бића био је сигурно веома сличан метаболизму данашњих ћелија квасца, које у бурету разграђују шећер у алкохол. Као ни
ћелијама квасца у бурету, ни тим првим живим бићима није био потребан кисеоник. То је било важно, будући да кисеоника још увек није било. Како се живот све више ширио, потрошио је шеКерасте материје растворене у мору. Још увек млад живот морао се борити са великом енергетском кризом. Не знамо тачно када је та криза настала, али је велики део тадашњих живих бића врло вероватно за увек изумро. Тада се развило живо биће које је као извор енергије могло да користи светлост Сунца. То је сигурно најважнији догађај у развоју живота на Земљи. Први пут имале су живе Келије на располагању неограничен извор енергије. Та нова жива биКа размножавала су се скоро неограничено и преплавила су Земљину куглу. Још данас, после 3.000 милиона година, налазимо њихове трагове у виду окамењених брегова у морима. Брзо је дошла следећа катастрофа. Употреба Сунчеве светлости као извора енергије ослободила је као нуспроизвод кисеоник из морске воде. Тај кисеоник одлазио је из воде у атмосферу и тамо се накупљао полако, али стално. Кисеоник је за живе ћелије отров, будуКи да оксидација уништава многе саставне делове ћелије. Услед овог глобалног загађења отровним кисеоником дошло је поново до еколошке катастрофе. Највећи део живих бића, можда више од 99% свих врста, изумро је. Нека жива бића развила су заштитне механизме против кисеоника и могла су да се размножавају у новој атмосфери. Многи од тих механизама и данас штите наше ћелије, пре свега ћелије у плућима. Живот се поново опоравио и наставио победнички поход на Земљи. Површина Земље поново је била пуна живих Келија и шећерастих материја које су се ослобађале приликом смрти ћелија. Ускоро се петина атмосфере састојала од кисеоника, који је потицао искључио од живих Келија. Коначно су се развиле ћелије које су шећерасте материје сагоревале са кисеоником и које су енергију која се при том ослобађала користиле за живот. Настале су прве ћелије које
дишу! Те ћелије које дишу биле су, значи, паразити који су живели од органског отпада других ћелија. Оне су, међутим, биле веома успешне, јер су могле да расту и ноћу и да се размножавају тамо где није било Сунчеве светлости. Пре 2.000-3.000 милиона година на Земљи су, значи, постојале три главне врсте живота. Све три врсте биле су оно што данас зовемо бактеријама. Имале су само један мали геном и могле су брзо да се размножавају, али нису имале ни самосталност ни могућност да стварају сложеније вишећелијске организме. Прва врста ових живих бића добијала је енергију из Сунчеве светлости. Друга врста сагоревала је или, како ми кажемо: респирирала, остатке ових живих бића. Трећа врста није могла ни једно ни друго, већ је, попут првобитних примитивних живих бића, разграђивала шећерасте материје, а да јој за то није био потребан кисеоник. Та трећа врста била је, рекло би се, најмање успешна, будући да је примењивала застарео начин производње енергије. Међутим, управо су те назадне ћелије треће врсте успеле да пре 1.500 милиона година направе мајсторију. Хватапе су бактерије које дишу и држале су их затворене у себи. Ухваћене бактерије производиле су дисањем енергију за ћелију домаћина. За узврат је ћелија домаћин заробљеним бактеријама нудила заштитно окружење. Ова симбиоза имала је предности за оба партнера. Нови тип ћелије, који је настао стапањем два жива бића и који је због тога имао два генома, размножавао се и могао је да први пут створи сложеније вишећелијске биљке и животиње. Током протеклих 1.500 милиона година ухваћене бактерије које дишу навикле су се на своје заштитно окружење и највећи део свог генома дале су геному ћелије домаћина. Због тога више нису могле да живе без ћелије домаћина. Постале су машине за сагоревање у нашем организму: митохондрије. Свака од ћелија нашег тела настала је, дакле, стапањем два независна жива бића. Мали геном наших митохондрија јесте остатак генома некада слободних, а онда заробљених бактерија.
Када сам открио мали геном митохондрија, упитао сам се зашто он уопште постоји. Не постоји, заправо, никакав логичан разлог за то. Данас знамо да је разлог историјске природе. Једна чисто случајна симбиоза два жива бића била је пре 1,5 милијарде година успешна и одржала се у модификованом облику до данашњих дана. Сада можете да разумете зашто наше митохондрије имају и генску информацију која није запамћена у ДНК нашег генома. Митохондрије наших ћелија настају још увек, исто као и њихови бактеријски преци, само растом и дељењем већ постојећих митохондрија. Саставни делови митохондрија производе се у нашој ћелији на основу информације која је записана у геному ћелијског језгра и митохондрија. Ти саставни делови могу, међутим, правилно да се сложе само у некој већ постојећој митохондрији. Свака митохондрија је, значи, један шаблон или матрица. Без те матрице саставни делови митохондрија се производе, али у ћелији бесциљно лутају и на послетку буду уништени. Када једна ћелија изгуби све своје митохондрије, она више не може да ствара нове и умире. Пошто свака митохондрија делује као шаблон или матрица, она представља структурну информацију која није записана у ДНК нашег генома. Та информација мора да се наслеђује са генерације на генерацију. Реч је, значи, о генској информацији. Колико шаблонских информација постоји у структурама митохондрија - тешко је проценити. Ова информација је за живот наших ћелија неопходна исто колико и она запамћена у ДНК. Митохондрије, фабрике енергије у ћелијама, отвореније су него што се претпоставља. Како је утврђено, митохондрије могу да кратке ланце аминокиселина (пептиде) активно отпуштају напоље. До сада је било познато само то да ове органеле прихватају молекуле из своје околине. Међутим, око митохондрија су нађене пептиди потпуно слични онима у њиховој унутрашњости. Испитивано је да ли пептиди могу да изађу из ових органеле обавијених двоструком мембраном. Приликом испитивања митохондрија квасца нађена су одмах два излаза из фабрике енергије. За један излаз дужи ланци аминокиселина
најпре су у унутрашњости митохондрије разлагани на мање пептиде. Када добију правилну величину паковања, један молекул “избацивач” пребацује их у међупростор између двеју мембрана. Одатле се пептиди кроз поре спољашње мембране разливају у окружење. Други пут резервисан је за беланчевине које су саставни део митохондријске мембране. Ти протеини се непосредно у међупростору између мембрана разлажу на јединице које се могу пребацивати, а онда такође напуштају митохондрију. Микроорганизми који су нам дали живот у суровим условима без кисеоника, без заштитног омотача Земље и опстанак под ударом ултравиолетних зрака у анаеробним условима желе сада да тај исти живот униште. Ти микроби живе у колонијама (како сам писао пре више од 35 година) у усној дупљи, уринарногениталном тракту (делу који је одговоран за опстанак биолошке врсте) и органима за варење. Размножавају се бесполно, деле се аритметичком или геометријском прогресијом, у зависности од тога да ли се множе пупљењем или простом/неправилном деобом. Улазе у крв и праве трансформисане колоније, користећи механизам домаћинове опне да могу да личе на велики број других ћелија организма и крвне елементе, да буду потпуно непрепознатљиви за имунски систем домаћина и ввисокег технологије препаметних научника. Пре више година такође сам писао о томе да су те колоније налик на праживотиње волвоксе из групе Volvocales. Канцерозно ткиво састављено је од ћелија микроорганизама који се размножавају бесполно, без кисеоника, који користе гликолизу за своју енергију и садрже ензиме који трасирају пут кроз организам између ћелија и ткива. Они “микрохируршки” стварају сопствене капиларе, крвне судове, и лимфне судове, усмеравају и “исисавају” највећи део најквалитетнијих супстанци који човек има и уноси као ембрион у организам мајке. Величина им је најчешће 2-6 микрона, али има и већих од 25 микрона. Бледе су боје услед анаеробног начина живота, осим ако не прогутају неко обојено крвно телашце - еритроцит, на пример.
Значи, крене да се множи једна потпуно туђа ћелија, један туђи организам, који се маскира у ћелију домаћина. Ти организми (назовимо их неманодије) створени су пре него што било услова за живот, а после су насељавали више биолошке јединке, па и џиновске животиње, које су изумрле јер нису могле да се одупру тим праорганизмима из групе Volvocales. Према овој теорији (на којој сам радио касних 60-их година, када сам истраживао бактерије у усној дупљи - било је тамо 90% Streptococus mutans и 10% тих микроорганизама), и ако би се она разрадила, могла 6и се израдити схема где 6и се видело да је то, заправо, једини извор канцера. Свуда (у сваком живом организму) присутни микроорганизми (које могу да преносе и инсекти), невероватно прилагодљиви и способни да опстану, почињу да у повољним условима луде и множе се. То лудо бујају туђе ћелије, али захваљујући маскирању успевају да преваре човека, тако да их он идентификује као своје и његове властите ћелије умеју да полуде. Моја теорија каже да је то туђ организам. Самосталан организам, који нађе добро место и почне да лудује. Није он луд сам по себи, већ има добре услове за то. Ти прамикроорганизми су у тој мери флексибилни да раде шта хоће. Претварају се да би опстали, јединке се деле, читаве колоније се одедном деле, могу према потреби да пупе и тако стварају наследнике, да себи, ако је потребно, производе органе за течну средину, развију тренутно бич, у случају опасности претворе га у топовску цев (за хемијски рат) из које испаљују антигенске гранате, прилагођене мери и саставу домаћиновог ткива. Могу да имају репове, да се огрну заштитним огртачем у виду вакуоле или цисте, да се претворе у ћелију домаћина попут онога када пуклу плочицу у купатилу мењате резервном, да се претвори у крвно зрнце ако осети да их неко посматра. Рецимо - тумор јетре. Може да буде исти као нови режањ јетре, али није такав. Ипак је другачији. Може да поцрвени, јер прогута 2-3 еритроцита. Онда се виде лимфоцити у повећаном броју, јер костна срж производи лимфоците, али 70% нису лимфоцити. Када се утврди да нису исти, закључи се да се дегенеришу, али они нису дегенерисани, него су у свом највиталнијем облику.
Праве чуда, облаче разна одела, упарађују се, врхунски глумци који могу да играју све улоге. Ово можда изгледа лудо и комично, али ово није комедија, већ dance macabre, у којем гледаоци мисле да су луди они, а не глумци. Могу све. Причајте, сликајте, замишљајте како Вам драго нећете погрешити. Та прабиологија има иза себе милијарде година опстанка, преко ње можете да општите са свемиром. Прамикроорганизми користе енергије и вибрације небеских тела, годишња доба, стрес, зрачење, биолошке глупости човека, хемијске заблуде. Све им прија, нису оптерећени пробирањем, стомаком и мозгом, већ имају интуицију, вибрационе сензоре и интелигенцију (јер, сетимо се, интелигенција је способност прилагођавања новим околностима и правилног реаговања), без обзира на облику којем се тренутно налазе: бичасти, амебоидни, цистични или неки други. Тренутно могу да ураде све: да произведу, уклоне, да се преобликују у шта желе или шта морају. Витални организми развијају се и рађају у анаеробним условима, гликолизу користе као своје гориво, енергију, угљоводоник разлажу у условима без кисеоника, па тако и настаје разлика између здравих ћелија и ћелија тумора. Храна су им холестерол, полни хормони жене и мушкарца. Цисте јајника, миоми материце, доброћудни и злоћудни тумори све су то прамикроорганизми, у зависности од стања токсичности и патогености, од тога какве вирусе носе у себи и да ли су угрожени. Могу да се убију давањем интравенске инјекције нитронидазола и/или сока од јаребике. Значајно је питање да ли би организам био оштећен ако би се ти организми у њему убили пре него што изазову било какву болест. Радим митохондрије више од 45 година и речено ми је да не те уљезе могу да убијем ако желим даљуди живе, јер би остали без енергије. Еволуција је прикачила прамикробе, додала их када су страдале џиновске животиње и многа друга биолошка бића. Ако су ти прамикроорганизми уништили џиновске животиње, онда значи да практично постоје у људском организму, то јестљудски
организам је њихово станиште од самог свог почетка. Ако постоје људи који то немају, не могу да оболе од рака, онда би могла да се постави још једна згодна теорија - да је рак донекле зараза, јер мајка која има те микроорганизме може већ при порођају да их пренесе на дете. Оно ће од рођења имати те прамикробе. То би значило да се канцер не наслеђује генски, већ вертикалном инфекцијом. Може да се преноси и хоризонтално: полним односом, храном, инсектима. AIDS је споран управо због тога. Путеви преноса и јесу и нису сигурни, али се HIV и даље шири (углавном намерно). Зрачење на прамикробе делује стимулативно, и врло је могућно да су џиновске животиње изумрле управо захваљујући не толико њима, колико томе што се у једном тренутку десило велико озрачивање. Били су масовно озрачени. Неки једноставан процес у организму Земље. Са праисторијских животиња то је прешло непосредно на људе и друге животиње. На крају, то и није био неки велики проблем, јер реч је о изузетно отпорном микроорганизму, који никако не може да се убије антибиотицима. Средства која би убијала те организме убила би и човека. Борба против њих није тако једноставна. Она само изгледа просто и лако ју је замислити. Проналазак противотрова још увек је у области теорије, као што је био и 60-их, када сам га први пут уочио, радећи на S. mutans, а касније у Стокхолму, Торонту, Вашингтону, Цириху и Лондону. Биће врло тешко срушити теорију да ћелије властитог организма полуде, али она ће се срушити, и после ње почеће нова ера у медицини. Откриће се не само ти организми и њихова улога у настанку канцера, већ и њихова улога у настанку многих других ствари. Све аутоимуне болести везане су за те микроорганизме. Људски организам, као и организам сваке друге животиње или биљке, неће да се уништава сам од себе. Јесте - мој начин за подизање имунитета помаже изузетно и одлаже појаву болести, јер сваки је организам навикао и научио кроз милионе година да се бори против тих организама и да се брани. Не сме се, значи, дозволити да они буду јачи. Међутим,
уништавање тих организама биће врло тешко и мучно ће се доћи до тога како се они уништавају. Начин уништавања за сада не могу да откријем. Тај је начин врло једноставан и права “Еурека!" У суштини, решења за велики број проблема јесу лака, само треба да их се сетимо. Ништа од онога што је данас познато медицини није ефикасно, потребно је нешто што ће те организме да сакупља и избацује из организма. Неће моћи лако да их убија, јер оне праве тврде опне које, ако се осуше, постају лакше од ваздуха и он их преноси). Део овог биолошког рата јесте и AIDS. Вирус који ју изазива јесте вештачка творевина (60-их и 70-их година знало се доста о овој врсти микоплазме, а онда одједном - СТОП!). Биће поплава инфаркта, рака и леукемије. Неко је имао, и има, своје разлоге за контролу популације у свету. Временски се усмерава и дозира налажење лекова којима човечанство може да се излечи. Лекови ће се појавити када се буде закључило да је доста масовног умирања. Ови микроби налазе се свуда око нас и ако се униште једном у организму, тај организам може поново да их прими. Једино што може да се ради јесте да се организам ојачава да може да се носи са њима. Онда и запаљење плућа може да објасни практично све. Микроби са бичевима, без бичева, са репом, са елисом за управљање, множе се сами, множе се групно поделом, стварају одједном читаве колоније: цисту, хрскавицу, колоније до величине плода од 9 недеља. Примају изглед и структуру органа у којем се налазе. Ако се сместе у јетру - личе на јетру. Уђу ли у црева - личе на ћелије црева. Мали раде шта хоће, све то смањује отпорност организма, иде оперативцу у корист. Све што повећава отпорност организма иде прамикробима на штету, јер онда их организам одбацује нормално као што одбацује све туђе елементе. Управо тада лечи се постом и ограниченом исхраном. Храна је у лечењу канцера главна ствар. Вратимо се биолошким приоритетима и биолошким интервенцијама у живом организму.
Јер, ови организми први се избацују у случају да нестане хране. Брод тоне због превеликог терета - терет (канцер) се одбацује, остаје брод (човек). Зашто би јака храна, са пуно протеине, погодовала лудовању наших ћелија? Она може да погодује јачању организма, али чињеница је да погодује и лудовању канцера. Неманодије се хране, имају добре услове за живот. Оне су попут имеле на дрвету - тако расту у организму. И н д у к ц и ја , иницијација п р о л и ф е р а ц и је , апоптоза, диференцијација, метастатичка аутономност, мултипликација гена, структурне промене- кристално јасне речи онколога и иних. Када би се то издвојило (кажем то, јер у нас се тако каже за неман, неспоменика, а прамикроби јесу немани) и вештачки развило, могло би да послужи за удар само на себе. Основа лека била би непосредно из организма оболелог. Издићи из заклона једног слободног стрелца (ухватити живи језик), вештачки га размножити, умртвити и вратити у организам (чак непосредно у тумор) и оставити да се бори својих. Направити диверзанта. То може на разне начине, али суштина је у томе. На послетку ће то и битм лек против рака. Лек за AIDS не би био потпуно исти, али схема би могла да буде слична. Само то би било прилично опасно. Морало би добро да се испроба на мајмунима, али опет да се HIV извуче из организма, да се од њега направе диверзанти и да се врате у организам (тек) инфициране особе. Нешто слично као код великих богиња. Оне су, практично, искорењене. Кажем практично, јер не може се јемчити да можда негде нису скривене, а има и још примерака по лабораторијама. Оне су се појављивале, апи је за време епидемија, и оне у нас, умрло људи колико их дневно негде погине у саобраћајним несрећама. Говоримо о микробима са савршеном опремом за маскирање. Камелеон, који је одличан практичар за мимикрију, мало је дете у односу на њих. Они мењају све, осим своје суштине. Променити све да би све остало исто. Није реч о дегенерисаној сопственој ћелији, већ о диверзанту који се прерушио у нашу униформу. Како постављамо ствари? Да ли се Сунце окреће око Земље или
се Земља окреће око Сунца? Да ли је наша униформа значи да је војник стварно наш? Кажу: то су чињенице. Зна се из искуства да на свету нема непоузданијих ствари од чињеница. Ипак, било би једноставно извлачити их из крви, издвојити лимфоците, препознати га међу њима, некако сепарирати, селекционисати, и од те количине обучити диверзантскотерористичку групу, која ће бити убачена у зону тумора. Занимљиви су ти микроби. Бескрајно су живахни, али што је најгоре - могу се поново стећи. Они могу да се осуше, да се лиофилизују. Онда могу да се преносе ваздухом, да се унесу у организам удисањем, размноже у плућима и изазову, рецимо, канцер плућа. Све те канцерогене материје које су опасне и условљавају појаву канцера само помажу развој микроба. Плућа особе са HIV-om мање су биолошки вредна и витална од здравих и чистих плућа. Плућа под прехладом, заражена неким вирусом, не раде потпуно свом површином и не чисте организам. Здрава плућа раде целом површином и чисте крв, примају довољно кисеоника и шаљу га даље. У суштини, све се своди на рад плућа и срца. Плућа раде лоше - нема довољно кисеоника - срце ради слабије слабија је прокрвљеност у организму - слаби рад организма. Могло би се рећи да су скоро све болести последица лоше одбране организма. Ово откриће чувам већ дуго. Оно може да донесе велики преокрет у лечењу канцера, али мораће да се издржи велика борба са фармацеутском мафијом. Будућност у медицини таква је да ће се лекови мењати врло брзо. Смањиваће се количина делотворних лекова. Базаће бити на природним ствариима, на витаминима, стимулансима за имунитет. Биће много мање седатива и разних антибиотика. Биће то право лечење: удар на узрок, а не на последице. Вратиће се медицина сулфо-препаратима, који су били јако запостављени, и вратиће се многим механичким лековима који
сакупљају токсине у организму. Биће ту много отпора, тешко ће то медицина прихватити, фармацеутска индустрија скоро никако. Међутим, неће то дуго. Биће то бум у лечењу опаких болести, нарочито оних за које се тврди да их изазива стрес. Ја тврдим да те болести не изазива стрес, већ да оне изазивају стрес. Психогене болести велика су мода, али свака мода мора да прође, посебно зато што заводи у велике заблуде и смањује одговорност медицине до невиђених размера. Каже се просто да је нешто психогено (на нервној бази) и то ти је тако. Сад мењајте живот! Треба да се промени нешто у животу, тачно је да стрес обара имунитет и ствара све услове да се неманодије пробуде, али болести нема без неманодија. Уместо да се удари на (ro), кривица се сваљује на ж ртву и њен стрес. Она се стресла (као покисла овца), јер не може да се брани. Јесте то тако, али дајте да се иде на то против чега би требапо да се брани, али не може.
ТИМУС
Трагајући за средиштем душе, антички грчки лекари пронашли су га најпре у дијафрагми, а затим у тимусу. Учени потомци су, међутим, у овом органу открили извор младости! Две хиљаде година требало је да прође да би, крајем 19. века, почело употпуњавање мозаика званог тимус. Научници су, наиме, открили да је одстрањивање тимуса у тек рођених експерименталних животиња имапо за последицу њихову смрт. Уколико се одстрањивање изведе у познијем добу, појављују се извесна обољења, апи животиње успевају да поживе још поприлично. Слично реагује и човеков организам. Швеђанин Хамар (Hammar) је почетком овог века препознао значај тимуса као ендокриног органа. Книпинг (Knipping) је 1924. објавио резултате једногодишњег истраживања обављеног на70 добровољаца у Хамбургу. Давао им је водени раствор екстракта телећег тимуса и закључио да он није био штетан по тестиране, а да је запажено значајно повећање броја лимфоцита у њиховој периферној крви. Ово и још нека истраживања 20-их година омогућила су фармацеутским кућама “Ernst Merck” из Дармшта и “Hofmann Roche” из Базела да већ 30-их година започну производњу таблета тимуса. Веровало се да оне могу ојачати одбрану организма против инфекција. Елис Сандберг (Ellis Sandberg), ветеринар из Шведске, још је 1938, у потрази за путевима јачања одбране код тешких случајева туберкулозе, стигао до тимусног екстракта бр. 10, познатијег као ThX, кога је посебним поступком добио из устињеног телећег тимуса и стерилне дестиловане воде. Сандберг је 50-их година постизао готово спектакуларне резултате примењујући ThX на тешко оболелим пацијентима.
Упркос томе, тек 1975. године скренута је пажња неманким лекарима на ова искуства, после чега је у Бад Харцбургу почела индустријска производња ThX. Извештаји с половине овог века указују да код примене свеже произведеног екстракта тимуса нису примећене анафилактичке реакције, за разлику од осталих медикамената. На међународним конкресима посвећеним испитивању тимуса неколико цењених имунолога истакло је да инјекције тимуса изазивају повећање концентрације антитела у занемарљиво малом броју случајева. У међувремену је Милер (Miller) 50-их година у Мелбурну открио праву функцију тимуса: полигон за обучавање (сазревање) специјапаца одбране организма (тимусних лимфоцита), који су постапи познати у истраживањима везаним за одбацивање трансплантата. В-лимфоцити тада су прецизније означени као произвођачи антитела. Потпуно независно од овога, Бранимир Јанковић, Ваксман (Vaxmann) и Аронсон (Arronson) су у готово истом тренутку на Харвардском универзитету, у Бостону, објаснили функцију тимуса у имунском ћелијском процесу и тиме поставили темељ истраживања овог органа. Улогу тимуса су у то време изучавали и Гуд (Good) са сарадницима у Минесоти и Ворнер (VVarner) у Мелбурну. Њихова почетна запажања и резултати првих испитивања открили су у целини ново поље ћелијске основе сарадње ћелија одговорних за ћелијски и хуморапни имунитет Т-лимфоцита пореклом из тимуса и В-лимфоцита пореклом из костне сржи. Уз све то, сер Барнет (Burnet) открио је везу тимуса и одбране против продирућих узрочника. Овако је некако почела прича о тимусу. Данас се, међутим, упркос бројним истраживањима урађеним у међувремену, још увек напази скоро на почетку! Тимус је централни лимфни орган, смештен у тораксу, који надзире онтогенезу Т-лимфоцита. Иако има изузетно важну
функцију у организму, још увек нису до краја испитани његово дејство и улога. У тимусу се, међутим, крије тајна живота. Онога тренутка када буде употпуњено знање о овој жлезди постоје изгледи да буду пронађени и лекови за скоро све болести! Под непосредним утицајем мозга, тимус регулише опште стање организма. У стресним ситуацијама или код неодговарајућег односа према животу, мозак може да делује на тимус ограничавајуће - да дозволи или не дозволи продор извесне болести у организам, на пример. Уколико је правилно вођен мозгом, он то неће дозволити. Активираће механизме одбране и у корену сасећи развијање обољења. Извршни центар није у хипоталамусу, хипофизи, епифизи, хипокампусу, надбубрегу. Он је у тимусу, који делује на све набројане ендокрине жлезде и активира имунски систем. У различитим ситуацијама тимус се различито понаша. Приликом старења атрофира, организам слаби и постаје неотпоран, а болести узимају маха. Његова кључна улога састоји се у прекиду круга хипоталамус-надбубрег. Угрожене врсте имају веома развијене механизме одбране. Философија њиховог живота значајно се разликује од оних који живе у благостању. Такав им је и организам. Реч је о природном механизму одбране. Познато је, на пример, да се крвна слика на разређеном ваздуху побољшава захваљујући борби организма за неопходну количину ваздуха и кисеоника. Први и прави лек за сваку болест, дакле, требало би да буде подстицај и јачање органа односно организма. Стимулишући иху правом смеру, доћи ће се до равнотеже која значи здравље. Коришћење синтетских, па чак и природних, препарата за стимулацију тимуса најчешће је контрапродуктивно, јер може да изазове лењост, то јест смањење активности грудне жлезде. Психотерапија и упознавање тајни мозга далеко су делотворнији и, сва је прилика, једини исправан пут ка спречавању, односно лечењу, болести. Терапија душе повремено је неопходна и потпуно здравом, уравнотеженом човеку, како би живот и на
даље прихватао онаквим какав јесте и да би нити сопственог битисања сравнио према највишим стандардима. Стимулацијом неких можданих ћелија могућно је деловати на тимус. Рецимо - слабим струјама на тачно одређене ћелије одговорне за беспрекорно функционисање грудне жлезде. (Овим поступком може се зауставити и злоћудно размножавање ћелија!) Када буде прецизно утврђено који су центри у мозгу одговорни за функционисање тимуса, преко њих ће бити омогућено деловање на тимус, а тако и на патолошке промене и појаве у огранизму. Тимусне препарате, у сваком случају, ваља по сваку цену избегавати, а више пажње поклањати стумулацији тимсуа да сам ради. Поред овога, од велике користи биће и шоктерапија витамином В, који благотворно утиче на нервне ћелије, делује на надбубрежну жлезду и хипофизу, па и на сам тимус. Бољи рад тимуса могућно је постићи и магнетотерапијом, која се изводи према препорукама специјалисте. Исти ефекат могао би да се добије извесним обликом електрофорезе или неким другим (нехемијским) начином. Извесне тимусне препарате могућно је узимати и орално, али са њима нема стимулације. После првих, готово фантастичних ефеката, са престанком узимања поменутих препарата лако може доћи до погоршања стања или их је, у бољем случају, неопходно узимати до краја живота, уз повремено повећавање дозе, сразмерно опадању ефеката рада, односно умртвљењу, самог тимуса. Жив организам непрестано се брани од страних организама који продиру у њега: бактерија, вируса, протозоа, мицела, паразита. Уколико одбрана не функционише - организам одумире. Поред овога, не тако давно утврђено је и да се у телу свакодневно више пута дешавају мутације у хромозомима једра ћелије, при чему се могу развити промењене ћелије, међу њима и оне могућно канцерозне. Страни организми и мутиране ћелије морају одмах бити одстрањени фагоцитима и кроз лимфоцитни систем одбране, будући да постоје велики изгледи да се јаве инфективне болести са запаљенским реакцијама, температуром, осипом, касније можда и хроничне аутоимуне болести, па чак и канцер.
Тимусни лимфоцити у првој су линији интестиналног епитела, да би предали имуногене информације В-лимфобластима цревних фоликула. Из овога произлази да је веза између исхране, црева и имунске одбране веома јака и важна. Уколико узрочници ипак продру у крв или ткиво, гранулоцити означени као микрофаги (мале ћелије ждерачи) првог таласа морају их напасти. Они непрестано круже крвним судовима и ткивом, како би у непосредном нападу, жртвујући сами себе, уништили бактерије и соматске ћелије (оне одумрле или канцерозне у развоју) које су постале стране. После контакта са вирусима код запа/ђења ћелија јетре (хепатитиса), на пример, ове оболеле и вирусима изложене ћелије покрећу производњу интерферона, који ће штитити друге ћелије јетре и тела од продора нових вируса. Са друге стране, ћелија јетре нападнута вирусом мења знак распознавања ћелијске површине (маркер хуманог леукоцитног антигена (HLA-маркер) плус девијације антигена површине). У таквој ситуацији се, међутим, врло брзо појављују цитотоксичне ћелије убице зависне од тимуса, ћелије-убице независне од тимуса и макрофаги. Сви заједно уништавају болесне ћелије у којима се налазе вируси. Пре или касније, слабости имунитета доводе до хроничних аутоагресија односно аутоимуне реакације. Како је први талас одбране уништио стране ћелије, ћелије рака и узрочнике, моноцити и макрофаги јуре остатке. Гутају их (фагоцитирају), сварују, транспортују, а затим растављају на нетоксичне саставне делове. Моноцити и макрофаги постоје, дакле, као фагоцити другог таласа одбране. Лимфне ћелије које рано изађу из костне сржи (претимусни лимфоцити), доспевају преко крвних судова у тимус, где се сусрећу са епителним ћелијама, а затим и непосредно продиру у њих, где, по свој прилици, извесно време и бораве. Свега 2-3% убачених претимусних лимфоцита бива поново враћено у крвоток. Остали се задржавају у тимусу, да би се из њих највероватније развила Хасалова (Hasal) телашца, типична за тимус, али недовољно проучена.
Лимфоцити у тимусу уче да препознају ћелије властитог тела и HLA знакове распознавања површине ћелије. Н1_А-маркери смештени су на површини свих ћелија организма и пројектовани као сигурносни кључ: изузимајући једнојајчане близанце са идентичношћу HLA, на свету не постоје две особе са истоветним молекулом HLA. После отпуштања из тимусау крвоток и лимфне органе, школовани лимфоцити непогрешиво препознају слезину, лимфне чворове, лимфоток, односно индивидуално специфичну површину ћелије властитог организма. Контактирајући са ћелијама тимуса и услед утицаја фактора (хормона) тимуса, развијају се посебне подгрупе тимусних лимфоцита. Рецимо - тимусни лимфоцити помагачи, без којих се В-лимфоцити не могу развити у плазма ћелије, произвођаче антитела. Макрофаги морају у ткиву прво да сваре антигене, а тек потом их презентују тимусним лимфоцитима. Они ће та запажања пренети лимфоцитима и плазмаћелијама, како би ове могле да образују одговарајућа антитела. Практично сви већи страни молекули који носе такозване антигенске детерминанте могу бити антигени. Задатак антитела је да испољавају антигене, а бактерије и вирусе нанижу, то јест припреме залогај ћелијама које их прождиру (микрофагима и макрофагима). Због могућности реаговања на различите начине, у области плазма ћелије и В-лимфоцита може доћи до хиперпродукције антитела, затим и стварања имунских комплекса који ће лепљењем за зидове крвних судова изазвати њихову упалу. Поред наведених, постоје и тимусни лимфоцити успоривачи. Дужност им је да контролишу производњу плазма ћелија Влимфоцита како не би дошло до хиперпродукције антитела и означени су као тимусни супресорски лимфоцити. Када њих нема, готово редовно појављују се аутоимуна обољења, имунокомплексне болести и хиперимуноглобулинемија. Овим је круг затворен. Доказано је да тимусни лимфоцити, који до 85% круже у периферној крви, преузимају одговоран задатак
управљања целокупним одбрамбеним системом. Тимус је мозак имуне одбране, а функције тимусних хормона фактори утискивања површинског молекулског печата. Тимус се развија у време феталног живота. Налази се иза грудне кости, а испред срца. Одмах по рођењу свог власника несразмерно је велики у односу на тело. Са растом наставља до треће године живота детета, достиже тежину 37 г, али са наиласком пубертета нагло се смањује, чак толико да већ у 30. години има свега четвртину претходне тежине. Због тога што после достизања полне зрелости долази до његовог постепеног нестајања (овај феномен уочио је још 160. године грчки лекар Гален!), тимус је назван као органом младости. Природа је човеку највероватније предодредила живот који траје око 40 година. За данас очекивану старост од преко 70 лета остаје му да од 50. године, па до краја, гура са минимапним остацима тимуса. Сви су изгледи да су процеси старења уско повезани са смањењем капацитета тимуса. У старости расте број болести таложења, дегенеративних болести зглобова, болести аутоимунитета и канцера. По истом принципу имунска одбрана се, услед слабљења тимуса, смањује и у време трудноће. То је сасвим нормално и сврсисходно, како тимусни лимфоцити убице не би напали фетус који расте, будући да је он страно тело са својим системом препознавања HLA. Тимус, дакпе, игра важну улогу у процесу старења. Што су мање функције тимусних епителија и што у крви кружи мања количина тимусних хормона, утолико пре се мутиране ћелије тела могу претворити у ћелије рака. Уколико тимусне ћелије убице са природним ћелијама убицама (макрофагима) и осталим механизмима одбране нису у стању да униште прве ћелије рака, врло лако може доћи до проширења канцерозних ћелија. Иако примена екстракта тимуса, као уосталом и многих других препарата, може у приличној мери да носи ризик у погледу крајњег исхода, у случају неизлечивих и тешко излечивих обољења, где организам не може сам да се избори са вирусима,
инјекције тимусног препарата би, ипак, могле да помогну оболелом организму у тој борби. Ово се свакако односи и на терапију против HIV/AIDS, где тимусни екстракти могу да поспеше уклањање секундарних појава и потпомогну регенерацију организма. Истини за вољу, увек постоји недоумица око могу^не реакције сваког организма понаособ на ову врсту терапије. Иако је прихваћено мишљење да не постоје нуспојаве везане за примену поменутих препарата, нико са сигурношћу не може да одбаци могућност појачаног раста канцерозних ћелија, на пример, с обзиром на чињеницу да и њима, баш као и здравом ткиву, ове инјекције пријају. Ова претпоставка, наравно, не би требало да спречи примену ових препарата у оним случајевима у којима је могућност наведених појава сведена на минимум или, ако је то уопште могућно, потпуно отклоњена. Тимусни екстракт, али и синтетски препарати који садрже неки од тимусних хормона (нпр. алфа тимозин или тулин) у разлиичитим комбинацијама, могу имати веома добру примењивост - у геријатрији, на пример. Ако је већ познато да тимус са годинама губи функцију, онда овакви препарати могу помоћи подмлађивању и бити посебно делотворни у подизању виталних способности организма. Из овога следи дасу они и први корак на дугом путу који води ка еликсиру вечите младости. HIV/AIDS-пацијенти могли 6и такође да користе тимусне екстракте. Брза атрофија тимуса доводи до убрзаног старења младих HIV-позитивних пацијената, па им ови препарати могу бити од необичне помоћи. Није искључено да препарати из групе нуклеозидних аналога и инхибитора протеазе, који се примењују у лечењу HIV/AIDS, садрже и тимусне препарате, што 6и (једино?) могло да оправда њихову изузетно високу цену. Искључено је да ови пацијенти постану резистентни на тимусне хормоне, с обзиром на чињеницу да они не делују против вируса, већ у корист организма. Опаки вирус садржи много људског, хуманог, јер временом постаје производ човекових протеина, хормона па и алфа-1
тимозина. Њихово уништавање није повезано са овим. Наиме, једно је уништити одговарајућу количину вируса, једноставно их елиминисати из организма, а сасвим друго какви су стварно ти вируси. Поред алфа-1 тимозина, садрже и HLA и још много тога. У сваком случају, реч је о изузетно опасним вирусима, способним да у организму ураде свашта, али и да се запањујуће успешно бране и одбране. Опште гледано, вируси су организми који мисле. Њихово понашање је мање хаотично и случајно, а више намерно. Њихова свест може се окарактерисати као невероватно интуитивно знање развијано милионима година и неспутавано разумом, за разлику од човека. Све мањи број људи има свест о сопственој способности предвиђања онога што he се догодити у најближем и најкраћем временском интервалу. Та интуиција је, међутим, део нагона за одржањем у животиња. Микроорганизми и вируси имају заједничку, колективну, свест, такорећи заједничку мудрост. Разумевање те водеће идеје, разумевање путева и деловања вируса и микроорганизама, омогућиће човеку да их истера из депоа у којима су готово учаурени и недоступни деловању конвенционалних терапија. Захваљујући веома добро развијеним механизмима одбране, микроорганизми се фантастично прилагођавају постојећим ситуацијама и тренутним променама изазваним деловањем фармаколошких препарата. Изузетно су упорни и неретко тријумфују над производима човековог разума и науке, Ипак, са смрћу организма и сами умиру. Упркос великој улози у регулацији путева у организму, тимус још увек није довољно испитан и стоји, попут Сфинге, изнад савремене медицинске науке. Проблеми везани за смањену отпорност и имунитет организма, старење ћелија, појединих органа и целог организма, могли би бити решени одгонетањем његове тајне. Ваља му само на прави начин поставити право питање. Да ли је управо тимус кључ за решење свих човекових болести? Да ли управо он чува тајну вечите младости? Тешко је, наравно, дати недвосмислен одговор. Мој би гласио: Зашто да не!
Ф ЛУОР
Од када сам почео да радим и истражујем у области медицине увиђао сам да се многе ствари које се тичу здравља људи заснивају на недовољно провереним подацима, да се робује знању које долази са стране и да се у убеђивању људи да је нешто добро користи чувена дијалектичка подвала argumentum adpopulum: “Проф. dr sc. med XY тврди да je ...” Што дужа титула - то убедљивије. Будући да нико није пророк у свом селу, то ни ја нисам успео да нека моја виђења буду на време прихваћена у стручној јавности. Човек у току живота има 52 зуба: 20 млечних и 32 стална. Сви ти зуби захтевају превенцију, прегледе, лечење, вађење, протетику, пропратне интервенције, компликације у гарантном и вангаратном року ... Зуби данас пропадају много више него раније, што је прилично необично ако се у виду има брдо нових модела механичких, полуаутоматских, аутоматских, електричних, ласерских и иних четкица (за који дан можда и оних са сателитским навођењем). Ту су онда пасте са свим могућним додацима, жваке које препоручују зубарска удружења, конци за чишћење зуба који се праве по скоро свемирској технологији. Улагања све већа, кварова све више. Хигијена зуба и уста јесте неизоставни део човекове културе. Пасте за зубе које користимо прави су депои различитих супстанци, од којих неке могу да буду и шкодљиве. Садржај паста често ремети основне биолошке услове у усној дупљи. Четкице од синтетичких материјапа немилосрдно оштећују здраво зубно ткиво и басете фиксних мостовних конструкција. Зашто ли само стоматолози у својим радовима оправдавају коришћење четкица са вештачком длаком?
Паста мора да буде неутрална, са природним биљним препаратима, а четкица са природним влакнима. После јела понекад је боље употребити чачкалицу, очистити простор између зуба и испрати водом. Американци су својевремено започели програм да направе хемијску оловку којом ће космонаути моћи да пишу у свемирском броду. Истраживање је завршено, оловка је направљена, а све је коштало милион долара. Руси од када су почели да шаљу космонауте користе за писање у свемирским условима графитну оловку. У настајању кварова на зубима један од битних чинилаца јесте генетика. Међутим, генски чиниоци такође подлежу утицају времена и окружења. Званична наука каже да је за каријес одговорна бактерија Streptococcus mutans. То је врло занимљива бактерија, која је успела да опстане у паклу хемије коју уносимо у организам, да потисне остале бактерије и да у 90% случајева буде кривац за повишену учесталост каријеса. Она је успела да својим ензимима произведе мрежасту органску супстанцу која се учвршћује остацима хране и материјама из пљувачке. Тако се ствара нека врста капсуле, у којој се несметано ствара млечна киселина, без могућности да буде разблажена пљувачком. Киселина тада неометано разара зубне кристале и почиње квар. Нарочите успехе постиже у просторима између зуба, који нису приступачни четкици. Због тога је управо важно добро жвакање: да 6и било што мање наслага, да се из пљувачке извуче материјал који реминерализује зубе и да се спречи сигнал да је зуб непотребан. Ако се зуби не употребљавају довољно, то изазива атрофију зуба. Ензими, који у организму све граде и разграђују, делују благовремено на сигнале, па постоји информација да је неки орган, будући неактиван, постао непотребан, те његова функција треба да буде смањена све до одумирања. Када су Хенрија Форда упитали зашто је чувени “Форд Т” толико једноставан, он је одговорио: ‘Оно чега нема - не може ни да се поквари.”
Током свог рада са пацијентима предлагао сам више корисних нових решења у стоматологији. Иако сам све предлоге давао на основу истраживања и са доказима, фосилизована стручна јавност одбијала је да их прихвати, вероватно јербо их није предложио нико из белогсвета или из неке велике приватне или јавне фармацеутске куће. Жваке са молибденом, поликарбонати за привремене протезе, практично несаломљив порцелански зуб, имплантат од титанијума са облогом од алуминијум-триоксида, силицијумдиоксида и алуминијум-диоксида само су нека од мојих открића. Сва су својевремено одбачена, а после неколико година стизале су вести из белог света о невиђеним открићима, која су само говорила о ономе што сам ја давно био предпагао. Наравно, ауторитети са наших унезверитета прихватали су их оберучке и обеношке, јер - ствар је из иностранства. Једна од најопаснијих замки наводне заштите зуба јесте флуоридизација воде за пиће. У више новинских написа, разговора и телевизијских емисија упозоравао сам на опасности од флуоридизације воде за пиће. Са флуором треба да се ради опрезно. У сваком упутству пише да може да изазове алергијске реакције. Искуство сваког стоматолога који је деци и трудницама делио таблете флуора потврђује ту чињеницу. Ако и занемаримо сва друга токсична деловања флуора, како да од флуоридисане воде за пиће изолујемо децу која су апергична на флуор? Флуор се депонује у организму, изазива ментални дефицит. Флуор ремети рад штитасте жлезде, коагулацију крви, метаболизам фолне киселине, витамина В12, гвожђа, угљених хидрата, фосфора, калцијума, а може да изазове и монголоидност. Није доказано да је користан за зубе, а јесте доказано да је штетан за многе друге системе у организму. Здрави зуби, а све друго труло? До данас су моја упозорења остала глас вапијућег у пустињи, боље речено: вапај дављеника у флуоридисаној води. Колеге су
ми се супротстављапе (чине то и даље), не прихватајући да признају себи да толике године можда нису били у праву. У сваком случају, битка против окамењених мозгова можда не може да се добије, али не сме да се не води. Спорни флуор један је од основних састојака и у леку прозак (флуоксетин-хидрохлорид), најпродаванијем леку против депресије (у СРЈ под именом “Флунирин”) и у нервном гасу сарину (изопропил-метил-фосфорил флуорид). Натријум-флуорид, опасни отпадни нуспродукт прераде алуминијума, уобичајени је састојак отрова за пацове и бубашвабе, анестетика, хипнотика, психијатријских лекова и нервних бојних отрова. Правилно одлагање тог отпада било је прилично скупо, све док неке фабрике алуминијума, претрпане отпадом, нису јавности продале застрашујуће луду, али веома уносну идеју: Да са маржом од 20.000% купује ту материју, убризгава је у водовод и онда ју пије. Да, са маржом од 20.000%: флуор (намењен само за људску употребу, и то у становништва млађег од 14 година) убризгава се у пијаћу воду у односу 1:1.000.000 (1 мг/л), али, будући да пијемо само половину од 1 % укупне количине воде у водоводу, остатак дословно отиче у канализацију као слободни опасни отпадни материјал за хемијску индустрију, а ми јој плаћамо да бисмо њен скупи отпад пуштали кроз клозетске шоље. Колико само продаваца сања о таквом послу? Независни научни докази који су стално објављивани у протеклих 50 година откривају да флуорид, извесно, скраћује животни век, изазива рак и разне менталне поремећаје, убрзава остеопорозу и повећава број прелома кука у старијих особа и чини људе глупим, покорним и послушним - све одједном. Постоје извештаји о томе да алуминијум у мозгу може да буде изазивачки фактор за Алцхајмерову (Alzheimer) болест и докази који указују на то да флуорид има велики афинитет према алуминијуму и да је у стању да “превари" баријеру крв-мозак тако што личи на јон водоника, па омогућава хемијски приступ ткиву мозга.
Научници који су покушапи да упозоре на ово уносно варање јавности били су изложени прилично ненаучној црној пропаганди и због тога њихови валидни докази који се супротстављају скривеним интересима не доспевају у штампу. Постоји невиђена количина емотивног, крајње ненаучног свезнапаштва у вези са флуоризацијом. Многи заиста независни научници, који су добар део свог живота потрошили на проучавање овог проблема и рад на њему, изложени су изненађујућој количини ничим изазваних и непоштених личних напада група које заступају прикривене интересе и које зарађују на незнању јавности и болести народа. Први пут се флуорисана пијаћа вода појавила у немачким нацистичким концентрационим логорима. Гестапо се није много бринуо за претпостављене ефекте флуора на зубе у деце. Разлог за обимно додавање натријум-флуорида води био је стерилизација људи и присиљавање да се у концентрационим логорима понашају покорно. Чарлз Перкинс (Charles Perkins), хемичар, послао је 2. октобра 1954. Фондацији за истраживање исхране “Ли” (Lee), у Милвокију, следеће писмо: “Примио сам Ваше писмо од 29. септембра у којем се занимате за додатну документацију која се тиче тврдње изнете у мојој књизи ‘Истина о флуорисању воде’, да је идеју о флуорисању воде у Енглеску из Русије донео руски комуниста Креминоф (Kreminoff). Тридесетих година Хитлер и немачки нацисти предвиђали су да светом владају и да га контролишу нацистичком философијом пангерманизма. Немачки хемичари израдили су врло интелигентан и дугорочан план за контролу маса који је био поднет на усвајање немачком генералштабу. План је усвојен. Планирано је да се становништво у било којој области контролише обимним додавањем дрога води за пиће. С помоћу овог метода могло би се контролисати становништво у целој области, популација би се могла смањивати тако што би се
медикацијом воде изазивала неплодост у жена и слично. У овој схеми контроле маса натријум-флуорид заузима важно место. Стално давање инфинитезималних доза флуора смањило би постепено снагу појединца да се одупре доминацији и то тако што би лагано тровало и наркотизовало одређену област мозга. Човек би постао покоран вољи онога ко хоће да влада њиме. Удобна блага лоботомија. Прави разлог који стоји иза флуорисања воде није побољшање зуба у деце. Када би то био прави разлог, постоји много начина на које 6и се то могло урадити много лакше, јевтиније и далеко делотворније. Права сврха флуорисања воде јесте да смањи отпор маса доминацији, контроли и губљењу слободе. Када су нацисти под Хитлером одлучили да уђу у Пољску, немачки генералштаб и руски генералштаб разменили су научне и војне идеје, планове и особље, а схему контроле маса с помоћу медикације воде руски комунисти прихватили су јер се идеално уклапала у њихов план за комунизацију света. Целу ову схему открио ми је немачки хемичар који је био званичник велике хемијске индустрије “ IG Farben” , а и важна личност нацистичког покрета у то доба. Сасвим озбиљно и са одговорношћу научника који је скоро 20 година провео истражујући хемију, биохемију, физиологију и патологију флуора тврдим да свака особа која флуорисану воду пије годину или дуже никада више ментално или физички неће бити иста особа.” Навод из писма Ајнштајновог (Einstein) рођака, др Е. X. Бронера (Е. Н. Bronner), хемичара који је такође био логораш за време Другог светског рата, објављено у листу “The Catholic Mirror”, у Спрингфилду, јануара 1952: “Изгледа да су житељи Масачусетса међу следећима у плану рада тровача воде. Постоји зла мрежа субверзивних агената, безбожних ‘интелектуалних’ паразита, који раде данас у нашој земљи и чије
су последице сваке године све веће, све теже и апармантније. Њихов прави циљ јесте да деморалишу, паралишу и униште нашу дивну републику, ако је могућно изнутра, према својим плановима, да би ју преузели за себе. Трагични успех који су у свом дугом походу постигли - да униште морап и жар америчког живота - један је од њихових најјачих ослонаца на путу према коначној победи над нама. Флуоризација водовода може сигурно да постане њихово најсуптилније оружје за наше сигурно физичко и ментално разарање. Као угледан хемичар истраживач, за прошле 22 године изградио сам 3 хемијске фабрике у Америци и добио патенте за 6 од своје 53 пријаве. На основу година практичног искуства на пољу здраве хране и хемије дозволите ми да упозорим: флуоризација воде за пиће јесте криминапно лудило, сигурно самоубиство нације. Не радите то. Чак и у мапим количинама натријум-флуорид је смртоносан отров за који није пронађен делотворан противотров. Свако ко се бави истребљивањем глодара зна да је то најделотворнији отров за пацове. Натријум-флуорид потпуно је различит од органског калцијум-флуорофосфата који је нашем телу потребан и који нам природа, по Божјем промислу, обезбеђује да бисмо изградили и ојачали своје кости и зубе. Овај органски калцијумфлуорофосфат, који је садржан у одговарајућој храни, јесте јестива органска со, нерастворна у води, коју људски организам асимилује, док је неоргански натријум-флуорид који се користи за флуорисање воде тренутно отрован за организам и потпуно растворив у води. Тело одбија да га асимилује. Пажљиво извођени bona fide лабораторијски експерименти које изводе савесни и родољубиви хемичари истраживачи и тренутно медицинско искуство откривају да флуорисана вода за пиће уместо да чува или унапређује здравље зуба заправо уништава зубе пре него што се растење заврши и после завршетка тако што изазива тамњење зуба и друге патолошке процесе у њима,
а ствара и многа друга тешка патолошка стања у организмима који га конзумирају. Како се то може звати здравственим планом? Шта је иза тога? Невероватно је да би такозвани лекари убедили цивилизовану нацију да смртоносан отров добровољно додаје својој води за пиће. То је врхунац криминалног лудила. Није никакво чуда да су Стаљин и Хитлер обојица веровали и сагласили се између 1939. и 1941. око онога што је писало и у Лењиновом ‘Тестаменту’ и Хитлеровој књизи ‘Моја борба’: ‘Америку ћемо деморалисати, поделити и разорити изнутра.’ Да ли су наше организације за цивилну заштиту и друге агенције свесне опасности тровања воде флуоризацијом? Њена употреба забележена је у другим земљама. Водени раствори натријумфлуорида најјевтинији су и најделотворнији отрови за пацове: без боје, без мириса, без укуса, нема противотрова, нема лека, нема наде. Тренутно и потпуно истребљивање пацова. Флуоризација система водовода може бити лагано самоубиство нације или брза ликвидација нације. То је криминално лудило издаја!” Примена натријум-флуорида током Другог светског рата у Русији била је забележена у досјеу Конгреса САД раних 50-их година. Мајор Ратног ваздухопловства Војске САД Џорџ П. Џордан (George R. Jordan) сведочио је пред Конгресним комитетом за противамеричке активности да је био распоређен у Грејт Фолсу, у Монтани, за време рата и да је деловао као официр за везу између САД и Русије. Мајор Џордан изјавио је да је један од његових задатака био да се брине за испоруке ввеликих количинаг натријум-флуорида за Сибир преко многобројних летова који су за Русију ишли из Монтане, а преко Канаде и Аљаске. (Овим путем за Русију је било послато 7.962 авиона.) Мајор Јордан сведочио је да су Руси отворено признали да вкористе флуор у водоводима својих концентрационих логора, како би затвореници били глупи, послушни и покорни.”
Година 1953: У приступном говору Начелник лекарске службе САД Шили (Scheele) и подсекретар за здравство, образовање и социјално старање Нелзон Рокафелер (Neison Rockefeller) најавили су изгледне планове за стављање у водоводе још лекова, а не само флуора: “Др Шили је, говорећи о масовној примени метода за спречавање неинфективних болести, рекао да је суштина флуорисања воде да смањи пропадање зуба. Скоро 800 градова широм земље прихватило је ову технику у протекпих 10 година, рекао је он. Такав шири заједнички напад на ‘ болести много озбиљније од пропадања зуба’ вероватно ће уследити пошто лабораторијски тестови утру пут за то, предвиђа он.” Извод из писма dr sc. Алфреда Тејлора (Alfred Taylor), из Фондације “Клејтон" (Clayton) на Институту за биохемију при Универзитету Тексаса, које је 2. октобра 1965. обављено у Научном додатку листа “Saturday Review”: “Моја веза са флуором резултат је мојих истраживања рака. У једном пројекту разне хемикапије биле су додаване води за пиће која је давана мишевима подложним раку, како би се испитапа могућност да неке хемикапије одпажу или спречавају почетак болести. Међу хемикалијама које су коришћене у том истраживању био је и натријум-флуорид. У прва два прелиминарна теста добијени резултати показивали су да мишеви који пију флуорисану воду имају тенденцију да се у њих канцер развија раније него у оних из контролне групе, који су пили нефлуорисану воду. После тих првих тестова извођена су даља испитивања, тако да је све укупно изведено 12 експеримената, са укупно 645 мишева. Подаци су указивали на то да је вода за пиће са само 1 мг/л флуора скраћивапа животни век мишева за просечно 9%. Ово је податак који је тачан, без обзира на то да ли је смрт била услед канцерозног или неканцерозног обољења. Једино у вези са флуоризацијом што се може рећи у контексту овога рада јесте да је она крајње дискредитована. У експериментима где је лек био
д о д а в а н н е п о с р е дн о у р а с тв о р е к а н ц е р о зн о г тк и в а пре него ш то ће оно б и ти уб а ч е н о у јајне ћ е ли је мишева, н а тр и ју м -ф л у о р и д у к о н ц е н тр а ц и ја м а и о д 1 :2 0 .0 0 0 .0 0 0 с ти м у л и с а о је р а с т к а н ц е р о з н о г тк и в а . Н а у ч н и ц и с а У н и в е р з и т е т а у К е м бр иџу ( ‘British M edical J o u rn a l’, 26. о к т о б а р 1 9 6 3 .) о т к р и л и с у д а кон ц е н тр а ц и је н а тр и ју м -ф л у о р и д а о д 1 :1 0 .00 0 .0 0 0 инхибирају р а с т у к у л т у р и хум ано г тк и в а . Ти м е је већа те ж и н а на уч н о г д о к а з а д а ф л у о р који се н а ла з и у во ди, ч а к и у ко н це нтр а цији 1 мг/л, има то к с и ч н и п о те н ц и ја л и т о се мора п р и з н а ти ." Д р Т е јл о р изјавио је касније д а је “за стр а ш ујућ и з а к љ у ч а к с ту д и ја д а ф л у о р п р и ли ч н о и н дук ује р а с т к а нц ер о зно г тум ора. А к о ле к а р и и ја в н о с т могу д а п о с та н у с в е сн и ове к а т а с т р о ф е , ф л у о р и с а њ е т р е б а брзо д а б у д е п р е к и н у то . Ј е д н о г а д а н а признаће се д а је т о најсм ртоноснији и н а јгл у п љ и ‘з д р а в с тв е н и п л а н ’ и к а д а з а м и ш љ е н човековим умом, не изузимајући при том е л е к а р е ." Го д и н е 1969. Ш в е д с к а је б и л а н а м е р а в а п а д а ф л у о р и ш е в о д у у својим в о д о в о д и м а , с х о д н о с а в е ти м а п р о ф е с о р а И н гв е а Е р и к с о н а (Y n g v e Ericsso n ), ш в е д с к о г з уб а р а који је био и виши п р е д с та в н и к С т р у ч н о г к о м и те та з а ф л у о р и з а ц и ју при С в е тс к о ј з д р а в с тв е н о ј о р ган и за ци ји . О н д а је о тк р и в е н о д а је п р о ф . Е р и к с о н с лу ч а јн о и в л а с н и к д в а в и с о к о п р о ф и та б и л н а п а т е н та на п а с ту з а зубе са ф лу о р о м . И с тр а га која је у с л е д и л а о т к р и л а је д а м ногобројне та к о з в а н е о б је к ти в н е у п о р е д н е с ту д и је С З О о м о р т а л и т е т у и м о р б и д и те ту у ве зи с а ф л у о р и с а н о м во д о м у о д н о с у на н е ф л у о р и с а н у је д н о с т а в н о не п о с то је ! И с п и ти в а њ е м је з а к љ у ч е н о д а је изв еш та ј С З О с а н а уч н о г с та н о в и ш та н е п р и х в а тљ и в и д а неке т в р д њ е н а в е д е н е у том и зв еш та ју за пр а во немају ни к а к в у о сно ву у с тв а р н о с ти . З а к љ у ч а к је био д а су п о је ди н о с ти које је С З О н а в о д и л а у вези са ризицим а и б е з б е дн о сн и м огр ан ич е њ им а у највећем д е л у м ањ каве. Ш в е д с к а је зб о г то г а д о д а н а с о с т а л а н е ф лу о р и с а н а . С р е д и н о м 7 0 -и х го д и н а Х о л а н д и ја је с п р о в е л а ф л у о р и с а њ е у гр а д у А м с те р д а м у . П о с л е то г а и с тр а ж и в а њ е је о тк р и л о д а су се
у 100.000 д о 2 0 0 .0 0 0 љ у д и ја в и л а “виш е и л и м ањ е те ш к а н е ж е љ е н а д е јс т в а " ф л у о р а . К а м п а њ а з а б р и н у ти х л е к а р а и јав но сти која је у с л е д и л а ко н ачн о је за в р ш е на та к о ш то је ф л у о р у к л о њ е н из х о л а н д с к и х в о д о в о д а , а на ц и о н а лн о з а к о н о д а в с тв о и зм ењ ен о је та к о д а се ф л у о р и з а ц и ја у Х о л а н д и ји тр а јн о забрани. 28. јуна 1974. тр о го д и ш њ и В и ли је м К е н е р ли (VVilliam K en n e rly), из Њ ујорка, ум ро је само тр и с а та по ш то је имао тр е тм а н ф л у о р о м на ч е тк и ц и за зуб е п р и ли ко м с в о г п р в о г и п о с л е д њ е г о д л а с к а зуба р у. В и ли је м није знао д а није т р е б а л о д а п р о гу та ф л у о р и то је п л а ти о ж ивото м . И зв е ш та ј т о к с и к о л о г а говорио је д а је м а ли В и ли је м п р о гу та о к о л и ч и н у која о д го в а р а оној тр и см р то н о сн е до з е . Њ егов и р о д и т е љ и касније су д о б и л и н е к о л и к о с то т и н а х и љ а д а д о л а р а п о ш то су т у ж и л и л е к а р а з а см рти с в о г д е т е т а , а ли б и л а је то ја д н а у те х а за и з гу б љ е н о г сина. Г о д и н е 1991. у радијско м и н те р в ју у д о к то р с то м а то ло ги је Р о б е р т М и к (R obert Mick), из Л о р е л С п р и н гс а , у С А Д , рекао је д а о д 5 0 -и х го ди н а н уд и 2 0 .0 0 0 д о л а р а н а гр а д е “сваком ко може д а му пока ж е је д а н прим ерак к о н тр о л и с а н о г е к с п е р и м е н та с а б и л о којом врстом ф л у о р а коју п р е п о р уч ује Ј а в н а з д р а в с тв е н а с л у ж б а С А Д (U S P H S ), а који би д о к а з и в а о д а су о тр о в н е в р с те ф л у о р а б е з б е д н е и д а неће и за з в а ти о ш те ћ е њ а о р ганизм а”. Д р М ик рекао је д а нико д о с а д а није п о дн е о н и је дн у је д и н у пријаву за на гр а ду. И з ч л а н к а у ч а со п и су “Jo u rn a l of A pplied P sych o lo g y” (Vol. 67, No. 2, 2 3 0 -2 3 8 ): “И с тр а ж и в а ч и ca Одсека за п с и х о л о г и ју на М е ђ ун а р о дн о м у н и в е р з и те ту Ф л о р и д е , у С е в е р н о м Мајамију, у т в р д и л и с у с т а т и с т и ч к и з н а ч а јн о з а к а ш њ е њ е (с к о р о 0 ,5 с е к у н д и ) у о д го в о р у в и д а на п е р и ф е р н у с в е т л о с н у д р а ж у о со б а којима је да в а н о само 0,5 мг н а тр и ју м -ф л у о р и д а .” (Т о је д о з а н и ж а о д оне коју у н е с е те к а д а по пијете је д н у ш о љ у к а ф е и ли чаја с к у в а н у о д ф л у о р и с а н е в о д е из в о д о в о д а .) Ф л у о р у б и л о којем о б л и к у (капи, т а б л е т е и ли ви та м и нски п р е п а р а т) н и к а д а није до б и о д о з в о л у У п р а в е за х р ан у и л е к о в е С А Д (F o o d and D rug Adm inistration - F D A ), ш то je, иначе, о д 1938.
го ди н е з а к о н с к а обавеза. Т о значи д а F D A нема д о к а з а о б е з б е д н о с ти и ли д е л о т в о р н о с т и ф л у о р а . Ш та више, није п о д н е т а н и је дн а пријава за д а в а њ е о до б р е њ а . А л а р м а н тн о о тк р и ћ е д а ф л у о р н и к а д а није о д о б р е н као л е к који се изда је на ле к а р с к и р е ц е п т објавио је п о с л а н и к С к у п ш ти н е са ве зн е д р ж а в е Њ у Џ ер зи (у С А Д ) Џ о н В. К е л и (Jo h n V. Kelly) 1993. годи не . И с тр а га коју је К е ли био с п р о в е о о т к р и л а је д а д о к а з е о б е з б е д н о с ти и л и д е л о т в о р н о с ти ф л у о р а немају ни F D A , ни Н а ц и о н а лн и и н с т и т у т за с то м а то л о ш к а и стр а ж и в а њ а , ни А м е р и чк а а ка де м и ја з а д е ч ју с то м а то ло ги ју . И а к о је в е л и к и б р о ј А м е р и к а н а ц а и з л о ж е н с в а к о д н е в н о м тр е тм а н у овом м едикацијом , з в а н и ч н а к л а с и ф и к а ц и ја коју F D A има з а ф л у о р је с те “н е о до б р е н и нови л е к ”. F D A ове запр е паш ћ ујућ е и нф орм ације није д а л а д о б р о в о љ н о . К а д а је К е л и о д F D A за тр а ж и о п о д а тк е о те с то в и м а који су прим ењ ени з а и сп и ти в а њ е б е з б е д н о с ти ф л у о р а , F D A је прво о д б и л а д а о дго в о р и на з а х те в . Касније, к а д а је п рим ењ ен З а к о н о с л о б о д и и нф орм ација, о д F D A је з а х те в а н о д а п р е д а тр а ж е н а до к у м е н та , а л и они о п е т нису х т е л и д а п о слуш а ју. С ам о , т а д а су о д б и л и с у д с к и н а ло г. Н а п о с л е тк у , по ш то с у м о р а ли д а на с у д у објасне своје о дб и ја њ е , о тк р и л и су д а п р и ја в е з а о д обрењ е ф л уора и д а н и је д н а н и ка д а н и је б и л а поднета. С у д и ја је п ла н у о о д бе са и рекао: “Р аније с те збо г о д б и ја њ а д а п р е д а те д о к у м е н та б и л и б р и га с у д а . С а д а с те , и з гл е д а , бри га К о н гр е са .” З а к љ у ч а к је с л е д е ћ и : F D A није д а л а о д о б р е њ е за ф л у о р као б е з б е да н и л и д е л о т в о р а н п р е п а р а т. К а кви су прописи који у вези са ф луо р и з а ц и јо м в о д е важ е у наш ој з е м љ и ? О в о п и та њ е с п а д а у о б л а с т и сп р а в н о сти во де. “С л у ж б е н и л и с т С Р Ј " , број 42, о д 28. а в гу с та 1998. до н о си “П р а в и л н и к о хи гијенској и сп р а в н о сти в о д е за пиће", којим се прописује х и гијен ск а и с п р а в н о с т в о д е з а пиће која с л у ж и за јавно с н а б д е в а њ е с та н о в н и ш тв а и ли за п р о и з в о д њ у нам ирница нам ењ ених про да ји . С а с та в н и д е о о во г п р а в и л н и к а јесу и т а б е л е којима су про пи сан и о дго в а р а јућ и п о к а з а те љ и .
У т а б е л и 3 н а в о д е се ф и з и ч к и , ф и зи ч к о -х е м и јск и и р а д и о л о ш к и п о к а з а те љ и по в р ста м а ла б о р а то р и јс к о г п р е гл е д а . Ј е д а н о д п о к а з а т е љ а који се у т в р ђ у је на о с н о в н о м и п е р и о д и ч н о м п р е г л е д у в о д е з а пиће те п р е г л е д у нових з а х в а та в о д е је сте и п р и с у с тв о ф л у о р и д а , и т о у в о д о в о д и м а у којима се в о д а ф л у о р и д и ш е . Л и с т а llla о д р е ђ у је м а к и с м а лн о д о п у ш т е н е кон ц е н тр а ц и је не о р ган ских м атерија у в о д и з а пиће, и зраж ене у мг/л. З а ф л у о р и д е је д а т а в р е д н о с т о д 1,2 мг/л, ш то значи д а је у п и та њ у о д н о с 1 :1 .000.000. Ш та оно рече dr sc. А л ф р е д Т е јл о р ? Д а је н а тр и ју м -ф л у о р и д и у к он це нтр а ција м а о д 1:20 .00 0 .0 0 0 с ти м у л и с а о р а с т ка нцерозних ћ е лија ! Хем ијски о пи с н е р в н о г га са сарина, који је р азвијен и кориш ћен Нем ачкој у д о б а на ци ста , з а време З а л и в с к о г р а та у И р а к у и у н а п а д у те р о р и с та пре н е к о ли к о го д и н а у То к и ју , о б ја в љ е н је на н е да в н о на lnternet-y п о с л е п р и ти с к а в е те р а н а из З а л и в с к о г р а т а о б о л е л и х о д З а л и в с к о г син др о м а . У П о г л а в љ у VII, које се ти ч е н е у тр а л и з а ц и је с а р и н а , пиш е: “Б р з а х и д р о л и з а в о д е н и м р аство р о м н а тр и ју м -х и д р о к с и д а и л и н а тр и ју м -к а р б о н а та с тв а р а р е л а ти в н о н е то к с и ч а н п р о д у к т. С а м а в о д а н е у тр а ли ш е атом ф л у о р а и с тв а р а н е то к с и ч н у к и с е ли н у ." Д ругим речима, сам атом ф л у о р а је с те оно ш то чини сари н т о л и к о о тровним .
Ф л у о р је прим ењ ен као зам ена за х л о р у Д Д Т д а би се направи о д е л о тв о р н и ји и отр о вн и ји и н с е к ти ц и д . У в а з д у х у ф л у о р п о в е ћ а в а о с е т љ и в о с т ш т и т а с т е ж л е з д е на ш т е т н е е ф е к т е с у м п о р д и о к с и д а у а тм о с ф е р и . Ф л у о р , з н а ч и , има с и н е р ги с т и ч к о о тр о в н о д е јс тв о с а сум п о р -ди о к с и д о м , ком понентом смога.
Н а т р и ју м -ф л у о р о а ц е т а т
(п о з н а т
и
као
н а т р и ју м -
м о н о ф л у о р о а ц е т а т и н а т р и ју м -ф л у о р о а ц е т а т н а ки селина) описан је као 500 п у т а отр о вн ији з а пац о ве него оби чан на тр и јум ф л у о р и д . Р а з л о г за то је сте ш то је р еч о “органском м е та б о л и ту ”. Го д и н е 1952, прем а Ц и р к у ла р н о м писм у бр. 140 П о љ о п р и в р е д н о г ф а к у л т е т а К а л и ф о р н и јс к о г у н и в е р з и т е т а из Л о с А н ђ е л е с а , на во ди се д а је д е л о в а о та к о брзо д а е к с п е р и м е н та лн о о тр о в а н е
ж и в о ти њ е није б и л о м огућно с п а с и ти ч а к ни применом прве помоћи и у најбољ и м ла б о р а то р и јс к и м усло в и м а . П и та њ е : А к о се п р в о б и тн о т в р д и л о д а ф л у о р и з а ц и ја в о д е с л у ж и п р в е н с тв е н о з а “развој з у б а у д е ц е м лађ е о д 14 година", за ш то су базе Војске С А Д прве у в е л е ф л у о р и з а ц и ју својих в о д о в о д а ? За р би ико ж е л е о д а војници б у д у гл у п и , п о с луш н и и п о ко р ни ? З а ш то је а д м и р а л Р а тн е м орна р ице В о јске С А Д Ф о р е с т а л (Forrestal) “изврш ио са м о уб и ств о ” та к о ш то је и ск о ч ио кроз прозор са р укам а везаним на ле ђ и м а и ш алом везаним око вр а та , не д у г о по ш то је био о дб и о на р еђ ењ е д а се у војним базам а п о д њ еговом ком андом врш и ф л у о р и з а ц и ја ? У з г р е д , р е а к ц и ја на ф л у о р м ож е д а и за з о в е п о р ем ећ а ј н е д о с т а т к а п а ж њ е у о д р е ђ е н о м п р о ц е н ту с т а н о в н и ш тв а , н а р о чи то у х и п е р а к ти в н е де ц е . Ј е д н о с т а в а н начин д а се ово провери је с те д а се и с п и та с а којим је све изворим а ф л у о р а о со б а б и л а у д о д и р у . (Р е ч је о ф л у о р и с а н о ј в о д и , зубним пастам а, с и ф о н -с о д и п уњ ено ј ф лу о р и с а н о м водом , суп ам а у конзерви и с л .) П о с м а тр а јте д а л и се с та њ е п о б о љ ш а в а п о с л е 3 4 н е д е љ е . З а то време к о р и с ти те д е с т и л о в а н у в о д у , јер највећи д е о у гљ е н и х ф и л т е р а за в о д у не м ож е д а о д с тр а н и ф л у о р . Д е ц а би и сто тр е б а л о д а се и сп и та ју и на н е га ти в н е реакције на ш ећер и зам ене з а шећер. У књ изи “En cyclo p e d ia of Pure M ateria M e dica ” (Vol. IX, 3 33 ), и з д а т о ј 1887, н а в е д е н о je р а в н о ч е т р д е с е т си м п то м а које и за зи ва ф л у о р , а који су уо ч е ни на д о б р о в о љ ц и м а који су у з и м а ли р а з л и ч и те к о л и ч и н е ф л у о р а . О п и с а н и сим птом и које и за зи в а ф л у о р звуч е ско р о и сто као ти п и ч н е с в а к о д н е в н е те го б е на које се п ац ијен ти ж а л е , а које д а н а ш њ е ск уп е те л е в и з и јс к е р екпам е, ф а р м а ц е у тс к е куће, ле к а р и и психијатри ж уре “и з л е ч е г бескрајним низом п р о ф и та б и л н и х нових л е к о в а ?
да
Ф л у о р и њ е гове с о л и ја в љ а ју се к о д п р о и з в о д њ е ве ш та ч к и х ђ у б р и в а и но р м а лн о се морају о д л о ж и тм као о тп а д . Т о хем ијску и н д у с тр и ју к о ш та много, много новца. О н д а о н а р а з м и ш љ а о том е како д а се о т п а д а о с л о б о д и , а д а га не о д л а ж е . Р е ш ењ е гла с и :
с о л и ф л у о р а и зр у ч и ти у в о д у з а пиће, д о д а в а т и кухињ ско ј с о л и и ли д а в а ти у та б л е т а м а . Т о до н о си много, много новца. Т у о д о т п а д а о дје дн о м на ста је м е ди ц и н ск а п р е в е н ти в а . Н а та ј начин хем ијска и н д у с тр и ја о с л о б а ђ а се скоро п о л о в и н е т о г о т п а д а који се н а го м и ла в а к о д п р о и з в о д њ е в е ш та ч к и х ђ уб р и ва . Л е к а р и , п е д и ја тр и и о с т а л и “науч ни ци" пом аж у хемијској и н ду с тр и ји д а свој о т п а д ун о в чи као м е ди ц и н ск у превенцију. О н и је д н о с та в н о т в р д е д а ф л у о р пом аж е п р о ти в каријеса. С у п р о т н а н а уч н а с а зн а њ а с а р а з л о га си гур н о с ти у о п ш те не узим ају у обзир. Т о ш то највећи д е о “с тр у ч н и х м и ш љ е њ а ” о ф л у о р у ф и н а н с и р а сам а хем ијска и н д у с тр и ја њ им а у о п ш те не см ета. П р о б л е м а ти ч н о је к а д а се љ у д и м а д а ју те х н и ч к и ф л у о р и д и као ш то су н а тр и ју м -ф л у о р и д , н а тр и ју м -ф л у о р и д -м о н о ф о с ф а т, а пре св е га м ем брански п е н е тр а н тн и с и н те ти ч к и п е п ти д и ф л у о р а , “П р и с та л и ц е ф л у о р а ” в о д е о ву тр о в а ч к у к а м па њ у с а уп р а в о ф а н а ти ч н о м з а д р то ш ћ у и у п р к о с свим о снованим уп озорењ им а, с а једном врстом к р с та ш к о г м е н та л и те та . О с н о в е з а т о ч е с то с у р а стр о је н е и п се у д о н а у ч н е . П о ш то , на пример, зубни ле к а р и о д ф л у о р и д и з а ц и је не могу много д а за р а де , м о тив аци ја би м орапа б и ти не ка и р е а л н а догм а. П р и то м е је к о р и с т ф л у о р и д и з а ц и је за з а ш ти ту зуб а п о д ве ли к и м знаком п и та њ а , ш то је у тв р ђ е н о у многим д о б р и м д у го р о ч н и м и с тр а ж и в а њ и м а . З а л е ч е њ е п о с л е д и ц а д е к а л ц и ф и к а ц и је у с та р и је м д о б у м е д и к а ц и ја ф л у о р о м та к о ђ е је веома п р о б ле м а ти ч н а . У сваком с лу ч а ју , број п р е ло м а к о сти ју уз л е ч е њ е ф л у о р о м виши је него без њ ега. О в а з а п а ж а њ а не би б и л а т о л и к о с тр а ш н а д а у ц е ло м с в е ту већ д у ж е време нема многих на уч ни х и с тр а ж и в а њ а у којима с у д о к а з а н а те ш к а о ш те ћ е њ а им унског с и с те м а и м е та б о ли зм а ћ е л и ја у с л е д д е л о в а њ а “те х н и ч к и х ф л у о р и д а ”, и т о у кон це нтр а ција м а у којима се прим ењ ују на љ у д и м а , пре све га на д е ц и . П о с л е д и ц е т и х о ш те ћ е њ а в а ж н и х о д б р а м б е н и х и р епа р аци они х си сте м а у д е ц е јесу: с та л н и б р о н хи ти си , б л е д и л о кож е, с в и л а с т а и т а н к а коса, о ч и г л е д н а с к л о н о с т р а зв о ју н е ур о де р м и ти са , м оторички немир, л о ш а к о н ц е н тр а ц и ја и с л а б а п о с ти гн ућ а у ш к о ли т е в и д н о прерано ја в љ а њ е зуба. Прим ер ЏЈвајцарске, а посеб но с л у ч а ј Б а з е л а , научно п о тв р ђ у је в р ло в е р о в а тн у ве зу са (д о ч е ти р и п ута !) повиш еном и нци де нцо м м у л т и п л е ск л е р о з е .
П р а в и “тв р д и орах” је ст, м еђутим , у повиш еној у ч е с т а л о с т и рака (о ко 1 5 % ) као п о с л е д и ц и ф л у о р и д и з а ц и је в о д е з а пиће (и ку хи њ ск е с о л и !) с а 1 -4 мг/л н а тр и ју м -ф л у о р и д а “р а д и с м а њ и в а њ а з у б н о г к а р и је с а у с та н о в н и ш тв а ". П о м и њ у се св и о б л и ц и ле ук е м и је и тум о р а, и зузе в р а к а гр ли ћ а м атерице. Б е р к (B urk), њ е го в с а р а д н и к Ја м о ја н и с (Yia m o u ya n n is) и др у ги а уто р и и з в е л и су ове н а ла з е и о б ја в и ли их, а б р и та н с к а в л а д а је у једном званичном с а о п ш те њ у и з ја в и л а д а су ови з а к љ у ч ц и неоспорни. З а време с а с л у ш а њ а у К о нгресу, 1977, ам ерички Н а ц и о н а лн и и н с т и т у т з а ка нц ер (N ational C a n c e r Institute - N C I) признао je д а није р а с п о ла га о никаквим научним п о да ц и м а б и л о које в р с те к а д а је 25 го д и н а пре то г а т в р д и о д а је д о д а в а њ е ф л у о р а у јавни в о д о в о д б е з б е дн о . К а о н е п о с р е да н р е з у л т а т ти х с а сл у ш а њ а , наређено је д а о дм а х п о ч ну не за висн а и сп и ти в а њ а . Д в а н а е с т го д и н а касније у р а ђ е н а је д в о го д и ш њ а то к с и к о л о ш к а с ту д и ја на пацовим а. П л а ћ е н о је И с тр а ж и в а ч к о м и н с т и т у т у “Б а т е л ” (Batelle) из К о лум б уса , у О х а јо у, да , као с п о љ н и и звођач, с п р о в е д е с т у д и ју . А ге н ц и ја з а з а ш т и т у ж и в о т н е с р е д и н е (Environment Protection Адепсу ЕРА) п о з в а л а је је д н о г и с к у с н о г, в и с о к о к в а п и ф и к о в а н о г то к с и к о л о г а и д а п а му 8 7.0 0 0 д о л а р а годи ш њ е д а к о н а ч н о у т в р д и и сти н у. Д р В и ли је м Л . М а р к ус (VVilliam L. M a rcu s), виш и и стр а ж и в а ч у О д е љ е њ у з а к в а п и т е т в о д е при Е Р А , почео је р а д на то м е 1988. Ч е ти р и го ди н е касније з а к љ у ч и о је д а го ди ш њ е б у д е 10.000 см р тн и х с л у ч а је в а о д р ак а и зазваних ф л у о р и д и м а , а који би се м огли избећи. У т в р ђ е н а је веом а в и со к а к о р е ла ц и ја изм еђу к о л и ч и н е у н е то г ф л у о р а и в е ли ч и н е , б р о ја и в р с те ка н ц е р а у мишева. С т у д и ја је тр а ја п а само д в е го ди н е , к о л и к о је ж и в о тн и ве к ових ж и в о ти њ а . О н е су б и л е п р е п л а в љ е н е б о л е с ти м а и н е н о р м а лн о с ти м а сви х в р с та ,
у к љ у ч у ју ћ и
обољ ењ е
б уб ре га ,
је тр е ,
крви, ту м о р е
и
канцере. Н а р о ч и то је ф л у о р и с а н а гр уп а п о к а з и в а л а а де но м е ш ти та с те ж п е з д е , д и с п л а з и је о р а п н е м укозе, веом а р е д а к ти п ка н ц е р а је тр е (х е п а то х о ла н ги о з н и о б л и к ) и о сте о са р к о м е , о д којих се је д а н јавио у с р е д њ е г броја муж јака, а ч е ти р и у в е л и к о г д е л а муж јака. Ж е н к е су им апе о с те о с к п е р о з у з а в и сн у о д до з е , а сви ф л у о р и д и с а н и гл о д а р и им апи с у ф л у о р о з у зуба.
З а н и м љ и в о је д а је ниво ф л у о р а у ко сти м а у в е л и к о г броја ж и в о ти њ а био п р и б л и ж н о и сти оном који је нађен у љ у д и који 1520 го д и н а ж иве у о б л а с ти м а где се в о д а ф л у о р и д и ш е . З б о г т о г а је ниво у тк и в у који је у тв р ђ е н за највиш у и с п и ти в а н у д о з у п р а к ти ч н о и сти као оно ш то би се н а ш ло у љ у д и . Н е могу д а се сетим н и је дн о г и с п и ти в а њ а ка н ц е р о ге н о сти у којем с у ж и в о ти њ е б и л е и з л о ж е н е истом ни во у као љ у д и . Н алази
ове
с т у д и је
би ли
о б ја в љ и в а н и м
тв р дњ а м а
П о к уш а в а јућ и
да
ублаж и
о
су
п о тп ун о
суп ро тни
а п с о л у тн о ј б е з б е д н о с ти
д е јс т в о
о ве
п о л и ти ч к и
ч е сто ф луора.
н е п р и ја тн е
бомбе, М и н и с та р с тв о з д р а в љ а С А Д с а с т а в и л о је п р о ф л у о р н и к о м и те т д а п р е г л е д а и зв е д е н о и стр а ж и в а њ е . К о м и те ту је д а т н е п о тп у н и д р а с ти ч н о изм ењ ен с а ж е та к п о д а та к а . У и зв е ш та ју који с у д о б и л и , сва ки тум о р био је см ањ ен з а најмањ е је д а н с те п е н . Ј е д а н тум ор, највећи о сте о са р к о м , био је у п о тп у н о с ти избачен. Х е п а то х о л а н ги о з н и карцином , који је сам по себи био значајан н а ла з , см ањ ен је на хе п ато м . Д р уги тум ор и б и л и су о дб а ч е н и на о с н о в у о н о га ш то се зове “и сто р и јск а к о н тр о л а ”. Т а ј т и п с т а ти с ти ч к е м а ни п ула ц и је не см а тр а се у научно ј ја в н о сти в а ли д н и м научним при ступ о м . К о м и т е т Н а ц и о н а л н о г т о к с и к о л о ш к о г п р о гр а м а С А Д ( Н Т П ) ко р и сти о је п о д а тк е о тум о р им а ж и в о ти њ а из к о н тр о л н е групе из д р у ги х н е р е л е в а н тн и х с ту д и ја , где у н о с ф л у о р а није био с тр о го к о н тр о ли с а н . Ч и њ е н и ц а д а су неки о д п а ц о в а из к о н тр о л н е групе та к о ђ е д о б и л и с л и ч н е к а н ц е р е б и л а је к о р и ш ћ е н а ка о о п р а в д а њ е з а и зб а ц и в а њ е многих ка н ц е р а из с ту д и је “Б а т е л ”. О в а ј п р и с ту п није био в а л и д а н , по ш то су “исто р и јск е к о н тр о л е " б и л е на о сн о в у ж иво тм њ а из д р у ги х с ту д и ја , гд е је х р а н а ти х ж и в о ти њ а с а д р ж а в а ла зн а тн е ко ли ч и н е ф л у о р а . Њ ихова с тв а р н а д о з а б и л а је изм еђу ниж е и с р е д њ е д о з е д а в а н е ж и в о т и њ а м а у с т у д и ји “Б а т е л " . И н ц и д е н ц а ту м о р а ко ја је п о с то ја л а у њ их с л а г а л а се с а пре дви ђ е н о м и н ци де нцо м из с ту д и је “Б а т е л ”. К о м и те т није био о б а в е ш те н д а су ж и в о ти њ е из к о н т р о л н е гр уп е , х р а њ е н е ф а б р и ч к о м хр ан о м з а м иш еве, п р и м а ле д о з у ф л у о р а ко ја је ви ш а о д д о њ е д о з е д а в а н е ж и в о ти њ а м а у с ту д и ји “Б а т е л ”.
Д р М а р к ус је п р е д “Д р уш тв о м за хем ију и те х н и к у ” изјавио д а за својих 20 го ди н а у Е Р А н и к а д а није в и де о с т у д и ју у којој је сваки н а л а з био т о л и к о ум ањ ен. Њ его в п р е г л е д п о д а та к а показао је необично јасну к о р е ла ц и ју изм еђу до з е ф л у о р а и ти м а и броја н а с та л и х тум ора, у к љ у ч у ју ћ и и и сто р и јск е к о н тр о л е . Д а љ е је и зјавио д а је б е з п р е с е д а н а с л у ч а ј д а се с т у д и ја могућне к а н ц е р о ге н о сти на животмњама изводи са истмм дозама као з а љ у д е . П р е м а њ еговом м и ш љ е њ у, на ла зи м а се обим но м а н и п у ли с а ло . Д р М а р к ус је м о м е н та лн о о тп у ш те н . И зјавио је д а га з а к л е т в а при с ту п а њ у на д у ж н о с т оба ве зује д а говори “и с ти н у и само и с ти н у ” и д а не о б р а ћ а п а ж њ у на и н те р е с е и н д у с тр и је (б и л е су пом ињ ане д в е ф и р м е ) и л и м оном аничних л е к а р с к и х у д р у ж е њ а . Т у ж и о је туж и о Е Р А и до б и о је процес. А м ер и чк и м и ни ста р з а р а д Рајх (R e ich ) н а р е д и о је д а д р М а р к ус мора д а б у д е враћен на своје р а д н о место, д а све тр о ш к о в е с у ђ е њ а и а д в о к а та мора д а п л а т и д р ж а в а и д а му се и с п л а т и 5 0.0 0 0 д о л а р а о д ш те те . Д р М а р к уса с а д а у С А Д с л а в е као “д о б и тн и к а з л а т н е м е д а љ е на с в е тс к о ј з д р а в с тв е н о ј о ли м п и ја ди ". Без о бзи ра на све м а ни п ула ције , у тв р ђ е н о је д а с т у д и ја да је д о к а з о к а н ц е р о ге н о с ти и ф л у о р је п р о гл а ш е н м огућно канцерогеном супста нц о м . С в е тс к е и с тр а ж и в а ч к е у с та н о в е п р о сти ту и ш у се за в е л и к е суме новца које за и с тр а ж и в а њ а д а ју ком паније које имају само је д а н ц и љ . П о л и т и ч к и систем и робују за в и сн о сти о д ф о н д о в а које с тв а р а ју и н д у с тр и је које п р о и з в о д е о па са н о т п а д . С е б и дугујем о н е ш то више него д а п о ста не м о п о с лу ш н е л у т к е п ро и зво ђ ач а и н д у с тр и јс к о г о тп а д а . М орам о научно и веом а о з б и љ н о д а испи там о н е о би чну т в р д њ у д а се то к с и ч н а м атерија д о д а је у н е ш то ш то сви узим ају с в а к о га д а н а . М орам о д а б уде м о сигурни д а је т о за све не само п о в о љ н о , већ и б е з б е дн о . А к о п р о и з в о д не з а д о в о љ и минимум з а х те в а који се п о с та в љ а ју у и сп и ти в а њ у б и о к о м п а ти б и лн о с ти , о н д а ја препоручујем д а се он не ко р и сти. Ф л у о р је јасно ка нцероген. Ф л у о р и за зи ва у љ у д и виш е с л у ч а је в а см р ти о д рака, и т о брж е, него б и л о која д р у г а хем и ка ли ја . П ози ва м д а се х и тн о п р е и сп и та ју п о с л е д и ц е које ће о д л у к е п о п у т о в е о ф л у о р и д и з а ц и ји им ати на б у д у ћ е нараш таје.
ЗУБ И ЗДРАВИ БЕЗ Ф ЛУОРА
Д а л и је могућно д а зуби и б е з прим ене ф л у о р а б у д у з д р а в и ? Н а р а в н о д а јесте, и то п р и р о дн о и много б е збе дн ије. Љ у д и би пре св е га тр е б а л о д о в о љ н о д а ж ва ћ у. Т о пом аж е не сам о б о љ о ј п р о б а в и , већ у т и ч е п о в о љ н о на з а ш т и т у и реге не р ац ију зуба. Ч и та в о нео бр а ђе но п о др у ч је и прави изазов је с т е б и о е л е к т р и к а и е л е к тр о х е м и ја зуб а . О н и су, п рем а с тр у к ту р и , к р и с та л и , и то на јтвр ђи у љ у д с к о м о рганизм у. Т а к р и с та л н а с тр у к ту р а п р о п а д а к а д а с л а б и е л е к тр и ч н о п о љ е које др ж и к р и с та л е . Баш т у је су многа о б ја ш њ е њ а з а оно ш то се д е ш а в а са човековим зубим а. Ж в а к а њ е м се с тв а р а е л е к тр и ч н и набој. К а д а се не ж ва ћ е, сви п р о д у к ти у у с ти м а и ц е л о к у п а н п о тп о р н и а п а р а т з у б а д е л у ју у суп р о тн о м см еру и та к о по м аж у с тр е п то к о к а м а д а се, п р и вуч е не н а е ле к тр и с а њ е м к р и с та л а , з а л е п е за зубе. М ож е их о д б и ти само з а ш ти тн о е л е к тр и ч н о п о љ е о ко зуба, а оно се с тв а р а к а д а се ж ва ће. Гр у п е с та н о в н и ш тв а чија се и схр а н а највиш е о д в о ји л а о д пр и р о дн е и које најм ањ е ж в а ћ у имају најлош ије зубе. Виш е о д 9 5 % А м е р и к а н а ц а има кв ар не зубе к а д а о д р а с ту . К в а р е њ е зуб а најчеш ће је о б о љ е њ е у С А Д , чеш ће него грип. Н е д о в о љ н о ж вакањ а
је с т е
а к ум ула ти в н а
д е в и ја ц и ја :
ге н и м а
с ти ж е
и нф о рм ац и ја д а зуби нису виш е та к о п о тр е б н и и з а то су, из генерације у генерацију, све сла б и ји . Т о се д о га ђ а л о , и д о га ђ а се, “ц и в и ли зо в а н и м ” народим а. З а ш то се све мањ е ж в а ћ е ? Н ајвиш е је у п и та њ у на ч ин исхране, а л и и цео со ц и ја лн и с к л о п . Ј е д е се с ногу, хр а н а је све виш е о н а брза, и н с та н т,
много је с тр е с а ,
нема се врем ена д а се је де
п о ла к о , д а се сваки з а ло га ј п р е ту р и по у с ти м а и иж ва ћ е најмањ е 2 8 -3 0 п ута , све, ако је могућно, уз ти х у м узику која о п уш та .
Д р уги на чин з а ш ти те јесу зубн е п а сте и ж в а к е с а м е та ли м а у тр а го в и м а . О в а с р е д с т в а о р а л н е хигијене и р а з о н о де м о гла би д а пом огну д а се многи зуби сп а с у и избегне оп а сн и ф л у о р . У и с тр а ж и в а њ и м а је за п а ж е н о д а неки м е та ли у тр а го в и м а (м о л и б д е н , в а н а д и ју м , с тр о н ц и ју м , ц и р к о н и јум ) д е л у ју про ти в ка р и је сн о . Јо ш пре 25 го д и н а прим етио сам д а се зуби и с п о д та к о з в а н и х К р уп о в и х т и п л о в а (к р ун и ц а о д м е та ла ) кваре м а ло и л и се у о п ш те не кваре. Р е з у л т а т и и с п и ти в а њ а п о к а з а ли с у д а су к в а р е њ е з у б а с м а њ и в а ли тр а го в и м о л и б д е н а који је п о с те п е н о и сп уш та н из м е та л н и х круница. Б и л о је п о тр е б н о д а се у т в р д и т а ч н а д о з а м о л и б д е н а која о п т и м а л н о д е л у је на с п р е ч а в а њ е каријеса и коју је могућно д о з и р а ти к о н тр о ли с а н о . Је р , м о л и б д е н у п р е в е ли к о ј к о л и ч и н и може д а б у д е то к с и ч а н , а у пр е м а ло ј н е д е л о тв о р а н . С а хемичаром М и ла н о м Ја н и ћ е м усп ео сам д а у тв р д и м к о л и ч и н у и до з и р а њ е , и т о сам п а те н ти р а о . М о л и б д е н се к о н тр о л и с а н о може у н о с и ти и и с п у ш та ти на више начина. Ј е д а н о д њ их јесу с то м а то л о ш к е н а д о к н а д е (кр уни це , м остови, пло м б е , п р о те з е ). Д р уги је ко р и ш ћ е њ е ж в а к а као п о с р е д н и к а з а у н о ш е њ е м о л и б д е н а . Ж в а к е јесу д у г о б и л е про ка зан е као узр о чн и ц и каријеса, а л и у з р о к том е је с те прим ена в е ш та ч к о г ш е ћ е р а у њ им а. П р о б л е м је, д о н е к л е , р е ш е н д о д а в а њ е м в е ш та ч к и х з а с л а ђ и в а ч а . Мој п р е д л о г је д а се с о л и м о л и б д е н а везују з а п о ли м е р е у гуми. У н а ч е л у , на и сти начин ф ун к ц и о н и ш е и п р о н а л а з а к с а п астам а за зубе. М о л и б д е н , за р а з л и к у о д ф л у о р а , може у организм у д а се де п о н у је без п о с л е д и ц а . А м б а л а ж а з а пе јсм е јке р п р а в и се о д ч и с т о г м о ли б де н а . М еханизам
п р о ти в к а р и је с н о г д е л о в а њ а
м олибдена
веом а је
з а н и м љ и в . З а р а з л и к у о д ф л у о р а , за који се не о сно ва но т в р д и д а по ја ч а в а м и н е р а ли за ц и ју и о тп о р н о с т зуба, м о л и б д е н је н а п а д а ч који у д а р а на сам ог и за зи в а ч а каријеса, б а к те р и ју S tre p to co ccu s m utans. М о л и б д е н ва р а б а к те р и ју: ум е сто гво ж ђ а везује се за је д а н ензим на ни во у е н о ла з а , та к о д а и зо стаје с тв а р а њ е м ле ч н е к и с е ли н е и л и м агнезијум а (ш то је нагризајуће с р е д с тв о којим б а к те р и ја н а п а д а з уб ), а као заврш ни п р о и з в о д р а з л а га њ а хране у усној д у п љ и н а с та ју бе зо п а сн и у г љ е н -д и о к с и д и во да .
О си м пом енутих м огућности, п о сто је још не ка п р и р о д н а с р е д с т в а која могу д а пом огну у о д р ж а в а њ у з д р а в љ а зуб а и д е с н и . З а д а х из у с т а З а д а х из у с та најчеш ће је п о с л е д и ц а б о л е с т и зуб а и де сн и , а ли може би ти и п о к а з а те љ много о з б и љ н и ји х о б о љ е њ а : цирозе јетре , ди ја б е те са , р а к а го р њ е г д е л а р е с п и р а то р н о г тр а к т а . А к о је з а д а х п о с л е д и ц а само л о ш и х з у б а и де с н и , п о себно з а п а љ е њ а д е с н и , могу се при м е ни ти н е к о л и к е б и љ к е : У с л у ч а ју овог к л а с и ч н о г сим п то м а о б о љ е њ а д е с н и пре по р учује се узим а њ е г л и к о -ти м о л и н а као и н те с ти н а л н о г а н ти с е п ти к а , 2 -3 п у та дн е в н о по 6 капи у чаш и воде. Г л и к о -т и м о л и н је ста р о , добро п о з н а то ср е д ств о за испирањ е у ста . Ч е с то је пре по р учи ва н з а и сп и р а њ е б а к те р и ја са д е с н и . С и гу р н о је д а токо м овог п о с ту п к а п ро сечан п а ц и је н т и п р о гу та је д а н д е о те ч н о с ти . Г л и к о -т и м о л и н је сразм ерно н е то к с и ч а н и веом а до б р о п р о ти в б а к те р и јс к о с р е д с тв о . П е р ш ун и мироћија о д л и ч н о о св е ж а в а ју д а х . М о гу се ж в а к а ти свеж и л и с ти ћ и и л и се к у в а ти чај о д њих, који се о н д а к о р и сти за и спи р а њ е у с та . З а и сп и р а њ е у с т а и з а ш ти ту зуб а може се н а п р а в и ти т е ч н о с т којом се свако вече п р е д с п а в а њ е испирају у с та : Д в е каш ике р узм ари на и л и к у д р а в е нане и по 1 к а ш ик у брезе, д и в љ е нане и мајчине д у ш и ц е си п а ти у с т а к л е н у боцу, д о д а т и 1/2 л и т р а 4 0 % а л к о х о л а , б о ц у з а тв о р и ти и о с та в и ти д а о д с то ји 30 д а н а . П р о ц е д и ти и к о р и с ти ти за и спи рањ е. С п р е ч а в а њ е зуб н о г ка ријеса П р е п о р уч ује се с в а к о д н е в н а м асаж а зуб а и д е с н и једна ки м де ло в и м а соде бикарбоне и соли. За у тр љ а в а њ е у десни при м е њ и ва ти п р с т и л и меку ч е тк и ц у . Г о д и н е 1960. о тк р и в е н о д а је б а к те р и ја S tre p to co ccu s m utans п р в е н с тв е н о о д го в о р н а за зубни каријес. О в у б а к те р и ју л а к о убија со. Т а к о ђ е , једном
М есечно је д н у кап х л о р а с и п а ти у п о л а л и т р а в о д е и к о р и с ти ти та ј р а с тв о р з а и сп и р а њ е у с та . Н е гу та ти и п о с л е и сп и р а њ а и с т р љ а т и зуб е четки цо м . Х л о р је то к с и ч а н и зб о г то г а је и зу з е тн о п р о ти в б а к те р и јс к о с р е д с тв о . С в а к о г д а н а п ро извођачи п а сти за зубе и у д р у ж е њ а з у б а р а позивају д а се зуби пер у п а ста м а са ф лу о р о м , који је много о тр о в н и ји о д х ло р а , па је з а то и много опаснији. Ч а к и А м е р и чк о у д р у ж е њ е зубара, које је веом а н а к л о њ е н о ф л у о р у , пре пор учује д а д е ц а п а с ту с а ф л у о р о м к о р и сте само у к о ли ч и н и в е ли ч и н е з р н а граш ка, како би се и з б е гл о могућно тр о в а њ е . Д а л и с те и к а д а в и д е л и р е к ла м у з а з у б н у п а с т у на којој је при ка за но д а се п а с т а и сти с н е у та к о мапој к о л и ч и н и ? У с л у ч а ју н а гл о г п о ч е тк а кар ије са п р е п о р уч ује се п р е п а р а т на бази
јо д а ,
ради
с ти м у л а ц и је
и м ун ск о г си стем а.
К о р и с ти
се
ц и к ли ч н о д о з и р а њ е . Ј е д н а кап п е т д а н а , а о н д а д в е н е д е љ е паузе. П а ц и је н ти м а је речено д а ово р а д е ц е л е го ди н е и д а попра ве зубе. Ј о д је н е о п х о да н з а о дго в а р а јућ и р а д ш та та с те ж л е з д е (виш е о том е в и д. у Ш Т И Т А С Т А Ж Л Е З Д А ). Х и п о та р е о и ди з а м и за зи в а с л а б о с т им уног систем а. Каријес је је д а н о д сим птом а д а В а с им унски си стем
није д о б р о бранио о д ба к те ри ја . У к л а њ а њ е
каријеса см ањ ује број гн е з д а и л и к о л о н и ја ба к те р и ја , у с п о р а в а ш ирењ е с а з уб а на зуб и им унски систем може б о љ е д а се бори с а бактеријам а.
И з гле д а
да
однос
и зм еђ у јо д а
и хлора
о б ја ш њ а в а
з а ш то
ла б о р а то р и јс к а и с п и ти в а њ а п о ка зују д а ф л у о р п о в е ћ а в а каријес. У н о ш е њ е ф л у о р а може д а инхибује д е јс тв о јо да , а ти м е и р а д ш ти та сте
ж лезде.
ж иво тињ а м а см ањ ивањ е о ш те ћ е њ а .
Н еколи ко
по к а зује ка ријеса,
Ф луор
је,
да а
слепих
ф луор
не ке
с т у д и ја
нем а
с т у д и је
п о п ут ж иве,
на љ у д и м а
повољ но
д е јс т в о
п о ка зују д а
о тр о в
са
и на
повећава
к у м у л а ти в н и м
де јс тв о м и ш то с те м ањ е и зло ж е н и та к во м о тр о в у - то б о љ е .
Јачање и лечење зуба и десни З а ја ч а њ е зуб а и де с н и п р е п о р уч ују се со к о д цр но г л у к а и со к о д репе. С о к о д цр ног л у к а ц е д и ти у ју лу / а в гу с ту о д св е ж и х гла в и ц а . У з и м а ти по 1 ка ш ику сока, пом еш ано с а 1 каш иком м еда. С о к о д репе це ди се у а вгусту/се п те м б ру. У з и м а се по 1/2 чаш е с а 1 каш иком м еда, 2 -3 п у та д н е в н о . К о р а јасена: П р е п о р уч ује се п р е п а р а т који с а др ж и ко р у јасе на и м орску со. А м ер и чк и И н ди ја н ц и к о р и с ти л и су кору ја с е н а з а негу з у б а и зв а п и с у га “ко р а п р о ти в з у б о б о љ е ”. С в о ју д е ц у у ч и л и с у д а с к и н у та н а к с л о ј коре с а д р в е т а и д а га к о р и с те з а ч иш ћ е њ е п р о с то р а изм еђу з у б а и д е с н и . И н ди ја н ц и из п р е к о лу м б о в о г д о б а и м а ли су, у о д н о с у на да н а ш њ е време, веом а мапо каријеса. К ориш ћењ ем п р о ти в б а к те р и јс к о г д е јс т в а све ж е коре ја с е н а они не само д а су ч и с т и л и зубе, већ с у их л е ч и л и п р о ти в б а к те р и јск и м с р е д с тв о м . П и то м а н а на и ж а лФ и Ја о д л и ч н и су у о б л и к у чаја з а и сп и р а њ е у с т а и л е ч е њ е з а п а љ е н и х д е с н и . Е те р и ч н о у љ е пито м е нане о д л и ч н о је као д о д а т а к чају и л и те ч н о с ти з а и сп и р а њ е у с та , а л и се т е ч н о с т у коју је т о у љ е д о д а т о не сме гу та ти , јер је у љ е о тр о в н о . К а о а н Ф и л и ћ д е л у је јако п р о ти в б а к те р и јс к и и ум ирује б о л о в е к о д з у б о б о љ е и ли б о л о в а у де сни м а . М ож е се к о р и с ти ти та к о ш то се н е к о ли к о ка ш ика у љ а ове б и љ к е с та в и у 4 0 % а п к о х о л и та к о се направи т е ч н о с т з а испи ра њ е , и л и се о д 1-2 каш ичице суш ене б и љ к е с к у в а чај. К а м и ли и а . с л а д и ћ . невен. п о то ч а р к а и к о п р и в а о д п и ч н и с у п р о ти в б а к те р и јс к и агенси и д е л у ју п р е д у п р е ђ у ју ћ е на н а с та н а к з а п а љ е њ а д е с н и , а ако је већ н а с т а л о о н д а га п р и л и ч н о у б л а ж а в а ју и о ла к ш а в а ју те го б е . О в е б и љ к е могу се к о р и с ти ти за с п р а в љ а њ е чаје ва којима се и спи рају у с та . Чајеви се могу к у в а ти о д св а к е б и љ к е по себно и л и о д меш авине о ви х б и љ а к а .
Крварење десни Р е и е п т б р . 1: П ом еш а ти 2 д е л а у с и тњ е н е коре х р а с та с а 1 д е л о м ц в е то в а л и п е , па 1 ка ш ичи цу меш авине п р е л и ти са 2 д л к љ у ч а л е воде, о с та в и ти д а о д с то ји 15 м инута, п р о ц е д и ти и о с та в и ти д а се о х л а д и . У п о т р е б љ а в а т и м лако з а и сп и ра њ е . Р е ц е п т бр. 2: 1 ка ш ику у с и тњ е н о г ко р е н а с р ч е њ а к а п р е л и ти са 2 д л к љ у ч а л е в о де , о с та в и ти д а о д с то ји 15 м инута, п р о ц е д и ти и у п о тр е б љ а в а т и м ла к о за и сп и р а њ е у с л у ч а ју у п а л е д е с н и и крва р е њ а. З а јача њ е и л е ч е њ е з у б а и де с н и в е л и к у к о р и с т може им ати мед. О в о неком е може д а и з г л е д а ч у дн о , а л и м ед, за р а з л и к у о д ш ећера, не у н и ш та в а зубе, већ их чува. З а и сп и р а њ е у с т а у с лу ч а ју з а п а љ е њ а д е с н и к о р и с ти ти с л е д е ћ и пр е п а р а т; 1-2 каш ике о суш ен о г ц в е та к а м и ли ц е п р е л и ти са 4 д л к љ у ч а л е в о д е , к у в а ти 1 0-15 м и н ута п о к л о п љ е н о и о с та в и ти д а се о х л а д и . П р о ц е д и ти и д о д а т и 1-2 каш ичи це м еда. З а л е ч е њ е з а п а љ е н с к и х п р о ц е са у у с ти м а п р е п о р уч ује се д а се 5 -6 п у та д н е в н о у у с ти м а ш то д у ж е др ж и уш ећ е р ен мед. Т а к о ђ е , и спи ра њ е у с т а меш авином 1 каш ике м е да на 1 чаш у в о д е потпом а ж е и з л е ч е њ е а ф ти , ч и сти ране и ч и р е в е у у с ти м а и јача де с н и и зубе. З а ја ч а њ е зуб а и д е с н и п ре п о р уч ује се и д а се у у с ти м а д р ж и и ж в а ћ е м ед у саћу. О н с а д р ж и виш е п о л е н а и витам ина, а во са к ч и с ти зубе. Д р е в н а м у д р о с т с та п н о н а ла з и п о тв р д у у здр а во м разум у и саврем еној науци. С а ч у в а т и зубе зна чи д р ж а т и их чистим . Како ћ е те то по сти ћ и - с тв а р је л и ч н о г избора.
Ш ТИТАСТА Ж ЛЕЗД А
П о л а з е ћ и о д р е д о с л е д а у н а с та н к у ж и в о тн о ва ж них с и с те м а у п е р и о д у ф о р м и р а њ а в и ш е ћ е л и јс к и х о р га н и з а м а , м ож е се т в р д и т и д а су нервни, крвни и им унски си сте м н а д гр а д њ а , а д а је о с н о в х о р м о н ск и с и с те м . К а д а се о с л а б и б а з а - п а д а и н а д гр а д њ а . Х о р м о н ск и
си с те м
је с те
је д и н с т в е н
универзални
м еханизам
о б л и к о в а н у п р о ц е су е в о луц и је . Ј е д а н о д најваж нијих д е л о в а т о г си сте м а је су хорм они ш ти та с те ж п е з д е - ти р о к си н , на пример. О н и п о ве ћ а вају о тп о р н о с т тк и в а н а и нф ек ц и је , јачају с п о с о б н о с т ћ е л и ја д а се о с ло б а ђ а ју ш те тн и х м атерија и р е гу л и ш у ћ е ли јс к о д и с а њ е и м е та б о ли за м енергије. О с н о в н и д е о ти р о к с и н а је с те јо д.
Тај
м и к р о е л е м е н т о бе зб е ђ ује
ста б и лн о
ф ункционисањ е
организм а у о д н о с у на чиниоце с п о љ н е с р е д и н е . Т и р е о и д н а (ш т и т а с т а ) ж л е з д а л у ч и т р и јо д т и р о н и н ( Т 3) и ти р о к с и н ( Т 4), који у т и ч у на ни во б а з а л н о г м е та б о л и з м а , н е ур о ло ш к е и с р ча н е ф ун к ц и је . О б о љ е њ а ш ти та с те ж л е з д е могу д а и за зо ву пром ене у секрецији хормона, у в е ћ а њ е ж л е з д е и ли обе пром ене и стоврем ено. Х и п о та п а м у с л у ч и ти р е о тр о п и н о тп у ш та ју ћ и хорм он (T R H ), који с ти м у ли ш е о с л о б а ђ а њ е ти р е о с ти м у ли р а ју ћ е г хорм она ( T S H ) из п р е д њ е г р е ж њ а х и п о ф и з е . T S H се о т п у ш т а у к р в о т о к и к о н т р о л и ш е с т в а р а њ е и о с л о б а ђ а њ е Т 3 и Т 4, који, о п е т, инхибирају о с л о б а ђ а њ е T S H из х и п о ф и зе . М а њ у к о л и ч и н у Т 3 и з л у ч у је ш ти т а с т а ж л е з д а . М е ђути м , највећи д е о с тв а р а се де јо ди на цијо м Т 4 у пе р и ф е р н и м тк ив им а. Т 3 и Т 4 везани су у ц и р к ула ц и ји з а п р о те и н е но са ч е (п р в е н с тв е н о за ти р о к с и н везујући г л о б у л и н - T B G ) .
П о в и ш е н а (х и п е р -) и л и сни ж е н а (х и п о -) п р о ду к ц и ја ти р е о и д н и х хбрм она о би чно се о г л е д а у повиш еном и ли см ањ еном нивоу Т 3 и Т 4 у серум у. К а д а је T B G повиш ен и ли низак, с л о б о д н и ти р о к с и н коригује в р е д н о с ти Т 4 у серум у за пром ену T B G и ом огућа ва п р а в и л н у в р е д н о с т ти р е о и д н о с т с та ту с а . Р е к л о би се д а с а годинам а, к а д а р а с те и р и зи к о д о б о љ е в а њ а , тр е б а д а се п о в е ћ а в а и р е л а т и в н а м аса ш ти та с те ж л е з д е . С тв а р и , заправо, с то је о бр нуто . М аса те ж лезде у н о в о р о ђ е н ча ди је 20 грама, ш то је око 0 ,5 % масе њ и хо во г о р га н и з м а . Њ е н а р е л а т и в н а м аса у с т а р о с т и се см а њ ује н е к о л и к о п ута . У з г р е д , наши научници који су р а з в и ли м е то д у о д р е ђ и в а њ а п о з и ти в н и х јона јо д а у љ у д с к о м организм у о тк р и л и су з а н и м љ и в у ч и њ е н и ц у: у о б о л е л и х о д р а к а до јк е скоро д а није б и л о јо д а у организм у. О б ја ш њ е њ е т е појаве није нађено. М и сли м д а организам дим ензије ш ти тн е ж л е з д е не п о ве ћ а ва з а то ш то о н а нема ш та д а р а ди , по ш то у организм у п ро сечно постоји к а т а с т р о ф а л а н н е д о с т а т а к јо да . О р га н који нема ш та д а р а д и з а к р ж љ а в а . Т о ш то у о рганизм у нема јо д а није ч удн о , ако се зна д а га храном не уносим о д о в о љ н о , а д а оно мапо ш то га има о д е на б о р б у са н а п а да ч и м а на организам . Им ајући ово у в и ду , тр е б а д а се каж е неш то и о п р и с ту п у л е ч е њ у порем ећаја р а д а ш ти та с те ж л е з д е . Д а в а њ е в е ш та ч к и х хорм она је д н а је о д в е л и к и х греш ака саврем ене м едицине. Чим не ко г хорм она нем а д о в о љ н о - д а ј ве ш та чки! Т о је с те брзо и у д о б н о реш ењ е, а л и је к р а тк о г да х а , јер л е ч и п о с л е д и ц у , а не узр о к. К а у з а п н о л е ч е њ е б и л о би п р а ва ств а р . Т а д а би тр е б а п о д а се п о д с та к н е пр и р о дн о л у ч е њ е хорм она којег нема д о в о љ н о . Је р , д а в а њ е в е ш та чк и х хор м о на те р а органе који их п р и р о дн о праве, а који су неш то з а с т а л и , пра во у з а к р ж љ а в а њ е . У с л у ч а ју ш т и т а с т е ж л е з д е у п и т а њ у је х о р м о н с к и п о р е м е ћ а ј који је ч е с то п о с л е д и ц а не о дго в а р а јућ е исхране. П о тр е б н о је, значи, ш то пр и р о дн и је д о д а т и оно ш то н е до ста је , и т у се враћам о на п и та њ е јо да . З а норм апно ф у н к ц и о н и с а њ е ш ти та с те ж л е з д е најваж нија је о дго в а р а јућ а с н а б д е в е н о с т организм а јодом . Реч је о ж и в о тн о
важ ном м и к р о е ле м е н ту . Ј о д је в а ж н а х р а н љ и в а м атерија, која се р е д о в н о м ора у н о с и ти храном. Т о без и зузеж а важи за све у з р а с те .
Јод је н е изб еж а н з а норм апно ф у н к ц и о н и с а њ е ш ти та с те ж л е з д е . Без јо д а не могу д а се с тв а р а ју хорм они ш ти т а с т е ж л е з д е . Т и хор м они у к љ у ч е н и с у у м н о го б р о јн е в а ж н е процесе у м е та б о ли з м у и р е гула ц и ји кр в о то к а . Р а д ш ти та с те ж л е з д е у ти ч е и на п л о д н о с т м уш караца и ж ен а, н о р м а ла н развој д е ц е у мајчиној у тр о б и и ду ш е в н о ста њ е . У п е р и о д у р а с т е њ а хорм они ш ти т а с т е ж л е з д е н а р о ч и то с у важ ни, по ш то у т и ч у на т е л е с н и развој у с к п а д у са узр а сто м као и на про цесе с а зр е в а њ а мозга т е на и н т е л е к т у а л н е сп о со б н о сти повезане са тим . У највећем броју с л у ч а је в а јо д а д а н а с нем а д о в о љ н о у т л у . Р а з л о г з а т о јесу ге о ло ш ки процеси у п о с л е д њ е м ле д е н о м до б у, који су и с ц р п ли јо д из т л а . О д т а д а нем а д о в о љ н о јо д а у исхрани ж и в о ти њ а и љ у д и . В е ли к и д е о с та н о в н и ш тв а п ати з а то о д п о с л е д и ц а н е д о с т а т к а јода. У з т о и д е и о к о л н о с т д а в е ли к и д е о љ у д и с л а б о је д е м орску рибу и м орске ж и в о ти њ е , који су б о га ти извори јо да . Д уго тр а ја н н е д о с т а т а к јо д а изазива, п о ш то се п о тр о ш е резе р ве јо д а у т е л у , з д р а в с тв е н е п ро бле м е , јер ш ти т а с т а ж л е з д а реагује ограниченим ств а р а њ е м својих хорм она. Т о з а п о с л е д и ц у има см а њ е ну ф у н к ц и ју ш ти та с те ж л е з д е - х и п о ти р е о и ди за м . О в а б о л е с т ве о м а у т и ч е на т е л е с н е и д у ш е в н е с п о с о б н о с т и . С и м п то м и с у ле та р ги ја , л е њ а црева, н е п о дн о ш е њ е х л а д н о ћ е , у к о ч е н о с т и грчеви у мишићима, си н др о м к а р п а л н о г т у н е л а и менорагија, и они н а с та ју п о сте п е н о . И н т е л е к т у а п н а и м о то р на а к т и в н о с т у сп о р а в а ју се, те ж и н а се пове ћ а ва, ко са и к о ж а по ста ју суви, а г л а с д у б љ и . М о ж е се јавитм и гуш ењ е з а време с п а в а њ а . К о д у з н а п р е д о в а л е к л и н и ч к е с л и к е о б о л е л и има ту п о , б е з и з р а ж а јн о л и ц е , п р о р е ђ е н у к о су, п е р и о р б и т а л н е о то к е , уве ћ а н јези к и б л е д у , те с та с ту , х л а д н у кож у. М ож е се ја в и ти и м и ксе де м ск а кома. З б о г р е с п и р а то р н е д е п р е с и је р а с те Р с о 2 у а р тер и јск ој крви. П о р а с т ове в р е д н о с ти рем ети а ц и д о б а з н у р а в н о те ж у (р Н в р е д н о с т) крви. р Н в р е д н о с т је с те ф у н к ц и ја
о д н о с а H C 0 3 (који р е гу л и ш у буб ре зи ) и Р с о 2 (који р е гу л и ш у п л у ћ а ). П о р а с т в р е д н о с ти Р с о 2 и за з и в а а ц и д о з у - п о ве ћ а ну к и с е л о с т, која је п о в о љ н а за р азвој м икроорганизам а, т е је з а то к о д х и п о ти р е о и д и з м а п о ве ћ а на с к л о н о с т инф екцијам а. Ш т и т а с т а ж л е з д а то ко м врем ена може д а се б о л е с н о повећа. Р а зви ја се јо д н а с тр у м а (гуш а в о ст, ш к р о ф у л е ). Г у ш а в о с т није само к озм етичк и п ро бле м . Ве ћ е стр ум е п р и ти ск а ју је д њ а к и д у ш н и к и кр вн е с у д о в е у п р е д е л у гр ла . М о гу н а с та ти те ш к о ћ е у гу та њ у , н е д о с т а т а к в а з д у х а и о с е ћ а њ е у т у ч е н о с т и . К а о п о с л е д и ц а д у ж е п р и сутн и х с тр у м а могу се ја в и ти промене тк и в а ш ти та с те ж л е з д е и с тв а р а њ е тум о р а.
Здравствени ризици недостатка јода период оплодњ а развој у мајчиној утроби
новорођенчад
ризик поремећај п ло д н о с ти мушкараца и ж ена •
ендемски кретенизам (душ евни nopeMetiaj са наглувош ћу)
•
повишена стопа д е ф о р м и те та п ло д а , побачаја и мртворођене деце
•
струм а новорођенчади nopeMetiaj сазревањ а мозга, растењ а и и н те ле к ту а л н о г развоја
• • •
пуб е р те т
о др а сли
nopeMetiajn с лу х а синдром н е до с та тк а ваздуха
•
н е до в о љ н о сазревањ е ске ле тн о г систем а
•
м л а д а л а ч к а струм а
• •
пореме1=»ај развоја мозга, са теш коћама у уч е њ у и опаж ањ у повишен ризик о д артериосклерозе
•
стр ук тр уне промене ш тита сте ж л е з д е
•
струм а са компликацијама
•
смањена ф ункција ш тита сте ж л е з д е
•
повишена ф ункција ш тита сте ж л е з д е (хипертиреоидизам )
С и м п то м и х и п е р ти р е о и д и з м а је с у : нервоза, п а л п и т а ц и је , е м о ц и о н а лн а л а б и л н о с т , п о с п а н о с т, тр е м о р , х и п е р а к ти в н о с т црева, и зр а ж е но знојењ е, н е п о д н о ш е њ е врућине, о ли го м е но р е ја , ам енореја и гу б и та к на те ж и н и у п р к о с но рм алном и л и повећаном а п е ти ту . П а ц и је н т је а нкси о зан , нем иран и те ск о б а н . К о ж а је т о п л а , в л а ж н а и б а р ш ун а ста . Д л а н о в и су е р и те м а то зн и , а и н о к ти м огу б и ти о д в о је н и о д п о д л о г е . К о с а је т а н к а и с в и л е н к а с та , а ф и н и тре м о р м ож е д а з а х в а ти п р с те и језик. Ј а в љ а се б у љ а в о с т очију. Како стоји с та њ е са уносом јо д а у саврем еној и схр а ни ? Е в о не ки х п о к а з а те љ а :
Препоручене количине јода и стварни унос (у микрограмима (цг) јода дневно) узраст бебе које сисају деца 1 -9 година млади, одрасли трУДнице, дојиље
препоручено
стварни унос
недостатак
50-80
40-50
10-30
100-140
60-100
40
180-200
120
60-80
230-260
110-125
120-135
Ј о д а у незна тни м к о ли ч и н а м а има у нам ирницам а које једем о св а к о га д а н а . М ож е л и наш а ш ти т а с т а ж л е з д а из ти х нам ирница д а и звуче д о в о љ н о јо д а з а но р м а лн е д н е в н е п о тр е б е ? Н е може! Прим ер: кром пир с а др ж и 40 цг јо д а у ки ло гр а м у. Д а бисмо у н е л и к о л и ч и н у јо д а п о тр е б н у д н е в н о о д р а с л о ј особи (око 200 pr), м ор а ли бисм о поје сти 5 к и ло гр а м а кром пира! П р и ла го ђ е н о м исхраном м огућно је п о в е ћ а ти ун о с јо да . Њ ега, м е ђутим , им а д о в о љ н о сам о у м о р ско ј риби и м орским ж и в о ти њ а м а . Ш та је с а о с та ли м нам ирницам а?
нам ирница ананас бадем и ба к а ла р банана бе ли купус, свеж и ли пропржен боровнице бресква броколи, свежи и ли пропржени буте р говеђа џигерица говеђе месо граш ак гр е јп ф р ут грожђе гушчије месо е м е нта ле р сир са 4 5 % масти зе ле н а с а л а та зелени купус, пропржен зобене пахуљ ице зовин сок јабука јабуков сок јаје, кокошије јегуљ а , ди м љ е н а јогурт са 3 ,5 % масти кајмак са 2 0 -4 0 % масти кајсија, свеж а кајсија, сушена камамбер сир са 4 5 % масти кикирики, печен и со љ ен к и ф ла , са јодираном с о љ у к н е д л е о д гриза и јаја к н е д л е о д и нте гр алн о г брашна к н е д л е о д кромпира кокосов орах кокошије месо копар, пропржен кромпир, љ у ш те н
величина п о р ц и је (гр а м а ) 100 100 150 100 150 125 100 150 250 100 100 150 200 100 150 30 50 150 60 200 125 200 60 100 150 100 100 100 30 50 50 125 125 100 100 150 150 200
јо д у ц г 8 2 61 3 8 6 1 22 7 14 7 7 2 1 6 12 2 15 2 6 3 4 6 4 11 6 1 3 6 7 20 1 1 15 1 16 8 8
круш ка кукуруз ш е^е р ац ле ш н и ц и м андарине маст, сви њ ска м ле к о пуном асно м ле к о са 0 ,3 % масти м ле к о са 3 ,5 % масти м усли овнујски б у т ораси о с ли ћ павлака паприка, све ж а и ли про пр ж ена п а р а да јз пастрм ка пасуљ печурке пиринач, де ли м и ч н о куван пистаћи, печени и с о љ е н и п л а в и купус, свеж и ли про прж ен пом оранџа пом оранџин сок р иб и зли н сок р и б љ и ф и л е т и , панирани р о тк в а р о тк ви ц е салам а, са јодираном с о љ у сви њ ско месо сир то п љ е н и скуш а, д и м љ е н а смокве, суш ене сок о д поврћа с п а н а ћ ,б а р е н сун ц о к р е то в о семе т е л е ћ е ш ниц ле ти к в и ц е тре ш њ е ту њ е в и н а харинга
125 150 100 100 100 150 200 150 50 100 100 150 150 150 150 150 150 100 180 60 150 125 200 200 150 150 100 15 100 30 40 100 200 150 20 100 150 100 150 150
1
2 5 2 1 10 8 15 10 2 2 3 6 5 3 3 4 5 19 1 3 8 3 4 4 263 12 8 12 5 11 40 4 11 17 3 3 4 1 57 - 31 !
х ле б бе ли х л е б мешани, са јодираном с о љ у х л е б о д и нте гр алн о г брашна х л е б п о лу б е ли шаргарепа, свеж а и ли пропрж ена шаргарепин сок ш тука шунка, са јодираном с о љ у
30 45 60 45
1 12 2 1
150
23
200 150 30
14 6 12
И с т р а ж и в а њ а с у п о к а з а л а д а јо д п о в е ћ а в а с п о с о б н о с т л е у к о ц и т а д а у н и ш т а в а ју м и к р о о р га н и з м е који и з а з и в а ју б о л е с т и . Т о је о с н о в а п р и р о д н е о тп о р н о с т и б о л е с т и м а . У б о л е с н и к а с а а р те р и о с к ле р о з о м који узим ају јо д п о б о љ ш а в а се к р в н а с л и к а -виш и је с а д р ж а ј х е м о гло б и н а и број е р и тр о ц и та , см а њ ују се х о л е с т е р о л и л и п о п р о те и н и . К а д а су ж ивотм њ а м а у хр а н у д о д а в а п и је д и њ е њ а јо д а и д р у ги х м и к р о е ле м е н а та у ти х су се ж и в о т и њ а а к ти в и р а п и сви ж и в о тн и процеси, а н а р о чи то р е п р о д у к ти в н а ф ун к ц и ја . У м уж јака се п о в е ћ а в а л а к о л и ч и н а сп е р м е , п о б о љ ш а в а л а о т п о р н о с т и п о к р е т љ и в о с т с п е р м а то зо и да , а у ж е н ки се п о в и ш а в а п а с то п а о п л о д њ е , см а њ и ва о се број по б а ч а ја и м р тв о ро ђ ењ а. М ајке које у своје д е ц е , без о б з и р а на у з р а с т, п ри м е те с к л о н о с т к а д е п р е с и в н о с т и , м л и т а в о с т , л а к о за м а ра њ е , б е з в о љ н о с т , с л а б о с т тр е б а л о би д а д е т е о д в е д у л е к а р у и кр е ну са неким с р е д с тв о м које д о д а је јо д и та к о сређује р а д ш ти т а с т е ж л е з д е . Ч е с то ови порем ећаји могу д а н а в е д у л е к а р а д а д е т е п о ш а љ е п с и х о те р а п е у ту , занем арујући п р о б ле м са ш ти та сто м ж л е з д о м . У с та р а врем ена, о д д а н а ш њ и х б о љ а , л е к а р и су п ац ијен ти м а п р о п и с и в а ли јо до те р а п и ју . М о гућ но је д а су љ у д и зб о г т о г а о д р а к а и и н ф а р к т а о б о љ е в а л и м ањ е и ка сни је него д а н а с . Ј о д о т е р а п и ја п о ч и њ а л а је д а в а њ е м 1 капи 5 % - о г јо да . О н д а је с в а к о га д а н а д о д а в а н а по 1 кап, с в е д о к се не д о ђ е д о 20 капи. О н д а је с л е д и л о и зв о ђ е њ е из те р а п и је - с в а к о га д а н а по 1 кап мањ е. Д о з е виш е о д 8 капи узим а не су из д в а п ута , а д о з е виш е о д 12 капи из тр и п у та . А к о је с та њ е б и л о з а п уш те н о , и з б е га в а ло
се д а се узим а виш е о д 3 -4 капи д н е в н о , ка к о се не би и з а з в а л а о ш тр а реакција. Ј о д је р а с тв а р а н у м а ло м л е к а (3 0 -5 0 г) и узим ао се 30 м и нута пре је л а , а п о с л е то г а се попије п р о к у в а н а во да , како се не би н а д р а ж и л и с л у з о к о ж а , је д њ а к и црева. К у р а јо д о те р а п и је п о н а в љ а н а је најм ањ е тр и п у т а го ди ш њ е , ако није б и л о д р у г и х м о гућ н о с ти д а се у н о с и јо д. Н а прим ер, узим ањ ем м орског к у п уса и л и а лги . Ј о д је н а р о ч и то ва ж ан у п р о ле ћ е , к а д а је хр ан а сиром аш на јодом , и л е т и , п о ш то се јо д губи знојењ ем . И н а че , јо д не мора д а се д а је сам о у м ле к у. М о ж е и у ш ти р к у и ли у јо гур ту. В а ж н о је само д а је т о н е к а н е у т р а л н а с р е д и н а , која је п о в о љ н а з а ж е л у д а ц и с а којом јо д може о дм а х д а се п р о гу та , д а се не з а д р ж а в а у усти м а . З а р а с тв а р а њ е јо д а може д а се к о р и сти в о д а у којој се к у в а л о ж и то и л и пиринач. Т а је в о д а јако до б р а , јер у њ ој им а д о с т а в и та м и н а В, а иначе је в р л о п р и ја тн а з а ц р е в а и ж елудац. С к р о б је, за пр а во , ш тирак. Н е к а д а се ш ти р а к к о р и с ти о за ш ти р к а њ е веш а. Д а н а с се т о (с а веш ом) виш е не р а д и . Ш ти р а к је п р а в љ е н о д кром пира. Ш та би с м е та л о д а се и ч о в е к некако у ш ти р к а и з н у тр а ? Н и ш та . М огао би д а се и з р е н д а с в е ж кром пир и п о то п и у в о д у . О с т а в и се д а в о д а и зв уч е с а сто јк е из њ е га и то би б и л а само ск р о б н а в о да . М о ж е кром пир и д а се с к ув а , п а д а се у п о тр е б и в о д а у којој се кувао . Б и л о би т о н а јје дн о ста в н и је и н а јд е ло тв о р н и је . Н а учн и ц и су још на п о ч е тк у 20. в е к а о т к р и л и к о р и с н о с т п л а в о г јо да . О н см ањ ује ниво х о л е с т е р о л а и ш ећера у крви, ч и с ти к р вн е с у д о в е , п о в е ћ а в а а к т и в н о с т л е у к о ц и т а и број е р и тр о ц и та , ја ч а и м ун и те т. П л а в и јо д п рипрем а се на с л е д е ћ и начин: у 50 г т о п л е про к ув а н е в о д е р а с тв о р и се 1 каш ичи ца 5 % - о г јо да . С в е се пром еш а и д о д а се 1 п ун а ка ш и ч и ц а к р о м пи р о во г скр о ба , о н д а се све с та в и на ти х у в а тр у и, у з поврем ено м еш ањ е, д о д а је се 200 г п р о к ув а н е в о д е и п у с ти д а про ври. О с т а в и се на в а тр и још 2 -3 м инута, све д о к се не с тв о р и п ла в и сируп. У з и м а се с в а к о г д р у го г д а н а по 4 -8 каш ичице п о с л е је л а 1 п у т д н е в н о . З а б о л е с н и к е с а к а р д и о в а с к у ла р н и м о б о љ е њ и м а узим ају се 2 каш ичице, и т о д в е
н е д е љ е 2 каш ичице 1 п у т д н е в н о св а к о г д р у го г д а н а , а п о с ле то г а 2 каш ичице 2 п у та дн е в н о , и сто св а к о г д р у го г д а н а . К у р а тр а је д в а месеца, а т р е б а л о би д а се го ди ш њ е с п р о в е д е 2 -3 пута . У с луч а је в и м а х и п е р ти р е о и ди з м а пре по р учује се со к о д спанаћа. Ц е д и се у августу/се п те м б ру, а узим а се по 1 чаш а со к а са 1 каш иком м еда, 2 -3 п у та дн е в н о пре је ла . О гр а н и ч е њ е за узим ањ е о в о г с о к а јесу с лу ч а је в и к о с то б о љ е и о б о љ е њ а је тр е и бубрега. К о д хи пе р ти р е о ди з м а , и л и т и Б а з е д о в љ е в е (Basedovv) б о л е с ти , п о в о љ н о д е л у је и м а ти ч њ а к. О н и за зи в а см а њ е њ е T S H уз крви и х и по ф и з и . У к у с а н чај може се н а п р а в и ти ако се помеш ају 2 д е л а м а ти ч њ а к а и 1 д е о д и в љ е нане, а о н д а се, прем а ук усу, д о д а ју још која в р с та нане, рузм арин и ве р б е н а (вр б и н а ). Т р и каш ике ове м еш авине п р е ли ју се са 6 00 г п р о к љ у ч а л е в о де , о с та в и се д а стоји 15 м инута, пр о ц е д и и пије 3 п у та дн е в н о по 200 г. М ож е се з а с л а д и т и медом. У с луч а је в и м а х и п о ти р е о и д и з м а п р е п о р уч ују се, осим м а ти ч њ а к а и вербене, и горчица, ц р на с л а ч и ц а и ка н та р и о н , п о з н а т као н а јб о љ и п р и р о дн и а н ти д е п р е с а н т. Д е п р е си ја је иначе уобичајени сим птом х и по ти р е о и ди зм а . К а н та р и о н се може узим а ти у о б л и к у чаја и л и капи о д к а н та р и о н а , које се д о д а ју у н е к у те ч н о с т. П о в о љ н о д е л у је и орах. С в е ж и со к о д з е л е н и х ораха, који се до б и ја к а д а се м л а д и ораси кувају око 20 м инута, д а је п о ве ћ а њ е ти р о к с и н а о д најмањ е 3 0 % . К о д обе в р с те порем ећаја р а д а ш ти та с те ж л е з д е п р е п о р уч ују се сок о д гр ож ђ а и с о к о д р о тк в е , који се це ди у а в густу/о к то б р у о д све ж е и ск о пан и х и о п р а н и х п л о д о в а . У з и м а се по 1 ка ш ика со ка о д р о тк в е с а 1 каш иком м еда, 3 п у та дн е в н о пре је л а . Д е ци се, за висн о о д уз р а с та , д а је по 1 каш ичи ца и ли по 1 м ањ а каш ика со к а с а истом ко ли ч и но м меда. У з све пр е по р уче н е п р е п а р а те к о д порем ећаја ш ти та с те ж л е з д е узим а ти о ба ве зно п р е п а р а т “T O D o X I N ® ” бр. 1 (в и д. У П У Т С Т В О З А У З И М А Њ Е “T O D o X I N ® ” Б Р . 1 П Р Е М А У З Р А С Т У ) .
ЕПИЛЕПСИЈА
П о д е п и л е п ти ч н и м си н др о м о м п о д р а з у м е в а се о б ољ ењ е које се о д л и к у је о др е ђ е н и м о б л и ц и м а н а п а да , у з р а с то м на п о ч е т к у е п и л е п с и је , у з р о к о м е п и л е п с и је , н а л а з о м е л е к тр о е н ц е ф а л о гр а м а ( Е Е Г ) и прогнозом . К а д а се у д е т и њ с т в у први п у т јави е пи ле п си ја , т о к н а п а д а т р е б а л о би д а се п о см а тр а и опиш е ш то прецизније, како би се н а п а ди м огли о д р е д и т и прем а к л а с и ф и к а ц и ји М е ђ у н а р о д н е л и г е п р о ти в е п и ле п с и је . О си м Е Е Г у будн о м с та њ у , т р е б а л о би д а се у р а д и и Е Е Г з а време к р а тк о тр а јн о г спа в а њ а , како се не би п р е в и д е л а е п и л е п т и ч к а п р а ж њ е њ а која се ја в љ а ју само у сну (н а пример - к о д бени гне ф о к а л н е е пи ле п си је у д е ц е ). К п а с и ф и к о в а њ е н а п а д а о л а к ш а в а се а ко п о с то ји и с то в р е м е н и в и д е о з а п и с Е Е Г и н а п а д а (си н хрон изова но д в о к а н а л н о сни м а њ е ). У вези са Е Е Г уп р а в о у д е ц е важ и д а Е Е Г без про м ена не и с к љ у ч у је е п и ле п с и ју , и о б р а тн о - д а з а б е л е ж е н а п р а ж њ е њ а на Е Е Г која с у ти п и ч н а за е п и ле п с и ју нису д о к а з д а постоји е п и ле п си ја . З а п р и к а зи в а њ е о ш те ћ е њ а м озга к о р и сте се та к о з в а н и п о с ту п ц и сн и м а њ а , у које с п а д а ју церебрална к о м п ју те р и з о в а н а то м о гр а ф и ја (К Т ) и н у к л е а р н а м а гн е тн а р е з о н а н ц а (Н М Р ). У скор о свим с лу ч а је в и м а Н М Р је б о љ а м е то да . У н о в о р о ђ е н ч а ди и о д о јч а д и
може
се
с
пом оћу со н о гр а ф и је
лоб ањ е
(к р о з још
о тв о р е н у ф о н т а н е л у ) у т в р д и т и ч и та в низ про м ена на мозгу. М е ђутим , т е к применом та к о з в а н е Н М Р високе р е з о луц и је може се в и д е ти д а су мањ е в и д љ и в е м а лф о р м а ци је м о ж да н о г р е ж њ а (н а прим ер - про ш и ре њ е мозга) ч е с ти узр о ци те ш к о и з л е ч и в и х е п и ле п с и ја . К а д а постоје сви п о да ц и о п о р о ди ч н о ј анамнези, т о к у р азвоја д е т е т а , о б л и к у на п ада , н а ла з и Е Е Г и р е з у л т а т и сним ањ а, о н д а
се може п о с та в и ти д и ја гн о з а о о д р е ђ е н о ј е п и ле п си ји , о дн о с н о одр е ђе но м е п и ле п ти ч н о м син др о м у, у с к л а д у с а кп а сиф и ка цијо м М е ђ у н а р о дн е л и г е п р о ти в е п и ле п си је . Т е к к а д а се у д е т е т а јави д в а и л и виш е е п и ле п тм ч н и х н а п а д а без в и д н о г у з р о к а говори се о е п и ле п с и ји . У том с л у ч а ју може се з а п о ч е ти м е ди к а м е н то зн о л е ч е њ е , а л и не б е з у с ло в н о . И з гл е д и деце за и з ле ч е њ е н и су см а њ е н и ако п о д одређеним о к о л н о с ти м а б у д е још н е к о ли к о н а п а д а .
Класична медицина и епилепсија П р е п о ч е тк а м е ди к а м е н то зн о г л е ч е њ а морају се ризици које са собом носи те р а п и ја (н е га ти в а н у ти ц а ј на м и ш љ е њ е , порем ећаји у п она ш а њ у и д р у г а с п о р е д н а д е јс тв а ) у п о р е д и ти са ризицим а које но се н а п а д и (п о в р е д а з б о г п а д а , о п а с н о с т о д S ta tu s e p ile p tic u s , о гр а н и ч а в а њ е а к т и в н о с ти и с о ц и ја лн и ж и г зб о г н а п а д а ). С м а тр а се д а п о д с ле д е ћ и м у с л о в и м а није н е о п х о дн а д у го р о ч н а те р апи ја : 1. П о с л е ф е б р и л н и х ко н вулзи ја , јер р и зи к о д е п и ле п с и је п о с л е њ их и зноси само 2 -4 % . Д о с а д а нема н а уч н о г д о к а з а д а прим ена а н ти е п и л е п ти к а п о с л е ф е б р и л н и х к о н в у лз и ја с п р е ч а в а појаву е п и ле п си је . 2. П о с л е по је ди н а ч н и х н е ф е б р и л н и х ко н в улз и ја . П о с л е прво г н а п а д а б е з грознице ризи к о д с л е д е ћ и х н а п а д а (бе з те р а п и је а н ти е п и л е п ти ц и м а ) у д е ц е износи око 5 0 % у прве 2 го ди н е п о с л е до га ђ а ја . 3. Р о л а н д о о в а (R o la n d o ) е п и ле п си ја . К о д о в о г о б л и к а (б е н и гн а ф о к а л н а е п и ле п с и ја у де ц е , са ц е н тр о те м п о р а лн и м спајковим а) је д н а ч е т в р ти н а п а ц и је н а та у о п ш те има само ј е д а н н а п а д , а п о л о в и н а п а ц и је н а т а и м а м а њ е о д 5 на пада укупно. У с л у ч а ју с в а к о г д е т е т а п о тр е б н о је д о н е т и о д л у к у п о тп ун о и н д и в и д у а л н о и морају се у з е ти у обзир сви п риказани а сп е к ти лечењ а.
К а д а се о д л у ч и д а је н е о п х о д н а д у го тр а јн а м е ди к а м е н то з н а те р апи ја , о н д а се најпре прим ењ ује само је д н а је д и н а с у п с та н ц а (м о н о те ра пи ја ). И збор а н ти е п и л е п ти к а з а сн и в а се у првом р е д у на в р сти н а п а да , о дн о с н о в р с ти е п и ле п с и је . Ц и љ л е ч е њ а је с те о с л о б а ђ а њ е о д н а п а д а б е з н е ж е љ е н и х д е јс т а в а и л и у з п о д н о ш љ и в а с п о р е д н а д е јс тв а . У зависностм о д д е л о в а њ а и споредних д е јс т а в а , доза лека м ора се п р и ла го ди ти и ндивидуално. Н е у сп е х л е ч е њ а изабраним а н ти е п и л е п ти к о м може им а ти виш е узр о ка : П о гр е ш н о п о с т а в љ е н а д и ја гн о з а и л и н е о дго в а р а јућ и м е ди ка м е н т, суви ш е ни ска д о з а , п р е в е л и к а н е ж е љ е н а д е јс тв а , л о ш а с а р а д њ а п а ц и је н та (л е к се не узим а и л и се узим а само је д а н д е о про пи сан е д о з е ), н а п р е д о в а њ е б о л е с ти . А к о и сп р а в н о сп р о в о ђ е н а м о н о те ра п ија не д а је успех, п остоји још д р у ги х м огућности л е ч е њ а : П р и м е н а м е ди к а м е н та у н а р о ч и то в и со к о ј д о з и и и сто в р е м е н о д а в а њ е виш е а н т и е п и л е п т и к а (ком би нова њ е с та р и х и нових с у п с та н ц и ). Посебни недо стац и к о м б и н о в а н е те р а п и је је с у о те ж а н о п р о ц е њ и в а њ е с тв а р н о с т и и с п о р е д н а д е јс т а в п о је д и н а ч н и х с у п с та н ц и , и н те р а к ц и ја м е д и к а м е н а та , п о в е ћ а н р и з и к о д т р о в а њ а (д у го р о ч н а то к с и ч н о с т) и о ш те ћ е њ е не р о ђ е н о г д е т е т а у т р у д н е мајке која има е п и ле п с и ју (те р а то ге н о д е јс тв о ). Јо ш се не м ож е о д р е д и т и к о р и с т о д п р и м е н е н о в и х а н т и е п и л е п т и к а у највећем б р о ју с л у ч а је в а е п и л е п т и ч н и х с и н др о м а у де ц е , који с у у највећем броју с л у ч а је в а д о з в о љ е н и сам о з а ком би нова ну те р а п и ју. Н о в и а н ти е п и л е п ти ц и у 2 5 -4 5 % п а ц и је н а та са ф о к ус н о м е п и ле п си јо м п р о и з в о д е см а њ е њ е броја н а п а д а за виш е о д 5 0 % . О н и се, по п р а в и лу , б о љ е п о д н о с е него к о н в е н ц и о н а лн и а н ти е п и л е п ти ц и . У п о с е б н и м с л у ч а је в и м а (н а р о ч и т о к о д В е с т о в о г (W e s t) с и н др о м а ) могу се д а в а ти хорм они н а д б у б р е ж н е ж л е з д е и л и а д е н о к о р ти к о тр о п н и хормон. У неких р е тк и х е п и ле п с и ја може се п о куш а ти са д а в а њ е м и м у н о гл о б у л и н а (д е л о т в о р н о с т је с п о р н а ). Х и р у р ш к о л е ч е њ е е п и л е п с и је у . д е ц е није д а н а с ви ш е на
последњ ем м е с ту , о п е р а ти в н о л е ч е њ е .
уколико
се
с те к н у
п р е тпо ста в к е
за
“ T O D o X IN ® ” П Р О Т И В Е П И Л Е П С И Ј Е Е п и л е п с и ја је б о л е с т с у д б и н е и о б и ч н о је неком е д а т а с р азлогом . У в е к посто ји р а з л о г с а којег је неко на м есту м ученика, а неко на м е сту м у ч и те љ а . Б о л е с ти п о п у т е п и ле п с и је д а т е су р а д и и ск у ш а в а њ а и и с к у п љ и в а њ а , за с а зн а њ е , као казна и л и опом ена. К а ко г о д д а је, у в е к с у з а ч о в е к о в о до б р о . В а љ а им ати на ум у д а св а к о з л о има своје до б р о . П о с то је љ у д и који у својој несрећи в и д е ч а к и изазов. О н и свој т е р е т носе без р о п та њ а и покуш а ва ју д а н е ср е ћ у п р е в а зи ђ у снагом и в е ли ч и н о м ду х а . С в е с у некакви дом а ћи за да ц и . М и сли м д а је е п и л е п с и ја сим птом . Т о није б о л е с т, то је сим птом н е ко г н е р е д а у нервном систем у, најчеш ће у мозгу. Б о л е с н и к д о б и ја б о л о в е у гр уди м а и сто м ак у, о с е ћ а зујањ е у уш има, м учнину, ш крипи зубим а, л и ц е п о ста је м одро, п у ш та неке крике, може д а се појави п е н а на усти м а , п а д а пре, з а време и л и п о с л е о ви х појава. Лечењ е
деце
са
е п и л е п с и јо м
за х те в а
не
сам о
давањ е
м е ди ка м ен ата, чим е се сп р е ч а в а ју д а љ и н а п а д и , већ и о бр а ћ ањ е п а ж њ е на пси хи чке и со ци ја п не а сп е к те . С о ц и ја л н а и н те гр а ц и ја д е т е т а у по р о ди ц и , ш к о ли и на п о с л у мора б и ти са чув ан а. О в о се п о сти ж е , и зм еђу о с та л о г, и ти м е ш то се о б о л е л и , о дн о с н о њ е го в а , т а ч н о и н ф о р м и ш у о о с о б и н а м а и п о с л е д и ц а м а е пи ле п с и је . Т а к о се и зб е га ва н а с та н а к н е п о тр е б н и х с тр а х о в а и не си гур н о сти , ш то п о в е ћ а в а к в а л и т е т ж и в о т а о б о л е л о г д е т е т а и њ е гове по р о ди ц е . П р о м е н а п о н а ш а њ а може много д а д о п р и н е с е л е ч е њ у . У р е дн и м ж и в о то м н а п а д и се могу о д л о ж и т и . П р и м е њ и в а ти м ла к е туш е в е . Н е х л а д н е , већ м ла к е , к о л и к о само д а ум ре с ту д . Н о ћ у сп а в а ти д о в о љ н о . Д е ц у е п и л е п ти ч а р е не тр е б а д а б у д и т е на с и л у . М а ли е п и л е п ти ч а р који се није п р о б у ди о у ју тр у сам, него је про буђен на с и л у , и то н а р о ч и то п о д п ри ти ско м о б а ве зе д а и д е у ш к о лу и ли д а р а д и ово и л и оно, о д б р а н и ћ е се е п и ле п ти ч н и м на падо м о д
разних п р и ти с а к а којима је и з л о ж е н . Т а к в о д е т е тр е б а д а се в а с п и та в а б л а го . Н е би тр е б а л о д а б у д е с в а ђ а у кући, већ би в а љ а л о д а в л а д а је д н а мирна, д о б р а а тм о с ф е р а . Ж и в о т д а б у д е у р е д а н , без тр з а в и ц а , д а се зна време к а д а се и д е у к р е в е т и к а д се уста је. О р га н и за м , н а р о ч и то у де ц е , тр е б а у в е к д а б у д е л е п о нахрањ ен, а л и д а н и к а д а не б у д е п р е о п те р е ћ е н . Н а п а д и су в р л о ч е с то и за зва ни стр е со м . Т а ј н а п а д не м ора д а б у д е н е п о с р е д н а реакција на с тр е с , а л и в р л о је л а к о у с та н о в и т и д а је барем тр и д а н а пре н а п а д а б и л о н е ш то - и л и неки сукоб, и л и не ш то не о дго в а р а јућ е о д хр ан е и ли н е к а м а л а п р е х л а д а , рецимо. Т р е б а д а се да је н е ш то за о п у ш та њ е , јер к о д сви х е п и л е п ти ч к и х н а п а д а који су везани за с тр е с и п о с л е д и ц е с тр е с а (но ћ но м окрењ е, м уцањ е, р азне ф о б и је ) н а јб о љ е би б и л о д а т и , ипак, неш то мањ е д р а с ти ч н о . Рецим о - неки с и р уп и л и чај з а јачањ е, који би имао см ирујуће д е л о в а њ е . Р и м љ а н и , Гр ци, па још и Е ги п ћ а н и , к о р и с т и л и с у чај о д б е то н и к е п р о ти в п о ч е т н е хистерије, најава ду ш е в н и х б о л е с т и и е п и ле п с и је . Д обро ум ирујуће д е јс тв о има п р е п а р а т који се до б и ја к а д а се 50 г м л е к а и 10 г п о л е н а помеш а са 100 г м лек а. М е ш а ви н а се узим а 2 -3 п у та д н е в н о по 1 каш ика 30 м и н ута пре је л а . Т а к о ђ е се м е д ко р и сти и та к о ш то се цве тн и м е д узим а по 1 00 -1 20 г с в а к о га д а н а , у ју тр у и ув е ч е по 30 г, а п о с л е р у ч к а 4 0 -6 0 г. У к у п н о се о во прим ењ ује 1-2 месеца. К о рисно је и д а се 30 м и н ута пре с п а в а њ а попије по 1 чаш а м л а к е в о де са 1 каш иком м еда. З а е п и л е п ти ч а р е пре п о р уч ује се и овај н а п и та к : С к у в а т и 3 чаш е м ле к а и пом еш ати с а 4 каш ике м еда. О в а м о п р о п а си р а ти 1-2 кг црне р и б и з ле и д о д а т и р и б и з лу у м ле к о с а медом. М е ш а ти брзо, како се м ле к о не би з гр уш а ло . О в о п и ти у т о к у д а н а , а је д а н д е о о б а ве зно п р е д с п а в а њ е . Чајеви су јако до б р и и не о п хо дн и за у б л а ж а в а њ е те го б а и о д л а г а њ е н а п а да . П р е св е га је то о д о љ е н , и то корен, о н д а ш иш арке о д х м е љ а , и м ела, б о с и љ а к , х а јд у ч к а тр а в а , нана, рузм арин. У з ове чајеве и д у ц е ле р , перш ун, м ирођија и ђум бир. Чајеви се пра ве к о н ц е н тр о в а н о - на 2 д л в о д е с т а в љ а се 1 ка ш ика чаја.
О д о љ е н је с та р и л е к , који је п р о сто с е д а т и в а који се с а д а к о р и сте , а л и је тр е б а д а се узим а м а ло чеш ће. У чају, би д а б у д е ка м и ли це , која и сто оп уш та . с а епи ле псијом , и стресом , т р е б а л о би с п а в а њ е попију ка м и ли ц у.
з а б о р а в љ е н зб о г многих е ф и к а с а н и до б а р , само п о р е д о д о љ е н а , тр е б а л о Д е ци која имају п р о б ле м а д а се п ре п о р уч и д а п р е д
М ож е се п и ти и чајна м еш авина нане и ка м и ли це . П о 1 каш ичицу нане и ка м и ли ц е п р е л и ти с а 200 г кипуће в о д е , п о к л о п и ти и о с та в и ти д а о д с то ји 10 м инута. П р о ц е д и ти , з а с л а д и т и медом прем а у к у с у и п и ти као чај.
Ј е д н у к а ш ик у п л о д о в а ш ип ка п р е л и ти са 200 г во де и к у в а ти 5 м инута. У к и пућ у в о д у с та в и ти 1 каш ичи цу ка м или це , п о к л о п и ти и о с та в и ти д а о д с то ји 10 м инута. П р о ц е д и ти , з а с л а д и т и прем а у к ус у медом и п и ти као чај. П о с л е ових чаје ва п р а ве се паузе о д 2 д о 5 д а н а . У исхрани узим а ти ш то виш е нам ирница које с а д р ж е ви та м и н В, који је и зуз е тн о ва ж ан з а нерве. Н а јб о љ и извор т о г в и та м и на је сте кв а с а ц (виш е о то м е в и д. у М У Л Т И П Л Е К С С К П Е Р О З А ). А л к о х о л а ш то је могућно мањ е, и зб а ц и ти све ш то на др а ж ује нерве, а као п о с л е д и ц а то г а п р о р е ди ћ е се и е п и л е п ти ч н и н а п а ди . И с х р а н а т р е б а д а б у д е л а к а , ш то з н а ч и с а д о с т а к у в а н о г и п е ч е н о г п о вр ћ а и воћа, које може и као ком пот. О б а в е з н о узим ати јо гурт, к и с е ло м лек о, суп е са целером , мирођијом и перш уном , л а к а (б е л а ) меса, рибу.
М а с и р а ти т е л о р а з б ла ж е н и м п р и р о дн и м си р ћ е то м 2 -3 п у т а д н е в н о , и т о ц е ло т е л о , а посебно р уке и ноге. У з то прим енити и к у пк е с а медом: Т е м п е р а ту р а в о д е тр е б а д а б у д е 37 сте п е н и , а у в о д и се оста је 1 5-30 м инута. К а д у на п уни ти водом и д о д а т и 2 каш ике м еда. К у р а л е ч е њ а о б у х в а та 1 2-1 5 купки св а к о га и ли с в а к о г д р у г о г д а н а . П о н а в љ а се п о с л е 4 -5 м есеци. У м еђуврем ену се прим ењ ује п р е ла з н и реж им - 1 к у п к а је д а н п у т н е д е љ н о . К у пк е с а м едом могу се с м е њ и в а ти с а купкам а где се у в о д у с т а в љ а ју бо р о ве и гл и ц е и ли ж а л ф и ја . З а прим ену купки са м едом постоје огр а н и ч е њ а : а ле р ги ја на м ед, к а р д и о в а с к у л а р н а и
п л у ћ н а о б о љ е њ а , тум ори, а к ти в н а з а п а љ е њ а , о б о љ е њ а крви и ди ја б е те с . Н а р о ч и то з а м ла ђ у д е ц у д о б р у д е л о т в о р н о с т има к е то ге н а ди је та . У око п о ло в и н е д е ц е њ ом е се п о с ти ж е см а њ е њ е броја на пада , а 1 0 -2 0 % б у д е о с ло б о ђ е н о о д н а п а д а . К е то ге н а д и је т а п р в о б и тн о је п р о уч а в а н а 2 0 -и х го д и н а као м о гућ н о ст л е ч е њ а з а особе са н е к о н тр о ли са н о м е пи ле п си јо м . О д т а д а , д и је ту су за м е н и ли л е к о в и , а л и с а д а се п о н о во ја в љ а за ним ањ е з а к е то ге н у д и је т у . Д и је т а је б о г а та м асноћам а, а си р о м аш на угљ е н и м х и д р а ти м а и п ро теиним а, ш то з а р е з у л т а т има ке то зу. У з то , о гр ан иче н је ун о с те ч н о с ти , ш то пом аж е д а д и је т а б у д е успеш на . О в о ке то зн о с та њ е има а н ти е п и л е п ти ч к о д е јс тв о , иако та ч а н механизам њ е го во г д е л о в а њ а није п о тп у н о п о зн а т. У највећег броја д е ц е прим ењ ује се ке то ге н и о д н о с 4 : 1 . Д е ц а м ла ђ а о д 15 месеци и л и д е б е л а д е ц а могу п о ч е ти са 3:1 и л и 3,5:1 одн о сом м асноћа : (п р о те и н и + у гљ е н и х и д р а т и ). У з све п р е п о р уч е н е мере, чајеве и н а п и тк е о ба ве зно узим а ти, као д о д а т а к р е д о в н о ј те р ап и ји , и п р е п а р а т “T O D o X I N ® ” бр. 1 (в и д . У П У Т С Т В О З А У З И М А Њ Е “T O D o X I N ® ” Б Р . 1 П Р Е М А У З Р А С Т У ).
НАРКОМАНИЈА
Почеци и разлози узимања дроге У старим временима дрога се употребљавапа у тачно одређеним приликама. Њу користе врачеви и значајне личности у племену, јаки духови и јака тела. Сврха дроге јесте да развије и ослободи концентрацију и отвори путеве за везу са другим световима. Отварање путева ка тим световима јесте питање уклањања зида који дели два стања свести: оно без дроге (назовимо га свакодневним) и оно под дејством дроге (измењено). Врач тачно зна у којим приликама и како примењује дрогу. Он има дрогу и противдрогу. Остапи чланови племена добијају дрогу под контролом врача и искључиво за потребе ритуала. Да би постигао религиозну екстазу, члан племенаузиматачно онолико дроге колико му је допуштено. Посматрано из угла културологије, дрога је под табуом - забраном за непосвећене. Узимање дроге треба да омогући да се крене путем ка боговима. Употреба дроге психолошки је, значи, тачно одређена и циљана. Реч је о ритуапима који за даљи живот племена имају суштински значај, пошто се у обредима када се општи са другим световима најчешће добијају усмерења за даљи живот заједнице. Пренос информација одвија се у сликама и путем мисли и довољна је и најмања нетачност, па да се десе грешке које могу бити кобне. Због тога се дрога даје у тачно одређеним приликама и по правилима која су позната само врачевима. Није, дакпе, реч о употреби дроге ради личног задовољства, већ да би се учествовало у обреду који претпоставља везу заједнице. Није исто узимање дроге у индијанским племенима и у данашњим условима, када то раде тинејџери који само што су се испилили.
Човек савременог друштва нема никакве везе са човеком некадашње заједнице. Стари врачеви у племенима којих има још само негде Богу иза леђа неће своје тајне из обреда са дрогом одати никоме ван племена. Нема, стога, за данашњег човека, слабу и неискусну душу, безопасног коришћења дроге. У савремено доба, психолошко одређење узимања дроге сасвим је другачије него оно некадашње. Наркоман се постаје. Има, додуше, неких теорија које говоре о томе да у неких особа постоји урођени мањак ендорфина и да су такве особе предодређене да постану хероиномани. Наиме, ако икада у животу дођу у ситуацију да пробају хероин, тада се у њиховом организму први пут успостави тај неки баланс. То је, уједно, и први пут да једна особа која је била прилично неуротична, напета и нервозна одједном доживи мир, и тада закључи да је то права ствар, која може да реши све њене проблеме. То је, ипак, још увек једна прилично приватна хипотеза, која није доказана. У највећем броју случајева, дакле, наркоман се постаје. Испитивање на узорку од пет хиљада испитаника показало је да су у преко 90% случајева у питању биле здраве особе, младе и незреле, које су из радозналости пробале различите дроге и, између осталог, налетеле и на такозвану најадиктивнију дрогу, то јест дрогу која најбрже ствара зависност. У светској литератури постоји податак да само једно једино узимање хероина може да створи физичку зависност. Гледано према структури личности, свака особа могла би имати неку своју дрогу. За неке депресивне, потиштене, успорене личности биле би, вероватно, занимљиве психостимулативне дроге. Особама које су раздражљиве, стално напете, стално у неком покрету одговорали би, можда, опијати или барбитурати. Уметничке душе евентуално би могле узимати психоделичне дроге, које би им стварале нове доживљаје. Међутим, све се то брише када млада особа налети одмах на хероин. Без обзира на то да ли та дрога њој одговара или не, ствара се врло брзо физичка зависност, затим психичка, и човек остаје везан за дрогу. Та особа не мора, пре уласка у наркоманију, да буде преидиспонирана за хероин, али ће после узимања хероина
постати везана зато што је то врло адиктивна дрога, која врло брзо ствара физичку и психичку зависност, а негде око десетак посто случајева имају озбиљније менталне проблеме. Поменуто испитивање показало је да 3% имају озбиљне поремећаје, где су гранична стања ка схизофреном процесу, те да је врло мали проценат депресивних особа које се везују за дрогу. Иначе, да се још једном каже, у 90% случајева реч је о нормапним младим људима, додуше у периоду адолесценције, који је врло ризичан и нестабилан. О разлозима са којих се дрога узима данас можемо говоритм на дугачко и на широко. Ма који и ма какви да су ти разлози, ништа се неће постићи ако утврдимо само њих, а само обољење оставимо по страни. Да би се наркоману могло помоћи, потребно је најпре утврдити његово стање, а онда приступити лечењу. Наркоманија - болест крви Крв наркомана је дефектна, слично као и крв хемофиличара или алкохоличара. Дефектна је и крв оболелих од AIDS-a. У серопозитивних и серонегативних наркомана постоји исти количник Т4 и Т8 ћелија и сличан број Т4, и то је разлог са којег се наркомани много лакше инфицирају HIV-om. Наркоманија је, дакле, болест крви. Потребно ју је лечити не изолацијом, лишавањем или присилом, већ, пре свега, уравнотежавањем састава крви и стапним праћењем крвне слике. Битан је квалитет крви. Нико на то, изгледа, није обратио пажњу. Када би се, међутим, правила истраживања о томе којих су крвне групе најчешће у наркомана и којих типова крви има највише међу њима, добили би се врло занимљиви и врло инспиративни резултати. Они би омогућили велике напретке у лечењу не само наркомана, већ и алкохоличара. Све то говори да би најпре требало да се лечи крв наркомана. Јер, дефектна крв дефектно храни организам. Тек би после тога
требапо да дођу смањивање количине дроге и систематична психотерапија и ресоцијализација. У сваком случају, лечење наркомана треба да буде тимско. Његово лечење требало би да буде устројено тако да се пре свега подиже његово физичко стање, да се надокнаде изгубљена телесна тежина, калцијум и елементи у крви. Смањивање количине наркотика не би смело да се одвија тако што ће се давање дроге прекинути одједном. То је груба метода и може имати штетне последице. Дозу наркотика ваљало би смањивати као у лечењу од пушења: са 20 цигарета на 19, онда на 18, 17 и тако све до ниједне. Дакле, ако неко узима хероин, онда би хероин требало да му се даје и даље, али тако да се доза сваке недеље смањује за одређени проценат. Ако имамо, рецимо, таблетомана који недељно узима осам неких таблета, онда би му прве недеље лечења ваљапо дати тих осам таблета. Следеће недеље даћемо му седам таблета, потом шест и тако даље. Вреди, чак, смањивати дозу не сваке недеље, већ и сваког месеца, само да се наркоман уведе у терапију у којој се доза постепено, али упорно, смањује. Тако би се избегле кризе, а истовремено би се организам јачао да може да се одупре зависности. На крају терапије, наркоман ће бити у стању да може да прескаче дане када би требапо да узима дрогу. Биће сигуран може д а не мора, и стварно неће морати да узме дрогу. За њега ће дрога бити нешто што он сме, апи неће, да узме, и без чега сасвим може. Улога психотерапије и ресоцијапизације Ако се наркоманов живот испуни смислом, жељом за животом, ако се он ослободи свих оних психичких разлога који га навлаче на дрогу, он ће, у ствари, престати да се дрогира. Као што је познато, има људи који могу да узимају дрогу и никад не постану зависни наркомани. Оваквим лечењем човек може да се доведе у ситуацију да постане независан, и да просто неће. Он, међутим,
мора научити да чува стање организма које му обезбеђује да буде независан од дроге. Није реч само о некој активности или очувању постигнутог психичког стања. Реч је, у великој, можда највећој, мери о очувању стања крви које омогућава да се буде независан од било које врсте зависности. Има људи који нису физички јаки, али имају јаку крв, и здравији су од неких који су од њих и крупнији и споља снажнији. Не смемо заборавити да постоје два разлога са којих се људи враћају дроги. Први је психолошки: човек није спреман да живи и да се поново укључи у нормално друштвено окружење. Он тражи заборав, искључење, повремену, вољну смрт. Други је физиолошки: састав крви постане такав да се опет лако подлегне дроги. Метода др Михаила Зобина Др Михаил Зобин, лекар из Москве лечи наркомане блокирајући центре за опијате у мозгу. Он пацијентима даје пацијенту Nнеуропептид, који изазива клиничку смрт. То изазивање клиничке смрти код лечења наркоманије јесте један значајан психолошки фактор, између осталог зато што пацијент на кратко умре, заврши са својим животом и почиње нови. У том новом животу он није наркоман, пошто није био ни у првобитном новозапочетом животу, који је започео када се родио. Наравно, основна вредност методе јесте у затварању рецептора, али је такође врло битно и то што је оболели “поново рођен” и што има шансу да крене од почетка. Друго, са тим прекидањем живота на тренутак прекине се и та зависност или се, барем, у знатном обиму смањи. Јер, цео организам умре у тренутку кпиничке смрти. То значи да се све што је било до тада у организму стопира, не важи се, брише се, а то важи и за зависност од алкохола, никотина, па чак и од неких емоција, рецимо од неке велике, трагичне, љубави. Једноставно, све може да се избрише. Човек који се враћа из клиничке смрти, наравно, сећа се свог ранијег живота и свих тих својих непотребних навика, ако их
преузима поново, јер он зна да те навике има. Међутим, оно што је важно јесте да он има и избор, и може без оних проблема које је имао пре третмана да одабере пут којим се неће вратити старим навикама и потребама. Има могућност да изађе из тог зачараног круга. Пошто зна да више неће осећати потребу за дрогом, и после тог удара на центре и рецепторе у мозгу, он ту потребу и не осећа, али исто тако он не осећа никакву потребу ни за дуваном, ни апкохолом. Он једно време чак мора да измишља и емоције према људима око себе, јер их не поседује. Наравно, не према родитељима, јер су они родитељи тога тела и тај осећај се не губи. Читав његов систем живота је нов. Он стартује у једном потпуно новом психолошком стању и то је тај фантастични ефекат клиничке смрти. Он се нормално сећа и задржава своје сензације, али оно што је јако важно јесте да нико од оних који су доживели клиничку смрт не може да буде неверујући (материјалиста). Доживљај клиничке смрти толико је снажан да је најчешће сам по себи довољан да пробуди веру у човеку. Буђење вере јако је важан чинилац у даљим фазама оздрављења. Пацијент почиње нови живот са једним великим позитивним стартом. Он тада може да одабира позитивне и негативне ствари у животу и окружењу, има избор који је без ове терапије много ужи и када би он знао, када би био свестан, да то није само деловање на центар за дрогу, него да је он комплетно ноВа личност, он би могао много више да искористи ефекте клиничке смрти. Он практично започиње живот који је у неком смислу нов, са већим почетним искуством, јер оно што му се не брише јесте искуство. Не брише му се историја, али се брише континуитет. Он тај континуитет после тога свесно не продужава. Зато је рад на пољу психотерапије у следећој фази врло битан, јер треба да изгради и нову личност и нове вредности и нови однос према свету. Та терапија треба да пружи подршку и да подстакне ресоцијапизацију и одабир правог пута. Када би један наркоман доживео клиничку смрт, а да то није последица спроведеног третмана у лечењу или да не зна или није свестан да је то заправо изведено у сврху лечења његове
свести и наркоманије, он би после тога мирно поново узимао дрогу и без икаквих проблема стекао поново навику. Многи наркомани који су лечени од дроге методом доживљавања клиничке смрти радили су после тога многе непотребне ствари, које су могли да елиминишу. Они тако могу да оставе цигарете, могу да измене свој однос према алкохолу, могу да измене свој однос према животу, они могу све да почну на потпуно другом старту, јер нису оптрећени оним емоцијама које су имали, или барем не у тој мери. Сада је све то потиснуто и ублажено. Људи који преживе клиничку смрт другачије гледају на свет око себе и тај поглед је засигурно позитивнији и бољи од погледа са којим су ушли у наркоманију. Са друге стране, много се мање боје за себе, имају мањи страх. Њихово тело нема онај страх који има тело које није умирало. Такво тело има стални грч и страх да ће бити отворено и да ће душа изаћи. Познавајући пацијента који је био наркоман и лечио се код др Зобина, добио сам потврду да је он заиста изгубио многе страхове након доживљаја клиничке смрти, коју је доживео у току примене методе др Зобина. Изгубио је страх од људи и од свега, јер он зна како изгледа кад оде и зна да може да оде у безбедност и да при том, то није страшно, није много страшно, није уопште страшно. Он, ја и други који су доживели клиничку смрт знају да је бол са ове стране, страх од бола припада овом свету, а не ономе. Оне сенке не знају за бол, душа има више успоемену на бол који је доживела када је имала тело, у разним својим телима. Затои доживљавате болове, дабизнапашта је бол. Кпиничка смрт није исто што и астрапно путовање. Методом за лечење наркомана коју примењује др Зобин заиста се изазива кпиничка смрт, за тренутак се прекидају животне функције и класичном реанимацијом организма, што је уобичајена процедура и рутински се обавља, враћају пацијенту животне функције. То је један крајње интересантан метод, али могућност да се подвргнути третману не врате из клиничке смрти много је већа од 2 процента. Реанимација је ту веома битна. Поред одређеног ризика, који постоји свугде, то једна сјајна метода. Тај Рус, др
Зобин, зна много, много више него што прича и много је више него лекар војник. То је један посебан човек кога вреди упознати. Велика је опасност да такву једну опасну, а у исто време и вредну ствар, узму у руке шарлатани и непожељни људи са разним идејама и лошим жељама. То би требало да постане једна масовна терапија, чак рутинска, апи др Зобин зна да ју не може сваком поверити, апи исто тако и коме то вреди поверити. ВМА је установа која би у нас имала услове и кадар који би могао да овакву терпаију проводи врло успешно и без манипулација. Др Зобин је незаменљив око едукације нових сарадника, апи за сада је његов страх од злоупотребе преовладао. Мислим да ће он сигурно наћи начина да методу пренесе на друге и да она заживи у свом најбољем и највреднијем облику. За ову методу и др Зобина, свет је чуо не тако давно, апи применљивост и ефикасност методе учиниће да она освоји многе клинике, а њоме ће се лечити и многе друге болести. Неке друге методе лечења Трансмодулаииона блокада опијатних рецептора v
мозгу
Ради се у Москви, Напуљу и Лондону. Цена третмана је различита, па тако цена терапије у Москви износи 9.000 марака, у Напуљу 90.000 долара, а у Лондону 120.000 долара. Овом методом постиже се, ако се успешно блокирају рецептори у мозгу, да зависник више нема вољу да узима дрогу. У односу на проценат лечења наркомана од пре 10 година од 3,7%, када ова метода није постојапа, проценат излечења овом методом од око 50% прилично је висок. Примена опијатних рецептора Реч је о методи која има три варијанте. Опијатни блокатори јесу супстанце које се задржавају 26-30 часова у организму, и за то време је особа заштићена од опијата. Дрога јој за то време не може ништа, дрога је равна чаши воде. У склопу ове терапије особа узима ове лекове неколико месеци и то ради упоредо са психотерапијом. За то време требапо би да се отргне од дроге.
Халуииногена супстаниа Добија се из једне јужноафричке биљке и саставни је део најновије методе, где се ова халуциногена супстанца даје у малим количинама, не изазивајући никакве поремећаје перцепције, поремећаје свести. Заправо, не јављају се никакве промене али се употребом ове супстанце убија свака жеља за било којом дрогом. “TODoXIN® ” ПРОТИВ НАРКОМАНИЈЕ Предпажемо терапију крви која обухвата неколико чисто природних средстава. “TODoXIN® ” бр. 1 помаже и у лечењу крви наркомана. Ваљало би га узимати четири пута дневно по једну супену кашику. Свему томе додати природне препарате у чијој су основи лимун и мед, као и друге биљке које су у функцији чишћења и рехабилитације крви. Комбинација чуваркуће, боквице и хајдучке траве и 300 грама меда даје одличне резултате. У какаоу има десет пута више гвожђа него у спанаћу, а један од изузетно сложених лекова јесте и маслачак, и препарат од маслачка требало би да се узима 2-3 супене кашике дневно. Маслачак, наиме, има на производњу црвених крвних зрнаца можда и боље дејство него коприва. Одлична је и концентрована емулзија од овса (зоби), која се припрема исто као и пиринчана вода, а узима се свакога дана. Када је крв болесна, важни су односни различитих елемената крви: Мо/Ма, ТНЦ и ТН2 у Т4. OflHocTH-|/TH2 изгледа да је важнији него однос Т4/Т8. Цикпус лечења крви захтева време и стрпљење. Потребно је сачекати да се пропадање леукоцита доврши и да почне њихово враћање на праву меру. Јер, када је крв болесна, сви елементи се поремете. Када дође лек, он истреби целу ону војску лажних и штетних ћелија. На њиховом месту направи се празнина (количинаодређен/сселеменатаопада). То покреће читав низ реакција и потребно је извесно времедасеелементм поново уравнотеже.
Када ти процеси почну, све ћелије раде врло организовано. Ипак, није могућно из једног потеза направити уравнотежену крв. Замислите једно велико спремање у прљавој кући, пуној ђубрета и нереда. Велико спремање ће потрајати, а ред ће се успоставити и видети тек на крају целог посла. Коначно, показало се да наркоманија не прави разлику између држава. Она не познаје границе, политичке системе, боју коже. Изгледа, једноставно, да је једна универзална потреба и жеља човека од вајкада да повремено побегне у сан, у неко друго, измењено, стање свести. То бежање може бити путем медитације, алкохола, дроге или нечег другог. Одједном је фармацеутска индустрија почела да избацује разне психоактивне супстанце које мењају стање свести и помажу људима да из овога живота, који је и најчешће ружан и тужан и угрожавајући, побегну у неки свет у којем је све лепо, где нико никога не угрожава и у коме човек може да постоји и да се осећа као човек. То је био, и јесте, врло привлачан изазов. У нас су, својевремено, први случајеви наркоманије, пре тридесетак година, објашњавани као спорадични случајеви болести западног света, која нема никакве шансе да успе на тлу једне социјалистичке земље. То је, дословно, био рекао дописник мБорбе” из Њујорка. Велика је, дакле, грешка када се то везивало, и када се везује, за неке системе, за неке политичке утицаје. Јер, највеће жртве наркоманије управо су земље Запада. Међутим, у новије време покушава се да се проблем дроге политизује и да му се дају неке димензије, које му, ако гледамо из овогугла, никако не припадају. Рецимо, само 0,9% хероинаса Косова остаје, задржава се, у Југославији, а све остало иде за средњу Европу и на Запад. Према томе, ако неко страда онда страдају конзументи са Запада. То би било супротно неким теоријама, које се јављају у новије време, да је нама дрога убачена као облик специјалног рата. Ово показује да се проблем покушава политизовати, а да се при томе не поседују нека основна знања или се, барем, не консултује са стручњацима. Нигде у светској литератури нема да је дрога протурана са нарочитом намером да се смањи виталност нације. Она може да
се шири посредно, тако што ће се прво стварати лоши услови живота, који праве плодно тле за прихватање и ширење дроге. Међутим, да се специјални рат води само убацивањем дроге, то ми, барем на основу мојих неких знања о етиологији и ширењу наркоманије, није познато. Било како било, нешто је очигледно1.. Можда ће звучати смело, апи је ноторна чињеница: једина што је држава урадила, од самог почетка наркоманије до данашњих дана, јесте то што је подигла Завод за болести зависности. Ништа више. Ако се сада нешто промени на боље, најпосле и без обзира на покушаје политизације, добро је дошло и хвала Богу! За сада, ипак, ништа озбиљно. Мислим да је најозбиљније и најважније што се десило у борби против наркоманије то је што су млади ових година узели судбину у своје руке, паће тако, можда, прорадити успавана савест у главама људи који се сете наркоманије само кад може да им послужи у политичком маркетингу. Оно што је важно рећи је, да без обзира који је метод за лечење наркоманије у питању, ту није крај. Наркоман је и постао наркоман из неког од само њему знаних разлога и неопходно је да се у току опоравка подвргне психотерапији, где ће своје проблеме разрешити и с њима се суочити, где ће своје страхове отклонити, наћи своје место у свом ипак новом окружењу, јер је важно и да не остане у контакту са онима који га могу вратити на стари пут. Све те нагомилане проблеме важно је поступно решавати.
Деца су највеће жртве Много је зла било протеклих година: ратови, инфлација, небројени избори, оптужбе свих против свих, много неистина. Ако су сви лопови и непријатељи - коме онда да се верује? Неки садржај и смисао потребни су свима, а нарочито деци. Део наше деце побегао је, на жапост, у наркоманију. Реч је о организованом криминалу, усмереном непосредно на децу. Највећи део тржишта наркотика држи шиптарска мафија,
те је овде реч о облику специјалног рата, а не само класичног криминала. Нарко мафија иначе је у свету веома моћна. Годишњи обрт је око 400 милијарди долара, од чега пола остаје у САД. Главни проблем јесте у томе што наша изгледа да морају да падну под утицај дилера. Ситна дилерска риба својим радом обезбеђује себи бесплатно дрогирање. Они немају довољно новца да сами себи купе дрогу, већ морају да продају одређену количину да би као свој проценат добили одређену дозу. Некада је дрога била ствар несређене породице. Данас и најсређеније и најскладније породице имају проблема са својом децом која су наркомани. Деца упадају у дрогу милом или силом, али увек је пресудно садејство околине. Неки дрогу узимају дуже, неки краће, а неки имају несрећу да налете на чист отров који се налази у дроги. Реч је о томе да отровне честице у дроги нису равномерно распоређене. Деси се тако да умре сваки стоти који се отрује. Све је лепо распоређено, јер у противном би се десило да сва дрога коју има неки дилер буде смртоносна, па онда од њега више нико не би куповао. Овако се то заломи сваком стотом и каже се да се “предозирао". У саму супстанцу нико ни не сумња. Онима који су већ у наркоманији треба, наравно, да се помогне. Начелно гледано, у терапији наркоманије може доста да се постигне применом npenapaTa“TODoXIN®”6p. 1 и психотерапије. Препарат је добар у великом делу случајева (намерно не кажем да успева у свим случајевима, пошто то није могућно) и помаже у одвикавању од дроге и истовременом јачању и обнављању целог организма. Замисао о лечењу деце од наркоманије заснива се на отварању стационара у мањим градовима. У том стационару била би смештена деца чији су родитељи дали пристанак за такав начин лечења. Било би то лечење одвојено од куће и дотадашњег окружења. Родитељи би, можда, могли да своје дете одведу кући, али само да би тамо преспавало и ако могу да јемче да ће га контролисати током тог времена. У стационару би била стручна лица која би пацијентима била на располагању 24 сата. Тамо би радили и психолог, педагог, социјални радник и лекар
опште праксе. Неки од њих не би морали да буду стално присутни, већ би долазили повремено и према потреби. У установи би деца имапа школску наставу, слободне активности, предавања, радионице и, што је најважније, неки облик онога што се некада звало друштвено користан рад. Могли би да обрађују неку башту, да гаје неке животиње, пчеле, да сакупљају лековито биље, да се баве неким ручним радом, занатом. Све скупа гледано, важно је да деца раде нешто чиме се ствара, чиме се постиже нешто корисно. У оквиру психотерапије требало би деци да се објасни да је скидање са дроге најпре за њихово добро, а и за бољитак њихових породица и, на послетку, државе. Јер, долази једно ново време, које носи нове прилике и могућности. Те нове изгледе могу да искористе само особе које су слободне, а не робови хемије. Деци која су побегла у наркоманију треба да се пружи пажња. Са њима треба много да се прича. Наркомани нису непријатељи државе ни људи рођени да буду зли. Њима је потребна помоћ. Поставимо им једноставно питање: Колико има наркомана који су доживели неке старије године? У свакој генерацији има доста младих наркомана, али највећи део не доживи неку старост. Није паметно повести се за паролом да неко треба да умре млад да би био леп леш. Ако треба, покажимо младим наркоманима снимке са обдукције наркомана. Нека виде како изгледају пропали и трули органи. Страхчестознадабудеодличан учитељ. С тим у вези добро би било да се ишчачкају неки бивши наркомани који су спремни да причају о ономе што им се дешавало. Јесте лепо да неки лекар исприча о штетности дроге, али то има само половину оног учинка који може да постигне прича бившег наркомана. Бивши најбоље зна како је садашњима. Код њега не пролазе никакви фазони, јер он их је већ све прошао. Свако место требало би да има свој стационар за лечење наркоманије. Не кажемо да у сваком месту има толико наркомана, али би у те стационаре могла да долазе и деца из других места. Терапија би, дакле, била уз пристанак родитеља,
са применом психотерапије, препарата “TODoXIN®” бр. 1 и исхране која омогућава чишћење (детоксикацију) и обнављање организма. Уз све то мора да буде доста активности на свежем ваздуху, у природи и обавезно са спортом. Хајде мапо да се вратимо до узрока бежања у наркоманију. Откуда деца у свету дроге? Просечна породица у нас у последњих је десет година доживела право пустошење. Трка за новцем (који није најважнија ствар, али решава многе проблеме) заузела је највећи део времена које родитељи имају. Многи су, да би обезбедили основне потребе, радили и послове који су дубоко испод њиховог нивоа. Средња кпаса је уништена, постоје само сиромашни и богати. Средине, рекосмо, нема. Деци је потребна пажња, жива реч и љубав. Велики део родитеља помислио је и поверовао да је дати новац најважнија ствар и да је имати важније од бити. Нису, међутим, родитељи криви за такав начин размишљања. Медија нуде слику према којој су кпасични криминапци узори за идентификацију. “Тврди момци”, “жестоки момци”, “момци чврстих песница” - писапе су новине, говорила је телевизија. Негативни ликови постали су хероји. Померене су границе добра и зла. Деци се нуди могућност да се насиље награђује и да је свет у којем треба да се живи само оно што је ружичасто. Решење животних проблема према инстант обрасцу: размутите једну кашичицу хемије у то мало година и душе и - весеље се шири на све стране! Породица губи своју моћ и функцију. Општење између деце и родитеља своди се на писање порука, остављање цедуљица, позиве телефоном, јављање на пејџер или мобилни телефон. Нема личног контакта, нема топлине, нема љубави. Да бисмо се волели, морамо се познавати. Да бисмо се познавапи, морамо разговарати. Васпитање се препушта телевизору, околини, школи. Сама школа претрпана је садржајима образовним, тако да се занемарују они васпитни. Није разлог томе неспособност
наставника, већ неодговарајући програми. Школске програме пишу људи који су у школу последњи пут ушли када су сами били ђаци или када/ако су ишли на родитељски састанак својој деци. Мотивација наставника јесте опала, јер и наставници су људи. Они исто морају да једу, да се обуку и да подижу децу. Знали би они и те како да васпитавају децу, а не само да их образују, само да их програм не обавезује да са 40 ученика у одељењу за једну школску годину обраде оно што би у нормалним условима захтевало најмање једну и по годину. Наставници немају времена, а програми су направљени не да васпитавају, већ само да образују. Само суви подаци, за које нико од нас није сигуран да ће сви у животу икада заиста затребати. На часу историје нема времена да се расправља о позадини историјских догађаја, о томе ко су добри, а ко лоши ликови, како је ко прошао и какве су поуке и поруке. Ђаци у Чачку, можда, не знају да је чачанска црква старија од Студенице, апи знају све о црној металургији САД. Из уџбеника матерњег језика избачени су текстови који на брз, али поуздан начин могу да поуче децу неким важним животним истинама. Има једна причица која, рецимо, може многе да научи томе како се поступа према старима: Неки људи су свом старом оцу направили чинију од дрвета и отерали га да једе иза врата, јер им се није свиђапо како он једе за столом. Ружио им је изглед. Њихов син је једнога дана узео комад дрвета и почео да га деље. Упиташе ra шта то ради, а он им рече да деље чинију из које ће они јести када буду остарили. После тога стари отац одмах би враћен за сто, а понашање према њему нагло се промени на боље. Деца су некада из читанки могла да науче читаву етику. Нису сва деца то усвајапа од срца, али их је било срамота да се другачије понашају. Такво васпитање би требапо да се врати у наше школе. Васпитање које учи да се ништа не решава преко ноћи и да за све треба дасе потрудимо, попутдве сестре из приче о грашку.
Елем, једна девојка седела је пред корпом грашка који је требало да отреби. Грашка је било много и она поне да плаче од муке, јер посла је било много. Приђе јој сестра и рече: “Немој да плачеш. Само одмах почни, ја ћу ти помоћи, па ће све бити готово брзо." Седоше њих две, почеше да причају, да се шале, и за трен ока отребише грашак. Из овога следи нека природна поука (наравоученије). Разне културе имају разне приче. Ми се, тачно је, морамо најпре ослањати на своју традицију, али и узимати од других. Није важно шта је чије, важни су садржај и порука. Свакако је да се наша деца морају вратити нечему што је традиција народа из којег потичу. Не живи нико од нас као тиква без корена. Сви смо ми повезани са својим прецима и потомцима. Традиција је оно што је проверавано стотинама година. Није могућно да једна генерација буде паметнија од десетина претходних нараштаја. Вратити се природи, старом начину исхране, играма без насиља, играма које развијају и дух и тело, али које никоме не наносе бол. Немојмо дозволити да се наша деца забављају убијањем на мониторима рачунара, схизофреним сликама на телевизору и храни коју у њеној постојбини, САД, зову храна ђубре (јипк ). Школа треба да буде училиште, а не мучилиште, оцена не сме да буде уцена. Она треба да буде средиште које ће деци омогућити да слободно време проводе корисно. Могућно га је осмислити на разне начине. Деца могу да сликају, вајају, раде неке ручне радове, праве ствари које се могу продати на некој добротворној продаји, а зарађени новац може се дати болеснима, сиромашнима. Од тог новца може се купити нешто за школу или одељење које је то радило. Другачије се деца односе према ономе што су сама купила и за шта су радила. То се чува и не разбија. Ако би деца радила у башти коју школа има, продапа оно што су сама узгајала и од тих пара окречила учионицу. Можемо да потпишемо да неће бити ни цртице ижврљане, а камо ли некаквих графита и осталих глупости.
Деца могу да имају и клубове за милосрдни рад. Сваке суботе или недеље могу да обилазе болесне, старе, остављене и да им понуде барем неки сат разговора и пажње. Тако се деца уче да бити болестан и стар не значи нешто ружно и срамотно, већ да је то природна ствар, а да људи таквим особама треба да помажу. Свакоме се може десити да се разболи, а сигурно ће, Боже здравља, и остарити. Како се садашњост односи према прошлости таква ће јој бити будућност. Рад у природи може да донесе само добро, никако не може да шкоди. Садити дрвеће, неговати стабла, радити у башти, гајити пчеле, сакупљати печурке и лековито биље - све то може да буде извор прихода, али и васпитања. Деца ће научити да чувају и воле природу, видеће које биље за шта иде, које су печурке јестиве, а које нису. Изнад свега, међутим, биће на чистом ваздуху, кретаће се, биће здравија и веселија. Нема тада потребе за дрогом. У дрогу и болести зависности бежи се, између осталог, и због досаде и немања садржаја. Из празног живота у смрт у празнини хемије? Хвала: не! По школама, али и изван њих, могу да се оснују разне секције. Свако има нешто што га занима. Лепо, онда хајде да му то и понудимо! Секција за историју може даобилази знаменита места у неком крају, литерарна секција да прави изборе текстова, такмичења у писању састава и песама, рецитовању. Драмска секција би, с помоћу градског позоришта, могла да прави представе на којима би играла ситуације из свакодневног живота: проблеме у породици, школи, околини у којој деца живе. Свака школа могла би да има своју малу фарму или, барем, зоолошки врт. Деца иду у парк, у шуму, нађу неку животињу, донесу је у тај мали зоо-врт и онда се сви брину о њој. Морају деца да науче да нису сама на овом свету, да има још неког осим њих и да о тим осталима треба да се брину као и о себи. Сви смо ми повезани једни са другима и не може свака вашка обашка. Деца треба да иду на село и да виде да људи на селу нису прости, глупи и заостали, већ да су у неким стварима господственији од људи у граду и много здравији и природнији
него они у бетону и стаклу. Наша деца одрастају уз приче које се дешавају само у граду. Она не знају за дивне бајке и басне какве постоје у Русији, Чешкој, Пољској, Немачкој. Требало би децу да пустимо да живе у природи и са природом, да раде и да се развијају без много мажења и мекуштва. Морају деца мапо да очврсну, да буду јача и отпорнија. Све ово јесте много лепо када се напише, апи то треба и да се оствари. Без помоћи и ауторитета државе ништа није могућно. Мора да се оснује неки одбор који ће да контролише шта се даје у медијама, шта може за децу, а шта не може. Узори морају да буду позитивни, да буде јасно повучена граница између добра и зла. Решења иза којих не стане држава нису права, ма како била добра. Деци треба да се ограничи гледање телевизије. У Италији се препоручује да деца до 4. године живота уопште не гледају телевизију, а да од 4. до 7. године гледају само уз присуство родитеља и не дуже од 1 сата дневно. Значи: може, али циљано и дозирано. Амерички FBI издао је званичну препоруку да се рачунари који имају везу са lnternet-ом не држе у просторијама које нису стапно под надзором родитеља. Осим овога, деца треба да буду ван домашаја мобилних телефона (који емитују зрачење које може бити штетно), извора електромагнетног зрачења и дапековода. Сва та зрачења стварају такозвани електросмог (електромагнетско загађење) који је штетан нарочито за децу. Свему овоме мора да придонесе и Црква. Веронаука треба да се врати у школе, апи на начин који је прилагођен деци и који ће бити занимљив. Цртани филмови, стрипови, причице, игрице. Не мора свако ко иде на веронауку да постане верник, али је важно да постане добар човек. Да буде хуман, да воли друге, да усвоји неке ствари које значе добро. Важан је општи препород друштва. Треба да се поново научимо да будемо добри, хумани, поштени, праведни. Морамо да избацимо из дечјих глава правило “Ко учи знаће, ко краде имаће”. Зло мора да буде кажњено, а добро да буде награђено. Треба да се вратимо природи, традицији, здравој исхрани, добрим породичним односима, доброчинству, давању без
очекивања да нам буде узвраћено. Духовна обнова донеће обнову целог друштва. Та обнова почиње од сваког човека лично. Тешко је признати да нисмо били у праву и да нисмо баш онакви какви би требапо да будемо. Свако има право на грешку. Када ју увиди, треба да ју исправи. Научимо децу да ствари одређују позитивним исказима. Највећи део људи зна ш та неће, а не зна ш та хоће. Цео живот прође им у избегавању онога што не желе. Шта би хтели - не знају. Поучимо, значи, децу да говоре шта хоће, а не шта неће. Иза сваког стоји неко хоћу. Дајте да видимо шта хоћете, а не шта нећете! Позитивно одређење увек је боље од негативног. За песимисту чаша је до пола празна, за оптимисту она је до пола пуна. Дајте да кренемо тим путем. Не може да шкоди.
Прилог: чај против дроге Узети по 1 кашику исецканог листа и цвета помоћнице, листа сапуњаче, цвета невена, листа и цвета даниноћ, листа и цвета очајнице, листа и цвета подубице, листа пелена, корена чичка, листа или ризома шумске јагоде и листа бршљана. Све то изручити у 1,8 л прокључале воде, поклопити и оставити да одстоји 90 минута. Процедити и пити у току дана. Овај чај пије се 6 дана, после чега следи пауза од 6 дана, па се поступак понавља.
НОЋНО МОКРЕЊЕ И ИНФЕК1ЈИЈЕ МОКРАЋНИХ КАНАЛА
Нешто мора да није у реду са дететом које пишки у сну! Такво гледиште чује се не баш ретко. Предрасуде попут те не погађају само дете, већ, разуме се, и његове родитеље, који, барем тако се мисли, нису у стању да правилно васпитају своје дете. Стање је, међутим, сасвим другачије. У САД се, на пример, све чешће говори о теми ноћног мокрења. Тамо су створене групе за самопомоћ, у којима родитељи међусобно, али и са стручњацима, расправљају и размењују искуства о томе како да се поставе према проблему. Тамо су схватили да ноћно мокрење најчешће није никаква болест, да се проблем јавља много чешће него што се претпоставља и да нема разлога да се неко стиди или да, чак, пребацује свом детету због тога. Различити су узроци ове појаве, најчешће су у питању страхови, али често је реч и о генској појави неразвијених органа који нису сазрели. Просто, мокраћни органи развијени су на нивоу бебе. Ако је у питању директно потиснути страх, узрочник је другачији и стога сваки случај мора да се лечи на посебан начин. Некоме је потребан психијатар, некоме је потребно време за јачање органа, другачија храна, посебни чајеви или више боравка на ваздуху. Чајеви који могу битм корисни за бржу нормализацију ових појава јесу чај од купине, хајдучке траве, зове, раставића, праскота, першуна, брезе, листа крушке итд. Обично се ова појава јавља код деце која су сувише слабашна или јако гојазна или су деца слабе воље, или су преплашена, деца која су много кажњавана, много тучена, малтретирана или психички или физички у породици, али и деца пред коју се постављају сувише велики захтеви. То могу бити деца од којих се очекује нешто што они нису у стању или деца која су разочарана у родитеље.
Углавном то су несрећна деца. Ретко ће срећна и задовољна, психички здрава деца мокрити у кревет ноћу. Треба детету свакако да се помогне да организам сазри, да психички и физички одрасте, да се учврсти, да стекне самопоуздање, да стекне задовољство у животу, да буде срећно. Доказ да је ноћно мокрење наследно јесте чињеница да се у неким породицама јавља учестало, што значи да и други чланови породице такође често пате или су патили од тога. Када се оболели распитају код непосредних сродника, често се испоставља да су и родитељи, браћа и сестре и тетке и ујаци у свом детињству и младости имали проблема са ноћним мокрењем. Хормон вазопресин има, између осталог, задатак да контролише количину воде у телу, тако што утиче на то колико воде бубрези излучују или задржавају. Научници су утврдили да хипофиза утиче и на дневно-ноћни ритам нашег излучивања мокраће. Утврђено је да жлезда у сну излучује више вазопресина него дању. Тако се ноћу ствара мање мокраће и бешика се не пуни превише. Последица тога је да човек ноћу у тоалет иде мање или не иде уопште. Даља истраживања показала су да у многе деце која мокре ноћу, овај дневно-ноћни ритам производње хормона није - или није још - потпуно изграђен, што значи да ова деца у сну не производе више вазопресина него дању. Ако се то зна, није чудно што деца ноћу имају тегобе, јер бешика је препуњена. Пошто се највећи део оболеле деце буди врло тешко, то се она често неће пробудити чак ни због звука аларма. Да би се и поред тога осигурао успех лечења, један од родитеља мора устати, пробудити дете, и то тако да оно заиста буде будно и да схвати шта му се говори, и одвести га до тоалета. Многим родитељима ово је на дужи рок сувише захтевно и тешко. Ко има проблема да после тога поново заспи неће се радо прихватити да спроводи ову методу лечења. Ако су родитељи и сами у детињству имали проблема са ноћним мокрењем или ако их је имао неки близак рођак, разговарајте о томе отворено са својим дететом. То може имати изузетно позитиван ефекат. Већ то сазнање може охрабрити дете, јер оно
тиме, с једне стране, сазнаје да није само са својим проблемом, а са друге стране да се тешкоће могу решити чак и ако је за то потребно можда неко дуже време. Најпре се право ноћно мокрење мора раздвојити од такозване инконтиненције мокраће у деце, која је најчешће знак који указује на друге, теже органске поремећаје. Постоје јасни критеријуми за разликовање: ако је дете дуго било суво и онда се поново умокри, то може указивати на инфекцију мокраћних путева, сметњу у функцији мишића бешике, неуролошки или метаболички поремећаји или урођену ману мокраћних путева. Дете у том случају мора ићи упадљиво често у тоалет (некада и више од десет пута). Надражај за мокрење јавља се изненада или постоје видљиви проблеми са пражњењем бешике, што се може испољавати у испрекиданом млазу. У многе оболеле деце често се после поднева јавља појачана инконтиненција мокраће, доњи веш је тада најчешће само влажан, а само ретко заиста мокар. Ово умокравање и преко дана нема никакве везе са ноћним мокрењем. У таквом случају потребно је неизоставно потражити савет лекара, да би се започело правовремено и делотворно лечење. Право ноћно мокрење није никаква болест. Само у САД има пет до седам милиона деце која се после своје шесте године редовно ноћу упишке у кревет. У нас се такође може рећи да је овим погоћено 10 до 15 процената деце у старосном добу између пет и дванаест година. Претежно је реч о дечацима. Многи родитељи верују да њихово дете већ са три године мора бити стално суво. Они тиме и себе и своје дете излажу потпуно непотребном притиску и очекивању. Дечји лекари полазе од тога да деца тек са пет или шест година уче да и ноћу заиста добро контролишу своју бешику. Они због тога препоручују да се ништа не предузима све до шесте године живота. Ако сте сигурни да у случају Вашег детета нема органских поремећаја, могли бисте мирно да сачекате да проблем сам нестане. Као што је речено, ноћно мокрење није опасно чак и када траје неколико година и стопа такозваног спонтаног излечења тако је висока да можете рачунати на то да ће и Ваше дете у једном тренутку само престати да мокри ноћу.
То лепо звучи, али се у стварности тешко остварује. Ноћно мокрење у начелу је потпуно нормално пражњење бешике, само у погрешно време (у сну) и на погрешном месту (у кревету). Ипак, закључити из тога да вишегодишње ноћно мокрење не може изазвати никакве далекосежне проблеме није исправно у свим случајевима. Научна истраживања из Шведске показују да деца која мокре ноћу, имају битно лошије изграђено осећање личне вредности. Управо на почетку школског доба социјални контакти са друговима из одељења и осталом децом играју велику улогу. У то време почиње да се обликује и осећање личне вредности. Како, међутим, да се развије једно стабилно осећање личне вредности ако дете због ноћног мокрења мисли да се понаша као мало дете. Постоји велика опасност да настане један зачарани круг, у којем нарушена самосвест може појачати ноћно мокрење. За многе другове из разреда, ноћно мокрење је основ за задиркивање и искључивање из групе. Дете онда покушава да сакрије своју тајну и не учествује у заједничким подухватима као што су разредне екскурзије или летовања, уколико су повезани са ноћењем ван куће. Тако се дете све више затвара у чауру и друштвено изолује. Често је поремећен и однос према родитељима, пошто су и они све несигурнији и питају се да ли су њихове методе васпитавања заиста исправне. Немали број родитеља пушта онда на вољу своме разочарењу и нерасположењу и посеже за драстичним казнама, које овако стање само погоршавају. Што се тиче самог мокрења, постоји пуно начина којима родитељи прибегавају да 6и дете спречили да неконтролисано мокри у току ноћи. Као што је будилник и буђење у одрећено време да би се мокрило. Међутим, има случајева да дете има урођено мали мокраћни мехур, који мора да празни много чешће, та аномалија се обично наслеђује и то је случај где тешко може нешто да се постигне. Такву је аномалију најчешће имала и пренела мајка, а може и отац, и у том случају лако се може установити да је у тој породици доста људи имало исти проблем. Обично су такви проблеми нестајали оног дана кад је сан постао
мање дубок, кад је мало дете одрасло, и кад је бешика сама по себи мало порасла. Тако ће се десити и у овом случају. То не би био никакав проблем када би се деца због притиска на бешику будила и ишла у тоалет. У многим случајевима управо та деца имају тако чврст сан да се не буде и поред тако јаког нагона на мокрење. Зашто је сан толико чврст да та деца не опажају појачан нагон на мокрење? На то питање истраживачи сна још нису нашли општеважећи одговор. Ноћно мокрење може да буде и последица свађе родитеља, од страха шта се са њима дешава, шта ће бити с њим, од гледања туча и других страхова, духова, вештица и других наказа на телевизији и другим медијама. Тој деци је потребна помоћ доброг психолога, да се установи шта се са њим дешава, да ли оно има велику трауму или просто актуелни страх, који дете једног дана може само да превазиђе и савлада. У ствари, разлози некада могу да буду индиректни, исто као и у случају на пример астме или алергије, а у исто време је ово много мање опасно, много су мање опасне последице, проблем је много безазленији и то треба објаснити родитељима. Родитељи треба да знају да је дете незадовољно, уплашено, покушајте да га не малтретирате за школу, а школа је најчешће разлог. Некада је то и отпор према школи и има случајева да се дете упишки да не би ишло у школу. Кпасична медицна и ноћно мокрење Неки лекари, пре свега дечји психолози, препоручују прво терапију контролом понашања и кроз интензиван тренинг бешике, где мали пацијенти треба да науче да сами контролишу своју бешику. Осим тога, од деце се захтева да воде такозвани календар микције, у који се редовно уносе и влажне и суве ноћи. Дете тако треба да стекне осећање да је само одговорно за то да буде суво. Родитељи могу да допринесу позитивним подстицајима, тако што ће наговестити да ће давати награду за сваку суву ноћ. Често сама ова мера доноси успех. У тежим случајевима алтернатива јесте примена апарата за терапију
кондиционирања. Иза тога се крије нитава лепеза појединачних мера, које су у основи све усмерене на то да пробуде дете. Кревет се опрема звонцетом или дете ноћу мора носити гаћице са звонцетом. Оба алармна уређаја функционишу тако што се јак звук оглашава када се испусте прве капи урина. На овај начин дете треба да се пробуди у тренутку када се упишки или непосредно после тога. Оно тако треба да научи да у сну само пази на сигнале које му шаље бешика и да се онда буди само. Терапија алармом мора се, каже искуство, спроводити најмање осам до десет недеља. Начелно су у том случају велики изгледи да ће дете престати да мокри ноћу. Не треба прећутати ни то да многи родитељи имају тешкоћа са спровођењем ове методе. Као последица тога, стопа прераног прекидања терапије је висока. Класична медицина примењује и медикаментозну терапију. До пре неколико година на располагању су као медикаменти били само тзв. трициклични антидепресанти, који су имали велики број не само непријатних него делимично чак и опасних споредних ефеката. Ови медикаменти се, на срећу, данас више не морају употребаљавати, пошто су у међувремену развијени лекови који се боље подносе и који су делотворнији. Најраширеније је данас лечење активном супстанцом дезмопресином. Ова синтетски створена супстанца имитира описани природни телесни хормон вазопресин. Слично као и сам хормон, дезмопресин, такође може смањити стварање мокраће током ноћи. Недостатак хормона, који постоји у многе деце која мокре ноћу, тако се надокнађује и нормализује. Дејство траје око осам сати, тако да лек треба да се узме непосредно пред одлазак на спавање. На стварање мокраће дању лек се не одражава негативно, пошто је трајање његовог дејства ограничено. “TODoXIN®” ПРОТИВ НОЋНОГ МОКРЕЊА И ИНФЕКЦИЈА МОКРАЋНИХ ПУТЕВА Родитељи морају имати науму да ноћно мокрење није пркос, јер само тако могу схватити и прихватити да васпитање није узрок ноћног мокрења. Тада схватају пре њега да дете није
неваспитано и да дете ноћу не мокри зато да би пркосило родитељима или да би их наљутило. У приступу деци која мокре ноћу, грдње и казне морају се обавезно избегавати. Присилно ограничење уноса течности већ од поподнева или лишавања сна сталним нуђењем јесу најраширеније мере, које међутим, врло ретко имају успеха и које деца сматрају казном. Ниједно дете не упишки се намерно! Оболели су, напротив, високомотивисани да се проблем реши брзо и трајно. Истовремено, врло су осетљиви на понашање родитеља. Већ и најмања назнака разочарења родитељазбогвлажног кревета може бити прихваћена као казна. За сваку ноћ без мокрења у кревету треба да изузетно похвалите своје дете. Оно тако добија поверење у себе и расту изгледи за брзо решавање проблема. Наравно, побољшање не може доћи преко ноћи. Најважнији чинилац при томе јесте стрпљење, које морају показати и дете и родитељи. Ово је лакше рећи него остварити. У једном тренутку сви родитељи стигну до тачке на којој имају утисак да све то прети да им пређе преко главе. Важно је да, ако дете има проблем са мокрењем, рецимо после шест сати поподне, не пије ништа или ако пије, да то буду мале количине, да за вечеру добије јогурт као течност или кисело млеко, а не млеко или чај, да се воћни сокови пију само ујутру, до подне. Дакле важно је да се исхрана тако избалансира да дете ни у чему не оскудева само да се направи такав распоред да оно у току ноћи не скупља много течности. Има природних препарата који могу да помогну у случају обичног мокрења у сну, али и као додатак терапији која се спроводи када су у питању обољења бешике и мокраћних канала. Код обичног ноћног мокрења може се узимати ливадски мед (по 80-120 гр дневно), пожељно са соком од лимуна или чајем од шипка. Осим овога, добро је да се у 1/2 чаше млаке, претходно прокључале воде, раствори 1 кашичица меда. Ово се пије 2 пута дневно, ујутру пре јела, а увече 30 минута пре спавања. Мед делује умирујуће на нервни систем, због своје хигроскопности привлачи и задржава влагу за време ноћног одмора, па тако смањује оптерећење на бубреге. Посматрајући како дете
реагује, доза меда може се постепено смањивати, а на крају и сасвим укинути. За лечење ноћног мокрења примењују се и пчелини убоди на крстима и меридијанима бубрега и мокраћне бешике. За лечење је потребно 30-40 пчела. Истовремено се примењује клистирање 30%-ним раствором меда и даје се по 1 кашичица полена свакога дана. Лечење траје 30 дана, област убода је стомак 2,5 цм испод пупка и 2,5 цм од средишње линије стомака. Ово лечење сме да се спроводи само под контролом лекара. Следећа природна средства могу се користити као додаци у лечењу обољења мокраћних путева и у деце и у одраслих. У случају да постоје таква обољења обавезно је јавити се лекару, јер се уретритис (запаљење мокраћног канала - уретера), на пример, може проширити на пасеменике, простату, семенике и бешику. Осим прописане терапије и придржавања мера личне хигијене (будући да уретритис настаје услед инфекција пиогеним бактеријама, гљивицама и вирусима), могу се примењивати природна средства која, у начелу, код обољења мокраћних путева поспешују мокрење, јер је оно често отежано, и ублажавају тегобе при мокрењу. Свежи сок кљукве користи се за спречавање стварање камена и против инфекција мокраћних путева. 4ai од лишћа црне рибизле прави се тако што се 2-3 кашике листова прелију са 2 чаше кључале воде. Оставити да одстоји 15 минута, процедити и пити распоређено у току дана. Одварак од ивета липе припрема се тако што се 2 кашике цветова прелију са 2 чаше вруће воде. Ово се кува 10 минута и пије пре спавања по 1-2 чаше. 4ai од корена пузавиие пиревине: 4 кашичице уситњеног корена прелити 1 чашом хладне воде, оставити да одстоји 12 сати на хладном месту, процедити и течност сачувати. Корење опет прелити 1 чашом воде, овога пута кључапе, оставити 10 минута
и процедити. Ову течност помешати са оном од претходног цеђења. Пити по 1/2 чаше 4 пута дневно. Екстоакт пеошуновог листа v млеку: Добро опрати 80 гр першуна и исецкати. Ставити у шерпу и прелити млеком да огрезне. Ставити на топлу ринглу и пустити да се млеко загреје, али да не проври, па процедити. Узимати по 1-2 кашике на сваки сат, тако да се сва количина попије за један дан. Екстракт першуновог кооена: 1 кашичицу уситњеног корена першуна прелити 1 литром хладне воде. Оставити да одстоји 810 сати. Узимати по 3 супене кашике екстракта на свака 2-3 сата. Екстракт корена белог слеза: 6 грама корена белог слеза уситњеног у прах прелити 1 чашом хладне воде и оставити да одстоји 8-10 сати. Половину екстракта пити преко дана, 30 минута пре јела, а остало попити пре спавања. Уз узимање ових препарата против обољења мокраћних канала узимати и препарат “TODoXIN®” бр. 1 (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ).
ПРЕМЕНСТРУАЛНИ СИНДРОМ
гпмс)
Око 5 дана пре менструације јавља се читав низ различитих тегоба, које су најчешће последица промене нивоа хормона која настаје тих дана. Ове тегобе означавају се појмом пременструални синдром - ПМ С.
Пре менструације и првих неколико дана циклуса могу настати следеће тегобе: болови у доњем трбуху и леђима, који могу бити у виду дуготрајног онеспособљавајућег бола или болова који наилазе у таласима (дисменореја); осећај напетости и притисак у дојкама услед накупљања воде; гасови, пролив, затвор, мучнина; главобоља, мигрена, вртоглавица, низак крвни притисак; бубуљице, акне, промене на кожи; накупљање течности у ногама, натеченост чланака, повећање тежине; промене расположења, депресија, надражљивост, сметње са сном. Што се тиче узрока ПМС, посебно је важно опште телесно и душевно стање. Тако, на пример, негативан став према сопственом телу, проблеми у вези са партнером, неповољни услови живота или стрес могу да погоршају тегобе. Могућно је да постоје хормонске промене пре и за време менструације. Недостатак магнезијума може да се, у оквиру ПМС, одрази боловима у доњем трбуху. Недостатак есенцијапних масних киселина (линолне киселине, на пример) повишава ризик од настанка тегоба ПМС. Класична медицина и ПМС У случају ПМС искључују се остапи узроци тегоба и прописују се хормонски препарати (пилуле за контрацепцију млађим женама, на пример). Против болова дају се лакша средства (ибупрофен или парацетамол). Ако су болови повезани са грчевима,
средство против болова требало 6и да садржи и супстанцу која ослобађа од грчева. “ TODoXIN®” ПРОТИВ ПМС Требало би да се избегавају стресне ситуације и да се обрати пажња на кретање, одговарајућу исхрану и одмор. Ипак, у данима пре и за време менструације избегавати посебно напорне активности. Бављење спортом јесте добро, али само док представља задовољство. Препарати на бази уља боражине или уља ноћне фрајле, која садржи линолну киселину и друге незасићене масне киселине, смањују појаву тегоба ПМС. Против болова у трбуху могу помоћи термофори или топле купке. Будући да су код ПМС честе депресије и промене расположења, посебно корисни могу да буду препарати на бази кантариона (капи од кантариона). За смирење нервне напетости и раздражљивости користити средства на бази одољена. Ради одржавања телесне тежине и против накупљања течности у ногама препоручује се храна са мање соли и чај од целеровог листа, који појачава избацивање течности из организма. Редовно узимати намирнице богате комплексом витамина В (пекарски или пивски квасац), будући да је потврђено повољно дејство овог витамина на тегобе услед ПМС, а овај витамин је и саставни део биљке конопљике. Ова биљка позната је још од древних времена као одпично средство за ублажавање тегоба пред менструацију. Конопљика делује на женске полне хормоне. Она подстиче лучење хормона повезаног са стварањем жутог телашцета и зауставља излучивање хормона који подстиче Графов фоликул. Мења се однос естрогена и прогестерона, смањује се ниво естрогена, односно тегобе ПМС. Пошто конопљика подиже ниво прогестерона, што за последицу може да има појачање депресивног расположења у неких жена, али се то решава узимањем капи од кантариона. Конопљика такође смањује тегобе услед болних и натечених дојки и уопште сређује поремећаје менструапног циклуса.
Осим конопљике, на ниво естрогена и његову ограничену апсорпцију делују повољно соја, кикирики и друге махунарке. Ове намирнице садрже фитоестрогене и једињење генистин, које има предупређујуће деловање на настанак канцера. ПМС може бити и последица поремећаја менструационог циклуса и отежаног менструалног одлива. За бољи и лакши одлив могу помоћи, саме или у мешавини, још неколике биљке: мирођија, бели слез, хајдучка трава (садржи многе састојке против грчева), петровац, ким, камилица, ђумбир (умирује бол и отклања грчеве), исоп, клека, матичњак, невен, оригано, срдачица, вранилова трава, першун, рузмарин, змијска трава, мајчина душица, боровница (садржи антоцијане, који делују на опуштање мишића). Уместо чајева од ових биљака могу се користити и капи или тинктура. Коприва сређује рад јетре, смањује надувеност стомака и осетљивост груди. Рад јетре посебно је важан за добру прераду естрогена. Висок ниво овог хормона појачава ПМС. Препоручује се чајна мешавина направљена од једнаких делова листа коприве, чичка и малине. Чичак делује повољно на јетру, благо диуретички (смањује количину течности у организму), а малина ублажава надражљивост материце. Осим чајне мешавине могу се користити и капи од коприве и капи од чичка. Уместо мапине, добра замена могу да буду листови јагоде. Они су делотворни за смањивање (пре)менструалних грчева, али имају и елагинску киселину, која делује на предупређивање настанка рака.
СТЕРИЛИТЕТ
Шта је стерилитет? О стерилитету се говори када неки пар после 2 године полних односа без средстава за контрацепцију нема деце. Узрок у 40% јесу жена или мушкарац, у 20% обоје. Најважнији узрок мушког стерилитета јесте смањивање броја или функционалности сперматозоида. У жена могу постојати хормонске, психичке или органске промене (на пример - зачепљење јајовода после запаљења). Дијагностика обухвата разјашњавање могућних узрока и утврђивање лечења. Деца су за највећи број људи извор радости и смисла. Упркос усамљивању људи, пре свега у великим градовима, многи људи смисао свог живота виде једино у деци. Због тога је чињеница да не могу да имају деце за многе људе тешко, често неподношљиво оптерећење. Код око 40% парова који су ненамерно без деце узрок је мушкарац или жена, у 20% обоје. За процењивање успеха терапије треба да се узме у обзир да се само 30% оплођених ћелија развије тако да изазове трудноћу. Да би се људима помогло, развила се читава област са помало необичним именом “репродуктивна медицина”. Узроци Мушкарци Морају се раздвојити психовегетативни односно психосоматски узроци од чисто телесних узрока. У градовима је део неплодних мушкараца већи него на селу. Градски мушкарац пати од стреса (психички чинилац). Осим тога, могућни узрочници су олово, кадмијум и арсен те недостатак витамина и микроелемената.
Хормонски поремећаји могу исто бити узрок за поремећену способност оплодње. Уколико је мушкарац изложен великој количини хемикалија које су сличне женском полном хормону естрогену, могу се јавити поремећаји у смислу смањене количине сперматозоида и феминизације. Наравно, мора се узети у обзир и чињеница да мушкарац можда нема добру ерекцију. За то постоје многи разлози: зачепљење крвних судова једне или обе артерије које снабдевају пенис. Често се природни телесни узроци не могу раздвојити од психичких. Због тога је неопходно да се до краја разјасне сви могућни узроци. Још један узрок може бити то што се ствара мапо покретних сперматозоида. О нормапном квалитету мушког семена говори се када је број сперматозоида преко 20 милиона по 1 мл сперме. Од тога 30% треба да буде нормално обликовано, а 50% добро покретно. Ако ове вредности нису постигнуте, мушкарчева способност оплодње је ограничена. Свакако, и код нормалног налаза сперме може постојати функционална сметња за продор сперматозоида у јајну ћелију. Поремећај сазревања сперматозоида може бити последица инфекције заушкама у детињству. Поремећај вена на тестисима (варикозе) могу да изазову лош квалитет сперматозоида. Остали узроци могу бити хормонски поремећаји, стрес, оптерећења из околине, неспуштени тестиси, оперисани тумори или урођени узроци (оштећење генског материјапа - аномапије хромозома). Акутна инфекција може такође да пролазно ограничи квалитет сперме. У 4% случајева ствара се довољно семена, апи оно не може да при ејакулацији доспе у тело жене, јер су семеводи блокирани. Ова ситуација може се упоредити са зачепљењем јајовода у жена. Узроци могу бити претходна стерилизација, неразвијени или слепљени путеви епидидимиса. Слепљивање може настати услед запаљења, на пример.
Жене У жена, као и у мушкараца, психички чиниоци често играју велику улогу. Још један чест разлог поремећене плодности јесу хормонски поремећаји. Ти разлози морају се раздвојити од других телесних узрока - затворених јајовода или оштећења јајовода после инфекција јајника. За жене је такође потребно да исцрпно разговарају са лекаром о својим проблемима. Хормонска равнотежа веома је важна за оплодњу. Погрешне функције хормона могу да изазову поремећаје сазревања јајних ћелија, изостајање развоја јајних ћелија и недовољно стварање жутих телашаца. Узрок су често повишене вредности мушких хормона (андрогена), повезане са цистама јајника. Превисока или прениска телесна тежина, велике промене тежине за кратко време, изразито телесно напрезање, поремећаји функције штитасте жлезде, тумори (изузетно ретко), медикаменти и стрес могу такође прилично да поремете хормонску равнотежу. У трећине жена које су ненамерно без деце узрок су јајоводи. Они могу бити затворени потпуно или делимично. Јајоводи су најчешће оштећени запаљењима. Претходна ванматерична трудноћа, срастање после операције или спонтано израстање слузокоже материце (ендометриоза) долазе у обзир као узрок. Један од узрока неплодности у жена може бити и ендометриоза - раст слузокоже материце изван материце. Како се то дешава још се не зна тачно. Вероватно за време менструације мале количине слузокоже доспевају у трбушну дупљу, где се настањују и могу да почну да тамо срастају. Ово се испољава јаким боловима при месечном крварењу. Малформације јајника, јајовода или материце веома су ретке (око 5:100). Малформације могу бити различите тежине и најчешће су условљене наслеђем. У ретким случајевима тело не препознаје своје јајне ћелије. Имунски систем ствара антитела на њих. Нешто чешћи је случај да се стварају антитела на сперматозоиде мушкарца у
материчном секрету. Због тога сперматозоиди не могу да доспеју у јајоводе, те изостаје оплодња. Класична медицина и стерилитет Код првенствено психолошких разлога често могу да помогну групе за самопомоћ и, наравно, психолошко саветовање и психотерапија. Када су у питању телесни узроци, онда се о мерама које треба да се предузму одлучује у договору са лекарем. Може, рецимо, бити потребан хируршки захват, како би се јајоводи поново учинили проходним. Ако те мере не дају успех, постоје друге могућности да дете, ипак, дође на свет. Данас се нуди више могућности лечења стерилитета: Х о р м о н с к о лечење: Лечење хормонима изводи се под строгом лекарском контролом и у 40% случајева води излечењу.
Хомологна инсеминаиија: Код ове методе семе мушкарца не уводи се у материцу нормалним полним односом, већ вештачки. Ова метода прикладна је пре свега онда када сперма мушкарца нема довољан број сперматозоида или када они нису довољно покретни за нормалну “оплодњу". Дете је онда природно дете оба партнера. Стопа успеха методе је 5-10%. Хетерогена инсеминаиија: Ако моћ оплодње мушкарца није довољна, у материцу жене може се вештачки (без полног односа) увести семе неког непознатог мушкарца способног за оплодњу. У тим случајевима дете није више природно дете оба партнера, већ само мајке. Стопа успеха је око 20%. Оплодња in vitro: Репродуктивна метода оплодње in vitro подразумева да се, под ултразвучном контролом, кроз вагину узима неколико јајних ћелија, које се онда изван тела оплођују спремом партнера или непознатог мушкарца. Два дана после оплодње оплођено јајашце усађује се у материцу. Ова метода примењује се углавном онда када је смањена проходност јајовода. Стопа успеха је 10-15%.
Интраиитопластична инјекција сперматозоида: Овде се, као код претходне методе, под ултразвучном контролом кроз вагину узимају јајне ћелије. Тада се, међутим, сваки појединачни сперматозоид микропипетом убризгава непосредно у цитоплазму јајне ћелије, а онда се тако оплођене ћелије после два дана усађују у материцу. Метода се примењује углавном онда када су сперматозоиди у недовољном броју или слабо покретни. Стопа успеха је око 18%. “ TODoXIN® ” ПРОТИВ СТЕРИЛИТЕТА Општа упутства Сношај би ваљало да се обавља у дане погодне за оплодњу (плодни дани). Положај приликом односа може бити према жељи, али би ваљапо да ејакулација буде у положају од позади, јер сперматозоиди тако лакше долазе до места оплодње. Осим тога, избегава се оштеђење сперматозоида ако постоји нека инфекција ван материце. Жена пре и за време плодних дана треба свакодневно да узима најмање 1 кашичицу соде бикарбоне, да би се повећапа базност вагинапног секрета и помогло сперматозоидима да лакше оплоде јајну ћелију. Од основних лабораторијских анапиза треба урадити комплетну крвну слику, преглед урина, серолошке тестове на сифилис и тестове за функцију штитасте жлезде (о значају те жлезде вид. ШТИТАСТА ЖЛЕЗДА). Жена мерењем базалне температуре треба даутврди плодне дане, а неопходно је испитивање сперме. Посебну опасност по плодност носе намерни побачаји прве трудноће, јер њихова последица, услед хиперинволуције, може да буде стерилитет. Оно на шта посебно треба да се обрати пажња јесте испитивање да ли супружници имају хламидију, која може бити присутна само код једног партнера, апи врло брзо прелази и на другог.
Хламидија може бити један од узрока стерилитета (о лечењу вид. КАНДИДИЈАЗЕ, ХЛАМИДИЈЕ, ТРИХОМОНАС). У данашње време, поред стерилитета, велики проблем представљају вирусне и друге инфекције, које у забрињавајуће великом броју случајева изазивају спонтани побачај. Неретко се дешава да поједине жене и по неколико пута не успеју да изнесу трудноћу до краја, управо зато што вирус, најчешће Herpes simplex, напада ембрион или фетус. Мушкарац Лечи се применом чајних мешавина које се пију по 14 дана (укупно 42 дана): • • •
бреза, добричица, коприва, хајдучка трава, нана кичица, хајдучка трава, зова, коприва, кантарион невен, босиљак, цвет брђанке, лист и корен шумске јагоде и купине, и полен кукуруза
Чајеви се пију преко целог дана, уместо воде, и у њих се може додати мало меда и капи од прополиса. Обавезно се пије и чај од кукурузне свиле и узима се полен од цвета кукуруза. Уз ове чајеве може се пити и чај од ораховог листа, листа брезе, борових иглица и коприве. Мушкарци узимају и препарат од боквице: 250 г исцеђеног сока од боквице помешати са 1 кг меда и загревати полако до врења. Оставити да се охлади, сипати у теглу и свакога јутра пити по 50 г. За побољшање циркулације узима се препарат за чишћење зидова крвних судова (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Осим овога, свакога дана треба да се попије и по 100 г свеже исцеђеног сока од црног лука. Свако вече мушкарац припрема топао чај од ораховог листа и седи у том чају. То је посебно добро и за мушку децу код које родитељи примете да је полни орган слабо развијен. Узимати и мед са млевеним орасима, јер то побољшава стварање сперматозоида.
Тинктура чајева за лечење стерилитета Тинктура за лечење стерилитета припрема се од биљака које иду у поменуте чајне мешавине. Тинктуре се припремају сваких 14 дана од одговарајуће комбинације трава. У теглу или боцу са шрафом ставити, без сабијања, 5-6 кашике чајне мешавине и налити 6 дп чисте комовице (уместо комовице може било која домаћа воћна ракија). Теглу или боцу затворити, ставити у лонац са водом и пустити да вода прокључа. Лонац измаћи са ватре и оставити боцу да се охлади у води. Боца затворена треба да стоји на тамном месту 3 недеље. Тинктура се може направити и без загревања боце, али онда све стоји 6 недеља. Пије се свакога јутра и вечери по 1 кашика. После узимања тинктуре узети 50 г меда са саћем и жвакати док не остане само восак, па испљунути. После тога попити чај од целера или неки други чај. Ако се пије тинктура, онда се не морају пити чајеви, пошто се у алкохолу лековити састојци боље растварају и брже ресорбују. Ко не подноси алкохол, пије редовно наведене чајеве. Мушкарцима се препоручује неколико природних средстава: Намирнице богате витамином Bs: карфиол, поточарка, спанаћ, зелена салата, банане, црни лук, кељ, бундева, келераба, броколи, грашак, ротква. Намирниие богате цинком: спанаћ. першун, броколи, краставац, боранија, зелена салата, суве шљиве. Ђумбир ie добар као афродизијак и, кажу опити на животињама, повећава број сперматозоида. Може да се примењује као чај или као зачин, уместо бибера. Вранилова трава. хајдучка трава и раставић добра су мешавина за прочишћавање уринарно-гениталног тракта мушкараца. Подједнаке делове ових биљака помешати и 1 кашику мешавине налити са 800 г воде. Кувати док не прокључа, а онда скинути са ватре и оставити да се охлади. Процедити и попити у току дана.
Суниокрет садржи аргинин, аминокиселину која повољно делује на повећање броја сперматозоида. Требало би да се узима 4 г дневно, што је количина коју садржи 60 г семенки сунцокрета. Остапе биљке које садрже аргинин: рогач, кикирики, семе сусама, соја, поточарка, пискавица, црна слачица, бадем, лук влашац, боб, сочиво. Зоб повећава плодност мушкараца, каже народно искуство. Може да се узима као зобена каша (пахуљице) или као чај. 1 кг зоби ставити у велики лонац, напити 15 л воде и кувати 5-6 сати. Скинути са ватре, оставити да се охлади. Одвар процедити и сипати у боце. Пије се свакога јутра на празан стомак по 150 г загрејане течности. Малина се, у облику чаја од листа малине, препоручује мушкарцима који имају проблема са стерилитетом. Чај се припрема тако што се 1 кашика листа мапине прелије са 1/2 л вреле воде, остави да одстоји 15-20 минута и пије у току дана уместо воде. Жене Као код мушкараца, пију се по 14 дана чајне мешавине: • • •
полен од кукуруза, кичица, борове иглице, хмељ, першунов лист и корен рузмарин, зреле зовине бобице, матичњак, коприва гавез, полен од кукуруза, хајдучка трава, нана
Осим чајева, пије се и ракија од имеле: У боцу се стави 5 кашика имеле, па се до врха налије комовица или било која домаћа воћна ракија. Остави се да стоји на светлом месту 3 недеље и пије се свакога јутра по 50 г. После тога узима се 50 г меда са саћем и жваће док не остане само восак, који се онда испљуне. За испирање иригатором користити чај од хајдучке траве, дивље нане, камилице, белог слеза, коприве и жапфије, а може и бе нзап ко нијум-хл орид.
Жена
и
мушкарац
Постоје препоруке и препарати који важе и за жену и за мушкарца: Крема на бази нане, рузмарина, босиљка или жалфије, пелена, кантариона, хајдучке траве, чуваркуће, боквице ставља се пре интимног контакта на вагину и/или на мушки полни орган. Ова крема делује бактерицидно на вагинапну слузокожу и омогућава дуг и пријатан сексуапни однос. Имела је врло добра за мушки и женски стерилитет. У 600 г прокључапе и охлађене воде увече се стави 6 кашичица имеле, поклопи и остави да преноћи. Ујутру се процеди и пије у току дана, 3 пута по 2 дл. 4ai за опуштање: Босиљак, матичњак и нана помешати у једнаким деловима. 3 кашике мешавине прелити са 6 дл прокључапе воде, оставити да одстоји 15-20 минута, процедити и попити у току дана. Пити 7-10 дана, направити паузу око 7 дана, па поновити. Жвакање меда са саћем: Жвакање је нарочито важно, јер се тако стимулише грудна жлезда (тимус), која је најважнији полигон за обуку ћелија специјапаца за одбрану организма. Дуго жвакање меда са саћем добро је и за сасвим здраве особе, јер ће се тако, с помоћу пљувачке, састојци меда и саћа добро разложити и прочистити лепо цео организам. Облоге за трбух (мали стомак): Ове облоге посебно су важне за жене, апи помажу и код мушког стерилитета. Од воде и кукурузног брашна са додатком струганог рена направити не сувише тврдо тесто. Кожу мапог стомака намазати маслиновим уљем или поменутом кремом и ставити облогу од теста растањеног као погача. Покрити вуненом или памучном тканином и загревати електричним ћебетом или ставити термофор. Ова облога може се користити неколико пута, тако да се после скидања стави у апуминијумску или најлонску фолију, да се не би скорела.
Стерилитет је врло често узрокован разним бактеријским или вирусним инфекцијама. Побољшање одбрамбене моћи самог организма може бити довољан корак у сузбијању стерилитета и омогућава да се избегну у оштећења плода и спонтаних побачаја, што су у новије време врло чести случајеви. Због тога и мушкарац и жена треба најмање 6 недеља да узимају препарат “TODoXIN®” бр. 1 (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). Исхрана Хранити се редовно, узимати храну која је енергетски јака, али која не оптерећује. На јеловнику обавезно треба да буду коњско месо и џигерица од што старијег говечета. Ваља да се узимају и сва друга посна меса: кувана говедина, риба, месо кунића, али не у великим количинама. За ужину за мушкарце препоручују се, пре и после подне, по две печене јабуке са медом. Пити сокове од воћа и поврћа, посебно од шумских јагода и шаргарепе, али и од осталих врста. Бадем, суво грожђе, орах, лешник и ђумбир изванредни су и незаобилазни афродизијаци. Бибер, целер, першун, рен и витаминске салате треба да се налазе свакодневно на јеловнику. Преко зиме таква салата може се правити од шаргарепе, целера и цвекле, који се изрендају ситно, зачине и једу у току целог дана. У то се додаје и ситно сецкан першунов лист, може павлака, али је најбоље зачинити лимуновим соком или сирћетом од дивље јабуке. Салате од разног корења, беле роткве, шаргарепе, пашканата и ситно сецканог першуна требало би да се узимају сваки дан. Свака комбинација је добра, али у би ваљало да свуда буде целера (неке предлоге за витаминске сапате вид. у МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗА). Клице и зобене пахуљице јако су добре за побољшање стања читавог организма. Вежбање Телесна активност је врло важна и ако нема никаквих здравствених проблема, а посебно у току терапије за излечење
од стерилитета. Треба да буде редовна и стицање овакве навике јесте један од задатака пацијената. Зато је потребно да особе које имају проблем са стерилитетом најпре упознају себе, науче да живот прихватају онаквим какав јесте и да, уколико нису саме у стању да се изборе са проблемима који их узнемиравају, потраже и стручну помоћ психотерапеута, јер то може бити кључ њиховог проблема.
ПАРКИНСОНОВ СИНДРОМ
Паркинсонов синдром једно је од најучесталијих неуролошких обољења. Услед све већег старости становништва може се рачунати да ће се број оболелих повећавати. Тренутно се узима да је преваленца у индустријским земљама 2-3 промила. Преваленца у особа старијих од 60 година износи око 1%. Главни симптоми Паркинсоновог синдрома јесу: брадикинеза, ригор, тремор у мировању и при стајању, нестабилно држање. Дијагностика Дијагноза Паркинсоновог синдрома поставља се и даље кпиничким прегледом. Без обзира на развој поступака снимања, кпинички налаз је водећаствар и одлучујући у случају недоумице. Рани симптоми најчешће су веома неспецифични. Ретроспективно, пацијенти се у годинама пре постављања дијагнозе жале на болове, пре свега у зглобовима, вегетативне симптоме и психијатријске промене. Моторички симптоми почињу увек једнострано. Тремор се у 70% случајева јавља као први симптом, при чему се у тих пацијената ретроспективно често налазе и други симптоми. Чешћа су моторичка ограничења. Ово је супротно увреженом мишљењу да тремор нужно спада у дијагнозу. Код тремора реч је о тремору у мировању, у појединим случајевима додатно се јавља и тремор при стајању. Типична је фреквенца тремора 4-8 Hz, у појединим случајевима и нижа. Тремор је познат и као тремор окретања међу прстима или бројање новца.
Као класичан напаз може се утврдити да при ходању изостаје пратећи узмах руком на претежно захваћеној страни и евентуално повлачење ноге на погођеној страни. Често је захваћена рука у благо савијеном положају. Осим тога, упадљиво је да је тело благо повијено. Критеријуми дијагнозе: једностран почетак, тремор у мировању, прогресиван ток, одговор на L-dopa (побољшање под терапијом одговор дужи од 5 година дискинезије индуковане с помоћу L-dopa). Узроци Паркинсоновог синдрома Органске промене Основа свих случајева Паркинсоновог синдрома јесте недостатак допамина. Реч је о једном трансмитеру. Поједностављено описано, он мускулатури преноси наређења нервног система. Највећа количина овог трансмитера напази се у скупу нервних ћелија у можданом стаблу, који је познат као Substantia nigra. Код оболелих од Паркинсоновог синдрома овај део мозга знатно је блеђи. У односу на здравог човека, концентрација допамина пада на 1/10. Групе Паркинсоновог синдрома Узроци Паркинсоновог синдрома могу се поделити у две групе: обољења без јасног узрока и симптоматска обољења. Ова друга телесно су условљена. Обољење без јасног узрока, познато и као идиопатски Паркинсонов синдром, најчешћи је облик обољења. Истраживања породице показују да је ово обољење можда наследно, али то не значи да чланови породице који ову генску склоност носе у себи обавезно морају и да оболе. До сада нема недвосмислених доказа за то. Тумори мозга и други процеси услед којих се смањује интракранијални простор - субдурапни хематоми (последице
можданог крварења), на пример - погодују развоју симптома Паркинсоновог синдрома, уколико је погођен део мозга који је одговоран за настанак обољења (Substantia nigra). После оперативног отклањања тумора симптоми се или делимично побољшавају или потпуно нестају. Паркинсонов синдром може настати и као последица тешких повреда главе и мозга, нарочито ако повреде које се називају микро инфаркти настану у екстрапирамидалном систему мозга. У том систему активан је трансмитер допамин. Узрок нису толико повреде које настану једном, већ су то много више поновљене мање повреде мозга какве, на пример, постојеу боксу. Тако су оне изазвале Паркинсонов синдром у Мухамеда Алија. Тровање хемијским супстанцама може исто бити изазивач симптома Паркинсоновог синдрома. Све скупа, ти случајеви су врло ретки. Свакако, оваквих случајева има све више као последица конзумирања опијата. Још једна могућност да се развију симптоми Паркинсоновог синдрома јесу нежељена дејства медикамената. При томе је пре свега реч о антихипертензивима који садрже активну супстанцу резерпин односно о неуролептицима и литијуму. У начелу обољење брзо и потпуно нестаје после искључивања ових медикамената. Разлог за то јесте што медикаменти не уништавају ћелије које производе допамин, већ само привремено блокирају места на која допамин делује. Осим тога, мора се рећи да обољење као нежељено дејство медикамената не мора нужно настати. У симптоматске случајеве спадају она обољења која настају као последица вирусног запаљења мозга (менингитис). Овај облик учестало се јавља у особа рођених између 1917. и 1927. године као и у млађих особа. У новије време нису познати случајеви Паркинсоновог синдрома после запаљења мозга.
Класична медицина и Паркинсонов синдром Пре сваке медикаментозне терапије стоји, наравно, одговарајућа дијагностика. Не мали број пацијената који немају Паркинсонов синдром и дање се третира специфичним медикаментима, односно у пацијената са Паркинсоновим синдромом не поставља се дијагноза и нема одговарајуће терапије. Осим тога, црни број пацијената са мултисистемском атрофијом који се сврставају у пацијенте са Паркинсоновим синдромом веома је висок. У случају недоумице увек треба да се прибави мишљење специјаписте. Пошто је дијагноза постављена, следи исцрпно информисање и саветовање пацијента. Тако се ствара основа за успешну терапију. Осим медикаментозне терапије требапо би увек да се примене и физиотерапијске мере, које изводи највише пацијент сам или уз помоћ чланова породице. Део терапије јесу и обавештавање о помоћним средствима и давање савета о исхрани. Осим моторичких симптома, у многих пацијената постоје вегетативне сметње (срце и крвоток, гастроинтестинални тракт, урогенитапни тракт, терморегулација) и психијатријске сметње, за које је често потребна специфична терапија. За лечење моторичких симптома неизоставна је медикаментозна симптоматска терапија. Оптимапна медикација усмерава се према старости обољења, трајању обољења, изражености симптома, прогредијентности, пратећим вегетативним и психијатријским симптомима, пратећим обољењима и њиховој медикацији. Сада су на располагању следећи медикаменти: L-dopa (плус блокатори декарбоксилазе), агонисти допамина, соли амантадина, будипин, блокатори КОМТ, блокатори МАО, антихолинергици. Постоје и могућности оперативне терапије. Деловање и нежељена дејства знатно се разликују. Неизоставна је диференцирана примена. Код дозирања и даље важи правило “полако и помало” .
L-dopa ( плус блокатори декарбоксилазе)
Увођење L-dopa сматра се продором у терапији. У међувремену велики број произвођача нуди ову супстанцу у комбинацији са периферним блокаторима декарбоксилазе. Терапијски L-dopa и даље важи за златни стандард. То је најделотворнији медикамент за терапију акинезе и ригора који доказано смањује смртност. Истовремено ова супстанца има најбољи однос цене и ефекта. Неуротоксичност, о којој се стапно расправља, доказана је на животњском моделу само код високих доза, а још недостају коначна испитивања. Супстанца изазива позне моторичке компликације (флуктуације, хиперкинеза и сл.), које се јављају у просеку 5-8 година терапије. Оне битно утичу на пацијенте, изазивају значајне терапијске тешкоће, а тиме и велике трошкове. Агонисти допамина Агонистима допамина поклања се сада нарочита пажња. Ове супстанце омогућавају да се одложи одложи примена L-dopa, да се у комбинацији L-dopa уштеди и да се при дугорочним моторичким компликацијама постигне побољшање. Агонисти допамина разликују се према својој рецепторској специфичности, времену полуразлагања и трајању дејства, дозирању, дејству и нежељеним дејствима, цени. Опис у вези са овим захтевао би посебну расправу. У вези са еквивапентним дозама у литератури постоје веома различити подаци. О овоме још нема довољно поузданих истраживања. Неерголински агонисти доспели су у новије време мало на лош глас, пошто су се били јавили неки изненадни напади у сну. Ово се, ипак, мора посматрати диференцираније. Изненадни напади у сну с једне стране су ретки, а са друге стране јављају се и код примене ерголинских агониста, па чак и L-dopa. Апоморфин је неерголински, стимулише и D2 рецепторе и идеалан је агонист допамина. Тренутно се ова супстанца
примењује за апоморфински тест (за утврђивање одговора на допаминергике) те као апоморфинска пумпа код флуктуација деловањау npe-, пери- и постоперативним фазама. Соли амантадина Амантадин се већ дуго примењује у терапији. Његов механизам деловања објашњен је тек у новије време (пре свега антагонизам NMDA). Осим примене као интравенске апликације код акинетичке кризе, супстанца се може успешно примењивати у раној фази и дуготрајној терапији. Новија испитивања показала су да амантадин с једне стране одлаже појаву моторичких флуктуација индукованих L-dopa, а са друге стране знатно смањује флуктуације које постоје. Уобичајена доза је 100-150 мг амантадин-сулфата ујутру и у подне. Будипин
Будипин је такозвани рицхцомпоунд препарат или (прљави лек). Утиче на допаминергни, глутаматергни, холинергни, норадренергни и серотонергни систем и реверзибилни је блокатор МАО, на основу чега се објашњава ефекат на три главна симптома Паркинсоновог синдрома. Будипин се највише примењује за терапију тремора, пошто је у случају овог симптома бољи од свих других медикамената. Блокатори КОМТ (катехол-О-метил-тоанссбераза) Периферни блокатори декарбоксилазе успоставили су се и доказали као чврста комбинација са L-dopa. Због тога је циљ већ дуго да се блокира још један важан пут разградње L-dopa. То је успело увођењем блокатора КОМТ. Постепено увођење у терапију није неопходно и може се уштедети просечно 20% дозе L-dopa. Давањем блокатора КОМТ продужава се полувреме елиминације L-dopa и повећава се концетрација у плазми. Примена блокатора КОМТ препоручује се пре свега код флуктуација деловања. Место блокатора КОМТ у терапији Паркинсоновог синдрома данас је још увек предмет расправе, нарочито због нејасних последица у дугорочној терапији.
Блокатори МАО (моноаминооксидаза)
Нарочито 80-их година велике су наде полагане у блокаторе МАО као могуИне неуропротективне супстанце. ПоследнБе две године неуропротективно дејство доводи се у питање, док га неки аутори чак потпуно одричу. Симтоматски ефекат признато је мали, али се може постићи уштеда L-dopa. Начелна препорука за примену ове супстанце данас се више не може давати, а супстанца се на многим местима примењује за иницијалну терапију. Антихолинергици После увођења већ поменутих медикамената индикација за давање антихолинергика постоји веома ретко. Услед нежељених дејстава (когнитивни дефицити, вегетативно деловање) примена у пацијената у поодмаклој старости скоро да уопште није оправдана. Она може бити погодна само за поједине млађе пацијенте са Паркиносоновим синдромом тремор-доминантног типа. Оперативна терапија Стереотактички оперативни поступци (прављење лезије) имају дугу традицију. Њихова примена ограничена је на мали број случајева. За разлику од овога, стимулација таламуса све више се примењује. Ту се после имплантације електроде врши високофреквентна стимулација споља. Садаи постоји индикација пре свега код терапијски резистентног тремора и хиперкинеза индукованих L-dopa. Мора се сачекати да 6и се видело да ли се овај поступак може сматрати алтернативом медикаментозној терапији. Трансплантација аутологне сржи надбубрежне жлезде и ткива средњег мозга људских фетуса још је у експерименталној фази. Ови поступци неће скоро бити укључени у терапију.
“ TO D oXIN ® ” ПРОТИВ ПАРКИНСОНОВОГ СИНДРОМА
У лечењу Паркинсоновог синдрома могао би да се примени велики пост, то јест велико чишћење организма. Тај пост не би требало да се спроведе поједностављено, онако како се то ради у Америци. Најбоље би било извести га према правилима и у духу православног поста (вид. детаљно о посту у књизи “TODoXIN® ПОСНИ КУВАР”). Иако се пише о фантастичним резултатима, не може се човек једноставно и одједном бацити на пост од 30-100 дана, јер таква би особа била упропашћена. Цела прича не може се упростити толико да се 30-100 дана узима само вода. Чињеница је да оболели од Паркинсоновог синдрома имају изузетно велику потребу за водом и течношћу уопште. Међутим, пост на чистој води прилично је озбиљан подухват и мора се спроводити у посебним условима, под контролом лекара, чак у хоспитапизацији. Оболели би све време требапо да узимају не обичну воду из чесме, већ неку добру минерапну воду. Има пацијената који на ту дијету не реагују добро. Њима то треба да се прекине, јер то није нека од оних терапија којих треба да се придржава и када наступи погоршање. У сваком случају, припрема мора да постоји, јер било би врло погрешно човека онако са улице стрпати у кревет и држати га на минералној води и лековима. Исхрана у чишћењу организма треба да буде дијетална, лака и добро избапансирана. Чајеве и воду уводити постепено, да се организам навикава на то да полако храну замењује течношћу.
Предлог дијете Доручак: два парчета црног хлеба, парче сира и чаша млека. Ужина. Ручак: супа, парче меса, вариво. Ужина. Вечера: нормална, према навикама. Онда се постепено нека од намирница у оброку замењује чашом воде. Тако, на пример, првог дана уместо млека добија чашу воде или чаја. Другог дана вода иде уместо млека и супе, значи - две чаше воде. Течност
(вода или чај) уводе се тако да се на крају дође до тога да болесник пије 2-3 литра течности дневно. Уз све то иду додатни лековити препарати. Када се из ове дијете изводи треба да се иде постепено, као када се у њу улазило. Значи - једну чашу воде у току дана заменити чашом млека, па онда једну чашу млеком, а другу супом. Много је боље држати дијету једанпут годишње него се вући три месеца. Могућно је спровођење и 2-3 пута годишње. Цела дијета треба да траје 6 недеља (42 дана). ЧаЈеви Чај бр.1: Узети по 1 кашику нане и рузмарина и по 2 кашике босиљка и жалфије. Ставити у 1,2 литра прокључале воде. Оставити да стоји 90 минута. Пити 7 дана, свакога дана по 1 дл на сваки сат (ко може), осим ноћу. Може се засладити медом. Чај бр. 2: Узети по 1 кашику матичњака, босиљка и пелена и 2 кашике имеле. Ставити све у 1,2 л провреле воде. Оставити да се охлади и процедити. Пити 7 дана, свакога дана по 1 дл на сваки сат (ко може), осим ноћу. Може се засладити медом. Чај бр. 3: Узети 2 кашике ситно исецкане имеле и по 1 кашику мајчине душице, ризома целера (посебно влакно на корену), камилице и кичице. Ставити у 1,2 л провреле воде, оставити да стоји 2-3 сата. Пити 7 дана, свакога дана по 1 дп на сваки сат (ко може), осим ноћу. Могућно је засладити медом. После три недеље поново применити ова три чаја, све до краја 6 недеље. Масажа Прве три недеље болесници би требало да посебно припремљеним маслиновим уљем масирају руке и ноге. У 1 л. маслиновог уља додају се по 2-3 кашике пелена, цвета дивљег кестена, цвета љутића и листа и цвета мајчине душице. Посуда се затвори и остави да 5-6 недеља стоји поред извора топлоте, а
свакога дана све добро промућкати. Руке и ноге масирати 15-20 минута и обрисати их после тога благим млаким чајем од камилице. За друге три недеље направити екстракт од 1 литра комове или шљивове ракије у коју се стави по 3-4 кашике цвета црвеног јоргована, листа и цвета медунике, цвета кантариона и листа рузмарина. Оставити све да стоји 3 недеље. Процедити и тиме масирати руке и ноге 15-20 минута, обрисати благим чајем од камилице и намазати чистим маслиновим уљем. Уз ову дијету требало би редовно да се узима препарат “TODoXIN®” бр. 1 (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). Он може да се узима и уместо хране, будући да садржи све састојке који су неопходни за живот. Препарат такође утиче повољно на сређивање метаболизма и детоксикацију тела. Детоксикација организма важна је и са разлога што се у болесника са Паркинсоновим синдромом често јавља затвор. То је класична опасност од токсикације организма. Затвор често има психолошке узроке. Деца, рецимо, имају тако често затвор услед незадовољства, недовољно љубави, и скрећу тако пажњу на себе. То је као неки бунт који се преноси на организам. Затвор треба да се решава најбоље природним средствима. Ако не може природно, онда мора механички, па ако треба и редовним клистирањем. Најважније је узимање што више течности и довољно кретања. Уз дијету, чајеве и масажу према програму “ TODoXIN®” иду још неке биљке које могу да помогну: Боб је најбогатији природни извор L-dopa, природног прекурсора допамина. Ако је познато да код Паркинсоновог синдрома настаје неравнотеже између допамина и ацетил-холина, онда ће узимање природног извора L-dopa моћи само да помогне. Уместо неизникпог боба могу се, још боље, користити младице боба, јер оне садрже 10 пута више L-dopa. Боб је, иначе, одличан и против затвора, који је чест пратилац Паркинсоновог синдрома.
Узимање боба ваљало би, међутим, да се уведе постепено, јер је потребно да се стомак навикне на махунарке, посебно боб, који има обичај да ствара гасове. Ноћна фрајла садржи једињенве које појачава деловање L-dopa. Ноћна фрајла може се узимати као уље, у капима, али се може користити и самлевено семе ове биљке које се ставља у јела која се пеку. Кантарион ie повезан са једном врло занимљивог причом. Наиме, пушачи су изложени много мањем ризику од добијања Паркинсоновог синдрома. Ево разлога: никотин појачава лучење допамина у мозгу. Ензим моноаминооксидазе (МАО) снижава ниво допамина. Значи, ако неко једињење кочи МАО, то значи да оно поспешује рад допамина. Никотин је једно од таквих једињења, која се зову инхибитори МАО. Кантарион, познато је, делује као једини природни инхибитор МАО, ауједно је и најбољи природни антидепресив. У случају Паркинсоновог синдрома ваљало 6и узимати капи кантариона, 20-30 капи три пута дневно. Постоје и одређена ограничења: избегавати алкохол, димљене намирнице, амфетамине, наркотике, лекове против прехладе и много сунчања. Као превентиву и помоћно средство у лечењу Паркинсоновог синдрома требало би да се узима и витамин Е (800-3.000 јединица), који се у природи налази у уљу од кукурузових клица, сунцокретовом семену, орасима, пшеничним клицама, соји, лешницима, бадему.
ТУБЕРКУЛОЗА
Назив долази од латинске речи tuberculum - чворић. Узрочник је бацил туберкулозе, или Кохов (Koch) бацил, откривен 1882. године. Туберкулоза (ТВС) није наследна болест и од ње најчешће обољевају плућа, одакле, путем крви, може да се прошири и на друге органе. Бацил ТВС преноси се са болесне на здраву особу капљично - аеросолно (говором, кашљањем, кијањем), испљувком и/или употребом предмета којима се служи болесник. Поред плућа, туберкулоза може да захвати бубреге, грло, кичмени стуб, кости, кожу, очи, полне органе, зглобове, мождану опну. Предупређивање ТВС успешно је извођено вакцином BCG, а лечење класичном терапијом - парааминосалицилном киселином, еутизоном и стрептомицином. Нарочито велику опасност туберкулоза представља за људе који користе дроге и за HIV/AIDS болеснике, у којих је имунобиолошки систем компромитован, тако да је лечење туберкулозе само ограничено успешно, без обзира на то што се комбинују и три-четири лека (рифодин, изениозид, стрептомицин, етамбутол итд.) Откуда туберкулоза? Туберкулоза је, иако долази од бацила, ипак болест одлуке. То је болест у коју се бежи. Треба, наравно, да се, осим симптома, лече и узроци. Болесник од туберкулозе требало би добро да размисли о себи, да види шта му све у животу недостаје и зашто је његов организам решио да побегне у болест. Није ТВС везана толико са психом, колико са телом. Јер, ако човека дожвљавамо као једну заједницу душе и тела, онда не
смемо занемаривати тело. Душа некада пред тело ставља сувише велике и сувише сурове захтеве. Тело се побуни и каже души: “Ја то не могу. Ја то нећу, нећу таква одрицања, нећу такве напоре, нећу тако суров режим према себи. Мораш да ме чуваш, да ме пазиш и да ме волиш, ако хоћеш да будемо заједно. Иначе, одох ја, а ти гледај шта ћеш сама!” Раскорак између душе и тела постоји, осим туберкулозе, и у случају канцера, само што код рака утицај душе на појаву болести много већи него код туберкулозе. ТВС је стварно побуна тела, а код канцера је незадовољна душата која тера тело да се разболи. Опструкцију у туберкулозе прави незадовољно тело, и у томе је разлика. Ово све значи да се човек неће разболети од канцера ако му је душа задовољна. Човек се од туберкулозе може разболети без обзира на то колико је душа задовољна. Ако она од тела тражи велике напоре или га злоставља - изгладњује, не нуди му добру храну или га тера у нездрав живот - ето болести. Туберкулоза је често болест нерешених проблема у зрелом добу или последица таквих проблема из младости, уласка у слепу улицу живота. То је болест незадовољства, болест глади потхрањених и сиромашних, очајања због лоших услова живота или несрећне љубави. Од туберкулозе обољевају и младе мајке које имају јако мапу децу. Не обољевају оне само због тешких физичких напора, већ и због извесне безнадежности. Плаше се нових обавеза у породици. Мајка која оболи од ТВС може се излечити само ако зна да ће јој дете бити збринуто и да је сигурна за њега. Као и већина болести, и туберкулоза је израз панике пред животом, бежање, ништа другачије него канцер. Туберкулоза опет почиње да се шири. Сада је у експанзији и тамо где је ретко виђена, од крајњег североистока Канаде до крајњег северозапада Русије. Један од разлога је и квалитет сунца. Ти географски појасеви и онако имају мапо сунчеве светлости, а сада је и то мало што
примају постало неквалитетно. Друго, исхрана им је лоша. Они углавном једу све јако прерађено. Изгледа можда смешно, али туберкулоза ће постати болест и људи са високим стандардом. Брзахранау великим количинама, храна из кутија, дехидрирана. Бациш у воду - направи се шницла. Чудо једно! У Канади висок стандард и храна ђубре, у Русији, наравно, беда. У оба случаја идеални услови за ТВС. У једном новијем извештају Немачког удружења за борбу против туберкулозе каже се да јужно од Сахаре преко педесет милиона HIV-позитивних има туберкулозу. Овај податак је занимљив зато што се први пут јавно каже како је страшно здравствено стање тог сиромашног становништва, које је намерно инфицирано HIVом. Велики проценат афричког становништва који има AIDS развија туберкулозу као најопаснију пратећу болест, док белци са HIV/AIDS добијају РСР (Pneumocystis carinii pneumonia). Проблем црнаца је немаштина, ослабљен организам, који и даље ради тешко, а нема довољно хране. Већина туберкулозних болесника има неко чудно понашање према околини. Разлог за то јесте управо та побуна тела, а тело је себично. Да би туберкулозни болесник био другачији, душа треба да буде доминантна, зрела и искусна. Наравно да има и таквих. Болесника је потребно васпитати и објаснити му да је то привремено, пролазно стање, и да здрави имају право да буду здрави, јер никада се не зна докле ће неко бити здрав. Свако има свој крај не треба никоме да завидимо. Управо ту је суштина тог васпитања: “Ти си био здрав, свеж, снажан и добио си туберкулозу. Шта знаш - од ових који сада скачу и веселе се неко исто може добити ту болест, или неку страшнију.” Несрећа је у томе што су болесници од туберкулозе ипак јако сиромашни и углавном немају шта да једу, и углавном су добијапи туберкулозу што немају шта да једу. Јер, то је типична болест потхрањених и неухрањених људи. Он не може себи да приушти чак ни сланину, наравно било би му најбоље да оде негде у планину да живи с козама, пије козије млеко, пије добру воду, једе црни и бели лук и сланину, свеже воће. Преко зиме кад нема воћа - бундеву.
Извесна болест која је пре неколико година однела 400 живота имала је све знаке туберкулозе, а бацила нигде. То би био биолошки експеримент. Народ је осуђен да се над њим изврши једна организована и планирана селекција, једноставно - чистка, да се једнога дана не би јавила пренасељеност. Неки се ставили изнад Бога и хоће да убију један значајан део становништва на Земљи, и то међу народима које су осудили и чији им се животни простор јако допада. У тим ће крајевима харати туберкулоза, AIDS, канцери и друге болести, стерилитет нарочито. “ TODoXIN®” ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ Данас се све чешће сусрећемо са новим облицима туберкулозе, који су врло отпорни на антибиотике и односе стотине живота и поред примене најсавременије медицинске неге и терапије. Зато сматрам да треба да се покуша са старим и давно заборављеним природним рецептима - самостално, тамо где је савремена терапија немоћна, и комбиновано - са антибиотицима. Јер, код ТВС једна ствар је добра, а то је да се традиционална медицина и класична медицина међусобно уопште не искључују. Туберкулозном болеснику, који се, у здравственојустанови, лечи антибиотицима, добро је давати храну коју народ препоручује у тим болестима. Без икаквих ограда треба да се примењује и једно и друго, јер не та повезаност не само да не шкоди, већ се терапије међусобно допуњују и једна другој повећавају делотворност. Што се садашње туберкулозе тиче, она је стварно нешто сасвим ново. Болесник једним делом треба да се ослони на терапију кпасичне медицине, зато што је класична медицина успела да савлада туберкулозу и пуна је великих знања, што се туберкулозе тиче. Међутим, класична медицина није ни у ком случају једино решење, јер она сада не гледа укупно стање болесника, већ само лекове за конкретне, ограничене ствари. Народна медицина ствари посматра шире и због тога би требало да се води напоредни рат, на два фронта, двема терапијама у исто време.
Зато треба доста да се пише и прича о томе како одложити или савладати тубрекулозу и друге тешке болести, јер антибиотици на огроман број бактерија не делују, баш као што ни ДДТ више не делује на бубашвабе. Треба да се пронађу наћи нове ствари или да се врати на природним лековима од пре више хиљада година. Пре антибиотика људи су се лечили на природан начин. Мудри народни лекари имали су лекове које бисмо могли назвати преантибиотицима или проантибиотицима. Лечили су људе од различитих болести. Људи су бивали излечени и умирали су у дубокој старости од сасвим других узрока. У лечењу туберкулозе пресудно су, поред одговарајућих лекова, важни делови добра, енергетск јака, исхрана и психичко стање. Терапија природним лековима има два дела, који се одвијају истовремено. Један део јача организам, повећава имунитет и даје организму калцијум и друге неопходне материје. Други обухвата чајеве који побољшавају функцију плућа. Без обзира на то који је део терапије у питању, он мора да се смењује са другим препаратим. На пример, ако се једно време даје ајер-коњак или препарат од љуске јајета (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ), после њега иде препарат са реном или пискавицом. Уза све то може ићи узимање препарата “TODoXIN® ” бр. 1 (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). Некада је потребно мало пара да се човек здраво храни. Житарице су невиђен извор корисних и неопходних материја. Зобене каше пуне су свих елемената у траговима. Без тих елемената ензими - те изузетно специјализоване алатке - не могу да функционишу. Витамини су обично термолабилни, а овас је чувар коктела витамина који су, за дивно чудо, термостабилни. Зоб обично сматрају храном за коње и она се мало употребљава у људској исхрани - једино, можда, као зобене пахуљице. Зоб, међутим, има неке састојке које друге намирнице немају. Зоб може да се једе свакога дана, и то као обогаћене пахуљице: скува се обична каша од зобених пахуљица, којој се додају мед, шаргарепа, цимет и какао. Може да се меша са ражи и да се ставе и суво грожђе, бадем, орах,
лешник. Тако се добије енергетски изузетно снажан оброк. Уопште су све врсте житарица, у свим облицима, врло корисне. Један од оброка, може и ужина, обавезно би требало да садржи неке од пахуљица, којима се може додати цимет или суво воће, а све се помеша са млеком. Грешка је туберкулозне болеснике оптерећивати великим количинама хране. Она треба да буде јака, али не сме да оптерећује. Дневно обавезно пет или шест оброка, од чега три главна - доручак, ручак и вечера, са две до три ужине дневно. Ужина могу бити поморанџа, јабука, чинија сутлијаша или компота. Компот је једно јако важно и значајно јело, које се последњих година са неких разлога изобичајило и слабо се користи. Међутим, кувано воће има једну добру особину, а то је да се приликом кувања ослобађају они састојци који су иначе опкољени целулозом, па су после кувања лакши за апсорпцију. Кувано воће можда и није богато витаминима као што је богато свеже воће, али је зато јако богато неким другим стварима, које се из свежег воћа слабо могу искористити. Болесник од туберкулозе мора у исхрани мора да има намирнице које не смеју да се прескачу: млеко, сир, кајмак и бутер. Млад сир је веома важна храна, јер туберкулозни болесник мора да има довољно калцијума. Оно, кад се све то узме у обзир, испада прилично тешко, а и скупо, да се набави. Зато највећи пријатељ туберкулозе у ствари и јесте беда. Осим тога месо, најбоље коњско. Оно треба да буде печено или барено, али не много. Ако се пече, онда да остане крваво, као да ra спремате на брзину. Важни су и сланина и суво месо. Дакле, домаћа сланина или шунка, са што мање конзерванса, и бели лук. Јаја су такође важна и врло потребна. Ваљало би да се три пута дневно, између оброка, узима неки од ових препарата (рибље уље, ајер-коњак или семе пискавице). Кура сваким од ових средстава траје по три недеље, па је онда смењује други препарат. Могло би да изгледа овако: прве три недеље свакога дана по три кашике рена са медом, друге три
недеље свакога дана три кашике ајер-коњака, а треће три недеље свакога дана по 3 кашике препарата од пискавице, који се прави тако што се добро измешају 1 кашичица маслаца и 2 кашичице семена пискавице. Уза све то може ићи рибље уље (обавезно течно, никако у перлицама), било када у току дана. У случају нових облика туберкулозе није лоше да се болесницима од туберкулозе, поред антибиотика, даје и прополис, и то баш чист прополис на коцки шећера. Препоручује се и купиново вино, које би требапо редовно да се пије. Деци се даје уз ручак, а за одрасле може и добро, чисто црно вино. Свакога дана ваљало би да се пије и сируп од беле бундеве (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Препарат од рена и меда 8-12 кашика нареданог рена помешати са 2 кг багремовог или липовог меда. Оставити да одстоји 10-20 дана. Узимати по 1 кашику пре доручка, ручка и вечере. У мед се могу стављати и пупољци четинара - бора, оморике и јеле, или комбинација четинара. Добија се препарат који је одличан за побољшање функције плућа. Упоредо са овим треба да се дају познати и добри чајеви за плућа. Мора их имати више врста и морају се стално мењати. Пију се стално, али увек различита врста. Када се, рецимо, попије једна количина чаја, после 15 или 30 дана, узима се други чај. Добри су чајеви од боровнице, жалфије, матичњака, маслачка, клеке, купине, коприве, али и воћни чајеви. Добри воћни чајеви праве се тако што се дуња, крушка, кисела јабука исецкају на врло, врло танке листове и добро осуше. Могу се правити чајеви од кајсије и брескве, само што се листићи суше на сунцу, прекривени газом. У осушено воће дода се мало глога или шумског воћа које нема много сока, рецимо - шипка, па се тако добија добра воћна мешавина. Разни препарати против туберкулозе За туберкулозу је баш занимљиво и добро то што терапија треба да буде разноврсна. Значи - што више разних рецепата.
Рецептбр. 1
По 100 г меда, бутера и свињске или гушчије масти, 15 г сока апоје и 50 г какаоа у праху. Алоју пре сечења не заливати 2 недеље. У емајлираном суду растопити свињску или гушчију маст, бутер и мед. Када се све растопи (не сме да проври!) додати остале састојке, добро промешати и оставити да се охлади. Држати у фрижидеру. Узимати 2 пута дневно (ујутру и увече) по 1 кашику, растворену у чаши топлог млека. Реиепт бр. 2 100 г свежег сока апоје, 250 г меда, 350 г јаког црног вина. Састојке измешати и држати 4-5 дана на температури 4-8 степени. Узимати 3 пута дневно 30 минута пре јела по 1 кашику. Рецепт бр. 3 100 г сока алоје, 500 г млевених ораха, 300 г меда. Листове апоје старе 3-5 година држати 12-14 дана у мраку на температури 4-8 степени. Опрати водом, иситнити и налити прокуваном водом у односу 1:3. Оставити да одстоји 90 минута, па процедити. Саставити са осталим састојцима. Узимати 3 пута дневно 30 минута пре јела по 1 кашику. Рецепт бр. 4 1,2 кг липовог меда, 1 чаша исецканих листова алоје, 100 г маслиновог уља, 25 r пупољака брезе, 10 г цвета липе, 200 г воде. У емајлираном суду растопити мед, апи пазити да не проври. Додати алоју и пустити да ври 5-10 минута. Алоју изгњечити, онда све процедити и оставити да се охлади. Овамо од припремљене воде скувати чај од брезе и липе и додати тај чај у оцеђену течност. Све добро измешати и напити у тамне стаклене боце, додајући у сваку подједнаку количину маслиновог уља. Пре употребе промућкати. Узимати 3 пута дневно по 1 кашику.
Peuerrr бр. 5
1 кашика листа подбела прелити 1 чашом кипуће воде, поклопити и кувати на пари 15 минута. Охладити, процедити, долити воде до 200 г и растворити у томе 1 кашику меда. Узимати 2-3 пута дневно по 1/3 чаше. Рецепт бр, 6 По 1 кашичица листа подбела, црне зове и сувих плодова мапине прелити са 200 г кипуће воде, поклопити и кувати на пари 15 минута. Охладити, процедити, долити воде до 200 г и растворити у томе 1 кашику меда. Узимати 2-3 пута дневно по 1/3 чаше. Рецепт бр. 7 1 кашичица меда, 2 кашике семена аниса и прстохват соли прелити са 250 г воде, промешати и пустити да прокључа. Процедити и узиматм на свака 2 сата по 2 кашике. Реиепт бр, 8 1 кашику исецканог лишћа боквице прелити 1 чашом кипуће воде. Оставити да одстоји 15-20 минута, процедити. Узимати 3 пута дневно 30 минута пре јела по 1 кашику ове течности са 1 кашиком меда. Рецепт бр. 9 1 лимун, 2 кашике глицерина, мед. Цео лимун кувати у мало воде на тихој ватри, највише 10 минута. Извадити га из воде, пресећи преко половине и из сваке половине исцедити сок. Сипати сок у чашу, додати глицерин и до врха чаше сипати мед. Ако је кашаљ редак, пити по 1 кашичицу дневно. Ако кашаљ напада ноћу, пије се по 1 кашичица пре спавања и по 1 кашичица када се пробудите услед кашља. Ако је кашаљ јак и учестао, пије се по 1 кашчица ујутру на празан стомак, пре ручка, после ручка, пре вечере, после вечере и пред спавање. Како се кашљање смирује, смањује се број узимања.
Реиептбр. 10
500 г црног лука, по 50 г меда и жутог шећера и 1 л воде. Лук очистити и исецкати ситно, помешати са осталим састојцима и кувати на тихој ватри 3 сата. Смесу охладити и узимати током дана по 4-6 кашика. Саће Одлично средство за лечење појединих болести дисјаног система. Лековита својства при томе има восак саћа из којег је потпуно исцеђен мед. Жвакање саћа повољно утиче на слузокожу дисајног тракта. Кура лечење подразумева истовремено узимање меда. Искуства традиционалне медицине кажу да људи који су до 16. године редовно јели мед из саћа ретко када навуку назеб, да не пате од алергијских кијавица или других болести носне шупљине. Жвакање саћа развија имунитет на болести дисајних путева, који траје 4 године. Мед из саћа може се јести у било којем узрасту. У време када се цеди мед требало би да се направи смеса воска са медом за читаву годину. За ту сврху најбољи су воштани покпопци саћа које пчелари одсецају пре цеђења меда. Ако су поклопци сувише тврди, додати им мало меда, да би се лакше жвакали. Препарати за случајеве крварења из плућа и искашљавања крви Реиептбр, 1 1 кашичицу цикорије прелити 1 чапом кипуће воде и пустити да одстоји 15-20 минута. Процедити, засладити премажељи жутим шећером и попити из 2 пута пре јела. Употребљавати код искашљавања крви. Реиепт бр. 2 1 кашику корена јарчије траве (Sanguisorba officinalis) прелити 1 чашом кипуће воде, кувати 30 минута и оставити да одстоји 2 сата. Процедити и узимати 5 пута дневно пре јела по 1 кашику. Примењивати код искашљавања крви код туберкулозних особа. Овај препарат не смеју да примењују труднице!
Реиепт бр. 3
По 2 дела цветова смиља, бетонике, корена беле врбе, коре храста и јарчије траве, и по 3 дела траве папратац (Polygonum hydropipei), коприве и питоме нане. 3 кашике мешавине ових биљакасипати у термос, налити 1/2 л кипуће воде и оставити да одстоји 15-20 минута. Попити из 3-4 пута, претходно охлађено до собне температуре, у случају када се јави крварење. Рецепт бр, 4 По 2 дела листа горког тролиста (Menyanthes trifoliata), траве папратац, потентиле и имеле, по 3 дела срчењака (Polygonum bistorta), листа шумске јагоде, русомаче и пиревине, и 4 дела пелена. 3 кашике мешавине ових биљака сипати у термос, налити 1/2 л кипуће воде и оставити да одстоји 15-20 минута. Попити из 3-4 пута, претходно охлађено до собне температуре, у случају када се јави крварење. Рецепт бр. 5 По 2 дела листа питоме нане, хајдучке траве, раставића и штавеља, по 3 дела јарчије траве и жалфије, и по 4 дела листа боквице, троскота и мртве коприве. 3 кашике мешавине ових биљака сипати у термос, налити 1/2 л кипуће воде и оставити да одстоји 15-20 минута. Попити из 3-4 пута, претходно охлађено до собне температуре, у случају када се јави крварење. Реиепт бр. 6 Русомачу прелити кипућом водом (у односу 1 део биљке на 10 делова воде), оставити да одстоји 30 минута, процедити и охладити. Пити 3 пута дневно пре јела 1 кашику. Реиепт бр. 7 Једну кашику троскота прелити са 2 чаше кипуће воде, оставити да одстоји 10 минута, процедити и охладити. Екстракт пити подгрејан, по 2 чаше дневно.
Рецепт бр. 8
2 кашике бетонике прелити 1 чашом воде. Кувати док не прокључа, а приликом кувања додати 2 кашике јаког слатког црног вина. Пити свакога дана по 2 супене кашике. Реиепт бр. 9 20-25 г питоме нане прелити са 200 г кипуће воде. Узимати 3-4 пута дневно 30 минута пре јела по 1 кашику. Реиептбр. 10 2 кашике хајдучке траве прелити 1 чашом кипуће воде, оставити да одстоји 1 сат и процедити. Пити 4 пута дневно пре јела по 1/4 чаше. Реиептбр. 11 По 25 г листа и цвета хајдучке траве и листа коприве. Све ситно исецкати и помешати. Узети 1 кашику мешавине и прелити ју 1 чашом.кипуће воде. Покпопити и оставити да одстоји сат и по до два сата, па процедити. Узимати 3 пута дневно 1 сат пре јела по 100 гтечности. Реиептбр. 12 20 г смиља прелити са 200 г кипуће воде. Оставити да одстоји 2030 минута и процедити. Узимати на сваких 60-90 минута по 1 кашику, све док се крварење не заустави. Реиептбр. 13 20 г питоме нане прелити са 200 г сирћета, оставити да одстоји 30-40 минута и процедити. Узимати 1-2 пута дневно по 1-2 кашичице.
Туберкулоза
Опште препоруке код искашљавања крви Избегавати стресове, узбуђивање, нагле покрете и гласан разговор. Просторија треба да буде хладна и добро проветрена. Пити по мало хладне воде, ноге треба да буду топле, а глава и груди хладни. Све време уздржавати се од врућих напитака и јела, не јести масно. Сунце у сваком случају треба да се избегава, али не и купање. Рецимо, туберкулозни болесник би могао ујутру или увече, кад је Сунце врло слабо, да изађе на плажу, да плива и да шета поред мора или поред реке. Он једино не сме да лежи на сунцу, али то данас и онако не сме више нико. Добро би било болесника изоловати у неко добро, здраво село, где 6и живео једноставно, бар за оно време док није у стању да обавља своје уобичајене послове. Ваљало би да му се, поред рецимо читања или слушања музике, нађе још нека занимација. Не 6и било лоше да ради нешто креативно, упутити човека на цртање, сликање, плетење корпи, хеклање, штрикање - нешто што би било креативно. Јер, стваралачки рад улива самопоуздање и оптимизам. Без обзира како то изгледапо, кад нека жена исхекла један чаршав, она осећа једно велико задовољство и самопоуздање. Занимљиво је научити да се плету корпице. То је један фини посао за село. Болесник ће прво тражити прутове, онда ће их сећи, па he да их љушти, кува, боји и плете. Одмор је важна ствар. Болесник мора да лежи свакога дана. Увече се леже раније, а устаје мапо касније. Ноћу се у кревету мора провести око десет сати. Ако се болеснику не спава, може да се занима нечим другим, апи лежање је обавезно. Оболели би свакога дана морао око поднева да одлежи око три сата, најмање два. Остатак времена треба да се проведе у шетњи. То кретање не сме да исцрпљује. Треба да постоји једна рута која се прелази свакога дана. На пример, једне недеље се прелази пола километра. Сваке следеће недеље додаје се још по пола километра или онолико колико болесник може да поднесе. У сваком случају, кондиција мора да се одржава и повећава.
Оно што је још јако важно јесу породични односи. Туберкулозни болесник захтева велику подршку породице, љубав и оптим изам . А ко је душ а зд р а в а и хоће да оздрави оздравиће и тело.
ДИЈАБЕТЕС (Ш ЕЋЕРНА БОЛЕСТ)
Типови дијабетеса Подела дијабетеса (Diabetes mellitus) која је овде дата одговара старом стандарду, који је престао да важи 1998. године. Пошто ће се, сигурно је, стара подела примењивати још неко време, она ће овде бити задржана. Нова подела СЗО Светска здравствена организација (СЗО) израдила је и објавила од средине 1997. нове препоруке за дијагностику и поделу дијабетеса. Према новој класификацији, дијабетес је подељен у четири групе. Дијабетес типа 1 одликује се апсолутним недостатком инсулина који је изазван разарањем В-ћелија (ћелија острваца у панкреасу, којенормално производе инсулин). Тип 1 подељен је на: •
•
Тип 1 А: имунски посредован дијабетес. То значи да је дијабетес подстакнут имунском одбрамбеном акцијом тела - на неку вирусну инфекцију, на пример. Тип 1 В идиопатски посредован дијабетес, који се јавља самостално и није последица неког другог обољења.
Дијабетес типа 2 обухвата све облике који се одликују претежном резистенцијом на инсулин са релативним недостатком инсулина све до претежно секреторних дефеката укључујући резистенцију на инсулин. Пређашња подела на тип lla (нормапна телесна тежина) и Нб (прекомерна телесна тежина) није више у употреби.
Дијабетес типа 3 означава всве остале специфичне типовег. Тип 3 подељен је на следеће типове: • • • • • • • •
3 А: генско оштећење В-ћелија 3 В генско оштећење деловања инсулина 3 С обољења егзокриног (који лучи ка споља) панкреаса 3 D: ендокринопатије (болести које настају услед хормонских поремећаја) 3 Е: дијабетес услед лекова или хемикалија 3 F: дијабетес услед инфекција 3 G: ретки имунски посредовани облици дијабетеса 3 Н: други генски синдроми, који се повременр јављају са дијабетесом
ДиЈабетес типа 4 обухватагестациони (труднички) дијабетес (GDM). Да у означавању и разумевању група не би више било бркања, према новом одређењу СЗО типови се више не означавају римским цифрама. Тако је сада искључено да неко помеша II и 11. Такође је из нове класификације избачена подела на “инсулин зависни" и “инсулин независни" Diabetes , јер се односи само на фармаколошко лечење, а не на механизме патогенезе болести. Симптоми и знаци упозорења Код непрепознатог дијабетеса могу се јавити тегобе које се означавају као типичне последичне појаве. Ипак, те тегобе не морају увек да се појаве. То је индивидуално веома различито. Код дијабетеса типа I тегобе су често видније испољене него код типа II. Често се уопште не појаве никакве тегобе, иако је човек оболео од шећерне болести. Знаци упозорења биће овде укратко приказани. Ко код себе уочи такве тегобе, требало би да се подвргне одговарајућим прегледима и да разјасни узроке тих тегоба. Неће увек бити дијагностикован дијабетес, али што се дијабетес, ако постоји, открије раније, то је лечење лакше, а последице мање.
Ако је ниво шећера веома висок, може се прекорачити праг бубрега. То значи да се у крви налази толико глукозе да су бубрежни филтери преоптерећени. Глукоза се онда више не задржава у телу, већ се избацује урином, где се онда може открити. Да би се глукоза избацила, она мора бити растворена у великој количини течности. Због тога особа у које је праг бубрега прекорачен често мора у тоалет и тамо избацује велике количине урина. То се назива полиурија. Пошто течност која се употребљава за овај процес недостаје телу, оболела особа веома је жедна (полидипсија). Највећи део људи то не сматра опасним. Међутим, ко и поред нормалног до доброг апетита једе између оброка и упркос томе слаби - требало би да обрати пажњу. Код нелеченог дијабетеса тело губи много воде, а разграђују се резерве беланчевина и масноћа. То може да изазове губитак више килограма телесне тежине за неколико недеља. Ко пати од рана које тешко зарастају, требало би да иде лекару не само због рана. Овде је исто потребна контрола шећера у крви, пошто споро зарастање рана такође може да буде последица дијабетеса. Још један знак упозорења јесте појачан свраб коже. Услед недостатка воде кожа и посебно слузокожа суше се више него уобичајено. Као последица настаје свраб. Он може да захвати читаво тело или да се јави само на слузокожи полних органа. Ово друго дешава се нарочито у жена. Дијабетес на различите начине слаби телесну одбрану. Смањен је број Т-лимфоцита. Осим тога, услед измењеног метаболизма имунске ћелије не могу да се крећу добро. Тако је смањена њихова способност реаговања. Ослабљен имунски систем чини тело подложнијим за инфекције. Нарочито у деце, у које имунски систем још није потпуно изграђен, јављају се учестало инфекције мокраћних путева и
бубрега. Ко често пати од таквих инфекција, требало би да провери да узрок није дијабетес. У сваком телу стално се дешавају процеси градње и разградње. У случају недостатка инсулина телу недостаје гориво потребно за добијање енергије, глукоза. Јер, недостатак инсулина утиче на то да тело не може да користи довољно глукозе. Осим тога, успорени су процеси стварања и разградње беланчевина и масноћа, јер инсулин и ту има свој значај. Последица је често, осим губљења тежине, сталан осећај умора, а неретко и смањивање радне способности. Ако у крви има сувише глукозе, то погађа и течност у очима. Од те течности храни се сочиво. Оно реагује повећаним узимањем течности. Сочиво је одговорно за способност ока да прелама светлост. Услед повећаног узимања течности јавља се замућење сочива, а оболели онда постаје кратковид. Хипогликемија Хипогликемија је недостатак шећера, код којег је ниво шећера у крви нижи од 2,5-2,8 ммол/л (45-50 мг/дл) у мушкараца, односно 1,9-2,2 ммол/л (35-40 мг/дл) у жена. Важни органи нису више снабдевени довољном количином глукозе. Знаци упозорења најављују овај недостатак. Код дијабетеса који дуже постоји ови знаци упозорења слабије су изражени, а могу чак и да потпуно изостану. Због тога би свака оболела особа требало да зна да препозна ово стање недостатка шећера. Хипогликемија се испољава следећим знацима: осећај глади, дрхтаве руке, клецава колена, бледо лице и бледа кожа, главобоља, замућен поглед, несигуран ход, сметње у говору и понашању, знојење, одсутност. Може се десити да због Десигурног хода и испада у понашању оболелог посматрају као пијаног. У таквом стању смањена је и способност оболеле особе да правилно процени своје стање.
Ко код себе уочи знаке упозорења, требало би да провери ниво шећера у крви и да онда додатно уноси угљене хидрате. Ако се деси хипогликемија, треба одмах да се узме грожђани шећер (20 г) или други облик шећера (двострука количина). Може се попити и неки воћни сок. Одмах се мора прекинути телесна активност. Ако се ови знаци упозорења не препознају и ниво глукозе и даље опада, може наступити и несвестица. То је посебно опасно, јер онда нема рефлекса гутања, па оболели не може да прогута ништа што садржи глукозу. То стање назива се хипогликемички шок или инсулински шок. Реч је о стању опасном по живот. Одмах позвати хитну помоћ. Најчешћи узроци хипогликемије јесу: повраћање и пролив, изостављање оброка или закаснео оброк, сувише низак унос угљених хидрата, велико телесно оптерећење (могућно одпожено наступање), алкохол (могућно одложено наступање), превисока доза медикамената који снижавању ниво шећера, сувише убризганог инсулина, опала потреба за инсулином. Хипергликемија Превисока количина шећера, или хипергликемија, за сваког је дијабетичара опасно стање. При томе се прекорачује праг бубрега од 9,9 ммол/л (180 мг/дп) и глукоза прелази у урин. Осим тога може се јавити стварање кетонских тела (мирис на ацетон), а тако и посредна прекомерна киселост крви (кетоацидоза). Знаке упозорења, који су упоредиви са симптомима неоткривеног дијабетеса, безусловно би требало да зна сваки дијабетичар. У зависности од висине нивоа шећера у крви, могу се јавити следеће појаве, све до дијабетичарске коме: жеђ, учестало мокрења, утученост, умор, грчеви у листовима и неуралгије у ногама, свраб, споро зарастање рана, поремећаји вида, нежељени губитак тежине, повраћање и мучнина, болови у трбуху, дубоко и тешко дисање, дах заудара на ацетон, шећер у крви виши од 13,5 ммол/л (250 мг/дп), глукоза у урину, ацетон у урину.
Дијабетичарска кома је опасна по живот. Због тога је важно да дијабетичар препозна знаке упозорења и да правилно поступа. Најбоље средство за спречавање хипергликемије јесте стална самоконтрола. Дијабетес типа I Данас изгледа скоро сигурно да је дијабетес типа I аутоимуно обољење. То значи да одбрамбене ћелије тела, које у нормалном случају онеспособљавају изазиваче болести и деформисане ћелије, нападају здраве ћелије тела. Тако здраве ћелије бивају оштећене, чак и потпуно уништене. Код дијабетеса се прави разлика између апсолутног и релативног недостатка инсулина. Апсолутни недостатак инсулина значи да ћелије острвца у панкреасу производе премапо инсулина. Ово обољење назива се дијабетес типа I и јавља се највише у деце и младих. Овај облик дијабетеса сређује се најчешће уношењем додатног инсулина. Код дијабетеса типа II постоји релативни недостатак инсулина. Нормално се производња инсулина у телу прилагођава потребама. Због превише хране потреба за инсулином стално расте, пошто се ниво шећера у крви (који приликом једења расте) мора стално спуштати на нормапан ниво. На крају производња инсулина није више довољна да ниво шећера у крви одржава на нормалном нивоу. Осим тога, ћелије острвца у панкреасу исцрпљују се сталном повишеном производњом. Овај облик дијабетеса погађа нарочито старије особе и јавља се, у начелу, после 40. године живота. Скоро 90% свих оболелих има дијабетес овог типа. Око 80% оболелих имају прекомерну телесну тежину. Код дијабетеса типа I уништавање погађа В-ћелије панкреаса, које су одговорне за производњу инсулина. Оштећење се одвија дуже време. При томе се производња инсулина стално смањује. На крају се инсулин више уопште не ствара.
Код ових процеса утврђено је постојање једне наследне компоненте, али она је знатно мања него код дијабетеса типа II. Дијабетес типа I избија тек када се састави више чинилаца. Дијабетес типа I није наследна болест. Наслеђе се преноси са родитеља на децу. Прави ризик да се онда заиста и оболи од дијабетеса типа I прилично је ниска. Могућност да се оболи од дијабетеса типа I постоји 1-3% ако мајка има тип I, а отац је здрав; 5-7 % ако отациматип I, а мајка је здрава; 20-40% ако оба родитеља имају тип I. Данас се зна како изгледају генске посебности одбрамбених ћелија. Сваки човек производи различите HLA-антигене (хумане леукоцитне антигене). Они се јављају на површини ћелија скоро свих човекових ткива и играју важну улогу у телесној одбрани. При томе су састав и структура HLA-антигена различити у сваког човека. Они су одређени наслеђем. Дијабетичари са типом I имају у 95% случајева HLA типа DR3 и DR4. Због тога се претпоставља да такво стање носи са собом висок ризик од обољевања од дијабетеса. До сада се, међутим, не зна зашто су при оваком односу нападнуте управо В-ћелије панкреаса. Није могло ни да се докаже да овакав однос непосредно изазива болест. Настанак дијабетеса типа I не може се објаснити само наслеђеном склоношћу. Разлог за то је што само мали број људи који имају овакву склоност заиста и обољева. Осим тога, само је код сваког десетог дијабетичара са типом I оболео неки од родитеља. У избијању болести морају, зато, учествовати и други чиниоци. О изазивачима, боље речено: укљученим чиниоцима, настанка дијабетеса типа I данас се изводе многа истраживања. Расправља се о различитим разлозима: претерана хигијена одојчади, прелазак са дојења на кравље млеко пре другог месеца живота, оптерећења штетним материјама и медикаментима, вирусне инфекције.
Што се тиче чиниоца вирусних инфекција утврђена је сигурна веза, иако се дешава врло често. Показано је да коксаки вирусима може да изазове погрешан развој телесне одбране. Коксаки вируси постоје широм света и изазивају, пре свега у деце, обољења дисајних путева. Одређени део беланчевина овог вируса веома је сличан са једним ензимом који се производи у Вћелијама панкреаса. Реч је о ензиму декарбоксилазе глутаминске киселине (GAD). Није познато какву функцију има GAD. Пошто код инфекције коксаки вирусима имунска одбрана ствара антитела на вирус, касније се, после превазиђене болести, јавља бркање. Антитела нападају и телесну супстанцу GAD и тако разарају В-ћелије. Сигурно је да се ти процеси одвијају, будући да су у више од 80% пацијената са дијабетесом типа I нађена антитела на GAD. ДиЈабетес типа I и суперантигени Према данашњим сазнањима, дијабетес типа I заснива се на аутоимуној реакцији, код које имунски систем В-ћелије Лангерхансових острваца у панкреасу, које производе инсулин, погрешно препознаје као стране, напада их и на крају уништава. Дијабетес типа I могао би се спречити само раном терапијом која делује против разарања В-ћелија острваца од стране имунског система. За то би се најпре на молекулском нивоу морало разјаснити шта изазива погрешну имунску реакцију. Данас се претпоставља да се она, потпомогнута наслеђеном склоношћу, заснива на молекуларном бркању. Кобна варка настаје тако што неки протеин (антиген) неког изазивача болести који инфицира погођену особу случајно испољи одсечај који веома личи на неку компоненту беланчевине В-ћелија. Одређене одбрамбене ћелије као што су макрофаги гутају страни протеин, разлажу га у делиће и излажу га заједно са МНС-молекулом класе II на њиховој површини. (МНС = енгл. major histocimpatibility complex - главни комплекс хистокомпатибилности, јер су молекули МНС одговорни за подношење пресађеног ткива.) Т-ћелије помоћнице са
одговарајућим рецепторима препознају представљене фрагменте антигена као стране и покрећу општу мобилизацију осталих Т-ћелија помоћница, В-ћелија које производе антитела и цитотоксичних Т-лимфоцита (ћелија убица). Активиране ћелије сматрају, међутим, веома сличну компоненту беланчевина на површини В-ћелија (овога пута у вези са МНСмолекулом класе I) такође погрешно за страно тело и нападају зато ћелије острваца. На њиховој оштећеној површини појављује се тада проинсулин и други протеини који нормално остају учаурени у унутрашњости ћелије. То степенасто изазива даље таласе напада имунског система, а В-ћелије падају на крају као њихове жртве. Као изазивачи погрешно усмерених имунских реакције код младалачког дијабетеса одавно су осумњичени одређени представници коксаки вируса. Заправо је један од њихових протеина, назван РС 2, веома сличан са једном компонентом ензима глутамин-декарбоксилазе (GAD 65) који се производи у В-ћелијама. Аутоантитела усмерена против њега налазе се у крви 70-80% пацијената са новодијагностикованим дијабетесом типа I. Примера ради, скоро половина свих одраслих Американаца имала је некада у животу коксаки вирусе, а претежна већина нема ни дијабетес ни видљиво оштећење панкреаса услед тога. Са друге стране, многи дијабетичари типа I немају антитела на коксаки вирусе. Други могућни механизам изашао је на видело када је у панкреасу два млада дијабетичара нађена одређена субпопулација Т-лимфоцита неуобичајено високе концентрације. Исте имунске ћелије размножавале су се веома јако и када су мембране запаљених В-ћелија дијабетичара додате у епрувети Т-лимфоцитима здравих давалаца. Пошто у овом случају није био присутан (или се, барем, није могао открити) никакав спољни инфективни патоген као изазивач, претпостављено је да би размножавање могао изазвати неки ендогени ретровирус изазивач болести који fce још пре дуго времена интегрисао у генски материјал човека и од тада се тамо провлачи попут слепог путника.
Још један занимљив детаљ дало тачније описивање Т-ћелија које се размножавају. Оне у такозваном бета ланцу свог антигенског рецептора имају један одређени варијабилни регион (V|37), док се варијабилни одсечак у алфа ланцу појављује у свим могућним варијантама. Управо то је одлика такозваних суперантигена. Док се нормални антигени везују само за оне Тћелије чији им антенски одсечак одговара и у апфа и у бета ланцу, суперантигенима довољан је један одговарајући бета ланац. Овај услов испуњен је прилично често, јер сваки човек располаже са 25 различитих Vp типова. Услед тога, суперантигени активирају изузетно широк опсег Т-ћелија: до 20% укупног инвентара неке особе, у односу на највише 0,01 % у случају нормалних антигена. У ткиву панкреаса и у ћелијама слезине оба пацијента дијабетичара откривен је ензим реверзне транскриптазе, особен за ретровирусе. С помоћу њега патоген свој генски материјал, који се састоји од рибонуклеинске киселине (РНК), преписује у д езоксириб онуклеинску киселину (ДНК), ко ја се онда убацује у геном домаћина. У недијабетичара тај ензим није могао бити нађен. Ретровирус је на крају индентификован и дато му је замршено име IDDMK-i 2. Растумачена је његова секвенца нуклеотида. Како се испоставило, реч је о једном из групе хуманих ендогених ретровируса типа К. Они у ћелијама тумора тестиса човека покрећу настанак инфективних делића који садрже реверзну транскриптазу. Један сродан ретровирус мишева, који при активирању изазива рак дојке, такође може да производи суперантиген. Пошто је IDDMK-| 2 био идентификован и генски описан, откривен је у крви још десет дијабетичара, за разлику од узорака десет здравих особа из контролне групе у којима га није било. У једном експерименту коначно је изведен доказ да један протеин овог патогена делује као суперантиген и да може да покрене обимно размножавање Т-лимфоц^та чији антигенски рецептор садржи регион V|37. Занимљиво је да ова беланчевина представља само средњи део протеина омотача ендогених ретровируса типа К.
Иако је модел објашњења настанка дијабетеса услед ретровируса јасан, нека питања остају без одговора, нарочито оно зашто се и како буди вирус који спава у генском материјалу. У начелу, ендогене вирусе могу да покрену хормони, стрес или други инфективни патогени. Са друге стране, не може се искључити да активација није узрок, већ последица шећерне болести. Генска наклоност такође игра одлучујућу улогу. У дијабетичара типа i алеле за неке МНС-протеине класе II (DR 1, DR 3 и DR 4) јављају се посебно учестало, а други (DR 2 и DR 5) ретко. Сходно томе, говори се о ризичним и заштитним алелама. У дијабетичара типа I на хромозому 6 тик уз ризичне алеле јављају се често управљачки елементи ендогених ретровируса типа К. Они могу да утичу на то да се при буђењу вируса заједно са новим вирусним деловима стварају у великим количинама и МНС-молекули са могућно опасним одсечцима. Дијабетес типа II Дијабетес типа II разликује се битно од дијабетеса типа I. Док се код типа I производња инсулина стално смањује, све до потпуног разарања ћелија које производе инсулин, дотле је код типа II у крвотоку превише инсулина Панкреас производи све више инсулина, јер ћелије више не одговарају на инсулин. Онепостају резистентне. На крају су последице исте, јер је у оба случаја ниво шећера у крви повишен. При томе је код дијабетеса типа II наследна склоност много важнија него код типа I. Извесност да ће одрасла особа оболети од дијабетеса типа II јесте 40% ако је један родитељ исто оболео од типа II, 60% ако су оба родитеља дијабетичари типа II. Сама наследна склоност није довољна да изазове обољење типа II. Уз то иду различити чиниоци: мало кретања, гојазност и хипертонија (повишен крвни притисак). Заједно са резистентношћу на инсулин, ови чиниоци означавају се као метаболички синдром. Код резистентностм на инсулин глукоза из крви не може да уђе у ћелије. У нормалном случају инсулин “отвара” ћелије за
глукозу. Услед све више резистентности све мање ћелија је отворено за глукозу. Она онда кружи у крви у повишеној количини, пошто инсулин више није делотворан. Тело то тумачи као “недостатак инсулина” (иако га је заправо довољно) и даје знак да се производи још више инсулина. Услед повишене производње ниво инсулина у крви расте и даље. Овај процес зове се хиперинсулинемија. Нису само дијабетичари погођени хиперинсулинемијом. У западним развијеним земљама она се налази у сваке треће особе. Неко време хиперинсулинемија спречава превисок ниво шећера у крви, а тиме и опасно исклизнуће метаболизма. Спојено са резистентношћу на инсулин, ствара се фатални круг: ако у крви има превише инсулина ћелије постају све неосетљивије (резистентније), панкреас производи све више инсулина, како би се ниво шећера у крви одржавао на нормалном нивоу, а на крају се В-ћелије исцрпљују сталном повећаном производњом инсулина. Метаболички синдром обухвата четири различита поремећаја који се заједно сматрају изазивачима многих болести, посебно болести срца и крвотока. Две трећине свих дијабетичара умиру превремено од ових болести. Та четири чиниоца јесу: р е з и с т е н т н о с т на и н с у л и н /х и п е р и н с у л и н е м и ја , хипертриглицеридемија (повишене масноће у крви), гојазност, хипертонија. Узроци настанка појединих чинилаца могу бити сасвим различити. У случају повишене вредности масноћа у крви узроци настанка могу, на пример, бити: наследни поремећај, запаљење панкреаса (панкреатитис), хронично отказивање бубрега, дијабетес, алкохолизам, поремећај гликогена. Већ код постојања хиперинсулинемије јављају се последице које, опет, поспешују настанак других чинилаца метаболичког синдрома. Поремећена је толеранција на глукозу, погоршава се стање масноћа у крви и расте крвни притисак. Код трајно повишеног нивоа шећера у крви наступају промене крвних судова. Стварају се све веће артериосклерозне наслаге. Оне су,
опет, главни узрок инфаркта срца, шлога и отежаног артеријског крвотока (у ногама, на пример). Нарочито је због промена на крвним судовима важно да се дијабетичари правилно понашају, јер ако тако не поступају имају знатно краћи животни век. Настанак дијабетеса типа II Прелаз од здравог ка болесном јесте постепен и због тога се често опажа тек касно. Особене тегобе, као што су повећано мокрење или жеђ, често се не јављају код типа II. Оне могу да буду и тако слабо испољене да се уопште не примећују. Прве назнаке често се погрешно тумаче. То се дешава не само оболелима, већ и лекарима. Умор, поремећаји вида и губљење тежине схватају се као појаве које иду уз старење и не испитују се детаљније. Када су В-ћелије коначно исцрпљене произведени инсулин није довољан да регулише ниво шећера после једења и јавља се трајно повишен ниво шећера у крви. У овом стадијуму тегобе су много видљивије. Поређења ради, у Немачкој се дијабетес типа II открива често тек у 55-60 година. Онда су се већ развиле прве последице. У САД се половина дијабетичара типа II открива пре 50. године, па су тиме бољи и квалитет живота и дужина живота. Последице дијабетеса Код дијабетеса тело пати услед погоршања квалитета метаболизма. На дужи рок, повишен ниво шећера у крви оштећује све крвне судове у телу. Мисли се да се после 10 година мора рачунати на последице од лошег стања метаболизма. Последице дијабетеса су, између осталог, следеће: дијабетичарско стопало, макроангиопатија, микроангиопатија, дијабетичарска ретинопатија, дијабетичарска нефропатија, дијабетичарска неуропатија, оштећења уста и зуба, тегобе са потенцијом.
Дијабетичарско стопало Код развоја дијабетичарског стопала разликују се два различита облика. Ова разлика веома је важна, јер се сходно њој приступа и лечењу. Неуропатски инфицирано стопало чини 70% свих случајева дијабетичарског стопапа и ту су услед дугогодишњег недовољног снабдевања оштећени периферни нерви. Исхемично-гангренозно стопало настаје услед поремећаја периферне артеријске циркулације, који изазивају одумирање читавих делова ткива. Јавља се у 20-30% свих случајева дијабетичарског стопала. Постављање дијагнозе и лечење нарочито је тешко ако постоји комбинација ова два појавна облика (неуропатије и поремећаја прокрвљености). То је случај у 20-30% особа са дијабетичарским стопалом. Главна ствар у лечењу оваквих случајева јесте побољшање циркулације. Неуропатско стопало може се препознати према типичним знаковима упозорења и пре него што се створе отворени чиреви. У њих спада необична сувоћа коже стопала, која је нормално благо влажна и мека. Јака улегнућа на местима притиска такође су веома сумњива. Често на табанима настају безболне повреде, које се дуго не запажају. Не боле чак ни отворени дубоки чиреви. Будући да се налазе на скривеним местима, касно се откривају. Ни онда оболели често не иду лекару, пошто намерно потискују из свести своје стање. Рано просвећивање пацијената важан је саставни део лечења. Болесницима са дијабетесом треба да се укаже на важност благовременог прегледања стопала. Ципеле треба да се прегледају на неравнине, пошто болесници често не осећају притисак. Скупа гледано, неуропатско дијабетско стопало обележавају: безболне повреде, смањена осетљивост, чиреви на табанима, топла и ружичаста стопапа, опипљив пулс на стопапу, улегнућа, локални отоци (едеми), пратеће инфекције.
Успешно лечење заснива се првенствено на потпуном ослобађању од притиска. Ране се морају темељно чистити, а некрозе одстранити. Као први завој за рану и за спречавање поновног загађења требало би да се примени завој са сребром и активним угљем. Касније се може урадити гранулација ране слојем калцијум-алгината. Мора се применити и терапија инфекција. У зависности од тежине оштећења може бити неопходно одстрањивање изумрлог ткива кости или мања ампутација. За разлику од неуропатског стопапа, исхемично-гангренозно стопало је крајње болно. Када се утврди дијабетес, обично већ постоји проблем са периферијском циркулацијом. Са овог разлога требало би да се испита да ли постоје рани знаци упозорења. Исхемично-гангренозно стопало налази се често у пушача, особа са коронарном срчаном болешћу и хипертоничара. Знаци су: бледа, плавичаста и хладна стопала; изузетно болне повреде; бол у стопалима и ногама и при најмањем оптерећењу, при чему болови нестају после одмора (стање које се назива Claudicatio intermittens - интермитетна клаудикација); неопипљив пулс на стопалима; осетљивост стопала остаје очувана; некрозе на прстима. Првенствено је важно одговарајуће сређивање дијабетеса и поновно успостављанаје односно побољшавање периферијске артеријске циркулације. Ране се лече као код гангрене. Макроангиопатија Под макроангиопатијом подразумевају се промене на великим крвним судовима. Најчешћа промена је артериосклероза. Услед артериосклерозних наслага крвни судови отврдњавају. Њихов обим се повећава и они губе своју природну еластичност. Унутрашњост крвних судова постаје на местима где су наслаге све ужа. Све мање крви може да протиче кроз њих. Ризик од акутних поремећаја прокрвљености, укључујући шлог, инфаркт срца или зачепљења артерија у ногама све је виши.
Артериосклероза може да има различите узроке. Најважнији су повишене масноће у крви, хипертонија, инфекције хламидијама, прекомерна телесна тежина. Разноликост ових узрока показује и то да се макроангиопатија не јавља само у дијабетичара. У сваком случају, артериосклероза се развија брже у дијабетичара него у других особа. Разлог за то је што су при повишеним вредностима шећера у кври одређене масноће додатно “зашећерене” и зато се јаче нагомилавају на зидовима крвних судова. Тако је дијабетес независни чинилац ризика за настанак артериосклерозе. У зависности од старости, у дијабетичара су инфаркт срца, шлог и зачепљења артерија у ногама 2-10 пута учесталији него у недијабетичара. Ипак, нема аутоматизма. Ризик за настанак макроангиопатије битно је саодређен чиниоцима метаболичког синдрома, при чему се ризик повећава посебно код прекомерне телесне тежине. Ако постоји ризик од макроангиопатије, препоручују се следеће мере: • •
•
•
•
Рано утврђивање постојања индивидуалних чинилаца ризика за макроангиопатију. Редовне годишње контроле периферијске циркулације. Ту спадају опипавање (палпација) артерија стопала и ослушкивање (аускултација) крвних судова. Ако се пулс у стопалу не опипава или се чују стенозни шумови, препоручује се ангиолошки преглед ради утврђивања стања периферијске прокрвљености. Ако дијабетес траје дуже од 15 година, ако је старост изнад 50 година или ако постоје додатни чиниоци ризика обољења срца и крвотока, требало би да се испита да ли постоји “нема" исхемија миокарда (поремећај прокрвљености крвних судова у срцу). Овде је погодан тест оптерећења. Код прегледа срца треба да се има у виду да класични симптоми Angina pectoris могу да изостану - на пример, ако постоји оштећење нерава.
•
Код постојања додатних чинилаца ризика може бити целисходно да се примене медикаменти антикоагулантног деловања (спречавају слепљивање крвних плочица), како би крв лакше пролазила кроз “теснаце”.
МикроангиопатиЈа Ако су код макроангиопатије погођени велики крвни судови, код микроангиопатије реч је о променама на мапим крвним судовима. Код трајније повишеног нивоа шећера у крви мењају се зидови ових као влас танких крвних судова. Они полако постају све дебљи. Тако током времена у најмањим крвним судовима долази до сметњи у прокрвљености. Оне погађају пре свега мапене крвне судове у очима и бубрезима. Обољења која могу настати као последице тога јесу дијабетичка ретинопатија и дијабетичка нефропатија. Промене ове врсте које се дешавају на крвним судовима ока и бубрега настају само као последица шећерне болести. Као чиниоци ризика за оштећење, осим повишеног шећера, сматрају се хипертонија и повишене масноће у крви. Дијабетичарска ретинопатија Мрежњача је веома фина творевина, која се храни најмањим крвним судовима, такозваним капиларима. За нормалну функцију мрежњаче врло је важно снабдевање хранљивим материјама и кисеоником, које иде преко ових крвних судова. Ако се јаве сметње у снабдевању, то може изазвати поремећаје вида све до слепила. Ако повишене вредности шећера у крви постоје дуже време, какав је случај код дијабетеса, јавља се све веће нагомилавање масноћа и беланчевина на зидовима крвних судова. Задебљања која тако настају чине зидове крвних судова кртима. Могу се појавити и фина испупчења, која се зову микроанеуризме. Када
те микроанеуризме пукну, могу се на мрежњачи видети типични тачкасти изливи крви. Овај облик дијабетичарске ретинопатије назива се непролиферативном ретинопатијом. Поремећаји вида често се уопште не јављају или су само благи, и могу се лако лечити. Ако се не лечи, овај процес може да напредује. Поремећаји прокрвљености изазивају онда недовољну снабдевеност кисеоником. То подстиче настанак нових крвних судова, који могу да урасту и у стакласто тело. Нови крвни судови лако пуцају и јављају се изливи крви у стакласто тело. Оболели све виде замућено, као кроз неки вео. Овај облик, пролиферативна ретинопатија, много је тежи и често се јављају поремећаји вида све до слепила. Могућно је и одвајање мрежњаче. Овај тежак ток дијабетичарске ретинопатије изузетно је редак. Исход може битм и слепило. Број случајева дијабетичарске ретинопатије зависи од типа дијабетеса. За тмп I важи: Ретинопатија пре пубертета врло је ретка. После дијабетеса који траје 5 година развија се у 20-25% оболелих, после 15-20 година трајања болести развија се у 95% процената болесника. Пролиферативна ретинопатија развија се после 20 година дијабетеса у више од 50% болесника. Пет до седам одсто дијабетичара типа I већ после 5-8 година пролиферативну ретинопатију, док око 20% и после веома дугог трајања дијабетеса (40 година) има само благу непролиферативну ретинопатију. Дијабетичарска макулопатија налази се у 15% болесника после дијабетеса који траје дуже од 15 година. У дијабетичара типа II у 10-15% ретинопатија постоји већ при постављању дијагнозе. Даљи развој болести веома је различит, у зависности од тога који се облик лечења примењује. Тип II без инсулина: после 5 година трајања болести ретинопатија постоји у 30% пацијената, а у оних са трајањем дијабетеса од 15-20 година ретинопатија постоји у око 50% случајева. Око 5-10% пацијената добија пролиферативну дијабетичарску ретинопатију. Код типа II са инсулином
ретинопатија постоји у 40-50% случајева чији дијабетес траје 5 година, а у 80% оних са дијабетесом од 15-20 година. Око 30% оболелих добија пролиферативну дијабетичарску ретинопатију. Дијабетичарска макулопатија је у дијабетичара типа II чешћи узрок слепила. Дијабетмчарска ретинопатија мора се рано лечити, како не би прешла у озбиљнији ток. За то је неопходно пре свега добро постављање вредности шећера у крви. Дијабетичари би, међутим, свакако барем једном годишње требапо да оду на преглед очног дна. Тако се промене на мрежњачи могу открити пре него што се јаве поремећаји вида. Ови би прегледи за сваког болесника требало да буду уобичајени, али се, на жалост, још увек најчешће запостављају. Могућан је и преглед који се зове флуоресцентна ангиографија. Код овог прегледа у вену се убризгава боја која може да прикаже крвне судове мрежњаче. Овај поступак омогућава да се уоче промене које се не могу открити обичним прегледом. То олакшава тачније одређивање терапије. Развој ретинопатије погоршан је ако болесник истовремено има повишен крвни притисак. Због тога је следећа важна мера лечења сређивање крвног притиска. Референтне вредности су испод 130/85 мм/Hg за млађе и испод 150/90 мм/Hg за старије болеснике. Већ само снижавање крвног притиска може одложити развој дијабетичке ретинопатије. Требапо би да се пази на то да се не изводе покрети који повећавају притисак крви у глави (дизање тешких предмета, рад у савијеном положају и слично). Данас нема медикамената који непосредно утичу на ретинопатију. Код промена које напредују могу се применом ласера сасушити измењени крвни судови очног дна. Ово лечење зове се светлосна коагулација. Оно спречава могућна крварења. Код криокоагулације делови мрежњаче хладе се на -70 степени. Ово лечење хладноћом делује исто као лечење ласером. Примењује се онда када лечење ласером више није могућно.
Ако је стакласто тело трајно замућено изливима крви, оно се може одстранити оперативним путем. После тога се поново може напунити или различитим гасним мешавинама или силиконским уљем. Овај поступак зове се витректомија. Дијабетичарска нефропатта Бубрези имају функцију која је важназа тело. Они су филтер који из крви пречишћава “отпадне материје” тела. Оне се онда избацују мокраћом. Услед промена на ситним крвним судовима може се као последица стапно повишеног нивоа шећера у крви јавити ограничење функције бубрега, чак и њихово потпуно отказивање. Важно је знати да то не погађа сваког дијабетичара. Новија истраживања показују да се дијабетичарска нефропатија развија у 30-40% оболелих. Дијабетичари типа II погођени су када се дијабетес развије до средњег животног доба. Од особа којима је потребна терапија дијализом 30% су дијабетичари. Дијабетичари типа I учествују у томе са 70%. Пречистачку функцију бубрега остварују бубрежна телашца (гломеруле). Реч је о гужвицама од финих крвних судова. Зидови тих крвних судова веома су танки и могу се упоредити са фином мрежом. Кроз ту фину мрежу пролазе мали молекули сувишне воде, соли, остатака метаболичке разградње (креатинин, мокраћна киселина, амонијак), остаци медикамената, отрови. Они напуштају крвоток и улазе у мокраћу. Већи молекули (крвна телашца или беланчевине) не могу да прођу кроз ову мрежу. Они остају у крви. Ако је шећер у крви дуже време повишен, све беланчевине које се налазе у телу постају појачано зашећерене. Зид финих крвних судова бубрега, базапна мембрана, састоји се такође од беланчевина. Оне граде фину мрежу. Ако се у ту мрежу уграде зашећерене беланчевине, она се растеже и отвори постају већи. Кроз те веће отворе могу сада да прођу и већи молекули (апбумин, на пример, који је такође беланчевина) и да уђу у мокраћу.
На дужи рок може, осим тога, да дође до појачаног раста базалне мембране. То на послетку води томе да се фини крвни судови у бубрежним телашцима затварају услед раста ћелија. Пречистачка функција бубрега ограничава се онда све више, све док се потпуно не изгуби. Овај процес веома је дуг. Може да траје 10-20 година. Албумин је једна од беланчевина која се при ограниченој функцији прва избацује преко бубрега у урин. Тамо се може и открити. Данас постоје веома осетљиве методе којима се могу открити чак и врло мале количине. Гранична вредност износи 20 мг/л урина. Количине које се избацују могу да расту још много више. Док се не развије обољење бубрега прођу често многе године. Важно је што раније откривање оваквог тока, нарочито због тога што се одговарајућим лечењем могу избећи често велика оштећења. Најбоља је тромесечна контрола количине албумина. Чешће мерење није целисходно, пошто се излучене количине апбумина мењају споро. На почетку дијабетичке нефропатије важно је сређивање метаболизма. Тако се већ може зауставити почетак обољења бубрега. Повишен крвни притисак одлучујући је кофактор. Повишен крвни притисак убрзава процес нефропатије. У особа које на почетку нису имале повишен крвни притисак, он ће временом порасти услед обољења бубрега. Због тога је важно да притисак у млађих оболелих буде испод 130/85 мм/Hg, а у старијих нижи од 150/90 мм/Hg. Већ и снижавање крвног притиска може да смањи излучивање албумина, а исхрана треба да буде са смањеним уносом беланчевина. То успорава напредовање обољења бубрега. Применом ових мера могућно је дуже време смањити излучивање микроалбумина. Напредовање нефропатије може се смањити или, чак, зауставити. Осим тога, ове мере истовремено су значајне за предупређивање нефропатије. Кључна ствар јесте сређивање крвног притиска.
Ако се ограничавање функције бубрега не може зауставити, на крају бубрези отказују. Ово се испољава накупљањем воде у ткиву. Од тог тренутка, па до краја живота, потребно је лечење заменом бубрега. За ово лечење постоје три могућности: дијализа (прање крви три пута дневно, траје 3-5 сати), КАПД - континуирана амбулантна перитонеална дијализа (пречишћавање крви преко трбушне марамице које се може вршити и код куће, траје 4-8 сати и нарочито је повољно за дијабетичаре) и пресађивање (најповољнија метода, али због недовољног броја давалаца мора се дуго чекати и за то време примењује се дијализа или КАПД. Дијабетичаоска неуропатија Као последица дијабетеса могу настати оштећења периферних нерава. Услед трајно повишеног нивоа шећерау крви оштећују се ситни крвни судови, који хране нерве руку и ногу. Настају тешкоће у прокрвљености нервних влакана. Та влакна нису онда више довољно снабдевена кисеоником. Ово обољење зове се дијабетичарска неуропатија. Рано откривање дијабетичарске нефропатије веома је важно. Први знаци треба да се узму крајње озбиљно: свраб на шакама и/или стопалима, сувоћа шака и/или стопала, осећај одузетости шака и/или стопала, болови у стопалима и/или ногама током ноћи. Ако се ови први знаци не схвате озбиљно или се превиде, болест несметано може да напредује. На крају периферна нервна влакна одумиру. Смањен је природни осећај бола. Могућно је, чак, да оболели не осећа никакав бол на стопапима или шакама. Ова неосетљивост изазива често тешке повреде. Ране се, због дијабетеса, зацељују веома тешко. Најгора компликација или последица повреда јесте дијабетичарско стопало. Како би се избегле тешке последице, сваки дијабетичар треба да се обрати лекару чим осети симптоме оштећења нерава. Прва и најважнија мера јесте сређивање нивоа шећера у крви. Све
остале мере подређене су томе. Често се примењују медикаменти који садрже алфа-липонску киселину. Ова терапија може да буде само пратећа, а ставови према њој су критички. Оштећења уста и зуба Услед лоше снабдевености кисеоником ране слабије зарастају. Осим тога, инфицирају се брже него у особа без дијабетеса. Често се ране не примећују, будући да су оштећени фини нерви. Због овога се нези уста и зуба мора посветити посебна пажња. Дијабетичари би редовно требало да иду зубару на контролу, чак и ако не осећају никакве тегобе. За негу зуба употребљавати меку четкицу и мек конац за зубе. Зубе прати темељно и редовно. Четкицу мењати после највише четири недеље. Код замене зуба водити рачуна да нови зуби тачно належу. У устима не сме да буде места на које постоји било какав притисак. Места на којима протеза жуља могу да изазову ране, које тешко зарастају. Дијабетичарима се као замена за зубе не препоручују имплантати. Сметње са потенцијом Проблеми са потенцијом чешћи су у мушкараца са дијабетесом него у здравих. Узроци су различити у зависности од врсте дијабетеса. Дијабетичари типа II имају проблеме са потенцијом услед оштећења крвних судова услед макроангиопатије или микроангиопатије. Дијабетичари типа I имају сметње са потенцијом услед оштећења нерава као последице полинеуропатије. Сви много пате због сметњи са потенцијом. На жалост, у многим случајевима сматра се да је то “нормално” за дијабетичаре. Због тога, а пре свега због осећања стмда, многи болесници прећуткују своје проблеме. Иако сваки други мушкарац дијабетичар има проблеме са потенцијом, само се 8% од тога и лечи.
Ти проблеми могу да се лече прилично успешно. Избор могућности је разноврстан. Због тога болесници не треба даћуте и трпе, већ да отворено говоре о својим проблемима, бригама и страховима. За спречавање проблема са потенцијом најважније је добро регулисање шећера у крви. Оштећење крвних судова и нерава може се тако најбоље смањити. Трудноћа Раније су трудноће дијабетичарки биле веома проблематичне. Често жене са дијабетесом типа I нису могле да доживе године за рађање. Јако повишене вредности шећера у крви изазивале су тешке компликације у мајки и деце. То време одавно је прошло. Дијабетичарке типа I могу данас скоро без проблема да добију здраво дете. Претпоставка за то јесте да се дијабетес правилно држи под контролом. Ипак, све мора да буде под сталним надзором. Јер, иако је извесност да ће на свет доћи здраво дете скоро иста као за здраву жену, трудноћа дијабетичарке и даље важи за ризичну трудноћу. Високе вредности шећера у крви могу да значе ризик од мртворођења. Инфекције мокраћних путева такође су знатно чешће него у здравих жена. Ако се не лече, изазивају запаљења бубрега са високом темепературом. Осим тога, већи је ризик од повишеног крвног притиска у трудноћи, излучивања беланчевина у урин, јаких едема и гестоза. Гестозе спадају у компликације које могу да настану у трудноћи. Узрок је повишен крвни притисак, који се често не запажа. Гестозе се могу препознати по следећим симптомима: нагомилавање воде које изазива натеченост ногу, шака и лица, главобоље, треперење пред очима, смањене количине мокраће. Дијабетичарке које већ пате од касних последица дијабетеса морају да рачунају на погоршање тих тегоба у трудноћи. Код ретинопатије погоршања се јављају увек, чак и када обољење
није узнапредовапо. Промене се после трудноће често поново повлаче. Ипак, најважнија је стална контрола очног дна. Ако је ретинопатија већ узнапредовала, у трудноћи се може јавити појачано стварање нових крвних судова. Ово често знатно смањује способност вида и може да изазове слепило. Постојање нефропатије значи ризик од даљег ограничавања функције бубрега, повишеног крвног притиска и излучивања беланчевина у мокраћу. Висок крвни притисак може да буде опасан, пошто подстиче настанак гестоза у последњој трећини трудноће. Највећа опасност за дете јесте када мајка неколико недеља не зна да је трудна. Посебно ако је шећер у крви мајке повишен могу се јавити деформације плода. У првим недељама обликују се органи ембриона. Деформације које настају услед повишеног шећера у крви у то време погађају често срце, кичмени стуб, кичмену мождину, кости, бубреге. У дијабетичарки је ризик да ће се у новорођенчета десити деформације и даље 2-4 пута виши него у здравих жена. Због тога се препоручује да се вредности шећера у крви доведу на нормалу 6 месеци пре трудноће. Ако дијабетичарка са нормапним вредностима остане у другом стању, њени изгледи да добије здраво дете исти су као код здраве жене. Ако су вредности шећера у крви у мајке изнад нормапе, дете преко постељице добија “додатну порцију” глукозе. Она се у дететовој јетри претвара једним делом у масноћу. Други део енергије користи се за растење. Често су ова деца превелика за свој узраст и дебља него деца мајки без дијабетеса. Неретко се порођај мора извести царским резом. Од 22-24. недеље трудноће панкреас детета самостално производи инсулин. Због превелике понуде глукозе од почетка се производи више инсулина, како би се ниво шећера нормапизовао. Инсулин не учествује само у процесу претварања глукозе у масноћу, већ се у плодовој води може наћи у количини вишој него у здравих жена. Дететова плућа испуњена су плодовом водом. То је нормално. Јака концентрација инсулина
може да утиче лоше на сазревање ћелија које су важне за развијање плућа после порођаја. Са овог разлога могу се у те деце после порођаја јавити тешкоће са дисањем. Постоји још један проблем: дететов панкреас навикава се на превисоку производњу инсулина. Ако после порођаја нема више повишеног снабдевања глукозом из крви мајке, у детета се може јавити хипогликемија. Гестациони (труднички) дијабетес Gestatio на латинском значи трудноћа. Гестациони дијабетес посебан је облик дијабетеса, који се први пут јавља у току трудноће. Према класификацији СЗО, гестациони дијабетес (GDM) означава се као тип 4. GDM се јавља често. У Немачкој, на пример, погађа 20.000-40.000 (до 5%) трудница. Код настанка гестационог дијабетеса одлучујућу улогу игра инсулин. Он је одговоран да глукоза из крви доспе у ћелије и тако се брине за снижавање нивоа шећера у крви. За време трудноће мајци је потребно више инсулина. Разлог за то су промене метаболизма услед утицаја хормона у трудноћи. Ако панкреас не може да задовољи ову повећану тражњу за инсулином, настаје дијабетес. После порођаја мајци је опет потребно мање инсулина. То је разлог са којег се дијабетес после трудноће повлачи у скоро свим случајевима. Само у око 4% дијабетес наставља да постоји и после трудноће. Ризик да се касније оболи од дијабетеса остаје повишен. Јесте да је свакој жени за време трудноће потребно више инсулина, али не добија свака жена због тога дијабетес. Нарочиту пажњу требало би да обрате жене које су већ родиле једно дете теже од 4 кг, оне које су у претходној трудноћи већ имале GDM, жене са прекомерном телесном тежином, оне које су породици имају дијабетичаре, старије од 35 година и оне у којих је откривен шећер у мокраћи. Код гестационог дијабетеса нарочито су угрожена деца. Она се развијају најчешће пребрзо и превелика су. Услед тога настаје
неповољна расподела простора у мајчином стомаку која оптерећује дете. Највећа опасност постоји од ретког случаја када се постељица погрешно развија. Тада дете више није довољно снабдевено храном и може и да умре. Гестациони дијабетес често се не препознаје. Многа истраживања потврђују да се то дешава у 90% случајева. Број је висок због тога што гестациони дијабетес ретко ствара уочљиве проблеме. Често се открије тек када се у детета јави описани прекомерни раст. Ако се гестациони дијабетес открије на време, он се може добро лечити. Тада се могу избећи сви ризици који могу да настану услед GDM. У жена које имају повишен ризик од настанка GDM, препоручује се да се за откривање примени одговарајући тест. На том тесту су у првој трећини трудноће вредности шећера у крви после јела испод 6,6 ммол/л (120 мг/дл). У случају недоумице примењује се тест толеранције на глукозу. У 24-28. и 32-34. недељи трудноће изводи се тест толеранције на глукозу. Проблем је што се овај тест не примењује свуда доследно. У САД је овај тест стандардан. Тамо се сматра стручном грешком ако се у трудница овај тест не изведе. Ако се утврди гестациони дијабетес мора се одмах променити начин исхране, како би се избегла даља исклизнућа метаболизма. Често су ове мере довољне, ако се примене доследно. Антидијабетици, који снижавају шећер у крви, не смеју се давати трудницама, јер могу да изазову тешке поремећаје у развоју детета. Око 20-30% оболелих мора да прима инсулин. Ова терапија примењује се што пре, чим се утврди да друге мере нису довољно делотворне. Током трудноће дете се навикло на повећан унос глукозе преко мајчине крви и реагује повишеном производњом инсулина. Да после порођаја не би дошло до опасне хипогликемије, требало би да се детету одмах по рођењу да раствор грожђаног шећера. Шећер у крви мора се првих дана редовно контролисати.
У мајки потреба за инсулином опада знатно одмах после порођаја. То се мора узети у обзир у оних жена које примају инсулин. Може се десити да инсулин неколико дана уопште није потребан. Најчешће се метаболизам сређује у року од једне недеље. Неретко је потреба за инсулином нижа него пре трудноће. Дијабетичарке треба и смеју да доје децу. Чак и када је првих неколико дана после порођаја то отежано, ипак је могућно. Дојење често снижава потребу мајке за инсулином. Пре дојења мајка треба да узима угљене хидрате. Класична медицина и дијабетес Гојазним пацијентима лекар најпре препоручује да се ниво шећера у крви смањи тако што ће се смањити телесна тежина. Ако дијета не даје успеха, могу се прописати медикаменти за снижавање шећера у крви. Антидијабетици су медикаменти чији је циљ да нормализују ниво шећера у крви. Не делује сваки од ових медикамената на исти начин. Нема посебног медикамента за дијабетичаре типа I и посебног медикамента за дијабетичаре типа II. Сваком болеснику потребно је нешто другачије, јер сваки је човек различит. Има млађих и старијих, дебелих и мршавих, болесника са резистентношћу на инсулин, са метаболичким синдромом, оних са повишеним крвним притиском или болешћу срца, са последицама на бубрезима, и тако даље. Свака терапија мора бити појединачно прилагођена. Могућности су разнолике, ако се у обзир узму све комбинације. Терапију сачињавају: препарати који продужавају ресорпцију глукозе, бигуаниди, препарати сулфонил-урее, сензитивизатори инсулина, инсулини (брзог дејства, средње дугог дејства, дугог дејства). Препарати сулфонил-урее повећавају, између осталог, излучивање инсулина из панкреаса. Бигуаниди повећавају осетљивост на инсулин и побољшавају искоришћавање постојеће глукозе, док блокирају апсорпцију и стварање нове
глукозе. Акарбаза продужава разградњу шећера узетог у храни у цревима и смањује тако количину апсорбоване глукозе. Примена антидијабетика може се и мора комбиновати. Која је комбинација целисходна, може се одлучити само на основу здравственог стања појединца. Тачно одређеном комбинацијом може се избећи предозирање, а тако и често непријатна нежељена дејства. Ако узимањем поменутих медикамената није могућно да се шећер у крви регулише на одговарајући начин, онда пацијент мора бити третиран инсулином. Дијабетичари са дијабетесом типа I у највећем броју случајева упућени су одмах на давање инсулина. Лекар у првој фази, заједно са пацијентом, одређује одговарајућу врсту инсулина и потребну дозу. Она се прилагођава дневним условима (исхрани, активности, болести и слично), а шећер се проверава, по правилу, четири пута дневно. Инсулин се добија од инсулина говеда или свиња или се ствара поступком генске технологије. (У новије време говори се и о томе да се стем-ћелије усмеравају тако да стварају острвца инсулинских ћелија панкреаса, али та су истраживања још у почетној фази.) Разликују се инсулин који брзо делује (такозвани стари инсулин) и депо-инсулин или продужени инсулин, са деловањем одложеним на средњи или дужи рок. Мапе количине за брзу употребу могу се чувати и ван фрижидера. Инсулин се убризгава најчешће у трбух или надлактицу. Дозирање и давање могу се олакшати применом савремених система за убризгавање, који изгледају као пенкапа. Осим тога, постоји могућност да се око појаса или у џепу панталона носи пумпица са инсулином, којом се преко игле поткожно, у трбух, у одређеним размацима даје инсулин. Због тога се сада ради на развоју аутоматски самоконтролишућег система дозирања, код којег би инсулинске пумпе биле спрегнуте са сензором за глукозу. Још једно полазиште за лечење јесте усађивање укапсулираних ћелија острваца чији су вештачки, биолошки подношљиви омотачи пропустљиви само за мале молекуле попут оних
инсулина и глукозе, али не и за лимфоците и антитела. С помоћу ове технике капсулирања могла би се пресађивати и страна ткива (свиња, на пример), трајно и без имуносупримирајућих мера. Оба нова терапијска поступка налазе се још увек у стању испитивања и неће скоро бити практично примењива. Ово и узнемирујући епидемиолошки подаци из развијених земаља, према којима учесталост дијабетеса типа I све више расте, терају да се трага за генским, имунским и могућно вирусним узроцима поремећаја и да се тако омогући да се болест лечи каузално. Лекар редовно испитује метаболизам (крв, мокраћу и слично) и нерве, како би на време открио могућне компликације или неодговарајући ниво шећера. Очни лекар редовно контролише очно дно, како би на време открио дијабетичко обољење мрежњаче и да би га, по потреби, могао лечити ласером. У контроле дијабетичара спада и редовно мерење очног притиска, како би се на време открио глауком.
“TODoXIN®” ПРОТИВ ДИЈАБЕТЕСА “TODoXIN®” бр. 3 Овај препарат је посебна врста природног регенератора или биостимулатора слож ених м етаболичких ф ункција. Ревитализацијом деловања одређених жлезда са унутрашњим лучењем, пре свега панкреаса, постиже се задовољавајућа производња метаболички активног инсулина. Препарат, значи, помаже да се поспеши поновно добијање сопственог инсулина, а да се смањи ослањање на вештачки, споља унет инсулин. Осим тога, оживљава и међухормонска равнотежа у лучењу одређених ендокриних жлезда, што, зависно од степена достигнутог пропадања функција појединих органа, углавном омогућава рехабилитацију болесника и враћање у нормалне животне колосеке. Базна супстанца препарата “TODoXIN®” бр. 3 састоји се од екстракта незрелих или изразито киселих зрелих јабука којем су
додати и одговарајући екстракти природних интегралних биљака у количинама и у односу који се може усаглашавати са посебностима здравственог стања сваког појединачног случаја.
Примена “TODoXIN®” бр. 3 Одлука или опредељење за коришћење препарата “TODoXIN®” бр. 3 мора се заснивати на решености и истрајности у придржавању основних захтева, прилагођеним посебностима сваког појединачног случаја. Ово се односи на: количину и начин коришћења препарата, строго поштовање захтева везаних за врсту, количину и начин исхране, резултате редовне контроле садржаја шећера у крви и мокраћи, правилно усклађивање терапије која се тренутно примењује са применом “TODoXIN® ” бр. 3, уколико то здравствена ситуација захтева и остваривање физичке и психолошке стабилности током лечења. Врло је битна морална подршка породице и околине као и њихово активно учешће у новом режиму живота и исхране оболелог. Стресне ситуације морају што више да се избегавају. Да би се током примене препарата постигло најбоље деловање неопходно је да се сам болесник запаже и делатно учествује у свим фазама примене терапије. Претпоставља се да је болесник добро упознат са разлозима настанка своје болести и о томе шта може да утиче на промену здравственог стања на боље. Болесник треба да буде свестан сложености своје болести и да игра крајње активну улогу у праћењу и самоконтроли свога здравља. Једном одређен начин лечења треба да се поштује до граница које објективне околности дозвољавају, а у случају и објективних и субјективних тешкоћа неопходна је консултација са стручном службом апотеке “TODoXIN®” , ради изнапажења правог решења. Пре почетка примене препарата нужно је бити крајње обазрив. Потребно је уочити све специфичности успостављених дијагноза и коришћених терапија и користити их као мерила у праћењу дејстава примене “TODoXIN®” бр. 3. Основни разлог за овакав опрез јесте нужност да се постојећа терапија задржи све до
појаве позитивних ефеката примене “TODoXIN®” бр. 3. Примена препарата започиње се уз даље коришћење раније прописане дијете и већ уходане терапије, при чему редовно треба да се раде анализе шећера у крви и мокраћи. Примена препарата подразумева и истовремену дијету, која се примењује 7 дана, а после тога се, у зависности од постигнутих резултата, усаглашава са новим стањем и може да траје до 30 дана. За време примене препарата мора се свакога дана контролисати шећер у крви и мокраћи. У складу са стањем шећера мења се и дијета. Основно узимање препарата обухвата: •
•
•
Свакога јутра узима се по 1 кашичица препарата “TODoXiN®” бр. 3 (ова доза препарата може се током времена повећавати до 1 шољице). Сваке вечери пије се одређена количина наменских чајева “ TODoXIN®” , који се добијају уз препарат. Ти чајеви припремају се тако да се на 2 дп кључале воде додаје 1 кашика чаја, остави се да одстоји 15 минута, а онда процеди и пије. Уместо наведених чајева могу се узимати и капи посебног екстракта, према препоруци стручне службе апотеке “TODoXIN®” . Два пута дневно, пре подне и поподне, узима се са млеком 1-2 кашике непрженог кикирикија, млевеног или у зрну. Уместо овога може се узети 1-2 кашике кукурузног брашна, које се домеље у млину за кафу, онда у сувој посуди загрева на рингли док прах не почне да мења боју, а потом умеша у млеко, јогурт или чај.
Имајући у виду повезаност реакција имунитета и настанка дијабетеса типа I и II, сигурно је да је за сређивање стања неопходно и да се имунски систем доведе у ред. За то се препоручује узимање препарата “ TODoXIN® ” бр. 1 (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ).
Важан део лечења дијабетеса јесте и свакодневна шетња од око 1 сата, темпом који неће довести до претераног замарања, али довољно брзо да се поспеши довољан утрошак калорија и да се осети благи замор. Оболели са високим шећером не треба да се баве овом активношћу док се ниво шећера у крви не сведе на нормалу. Начелно гледано, лечење шећерне болести обухвата пет општих ставки: просвећивање болесника, самоконтрола, узимање прописане терапије, дијета и физичка активност.
Дијета Када се утврди дијагноза уводи се дијета која садржи одговарајући број калорија, заснован на идеалној телесној тежини, одговарајућој количини беланчевина и уносу угљених хидрата у количини од 40-60% укупног енергетског уноса. Да би се избегла хипогликемија важан је и правилан временски распоред оброка у току дана. Укупан дневни енергетски унос зависи од многих чинилаца: физичка активност, године живота, пол, телесна тежина, стресови, околна температура, поднебље, степен ухрањености. Укупну дневну количину хране ваља распоредити на 6-7 оброка током 24 сата, да се не би допустиле већа колебања нивоа инсулина у крви. Све намирнице узимају се у малој количини и морају бити врло квалитетне и пробране. Почетни једнонедељни начин исхране искључује: • • • • •
алкохол, осим мапо чистог белог вина; све врсте хлеба (осим црног, ражаног), тестенине, колаче и слично; рафинисане и вештачке масноће; шећер и све облике намирница које садрже шећер у било којем облику; било какво воће или прерађевине од воћа, изузев недозрелог или изразито киселог зрелог воћа;
•
•
сувомеснате производе (кобасице, виршле, саламе, паштете), млада меса, укључујући и живинско које није домаће; све врсте индустријски прерађених намирница које у себи садрже конзервансе.
Уместо хлеба могу да се користе умерене количине бареног пиринча. Обавезно пити јогурт и/или кефир. Препоручују се све врсте бареног поврћа, месо на роштиљу, печено или кувано уз што мање масноће. Препоручује се што старије месо, јагњетина и живинско месо само ако је планинска, односно ако није храњена вештачком храном са додавањем антибиотика. Неопходне су намирнице богате минералима и витаминима. Пити што више свежих сокова од поврћа, посебно од цвекле, шаргарепе, целера, уз обавезно додавање лимуновог сока. За регулисање телесне тежине и повишеног шећера изузетно је добар сок од пасуља, који се у доба до јуна до септембра цеди из зелених плодова и узима пола до једне чаше. Од воћа користити само зелено, кисело или недозрело воће, киви, лимун, ананас или грејпфрут, апи не и поморанџе и мандарине. Највише треба да се једу свеже, куване, печене или исцеђене јабуке, крушке и дуње. Од пчелиних производа узимати млеч. Најбољи однос масти, беланчевина и угљених хидрата у исхрани је (у процентима) 25:20:55. При томе, угљени хидрати треба да потичу од житарица богатих влакнастим материјама: грубо млевена пшеница, мекиње, зобене пахуљице, ражано брашно, јечам. Овакви угљени хидрати налазе си у намирницама као што су грашак, сочиво, боранија, ротква, шаргарепа. Требало би да се што више узима: кувани зоб, јечам или пшеница, риба, зелен (шаргарепа, целер, пашканат, першун); пасуљ, ораси и лешник, мапине и вишње, зреле бобице зове са јабуковим соком те сува, цела зрна клеке (првог дана 1 зрно,
другог дана 2 зрна, трећег дана 3 зрна, и све тако до петнаестог дана =15 зрна, а онда се од шеснаестог дана смањује за по једно зрно, све до 1 зрна, када се престаје). Храна треба да буде богата: магнезијумом (пасуљ, грашак, кромпир, месо, млеко); фосфором (жито, риба); манганом (овас, пшеница, раж, листцрног дуда); никлом (џигерица, слезина, хлеб од овса); арсеном (пасуљ, купус, репа, карфиол). Пискавица садржи 6 једињења која утичу на регулисање нивоа шећера у крви. Она такође повећава ниво такозваног корисног холестерола у крви, снижава укупан ниво холестерола, па тако штити од кардиоваскуларних обољења, која су посебно опасна за дијабетичаре. Црни лук. посебно његова љуска, садрже једињење кверцетин, за које је потврђено да делује повољно на очна обољења, посебно дијабетичарску ретинопатију. Пасуљ делује тако што смањује скок шећера у крви после узимања оброка и успорава потоњи пад, што значи да одржава ниво шећера на приближно пожељном нивоу. Бели слез има велики удео биљних влакана пектина, која су делотворна за одржавање шећера на ниском нивоу. Корен слеза ваља потопити у воду, оставити преко ноћи да се откиселе, сутрадан процедити и пити добијену течност. Лорбер и у веома малим количинама, око 1/2 кашичице измрвљеног листа, помаже организму да боље искористи инсулин. Цимет је као додатак у лечењу дијабетеса нарочито важан. Пошто може да се додаје свим слаткишима који се припремају за дијабетичаре, он би, рецимо, морао да буде обавезан када се дају печене јабуке или печена бундева.
Какао је такође веома значајан, и то са два разлога. Прво, појачава имунитет. Друго, најновија истраживања показују да је управо какао заслужан за добро здравље зуба у племенима која имају иначе крајње лошу исхрану, али која редовно жваћу лист какаовца. Будући да дијабетичари имају склоност ка болестима зуба и десни, то је веома важно, нарочито за децу, да узимају што више какаоа. Сладић је природни заслађивач који могу да користе и дијабетичари. Може се, место меда, шећера или вештачких заслађивача, стављати у сва јела која треба да се засладе. Добар је против упале десни, честе у дијабетичара, и стварања наслага (плака). Све оброке припремати са што мање масноће, без тешких запршки, дијетапно, благо посољено и благо зачињено. Дијета треба тежину да доведе на нормалу, што у случају дијабетичара значи 10% мање од оне за здраве особе. Ако је неко висок 170 цм и здрав, његова тежина требало би да буде 70 кг, а ако је дијабетичар онда 63 кг. Оброке комбиновати тако да се увек уноси иста дозвољена количина: око 2.000 калорија дневно. Уколико се појави ацетон у крви, дијета треба да буде строжија. У том случају се 2-3 пута дневно узима само сирово поврће или воће, до 500 гр кромпира и 100 гр пиринча бареног само на води. Оваква исхрана мора се примењивати док ацетон из крви не нестане. Уколико се јавља само ацидоза, сваки други дан морају се узимати само намирнице које не изазивају појаву киселости (вид. КИСЕЛЕ И БАЗНЕ НАМИРНИЦЕ). Пацијент мора бити свестан своје болести и, уколико себи жели добро, мора се придржавати савета да би лечење било успешно. Дијабетес је упорна болест и зато пацијент мора бити упорнији.
Доручак За доручак узимати обавезно зобене пахуљице (могу и куване). Свако јутро у чашу јогурта сипати шаку издробљеног или измлевеног непрженог кикирикија и појести. Уместо јогурта може кефир, а уместо кикирикија некада сусам, који се здроби оклагијом само да пукне зрно, покисели увече у јогурт или кефир, а ујутро поједе. Кикирики узимати и поподне. После оброка од зобених пахуљица ваља попити чашу јогурта, појести неко воће. За доручак може и млад неслан сир са кајмаком, уз малу количину ражаног или црног хлеба, посна риба, сок од парадајза или грејпфрута. Преподневна ужина Печене киселе или зелене јабуке, зелено кисело воће, киви, лимун, грејпфрут, боровница свежа, замрзнута, као чај или природан неконзервисан сок, чајеви од пасуљеве махуне, коприве, црног дуда, маслачка или траве хоћу-нећу, бадем, лешник и ораси. Кувано жито са додатком млевених бадема, лешника, ораха и врло мало сувог грожђа. Ручак Јунећа супа са пуно поврћа (шаргарепа, першун, пашканат, першунов лист и целер). Ручак се може комбиновати од следећих намирница: рамстек, џигерица (умерена количина) печена у фолији, риба (посна, свежа, речна), печурке, кромпир, динстани целер, першун и шаргарепа блитва, спанаћ, грашак, пасуљ, зеље, боранија, шпаргла, карфиол. Може се припремати овчетина са купусом или неким другим поврћем (боранија, кромпир), уз додатак црног лука и млевеног парадајза, али без запршке. Јела треба да се кувају са што мање масноће. Препоручује се хладно цеђено маслиново уље. Свињска маст може, али само у изузетно малим количинама. За ручак се може кувати и посебна супа за дијабетичаре: 2 шоље воде, 1 неољуштен црни лук (исечен на четири дела), 1/2 кг пасуља, 1 мала шаргарепа (исецкана на коцкице), 1/2 шоље
кикирикија, 1/2 шоље семена пискавице, 2 листа лорбера, 4 исецкана чена белог лука, по 1/2 кашичице млевеног цимета и млевеног каранфилића. Воду и црни лук кувати док не проври. Додати остале састојке и пустити да проври на лаганој ватри. Шерпу поклопити и кувати још пола сата, или док црни лук сасвим не омекша. Решеткастом кашиком извадити црни лук, ољуштити га, љуску бацити, а лук изгњечити виљушком и вратити га у шерпу. Извадити и бацити и листове лорбера. За салату може се користити зелена салата закисељена лимуном, свеж или домаћи сок од парадајза (без конзерванса), краставци кисели или обични, паприка пресна или благо печена, цвекла. За време и између оброка треба да се, осим чајева, пију и природни свеже припремљени сокови од јабуке, шаргарепе, дуње, цвекле, лимуна, грејпфрута или ананаса. Уколико се у току дана пацијент испира великим количинама чајева и сокова, један од оброка могу бити чак и шпагете или резанци. Послеподневна ужина У паузама између оброка може се освежити јабуком, бананом, грејпфрутом, ананасом, крушком, компотима од дуње, крушке или јабуке који се припремају без шећера. Вечера Зелена салата, паприка пресна, млад неслан сир, сокови од поврћа, барено или пресно поврће, посна риба, печурке, спанаћ, шпаргла, кромпир обарен или печен у љусци. Чајеви У лечењу дијабетичара врло важну улогу имају чајеви. Они треба да се пију у великим количинама (1-2 литра дневно), а то he изазвати излучивање отрова из организма. Болеснику је неопходно да прочисти крв, бубреге, цео организам. Чајеви се пију у току целог дана, уместо воде.
4ai који се пије од 1. до 10. дана
Узети по 1 кашику ситно исецкане кукурузне свиле, листа боровнице, листа и цвета кантариона и трешњиних петељки, 2 кашике ситно исецканог листа црног дуда и 4 супене кашике ситно исецканих сувих махуна пасуља са зрнима. Све то изручити у 1,6 литара, оставити поклопљено 1 сат, процедити, ставити 1 кашичицу сумпора и пити незаслађено у току дана. Ујутру и увече по пола сата држати на стомаку у пределу пупка облогу од разблаженог винског сирћета. 4ai који се пије од 11, до 20. дана
Узети 3 кашике ситно исецканих махуна пасуља, по 2 кашике ситно исецканог листа боровнице и црног дуда, по 1 кашику семена пискавице, листа и цвета добричице и листа коприве. Све то изручити у 1,4 литара прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана. Пре доручка, ручка и вечере попити по 100 гр сока од шаргарепе. За ручак и вечеру јести што више салате од слатког купуса. После ручка и вечере требало би 1 сат да се шета брзим кораком, да се човек добро озноји. Одмах по повратку кући обрисати се и пресвући. Пре сваког пијења ова прва два чаја ставити под језик 2 листа розетле и исисавати их 10 минута. 4ai
који
се пије од 21. до 25. дана
Узети по 1 кашику исецканог цвета и листа кичице, кантариона, листа брезе, коприве и боровнице и 3 кашике махуна пасуља заједно са зрнима. Све то изручити у 1,5 литар прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана. 4ai који се пије од 26. до 30. дана Узети по 1 кашику ситно исецканог надземног стабла троскота, листа црног дуда, листа и цвета добричице, листа брезе,
боровнице и 3 кашике ситно исецканих махуна пасуља, изручити у 1,4 литра прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана. Један сат пре доручка, ручка и вечере попити по 100 гр свежег сока од шаргарепе. Док се користе ова друга два чаја сваки пут пре почетка јела ставити под језик 3 листа розетле и исисавати их 10 минута. Чајеви се могу припремати од маслачка и цикорије, листа купине, боровнице или клеке. У сваки чај може се додати по 1/2 кашичице измрвљеног ловоровог листа, цимета и каранфилића. Чај и/или сок могу се заменити сурутком. Уместо 1 литра чаја и/или сока, у току дана попити 1 литар сурутке, између оброка. Чај за сузбијање прекомерне жећи По 1 кашику ситно исецканог ризома целера, листа младе коприве и листа купине изручити у 600 гр прокључалог, врућег и разблаженог вина и оставити 2 сата да стоји, па процедити. Овај чај се пије 10 дана и то 200 гр пре доручка, ручка и вечере. Веома је важно да се та велика количина течности која се унесе у току дана правилно и избацује, да не 6и дошло до надимања и натицања. За спречавање отока и надимања постоје посебне комибнације чајева “TODoXIN®”. Уколико се јави надимање и накупљање течности, пити чаЈеве од чичка, маслачка, праскота, зреле клеке, цикорије, першуна, листа леске, кукурузне свиле или петељки од трешње. Чајеве пити у неком ритму, на сваких 3 или 7 дана, у зависности ол брзине накупљања течности у организму. Процена делотворности примене препарата Уколико после једнонедељне примене препарата и дијете количина шећера у крви и општи субјективни показатељи
указују да је започео процес општег побољшања здравственог стања (опоравка метаболичких функција), дијету у поменутом облику наставити у трајању од месец дана. Уколико после поновљене једнонедељне терапије не буде побољшања, обавезна је консултација са стручном службом апотеке “TODoXIN® ”, ради утврђивања узрока и могуЋно потребне измене примене препарата или исхране. Ипак, овакав третман скоро сигурно смањује ниво шећерау крви, ојачава организам, побољшава виталност, регулише сан и поспешује циркулацију крви. Уз јаку вољу, борбеност и озбиљније размишљање о својој болести сваки оболели 6и требало да на овај начин покуша да се избори са дијабетесом. Поступак за потпуно излечење панкреаса 100 гр овсеног брашна с мекињама изручити у 1,2 литра вруће воде и кувати на благој ватри 1 сат да вода не кључа. Кашу склонити са ватре и сипати одмах 1/2 кашичице соли, 1 кашику сирупа од малине или вишања и по 1 кашику самлевених ораха и лешника. Све то добро измешати и јести пре доручка, ручка и вечере по 400 гр, укупно 20 дана. Уместо овсеног брашна може се употребити наизменично кукурузно, ражано и пшенично брашно. Свакога дана, ујутру и увече, обрисати тело разблаженим винским сирћетом, а сваког трећег дана купати се у води од куване овсене сламе: 1 кг ситно исецкане овсене сламе изручити у лонац са 20 литара воде. Кувати поклопљено 2 сата и оставити поклопљено 2 сата. Процедити и ту воду сипати у воду за купање. Купати се пола сата. Слаба циркулација На побољшавање поремећене циркулације може повољно да утиче: прекидање пушења, јер оно утиче на сужавање крвних
судова и смањену циркулацију; што краће задржавање у задимљеним и загушљивим просторијама; утопљавање екстремитета, јер хладноћа такође сужава крвне судове; седење у одговарајућем положају (не прекрштених или подвијених ногу). На циркулацију повољно делује и масажа. Ујутро и увече пре спавања обавезно масирати ноге јаким млазом наизменично топле и хладне воде. Масажу завршити топлом водом и обути топле, меке памучне чарапе. Ако прија, пре спавања ноге парити у води са морском сољу. Тој води може се додати нека лековита трава која побољшава циркулацију (овсена слама, на пример) Ако се стопала зноје, на њих, у чарапе и ципеле стављати пудер и мењати их у току дана. За негу ногу код претераног знојења може се применити и прополис, којим се ноге после масаже водом намажу до чланака, а онда остави 20-30 минута, да се осуши. За побољшање циркулације обавезно узимати препарат од лимуна и белог лука (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Осим овог препарата, за побољшање циркулације, а посебно код проблема интермитетне клаудикације, могу да помогну неколике биљке: Бели л ук побољшава циркулацију, снижава повишен крвни притисак и ниво холестерола у крви. Дневно јести најмање један чен белог лука. Ђумбио ie за разбијање угрушака крви делотворан баш колико и аспирин и бели лук. Интермитентна клаудикација управо је повезана са стварањем угрушака у нози. Ђумбир се може користити као зачин у свим јелима. Глог поспешује циркулацију, али се мора узимати будући да је изузетно јак стимулатор рада срца. случају, делује против интермитетне клаудикације. узимати као чај или у виду капи које се стављају у чај
пажљиво, У сваком Може се или сок.
Ретинопатија Свако вече на очне капке стављају се облоге од измиксоване шаргарепе која се стави у стерилне компресе газе. Облоге се држе 20-30 минута. Уместо шаргарепе може и камилица: 1 кашику камилице прелити са 2 дл кључале воде и оставити да се умлачи. Облоге од камилице не смеју бити хладне! Употреба крема и облога код дијабетичарских отворених рана и гангрене Дијабетичарске отворене ране и гангрена представљају особен и крајње сложен облик компликација које се јављају услед шећерне болести. Због тога се у њиховом лечењу користи строго наменски третман облогама “TODoXIN®”, које су према саставу и облику прилагођене сваком посебном случају. Облоге се примењују тако што се стерилна газа умаче у смесу (мелем) и ставља на рану, или се на креме наносе на слој стерилне газе стављен преко ране. Преко једне или друге врсте облога завој се мења најмање једном дневно. Овај третман има благотворно и умирујуће дејство. Пре самог превијања рана треба да се испере раствором хидрогена 1-1,5% и да се остави да се осуши природно (на ваздуху) најмање 1 сат, после чега се на поменуте начине наноси течни мелем “TQDoXIN®”. За испирање, квашење и стављање облога код гнојних рана и чирева може се применити и следећа течност: узети 6 кашика сушеног смиља, прелити са 1/2 литра прокуване воде, поклопити и загревати на пари 15 минута. Оставити да се охлади, ако је нешто воде испарило долити воде да буде поново 1/2 литра течности, и на 1 чашу течности додати 1 кашику меда. Невен је изузетно користан за зарастање рана. Цветови невена користе се за добијање тинктуре, која се примењује споља. Гавез садржи алантоин, једињење које поспешује раст нових ћелија. Осим тога, ово једињење има противзапаљенско дејство
и помаже рад имунитета. Гавез се код рана примењује искључиво споља. Свеж гавез може се привијати као облога или се прави јак чај, који се користи за испирање рана. Камилииа се због свог противзапаљенског, имуностимулативног и антисептичког дејства користи за лечење отворених чирева на нози. На ране се стављају компресе које се потопе у чај од камилице који се справља овако: пуну шаку свежих цветова камилице или неколико кашичица осушене биљке сипати у шољу и прелити прокључалом водом. Оставити да се охлади, процедити, потопити компресу од стерилне газе у чај и ставити ју на рану или премазати ту течност преко ране. Сок од питомог кестена цеди се од свежих цветова. Узима се по 1 кашика сока и меда 3 пута дневно пре јела. Примењује се код чирева на цеваници. Сок ол црног лука цеди се у јулу и августу од свежих главица. Узима се по 1 кашика са 1 кашиком меда. Изузетно је добар за зарастање рана и чишћење организма. Проблеми са зубима и деснима Многи болесници са дијабетесом имају проблеме са деснима и зубима. Ово је непосредна последица лоше циркулације и још неких чинилаца, а може се успорити, па и зауставити, применом неких лековитих биљака. Камилица због својих противзапаљенских и противбактеријских својстава може да помогне ако се примењује за испирање усне дупље. Течност (чај) за испирање прави се тако што се на 1 шољу кипуће воде ставе 2-3 кашичице камилице, остави да одстоји 10 минута, процеди и користи за испирање уста. Маслачак, коприва, тушт и спанаћ јесу биљке које, када се помешају и од њих скува чај, дају велику количину магнезијума, који је добар против гингивитиса (запаљења десни), али и штити од срчаних обољења.
ЖалФиЈа се за заштиту зуба може користити тако што се листови жалфије утрљавају у десни, али и као чај за испирање уста. 2-3 кашичице сувог лишћа жалфије стави се на 1 шољу кипуће воде, остави да одстоји 10 минута, процеди и користи за испирање. Питома нана има више начина примене за чување десни. 2 кашичице измрвљеног листа нане стави се на 1 шољу кипуће воде, остави да одстоји 10 минута, процеди, заслади сладићем и пије, или се незаслађен користи за испирање. Уместо жвакаћих гума може се жвакати свеже лишће нане. Коприва и клека као мешавина за припремање чаја за испирање уста веома су делотворне. Овај чај може се примењивати не само за испирање, већ се, заслађен сладићем, може и пити. Поточарка је одлична против туберкулозе, али и за лечење рањавих десни. Може се припремати чај од поточарке, па користити за испирање, а могу се, место жвакаће гуме, жвакати свежи листови ове биљке. Деца дијабетичари Деци би ваљало би давати што више печених киселих јабука, са биолошким биљним додацима. Те би јабуке могле да се лиофилизују и да се направе капсуле, желе, дражеје или бомбоне. То би нарочито било добро, јер би их деца лако узимала. За децу која се налазе у болници могла би да се направи посебна дијета, које би требало строго да се придржавају. Та дијета мора да буде уравнотежена и разноврсна, али је веома важно да увек има што више јабука, цимета, ловора и намирница које су корисне за развој, али које не утичу неповољно на дијабетес. Да би се ово давало деци и да би деца то лакше узимала, могла би да се направи комбинација са циметом и неким другим састојцима, рецимо - какаом. Од листа црног дуда могао би да се направи чај или тинктура, која би се, у облику капи, додавала
напицима, или би се пила као сируп. Све ово деци би требало да се даје једно по једно. Дакле, не да се прави комбинација свега одједном, већ да се природни инсулини издвоје на једну страну, а да се на другу страну стави оно што би се давало у облику чајева, тинктура или сирупа. Давање ових биљних препарата иде у курама од 21 дана или шест недеља. Наравно, није могућно да се прави кура од само једне чисте супстанце (ловоровог листа, на пример), већ се куром сматра давање супстанце у одговарајућем облику као додатка исхрани. Рецимо, 21 дан или шест недеља у све чајеве и сва кувана јела додаје се обавезно ловоров лист. Предлог за јеловник изгледа, отприлике, овако: У начелу је важно да та деца једу одређене, ограничене количине хране. Не треба да им се даје да једу много, већ исхрана треба да буде рационисана. Детету које једе слабо даје се да поједе колико може, док му се не развије апетит. Храна се даје у одређеном ритму, у оброцима којих има најмање пет (доручак-ужина-ручак-ужина-вечера). Дете треба да се навикне да се храну узима у том распореду и у одређеној количини. Нема “још мало” ! Никада нема “још мало" или “још само парченце”! Такође, дете треба да се навикне на ужине. Оброци су онолики колики су. Шта је сипано - сипано је. Нема ни мање, ни више. Све је то довољно калорично, па било дете гладно или не било. Дисциплинована исхрана веома је важна у лечењу дијабетеса, нарочито у деце. Такође, унос свих намирница, без обзира на то колико су оне добре или корисне, треба да буде ограничен. Дете, значи, треба свакога јутра да има нешто од млека или млечних производа, али то не значи литар млека дневно, већ једну чашу млека или јогурта. Доручак: може да се даје једно парче хлеба или једна кифла (ако је могућно од црног брашна), парче белог сира, једно јаје - ровито или печено на тефлону, без масноће, и једно два децилитра млека или јогурта. То је обилан доручак. Уз то би могло да иде нешто од поврћа, један мањи парадајз или неко друго свеже поврће. Ако је зима, нешто од туршије.
Преподневна ужина: било 6и добро да се даје неки слаткиш. Може да се направи пита од јабука или печена јабука (не мора кисела) или пита од бундеве, све, наравно, без шећера, али са доста цимета. Ако се узима колач, онда иде мало парче. Ручак: Обавезна је чорба или супа, не много масна. Може да буде пилећа, јунећа, говеђа, било каква, али у тој супи мора да буде доста поврћа: целер, першун, мирођија, ђумбир, бели и црни лук, шаргарепа, и да се месо и кости добро искувају, да се из њих све извуче. Свакога дана дете мора да има једно парче меса. То могу да буду р а зл и чи те врсте меса, али тог меса мора да буде сваки дан и у истој количини - ни мало, ни много. Веома је добро јунеће месо. Деца често не воле да га једу, али оно може да се спреми тако да буде прилично укусно - барено, сецкано, као фаширане шницле. Осим супе/чорбе и меса обавезно је поврће као вариво, односно прилог уз месо. Могућно је комбиновати разне врсте поврћа. Ако деца неће да једу поврће које је кувано у супи, онда то поврће обавезно искористити у вариву/прилогу, јер је оно у супи повукло доста корисних састојака. За ручак се не даје ништа од слаткиша или од воћа. Поподневна ужина: даје се нешто од воћа или сок од воћа и/или поврћа. Вечера: даје се нека каша: зобене пахуљице, гриз, сутлијаш. Те каше су јако важне. У њих треба да се дода цимета и какаоа. Раж, овас и јечам треба да се дају не пасирани, већ као пахуљице, са све љуском, будући да та љуска садржи многе корисне састојке. Рецимо, зобене пахуљице у љусци садрже термостабилне витамине и минералне састојке, што није случај ни са једном другом намирницом. Пред спавање треба да се попије неки чај против дијабетеса. Чајеви се праве од листа црног дуда, ловора, боровнице, махуне
од пасуља, пелена, пискавице, преслице (“чај 3 П”), коприве, брезе, смрекових бобица, маслачка. У већини случајева овакав режим исхране даје добре резултате и често није потребно да се дају никакви лекови. Уз све ово треба да иде и једна антиоксидантна терапија. За њу се, уз обавезно давање рибљег уља (1 кашика дневно), узима и препарат од љуске јајета и лимуновог сока (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Исхрана, наравно, не треба да садржи шећер, али мора да се води рачуна и о хипогликемији. После извесног времена дијете без шећера, када се ствари доведу под контролу, може да се почне са малим дозама шећера. Може се почети са давањем, рецимо, хлеба, бутера и меда. Препарати “TODoXIN®” бр. 1 и бр. 2, који би редовно требапо да се узимају, садрже мед као конзерванс. Међутим, тај мед не може да шкоди, будући да је повезан са биљкама које се користе у лечењу дијабетеса. Уз “TODoXIN® ” бр. 3 ваљало би, значи, да се додаје и препарат бр. 1 и/или бр. 2. Осим исхране, потребно је да се обрати пажња на читав ендокринолошки и неуроимунолошки систем, нарочито на центрапни нервни систем. Функционисање тих система могу да поремете токсини, вируси, бактерије, приони, стрес, што се у дијабетичара нарочито одражава. У лечењу дијабетичара, нарочито деце, важна је и психотерапија. Има деце са наследним дијабетесом, али има и оне која су рођена здрава. Без обзира на то, психотерапеути би требало да се позабаве разним питањима у вези са дечјим дијабетесом: имају ли деца личне проблеме, да ли ти проблеми могу да се реше, како да се суоче са проблемом, какво је стање у породици. Ту децу не би требало грдити, кажњавати и слично. Сви се проблеми могу решити. Полако, смирено, одмерено, без преувеличавања болести. Дете ако је болесно не значи да има разлога и оправдања да буде распуштено. Само је потребно наћи одговарајући приступ. Ту је помоћ психотерапеута изузетно
важна. Родитеље не треба да хвата паника, а обично их хвата. Највише су уплашене мајке, јер мисле да he дете целога живота бити на инсулину. То некада јесте тако, али се добар део случајева дечјег дијабетеса може излечити. Физичка активност нарочито је важна, јер снижава ниво шећера у крви. Гимнастика, нарочито јутарња, веома је важна. Вежбе треба да стварају напор, али не и да буду заморне. Има добрих кондицоних вежби и вежби за обликовање, које су нарочито важне за функционисање срца и одржавање мускулатуре у доброј кондицији, што је изузетно важно за децу, која су у развоју. Ако је дете баш слабо, онда се са њим могу и морају радити вежбе у кревету. Кретање може да се организује тако да буде на ваздуху, да укључује пливање и сунчање, наравно не претерано. То могу да буду шетње од пола сата, па одмор од десетак минута, и назад. Ваљало би да се периоди умног рада и одмора смењују правилно са периодима физичке активности, која тако и опушта и одмара, али и одржава здраво стање тела. Ако су деца школског узраста, рад и учење не треба да буду заморни. Школски распоред не може се мењати, и треба да се трудимо да онај део дана када дете није у школи буде добро организован што се тиче обавеза везаних за школу и одмора. Ако је дете у болници, онда се може организовати настава, али не по принципу школских часова, већ наставник може да је држи у блоку од неколико сати, са мањим паузама. После тога ишао би мало дужи одмор. Начелно, важно је да се смењују периоди рада и одмора, уз довољно квапитетних садржаја за опуштање и разоноду. Деци би, без обзира где живе, требало да се омогуКи да слушају неку музику која опушта. Такође, морају да се навикну да свакога дана одлеже по десетак минута. Не морају да спавају, али морају да одлеже. За то време може да се слуша нека музика, на пример. Све установе у којима бораве деца оболела од дијабетеса требало би да буду уређена као забавишта, а такав треба да буде и режим живота и рада у њима.
КОЖА. СУКШЕ И КОЖНА ОБОЉЕЊА
Сунце је основа за било какав живот. Оно регулише количину топлоте и енергије на Земљи и у сваком појединачном организму, оно је одговорно за нашу климу и фотосинтезу биљака. Светлост је симбол свега што усрећује. Говори се о “светлој страни живота”, о “светлом расположењу", човек “сија као Сунце”. Ипак, поред свога доброга дејства, Сунце крије и опасности. Реч је о невидљивом делу сунчеве светлости - ултравиолетном (УВ) зрачењу - и његовом дејству на организам. Сунце зрачи Због процеса сагоревања Сунце одашиље електромагнетско зрачење. Један део тога стиже до Земље као видљива и невидљива светлост. Док озонски слој у стратосфери и Земљиној атмосфери зауставља, односно ослабљује космичке зраке, рентгенско зрачење, гама зраке и краткоталасне УВ зраке, на површину Земље стижу оптички зраци од 290 до 2.900 нанометара (нм). Њихов спектар се састоји од УВ А1 и УВ А2 зрака (заједно 5,9%), и УВ В зрака (0,3%), видљиве светлости и инфрацрвених зрака, које делимично опажамо каотоплоту (49,5%). УВ зрачење има биолошко дејство. Због тога је УВ светлост - ма колико да је мапи њен удео у свем зрачењу које долази до атмосфере - одговорна за настанак болног црвенила због опекотина од сунчања, за реакције попут алергија на сунце, а и за касније тешке последице, као што је, на пример, рак коже. Дејство зрака зависи од њихове агресивности као и од јачине. УВ А зраци су јачи, а краткоталасни УВ Е зраци агресивнији. Тако је однос УВ А и УВ В зрачења у подне око 18:1, то јест на кожу доспева 18 пута више УВ А енергије.
Зрачење које после проласка кроз атмосферу доспева до Земље дели се према својој таласној дужини на више различитих група. УВ А1 зрачење УВ А2 зрачење УВ В зрачење видљива светлост инфрацрвено зрачење
340 - 400 нм 320 - 340 нм 290 - 320 нм 400 - 700 нм 700 - 2.900 нм
Кожа се брани Ако је изложена сувише јаком сунчевом зрачењу, кожа покреће заштитне функције, да би се избегло оштећење ћелија. За то су на располагању различити механизми: пигментација (тамњење), стварање задебљања, излучивање уроканинске киселине у зноју. Пигментаиија Уочљив и најважнији механизам заштите од неуобичајено јаког УВ зрачења јесте способност коже да тамни. То је последица производње браон боје - меланина. Њу стварају ћелије пигмената (меланоцити), које су као разгранате ћелије равномерно распоређене у површинском делу коже. Створени пигменти доспевају у кератиноците, где се као штит према споља постављају око ћелијског језгра. Заштитно дејство састоји се у одбијању и упијању УВ светлости и неутрализацији слободних радикала меланином. Свакако да пигмент филтрира сунчево зрачење и да га додатно ослабљује расипањем. Постоји неколико типова пигментације, који имају различито време заштите на летњем сунцу у средњој Европи: Тип t. Нарочито је осетљив, светао, склон је пликовима и опекотинама од сунчања, кожа не тамни, има га око 2% становништва. Келтски тип. Време заштите око 5-10 минута. Тип2:Светао је и осетљив, опекотине од сунца често се јављају, тамњење је слабо, има га око 12% становништва. Германски тип. Време заштите 10-20 минута.
Тип 3: Изгледа увек лако потамнело, често тамне косе, није много осетљив, јављају се само лаке опекотине од сунца, има га око 78% становништва. Тип тамнокосог Европљанина. Време заштите 30 минута. Тип4: Маслинасте је боје, неосетљив, тамни брзо, има га око 8% становништва. Медитерански тип. Време заштите 40 минута. Један део сунчеве енергије прима се и претвара у топлоту. Осим тога умножавају се саме ћелије пигмента, које, опет, дају меланин околним ћелијама. На тај начин јавља се тамњење, које настаје после два до три дана и траје око четири недеље (колико и један ћелијски циклус). Количина меланина иста је у сва четири типа тамњења, односно пигментације, без обзира на то да ли је реч о келтском или медитеранском. Разлике у осетљивости на светлост настају због активности меланоцита, врсте створених меланинских пигмената и њихове распоређености. Људи светле коже склони су грубој зрнастој распоређености црвенкастог пигмента, који нуди слабу заштиту од УВ зрачења. Људи тамне коже имају изузетно фину зрнасту распоређеност браонкастог пигмента, који може добро упијати УВ светлост, видљиву светлост и инфрацрвену светлост. Стварање задебљања При дужем излагању сунчевом зрачењу кожа у року од две до три недеље ствара задебљања. Тада се рожнати део коже задебљава због повећаног дељења ћелија, да би ћелије које су испод њега заштитио од УВ зрачења које удара у њих. На тај начин се време до појављивања опекотина од сунца продужава за око четири пута. Задебљања се разграђују брже него боја. Ако, на пример, десет дана после одмора на плажи и код куће опет сија сунце, онда је, без обзира на потамнелу кожу, потребно предузетм мере опреза, да би се спречиле опекотине.
Пилинг, омиљена козметичка мера за побољшавање тена, крије сличан ризик. Ту опекотине од сунчања могу настати зато што се механичким скидањем орожњених ћелија уклања задебљање. Исто важи и за примену воска при епилацији, на пример - на ногама. Још једна раширена заблуда јесте то да се кожа претходним сунчањем у соларијуму може заштити од каснијих опекотина од сунца. УВ цеви у соларијуму одашиљу само високодозирану УВ А светлост, тако да тело тамни, али се не стварају задебљања. Меланински пигмент који је створен под вештачким сунцем не доспева, осим тога, у горње слојеве епидермиса, што значи да слојевима ћелија који су изнад не пружа никакву заштиту. Уроканинска киселина Зној, осим других задатака, има и једну заштитну функцију: садржи уроканинску киселину. Она је у стању да на површини коже упије УВ В зрачење. Када самозаштита не делује У многим су случајевима поменути механизми самозаштите коже ослабљени или чак уопште не делују. На пример, због утицаја хормона, који су изазвани пилулама за контрацепцију или трудноћом, јавља се често неравномерна пигментација. Различити медикаменти такође могу изазвати да се на јаком УВ зрачењу јаве јаке реакције коже. То је случај са антибиотицима (тетрациклин), сулфонамидима, препаратима против реуматских тегоба и за избацивање течности, лаксативима, таблетама за спавање, средствима за умирење, антидепресантима, антихистаминицима (против апергијских симптома), препаратима против гљивичних инфекција и средствима против карцинома. Биљне супстанце које могу изазвати делимично трајне промене у пигментацији садржане су, на пример, у лимуновом уљу, сандаловом дрвету, љутићу, першуну и целеру. Сунце и ДНК Јако зрачење УВ светлошћу увек значи напад на ћелије коже, што у крајњем исходу може изазвати рак коже. На жапост, не
испољава се свако акутно угрожавање здравља коже тако јасно као знак упозорења какав су опекотине од сунца. Наследна супстанца (ДНК - дезоксирибонуклеинска киселина) представља се као влакнаста структура. Пред крај ћелијског циклуса, после којег долази дељење ћелија, стварају се из ових влакнастих структура хромозоми. За сваки молекул, сваки спој и сваки процес у телу постоје одсечци на влакнима ДНК, који су програмирани за производњу и правилно одвијање. ДНК садржи такозвани генски код. Генски код може бити измењен услед зрачења. Последице су оштећења ћелија и имуномодулациони процеси у кожи. До одређеног степена кожа је сама у стању да поправи ова ћелијска оштећења. Ћелије за ово располажу протеинима чуварима. Они бележе оштећења и покрећу производњу ензима и протеина за уклањање оштећења. Протеин за оправку р53 јесте један такав протеин чувар, који се појачано ствара под УВ А зрачењем. Под надозором протеина чувара у оквиру такозване репаратуре у тами измењују се или оправљају оштећени одсечци ДНК. Пошто ова оправка траје 24 сата, требапо би да се кожи која је оптерећена сунцем до следећег сунчања омогући барем једнодневна пауза. Ћелије које протеини чувари препознају као безнадежан случај одумиру. Обимна оштећења ћелија, при којима су оштећени и они одсечци ДНК на којима су програми за синтетисање протеина чувара и енизима за оправку, оптерећују телесне системе за оправку. Ове грешке у генском коду остају да постоје и при следећем дељењу се као наследна информација с грешком предају ћелијама ћеркама. Ово може бити први корак ка раку коже. Деловање УВ А УВ В и на наследну супстанцу крију различите опасности. Док УВ В утиче непосредно на спаривања молекула ДНК, дотле УВ А светлост ствара слободне радикапе у кожи, који изазивају ломове у ДНК. УВ В зраци су краткотапасни и нису у стању да продру у дубље слојеве коже. Велики део њих задржава већ слој зрнастих
ћелија који прелама светлост. Дакле, њихово се штетно дејство усмерава у горње слојеве ћелија. Дуготаласна УВ А светлост, међутим, чија је енергија већа и чији је удео у спектру већи него у случају УВ В, доспева до базалног слоја ћелија, где “расту” нове ћелије епидермиса. Посебан случај - дечја кожа Деца на свежем ваздуху проводе многи више времена него одрасли. Због тога је њихова кожа изложена већем зрачењу сунца. Скоро половину укупне дозе УВ зрачења човек прими до своје 18. године. Истовремено је дечја кожа нарочито угрожена сунцем. Њени ћелијски заштитни механизми још су слабо развијени, а кожа је осетљивија него у одраслих. Без спољне заштите УВ зраци могу продрети дубоко у нежну дечју кожу и изазвати оштећења наследног материјапа. Пошто се деца у игри скоро ни не задржавају у сенци, и за њих важи правило да одећа са дугим рукавима, покривач за главу, ако је могућно и покривен врат, као и затворене ципеле (никако сандале!) омогућавају добру и примерену заштиту. Препарати за заштиту од сунца који су прилагођени деци и који имају висок ЗФ штите кожу малишана од сувишног УВ зрачења. Да се осетљива дечја кожа не би преоптеретила, требало би да се користе хипоалергени производи без конзерванса. При томе треба да се обрати пажња ако се користе уља за бебе, пошто она повећавају осетљивост коже на светлост. Сунце оставља трагове Не излазе у јавност сва оштећења која су изазвана УВ зрачењем. Ипак, кожа не заборавља, кажу, и тако могу проћи године, чак деценије, док се не појаве последице ранијег ризичног понашања. Друга оштећења светлошћу испољавају се одмах или после само неколико сати. Због тога се у случају нежељених дејстава сунчеве светлости на кожу разликују акутна и хронична оштећења светлошћу.
Акутна оштећења услед сунчања Опекотине од сунца
Прва и најупадљивија одбрамбена реакција коже на сунчево зрачење јесте опекотина од сунца. Настаје под дејством УВ В зрачења и представља израз тога да су природни заштитни механизми коже преоптерећени. Свакако, први типични симптоми (црвенило, запаљеност) јављају се тек после два сата до петсати, због чега многи људи касно прекидају своје сунчање. Црвенило и осећај топлоте који се јаве већ током боравка на сунцу пре су последица инфрацрвеног зрачења, али на њих треба да се обрати пажња као на показатеље да постоји опасност од прегоревања. Опекотине од сунца могу се избећи прикладним УВ В филтерима у препаратима за заштиту од сунца. При томе не би требало потпуно користити наведено дозвољено време излагања сунцу. Према исказима стручњака, кожа трпи оштећења већ и када се такозвана СЕД (средња еритемска доза = дужина изложености зрачењу при којој се јавља црвенило) искористи више од 60%. Тиме, ипак, нису уклоњени сви ризици. УВ В филтери могу чак повећати опасност од добијања рака коже. Реакције неподнош љивости изазване светлош ћу
Изазивач такозваних светлосних дерматоза, од којих се најчешће јавља полиморфна светлосна дерматоза, у народу познатија као алергија на сунце, скоро је увек УВ А светлост. Научници то објашњавају тиме да се у кератиноцитима под утицајем УВ А зрачења ослобађају супстанце које изазивају запаљења. У индустријским државама. северне полулопте тиме је погођен сваки пети човек светле пути. Као могућни узрок ове учесталости помиње се “прекомерна доза” УВ А зрака. Они дуго, неометано и с великом јачином ударају на кожу која је до тада често заштићивана чистим УВ А филтером.
У нас се полиморфна (то јест - вишеоблична) светлосна дерматоза најчешће јавља у младих жена. Типични знаци јесу црвенило које се јавља у мрљама и са сврабом. Оно се ствара одложено, неколико сати или неколико дана после интензивног излагања сунчевом зрачењу, најчешће на почетку годишњих доба са доста сунца, и то на деловима коже који су изложени сунцу. Уз то се јављају чворићи, љуштење коже и мали пликови. У највећем броју случајева као предохрана довољна је употреба средстава за заштиту од сунца која имају висок заштитни фактор и поуздано широк опсег УВ А филтера. То омогућава да се током лета прилагоди светлости. Од полиморфне светлосне дерматозе, чија је слика настанка нејасна, разликује се такозвана Мајорка акна. Под екстремним светлосним условима УВ А зрачење ствара слободне радикале, који оксидирају масноће на кожи и у њој. Липопероксиди (слободни радикали) који настају тада изазивају нарочито у пределу корена длаке запаљенску реакцију. Да би се спречило настајање Мајорка акне, мора се осигурати да се избегне стварање слободних радикала. Претпоставка за то је да средства за заштиту од светлости која се употребљавају имају високу способност упијања у целом опсегу УВ А. Хронична оштећења услед сунчања Прерано старењ е коже (енгл.
phot
Прерано старење коже потиче у суштини од сунчеве светлости. Нарочито је за то одговорно УВ А зрачење. Оно несметано доспева на незаштићену кожу и кроз доње слојеве епидермиса иде до скпере односно до везивног ткива. Колагенска влакна слоја везивног ткива оштећују се већ и поновљеним ниским дозама УВ А светлости. Последица овога може бити смањена способностћелија да везују воду, смањење еластичности коже и стварање бора. Култ потамнеле коже у протеклим годинама и ексцесивно коришћење УВ А соларијума довело је до тога да се данас оштећења светлошћу која се јављају у облику многобројних
малих бора и коже која сврби налазе све више већ у 30годишњака. Типична обележја коже која је прерано остарила због сувише сунца јесу, на пример, тањи горњи слој, пигментација у мрљама (старачке флеке), жуто-блед тен, изузетно сува кожа и склоност перутању. Смањена еластичност коже постаје приметна - мале боре се при покретима лица претварају у дубоке канале и бразготине. Кожа уз све то развија алергијске реакције, тако да и додир са обичном водом може изазвати свраб. Р а к коже
Рак коже сигурно је најопаснија последица неопрезног задржавања на сунцу. То да рак коже не изазива само деловање УВ В, већ и УВ Азрака, познато је тек од пре неколико година. Оба дела спектра светлости оштећују на свој начин ћелијску ДНК. Обично протеини чувари брине о томе да једна ћелија са непоправивом грешком на ДНК уништи сама себе. Тако се осигурава да се не производе следеће генерације ћелија ћерки са истоветним грешкама. Свака ћелија у телу има такве чуваре. Они контролишу раст и дељење ћелија. Због промена (мутација), на пример - као последица високе изложености УВ, оне се могу изопачити, на известан начин постати ненормалне. Ако се тако измењене ћелије умножавају - настаје тумор. Он се развија у више ступњева. На почетку је то оштећење ДНК, мутација у наследном материјалу. У периоду мировања, у којем се рак не види и који може трајати више година, ствара се под дејством различитих чинилаца задебљавањем и дељењем ћелија из измењених ћелија један тумор. Током последње фазе тумор расте. Он може бити доброћудан или злоћудан. Злоћудни тумори се, за разлику од доброћудних, убацују у околна ткива и стварају метастазе. Оне расту брже и могу се преко крвотока или лимфног система раширити на друга места у телу. Рак коже може, дакле, настати када се ћелијска оштећења, која су настала због УВ зрачења, не могу уклонити ћелијским системом оправке и када је жртва УВ зрачења ген који је
надлежан за синтезу система за оправку или уништавање ћелије. Тада не постоји механизам који би спречавао репродукцију ћелија са грешком и не покреће се њихово нестајање. Оне се током времена могу деформисати и неконтролисано расти. Разликују се три облика рака коже, од којих је најчешћи рак базалних ћелија (базалиом). Сада се у Немачкој сваке године бележи 60 до 100 нових случајева на 100.000 становника - са тенденцијом раста. Најчешће се базалиоми јављају у пределу главе или грла, а 30 одсто отпада на нос. Пошто расту полако и не стварају метастазе, стопа излечења за овај облик рака износи преко 90 одсто. Ако је такав тумор одстрањен операцијом, пацијент би требало да се редовно контролише, пошто се на кожи оштећеној сунцем често стварају нови тумори. Следећа врста рака коже јесте рак рожнатих ћелија (спиналиом). Као и рак базалних ћелија, и овај облик јавља се скоро искључиво на оним местима на телу која су много изложена светлости. Рак рожнатих ћелија ствара се најчешће тамо где постоје најизраженија хронична оштећења светлошћу. Упадљиво често захваћена је доња усна. Овај рак коже може се описати као жаришно груписање више чворића величине зрна грашка, боје коже. Он у свом појавном облику личи на рак базалних ћелија. Спиналиом расте брже и може стварати и метастазе. Због тога је важно да се тумор препозна и уклони док је још врло мали (< 1 цм). На спиналиоме и базалиоме отпада укупно 95% случајева обољења од рака коже. Прекомерно изалагање сунчевим зрацима и опекотине од сунца у детињству могу се сматрати одговорнима за каснији развој меланома. Због честих опекотина од сунца које имају, људи светлог типа коже нарочито су угрожени. За разлику од друга два типа рака коже, малигни меланом може се јавити по целом телу, без обзира на место које је изложено зрачењу сунца. Са 5% учешћа, малигни меланом (“црни рак”), рак меланоцита, јесте најређи, али најопаснији облик рака коже. Одликује се брзим растом и метастазира већ и када је врло танак. Пошто
мапигни меланом настаје услед деформација пигментних ћелија, требало би редовно да се проверавају младежи на телу и да се обрати пажња на то да ли настају нови (више о младежима вид. у КАНЦЕР/Питања и одговори/Рак коже). Нарочита опасност од развијања овог рака коже постоји за људе на чијој кожи има прилично (више од 50) великих и необично пигментираних младежа, као и за људе у чијој је породици било случајева меланома. Нарочиту пажњу потребно је посветити младежима који су упаљени, који сврбе или крваре. Опрез се начелно препоручује и у случајевима других промена на кожи, које се не могу залечити ни после шест недеља, које исто сврбе или крваре, као и у случајевима црвенила коже. Заштита не значи одрицање Најбоља заштита од сунца била би да доследно избегавате сунце. Ово је у стварности скоро немогућно извести и вероватно нико не би желео да се лиши пријатног осећаја сунца на кожи. Да не говоримо о томе да је тен бео као креч исто тако нездрав као и онај супер таман. Телу је сунце потребно, на пример - за синтезу витамина Д. Сунчева светлост утиче позитивно и на осећања. Оно што је потребно, да би се здравље коже очувало и на сунцу, јесте да се поштују нека правила понашања, која смањују оптерећење коже сунчањем и своде га на прихватљиву меру: Избегавајте јако подневно сунце. Највећи део УВ зрачења у току дана постоји између 11.00 и 15.00 сати. Заштитите се прикладном одећом: Широке мајице са дугим рукавима и панталоне са дугим ногавицама, као и покривач за главу који има довољно широк обод, нуде идеалну заштиту од светлости. Све то, свакако, зависи од боје, густине ткања и стања тканине (влажна или сува). Носите наочаре за сунце: Стакпа треба да буду не само тамна, већ и да обезбеђују довољно упијање УВ светлости, да би се избегла оштећења ока, као што су, на пример, запаљење вежњаче због УВ В светлости или могућно замућење сочива или оштећење рожњаче због УВ А зрачења које продире дубоко у око. Користите препарате за заштиту од сунца: Препарат иде на сва непокривена места на телу, и то 20
минута пре сунчања. Нарочита заштита потребна је такозваним сунчаним терасама на телу, као што су нос, уши, рамена, горњи део стопала и - уколико је потребно - кожа главе. Пазите на то да заштита буде обезбеђена УВ В и УВ А филтером који покрива цео спектар од 290 до 400 нм. Средства за заштиту од сунца требало би да се, по потреби, наносе више пута, да би се заштита обезбедила и после додира са водом или брисања пешкиром. Погрешно би, ипак, било да се дозвољено време боравка на сунцу увек израчунава унапред. Неогранично сунчање не могу омогућити чак ни препарати за заштиту од сунца. Уостапом: чак и иза прозора или стакла на аутомобилу има смисла користити заштиту од светлости, пошто стакло скоро потпуно пропушта УВ А сунчево зрачење. Избор препаоата за заштиту од суниа Начелно, заштита од светлости заснива се на хемијским или физичким филтерима, односно на мешавини ових двају филтера. Заштитна моћ једног препарата изводи се из делотворности употребљених филтера, који покривају различите УВ опсеге (УВ В, кратко- и дуготаласну УВ А светлост). Они би требапо да испуњавају барем ове захтеве: Подношљивост за кожу: Нарочито за осетљиве, светле типове коже препоручује се препарат који је и дерматолошки испитан на осетљивој кожи. Спектар упијања: Да би се спречила оштећења коже, филтером мора бити поуздано покривен цео опсег могућно штетног УВ зрачења. Фото стабилност: Супстанца филтера мора бити тако стабилна, да се једињење не распада већ после кратког времена излагања сунцу. Конзерванси: Најбољи су препарати који не садрже конзервансе. На тај начин избегава се појава апергија. Отпорност на воду: Идеалан препарат не губи своју делотворност ни после неког времена боравка у води. При томе
обратите пажњу: брисање коже пешкиром значи скидање препарата и тако смањује концентрацију заштмтне супстанце на кожи. Витамини: Многим препаратима додати су витамини који делују противоксидативно. Они могу помоћи да се заустави настајање слободних радикала. Једно од најважнијих обележја сваког препарата за заштиту од сунца јесте заштитни фактор (ЗФ). Тај број односи се само на заштиту од УВ В и показује колико пута дуже у односу на заштиту коју има сама кожа човек може остати на сунцу пошто употреби препарат, а да кожа не поцрвени. Као филтери за УВ В у обзир долазе различите супстанце које упијају сунчево зрачење у опсегу од 290-320 нм. Оне нуде заштиту од опекотина од сунца, апи само у комбинацији са филтерима УВ А смањују ризик од настанка рака коже и прераног старења коже. Једна студија са универзитета у Улму показала је да примена само филтера УВ А може посредно поспешити настанак рака коже, пошто настанак опекотина од сунца јесте одложен, апи да је и онако већ критично оптерећење УВ А зрачењем битно повећано због продуженог трајања сунчања, што значи и опасност од оштећења коже. Висококвалитетни препарати садрже зато данас осим филтера УВ В и филтере УВ А, које обезбеђују заштиту у целом релевантном УВ спектру. У случају УВ светлости разликују се кратко- и дуготапасни УВ А зраци. Што је таласна дужина мања, то су они агресивнији за кожу. Различите таласне дужине покривају се различитим филтерима УВ А. За ово су дозвољена четири филтера, од којих у случају два (такозваних бензофенона) могу настати проблеми са подношљивошћу коже. На неким препаратима обележава се у новије време и УВ А фактор. Он није исто што и ЗФ, који се одности само на УВ В зраке. Док је ЗФ бројчана вредност (њиме се множи време заштите коју кожа природно има), УВ А фактор показује колико мање УВ А енергије кожа мора разградити после примене препарата. Није довољно да се кожа изложена сунцу заштити само препаратима са УВ В филтером. Они одлажу појаву природног
знака упозорења - опекотина од сунца, али због оваквог продуженог времена излагања сунцу УВ А зраци неометано и несмањеном јачином погађају кожу. Ко жели да уз примену препарата за заштиту од сунца проведе више времена у сунчању, требало би да користи препарате који покривају оба УВ опсега. Избор ЗФ требало би да буде прилагођен очекиваном УВ оптерећењу и индивидуалном типу коже. Препоручују се препарати за заштиту од сунца који су отпорни на воду, топлоту и светлост и који су подношљиви за кожу. Препоручује се да се поступа постепено - почиње се високим ЗФ, који се, уз лагано навикавање, може смањивати. Ако имате питања у вези с тим који су препарати прикпадни за Ваше услове сунчања, требало би да се о томе распитате код дерматолога или у апотеци. Опекотине од сунчања Ако се појаве опекотине од сунчања, препоручује се неколико природних средстава. Она се, наравно, могу користити ако је реч о обичним опекотинама од сунчања, али ако се јаве озбиљна оштећења коже, обавезно се јавите дерматологу. Маслиново уље добро је као предохрана против опекотина, али и за њихово излечење. Нарочито је добро ако му се дода тапог од хладног цеђења маслиновог уља, у размери 1 део талога на 10 делова уља. Кантарионово уље користи се за мазање опекотина од сунчања. Може да се купи готово, апи је боље ако се направи домаће, од свежих цветова кантариона потопљених у хладно цеђено маслиново уље и остављених да одстоје 21 дан на светлом месту. Размера цветова и уља је (на боцу од 1 литра) 1/3 боце цветова, а остало уље. “Јекодерм" маст одлична је за заштиту од опекотина од сунчања. Јесте да можда има мало непријатан мирис, апи штити невиђено добро. У сваком случају, и ако не можете да се мажете овом машћу споља, можете да се намажете изнутра тако што ћете свакога дана пити 1 кашику рибљег уља, јер кожи су потребне
масноће, а најбоље ће их добити од рибљег уља, будући да је реч о масноћама које су неопходне организму, па се чак сврставају у групу витамина. Црни чај (охлађен) добар је за наношење на кожу оштећену сунчањем, јер танинска киселина и теобромин из чаја извлаче топлоту коју изазивају опекотине од сунца. Црни, али и зелени, чај садржи супстанцу катехин, која је позната да спречава оштећења коже и убрзавају њен опоравак. Зелени чај садржи једињења која штите кожу од оштећења која настају услед излагања УВ зрачењу. За време сунчања, а и лети уопште, није лоше да се пије хладан зелени чај. Алоја убрзава зацељивање опекотина изазваних УВ зрачењем. Може да се примени тако што се лист алоје расцепи да се отвори као књига, а онда стави на опечено место. Помоћница се може применити тако што се листови ове биљке иситне и самељу у миксеру да пусте сок. Тај сок може да се стави непосредно на опечено место или да се помеша са “Јекодерм" машћу или маслиновим уљем, и тако маже на оштећену кожу. Невен убрзава зацељивања коже, затвара ране и делује противзапаљенски. Цветови невена могу се изгњечити и додати у “Јекодерм” или маслиново уље или се скува чај од невена, па се охлађеним чајем испирају опечена места. Краставац. и то хладан, исече се, па се привије на места са опекотинама. Може да се исцеди и сок краставца, па да се маже на кожу, или да се краставац измеље у миксеру и да се добијена маса ставља на кожу и остави да стоји 15-60 минута. Боквииа делује противзапаљенски и убрзава зацељивање оштећене коже. Може да се скува чај од боквице и да се охлађен маже на кожу или се боквица изгњечи, па се на гази привија на опекотине.
Кожна обољења Осим алоје, невена, краставца и боквице, код кожних обољења помажу још неке биљке, и то некада боље него фармацеутски препарати. Камилица има противзапаљенско, противбактеријско и противгљивично дејство. Може да се користи као чај и да се пије, али и да се од ње припрема јак чај, који се, охлађен, на компресама од газе ставља на оболела места на кожи. Даниноћ је познато биљно средство против акни, екцема, импетигоа и других кожних обољења. Чај ове биљке прави се тако што се 1 кашичица прелије са 200 г кипуће воде и остави да стоји 10-15 минута, процеди и примењује за испирање оболеле коже или за стављање на компресе. Ноћна фрајла делуе повољно на лечење екцема и других облика надражености коже. Ова биљка може се примењивати у облику уља или капи, увек у складу са упутством за употребу. Шаргарепа је богат извор једињења која доприносе здрављу и отклањању оштећења коже. За блажа обољења коже препоручује се да се шаргарепа и парадајз самељу у миксеру, па да се та маса маже на оболела места. Осим овако, шаргарепа се може узимати и свежа у храни или као сок. Бршљан има једињења која активно делују против неколико врста бактерија и гљивица које изазивају кожна обољења. Листови бршљана могу се измлети у миксеру и добијена маса наноси се непосредно на оболело место. То да је бршљан безбедан заупотребу потврђује и препорука немачке Комисије Е да се бршљан користи код лечења бронхитиса. Бели слез садржи умирујућа влакна растворива у води и одавно је познат као средство које је добро за лечење кожних обољења. Свеж корен белог слеза стави се у миксер, измеље се и добијени сок маже се непосредно на оболело место.
Орах је изузетно добар за лечење благих површинских запаљења коже. Две кашичице измрвљених листова ораха прелије се са 200 г кипуће воде, остави се да се охлади и процеди. Охлађени чај користи се за испирање оболелих места или се та места прекрију газом намоченом у тај чај. Шаку измрвљених листова ораха ваља ставити и у воду за купање у кади.
КОСА
Још Стари завет прича о Самсону, сину кога је Бог послао до тада бездетном брачном пару. Захвални родитељи добили су наређење да никада не шишају косу свога дечака, који је имао надљудску снагу. У супротном, његова снага ће нестати и он ће постати обичан човек. Прича се завршава тако што му је љубавница извукпа тајну и издала га непријатељу. Успавала га је, одескпа му седам плетеница и предала га. Као и у овој причи, у многим културама имапа је и има коса симболички карактер. Индијанци су се украшавали скалпом непријатеља, у средњем веку шишање је било тешка казна. Развој и историјат смисла и сврхе косе много је сложенији него да она буде само украс, заштита и опрема за загревање. Када се коса на врату подигне или када се најежите по глави, то онда има биолошки значај. Косом се може и кокетовати. Обрасци понашања који се, свесно или несвесно, примењују на вашару таштине, јесу играње увојцима или забацивање косе. Количина косе коју неки човек има јесте питање предиспозиције (наклоњености). Антрополози генски праве разлику између европида, негрида и монголоида. Европиди (у њих спадају и Индијци, Персијанци и Египћани) имају добре изгледе да на лицу и глави имају густу длаку, али, на жалост, нарочито у мушкараца, и да им коса на глави испада. Еволуција се у том смислу показала милостивом, пошто ћелави не живе краће од људи са густом косом. Колико косе на глави неко има разликује се према типу пигментације и наклоњености. Коса може показивати све прелазе у бојама, од светло плаве до зифт црне, при чему коса једног човека има мање-више исту боју. Током живота боја се
може мењати. Често неко као дете има светлију косу, а како иду године она постаје тамнија, све док се у другој половини живота пигмент не почне да губи и да коса седи. Како расте коса? Коса на глави је, попут ноктију на рукама и ногама, додатак на кожи и састоји се од кератина, једног једињења беланчевина. Од унутра ка споља коса је изграђена од сржи, длаке и влакна. Стање спољног слоја, који је састављен од око 7 слојева међусобно слепљених влакана одпучује о томе да ли наша коса сија или делује мртво. Ако спољна влакна леже равно, онда се светло које пада на њих одбија и она светле. Ако стоје управно, онда гутају светло и делују мртво. Коса стално доживљава процес обнављања. Свако од око 100.000 до 150.000 влакана на глави - у светлокосих нешто више, у тамнокосих нешто мање - има своју сопствену цикличну активност, која се понавља око 25 пута у току живота. Коса расте, мирује, избија нова, стара бива избачена. Наша коса расте има на квадратном центиметру око 200 дпака, које свакога дана расту просечно за 0,35 мм. Производња косе је врло велика: 30 м рожнатог дела, и више, избија сваког дана из нашег тела. Физиологија у цикпусу раста косе разликује три фазе: анагену фазу (растење косе, траје три до седам година, и тада се коса се преко мреже влакана храни преко корена - фоликула), катагену фазу (мировање фоликула, траје неколико недеља, и тада је коса без снабдевања супстратом) и телогену фазу (одбацивање косе из фоликула, после чега долази нова анагена фаза). Нормално однос између анагене и телогене фазе износи 9:1, што значи да се 90% косе налази у фази растења, док је 10% ту да буде одбачено. Ако сеунекогјави испадање косе, овај сеоднос мења. По чему се препознаје испадање косе? Током старења смањује се густина косе на глави сваког човека. То је потпуно нормална, физиолошка реакција. Она је није
болест, као што то није ни сезонска промена косе. Биолошка промена косе између зимског и летњег крзна дешава се и у човека, само у слабијем облику. Тако у особа које су наклоњене томе највише косе испада у пролеће и у јесен. О испадању косе говори се тек онда ако дневно испада више од 100 длака и ако однос испале и нове косе није више приближно једнак. Закључак о овоме може дати трихограм, који узима дерматолог. При томе лекар ишчупа око 60 длака и микроскопски испита у којој су фази. Однос количине косе у анагеној и телогеној фази казује да ли постоји испадање косе и колико је оно јако. Један поглед на одељење козметике за косу у продавници довољан је да се види колико је много људи незадовољно својом косом. Није важно да ли је реч о диктату моде ако се препоручује који се тип тражи и да ли коса треба да буде дуга или кратка, густа или ретка, светла или тамна, коврџава или равна. У сваком случају, произвођачи препарата и боја за косу реагују врло прилагодљиво. Могућно је све, само није једно - повећати количину косе. На против, захтеви стила, поред, на пример, продужавања косе, могу бити узрок испадања косе. Негативно дејство могу имати учвршћивачи (они се накупљају на кожи главе и затварају је), агресивно четкање или масажа, сушење косе пешкиром после прања, фризирање у смеру супротном од природног смера раста косе, чврсто везане пунђе, увојци (растафаријанска фризура) или фенирање косе сувише високом температуром. Испадање косе као симптом Без обзира на то да ли је коса на силу одсечена или је испала, са њоме опада и его. Испадање косе, алопеција - то су два појма за један исти симптом, који је, мислило се некада, мучио само мушкарце, а сада се све више јавља и у жена, и то често у млађим данима. Испадање косе јесте једна стигма и само малоборојни мушкарци без косе носе поносно своју ћелу. Онај ко није погођен испадањем косе тешко да може претпоставити колико је ова дијагноза значајна са осећање сигурности у себе.
Симптом испадања косе може имати различите узроке. Најчешће се раст косе поново нормализује када се превазиђе стање које га је изазвапо. rtpareha појава неког обољења: У питању могу бити, рецимо, инфективне болести, обољења штитасте жлезде, дијабетес, малокрвност, урођени поремећаји метаболизма, депресије, псоријаза, гљивичне инфекције коже главе, рак или тровања. Недостаци: селена, цинка, гвожђа или они услед сиромашних дијета. Нежељено дејство медикаментозне терапије других обољења. То је случај када се употребљавају цитостатици у терапији канцера, средства против сметњи у метаболизму масноћа (за снижавање липида), за спречавање згрушавања крви (антикоагуланси), за сакупљање желудачне киселине (антациди), за снижавање крвног притиска (антихипертоници, бета блокатори, блокатори ASE), против повишене функције штитасте жлезде (тиреостатици), лекови против гихта (урикостатици) или средства за спречавање грчења (антмепилептици). Ови лекови не смеју се, међутим, због тога самостално искључивати!
Психички условљено испадагвекосе: Услед тра душевне неуравнотежености или акутних психичких шокова. Испадање косе наступа најчешће тек три или четири недеље после ситуације која је била проблем. Раширен синдром јесте и неуротско испадање косе. Оно може наступити ако је човек, због погрешне процене својих способности, под сталним преоптерећењем. Други узроци: То могу бити механичка (грубо поступање са косом) или хемијска оптерећења, као што су, на пример, често бељење косе, фарбање или трајна. Испадање косе као обољење Само испадање косе може бити и обољење. Тада се оно испољава као Alopaecia areata (гнездасто испадање косе) или
као Alopaecia conglobata (тотално испадање косе) и спада у област дерматологије. У многим клиникама већ су због овога отворена саветовалишта за косу. У случају гнездастог испадања коса се из фазе растења пребрзо повлачи у фазу мировања. У тежим случајевима могућно је да се у 70% косе фаза растења смањи на мање од једне године, док се време између мировања и новог растења додатно продужава. Последица: коса остаје танка, испада брже него што може расти и проређује се. Ово стање у мушкараца води у слепу улицу једном испала коса не расте више, али се у жена може поново нормализовати, уколико корен косе није изгубио своју способност регенерације. Није, међутим, само способност регенерације различита у мушкараца и жена, већ је то и образац испадања косе. У мушкараца примарно су захваћене слепоочнице и такозвани врх главе, док је у жена то подручје темена. Тако у мушкараца алопеција почиње тачкасто на залисцима и на задњем делу главе. Развија се тонзура, а гола места се у мушкараца који су наклоњени томе током времена са три тачке спајају у полућелу или ћелу. У жена се, са друге стране, развија дифузно испадање косе. Густина косе постаје мања почев од темена. Скоро свака друга жена познаје овај симптом, али испадање косе врло ретко завршава настајањем ћеле. У највећем броју случајева стање се лагано нормализује чим престане да постоји оно што изазива испадање. Најчешћи узрок испадања косе јесте, у 90% случајева, наклоност. У том случају говори се о андрогенској алопецији. Она потиче од претеране реактивности рецептора за андрогене (мушке полне хормоне) у кожи главе. Андрогенска алопеција јавља се и у жена, на пример, после порођаја или пре и у време менопаузе. Области тела реагују различито на утицај мушких сексуалних хормона (андрогена), које у мањим количинама производи и женско тело, и то у јајницима и надбубрежној жлезди. Док андрогени у деловима покривеним длаком брину за растење и
дебљину дпаке, у деловима који су на то осетљиви брину се за испадање косе условљено местом. Физиолошки посматрано, овде је реч о папилама косе, које имају умножене, односно нарочито осетљиве рецепторе за дихидро-тестостерон (DHT), активни међупроизвод метаболизма тестостерона. Ово води умрежавању влакана везивног ткива - колагена, а тиме и очвршћавању и задебљавању корена косе. Коса је тиме учвршћена само површински и не може се више преко папиле довољно снабдевати хранљивим материјама. Кпасична медицина и козметика и коса Во времја су очеви својим синовима у предпубертетском добу, који на образима нису имали ништа до паперја, саветовали да раст мушких длака на лицу и телу убрзају тако што ће узимати кокошији измет. Истовремено су препоручивали да се споља утрљава мед. Против испадања косе борило се тада уљним есенцијама из костију хрта, копита магарца и урми. Омиљено је било лечење сопственом мокраћом и пуштањем крви. Изгледа да се ови облици самосталног лечења нису показали нарочито делотворнима. Да против испадања косе постоји неки једноставан трик, нико се на крају 20. века не би бринуо због проређене косе изнад чела и на врху главе. Медикаментозни приступ заснива се на томе да се спречи настанак DHT на кожи главе, односно да се блокирају његови рецептори на фоликулу. Ово се постиже, с једне стране, препаратима који садрже естроген. У младића у пубертету који су користили те препарате примећене су нуспојаве у виду болова у дојкама. Са друге стране, у мушкараца се примењује блокатор ензима који испадање косе смањује тако што спречава претварање тестостерона у DHT. Могућна споредна дејства на почетку терапије јесу проблеми са ерекцијом и губитак либидоа. Терапија није погодна за жене у периоду када могу рађати, пошто се у мушких ембриона, под одређеним условима, може јавити наказност. Козметичко полазиште у терапији које нуди наду јесте да се непосредно спречи очвршћавање колагенских влакана у
лежишту корена косе. Козметичко средство спречава ензим лизилхидроксилазу, који је одговоран за повезивање колагенских влакана, ондсно очвршћивње везивног тикива. Корен косе није више затворен и поново је омогућено храњење. Лечење нема споредних дејстава и прикладно је и за мушкарце и за жене. У фази растења остаје више косе, испадање се најчешће делотворно зауставља. У многобројним часописима приватни институти малим огласима врбују муштерије за своје анализе минерала у коси. Пошто се ћелије косе хране преко система крвних судова, у коси се накупљају супстанце које циркулишу у крви, на пример - дроге и тешки метали. Отуда судска медицина користи анализу косе у форензичке сврхе. Ипак, није све записано у коси, тако да неки минерали одржавају хомеостазу. То значи да је њихова количина која кружи у крви константна у уским границама. Они се због тога, на пример - калцијум, ослобађају из резервоара у ткивима. Анализа минерала у коси не даје, зато, податке о количини калицијума, на пример. Ко се храни здраво и уравнотежено, нема потребе да брине због некаквих недостатака и не мора ићи на такве анапизе, пошто у коси не постоје одговарајуће вредности које би говориле о стању минерапа. Испадање косе може и да се сакрије. Приватна студија и фризери нуде израду перика, тупеа или надоградњу косе вештачким влакнима. Док се тупе шналама или лепљивом траком може причврстити на кожу главе, у случају надоградње косе вештачки део трајно се повезује са остатком косе. Осим тога, постоје мање или више болне методе усађивања косе, као што је имплантација вештачке или праве косе од остатака косе на потиљку. За ову методу потребно је више сеанси, апи је укупни број сеанси које се могу извести ипак ограничен. “ TODoXIN® ” ПРОТИВ ИСПАДАЊА КОСЕ Лечење је свакако могућно и најбољи резултати постижу се када се започне у тренутку у којем се компензују физиолошка колебања у растењу косе. То је у мушкараца и жена у рану јесен или рано пролеће, а у жена додатно два до три месеца после
порођаја и пре или за време менопаузе. Ово, наравно, не значи да мора да се чека неко одређено време. Терапија се може почети у свако доба, апи, као и за свако обољење, биолошки сат има неке своје периоде кадаиде нарукулечењу и када му одмаже. Довођење стања косе у ред подразумева нормализацију метаболизма. У ту сврху врло су благотворни витамин В и квасац. Витамин В учествује у стварању кератина, основне беланчевине косе, а са квасцем јача везивно ткиво од којег се састоје нокти, коса и кожа (више о природним препаратима за надокнађивање мањка витамина В из квасца вид. у МУЛТИПЈ1А СКЛЕРОЗА). Селен учествује у стварању кератина и успорава процес старења (о уношењу селена на природан начин вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Уз присуство витамина Е, он доприноси активној регенерацији, подмлађивању, ћелија фоликула косе. Препоручују се и печурке, купус, грашак, кукуруз и грожђе, јер садрже цистин, веома важну аминокиселину. Правилна исхрана врло је важна превентивна мера на коју би требапо да се обрати пажња, како би коса била здрава, јака и лепа. О томе је нарочито важно водити рачуна у пубертету, јер колико је познато да правилна исхрана побољшава квалитет и изглед коже и ноктију, толико утиче и на квалитет и изглед косе. Правилном исхраном може се утицати и на прекомерно лучење лоја на кожи главе које је један од основних узрочника губљена косе. Када деца уђу у пубертет, врло је важно да редовно перу косу и да не дозволе да им се замасти. Ако је потребно, косу треба прати и сваки дан. Када се коса масти, тај лој обузима пору из које коса ниче, корен косе и коса слаби, кад се поре шире, корен има мање упориште, фиксација корена је ослабљена и он стоји као у отвореној чаши. Коса се уништава и опада од лоја и зноја. Правилна нега косе подразумева и редовну масажу коже главе, како за време прања тако и у току дана, при чему треба да се утрљавају разни лосиони, чиме се поспешује циркулација крви, боља исхрана косе и мање тапожење масноће, што су главни разлози ћелавости.
Кад коса почне да опада, треба да се шиша на одређену дужину и не сме бити предугачка. Чиста и добро подшишана коса основ је за спречавање опадања. Чешаљ, као и сваки други прибор за хигијену, треба да буде намењен за употребу само за једну особу, јер се обољења косе врло лако преносе. Добро је с времена на време извршити дезинфекцију прибора за чешљање. По завршетку шишања код фризера, а најкасније до 30 минута после шишања, обавезно је косу опрати и средити својим прибором, да микроорганизми из фризерског прибора не би продрли, населили корен дпаке и довели до инфекције, односно до испадања косе. За негу косе има неколико савета којих се ваља придржавати: Свакодневно четкати косу (четка од дивље чекиње нарочито је добра). На тај се начин подножје длаке нежно масира, побољшава се прокрвљеност, коса се ослобађа наслага, масноћа се правилно распоређује. Отклања се изумрли део косе и цела коса сија. шампон се не наноси непосредно на влажну главу, већ се најпре одговарајућа количина разреди водом у некој флаши. Шампон треба да се испира онолико дуго колико је наношен, да би се избегло стварање наслага које могу надраживати кожу главе. Воду из косе истрести, а косу никако не трљати пешкиром да би се осушила. Лечење косе подразумева и примену читавог низа препарата који ће стимулисати рад желуца и цревног тракта, деловати као диуретик и средство за појачавање знојења и ослобађање организма од штетних материја. Такође треба да се регулише рад јетре и лучење жучи. Пре почетка било каквог лечења косе обавезно је да се детаљно прегледају зуби, пошто кварови и процеси на зубима врло често могу да буду узрок испадања косе, али и много озбиљнијих здравствених проблема. Пошто узрок испадања косе може да буде и лоша циркулација, препоручује се узимање препарата од за прочишћавање зидова крвних судова (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Код гнездастог испадања косе добре резултате дапа је примена 10%-or прополисног апкохола и 30%-не прополисне масти. Ако не можете да набавите ниједан од ових препарата, можете места
са којих је коса испала да увече намажете капима прополиса, оставите да преноћи, а ујутру исперете неким биљним чајем. Реиептбр. 1 Добар шампон, који се доказао не само за чување и негу косе, већ и против перути и других проблема са косом, добија се ако се помеша 1/2 л дечјег шампона “Косили”, 100 г “Пантенол” раствора, 1 бочица уљног раствора “AD капи” и 10 г уља од кантариона. Све се добро промућка и користи за редовно прање косе. Реиепт 6р . 2 Од добре домаће комове ракије направити траварицу, од трава које су добре за косу. Овом траварицом добро, уз масажу, намазати корен косе, измасирати га овом ракијом, оставити преко ноћи и ујутру опрати. Ову масажу понављати сваки други или трећи дан. Реиепт бр. 3 Тек излистало младо лишће ораха ставити у добру комову ракију, држати шест недеља, процедити и том ракијом сваки дан масирати корен косе. Добро утрљати овај екстракт, као када се пере коса, оставити тридесетак минута да одстоји и потом опрати косу. Реиепт бр. 4 Препарату из рецепта бр. 2 може се, уз орахово лишће, додати и бели лук и петролеј. Петролеј је најбољи народни биорегенератор. Мушкарци би превентивно требало да утрљавају чист петролеј у корен косе. Реиепт бо. 5 За масажу и испирање косе може се користити концентрован чај од листа ораха, брезе, кестена, коприве (листа и корена), коре храста и борових иглица. Најбоље је овај чај прелити преко косе
после прања и благо га утрљати у корен косе. Овај концентровани чај или екстракт ових биљака може се додати и шампону у односу 1:1, добро промешати и оставити да одстоји, чиме се побољшава ефекат препарата, али и шампона. Овакав шампон у исто време је и врло добар регенератор. Рецепт бр. 6 Срж из шупље кости само се мало истопи, не сме да прокључа. После прања биљним шампоном за косу “ TODoXIN®”, увече се сржи намаже корен косе, глава се завије чистим ланеним платном и тако се преспава. Ујутру опрати истим шампоном. Овај третман траје 7 дана и понавља се после извесне паузе. Ради бољег размазивања коштана срж може се помешати са алкохолом или користити у облику емулзије. Ако је корен косе здрав, ово је врло добар начин да се подстакне израстање нове длаке. Рецепт бр. 7 Опрати косу биљним шампоном “ TODoXIN®”, а затим места са којих је коса испала у печатима добро премазати соком изгњеченог белог лука. Оставити да стоји један сат, а потом испрати неким од концентрованих биљних чајева. Ово понављати што чешће. Перут Чест проблем са косом јесте и перут. Против перути постоји неколико проверених природних средстава, која могу да се примене како за спречавање, тако и за лечење перути. Домаћи сапун и сумпорни сапун одлично делују против перути. Ако се појави овај проблем, прво пробати да се коса опере домаћим (куваним) сапуном. Ако не помогне, пробати са сумпорним медицинским сапуном. Чичак одлично делује на себореју и перут. Уље чичкаутрљава се у кожу главе и делује одлично и на здраву косу.
Pvca (Chelidonium maius) користи ce за справљање биљне течности за испирање коже главе. У 6 шоља воде ставити 1 кашичицу калијум-хлорида (продаје се као прашак у апотекама) и уз мешање кувати све док се калијум-хлорид не раствори. Исецкати око 120 г свеже русомаче или 1/2 шоље осушене биљке и додати у раствор. Оставити да стоји 2 сата, а онда кувати на тихој ватри око 20 минута. Процедити и кувати док се количина не смањи на 1,5 шоља. Додати 250 г глицерина и наставити кување све док се количина течности не смањи на 2 шоље. Процедити, сипати у боцу и чувати на хладном месту. Користити 1-2 пута дневно за испирање косе. Гавез добро отклања перут и може се примењивати тако што се скува јак чај од гавеза, па се користи или сам за испирање косе или као додатак неком шампону. Може се гавез ставити и у шампон, оставити да одстоји 5-7 дана, а онда се шампон процеди и користи уобичајено. Ђумбир и сусам могу се користити самлевени као додатак неком шампону или се ставе у маслиново или чичково уље, то се остави да одстоји 5-7 дана, уље се процеди и користи за масажу коже главе. Сладић се употребљава за кување јаког чаја који се користи за испирање косе. Могућно је и ставити неколико шака осушеног сладића у боцу домаћег јабуковог или винског сирћета, оставити да одстоји 15 дана, процедити, а сирће користити тако што се оно 15-20 минута пре наношења шампона утрља у кожу главе и остави да делује. Боквица се, попут сладића, користи за спремање јаког чаја за испирање коже главе. ЖалФиЈа. рузмарин. мајчина душииа и першун (од сваке биљке по 30 грама) потопе се у 2 шоље воде. Оставити да одстоји 24 сата, процедити и користити ову течност свакога дана за испирање косе. Течност се може додати и неком уобичајеном шампону.
Ради регулисања и нормализације метаболизма и успостављања равнотеже у организму, односно избацивања токсина из организма, што је битан предуслов за леп изглед како косе тако и коже, треба да се узима препарат “TODoXIN®” бр. 1 (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ), који -he прочистити крв, регулисати метаболичке путеве и уравнотежити их, и нормализовати лучење жлезда како са унутрашњим тако и са спољним лучењем. Све то омогућава опоравак коже главе и косе без нежељених појава које често дају медикаменти који се примењују.
АКНЕ
Кожа Наше тело обложено је са око 2 м2 коже. С једне стране, кожа штити од губитка воде, масноће и минерала, а са друге стране служи да се преко ње. знојењем, ослобађамо отпадних материја. Она преноси сваки бол, сваку пријатност, топлоту, хладноћу укратко: сваки осећај. Кожа се састоји од три слоја. Сваки од ових слојева има другачији задатак. Ако се природни процеси поремете, јављају се грешке у раду. Оне се могу испољавати и у облику акни. Први слој коже скоро свуда је танак као папир. Он је у стању да се перутањем на површини стално обнавља. Ипак, увек је мек и нежан. За то се брине масноћа коју ослобађају лојне жлезде и која се у танком слоју налази на кожи. Лојне жпезде су, заједно са кореном дпаке, у другом слоју коже. Њихови заједнички излази иду до површине коже. Други слој додатно је проткан знојним жпездама, многобројним крвним судовима и нервним завршецима. Састоји се од колагенских и еластичних влакана која кожи дају неопходну чврстину. Трећи слој састоји се од масног ткива и проткан је влакнима везивног ткива. Он служи као орган за чување воде и масноће. Ако се кожа посматра пажљивије, уочава се мноштво длачица. Свакој длачици припада једна лојна жлезда. Задатак те жлезде јесте - како јој име каже - да производи лој. Он се, заједно са изумрлим ћелијама коже, издваја кроз поре (излазне отворе лојних жлезда) и ствара на површини коже слој који штити од утицаја околине. Прекомерна производња лоја и појачано ослобађање рожнатих ћелија могу запушити поре и настају
комедони (митесери), бубуљице и, у најгорем случају, тешка запаљења. Шта су акне? Акне су особено обољење коже. Реч је о обољењу које се јавља пре свега у младих и у 90% случајева повлачи се на прелазу у трећу деценију живота. Углавном се јављају у областима коже које су богате лојним жлездама. Испољавају разноврсну клиничку слику. У основи патогенезе акни стоје у главном 4 чиниоца: примарни чиниоци (хиперкератоза фоликула и хиперплазија лојних жлезда), секундарни чиниоци (хиперколонизација микроба, запаљење и имунски одговор), генетика и спољашњи утицаји, укључујући психу. Акне су највише присутне у пубертету, када се јављају у 80-90% младих. У 70% случајева имају сразмерно малу величину, која, по правилу, не захтева интервенцију лекара, тако да се у том случају говори о вфизиолошким акнамаг. У 30% случајева испољавају се вклиничке акнег, које захтевају локално и системско односно комбиновано лечење и лекарско праћење. Највиши степен појављивања акни јесте између 15. и 18. године живота, а нешто раније настају у девојака него у младића. Ипак, преклиничке промене могу наступити још као најранији знаци пубертета. Ту спадају себореја и стварање микрокомедонауслед андрогене дражи. Као клиничке промене следе онда отворене и затворене комедонске и запаљенске ефлоресценције (промене коже). У начелу, оба пола подједнако су погођена, али је степен озбиљности у мушкараца виши, као што је и себореја у мушкараца јаче и, гледано према животном добу, дуже изражена. После повлачењаоко 18-20. године уочавају се упорнији процеси акни (Аспе tarda), који се јављају и у мушкараца и у жена и могу да трају до у четврту деценију. Услед стварања ожиљака обољење и после активне фазе може да има психичко повратно дејство. Психосоцијални притисак за време пубертета и у
тренутку избора партнера те у доба када многи млади траже посао може бити прилично јак. Познато је да тешке акне на лицу лоше утичу на налажење посла. Осим познатих примарних чинилаца, на патогенезу акни могу да утичу и други спољашњи и унутрашњи чиниоци. Ту, између осталог, спадају комедогена локална терапијска средства или лекови који изнутра могу да подстичу акне - контрацептивна средства са андрогеном компонентом, анаболици, високе дозе комплекса витамина В, литијум, фенитоин и слично. Под утицајем андрогена - тестостерона из тестиса и јајника и дехидроепиандростерона из надбубрежне жлезде - јавља се појачани раст себоцита, праћен хиперплазијом лојних жлезда и хиперсеборејом односно кератозом корена длаке. Познато је да су и себоцити и кератиноцити корена длаке опремљени изоензимом 5-алфа-редуктазе тип I и 17-6етадехидроксистероид дехидрогеназе. Оба су су у стању да претварају андрогене. Повећано лучење масноће погодује размножавању Propionibacterium acnes, која извесно није неопходна као чинилац патогенезе за почетне промене коже, већ долази тек секундарно. Под утицајем ензима као што је, на пример, липаза Р. acnes, из триглицерида лоја издвајају се слободне масне киселине, којима се приписује надражујуће деловање. Са друге стране, претпоставља се да се услед хиперплазије лојних жлезда јавља сразмеран недостатак линолне киселине у лоју. Овоме се приписује утицај на диференцирање кератиноцита корена длаке. Р. acnes може, осим тога, да ослобађа хемоатрактивне супстанце које привлаче лимфоците, изазивају спонгиозу зида корена длаке, а тако додатно и продор трансмитера, при чему су нарочито значајни интерлеукин 1-алфа и TNF-алфа. Тек касније јављају се, услед микроперфорације зида фоликула, неутрофилни гранулоцити. Ослобађање реактивних облика кисеоника - слободних радикала - придоноси запаљењу. Улазе
макрофаги и тиме се покрећу реакције чишћења, после којих следи стварање микроожиљака. За степен ожиљка значајни су размера и дубина запаљења. Стварање отворених и затворених комедона често је праћено секундарним смањивањем лојних жлезда. У процес акни укључено је само неколико фоликула на једној одређеној површини, док други, због још непознатих механизама, мирују.
Дијагностика При првом прегледу пацијента са акнама требало би увек да се утврди: време настајања, развој (брз или спор), породична учесталост, друга обољења коже (синдром атопије, на пример), козметичка анамнеза, анамнеза медикамената, дотадашње лечење (локално и комбиновано, системско, препаратима у слободној продаји), показатељи контактне алергије или алергије на лекове, опште здравствено стање (нарочито обољења метаболизма или жлезда са унутрашњим лучењем). Степен озбиљности акни требало би да се документује у налазу са прегледа. За утврђивање степена озбиљности битни су локални налаз и други чиниоци који утичу на слику болести. Поједностављена подела одлучивање о терапији степен озбиљности према налазу 1 Аспе comedonica II Аспе papulopustulosa
акни
- степен
озбиљности
за
чворови, цисте, фистуле
запаљење
ожиљак
нема
нема
нема
нема
нема
јасно
нема
јако
постоји
веома јако и дубоко
постоји
комедони
папуле, пустуле
HBOpntiH
< 20 >
10-20
(< 1 цм)
- лаке III Аспе 10-20
papulopustulosa
- тешке IV Аспе conglobata
фистулозни комедони
У начелу, мора се закључити да разноликост акни, њихова динамика и колебања у току не дозвољавају тачно кванитативно и квалитативно утврђивање степена озбиљности и да је због тога ова подела увек само приказ тренутног стања.
У степен озбиљости улазе и чврстоћа коже, јачина запаљења, стварање чворова, почетни ожиљци, тежња ка стварању фистула, област на телу и површинска распрострањеност. Психосоматски и психосоцијални део представља важан чинилац при процењивању степена озбиљности. Коначно, једна акна може се у случају једног или другог пацијента јасно степеновати, али се према терапији прилагођеној степену озбиљности може понашати рефрактарно. Због тога се она, ако често рецидивира, мора поновно на основу тока обележити вишим степеном. Због свега овога у току обољења мора се редовно утврђивати степен озбиљности и, према потреби, прилагођавати терапија. При
клиничком процењивању разликују се примарно незапаљенске и запаљенске промене коже. Незапаљенске су
отворени комедони и затворени комедони, а запаљенске папула, пустула (макула), чворићи, чворови. Уз ово иду секундарне промене коже. хеморагијске красте, цисте, фистулозни комедони, дренирајући синуси, ожиљци. Код ожиљака разликују се ожиљци попут убода, атрофични, хипертрофични и келоидни. Локализација се наводи према обрасцу: лице, врат, леђа, пазушне јаме, груди, генитални предео, ингвинални предео, глутеални и перианални предео. Остали важни налази јесу послезапаљенска повећана (хипер-) или смањена (хипо-) пигментација, екскоријације, показатељи питироспоронског фоликулитиса, грам-негативне бактерије (грам-негативни фоликулитис), Demodex folliculorum и слично. При постављању анамнезе, клиничком и параклиничком постављању налаза треба да се направи разлика између обољења која су слична акнама и акнеиформних обољења те пратећих промена коже.
Разлике између Аспе vulgaris и акнеиформних дерматоза А с п е v u lg a ris
порекло
ф оликули лојних ж лезд а
узрок
1. 2. 3.
вишеузрочно андрогени хиперсебореја
4. 5.
P ro p io n ib a c te riu m a c n e s
то к
хиперкератоза ф оликула 6. генетика адолесценција, најчешће споро, некол ико месеци до година продужен, више година
слика локализација
полиморфна лице, горњи део трупа
примарне ефлоресценције секундарне ефлоресценције ож иљ ак
незапаљ енске: комедон, папула, пустула, чвор циста, фистула
почетак
терапија
после д уж е г или дубљ ег запаљ ења према преовладавајућој слици локална или системска/комбинована
акнеиф ормне дерматозе ф оликули косе и лојних ж лезд а и велусни фоликули 1) медикаменти 2) храна 3) патогени организми 4) ендокрини чиниоци
одрасли, увек, изненада - за некол ико дана до недеља кратак, прекида се после искљ учивањ а узрочника мономорфна могућна и нетипична локализација запаљ енске: папула, папула-пустула секундарни комедон најчешће минималан после искљ учивањ а узрочника није уве к обавезна, према потреби локална или системска
Од остапих дијагностичких мера могућно је радити анапизу садржаја комедона и/или бриса папула и пустула ради одређивања резистентности Р. acnes, узимање бриса пустула ради утврђивања клинички и терапијски значајних колонија стафилокока, одређивања грам-негативних бактерија и гљивичне суперинфекције, укључујући питироспорон, узимање бриса носа ради одређивања грам-негативних бактерија и/или стафилокока. У жена са поремећајем менструалног циклуса односно појавама андрогенизације (на пример - синдром САХА (С = себореја, А = акне, X = хирсутизам, А = апопеција) по правилу је обавезно одређивање укупног тестостерона, слободног тестостерона, SHBG, пролактина, DHEAS, андростендиона. Пажња треба да се обрати на тип маљавости и телесне грађе. Факултативно се одређује: LH, FSH, шећер у крви, инсулин, DHT,
кортизол, естрадиол и TSH. Код тешког и нејасног тока у оба пола одређује се, поред осталог, и BSG, CRP, ВВ, IgG, IgM, IgA, цинк, алфа-1-антитрипсин, TPHA и HIV. Према потреби спроводе се и друга испитивања (спермограм, трихограм, recall-антиген), ради се тестирање функција коже и бројање претходећих промена коже (микорокомедона) на цијаноакрилатном препарату (утврђивање успешности терапије). Ради постављања диференцијалне дијагнозе може бити неопходно да се ураде биопсије ради дерматохистолошког прегледа те да се ураде још нека испитивања. Класична медицина и акне У начелу се лечење управља према степену озбиљности и брзини развијања акни. Осим тога, у одпуку о лечењу укључује се тип коже, пол, старосно доба, дерматолошка и недерматолошка пратећа обољења, очекивана сарадња пацијента и лично, социјално и радно окружење. Код медикаментозне терапије разликују се локална монотерапија, локална комбинована терапија, системска монотерапија те системска и локална комбинована терапија. Локални терапеутици морају према избору концентрације активне супстанце и облика примене одговарати стању коже и напазу. Рецептуре и комбинације активних супстанци и подлога морају узимати у обзир критеријуме компатибилности и стабилности. Од локалних терапеутика примењују се противкомедогене и кератолитичке супстанце: третиноин, изотретиноин, адапален, азелаинска киселина, салицилна киселина. Друга група јесу противмикробне супстанце: бензоилпероксид, азелаинска киселина, цинк, дезинфицијенси, локални антибиотици. Ако се локални антибиотици примењују као монотерапија, трајање терапије не би смело да буде дуже од 4-6 недеља, како би се избегао развој могућне резистентности Р. acnes и Staph. aureus. Комбинација бензоилпероксида, азелаинске киселине или цинка могла би, вероватно, бити корисна да ограничи све већу резистентност Р. acnes и стафилокока на локалне антибиотике,
па би се онда примена антибиотика могла продужити на 6-8 недеља. Трећа група су локални себосупресиви. Четврту групу чине противзапаљенске супстанце. Бензоилпероксид, азелаинска киселина и локални антибиотици имају противзапаљенско деловање тако што утичу на хемотаксу и/или на ослобађање реактивних облика кисеоника. Треба да се узме у обзира да се налази in vitro и in vivo често разликују. Тако се и третиноину in vitro приписује противзапаљенско деловање, али је очигледно да се под терапијом јавља дерматитис. Са друге стране, локални изотретиноин, а још више адапапен, показују стварно противзапаљенско деловање. Адапален показује и способност да делује локално благо надражујуће. Кортикостероиди треба да се примењују само изузетно, као посебних запаљенских облика. Коначно, комбиновани терапеутици постоје као готови лекови или се могу, уз придржавање смерницао рецептури, прописати појединачно или комбиновано. Системски терапеутици су: антибиотици, изотретиноин и антмандрогени у комбинованим препаратима. Осим овога, на располагању су стероидне и нестероидне супстанце, које, међутим, нису за посебну индикацију вакнег, па се зато морају примењивати крајње опрезно. Међу себосупресивним супстанцама разликују се оне које делују непосредно са метаболизмом андрогена - кроз компетитивно блокирање 5алфа-редуктазе, на пример, и оне које везују рецептор андрогена и тако слабе деловање андрогена. У случају наглог појављивања јако запаљених облика акни (Аспе fulminans) са тежњом ка стварању ожиљака кратко се системски примењују кортикостероиди. Код лакших облика акни може се најпре увести локална монотерапија. Терапијски резистентне или тешке акне могу захтевати примену више локапних терапеутика. Могућне су комбинације антибиотика са другим активним супстанцама. Галенски инкомпатибилна средства могу се прописивати као моносупстанце наизменично (ујутру-у подне-увече или сваког другог дана). Код тешких запаљенских облика акни са тежњом ка стварању ожиљака или код недовољног одговора на локапну
терапију треба увек да се примене системски терапеутици. Ово се може изводити као моно или комбинована терапија. Тиме се постиже брзо деловање и синергистички односно адитивни ефекти, а истовремено се снижава стопа нежељених дејстава. Системски изотретиноин најделотворније је средство против акни. Утврђивање индикације и примена захтева дерматолошко искуство. Изотретиноин утиче насвачетири чиниоца патогенезе, изазива најјачу себосупресију, има противкомедогено дејство, мења окружење фоликула и онемогућава тако Р. acnes да се размножавају и делује противзапаљенски. Краткорочно се могу применити спектри ултраљубичастог В зрачења, будући да они услед површинског запаљења могу допринети скидању слоја у перифоликуларном делу. Осим тога, опсег таласа од 420-450 нм доказано је делотворан због тога што задире у метаболизам оксидације Р. acnes. Између ултраљубичастог зрачења А-1 и В-2 не би требапо да се прави разлика док не буду изведена тачна испитивања. Спектри А зрачења нису индиковани због свог комедогеног деловања. Утврђивање индикације и спровођење медицинско-козметичких мера (тоалета акни) мора бити под контролом дерматолога. Делотворност ласера, криохирургије и фотодинамичке терапије у лечењу примарних промена коже у облику акни за сада није сигурно потврђена. Хемијски пилинг није индикован у запаљенском стадијуму акни, већ за лечење послезапаљенских промена коже. Оперативна дерматологија примењује се за Аспе inversa (Pseudohidradenitis suppurativa). ЛечеЊе атрофичних ожиљака убризгавањем колагена или сили^она, које је било уобичајено раније, више не може примбњивати, са познатих разлога. За сада постоји могућност убрцзгавања хомологне масноће или хиалонске киселине. Мали атрбфични ожиљци могу се подићи punch биопсијом и изравњати са цивоом околног ткива или ексцидирати punch биопсијом или скалпелом. Велики, мешовити ожиљци на лицу могу се лечити вишеструким криопилингом, дермабразијом са punch ексцизијом и punch елевацијом или без ње, те хемијским пилингом. Утонули ожшљци са фиброзном основом морају се примарно ексцидирати. Хипфтрофични ожиљци могу се поравњати криотерапијом и
С02-ласером односно брушењем или, у случају да је захваћена већа површина, продуженом дермабразијом. Велики хипертрофични ожиљци односно издвојени келоиди као и келоиди код Аспеkeloidalis нарочито су погодни за криотерап без комбинације са кортикостероидима или са њом. Могу се примењивати и друге комбинације - ексцизија и интралезијски стероди, на пример. Осим тога, може се покушати са компресивним или оклузивним завојима, дуготрајном терапијом киселином витамина А и силиконским фластерима. Цисте могу или треба да се оперативно уклањају без зида цисте (електродиссикација) или комплетно са њим. Дренирајући синуси могу да се пуне кортикостероидима и да се доведу до затапања, али у зависности од локализације може бити индикована инцизија или ексцизија за секундарном терапијом ране. Повећана или смањена пигментација као секундарна промена може се лечити комбинацијама са киселином витамина А и азелаинском киселином, са глукокортикостероидима и хидрохиноном и површинским пилингом (хемијским или криотехником). Има показатеља да се развој акни може појачати услед психичких реакција. Са друге стране, акне су саме основ за промену у осећању личности, тако да стално треба да се имају у виду психосоматски и соматопсихички чиниоци овог обољења. Акне у пубертету не захтевају, по правилу, психотерапијску интервенцију, док је код упорног касног типа акни (Аспе tarda) потребно узети у обзир неуротску подлогу, нарочито онда када постоје и Аспе ехкопее, када може бити потребно психотерапијско лечење. Коначно, код малог броја случајева налаза акни постоји дисморфофобија, када психотерапијско лечење може бити индиковано због самоубилачких намера. После успешне терапије требало би, због познате тежње акни да се враћају, да се спроводи редовна контрола код дерматолога. Осим тога, рецидиви после клиничког излечења - претходеће промене коже (микрокомедони), на пример - требало би да се спречавају дужом применом ретиноида или азелаинске киселине. У пацијената са упорном тежом себорејом препоручује се системско интервално лечење изотретиноином, а у жена ниским дозама антиандрогена.
“ TODoXIN® ” ПРОТИВ АКНИ Орално узимање “TODoXIN®” 6р. 1 утиче на прочишћавање организма. Наравно, не би пријало да се препарат ставља на кожу. За време узимања препарата препоручује се исхрана без намирница животињског порекла (вид. о томе у књизи “ TODoXIN® посни кувар”). Примена овог препарата не подразумева ни примену било каквих хормонских додатака, који, како је искуство показало, могу да помогну на једном месту, али изазивају поремећаје на многим другим местима и могу да имају више нежељених него жељених дејстава. “TODoXIN®” бр. 1 сређује опште стање организма, метаболичке процесе и лучење хормона, добра је противгљивично средство и уопше побољшава имунски одговор организма на све могућне инфекције. Збогтога је овај препарат неизоставни део терапије акни. Примена “ TODoXIN®” бр. 1 траје 6 недеља (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). За то време требало би да се избегава наношење шминке и примена средстава која надражују кожу. У лечењу акни важно је чишћење лица. Умивати се благим, неутралним сапуном. Може се користити дечји сапун, медицински са глицерином, медицински сумпорни и сваки други чији је рН 5,5-5,6. После тога лице се чисти свежим соком од алоје. Овај сок наноси се у виду облоге неколико пута у току дана. Ако се акне цеде, онда се то ради тако што се прво компресом са топлом водом акне омекшају, а онда отварају посебним истискивачем за комедоне. Руке морају бити добро опране и дезинфиковане, прибор такође. Кожу пре цеђења добро опрати и дезинфиковати. Места на којима су исцеђене акне не смеју се мазати алкохолом, јер он оставља ожиљке. Дезинфекција коже најбоље се ради 3% хидрогеном. Кожа се после тога пере чајем од кантариона и камилице, па се ставља облога од тог чаја. Он се употребљава хладан, после 10
сати стајања. Затим се наноси “TODoXIN®” крема. Постоји “ TODoXIN®” дневна, ноћна и антирид крема. Крема се користи после првих повољних одговора на третман. Да би могућни ожиљци нестали, морају се створити услови да се кожа обнови. За ово је најбоља маска од алоје. Свежу алоју за време ових 6 недеља миксовати у миксеру и стављати, у мало дебљем слоју, као маску преко лица. Ова маска носи се ноћу. После 6 недеља користити “TODoXIN®” дневну и ноћну крему. Ноћна крема ставља се преко ожиљака у дебелом слоју. Дневна крема је прозирна и преко ње се, ако је потребно, може наносити и шминка. Ипак, шминка би требало да се избегава све док се ожиљци потпуно не зацеле. Шминка може бити узрок појаве акни, нарочито у особа преко 1820 година. Облоге од камилице делују умирујуће, могу да ублаже постојеће запаљење, али не делују противалергијски. Шминка треба да се скида што пре. За то је најбоље користити вазелин, а после тога умити се и намазати кожу алојом. Осим ових поменутих поступака могуИно је, и пре 6 недеља примене препарата “TODoXIN® ” и крема, користити и припремну маску, која се ставља једном дневно. Десет грама свежег квасца и 10 грама меда добро измешати и прекрити чисту кожу. Држати 30 минута, па опрати млаком водом. Ово се ради увече, пре стаВљања хранљиве маске од апоје. Ова маска делује повољно на ијјзеенило коже и смирује оштећене капиларе. Осим примене препарата и крема “TODoXIN®”, постоји још неколико природних средстава која помажу да се акне држе под контролом. Мелем од краставиа и меда Прелити 1 чашом кипуће воде 3 кашике исецканог краставца, оставити да одстоји 2-3 сата, процедити. Додати 1 кашичицу меда и измешати док се мед потпуно не раствори. Тампон вате
натопити том смесом и истрљати лице после умивања. После 3040 минута испрати лице хладном водом. Облоге од жапФиЈе и меда 1 кашику листа жалфије прелити 1 чашом кипуће воде и оставити да одстоји, поклопљено, 30-40 минута (или кувати 5 минута на тихој ватри). Процедити и у топлу течност додати 1/2 кашичице меда. Промешати да се мед раствори. Код акни и себореичког дерматитиса стављати облоге 2-3 пута дневно. Облоге од кромпиоа и меда Очишћен кромпир на што ситније ренде. На 1/2 чаше изренданог кромпира додати 1 кашичицу меда и измешати. Ову смесу, у слоју дебелом најмање 1 цм, на комаду завоја или газе ставити на захваћени део коже, причврстити завојем или фластером и оставити да стоји 2 сата. Ове облоге могу се стављати више пута дневно, а ноћу се на кожу нанесе прво танак слој неке масти или маслиновог уља, па се онда стави облога. Витамин А: То је витамин за лепу кожу. Високе дозе могу да побољшају стање цистичних акни. Потребно је бити опрезан при примени овог витамина, пошто је један од оних (осим Р, Е и К) код којих је могућна хипервитаминоза. Додатне препарате овог витамина нипошто не смеју да користе труднице, јер могу да изазову урођене мане новорођенчета. Витамин С: Још 1954. године праћено је стање 53 пацијента са акнама. У 43 њих стање се побољшало после узимања 8 чаша сока цитрусног воћа дневно, што је било једнако дози од 3.000 мг витамина С. Данас је познато да је витамин С суштински важан за стварање колагена, материје која држи на окупу ћелије везивног ткива и важан је за одржавање здравља коже. Цинк и селен: Бубуљице се лако инфицирају и могу да буду болне. Инфекција бубуљица, по правилу, изазива трајне ожиљке. Цинк и селен јесу два минерала која јачају имунски систем и тако помажу у борби против инфекције.
Кисело млеко: Садржи алфа-хидроксилне киселиие, које утичу на љуштење мртвих ћелија са коже. Препарати на бази ових киселина користе се у клиничкој пракси за лечење акни. Јаке концентрације користе се за пилинг лица, а слабије у средствима за чишћење коже. Пчелињи полен: Богат је нуклеинским киселинама. Локално примењен, продире кроз површину коже, хранећи тако ћелије и ткива епидерма и делује као средство за чишћење. За жене је орапно узимање полена благотворно не само за акне. Куглииа од прополиса: Чист прополис обликује се у куглицу која се онда спљошти, стави на место на којем се појавила акна, причврсти фластером и држи тако 1-2 дана. После тога се скида, стање акне се провери и, ако је промена повољна, ставља нова куглица, све док се акна не излечи. Ноћна фрата: Уље ове биљке богато је гама-линоленском киселином. Ово биљно уље потврђено је делотворно у лечењу екцема и других облика надражености коже. Семе грожћа: Садржи биофлавоноиде, сродне витамину С. Исхрана ћелија коже зависи од тога колико је добра циркулација крви у површинском делу коже (дермис). Колаген, главни састојак грожђаног семена, одређује степен јачине, еластичности и глаткоће коже. Колаген не може да се ствара без витамина С, чију исцељујућу моћ појачавају биофлавоноиди. Конопљика: У неких жена акне се јављају као појава у току менструапног циклуса, у данима када се ниво хормона мења. Конопљика опонаша деловање неких хормона као што су естроген и прогестерон и користи се већ хиљадама година против хормонских поремећаја. Успешан је у лечењу акни услед аменореје (изостанка менструације) и предменструалногхерпеса усне. Бели л у к : Богат је витамином А, В и С, калцијумом, калијумом, гвожђем, каротином, германијумом, селеном и многобројним биолошки активним једињењима и агенсима. За акне је битно да
садржи аминокиселину алицин (алил-дисулфид), која, примењена локално у виду уља, делује противзапаљенски и противбактеријски. Невен: Има противбактеријска, противгљивична, противзапаљенска и противвирусна својства. Подстиче бела крвна зрнца да уништавају штетне микробе и поспешује зарастање рана. За испирање коже може се користити благ чај од невена. Камилица: Камилица се може користити у виду чаја који се пије, али се са јаким чајем од камилице могу правити компресе које се стављају на кожу са акнама и другим оштећењима. Ова биљка делује противзапаљенски, противбактеријски и противгљивично. Даниноћ: Ова биљка одлична је против акни, импетигоа, свраба и других кожних обољења. Узима се као чај. Једну кашичицу осушене биљке прелити шољом кипуће воде и оставити да стоји 10 минута. Шаргарепа: Богат је извор каротеноида, супстанци сродних витамину А. Ретинон, лек који се користи за лечење тешких случајева акни, заправо је препарат на бази каротеноида. Шаргарепа се може јести, али примењивати и у виду сока који се. помешан са соком од парадајза, наноси на оштећену кожу. Мушка боквица: Листови боквице делују умирујуће и расхлађују. Боквица има противзапаљенско и противбактеријско дејство. Бели слез: Ова биљка има влакна која су растворна у води и делују умирујуће. Бели слез може се примењивати тако што се свеж корен стави у соковник, а исцеђени сок наноси се непосредно на оболела места. Орах: Листови ораха добри су за лечење површинских запаљења коже. За испирање коже може се користити чај који се добир када се 2 кашичице измрвљених листова ораха прелију 1 шољом кипућ^ воде. Чај се остави да се охлади, па се онда њиме испиоа
кожа. Препоручује се и да се шака измрвљених листова дода води за купање у кади. Чајно дрво - теаиеја: По једна кап уља ове биљке, нанесена два пута дневно на озлеђено место, а потом стављање наизменично топле и хладне облоге, отвара поре и отклања сувишне количине масноће. Гавез: Ова биљка садржи алантоин, једињење које поспешује зарастање рана. Добар је за зарастање рана. Може се примењивати искључиво споља, тако што се свежи листови утрљају непосредно на место на којем је рана или се скува благ чај од гавеза, који се користи за испирање коже.
ПСОРИЈАЗА
Опис Псоријаза је хронично запаљенско обољење коже, чију класичну морфологију обележавају еритемато-сквамозна жаришта. Размера захваћености коже може ићи од дискретних, ограничених површина до раширености на цео орган коже. Могућно је и здружено обољење ноктију. Велики део пацијената има псоријатички артритис. Раширени и акутно запаљенски облици псоријазе, као и генерализована и пустулозна и/или еритродермична псоријаза, јесу тешка обољења и могу да иду заједно са општим симптомима попут грознице и губитка протеина. Ови и други чиниоци повезани са псоријазом могу да утичу на радну способност, да изазову проблеме са социјалним окружењем, сексуалну дисфункцију и депресију. Важну улогу за појављивање и нападе болести играју генска склоност и многобројни изазивачки чиниоци. На основу узраста у којем се болест први пут појављује, породичне анамнезе и обрасца HLA разликују се два типа псоријазе. Тип I, који обухвата око 70% случајева (прва манифестација око 2. деценије живота, позитивна породична анамнеза) и тип II, који обухвата око 30% случајева (каснији почетак и без HLA-хаплотипа из типа I) и чији је ток блажи. Узроци који изазивају болести до сада су испитани само делимично. Сигурно је да се склоност ка псоријази наслеђује, али појединачно испољавање болести није наследно. Сасвим је могућно да отац или мајка нису имали или немају псоријазу, а да се она јави у заједничког детета. Вероватноћа наслеђивања знатно је виша (60-70%) ако оба родитеља имају наследну склоност, а око 30% ако ју има само један родитељ. При томе само наслеђе није довољно да изазове болест, већ морају
саучествовати остали, често непознати спољни (повреде, притисак) и/или унутрашњи (психа, стрес, алкохол, медикаменти) чиниоци. Изазивачи могу бити и инфективна обољења, поремећаји метаболизма, хормонски чиниоци и средински утицаји. У псоријатичким променама коже налазе се знатно повишене вредности запаљенских беланчевина. Овим запаљенско-имунским чиниоцима, поред других узрока који поспешују запаљење коже (метаболизам арахидонске киселине, на пример), приписује се суштински значај за псоријатички процес. Код псоријазе tiennje последњег слоја коже (епидермис) избијају на површину коже седам пута брже него код нормалне коже. Кожа здравог човека обнавља се за око 26-27 дана. Ово време скраћено је у псоријатичара на 6-7 дана. Услед тога, такве ћелије коже стварају светлуцаве љуспе на типичним, јасно ограниченим деловима коже, на којима је кожа јако прокрвљена и црвена. Овакво испољавање (такозвана Psoriasis vulgaris) има око 97% псоријатичара. Типичан развој болести може, међутим, изузетно да отежа постављање недвосмислене дијагнозе. Због тога дијагнозу псоријазе мора увек да постави или потврди дерматолог. За псоријазу је особено следеће: стварање црвених мрља; више или мање причвршћене, суве и сребрнасто светлуцаве љуспе; површине ограничене уском црвеном ивицом; руб је често окружен уском, нешто блеђом зоном. Сребрнасте љуспе не одвајају се у почетној фази тако лако од коже, али се могу подићи ноктом. После скидања често се од црвене мрље која је испод може одвојити танка покожица. Овај најнижи слој ћелија површине коже јесте граница ка слоју везивног ткива. Ако се овај последњи слој коже може одвојити, то је сигуран знак псоријазе. Псоријаза може да наступи у сваком животном добу, али је у одојчади изузетно ретка. Често се први пут манифестује у пубертету те између 40-50. године живота. Ток болести индивидуално је изузетно различит и често се одликује нападима са периодима бољег или лошијег стања коже. Може се појавити једном или имати хроничан ток дуже време. Стање коже погоршава се у јесен и пролеће. У 25% псоријатичара јавља
се ч е с то с п о н та н о и з л е ч е њ е п о ја ва на кож и. О в о са зн ањ е ч е с то је о снов за изв еш та је о сум њ ивим ч уде сни м с р е д с тв и м а и м етода м а . С в а к и псо ри ја ти ч а р има сво ју псоријазу, која се, прем а са да ш њ и м сазнањ им а науке, не може л е ч и т и узрочно. Ц и љ је д а се ш то д у ж е време б у д е без оптерећуЈућих промена кож е, свр а б а и б о л о в а у згло б о вим а.
Појавни облици псоријазе Медицина зна за различита испољавања псоријазе: Psoriasis geographica (велика, спојена жаришта псоријазе, често слична пластичној географској мапи); Psoriasis palmaris et plantaris (жаришта на унутрашњој страни шаке - длану - и стопалима); Psoriasis punctata (жариште величине главе шибице, претежно на трупу); Psoriasis pustulosa (жаришта са гнојним пустулама); Psoriasis vulgaris (велика жаришта псоријазе, са јасним сребрнастим љуспама и уским црвеним ивицама). Могу оболети и само неки делови, пазушне јаме, пупак, препоне и анални део, полни органи, глава, нокти или цела површина коже (еритродермија). Псоријаза у превојним деловима често се брка са гљивичним обољењем. Исто важи и за псоријазу ноктију као и за изоловане појаве на длановима и табанима. У око 20% псоријатичара обољевају и зглобови (псоријатички артритис). Ова појавни облик испољава се отежаним кретањем, које је често повезано са боловима у зглобовима. При томе је дијагноза посебно отежана ако зглобови оболе без пратећих промена коже. Класична медицина и псоријаза За лечење пацијената са псоријазом на располагању је мноштво медикамената и терапијских поступака. Ту се убрајају терапеутици за спољну примену и системски делујући медикаменти. Терапијски поступци могу се комбиновати колико то дозвољавају облик псоријазе, примењене супстанце и пацијент. Промена поступка лечења после одређеног времена има многоструке погодности. Специјална терапија допуњава се, у интервалу без манифестација болести, средствима за негу.
Постоје следеће врсте терапије: топијска терапија (специфичне, противзапаљенске и адјувантне активне супстанце, средства за негу); системска терапија; фототерапија (УВ В фототерапија, фотохемотерапија - PUVA, балнеофототерапија); климатска терапија; рентгенско зрачење; комбинована терапија; секвенцијална терапија (после примене једног терапијског поступка уводи се следеће лечење); психосоцијално и психосоматско збрињавање; послетерапијско збрињавање (по закљ учењ у једног терапијског циклуса прописано је послетерапијско праћење, које се може састојати од интервалне терапије са мерама за негу коже и/или временски ограничене УВ терапије). У амбулантама и дневним клиникама спроводи се нарочито комбиновано лечење, чији се концепти могу разликовати. Стационарно лечење обухвата следеће случајеве: акутна еритродермичка, пустулозна псоријаза и тешка псоријаза која се брзо развија; Psoriasis vulgaris са израженом захваћеношћу више од 25% површине тела; истовремено постојање компликација услед интернистичких обољења (дијабетес и друга органска обољења, на пример) и тешких телесних оштећења; псоријатички артритис чија тежина захтева сарадњу са одговарајућим стручњацима (реуматолог, ортопед, специјалист за физикалну терапију и рехабилитацију); тешке компликације претходне терапије које искључују амбулантну терапију; терапијски рефрактарна псоријаза коју је тешко контролисати; псоријаза чије су последице тешко ометање активности у свакодневном животу; недовољне могућности амбулантног збрињавања; увођење посебних терапијских поступака. “ TODoXIN® ” ПРОТИВ ПСОРИЈАЗЕ Псоријаза је болест чије порекло званичној медицини није познато. Мислим да је псоријаза непосредно повезана са дестабилизацијом организма и да је у суштини једна врста алергије. То је специфична алергија, која се развија и шири у облику кругова, прстенова, на кожи, и зараста од средине ка спољним деловима. Средишњи део прстена први је захваћен псоријазом, први је имунизован и при томе тај део коже постаје
отпоран раније од осталих (спољних) прстенова. Псоријаза се лечи од средине, где је сама кожа најпре савладала алергију, а онда се ширила на неимуне спољне делове коже и тако правила прстенове. Псоријаза је, значи, једна врста алергије, али не на нешто одређено, него је њен узрок лична нестабилност организма. На то указују све околности - понашање оболелих и ток саме болести. Моја метода третирања псоријазе, и препарати који се у оквиру ње примењују, омогућава да превазиђу два највећа проблема у приступу који има класична медицина. Први проблем су нежељена дејства. Ма колико неки медикамент био делотворан, споредна дејства која он изазива не дозвољавају да се примењује онолико колико би требало. Други проблем јесте опадање делотворности. Ако је средство у једној фази и било делотворно, оно, како време иде, губи своју снагу и мора се сменити другим медикаментом или поступком. Будући да моји препарати немају штетне ефекте, они се могу употребљавати неограничено дуго. Сви препарати имају један заједнички основни део (назовимо га подлогом), а остали састојци могу се мењати у зависности од делотворности и потребе за променом састава. Основа моје методе јесте деловање и изнутра и споља. Изнутра се делује препаратом “ TODoXIN®” бр. 1. Тиме се јача имунски систем, што је основа борбе против свих врста алергије и запаљенских беланчевина које се налазе у променама на кожи. Споља се делује различитим мелемима, састављеним, као и сви други препарати “TODoXIN®”, од лековитог биља. На овај начин болест се може прилично сузбити и ублажити. Препарат “TODoX!N®” бр. 1 узима се орално. Почиње се са половином основне дозе (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “ TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). Прати се деловање препарата и стање болести и доза се постепено повећава када се уочи да ефекат постојеће дозе стагнира или почне да опада. Подизање дозе иде поступно, све док се не дође до дозе која је максимално 1,5 пута виша од основне, што све зависи од стања болести.
Основа мелема који се примењују споља јесте смеса препарата “TODoXIN®”. Поред смесе “TODoXIN®” као активне супстанце, у мелемима се налазе пчелини производи и јод, те варијантно додаване биљке. У третман се укључује једна по једна биљка и све време прати се кретање и одговор болести. Састојци се могу мењати у зависности од појединачног случаја. Уз ове састојке добијају се разне формулације препарата. То су комбинације са више или мање различитих биљака за разне врсте псоријазе и њихова комбинација зависи само од степена развијености обољења и одговора пацијента. Увек прво треба да се покуша са једном биљком, да се види ефекат, а ако не делује - променити биљку. Није битно како биљка делује на саму псоријазу, него како цео препарат делује на читав организам. Увек мора да се има у виду и подлога на којој псоријаза расте, на којој се развија. Није свака кожа иста. Нека ће боље примити једну биљку, нека другу биљку, а нека комбинацију. Код тежих случајева псоријазе добро је да се пије екстракт комплетног препарата, али без ових биљака за псоријазу, које се примењују само за спољну употребу, будући да су за унутрашњу употребу токсичне. У систему третмана псоријазе битна је целовитост биљке. Сваки део биљке има нека друга својства, али интегрална биљка је право биће са пуном равнотежом и зато она на уравнотежење биоенергетског система другачије делује када је цела него када се даје само један део. Интегралне свеже биљке, које су основни састојци препарата “TODoXIN® ”, јесу биљке које цветају и у пуној снази. Беру се са кореном, који све то храни, и онда су праве мале лабораторије. Човек има исту такву лабораторију у себи, а ови препарати омогућавају му да се у њој поново успостави равнотежа. Мелем се користи свакодневно, онолико пута колико оболели осећа потребу за тим, што значи када се јаве непријатност или свраб у том делу коже. За псоријазу је потребан мелем који је јачи, оштрији, него за остала кожна обољења. Мелеми од зове и њима слични не могу да помогну оболелима од псоријазе. Кречна вода је добар лек за многе кожне болести и може се употребљавати за прављење разних препарата, па и оних за
псоријазу. Са кречном водом добијају се добра ресорпција и хидрантност. Креч се добро апсорбује преко коже и може да се користи за све кожне болести код којих се јавља мањак калцијума. За особе које имају проблем са калцификацијом, ресорпцијом и хидратацијом коже препарата обавезно мора садржати и кречну воду. Овом препарату може се додавати и екстракт арборесценс. Екстракт алоје може се пити или мазати. Део оболелог места могућно је намазати и прополисом, па видети каква је реакција. Добри резултати постигнути су у лечењу псоријазе таблетама са прополисом. Те таблете садржавале су 0,3 г прополиса и даване су 3 пута дневно, а до побољшања је долазило после 2-4 недеље, у зависности од почетка болести. У сваком случају, ако нема таблета, ваљало би дневно узимати до 1 г прополиса, што 6и требало да делује попут поменутих таблета. Ове препоруке о пробању нису насумичне, већ су последица околности да је свака псоријаза посебна и да оно што делује у једном случају може у другом да буде потпуно бескорисно. Сваки састојак мелема против псоријазе има одређену функцију у композицији. Свежи састојци лековитог биља, који су основни састојци, својим хлорофилом, гвожђем, витамином С - укратко: својим виталним састојцима, чине хранљиви део, ублажавају свраб и остале непријатност које се осећају на кожи, делују као мелем и поспешују обнављање коже. Често се користи пантенол, који није шкодљив, али циљ терапије није да се разорено ткиво брзо залечи. Оно треба да се очисти, односно да се уништи болест на разореном ткиву, а тамо где је болест уништена кожа сама зараста. Делови око унутрашњег имунизованог дела коже, онај руб који је болестан, не смеју бити третирани пантенолом, јер то не сме да зараста пре него што се заврши имунизација и тог дела коже. На месту обољења где је рана, иза које остаје млада кожа, није присутно обољење, већ је то имунизовани део коже. Њему није потребна брза регенерација, пошто је та кожа већ имунизована и сама ће се регенерисати, уз одређено неговање. Ланолин и мед
довољни су да подстакну њену регенерацију. Лан садржи киселине које могу да буду корисне у лечењу псоријазе. Уље лана сродно је рибљем уљу, које важи за средство које ублажава симптоме псоријазе. Дневно би требало да се узима 5-6 кашичица ланеног уља. Оно је веома калорично, па би ваљало да се пази на унос других намирница, али у сваком случају може да се стави у салату или јело, будући да су и мале количине корисне. Сама имунизована места, она на којима се већ развијала псоријаза, дуго неће моћи да покажу и болест. Она су најзаштићенија, попут случајева Herpes zoster, који се никад не јавља на истом месту, јер је то имунизовано место, само што је код херпеса узрочник вирус, а у случају псоријазе није. Треба да се маже и здрава кожа око прстена. Нарочито добро утрљати мелем у све ивице прстена, да би се зауставило ширење псоријазе, односно да се створи отпорност оне коже која тек треба да буде захваћена. Истовремено се узима препарат за оралну примену, како би се организам ојачао изнутра. Ојачао, а не тровао, што се често дешава услед примене постојећих конвенционалних средстава. Осим препарата за унутрашњу и спољну примену, могу да се користе још неке биљке које су се показале делотворнима у третирању псоријазе: Сладић делује на псоријазу подједнако или јаче него хидрокортизонска крема. Глициретинска киселина која се налази у сладићу делује на псоријазу, екцем и алергијске дерматитисе попут хидрокортизона, који, опет, делује јаче ако иде заједно са глициретинском киселином. Сладић се може наносити као јак чај (3 кашике сладића прелити са 200 г кључале воде, оставити да стоји 15-20 минута, процедити и оставити да се охлади), који се ватом или газом наноси на захваћена места на кожи. Овас и овсене мекиње цењено су средство за ублажавање свраба. Најбоље је примењивати купке од овсених мекиња. Довољно је неколико шака овсених мекиња потопити у воду у
кади, а каша од мекиња може се ставити на комад газе и привити на оболело место. Лаванда се примењује у виду етарског уља, које се наноси на захваћено место, а преко њега иде крема на бази бадемовог уља. Уље лаванде примењује се, као и сва друга етарска уља, само споља. Шарени чкаљ (Silvbum marianum) има активни састојак силимарин, који је добар за ублажавање симптома псоријазе. Од ове биљке може се направити тинктура или скувати јак чај (3 кашике прелити са 200 г кључале воде, оставити да стоји 15-20 минута, процедити и охладити), који се ватом или газом наноси на оболело место. У исхрани оболелих од псоријазе посебно се препоручују папричица (због капсаицина, једињења које смањује перутање и црвенило), шаргарепа, целер, пашканат, морач (Foeniculum vulgare), агруми и смокве. Савремени ставови кажу да субакутна псоријаза захтева свакодневно купање у топлој води, уз темељно рибање промена на кожи. Ране од псоријазе морају и да се перу, а не само да се мажу. За прање се користи јак чај од камилице (1 кашика камилице прелије се са 200 г кључале воде, остави да одстоји 15-20 минута, процеди и остави да се охлади), у који је додато неколико капи медицинског алкохола. Камилица је састојак многих крема за лечење псоријазе, екцема, суве и перутаве коже, посебно зато што ова биљка делује противзапаљенски. Красте и љуспе могу се излагати чистом ваздуху и благом сунчању. Уместо сунчања може се применити кварцовање, јер то је најбоља замена за сунчање, али свакако у умерној дози. Примењује се кварцна лампа, 3-5 минута. Кварцују се само делови коже и захваћени зглобови (ако постоји псоријатички артритис) претходно опрани јаким чајем од камилице. После кварцовања кожу намазати мелемом. Овако поступати 7 дана, како би се видело деловање. Ако мелем помаже, наставити са применом док промене не нестану. Ако се псоријатичне промене
појаве на другом месту, одмах применити мелем који је претходно био употребљаван. Ако је реакција слаба, то значи да мелем помаже, али не довољно. Онда треба да се повећа доза препарата за орално узимање. Поготово у лакшим случајевима вреди покушати и примену мелема без препарата за орално узимање, будући да се код псоријазе може појавити само једна мрља или неколико њих. У таквим случајевима болест може чак трајно да се повуче. Намерно кажем повуче, а не излечи, јер псоријаза није болест која се може излечити, баш као што ни алергија није болест која може да се излечи, већ само да се примири. Сваки човек, свако живо биће има алергију и могућни је алергични болесник. Међутим, већини се никад не појави никаква алергија или има једно време мање или више безазлене промене. Пошто је псоријаза управо алергијска болест, не треба да се рачуна са њеним излечењем, али она може да се повуче, чак и за увек. Психички чинилац Псоријаза има везе и са неким психичким стањима, нарочито са потиснутим траумама, незадовољствима, која, наравно, тешко могу да се лече препаратима. Поред тога, има психичких конституција које ће на незадовољства реаговати псоријазом. Мада псоријаза сама по себи није израз душевног стања, управо су више склони псоријази они људи који су незадовољни. Њихов је организам незадовољан собом и то је једно комплетно незадовољство. Алергија на то незадовољство, и животом и организмом, има за последицу промене на кожи - псоријазу. Има нешто у равнотежи организма, нешто у самој суштини човека који је оболео од псоријазе. Као да постоје псоријастични људи, који су псоријазу добили генски или услед стреса. Обично је у великој мери везана за незадовољство животом. Једна резигнација, бес, потиснут јед, огорчење, врло су добре подлоге за псоријазу, чак и у деце. Обично су деца која добију псоријазу несхваћена, несрећна, сувише притиснута, чак може да се каже регулисана. Када би се проучавао однос родитеља и васпитача према тој деци, болесној од псоријазе, када би се то детаљно
анализовало и бележили подаци, нашле 6и се неке чудне ствари. Утврдило би се да су то деца која су сувише чврсто васпитавана, чак дресирана. За оболеле од псоријазе јако је важно да упражњавају вежбе (тренинге) опуштања. Болесници морају да стекну навику да раде такве вежбе свакога дана, нарочито пре спавања. То доба је нарочито важно, будући да псоријатичари често пате од несанице или заспивају с великом муком. Да би се овај проблем решио, неопходно је потпуно опуштање. Цео организам мора се искључити из тонуса. У лечењу псоријазе велику улогу има психотерапија и без ње није могућно носити се са овом болешћу. Псоријаза је упорна и досадна болест која се врло тешко искорењује и за коју се мора знати да ниједан лек не може да се примењује у недоглед, јер се врло брзо јавља ефекат супротан од жељеног. Нису све псоријазе бенигне, већ има и оних малигних, чији ток тешко може да се заустави и излечи. Зато се и каже да је свака псоријаза прича за себе. Код ових болесника треба да се нађе начин како да се ублаже тегобе и олакша живот. У људи који имају болести за које се каже да су психогене мора се мењати став према животу. То је једна темељна измена. Људи који све што им се дешава у животу прихватају са стрпљењем не само да се много мање разбољевају, већ и кад оболе лакше издржавају болести. Треба дух да се доведе у такво стање да се не боји таквога живота. Јер, страх од живота са проблемима изазива промене попут канцера или псоријазе, на пример. Просвећивање пацијената важан је део плана лечења. Садржај обуке треба да буду, на пример, деловање траума, алкохола, никотина, инфекција, одређених медикамената и стреса на псоријазу. У обзир треба да се узму очекивани резултати терапије и могућне интеракције између фототерапије, лекова и болести. Пошто је реч о генски условљеном обољењу, обавезно је и обавештавање о наследним облицима.
АЛЕРГИЈЕ
Шта је апергија? Под појмом алергије схвата се у начелу претерана реакција тела на одређене материје у окружењу као што су цветни полен, отрови инсеката, поједине хранљиве намирнице, гљивице буђи или (кућна) прашина, животињска длака или перут коже. Медицинари ове материје називају алергенима. У типичне и најчешће алергијске реакције спадају: запаљење вежњаче ока (конјунктивитис), кијавица (ринитис), запаљење дисајних путева (бронхитис), напад гушења (бронхијална астма), екцем коже (атопијски екцем, неуродермитис) и копривњача (уртикарија). Шта су алергени? Алергени су материје из окружења које могу да изазову алергију. Налазе се, између осталог, у цветном праху (полену), гљивицама буђи или неким хранљивим намирницама. Када те материје доспеју на вежњачу, слузокожу носа односно бронхија, или када у желудачно-цревном тракту уђу у крв и њоме доспеју до органа који реагују алергијски (кожу или друге делове црева), тада настају запаљенске реакције. Ово се испољава као цурење из носа, кијање, кашаљ или отежано дисање (бронхијална астма), копривњача и пролив. Цветни прах (полен) Полен или цветни прах најпознатији је носилац алергена. Зрнца полена, пре свега она са биљака које се опрашују ветром,
присутна су у ваздуху за време цветања у високим концентрацијама. Када је време суво, ветар их преноси и по више стотина километара. Она у виду најфиније прашине доспевају на слузокожу ока и дисањем у горње дисајне путеве. За најкраће време изазивају познате симптоме попут сузења очију, цурења из носа, кијања, кашљања или дисајних тегоба. Најважнији алергени из полена потичу од брезе, јове, кестена, различитих трава, ражи, комонике и боквице. У зависности од времена цветања, тегобе се јављају у различита годишња доба. Особе алергичне на полен нарочито су угрожене у пролеће и лето. Алергија на полен (поленска кијавица, на пример) често је праћена интолеранцијом (неподношењем) одређених хранљивих намирница, посебно воћа, поврћа, коштуњавих плодова и зачина. Ово се објашњава такозваном укрштеном алергичношћу. Тако су алергени из полена брезе потпуно или делимично истоветни са онима из одређених врста јабука. Шта се може препоручити особама алергичним на полен? Ако је могућно, не проветравати просторије читав дан, већ тек касно увече односно ноћу. Ипак - пажња! Од 5 сати ујутру полен поново лети! Редовно чистити прашину са полица, регала, тапацираног намештаја и итисона. Тако се концентрација полена у стану држи на најнижем нивоу. У аутомобил ставити посебан пречистач за полен, како не би улазио кроз вентилацију. Барем у време цветања надражујућих биљака избегавати бављење на отвореном простору: кошење травњака, спортске активности, шетње. Украсно цвеће садржи најчешће цветни прах (полен) који преносе инсекти, тако да он не доспева у ваздух и не надражује слузокожу. Мед може бити контаминиран поленом и због тога изазвати алергијску реакцију која нема везе са самом намирницом. Гљивице буђи Симптоми алергије на гљивице буђи јесу сезонски или целогодишњи (кијавица, проблеми са носем и астма). У случају сезонски условљених симптома дијагноза је тешка због тога што се у неким крајевима истовремено јављају гљивице буђи и полен.
Симптоми који се у позну јесен јављају у умереним климатским зонама могу такође бити повезани са гљивицама буђи. Мора се међутим, тестирати не само да ли је пацијент алергинан, већ и на коју је врсту гљивица буђи алергичан. Лекар прво мора да узме анамнезу пацијента. За танну дијагнозу нарочито су важне информације у вези са појављивањем симптома: доба дана, који дани, које су активности претходиле појави и временска ситуација. Често се пацијентима даје задатак да воде дневник о својим симптомима, што лекару олакшава одређивање специфичних узрока алергије. За тест на кожи лекар примењује екстракт алергена гљивица буђи. Постоје различите методе тестирања на кожи, али се у суштини увек одређена количина сумњивог алергена наноси на кожу. Ове методе тестирања изводе се боцкањем, гребањем или интракутаном применом. Код сензибилизације на одоговарајуће гљивице буђи у року од 15 минута јавља се реакција која се мери и бележи. Друга метода су различити провокативни тестови, при којима се пацијент провоцира одређеном количином алергена у оку, носу или удисањем у дисајне органе. Код свих ових врста тестова лекар увек има при руци медикаменте који ублажавају јаке симптоме. Пацијент пре тестирања мора прекинути узимање противалергијских средстава, како она не би утицала на резултате. Још једна могућност за испитивање јесу лабораторијски тестови за утврђивање алергије на гљивице буђи. Они се често примењују за допуњавање или потврђивање дијагнозе. За RAST (радио-алергосорбент-тест) од пацијента се узима само мали узорак крви. Узимање противалергијских средстава не мора се прекидати, јер она не утичу на резултат овог теста. Чим лекар и пацијент закључе шта је узрок алергије, могу да ураде нешто против њега. Најпре би пацијент требало да покуша да што више избегава гљивице буђи. Осим тога, постоје медикаменти за контролу симптома. Хипосензибилизација стандардизованим противалергијским препаратом може да донесе излечење или барем ублажавање обољења.
Контакт са гљивицама буђи не може се потпуно избећи, али се могу применити неке мере предострожности. Траву и жбуње око куће шишати кратко, али нека то уради неко други. Избегавајте сеновита места у близини куће. Одстранити бршљан и друге пузавице. Уклонити опало лишће, али нека то учини неко ко није алергичан на гљивице буђи. Компосту су потребне гљивице буђи, како би се разложио на своје органске саставне делове. Гљивице буђи раде целе зиме у остацима лишћа и биљака. Избегавати близину високих биљака и жбуња. Вегетацију која трули потребно је избегавати нарочито у пролеће и јесен. Олуке и одводне цеви одаљити што више од куће. Избегавати шуме у дане када је магла, јер се гљивице буђи тада развијају. Избегавати задржавање у густој вегетацији и влажним шумама. Избегавати сушење веша на отвореном, јер се споре могу прикачити за тканину. Три услова погодују развоју гљивица буђи у кући: тама, влага и прашина. Алергијска реакција може бити изазвана када алергична особа уђе у стан у којем дуго нико није живео. Гљивице буђи нормално добро напредују посебно у викендицама у којима је целе зиме неко живео. Просторије би током зиме требало добро да се проветравају, како би се спречило растење гљивица буђи. Вунени теписи, тапациран намештај, платнене играчке, чак и тапети, погодни су за гљивице буђи. Пенаста гума или памучна пуњења у душецима требало би, када је могућно, да се увију у пластику. У кревете за бебе не стављати душеке са пенастом гумом. Уклонити сушено цвеће. Избегавати атмосферу стаклене баште са биљкама у кући. Ипак, неколико биљака неће бити проблем. На филтерима пећи и клима-уређаја често се стварају гљивице буђи. Филтери треба да се редовно чисте или мењају. Зидови и подови могу да се премажу бојом која пропушта влагу. Кухиње и купатила треба да се држе чисто и, колико је могућно, суво. Зидове око прозора, каде и умиваоника прати средствима која убијају гљивице. Таванице се могу заштити постављањем изолације против влаге. Фрижидери и замрзивачи који не заптивају добро дају идеалне услове за гљивице буђи. Обратити пажњу да гумене заптивке на вратима буду неоштећене. Боје и хемикалије које спречавају појаву гљивица
буђи могу се применити за заштиту. Сви филтери за ваздух, уређаји за сушење и клима-уређаји треба редовно да се проверавају, чисте и одржавају. Алерголог може да помогне у санирању стана. Применом посебних хранљивих подлога може се утврдити врста и распрострањеност гљивица буђи. Кућна прашина (гриње) Алергија на кућну прашину главни је узрок астме и других алергијских обољења. Смањено присуство алергена може умањити или одстранити симптоме алергије. Гриња је микроскопски ситно (око 0,3 мм) створење које се срета у кућама или становима и припада роду паука. Храна му се састоји од перути људске коже. Количина од 1-1,5 грама, колико човек дневно губи, довољна је да нахрани милион гриња. Измет гриња главни је састојак кућне прашине на коју људи реагују алергијски. Гриње живе просечно 3 месеца и за то време избаце изметом масу која је 200 пута већа од њихове тежине. Ови делићи изазивају алергијске симптоме и пошто гриња умре. Највећи извор гриња у кући јесу душеци. Они дају најбоље претпоставке што се тиче топлоте, влажности и хране. Гриње се налазе и у јастуцима, вуненој ћебади, теписима, тапацираном намештају, завесама и сличним тканинама. Женке гриња могу да положе 25-50 јајашаца, из којих се сваке 3 недеље излеже нова генерација. Лако је схватити да управо душеци садрже највећи број живих и мртвих гриња. Научне студије са особама које реагују алергијски показале су да смањивање алергена гриња у кући исходује повлачењем алергијских симптома. Санирање спаваће собе најважнија је мера, пошто човек од 24 сата проводи тамо трећину или више. Због тога душеци, јастуци и прекривачи треба да буду у навлакама које не пропуштају гриње и алергене. Пчелињи и осињи отров Код алергије на отров инсеката није могућна потпуна заштита од убода. Ипак, ризик од убода пчеле или осице може се смањити. Тако би осиња гнезда у близини куће требало да се одстране,
најбоље применом пламена, али то нипошто не сме да ради особа која је алергична на убод инсеката. Од убода инсеката угрожени су непокривени делови тела. Обратити пажњу када се хода босих ногу. Црна одећа или светле боје привлаче пчеле и осице. Парфеми и мириси могу да привуку инсекте. На отвореном никада немојте пити из отворене боце. Може бити да је у боцу управо улетела пчела или осица. Чаше из којих се пије треба на отвореном увек да буду покривене. Нарочито обратите пажњу када берете воће са дрвета. Колибе, баште ресторана и баштенске забаве значе повишен ризик. Корисно може бити да се при руци има спреј против инсеката. За угрожене особе нарочито је важан прибор за прву помоћ и упозорење на алергије које је уписано у здравствену књижицу. Обе ствари би особа алергична на инсекте требало да носи са собом, посебно у време када пчеле и осице лете (априлновембар). У хитним случајевима када се алергија појави после убода инсеката примењују се противалергијска средства брзог дејства. Код тешких облика алергија на отров инсеката неизоставно је лечење хипосензибилизацијом пчелињим или осињим отровом. То је једина мера која обезбеђује дугорочну заштиту од тешких и по живот опасних алергијских реакција после убода инсеката. Хипосензибилизација, названа и десензибилизација, има за циљ да после понављаних убризгавања одговорног алергена у количинама које се постепено повећавају учини имунски систем мање осетљивим на отров инсеката. Прво се алерген у изузетно великом разблажењу убризгава под кожу надлактице, а размаци између третмана су кратки. Доза алергена онда се повисује, све док се не постигне највиша концентрација. Она се, по правилу, даље даје у месечним размацима. Лечење је најбоље започети за време боравка у болници од око 5 дана. Лечење се мора наставити најмање 3 година, можда и дуже. Одређивањем “заштитних антитела" у крви утврђује се да ли је потребно даље давање инјекција. Хипосензибилизација се не изводи код псеудоалергијских реакција на отров инсеката које се клинички не могу разликовати од алергијских реакција. Прибор за прву помоћ овде је још значајнији.
Контакгна алергија Постоји нитав низ материја и супстанци које надражују кожу и могу да изазову обољења. Свако од нас уочио је једном да је додир коже са неком хемикалијом (неким средством за чишћење, рецимо) изазвао реакцију коже, најешће повезану са црвенилом коже и осећајем пецкања или свраба. Такве реакције на надражујуће и делимично отровне супстанце јесу нормалне. Оне су непосредна последица повреде заштитне баријере наше коже. Шта се, међутим, скрива иза израза “контактна алергија”? Алергија постоји када имунски систем погођене особе реагује преосетљиво. У случају контактне алергије телесне ћелије у нашој кожи при додиру са неком материјом препознају то као нешто што “смета”. Прекомерна реакција тих ћелија као дужи штетан надражај изазива алергијску слику на кожу. Тако на месту додира са супстанцом која изазива алергијску реакцију настаје, по правилу, свраб и екцематозна реакција коже. На којој области тела ове промене коже могу да се уоче зависи од тога где се десио додир коже и алергена. Треба да се има на уму да ова реакција не настаје много брзо, већ да је за њу потребно време, како би се, постепено све јаче, развила у потпуности. Често симптоми избијају тек 1-2 дана после додира одговарајуће материје са кожом. Које супстанце - боље: који контактни алергени - могу да се помену? У начелу, списак могућних контактних алергена скоро је бескрајан. Хиљаде природних и вештачких материја могу да изазову контактну алергију. Са њима се можемо срести у производима које користимо свакога дана, у нези тела, на радном месту, чак и у лековима. Чести алергени су метали (никл, кобалт), хромати, али је све више контактних алергија на хемикалије из гуме, при чему нарочиту пажњу заслужује алергија на латекс. Још један, иако редак, облик контактне алергије постоји када се алерген уноси храном, али се реакција испољава на кожи. На пример, ово се може догодити у случају алергије на никл.
Честице никла у храни преузимају се у пробавном тракту, преко крви доспевају у кожу и могу тамо да изазову екцем. Који алерген у појединачном случају изазива контактну алергију, може бити познато тек после потребних испитивања. Контактна алергија може се открити применом посебне алерголошке методе испитивања. Реч је о тесту фластером или “епикутаном тесту”. Ту се мале коморе испуњене различитим могуИним алергенима лепе на кожу надлактице или леђа. Најважније је да се избегава алерген који изазива обољење. Оно што може да се уради у појединачном случају јесте да се јасно зна који додир са кожом мора да се избегава. У многим случајевима целисходно је да се у здравственој књижици у рубрици о медицинској преосетљивости упишу подаци о алергенима на које неко реагује. Многе супстанце имају имена која је заиста тешко препознати. Подаци о алергијама треба увек да се предоче при свакој лекарској интервенцији. Ти подаци могу помоћи да се избегну грешке при куповини козметике или проблеми при зубарским интервенцијама. Ако дође до тешке контакнте алергије са израженим тегобама, привремено могу да помогну мелеми или креме које је прописао лекар.
Латекс Сок који се добија из дрвета каучуковца користи се, због изузетних еластичних својстава, за израду многих предмета који се користе у медицини и свакодневном животу. Реч каучук потиче из индијанског језика и значи дрво које плаче. Заиста, када се стабло каучуковца засече истиче млечни сок, такозвани латекс. Он се прво вулканизацијом очвршћава у гуму, а онда се даље прерађује. Латекс садрже многи предмети за свакодневну употребу: дечји балони, кондоми, песари, гумене лопте, гумене траке, ципеле, гумице за брисање, аутомобилске гуме, душеци, дисперзионе боје, растегљива текстилна влакна, грудњаци, лепак на поштанским маркама, заптивке за врата и прозоре. Ову материју садрже и предмети који се користе у медицини: стерилне и
нестерилне рукавице, напрсци, ендотрахеални тубуси, маске за дисање, фластери, компресивни завоји, катетери за бешику
После првог описа “преосетљивости на каучук”, из 1927. године, последњих година све је више извештаја о алергијским обољењима која су изазвана гуменим рукавицама које садрже латекс. Будући да се гумене рукавице за једнократну употребу које садрже латекс користе у медицини (у хирургији, на пример), није чудно што је медицински сектор нарочито погођен алергијом на латекс. Уз сестре које раде у операционим салама и које више пута дневно стављају и скидају рукавице са латексом, алергија на латекс највише погађа децу са урођеном маном у грађи кичмене мождине ( Spinabifida), која се често морају подврга оперативним захватима односно катетеризацији. Симптоми алергије на латекс: затезање коже и свраб при непосредном додиру са кожом, екцем, гребање у носу и очима, кијавица и сузење очију, надражај на кашаљ, гушење, стање шока (за време операције, на пример). За дијагностиковање алергије на латекс изводи се тест коже. Осим тога, испитује се присусутво беланчевина усмерених против протеина латекса (такозваних lgA-антитела) у крви. У посебним случајевима (вештачење) може бити неопходно провокативно испитивање. Постављање дијагнозе алергије на латекс требало би да се препусти искусном алергологу, јер тест коже и провокативни тест носе ризик од анафилактичке реакције. Ако је алергија на латекс изазвана радним местом, постоје назнаке за професионално обољење. Код клинички препознатљиве алергије на латекс мора се избегавати непосредан додир коже са материјалима који садрже латекс. Особе које пате од алергије дисајних путева на латекс требало би да се избегавају просторије у којима се рукавице са латексом често стављају и скидају. Протеини латекса могу се везати за талк рукавица и тако услед преноса ваздуха и удисања изазвати тегобе. У особа које морају да носе рукавице постоје следеће могућности да се избегне алергија: прво ставити пластичне или памучне
рукавице, па онда оне са латексом; куповати и употребљавати рукавице без латекса (производе се и такве); у случају да је алергија на латекс изазвана радним местом може бити неопходно да се промени опис посла или радно место. Могућне алергије укрштене са алергијом на латекс и анафилактичке реакције изазивају следеће намирнице: авокадо, банане, киви, коштуњави плодови, смокве и кестен, могућно хељда и парадајз.
Никп Никл је чест узрочник такозваних контактних алергија (када после додира коже са материјалима који садрже никл на местима додира настаје реакција коже). Низ пацијената испољава алергијски одговор када уносе храну која садржи никљ Тада избија или се појачава екцематозно обољење коже. У којим хранљивим намирницама има никла у битној количини? Пре свега то су: какао, чоколада, соја, овас, шкољке, махунарке и црни чај. Треба да се има у виду да никл у храну не доспева само као састојак намирница, већ и кроз обраду ових намирница. Уситњавање или љуштење намирница у уређајима који садрже никл овај састојак може доспети у храну. На ово се мора мислити када се купују готови производи. Маргарин такође садржи никл као последицу процеса производње. Лименке исто носе опасност, пошто састојци намирница (киселине, на пример) нагризају унутрашњи премаз, тада се ослобађају честице никла, па се уносе при јелу. Припрема јела у металним лонцима за кување такође значи ризик од контаминације хране никлом. Током припремања кафе у апарату за кафу никл из машине може да се ослободи и уђе у напитак. Пушачима неће бити мило да чују да дуван за цигарете садржи никл, који до 20% прелази у дим. Какви се закључци могу донети и како је могуНно направити исхрану са што мање никла? Намирнице које садрже много никла (махунарке, неглазирано зрно, какао и остале) узимати у што мањој количини. Избегавати готова јела и намирнице у
лименкама. Када лрипремате јело кухињски ножеви треба да буду од нерђајуКег челика, а прибор за јело без никпа (сребро или лластика). Кување кафе у апарату са пластичним филтером смањује количину никла. Посуђе за кување требало би да буде од ватросталног стакла или од емајлираног материјала, а без проблема се може користити и земљано посуђе. Не могу се, наравно, узети у обзир све појединости о појављивању никла у свакодневној исхрани, али се могу поменути најважније и доказане околности. Дијету са смањеним уносом никла примењују пацијенти код којих је доказана алергија на никл. Алергија се испољава као екцем на оним деловима коже који су у додиру са никлом (преко наушница, металних дугмади на деловима одеће или новчића, на пример). Дијета је намењена посебно пацијентима са хроничним екцемом (на шакама) који се не побољшава ни после избегавања предмета који садрже никл. У свим намирницама има никла, и то у различитим концентрацијама. Код неких особа алергичних на никл алергија се погоршава када унесу намирнице са високим садржајем никла. На “нормалну” храну требало би да се врати ако дијета после 6-8 недеља не даје никакав успех. Особе алергичне на никл млађе од 15 година по правилу не би требало да примењују дијету са смањеним уносом никла, јер постоји опасност од недостатка изазваног исхраном. Начелно, садржај никла виши је у намирницама биљног него животињског порекла. Биљке никл узимају преко корена, и то у различитим количинама. Концентрација никла у биљкама зависи од садржаја никла у тлу и складишног капацитета биљака. Животиње (попут људи) излучују никл сразмерно брзо, преко бубрега (мокраће). Дим цигарета садржи никл. Особе алергичне на никп требало би да избегавају пушење и задимљене просторије. У домаћинству користити (колико је могућно) посуђе од емајла, пошто “нерђајући” лонци, шерпе, прибор за јело и ножеви у кухињским уређајима могу да ослобађају мале количине никла које улазе у храну (нарочито приликом припреме спанаћа). Не користити апарате за еспресо или апарате за филтер-кафу који имају
металне филтере. Уместо њих, користити пластичне или керамичке филтере. Обратити пажњу на готова јела (у ресторану) и садржај намирница са никлом у њима. Пре него што користите воду пустите да неколико секунди истече из славине. Храна
Хранљиве намирнице могу такође да изазову болест. Често нам је било лоше после неке хране за коју смо мислили да је то нешто много добро. Чак и мале количине не когјел а или пића могу да изазову знаке болести, а то се дешава када постоји алергија нахрану. Алергија значи да имунски систем на уношење неког алергена реагује стварањем такозваних антитела. То може да изазове тегобе које се разликују од особе до особе. Могу се јавити реакције пробавних путева (гребање и ocefraj тескобе у грлу, натеченост усана, горушица, болови у желуцу, гасови или пролив). Са друге стране, алергијска реакција често није ограничена на ове органе, већ се може додатно или искључиво испољавати у виду других тегоба (кијавица, астматични недостатак ваздуха, копривњача, поремећаји крвотока и главобоља). Код јако изражених алергијских реакција може настати стање шока опасно по живот. Ово се може догодити после уношења и малих количина алергена. Списак хранљивих намирница које могу да изазову алергије скоро је неограничен. Нарочито често алергију изазивају пуномасно млеко, пилетина, воће, коштуњави плодови, зачини и риба. У појединачним случајевима узроци алергијских тегоба могу бити и ретке намирнице. У новије време често се јављају алергије на природне производе из биолошко-еколошког начина исхране (зрневље и семенке). Алергија на храну добро је препозната у клиничкој медицини као изазивач акутних напада астме, ангиоедема и копривњаче, те као додатни чинилац у неким случајевима екцема и ринитиса. С м атра се да ове типове алергијских реакција изазивају
lgE-антитела и обично се могу дијагностиковати с помоћу историје болести и испитивања реакције на кожи или ЈдЕ-радиоалергосорбент- тестом (RAST). Други тип реакције на храну, често назван “скривеном” или “маскираном” алергијом на храну, предмет је супротстављања већ годинама. Неки практичари уочили су да су скривене алергије на храну уобичајени узрочник (или окидач) широког опсега физичких и емоционалних поремећаја. Према једној процени, више од 60% становништва пати од неоткривених алергија на храну. Велики број симптома и поремећаја изгледа да има значајну алергијску компоненту. Са друге стране, многи конвенционални лекари сумњају у то да је скривена алергија на храну уобичајен проблем, а неки чак поричу да она уопште постоји као клинички ентитет. Скептици наглашавају да се многа стања за која се тврди да су повезана са алергијом разликују према озбиљности и имају значајан психолошки део. Сходно томе, може бити тешко да се разликују права реакција на храну и условљени (психогени) одговор или спонтано погоршање симптома. Такође се истиче да симптоми изазвани храном не би требало да се називају алергијама, осим ако не може да се покаже имунски посредован механизам. Мада је тачно да би за многе реакције на храну боље било да се каже да су неподношење хране, термин алергија користи се да би означио нежељену реакцију на храну. Заступници везе између алергије на храну и болести тврде да се скривене алергије на храну често превиђају зато што се тешко откривају. За разлику од очигледнијих непосредних реакција преосетљивости, које могу да буду окидач за акутну астму или анафилактички шок, скривена реакција на храну често може да се појави одложено, после више сати или, чак, неколико дана. Утврђивање узрочно-последичног односа између уношења одређене хране и развоја симптома отежана је склоношћу људи да постану зависни од хране на коју су алергични. Овај такозвани синдром алергијске зависности уочио је велики број клиничара и он се, изгледа, уклапа са Селејевим описом
“генералне адаптације” као одговора на стрес. Због тога пацијенти често доживљавају краткорочно олакшање пошто унесу храну за коју је утврђено да је узрок њихове хроничне болести. Овај парадоксни одговор може све историје болести и дијете учинити потпуно неупотребљивим за откривање скривених алергија. До сада је утврђена веза између алергије на храну и следећих обољења: мигрена, артритис, синдром иритабилног колона, инфламаторне болести црева (улцерозни колитис и Кронова болест), астма, афтозне улцерације, нефритички синдром, обољење жучне кесе, рецидивирајуће запаљење средњег ува, поремећај недостатка пажње (хиперактивно дете), друга алергијска стања (умор, мокрење у сну, учестало мокрење, епилепсија, бруксизам, грчеви у деце, екцем, псоријаза, уртикарија, пурпура, тромбоцитопенија, гојазност, хронични бронхитис, ринитис и ИгА-нефропатија). У 10% особа реуматичне промене, неке инфекције (синуситис, запаљење средњег ува), опструктивни бронхитис или слични проблеми могу бити изазвани и алергијом на млеко и млечне производе или хлеб и квасац. Зато би ваљало да се проба да се на 7-14 дана млеко и млечни производи искључе, па да се развој стања прати и види да ли има побољшања. Ако нема, пробати да се на 7-14 дана искључе хлеб и теста са квасцем и да се прати развој стања. У зависности од тога после ког искључивања наступа побољшање, те намирнице треба да се избегавају. Кравље млеко је мајчино млеко само за телад и сходно томе његов састав није прикладан за човека (у поређењу са људским мајчиним млеком, кравље млеко садржи сувише беланчевина, сувише соли, сувише фосфора и превише је прерађено). Млеко се лако квари, изложено је свим могућим микробима и у њему се накупљају све отровне материје из тела крава. У начелу, млеко никада не би требало да се натура деци или одраслима. Млеко не сматрати напитком и не давати да би се пило! Млеко се може допустити као додатак муслију, кашама или у облику киселомлечних производа, будући да се они не пију,
него жваћу, и својим културама лодржавају цревну флору. Млечни производи као што су кајмак и сир јесу вредне животне намирнице, ако се узимају свежи или што ман»е конзервирани. У новије време појавили су се на тржишту многи вештачки обојени производи од млека који су врло пријатног мириса. Они се нипошто не препоручују! Употреба вештачких боја у животним намирницама изазива оправдана страховања. Може бити да су те боје и један од узрочника алергија и рака, а свега што је сумњиво треба да се одрекнемо. Деци треба да се даје непрерађени јогурт и свеж крављи сир, а ако хоћете да буду укуснији - сами додајте ваниле, какаоа или домаћег џема. Скривене алергије на храну често се могу “демаскирати” елиминационом дијетом. Пошто је пацијент неко време био на хипоалергеној дијети (обично 1-3 недеље), хронични симптоми се губе или побољшавају и тело се из стања алергијске зависности (које одговара Селејевом стању адаптације) враћа у стање повишене будности и осетљивости (које одговара Селејевом стању узбуне). У овм стању хиперсензитивности уношење неодговарајуће хране изазива брзу и изражену реакцију, што пацијенту омогућава да препозна алергене на које пре није сумњао. Идеално би било да се проучавање скривене алергије на храну изводи у двоструко слепој плацебо контролисаној студији, како би се искључили плацебо одговори и спонтане флуктуације у озбиљности симптома. У сваком случају, алергија на храну јесте важан, а често превиђан, узрок (или окидач) за велики део хроничних физичких и менталних поремећаја. Рутинска примена елиминационих дијета у клиничкој пракси могла би прилично да повећа стопу одговора у многим стањима која се тешко лече. Како се може открити алергија на храну, чији симптоми нису увек јасни и недвосмислени? Лекар алерголог треба најпре да са пацијентом обави темељан разговор и да осим слике тегоба утврди и његов начин исхране. Прилично може да помогне вођење дневника исхране, које понекад може бити напорно. У том дневнику пописује се све што се једнога дана поједе или
попије и тегобе које су настајале. Тако се већ може сузити круг алергена. Посебна алерголошка дијагностика почиње пробама на кожи које се изводе с помоћу екстраката или свежих намирница. Овде се примењују различите методе, при чему се узима у обзир могућни ризик. Дијагностика се може допунити испитивањем крви, а најважније је тражење алергијских антитела. На жалост, испитивања коже и крви често су негативна, иако алергија постоји. Ово је делимично последица тога што се алергија у телу изазива тек када унета храна буде разложена у пробавном тракту. Због тога је у појединим случајевима потребно такозвано провокативно тестирање. Начело овог тестирања јесте у томе да се после претходне елиминационе дијете са проверено неутралним намирницама постепено уводе намирнице и да се прате могућне тегобе. Када се одговорни алерген пронађен, може се започети циљанО лечење. Оно се не састоји од давања неког чудесног средства, већ једино у избегавању алергена. Најважније препорука за лечење јесте да се избегава оно што изазива болест. Лекар треба да каже пацијенту које намирнице или групе намирница (често се јавља такозвана групна реакција на групу хранљивих намирница) треба да изостави из исхране. У појединим случајевима јављају се тегобе када се алерген (зачин, поврће или конзерванс) у “скривеном” облику налазе у неком јелу или готовом производу и када се зато несвесно унесу. Приликом куповине готових јела или конзерви требало би да се обрати пажња на податке о састојцима и додацима. При посети ресторану није срамота упитати конобара или кувара о томе да ли у јелу које сте одабрали има алергена које треба да избегавате. У случајевима у којима нека основна намирница која се не може искључити изазива алергијске реакције може се покушати примена медикаментозног лечења. Редовно узимање такозваног хромогликата може пружити предупређујућу, иако не потпуну, заштиту. Ако постоји алергија на храну која може да изазове веома јаке и могућно по живот
опасне тегобе, лекар прописује медикаменте које у хитним случајевима лримењује непосредно сам пацијент. Они служе само да се премости време до одласка лекару. У те медикаменте спадају кортизонски препарати брзог дејства (чепићи, таблете које се растварају у води), антихистаминици, спрејеви против астматичних тегоба и препарати за систем срца и крвотока који се примењују у случају шока (адреналин у облику спреја или сирета). У највећем броју случајева алергије на храну немају тако драматичан облик. Ипак, ова обољења би, без претеривања, требало да се схвате озбиљно и да се следе савети лекара. Намирнице које могу да изазивају алергије: јабуке, коштуњави плодови, парадајз, млеко, јаја, спанаћ, грожђе, банане, кикирики, какао, љускари, мекушци, соја, риба, пилетина и зачини. Намирнице које изазивају реакције неподношења јесу оне које делују непосредно на мастоците, па они ослобађају хистамин. Ту спадају: чоколада, парадајз, спанаћ, јагоде, љускари, сир, харинга, банане, скуша, бакалар, бибер, коштуњави плодови, вино, кисели купус, туњевина. Многе намирнице садрже боје, ароме, конзервансе који могу да изазову неподношење хране: № . Е 102, Е 107, Е 110, Е 122, Е 123, Е 124, Е 128, Е 151 Ароме: циметна киселина (цимет), анетол (анис, копар, слатко дрво), ванила, еугенол (морски орашчић, каранфилић, лорбер, пимен, цимет), ментол Конзерванси: Е 210,Е 219,Е 200, Е 203 Противоксидационе материје: Е 311, Е 320, Е 321 Побољшивачи укуса: Е 620, Е 625, Е 626, Е 629, Е 630, Е 633.
Ове материје у многим су земљама наведене на налепницама производа у којима су садржане. Животињска длака Многи људи касно схвате да су алергични на животињску длаку. Так када купе кућног љубимца морају да признају да су осетљиви на њихове алергене. Шта урадити када се примети да је умиљати пријатељ узрок кијања, тешког дисања и свраба? Најбољи начин да се овај вид алергије реши јеста да се кућни љубимац одстрани. То је једини метод ако неко жели да се у потпуности ослободи симптома. Ако се човек, ипак, одлучи да животињу задржи, има могућности да се излагање алергенима смањи. Ипак, још једном: најбоље решење је одстранити животињу. Пре него што изазову реакцију, алергени морају бити присутни у одређеној концентрацији. Због тога, ако желите да са животињом на коју сте алергични живите колико-толико прихватљиво, морате број алергена у свом стању држати испод границе која изазива симптоме. Животињу држите даље од спаваће собе. Пошто у сну свакога дана проводимо прилично времена у спаваћој соби, излагање ће се знатно смањити ако кућном љубимцу забранимо приступ у ову просторију. Покушати, значи, да се животиња држи ван свих просторија у којима се борави дуже време. Пустити животињу да што чешће буде напољу и да се истрчи. Ово решење нарочито је добро ако је реч о псу или кунићу, јер псу је најбоље у његовој кућици, а кунићу у кавезу. Мере као што су редовно усисавање, често и дуже проветравање, пречишћавање ваздуха и уклањање тапацираног намештаја и тепиха такође могу да смање количину алергена у кући. Кадицу у коју животиње врше нужду требало би да чисти особа која није алергична на животињску длаку. У мачака је извор алергена пљувачка, а у других животиња (глодара, на пример) то је мокраћа. Уклоните, ако је могућно, постељину и ћебад на којима се налазе излучевине животиња. Могу проћи месеци, чак и године, док
текстилна влакна не буду слободна од алергена. Ако се неко одлучи да од сада на дал>е мачку држи ван славаће собе, постићи ће више ако почне са новом постељином и новим стазама поред кревета. Ако имате мачку можете је купати једном недељно. То исто може знатно да смањи концентрацију алергена у стану. Претпоставља се да је око 10% становништва на неки начин алергично на животињску длаку. Изгледа да алергијске реакције више изазивају мачке него пси, али се још увек не зна зашто. У сваком случају, нема утврђене везе између расе животиња и алергијских реакција. Није утврђен ни однос између дужине длаке неке животиње и способности да изазове алергијску реакцију. Тврдња да чивава или неки пас кратке длаке мање изазива алергију само је прича и нема никакву потврду. За алергичне особе најбољи кућни љубимци су корњаче или акваријумске животиње (рачићи и рибице), у сваком случају животиње без крзна. Ако је стан добро изолован то само може да иде на руку алергији. Студије су показале да станови који штеде енергију (они са троструким стаклом и брижљиво заптивеним пукотинама, на пример) скупљају алергене и заустављају топлоту. У једној студији у добро изолованој кући нађена је концентрација алергена 200 пута виша него у обичном стану. Са алергологом би требало да се посаветујете у вези са имунотерапијом против алергије. Имунотерапија или хипосензибилизација можда су најбоље лечење ако заиста не можете да смањите изложеност. За ветеринаре, власнике радњи са кућним љубимцима или друге чији је посао да се баве животињама ово је, изгледа, најбољи начин да се супроставе алергији. Неуродермитис Реч је о хроничном, запаљенском, екцематозном обољењу коже, које је обично праћено јаким сврабом. Заједно са алергијском кијавицом, алергијским конјунктивитисом и алергијском бронхијалном астмом, неуродермитис чини групу атопијских обољења.
Атопија значи генски условљену преосетљивост коже и слузокоже на материје из окружења. У око 5-15% становништва налазе се атопијска обољења. Нека истраживања указују да је таквих обољења све више. Чест свраб изазива стално чешање ноктима, који услед тога изгледају истрошено и углачано. Бледило лица, посветлеле ивице обрва, повећано борање коже испод очију и бели дермографизам (кожа побледи пошто се преко ње пређе тупим предметом) типични су знаци неуродермитиса. У слици неуродермитиса мора се разликовати акутни и хронични стадијум. У акутном стадијуму показује се површинско црвенило, мехурићи испуњени водом или гнојем, делимично изгребани влажни делови коже, поред краста и перутавих делова. У хроничном стадијуму налази се најчешће укупно огрубео рељеф коже поред закрастале и перутаве коже. У одојчади се ове промене налазе пре свега у пределу главе и врата и на спољним деловима превоја екстремитета. У деце се налази на унутрашњем делу превоја, а у одраслих, поред већих превоја на рукама и ногама, и на лицу, врату, шакама и стопалима. Укупно је кожа оболелих од неуродермитиса веома сува и благо перутава. Могу се јавити површине са појачаном или ослабљеном пигментацијом коже. Компликација неуродермитиса може бити инфекција Herpes simplex, будући да се она на кожи измењеној неуродермитисом шири веома брзо. Неуродермитис се може јавити на сваком узрасту, али се налази посебно у деце. Узроци неуродермитиса јесу вишеслојни. Неоспорно је да постоји генски условљена породична склоност ка развоју атопијских обољења. Исто тако, неуродермитис се може погоршати после додира коже са алергенима из ваздуха (гриње или животињска длака). Значај алергена из хране као изазивача неуродермитиса још увек је предмет супротстављених расправа. Све скупа, изгледа да храна већу улогу игра у деце него у одраслих. У одојчади родитеља са атопијским оптерећењем почетак једног од атопијских обољења може се одложити продуженим дојењем.
Истраживања такође показују да исхрана дојил»а која искључује кравље млеко и беланчевине животињског порекла има предупређујуће деловање на развој атопијског обољења у детета. Многе реакције неподношења хране у неуродермитичара повезане су са поленом, то јест алергија на полен изазива неподношење воћа, коштуњавих плодова, поврћа и зачина. Неке хранљиве намирнице могу и неспецифичним појачавањем свраба да погоршају екцем. Сигурно је да контактни алергени и надраживање коже (рад у условима повећане влажности у фризерском салону или на сличним пословима) могу да погоршају неуродермитис. Микробски алергени (бактерије Staphyilococcus aureus на кожи, на пример) односно гљивице квасца ( коже) играју такође одређену улогу. Психичка оптерећења могу изазвати појачан свраб, а тиме и погоршање неуродермитиса. Исто тако, појачано знојење услед телесног напрезања, на пример, може изазвати појачање свраба, што исто погоршава екцеме. Лечење неуродермитиса мора бити прилагођено вишеслојности чинилаца узрочника. Осим тога, израженост неуродермитиса одлучујућа је за избор терапијских мера. Кожа неуродермитичара типично је веома сува. У негу коже треба, зато, да се укључе не материје које смањују масноћу, већ уљани додаци или раствори за туширање и купање. Потребно је накнадно мазање коже. Према потреби, ради бољег везивања влаге може се додати амонијак, а ради смањивања свраба катран. Сувишна масноћа може изазвати запаљења фоликула. Осим поменуте неге коже потребне су опште пратеће мере. Код доказане алергије типа I услед инхалационих алергена требало би да се, као и код алергијске астме и алергијске кијавице, спроводе мере чувања од алергена (санирање гриња, избегавање животиња са крзном и слично). Неспецифични надражаји коже влагом или другим иритансима коже, у које спадају и тканине од вуне и синтетике, требало би да се
избегавају. Ове чиниоце потребно је узети у обзир и при избору радног места. У време одмора повољно може деловати боравак на планини или мору. Код јаког психичког стресног оптереКења може бити добар разговор са психологом. Код неких неуродермитичара у летњим месецима светлост Сунца може да побољша стање обољења. Ово се може искористити у лечењу ултраљубичастим светлом. Само или у комбинацији са другим мерама локалне терапије ово може исходовати побољшањем неуродермитиса. Класична медицина и алергије У оквирима класичне медицине нуди се неколико могућности за лечење алергије. Једна од њих јесте хипосензибилизација, што значи значи “учинити неосетљивим” односно мање осетљивим. Нешто слободније речено, то се може објаснити као “навикавање на нешто". Код овог облика лечења алергичној особи актуелни алергени дају се у постепено све вишим дозама све док она на ове алергене не престане да реагује, односно реагује врло слабо. Раствор за хипосензибилизацију убризгава се, по правилу, под кожу. Деци се даје у облику капи. Пацијенти који пате од алергије на материје које не могу да избегну у свакодневном животу (полен, гриње) требало би да оду на хипосензибилизацију, како би постали неосетљиви на ове материје. Пре таквог лечења мора се утврдити на шта је дотична особа алергична. За то се, после утврђивања предисторије болести, изводи неколико тестова. Нормално се хипосензибилизација изводи инјекцијама под кожу. За те намене пацијенту се одређују три боце које садрже екстракт доказаног алергена. На почетку лечења инјекције се морају давати по правилу једном недељно. Дају се под кожу на спољној стани надлактице. Поступак десензибилизације изводи се по правилу у годишња доба када нема полена, што значи од новембра до фебруара/марта. Доза која се убризгава под кожу полако се повисује, све док се не постигне жељена неосетљивост односно успех лечења. 364
За лечење алергијских симптома на располагању су медикаменти за које се каже да имају мало нежељених дејстава. Антихистаминици и противалергијска средства имају противзапаљенско и деконгестантно дејство (смањују навалу крви и отеченост). Постоје у облику таблета, спрејева за нос, капи за очи и инхалацију. Нежељена дејства антихистаминика попут умора или вртоглавице сретају се, ипак, код великог дела савремених противалергијских лекова. Кортизонски препарати, гликокортикоиди, делују јако противалергијски и противзапаљенски. Примена ових препарата прилично је ограничена је због могуКних неизбежних нежељених дејстава. Лекар на основу медицинских критеријума одлучује који препарат Ке се користити и колико дуго. За случајеве алергије на животињску длаку не постоје посебни медикаменти, већ се користе “нормални” антихистаминици, деконгестанти или медикаменте за астму, како би се смањили симптоми алергије на животињску длаку. Алерголог одабира медикамент који највише одговара стању пацијента. Када спољашње лечење неуродермитиса није довољно, дају се, ради ублажавања делимично јако израженог свраба, антихистамински препарати у облику таблета, нарочито ако постоје тегобе са сном услед ноћног свраба. Код акутног напада неуродермитиса користе се кортизонске креме или мелеми као терапија првог избора. Уз њих се додају влажне облоге код промена на кожи које влаже односно наношење еозина четкицом код запаљења. Од недавно на располагању су гамалиноленска киселина, интерферон-гама и циклоспорин А као нове терапијске могућности. Све скупа, терапијске мере морају сеускладитиудоговору салекаром и за сваког пацијента посебно.
“TODoXIN® ” ПРОТИВ АЛЕРГИЈА Алергијска обољења могу да изазову озбиљне и по живот опасне тегобе. Код поленске кијавице постоји опасност да запаљење захвати доње дисајне путеве, бронхије, и да се после тога развије астма. У 30% одсто особа са алергијом дисајних путева које се не лече развија се после неколико година астма.
Идеално лечење алергије, које јемчи ослобађање од тегоба, јесте да се искључи узрок обољења, то јест да се избегава алерген. То у случају многих алергија, ипак, није могућно. Наравно, свака алергична особа настојаће да не дође у додир са материјом која изазива алергију. Неће држати кућне љубимце, избегаваће одређене намирнице и побринуће се да у стану буде што мање гриња и гљивица буђи. Свака алергија лечи се посебно. Постојећа медикаментозна терапија није дала Бог зна какве резултате. Ипак, за алергије је најважније јачање имунског система. У ту сврху може бити користан и препарат “TODoXIN®”. Циљ је да се применом препарата “ TODoXIN®” цео организам доведе у једно опште максимално добро стање и да буде способан да се што боље и са што мање последица супротстави алергенима. Ради јачања имунитета организма, регулисања метаболизма и свих поремећених процеса у организму примењује се препарат “TODoXIN®" бр. 1 (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР.1 ПРЕМА УЗРАСТУ) . Он ће прочистити крв, средити метаболизам и катаболизма, потпомоћи избацивање токсина из организма и тако га растеретити од тог терета, што ће му омогућити да се, када се започне хипосензибилизација, бори само са алергеном. Уз узимање препарата “ TODoXIN®” бр. 1 примењује се неколико чајева. 4ai бр. 1: Узети по 1 кашику ситно исецканог листа шимшира, листа малине, корена цикорије и 3 кашике ситно исецканог надземног дела димњаче. Прелити 1 литром прокључале воде. Оставити да стоји поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана. У сваку чашу овог чаја сипати по 1/2 кашичице поленовог праха (укупно око 20 гр дневно око). Када се пије после јела, чај се може засладити медом. 4ai бр. 2: Узети по 1 кашику ситно исецканог корена чичка, цвета и листа хајдучке траве, корена маслачка и 3 кашике ситно исецканог надземног дела димњаче. Прелити 1 литром прокључале воде. Оставити да стоји поклопљено 2 сата,
процедити и пити у току дана. У сваку чашу овог чаја сипати по 1/2 кашичице поленовог праха (укупно око 20 гр дневно). Када се пије после јела, чај се може засладити медом. Чај бр. 3: Узети по 1 кашику ситно исецканог листа и цвета кичице, листа коприве, корена и листа целера и 3 кашике ситно исецканог надземног дела уцветале димњаче. Прелити 1 литром прокључале воде. Оставити да стоји поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана. У сваку чашу овог чаја сипати по 1/2 кашичице поленовог праха (укупно око 20 гр дневно). Када се пије после јела, чај се може засладити медом. Особе алергичне на полен смејуда примењују ове чајеве самоуз савет са својим лекаром, а ако осете било какве тегобе одмахда искључе полен. Сви наведени чајеви пију се по 8 дана. Уз доручак, ручак и вечеру обавезно јести зелену салату, салату од маслачка или салату од копривиног лишКа. Салате обавезно зачинити по 1 кашиком ситно исецканог першуновог листа, лишћа мирођије, маслиновог уља и разблаженог винског сирћета. Алергијска кијавица 4ai бр. 1 п р о т и в кијавице: Узети 3 кашике исецканог листа жалфије и 2 кашике ситно исецканог листа и цвета хајдучке траве. Прелити 1 литром прокључале воде. Оставити да стоји поклопљено 2 сата. Процедити и засладити багремовим медом. Пити по 200 гр пре доручка, ручка и вечере. Остатком више пута испирати нос. 4ai бр. 2 против кијавице: Узети 3 кашике ситно исецканог листа нане и 2 кашике ситно исецканог цвета и листа кичице. Прелити 1 литром прокључале воде. Оставити да стоји поклопљено 2 сата. Процедити и засладити багремовим медом. Пити по 200 гр пре доручка, ручка и вечере. Остатком више пута испирати нос. Чај бр. 3 п р о т и в кијавице: Узети по 1 кашику ситно исецканог цвета и листа босиљка, цвета зове, младог ораховог листа и
листа рузмарина. Прелити са 800 гр прокључале воде. Оставити да стоји поклопљено 2 сата. Процедити и засладити багремовим медом. Пити по 200 гр пре доручка, ручка и вечере. Остатком више пута испирати нос. Ове чајеве примењивати по рецепте по 6 дана. За све то време на сваки сат по 5 минута удисати на нос испарење мешавине рена и винског сирћета. У мању боцу сипа се изрендан корен рена, а боца допуни винским сирћетом. Сваки пут добро промућкати, боцу ставити под нос и удисати испарење. Копривњача У случају да се појави копривњача (уртикарија) попити 50 гр рицинусовог уља, ради чишћења, или маслиновог уља, и одмах припремити чај (чајеве за копривњачу пити по 6 дана): Чај бр. 1 против копривњаче: Узети по 1 кашику ситно исецканог корена маслачка, першуновог листа, листа нане, листа и цвета хајдучице и листа и цвета кичице. Све то налити 1 литром прокључале воде. Оставити да стоји поклопљено 2 сата, процедити и засладити медом. Пити у току дана. 4ai бр. 2 против копривњаче: Узети по 1 кашику ситно исецканог листа и цвета подубице, листа нане, корена цикорије, листа коприве и листа брезе. Све то налити 1 литром прокључале воде. Оставити да стоји поклопљено 2 сата, процедити и засладити медом. Пити у току дана. Црвене печате на телу који настају код копривњаче мазати следећом течношћу: Узети 6 кашика ситно исецканог першуновог листа и 4 кашике ситно исецканог листа коприве. Све то налити 1 литром кишнице или дестиловане воде, сипати у боцу и затворити. Држати 20 дана у топлој соби или у прозору, изложено Сунцу. За то време боцу више пута дневно промућкати. Процедити и више пута дневно мазати црвене печате на телу.
Против копривњаче делотворно је још неколико биљака:
Прскавац (Impatiens capensis) може да се користи као тинктура за мазање места на којима избије копривњача. Камилица. вранилова трава. рутвица. босиљак. морач. смокве. грејпфрут. мајчина душииа и хајдучка трава јесу природни антихистаминици. Може се направити чајна мешавина од босиљка, камилице, морача, вранилове траве и неког другог чаја (зеленог или биљног). Такав чај може да се пије, али и да се неколико шоља сипа у каду у воду за купање или да се чиста тканина натопи овим чајем и превије на место захваћено алергијском реакцијом. Першун спречава лучење хистамина. Ко има копривњачу може да пије сок од першуна или да га дода соку од поврћа, да би био укуснији. Ђумбир може да се користи као додатак води за купање. 250 гр ђумбира кува се око 5 минута у 4 литра воде, а онда се течност сипа у каду пуну вруНе воде. После тога кожу испрати чајем од камилице. Етарска уља кима. каранФилића и матичњака делују антихистамински. У 60-90 мл биљног уља додати 4-5 капи сваког од ових уља. Добиће се мелем који делује умирујуће на свраб. Етарска уља примењују се само споља. Мрље на кожи или неуродермитис које се јављају као последица алергије или неуродермитиса мазати следећим мелемом: Узети 3 кашике ситно исецканог першуновог листа и 4 кашике ситно исецканог рена. Све изручити у 400 гр млека и кувати на благој ватри све док се не створи каша. Оставити да се охлади. Мазати и држати по 5 минута ујутру, у подне и увече. Код гребања у грлу као последице алергије делотворно је испирање раствором који се добија када се у 1 чашу топле воде накапа 5-10 капи прополиса. ОвајрастворгрголзатиЗ-4путадневно.
Код тровања пчелињим или осињим отровом препоручују се следеће мере и приручна средства: извадити све жаоке, места убода неколико пута премазати течним амонијаком, соком маслачка, соком од белог лука, раствором хипермангана или тинктуром јода. Ако алергичним особама није при руци њихов прибор за прву помоћ, помоћи ће им и узимање млека или јогурта. На место убода ставити хладну облогу или лед, а ако тога нема барем прислонити пљоштимице оштрицу ножа. Ради одбијања пчела и осица непокривене делове тела премазати уљем рицинуса, лаванде или истрљати матичњаком. Пчеле надражује мирис белог лука, нафтиних деривата, нагли покрети, махање рукама, брзо ходање између кошница, парфеми, колоњске воде, масти и креме на бази меда. У случајевима алергија могу да помогну и сокови од неких биљака: Сок од киселице (штавељ. коњско зеље^: Цеди се у мају-јуну. Узимати по 1 чашу сока са 1 кашиком меда, 3 пута дневно. Сок од цикорије: Цеди се у јуну-јулу. Узима се по 1 кашика сока са 1 кашиком меда, 3 пута дневно. Сок од камилице: Цеди се у јулу-августу из целе процветале биљке. Узима се по 1 кашика сока са 1 кашиком меда, 3 пута дневно пре јела. Сок од K v n v c a : Узима се по 1 чаша сока са 1 кашиком меда, 2 пута дневно (на празан стомак и пре спавања). Бели л у к и црни л у к могу да буду благотворни због садржаја кверцетина. Та једињења успоравају запаљенске реакције. Коприва је делотворна у лечењу носних симптома алергија. Може се пити чај од коприве или се ова биљка може користити кувана као зеље. Корен коприве такође је делотворан. Свежа биљка са све кореном може се обесити на промајном месту, да се осуши. Од исецканог корена потом се прави чај. Има одлично деловање против копривњаче.
Камилица делује противзалаљенски и противалергијски. Масажа уљем или кремом од камилице делује повољно на копривњачу и свраб. Рен је најбољи за прочишћавање синуса. Пуна кашика припремљеног ренданог рена отвара запушен нос у року од одмах. Боквица делује ако се од опрани листова боквице направи облога која се превије на место уједа инсекта. Доказано је да смањује оток на месту убода.
АСТМА И БРОНХИТИСИ
Бронхијална астма Опис Астма је запаљенско обољење дисајних путева, са бронхијалном хиперреактивношћу и различитим облицима опструкције дисајних путева. Најчешће је повезана са атопијском диспозицијом. Сужење дисајних путева најчешће је реверзибилно, или спонтано или после лечења. Изазивачи тегоба су вирусне инфекције, алергени, телесна активност и неспецифични инхалаторни надражаји (дувански дим, хладан или топао ваздух, прашина). Астма је најучесталије хронично обољење у деце и може значајно да утиче на активност и развој оболелог детета. Иако је астма атопијско обољење, акутни клинички симптоми јављају се пре свега у првих 3-5 година живота често у вези са вирусним инфекцијама респираторног тракта. На узрасту одојчади и млађе деце алергија се као узрокактуелних симптома најчешће прецењује. Симптоми Напад најчешће експираторног гушења са шиштањем, кратким удисајима и кашљањем. Понекад упоран, најчешће сув кашаљ ноћу може да буде једини симптом. У неке деце најиспољенија је пренадуваност плућа са увећаним дубинским промером торакса (најчешће тих дисајни шум, енгл. silent lung). У млађе деце (1-3. година), а понекад и у старије деце, акутна епизода болести може да има ток и опструктивног бронхитиса. Приликом постављања дијагнозе мора се узети у обзир породична и лична анамнеза у вези са атопијским показатељима као што су
алергијски ринитис, атопијски дерматитис, астма, неподношење хранљивих намирница и лекова, место, време и околности који се тину наступања тегоба. Класична медицина и астма Каузална терапија: избегавање алергена. Симптоматска терапија: Осим специфичне медикаментозне терапије, код акутних тегоба, а због опасности од ексикозе, мора се пазити на довољан унос течности (орално или интравенски), према потреби се даје кисеоник и повећава влажност ваздуха који се удише. Медикаментозна терапија: Орјентише се према степену тежине обољења (4 степена). Разликују се симптоматска терапија према потреби и антиинфламаторна основна терапија. Осим тога, у експерименталној фази је терапија макролидима. Сваки степен терапије требало би да се, ако је могућно, доследно спроводи 36 месеци пре него што се пређе на следећи степен. Хипосензибилизација (терапија субкутаним ињекцијама): Претпоставке су lgE-посредована клинички актуелна алергија и недовољан ефекат избегавања алергена и уобичајене медикаментозне терапије. Као алергени за хипосензибилизацију примењују се полен (нарочито код прелаза од алергијског ринитиса у астму), гриње, гљивице буђи (Alternaria, ретко индиковано), алергени животињске длаке (оправдано само у посебним појединачним случајевима). При сваком давању ињекције мора бити припремљен комплет за терапију анафилактичког шока. Ефекат терапије доказан је само код тешке алергије на полен. За све друге алергије оцена терапије је противречна. Интервентна терапија: Примењује се у случајевима тешког напада астме односно код Status asthmaticus.
Акутни бронхитис Симптоми Најпре симптоми прехладе: црвенило и натененост слузокоже носа, појачано цурење (прво водњикаво, касније гушће), кијање, промуклост, гребање у грлу, отежано дисање, болови у глави и зглобовима, гушобоља, лак кашаљ, губитак апетита, малаксалост и слабост, грозница и језа. После 2-3 дана болног кашља јавља се бео до жућкаст, код бактеријске инфекције зелен, испљувак. У многим случајевима може бити и крвав. Грозница 38-40 степени, тегобе са дисањем, печење иза грудне кости. Врло често акутном бронхитису претходи вирусна инфекција горњих дисајних путева. Само у 5-10% после вирусне фазе следи секундарна бактеријска инфекција (бронхитис са компликацијама). Примарно бактеријски, то јест гнојни, бронхитис редак је (изузетак су микоплазме), и јавља се пре свега у оквиру основних обољења (хронични бронхитис). У одојчади и млађе деце акутни бронхитис често се испољава као опструктивни бронхитис. Најчешћи инфективни изазивачи акутног бронхитиса јесу вируси: параинфлуенца, рино, адено и респираторни синцицијални вируси (RSV). Бактеријски изазивачи акутног бронхитиса јесу: хламидије (највише у одојчади), Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influencae, Mycoplasma pneumoniae, МохагеНа catarrhalis, Staphylococcus aureus (ређе). Нарочито подложни бронхитису јесу страсни пушачи. Они треба да обрате посебну пажњу ако се акутни бронхитис често враћа, пошто постоји опасност од развоја хроничног бронхитиса. Реч је о врло озбиљном обољењу, које се јавља скоро искључиво у пушача. Нарочито су погођени и такозвани пасивни пушачи, ако се често задржавају у задимљеним просторијама. У подручјима са посебно високим загађењем ваздуха или другим штетним материјама у ваздуху учестало се код прехладе развија акутни бронхитис. Особе са плућним тегобама (астма, емфизем) такође су угрожене, а то важи и за децу, јер она од прехладе
обољевају укупно чешће него одрасли. Дијабетичари су исто у ризичној групи. Класична медицина и акутни бронхитис Симптоматска терапија: Давање капи за нос (само 2-3 дана), инхалација, масажа, купке, овлаживање ваздуха у просторији, давање пуно течности, опште јачање имунског система, према потреби давање блажих средстава против болова, мировање у кревету код малаксалости, вакцинација против грипа за ризичне особе. Дају се средства за изазивање искашљавања и појачавање лучења секрета, а код јаког надражаја на кашаљ средства за смирење кашља ноћу. Кашаљ не би требало да се смирује потпуно, јер се секрет који запушава бронхије мора избацити. Важно је уносити доста течности. То раствара секрет и олакшава искашљавање. Добри су топли чајеви и инхалација, купке и масажа. Могу се користити етарска уља еукалиптуса, ментола и борових иглица. Акутни бронхитис се најчешће излечује сам. Чајеви за искашљавање могу доста да помогну, нарочито мајчина душица и боквица ослобађају дисајне путеве и поспешују искашљавање. Ако акутни бронхитис не прође за три недеље, треба безусловно да се спроведе детаљна дијагностика, како би се искључила озбиљнија обољења. То важи и за случај да се опште стање поново погоршава (повишена температура, на пример) или да испљувак постане појачано гнојан. У ретким случајевима прописују се и антибиотици. То би требало да се ради само када постоје посебне индикације. Ту спадају: мала деца (до краја прве године живота); деца која већ имају срчане тегобе, ослабљен имунитет или обољење плућа; особе са хроничним бронхитисом које су изложене акутном нападу; особе са ослабљеним имунитетом или оне које примају имуносупресивну терапију; оболели у којих већ постоји бактеријска инфекција у пределу ува, грла и носа; оболели који имају тешко основно обољење у пределу бубрега, плућа или срца те цирозу јетре; старије особе уопште. Код нарочито угрожених особа препоручује се сваке године заштитна вакцинација против грипа. За децу склону инфекцијама
препоручује се боравак у ваздушним бањама. Најбоља мера превенције јесте избегавање области за јаком загађеношћу ваздуха, а пре свега: нема пушења! _ Рецидивирајући - хронични бронхитис Опис О рецидивирајућем (акутном) бронхитису говори се када постоје више од 2 рецидива акутног (могућно и продуженог) бронхитиса годишње. Клинички критеријуми бронхитиса треба да буду испуњени онако како се то дешава код акутног напада. Изазивачи рецидивирајућег бронхитиса јесу исто најчешће вируси (кружне инфекције), бактеријске инфекције су више секундарне, а примарне бактеријске инфекције ретко су изазивачи овог типа бронхитиса. За хронични бронхитис нема међународно утврђеног одређења. О хроничном бронхитису говори се онда када бронхитички симптоми попут кашља и шиштања (испољени променљиво) постоје непрекидно дуже од 2-3 месеца. Примарни хронични бронхитис редак је (најчешће постоји бронхијална пренадражљивост у смислу бронхијалне астме), а чешће је последица основног обољења. Оно је онда пре бактеријски условљено него рецидивирајући бронхитис. Адено вируси и вируси инфлуенце могу код акутног бронхитиса да изазову тешко оштећење зида бронхија, нарочито у пределу мањих бронхија, и да буду полазиште за потоњи хронични бронхитис (стварање бронхиектаза и упоран бронхиолитис). Код хроничног бронхитиса чести су следећи бактеријски изазивачи: стафилококе, пнеумококе, Pseudomonas aeruginosa, Haemophilus influencae, Branhamella catarrhalis, Mycoplasma pneumoniae. Симптоми Кашаљ (највише ноћу, у раним јутарњим сатима, продуктиван); шиштање (често дискретно, дорзално, паравертебрално, више
ујутру); секретозан, могућно и гнојан, испљувак (већином само у старије деце); повишена телесна температура, по правилу само код акутне егзацербације. Лечење Каузална терапија: Каузално лечење рецидивирајућег акутног бронхитиса односно пролонгираног бронхитиса и хроничног бронхитиса зависи првенствено од основног обољења. Терапија антибиотицима код бактеријске инфекције може се зато само ограничено сматрати каузалном терапијом. Симптоматска терапија: Обухвата орално давање секретолитика, секретомоторика и муколитика (дејство није сигурно); бета-2 миметике, посебно код поновљене опструкције или код доказане бронхијалне пренадражљивости; физиотерапију (вибрациону дренажу у млађе деце, а у деце старије од 4-5 година аутогену дренажу и гимнастику дисања). Медикаментозна терапија: Терапија антибиотицима код бактеријске инфекције треба да се опредељује према антибиограму. Ако нема материјала за дијагностику, примењују се аминопеницилини или цефалоспорини 2. генерације. Начелно се медикаментозна терапија даје према одговарајућем доказаном основном обољењу.
Опструктивни бронхитис у прве 3 године (са бронхиолитисом) Опис Опструктивни бронхитис је запаљенско обољење слузокоже бронхија, делимично са јако израженом натеченошћу слузокоже, хиперсекрецијом и различито испољеним бронхоспазмом. У прве три године живота запаљенско натицање слузокоже бронхија изазива, због још малог промера дисајних путева, клинички значајно сужавање дисајних путева и то је објашњење за високу превалентност овог обољења у тој узрасној групи. Узрок опструктивног бронхитиса у више од 90% случајева јесте
вирусна инфекција. У првих 6-9 месеци живота опструктивном бронхитису често претходи инфекција RSV, а у 2-3% одојчади јавља се нарочито тешко запаљење пре свега малих бронхија и бронхиола (RSV-бронхиолитис). Лерзистирајући бронхиолитис повремено се уочава после инфекције адено вирусима. Симптоми Опструктивни бронхитис типично се испољава у оквиру вирусне инфекције нападима кашља (попут оних код великог кашља, некада са повраћањем) и тахипнејом са експираторним шиштањем. Интеркостална увлачења, продужен експиријум и некада употреба помоћне дисајне мускулатуре јесу израз тешке опструкције дисајних путева, а код физикалног прегледа утврђује се продужен експиријум са шиштањем. Бронхиолитис се типично испољава видном пренадуваношћу са хиперсонорним звуком код тихог шума дисања (“тиха опструкција”) и завршним инспираторним општим благим шиштањем. Засићеност кисеоником (пулсоксиметрија) је код тешке броноопструкције често снижена до видљиве цијанозе. Лечење Каузална терапија: Код опструктивног бронхитиса без компликација у оквиру вирусне инфекције нема каузалне терапије. Симптоматска терапија: Удисање кисеоника, влажење ваздуха, снижавање температуре, седација (пазити на хиперкапнију), надокнађивање губитка течности. Медикаментозна терапија: Удисање 0,9% NaCI уз додавање 6ета-2 миметика (контролисати засићеност кисеоником), у првих 12-24 месеци могу се користити и антихолинергици за инхалацију; код недовољног терапијског одговора давање теофилина (уз праћење) и преднисона; у случају да прети респираторна исцрпљеност упућивање на интензивну негу; код понављане опструкције дисајних путева односно пролонгираног тока и код показатеља астме у млађе деце почиње се антиинфламаторна дугорочна терапија као код астме.
“TODoXIN® ” ПРОТИВ ACTME И БРОНХИТИСА Борба против астме прилично је безнадежна, ако третман није свеобухватан. Основа астме у великом броју случајева више је психогена. Врло често нема видљивих узрока обољевања. Међутим, када се пажљивије посматра, откривају се, нарочито у деце, узроци који изгледају безазлено, али су заправо веома озбиљни. У породици која је срећна и у којој све добро функционише дешава се да се мама и тата посвађају безазлено, али дете то доживљава трагично и као страшну трауму, па покушава да астматичним нападом скрене пажњу на себе. Увек је битно наћи узрочника астме у дететовом окружењу, кући или средини у којој проводи дан. Можда дете не жели да иде у обданиште, да га чува жена коју за то плаћају, може бити да му недостају отац или мајка. Недостаје му љубав, осећа се угрожено и уплашено? Плаши се да спава само у соби, страх га је мрака, хоће да се према њему опходе боље? Родитељи треба да се замисле и открију шта је то што детету смета, па оно бежи у болест. Помињемо овде посебно децу, јер у њих напади астме могу да имају озбиљне последице, али ништа мање није важно ни психичко стање одраслих. Због тога је психотерапијски приступ и рад на сређивању психичког стања изузетно важан део лечења астме. За астму и бронхитис веома је важно да се оболели не излажу материјама које могу да изазову напад и погоршају стање. Из просторија у којима се борави треба да се избаце све испарљиве материје (лепкови, боје, разређивачи, дезодоранси, нафталин, средства против мољаца), предмети који купе прашину (застирке, перјани јастуци и перјана постељина) и да се изврши санација куће од гриња и гљивица буђи (вид. АЛЕРГИЈЕ). Астма и бронхитиси имају у себи важан чинилац ослабљеног имунитета. Та слабост утиче с једне стране на појачану осетљивост на алергене и изазива реакције јаче него нормалне, а са друге стране организам није у могућности да избори са вирусним и бактеријским патогенима. Због тога је неизоставан део третмана астме и бронхитиса примена препарата “TODoXIN®” бр. 1, ради подизања општег тонуса организма,
побољшања метаболизма и подизања одбрамбених снага (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). Уз препарат обавезно узимати сок од црног лука, сируп од беле бундеве, сируп од жалфије и препарат од љуске јајета (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Уместо воде пити чај од мешавине за плућа: мртва коприва, мајчина душица, липа, зова, босиљак. Све биљке помешати заједно и чајну мешавину користити тако што се 1 кашика мешавине прелије са 1/2 л прокључале воде, остави да одстоји 15 минута, процеди и пије незаслађено или са жутим шећером или медом. При примени препарата који се овде препоручују треба да се обрати пажња на намирнице на које је болесник могућно алергичан. Такве препарате не примењивати уопште или их применити у изузетно малој количини и пажљиво пратити реакцију.
Исхрана У исхрани оболелих од астме и бронхитиса треба да се избегавају намирнице које могу да изазову напад. Обавезно узимати пилећу супу, скувану од старије, зреле домаће кокошке, а не оне са фарме. У супи мора да има целера, першуна, мирођије, шаргарепе, пашканата, црног и белог лука и ђумбира. Скувано поврће никада не вадити из супе и не бацати, већ га исецкати или пропасирати и обавезно појести. Узимати што више свежег воћа и поврћа, а што се тиче меса и масноћа избегавати телетину и пилетину, јер су пуни хормона и антибиотика. Предност дати риби, и то морској, коњском месу и што старијој јунетини. Користити нерафинисано хладно цеђено маслиново уље, а избегавати индустријски прерађене масноће. Јаки зачини - рен, бибер, ђумбир, чили, љута папричица, љути сенф - могу да буду нарочито добри за прочишћавање и ослобађање дисајних путева. Од зачина би, посебно за децу, требало више да се користе какао и цимет. Витамин С такође је веома користан у лечењу астме и бронхитиса, јер делује као антихистаминик и спречава стезање дисајних путева. Кафа, због кофеина, исто може да буде корисна за проширивање бронхија. Разна газирана пића типа “кола”, која исто садрже кофеин, требало би да се избегавају, јер могу да изазову надимање и подизање
дијафрагме, па да се и онако ослабљено дисање још више смањи услед притиска на грудни кош. Млеко и мленне производе употребљавати врло пажљиво, будући да могу да изазову алергијске реакције. Уколико не стварају никакве проблеме, могу се слободно користити. Ваљало би да се узимају сокови од репе, роткве, парадајза и першуна, пошто делују повољно на плућа и избацивање секрета. Намирнице које се посебно препоручују астматичарима и оболелима од бронхитиса јесу парадајз, паприка, јагоде, купус, какао, шаргарепа, брусница, рибизла, плави парадајз, грејпфрут, морач и поморанџа. Посебно за децу, а и за одрасле, препоручују се интегралне житарице, нарочито зобене пахуљице. Препарати против астме и бронхитиса Рецепт бр. 1 У врело млеко сипати минералну воду са селеном, док се млеко не расхлади да може да се пије. Узимати више пута дневно, према жељи. Рецепт 6 р . 2 Врело млеко расхладити чајем од жалфије (1 кашику жалфије прелити са 250 г кључале воде, оставити да одстоји 15-20 минута, процедити и оставити да се охлади), тако да може да се пије, и узимати више пута дневно, према жељи. Рецепт бр. 3 Мекиње попарити врелом водом, да набубре, ставити на танко платно, привити на бронхије и оставити преко ноћи. Ове облоге боље су од често примењиваних облога од комовице, будући да су блаже, хране кожу и омогућавају да се комплекс витамина В, који је веома важан за лечење астме и бронхитиса, упија преко коже без икаквих отпадних остатака који су неизбежни ако се витамин В узима орално.
Рецепт бр. 4
Чист козји лој растопити, умочити у њега чисту ланену крпу и привити на бронхије. Преко тога ставити другу чисту ланену или памучну тканину, ради утопљавања, и оставити да облога стоји преко ноћи. Рецепт бр. 5 Узимати свакога дана, 3 пута дневно, по 20 капи прополиса у 1 чаши топле воде, 30 минута пре јела. Примењивати против бронхијалне астме, најмање 30-40 дана. Реиепт бр. 6 По 100 г меда, бутера и свињске или гушчије масти, 15 г сока алоје и 50 г какаоа у праху. Алоју пре сечења не заливати 2 недеље. У емајлираном суду растопити свињску или гушчију маст, бутер и мед. Када се све растопи (не сме да проври!) додати остале састојке, добро промешати и оставити да се охлади. Држати у фрижидеру. Узимати 2 пута дневно (ујутру и увече) по 1 кашику, растворену у чаши топлог млека. Рецепт бр. 7 100 г свежег сока алоје, 250 г меда, 350 г јаког црног вина. Састојке измешати и држати 4-5 дана на температури 4-8 степени. Узимати 3 пута дневно 30 минута пре јела по 1 кашику. Рецепт
6р .
8
100 г сока алоје, 500 г млевених ораха, 300 г меда. Листове алоје старе 3-5 година држати 12-14 дана у мраку на температури 4-8 степени. Опрати водом, иситнити и налити прокуваном водом у односу 1:3. Оставити да одстоји 90 минута, па процедити. Саставити са осталим састојцима. Узимати 3 пута дневно 30 минута пре јела по 1 кашику.
Рецепт бр. 9
1,2 кг липовог меда, 1 чаша исецканих листова алоје, 100 r маслиновог уља, 25 г пупољака брезе, 10 г цвета липе, 200 г воде. У емајлираном суду растопити мед, али пазити да не проври. Додати алоју и пустити да ври 5-10 минута. Алоју изгњечити, онда све процедити и оставити да се охлади. Овамо од припремљене воде скувати чај од брезе и липе и додати тај чај у оцеђену течност. Све добро измешати и налити у тамне стаклене боце, додајући у сваку подједнаку количину маслиновог уља. Пре употребе промућкати. Узимати 3 пута дневно по 1 кашику. Рецепт бр. 10 1 кашика листа подбела прелити 1 чашом кипуће воде, поклопити и кувати на пари 15 минута. Охладити, процедити, долити воде до 200 г и растворити у томе 1 кашику меда. Узимати 2-3 пута дневно по 1/3 чаше. Рецепт 6d. 11 По 1 кашичица листа подбела, црне зове и сувих плодова малине прелити са 200 г кипуће всде, поклопити и кувати на пари 15 минута. Охладити, процедити, долити воде до 200 г и растворити у томе 1 кашику меда. Узимати 2-3 пута дневно по 1/3 чаше. Рецепт бр. 12 1 кашичица меда, 2 кашике семена аниса и прстохват соли прелити са 250 г воде, промешати и пустити да прокључа. Процедити и узимати на свака 2 сата по 2 кашике. Рецепт бр. 13 1 кашику исецканог лишћа боквице прелити 1 чашом кипуће воде. Оставити да одстоји 15-20 минута, процедити. Узимати 3 пута дневно 30 минута пре јела по 1 кашику ове течности са 1 кашиком меда.
Рецепт бр. 14
1 лимун, 2 кашике глицерина, мед. Цео лимун кувати у мало воде на тихој ватри, највише 10 минута. Извадити га из воде, пресећи преко половине и из сваке половине исцедити сок. Сипати сок у чашу, додати глицерин и до врха чаше сипати мед. Ако је кашаљ редак, пити по 1 кашичицу дневно. Ако кашаљ напада ноћу, пије се по 1 кашичица пре спавања и по 1 кашичица када се пробудите услед кашља. Ако је кашаљ јак и учестао, пије се по 1 кашчица ујутру на празан стомак, пре ручка, после ручка, пре вечере, после вечере и пред спавање. Како се кашљање смирује, смањује се број узимања. Рецепт бр. 15 500 г црног лука, по 50 г меда и жутог шећера и 1 л воде. Лук очистити и исецкати ситно, помешати са осталим састојцима и кувати на тихој ватри 3 сата. Смесу охладити и узимати током дана по 4-6 кашика. Саће Одлично средство за лечење појединих болести дисајног система. Лековита својства при томе има восак саћа из којег је потпуно исцеђен мед. Жвакање саћа повољно утиче на слузокожу дисајног тракта. Кура лечење подразумева истовремено узимање меда. Искуства традиционалне медицине кажу да људи који су до 16. године редовно јели мед из cafca ретко када навуку назеб, да не пате од алергијских кијавица или других болести носне шупљине. Жвахање саћа развија имунитет на болести дисајних путева, који траје 4 године. Мед из саћа може се јести у било којем узрасту. У време када се цеди мед требало би да се направи смеса воска са медом за читаву годину. За ту сврху најбољи су воштани поклопци саћа које пчелари одсецају пре цеђења меда. Ако су поклопци сувише тврди, додати им мало меда, да би се лакше жвакали.
Чајеви Чајеве са водом (чај бр. 1-6) примењивати по 15 дана, а оне са вином (чај бр. 7-10) по 5 дана. 4ai 6 d . 1 Узети 2 кашике ситно исецканог плућњака (Pulmonaria officinalis) и 1 кашику ситно исецканог подбела. Све то изручити у 600 г прокључале воде и оставити поклопљено 2 сата, процедити и засладити багремовим медом. Пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере. 4ai 6 d . 2 Узети 2 кашике ситно исецканог кантариона и 1 кашику ситно исецкане репушине (Erigeron canadensis). Све то изручити у 600 г прокључале Bpytie воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и засладити багремовим медом. Пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере 4ai бр. 3 Узети 2 кашике ситно исецкане вранилове траве и 1 кашику ситно исецканог разгона (Veronica officinalis). Све то изручити у 600 г прокључале вруће воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и засладити багремовим медом. Пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере. 4ai бр. 4 Узети по 2 кашике ситно исецкане коприве, љубичице, жутог нарциса (Narcissus pseudonarcissus), подубице и добричице, све то изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и засладити багремовим медом. Пити на сваки непарни сат по 100 г.
Чај бр. 5
Узети по 2 кашике ситно исецкане хајдучке траве и репушине. Све то изручити у 600 г прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и засладити багремовим медом. Пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере. Чај бр. 6 Узети по 2 кашике ситно исецканог разгона плућњака. Све то изручити у 600 г прокључале вруће воде. Оставити поклопљено 2 сата, процедити и засладити багремовим медом. Пити на свака 2 сата по 100 г. 4ai бр. 7 Узети 5 кашика ситно изренданог корена рена. Изручити у 800 г прокључалог белог вина, осггавити поклоплзено 2 сата, процедити и засладити багремовим медом. Пити на сваки сат по 50 г. 4ai бр. 8 Узети по 2 кашике ситно исецкане боквице, кичице и разгона, и 1 кашику ситно исецканог омана (Inula helenium). Све то изручити у 1 л прокључалог белог вина, оставити поклопљено 2 сата, процедити и засладити багремовим медом. Пити на сваки парни сат по 50 г. 4ai бр. 9 Узети 6 кашика ситно изренданог корена рена и 4 кашике ситно изрендане црне роткве. Све то изручити у 1 л прокључалог белог вина. Оставити поклопљено 2 сата, процедити и засладити багремовим медом. Пити на сваки сат по 50 г. 4ai бр. 10 Узети по 2 кашике ситно исецкане златнице ( virgaurea), мајчине душице и листа плућњака. Све то изручити у 1 л
прокључалог белог вина, оставити поклопљено 2 сата, процедити и засладити багремовим медом. Пити на сваки сат по 50 г. Осим ових чајева, препоручују се, посебно или као чајне мешавине: дивизма, пиревина (Адгоругоп repens или Elymus repens), горчика (Marrubium vulgare), троскот, јагорчевина, сапуњача (Saponaria officinalis) и бршљан (Hedera helix). Што се тиче бршљана, дневна количина не сме да буде већа од 1 прстохвата (0,3 г) биљке, а може се примењивати самостално или у мешавини.
Инхалација Дуготрајна инхалација може код имуносупримираних болесника да изазове развој опасних гљивичних наслага на слузокожи дисајних путева. Зато треба бити обазрив и определити се пре за море и топао ваздух који је сув. Као основа за инхалацију користи се дестилована вода којој се додају лековита етарска уља за инхалацију. Однос воде и уља је 9:1. Користе се уља менте, белог слеза, камилице, босиљка, лаванде, зове, рузмарина, коприве и борових иглица (оне могу и свеже). У случају крварења из носа помешати уље коприве и лаванде. Препоручује се да се користе биљке које расту на поднебљу где болесник живи. Приликом инхалације треба да се води рачуна о томе које биљке делују на ширење односно скупљање крвних судова. У течност за инхалацију додати увек 23 капи тинктуре јода. Осим етарских уља могу да се примењују и пчелини производи. У емајлирану или алуминијумску посуду запремине 300-400 г ставити 60 г прополиса и 40 г воска. Посуду ставити на ширу посуду са водом која кључа. Прополис и восак fce се тако отопити и почети да пуштају своје фитонциде. Инхалације примењивати око 30-40 дана, по 10-15 минута ујутру и увече.
СИНУЗИТИС
Опис Када се запаљење слузокоже код кијавице прошири, честа последица је запаљење споредних носних шупљина, названо такође синузитис. Споредне носне шупљине јесу шупљине у кости лица, које се налазе са обе стране носа. Оне треба да олакшају компактне кости лобање. Они и етмоидне ћелије постоје од рођења. Вилични (максиларни) синуси (Sinus maxillaris) налазе се непосредно поред носа у кости лица. Они и етмоидалне ћелије постоје од рођења. Ситасти (сфеноидни) синуси ( Sinussphenoidales) јесу мале шупљине између носа и унутрашњег угла ока, а чеони (фронтални) синуси (Sinus frontales) налазе се у средини, непосредно над носем, изнад обрва. Ове две групе синуса развијају се од 5-6. године. Синуси су, као и нос, обложени слузокожом. Они имају задатак да влаже и загревају ваздух који се удише и непосредно су повезани са носем. Осим тога, постоји и веза између носне шупљине и средњег ува. Због тога се, нарочито у млађе деце, услед кијавице повремено јавља и запаљење средњег ува. Акутни синузитис јавља се често у спрези са инфекцијом горњих дисајних путева. Хронични синузитиси јављају се учестало код отежаног дисања на нос, обољења ослабљеног имунитета, имотилним цилијарним синдромом, муковисцидозе (обавезно, понекад у вези са носним полипима) или код атопијских обољења (алергијски ринитис, на пример). Код хроничног синузитиса, нарочито ако постоји муковисцидоза, индиковано је да се изврши компјутеризована томографија, ради откривања могућно тешких компликација попут разарања костију и мукозних ћелија. Нуклеарна магнетна резонанца примењује се код гљивичних узрочника. Хронични синузитис иначе је
прилично честа опортунистичка инфекција у особа инфицираних H1V-om , а услед ослабљеног имунитета.
Симптоми Прво се јављају симптоми кијавице, уз црвенило и натеченост слузокоже носа, повећан излив течности, која је најпре водњикава, а касније густа. Промуклост, гребање у грлу, отежано дисање. Осећа се притисак у јагодичној кости или изнад очију, често праћен боловима. Ови симптоми јављају се најчешће неколико дана после првих знакова кијавице. Када се јаве ове тегобе, нос је најчешће сув и више не цури. Болови се појачавају при сагињању, а посебно су јаки после устајања. Осим локализованог притиска и пулсирајућег бола, за синузитис нема никаквих посебних симптома. Изузетак је орбитална флегмона код бактеријског Sinusitis ethmoidales. Ако постоји продужена претежно гнојава кијавица са секретно-гнојним цурењем на задњем зиду ждрела, вероватно је да постоји пратећи синузитис. Упорне главобоље у пределу чела указују на синузитис чеоних синуса. Са хроничним синузитисом јавља се и повишена температура, али ретко. Класична медицина и синузитис Каузална терапија Код бактеријског синузитиса (најчешћи патогени: Haemophillus influenzae, Streptococcus pneumoniae, МохагеНа catarrhalis, Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenis и некада анаеробне бактерије) дају се антибиотици према спектру изазивача. Код хроничног синузитиса са отежаним одливањем према потреби ради се операција отварања, која је ретко индикована у деце. Симптоматска терапија Код акутног синузитиса без грознице и без изражене слике болести дају се само краткотрајно капи за нос које смању
натеченост, док се антибиотици не дају. Локална примена топлоте (инхалација и слично) примењују се често, са различитим успехом. Акутни синузитис обично пролази сам о себе, после 2-3 дана. Медикаментозна терапија Антибиотици у случају сумње на бактеријску инфекцију, када није могућно откривање изазивача, примарна терапија антибиотицима према очекиваном спектру изазивача. Антибиотицима првог избора сматрају се аминопеницилин или орално давани цефалоспорин друге генерације. Трајање терапије обично је 7-10 дана. У случају сумње на инфекцију Staphylococcus aureus или МохагеНа catarrhalis даје се аминопеницилин са блокаторима бета лактамазе. Ако постоји алергија на пеницилин, дају се макролиди. Интервентна терапија Код компликација, ређе код хроничног тока, ради се ендоскопија, а према потреби проширивање путева за отицање гноја. Код хроничног синузитиса и великих аденоида прописује се аденотомија. “TODoXIN®” ПРОТИВ СИНУЗИТИСА За лечење синузитиса важно је опште јачање имунског система. За ту сврху примењује се препарат “TODoXIN®” бр. 1 (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). За ублажавање тегоба са дисајним путевима и запаљења средњег ува могу се применити неки рецепти који се тичу грипа и пратећих обољења (вид. ГРИП, НАЗЕБ И ТОМЕ СЛИЧНО). Уз опште јачање имунског система важно је и правилно чишћење носа. Најбоље је прописно издувавање сваке ноздрве посебно. Тако се избегава да се носни секрет задржава у синусима. У исхрани би ваљало користити више рена, љутог сенфа, љуте папричице и бибера, јер ти зачини изазивају кијање и појачано лучење секрета из носа.
Рецепт бр. 1
Крупну морску со загревати у посуди до око 40 степени. Загрејану со ставити у платнену врећицу и 30 минута држати на челу између слепоочница и обрва (у пределу чеоних синуса). Када се со охлади, загрејати још једном на исти начин и поново држати на челу око 30 минута. Када се друга примена заврши, преко дела на којем је била привијана ставити широку знојницу (памучну или вунену траку), како се тај део не охладио. Рецепт бр. 2 1 кашику ситно хајдучке траве и 2 кашике исецкане кичице прелити са 1/2 л кључале воде, оставити да одстоји 2 сата. Процедити и овим чајем испирати нос и грло. После тога с помоћу бибера или нечим што слично надражује изазивати кијање. Рецепт бр. 3 Рен, што ситније исецкан или самлевен на воденици за месо, сипати у боцу од 1/2 литра тако да до врха остане 3 прста празно. Налити домаћим винским сирћетом да до врха остане 2 прста празно. Боцу добро затворити и оставити да одстоји 7-14 дана на собној температури, а свакога дана добро промућкати. После тога, свакога дана на сваких 1-2 сата удисати по 5 минута испарења из боце, а увече натопити газу овим и стављати као облогу на чело, врат и потиљак (држати док не почне да пецка), с тим што се кожа пре стављања облоге намаже танко маслиновим уљем. Рецепт бр. 4 За инхалацију (напаривање) користити борове иглице, етарско уље нане или еукалиптуса и босиљак. Вода се загреје до кључања, онда се ватра смањи само колико да вода полако крчка, а у воду се додају иглице, неколико капи етарског уља или 2-3 шаке босиљка, па се, са пешкиром преко главе, инхалира 15-20 минута. После тога преко чела и синуса ставити знојницу и лећи у кревет.
Ова четири рецепта требало 6и да се примењују око 5-7 дана, а за то време не би требало да се излази из куће, ради избегавања прехладе. Бели л у к и црни л у к jecv природни антибиотици широког спектра. Најбоље је користити их свеже, никако у облику капсула или вештачких препарата. Ко не може да поднесе чист бели лук, треба да узме што више црног и белог лука и стави у супу од поврћа. Таква супа отвара синусе и делује повољно на чишћење дисајних путева. Еукалиптус и питома нана у облику етарских уља делују повољно на откпањање синузитиса. Уља ових биљака утрљавају се у предео чела и слепоочница. Пре наношења на кожу неколико капи једног или оба уља помешати са 2 кашике маслиновог уља, а осим за наношење на кожу ова уља могу се користити и за купање (неколико капи сипати у воду у кади). Треба да се обрати пажња на то да се ова уља користе умерено, пошто велике количине могу да делују сувише јако и да сметају. Вранилова трава такође има велику количину антисептичких једињења. Може да се примењује као чај (1 кашику прелити са 250 г кључале воде, оставити да стоји 15-20 минута, процедити и пити) или као додатак лосионима и биљним уљима за масажу чеоног (синусног) дела. У особа које једном закаче синузитис остаје, без обзира на излечење, повећана склоност ка новом запаљењу. Због тога би требало да се пази да се знојавог чела не излаже промаји или хладном ваздуху, као и да се инфекције горњих дисајних путева лече што брже и делотворније. Посебну пажњу на хронични синузитис треба да обрате особе са HIV-ом, будући да патогени који изазивају синузитис могу да се прошире на друге органе и да изазову нове опортунистичке инфекције много брже и извесније него у особа чији имунитет није ослабљен.
СРЧАНА ОБОЉЕЊА
Срнане тегобе могу да буду безопасне, као што је случај са лупањем срца услед узбуђења, кафе или стреса. Могу, међутим, да буду и врло озбиљне, чак и по живот опасне. Најчешћи узроци срчаних обољења јесу: повишен крвни притисак, обољења крвних судова (закречење артерија, вид. више у МИКОПЛАЗМЕ), пушење, дијабетес, пореме1=аји метаболизма масноћа, прекомерна тежина, стрес.
Артеријска хипертензија Опис Вредности нелеченог крвног притиска од 140 ммНд систолно и/или 90 ммНд дијастолно, најмање 3 различита дана, и више, код правилног случајног мерења (у односу на 135/85 ммНд као дневни просек 24-сатног амбулантног мерења крвног притиска, као и више вредности самосталног мерења). Посебан облик је изолована систолна хипертензија са повишеном систолном вредношћу (140 ммНд и више) и нормалним дијастолним притиском (мање од 90 ммНд). У деце до 14 година граничне вредности зависе од узраста у односу са телесном висином (80 цм:115/70 ммНд; 180 цм:140/80 ммНд), а од 14. године важе вредности за одрасле. Присутност у популацији одраслих у индустријским земљама западног света је око 15-25%, са великим одступањима у зависности од узраста (после 65. године живота више од 50%), пола, расе, хормонских и социјалноекономских утицаја. Узроци Примарна или есенцијална хипертензија: У 95% свих случајева хипертензије не може се дијагностиковати никакав конкретан
функционални или морфолошки патолошки налаз. Настанак је одређен полигенетски и на њега утичу чиниоци околине чиниоци ризика на које се не може утицати (генска предиспонираност, године, пол) и чиниоци на које се може утицати (претерана телесна тежина, недовољно кретања, висок унос кухињске соли, узимање алкохола). Секундарна хипертензија: Ренално, ендокрино или кардиоваскуларно основно обољење са секундарним повишењем крвног притиска. Ако се лечи основно обољење (хируршки или медикаментозно код Коновог (Conn) синдрома, феохромоцитома, поремећаја функције штитасте жлезде, стенозе бубрежних артерија и слично), може се постићи нормотензија, али секундарно манифестоване промене на крвним судовима могу и даље да одржавају хипертензију. Класична медицина и артеријска хипертензија Циљ свих терапијских залагања код пацијената са повишеним крвним притиском јесте побољшање прогнозе, то јест избегавање и, ако је могућно, отклањање последичних органских оштећења, а тиме и смањење кардио- и цереброваскуларног морбидитета и морталитета. Код срца се то односи на леву вентрикуларну хипертрофију, срчану инсуфицијенцију, поремећаје коронарне циркулације и инфаркт срца. У вези са ЦНС реч је најпре о шлогу, а што се тиче бубрега важни су албуминурија, протеинруија и инсуфицијенција бубрега. Код крвних судова посматрају се intima-media задебљавање, плакови и компликације са артеријском тромбозом. Циљана вредност притиска треба, без обзира на узраст, да буде 140/90 ммНд и ниже, а када постоје пратећи Diabetes mellitus, срчана и бубрежна инсуфицијенција 130/80 ммНд. Снижавање притиска треба да се изводи полако, током више недеља, а према потреби у старијих пацијената чак и неколико месеци, с тим да се квалитет живљења све време одржава односно побољшава. Први корак у лечењу благе есенцијалне хипертензије увек је увођење немедикаментозне терапије, што у највећем броју случајева значи већу или мању измену стила живљења. Пошто око половине болесника са хипертензијом има прекомерну
телесну тежину, а тиме и скоро нужно инсулинску резистентност, то је првенствени циљ немедикаментозног лечења појачавање телесног кретања {тренинг издржљивости), заједно са смањењем тежина с помоћу уравнотежене, медитерански усмерене лаке хране. Нормализовање/смањивање тежине носи смањење притиска од око 2 ммНд по 1 кг изгубљене тежине. Исхрана треба да буде са мање соли (испод 6 г NaCI дневно), смањеним уносом масноћа (посебно оних животињског порекла) и са што више поврћа, салата, рибе и биљних уља. Узимање алкохола смањити испод 30 г дневно, редовно упражњавати спортске активности које подстичу издржљивост (шетња, вожња бицикла, џогинг) и избегавати никотин, јер се тако смањује здружени ризик. Такође је неопходна разградња дисстреса (избегавати рад по сменама и редовно радити вежбе за опуштање). Проверити индикацију за терапију нестероидним антиреуматицима, стероидима, циклоспорином А и оралним контрацептивима. Немедикаментозне опште мере треба да се примењују и уз фармакотерапију. У начелу, важи правило: Што је индивидуални ризик виши, то се крвни притисак мора нормализовати раније и доследније. Фармакотерапија обухвата пет класа супстанци, које се препоручују за монотерапију и комбиновану терапију: Монотерапија: Обухвата бета блокаторе, диуретике, антагонисте калцијума, АСЕ инхибиторе и алфа-1 блокаторе. Комбинована терапија: Дводелне комбинације подразумевају диуретик са бета блокатором, антагонистом калцијума, АСЕ инхибитором и алфа 1 блокатором, или антагонист калцијума са бета блокатором и АСЕ инхибитором. Данас су уопште прихваћена нека основна правила о томе шта се у вези са артеријском хипертензијом може радити амбулантно и болнички, а шта се сматра изобичајеним, односно застарелим:
Амбулантно: Све дијагностичке мере као и редовно подешавање терапије и контрола. Болнички: Дијагностика и лечење хитних случајева акутне хипертензије, дијагностика и специјалистичка диференцијална дијагностика малигне хипертензије, тешко контролисана (рефрактарна) хипертензија ради провере сарадње пацијента, специјализована диференцијална дијагностика и контрола при промени терапије, дефинитивна дијагностика и терапија акутних последичних оштећења органа, шлог, инфаркт миокарда, дисекција аорте. Застарело: Интравенски урограм ради разјашњавања реналних узрока артеријске хипертензије, упућивање у болницу ради сређивања притиска код благе хипертензије, антихипертензивно поступање са директним вазодилататорима, алкалоидима Rauwolfia serpentina и другим антисимпатотоницима (изузев моноксидина у оправданим случајевима), давање дихидропиридинских антагониста калцијума код пратеће нестабилне Angina pectoris (и код хитних случајева хипертензије) и акутног инфаркта срца. Најчешће обољење срца јесте такозвана коронарна срчана болест, која се у индустријским земљама убраја у најчешће узроке смрти. Њу изазива сужавање коронарних срчаних судова. Због њих срчани мишић није довољно снабдевен крвљу. Типичне тегобе су кратак дах, осећај стезања и болови у грудима. Често се болови шире на леву руку, рамена, грло и стомак и не повезују се одмах са срцем. Овај скуп тегоба, који често наступа при телесном напрезању и губи у мировању, назива се Angina pectoris.
Коронарна срчана бопест/Angina pectoris Опис Коронарна срчана болест јесте манифестација артериосклерозе срчаних артерија. Реч је о вишефакторској слици болести, која изоловано или дифузно захвата коронарне артерије и има
различито лрогрвсиван ток. Услед коронарних стеноза које ограничавају проток крви јавља се неодговарајући однос понуде и потражње кисеоника. Степен озбиљности и трајање тако изазване исхемије одређују манифестацију у облику стабилне или нестабилне Angina pectoris, неме исхемије миокарда, исхемичне срчане инсуфицијенције, поремећаја срчаног ритма и акутног инфаркта миокарда. Настанак и чиниоци ризика Утврђено је да између читавог низа чинилаца и коронарне срчане болести постоји статистичка повезаност. Они се, у зависности од повољног утицаја на прогнозу, могу поделити у четири категорије: 1. Чиниоци ризика чије исправљање доказано утиче повољно: повишен LDL холестерол, масна храна, артеријска хипертензија, тромбогени чиниоци. 2. Чиниоци ризика чије исправљање извесно утичу повољно: телесна неактивност, низак HDL холестерол, Diabetes mellitus, повишени триглицериди, прекомерна телесна тежина, менопауза (може се поправити супституционом хормонском терапијом), стрес и психосоцијални чиниоци. 3. Чиниоци ризика чије исправљање може да утиче повољно, али још није доказано: липопротеин А, хомоцистеин, оксидациони стрес, уздржавање од алкохола, повишени запаљенски параметри попут CRP и фибриногена, хроничне инфекције хламидијама или Helycobacter pyiori. 4. Чиниоци ризика на које се не може утицати: старост, мушки пол, породична анамнеза са раним испољавањем коронарне срчане болести, лоше социјално-економско стање. Осим процењивања појединачних чинилаца ризика, мора се увек одмерити и укупан кардио-васкуларни ризик, како би се могла проценити потреба за интензивним саветовањем и додатним терапијским мерама. Ако 10-годишњи ризик за кардиоваскуларне инциденте прелази 20%, прописане су интензивне мере, што по правилу значи и медикаментозну терапију. У пацијената са коронарном срчаном болешћу та вредност је 399
обично прекорачена. Циљана интервенција требало би да се ограничи на чиниоце ризика из категорије 1 и 2. Ако има осталих чинилаца ризика, и оних из категорије 3, или код манифестног обољења, интервенција би требало да се слроводи нарочито доследно. Клиничка слика и симптоми Стабилна Angina pectoris манифестује се нападима торакалних, најчешће ретростерналних, болова истог интензитета који се понављају, стезањем или осећајем притиска, делимично повезаним са гушењем и страхрм. Болови могу да се протежу на обе руке, грло, доњу вилицу, леђа или горњи део трбуха и појачавају их телесно или душевно оптеређење, хладноћа и излагање ветру. Болови обично трају неколико минута и повлаче се код мировања или узимања нитроглицерина. Код нестабилне Angina pectoris трајање и интензитет тегоба појачава се у мировању или при мањем оптерећењу. Реакција на нитроглицерин је продужена. Нестабилна Angina pectoris може се развити из стабилног облика. При нападу могу се јавити промене ЕКГ у ST-T. Мањи пораст тропонина Т и тропонина I у серуму јесу типични маркери. Епизоде неме исхемије миокарда јављају се без симптома често у дугогодишњих дијабетичара или старијих пацијената, али и наизменично са фазама стабилне, симптоматске ангине. Око трећине пацијената са потврђеном коронарном срчаном болешћу, претежно дијабетичара, има такве исхемије. Класична медицина и Angina pectoris Основна је елиминација чинилаца ризика - пушења и прекомерне тежине - и сређивање хипертензије и дијабетеса. Пожељан је индекс телесне тежине од 20-25 кг/м2. Редовна телесна активност побољшава прогнозу. Неповољни психосоцијални чиниоци и стресна оптерећења треба да се избегавају што више. Што се тиче дијететских мера, препоручује се исхрана богата баластним материјама, са што мање незасићених масноћа и
ниским садржајем холестерола. Код хилертриглицеридемије важни су уздржавање од алкохола, смањење тежине и избегавање брзоразградивих угљених хидрата. У особа без манифестне коронарне срчане болести примарна превенција у виду медикаментозног скидања нивоа холестерола целисходна је само код постојања осталих чинилаца ризика и пошто су исцрпљене немедикаментозне мере. Циљане вредности при томе су: LDL холестерол испод 16 мг/дл, а код додатних чинилаца ризика испод 130 мг/дл. У пацијената за коронарном срчаном болешћу првенствени циљ је секундарна превенција LDL холестерола испод 100 мг/дл. Секундарни циљеви јесу HDL холестерол изнад 35 мг/л. LDL/HDL коефицијент од 30 г дневно повећава укупну смртност од инсуфицијенције миокарда, хипертензије, шлога, изненадне срчане смрти, цирозе јетре, тумора, несрећа и самоубистава. Медикаментозна терапија Основна терапија су антикоагуланси. Нитрати, бета блокатори и антагонисти калцијума продуженог деловања дају се ради профилаксе напада самостално или у комбинацији. Због специфичних нежељених дејстава појединих класа супстанци терапија мора да буде индивидуално прилагођена. Код акутног напада Angina pectoris нитрати се дају под језик. Нестабилна Angina pectoris захтева болничко лечење, а основна медикаментозна терапија одговара оној за стабилну Angina pectoris. Инвазивна, интервентна терапија Одлука о коронарној интервенцији или аортокоронарној операцији уградње обилазнице (енгл. bypass) мора се доносити индивидуално, у складу са резултатом коронарографије и укупног стања. Требало би да постоје доказане исхемија и/или Angina pectoris. Индикација за коронарну интервенцију равна се према броју, стању и морфологији стеноза, левој вентрикуларној функцији, симптомима, знацима исхемије и прогнози. Код великог ограничења леве вентрикуларне функције коронарна
дилатација могућна је са високим ризиком. Код стеноза главног стабла или еквивалената главног стабла које нису заштићене обилазницама интервенција је по правилу контраиндикована. Осим балон-дилатације, могућно је, у зависности од индивидуалне коронарне морфологије и искуства оператора, применити друге поступке, као што су ротаблациона ангиопластика, атеректомија, ултразвучна ангиопластика и ласер. Оперативно лечење Хируршко лечење са аортокоронарном обилазницом претпоставља да постоји Angina pectoris која се не може потпуно лечити медикаментозно или нестабилна Angina pectoris. Хирурушка техника и проширена индикација одређују се према индивидуалној слици болести. Инфаркт срца Када је сужење коронарних судова толико јако да крв скоро једва да пролази или када је коронарни део затворен чепом од згрушане крви (тромб), дешава се инфаркт срца. При томе је снабдевање срчаног мишића крвљу на захваћеном месту тако лоше да делови ткива изумиру. то значи да срце, и после излечења у виду ожиљка везивног ткива, на располагању за свој рад има смањену снагу пумпања. Инфаркт срца изазива исте тегобе као Angina pectoris, само јаче изражене. Тегобе не морају бити изазване напрезањем и не нестају у мировању. Код инфаркта додатно могу да се јаве знојење, страх од смрти, галопирајући пулс, мучнина и несвестица. У том тренутку важно је да се одмах предузму хитне мере, јер иначе може да наступи тешко оштећење срчаног мишића или, чак, смрт. Што се инфаркт срца лечи раније, то су већи изгледи за излечење. Због тога се у случају сумње на инфаркт срца одмах мора позвати хитна помоћ. Последица инфаркта срца и Angina pectoris могу бити слабост срца (срчана инсуфицијенција) или неправилан пулс (поремећаји срчаног ритма).
Срчана слабост Велики број обољења (повишен крвни притисак, pectoris, стање после инфаркта срца, злоупотреба алкохола, запаљење срчаног мишића, оштећења срчаних запистака) може изазвати слабост срчане пумпе (срчану инсуфицијенцију). Пошто је снага срца као пумпе погон за крвоток, јављају се врло различите тегобе, а узрок свих јесте застој крви у различитим системима органа. У зависности од тога, да ли су захваћене десна срчана комора, лева срчана комора или обе коморе (глобална срчана инсуфицијенција), настају разни проблеми: гушење (пре свега у лежећем положају или при напрезању), накупљање течности у плућима (едем плућа) или на потколеницама (едеми ногу), учестало ноћно мокрење, накупљање воде између плућа и плућне марамице (плеурални излив), неправилан рад срца (поремећаји срчаног ритма). Срчана слабост може се поделити у више степена тежине, у зависности од јачине тегоба односно да ли се јављају још и у мировању или само при напору. Поремећаји срчаног ритма Ако је поремећена правилност пулса, говори се о поремећајима срчаног ритима. При томе пулс може да буде убрзан (тахикардија), успорен (брадикардија) или неправилан (аритмија). Убрзан пулс може бити изазван узбуђењем, напором или превеликом количином кофеина (кафа и чај). Овај облик убрзаног рада срца безопасан је и губи се чим се заврши ситуација која је оптерећење. Често су, међутим, поремећаји срчаног ритма изазвани различитим другим, већ поменутим, срчаним обољењима и због тога се морају схватити крајње озбиљно. Симптоми могу бити лупање срца, вртоглавица, колапс и несвестица, све до застоја у раду срца. Коксаки миокардитис Миокардитисе може да изазове мноштво различитих патогена. Раније је за најчешћег изазивача важио бета хемолитички стрептокок, а данас су то коксаки В вируси (род ентеро вируса,
породица пикорна вируса). Епидемије ентеро вирусима јављају се у умереним климатским зонама. Као компликације ентеровирусних миокардитиса могу да се развију акутне, делимично и хроничне дилатативне кардиомиопатије. Процене на основу ЕКГ и серолошких анализа говоре да се у 515% свих инфективних болести јављају миокардитиси, најчешће са асимптоматским током и добром прогнозом. Миокардитисе могу да изазивају различите бактерије (стрептококе, Corynebacterium diphteriae, Borrelia burgdorferi, Yersinia enterocolitica, Chlamydia psittaci/pneumoniae, Mycoplasma pneumoniae, рикеције) и вируси (ентеро, парво, адено, Херпес симплеџ и цитомегало вируси). За најчешћег изазивача сматрају се коксаки вируси, из групе ентеро вируса, и то на основу епидемиолошких посматрања, серолошких студија и култура вируса из течности перикарда и ткива срца. Док највећи део инфекција коксаки вирусима пролази благо или без симптома, у појединим случајевима може је јавити манифестни миокардитис у фази после инфекције. Код ентеровирусног миокардитиса јавља се запаљенски мононуклеарни инфилтрат са неисхемијском некрозом граничним миоцита и могућном накнадном калцификацијом и фиброзом. Расправља се о непосредном вирусном и посредном оштећењу миоцита услед различитих имунских механизама (молекуларна мимикрија, штетан утицај цитокина). Такође нема са гл а сн о сти ни о лечењ у им уносупресивим а и имуномодулаторима. Предиспонирајући чиниоци за настанак ентеровирусних миокардитиса могу се извести из модела на животињама. Осим генски условљеног прихватања изгледа да телесни напори и појачана спортска активност за време вирусне инфекције која је у т о к у поспеш ују инд и ви дуал н и разво ј миокардитиса. Епидемиолошки подаци указују и на значај селена. Недостатак овог микроелемента делује у моделу на животињама на селекцију кардиовирулентних сојева међу инфективним коксаки ВЗ вирусима.
Код вирусног миокардитиса могу се јавити неспецифични знаци као што је недостатак ваздуха, палпитације (поремећаји срчаног ритма) и ретростернални болови (пратећи перикардитис), а симптоматика може веома да личи на акутни инфаркт срца. Прогноза зависи од тешкоће миокардитиса и старости. Тежак ток јавља се пре свега у новорођенчади. Применом техника хибридизације, у 7-81 % одраслих пацијената са миокардитисом услед коксаки вируса установљена је хронична инфекција срчаног мишића. После клинички дијагностикованих миокардитиса морталитет је 11-24% у 23 односно 15 година после обољевања. У половини случајева акутних миокардитиса потврђених биопсијом утврђене су дилатативне кардиомиопатије. Идиопатска дилатативна кардиомиопатија најчешћи је узрок за пресађивања срца, а стопа смртности од 20% годишње виша је него код инфаркта миокарда. Остаје да се у студијама покаже колики је удео инфекција коксаки вирусима у све већем броју идиопатских дилатативних кардиомиопатија. Ни клинички симптоми ни хистологија не могу да дају специфичне показатеље о изазивачу. Уобичајени серолошки поступци и анализа култура такође ретко дају поуздане резултате. Пошто се симптоми често јављају тек у послеакутном или хроничном стадијуму инфекције (када је култивисани вирус већ елиминисан), покушај узгајања културе из материјала са биопсије има слабе изгледе за успех. Осим тога, ентеро вируси који се тешко култивишу могу да остану непрепознати. Изоловање ентеро вируса из другог материјала (брис грла и столица) не могу се у сваком случају сматрати каузално повезаним, будући да има здравих кпицоноша ентеро вируса. Серолошки преглед даје такође ограничено важеће исказе. Услед дугог временског размака између инфекције и клиничке манифестације IgG су већ максимално повишени и нема више могућности да се открије пораст титера. IgM се могу наћи у 3349% миокардитиса, у зависности од избора пацијената којима у највећем броју није рађена биопсија. Међутим, ни ово није поуздано, јер IgM могу да перзистирају 1-6 месеци, да се нађу и у клинички здравих особа, а не могу се искључити ни антитела која реагују укрштено.
“ TODoXIN® ” ПРОТИВ БО ЛЕС ТИ СРЦА И КРВОТОКА
Примена препарата “TODoXIN®” бр. 1 подразумева се код свих срнаних проблема (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). Препарат регулише ендокрини систем, подстиче имунски систем и метаболизам и регулише метаболизам масноћа. Осим тога, подиже општи тонус организма, што је за болеснике од срца веома важно, будући да се често осећају слабима и као да немају снаге ни за најмањи напор. Код лечења обољења срца најважније је сређивање крвних судова, посебно њихова заштита од закречавања или отклањање већ постојећих наслага. Наравно, одговарајућим начином живљења, посебно исхране, могућно је предупредити настанак наслага на крвним судовима. Међутим, ако наслаге већ постоје, њихово уклањање не сме бити агресивно, будући да се могу откачити већи делови који могу да имају последице попут тромба. Свима који имају било какве проблеме са срцем и крвним судовима препоручује се за чишћење, а здравима за спречавање стварања наслага, природан препарат за чишћење зидова крвних судова (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). За здравље срца и крвних судова важан је и унос селена, који се не мора обављати само вештачким препаратима, већ је то могућно урадити на природан начин (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Овде је место и да се каже нешто о додацима исхрани (комплексима витамина и минерала), које многи лекари препоручују, са разлога у које овде не бисмо залазили, а пацијенти (нарочито они који су били навукли коксаки миокардитис) некритички гутају. “Немачко друштво за исхрану” каже о томе: “Оптимално снабдевање хранљивим материјама могућно је без обогаћених животних намирница и препарата”. При томе, превентивно деловање ових производа није доказано. “Друштво” због тога предлаже да се пет пута дневно једу воће и поврће. Тако се могу спречити скоро све врсте срчаних обољења. У начелу је повољно деловање воћа и поврћа на здравље било дуго потцењивано. Прошле године амерички
истраживачи доказали су да је једна јабука боља од било које таблете витамина С. 100 грама јабуке сорте “црвени делишес" може да неутралише исто толико слободних радикала колико и 1.500 мг (око 6 шумећих таблета) витамина С. Витамински и минерални препарати препоручују се само у једном случају: ако се људи нездраво хране. Исти је случај и са многохваљеним и у звезде кованим коензимом Q-10 (вид. више у ВИТАМИНИ). Важан део примарне превенције и лечења јесу избегавање пушења и стресних ситуација. Психотерапијска помоћ дала је добре резултате у великом броју случајева срчаних обољења, нарочито високог крвног притиска и стања после инфаркта срца. Редовна телесна активност, макар и она која се почне у средњем животном добу, исходује побољшањем прогнозе нормалних особа и коронарних пацијената. Додатна потрошња калорија виша од 2.100 kcal недељно побољшава повлачење коронарне срчане болести. Спортови издржљивости препоручују се у односу на спортове еластичности или снаге.
Исхрана Правилна исхрана најважнија је како за спречавање тако и за лечење срчаних болести. Масноће животињског порекла (засићене масноће) претварају се у организму у холестерол и зато су врло штетне. Са друге стране, биљне масноће (мононезасићене и полинезасићене) могу да буду врло корисне, јер смањују ниво холестерола у крви. Ипак, маргарин са учвршћивачима повећава ниво холестерола, иако је биљна масноћа. Зато треба да се употребљавају првенствено нерафинисане биљне масноће: маслиново и сунцокретово уље и оно од кукурузних кпица. Укупан удео масноће у дневном калоријском уносу не сме прелазити 20%, али не сме да буде ни сувише низак. Јер, показале су студије, исхрана са недовољно масноће такође изазива обољења срца. Због тога је препоручљиво и да се свакога дана узима по 1 кашика рибљег уља. Избегавати слана јела, за сољење користити морску со. Искључити, колико је могућно, јака запржена и кисела јела, а и сувомеснате и конзервисане производе (вид. ОПШТЕ
ПРЕПОРУКЕ О ИСХРАНИ). Од масноћа првенствено користити маслиново уље. У уље се, ради побољшавања укуса, могу додати мајчина душица, оригано, ђумбир и босиљак. Један од ових зачина или више њих ставити у боцу са уљем, оставити неколико дана да уље повуче укус, а онда ra користити нормално за припремање хране. Припрема исхране може у почетку да изгледа проблематично. За почетак би, чисто као полазна основа, могао да се узме јеловник за увођење у посну храну и извођење из поста (вид. СЕДАМ ДАНА ПРЕ И ПОСЛЕ ПОСТА). Заштитна cvna за срце Препоручује се супа од више врста поврћа. За ту супу нема мера. Ставите онолико врста поврћа колико имате и оне врсте које волите. Свакога пута можете да мењате. Супу посолите морском сољу, зачините ђумбиром, бибером, мајчином душицом, босиљком - чиме год хоћете. Важно је да у супи буде што више поврћа и да такву супу једете, ваљало би, свакога дана. Згрушавање крви спречавају црни и бели лук и папричица. Парадајз, рецимо, садржи гамааминобутерну киселину, која снижава крвни притисак и јача срчани мишић. Уз парадајз иду и целер, пиринач и шафран. Холестерол снижавају артичока (могу се наћи капи од овог поврћа), јечам, пасуљ, шаргарепа, плави парадајз и спанаћ. Антиоксидантно делују прокељ, купус, карфиол и кромпир. Зачини Сусам, ђумбир, шафран, першун, морски орашчић, љута папричица, ким, каранфилић, бибер, алева паприка, мирођија, босиљак, мајчина душица, рузмарин. Намирнице које се препоручују Бели лук (што више!), црни лук, целер, луцерка, ћуретина, морска риба, скуша, шунка, туњевина, пасуљ, прокељ, репа, кромпир, спанаћ, соја, шаргарепа, семенке, сунцокретово семе, зелено лиснато поврће, зоб, житарице, бадем, бундева, диња,
грејпфрут, поморанџа, грожђе, јабуке, јагоде, кајсије, коштуњави плодови, ораси, рибизле. Напитак за срце У миксеру исцедити шаргарепу, стабљике целера, бели лук, морач, першун и пашканат. Додати мало воде, да би било течније, а може се додати и нешто зачина, ради бољег укуса. Напитак има велики садржај природних антагониста калцијума, антиоксиданаса и једињења која смањују холестерол._ Остали сокови Цвекла, шаргарепа, парадајз, диња, целер, јабуке, лубеница, нар, грожђе, поморанџа. Мед и пчелини производи Рецепт бр. 1 Дијета без соли, са младим сиром (груда) и млеком, обогаћена медом, даје добре резултате у лечењу кардио-васкуларних обољења. У зависности од тога како особа подноси неке намирнице, по 20 г меда узима се 5-6 пута дневно, са међупаузама од по 4 сата. Користе се слатко и кисело млеко, млади сир и јела са њим (пудинг, колач, ташци са надевом од сира), добро куване густе каше од зобених пахуљица или мекиње, пасирано барено поврће, свеже воће и бобичави плодови. Храна се припрема без соли, мед се додаје у готово јело, које не сме бити врело, јер мед губи своје састојке. Не би требало да се прекорачује највиша дневна доза меда (1-1,5 г на 1 кг телесне тежине). Реиепт бр. 2 1 кашику (10-15 комада) плодова шипка прелити са 2 чаше кипуће воде, кувати 10 минута, додати 1 кашику меда и оставити да одстоји на тамном месту неколико сати, па процедити. Течност чувати у добро затвореној боци. Узимати 2-3 пута дневно по 1/2 чаше.
Рецепт бр. 3
По 1 чашу сока од шаргарепе, цвекле и рена (добија се када се изрендан рен држи потопље у води дан и по, па се течност оцеди), 1 чаша меда и сок од 1 лимуна. Све добро измешати. Узимати 3 пута дневно 1 сат пре јела или 2-3 сата после јела по 1 кашику. Примењује се за лечење хипертензије, 1-2 месеца. Рецепт бр. 4 250 г очишћеног и исецканог белог лука прелити са 350 г течног меда, добро измешати и оставити да одстоји 7 дана. Узимати 3 пута дневно 40 минута пре јела по 1 кашику, најмање 1-2 месеца. Препоручује се код исхемијског обољења срца. Рецепт бр. 5 Помешати једнаке делове меда и сока од кљукве. Узимати 3 пута дневно прејелапо 1 кашику смесе. Користи се против хипертензије. Рецепт бр. 6 Код лечења хипертензије узима се, поред медикамената, 3 пута дневно по 1 чаша сока од цвекле са 1 кашиком меда или се на таште поједу 3 ораха и 1 кашика меда. Рецепт бр. 7 1 лимун прелити кипућом водом, оставити да стоји тако 2-3 минута, а онда га, са кором, изрендати. Додати 6 пропасираних ченова белог лука, 1/2 л претходно прокуване и охлађене воде и 2,5-3 кашике меда. Све добро измешати и оставити да 3 дана одстоји на хладном месту. Добијени екстракт узимати 3 пута дневно 30 минута пре јела по 1 кашику, а примењује се код случајева артериосклерозе са хипертензијом као компликацијом. Рецепт 6 d . 8 Једнаке делове меда и сока од црног лука помешати и узимати 2-3 пута дневно по 1 кашику. Примењује се код артериосклерозе.
Рецепт бр. 9
50 г полена помешати са 80 г меда. Чувати у стакленој тегли, у фрижидеру. Узимати 3 пута дневно 1-2 сата npe јела по 1 кашику, растворену у чаши млаке воде. Реиепт 6d. 10 Полен помешати са медом у односу 1:2. Узимати код хипертензије, 3 пута дневно по 1 кашичицу.
Биљке и препарати Глог: Ова биљка познат је и признат тоник за срце, а нарочито за лечење замора срца и аритмије. Глог побољшава отвара (шири) артерије и тако побољшава циркулацију крви кроз срце, а повећава и способност срца да се избори са недостатком кисеоника услед зачепљења коронарне артерије. Ова биљка помаже да срце правилно куца и смањује периферни васкуларни отпор, то јест олакшава проток крви. Чај се може направити тако што се 1 кашичица осушених плодова прелије 1 шољом кључале воде, остави да одстоји 15-20 минута и процеди. Припремати увек свеже, а пити највише 2 шоље дневно. Глог се може узимати и у капима, поштујући наведено упутство. Плодови глога (глогиње) могу да се користе и да се направи природни тоник за срце - глоговача. У боцу од 1 л сипати глогиње до 1/3 боце, а онда до врха налити природну шљивову препеченицу или комовицу, јачине 20-21 град. Боцу добро затворити и оставити да стоји 3 недеље. Пити свакога дана по 1 чашицу (50 г). Уместо глоговаче могу се користити кпековача или линцура. Имела: Сређује повишен или снижен крвни притисак. Предвече прокувати 600 г воде, оставити да се охлади, а онда у воду сипати 6 кашичица иситњене имеле. Оставити да одстоји 12 сати. Ујутро процедити и добијени чај пити 3 пута дневно по 200 г. Цикорија успорава убрзане откуцаје срца и делује благо стимулативно на срчани мишић, што значи да је према дејству слична леку који се обимно прописује срчаним болесницима,
дигиталису, с тим што је, за разлику од дигиталиса који је токсичан, сасвим безбедна за коришћење. Цикорија је основа замене за кафу (цигура), а у неким земљама сматрају да је не само за пиће, већ да се користи и као поврће (за салате, супе и слично). Срдачица (Leonurus cardiaca) каже самим именом да делује повољно на срце. Успорава убрзане откуцаје срца и побољшава општу активност срца. Помаже смиривању анксиозности, нервне напетости и стреса, који могу бити окидачи за срчане тегобе. Чај се може пити неколико дана, да се види да ли помаже. Припрема се тако што се 15 г биљке прелије 1 шољом кипуће воде, остави да одстоји 15-20 минута, процеди и пије. Одољен је познат као средство за успављивање, али је и проверен антиаритмик. Осим тога, смањује крвни притисак, повећава проток крви до срца и снагу срчане пумпе. Чај се може припремати тако што се 1-2 кашичице сушене биљке прелију 1 шољом кипуће воде. Остави се да одстоји 15-20 минута и процеди. Пити 2-3 шоље дневно. Ко не може да поднесе укус чаја, може да купи капи одољена. Коприва. клека и купина као чајна мешавина препоручују се за побољшање крвне слике и снабдевања кисеоником, која може бити погоршана услед лоше циркулације крви. Чај се прави тако што се састојци прво помешају у великој папирној кеси, а онда се 3 кашике мешавине прелију са 600 г кључале воде. Оставити да стоји 15-20 минута, процедити и пити 3 пута дневно по 200 г чаја. Винова лоза: Фенолна једињења, која се налазе у кожи грожђаног зрна, дају вину црну боју и штите организам од LDL холестерола боље него витамин Е. Фенолна једињења налазе се и у боровници, црном и белом луку, али умерено коришћење црног вина (1-2 чаше дневно) никако не би могло да шкоди. Штир {AjjMSDihus s d d .) је један од најбољих природних извора капцијума. Калцијум, осим што повољно делује на кости, смањује и ризик од срчаног удара. Штир је такође богат влакнима, што је важно за исхрану особа са прекомерном тежином. Штир се може
додавати салатама, јелима од поврћа и шлагетама. Доста калицијума, осим у штиру, има и у коприви, бобу, поточарки, сладићу, оригану, ђумбиру и мајчиној душици. Врба: Природни извор салицина, биљне претече аспирина. Ако се аспирин даје као предупређење стварања тромба, онда би врба могла да се користи као природни лек. Обично се користи кора беле врбе, али се може користити и било која друга врста. Могао би да се скува чај од 1 кашичице коре преливене 1 шољом кипуће воде. Оставити да одстоји 15-20 минута, процедити и пити 1 шољу дневно или сваког другог дана. Рузмарин је једна од биљака са високим садржајем антиоксиданаса. Добар је за чување хране зато што спречава да се масноће ужегну. Рузмарин се може користити за кување чајева, сам или у комбинацији са другим биљкама, или као одличан зачин, нарочито при припреми меса. Маслина може да се користи и у виду плодова и уља. Како год је узимали, делује на заштиту срца, будуђи да садржи незасићене масноће, па је због тога основа медитеранске дијете за заштиту срца. Кикирики би ваљало да се једе заједно са танком црвеном љуском, јер она садржи олигомерне процијаниде, којих има и у кожи црног грожђа. Ова једињења снажни су антиоксиданси и одлични у спречавању не само инфаркта срца, већ и рака и шлога. Горки морач (Ammi maius) природни је извор амиодарона, једног од кључних средстава за сузбијање аритмије. Препоручује се да се 1/4 кашичице плода у праху прелије 1 шољом кипуће воде, остави да одстоји 5 минута и процеди, па пије после напрезања. Шимширика f Berberis vulaaris) најпознатија је као биљни антибиотик, али помаже и код вентрикуларних аритимија. Горчика јМшићШШ vulaare) најпознатија је као помоћник при искашљавању, али делује и на срчани ритам. 1,5-2 кашичице биљке прелити 1 шољом кипуће воде и оставити да одстоји
15-20 минута, процедити и пити. Чај се припрема и пије после ручка или вечере. Остали чајеви: Босиљак, хајдучка трава, кантарион, мајчина душица, пискавица, вранилова трава, матичњак. Могу се користити самостално или у мешавини, према укусу, али никада више од 7 биљака заједно. Припремају се тако што се 1 кашика чаја или чајне мешавине прелије са 1/2 л кључале воде, остави да стоји 15-20 минута, процеди и пије у току дана. Ове чајеве ваљало би пити место воде, најмање 1,5-2 л дневно.
Слаб крвоток у срчаним артеријама Све рецепте користити по 10 дана. Реиепт 6 р . 1 Узети по 1 кашику листа матичњака и срдачице и 2 кашике одол>ена. Све изручити у 600 г прокључапе воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере. Реиепт 6 р . 2 Узети по 1 кашику одољена и мајчине душице и 2 кашике лаванде. Све изручити у 600 г прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере. Рецепт бр. 3 Узети по 1 кашику морача (Foeniculum vulgare), лаванде, одољена и срчењака (Polygonum bistorta). Све изручити у 600 г прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере. Рецепт бр. 4 Узети по 1 кашику имеле, нане, матичњака и срдачице (Leonurus cardiaca). и срдачице и 2 кашике одољена. Све изручити у 600 г
прокљунале воде, оставити поклопљено 2 еата, процедити и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере. Реиепт бр. 5 Узети по 1 кашику листа матичњака, глога и нане. Све изручити у 600 г прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити по 200 r пре доручка, ручка и вечере. Рецепт бр. 6 Узети по 1 кашику першуновог листа, дивље нане, хадучке траве и руте (Ruta graveolens). Све изручити у 600 г прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере. Angina pectoris
Све рецепте примењивати по 10 дана. Рецепт бр. 1 Узети по 1 кашику нане, срдачице, матичњака, кичице и морача, и 2 кашике одољена. Све изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити, према жељи, пре ручка незаслађено, а после ручка обавезно заслађено медом. Реиепт 6 d . 2 Узети по 1 кашику лаванде, срдачице и нане, и 2 кашике глога. Све изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити, заслађено багремовим медом, на сваки сат по 100 г. Рецепт бр. 3 Узети по 1 кашику добричице, глога, мајчине душице, горке детелине (Menyanthes trifoliata) и морача. Све изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и
пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере незаслађено, а после ручка и вечере по 200 г заслађено медом. Рецепт бр. 4 Узети по 1 кашику срдачице, нане, матичњака, одољена, аниса и имеле. Све изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере незаслађено, а после ручка и вечере по 200 г заслађено медом. Рецепт бр. 5 Узети по 1 кашику глога, гагрице (Lycopus ), срдачице, нане, хајдучке траве, морача и имеле. Све изручити у 1,2 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити пре јела незаслађено, а после јела обавезно заслађено багремовим медом. Декомпензација срца Све рецепте примењивати по 10 дана. Рецепт бр. 1 Узети по 1 кашику јагорчевине, срдачице, коприве и имеле. Све изручити у 600 г прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере. Рецепт бр. 2 Узети по 1 кашику руте, дивље нане и хајдучке траве. Све изручити у 600 г прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере. Рецепт бр. 3 Узети по 1 кашику одољена, морача и мирођије. Све изручити у 600 г прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере.
Рецепт бр. 4
Узети по 1 кашику срдамице, лаванде и троскота. Све изручити у 600 г прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере.
За појачано мокрење код болести срца Рецепт бр. 1 примењивати 5 дана, а рецепте бр. 2-4 по 10 дана. Рецепт бр. 1 Узети по 1 кашику коприве, троскота и дивље нане, и 3 кашике листа брезе. Све изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана. Рецепт бр. 2 Узети по 1 кашику лаванде, кантариона, подубице и срдачице, и 2 кашике листа брезе. Све изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана место воде. Рецепт бр. 3 Узети по 1 кашику кичице, морача, мирођије и хајдучке траве, и 2 кашике троскота. Све изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана. Понека чаша може се засладити медом. Рецепт бр. 4 Узети по 1 кашику хајдучке траве, жалфије и одољена, и 3 супене кашике зечје лободе (Hieracium pilosella). Све изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана, а понека чаша може се засладити медом.
Едем ногу Рецепт бр. 1 Узети 1 кашику дивље нане и по 2 кашике троскота и хајдучке траве. Све изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана, заслађено медом. Примењивати 10 дана. Рецепт бр. 2 Узети 1 кашику матичњака и по 2 кашике зечје лободе и трешњиних петељки. Све изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана, заслађено медом. Примењивати 15 дана. Рецепт бр. 3 Узети 400 г црног лука, очистити и пропасирати. На ту количину додати 150 г меда и 800 г белог вина. Све изручити у дволитарску боцу, затворити добро и држати на собној температури 20 дана. За то време боцу неколико пута дневно добро промућкати. Пити пре доручка, ручка и вечере по 50 г. Примењивати 6 дана. Салата. која се једе 6 дана уз ручак и вечеру: 2 главице црног лука очистити и исецкати. Зачинити 1 кашиком ситно сецканог першуна, додати 2 кашике маслиновог уља и 1 кашику винског сирћета. Чорба. која се једе 5 дана уз ручак и вечеру: 5 главица црног лука ситно исецкати и изручити у 1/2 л прокључале воде. Додати по 1 кашику ситно сецкане мирођије и першуновог листа. Кувати на тихој ватри док се буде кашасто. Облоге. које се држе на болним ногама по 2 сата преподне и поподне, а квасе се сваких 30 минута овом течношћу: по 1/2 л комовице, меда и винског сирћета помешати, натопити крпе и привити их на болна места, а преко намочених крпа ставити суве крпе.
Едем ногу и вода у стомаку Све рецепте користити по 10 дана. Реиепт бр. 1 Узети по 1 кашику нане и кукурузне свиле, и 4 кашике зенје лободе. Све изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана. Може се засладити медом. Реиепт бр. 2 Узети по 1 кашику хајдучке траве и камилице, и 4 кашике зечје лободе. Све изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана. Може се засладити медом. Рецепт бр. 3 Узети по 1 кашику троскота и трешњиних петељки, и 4 супене кашике зечје лободе. Све изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана. Може се засладити медом. Рецепт бр. 4 Узети по 2 кашике кукурузне свиле, троскота и трешњиних петељки. Све изручити у 1 л прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити у току дана. Може се засладити медом. Облоге. које се држе на болним ногама по 2 сата преподне и поподне, а квасе се сваких 30 минута овом течношћу: по 1/2 л комовице, меда и винског сирћета помешати, натопити крпе и привити их на болна места, а преко намочених крпа ставити суве крпе. После 20 дана облоге стављати сваки други дан и радити тако до краја лечења.
Отврдњавање аорте Рецепт бр. 1 примењује се 10 дана, а рецепти бр. 2-5 по 5 дана. Рецепт бр. 1 Узети по 1 кашику глога, пиревине (Triticum repens), листа јагоде и матичњака. Све изручити у 600 г прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере. Може се засладити медом. Рецепт бр. 2 Узети по 1 кашику хајдучке траве, морача, кичице и матичњака. Све изручити у 600 г прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити, засладити медом и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере. Рецепт бр. 3 Узети по 1 кашику глога, коприве, листа купине и пелена. Све изручити у 600 г прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити, засладити медом и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере. Рецепт бр. 4 Узети по 1 кашику одољена, нане, чичка и лаванде. Све изручити у 600 г прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити, засладити медом и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере. Реиепт 6 d . 5 Узети по 1 кашику троскота, глога, кантариона и горке детелине. Све изручити у 600 г прокључале воде, оставити поклопљено 2 сата, процедити, засладити медом и пити по 200 г пре доручка, ручка и вечере.
Имамо само једно срце. Колико и како га одржавамо и чувамо, толико ће нас и служити. Лечење срчаних обољења захтева дисциплину и лромену начина размишљања. Не смеју се промене у начину живљења схватати као терет и морање, јер то ће у болесника створити одбојност и он неће бити вољан да сарађује у раду на свом излечењу. Све ово што је препоручено није уопште тешко, само ако се хоће. Да ли вреди покушати? Сигурно да вреди, јер - шта је друга могућност? Душко Радовић је само у шали рекао: “Волим шећераше који једу колаче и инфаркташе који једу чварке. То су људи који угађају себи, а не својим болестима!” То је, ипак, био само афоризам!
КРОНОВА БОЛЕСТ И УЛЦЕРОЗНИ КОЛИТИС
Увод Кронова (Crohn) болест и улцерозни колитис означавају се заједничким именом “хроничне инфламаторне (запаљенске) болести црева (ИБЦ)”. У већини случајева обољење почиње између 20. и 30. године и задржава се до краја живота. До сада је у случају обеју болести непознато шта их изазива. Можда не постоји само један узрок, могућно је да више чинилаца игра улогу при томе и да заједно утичу на настанак обољења. Све док узроци не буду били познати и док тако не буде могућно да се циљано искључе, лечење хроничних ИБЦ мора да се усредсреди на ублажавање симптома. Ту су, у првом реду, заустављање запаљења, као и поновно успостављање варења, чиме се обезбеђује да постоји довољно снабдевање хранљивим материјама. Кронова болест Болест је своје име добила по лекару који ју је први описао, др Берилу Б. Крону. У старијим уџбеницима она се назива lleitis terminalis ili Enteritis regionalis. Слику болести карактеришу болови у трбуху, који могу почети спонтано и јако (као у случају запаљења слепог црева) или неупадљиво (некарактеристично, делом као грчеви, најчешће у доњем десном делу стомака). Често се при томе јављају мучнина, повраћање и грозница. Столица је течна (пролив) и у њој може бити крви. Што је танко црево више захваћено, то су више поремећени варење и ресорпција хране. То важи како за витамине и минерале, тако и за енергетске хранљиве материје, дакле - беланчевине, угљене хидрате и масноће. Као последице наступају губитак телесне тежине, недовољна снабдевеност
беланчевинама и недостатак хранљивих материја, што се најчешће испољава општом слабошћу и безвољношћу. Недовољно варење масноћа може се препознати по такозваним масним столицама. Пошто први знаци не указују недвосмислено на Кронову болест болови у трбуху, мучнина и пролив јављају се и у микробних инфекција - потребне су често године да се постави тачна дијагноза. Конкретан показатељ Кронове болести може бити и када се већ постојећим тегобама придруже, на пример, болови у леђима и зглобовима (артритис), промене на кожи и слузокожи (афте, гнојна жаришта на кожи, пукотине у слузокожи уста) или запаљења очију. Неретко се мења и јетра (постаје масна). У случају Кронове болести може бити захваћен сваки део желудачно-цревног тракта - од уста до ректума. Најчешће, наиме - у 70% - захваћен је крај танког црева (терминални илеум, па отуда и име lleitis terminalis). Типично је да један до другог постоје упаљени и здрави делови црева. Запаљење почиње у слузокожи, где се стварају мали чиреви, и онда се увек креће дубље у зид црева, односно кроз њега. Делимично су захваћени и суседни органи, пре свега кожа. Тако настају фистуле и апсцеси који се лече тешко или никако, из којих могу излазити гној или садржај црева. У многих пацијената задебљава се зид црева у запаљеним деловима, тако да се “унутрашњост" црева све више сужава. Ова места - звана стенозе - онемогућавају да се каша покреће напред и тако може настати загушење црева. Због тога је потребно бити опрезан при узимању влакнасте или зрнасте хране, на пример јужног воћа, шпаргле, ораха или семенки. Јаки грчеви и болови могу бити први знаци таквог запушења црева, а у тешким случајевима може доћи чак и до пуцања црева. Запушење црева, пуцање црева и одузетост црева јесу стања опасна по живот и захтевају брзо лечење - потпуно уздржавање од узимања хране и пића, давање високих доза лекова, а можда и операцију.
Улцерозни колитис У случају улцерозног колитиса (улцерозни = уз стварање чирева; колитис = запаљење колона) симптоми су такође опште природе. Опадање радне способности, лакши губитак телесне тежине, умор и бледило могу указивати на ово обољење. Особен је скоковит ток, то јест фазе јаког болесног стања смењују се са фазама привидно здравог стања. Јасан знак за акутни развој болести јесу крваве столице, помешане са секретом, које су - у зависности од проширености запаљења у цреву - праћене боловима у трбуху и јаким проливима. У екстремним случајевима оболели има осећај као да више не може да контролише пражњење црева. У честих или јаких напада болести јављају се јака крварења и изазивају малокрвност. Улцерозни колитис захвата претежно дебело црево. Само у мање од десет одсто случајева захваћен је и терминални илеум. Запаљење типично започиње на крају црева и одатле се даље шири навише. У највећег броја пацијената запаљење се ограничава на поједине делове дебелог црева, а у око 20 одсто запаљен је цео колон. Захваћена је искључиво слузокожа. Она је натечена, јако прокрвљена и веома осетљива. Већ при благом додиру са кашом она почиње да крвари. Ако болест постоји дуже, развијају се чиреви који крваре, израслине на слузокожи, а ткиво се разара. Фистуле се у случају колитиса скоро уопште и не јављају, а учестали су пуцање коже и апсцеси у аналном делу, као и запаљења у другим областима тела (кожа, очи, зглобови). Јетра и жуч такође могу бити захваћени. Хроничне ИБЦ у деце Повећање случајева Кронове болести и улцерозног колитиса не бележи се последњих година само у одраслих, већ и у деце и омладине у добу од 10 до 15 година. Типични симптоми Кронове болести v деце: болови у трбуху, проливи, повраћање, крв у столици, успорен раст, последице на зглобовима, последице на кожи.
Типични симптоми улцерозног колитиса v деце: проливи дању, крв у столици, цревне колике, проливи ноћу, продужен пубертет, заустављен раст. Оперативно уклањање јако упаљених одсечака црева показало се нарочито добрим у случајевима деце која су имала компликације као што су пуцање црева, велика крварења или фистуле. Пошто деца душевно више пате због болести, често је од велике помоћи да се рано укључи и дечји психијатар или психолог. Да би се избегла друштвена ограничења или санкције, требало би да васпитачице, односно учитељи и учитељице (можда и другови из разреда) буду обавештени о томе шта је то Кронова болест или улцерозни колитис. Они морају знати да су та деца, у зависности од фазе болести, мање или више оптерећена и да за време часова морају чешће ићи у тоалет. Методе прегледа Ради постављања дијагнозе хроничног ИБЦ и утврђивања тога колико је болест већ узнапредовала, мора се спровести читав низ испитивања, која су у случају Кронове болести и улцерозног колитиса врло слична. На основу анализа крви и мокраће може се, на пример, брзо утврдити да ли у телу постоји акутни запаљенски процес. Најважнији за недвосмислену дијагнозу хроничне ИБЦ јесу ендоскопски поступци, при којима се слика из предела желуца и црева преноси непосредно на монитор. У ове поступке спадају гастроскопија, колоскопија односно проктоскопија. На прегледу на рентгену - на њему се помоћу контрастног средства виде болесне промене црева - може се утврдити врста обољења, као и његово стање и раширеност. У новије време примењује се и ултразвук. Ова метода омогућава да се препознају задебљања на зиду црева. Тако се могу утврдити и промене у пределу бубрега, као и жучних и мокраћних канала.
Камен у жучи или у бубрегу јесу често непосредне или посредне последице залаљења црева. Пошто су ова обољења хронична, врло је важно редовно пратити њихов ток. При трајној медикаментозној терапији требало би да се ове контроле врше, ако је могућно, свака три месеца. При акутном току мора стално да се проверава раширеност запаљења, пошто при сваком новом нападу могу бити захваћени нови одсечци црева.
Узроци хроничних ИБЦ О настанку ИБЦ - Кронове болести и улцерозног колитиса данас постоје само теорије. Расправља се о различитим узроцима, али до сада се ништа није могло недвосмислено да се докаже. На питање да ли се Кронова болест и улцерозни колитис наслеђују још увек нема јасног одговора. Бактерије, гљивице квасца или вируси могу да изазову запаљења. Тако су позната бактеријска обољења која имају сличне симптоме. Она се, међутим, могу излечити антибиотицима, што у случају Кронове болести и улцерозног колитиса није могућно. Не постоје до сада ни подаци да су се пријатељи или рођаци оболелог заразили. Постоје значајни докази који описују да Кронову болест може да изазове инфекција Mycobacterium (М.) paratuberculosis, која је подгрупа Mycobacterium avium. Симптоме Кронове болести изазива аутоимуна реакција тела - имунски систем напада ткиво сопственог тела. Највећи део истраживања усредсређује се тренутно на тражење генског дефекта у оболелих од Кронових болести, који, евентуално, изазива неки чинилац из окружења. Ако би прави узрочник заиста била бактеријска инфекција, онда би све то истраживање остало бескорисно. У вези са хроничним запаљењима црева повезане су једним делом и сметње у имунском систему. Претпоставља се да је погрешна реакција одбрамбеног система крива за хроничан ток запаљења. Ни сада није јасно да ли су те сметње биле присутне и пре избијања болести или су оне последица болести.
Добро поређење са тренутним стањем може се наћи у односи између инфекције Helicobacter pylori и чира желуца. Пре него што је постало познато да чир на желуцу изазива ова бактерија, претпостављало се да је и ту у питању аутоимуна реакција тела. Овде се истраживање такође усредсређивало на ову тезу. Сојеви М. paratuberculosis добијени од пацијената са Кроновом болешћу и дати животињама изазвали су у животиња симптоме сличне симптомима Кронове болести у људи. Доказано је да је М. параШуберцупосис начинила скок са животиње на човека и да сада тамо изазива обољења, а лечење одређеним антибиотицима против М. paratuberculosis изазвало је у 90% лечених прелаз у фазу ремисије. Тако су антибиотици до сада најбоља и најуспешнија терапија Кронове болести када је доказана М. paratuberculosis. Научници у Канади установили су корелацију између географске распрострањености Кронове болести у људи и инфекција М. paratuberculosis у животиња. У случају обољења у желудачно-цревном тракту требало би да се могућни узроци потраже и у исхрани, нарочито пошто између земаља које имају разлике у начинима исхране постоје и разлике у учесталости појављивања ових обољења. Хроничне ИБЦ јављају се, на пример, чешће у развијеним земљама него у оним земљама где се још користе впрвобитнег намирнице. Као могућни саучесници сматрају се због тога, нарочито у случају Кронове болести, намирнице које су прошле висок степен обраде, пре свега шећер и чврсте масноће. Тако су испитивања оболелих од Кронове болести показала да су они скоро двоструко више уносили слаткише и слатка пецива. Као узрок разматра се сувише низак унос влакана кроз исхрану. Утицај пушења добро је испитан у случајевима Кронове болести. Конзумирање никотина не само да очигледно поспешује појаву болести, већ погоршава учесталост и јачину симптома. Збуњује, међутим, то да је у случају улцерозног колитиса утврђено управо супротно: непушачи обољевају чешће од пушача. У пушача се ређе јавља и рак дебелог црева.
У круговима стручњака спори се око питања да ли су и колико психички чиниоци важни за настанак болести. За Кронову болест изгледа да су мање важни, а за улцерозни колитис прилично. Сви се слажу да нису главни узрок. Психолошки третман оболелих свакако се препоручује, пошто им може помоћи да прихвате болест и да са њом одрже квалитет живота.
Хроничне ИБЦ и потомство Питање које често постављају оболели од хроничних запаљења црева односи се на последице обољења на способност репродукције, односно на планирану трудноћу. За време акутног напада болести битно је смањена могућност да се остане у другом стању. У таквој фази не препоручује се да се започиње трудноћа, пошто је организам потпуно окупиран болешћу. Другачије је у фазама мировања: овде нису позната ограничења. Негативно дејство трудноће на слику болести није вероватно. Штавише, запажено је да запаљење црева током трудноће прелази у фазу мировања или остаје у фази мировања. Нема показатеља који би говорили да се способност оплодње у мушкараца оболелих од Кронове болести или улцерозног колитиса смањује.
Класична медицина и ИБЦ Ако изазивачи хроничних ИБЦ и нису познати, стручњаци се слажу око једне ствари: ток болести одређен је неконтролисаним реакцијама телесног имунског система. Одбрамбене ћелије, које, наравно, постоје у цревима, реагују, претпоставља се, на неке надражаје сувише јако и тада испуштају трансмитере. Ови привлаче друге ћелије запаљења, тако да се на крају јавља оштећење слузокоже црева. Циљ медикаментозне терапије јесте да заустави запаљенску реакцију и да дугорочно смањи број и јачину напада. У акутним фазама и Кронове болест и улцерозног колитиса примењује се кортизон, који омогућава брзо залечивање. Мана
ове терапије јесу делимично велика споредна дејства, на пример - повећање тежине, повећање масних наслага на лицу и на трупу, акне, гастритис, остеопороза, као и повећање крвног притиска и вредности шећера у крви. Нове нападе запаљења кортизон не може спречити ни ако се дуже даје. Раније је примењиван и сулфасалазин, али је и при његовом давању било споредних дејстава (на пример - главобоља, промене у крвној слици, оштећења јетре, стерилитет). Када се показало да је то због једне пратеће компоненте, развијени су лекови који садрже само супстанцу која спречава запаљења: 5аминосалицилна киселина (5-ASA, месалазин). Да би терапија била оптимална, морају да се разјасне неке ствари: постоји ли акутно запаљење; који су делови црева упаљени, а који нису; да ли већ постоје фистуле или апсцеси које је потребно оперисати; да ли су се и у којој мери развила сужења црева (стенозе). Највећи број оболелих од Кронове болести мора се у току болести оперисати. Нарочито ако постоје фистуле или стенозе препоручује се да се хронично упаљени делови црева уклоне оперативним путем. Евентуално се као прелазно решење може направити вештачки излаз црева. Ако операција захвата веће делове танког црева, може настати такозвано кратко црево, у ком случају није више могућна потпуна ресорпција хранљивих материја. Привремено се то може решити посебном храном (на пример - храном за космонауте) и витаминским препаратима. Хируршко лечење примењује се у случајевима следећих налаза: кратка стеноза танког црева, дугачка стеноза танког црева, ентерокутана фистула, интерентералне фистуле, илеоколодуоденалне фистуле, илеоколонална фистула, илеогастрална фистула, ентеровезикална фистула, перианална фистула, токсички мегаколон. Начелно се ради без локалне дренаже (опасност од настанка фистуле!) При активном, локалном запаљењу прикладни су чепићи или клизме. Ако је захваћено цело дебело црево, онда се 5-ASA
узима у облику таблета. Медикаменти који делују имуносупресивно примењују се, начелно, само у пацијената у којих је колитис хронично активан и где се уобичајеним медикаментима не може постићи никакво побољшање. Ако ни они не помажу, последњи је излаз операција, где се одстрањује део дебелог црева или цело дебело црево, чиме се болест коначно “излечује”. При неповољним околностима, преостали делови црева не могу се поново саставити, тако да је онда потребно да се привремено или трајно изведе вештачки излаз црева. “TODoXIN®” ПРОТИВ ИБЦ Проблеми хроничних инфламаторних (запаљенских) болести црева (ИБЦ) могу успешно да се реше исхраном, поготово што се зна да и у здравих људи због неодговарајуће исхране могу да настану иритација црева, запаљења, улцерације желуца и црева и стврдњавање зидова црева. У свим тим случајевима, а нарочито код хроничних ИБЦ о којима је овде реч, примењује се православни пост, али донекле прилагођен обољењу (више о посној храни и користима од ње вид. у књизи “TODoXIN® ПОСНИ КУВАР”, а предлог неких рецепата за улцерозни колитис вид. у прилогу на крају овог поглавља). Храна треба да буде што мање прерађена, без конзерванаса и других хемијских додатака. Уз храну свакога дана треба да се узима једна кашичица или једна таблета (зависи од облика у којем је у продаји) животињског/медицинског угља (Carbo animalis/Carbo medicinalis). Његова улога јесте да сакупља токсине по организму, нарочито из желудачно-цревног тракта. У случају Кронове болести често се јавља проблем варења масноћа. Разлози за ово могу бити смањена способност варења у танком цреву и поремећено враћање жучне киселине. Жучна киселина долази у танко црево, припрема тамо масноће за варење и поново се ресорбује у терминалном илеуму, дакле бива одстрањена из црева. Ако је овај део упаљен или одстрањен, онда жучна киселина иде у дебело црево. Тамо задржава воду у столици и изазива покрете црева, а последице тога су пролив и даље надражавање слузокоже црева. Ако је
варење масноћа јако поремећено, могу да помогну такозвани триглицериди средњег ланца (MST), пошто су они боље искористиви за организам. Ограничено варење масноћа може да има још веће последице. Нересорбована масноћа везује се за калцијум, који онда више није на располагању организму. Калцијум је, опет, неизоставан за стабилност костију. Ако је, дакле, снабдевање калцијумом дуже време погоршано, онда се повећава опасност да се јави остеопороза. Ради спречавања остеопорозе, узимати препарат од љуске јајета, који је, осим за кости, добар и као антиоксиданс (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Уз Кронову болест може да се јави и неподношење млечног шећера. Пошто се ензим лактаза, који разграђује млечни шећер (лактозу), ствара у слузокожи танког црева, при запаљењу у овом делу црева ствара се само мало лактазе или се она уопште не ствара. Млечни шећер несварен напушта танко црево и долази у дебело црево, где га разлажу цревне бактерије. Ово повећава прилив воде и појачава рад црева, а тако се опет јавља пролив. У тежим фазама болести требало би да се тачно посматра како се узимање млека и млечних производа одражава на стање и да се, према потреби, унос тих намирница ограничи или потпуно обустави. Да би било јасно које се намирнице добро подносе треба да прође неко време, да се посматра и да се пробају различите ствари. При томе може бити од помоћи ако се записује шта се једе и како је то поднето, односно шта је запажено. Тако лакше може да се прати које су намирнице добре, односно мање добре. Почетак може да буде лакши и ако се узму у обзир искуства других оболелих и намирнице које су типично подношљиве или неподношљиве. Хлеб се искључује, будући да се сумња да је за Кронову болест крив, поред осталог, и квасац. Уместо хлеба, може да се скува килограм жита, с тим што се вода од кувања не баца, већ се кувано жито једе све са том водом. Може да буде незаслађено
или са мало меда. У све то може да се додада кувана и изгњечена или пропасирана шаргарепа. У исхрани оболелих од хроничних ИБЦ веома су важне житарице, најбоље њихово интегрално зрно. У обзир долазе све житарице - кукуруз, пшеница, раж, јечам, зоб, хељда, гершла. Свака од њих узима се припремљена што једноставније, без бацања воде од кувања. Све се састави, пропасира, да се добије нека врста каше. Та каша може да се мало посоли (морском сољу) или заслади (медом), све зависно од тога како ко воли житарице. Куване житарице надокнађују недостатак витамина В, а и омогућавају да се узима и мед, будући да је он одличан код хроничних ИБЦ, али боље је да се узима не чист, већ у мешавини са нечим. У овом случају биће заслађивач кашама од житарица. У каше од житарица ваљало би да се дода и какао и цимет, будући да су одлични за гвожђе и имунитет. Од зрнастих ствари неизоставан је пиринач, и то неглазирани, који се једе или само скуван и оцеђен или са водом у којој је куван. Пиринчана вода као препарат за случајеве дехидрације организма иначе је најбоља храна за особе које добију јак пролив или напад хроничне ИБЦ (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Из исхране се такође искључују крсташице - купус, кељ, карфиол, броколи. То поврће има висок садржај целулозе и надима, те је тешко за варење. Све ствари које надражују слузокожу црева треба да буду искључене. Од вода препоручују се природне негазиране минералне воде. Најбоља је, за сада, вода “Врњци". Иначе је код хроничних ИБЦ потребно да се уноси што више течности. Међутим, то не може да буде било каква течност, већ најбоље ова минерална вода и чајеви од лековитог биља који делују умирујуће. Најбоље је да се узимају камилица, питома нана, одољена ловор, боровница, малина, орах, пискавица, лист дуње, сладић. Чајеви се припремају тако да буду благи, и они не само што треба да се пију, већ је добро да се, уместо воде, користе за кување супа и чорби или наливање јела. Лековито биље примењује се још и у облику етарских уља за масажу коже стомака, наравно - само за спољну употребу. Ту у обзир долазе етарска уља цимета, изопа, рузмарина, мајчине душице, камилице, босиљка, лаванде, белог лука.
Једно време, док се стање не среди, ваљало би да се користи што мање соли (ако се користи со, онда да то буде морска со). Зачине као што су љута и слатка зачинска паприка, бибер и кари требало би да се избаце, а да се уведу нана, хајдучка трава, босиљак и ђумбир, који исто дају добар укус храни и одлични су за стомак. Неко време треба да се искључи месо и прерађевине од меса. Уместо меса иде риба и то боље барена него печена. Може да се направи рибља чорба, рецимо, без алеве паприке и соли, уз додатак ђумбира, босиљка и нане. У обзир долазе и салате од рибе и кромпира. У случају воћа и поврћа подношљивост је индивидуално различита. Уопште, барене и огуљене или динстане ствари сматрају се подношљивим. Ово важи пре свега за банане, зреле јабуке, меке крушке, малине, јаподе, ољуштене брескве или диње. Слабије се подносе трешње, шљиве, јужно воће, рибизле и воће из конзерви. Око млека и млечних производа оцене се разликују. Најбоље се подносе немасни и кисели производи. Подношљивост је виша ако се ти производи не узимају сами, већ у комбинацији са другим намирницама. Ако је захваћено танко црево, онда се може јавити смањено подношење млечног шећера. У том случају мора што више да се избегава да се узимају млеко и производи који садрже млеко. Од масноћа може да се користи добро уље. Може маслиново, хладно цеђено без гњечења коштице (“девичанско”), али и обично (сунцокретово или од кукурузних клица), само да је хладно цеђено - нерафинисано. Таквог уља обично има у продавницама здраве хране. На пример, у једну количину куване шаргарепе дода се кашика уља и то се онда зачини и једе као салата. Не препоручују се животињске масноће, сланина, маргарини са учвршћивачима, пржени бутер, мајонез, као ни месо и кобасице богати масноћама. Важно је да постоји довољан унос високовредних беланчевина. Риба, месо и јаја су, осим млека, производи који садрже вредне
беланчевине. Ровита јаја или кајгана, као и барена или динстана пастрмка, зубатац и бакалар такође су погодни. За разлику од њих, требало би да се избегавају печена, тврдо кувана јаја и јаја на око. Ово важи и за јегуљу, харинге, сардине, шарана, скушу, димљену рибу и рибљу салату са мајонезом, лошто су све ове намирнице богате масноћама. Намирнице које садрже шећер такође спадају у категорију “неподношљиво - не препоручује се”. Укупно не би требало да се више од 10% калорија уноси преко шећера. Ако је могућно, требало би да се избегаеају екстреми, дакле - не преслатко, не прељуто или премасно. Штедите на јаким зачинима (чили, кари, млевени бибер). Осим тога, јела и напици би требало да буду на умереној температури - ни превише топли, ни превише хладни. Од алкохола се уздржавајте што више. Да нагласимо још једном: Савети који су овде наведени јесу искуства оболелих. У појединачним случајевима могућно је да се подношљивост другачије одрази. У том случају потребно је исхрану прилагодити сопственом стању. Осим ових савета који се односе на посебне намирнице, требало би да се на крају даде још неколико општих савета, који су сигурно прикладни за свакога, нарочито за оне који пате од желудачно-цревних проблема: Једењу посветите довољно времена. Јело које се прогута на брзину и нервозно не прија добро. Добро и темељно жвакати - то уноси мир у једење и поспешује варење. Нарочито је у случају склоности ка сужењу црева темељно жвакање нешто што се апсолутно мора, да би се спречило да се састојци “згрудвају". Не гутати без потребе превише ваздуха. То се дешава пре свега ако се пије или једе брзо, али и ако су уста пуна. Осим тога, избегавати напитке који садрже угљен-диоксид. Једите у мањим оброцима и не једите касно увече. Тако се желудац и црева могу боље средити и не оптерећују се без потребе. Најбоље је имати три главна и два мања оброка. Последњи већи оброк треба да буде узет довољно дуго пре спавања. Уносити довољно течности, јер је организму, осим хране, потребно и довољно
тенности. Ово је нарочито важно за пацијенте који пате од пролива. Наравно, све ово до сада поменуто односи се највише на физичку страну болести. Свакако да треба да се обрати пажња и на онај део који се тиче психе. Избегавати сваку врсту стреса. Радити лаке вежбе, пешачити, избегавати телевизијске емисије које узнемиравају, ако је могућно отићи на село где су ваздух и вода чисти и где се живи ближе природи. Трудити се да буде што више опуштања и направити распоред рада који одговара стању организма, тако да се смењују периоди рада и одмора. Хронична ИБЦ, као што су Кронова болест и улцерозни колитис, без сумње су за оболеле и њихову околину велико оптерећење. Значај психотерапије у лечењу ових обољења због тога се разматра већ дуже време. Док многи стручњаци сматрају да психа не утиче непосредно на настанак ових обољења, прихваћено је да се рецидиви, нарочито у случају колитиса, јављају после стресних догађаја у животу и да се постојеће тегобе тада појачавају. Релативно често у току болести јављају се депресивна осећања, колебања расположења и реакције страха, на пример - да се у фазама са великом учесталошћу пролива не може на време наћи тоалет. Оболели онда све своје послове планирају под том присилом или уопште не напуштају кућу. Ради уклањања ових страхова и стресних чинилаца оправдано је применити технике за опуштање и регулисање понашања. Може се запазити да пацијенти који иду на психотерапију боље подносе своју болест. Покушаји да се психотерапијом утиче на физичке симптоме болести до сада су били успешни само у појединачним случајевима. Рецидиви се таквом терапијом не могу избећи. Без сумње је тачно да пацијенти који су боље образовани и упућени у своју болест боље излазе на крај са својим проблемима и да се квалитет њиховог живота повећава. Код разних тегоба са желуцем и цревима препоручују се препарат за ублажавање тегоба дигестивног тракта, препарат за
слузокожу пробавног тракта, препарат за микробиалне тегобе дигестивног тракта и куглица од прополиса (за све ове препарате вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Против ИБЦ препоручује се више комбинација воћа, поврћа, лековитог биља и меда. Могућно је у соковнику направити напитак од 2 јабуке, 2 листа кеља, шаке спанаћа и мало першуновог листа. Такође је добра идеја и сок од 1 јабуке, 1/2 репе с лишћем, 4 шаргарепе, 2 стабљике целера и 1/2 шоље першуновог листа. Против колитиса 60-100 г меда и 3 чаше сока од јабуке помешати и узимати распоређено 3 пута дневно по 1 чашу. Против спазмичких колитиса који су последица стреса (на нервној бази, што би се рекло) узимати мед 3 пута дневно чист или као густи водени раствор, по 1 кашику 2 сата пре јела или 34 сата после јела. Ако се узима после јела, обавезно пре тога попити чашу прокуване воде са 1/2 кашичице соде бикарбоне. Растворити у 80 г хладне воде 180 г меда и 50 г цветног полена. Све добро измешати и оставити на собоној температури неколико дана, док се не почне врење. Узимати по 1/2 чаше пре јела. Примењује се 30-45 дана. Узети 6 кашика сувог цвета камилице, прелити у емајлираном суду са 1/2 л кипуће воде, поклопити и кувати на пари 15 минута. Охладити, процедити и долити прокуване воде до 1/2 л (да се надокнади вода која је испарила). У томе растворити 2 кашике меда. Чај пити по 1/2 чаше после јела и као противзапаљенско и спазмолитичко средство код грчева у цревима и пролива. Ова течност може се користити и за клистирање у случајевима колитиса. За лечење запаљенских процеса у доњим деловима дебелог црева примењују се тампони од газе и вате намочени у 50%-ни водени раствор меда и врши се микроклистирање медом
раствореним у односу 34 г меда и 64 г рибљег уља. Такође се у дебело црево сондом уноси 50-100 мл 50%-ног воденог раствора меда. Против колитиса препоручује се и узимање 30%-ног раствора прополиса, по 30-40 капи на 1 чашу топле воде или некуваног млека 1 сат пре јела 3 пута дневно. Екстракт семена кима: 1 кашика семена кима прелити 1 чашом кључале воде и оставити да одстоји 30 минута. Узимати по 1 кашику 3-4 пута дневно. Екстракт коре лубенице: Узети 80-100 г сушене коре лубенице и прелити са 2 чаше кључале воде. Пити по 1/2 чаше 4-6 пута дневно. Чај од листова нане: 2 супене кашике листа нане прелити са 2 чаше кључале воде и оставити да одстоји 20 минута. Процедити и пити по 1/2-1 чаше 15-20 минута пре јела, 2-3 пута дневно. Чај од листова шумске јагоде: 2 кашике листова прелити са 2 чаше кључале воде. Узимати по 2-3 кашике чаја. Одварак коре нара: 20 г суве или 50 г свеже коре нара са семеном кувати у 200 г воде на тихој ватри 30 минута. Процедити и узимати по 2 кашике 2 пута дневно. Одварак волујског зеља (Polygonum bistortaj: У односу 1:10 успешно се примењује код колитиса и против пролива. Узимати по 1 кашику 3 пута дневно. Одварак плодова дивље трешње: 1 кашику прелити 1 чашом кључале воде, кувати 5 минута на тихој ватри и оставити 2 сата да одстоји. Процедити и пити по 1/4 чаше 2-3 пута дневно. Пазити да коштице плодова буду целе, јер садрже отровне састојке. Чај од луцерке препоручује се као средство против болова код колитиса.
Одварак корена зечје стопе (Geum urbanum): Сипати 15 г корена у 250 г воде, оставити да одстоји 2 сата и процедити. Пити као средство за стезање код пролива и колитиса. Кичица, жалфија, камилица: Од сваке биљке узети по 1 кашичицу, закувати у чаши кључале воде, оставити да се охлади и процедити. Узимати по 1 кашику 7-8 пута дневно. После 1-3 месеца дозу смањити, а повећавати паузе између узимања препарата. У случајевима напада колитиса примена може да траје и по 6 месеци, уз строго придржавање прописане дијете. Клистирања: Пре спавања свакога дана обавити два клистирања: прво за чишћење са 3 чаше чисте воде, а друго, одмах после реакције желуца, са 1 чашом пиринчане воде са 30 г лактозе (млечни шећер). Овај клистир треба да остане у стомаку током целе ноћи. Лактоза у почетку изазива гасове, што значи да средство делује. После 5-7 дана примене сви симптоми колитиса нестају, али је клистир потребно примењивати још једну недељу и држати дијету. После тога прекинути клистирање, али наставити узимање лактозе још око једну недељу, 2 пута дневно по 30 грама. Ако је могућно, добре су истовремено и топле седеће купке. Ако је колитис упоран, онда, без обзира на оздрављење, после 2 месеца 3 дана за редом поновити двоструко клистирање лактозом. Једнаке делове шишарке беле јове, корена потентиле (Potentilla erecta) и корена коприве помешати, узети 50 г мешавине и оставити 10-12 сати да одстоји у 1 л хладне воде. Кувати 10-12 сати, процедити и 1 чашу врућег чаја попити одмах на искап, а остало распоредити на 4 дела и попити у току дана. Помешати по 50 г корена волујског зеља и потентиле и 1 кашику мешавине прелити 1 чашом хладне воде. Оставити да одстоји 6 сати, а онда кувати 10-15 минута, па процедити. Попити у малим гутљајима у току дана. Помешати 25 г потентиле, по 20 г лишћа боровнице и плодова боровнице и 55 г цветова камилице, па 1 кашичицу мешавине прелити 1 чашом хладне воде и оставити 6 сати да одстоји.
Кувати потом 5-7 минута, процедити и све попити у малим гутљајима током дана. Помешати по 20 г корена потентиле, корена волујског зеља и цветова камилице, и по 25 г лишћа боквице и плодова боровнице, па 1 кашику мешавине попарити као за нај у 1 чаши кипуће воде. Процедити и попити у току дана. Помешати једнаке делове корена потентиле, цветова камилице, лишћа коприве, лишћа боровнице и лишћа питоме нане. Кувати 1 кашику мешавине у 1 чаши воде 20-25 минута, оставити 20 минута да одстоји, па процедити. Пити по 1 чашу 2-3 пута дневно. Помешати по 20 г корена потентиле и корена волујског зеља, по 15 лишћа питоме нане и цветова камилице, и 35 г русомаче. Кувати 1 кашику мешавине у 1 чаши воде, оставити 20 минута да одстоји, па процедити. Пити по 1 чашу 2-3 пута дневно. Помешати 3 кашике корена белог слеза, 2 кашике листа подбела и 1 кашику цвета дивизме. 4 кашике мешавине прелити са 700 г прокључале воде и поклопити. Оставити да одстоји 4-5 сати, процедити и пити са медом или без њега, 3 пута дневно. Помешати 35 г цветова камилице и по 25 г корена волујског зеља, лишћа питоме нане и плодова боровнице. Кувати 1 кашику мешавине у 1 чаши воде 20-25 минута, оставити да одстоји 20 минута и процедити. Пити по 1/2 чаше 3-4 пута дневно. Помешати једнаке делове питоме нане, цветова камилице и корена потентиле. 1 кашику мешавине налити 1 чашом кипуКе воде и оставити 30 минута да одстоји. Пити по 1 чашу 2-3 пута дневно. Помешати 30 г троскота и 50 г лишћа боквице. 1 кашику мешавине кувати 5-7 минута у 1 чаши воде, па процедити. Пити по 1 чашу 2-3 пута дневно. Помешати по 20 г пелена и жалфије, па 1 кашику мешавине прелити 1 чашом кипуће воде. Оставити да одстоји 25-30 минута, процедити и пити по 1 кашику свака 2 сата.
Помешати по 25 г листа пелена, раставића, кантариона, кичице и анђеоског корена (Angelica archangelica). 2 кашике мешавине прелити са 1/2 л врућег вина и оставити да одстоји 10-15 минута. После тога у вино додати по 10 г лишћа питоме нане и одољена, па оставити да стоји још 25-30 минута. Узимати по 2-3 кашике 34 пута дневно, заливајући чашом воде. Помешати по 1 кашику семена коморача (Foeniculum vulgare) и одољена, 2 кашике лишћа питоме нане и 6 кашика цветова камилице. 1 кашику мешавине прелити 1 чашом кипуће воде, оставити 20-30 минута да одстоји, процедити и пити по 1 чашу 12 пута дневно. Помешати једнаке делове лишћа жалфије, лишћа питоме нане, цвета камилице, кантариона и плодова кима. 2 кашике мешавине увече налити у термосу 1 чашом кипуће воде и оставити преко ноћи, па ујутру процедити. Пити по 1/2 чаше 3-4 пута дневно. Помешати по 3 кашике цветова камилице, лишћа боквице, корена волујског зеља и 4 кашике плодова боровнице. 1 кашику мешавине прелити 1 чашом кипуће воде, оставити да одстоји 2030 минута, па процедити. Пити по 1/3 чаше 3 пута дневно. Помешати по 1 кашику лишћа питоме нане, лишћа коприве, цветова камилице и плодова боровнице. 1 кашику мешавине увече прелити у термосу 1 чашом кипуће воде и оставити да преноћи. Ујутру процедити и пити по 1 чашу 2-3 пута дневно. Помешати по 1 кашику вранилове траве, русомаче, троскота, потентиле, хајдучке траве, кантариона и лишћа коприве. 2 кашике мешавине залити увече у термосу са 2 чаше кипуће воде и оставити преко ноћи. Ујутру процедити и пити по 1/2 чаше 3 пута дневно. Помешати 1 кашику цвета невена и 2 кашике лишћа купине. 4 кашичице мешавине прелити 1 чашом кипуће воде. Оставити да одстоји 15-20 минута, процедити и пити по 3/4 чаше 3 пута дневно, пре јела.
Помешати 2 кашике коре поморанџе и по 4 кашике корена иђирота, анђеоског корена и кичице. 1 кашику мешавине прелити 1 чашом кипуће воде и оставити да одстоји 2 сата, па кувати 10 минута. Процедити и пити топло после ручка. Против учесталих крварења из црева Чај од раставића: 1 кашику прелити 1 чашом кипуће воде, поклопити и кувати на пари 30 минута. Процедити, траву изгњечити и досути кипуће воде до пуне чаше. Пити по 1/2 чаше 2-3 пута дневно 1 сат пре јела. Екстракт од раставића: 2 кашичице раставића прелити кипућом водом, оставити да одстоји 1 сат, па процедити. Пити у малим гутљајима током дана. Чај одсмиља: Узети 0,5-1 грама (према потреби и 2 грама) траве и прелити са 200 г кипуће воде. Оставити да се охлади, процедити и узимати по 1 кашику на сваки сат, све док се крварење не заустави. Уз примену свих поменутих промена у исхрани и препарата обавезно иде и узимање препарата “ TODoXIN®” бр. 1. Препарат се узима укупно 42 дана (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN® ” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). Прилог: нека јела за оболеле од улцерозног колитиса Бундева 1 бундева, мања или средња маслиново уље цимет морска со Бундеву пећи у рерни 35 минута на 190 степени. Извадити из рерне, оставити 5 минута да се охлади. Исећи и зачинити уљем, циметом и сољу.
Плави парадаЈз са белим луком и биљем 1 плави парадајз, средње величине 5 ченова белог лука 1/2 шоље маслиновог уља 1/4 шоље свежег босиљка 1/2 кашичице ориганоа 1 кашика морске соли Плави парадајз пећи у рерни 35 мин. на 190 степени, или док не буде печен. Исећи на две половине, извадити месо и ставити у миксер. Додати маслиново уље, бели лук, оригано, босиљак и со. Миксовати док се маса не изједначи. Може се користити као прелив или прилог за поврће. Сендвич од тофуа 2 кришке црног хлеба 2 кашичице маслиновог уља тофу 1 кашика сецканог црног лука 1/4 кашичице млевеног кима морска со Натрљајте свако парче хлеба по 1 кашичицом маслиновог уља. Положите хлеб са науљене стране на роштиљ или на загрејан тигањ и оставите док не порумени. Кришке хлеба са запечене стране поспите исецканим црним луком и млевеним кимом. Додајте одозго режањ тофуа и тако намазан хлеб запеците док сир не почне да се растапа. Брзи сендвич 2 кришке црног хлеба 3 кашике маслиновог уља 4 чена белог лука 3 кашике изренданог/изгњеченог тофуа свежи босиљак
Црни хлеб исећи на коцкице. У тигању загрејте уље. Бели лук исецкајте или изрендајте и сипајте у загрејано уље. У то додајте коцкице хлеба. Пржите све док хлеб и бели лук не порумене. Додајте босиљак и оставите на ватри док босиљак не омекша. Изручите све из тигања на тањир и поспите тофуом. Просо на пари 1 шоља проса 1/3 кашике морске соли 1/2 кашике маслиновог уља У шерпу сипати 2 шоље воде. Додати морску со и маслиново уље. Шерпу поклопити и ставити да проври. Додати просо и добро промешати. Кувати ово на тихој ватри 15-20 мин, односно док просо не омекша. Хељда на пари 1 шоља хељде морска со У шерпу сипати 2 шоље воде. Додати морску со, шерпу поклопити и ставити да проври. Додати хељду и добро промешати. Кувати ово на тихој ватри 10-15 мин, односно док хељда не омекша. Печени бели
лук
4-5 целих главица белог лука 2 кашике маслиновог уља Очистите главице лука тако да одвојите ченове. Ставите ченове у мањи плех. Прелијте их маслинових уљем и ставите плех у рерну. Пеците 35-45 минута на 190 степени. Бели лук повремено преливајте маслиновим уљем, све док љуска не почне да се одваја. Пазите, међутим, да ченови не прегоре или се не прекувају.
Овако припремљен бели лук можете размазати на црни хлеб или га користити за кување, ако јело треба да мирише на бели лук, али да нема јак укус белог лука. Сос од печеног белог лука за тестенину тестенина од пиринча 6 кашика маслиновог уља 10-12 печених ченова белог лука 1/2 кашичице ориганоа изрендан/изгњечен тофу У већем тигању загрејати маслиново уље, додати оригано и пропржити око 1/2 минута на јакој ватри. Смањити ватру и додати печени бели лук и скувану тестенину. Пропржити још десетак секунди и скинути са ватре. Тестенину посути тофуом. Сос од белог лука за тестенину тестенина од пиринча 6 кашика маслиновог уља 6 ченова белог лука, исецканих или изренданих 1/2 кашичице ориганоа изгњечен/изрендан тофу Маслиново уље загрејати у већем тигању, додати ченове белог лука и оригао и пропржити око пола минута на јакој ватри. Смањите ватру и додајте скувану тестенину. Пропржити још десетак секунди и скинути са ватре. Посути тестенину тофуом. Сос од тиквица и рузмарина за тестенину тестенина од пиринча 1 тиквица средње величине 1/4 шоље рузмарина 6 кашика маслиновог уља 6 ченова белог лука, исецканих или изренданих 1/2 шоље изренданог/изгњеченог тофуа
У већем тигању загрејати маслиново уље и додати бели лук. Пропржити око пола минута и додати исецкану тиквицу. На крају додати рузмарин. Пустити да крчка око 10 минута, док тиквице не омекшају. Додати скувану тестенину и промешати. Скинути са ватре и тестинину посути тофуом. Сос од босиљка за тестенину тестенина од пиринча 1/2 шоље босиљка 7 ченова белог лука 1/2 шоље маслиновог уља 1/4 шоље изренданог/изгњеченог тофуа Босиљак, бели лук, маслиново уље и 1/2 шоље воде ставити у миксер и миксовати док се маса не измеша равномерно. Сос на јакој ватри подгрејати у тигању око пола минута, прелити преко скуване тестенине и посути све тофуом. БораниЈа са белим
луко м
и наном
250 г зелене бораније (“оловка”) 3 чена белог лука 1/2 кашичице нане 2 кашике маслиновог уља морска со Оперите боранију и исеците на комаде дугачке око 4-5 цм. Ставите 1 л воде да проври и убаците боранију. Пустите да кува око 3 минута. У међувремену исецкајте или изрендајте бели лук и измрвите нану. У велику чинију сипајте оцеђену боранију, бели лук и нану. Измешајте све и посолите. Салата 1 зелена салата, мања 5-6 листова спанаћа 1/2 главице црног лука, ситно исецкано 1 шаргарепа, изрендана 1/2 краставца, исецканог на колутове
п рели в
1/2 шоље маслиновог уља 2 чена белог лука, ситно исецкана или изрендана сок од 1/2 лимуна морска со Састојке за прелив сипати у чинију за сапату и измешати жицом за мућење. Додати салату, спанаћ, шаргарепу, црни лук и краставац и све добро измешати. Сос од тофуа за салату 1/2 шоље маслиновог уља 200 г тофуа 2 чена белог лука 1 кашичица морске соли Маслиново уље, тофу, бели лук со и 1/2 шоље воде сипати у миксер и све измиксовати док се не сједини. Ако је потребно, да би прелив био довољно течан, додати још мало маслиновог уља и воде. Овај прелив користити за различите салате, према укусу. Чорба од сочива и проса 1 шоља сочива 1 шоља проса 1 велика главица црног лука, ситно исецкана 5 ченова белог лука, ситно исецканих 3 кашике маслиновог уља 1 кашка морске соли 1/4 шоље коријандера Опрати просо и сочиво. У шерпи загрејати маслиново уље, додати црни лук и бели лук и пропржити док не постану стакласти. Додати 2 шоље воде, морску со, сочиво и просо. Пустити све да кључа око 1 минут. Смањити ватру и кувати све још 20 минута, односно док сочиво и просо не омекшају. На крају све зачинити коријандером.
Сочиво и просо са кимом
1 шоља сочива 1 шоља проса 1 велика главица црног лука, ситно исецкана 5 ченова белог лука, ситно исецканих 3 кашике маслиновог уља 1 кашичица кима 1 кашика морске соли Опрати просо и сочиво. У шерпи загрејати маслиново уље, додати црни лук, бели лук и ким и пропржити док не постану стакласти. При томе пазити да ким не прегори! Додати 2 шоље воде, морску со, сочиво и просо. Пустити све да кључа око 1 минут. Смањити ватру и кувати све још 20 минута, односно док сочиво и просо не омекшају. Скуша са премазом скуша од 200-250 г 5 ченова белог лука, ситно исецканих 1/2 шоље босиљка 4 кашике маслиновог уља морска со Бели лук, босиљак и маслиново уље ставити у миксер и измиксовати док се не добије уједначена маса. Тигањ намазати маслиновим уљем. Очишћену скушу расећи уздуж на два дела и посолити морском сољу. Сваку половину премазати припремљеним премазом. Пржити са обе стране. Сваки пут када скушу окренете - премажите поново. Скушу пржити према укусу. Тесто од проса и coie 1 шоља сојиног брашна 1 шоља просовог брашна 5 кашика маслиновог уља 7-8 ченова белог лука прстохват морске соли изрендани тофу
У вангли измешати сојино и просово брашно, 1,5 шољу воде, со и 2 кашике маслиновог уља. На крупније ренде изрендати бели лук, додати га у мешавину и обликовати тесто. На дно плеха (величине око 30 х 20 цм.) ставити алуминијумску фолију. Рерну загрејати на 190 степени, а онда ставите плех у рерну. После 5 минута плех извадити, додати остатак уља и ставити тесто у плех. Пећи у рерни 35 минута на 175 степени. Извадити плех и преко теста посути изрендани тофу. Вратити у рерну још 3 минута, да се допече. Извадити и оставити да се охлади. Исећи на коцке и попрскати са мало маслиновог уља. Тесто од coie и проса са ру^марином и тиквицама 1 шоља сојиног брашна 1 шоља просовог брашна 5 кашика маслиновог уља 7-8 ченова белог лука 1 тиквица, средње величине 1/2 главице црног лука, средње величине 1 кашике свежег рузмарина прстохват морске соли изрендани тофу У вангли измешати сојино и просово брашно, 1,5 шољу воде, со и 2 кашике маслиновог уља. На крупније ренде изрендати бели лук, ситно исецкати црни лук и тиквицу, сипати све у мешавину, додати рузмарин и обликовати тесто. Додати остатак уља и ставити тесто у плех. Пећи на 175 степени 45 минута. Извадити плех и посути тесто изренданим тофуом. Вратити у рерну још 3 минута, да се допече. Извадити и оставити да се охлади. Исећи на коцке и служити. Тесто од coie. проса и хељде 1 шоља сојиног брашна 1/2 шоље просовог брашна 1/2 шоље хељдиног брашна
5 кашика маслиновог уља 7-8 ченова белог лука прстохват соли изрендани тофу У вангли измешати сојино, просово и хељдино брашно, 1,5 шољу воде, со и 2 кашике маслиновог уља. На крупније ренде изрендати бели лук, сипати у мешавину и обликовати тесто. Додати остатак уља и ставити тесто у плех. Пећи на 175 степени 45 минута. Извадити плех и посути тесто изренданим тофуом. Вратити у рерну још 3 минута, да се допече. Извадити и оставити да се охлади. Исећи на коцке и служити. Тесто од coie. проса и хељде са тиквицама 1 шоља сојиног брашна 1/2 шоље просовог брашна 1/2 шоље хељдиног брашна 5 кашика маслиновог уља 7-8 ченова белог лука 1 тиквица, средње величине 1/2 главице црног лука, средње величине прстохват морске соли изрендани тофу У вангли измешати сојино, просово и хељдино брашно, 1,5 шољу воде, со и 2 кашике маслиновог уља. На крупније ренде изрендати бели лук, ситно исецкати црни лук и тиквицу, сипати све у мешавину и обликовати тесто. Додати остатак уља и ставити тесто у плех. Пећи на 175 степени 45 минута. Извадити плех и посути тесто изренданим тофуом. Вратити у рерну још 3 минута, да се допече. Извадити и оставити да се охлади. Исећи на коцке и служити. Тесто од проса и соје са босиљком 1 шоља сојиног брашна 1 шоља просовог брашна
5 кашика маслиновог уља 7-8 ненова белог лука 1 шоља измрвљеног босиљка {према укусу може више или мање) прстохват морске соли изрендани тофу У вангли измешати сојино и просово брашно, 1,5 шољу воде, со и 2 кашике маслиновог уља. На крупније ренде изрендати бели лук, сипати у мешавину, додати босиљак и обликовати тесто. Додати остатак уља и ставити тесто у плех. Пећи на 175 степени 45 минута. Извадити плех и посути тесто изренданим тофуом. Вратити у рерну још 3 минута, да се допече. Извадити и оставити да се охлади. Исећи на коцке и служити. Тесто од соје и хељде са празилуком 1 шоља сојиног брашна 1 шоља хељдиног брашна 5 кашика маслиновог уља 7-8 ченова белог лука 1 струк празилука, ситно исецкано прстохват морске соли изрендани тофу У вангли измешати сојино и хељдино брашно, 1,5 шољу воде, со и 2 кашике маслиновог уља. На крупније ренде изрендати бели лук, сипати у мешавину, додати празилук и обликовати тесто. Додати остатак уља и ставити тесто у плех. Пећи на 175 степени 45 минута. Извадити плех и посути тесто изренданим тофуом. Вратити у рерну још 3 минута, да се допече. Извадити и оставити да се охлади. Исећи на коцке и служити.
ЗАТВОР И ХЕМОРОИДИ
Затвор Од затвора пати много људи. Узроци могу бити различити. Неки лекови имају такво деловање да се као нуспојаве јавља затвор. Ипак, ако се то искључи, узроци затвора обично су неодговарајућа исхрана и мало кретања. Не каже се без разлога да је затвор болест лењих црева. Ко има проблема са столицом требало би да, ради регулисања метаболизма и рада црева, узима препарат “TODoXIN®” бр. 1 (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN@” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ), будући да у себи садржи влакнасти део састојака, који је веома важан за добру пробаву, а и убрзава метаболизам, па се храна лакше вари и избацује. Затвор се сигурно добија ако се избаце воће, поврће и интегралне житарице - намирнице богате влакнима, а једе много меса, масноће и млечних производа. Храна за коју је познато да делује повољно на рад црева и добру столицу обухвата: бадем, јабуке, цикорију, маслачак, урме, зелену салату, смокве, семе лана, грожђе, першун, грејпфрут, суве шљиве, брескве, соју, репу, орасе и поточарку. Од оволико састојака лако је саставити салату, скувати чорбу или чај. Начелно би против затвора требало да се примењује правило двоструке петице, што значи да свакога дана треба да се узима по пет врста воћа и поврћа. Ако затвор не прође после 2-3 дана, повећати унос воћа и поврћа, а смањити месо и пецива од белог брашна. Искључити зелени и црни чај, јер садрже велике количине танина, који утичу на стезање и успоравају кретање садржаја у цревима. Препоручује се што више сокова. Од воћних
сокова најбољи је онај од сувих шљива (осим сока одличан је и компот), јабуке и крушке. Што се тиче сокова од поврћа, најбољи је сок од кромпира, али добро делују и сокови од купуса, цвекле, краставца, црног лука и диње. Сокови треба да се цеде тако да остане што више влакнастог дела, јер он је најважнији за рад црева. Семе лана: Узимати свакога дана 2-3 пута дневно по 1-3 кашике семена лана, целог или истуцаног, и у току дана попити најмање 8 великих чаша течности (најбоље чајева од већ поменутих биљака), како би се олакшало кретање садржаја кроз цревни тракт. Семе пискавице: Осим семена лана, може да се узима и семе пискавице, не више од 2 кашичице одједном, јер у противном изазива болове у стомаку. Када се узима пискавица важи исто што и за семе лана: пити што више течности. Крушина и сена iecv биљке које су познате као добре против затвора, али би, ипак, требало да се примењују као последње решење. Оне, наиме, садрже антрахиноне, који могу да изазову крваве проливе и повраћање, а ако се употребљавају дуже и зависност. Никако не би смеле да их употребљавају труднице и дојиље. Мед против затвора Рецепт
бр.1
20 г сумпора добро измешати са 80 г меда и узимати по 1-2 кашичице дневно. Рецепт бр. 2 2 кашике мекиња кувати у 200 г воде 5-10 минута. Охладити и додати 1-2 кашике меда. Смесу узимати свакога јутра, на празан стомак, или увече, пре спавања. Рецепт бр. 3 Помешати мед и сок од рена, у односу 1:1, и узимати по 15-20 г свакога јутра, на празан стомак, или увече, пре спавања.
Р ец еп т бр. 4
Помешати 2 кашике меда, 100 г рендане куване цвекле и 2 кашике маслиновог уља. Смесу поделити на 2 дела. Један део узети ујутру, на празан стомак, и после тога попити 1/2 чаше хладне воде. Други део узати пре спавања и после тога исто попити 1/2 чаше хладне воде. Рецепт бр. 5 По 100 г сувих шљива, сушених кајсија и сушених смокава опрати, покиселити у врелој води, па самлети на воденици за месо. Додати 100 г меда и 5-7 г иситњене сене. Све добро измешати и држати у добро затвореној тегли, у фрижидеру. Узимати пре спавања по 1 кашику смесе, растворено у 1/2 чаше хладне воде. Рецепт бр. 6 Узимати мед помешан са изгњеченим сировим меснатим делом тикве (бундеве), кашицом од бундеве или бареном бундевом. Однос одредити према укусу. Рецепт бр. 7 Против затвора у деце од 5-8 година давати пре спавања по 1 кашичицу меда размућену у 1/2 чаше топлог млека.
Хемороиди Хемороиди (шуљеви) су проширене вене ануса. Те вене одводе крв из области аналног отвора. Шире се током пражњења црева, а после тога поново се скупљају. Међутим, ако неко има затвор, онда се те вене током пражњења црева напрежу више пута, постају трајно отечене и изазивају бол и свраб. Отежано пражњење црева може да покида отечене крвне судове и изазове крварење. То је проблем посебно код трудница, будући да фетус притиска све вене у доњем абдомену.
Најбољи начин да се изађе на крај са хемороидима јесте да се спречи да настану. Осим довољно кретања, никада не треба да се занемарује нагон за пражњењем црева. Важно је узимати храну богату влакнима, с пуно воћа и поврћа, избегавати љуто и алкохол. Узимати сокове од купуса, цвекле, краставца, црног лука и диње. Не ваља се насилно напињати док се седи на клозетској шољи, већ треба седети опуштено. На шољи не треба да се седи дуже него што је потребно (кпозет није читаоница!), јер такав положај оптерећује и здраве вене, а камо ли проширене (хемороиде). Препоручује се чучећи став или да се, приликом седења, ноге подигну на хоклицу. За мазање шуљева примењивати “TODoXIN®” крему за вене. Ако ју тренутно немате, може се применити и “Борогал” крема, проверено делотворно, и јефтино, средство против шуљева. За побољшано пражњење црева препоручује се по 1-2 кашике маслиновог или ланеног уља. Против хемороида, ако се већ јаве, помаже и неколико биљака: Гавез самлети у електричном млину за кафу и помешати са бадемовим или кантарионовим уљем, па користити за мазање. Приликом туширања све ће се спрати, тако да можете оставити препарат да делује и дуже. Боквица може да се примењује као кашна облога (иситњени листови намочени са мало или кантарионовог уља) за привијање или се свеже исцеђен сок од боквице може тупфером газе нанети на шуљеве. Кострика (Ruscus aculeatus) примењује се као чај: 5 кашичица корена налити са 200 г кључале воде, оставити да одстоји 15-20 минута, процедити и пити заслађено са мало меда. Дивљи кестен може да се користи за припремање чаја, који се тупфером газе наноси непосредно на хемороиде.
Уље бадема или кантариона може се тупфером газе наносити непосредно на шуљеве. Уљу се може додати прах дивизме (самлети у електричном млину за кафу), јер ова биљка ублажава свраб. Мед против хемороида Рецепт бр. 1 Помешати 2 кашике сока од цвекле са 2 кашике меда и узимати 2-3 пута дневно. Рецепт бр. 2 Иситнити 3-4 листа зове, додати 1/2 кашичице жалфије и налити са 100 г кључале воде. Оставити да одстоји 15-20 минута, процедити и додати 1 кашичицу меда. Пити 1 пут дневно, најмање 20 дана. Рецепт бр. 3 За лечење запаљенских процеса у доњим деловима дебелог црева примењују се тампони од газе намочени у 50%-ни водени раствор меда (50 г меда на 100 r воде). Осим тога, може и микроклистирање (клизма од 35 г меда и 65 г рибљег уља) или 50-100 г 50%-ног воденог раствора меда. П ротив крварењ а
Рецепт бр. 1 1 кашику раставића прелити 1 чашом кипуће воде, поклопити и кувати на пари 30 минута. Процедити, траву изгњечити и досути кипуће воде до пуне чаше. Пити по 1/2 чаше 2-3 пута дневно 1 сат пре јела. Рецепт бр. 2 2 кашичице раставића прелити кипућом водом, оставити да одстоји 1 сат, па процедити. Пити у малим гутљајима током дана.
Р ец еп т бр. 3
Узети 0,5-1 грама (према потреби и 2 грама) смиља и прелити са 200 г кипуће воде. Оставити да се охлади, процедити и узимати по 1 кашику на сваки сат, све док се крварење не заустави. Рецепт бр. 4 10 г траве папратац (Polygonum hydropiper) прелити са 200 г кипуће воде. Оставити да одстоји 15-20 минута и процедити. Пити 3 пута дневно по 1 кашику.
STAPHYLOCOCCUS a u r e u s
Опис Стафилококе су непокретне, грам-позитивне, каталазапозитивне коке које не стварају споре и које се у микроскопском препарату јављају појединачно, у паровима, у кратким ланцима или у неправилним гомилама (на грчком: грозд). Могу да расту на различитим условима околине, најбоље на температури између 30° и 37° С. Повећана рН-толеранција и резистентност на исушивање и дезинфекциона средства чини их сразмерно неосетљивим. Уз ретке изузетке, стафилококе су факултативно анаеробне. Најјачи патогени потенцијал од познатих врста стафилокока има Staphylococcus (S.) aureus. Staphylococcus aureus je коагулаза-позитиван, грам-позитиван, непокретан, аеробан или факултативно аеробан и ствара ентеротоксине. Токсин се ствара у контаминирам животним намирницама. Познато је 6 типова ентеротоксина: A-F. Тип А најраширенији је у епидемијским подручјима. Одређени сојеви могу стварати два или три различита ентеротоксина. Они су терморезистентни на температури од 100° С до 30 минута. Главни резервоар S. aureus налази се у носиоцу. Скрива се у ринофарингалном делу и кожи. Носилац околину контаминира кашљањем, пљувањем, кијањем или додиривањем намирница рукама на којима се могу налазити лезије са стафилококама. Патогене стафилококе животињског порекла прилично су безначајне за тровање животних намирница. Тровање животних намирница ентеротоксинима стафилокока у највећем броју случајева потиче од контаминације хуманим стафилококама (из носа, са руку и лезија на кожи). Животињске ентеротоксине могућно је пронаћи у млеку и млечним производима (сиру). Мора се истаћи значај који сојеви резистентни на антибиотике имају у
случају животиња које су добијале храну са антибиотицима, пошто је могућан пренос тих сојева на човека. Разне животне намирнице и разна јела могу бити вектори токсина: месо, живина, риба, слаткиши. После контаминирања животних намирница стафилококе се морају размножавати, како би могле створити довољно токсина. Пошто се токсини не уништавају ни кувањем, може се десити да постоје и када се не може доказати присуство стафилокока. Пастеризација млека није довољна ако су токсини већ створени, будући да су терморезистентни. Због тога је хигијена веома значајна.
Појављивање MRSAу болницама одликује се прете преношењем рукама медицинског особља, могућношћу вишемесечног перзистирања у случају назалне колонизације односно инфекције овим изазивачем, као и високом резистентношћу на околину. Висока отпорност на сувоћу и топлоту омогућава MRSA да у неживој средини (на пример, на кецељама, у ваздуху, на површини уређаја, инструмената, прибора за негу, болничког инвентара) остану инфективне дуже време (до неколико месеци). За S.aureus као изазивача инфекције у људи главни резервоар је човек. Стопа носилаца креће се у одраслих између 15% и 40%. Стопа је виша у особа које су често изложене стафилококама и у којих је хабитуално или хронично присутан прекид интегритета епитела коже. Тако се, на пример, колонизација често јавља у особа које раде у здравству, пацијената са ранама које захватају велику површину, пацијената са трахеотомијама, пацијената на дијализи, дијабетичара и интравенских наркомана. Предиспонирајући за инфекције стафилококама пре свега су: Diabetes mellitus, обавезна дијализа (у оба случаја због смањене ћелијске одбране), присуство страних тела (пластичних материјала као што су, на пример, венски катетери и металних легура - вештачких зглобова, рецимо), повреде коже као спољашње баријере, имуносупресија или одређене инфекције вирусом инфлуенце А, на пример.
При тровањима време инкубације траје неколико сати (око 2-6 сати), код инфекција 4-10 дана. У особа са колонизацијом болест се може јавити и неколико месеци касније. Због лерзистирања стафилокока на првобитном месту ране или операције изазивач дуго остати латентно у телу и после неколико месеци или година изазвати тешке инфекције ране или опште инфекције (на пример - септикемије). Инфективност постоји током трајања клинички манифестних симптома. Изазивачи се могу пренети и са клинички здраве особе која има колонију стафилокока. Обољења које изазива S. aureus, укључујући и MRSA, могу се поделити на лоикализоване или генерализоване пиогене инфекције и на обољења изазвана токсинима. 1. Пиогене и инвазивне инфекције Ту спадају: фурункуле, карбункуле, пиодермија, апсцеси, емпиеме, инфекције рана, Отитис медиа, синузитис, (гнојни) паротитис, мастоидитис, (секундарни) менингитис, пнеумонија, остеомијелитис, ендокардитис, сепса, инфекције страних тела, пиомиозитис. Инвазивна обољења услед S. aureus могу се јавити као локалне (површинске), дубинске и системске инфекције. Локалне инфекције захватају најпре кожу и делове повезане са њом (знојне жлезде, корен косе) и познате су као фурункуле (када се споје - карбункуле), пиодермија или код повређене коже као инфекције рана. Дубинске инфекције јесу паротитис, Mastitis puerperalis и остеомијелитис (егзогене или хематогене генезе). S. aureus пнеумонија може бити последица инфекције вирусом инфлуенце А, али се јавља и као нозокомијална инфекција у пацијената који су на апаратима за дисање. Полазећи од локалних инфекција, S. aureus може се населити у другим системима органа и стварати апсцесе и емпиеме у телесним удубљењима (плеура, зглобови).
Бактеријемија која настаје због изливања клица у крвоток може прећи у сепсу (смртност код инфекције сојевима осетљивим на антибиотике још увек је до 15%!) или изазвати и ендокардитис. Овај ендокардитис има, у поређењу са ендокардитисима од ентерокока и оралних стрептокока, делимично бржи ток. Као што је познато и од коагулаза-негативних стафилокока, С. ауреус има врло добру моћ пријањања за хидрофобне површине као што су пластични материјали и легуре племенитих метала, што за последицу има инфекције катетера и шантова као и вештачких зглобова и апарата за стабилизацију у трауматологији и ортопедији. На супрот ранијим схватањима, MRSA у односу на инвазивне инфекције нису мање вирулентне од S. aureus уопште.
2. Обољења изазвана токсинима Синдром љуштења коже услед стафилокока staphylococcal scalded skin syndrome - SSSSJ
(енгл.
Ексфолијативни токсини (ETA, ETB) које стварају одређени сојеви S. aureus изазивају стафилогену токсичну епидемијску некролизу (ТЕН; синоним - staphylococcal scalded skin syndrome SSSS). Обољење ce испољава у стварању интрадермалних пукотина, после којих следи едем између доњег Stratum spinosum и горњег Stratum granulosum. Импетиго и Pemphigus neonatorum јесу локално ограничени облици тока болести. Генерализовани облик тока болести произилази из изливања токсина преко целог макроорганизма зато што се не ствара довољно специфичних антитела (Dermatitis exfoliativa Ritter von Ritterschein). Напада претежно одојчад, ређе старије и имуносупресивне пацијенте. Иако се Dermatitis exfoliativa углавном јавља као хоспитална инфекција, треба да се укаже на то да су сојеви S. aureus који стварају токсине раширени и у здравог становништва.
Синдром
токсичког шока
fioxic
sh- TSS)
Ова по живот опасна инфекција одликује се следећим симптомима: фебрилно стање (преко 38,9° С), дифузни макулозни егзантем, хипотонија, перутање коже 1-2 недеље после почетка болести {пре свега на длановима и табанима). TSS је повезан са отказивањем више органа. За постављање дијагнозе TSS морају бити захваћена три или више следећих система органа: гастроинтестинални тракт (повраћање, мучнина или дијареја), мускулатура (изражене миалгије са повећањем креатинина у серуму односно фосфокиназе), слузокожа (вагинална, орофарингална или конјунктивална хиперемија), бубрези (повећање урее или креатинина у серуму, пиурија без доказане инфекције мокраћних путева), јетра (повећање трансаминаза, билирубина или алкалне фосфатазе), ЦНС (дезорјентисаност, поремећај свести). MRSA су до сада само у једном клиничком случају описане као изазивачи Dermatitis exfoliativa. Извештаји о TSS од MRSA и сојева способних да стварају TSST-1 не постоје. Интоксикације животним намирницама Тровање животним намирницама изазвано је уношењем ентеротоксина које S. aureus у контаминираним животним намирницама производи пре узимања хране. Због високе термостабилности ентеротоксини стафилокока не уништавају се ни приликом припремања хране. Већ 2-6 сати после узимања контаминиране хране нагло се јављају мучнина, повраћање, грчеви у стомаку и пролив. У највећем броју случајева обољење је самоограничено и завршава се после 8-24 сати. У тешким случајевима могу се јавити хиповолемија и хипотонија.
Класична медицина и S. aureus V зависности од селекционог притиска антибактеријских активних супстанци, у стафилокока се сразмерно брзо развија резистентност, и то мутацијама или стицањем гена резистентности. То се посебно односи на хоспиталне сојеве, чије
ширење, међутим, остаје претежно ограничено на болнице и установе за негу. Мултирезистентни сојеви aureus скоро увек су резистентни на оксацилин (историјски метицилин, отуда и ознака метицилин-резистентни S. aureus - MRSA). Вишеструка резистентност класичног MRSA обухвата често низ различитих група супстанци и може ићи до граница палете расположивих препарата. MRSA који се тренутно учестало појављују (на пример, такозвани берлински епидемијски сој или Барним епидемијски сој) још су претежно осетљиви на аминогликозид, тетрациклин, гликопептид, рифампицин, натријум-фусидинацид. За лечење инфекција од S. aureus осетљивог на оксацилин средства избора су пеницилини отпорни на пеницилиназу (на пример - флуклоксацилин), цефалоспорини 1. генерације (препоручују се због много мањег везивања беланчевина у серуму) и пеницилини са заштитом од инхибитора. Код генерализованих инфекција комбинују се са аминогликозидом. Осим тога, може се применити и хинолон групе IV. S. aureus јесте чест и опасан изазивач болести у болницама и ординацијама. Смртност од бактеријемије S. aureus износи, уз примену оптималне терапије антибиотицима, просечно 35%. Пре увођења антибиотика тешке инфекције S. aureus имале су смртност од 80%. После увођења пеницилина G, 40-их година, убрзо се појавила резистентност на пеницилин преко производње пеницилиназе. С помоћу пеницилина отпорних на пеницилиназу (флуклоксацилин) било је могућно супротставити се овом проблему. Шездесетих година појавила се резистентност на метицилин, генски кодирана геном мец, што је, опет, могло да се третира после увођења гликопептида (на пример - ванкомицина и теикопланина). Супротно очекивањима, током деценија није се појавила резистентност на гликопептиде. Један гликопептид - авопарцин - примењује се и у храни за животиње, тако да је животна околина прилично воптерећенаг ослобођеним гликопептидом. Критичари страхују да је овај велики селекциони притисак изазвао не само појављивање ентерокока резистентних на ванкомицин, већ и да може
изазвати појаву S. aureus резистентног на ванкомицин, тако да је примена авопарцина сада забрањена у многим земљама. Деведесетих година у лабораторији је “успело” да се један транспозон ентерокока резистентног на ванкомицин пренесе на S. aureus. На сву срећу, овај сој није био стабилан и до данас није био изолован из клининког материјала. Због тога се дуго веровало да се проблем резистентности на ванкомицин неће клинички јавити. Терапијски, у случајевима инфекција ванкомицин-резистентним S. aureus (VRSA) у обзир долази комбинација ванкомицина и рифампицина (уколико је S. aureus осетљив на њега) или синерцида. У Јапану је на располагању и арбекацин, аминогликозид доступан само у Јапану. У развоју је један антибиотик фирме “Lilly” (LY 333328), и он би у будућности могао постати једна од терапеутских могућности. Још једна занимљива супстанца јесте синерцид, комбинација квинупристина и далфопристина у односу 30:70 (РП 59500). Оне хемијски припадају природним антибиотицима стрептограминима. Комбинација је активна и против стафилокока резистентних на оксацилин. Кпиничка искуства показују да се синерцид (у дози 2-3 х 0,5 г дневно односно 2x10 20 мг/кг дневно) добро подноси и да је прикладан за лечење инфекција изазваних мултирезистентим грам-позитивним кокама. Потребне су, свакако, даље студије за утврђивање фармакокинетике, подношљивости и делотворности код различитих индикација, пре него што буде могућно да се донесе сигурна процена. “TODoXIN®” ПРОТИВ S. AUREUS Staphylococcus aureus. Енглеска. 10.000 случајева годишње. Луде краве, антракс, сада и S. aureus. Њима се то не дешава случајно. То је прави биолошки рат. Енглеска је одавно нападнута. Америчка радионица страве и ужаса ради пуном паром. Све у три смене удара се на земље које Америци нису по
укусу. Енглеска је једна од таквих. Шоње! Изгубили су колоније. Ко има - даће му се, ко нема - узеће му и оно мало што има! Зато ће САД Енглеској откинути Ирску, као што су нама Косово, па онда Велс и тако све редом. Ипак, хајде да их прво мало финансијски ослабе. Упропастили су им сточарство лудим кравама. Тих лудих крава има свуда, али у толико малом броју случајева да је то у односу на број становника небитно. Међутим, када се једном дигне таква једна бука и прашина, онда ту више помоћи нема. Најгора ствар у трговини јесте противреклама такве врсте. Како нам је и шта (нам) ради S. Антибиотици су некада били велики лек. Утом су се појавиле и нове велике болести. Велики лек од некада не може сигурно да делује на све велике болести од данас. Може на неке, то је тачно, али не може на све. Изазивачи болести навикавају се на постојеће лекове и стварају резистентност (отпорност). Није разлог отпорности само то што S. aureus еволуира. Он може да буде вектор (преносилац) и домаћин прионима. Појам прион потиче од енглеских речи proteinaceous infectious particles (протеинске инфективне честице). Отпорни су на УВ и јонизујуће зрачење. Немају нукпеинску киселину (геном), или је имају у веома малој, занемарљивој, количини и на неки начин је заштићена од радијације. Протеинске честице укључују: прион протеин (PrP), SAF протеин ( fibril) и гликопротеин (gp) 34. Прионе инактивирају јонске базе, 0,5% хипохлорит, протеазе и хемијска средства која денатуришу протеине. Механизам репликације приона није познат. Постоји више хипотеза како протеини могу пренети информације које нису кодиране у секвенцама њихових аминокиселина: приони не поседују гене за своје беланчевине, већ активирају одређене гене у ћелијској ДНК неким до сада непознатим механизмима. Једноставно, реч је о размножавању без генског материјала, без меморије. Реч је, значи, о својеврсним паразитима, којима је за деловање потребан домаћин, а вектори, осим вируса, могу бити и ваздух, вода, земљиште, лекови.
a?
MRSA представља данас велики проблем за лечење. У суштини, ова бактерија се не мења цела, већ само мења омотач својих шећера. До сада најбоље резултате у лечењу инфекција MRSA дају управо лекови који ударају на ензиме шећера (гликопептиди и аминогликозиди). Шта можемо да учинимо? Хајде да пробамо да не тражимо нове лекове, већ да применимо оно што смо радили некада, а што су бактерије, па и овај наш S. aureus, изгледа већ заборавиле. Нешто старо чега се више нико не сећа може бити опажено као нешто сасвим ново. Лакше је применити старе, испробане шеме него тражити нове и чекати да се потврде. За то постоје два разлога: штеде се време и новац и доказано је да пали. Размислимо и о овоме: S. aureus не појављује се у устима. Објашњење за то могу да буду две ствари. Прво: у устима је 90% присутан S. mutans. Потиснуо је све друге бактерије. Друго: пљувачка. Најбоља аутовакцина. Сетите се само оних који су најбоље везани са природом - животиња. Свака животиња кад год се повреди лиже рану и тако ју дезинфикује пљувачком. У човека би требало да се примењу тако што би се давала интравенски, у крвоток, после претходне припреме (стерилизације). Хајдемо редом. Шта радити да би се спречило појављивање S. aureus у храни? Некада су судови прани у цеђи (лужини). Најбоља је цеђ од витица и листова винове лозе. Те витице и ти листови познати су као најбоља потпала за печење меса. Осим винове лозе може се узети и добра буковина. Пепео се помеша са водом, сачека се да се вода избистри. Онда се вода одлије и то је цеђ, по хемијском саставу база. У том природном “Судомилу” прало се посуђе. Једном месечно наложи се казан у који се сипа цеђ. Ту се ставе све посуде и сав кухињски прибор, и све се добро искува. После се испере чистом водом и обрише. Био је то ритуал који се изводио редовно и који је давао одличне резултате.
Занимљиво, то са цеђи раде још у великом броју случајева Цигани. За њих се зна да су, ако поживе, много здравији, отпорнији, од осталог света. Вероватно да имају неки фактор у крви, па имају неку врсту заштите и од те прљавштине. У њих нема дечје парализе. Ређе се инфицирају HIV-ом него други. Све ово, опет, никако не значи да сад сви треба да масовно покренемо акцију “Прљавштином до имунитета”! Избацили људи из употребе један препарат врло делотворан и врло јевтин: таблете у чијем су саставу били Царбо анималис (активни угаљ) и сулфонамид. То су биле мале пилуле за скоро све стомачне тегобе. Много је живота спасено овим таблетама. Пили су људи њих и “Донат" воду, и било им је добро. Активни угаљ сигурно сакупља токсине, наравно и оне из хране, што ће рећи и оне које ствара S. aureus. Сви приручници прве помоћи кажу да у случају било којег тровања треба да се даје активни угаљ. Тачно. Само - где да нађемо таблете активног угља? Скоро нигде. Док Немци, рецимо, имају паковање од 20 таблета активног угља, које кошта 24 марке!
Инфекција S.aureus преноси се најчешће рукама и у просто ријама у којима бораве особе које носе ту бактерију. Дакле прање руку. Где су старе, добре пастиле сублимата? Лекари су у раствору тих пастила прали руке пред интервенције и то је средство било невиђено делотворно. Осим за руке, пастиле сублимата користиле су се и за дезинфекцију косматог дела главе. У 100 мл алкохола раствори се пастила. Тим раствором намаже се глава, стави се завој и сутра нема више ниједне гњиде. Коса се не пере 2-3 дана и од инфекције нема више ни помена. То се тако радило са децом и војницима и нико није имао вашке. Не кажем да су ова средства боља од постојећих, али су се на постојећа бактерије навикле! Шта нас кошта да видимо да ли се сећају старих?
У мојој породици правио се својеврсни пилинг целог тела, што значи да се скидају све изумрле ћелије. То се звало рунити путницу и примењивало се код сваког купања и умивања. Рунити - скидати слој изумрлих ћелија, а путница - изумрли део коже, пути. То се лепо сруби и уради се потпуни пилинг. Купање је било у каци, с помоћу четке и оштрог пешкира. Све је морало да се скине. Кад се тако окупате као да сте се орибали. Бедуини то раде од када знају за себе. Они се у пустињи купају редовно, и то песком. Цело тело истрљају песком и као да су се ишмирглали. Јер, у том изумрлом делу коже множе се гриње, гљивице и бактерије. Садашњи је обичај да се човек окваси, насапуња мало, истушира и мисли да је чист. Он уопште није чист све док има путницу. Он мора ту путницу да скине до краја и увек мора да остане млада и мека кожа. Не може да се пусти да буде слој на слој. Треба да се вратимо традицији, па ће бити мање инфекција и алергија. Не трчати у козметички салон да Вам ураде пилинг лица. Можете то и сами да урадите, ако три пута чистим сапуном оперете лице и добро истрљате лице, тако да остане само она здрава, млада кожа. То је занимљива ствар и треба да се препоручује људима да морају да скину са тела све док кожа не почне да шкрипи. Северни народи (Руси, на пример) имају своје бање и они се тамо прво напаре, а онда се шибају сноповима прутића. То је врло пријатно. Тако изађу сав зној и лој из коже. Они који смеју да се паре у кади (не долази у обзир за људе са болестима срца, на пример) требало би то свакако да раде. Ако човек нема могућности да иде у сауну, или ако у кући нема каду, има лавор. Може ту да покисели ноге и да се тако ослободи много бактерија и гљивица. Уз купање, макар и под тушем, ваљало би да иде и четкање, и то четком од природне длаке, а не синтетичке. S. aureus - златни стафилокок. Добио је име по томе што из ране која је њиме инфицирана истиче жућкаста течност. Ране које имају инфекцију S. aureus могу да се третирају на више начина. Ту од биљака помажу невен, гавез, ранилист, дивизма, хајдучка трава, линцура. Од пчелиних препарата иду прополис и мед.
Могућно је правити тинктуре, креме или уља од само једне од ових биљака, или од комбинације неколико њих. У сваком случају, као и увек код примене лековитог биља, у једној комбинацији не сме бити више од 7 биљака. Битно је да све ове биљке имају антисептичко дејство. Ваљало би да се спроведу испитивања о томе како која од биљака делује на S. aureus, нека врста антибиограма, како би се могла направити најделотворнија комбинација. Један од начина обраде ране јесте и засипање. То може бити прах направљен од лековитог биља, којем је додато врло мало талка. Рана се може засипати и прополисом у праху. Најбољи начин јесте засипање спрејом направљеним од комбинације лековитог биља. Постоји неколико могућности. Основа спреја у сваком случају је алкохол. Њему се може додавати јодоформ, одвар од гавеза, прополис у праху, прах од лековитог биља првенствено невена и хајдучке траве, прах на бази сулфонамида. Спреј се сипа у бочицу - распршивач. Ако немате посебну, може и добро испрана бочица од парфема. Ово се може примењивати на све ране. Рецимо - ране на месту увођења катетера. Оне често не зарастају дуго, а за све је крив, наводно, организам. За обраду ране изузетно је добар јодоформ. Ставља се у рану или на њу. Избачен је јер, наводно, оставља ожиљке. Међутим, са њим нема болова, нема инфекције. Јодоформ се ставља са фибринском пеном, како би се депоновао што дубље. Може да се примењује и без фибринске пене, али боље је са њом, пошто чува крвни угрушак - колач - и штити рану од продора спољашњих агенаса. Ово са јодоформом не мора бити делотворно 100%, али ако буде и 50% - то је сјајно. Све те дубоке инфициране ране, а посебно оне које имају цистичне сакулусе, треба да се добро хируршки очисте, што, свакако, подразумева претходно отварање ране. Све уклонити, како се не би јавио рецидив, јер организам кошуљицу (сакулус) производи како би непријатеља затворио у оклоп.
Уз обраду ране препаратима јода ваљало 6и уноеити и храну која има јода. Морске алге, исландски лишај и морска со имају доста јода, па би се могло размислити и о њима као додацима исхрани код обољења од S. aureus. Уз све ове мере треба да се пије доста најева. Најбољи су чајеви од чичка, младе храстове коре, кудеље, коњорепа, траве од срца, рузмарина, блаженог чкаља. Ваља узимати и нешто што појачава излучивање течности - мокрење и знојење, да би се организам очистио од осталих токсина. Сви ови чајеви не морају бити једини делотворни, али доказано је да немају контраиндикација и интеракција са другим средствима која се примењују у лечењу. Особе које имају инфекцију S. aureus треба да узимају орално мед и прополис. Капи прополиса могу ићи у ударној дози, 3 х 20 капи, са великом кашиком меда и препаратом “TODoXIN®” бр. 1, пола сата пре јела (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). У “ TODoXIN®” бр. 1 могу се додати гавез, дивизма, линцура и невен, у укупној количини не већој од 10% масе готовог препарата којем се биљке додају.
ВАЖНИЈИ ВИРУСИ
Адено вируси Често се налазе латентно присутни у аденоидном ткиву. Тренутно је познато око 50 серотипова. Преносе се контактом или капљично, а највише фекално-орално. У осушеном стању на површини остају активни неколико дана. Онкогеност адено вируса утиче на то да вакцинација није сигурна Изазивају: фебрилни фарингитис са конјунктивитисом или без њега, епидемијски кератоконјунктивитис, пнеумонију, ентеритис, дијареју (посебно у одојчади и млађе деце), хеморагијски циститис, перзистентне и генерализоване инфекције у имуносупримираних особа, инфекције бубрега.
Астро вируси Преносе се често у првим недељама живота. На узрасту од једне године заражено је већ свако друго дете. Инкубација је кратка, траје 1-4 дана. Преносе се фекално-орално и избацују се после 1-4 дана. До 10. године живота антитела се налазе у 75% деце. Изазивају: проливе, највише у деце, али се инфекције јављају и у одраслих, најчешће имунокомпромитованих пацијената.
Варичела зостер (Varizella zoster) вирус (VZV) Назива се још и хумани херпес вирус 3 (HHV-3). Познат је због своје високе контагиозности. Преноси се првенствено ваздухом, али посредним и непосредним контактом. Изузетно добро перзистира у прашини. Типична перзистентност у организму (у
спиналним ганглијама) после примарне инфекције и реактивација код ослабљене имунске одбране. Инкубација 1-16 дана, ређе до 21 дан. Јавља се као последица излагања инфекцији, али је више присутан као реактивација латентне инфекције. За дијагностику треба да се зна да, за разлику од примарне инфекције, код реактивације обично нема више ИгМантитела, али да се јавља пораст lgG-антитела. Изазива: примарна инфекција, која се обично дешава у детињству, даје слику болести варичела са могућним компликацијама као што су енцефалитис, пнеумонија, запаљење ува; реактивација код ослабљеног имунитета (пре свега у старијих) узрокује Herpes zoster, у имуносупримираних особа тежак ток болести; код примарне инфекције у првој половини трудноће може се у ретким случајевима јавити спонтани побачај или ембриопатија, док је за новорођенче посебно опасна перинатална инфекција ако је код мајке примарна инфекција наступила непосредно пре порођаја. Епштајн-Бар (Epstein-Barr) вирус (EBV) Означава се још као хумани херпес вирус 4 (HHV-4). Вирус са типичном перзистентношћу после примарне инфекције. Поновљена репликација вируса (реактивација) остаје, по правилу, без клиничких симптома. Вирус је раширен у целом свету, углавном у деце, када ретко изазива болест, али производи висок ниво имунитета. Обољевање је најчешће у пубертету (“болест пољупца"). Извор инфекције јесу трајне клицоноше, најчешће одрасли. Вирус се преноси полним односом, али и пљувачком. Познато је и унутарболничко преношење у деце и одојчади које је било контактом, али и ваздухом. После инфекције вирус остаје у телу као латентна инфекција В-лимфоцита.
Дијагностика EBV Ig G -V C A
Ig M -V C A
ЕА
EBNA
1. н е м а и н ф е к ц и је
-
-
-
-
2. а к у т н а и н ф е к ц и ја
+
+
+ (8 0 % )
-
3 . р е ко н в а л е с ц е н ц и ја ?
+
+ или -
+ ИЛИ -
+
4. р е а к т и в а ц и ја или р ед ак то к акутн е и н ф е к ц и је с а одложеним
+
-
+
-
ан ти тел а на
с т в а р а њ е м Ig M и ранијим с тв а р а њ е м
+ (в и с о к т и те р )
+
aH T H -E B N A 2 5. ра ни је о б о љ е њ е
- или + (н и з а к т и те р )
+
V C A = а н ти ге н о м о т а ч а в ируса ( virus c a p s id a n tig e n ) Е А = рани а н ти ге н ( е а г/у a n tig en ) E B N A = E p s te in -В а гг-с п е ц и ф и ч н и н у кл е у с н и а н ти ге н
Контролне анализе ради потврђивања дијагнозе препоручују се код стања 3 и 4. Изазива: типичну акутну мононуклеозу са фарингитисом, лимфаденопатијом грозницом (ретко се дешавају сепса, пнеумонија, пуцање слезине, менингитис и енцефалитис). Са EBV повезана су два обољења која се у Европи, по правилу, не јављају - Буркитов (Burkitt) лимфом и назофарингални карцином). У имуносупримираних особа постоје назнаке за значај реактивације EBV код прималаца трансплантата и пацијената са HIV, а познато је да у вези са EBV настају лимфоми и чупаста леукоплакија.
ЕСНО вируси (EV) Назив је скраћеница од енглеске ознаке Enteric Cytopatic Нитап Orphan (ентерични цитопатски хумани неасоцирани) вирус. Издвојено је 30 серотипова који се, као и остали ентеро вируси, независно од симптома избацују столицом. Имају велике епидемиолошке и клиничке заједничке особине са коксаки вирусима.
Изазивају: ти п вируса
обољењ е
E V -4
а с е п т и ч н и м е н и н ги ти с c a га с тр о и н те с т и н а л н и м т е го б а м а (7 0 % с л у ч а је в а )
E V -6
а с е п т и ч н и м е н и н ги ти с у д е ц е и о д р а сл и х , нису п о з н а ти га с тр о и н те с т и н а л н и си м птом и, а у н е ки м с л у ч а је в и м а уо чен и су с л а б о с т м и ш и ћ а и м а к р о п а п у л о з н и осип (п о д с е ћ а на к о к с а к и вирус к а д а и з а з и в а п леу ро ди ни ју и ка р д и т и с )
E V -8
р е с п и р а т о р н е и и н т е с т и н а л н е си м п том е
E V -9
а с е п т и ч н и м ен и н ги ти с, ч е с т о са м а к р о п а п у л о з н и м осипом
E V -1 1
м е н и н ге а л н е си м п том е, м огућно са грозницом , р е сп и р ато р н и м или га с тр о и н те с т и н а л н и м си м п то м и м а и у в е ити со м
E V -1 6
"б о с то н с ки е гз а н т е м " (гр о зн и ц а , а с е п т и ч н и м ен и н ги ти с и м а к р о п а п у л о з н и осип који с е не п ојав љ ује д о к се гр о зн и ц а не за в р ш и )
E V -1 8
га с т р о е н т е р и ги с у д е ц е , ч е с т о п о в е за н с а осипом н а к о ж и
E V -1 9
д и јар е ју у н о в о р о ђ е н ч а д и , б л а ж а р е с п и р а то р н а о б о љ е њ а и д и ја р е ју у д е ц е
E V -2 0
грозницу, ки јав и ц у и д и ја р е ју у д е ц е , п р е х л а д у или га с т р о и н те с т и н а л н е т е го б е у о д р а с л и х
E V -2 1
м ен и н ги ти с у д е ц е
E V - 2 2 и E V -2 3
респираторна обољ ењ а у д ец е
E V -2 5
осип у н о в о р о ђ е н ч а д и , гр озиницу, ф а р и н ги ти с и цервикални ад ен и ти с у одраслих
ЕСНО вируси изазивају још парализу, хепатитис, перикардитис, миокардитис, могућно тежак генерализован ток, перинаталне инфекције са често по живот опасним током. Заушке (
Mumps)
Вирус се преноси капљицама пљувачке, секретом из носа и урином. Пошто вирус није посебно контагиозан, контакт између инфициране и неинфициране особе мора бити врло близак да би дошло до преношења. Око 20% одраслих нема антитела на вирус заушки. Период инкубације је 18-21 дан. Пацијенти су заразни 6 дана пре почетка и 9 дана после. Код дијагностике имати у виду да се јавља укрштена реакција са вирусима параинфлуенце Изазива: Parotitis epidemica, могућно са компликацијама као што су панкреатитис, запаљење тестиса (код послепубертетске
инфекције), с тим што компликације могу наступити и без паротитиса, а у око 30% случајева бележи се субклинички ток; менингоенцефалитис, најчешће без компликација, али са могућним смртним исходом (2-4 на 10.000 случајева); у новорођенчади пнеумонију и менингитис, посебно ако је мајка серонегативна.
Инфлуенце Позната су 3 типа вируса инфлуенце (А, В и С), Вируси инфлуенце А и В одређују се поседовањем рибонуклеопротеинских антигена А или В. Хумани сојеви описују се према обрасцу који даје информације према следећем редоследу: (1) антиген А или В; (2) географска област; (3) број изолације; (4) година изолације; (5) хемаглутинински антиген; (6) антиген неураминидазе. Пример: А/Енглеска/3/1975/H3N2. Вирус инфлуенце А (FLUA1
До сада су позната 3 НА подтипа (Н1-НЗ) и 2 NA подтипа (N1 и N2). Преуређивање гена често је код вируса FLUA и може да изазове драматичне промене у антигенима. Сви сојеви FLUA имају периодичну радикалну антигенску промену (енгл. antigenic shift) и спорије антигенско скретање (енгл. antigenic drift). Тада се НА и/или NA ген замењује новим подтипом. Људска популација је на нови сој имуна веома слабо, што за последицу има пандемију. Вируси изоловани 1933-1957. били су H1N1, године 1957. заменили су их вируси H2N2. Њих су 1968. заменили H3N2 и ти вируси круже до данас. Године 1977. поново су се били појавили H1N1 и наставили да круже светом. Вакцине које се данас дају садрже H1N1, H3N2 и компоненту вируса инфлуенце В. Сваке године се једна од ових компонената мења, како би се прилагодила антигенском скретању. Вируси се преносе ваздухом или непосредним контактом. Изазивају: епидемијска и појединачна респираторна обољења. Вирус инФлуенце В (FLUB) Овај вирус нема преуређивање или укрштање НА и NA антигена међу врстама и нема антигенске промене. Једини природни домаћин је човек.
Изазива: појединачна и епидемијска обољења дисајних путева, обично блажа него она која изазива FLUA. Вирус инФлуение С (FLUC1 Нема неураминидазу нити антигенске варијације. Изазива: благе појединачнеинфекциједисајних путева, обичноудеце. Калици вируси Посебно важни у овој групи јесу Norvvalk вируси. Често се у великим количинима избацују столицом и преносе фекалноорално, храном и водом. Калици вируси посебно су стабилни у воденој околини. Изазивају: сезонске самоограничавајуће гастроентеритисе благог тока (симптоми трају само 12-24 сата после инкубације од 48 сати). Коксаки вируси Вируси који се, без обзира на симптоме, избацују и преносе столицом оболеле особе. Подељени су на 29 серотипова: тип А (CAV) 1-22 и 24 (CAV-23 истоветан је са ЕСНО вирусом 9) и тип В (CBV) 1-6. Коксаки вируси размножавају се ћелијама црева и дисајних путева. Преносе се фекално-орално и, слично полио вирусима, ваздухом капљично. Изазивају: ти п коксаки вируса
обољ ењ е
C A V -7
а с е п т и ч н и м е н и н ги ти с c a п а р а л и з о м
C A V -9
а с е п т и ч н и м е н и нгити с, п о н е к а д с а е гз а н т е м о м
C A V -1 0
л и м ф о н о д у л а р н и ф а р и н ги т и с
C A V - 1 6 (т а к о ђ е
н ајч е ш ћ и у з р о ч н и к о б о љ е њ а ш а к а , с т о п а л а и у с т а (е н гл .
и C A V -5 , C A V -9 ,
h a n d -fo o t-a n d -m o u th d is e a s e
C A V -1 0 , C B V -2 и C B V -5 ) C A V -2 1
д и ја р е ја у н о в о р о ђ е н ч а д и и о б и ч н е п р е х л а д е
C A V -2 4
х е м о р а ги јс ки к о н ју н кт и в и т и с и ко н ју н к т и в и т и с
C B V 1 -6
п л еу р о д и н и ја (е п и д е м и јс к а м и ја л ги ја ), м ен и нгити с, р е с п и р а т о р н а о б о љ е њ а и п осе бно ка р д и о п а т и ја (з а х в а т а м и о к а р д /е н д о к а р д /п е р и к а р д , или св е тр о је за је д н о ); п р е т п о с т а в љ е н а в е з а с а и н с ул и н -зав и сн и м д и ја б е те с о м т и п а I (ју в е н а л н и д и ја б е т е с )
Обољење стопала, шака и уста најчешће се јавља у лето и јесен и посебно погађа децу од 1-5 година. Инкубација траке 3-6 дана, пацијент се осећа слабо дан пре него што у устима избију црвене папуле и везикуле које прелазе у улцерације, а на кожи се јавља макропапулозна лезија која брзо прелази у везикуле на стопалима и шакама и шири се на остале делове тела. Коксаки вируси изазивају још: енцефалитис, парезе, вишеструке инфекције (CAV и CBV) у неимуне деце, тешку генерализовану инфекцију новорођенчади (са оштеКењем срца (кардиомиопатија), мишића, мозга и панкреаса), CAV херпангину, CBV запаљење тестиса.
Корона вируси Слично као код астро вируса, заражавање корона вирусима почиње рано. Скоро сви одрасли (више од 90%) имају антитела. Корона вируси преносе се и ваздухом и додиром са површинама. Изазивају: инфекције дисајних путева и проливе; у недоношчади чак и некротизирајући ентероколитис.
Лимфоцитни хориоменингитис (LCMV) Вирус лимфоцитног хориоменингитиса преноси се са глодара на човека изметом или урином животиња. Изазива: по правилу неприметну или грипу сличну клиничку слику; компликације у виду менингитиса или, ређе, енцефалитиса; спонтани побачај или фетопатије ако се инфекција деси за време трудноће. Мале богиње (M orbilli
)
Висококонтагиозан вирус. Извор инфекције најчешће су катарално оболела деца, која вирус преносе ваздухом. Изазива: типичну слику болести са кашљем, кијавицом и конјунктивитисом (10 дана после инфекције); продромално
стање 4-5 дана, праћено грозницом и осипом по глави, врату, трупу и удовима; опоравак је обично брз, али болест може бити смртоносна за слабо ухрањену децу; осип зависи од присуства специфичног имунског одговора и нема га у у одређених имунодефицијентних пацијената; могућне су респираторне компликације (псеудоларинготрахеобронхитис и бронхопнеумонија) и запаљење средњег ува услед секундарне бактеријске инфекције, ређе енцефалитис, али ако се јави има тешке компликације са високом смртношћу и честим секвелама; веома ретко субактуни склерозирајући паненцефалитис (спора хронична вирусна инфекција дефектним вирусом малих богиња). Параинфлуенце (HPIV) Разликују се 4 различита серотипа хуманог вируса параинфлуенце (HPIV 1-4). Обољења се јављају претежно у ррном детињству. За дијагностику треба да се има у виду да се јављају укрштене реакције са антителима на вирус заушки. Изазивају: инфекције горњих и доњих дисајних путева; круп (ларинготрахеобронхитис), бронхитис, бронхиолитис, пнеумонију, у имуносупримираних особа могућна је фулминантна интерстицијална пнеумонија. Парво вирус В 19 (B19V) Јавља се у крви и понекад у столици. Инфекција је уобичајена у деце између 4 и 12 година, али је претежно асимптоматског тока. Серолошка испитивања показала су да је 80% одраслих имало инфекцију B19V. За дијагностику је важно да се у новорођенчади заражених мајки до сада није могао наћи IgM. Изазива: често асимптоматски или грипу сличан ток болести; типичан Erythema infectiosum (осип), пре свега код инфекција на предшколском узрасту; артропатије, претежно код инфекција одраслих; пролазне апластичне кризе у пацијената са претходном хроничном анемијом; перзистирајуће анемије и хроничну инфекцију у имуносупримираних особа; спонтани побачај и Hydrops fetalis ако се инфекција деси током трудноће.
Полио вируси Инфекције полио вирусом типа 1-3 у Европи се бележе још само као изузетни случајеви, највише као случајеви увезени из трећих земаља. Слично као код великих богиња, рачуна се да ће за неколико година ова болест бити потпуно искорењена. Вируси се преносе фекално-орално. У раној фази обољења могу се пренети и пљувачком и ваздухом, капљичном инфекцијом. Спадају у врло отпорне вирусе. Сразмерно су осетљиви само на сушење: вирус добијен из културе ћелија не постоји на сувој површини већ после 3 дана. Температуру од 60 степени не преживљава дуже од 2-3 минута. У воденој средини и на дезинфекциона средства веома је отпоран. Респираторни синцицијални вирус (RSV) Преноси се капљичном инфекцијом, претежно у раном детињству, али је могућно и преношење рубљем и контактом са инфицираним материјалом. Спада у најважније изазиваче унутарболничких инфекција у неонатологији и педијатрији. Високо је инфективан и инфициране особе преносе га и по 3 недеље. У 3. години живот нема практично ниједног серонегативног детета. Изазива: делимично тешке инфекције горњих и доњих дисајних путева, пре свега у новорођенчади (бронхиолитис, пнеумонија), које могу бити врло тешке ако деца имајунизак ниво антитела (антитело је често мајчино), пошто она могу да реагују са вирусним антигеном у ткивима; лакше прехладе у одраслих; делимично тешке пнеумоније у старијих пацијената. Рота вируси Преносе се фекално-орално и спадају у најчешће изазиваче гастроентеритиса у деце. Преношење ваздухом (капљичном инфекцијом) искључено је као споредни пут преноса, будући да се ови вируси не налазе у респираторном тракту. Обољења се јављају и у одраслих, посебно старијих особа. У свету сваке године од дијареје изазване ротавирусима умре око милион
деце. Мајчинска антитела изгледа да могу да обезбеде одређену заштиту од обољевања и инфекција може да прође неупадљиво. Изазива: најчешће гастроентеритис у новорођенчади, ређе у старије деце и одраслих (дијареји у новорођенчади најчешће претходе респираторни симптоми); инфекције у породилиштима имају блажи ток, али у деце старије од 6 месеци инфекција може да изазове тешке симптоме. Rubella virus (RUBV) Преноси се блиским контактом, претежно капљичном инфекцијом, али је могућно и додиром. Период инкубације 16-18 дана. Конгенитално инфицирана деца имају антитела на RUBV, али избацују вирус још неколико месеци. Око 10% свих жена у репродуктивном добу нема никакву имунску заштиту! Изазива: чест је неупадљив ток болести, типично са благом грозницом, уз општи осип и увећање лимфних чворова; менингоенцефалитис и друге компликације су ретке, али ако се инфекција деси у прва 3-4 месеца трудноће чест исход је инфекција плода и конгениталне абнормалности попут катаракте, губитка слуха, срчаних и денталних малформација и микрокефалије; ретки су случајеви прогресивног паненцефалитиса (у другој деценији живота, са спорим напредовањем).
Хепатитиси Вирус хепатитиса А (HAV1 Преноси се фекално-орално. Инкубација траје 14-40 дана, висока присутност у лошим друштвено-економским условима. Ток болести по правилу без компликација, нема склоност ка хроничном развоју. Епидемије се најчешће преносе храном или водом. Изазива: хепатитис кратке инкубације, обољења јетре.
без прогресивног
Вирус хепатитиса В (НВ\Л Преноси се храном, трансфузијом, вакцинацијом, тетоважом или бушењем ушију неправилно стерилисаним прибором, полним контактом (посебно хомосексуалним) и порођајем. Време инкубације 40-160 дана. Око 10-15% елучајева инфекције HBV добија хроничан ток са перзистентношћу НВ-антигена. Мали број инфицираних добија акутно отказивање јетре услед реакције антиген-антитело. Изазива: хепатитис дуге инкубације, могућан хроничан развој са ризиком од цирозе јетре или хепатоцелуларног карцинома. Вирус хепатитиса С (HCV1 Најчешћи узрочник послетрансфузионог хепатитиса, нарочито присутан у ризичним групама (наркомани, хемофиличари, пацијенти на дијализи, хомосексуалци). Висока склоност ка хроничном току (око 80%). Код дијагностике треба да се има на уму да се антитела на HCV после акутне инфекције развијају веома споро (2-3 месеца) и да тестови у раној фази хепатитиса С зато дају негативне резултате. Са друге стране, антитела на HCV нису доказ за акутни или хронични хепатитис С, пошто могу постојати и после излеченог хепатитиса С. Изазива: Hepatitis поп-А поп-В, са субклиничким током у 75% случајева, често хроничан ток са прогресијом у цирозу јетре (520%) пет година после почетка или хепатоцелуларни карцином. Вирус хепатитиса D (HDV1
Обољење се јавља само истовремено са акутним хепатитисом В или код хроничних носилаца НВ-антигена. Преношење зависи од HBV. Јавља се претежно у ризичним групама (наркомани, пацијенти на дијализи, хомосексуалци) и има склоност ка тешким облицима и хроничности. Код дијагностике треба да се зна да се HDV-антиген у ћелијама јетре и серуму налази само кратко на почетку инфекције. Због тога је много важније налажење антитела.
Изазива: после инкубације од 3-7 недеља умор, анорексију и мучнину, праћено жутицом и другим симптомима хепатитиса; 6070% пацијената са хроничном инфекцијом HDV добија цирозу јетре, а у око 20% развија се фулминантни хепатитис. Вирус хепатитиса Е (HEV^
Јавља се епидемијски и ендемично у Африци, Азији и јужној Америци. Преноси се фекално-орално, често водом за пиће Изазива: акутни епидемијски хепатитис, посебно у младих и средовечних особа, са фулминантним током посебно у трудница, али није познат хроничан развој. Вирус хепатитиса F (HFV) Издвојен од пацијената из Француске, пајезато и добио ознаку Ф. Изазива: појединачни Hepatitis поп-А поп-В, епидемије су се десиле у Енглеској, Италији, Француској, САД и Индији. Вирус хепатитиса G (HGM Вирус је раширен у целом свету и перзистира у серуму пацијената са хепатитисом најмање 7 година. Процене говоре да је овај вирус одговоран за 0,3% хепатитиса услед трансфузије. Осим услед инфекције вирусима хепатитиса, познат је читав низ пратећих хепатитиса код инфекција другим вирусима. Овде се нарочито убрајају инфекција EBV и CMV. Ова обољења увек треба да се укључе у диференцијалну дијагнозу.
Херпес вируси (HHV) Вируси са типичном перзистентношћу у организму после примарне инфекције. Примарне инфекције често су неприметне или са субклиничком сликом. Потоња реактивација може бити без симптома (рекрудесценција) или са симптомима (рекуренција).
HHV-1 Познат и као Herpes simplex вирус 1 (HSV-1). Примарна инфекција уобичајена у млађе деце, често субклиничког тока, али повремено са акутним стоматитисом. Вирус може да иде дуж нерава и да буде латентно присутан у ганглијама, одакле га могу реактивирати неспецифичне дражи {грозница, сунчева светлост, менструација). Обољење може бити последица примарне инфекције (П) и рекурентне инфекције (Р). Изазива: мукокутане инфекције изнад појаса (лезије око уста, гингивостоматитис П, Herpes simplex Р, кератоконјунктивитис П, инокулациони херпес П и Р, Herpes corneae Р); менингоенцефалитис П и Р; дисеминоване инфекције коже (Eczema herpetaticum П и Р); дисеминоване инфекције унутрашњих органа, са виремијом (хепатитис П и Р); познате су и егзогене увезене унутарболничке инфекције које, по правилу, потичу од чланова породице и/или болничког особља са HHV-1. HHV-2 Познат и као Herpes simplex вирус 2 (HSV-2). За разлику од HHV1, преноси се полним путем, мада не увек. Инфекција због тога није уобичајена пре пубертета. Изазива: мукокутане инфекције испод појаса (вулвовагинитис П, генитални херпес П и Р, херпетични проктитис П и Р, инокулациони херпес П и Р); дисеминоване инфекције коже (Eczema herpetaticum П и Р); дисеминоване инфекције унутрашњих органа, са виремијом (менингоенцефалитис П, Herpes neonatorum П, хепатитис П и Р); у новорођенчади и недоношчади могућна је генерализована инфекција херпесом, посебно HHV-2, која се преноси у родници још за време порођаја, ако је мајка носилац инфекције HHV-2 и ако се у тренутку порођаја активан вирус налази на слузокожи гениталија. Код локалних рецидива мукокутаног херпеса серолошка дијагноза није могућна, пошто се, за разлику од примарне инфекције, не повишавају IgG и IgM, Код менингоенцефалитиса
се интратекално повишење антитела јавља често тек после 2 недеље, а будући да је узрок у великом броју случајева реактивација HHV-1 обично се не може пронаћи HHV-lgM. Култивација вируса или доказивање антигена из ликвора успева врло ретко. HHV-6 На узрасту од 2 године веК је заражено 80%. Већина примарних инфекција пролази неупадљиво. Инфекција у деце дешава се, по правилу, у првим годинама живота. HHV-6 налази се у пљувачки и гениталном секрету жена. Преноси се највише контактом. Изазива: код примарне инфекције у раном детињству тродневну грозницу (Erythema subitum, Roseola infantum) која ce прекида када се појави осип, са енцефалопатијом као ретком компликацијом; могућно фебрилне конвулзије, енцефалитис, пнеумонију, менингитис, лимфаденопатију, хетерофилно негативну мононуклеозу и оштећења костне сржи; код касније примарне инфекције ток сличан мононуклеози; будуЋи да обично инфицира нервне ћелије у мозгу претпоставља се да је могућни изазивач мултипле склерозе; повезује се са синдромом хроничног умора и синдромом фибромијалгије; системске инфекције овим вирусом нађене су у пацијената са мултиплом склерозом, амиотрофичном латералном склерозом и системским лупусом. HHV-7 Свеприсутна инфекција, патоген се налази у пљувачки 75% одраслих. Серопревалентност у нормалној популацији је најмање 90%, инфекција почиње од 6. месеца живота и широко је присутна на узрасту од 3 године. Изазива: инфекцију у активираним хуманим Т-ћелијама. HHV-8 Издвојен из ткива пацијената са Капошијевим (Kaposi) саркомом.
Хумани ентеро вируси (HEV) Преносе се хоризонтално, фекално, постоји могућност преношења храном и водом, а мању улогу имају и зглавкари. Првих 67 хуманих ентеро вируса подељено је у 4 врсте (3 полио вируса, 24 коксаки А, 6 коксаки В и 34 ЕСНО вируса). Каснији изолати ознанавају се као хумани ентеро вирус 68 (HEV-68) и тако даље. Изазивају: HEV-68 пнеумонију и бронхиолитис; HEV-70 акутни хеморагијски конјунктивитис; HEV-71 енцефалитис, менингитис са парализом, обољење шака, стопала и уста; инфекције ентеро вирусима повезане су са мултиплом склерозом, амиотрофичном латералном склерозом и системским лупусом.
Хумани папилома вируси (HPV) Познато је око 60 различитих типова хуманопатогених папилома вируса. HPV, посебно 16 и 18, повезују се са настанком карцинома грлића материце и других тумора. Изазивају: ти п H P V
обољењ е
H P V 1 - 4 , 7, 10, 2 6 -2 9 , 4 1 ,4 8 , 60, 63, 6 5
о б и ч н е б р а д а в и ц е (б ен и гн о )
H P V 5, 8 , 1 4 , 1 7 , 2 0 , 4 7
E p id e rm o d y s p la s ia ve rru c ifo rm is (м а л и гн о )
H P V 6, 1 1 ,4 2 - 4 4 , 5 4 - 6 1 , 6 4 , 6 6 -6 8 , 7 0
а н о ге н и т а л н и ко н д и л о м и (р е т к о м ал и гн о )
H P V 3 0 . 3 1 ,3 3 , 3 5 , 4 5 , 5 2 , 56, 58, 69
а н о ге н и т а л н и ко н д и л о м и (с р е д њ е м ал и гн о)
H P V 1 6 , 18, 3 1 , 3 3 , 3 5 , 3 9 , 45, 51, 52, 56, 58
а н о ге н и т а л н и ко н д и л о м и (в е о м а м ал и гн о )
H P V 6, 11
л а р и н ге а л н и п а п и л о м и
H P V 1 6 , 33
т о н зи л а р н и п апи л ом и
H P V 13, 3 2
о р а л н е ф о к а л н е е п и т е л и ја л н е х и п е р п л а зи је
Цитомегало вирус (CMV) Назива се још и хумани херпес вирус 5 (HHV-5). Вирус са типичном перзистетношћу у нападнутом организму. Пошто сразмерно висок проценат одраслих није заражен овим вирусом, постоје посебно повољни услови за примарну инфекцију
одојчади. Тако се у жена у репродуктивном добу мора рачунати са инфекцијом у око 50% случајева. Преноси се на различите начине. Осим капљичне инфекције забележено је преношење блиским контактом, дојењем, крвљу, пљувачком и урином. Изазива: пренаталне и перинаталне инфекције са могућним последицама као што су незрелост, микрокефалија и глувоћа; инфекције у материци или неонаталне инфекције са тешким и често смртоносним хепатитисом, спленомегалијом и анемијом; инфекције у имунокомпетентне старије деце и одраслих, са често неприметним појавама или појавама сличним мононуклеози (трајне хроничне тихе инфекције моноцита периферијске крви и ћелија пљувачних жлезда); код имуносупресије односно имунодефицијенције тешка обољења попут CMV-пнеумоније, ретинитиса, колитиса, хепатитиса и енцефалитиса; повезује се са синдромом хроничног умора и синдромом фибромијалгије; системске хроничне инфекције овим вирусом налазе се у пацијената са мултиплом склерозом, амиотрофичном латералном склерозом и системским лупусом.
ГРИП. НАЗЕБ И ТОМЕ СЛИЧНО
Шта је грип - званично Инфлуенца (или грип, како се зове у народу) - високоинфективно обољење горњих дисајних путева - пратилац је човечанства дуже од две хиљаде година. Још је Хипократ био описао изненадно појављивање обољења горњих дисајних путева које се за неколико недеља разбукти међу становништвом, а онда изненада опет нестане. Из средњег века такође има много извештаја од таквим епидемијама, које су се јављале често, али у нередовним размацима. Особеност овог обољења јесте висока стопа смртности у старијих особа. Још у раним вековима било је доказа да су се епидемије шириле из Азије, преко Русије, ка Европи. Епидемије које захватају више континената називају се пандемијама. Вируси инфлуенце припадају породици и подељени су у три типа: А, В и С. Ова класификација заснива се на антигенским разликама структурних протеина у унутрашњости вируса, који су висококонзервирани. Вируси инфлуенце А подељени су, опет, у три подтипа. Ова подподела заснива се у овом случају на антигенским разликама омотачких протеина хемаглутинина и неураминидазе. Комбинација серотипа хемаглутинина (Н) и неураминидазе (N) даје појединачни подтип (на пример - H1N1). У људи су до сада позната три серотипа хемаглутинина и два серотипа неураминидазе. Морфологија свих вируса инфлуенце јесте слична и састоји се од неправилно обликованих лоптастих или штапичастих делића пречника око 120 нм. Вирус инфлуенце преноси се углавном капљицама, значи кашљањем и кијањем. Нормално инфицира ћелије епитела
горњих дисајних путева. После веома кратког времена инкубације (24-48 сати) јављају се први клинички симптоми, који се испољавају као висока температура, главобоља, болови у мишићима и зглобовима и сув кашаљ. Занимљиво је да многе од ових симптома - високу температуру или болове у зглобовима, на пример - не изазива сам вирус, већ реакција имунског система на инфекцију. Ипак, може се јавити инфекција доњих дисајних путева, а услед тога и примарно вирусно запаљење плућа. Остале компликације које могу да се јаве код грипа јесу пре свега опортунистичке инфекције бактеријама као што је Haemophilus influencae, услед чега може да се јави комбиновано вирусно и бактеријско запаљење плућа. Овај бактеријски патоген одговоран је и за многе смртне случајеве који су наступили за време пандемије шпанског грипа 1918-1919. године. У начелу је сваки човек који је оболео од грипа после тога имун на нову инфекцију вирусом истог соја. Тај имунитет заснива се на стварању такозваних неутрализаторских антитела. Они се везују специфично за протеине омотача вируса - хемаглутинин и неураминидазу - и спречавају тако да се вирус закачи за вирусне рецепторе на површини ћелије. Како вирус инфлуенце ипак успева да сваке зиме поново изазове локалне епидемије, које се сваких 10-14 година могу проширити чак до размера пандемије? Вирус је развио механизме да свој омотач толико измени да га имунски систем више не препознаје. Он то може да уради на два потпуно различита начина. Један механизам, који се назива антигенско скретање (енгл. drift), одговоран је за избијање локалних епидемија. Он се заснива на томе да се полимерази вируса приликом копирања генске информације релативно често поткрадају грешке. Тако се јавља нагомилавање мутација, што током времена изазива промену састава аминокиселина протеина вируса. Ако се састав аминокиселина омотачких протеина, на пример хемаглутинина, промени толико да га неутрализаторска антитела више не могу препознати, тада вирус преко
хемаглутинина поново може да се веже за вирусни рецептор на површини ћелије и да тако инфицира ћелије. Због велике варијабилности вируса инфлуенце, изазване антигенским скретањем, састав вакцине против грипа мора сваке године да се прилагођава сојевима инфлуенце који су тренутно у промету. Светска здравствена организација (СЗО) даје сваког пролећа препоруке о томе који сојеви вируса треба да се употребе за производњу вакцине. Други механизам који вируси инфлуенце користе да би своје омотанке протеине коренито изменили зове се антигенска промена (енгл. схифт). Она се заснива на околности да је генска информација вируса инфлуенце А подељена на осам различитих сегмената. Осим тога, вируси инфлуенце А у стању су да, осим човека, инфицирају читав низ животињских врста. Ту спадају свиње, коњи, фоке и велики број врста птица. Данас се сматра да су водене птице, пре свега патке, главни резервоар свих вируса инфлуенце А за птице и сисаре. Инфициране патке не обољевају, али растурају вирус преко своје клоаке. Изузев свињских вируса инфлуенце, људи само у изузетним случајевима могу да се заразе вирусом инфлуенце А других животињских врста. Када је једна животиња истовремено заражена са два различита соја вируса инфлуенце А, може доћи до размене сегмената. На тај начин може да настане нови вирус, са новим имуногеним и патогеним одликама. Све антигенске промене које су до данас уочене потичу из Кине. Зашто из Кине? МогуЋно објашњење даје околност да тамо у сеоским подручјима људи, патке и свиње живе заједно на малом простору. Данас се претпоставља да се свиње повремено заразе птичијим и човечијим вирусима инфлуенце истовремено и да тако може да се изведе реасортирање (преуређивање) сегмената генома. Ако изменом сегмената настане вирус са омотачким протеинима птичијих вируса инфлуенце који пре тога нису били у промету међу људима, онда би се могла јавити пандемија, јер би имунски систем човека био потпуно слеп за тај вирус.
Најгора пандемија, такозвани шпански грип, десила се 19181919. године. Према поузданим проценама, тада је од последица шпанског грипа умрло више од двадесет милиона људи - много више него у ратним сукобима у Првом светском рату. Тако је више од 80% америчких губитака у Првом светском рату било изазвано инфекцијама вирусима инфлуенце. До данас није јасно зашто је шпански грип био толико тежак. Од тада су се десиле још две пандемије - 1957. и 1968, које, међутим, нису достигле размере шпанског грипа. Данас такође мора да се рачуна на могућност да опет избије пандемија. Сада се улажу велики напори да се открије узрок високе вирулентности шпанског грипа. То је, међутим, могуЋно само с помоћу анализе генског материјала вируса. Пошто тада није било могућности да се вируси инфлуенце изолују и размножавају - прву изолацију вируса инфлуенце успели су да изврше тек 1933. Смит (Smith), Ендруз (Andrevves) и Лејдло (Laidlavv) - ово је крање тежак подухват. Још једна отежавајућа околност јесте што вируси инфлуенце имају сегментиран геном од слабо стабилне једноланчане РНК. Недавно је, ипак, једна група истраживача у САД, са Војног института за патологију у Вашингтону, успела да изолује генски материјал шпанског грипа, и то из материјала са аутопсије једног америчког војника који је 1919. био умро од грипа. Осим тога, било је разних покушаја да се генски материјал шпанског грипа изолује из ткива жртава грипа које су сахрањене у пермафросту (вечитом леду) на Аљасци и Шпицбергену. Резултати анализа секвенци једног дела материјала нису, ипак, до сада показали да овај вирус има неке изузетне особине. Досадашња претпоставка, да је изузетна вирулентност шпанског грипа била изазвана одређеном генском променом у хемаглутинину каква се срета у високопатогених птичијих вируса инфлуенце, изгледа да није потврђена. Тренутно се расправља о више хипотеза које покушавају да објасне екстремно високу вирулентност шпанског грипа. Једна хипотеза говори о појави одређених мутација у другом омотачком
протеину вируса инфлуенце, неураминидази, која би посредно могла да изазове повишено активирање хемаглутинина. Друга хипотеза произилази из недавног сазнања да такозвани неструктурни протеин 1 (NS1) вируса инфлуенце може да заустави активирање система интерферона, важне компоненте неспецифичног имунског система. Интерфероне, који су део неспецифичног имунског система, открили су, пре четрдесет година, Ајзаакс (Isaacs) и Линденман (Lindenmann), и то на основу њиховог противвирусног деловања на вирус инфлуенце. Ако неку ћелију нападне неки вирус, она онда реагује производњом и лучењем интерферона (IFN) алфа/бета. Излучени IFN везују се за специфичне површинске рецепторе суседних ћелија и тако покрећу унутарћелијске путеве преношења сигнала, што за последицу има активирање 50-100 гена. Гени које индукују IFN алфа/бета кодирају ефекторске протеине, чија је функција да спречавају размножавање вируса у инфицираним ћелијама. Активности тих протеина делују тако да ћелија прелази у такозвано антивирусно стање. Ћелија је у том стању у начелу веома ефикасно заштићена од вируса. Они, додуше, још прилично могу да продиру у ћелију, али је њихово размножавање у унутрашњости ћелије прилично отежано функционисањем протеина које индукује IFN. Вирусне инфекције у највећем делу типова ћелија изазивају активирање гена IFN алфа/бета. Новосинтетизовани молекули IFN алфа и IFN бета излучују се и везују за своје специфичне рецепторе на површини суседних ћелија. Ово покреће унутарћелијску каскаду сигнала, која изазива синтезу протеина које индукује IFN. Комбиноване активности ових протеина стварају у ћелијама такозвано антивирусно стање. Инфективни делићи могу још увек да продру у ћелије индуковане IFN, али је размножавање вируса прилично смањено. Протеини које индукује IFN спречавају пре свега синтезу РНК и протеина вируса. Други кораци, као што је ослобађање генома вируса из протеинског омотача, распакивање генома вируса или избијање новонасталих делића вируса, такође су погођени овим. Протеини индуковани IFN стварају густу мрежу антивирусних дејстава, што
омогућава да се у многих вируса делотворно онемогући више корака цикпуса репликације. О противвирусним начинима деловања протеина које индукује IFN још увек се мало зна. Иако се претпоставља да постоји око двадесет протеина са непосредним антивирусним дејством, данас су позната само три. Опет је Линденман био први који је пре неких четрдесет година дао одлучујући допринос функционалној карактеризацији једног од тих протеина. Он је, наиме, уочио да је један накот узгајаних мишева био резистентан на инфекцију вирусима инфлуенце, док мишеви из других накота нису преживели инфекцију истим вирусом. Убрзо се показало да је резистентност последица постојања једног јединог доминантног гена, који је означен као Мх - резистентност на Myxoviridae. Мх протеини јављају се, вероватно, у свих животиња кичмењака. Човечији МхА протеин блокира, осим вируса инфлуенце А, многе представнике других породица вируса са једном нити РНК. Данас се зна да Мх протеини блокирају вирусе инфлуенце у једној раној фази њиховог размножавања у ћелији. Сада се различите групе истраживача баве интензивно баве тиме да разјасне механизам деловања МхА протеина у човека.
Шта је грип - мало другачије “Седиш и размишљаш?” - Не, само седим! Размишљам, море, и те како, па се гласно питам: Зашто је у време Првог светског рата у Чикагу страдало 25.000 коња одређених да помогну снагама Антанте у Европи захваКеној ратом, а само стотинак километара даље огромна крда америчких дивљих коња прошла су без губитака? Како и њих није захватила инфекција од које су страдали коњи спремни за рат? Иако одговоре на та питања неки још увек очекују, ја мислим да су били намерно инфицирани коњском анемијом. Питање друго: Зашто никада није објашњена страховита епидемија грипа која је 1889. захватила Манџурију, непосредно
по доласку Јапанаца који су је отели од Кинеза и у н>ој велике површине засејали житом? Људи су умирали од грипа! Епидемија ове болести појавила се у прошлом веку и приликом изградње Јужне железничке пруге, која је требало да споји Русију и Иран, односно богата нафтоносна поља. Готово сви радници оболели су у једном дану. Многи се, на жалост, нису никад излечили. То је било некад, данас је још горе. Како је могућно, рецимо, да се готово истовремено појави епидемија грипа у Аустралији и Канади? Да се појави и на два краја огромне Канаде, па је много! Постоје разна објашњења за то. Имунобиолошки систем савременог човека ослабљен је стресом, скоро да нема места на Земљиној кугли које са остатком света није повезано авионском везом, организам је на прелазу зиме у пролеће и јесени у зиму исцрпљен борбом против хладноће, смањен му је енергетски потенцијал, а вирус лебди око њега и чека згодну прилику. Добро, али грип за два-три дана пређе огромна растојања. Није ваљда да из краја захваћеног епидемијом оболели посебним летовима иду у други крај света да би се међу тамошњим становништвом размилели и посејапи им своју заразну клицу? Постоји и смешнија варијанта: 100.000 људи оболелих од грипа кашље и кија низ јак и веома повољан ветар, а ноћ ведра, без влаге и кише! Зашто ноћу и по сувом времену? Преко дана би ултравиолетни зраци, уз пркос могућној сумаглици или благој облачности, уништили вирусе, а киша би их спрала и однела под земљу. Значи: звездана ноћ, повољан ветар и чизме од седам миља могу да помогну онима што кијају да добаце свој вирус на 10.000 километара од места на коме стоје? Благо речено смешно! Много је једноставније то обавити метеоролошким или сличним балоном пуним вируса, који би на одређеној висини или под неким другим (планираним) околностима пукао и распршио свој садржај над одређеном територијом. У ширењу му може значајно помоћи и полен житарица, на пример. Биолошки рат? Може то да назове ко како хоће, али то се ради. Зашто би се иначе грип готово редовно јављао на истом месту и у исто време, а сваки нови облик ове болести тежи је и смртоноснији од претходног? Природна мутација? Могућно, али приликом таквих мутација
ретко се јављају велики и нагли скокови у генским променама. Све, ипак, иде много спорије. Цела ствар, верујем, функционише на принципу две компоненте - попут двокомпонентног лепка. Како је сама природа грипа посебна, није све у његовом прављењу или синтетинким (вештачким) вирусима. Проблем лежи у чињеници да се човекова околина, односно средина у којој живи, искомпликовала разним нежељеним чиниоцима и тако нафилована постала скоро идеалан проводник грипа до незаштићеног човека. Не обољевају баш сви, али разлог за то је, наравно, јача или слабија одбрана организма. Уосталом, некада људи скоро да и нису обраћали пажњу на ову болест. Издржавали су ју на ногама и радном месту, Данас, на жалост, од ње умиру. Савремене епидемије грипа крајње су необичне и сложене. До недавно, грип се завршавао некако сам од себе. Било је довољно одлежати и пустити организам да сам изађе на крај са болешћу. Више није тако. Данашњи вирус грипа не изазива увек грип. Реакције су често нетипичне, некада чак толико неупадљиве да човек није ни свестан да је заражен. Притиска га умор, безвољан је, осећа необичне, неодређене болове, после којих или не буде ништа или грип букне свом снагом, толико да човек једва преживи. Овај нови, прилично занимљиви, вирус чучи у организму, шета се, тражи различита (за себе погодна, али за човека веома неугодна) места да се тамо склони. Ако може, тамо ће се и запатити, пустиће изданке. У јетри, плућима, цревима, костној сржи. Људи имају различите тегобе, узроци тих тегоба не могу да се разјасне. Све анализе прилично у реду, али човек и даље као самлевен. Ту и јесте проблем. Савремена медицина научила се да лечи резултате и болест, а не болесника. “Резултати су Вам у реду”, каже лекар. Јесу они у реду, али човек и даље није ни за шта! Да се није грип, можда, увукао негде где му ништа не можемо? На пример - у костну срж. Јер, вируси би требало да умру на температури од око 38 степени, која се постиже у стању грознице. Тачно, само што костна срж
никада не може толико да се загреје, па мали преживи и ради даље. Кад неко каже да га боле кости, онда је то стварно тако. Загонетни вирус ломи и држи тело у стању (болести). Зна веома лепо да се прилагоди организму, али и да организам прилагоди себи, и да у њему остане прилично дуго. Задржава се толико дуго да дочекује и нову епидемију. Стари, прошлогодишњи, вирус није избачен, а стиже нови, придружује се старом (међу њима обично нема сукоба, јер врана врани очи не вади), и круг се поново затвара. Синтетско компоновање грипа није ни непознато нити превише застрашујуће, уколико вирус није рекомбинантан да би постао смртоносан. Као, рецимо, својевремено шпански грип, који је, иако потпуно природан, највероватније био са примесама коњске анемије. Како је дошло до спајања (хибридизације, синергизма)? Коњским месом, ваздухом, храном. Чуда је чинио, без обзира на то што је ондашњи човек био много отпорнији од данашњег. Како се и шта дешавало у то време, забележено је у неким радовима који се више не цитирају. У сећању је остало само то да су људи који су живели са оболелима од коњске анемије обољевали, па и умирали. О свему осталом везаном за ову болест, рекох, упорно се ћути. Ако су окидач епидемије грипа временски (не)услови, како је могућно да око 20 милиона Индијаца буде покошено овом болешћу? О томе никад и нигде није писано, а број умрлих се крије. За то има и разлога. Укупан број настрадалих о грипа у свету је скоро - 60 милиона! Грип се, дакле, може донети на стратешки важне тачке у било ком делу света. Житарицама, поврћем, преко ваздуха, воде и са тла. Нарочито преко гљивица и разних других микроорганизама, крпеља, полена. У вирус грипа могу да буду укомпоновани и онкогени вируси, затим вирус Pneumocystis carinii pneumonia (РСР), који изазива плућна обољења, а у њему могу да се нађу и само делови протеина, приони, гени. Са човека на човека, са животиње на човека, чак и уз помоћ птица, путем разних носача (вектора), могу бити пренети и разни други вируси. Све у свему могућно је инфицирати било кога и било када.
Имајући у виду све речено, тврдим да су за појаву грипа неопходне две компоненте. Може ли се, претпоставимо, путем основних намирница (хлеб, кромпир, пасуљ, пиринач) за исхрану најсиромашнијег становништва депоновати катализатор, односно други део двокомпонентног грипа, онај део који га покреће? Шта то припреми становништво да оболи у тачно одређено време? Зашто су Манџурци страдали кад је жито почело да зри? Зашто је својевремено прећутано инфицирано (показало се и токсично) војвођанско жито? У реду: пад имунобиолошког система, хроничан умор, временски (не)услови. Има тога, али да ли је то све? Чему сва ова прича? Да бих поставио коначно питање: Шта активира успавани вирус грипа? Друга компонента могу да буду гљивице, микоплазме и њихов најважнији део - афлатоксини, отпорни, чак, на температуре од 250 степени, који се могу депоновати или ширити путем ваздуха и воде. Све поменуте производе, односно храну, веома је лако инфицирати управо тим микотоксинима. Није ми непознат рад у коме се износи тврдња да се у омотачу гљивице, односно гљивичне омотачке споре, може на разне начине депоновати много тога. Између осталог, РСР или HeLa ^елије, које за само два до три дана могу да изазову галопирајућу леукемију. Полен и ветар урадиће неприметно све остало. Холандију је, не тако давно, захватио страховит кашаљ. Хиљаде људи, а нарочито деце, кашљало је до изнемоглости. Неки су чак и страдали. Одакле тамо, у популацији са високим стандардом и великим могуђностима контроле? Холанђани су храбро и јавно саопштили податке, за разлику од неких земаља (Кина, Русија, Индија), које то чине само у изузетним ситуацијама. МогуКно је, рецимо, да је у неком од биолошких експеримената враћен део атенуираног (ослабљеног) вируса великог кашља и да је реактивиран његов сегмент који му недостаје. Зашто је као полигон изабрана баш Холандија? Због више него повољне конфигурације земљишта и метеоролошких услова. Прегледна је, без природних препрека и са ветровима који је зачас предувају, али не само то. БудуКи да је систем здравствене заштите у Холандији изузетно добро развијен, добиће се
одлични и добро обрађени медицински лодаци. Ем их разболимо, ем они све покупе и обраде за нас. Фини људи и лепо сарађују. Група аустралијских научника препоручила је онима који су примили вакцину против грипа да првих 100 дана по примању вакцине не иду на тест за HIV. Зашто? Већина њих ће бити HIV позитивна! Није ли чудно што се за вакцине увек користе вируси из једног центра? Неки на то питање одговарају отприлике овако: “Па шта, ми сами правимо вакцине!” Не, драги моји, Ви их не правите, већ само умножавате постојеће вирусе и мислите при томе да знате баш све о њима. Још једна грешка. Већ сутра ћете се због тога “знања” хватати за главу. Они који заиста знају нешто више и нешто другачије одгурнути су у страну, ван научног света. Није им дозвољено да саопштавају налазе својих научних истраживања, а врата стручних семинара су за њих затворена. Зашто? Можда зато што много питају. Као мали Перица. Њега учитељица не подноси зато што увек нешто пита. “Два и два су четири. Је ли то јасно?”, пита учитељица. “Јасно”, кажу деца. “Јасно је и мени”, каже Перица, “али зашто су два и два четири?” Узгред, неке противнике, који су у мојој првој књизи прочитали да се “вируси пре или касније, али сигурно после 3, 5 или 7 година дегенеришу, а њихова вирулентност опада”, занима шта је са грипом, који је из године у годину све опаснији? Одговарам кратко: у питању су мутација, дегенерација и људска интервенција. Други, опет, питају како је могућно да се ту и тамо појави поменута галопирајућа леукемија? Таман се слегне прашина, све се некако доведе у ред, број обољења се у просеку сведе на неку разумну (ако се тако може рећи) меру, кад одједном - поново букне. Како? Врло лако, крајње једноставно. Да није трагично, било би комично. Довољна је Петријева шоља и само неколико ћелија медицински чувене црнкиње Хенријете Лакс, које имају све светске банке белих крвних зрнаца односно лимфоцита. С обзиром на то да је ова ћелијска лоза веома постојана и брзо се множи, вируси се развијају лако. Довољно је, дакле, убацити неколико HeLa ћелија у одговарајући медијум да готово истог тренутка и остале ћелије постану канцерогене и леукемичне, са
страховитом брзином размножавања. Само два дана довољна су да се створи хаос. Аналогно томе, и у организму човека могу се депоновати шприцем (у дроги), у витаминским или каквим другим таблетама. Штореклапесма: “Принципјеисти, свесуостало нијансе.” У лечењу грипа и назеба показало се да природни препарати имају доста успеха. Оваква обољења траже за излечење најпре време. Старо је и добро познато правило да кијавица ако се лечи траје седам дана, а ако се не лечи - једну недељу. Овде fre бити дате препоруке које важе за грип и назеб уопште, али и за поједине тегобе и обољења који се јављају као пропратна појава или последица грипа. Грип и назеб
Узимати обавезно пилећу супу са доста целера, мирођије, першуна, црног и белог лука, љуте папричице и ђумбира. Она је добра за ублажавање тегоба дисајних путева, нарочито запаљеног грла. Супу пити у мањим гутљајима, увек топлу. Основни сопски рецепт 1 кашичицу или мању кашику ситно исецканог белог лука посолити и појести. Одмах затим што боље издувати нос прописно (сваку ноздрву посебно!), узети штапић за чишћење ушију, добро га намочити у чистој домаћој ракији (најбоље комовици), гурнути дубоко у једну ноздрву, другу затворити, и јако ушмркнути. Поступак поновити и са другом ноздрвом. Рецепт 6 d. 1 У сок исцеђен од 1 лимуна додати 1 кашичицу меда и охлађен чај од ђумбира. Овај чај пити најмање 3 пута дневно или користити за испирање грла. Рецепт бр. 2 У 1 шољу вруће воде ставити 1 кашичицу цимета, 1 кашичицу меда и 1 кашику свеже струганог рена. Ово измешати и узимати
у гутљајевима. Стално мешати да рен не би пао на дно. Пити у гутљајевима 3 пута дневно. Рецепт бр. 3 По 1 кашика шипка, рибизле и малине, 1 кашика меда и 100 г воде. Мешавину биљака прелити врелом водом и оставити да одстоји 15 минута. Процедити и пти 3 пута дневно пре јела по 1/2 чаше, додавши претходно мед. Рецепт бр. 4 Помешати изгњечен бели лук и мед у односу 1:1 и појести по 1 кашику те мешавине пре спавања. Залити мало млаком, претходно прокуваном, водом. Реиепт бр. 5 2 кашике бутера, 1 кашичица пшеничног брашна, 2 кашичице меда, 2 свежа жуманцета. Све добро измешати и узимати више пута дневно по 1 кашичицу. Рецепт бр. 6 Овај поступак примењује се за инхалацију у случајевима тегоба са горњим дисајним путевима. У емајлирану или алуминијумску посуду од 300-400 г ставити 60 г квалитетног прополиса и 40 г воска, па ставити шољу у ширу посуду са кипуНом водом, као када се кува на пари. Прополис и восак тада се растапају и испаравају лековити састојци заједно са водом. Инхалирати се ујутру и увече, по 10-15 минута. После јутарње инхалације остати у топлом најмање 2 сата, а после вечерње преко носа и очију (синусног дела) ставити широку знојницу или неку погодну траку од чисте вуне и тако отићи у кревет, јер после инхалације нипошто не сме да се дозволи да се горњи дисајни путеви нагло хладе.
Рецепт бр. 7
20 г уситњеног прополиса помешати са 20 г борног или чистог вазелина, загрејаног до течног стања. Све добро измешати и тако добијену маст користити за лечење кијавице. Рецепт бр. 8 Прополисна маст: 10-15 г устињеног и од воска очишћеног прополиса прелити са мало медицинског алкохола, колико да омекша, и оставити да стоји 12 сати. У чистом емајлираном суду растопити 85-90 г чистог вазелина, пустити да проври и одмах скинути са ватре. Оставити да се прохлади и додати прополис. Смесу опет подгрејати до 70-80 степени и мешати на тој температури 8-10 минута. Док је вруће процедити кроз двоструку газу и мешати док се не охлади. Чувати у добро затвореној стакленој посуди, на тамном, сувом и хладном месту. Ову маст растворити у вазелинском уљу, па тај раствор накапати неколико пута дневно по 2-3 капи у нос. Осим овако, прополисна маст примењује се и против главобоље услед грипа и назеба тако што се њоме мажу слепоочнице и чело. Рецепт бр. 9 Комадић прополиса, величине зрна грашка, држати у устима, пребацујући га повремено са једне стране на другу. Преко ноћи ставити на унутрашњу страну образа. Рецепт бр. 10 20 г уситњеног прополиса, 40 г бутера, 40 г сунцокретовог уља. Све добро промешати у порцеланској посуди. Овом смесом натопити тампон и стављати у нос 2 пута дневно (ујутру и увече), и држати 15-20 минута. Остало Узимати млак ацидофилни јогурт неколико пута у току дана. Овај јогурт добар је за слузокожу црева и поспешује стварање
аутологног интерферона гама, који имунокомлететним ћелијама помаже да препознају и униште непријатеље у организму. Такође се сређује лучење имуноглобулина Е (IgE), које се повишено јавља код алергија. У јогурт се може додати ситно сецкан бели лук. Користити што више разних намирница које садрже витамин С: јужно воће, грејпфрут, диња, шипак, свежа слатка и љута паприка, поточарка. Против грипа и пратећих тегоба узимати што више меда, а у све течности (било чајеве који се пију или течности за гргољање и испирање) могу се стављати капи прополиса, 3 пута дневно по 20-30 капи. Осим тога, могу се без икаквих ограничења и опасности узимати ђумбир, цимет, папричица и бибер. Самостално или у комбинацијама као чајне мешавине препоручују се још: зова, анис, сладић, бели слез, дивизма и врба (више о овим биљкама вид. у објашњењима за поједине пратеће тегобе грипа). Против цурења из носа и кашља препоручује се поточарка: 2-3 кашичице прелити са 250 г кључале воде, оставити да одстоји 15 минута, процедити и пити заслађено медом. Посебна опрезност потребна је када се грип јави у деце или особа алергичних на салицилате. У том случају нипошто без савета са лекаром и противно упутству не давати средства на бази ацетилсалицилне киселине (аспирин) те салицина и салицилата (врба и зимзелен). Ова средства у деце могу да изазову Рејев (Rey) синдром, могућно опасно стање које оштећује јетру и мозак. У случају грипа, назеба и пратећих тегоба обавезно узимати препарат “TODoXIN@” бр. 1 (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). Његово деловање састоји се, поред осталих корисних састојака, у садржају аминокиселине цистеина. Цистеин делује као мукокинетик, јако помаже код бронхитиса и респираторних сметњи, разблажује слуз у плућима, па се она после лакше избацује. Осим тога, препарат има доказано противвирусно и имуностимулативно деловање, па је важна допуна лечења грипа и пропратних обољења.
Грозница Сам грип, обољења која могу да буду последица инфекције вирусима инфлуенце или обичан назеб праћени су многим тегобама. Приступ кпасичне медицине састоји се у покушајима да се вакцинама против грипа инфекција спречи или да се барем ублажи њен ток, а ако грип наступи, онда се лече симптоми. Тегобе које прате грип и назебе свима су познати као зла пара, па их није потребно посебно описивати. Једно од најважнијих обележја тегоба и обољења о којима је овде реч јесте повишена температура - грозница. Повишена температура јавља се код више различитих болести, али можда је најбоље да се о њој каже која реч баш овде, када се говори о грипу, који је увек праћен грозницом. Грозница (фебрилно стање) није болест, већ велики напор организма да се активно брани од напада првенствено страних организама (бактерија, вируса). Нарочито је у деце способност да се грозница јави брзо, лако, снажно и кратко (1-3 дана) знак доброг здравља. Упадљиво је и забрињавајуће када деца не могу да добију грозницу. На срећу, ово се дешава само веома ретко. Занимљиво је, међутим, да су таква деца често одмах по почетку грознице примала лекове за снижавање температуре или антибиотике. У одраслих се овај имунолошки тренинг може проводити сваке године, у сезонама грипа. Ако фебрилна реакција код баналних инфекција изостане, расте склоност ка хроничном току. Ако више нема грознице, прети дугорочна неконтролисана аутоагресивна реакција. Заиста је зачуђујуће како се у стању грознице побољшавају савремене болести као што су неуродермитис или бронхијална астма. Чак се и канцерозна обољења повлаче пред грозницом, што се данас непаметно покушава опонашати у терапији вештачки изазваном грозницом. При томе се, међутим, само ретко постижу температуре више од 39 степени. Један стари грчки лекар рекао је једном: “Дајте ми моћ да изазовем грозницу и излечићу све болести.” Логично је онда да овај исконски људски начин одбране од почетка помажемо, а не гушимо!
За разумевање поступања са грозницом важан је природан ток. У првој фази после контакта са странцем организам се труди да развије топлоту тако што дрхте мишиђи целокупне вољне мускулатуре. Осећамо хладноћу! Ово стање тражи велику потрошњу енергије, све се усредсређује на ту способност, а остало мирује. Нема жеље за храном, пићем, разговором. Све телесне функције, дух и душа мирују. Ништа се не ослобађа и преовладава сувоћа (нема знојења, нема столице, нема разговора). На врхунцу се телесна температура пење преко 39 степени. Врућина изазива убрзавање прокрвљености и свих функција метаболизма и имунског система. Рад на одбрани олакшан је тиме што бактерије и вируси слабе и инактивирају се на 38,5 степени. Органи који су животно важни (јетра, срце и мозак) нарочито су боље прокрвљени, а периферија (руке и ноге) бивају хладнији. Тада је нарочито значајна способност да се повишена температура држи у границама. Што је особа млађа, то се температура пење брже и више (41 степен). У другој фази организам регулише снижавање температуре и поновну хармонизацију тако што креће излучивање. Знојење и површинско одавање топлоте (конвекција) изазивају прилично снижавање температуре. Истовремено се повећава стварање урина и постоји потреба да се мирује због исцрпљености. Осећамо изузетно високу унутрашњу врелину и потребно нам је да ју ублажимо (покривамо се лакше, хладимо се, мењамо одећу). Често је повећана потреба за течношћу, јавља се унутрашња смиреност и осећамо се све боље. Имајући у виду ове две супротстављене фазе (прво висока надраженост - симпатикотонус, а онда опште опуштање ваготонус), пружа се најпре природна помок У првој фази помаже се покривањем, термофорима на стопалима, отклањањем свих спољних надражаја и мировањем. У другој фази покривање је мање, скидају се термофори, кожа се трља млаким раствором слане воде, даје се више течности (воћни сокови, минерална вода, благи чајеви, слане супе) ради бољег лучења зноја. Могућно је давати и клизме од благог чаја од камилице са 0,9% кухињске соли и 5% грожђаног шећера. Узима се посна храна, болесник треба да буде окружен пажњом.
Неопходно је обратити пажњу на неколико основних ствари. Постоје индивидуалне разлике и не треба да се супротставља ономе што неко осети да му је потребно. У фази дрхтавице избегавати хладноћу, без обзира на повишену температуру. Узимати посну храну и не присиљавати болесника да једе. Мировати у кревету када телесна температура пређе 38 степени. После фебрилног стања дати довољно времена за стабилизацију. У начелу, после спуштања температуре поштеда је још барем један дан (остаје се у кревету или у кући). Када је температура повишена никада се не купати, не иКи напоље и на сунце, јер прилагођавање на промењену температуру троши снагу! У прва три дана фебрилног стања не давати лекове за спуштање температуре. Сигурно да је температура преко 41 степен неприродна и знак болесног развоја стања. Ограничавање раста температуре такође је израз здравог имунитета и стабилности, баш као што је и способност да се пређе преко 40 степени! Родитељи лако препознају и осете да дете има повишену температуру. Топломер није потребан и може само да скрене пажњу са правилног посматрања детета. Много више података даје стање детета и његово понашање. Није ретко да уопште здрава деце акутно добију температуру преко 40 степени, како би се смирила и спавала, или се то дешава у фазама када се играју, па пију течност и испразне се. Овде нису потребне никакве посебне мере, већ само посматрање детета и одговарајућа пажња. Грч који ухвати дете за време фебрилног стања ретка је, али упадљиво све чешћа, сметња у развоју фебрилног стања. Јавља се у мале деце, до 5. године живота, у првој фази раста температуре и често већ при периферно благо повишеним температурама (38-39 степени). Реч је о изразу исклизнућа хијерархијских функција мозга услед локалног прегревања и повећане прокрвљености у мозгу. Јавља се неконтролисано грчење код дуже и повишене температуре. Све изгледа узнемиравајуће и начелно је безопасно и доброћудно. Само ретко грч траје дуже од 5 минута, а одузетост дуже од 30, тако
да су онда потребне драстичне хитне мере {средства против грчева и за скидање температуре). Често је довољно да се кожа истрља топлом сланом водом. Нема хроничног грчења. Само изузетно ретко активира се услед грча у грозници поновљени напад претходно постојеће епилелсије. Неуролошки преглед (ЕЕГ) препоручује се тек у случају поновног напада. Важно је пре свега да се све медицинске мере за децу добро проуче и да се користе само као подршка сазревању и развоју деце. Дете, а касније и одрасла особа, сматрају се болесним ако се у њих не може развити повишена температура. Рецепт бр. 1 По 1 кашику цвета липе и плодова малине прелити са 2 чаше кипуће воде, кувати 5 минута и оставити да одстоји 15 минута. Процедити и умешати 2 кашике меда. Узимати 3-4 пута дневно по 1/2 чаше као средство за скидање температуре. Врба: 1-2 кашичице осушене коре врбе потопити у 250 г кључале воде и оставити да стоји око 20 минута. Процедити и пити, а горак укус може да се убије циметом, ђумбиром, камилицом или медом. Медуника и зова: 1-2 кашице цветова медунике или зове, а може и мешавине ове две биљке, потопити у 200 г кључале воде и оставити 15-20 минута да одстоји. Процедити и пити незаслађено или додати меда. Овај чај прави се и пије три пута дневно.
Фарингитис, ларингитис, ангина, запаљење крајника Рецепт бр. 1 1 кашика меда и 1 кашика цветова камилице. Камилицу прелити са 250 г кључале воде и оставити да одстоји 15-20 минута. Процедити, растопити у течности мед, добро промешати и примењивати за испирање.
Рецепт бр. 2
2 кашике цветова камилице прелити са 2 чаше кипуће воде, па кувати на пари 10-15 минута. Охладити, процедити, додати 2 кашичице меда и користити за испирање. Рецепт бр. 3 3 дела медицинског алкохола, 2 дела меда, 1 део изгњечене алоје. Све добро измешати и користити за привијање облога. Рецепт бр. 4 1 кашику меда растопити у 1 чаши топле воде. Користити за испирање уста и ждрела. Ово делује још боље ако се пре тога у устима држи ушећерен мед и пусти да се полако растопи и склиза низ ждрело. После тога испрати уста и ждрело поменутим воденим раствором. Најбоље је ово урадити пред спавање и после испирања не прати зубе. Не бојте се: мед зубима не може да штети, већ само да користи, будући да их јача и делује антисептично (убија бактерије које изазивају каријес). Рецепт бр. 5 1 кашику кантариона прелити 1 чашом кипуће воде, оставити да одстоји 15-20 минута и процедити. На 1/2 чаше овог чаја додати 30 капи прополиса и 2-3 пута дневно испирати грло. Рецепт бр. 6 2 дела прополиса, 3 дела воска и 8 делова медицинског алкохола. Све ово измешати у порцеланској посуди, све док се не добије паста. Примењивати ју у случајевима хроничног запаљења крајника тако што се 1-2 пута недељно ставља у шупљине крајника с помоћу шприца за ждрело. Пре сваког стављања шупљине испрати 2%-ним раствором формалина, а примена укупно траје 4-7 апликација.
Рецепт бр. 7
100 мл физиолошког раствора натријум-хлорида (кухињска со), 1 мл капи прополиса, 20 мл 5%-ог воденог раствора меда (50 г меда на 1 л воде). Све добро измешати и загрејати на 37-40 степени, па 3-4 пута дневно испирати (гргољати) грло. Реиепт бр. 8 За лечење ангине потребно је после јела жвакати полако комадиће прополиса величине нокта. Преко дана треба да се поједе око 5 грама. Ако је прополис добар, ангина пролази за 2-3 дана. Горчика (Marrubium vulaare): 1-2 кашичице осушене горчике прелију се 1 шољом кипуће воде. Оставити да одстоји 15-20 минута, процедити и пити најмање 3 пута дневно, заслађено сладићем или медом и са соком од лимуна. Сладић: 3 кашичице иситњеног корена сладића потопити у 600 г воде и кувати док не испари половина течности. Ову количину попити из три пута у току дана. Сладић не само да умирује грло, већ помаже и код искашљавања. Ђумбир: Одличан као састојак течности за испирање (гргољење), која се прави од сока од лимуна, сирћета и меда. Слез (различите врстеГ 3 кашичице корена слеза прелити 1 шољом кипуће воде и оставити да одстоји 6 сати. Одлично за умирење запаљене слузокоже и сувог кашља. Зимзелен (Gau/fher/a procumbens): Расхлађује и умирује. Направити чај од 15-25 листова зимзелена наливених 1 шољом кипуће воде и оставити 15-20 минута да одстоји. Процедити и користити за испирање, а може се и пити. Петровац: 2-3 кашичице петровца покиселити у 1 шољу кипуће воде и оставити 15-20 минута да одстоји. Процедити и пити ради смирења запаљене слузокоже у устима и грлу.
Анис: Може се купити у продавницама здраве хране. Смирује грло, а препоручује се и код тегоба са дисајним органима, посебно код кашља са стварањем секрета, јер прочишћава запушене бронхије. 1-2 кашичице прелити 1 шољом кипуће воде и оставити 10-15 минута да одстоји. Процедити и пити до 2 шоље дневно. Троскот: 2-3 кашичице прелити 1 шољом кипуће воде и оставити да одстоји 10-15 минута. Процедити и пити када имате запаљење грла или лакше тегобе са дисајним путевима, јер затвара слузокожу. Боквица: Препоручује се код запаљења грла и слузокоже у устима и грлу. Делује противбактеријски, али се деловање губи услед топлоте, па се зато препоручује да се 3-4 кашичице боквице ставе у хладан чај или сок и оставе 2 сата да одстоје. Течност онда процедити и пити уобичајено. Бели л у к : Неколико ченова белог лука ставити у 200 г вруће, претходно прокључале воде. Оставити да стоји 20 минута, процедити и тим чајем гргољати грло. У ово се може додати и 2030 капи прополиса. Дивизма. јагорчевина и коприва: По 2 кашичице било које од ових биљака или мешавине једнаких делова прелити са 250 г кипуће воде и оставити да одстоји 15 минута. Процедити и пити заслађено медом. Сапуњача (Saponaria officinalis): Попушта болове и делује противзапаљенски. 1 кашичицу прелити 1 шољом кипуће воде, оставити 10-15 минута да одстоји, процедити и пити. ЖалфиЈа: За гргољење грла користити топао чај од жалфије. Она делује тако што умирује надражену слузокожу, а има и противмикробска својства. 1 кашику жалфије прелити са 250 г кључале воде и оставити да одстоји 20-30 минута. Процедити, ако је потребно мало подгрејати и користити за гргољење. Маслачак: 15 г корена маслачка кувати у 2-3 шоље воде све док не испари пола течности. Добијени сируп користити за лечење запаљења крајника - може за гргољење или да се пије.
Зова: 1-2 кашице цветова зове потопити у 200 г кључале воде и оставити 15-20 минута да одстоји. Процедити и пити незаслађено или додати меда. Овај чај прави се и пије 3 пута дневно. Купина. малина. јагода: Чај од листова ових биљака одличан је против запаљења крајника, јер делује на затварање слузокоже. Може се користити било која од ових биљака или се може правити мешавина од њихових листова. Шта год да се примењује, 1-2 кашичице листова прелити са 1 шољом кипуће воде, оставити да одстоји 15 минута, процедити и пити или користити гргољање. Осим листова, могу се користити и сокови ових биљака. Сок од купине/малине/јагоде (према жељи) загрејати до кључања, додати жутог шећера, а када се охлади користити га за гргољање, а онда прогутати. Постоји још једна могућност: да се неки од ових сокова помеша са мало сока од жутог или зеленог лимуна, или поморанџе, и мало чаја од жалфије, па да се пије у току дана.
Кашаљ и запаљење плућа Рецепт бр. 1 По 4 дела подбела и боквице, два дела мајчине душице и по 1 део сладића и белог слеза. 3 кашику мешавине прелити са 600 г кључале воде и оставити да стоји 15-20 минута. Процедити и пити 3 пута дневно, заслађено медом. Рецепт бр. 2 2 кашичице рендане коре добро опраног лимуна, 1 кашичица жалфије и 1/2 кашичице мајчине душице прелити кипућом водом и оставити 15 минута да одстоји. Процедити и додати сок од 1/2 лимуна и 1 кашику меда. Пити овај чај 2-3 пута дневно. Зова: 1-2 кашице цветова зове потопити у 200 г кључале воде и оставити 15-20минутадаодстоји. Процедити и пити незаслађено или додати меда. Овај чај прави се и пије 3 пута дневно.
Дивизма. јагорчевина и коприва: По 2 кашичице било које од ових биљака или мешавине једнаких делова прелити са 250 г кипуђе воде и оставити да одстоји 15 минута. Процедити и пити заслађено медом. Сладић: 3 кашичице иситњеног корена сладића потопити у 600 г воде и кувати док не испари половина течности. Ову количину попити из три пута у току дана. Сладић не само да умирује грло, већ помаже и код искашљавања. Анис: 1-2 кашичице прелити 1 шољом кипуће воде и оставити 1015 минута да одстоји. Процедити и пити до 2 шоље дневно. Бели слез: 2 кашичице корена слеза прелити 1 шољом кипуће воде и оставити да одстоји 6 сати. Одлично за умирење запаљене слузокоже и сувог кашља. Бршљан: Стари народни лек за велики кашаљ. Прстохват (0,3 г) осушеног бршљана прелити са 200 г кључале воде, оставити да одстоји 10 минута, процедити и пити код кашља са стварањем секрета. Против напада кашља препоручују се сок од црног лука и сируп од беле бундеве (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Такође се против кашља и запаљења плућа могу примењивати сви препарати наведени у поглављу ТУБЕРКУЛОЗА / Разни препарати против туберкулозе (рецепти бр. 1-10 и саће). Ушобоља Реиепт бр. 1 30 г прополиса прелити са 70 г алкохола и оставити да одстоји 24-48 сати, уз повремено мућкање. Процедити. Уво брижљиво очистити од гноја и у слушни канал стављати цевчице од газе, натопљене овим раствором прополиса, приљубивши их уз бубну опну. Следећег дана поновити. Лечење траје просечно 10-15 дана, у зависности од тежине процеса. Сматра се да се процес
смирио ако је ушна шупљина сува и нема излуневина 30 дана после престанка ленења. Рецепт бр. 2 30 г уситњеног прополиса прелити са 100 мл 96%-ог медицинског алкохола. Држати 5 дана у добро затвореној тамној стакпеној посуди, на мрачном месту. Свакога дана мућкати 10-15 минута. Раствор процедити кроз газу. Измерити остатак и на тај начин одредити колико је прополиса растворено, то јест колика је његова концентрација у алкохолном раствору (на пример - ако је остало 10 г, значи да је растворено 20 г, то јест да је јачина раствора 20%). Чувати у добро затвореној тамној стакленој бочици, на хладном месту. Овај раствор се до потребне јачине раствара дестилованом или алкохолом. За лечење запаљења средњег ува узима се раствор јачине 4% и 3 пута дневно укапавају се у уво по 3 капи. Грип, ипак, није несавладив, само је врло подмукао. Природа га једина може надмудрити. Послушајмо ју и искористимо оно што нам нуди.
ХЕПАТИТИС
Шта је хепатитис? Хепатитис је запаљенско вирусно обољење јетре. Симптоми обухватају недостатак апетита, тамну мокраћу, често и грозницу. Некада се јетра увећава и јавља се жутица (кожа добија жуту боју). Хепатитис постоји у хроничном и акутном облику. Акутно обољење може да прође после нека два месеца, али у ретким случајевима може да изазове и отказивање јетре. Хронични ток болести носи са собом ризик од трајног оштећења јетре. Абецеда хепатитиса Хепатитис А: Преношење фекално-орално. Открива се прегледом крви. Обољење пролази најчешће без последица и нормално се потпуно излечује. Хронична инфекција није позната. Ко једном прележи хепатитис А добија најчешће доживотни имунитет. Вакцина против хепатитиса А постоји. Хепатитис В: Преноси се крвљу. Открива се прегледом крви. Могућности за излечење су добре, само у 5-10% случајева прелазак у хронично-агресивно запаљење јетре. Вакцинација могућна. Хепатитис С: Преношење крвљу. Вирсу се налази и у секретима инфицираних. До сада је непознато 40% свих путева преношења и у тим случајевима говори се о спорадичној трансмисији. Открива се прегледом крви. Нема вакцине! Хепатитис D: Начини преношења исти као код хепатитиса В. Погађа само носиоце вируса хепатитиса В. Повремено се јавља истовремена инфекција вирусима В и D. Открива се прегледом
крви. Заштита од хепатитиса D одговара заштити од хепатитиса B. Имунитет на хепатитис В обезбеђује и од инфекције типом Д. Хепатитис Е: Преношење исто као код типа А. Открива се прегледом крви. У средњој Европи инфекције хепатитисом Е веома су ретке и постоје само ако се вирус “увезе” из познатих заражених подручја (Индија, Пакистан, Непал, Бурма, Киргизија, Алжир, Сомалија, Судан, Мексико). Обољење се данас може добро савладати, најчешће је без последица и не изазива хронична обољења јетре. Опасност од заражавања мања је него код типа А. Хепатитис F: Вирус је откривен тек у јесен 1995, у Индији. Сличан је вирусима А и Е. Начини преношења могућно су исти као за А и Е. Нема детаљнијих информација. Хепатитис GB: Откривен јануара 1996. Изазивају ra три различита вируса (GB-A, GB-B i GB-C), који су слични вирусу хепатитиса С. Преношење је, изгледа, исто као код хепатитиса C, али нема тачнијих података. Различити вируси хепатитиса разликују се према својим физикално-хемијским особинама, грађи и молекуларној биологији. Сви, међутим, имају исти циљани орган, јетру, и у акутном стадијуму изазивају исту клиничку слику. Та класична слика акутног вирусног хепатитиса не омогућава постављање дијагнозе о типу изазивача. У свим случајевима обољење почиње неспецифичним почетним стадијумом са малаксалошћу, општим осећањем слабости, грозницом, недостатком апетита, понекад тегобама са зглобовима и боловима у горњем десном трбуху. После више дана, често после субјективног побољшања, најчешће брзо јавља се иктерус (жутица), праћена тамном бојом мокраће и бледом столицом. Код тока без компликација жутица и тегобе нестају после 2-6 недеља, а болест пролази без последица. Главна опасност код акутне инфекције јесте такозвани фулминантни хепатитис, који је често повезан са смртоносним разарањем јетре. Ово се јавља у 1 % свих случајева, а код хепатитиса А знатно ређе (0,1%). Фулминантна вирусна инфекција погађа пре свега труднице.
Хепатитис А, који се раније називао инфективним (заразним) хепатитисом, најнешћи је узрочник акутног обољења. Обично се преноси животним намирницама и водом (коју, по правилу, загађује човек) и може, под одговарајућим нехигијенским околностима, да изазове и чак и епидемију. Посебна опасност хепатитиса В, С и D јесте прелазак акутне инфекције у хронични ток. Код хепатитиса В ово се дешава у 5-10% случајева инфекције одраслих, код хепатитиса С у 50-70% случајева. Не баш занемарљив део хроничних инфекција хепатитиса В и С прелази у хронично активан хепатитис, који се често завршава цирозом јетре и смрћу услед отказивања јетре. Хроничне инфекције хепатитисом В и С учествују у настанку карцинома јетре. Тако је ризик да ће неки хронични носилац хепатитиса В оболети од таквог тумора 300 пута виши него за особу која није долазила у додир са хепатитисом В. Мање је познато да се описани типични ток вирусног хепатитиса не јавља код свих инфекција. Велики део вирусних хепатитиса пролази аниктерично (без жутице), само уз опште симптоме или клинички потпуно неупадљиво. Тако хепатитис А у деце млађе од 5 година изазива жутицу само у изузетним случајевима, а 50-70% инфицираних одраслих пролази кроз типичан хепатитис са жутицом. Код акутног хепатитиса В од жутице обољева мање од половине свих инфицираних, а код хепатитиса С само 20-30% акутних инфекција развија типичну слику. У САД све је више наркомана са овим обликом хепатитиса. Обе врсте хепатитиса, В и нон-А/нон-Б, преносе се првенствено крвљу или производима крви, а код типа В позната је и могућност преношења са мајке на фетус и интимним контактом (полним односом). Тип В отпоран је на стерилизацију инструмената у болници и често се налази у наркомана који игле деле са другима. Ово често изазива почетно обољење јетре, упоредиво са обликом поп-А/поп-В, при чему оба облика имају у великом броју случајева хроничан ток.
Тек 1988. изолован је вирус поп-А/поп-В и означен као С. Други облик хепатитиса, назван хепатитис D, изазван је веома малим вирусом који сам не може да се репликује и претпоставља постојање претходне инфекције вирусом В. Овај вирус препознат је први пут 1977. и од тада се означава као ретровирус. Хепатитис D може исто да има хроничан ток. Акутно запаљење јетре може да буде последица и повезано са различитим инфекцијама јетре. Остали изазивачи хепатитиса могу бити: контакт са угљендиоксид тетрахлоридима, отровном гљивом Amanita phalloides, арсеник и одређени лекови (сулфонамиди, на пример). Један блажи облик хепатитиса могуда изазовудве врсте вируса: CMV и EBV. Хронични хепатитис изазива, по правилу, цирозу, карцином или друга трајна оштећења јетре. Вирус В и одређени медикаменти изазивају мали проценат случајева, али је узрочник највећег дела хепатитисних обољења непознат. Вирус D може бити одговоран за неке рецидиве који су уочени у пацијената са хронично активним запаљењем јетре. Инфекције типом В често се доводе у везу са једним обликом рака јетре (хепатоцелуларни карцином), посебно у Азији и Африци. Хроничним хепатитисом најчешће су погођене жене млађе од 45 година. За лечење одређених невирусних облика хепатитиса ко р и с те се стерои д и, али код д уж е примене у сл уча ју хроничног хепатитиса В ово није делотворно, чак може да убрза оштећење јетре.
Хепатитис С Од свих вируса хепатитиса тип С (HCV) је најподмуклији и најопаснији. Инфекција у највећем броју случајева пролази потпуно непримећено. Акутна фаза, са жутилом коже, симптомима попут грипа или слично јавља се веома ретко, будући да болест има претежно хроничан ток. Код хепатитиса С много су чешће мање тегобе као што су умор, малаксалост, тегобе са зглобовима и недостатак апетита, које се погрешно приписују другим узроцима. При томе се у око 20-30% пацијената
после 10, 20 и 30 година мора рачунати на цирозу јетре или са раком јетре као њеном последицом. Оштећење јетре се развија и не изазива често никакве болове, осим, можда, благог притиска у горњем делу трбуха, какав је познат после доброг јела. Сама јетра не боли, а тегобе се јављају тек када се већ јаве обимне фибротизације (повишен садржај везивног ткива у јетри, што је предстепен цирозе) или када почне цироза. Путеви преношења нису још увек потпуно испитани. Практично сваки додир са крвљу (трансфузија или непосредан додир две отворене ране) може да пренесе овај вирус. Према садашњим сазнањима, могућности преношења немају велики значај као код хепатитиса А или В или, чак, инфекције HIV-ом. Наравно, вирус се не може пренети додиром коже, кијањем или коришћењем базена. Пошто је вирус у свом облику познат тек од 1990, крв давалаца од тада се испитује на прируство HCV. Свако ко је пре 1990. примао трансфузију крви сматра се ризичним пацијентом и требало би да се испита на присуство антитела на HCV (анти-HCV тест). О преношењу полним односом, за време трудноће или дојења не постоје још јасни ставови. Због тога би и партнери и деца требало да ураде анти-HCV тест. Познати су случајеви да и после више година интимних односа није дошло до заразе и да није било преношења са мајке на дете. Преношење вируса могућно је и преко вакцине против хепатитиса D, нарочито у жена које су ју примале после порођаја, а због неуклапања резус фактора. Такође је могућан пренос убодима игала, како у здравству, тако и код тетовирања и пирсинга, интравенског дрогирања и ушмркавања кокаина. Још увек није потпуно разјашњен значај лимфе коже, суза, пљувачке и других телесних течности.
Кпасична медицина и хепатитис Блажи облици акутног хепатитиса лече се мировањем у кревету и без медикамената. Код јаког оштећења јетре изазваног хепатитисом може бити неопходно да се даје трансфузија крви или да се крв замени.
У испитивању су методе лечења алфа интерфероном. Алфа интерферон користи се и против хепатитиса С. Седамдесетих година Блумберг (Bloomberg) је развио дијагностички тест за хепатитис В и од 1981. примењује се поступак генске анализе за одређивање других типова вируса. Вакцина на бази плазме против типа В постоји од 1981, а вакцина добијена генском технологијом из животињских ћелија дозвољена је од 1986. Обе су скупе. Пре скоријег времена развијена је генском технологијом вакцина за орално давање, која је у пробама на животињама дала добре резултате и може бити јевтинија. Данас се за лечење хепатитиса С користи интерферон алфа, али успева да постигне трајније ефекте само у 25% случајева. Нису познати чиниоци према којима би се могло одредити да ли оболели реагују позитивно на интерферон алфа.
“TODoXIN®” ПРОТИВ ХЕПАТИТИСА Јетра је највећи пречистач крви и орган на који штетно делује све што уносимо у организам, како непосредно тако и посредно. Антибиотици, сви остали лекови, хормонски препарати, нитрати, нитрити, вештачке ароме, боје, газирани напици, флуорисана вода, индустријске хемикалије, стресна стања, лош ваздух, зрачења, неуредан живот, алкохол - овако би могло летњи дан до подне. Све ово делује неповољно на јетру, смањује њену активност, а тако и отпорност организма. Јетра има дебело трпило и једини је орган са таквом способношћу регенерације, али све има своје границе. Када се те границе пређу, опада отпорност јетре, а услед тога страдају и жуч, желуда, панкреас, бубрези и слезина. Њихова ослабљена функција, опет, утиче лоше на јетру и тако се ствара круг из којег је могућно изаћи, али само уз велику упорност и вољу да се промени начин живљења у целини. Основно код лечења хепатитиса и поремећаја рада јетре јесте ојачавање имунског система и растерећивање јетре од свих непотребних удара и напора. Ради подизања имунитета и заштите организма од других вирусних и осталих инфекција примењује се природни препарат “TODoXIN®” бр. 1, дијететски
производ који, уз одређени режим исхране, даје добре резултате као испомоћ у лечењу хепатитиса. Препарат подстиче обнављање јетреног паренхима и тиме омогућује да ћелије јетре саме и несметано стварају аутентичну глукуронску киселину. Синтеза ове киселине изузетно је важна за детоксикацију јетре, после чега се нормализују глутатион и цистеин у серуму, плазми и ћелијама, што је основа заштите од напредовања обољења јетре у канцер јетре. Глукуронску киселину могућно је добити и вештачки, али је таква веома нестабилна и не постоји препарат којим би се могла давати споља. Постоје неки природни препарати којима се може уносити споља, али то је опет лечење последице, а не узрока. Због тога је веома важно наћи начин и омогућити да ћелије јетре несметано изнутра стварају гл у к у р о н с к у ки се л и н у, како би се н о рм а л и зовал а д е т о к с и к а ц и ја и п р о д уко в а л и противканцерогени фактори попут глутатиона и цистеина. За поспешивање регенерације и ревитализације јетреног паренхима треба да се узима 3 пута дневно по 10 г полена из саћа и 2 пута дневно по 1 куглица прополиса, величине зрна грашка. У току третмана хепатитиса ваља дневно појести и по 1 кашику непрженог кикирикија самлевеног у електричном млину за кафу (не у ручном, јер се у њему загрева!) и 3 пута по 1 кашику ланеног семена. У кикирикију и лану има линолинске киселине, која је изузетно важна за јетрено ткиво. У свежим намирницама она је у такозваном цис облику, док при термичкој обради прелази у такозвани транс облик, који није делотворан. Осим тога, у свежем кикирикију и семену лана налазе се лецитин, витамини В6 и К 1( и уља, што све значајно делује на ревитализацију јетре и целог организма. Пацијенти у којих је установљен процес декалцификације треба да узимају ајеркоњак (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Код обољења јетре узима се препарат “TODoXIN®”6p. 1 као основно средство (вид. УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). Осим основног препарата, додатно се примењује и посебан препарат за јетру, чијајеоснова “TODoXIN®" бр. 1. 200 г “ TODoXIN®” бр. 1 помешати са 25 г сока од зрелог лимуна, 25 г
сока од јабуке, 25 г сока од поморанџе, 25 г сока од грејпфрута и 100 г меда са млечом и поленом. Узима се 2 пута дневно: деца до 9 година по 1 кашичицу, а сви остали по 1 кашику.
Исхрана Поред препарата “TODoXIN®”, као основног и неизбежног дела потпуног третмана, неопходна је промена начина исхране. Треба да се узима доста коприве, спанаћа, блитве, шаргарепе, цвекле и ђумбира. Треба да се избегавају масноће, али супе од меса, џигерица и слезина од што старијег говечета морају бити саставни део исхране. Обавезни напици су кефир и сурутка, који се узимају наизменично са што млађим сиром (груда). Свакога јутра, пре било чега, узима се, најмање 42 дана, подсиревина: 250 г млека помешати са 1 непуном кашичицом сиришта (маја) и ставити на благо загрејано место. Зими може на neti или радијатор, а када нема грејања онда на благо загрејану ринглу. Чим почне да се одваја сурутка, ножем проћи унакрст кроз млеко и оставити да се згусне тако да буде као између јогурта и киселог млека. Све измешати и појести кашиком. Припрема се свеже сваког јутра. Чајеви Обавезно узимати велике количине чајева. Сврха узимања велике количине чајева јесте детоксикација јетре и целог организма, јер јетра мора бити здрава како би издржала налет вируса и пружила отпор. Основни чај за јетру јесте мешавина чичка, раставића и цикорије, а припрема се тако што се 1 кашика мешавине прелије са 1/2 л кључале воде, остави да одстоји 2 сата и пије у току дана уместо воде. Дневно треба да се попије најмање 2 л овог чаја. Могу да се додају и чајеви од маслачка, дивље крушке, јабуке (2 опране јабуке, са семенкама, исећи на танке листиће и прелити са 1/2 л кључале воде, оставити да одстоји 2 сата, процедити и пити 3 пута дневно, пре јела), трњине, глогиња, шипка и дрена, и купиново вино.
Сокови Сок од купуса: Пити 2 пута дневно {ујутру наштину и увене пре спавања) по 1 чашу сока од купуса, са 1 кашиком меда. Сок од ивекле: 2-3 пута дневно пити по 1/2-1 чашу сока од цвекле, са 1 кашиком меда. Код узимања сока од цвекле треба да се обрати пажња на неколико ствари: Свеже исцеђен сок од цвекле може да буде тежак за подношење. Због тога се почиње са 1 кашичицом сока 2-3 пута дневно, најбоље помешано са соком од неког другог воћа или поврћа. Сваког следећег дана повећава се за по 1/2 кашичице. Ако организам не реагује јако, може се узимати по 1 кашика сока, све док се не дође до 1/2-1 чаше. Ако неко баш не подноси свеже исцеђен сок, може да га остави да после цеђења одстоји око 2 сата, па да га онда пије. Сок од тикве: Пије се 2-3 пута дневно, свеједно пре или после јела, по 1 чаша сока, са 1 кашиком меда. Мед и пчелини производи Рецепт бр. 1 Помешати 1 кг меда са 1 кг црне рибизле. Узимати 30 минута пре јела по 1 кашичицу, све док се смеса не потроши. Рецепт бр. 2 Свако јутро и вече узимати по 1 кашичицу меда, размућену у 1 чаши сока од јабуке. Рецепт бр. 3 Сваког јутра узимати по 50 г меда са 0,05 г млеча, а после ручка 1 кашику меда са 1 кашичицом полена. Рецепт бр. 4 Помешати 1 чашу меда са 1 чашом сока од црне роткве. Поделити смесу на 3 дела и попити у току дана, у једнаким размацима.
Рецепт бр. 5
Мед се узима 3 пута дневно по 1 кашику, заједно са храном: кашицама, поврћем, младим сиром или грудом. Примењује се 10%-ни раствор меда -1 кашика на 1 чашу топле воде, пије сеу малим гутљајима и узима обично 3 месеца, а према потреби и дуже. Рецепт бр. 6 Свакога дана узимати 3 пута дневно 1 сат пре јела по 40 капи 30%-ног алкохолног раствора прополиса. Овај раствор прави се тако што се 30 г иситњеног прополиса налије са 70 г 96%-ног медицинског алкохола. Оставити да одстоји 5-7 дана у тамној добро затвореној стакленој бочици. Повремено промућкати. Када одлежи колико је потребно, процедити кроз филтерски папир, сипати у чисту тамну стаклену бочицу и чувати на хладном и тамном месту. Оболели са цирозом јетре узимају и екстракт камилице (2 кашике камилице прелити са 200 г кључале воде, оставити да стоји 15-20 минута и процедити, па попити у току дана) и чај од коре од кромпира (3 кашике свеже исецкане чисте коре од кромпира налити са 600 г воде и кувати 15 минута, па процедити). У “TODoXIN®” препарат за јетру додаје се 1 кашика маслиновог уља. Прочишћавање јетре и жучних путева постиже се узимањем ланеног уља или препарата од маслиновог уља и цитруса: Повремено попити 50-60 г ланеног уља и лежати на левом боку најмање 30 минута. Овај поступак поспешује избацивање песка и камена из жучне кесе. Исто деловање постиже се ако се узима препарат који се припрема тако што се 4 кашике маслиновог уља помешају са 1 кашиком сока од лимуна, па се то попије из 2-3 пута, распоређено у току дана. Препарат од маслиновог уља и цитруса прави се када се коштице од по 2 лимуна, 2 грејпфрута и 2 поморанце истуцају у авану, прелију са 250-300 г маслиновог уља, па се дода екстракт цикорије (2 кашике цикорије прелити са 200 г кључале воде,
оставити да стоји 15-20 минута и процедити). Све се кува на тихој ватри 3-4 сата. Скине се са ватре и остави да одстоји 24 сата. Процедити и пити 3 пута дневно по 1 кашику. У случају јаких болова приликом избацивања камена или песка из жучне кесе може се узети неко средство против болова или нитроглицерин. У лечењу хепатитиса обавезна је, осим промене у исхрани, и измена начина живљења. Искључују се алкохол и дуван, а потребно је што више одмора и мировање, уз избегавање свих врста стресних стања. За децу и за одрасле важи такође да је телесна активност ипак неопходна, али то морају бити лаке вежбе и ненапорне шетње на чистом ваздуху, свакодневна туширања и масажа тела етеричним уљима која опуштају. Осим овога, није на одмет потражити и стручну помоћ психотерапеута, ако човек не може сам да се супротстави стресним стањима. За оне који, можда, пате од депресивног расположења (нарочито зими и када нема довољно сунчеве светлости) препоручује се да, уместо антидепресива, узимају капи од кантариона, 3 пута дневно по 20-30 капи. За релаксацију пити и чајну мешавину од нане, матичњака и босиљка (3 кашике мешавине прелити са 600 г кључале воде, оставити да одстоји 15-20 минута, процедити и пити 3 пута дневно по 200 г). Овај чај пије се 7 дана, па се прави пауза од 7 дана, а онда се опет користи.
ХЕРПЕСИ
Вируси су посебно мали изазивачи болести који могу да се размножавају само у живим ћелијама и да тако изазивају обољења, што значи да им је потребан метаболизам тих ћелија. Пошто продру у ћелије, вируси тамо остају у фази мировања или се размножавају с помоћу одређених беланчевина ћелије. После размножавања вируси напуштају ћелију и заражавају нове ћелије. Заражене ћелије изумиру после фазе размножавања. Херпесна обољења изазивају различити вируси херпеса. Од око 100 познатих вируса херпеса који се могу наћи у људи и кичмењака, само неколико врста изазива обољења, која делимично могу да имају веома различит ток (више о томе вид. у ВАЖНИЈИ ВИРУСИ). Вируси херпеса су инфективни. Највећи број херпесних инфекција јавља се још у предшколском и школском узрасту. Преносе се блиским додиром коже (пољупцем, полним односом или капљичном инфекцијом). Варичеле се, рецимо, могу пренети обичним ветрићем. Чим вируси уђу у ћелије коже и слузокоже, они се тамо размножавају веома брзо. При томе се стварају мехурићи. Течност мехурића садржи хиљаде нових вируса, који инфекцију могу да пренесу на друге делове коже или друге особе. Мајка која има херпес усана може пољупцем да га пренесе детету. Неки од тих вируса продиру у нервна влакна и путују дуж њих до корена нервне ћелије. Тамо се угнезде и могу непримећено и заштићено да живе на скровитом месту. Тада се говори о латентној фази.
Услед слабљења телесног имунског система вируси у нервним ћелијама почињу с времена на време поново да се размножавају. Онда се ти вируси враћају дуж нервних влакана до коже, која је прожета нервним влакнима. Поново се стварају мехурићи, обољење је поново видљиво. Једна херпесна инфекција може, дакле, изазвати хронично обољење, које се стално јавља. Ово се дешава, рецимо, са Herpes simplex вирусима (херпес усана или гениталија). Herpes zoster јавља се, опет, по правилу, само једном у животу. Изазивачи поновљеног херпеса могу бити надражаји коже (опекотине, УВ зрачење), менструација, грозница, обољења зуба и трудноћа. Типичан је, на пример, херпес усана у скијаша. Типичне за учестала херпесна обољења јесу појаве на кожи и слузокожи, то јест осипи са мехурићима који се касније сасушују, закраставају и коначно зацељују. Herpes
s im p le x вируси 1 и 2 (HSV-1 и HSV-2)
Изазивају најчешће херпесе усана (Herpes labialis) и херпес гениталија (Herpes genitalis).
Епштајн-Бар (Epstein-Barr) вирус (EBV) Најважније обољење услед инфекције овим вирусом јесте инфективна мононуклеоза, коју одликује општа натеченост лимфних чворова, болови у грлу и висока температура. Цитомегало вирус (CMV) За обољење услед цитомегало вируса одбрана организма веома је значајна. У људи са нетакнутом способношћу одбране инфекција овим вирусом пролази често непримећено и одликује се сликом болести која је слична оној код инфекције Епштајн-Бар вирусом. За разлику од имунски способних особа, пацијенти са ослабљеном одбраном (болесници од рака, заражени HIV-ом и особе које су имале трансплантацију) изложене су већем ризику
од обољевања од цитомегало вируса. У та обољења убрајају се пре свега болести ока које могу да исходују и слепилом, запаљење плућа, CMV-хепатитис и CMV болести желудачноцревног тракта. Осим тога, разговара се о томе да CMV има улогу код настанка артериосклерозе (закречавање крвних судова). Хумани херпес вирус 6 (HHV-6) и 7 (HHV-7) Ова обољења јављају се у одојчади и мање деце. Болест се одликује високом грозницом која траје 3 дана, после које следи осип коже на целом телу. Разматра се и веза ХХВ-6 и мултипле склерозе. Изгледа да HHV-6 и HHV-7 изазивају и Pityriasis rosea. Имунски ослабљени пацијенти (после пресађивања органа и оболели од HIV-a) имају повишену подложност инфекцијама HHV-6 и HHV-7. EBV, CMV и HHV-6 повезују се са такозваних синдромом хроничног умора. Вирусима херпеса приписује се и да су могућни окидачки чиниоци у настанку Алцхајмерове (Alzheimer) болести. Хумани херпес вирус 8 (HHV-8) Сматра се да је овај вирус саодговоран за настанак Капошијевог (Kaposi) саркома у пацијената са HIV-om. Варичела зостер ( Varizella zoster) вирус (VZV) Обољења која изазива VZV јесу варичеле и Herpes zoster. Варичеле се преносе капљичном инфекцијом. Око 95% одраслих добије већ у детињству или у школско доба варичеле. Код варичела настаје осип коже на целој површини тела, који траје до 5 дана, а онда брзо зацељује. У року од 24 сата настају на целој површини коже мехурићи са различитим стадијумима. Мехурићи најпре садрже бистру течност, која се брзо замућује. На послетку се мехурићи суше и настају красте. Мали ожиљци који се виде после тога обично нестају после неколико месеци, не остављајући никакве трагове. Ипак, ако се мехурићи рашчешу, остају трајни ожиљци. Благо повишена температура је нормална. Компликације се могу јавити ако се истовремено јави
још нека инфекција услед различитог изазивача. У мањем броју случајева може се јавити запаљење средњег увета. У сваком случају, потребно је пратити стање оболелог, нарочито ако је реч о одраслој особи, јер варичеле у одраслих могу да имају озбиљне компликације. После прве инфекције (за време варичела) неки вируси долутају у нервне ћелије у близини кичменог стуба. Тамо се обично задржавају много година, а да се при томе не јавља рецидив. Тек у старијем добу ови вируси активирају се поново, најчешће услед слабљења телесног одбрамбеног система. Они тада изазивају Herpes zoster. Реч је о осипу на кожи који у пределу крстију избија у виду трака. Овај део тела највише је нападнут овом болешћу, али могу бити захваћени и други предели. Herpes zoster најављује се општим осећањем слабости и најчешће благом грозницом. После тога наступају делимично изузетно јаки болови и избијају запаљенски црвене промене на кожи, са мрљама и чворићима, из којих се онда развијају груписани мехурићи. У току следећих 7-10 дана развијају се нови осипи на кожи. Код тока болести без компликација следи закраставање и исцељење осипа, што се обично завршава за 23 недеље. Болови који се често јављају још неколико дана пре избијања болести зависе од старости. У млађих су они ретко неки проблем, док су у старијих често веома изражени. Могу да се изгубе за време исцељења и да се потом врате. Компликација која се јавља уз Herpes zoster јесте послезостеричка неуралгија (ПЗН), која се одликује трајним боловима и/или осетљивошћу коже на додир. Око четвртине пацијената има још 4 недеље после избијања болести такве тегобе. Развој ПЗН зависи од старости. Herpes zoster и ПЗН утичу битно на квалитет живота пацијената. Херпес зосШер заразан је само за особе које нису прележале варичеле. Близак додир са пацијентима који имају овај херпес треба да избегавају: особе са ослабљеним имунитетом (пацијенти са раком на хемотерапији, HIV-ом заражене особе, болесници који су на дуготрајној терапији кортизонима), одојчад
и труднице које нису имале варинеле, односно примарну инфекцију VZV. Класична медицина и херпеси Без обзира на појачано истраживање, још нема медикамента којим би се човек могао заштитити од инфекције или уништити вирусе који живе скривени у телу. Медикаменти који данас постоје могу да ублаже ток болести или да спрече поновно избијање. Примена тих препарата препоручује се чим се најаве знаци могућног рецидива (свраб, пецкање, благи болови). Лечење херпесних инфекција одвија се применом такозваних виростатика, лекова који спречавају размножавање вируса. Постоји велики број препарата за које се тврди да делују на тај начин: таблете, течности, креме, мелеми и инфузиони раствори. До сада није могућно да се херпесна инфекција применом вакцине спречи за цео живот, како је то случај са дечјом парализом, на пример. Од пре неког времена у САД се ради на развоју вакцине против HSV. Вакцинација против варичела могућна је, али није познато колико дуго траје заштита. Утолико је онемогућена заштита пацијената са ограниченим имунитетом. Најбољи начин за спречавање херпесне инфекције јесте избегавање контакта коже и слузокоже. Имајући у виду да је раширеност HSV-1 у становништву до 100%, ово је, наравно, могућно само врло тешко. Жива вакцина против варичела развијена у Јапану још пре 1975. године. Тек 1995. у САД је одобрена вакцина за општу вакцинацију здраве деце и одраслих, а у Швајцарској је на располагању сличан производ за предупређујућу имунизацију ризичних пацијената и особа које са њима долазе у додир. Клиничка испитивања показала су да вакцинација не штити су свим случајевима понављаног излагања инфекцијама VZV. Целисходност вакцинације здраве деце против варичела није једногласно прихваћена због ниске стопе компликација у случају природних инфекција. Вакцина се сада примењује за заштиту имунокомпромитоване деце, пре свега пацијената са
леукемијом и тешким хроничним обољењима, који се лече имуносупримирајућим медикаментима. Као последица вакцинације често се јављају вакцинационе варичеле, али остаје довољна заштита против инфекција живим вирусом. Пошто између примарне инфекције VZV у детињству и реактивације латентног вируса у облику Herpes zoster обично прођу десетине година, о деловању вакцине на учесталост појаве Herpes zostery здравих не могу се давати сигурни искази. Утврђено је да вирус вакцине може да се реактивира у облику Herpes zoster. Овај облик херпеса сматра се последицом смањивања ћелијског имунитета против перзистирајуђег VZV. Рестимулација вакцином пре свега у старијих особа могла 6и, теоријски, да подстакне појаву односно ток ове непријатне последице инфекције VZV.
“TODoXIN® ” ПРОТИВ ХЕРПЕСА Велики број случајева успешног третмана дозвољава ми да тврдим да је за лечење херпеса изузетно добро применити препарат “TODoXIN®” бр. 1. У деловању на херпесе овај препарат усмерава се, једним делом, на чишћење крви, а другим делом на одстрањивање неповољних киселина. Наиме, у организму постоје две врсте сокова: базни и кисели. Док је њихов међусобни однос у равнотежи, организам је здрав. Када се повећа киселост, појачава се аутоагресивност организма. То се одражава, поред осталог, и избијањем разних врста херпеса. Осим што стабилизује кисело-базни однос, препарат “TODoXIN®” бр. 1 делује и на стабилизацију и подизање имунитета.
Опште препоруке За време трајања херпесног обољења постоје болна, рањива места. У овој фази безусловно треба да се избегава додиривање рана. Због опасности да се инфекција рашири на друге делове тела требало би да се пре и после примене медикамената за спољну употребу (креме, мелеми) руке темељно оперу. За време
трајања гениталног херпеса требало би да се у акутној фази (када се појаве мехурићи) избегавају полни односи. Партнер би такође требало да се прегледа. Херпесне инфекције могу да буду посебно опасне ако оболела особа пати од такозваног ендогеног екцема (неуродермитис). Те особе су, услед преосетљивости, склоне стварању екцема на различитим местима на телу. Болесни од рака који се лече хемотерапијски нарочито су угрожени. Те особе треба да избегавају сваки додир са оболелима од било ког облика херпеса. Посебно у случају херпеса усана треба да се обрати пажња да се заједно са другим особама не користе предмети попут прибора за јело, шоља, чаша, четкица за зубе, ружева за усне и слично. Особе које носе контактна сочива и имају херпес усана/уста не смеју сочива да чисте пљувачком, јер ће се инфекција пренети и на очи. Пацијенти који имају Herpes zoster не смеју да захваћене делове коже перу сапуном и треба да избегавају туширање. Ако се већ туширају, онда делове захваћене херпесом треба да прекрију пластичном фолијом. Избегавати седење у кади, како се делови захваћени херпесом не би инфицирали бактеријама. Делови коже који нису захваћени херпесом могу да се мажу кремом или напудеришу. Лабијални и генитални херпес Пацијенти са гениталним и лабијалним херпесом (Herpes simplex вирус) узимају препарат “ TODoXIN®” бр. 1 како је прописано (вид. УПУТСТВО ЗАУЗИМАЊЕ “TODoXIN®"BP.1 ПРЕМАУЗРАСТУ). Осим овог препарата, препоручују се препарати са матичњаком. Он садржи полифеноле - једињења која заузимају места на која би се на ћелијама закачили вируси. Тако се спречава ширење вируса и инфекције. Матичњак спада у породицу нане и одлично је антиоксидативно средство. Рецепт бр. 1 Прави се маст од матичњака. Помешају се загрејано маслиново уље и пчелин восак, у односу 1 део маслиновог уља на 4 дела
воска. Тој смеси, док је топла, дода се матичњак у праху (може самлевен у електричном млину за кафу), у односу 1 део праха матичњака на 3 дела смесе. Оставити да се охлади и користити као маст. Рецепт бр. 2 Скувати јак чај од матичњака (3-4 кашичице биљке прелити са 200 г кључале воде, оставити да одстоји 15-20 минута, процедити и оставити да се охлади), који се тупфером газе нанесе на кожу неколико пута дневно. Примењивати газу, јер вата оставља влакна која могу да сметају оштећеном делу коже. Рецепт бр. 3 У шерпу од 3 л сипати 1,5 л воде и пустити да проври, па скинути са ватре. У воду сипати свеже листове матичњака до 2/3 шерпе, а ако немате свеже листове онда 1/2 шоље сушене биљке. Додати 1 кашику вранилове траве и по 1/2 кашике изопа, рузмарина, жалфије, мајчине душице и сладића. Оставити 20-25 минута да одстоји и процедити. Овај чај се може пити или наносити тупферима газе на оболела места. Кантарион се исто показао добрим код лечења херпеса. Може се скувати јак чај од кантариона (2 кашике цветова прелити са 200 г кључале воде, оставити да одстоји 15-20 минута и процедити), који се тупферима газе нанесе на оболело место, или се може применити уље од кантариона.
Херпес ока Подразумева, уз препарат “TODoXIN®” бр. 1, и коришћење благог чаја од камилице (1 кашику цвета прелити са 200 г кључале воде, оставити да одстоји 15-20 минута, процедити и оставити да се охлади), у који су додате капи “Прокулин” или вештачке сузе. Уз основни препарат (“TODoXIN®” бр. 1) и допунске рецепте узимати и чајеве и сокове од јабуке, брусница, грожђа, крушке, шљиве и јагоде. Најбоље деловање показао је сок од крушке.
Herpes zoster
Болесници који имају Herpes zoster узимају препарат у дози двоструко јачој од оне наведене у упутству (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). Поступак лечења коже 1. Места која је захватио Herpes zoster опрати концентрованим чајем од камилице (2 кашике камилице прелити са 200 г кључале воде, оставити 15-20 минута да одстоји, процедити и оставити да се охлади). У чај додати неколико капи медицинског алкохола, толико да приликом прања не сме да изазива пецкање. Најбоље је узети тупфере од стерилне газе, натопити их у чај и полако тапкати по оболелим местима, а после тога посушити. Не користити вату, јер оставља длачице које могу да сметају оштећеној кожи. 2. Нанети у танком слоју “TODoXIN®” мелем за Herpes zoster. Инфекција Herpes zoster подразумева да се захваћена места исушују, па зато масне креме могу да штете. Препарати “TODoXIN® ” прилагођени су том захтеву. Цинкове креме само исушују везикуле, али их не лече. Управо је, међутим, течност у везикулама препуна вируса и та влажност која из њих настаје веома је опасна. То доказује брис узет из лезија на кожи. Због тога је важно да се уклони што више садржаја везикула. 3. Оболело место кварцовати 3-5 минута или сунчати 10-15 минута. Уместо кварцовања и сунчања може се примењивати и загревање сувом топлом облогом. Чисту газу препеглати пеглом загрејаном на 40 степени и ставити на захваћено место. Болеснику ће, можда, топла облога пријати мање него хладна, али за лечење је боље и мало притрпети. Загревање облоге на 40 степени омогућава да се на оболелом месту створи хипертермија која убија вирусе. Принцип је исти као када се тело брани повишеном темепературом (до 39 степени), која се управо са тог разлога и не скида прва 2-3 дана, наравно ако не почне да расте и тако постане опасна.
За лечење оштећења коже посебно је важно да се вируси уништавају споља, јер их у променама на кожи има велики број. Они ту бујају и разарају ткиво коже и нерве. Управо је напад на нервне завршетке и узрок болова. Хладне облоге ублажавају бол, али топле убијају вирус. Ако болесник има јаке болове, препоручује се да узме неко средство против болова, ако треба и неко од јачих (тродон, на пример). Ово је важно са два разлога: пацијент треба да буде миран и да се не узбуђује, а мора и да има добар сан, како би имунски систем могао правилно да функционише. 4. Оболело место после загревања намазати раствором воде, црног брашна и чистог пекарског квасца. Раствор се прави тако да буде средње густ. Оставити да се ова маска осуши. Раствор пекарског квасца богат је комплексом витамина В, који је нарочито значајан за обнову оштећених завршетака. 5. Када се маска осушила, спрати је пажљиво концентрованим чајем од камилице, опет с помоћу тупфера од стерилне газе. Не сме се трљати, већ само тапкати, а да би се маска од квасца лакше скинула прво ју мало навлажити чајем да попусти, па онда полако скинути. Када је све опрано, оболело место посушити. 6. Поново танко нанети “ TODoXIN®” мелем за Herpes zoster. Да се крем не би скинуо, преко места на које је нанет може се ставити једнострука или двострука стерилна газа, која се на крајевима причврсти комадићем фластера. Цео поступак (1-6) понавља се два пута дневно. Особе које обрађују оболела места требало би да носе рукавице за једнократну употребу, како би избегле да се инфицирају ако имају микрооштећења коже. У случају да је Herpes zoster јако болан, могућно је да и после нестанка спољних знакова инфекције остаје на изглед залечено, али стварно оштећено, ткиво, са надраженим и болним нервним завршецима. На та места привијати хладне облоге од благог чаја од камилице или жалфије.
Исхрана Храна треба да буде претежно базна (вид. КИСЕЛЕ И БАЗНЕ НАМИРНИЦЕ). Оброци би требало да буду мањи, а чешћи. Барем два оброка треба да садрже витаминске салате (предлоге рецепата за неке салате вид. у МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗА). Рендану шаргарепу, цвеклу и било коју врсту роткве мешати са павлаком и јести на свака 2 сата. Такође се препоручују мед и ацидофилни јогурт (“Јогурт плус”). За ублажавање болова препоручује се да се једе љута папричица, јер садржи супстанцу капсаицин, која је добра за умирење болова. За време лечења и непосредно после (30-45 дана) узимати препарат од љуске јајета и ајер-коњак (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ), обавезно са течним рибљим уљем. Такође је обавезно да се узимају препарати са квасцем (рецепте вид. у МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗА). Уз основни препарат (“TODoXIN®” 6р. 1) и допунске препарате узимати и чајеве и сокове од јабуке, брусница, грожђа, крушке, шљиве и јагоде. Најбоље деловање показао је сок од крушке. Психотерапија У лечењу Herpes zoster важно је држати се једног основног правила: треба да се примењује све што болеснику може да ублажи бол, све што га опушта и смирује. Болест се може излечити једним доста драматичним поступком - аутовакцином. Она сама по себи драматична, али може да изазове лоше последице, јер би нагло потискивање херпеса могло да изазове појаву неке друге, можда много опасније, болести као што је рак. У старијих људи Herpes zoster изазван је једним дубоким и потпуно потиснутим незадовољством претходним животом. Та траума управо чини да се у овом случају јављају много теже манифестације него што би се могло претпоставити у односу на количину вируса присутних у крви, који би могли да буду изазивачи. Сам вирус, иако је присутан током целог живота у организму великог броја људи, неће изазвати херпесну
инфекцију без неког од иницијатора као што су стрес, прехлада, грип или нека друга вирусна инфекција, односно ослабљеност организма. Против херпеса најбоље је борити се дугим, спорим лечењем, које даје несумњиве резултате. Напредак који се виде приликом примене таквог лечења дају веру у успех лечења у целини и уместо неповерења и песимизма, који су код оболелих од тешких облика херпеса уобичајени, јавиће се поверење, оптимизам и једно опште позитивно стање организма, што је основни предуслов за успешно излечење. Herpes zoster лечи се дуго и тешко. Лечење најчешће не може да успе ако пацијент није сређен психички, што често захтева укључивање психотерапеута у процес лечења. Терапија мора да делује на телесно и душевно здравље истовремено. Сарадња пацијента веома је важна. Треба стално да му се указује на то да мора да буде стрпљив и да обрати пажњу на мале промене на боље, које ће збирно довести до излечења. За Herpes zoster не могу се давати никакве шаблонске прогнозе, јер сваки је случај засебан и све зависи од самог човека.
КАНДИДИЈАЗЕ. ХЛАМИДИЈЕ. ТРИХОМОНАС
Кандидијазе КандидиЈаза женских гениталија Кандидијаза је запаљење вулве и/или вагине изазвано гљивицама из рода Candida, претежно врсте Candida albicans. У здравих жена у пременопаузном добу налази се у око 10%, у здравих трудница у 30% и у здравих жена у послеменопаузном добу у 5-10%, а да при томе нема субјективних тегоба или знакова болести. Ови налази значе колонизацију, а не инфекцију вагине. Кандидијаза вулве дели се на: везикулозни облик, дифузно екцематозни облик (са натеченошћу и црвенилом стидних усана) и фоликуларни облик (са пустулама и папулама у пределу фоликула стидних длачица). Кандидијаза вагине дели се на: лакши облик (са сврабом, пецкањем и благим цурењем, при чему клиничка слика још не показује колпитис), средње тежак облик (са субјективним тегобама као код претходног, али са видним знацима запаљења у смислу колпитиса) и тешку вагиналну кандидијазу (субјективно праћена сврабом, често и болним печењем, а клиничка слика одаје некротизирајући тежак колпитис). У сва три случаја из вагиналног секрета могу се извести културе врсте Candida, у 80-90% Candida albicans. Новија истраживања потврђују да инфекције врстом Candida albicans иду заједно са сврабом и печењем те са запаљењем вагине и/или вулве, док инфекције врстом Candida glabrata пролазе изразито без симптома. Овде су у првом плану претежно субјективне тегобе
као што су свраб и блаже пецкање. Обимна запаљења вагине практично се не налазе, а исто тако је редак и вулвитис. Кандидијаза коже Запаљенске реакције коже, пре свега у превојима коже, изазване гљивицама, претежно Candida albicans. Ретко могу бити инфицирани и болесно измењени и фоликули длаке и нокти. Клиничка слика кандидијазе коже одликује се површинским ерозијама са благим влажењем и пратећим жариштима у ближем окружењу главног жаришта, која теже спајању. Претежне локализације овог облика јесу набори коже - испод дојки у гојазних особа, појасно-препонски део у одојчади и пацијената везаних за кревет који не могу да контролишу мокрење. Осим тога, ерозивне лезије коже изазване кандидом налазе се у простору међу прстима, пре свега у особа које раде у влажном окружењу, у угловима усана као Angulus infectiosus, на мушком полном органу ( Glanspenis и унутрашња страна препуцијума Balanoposthitis candidomycetica или ) и као паронихија изазвана кандидом. Симптоми кандидијазе коже разликују се у зависности од локализације болести. Она се, на пример, у случају Balanoposthitis испољава као лако пецкање или свраб, код акутне паронихије са боловима. Ерозивне промене великих површина коже изазивају коначно пруритус, а често остају субјективно без симптома. У свим случајевима кандидијазе коже у одраслих требало би да се утврде предиспонирајући чиниоци, посебно они условљени радним местом. Сразмерно често је кандидијаза први симптом до тада неоткривеног дијабетеса. Кандидијаза у пределу великих превоја на телу треба најпре да се раздвоји од бактеријског или иритативно-токсичког интертригоа. Кандидијаза појасно-препонског дела одојчади мора се раздвојити од токсичко-иритативног дерматитиса (Dermatitis ammoniacalis, на пример). Angulus infectiosus треба да се одвоји од бактеријског ангуларног случаја Cheilitis. Balanoposthitis candidomycetica мора се
раздвојити од Balanoposthitis chronica circumscripta plasmacellularis Zoon, на гениталијама локализованог фиксног токсичког јатрогеног егзантема, а у ређим случајевима од псоријазе. Кандидијазна паронихија треба да се разликује од бактеријске паронихије. Кандидијаза уста Манифестне инфекције усне дупље и/или усана, изазване патогеним гљивицама. Сам налаз гљивица не одређује никакву оралну кандидијазу. Различите клиничке слике настају услед присуства неке врсте кандиде уз истовремено постојеће предиспонирајуће чиниоце (зубне протезе, дијабетес, поремећена имунска одбрана, и тако даље). Различите клиничке слике деле се на акутне и хроничне облике. Главни симптом акутне оралне кандидијазе (синоними: акутна псеудомембранозна кандидијаза, сор) јесу скрамасте, беле наслаге које се касније стапају и могу се састругати (дрвеном лопатицом, на пример), испод којих се налази јако црвена слузокожа која лако крвари. Субјективно више постоји непријатан осећај (поремећај укуса, осећај као да на језику постоји облога) него бол. Најчешће групе пацијената јесу одојчад и одрасле особе са тешким основним обољењима. Главни симптом хроничне оралне кандидијазе (протезни стоматитис, хронична атрофијска кандидијаза) јесте еритем или едем слузокоже уста на местима додира са деловима протеза, претежно на тврдом непцу. Субјективно постоји лаки непријатни осећаји или нема тегоба уопште. Остале кпиничке слике јесу кандидијазна леукоплакија, кандидијазни Cheilitis те ретка хронична мукокутана кандидијаза повезана са недостатком имунитета. Медијани ромбоидни глоситис и црна облога на језику одређени су као орална кандидијаза само онда када је доказано да је њихов узрочник патогена гљивица. Најважнији представник групе патогених гљивица као узрока оралне кандидијазе јесте Candida albicans.
Класична медицина и канцидијазе
Вагинална кандидијаза може се лечити примарно фокално или системски. Код запаљења вулве на оболела места наноси се антимикотичка маст више пута дневно. Ако само локално лечење не даје жељени успех и ако се Candida albicans односно друге врсте Candida налазе у вагиналном секрету, препоручује се системска терапија. У случајевима Candida glabrata односно Candida /cruse/уобичајени препарати делују тако слабо да се и не дају у уобичајеним дозама. Док се до сада захтевало да се оба партнера лече истовремено, плацебо контролисане двоструке слепе студије показале су да локална терапија партнера не даје значајно побољшање стопе излечења. Код хроничних рецидива требало би да се прегледају пенис и сперма партнера. Уколико се докаже присуство исте врсте гљивица као и у партнерке, треба да се размисли о обостраној терапији. Ако постоји прекомерна насељеност Candida albicans у дебелом цреву, која се доказује испитивањем столице, препоручује се примена краткотрајно орално даваног нистатина. “Санација црева” није могућна и није потребна, пошто је насељеност Candida albicans у малом броју и у имунокомпетентних особа нормалан налаз. Ако наставе да постоје субјективне тегобе и, могућно, објективни знаци запаљења, а да се не могу наћи гљивице у вагини, дијагноза гениталне кандидијазе мора се поново размотрити. У тим случајевима не помаже да се даље некритички лечи антимикотицима. У сваком случају, није сваки доказ појединачне колоније гљивица истовремено и доказ вагиналне кандидијазе. Вулводинија, на пример, може указивати на поремећене односе партнера или бити знак скривене депресије која се неретко дуго безуспешно лечи антимикотицима. Ту су неопходне сасвим другачије терапијске мере. Лечење кандидијазе коже обично се врши локално. У зависности од стања коже, примењују се прикладна средства, претежно пасте или креме. Изузетно мастан носилац активне супстанце није прикладан за лечење акутног еритема у интертригинозном делу, већ се препоручује наношење антимикотика у облику пасте. У појединачним случајевима
примењује се пудер или раствор. У већини случајева правилно спроведена локална терапија има успеха. У неким случајевима може бити потребно да се спроведе системска терапија, пре свега код хроничне кандидијазне паронихије или хроничне мукокутане кандидијазе. Уколико постоје професионално условљени чиниоци, они исто треба да се узму у обзир при лечењу. Лечење кандидијазе коже обично је амбулантно, али када постоје тешка основна обољења која се сматрају узроком те у случају хроничне мукокутане кандидијазе одређује се болничко лечење. За кандидијазу уста у редовним случајевима даје се локална терапија потврђеним антимикотицима у прикладном облику (раствори, суспензије, лингвалете или желе за уста, код захваћености усана и креме). Давање полиених антимикотика у таблетама делује као локална терапија орогастроинтестиналног тракта и не може се, услед недовољне ресорпције активне супстанце, сматрати системском терапијом. У одређеним случајевима примењује се и системска терапија (ако локално лечење закаже или ако постоји бојазан од недовољне делотворности у случају изражене слабости имунитета хронична мукокутана кандидијаза). Када орална терапија не успева, средства се могу давати и парентерално. У свим случајевима недовољног деловања или неуспеха терапије требало би да се даље разјасне предиспонирајући чиниоци. Осим тога, мора се имати у виду и стварање резистентности сојева гљивица, односно промене у патогенима. У појединим случајевима може бити корисна заштита од контактне инфекције и нега уста и протеза одговарајућим дезинфикујућим и противгљивичним супстанцама. Лечење је, по правилу, амбулантно. Болничко лечење прописује се само у изузетно тешким случајевима тока и када постоје тешка основна обољења.
Хламидије Хламидије (Chlamydia) су група облигатно интрацелуларних микроорганизама, који су некада сматрани вирусима. Међутим, они се од правих вируса разликују према неколико важних
особина: размножавају се простом деобом, имају ћелијски зид попут бактерија (са мурамичним ацидним мукопептидима), имају више ензима који су метаболички активни, имају и ДНК и РНК (као бактерије), имају рибозоме (вируси их немају), раст се може инхибовати већим бројем антибактеријских агенаса (укључујући тетрациклине, хлорамфеникол, рифампицин и сулфонамиде). Хламидијална инфекција је полно преносива болест (ППБ) коју изазива бактерија Chlamydia trachomatis. Пошто око 75% жена и 50% мушкараца нема никакве симптоме, највећи део људи заражених хламидијом није свестан да је заражен и због тога не траже лекарску помоћ. Када се постави дијагноза, хламидија може да се лечи и излечи. Нелечена хламидија може да изазове тешке репродуктивне и друге здравствене проблеме који обухватају и краткорочне и дугорочне последице, укључујући и пелвичну инфламаторну болест (ПИБ), која је критично повезана са неплодношћу и могућно фаталном ванматеричном трудноћом. До 40% жена са нелеченом хламидијом добија ПИБ. Недијагностикована ПИБ изазвана хламидијом уобичајена је појава. Од особа са ПИБ, 20% постаје неплодно, 18% доживљава онеспособљавајући хронични бол у карлици, а 9% има по живот опасну ванматеричну трудноћу. Хламидија може изазвати и нежељене исходе трудноће, укључујући коњунктивитис и пнеумонију у новорођенчади. Осим тога, најновија истраживања показала су да жене заражене хламидијом имају 3-5 пута виши ризик од добијања HIV-a, ако му буду изложене. Хламидија је уобичајена и у млађих мушкараца, који ретко имају прилику да се прегледају. Нелечена хламидија у мушкараца типично изазива уретралне инфекције, али може да изазове и компликације као што су натечени и болни тестиси. Трихомонас Trichomonas vaginalis је микроскопски паразит који се налази свугде у свету. Инфекција трихомонасом зове се трихомонијаза. Трихомонијаза је једна од најприсутнијих ППБ, која погађа
углавном жене узраста 16-35 година. Трихомонијаза се шири сексуалном активношћу. Инфекција је више присутна у жена које имају више сексуалних партнера. Уобичајена заблуда је да се инфекција може пренети преко даски на клозетским шољама. То није могућно, будући да паразит не може да живи дуго на отвореном или на предметима. Знаци и симптоми у жена, који се јављају 6 месеци после инфицирања, крећу се од тога да симптома нема уопште (асимптоматски) до изузетно симптоматског облика. Типични симптоми могу да обухватају непријатан мирис или густ зелен секрет из вагине, пецкање у вагини или црвенило вагине. Остали симптоми могу бити бол при полном односу, непријатан осећај у доњем делу абдомена и учестало мокрење. Највећи део мушкараца са овом инфекцијом нема симптоме. Када симптоми постоје, онда је најчешћи симптом секрет из уретера, учестало мокрење и пецкање за време мокрења. У жена се дијагноза поставља тако што лекар прегледа карлични део ради узимања узорака вагиналног секрета за преглед. Дијагноза се најчешће поставља откривањем паразита под микроскопом. Култура паразита најбољи је начин за дијагностиковање. Може бити потребно 3-7 дана да се ово уради. Дијагноза у мушкараца поставља се после узимања узорака из уретера. Ниједан дијагностички тест није поуздан 100%. Грешке су могућне, па је упутно да се затражи додатни тест ради потврђивања дијагнозе. Инфекција се у трудноћи ретко може пренети на дете, али вагиналне инфекције за време трудноће представљају фактор ризика за унутарматеричну ретардацију плода, превремен порођај и перинатални морталитет и морбидитет. Бебе инфицираних мајки могу инфекцију да зараде током порођаја. У новорођенчади се може јавити повишена температура, а девојчице могу да имају вагинални секрет.
Кпасична медицина и хламидија и трихомонас
Оболелој особи и свим сексуалним партнерима које је имала од када се инфицирала прописују се антибиотици. Ако се не лече сви тренутни сексуални партнери, могућно је да се јави реинфекција. Новорођенчад и деца која су инфицирана такође се подвргавају лечењу. Ако лечење не успе, примењује се исти лек дуже време и у вишој дози. Циљ лечења је елиминисање патогеног организма из генитално-уринарног тракта. Као терапија 1. избора код трихомонаса се примењује метронидазол, како за жене тако и за мушкарце. Тврди се такође да интравагинално апликовање сперцмицида ноноксинола-9 може да има неког дејства на трихомонас резистентан на метронидазол, иако се не очекује да искорени овај организам у уретеру или Скенеовим жлездама. Примена метронидазола у гелу за локалну употребу не препоручује се због тога што се он не апсорбује толико да би у крви стварао ниво активне супстанце који би могао да уништи Т. vaginalis у Скенеовим периуретралним жпездама и уретеру. Метронидазол се даје и против бактеријске вагинозе, која често прати трихомонијазу.
“TODoXIN@ ” ПРОТИВ ТРИХОМОНАСА
КАНДИДИЈАЗА,
ХЛАМИДИЈА
И
Гљивична обољења у новије време узимају све већег маха. Разлог за то је, поред осталог, широка употреба лекова, од којих неки подстичу прекомеран раст гљивица. Најодговорнији су антибиотици, стероиди и пилуле за контрацепцију. У лечењу тих инфекција суштински је важан функционалан имунски систем. Пацијенти који се лече од кандидијаза, хламдија и трихомонаса треба да се скину са антидепресаната и других лекова који могу да делују имуносупресивно. Експерименти са кандидијазама, хламидијама и трихомонасом показали су да се ови микроорганизми одлично развијају у киселој средини (рН 5,8-6,3), док се животворни процеси најбоље одвијају у базној средини. Киселине увек коче животне функције. Кисела храна смањује количину базних соли и у крви и у
ћелијама, па се тако смањује животна снага. Паразити који појачано упијају масне и беланчевинасте хранљиве материје, излучују у крв млечну киселину, пероксиде и токсине и чине ју киселом. Због свега овога требало би да се контролише ацидобазна равнотежа, односно ацидобазни дисбаланс (рН вредност) крви. Нормална рН вредност крви је 7,35-7,45, и на њу 6и приликом сваког прегледа морала да се обрати пажња, како би се одговарајућом променом исхране помогло успешности лечења (вид. КИСЕЛЕ И БАЗНЕ НАМИРНИЦЕ). За време лечења инфекција које су овде описане узима се обавезно “ TODoXIN®" бр. 1 (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ), храна треба да буде претежно базна и без намирница животињског порекла, али узима се ацидофилни јогурт (“Јогурт плус”). За кандидијазе уста могу да се примењују и рецепти и препоруке у вези са инфекцијама усне дупље и ждрела услед грипа (вид. ГРИП/Фарингитис, ларингитис, ангина, запаљење крајника). Осим препарата “TODoXIN®” бр. 1, примењује се још неколико природних препарата. У све чајеве који се пију и користе за испирање може се додати по 20-30 капи прополиса, а будући да патогени могу да уђу у крв, препоручује се узимање препарата за чишћење зидова крвних судова (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Чај против хламидије v мушкараца: Крупно изрендати 1 свеж корен целера, изрендани део осушити, додати 1 кашику осушеног и иситњеног целеровог листа, мало каранфилића и 1 зрно тамјана. Све измешати и прелити са 600 г вреле воде. Оставити да одстоји 20-30 минута, процедити и пити у току дана. Cvna против кандидијазе: У шерпу сипати 4 шоље воде и додати 2 ситно исецкане главице црног лука и 4 ситно исецкана чена белог лука. Пустити да проври и на тихој ватри кувати још 5-10 минута. Додати према укусу жалфије, мајчине душице, млевеног каранфилића и млевеног црног бибера. Посолити морском сољу и у сваки тањир сипати по 1-2 кашике ацидофилног јогурта.
Брусница ( Vaccinium macrocarpon): Може ce узимати у виду сока или слатког од брусница. Једињење које садржи брусница (арбутин) веома је делотворно против кандидијазе. Златнииа {Soljdago viraaureaV Ова биљка прилично је успешна против инфекција уринарно-гениталног тракта, укључујући и гљивичне инфекције. Биљка се користи као чај за nntae и као средство за испирање вагине. Бошљан: Прстохват бршљана прелити са 250 г вреле воде, оставити да одстоји 10-15 минута, процедити и пити један пут дневно. Примењује се за унутрашњи третман кандидијазе. Жалфија се користи као чај за пиће или као средство за вагинално испирање. У чај од жалфије који се користи за испирање може да се дода неколико капи белог лука. Камилица је изузетно противбактеријски средство, а осим тога делује и противзапаљенски и противгљивично. Може се користити као јак чај за пиће или за испирање. Такође се на захваћена места могу привијати и филтерске кесице после кувања чаја од камилице. Слачица се примењује и као чај за пиће и средство за испирање. 2 кашичице слачице прелити са 600 г вреле воде, оставити да одстоји 20-30 минута, процедити и пити или примењивати за испирање. Бели л у к : Може се примењивати на два начина. Први начин је да се чешањ белог лука очисти пажљиво, да се нигде не зареже, умота у стерилну газу и веже чистим небељеним концем тако да се добије пакетић попут тампона. Овакав пакетић припрема се сваки пут пре стављања и примењује 6 ноћи узастопно. Други начин је да се 1 кашичица свеже исцеђеног сока од белог лука сипа у неколико кашика ацидофилног јогурта, па да се тампон умаче у тај раствор или да се тим раствором вагина испира два пута дневно, све док трају симптоми. Гавез и невен могу се, у облику благог чаја, користити за испирање вагине у случајевима вагинитиса.
Лаванда: Етарско уље препоручује се за лечење вагинитиса изазваног трихомонасом или гарднерелом. Може се ставити неколико капи уља лаванде у раствор за испирање и воду за купање, или на тампон. Када се већ помиње вагинално испирање, треба да се каже да се оно примењује само ради лечења. Свакодневно испирање може да уништи корисне микроорганизме и отвори пут за насељавање оних који изазивају инфекције. Јабуково сирће: Три шоље јабуковог сирћета сипати у врућу воду, лећи у каду и остати у њој најмање 20 минута. При томе ноге раширити тако да вода може да улази у вагину. Испирања сирћетом и сирћетне купке утичу на успостављање нормалне вагиналне киселости, што омогућава отклањање кандиде, трихомонаса и гарднереле. Тампони: Прве ноћи ставља се тампон натопљен свеже исцеђеним соком од црног лука, друге ноћи тампон се натопи уљем од кантариона, а треће ноћи примењује се мешавина сока од црног лука и уља од кантариона. Соку, уљу или мешавини може се додати и неколико капи белог лука или прополиса. Раствор за испирање прави се тако што се у припремљену воду дода сок од црног лука (50 г на 1 л воде) и уље или капи од кантариона (10 г уља или 30 капи на 1 л воде). Уз примену ове емулзије ваљало би да се у току дана попије 100 г сока од црног лука, помешаног са 100 г сока од лимуна. Ово је укупна доза, која се може попити одједном или из три пута у току дана. Мед и галенски препарати прополиса Примена ових рецепата односи се на све вагиналне инфекције (запаљења вагине и грлића материце), без обзира на изазивача. Прополисна маст
;
10-50 г уситњеног прополиса, очишћеног од воска, прелити са мало медицинског алкохола (колико да омекша) и оставити да
стоји 12 сати. У чистом емајлираном суду растопити 50-90 г вазелина, оставити да прокува и чим проври скинути са ватре, па оставити да се охлади до 50-60 степени. У прохлађен вазелин додати омекшали прополис. Смесу опет подгрејати до 70-80 степени и непрекидно мешати 8-10 минута. Добијену смесу, док је још топла, процедити кроз двоструку стерилну газу. Мешати док се не охлади. У зависности од односа прополиса и вазелина добија се 10-50%-на прополисна маст, која се у добро затвореној теглици чува на тамном, сувом и хладном месту. Водени раствор прополиса У апотекарску реторту или у стаклени литрењак сипати 100 г дестиловане воде и додати 10 г иситњеног прополиса. Кувати на пари 1 сат, повремено протресајући реторту/литрењак. Процедити кроз газу. Припрема се свеже сваки пут пре употребе. Алкохолни екстракт прополиса У 80 г 96%-ног медицинског алкохола додати 20 г уситњеног прополиса. Држати у затвореном стакленом суду 5-7 дана, повремено промућкати, а онда процедити кроз филтерски папир. Чува се у тамној стакпеној бочици, на сувом и хладном месту. Овај екстракт има јачину од 20%, а према потреби се разблажује дестилованом водом. Рецепт бр. 1 Тампони од газе, натопљени течном прополисном машћу, стављају у вагину и држе 10-12 дана, током 10-15 дана. Рецепт бр. 2 Вагина и материца испирају се раствором који се добија када се у воду за испирање дода алкохолни екстракт прополиса, при чему концентрација раствора треба да буде 10%. Ово се примењује 10-15 дана.
Рецепт бр. 3 Ради спречавања трихомонијазе, а најкасније 3-4 сата после полног односа, у вагину треба да се унесе 20-30%-ни водени раствор прополиса, лоптица од прополиса или тампон са 20%-ом алкохолно-воденом емулзијом. За лечење је потребно 9-10 понављања. Рецепт бр. 4 10 г прополиса, 1 г млеча, 50 г течног млеча, 20 г вазелина. Све помешати и ставити у фрижидер. Стврднуту смешу, нанесену на тампон, ставити у вагину и држати 1-2 сата. Кура лечења обухвата 10-15 стављања, сваког другог дана. Рецепт бр. 5 Тампони од вате или газе, натопљени течним природним медом или 50%-ним воденим раствором меда (50 г меда на 100 г воде), стављају се у вагину, пошто је претходно захваћени део слузокоже опран и очишћен. За једну терапију потребно је 20-25 г меда. Кура садржи 10-15 терапија. Већ после 2-3 терапије печење и свраб престају и чисти се вагинални секрет, а после 10. терапије слузокожа вагине стиче поново нормалан изглед. Тампони се држе 24 сата. Рецепт бр. 6 У случајевима кандидијазе уста мед даје веома добар ефекат. Усну дупљу ваља испирати воденим раствором меда, концентрованим 50%, и узимати природан мед. Најбоље је узимати мед у саћу и држати га дуго у устима, све док се не растопи. Нема потребе за страхом од кварења зуба, јер мед има шећере који не разарају зубе.
МИКОПЛАЗМЕ
Увод Патогене микоплазме налажене су у крви или другим узорцима узетим од пацијената са различитим клиничким стањима, укључујући респираторне инфекције, инфекције усне дупље, гениталне и друге инфекције, аутоимуна, запаљенска и имуносупресивна обољења и синдроме умора непознатог порекла. Ти мали бактеријски микроорганизми јесу могућни изазивачи, кофактори или опортунистичке инфекције код тих и других обољења. Докази за њихову повезаност са различитим клиничким стањима или могућну улогу у њима изводе се из значајно повишене инциденце или степена инфекције у симптоматских пацијената у односу на несимптоматску контролну групу те из њихове постепене супресије одговарајућим антибиотицима која исходи постепеним опоравком пацијента од клиничких знакова и симптома. Иако се потцењују са стране својих патогених особина, одређене врсте микоплазми и одређене друге врсте бактерија (Chlamydia, Borrelia и друге) изгледа да имају улогу у напредовању болести или морбидитету пацијената у прилично великом подскупу пацијената са хроничним обољењима. Одређене врсте микоплазми, најмањих и најпростијих слободних бактерија без чврстог ћелијског зида, важни су патогени за врсте животиња, биљака и инсеката. У људи се инфекције микоплазмама тек од недавна повезују са одређеним акутним и хроничним обољењима, где могу имати функцију као изазивачи, кофактори или опортунистичке инфекције које изазивају морбидитет пацијената. Иако се различите врсте микоплазми уобичајено налазе као паразити у усној дупљи и на другим
површинским местима, одређене врсте изгледа да изазивају морбидитет када продру у крв и рашире се и колонизују на различитим ткивима. На пример, Mycoplasma (М.) hominis и Ureaplasma (U.) urealyticum уобичајено настањују човеков генитални тракт, али могу имати етиолошку улогу у пијелонефритису, пелвичној инфламаторној болести и фебрилним стањима после абортуса и порођаја. Неки извештаји тврде да неке врсте микоплазми могу да изазову озбиљне системске инфекције као што су септикемија, септички артритис, неонатални менингитис и енцефалитис, што је потврђено на животињским моделима. На пример, М. fermentans може да изазове тешке, фаталне неуролошке и респираторне знаке и симптоме после убризгавања у ликвор пацова. Мада је неколико пута довођено у питање, претпоставља се да неколике патогене врсте микоплазми могу бити етиолошки агенси код различитих акутних и хроничних обољења људи. Мање се обраћа пажња на могућност да хроничне инфекције, укључујући и врсте микоплазми, имају важну улогу код различитих хроничних обољења и у њиховом напредовању. Геноми микоплазми
Геноми највећег броја врста микоплазми кодирају око 600 протеина. На пример, геноми М. genitalium и М. pneumoniae садрже 470 и 677 генских секвенци које кодирају протеине, за разлику од 1.703 протеинска гена у Haemophilus influenzae и око 4.000 гена у Е.coli. Геноми М. genitalium и М. pneumoniae изгуби су гене укључене у одређене биосинтетске процесе - гене за синтезу амино и масних киселина и витамина. Пошто су бактерије без ћелијског зида, присутно је велико умањење генских информација потребних за биосинтезу ћелијског зида. Иако врсте микоплазми имају минималан скуп гена укључених у метаболизам енергије и биосинтезу, оне и даље имају суштински важне гене за репликацију, транскрипцију и транслацију ДНК те минималан број гена рРНК и тРНК. Сведеност генома микоплазми јесте објашњење за њихову потребу за хранљивим молекулима домаћина. Значајан број гена микоплазми изгледа да је намењен ћелијској адхезији и органелама за качење те различитим антигенима површине мембране ради одржавања
паразитизма и заобилажења имунског и неимунског надзорног система домаћина. Врсте микоплазми различито испољавају структурно разнородне антигене површине ћелије. Варијације у генима који кодирају молекуле пријањања за површину ћелије откривају различите обрасце мутација који могу да стварају промене у величини молекула површине ћелије и антигенској разноврсности микоплазми. Различите структуре површинских антигена и брзе промене у њиховом испољавању изгледа да играју важну улогу у патогенези инфекција микоплазмама тако што промењеним структурама омогућавају да избегну имунски одговор и стварају протеинске структуре које повећавају могућност колонизације на ћелијама и ткивима и продирања кроз мукозалну баријеру. Интеракције са домаћиновим имунским системом Одређене врсте микоплазми могу да активирају или супримирају домаћинов имунски систем и могу те активности да користе да избегну домаћинов имунски одговор. На пример, неке микоплазме могу да инхибирају или стимулишу пролиферацију нормалних подскупова лимфоцита, индукују диференцијацију Вћелија и буду окидач за излучивање цитокина, укључујући интерлеукин-1 (IL-1), IL-2, IL-4, IL-6, фактор туморске некрозе (TNFa), интерфероне (IFN) и фактор стимулације колоније гранулоцитних макрофага (granulocyte macrohpage-colony stimulating factor - GM-SCF) из В-ћелија, као и из ћелија других типова. Осим тога, утврђено је такође да липиди М. fermentans могу да ометају raMa-IFN-зависно испољавање молекула класе II гл а в н о г к о м п л е к с а х и с т о к о м п а т и б и л н о с т и (major histocompatibility complex - МНС) на макрофагима. Та супресија исходује поремећену презентацију антигена Т-ћелијама помоћницима у експерименталном животињском моделу. Такође, микоплазме су способне да излучују раствориве факторе који могу да стимулишу пролиферацију или инхибирају раст и диференцијацију имунокомпетентних ћелија. Познато је да врсте микоплазми излучују имуномодулативне супстанце. На пример, на имунске ћелије утиче спиралин, добро
описани липопротеин микоплазми који може да стимулише in vitro пролиферацију хуманих мононуклеарних ћелија периферне крви и муриних спленоцита. Ова стимулација имунских ћелија исходи у излучивању проинфламаторних цитокина (TNFa, IL-1 или IL-6). Спиралин такође може да индукује сазревање муриних В-ћелија. Као што је описано, микоплазме могу да заобиђу имунско препознавање тако што изводе варирање површинских антигена и тако брзо мењају структуру површине ћелије. Таква антигенска варијабилност, способност да се супримира домаћинов имунски одговор, ниска стопа раста и унутарћелијска смештеност могу бити објашњење хроничне природе инфекцијама микоплазмама и уобичајене неспособности домаћина да својим имунским и неимунским одговорима супримира инфекције микоплазмама. Микроорганизми као што су микоплазме могу да уђу у дословно сва ткива човека, да компромитују имунски систем и омогуће опортунистичке инфекције другим бактеријама, вирусима и гљивицама. Брзо прилагођавање микоплазми домаћиновој микросредини обично је праћено брзим променама у рецепторима за пријањање на површини ћелије ради успешнијег везивања за ћелију и улазак у њу, те брзим променама у структури протеина ради подражавања домаћинових антигенских структура (антигенска мимикрија). На пример, у току хроничног активног артритиса величина и антигенска разноврсност на површини антигена липопротеина Vaa мења структуру и испољавање in vivo. Антигенска различитост Vaa може да утиче на својства пријањања М. hominis и олакша избегавање домаћиновог имунитета. Варијације у генима Ваа показује посебан образац мутација које стварају варијације површине микоплазми, а услед тога избегавање домаћиновог имунског одговора. Програмирана смрт ћелија (апоптоза) и некроза Микоплазме могу непосредно да супримирају домаћинов имунски одговор тако што покрећу или убрзавају апоптозу. На пример, М. fermentans, микоплазма повезана са AIDS-ом, може да изазове
или убрза конканавалинску А-индуковану апоптозу Т-ћелија. Врсте микоплазми такође испољавају сразмерно велике количине нуклеаза, а оне могу да се ослобађају унутар ћелије и да изазову разарање домаћинове ДНК. Нуклеазе микоплазми могу исто да буду укључене у секундарну некрозу уочену у узнапредовалим инфекцијама микоплазмама, што се види према јављању морфолошких особина апоптозе (кондензација хроматина) и некрозе (губљење интегритета и гутање органела). Иако микоплазме могу да отпуштају облике активног кисеоника који могу бити укључени у покретање апоптозе, неке врсте микоплазми, као што је М. , испољавају нову цитолитичку активност у нелипидној фракцији протеина која има цитоцидан ефекат који није посредован познатим цитокинима микоплазми попут TNFa. Осим апоптозе, микоплазме у своје окружење могу да отпуштају молекуле инхибиције раста као што је аргинин деаминаза. Овај ензим може да делује као супстанца за инхибицију раста која супримира производњу IL-2 и испољавање рецептора у Тћелијама стимулисано неспецифичним митогенима, а то може да изазове морфолошке промене на умирућим ћелијама и фрагментацију ДНК индикативну за апоптозу. Кпиничко испитивање До недавна је један од највећих проблема у откривању инфекција микоплазмама било то што су расположиве технике, серолошки поступци и култивација били сразмерно несензитивни за откривање унутарћелијских инфекција. Технике култивације микоплазми могу бити високоспецифичне за откривање неких инфекција микоплазама, али су сразмерно несензитивне због тешке култивације различитих врста микоплазми. Конвенционално серолошко откривање инфекцијама микоплазмама прилично је тешко због изостанка хуморалног имунског одговора у највећег броја пацијената. Такође, методе детекције које користе антитела на антигене микоплазми нису баш поуздане, јер су микоплазме способне да се сакрију у ћелијама. Ово може да исходује сразмерно
нормалним титерима антитела у току активне инфекције микоплазмама. Најпоузданије кпиничко тестирање инфекција микоплазмама користи целу крв, крвне леукоците или биопсију ткива и полимеразну ланчану реакцију (PCR). Чак и уз овакав приступ неопходно је да се осигура да се унутарћелијске врсте микоплазми открију са високом сензитивношћу. Друга техника испитивања која се користи за унутарћелијске инфекције јесте праћење нуклеопротеинских гена (nucleoprotein gene tracking). Овај приступ открива гене микоплазми непосредно у нуклеопротеинским комплексима изолованим непосредно из ћелијских нуклеарних фракција. Иако високоспецифичан, он није осетљив као PCR. Перзистентност инфекција микоплазмама и различита клиничка стања Микоплазме су са значајно високом инциденцом налажене у узорцима крви и ткива узетим од пацијената са различитим хроничним обољењима, за разлику од здравих особа из контролне групе. Пошто се о умешаности' микоплазми у патогенезу хроничних обољења зна мало, остаје нејасно да ли ови налази указују на то да су неке врсте микоплазми изазивачи, кофактори или опортунистичке инфекције (суперинфекције) у пацијената са поремећајима имунитета. Пошто се микоплазме могу наћи на површинским местима, као што су нормапна флора у генитално-уринарном тракту, усној дупљи и цревима, мисли се да су непатогене. Разликујућа особина у патогеним инфекцијама може бити пенетрација врста микоплазми у крв, а нарочито у ћелије различитих ткива. Овим се може објаснити налажење патогених врста микоплазми у генитално-уринарном тракту, усној дупљи, цревима и крви малог дела асимптоматских особа. Ако микоплазме не продру у ткива и ћелије, није вероватно да ће испољити своје патогено деловање, мада у неких особа присуство микоплазме није повезано ни са једним клиничким стањем. У таквим случајевима није јасно да ли је то површинска инфекција, рана несимптоматска фаза, фаза мировања процеса болести или пропратна појава.
Перзистентност инфекција микоплазмама има много сличности са перзистентношћу хламидија. Одређене инфекције врстама хламидије могу да мирују или да не напредују увек ка репликацији или цитолизи ћелија домаћина. За разлику од врста хламидије, где се о фази мировања или криптичној унутарћелијској фази њихових животних циклуса зна прилично, о механизмима перзистирања инфекција микоплазмама зна се мало. Ове бактерије (барем њихови патогени сојеви) сматрају се облигаторним унутарћелијским паразитима, будући да зависе од интермедијарних метаболита ћелије домаћина и биосинтетских прекурсора, и сматра се да за време свог унутарћелијског перзистирања изазивају највећи део својих патогених ефеката. Са друге стране, када унутарћелијски патогени, као што су одређене врсте микоплазми, напусте ћелије без изазивања цитолизе, они могу да са собом понесу површинске антигене ћелије домаћина и да изазову домаћинов аутоимуни одговор против инфицираног ткива. Респираторна обољења Зна се да су различита респираторна обољења, као што су хронична астма, запаљења дисајних путева, хронична пнеумонија и друга респираторна обољења, повезана са инфекцијама микоплазмама. На пример, pneumoniae уобичајени је узрочник инфекција горњих дисајних путева, а тешка астма обично је повезана са инфекцијама микоплазмама. Најновији докази показали су да су одређене микоплазме, као што је М. fermentans (непознати сој), необично инвазивне и да су нађене унутар ћелија епитела респираторних путева. Слично одређеним врстама хламидије, пулмонални макрофаги изгледа да нису способни да убију патогене врсте микоплаз^и. Иако су инфекције микоплазмама често повезане са хроничном астмом, тачна улога микоплазми у патогенези астме остаје нејасна. Одређене врсте микоплазми умешане су у инфекције респираторног тракта повезане са запаљењима ваздушних путева, изазивањем бронхијалне хиперреактивности (БХР) и нападима астме. Најмање што инфекције М. pneumoniae могу да
изазову јесте погоршање стања астматичара чији су напади повезани са значајним и специфичним одговорима IgA и IgE. Специфична антитела ових подкласа на антигене протеина pneumoniae нађени су највећем делу пацијената са инфекцијама М. pneumoniae. Микоплазме су само један од многобројних агенаса који могу да буду окидач за БХР, а други инфективни или хемијски агенси могу допринети сложеном процесу болести. Урогенитална обољења Врсте микоплазми уобичајено се налазе код урогениталних инфекција. На пример, М. hominis откривана је у више од 10% жена које су биле на гинеколошким прегледима, а М. genitalium повезан је са акутним и неспецифичним негонококним уретритисом (НГУ) у мушкараца, али не и асимптоматских особа из контролне групе. Овај организам је, дакле, уобичајених узрочник гениталних инфекција у жена. М. hominis и U. urealyticum умешани су у широк опсег урогениталних обољења као што су пелвична инфламаторна болест, неплодност, негонококни уретритис и друге гениталне инфекције, пијелонефритис, Рајтеров (Reiter) синдром и перитонитис. Појављивање разних врста бактерија код бактеријске вагинозе може бити резултат патофизиолошких промена вагиналног екосистема, а изгледа да микоплазме играју важну улогу у овом процесу. Познато је да микоплазме имају везу и са трудноћом. На пример, U. urealyticum нађен је у више од 10% пацијената који су имали проблема са неплодношћу. Имуносупресивна обољења Неке врсте микоплазми - М. fermentans, М. penetrans и М. pirum умешане су као инфективни кофактори у HIV/AIDS. Користећи сразмерно несензитивне технике све три микоплазме откривене су у 20% пацијената инфицираних HIV-ом, а серолошке студије указапе су да је присуство М. penetrans такође повезано са инфекцијом HIV-om, Осим тога, инциденца системских инфекција микоплазмама у пацијената са HIV/AIDS може бити много виша него што се првобитно мислило. Највећи део анализа изведен је применом сразмерно неспецифичних техника као што су
серолошке анализе. Патогене врсте микоплазми могу да утичу на патогенезу HIV-a специфичном и непосредном активацијом или супресијом имунског система, производњом суперантигена са потоњим променама у имунским одговорима одговорима или доприносом оксидативном стресу уоченом у HiV-позитивним пацијентима. Дакле, развој AIDS-a може да повећа подложност пацијената инфицираним HIV-ом коинфекцији различитим врстама микоплазми као што је fermentans. Ова врста способна је да веже gp120, протеин омотача HIV-a, омогућавајући тако пријањање вириона ХИВ-а за површину микоплазме. После тога HIV може бити пренет непосредно до ћелијских рецептора CD4. После везивања за циљане ћелије, микоплазме могу да стимулишу активацију ћелије домаћина с помоћу IL-1 и TNFa - познатих ефектора репродукције вируса. Осим тога, олигосахариди гликокаликса микоплазме могу заштите везане вирионе HIV-1 од домаћиновог имунског одговора. Антигенске сличности између компонената површине микоплазми и HIV-1 узрок су нагађања да за користе сличне механизме за улазак у ћелију. На пример, gp120 - гликопротеин омотача HIV-1 - и протеини адхезије М. genitalium имају хомологне секвенце и значајну сличност са местом за везивање CD4 на протеинима класе II МНС. Интеракције микроорганизама са МНС-повезаним антигенима на ћелијама домаћинима може придонети великом броју могућних исхода, укључујући дисфункцију Т-ћелија, смањење броја Т-ћелија, промену Тћелија, пролиферацију В-ћелија, хиперглобулилнемију и антигенску ћелијску дисфункцију. Занимљиво је да је све ово уочено током развоја HIV/AIDS. Реуматске болести Иако изазивачки чиниоци реуматских обољења нису познати, реуматоидни артритис (РА) и друга реуматска обољења могу, барем делимично, имати везу са инфективним агенсима. Уз то, напредовање реуматских обољења може такође бити повезано са инфективним процесима. Значајне клиничке и патолошке сличности између одређених инфективних обољења у неких
животињских врста и неких реуматских обољења у људи, попут РА, подстакле су истраживање микробске етиологије тих синдрома. Дуг списак микроорганизама, укључујући аеробне и анаеробне цревне бактерије, неколико вируса и врсте микоплазми, претпоставља се да је важан за ова обољења. Недавно је, с помоћу PCR, више врста микоплазми нађено у око половине узорака крви пацијената са РА. Све вишеструке М fermentan инфекције биле су комбинације Зна се да врсте микоплазми имају способност да индукују имунодисфункцију и аутоимуне реакције које могу бити повезане са развојем РА. У животињским моделима РА нађено је да суперантигени повезани са М. ađhritidis компромитују Т-ћелије и да могу покренути и погоршати аутоимуни артритис. Даље, М. arthritidis може да отпушта супстанце које могу деловати на полиморфонуклеарне гранулоците као што су радикали кисеоника и хемотактичке и агрегативне супстанце. Такође, изоловане мембране М. arthritidis имале су токсично дејство када су биле убризгане у различите животиње. Кардио-васкуларна обољења
Инфекције срца микоплазмама откриване су у пацијената са различитим типовима кардитиса. Најчешћа веза била је са инфекцијом М. pneumoniae. Ендокардитис и миокардитис повезан са инфекцијом М. pneumoniae изгледа да је важан узрок смрти код инфекција .pneumoniae. Непосредна б М инвазија М. pneumoniae у ткиво перикарда изгледа да је вероватнији узрок перикардитиса него аутомуни феномени. Инфекције вирусима и бактеријама (Mycoplasma, Chlamydia i Mycobacterium tuberculosis) изгледа да су уобичајени узрок миокардитиса и/или перикардитиса и изгледа да специјалисти за инфективне болести тек почињу да цене ово. У савременом човечанству инфаркт срца и мождани удар јесу на првом месту списка узрочника смрти. Главним изазивачем ових обољења сматра се закречење артерија. Беле светлуцаве наслаге од калцијума и масноће ставарају по живот опасне
плакове у крвним судовима. Протицање крви се успорава или може потпуно да стане за само неколико секунди. Већ дуго се верује да су ниниоци ризика за развој тих наслага у крвним судовима сасвим добро познати. За настанак обољења окривљаван је начин живљења пацијената. За главне чиниоце важе: пушење, повишен крвни притиса, дијабетес, метаболизам масноћа, прекомерна телесна тежина, недовољно кретања. Сва ова објашњења почињу сада да се климају, јер изгледа да се иза свега крије још нешто. У начелу, за закречење артерија мора да постоји још других узрока и изгледа да је у питању инфекција. Јер, половина свих случајева срчаних болести не може се објаснити до сада познатим чиниоцима ризика као што су пушење и слично. Пацијенти са инфарктом срца имају у крви изузетно високу количину антитела на одређене патогене. Могућни злотвор, бактерија Chlamydia pneumoniae, откривена је тек средином 80-их година и то најпре као изазивач обољења дисајних путева. Осим тога, Chlamydia pneumoniae издвојена је и из наслага на крвним судовима, што је потврђено у 11 од 12 међународних студија. Да ли су онда инфаркт срца и друштво му инфективне болести у најширем смислу? Много говори у прилог томе и на ту тему воде се жустре расправе. Студије такође показују да постоји статистички значајно побољшање у пацијената који су имали јако закречење крвних судова или Angina pectoris, а примали су антибиотике. Једна група пацијената примала је плацебо и до сада уобичајену стандардну терапију, а друга група добијала је антибиотик место плацебоа. Привремени подаци из ових студија, када је било обрађено првих 100 пацијената, показали су јасно да је терапија у пацијената са антибиотиком имала знатно боље резултате. Један део стручњака полази од тога да Chlamydia pneumoniae инфицира здраве делове крвних судова и тамо изазива запаљење. Тек услед тога нагомилавају се масноће и калцијум. Настају плакови, артерије се сужавају и прете Angina pectoris и инфаркт. Други, опет, претпостављају да сићушне бактерије
дестабилизују већ постојећа закренења артерија. Њихови делови се откидају, крвоток их носи и запушава следеће одсечке. Последица опет може бити инфаркт или мождани удар. Највећа расправа међу стручњацима води се сада око тога како се доказује овај патоген. Једна могућност је да се траже антитела на Chlamydia pneumoniae, која, међутим, има врло велики број људи. Друга могућност јесте да се откривају сићушни трагови генског материјала ове бактерије у крви или да се узимају узорци закречених судова, како би се патоген тамо непосредно открио. Тек када се разјасне таква питања биће могућно да се изводе студије које ће морати да недвосмислено кажу да ли је овај патоген узрочник инфаркта. Неки стручњаци кажу да изгледа да би терапија антибиотицима могла да буде врло целисходна за спречавање инфаркта. Ако се крене даље тим путем, можда ће једнога дана бити могућно да се направи вакцина којом би се могло штитити од инфаркта срца и закречења крвних судова. Ако би се то потврдило, кажу даље, у будућности би против закречења крвних судова могли да се примењују сасвим другачији лекови: антибиотици. То, међутим, носи са собом велике опасности. Досадашња неселективна примена антибиотика оставила је своје последице: све је више патогена који су постали отпорни на антибиотике, што значи да лекови све мање делују. Отвори ли се још једно поље примене антибиотика, то ће значити само даље погоршавање стања са резистентношћу изазивача обољења. Ако је Chlamydia pneumoniae заиста изазивач проблема са срцем и крвотоком, онда би исправан пут било јачање имунитета организма, како би тело само савладало патогени организам. Аутоимуна обољења Аутоимуна обољења (реуматоидни артритис, мултипла склероза, амиотрофична латерална склероза, инфламаторне болести црева, склеродермија и друга) јесу сложене болести непознатог порекла које захватају више органа. Иако се не тачно не зна шта изазива аутоимуна обољења, све је више доказа да у многих пацијената хроничне инфекције, посебно оне одређеним
бактеријама и вирусима, играју важну улогу, заједно са генском предиспозицијом и дисфункцијом имунског система. Како инфекције могу бити важне за аутоимуна обољења? Оне могу бити умешане тако што помажу да се изазове болест, могу утицати на пацијенте тако што су кофактори обољења (не изазивају болест саме, али су важан чинилац у процесу обољевања) или као опортунистичке инфекције повећавају морбидитет пацијента и компликације повезане са болешћу. Инфекције су нађене код различитих аутоимуних обољења, посебно код реуматских обољења попут реуматоидног артритиса, склеродермије и других реуматских поремећаја. Сакупљен је велики број доказа да су хроничне бактеријске и вирусне инфекције уобичајено повезане са реуматским обољењима и да пацијенти одговарају на терапију противбактеријским и противвирусним средствима те препаратима за подизање имунитета. Пацијенти се од својих болести, после деценија неодговарајућих дијагноза и лечења, опорављају споро, али нема другог решења до да се ублаже симптоми, али и удари на, изгледа, праве изазиваче. Хроничне инфекције нађене су код многих неуролошких обољења: мултипле склерозе, амиотрофичне латералне склерозе, системског лупуса и других. Највећи део пацијената са овим болестима има инфекције микоплазмама или вирусима које, делимично, изазивају сложене знаке и симптоме. Системске хроничне инфекције (изазване бактеријама Mycoplasma, Chlamydia, Borrelia, Brucella те вирусима као што су CMV, HHV-6 и HEV) могу да изазову дисфункцију имунског одговора и у крајњем исходу поремећаје сличне аутоимуним. Микроорганизми као што су микоплазме могу да уђу у дословно свако ткиво у човека, да компромитују имунски систем и омогуће опортунистичке инфекције другим бактеријама, вирусима и гљивицама. Када микоплазме изађу из одређених ћелија (синовијалних ћелија и нервних ћелија, између осталих које могу бити заражене) оне могу да подстакну аутоимуни одговор. Ово може бити изазвано различитим механизмима. Један механизам јесте
да када одређени микроорганизми, као што су неке врсте микоплазми, изађу из ћелије коју су били заузели, они на својој површини носе део мембране ћелије домаћина. Ово може бити окидан да имунски систем одговори на домаће антигене на страном микроорганизму. Са друге стране, неки микроорганизми имају на површини антигене који опонашају антигене површине ћелије домаћина и они могу да подстакну аутоимуне одговоре. Постоји могућна веза између инфекцијама микоплазмама и реуматоидног артритиса, будући да је утврђена висока учесталост вишеструких инфекција микоплазама у тих пацијената. Скоро половина аутоимуних обољења - инфламаторне болести црева, Сјергенова (Sjorgen), Хашимотоова (Hashimoto), Грејвова (Grave) и Рајтерова (Reiter) болест - повезана је са и н ф е к ц и ја м а м и к о п л а з м а м а , хламидијама и другим патогенима. Хронични умор Хронични умор постоји у око 20% пацијената који траже лекарску помоћ и сматра се неспецифичним знаком повезаним са многим познатим медицинским стањима. Пацијенти са синдромом хроничног умора (СХУ), мијалгијским енцефаломијелитисом (МЕ) и синдромом фибромијалгије (СФМ) пате од сложених знакова и симптома који се преклапају. СХУ се првенствено одликује перзистирајућим или повратним умором без претходне историје симптома и који се не престаје после одмора. У тих пацијената нема других клиничких стања, што може објаснити знаке као што су малигнитет или аутоимуна обољења. На супрот томе, пацијенти са СФМ имају општи бол у мишићима, слабост и млитавост као првенствене тегобе, али имају највећи део уобичајених знакова и симптома СХУ, ако не и све њих. Пацијенти са СХУ/МЕ пате од хроничних инфекција које, делимично, могу да изазову сложене знакове и симптоме. Системске инфекције микоплазмама могу да изазову хронични умор, болове у мишићима и мноштво додатних знакова и симптома, од којих су неки повезани са дисфункцијом имунских одговора и у крајњем исходу са поремећајима сличним аутоимуним. Неке микоплазме могу да уђу у дословно сва
човекова ткива и да компромитују имунски систем, омогућавајући тако опортунистичке инфекције другим бактеријама, вирусима и гљивицама. Када микоплазме изађу из одређених ћелија (синовијалних ћелија или нервних ћелија, између осталих које могу бити заражене) оне могу да изазову аутоимуни одговор. Постоји могућна веза између инфекцијама микоплазмама и СХУ и СФМ, будући да у пацијената са тим болестима постоји висока учесталост инфекција микоплазмама. Око две трећине пацијената са СХУ/МЕ и СФМ позитивно је на инфекције микоплазама у крви. Осим инфекција микоплазама, пацијенти са СХУ/МЕ и СФМ имају и друге хроничне инфекције, изазване другим унутарћелијским бактеријама и вирусима. На пример, у пацијената са лајмском болешћу, коју изазива унутарћелијска инфекција спирохетом Borrelia burgdorferi, дијагностикован је СХУ/МЕ. Такође, пацијенти са СХУ/МЕ и СФМ имају унутарћелијске инфекције врстама Chlamydia. Ти пацијенти исто имају инфекције другим бактеријама, које у њихов организам улазе услед проблема “пропустљивих црева”. Хронично болесни пацијенти често имају инфламаторне болести црева и друге проблеме са цревима, а то патогеним бактеријама може да омогући да уђу у њихов систем. Пацијенти са СХУ/МЕ и СФМ могу да имају и вирусне инфекције које компликују стање и изазивају болест. Такве инфекције могу да се јаве са бактеријским инфекцијама које су описане или без њих. Вируси који су повезани са СХУ/МЕ и СФМ јесу хумани херпес вирус 6 (HHV-6) и цитомегало вирус (CMV). Ови вируси су, са високом инциденцом, нађени у хронично оболелих пацијената, нарочито у оних са СХУ/МЕ. Пацијенти са СХУ/МЕ или СФМ могу да имају претежно унутарћелијске бактеријске инфекције, претежно вирусне инфекције или комбинацију унтарћелијских бактеријских и вирусних инфекција. Ово може бити један од разлога због чега је разлоге ових хроничних обољење тако тешко одредити и делотворно лечити. Други разлог може бити перзистирајућа природа инфекција и њихова способност да се сакрију унутар ћелија, где су суштински отпорне на одговоре имунског система. Осим тога, ове инфекције се споро развијају и сразмерно су неосетљиве на лекове који се примењују.
Класична медицина и микоплазме
У новије време у круговима класичне медицине заговара се приступ да се инфекције микоплазмама, када се открију у подскупу пацијената са хроничним обољењима, могу успешно лечити ако се терапија настави неко време како би се одстранили или супримирали мирујући облици микроорганизма. Применом ове стратегије, одговарајуће лечење антибиотицима може, каже се, исходовати побољшањем пацијентовог стања, па чак и његовим опоравком. Препоручени третмани за дијагностиковане инфекције крви микоплазмама захтевају дугорочну терапију антибиотицима, најчешће применом више 6недељних циклуса доксициклина, ципрофлоксацина, азитромицина или кларитромицина. Више циклуса неопходно је зато што се мало пацијената опорави после само неколико циклуса, извесно због унутарћелијске смештености микоплазми као што су М. fermentans и М. penetrans, ниске стопа раста ових микроорганизама и њихове способности да перзистирају као мирујући облици те сразмерне осетљивости на лекове. На пример, од 87 пацијената са БЗР чији су тестови на инфекције микоплазмама били позитивни, сви су после првог 6-недељног циклуса терапије антибиотицима доживели релапс, али је до краја 6 циклуса терапије 69 од 87 пацијената доживело опоравак. Клинички одговор који је уочен није био последица плацебо ефекта, пошто је давање неких антибиотика као што је пеницилин исходовало појачавањем, а не смањивањем, симптома и није био последица имуносупресивног ефекта који се могу јавити код примене неких од препоручених антибиотика.
“TODoXIN®” ПРОТИВ МИКОПЛАЗМИ Микоплазме су присутне код многих хроничних обољења. Њихово деловање може бити значајније од деловања самих изазивача тих обољења. Зашто се онда улога тих микроорганизама толико дуго потцењује и тек данас почиње да признаје? Јер, због оваквог става лечење тих болести често није успешно. Те болести требало би да се посматрају другачије - из угла поменутих микроорганизама.
Узрок потцењивања јесте све већа самозадовољност човека. Људи себе посматрају као средиште свега, заборављајући да нису створени сами, већ у целини са свим постојећим. Бактерије и њима слични организми имају одређену врсту памћења. Све што је створено има у себи од постанка одређену инфомацију, која говори о одговарајућем задатку. Информација је, будући облик енергије, не може уништити. Такође, за саму информацију није битно шта је медијум који ју преноси. Важно је само да ју медијум не деформише. Сви микроорганизми понашају се исто, без обзира на време и место. То је могућно захваљујући постојању информационог омотача Земље, поља у којем су сакупљене све постојеће информације. Микроорганизми немају никавих баријера у преношењу и коришћењу тих информација. Организми који су преживели толике године потпуно су отворени за нове информације и зато је и могућно да су толико променљиви и прилагодљиви околини. Чудимо се пчелама колико су паметне и прилагодљиве. Оне, међутим, немају мозак, али функционишу савршено, јер имају заједничке информације и примају нове информације из околине. Оне такође делају у складу са околином, не изоловано као човек. То што је нешто старо не значи да не делује. Ако не можемо да примимо информацију не значи да она не постоји. Сходно овоме, ако су микроорганизми о којима говоримо толико стари, то пре значи да су изузетно способни, а не небитни, како се погрешно мисли. Нови системи оружја праве се тако да буду заштићени од система своје или непосредно претходне генерације. Заборављају се стари системи, који исто могу да буду опасни. Микроорганизми стварају резистентност на нове антибиотике. Занимљиво је, али не и зачуђујуће, да исти ти микроорганизми не могу да се одбране од неких старих, заборављених, природних лекова. Морало би се, значи, више пажње посветити микроорганизмима као изазивачима опортунистичких инфекција, које разарају начет организам. Јер, ако се савладају ти нападачи који додатно слабе организам, онда је врло могућно да се он сам може одбранити од основног изазивача. Човека можете кљукати лековима, зрачити, тровати хемијом микоплазме и њима слични микроорганизми опстају често упркос свему томе. Зашто? Зато што су научили да се
прилагођавају. Јер, да нису такви - не би опстали толико дуго и неизмењени. На послетку, питање гласи: Шта је то што једном тако старом организму омогућава да, после толико година, у истом облику остане и даље тако успешан? Одговор: Једноставност. Оно чега нема - не може ни да се поквари. Ти микроорганизми јесу крајње економични и интелигентни системи. Да - интелигентни! Сетимо се биолошког одређења интелигенције: способност прилагођавања и сналажења у новим ситуацијама. Зашто лекари немају успеха у лечењу инфекција микоплазмама? У многим случајевима они лече те инфекције, али често не узимају у обзир фазе унутарћелијске перзистенције тих инфекција. Осим тога, тек недавно је утврђено да се такве инфекције налазе код великог дела необјашњених хроничних обољења. Такве инфекције не могу се успешно лечити уобичајеним кратким циклусима антибиотика управо због унутарћелијске смештености, ниске стопе пролиферације, перзистенције и урођене неосетљивости на највећи део антибиотика. Осим тога, потпуно функционалан имунски систем може бити суштински важан у превазилажењу тих инфекција и то је разлог са којег су витамински и хранљиви додаци важни за лечење. Коначно, пацијенти са хроничним обољењима морају бити скинути са антидепресаната и других лекова који могу деловати имуносупресивно, пре него што буду могли да се потпуно опораве од својих болести. Уместо синтетичких антидепресаната препоручујемо најбоље природно средство: , капи и чај од кантариона. Давање антибиотика у високим дозама и дугим циклусима делује на симптоме и последице, а не на узрок. Осим тога, прекомерна употреба антибиотика до сада управо је кривац за све већи број случајева хроничних болести у чијој је основи нека скривена инфекција бактеријама или микоплазмама које су, узгред, резистентне на приличан број постојећих антибиотика. Суштина лечења хроничних обољења која су овде помињана, а иза којих се крију микоплазме, треба да буде јачање имунског система, подстицање метаболизма ћелија и активација свих одбрамбених снага организма.
Особине природног препарата “TODoXIN®" бр. 1 (више о томе вид. у “TODoXIN®”) дају изузетно добре изгледе за супротстављање микоплазмама. Овај препарат требало би да се узима најмање 6 недеља (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN® ” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). За то време ваљало 6и да се пређе на исхрану према правилима православног поста (вид. ХРАНА И ЗДРАВЉЕ и књигу “TODoXIN® посни кувар”). Што се тиче хране, треба да се има на уму још нешто. Експерименти су показали да се микоплазме најбоље развијају у киселој средини (рН 5,8-6,3). Животворни процеси најбоље се одвијају у базној средини. Кисела храна смањује количину базних соли и у крви и у ћелијама, што одузима животну снагу. Паразити који појачано упијају масне и беланчевинасте хранљиве материје, излучују млечну киселину, пероксиде и токсине и чине крв киселом. Због свега овога требало би да се контролише ацидобазна равнотежа, односно ацидобазни дисбаланс (рН вредност) крви. Нормална рН вредност крви је 7,35-7,45, и на њу би приликом сваког прегледа морала да се обрати пажња, како би се одговарајућом променом исхране помогло успешности лечења. Најбоља храна јесте она сирова, али није овде реч о томе да се сви преведу на сирову храну. Она је у себи најбоље задржала енергију Сунца, али има још намирница које су повољне и стварају одговарајући кисело-базни однос (вид. КИСЕЛЕ И БАЗНЕ НАМИРНИЦЕ). Пацијенти са хроничним обољенима често имају нутритивне и витаминске недостатке који се морају надокнадити. Ти пацијенти често немају довољно витамина В, С и Е, и одређених минерала. На несрећу, пацијенти са тим хроничним обољењима често имају слабу апсорпцију. Комплекс витамина В најбоље је надокнадити применом рецепата са квасцем (вид. у МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗА). Антибиотици који смањују нормалне цревне бактерије могу изазвати прекомеран пораст мање пожељне флоре, тако да је неопходно додавање Lactobacillus acidophillus, што се најбоље ради ако се пије ацидофилни јогурт (“Јогурт плус”). Недостатак калцијума може се надокнадити препаратом од љуске јајета или, за особе које су врло слабе, ајер-коњаком (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ).
Ако су са микоплазмама здружене још инфекције кандидом, хламидијама и трихомонасом, онда би, поред удара на микоплазме, требало да се лече и те инфекције (вид. КАНДИДИЈАЗЕ, ХЛАМИДИЈЕ И ТРИХОМОНАС). Будући да највећи део хроничних болести са микоплазмама прати хронични умор, који постоји и као засебно обољење, препоручује се примена сокова, капи и чајева (у зависности од тога шта је на располагању) од кантариона, раставића, тикве, белог лука, целера, јабуке, нара, сладића, матичњака, ђумбира и поморанџе те да се свакога дана ујутру, на празан стомак, узима по 100-150г сока од кајсије или брескве и 1-2 чаше тог сока у току дана, помешано са 1 кашиком меда. Пошто је за побољшање метаболизма ћелија важна снабдевеност кисеоником и прокрвљеност свих ткива, то се свим болесницима препоручује редовно свакодневно вежбање. Не сме се преоптерећивати, могу то бити и најлакше вежбе. Важно је да се вежба, и то толико да се пулс благо убрза, али да се човек не озноји. Полако се повећава број и тежина вежби, кондиција се одржава и појачава, а свако треба да програм вежби прилагоди себи и својим могућностима. Како би крвни судови могли што боље да функционишу, узимати обавезно препарат за чишћење зидова крвних судова (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ).
РЕУМАТИЗАМ
Опис Многи пацијенти са јаким боловима пате од реуме, праве општенародне болести. Најмање 50% одраслих има реуматске тегобе, четири одсто њих је због ових болести под сталном лекарском терапијом. При томе се појам вреумаг употребљава за више од 100 различитих обољења, које све иду заједно са боловима и/или функционалним сметњама апарату за кретање. Због тога се ове болести деле у пет великих група: 1. Обољења зглобова због пропадања (артрозе, услед пропадања зглоба колена). 2. Обољења зглобова због запаљења (артритис, хронични полиартритис, Бехтеревљева (Bechterevv) болест). 3. Обољења меких ткива (тетива, мишића). 4. Реуматске тегобе као пратеће појаве других телесних обољења (гихт). 5. Системска реуматска обољења унутрашњих органа и крвних судова (системски Lupus erythematodes). Најчешћа су обољења зглобова због пропадања, такозване артрозе, као и обољења меких ткива. Скоро свако у животу има пролазне реуматске тегобе у меким ткивима (на пример - кочење мишића) и добија у старости више или мање изражене артрозе. Много су ређа хронична запаљенска обољења, чији је типичан представник реуматоидни артритис. Ова обољења морају се лечити нарочито пажљиво и на дужи рок. Свака врста реуматског обољења има различите узроке и начине настајања. Тако, на пример, пропадање зглоба колена
треба да се посматра најпре као природна последица дугог живота. У случају овог оштећења могу настати болови и запаљења, а због тога што истрошени делови хрскавице надражују осетљиви унутрашњи слој коже колена ( ). Коначна класификација запаљенских реуматских обољења могућна је врло тешко. Сасвим је могуђно да се деси да се сигурна дијагноза постави тек после неколико месеци, па често и неколико година. У сваком случају, ако се појаве болови или отоци на једном зглобу или више зглобова, потребно је отићи лекару, пре свега онда ако се то десило без неког видног разлога. Често лекар на првом прегледу не може поставити сигурну дијагнозу. Он ће се, свакако, потрудити да с помоћу специјализованих лабораторијских и рентгенских прегледа установи коначну дијагнозу. Многа реуматска обољења имају променљив ток, који никако није увек буран и који често садржи паузе које трају годинама, а у којима тегобе скоро да уопште и не постоје. Често се активност болести протеже на неколико месеци: отоци, укоченост и повећање болова. То се назива убрзавањем (прогресија). По свим правилима, ово убрзавање губи се пре свега под доследном применом терапије. У случају да побољшање изостане многи пацијенти се жале да се тегобе шире на остале зглобове. Један део оболелих има тако агресиван ток болести, да им као последице остају трајна оштећења зглобова. Кпасична медицина и реуматизам На жалост, није могућно да се превентивним мерама спречи настанак артритиса. Свакако, ток болести може се битно побољшати, ако се лечење започне већ у раном стадијуму. Осим ране дијагнозе и терапије, потребно је и стално и брижљиво вођење терапије. Због тога се лечење једног реуматског
обољења не усредсређује само на једну једину методу. Осим операције, физикалне терапије уз примену хлађења или загревања, гимнастике и психолошке помоћи, у првом плану је пре свега медикаментозна терапија. Претпоставка за сваку обухватну и прилагођену методу ленења јесте тачно испитивање и стално праћење тока болести. Различито се морају лечити не само различити облици реуме, већ и различити облици артритиса. Медикаменти су при томе потребни и неопходни. То су осетљиви инструменти и имају, као и све алатке, предности ако се правилно употребљавају, али и мане ако се употребљавају погрешно и неконтролисано. Постоје лекови који омогућавају побољшање или задржавање функције покретљивости и који утичу на имунски систем, који је у многих пацијената поремећен. Други, опет, утичу на то да се ублаже болови који су неподношљиви за оболелог. У том случају реуматолози су, између осталог, суочени са проблемом, како да поступе у вези са нежељеним дејствима препарата који се користе за ублажавање болова. Најчешће се узимају средства против реуме и болова која не садрже кортизон. Они спадају у групу најчешће прописиваних медикамената уопште. Преко 30 милиона људи широм света свакога дана узима такозване нестероидне антиреуматике (НСАР). Они делују против запаљења и бола. Осим тога, побољшава се функција зглобова, али они не утичу на дугорочни ток болести. Најстарији препарат из ове групе јесте аспирин, који је на тржишту још од 1898. Сада је на располагању више од 50 различитих нестероидних антиреуматика, чије давање представља почетак медицинске терапије реуме. На почетку лечења најпре се налази смањивање болова у случају тегоба на зглобовима. Уз то се дају и некортизонски антиреуматици. Када је утврђена коначна дијагноза обољења, следи базична реуматолошка терапија која се изводи медикаментима дугог дејства, како би се спречило даље напредовање болести. Ова базична терапија не делује одмах на почетку терапије на спречавање болова. Такав ефекат наступа тек после шест недеља до три месеца. За то време болови се
морају третирати већ поменутим некортизонским (нестероидним) антиреуматицима. Велики проблеми у лечењу нестероидним антиреуматицима јесу њихова споредна дејства. То су најпре такозвани НСАР-улкус, јатрогени чир желуца или дванаестопалачног црева. Тегобе са желуцем или са цревима такође су најчешћа споредна дејства такве терапије. Студије показују да око 60 одсто пацијената који су под терапијом некортизонским антиреуматицима имају мини чиреве или површинска оштећења слузокоже у пределу желуца или црева. Током дугогодишње терапије (многи оболели од неког хроничног реуматског обољења морају ове медикаменте узимати скоро до краја живота) могу се чиреви на желуцу или дванаестопалачном цреву развити у до 20 одсто болесника. Ти чиреви, опет, могу изазвати даље компликације. У два до три одсто пацијената могу се јавити крварења или, чак, пуцања зида желуца или зида црева, а због тога настају запаљења трбушне марамице. Ови случајеви често се завршавају смртним исходом. Стручњаци процењују да је број смртних случајева који настају због споредних дејстава медикамената око неколико хиљада годишње. Друга, много мања нежељена, дејства јесу повећање крвног притиска, вртоглавица или главобоља, а у многих пацијената јавља се астма провоцирана аналгетицима. Проблеми се могу јавити и у случају да се ти медикаменти узимају у касној трудноћи. Другачије се поступа у случају нарочито активне реуме. Овде често на почетку обољења нису довољни некортизонски антиреуматици, већ се морају применити кортизонски препарати, да би се супротставило запаљенском процесу, а тиме и ббловима. Ту се примењује и терапија хлађењем (на пример - у хлађеној комори), терапија кретањем као и обука у томе како човек може заштитити своје зглобове. У лечењу реуматских обољења користе се и кортизонски препарати, који, међутим, имају многа нежељена дејства. Пацијенти, као и лекари, били су еуфорични према “муњевитом и сензационалном” деловању кортизона. Веровали су да је
кортизон поставио нозе границе у медицини, слично открићу пеницилина или развоју вакцине против туберкулозе. У извесном смислу били су потпуно у праву: дејства средства које је 1948. у терапију увео Филип Хенх (Philip Hench) била су, и јесу, јединиствена и значајна и бацила су на колена многе до тада неподношљиве болести. Ипак, за разлику од пеницилина и највећег броја вакцина, та дејства могућна су само по врло високој цени. Почетно одушевљење замењено је дубоком разочарањем како је откривано све више и више споредних дејстава терапије кортизоном, од којих су нека делимично смртносна. Један од проблема при свим применама био је тај што је супстанца, која је добијана екстракцијом и пречишћавањем различитих молекула кортизона из надбубрежне жлезде, давана у превисоким дозама. Даље, прављене су комбинације са некортизонским средствима против упала, што се показало као изузетно опасно. Споредна дејства кортизона већ дуго нису више смртоносна. Биле су то почетне грешке 50-их година, када је медикамент још даван у превисоким дозама. Извесна опасност по тело и живот још постоји, ипак, још увек при давању тако делотворног средства. Пацијент који се лечи кортизоном мора, најпре, да рачуна на промену свог спољашњег изгледа: месечево лице, наборан врат и дебљина на трупу јесу најупадљивији знаци. Глукокортикоиди често покрећу апетит. При високим дозама томе се тешко може супротставити. Многи пацијенти су, ипак, успели да своју тежину држе под контролом. Важно је да се људима укаже на ово дејство медикамента, јерондасеможеурадити нешто против тога. Кортизон начелно смањује телесну способност, нарочито тако што се разграђују мишићи. У жена, јављају се поремећаји менструације и повремено хирсутизам (повећана маљавост). У мушкараца може доћи до смањивања потенције и либида. Код дуже примене мења се и коса. Може постати паперјаста. Лако се јављају крварења и Striae rubrae, сличне стријама у трудноћи. Осим тога, појачано се могу јавити акне.
На дужи рок оштећују се и кости, ствара се остеопороза. Одбрана од инфекција ослабљена је због имуносупресивног деловања кортизона. У деце и омладине мора се обратити пажња због могућног лошег утицаја на даље растење, а због смањеног лучења хормона раста. Забележени су и поремећаји метаболизма. Постоји могућност манифестовања, односно погоршавања шећерне болести. У крвној слици упадљиво је повећање црвених крвних зрнаца и хемоглобина као и белих крвних зрнаца. При томе су повећани такозвани гранулоцити, а смањени лимфоцити. Ако се терапија кортизонима може смањити на дозу одржавања, односно ако се полако може прекинути, онда се сви клинички знаци Кушинговог (Cushing) синдрома могу поново повући. То, на жалост, не важи за остеопорозу. Она може чак узнапредовати. Ту је при примени глукокортикоида неопходна профилактичка терапија барем витамином D и калцијумом. Ако се терапија кортизоном прекида, онда се то мора радити “постепено”, како би се хипофизи и ареалима изнад њеног језгра о м о гућ и л о да р е ге н е р и ш у излучивањ е АСТН (аденокортикотропни хормон), који онда, са своје стране, омогућавају поновно излучивање природног кортизола из надбубрежне жлезде. Могу проћи недеље и месеци, можда, чак, и године, док поново не почне лучење природног кортизола. За то време мора се вршити премошћавање терапијом замене. Кортизон и сличне супстанце су хормони стреса, који се нормално излучују при реакцијама на оптерећење. Акутно, кортизон, који се лучи у самом телу, изазива повећање будности и пажње, са побољшаном реакцијом на животно важне дражи. На дужи рок, повећано лучење кортизона може деловати исцрпљујуће, а способност се смањује. Као у случају хроничног стреса, и при хроничном давању великих количина кортизона могу се привремено јавити психичке промене. То су поремећаји спавања, депресивна расположења, напетост, повећана активност, схизофрени симптоми и стања пометености која се могу побркати са деменцијом.
Најчешће се споредна дејства на мозак и психу повлаче после смањења дозе или после искључивања средства. Уколико није могућно ни једно од овога, могу се давати психофармаци. Ако пацијент заиста пати од таквих страхова, онда не 6и требало да се устручава да о томе разговара са својим лекаром и да тражи да се ти симптоми лече. Пацијентима се мора дозволити да о томе постављају критичка питања. Сваки лекар мора бити у стању да са својим пацијентима разговара о психичкој страни болести и терапије. Ако се код неког медицинара наиђе на потпуно одбијање по овом питању, онда не би требало да постоји страх да се потражи друго мишљење, а, ако треба, и да се промени лекар. “TODoXIN®” ПРОТИВ РЕУМАТИЗМА Реуматизам је обољење мишићних влакана, везивног ткива, крвних и лимфних судова и нерава. Реуматоидни артритис је запаљење (обољење) које настаје као последица алергијске реакције на храну (млеко, млечне производе, омега-6 масне киселине), услед хроничне прехладе, фокусних жаришта (зуба, крајника, па често и услед неправилног рада органа за варење). У новије време све је више назнака да реуматоидни артритис настаје као последица инфекције микоплазмама (вид. МИКОПЛАЗМЕ). Овде, свакако, спада и јувенилни реуматоидни артритис, врло непријатно обољење дечјег доба, које је последица бактеријске и вирусне инфекције, односно повећаног нивоа простагландина и имунских комплекса (спојева антитела и антигена који се таложе на зидовима крвних судова). Оно што је најбитније код свих болести костију, зглобова и мишића то је циркулација крви, и то нарочито она капиларна. Људи често пренебрегну ову важну особину, виде да је главна циркулација добра, крвоток добро функционише, срце куца релативно добро, добре су артерије и вене, али кад дође до капилара тамо се крв устоји (услед имунских комплекса или аутоимуних обољења) и баш је то карактеристика код артритиса и код отока руку. Све то је учесталије у старијих људи.
Реуматична болест јавља се услед застоја (стазе) крви, а на тим местима, која народ зове мртваје, депонују се соли (урати). Код промене времена јављају се болови. Изазивачи реуматских обољења могу бити и вируси. Често се говори да реуматска болест може бити последица Епштајн-Бар (Epstein-Barr) вируса, неких аденовируса и вируса грипа. Кад дође до нагле промене времена (хладно, влажно, ветар) организам се анагжује да задржи температуру тела. То вируси инфлуенце искористе, почињу да излазе из депоа у организму у којима су накупљени и крећу да бујају. Због тога се јављају болови у зглобовима и мишићима. Ипак, реума као последица вируса јављала би се мање ако би капиларни крвоток био сређен. Гихт, који је такође обољење меког ткива и зглобова, најчешће добијају људи који једу велике количине меса и сувомеснатих производа, а мало поврћа, нарочито куваног. Значи, сваки лек који иначе побољшава крвоток, који поправља квалитет крви, помоћи ће и при тим реуматичним обољењима. Мора се макисмално повећати циркулација, сасвим пречистити крв у плућима, том природном филтеру, побољшати рад јетре, бубрега и читавог организма. Не може једно жариште да се посматра изоловано, већ се узима у обзир у склопу читавог организама. Кад организам слабо функционише, откаже крвоток, то се обично не узима много у обзир, већ се лечи углавном локално, а остало је најчешће занемарено, па тако и сам узрок обољења. Реуматизам је народ лечио, и лечи, тако што се, у зависности од површине места на које се ставља, помешају пивски квасац и љута алева паприка (уместо ње могу љутић, рен или бибер), а онда се то, у слоју дебљине 2-3 цм, преко крпе, превије на кожу, која је претходно намазана маслиновим уљем или машћу. Од реуматских обољења прилично су обољевали свештеници, и то највише због услова у којима су радили и раде. Лек за реуму који су они примењивали врло је занимљив: маховина, боље са
камена него са дрвета, ставља се у каду, у којој се лежи 15 минута. За то време осећа се благо пецкање, као код електротерапије. Купке од цвета зове, плеве од овса или клеке такође су изузетно корисне за реуматинаре. Док се примењује маховина као купка, пије се чај од листа црне рибизле. Он се припрема тако што се 10-12 листова прелије са 1/2 л прокључале воде, то се остави да одстоји пола сата. Такав чај пије се 8-16 дана. Храна је лака, са доста салата и рибе. Сматра се да кристали мокраћне киселине који се налазе у меким ткивима услед влаге и хладноће нестају услед деловања чаја од црне рибизле раствара, а тако нестају и болови и отоци. Што се тиче примене чајева, за реуматска обољења најбоље су се показали чајеви од дивљег кестена, кантариона и рузмарина. Код појаве грчева у мишићима добро је користити чај од невена, рузмарина и кантариона. Против артритиса може се направити чај од мешавине рузмарина, вранилове траве, босиљка, горчике, исопа, матичњака, мајчине душице, питоме нане, жалфије, ориганоа и ђумбира. Мешавина се комбинује према укусу, а без обзира на употребљене биљке чај се припрема тако што се 3 кашике мешавине прелију са 600 гр кључале воде, остави се да одстоји 15-20 минута, процеди и пије 3 пута дневно по 2 дл. Може се засладити медом. Врло корисне намирнице јесу и рибље и ланено уље. Изврсни су антиоксиданси. Рибље уље узима се као обавезан део антиоксиданте терапије по поступку “TODoXIN®” и уз препарат од љуске јајета. За особе које, поред недостатка калцијума, имају и општу слабост организма препоручује се да примењују и ајер-коњак (за оба ова препарата вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Ланено уље користи се за избацивање песка и камена из жучи, али и за лечење реуматизма. На празан желудац се попије 50-60 грама ланеног уља, легне на леви бок и у том положају остане пола сата. Често се прочисте жучна кеса и жучни путеви. Осим рибљег и ланеног уља јако је корисно и маслиново уље, ако је пресовано без коштица и које није рафинисано. Требало би да се
једе свеже, у салатама, а ко може, ваљало би да га пије о доручку по 1 дл. Коприва је добар лек против реуме ако се њоме ожаре руке и ноге, и то су као микроињекције по површини коже. Реч је о правим малим ињекцијама калцијума, које делују ударно на периферне крвне судове - капиларе. Може се користити и сок од коприве. Цеди се у априлу/мају од свежих изданака коприве. Узима се свакога дана по 1/2 чаше са 1 кашиком меда, 3 пута дневно. Ако ништа друго, од коприве се увек може скувати чај или чорба. Против костобоље примењује се сок од роткве. Цеди се у августу/октобру од свеже ископаних и опраних плодова. Узима се 3 пута дневно по 1 кашика сока са 1 кашиком меда. Такође помаже и сок од лубенице, а узима се 1 чаша сока са 1 кашиком меда. Ограничење за сок од лубенице јесу случајеви камена услед таложења фосфата у базној средини у бубрезима, бешици и мокраћним путевима. Реуматизам се може лечити и терапијом убодима пчела. Реч је врло старој методи, која се примењује на следећи начин: На болно место стави се пчела да убоде. Следећи убод је 24 сата после првог, на растојању 4-8 цм од места претходног убода. Број пчела повећава се свакога дана за по једну, све док се не дође до 5. После паузе од 2 дана, убоди се дају обрнутим редоследом, од 5 до 1. Ако болесник и даље осећа болове, терапија се понавља. Број убода се смањује за жене и старије особе. Препоручује се код свих обољења да се, ради одржавања терапијског ефекта, после једне године све ово понови. Метода уношења пчелиног отрова утрљавањем масти јесте погодна због своје једноставности, али уношење лековитих материја преко коже не даје могућност да се прати количина материје унете у организам. У маст са пчелиним отровом треба да буде укључена салицилна киселина и силикат. Салицилна киселина раствара рожнати део коже, а силикат побољшава упијање. Болно место пре утрљавања опрати топлом водом и сапуном и ставити врућу облогу. Узети 2-3 грама масти и чистом
руком ју утрљавати 2-3 минута. Примењивати ујутру и увече или само увече, у зависности од стања болесника. Лечење траје 2-3 недеље. Приликом кориш^ења пчелиног отрова мора се бити посебно опрезан. До сада су утврђене следеће контраиндикације: алергија на пчелин отров, инфективне болести, туберкулоза (плућа, бронхија, зглобова и костију), психичка обољења, обољења централног нервног система, обољења јетре и жучних путева, панкреатитис, нефритис, нефроза, камен у бубрегу, пијелонефритис, обољење коре надбубрежне жлезде, малигни тумори, трудноћа и менструација. Примена терапије пчелиним отровом најбоље је да се изводи под контролом лекара. Поменута салицилна киселина основни је састојак познатог противреуматског средства, аспирина. Природно се налази у кори врбе, а природни препарат за реуму може се добити ако се 3 дела сушене коре врбе, 2 дела сладића и 1 део изгњеченог белог лука прелију кључалом водом и оставе да одстоје 15 м инута. Процедити, додати према укусу лимуна, меда и ђумбира, и пити. Реуматизам је могуће лечити и великим православним постом од шест недеља, и за то време свакодневно се пије “Пролом" вода, уз коришћење варива као обавезног оброка (при чему не сме да се једе ништа свеже, ни воће ни поврће), компота, печених јабука (детаљно о посту вид. књигу “TODoXIN® ПОСНИ КУВАР”). Пост је сам по себи благотворан, али треба да се спроведе паметно, са куваним поврћем у великим количинама. Све треба да буде добро зачињено. Нарочито је добар ђумбир, и по 50 грама дневно, чак је и одлична замена за бибер. Уопште, зачињена храна није само укуснија, већ побољшава и циркулацију, нарочито ако су као зачини највише присутни љута паприка, бибер, ђумбир, целер, першун, мирођија, рен. Бели лук је јако користан да се једе за вечеру, по 2-4 чена. Када се прође тура посне хране, бели лук је најбоље узимати у ацидофилном јогурту, обавезно увече.
Кад смо већ код узимања варива и искљунивања било нега пресног, занимљиво је знати да је у прошлом веку међу лекарима било раширено мишљење да се деци апсолутно не смеју давати пресно воће и поврће и да све мора да буде кувано и само кувано. То се, наравно, коси са једном другом шемом, где све мора бити пресно. Свакако, искуство је показало да свеже (пресно) воће и поврће могу да изазову разне болести (пролив и друге инфекције), и то често врло опасне, али узрок тих болести није што су воће и поврће пресни, већ што нису добро опрани. На пример, лубеница би пре јела обавезно требало да се опере и обрише кухињском крпом, али то ретко ко ради. Тачно је да из куваног воћа и поврћа губимо доста витамина, али се зато све минералне соли и термостабилни састојци извуку и много лакше и боље ресорбују у организму него они из пресног воћа и поврћа, из којих не буду уопште искоришћени. На пример, термолабилни витамини у случају овса (зоби) остају неоштећени и приликом кувања. Против реуматоидног артритиса препоручује се следећи рецепт: Узети 2 шоље сецканог купуса, по 1 шољу сецкане бораније, сецканог листа целера и сецканих листова младе коприве, по 1/2 шоље сецкане шаргарепе, листова маслачка и сецканог корена маслачка, по 1/4 шоље сецканог спанаћа, сецканог плавог парадајза и цикорије и по 2 кашике сецканог белог лука, сладића и семена јагорчевине. Све ово ставити у лонац, налити воде и пустити да проври. Зачинити алевом паприком, млевеним црним бибером или ђумбиром, белом слачицом, пискавицом и соком од лимуна. Посолити морском сољу. Смањити ватру и оставити да се крчка још 20-30 минута. Неки састојци се, према жељи и укусу, могу и изоставити, јер најважније је да чорба прија. Осим овог рецепта могу се помешати и по 2 кашичице чичка, маслачка, першуна и поточарке, по 1 кашичица семена целера, белог лука, ђумбира и вранилове траве и по 1/2 кашичице матичњака, клеке, слачице, мајчине душице и одољена. Налити водом, ставити да прокључа, смањити ватру и оставити да крчка још неколико минута. Чорбу посолити морском сољу и зачинити према укусу.
Уз пост обавезно треба да се узима “TODoXlN®” бр. 1, препарат који делује противвирусно, противгљивично, побољшава метаболизам и прочишћава крв (вид. УЗИМАЊЕ “ TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ).
САРКОИДОЗА
Обољење Саркоидозу су тек у прошлом веку открили, између осталих, Бек (Boeck), Безније (Besnier) и Шауман (Schaumann), Раније је била називана Morbus Воеск или Бекова болест. Као кожну болест описали су је 1889. и 1899. Безније и Бек. Тек је Шауман 1924. закључио да је реч о системском обољењу, које се може јављати у изузетно различитим појавним облицима. Данас се зна да је саркоидоза системско опште обољење, то јест обољење целог организма. Није, значи, реч о плућној болести, како се данас још увек често погрешно тврди, већ могу бити захваћени сви органи - кожа, очи и нервни систем, између осталог. Саркоидоза није заразна. Под појмом саркоидоза или Morbus Boeck подразумева се данас обољење код којег се на генској основи дешава напад одбрамбеног система организма на ћелије свог тела, при чему се та реакција одвија јаче него што је уобичајено. Зашто тело напада своје ткиво - до данас се не зна сигурно. Током тог процеса стварају се такозвани грануломи (микроскопски ситни чворови везивног ткива). Они могу настати свуда у телу и изазвати поремећаје функција појединих органа. Саркоидоза тако подсећа на различита друга обољења. Она се често јавља у млађих одраслих особа односно у средњем животном добу и нешто је чешћа у жена него у мушкараца. Веома често организам после више месеци или година зауставља овај напад. Најчешће су натечени лимфни чворови. Скоро увек су захваћена плућа. Други органи - очи, срце, кожа, бубрези, јетра, слезина, мишићи, зглобови, кости и нервни систем - могу бити захваћени пре, после или истовремено.
Обољење се испољава како неспецифичним општим симптомима (кашаљ, болови и отеченост зглобова, промене на кожи, губитак телесне тежине, смањење способности и сталан умор), тако и специфичним симптомима (гушење, сталан кашаљ, осећај као код грипа, поремећаји ритма срца, функционални испади периферијског и централног нервног система са појавама одузетости, сметње вида и слуха или смањена функција јетре и бубрега). На жалост, веома често захваћене су очи. Уколико се то правовремено не открије и не лечи, могу настати тешка оштећења вида. Саркоидоза срца јавља се чешће него што се до сада претпостављало. Захваћеност централног нервног система може бити опасна. Такви симптоми треба да буду знак да се потражи лекар, који онда прво мора да искључи остала обољења, како 6и поставио сигурну дијагнозу. За саркоидозу је типична дифузна, тешко обухватна слика болести. Осим тога, оболели скоро увек изгледају потпуно здраво. Због тога би лекар у нејасним случајевима требало да посумња на саркоидозу и да буде свестан да стандардна испитивања по правилу не доводе до дијагнозе. Подела на стадијуме односи се само на рентгенолошке промене у грудном делу, не на тежину обољења.
Ток болести Постоји акутни и хронични облик саркоидозе. Акутна саркоидоза (названа и Лефгренов (Lofgren) ) - са плавкасто-црвеним мрљама на кожи (Erythema nodosum) са стране на бедрима или рукама, са натеченошћу и запаљењем зглобова (артритис) и обостраним увећањем лимфних чворова на корену плуЋа (хилусни лимфни чворови) - може у даљем току имати спонтано излечење.
За око 2/3 свих болесника са саркоидозом поступан почетак, нарочито са проширивањем оштећења на више других органа, указује на хроничан ток. У случају плућа захваћеност може ићи до стварања ожиљака на плућном ткиву (фиброзе). Хронични облици такође се могу повући. Многи пацијенти имају нападе болести, па је због тога редовна контрола и правилно обавештавање пацијената одлучујуће важно средство за спречавање тога. Уочени су и прелази од акутног облика у хронични, као и понављано јавлаање акутног облика, делимично и после више година. Хронични облик почиње поступно, често се чисто случајно открива рентгенским прегледом грудног дела и траје дуже (више месеци до више година). Више студија показује да саркоидоза у црнаца има тежи ток. Болесник са саркоидозом Саркоидоза је често веома оптерећујућа и дубоко задире у болесников живот. На жалост, на болесника не утиче само болест, већ и неопходно медицинско лечење. Осим у малом броју случајева, у којих је током других испитивања случајно установљена дијагноза, болесници и лекари често су пред загонетком. Човек се осећа болесно, уморно, трапаво, често има повишену температуру или осећај као да је болестан од грипа. Оболели иде од лекара до лекара, почиње да се осећа скоро као симулант, или се суочава са таквим оптужбама. Колико ли је само њих дигло руке од тога да ће дијагноза икада бити постављена? Са лечењем или без њега, са повлачењем видљивих гранулома у органима или без тога, велики део пацијената остаје са саркоидозом. Они и даље пате од симптома болести, некада и са нападима.
Они најчешће изгледају здраво, а њихово окружење има мало или нимало разумевања за то да су болесни. Свакако да је квалитет живота код хроничне саркоидозе знатно смањен.
Екстрапулмонална саркоидоза Неуросаркоидоза Код овог облика саркоидозе погођен је централни нервни систем (ЦНС). Дијагноза неуросаркоидозе поставља се веома тешко, али се код постојања одговарајућих симптома поставља пре ако је већ познато да постоји плућна саркоидоза. Најчешће се јављају оштећења нерава у мозгу, а одузетост нерава лица или слушног живца воде пацијента лекару. Начелно, може бити погођен сваки мождани нерв. Знаци неуросаркоидозе често могу бити поремећај вида услед запаљења очног живца, двоструке слике, поремећаји равнотеже и ослабљен слух. Развој повишеног можданог притиска носи са собом акутну опасност по пацијента. Епилептични напади могу се такође повезати са неуросаркоидозом. Симптоми неуросаркоидозе веома су различити и дијагноза се, по правилу, може поставити само у неуролошкој специјалистичкој клиници. У технике испитивања спадају, осим рентгенског прегледа главе, компјутеризоване томографије и магнетне резонанце, и прегледи нервне течности. Осим терапије кортизонима, у лечењу се у појединим случајевима као добро показало и рентгенско зрачење. Саркоидоза коже Саркоидоза коже развија се често као позна последица хроничне саркоидозе. Одликује се различитим појавним облицима. Од специфичних облика саркоидозе важни су Lupus pernio, саркоидоза са малим чворовима, са плаком и чворовима као и прстенасти облик саркоидозе. На лицу, врату и на леђима могу се јавити промене на кожи које су у виду малих до већих чворова. Одговарајућа жаришта која се јављају на косматом делу главе често изазивају испадање косе. Излечене промене на
кожи остављају ожиљке. Код акутног понетка саркоидозе Erythema nodosum је типичан симптом. Овде је реч о плавкастоцрвеним променама које се најчешће јављају постранце на бедрима и рукама. Саркоидоза ока Обољење очију често је први знак саркоидозе, али се може појавити и у даљем току болести. Одликује се, на пример, стварањем чворића на унутрашњем делу превоја капака и дужици ока. У позне компликације саркоидозе ока убрајају се стварање хроничног глаукома и замућеност сочива. Ако се не спроведе циљана терапија, саркоидоза ока може да изазове слепило. Саркоидоза јетре Јетра је, осим плућа, најчешће захваћена саркоидозом. Често се уочава увећање јетре. У начелу, захваћеност јетре није повезана са неким знатним оштећењем овог органа. Саркоидоза срца Грануломатозно запаљенско обољење саркоидоза може да захвати многе системе органа у човековом организму. У првом плану сигурно је захваћеност плућа, које најчешће води до дијагнозе саркоидозе. Обољење може да захвати и јетру, кожу, нервни систем, очи и мускулатуру. Често непримећено, може да буде погођено и пацијентово срце. Испитивања особа умрлих од саркоидозе и електрофизиолошка испитивања пацијената са саркоидозом показују да је у 40% случајева болешћу захваћено и срце. Само око 10-15% пацијената са саркоидозом срца показују симптоматику срца поремећаје срчаног ритма или слабост срчаног мишића, на пример. На основу ових бројева може се закључити да кардиолошки проблеми у пацијената са саркоидозом нису исто што и дијагноза захваћености срца. Извесност постојања коронарног срчаног обољења (нарочито код додатно постојећих
фактора ризика) процењује се као изузетно повишена. Треба, међутим, да се мисли и на запаљење срчаног мишића услед вируса или других узрока. Ова проблематика истиче важност постављања дијагнозе за специфичну терапију у складу са узроцима симптома. Симптоми и ризици саркоидозе срца Саркоидоза срца може да остане асимптоматска, нарочито ако постоји само неколико кардијалних гранулома. Извесност кардијалног оштећења повећава се са бројем гранулома. Непосредно од тога зависи постигнуће пумпе, које је тек услед обимне захваћености срчаног мишића толико ограничена у својој функцији да се јавља слабост срчаног мишића, а због тога и недостатак ваздуха и нагомилавање воде у организму. Међутим, и само неколики грануломи могу да нанесу велика оштећења, ако захвате осетљиве структуре срца. Ово у првом реду важи за ткива која проводе надражаје до срца и у зависности од локализације гранулома последице могу бити суправентрикуларни односно вентрикуларни тахикардијски и брадикардијски поремећаји ритма. Код изражене захваћености преткоморе јавља се треперење преткоморе, са опасношћу од стварања тромба и емболије у зависним системима органа (на пример - апоплексу). Код вентрикуларних гранулома могу се јавити тахикардије комора, које се испољавају вртоглавицом и несвестицом. Трајније тахикардије и прелазак у треперење комора изазивају изненадну срчану смрт. Ако се услед гранулома јави прекид сржаног надражаја, то може да изазове брадикардијске поремећаје ритма. У пацијената се ово испољава у вртоглавици и може да у случају потпуне блокаде изазове несвестицу или, чак, смрт. За пацијенте са саркоидозом срца највећа опасност свакако је изненадна срчана смрт. Често то може бити први симптом и у око 50% случајева дијагноза саркоидозе је непознати узрок изненадне срчане смрти услед поменутих поремећаја ритма, углавном треперења комора.
Захваћеност спољног зида срчаног мишића и срчане кесе изазива излив у перикарду услед накупљања течности у перикарду. У зависности од количине течности може се ослушати карактеристичан шум. трења перикарда. У овом стадијуму могућни су болови који се не могу смирити и који донекле могу бити веома слични случају Angina pectoris. Ово важи и за грануломе у близини крвних судова када су изузете велике коронарне артерије. ДиЈагноза саркоидозе срца Као код сваког обољења, тачна анамнеза веома је важна. Нарочито у случају претходног обољења плућа, нејасних болова у зглобовима и промена на кожи треба да буде потврђена или искључена саркоидоза. У пацијената са нејасним кардиолошким проблемима такође би требало да се посумња на саркоидозу. Саркоидоза срца и саркоидоза плућа не морају нужно да имају паралелан ток, тако да активност болести у другим системима органа већ може да буде у повлачењу када су кардиолошки симптоми највише изражени. Код познате односно још активне системске саркоидозе извесност постојања саркоидозе срца повећава се у вези са кардиолошким тегобама. Код прегледа захваћеност срца може се уочити преко аритмичног пулса и трења у перикарду. Неизоставно треба да се обрати пажња на знаке срчане инсуфицијенције са едемима у плућима и ногама. Присутност трећег срчаног тона јесте знак већ узнапредовале слабости срчаног мишића. Ако постоји сумња на саркоидозу срца, мора се обратити пажња и на могућну захваћеност других система органа, као што су јетра или очи. На рентгенском снимку торакса типични знаци на плућима или карактеристично проширење медијастинума услед бихилијарне аденопатије скоро су потпуни доказ за постојање саркоидозе. Осим тога, могућно је уочити показатеље и слабије изражене слабости срчаног мишића. Електрокардиограм (ЕКГ) не показује никакве специфичне промене. Промене ЕКГ-а после терапије кортизоном морају да
подстакну сумњу на саркоидозу срца. С помоћу дугорочног ЕКГа могу се снимити поремећаји ритма. ЕКГ при оптерећењу мора се извести ради диференцијалне дијагностике. Код доказаних вентрикуларних поремећаја ритма на ЕКГ односно 24-сатном ЕКГ требало би да се изведе електрофизиолошко испитивање, како би могао да се процени ризик од појављивања трајних тахикардија комора односно треперења комора. Ово је од великог значаја ако се размишља о уградњи дефибрилатора. Оцењивање функције срца као пумпе и промена на срчаним залисцима и дијагноза излива у перикарду поставља се с помоћу ехокардиографије. Она је нарочито погодна за посматрање тока болести, будући да није оптерећујућа за пацијента. Од испитивања из области нуклеарне медицине за дијагностику саркоидозе срца значајни су првенствено талијумски и галијумски сцинтиграм. Слично ултразвуку, они нису специфични за захваћеност срца, већ показују позитивне налазе и код великог броја других обољења. Ако је искључено коронарно срчано обољење, а на талијумском сцинтиграму утврђен испад у прокрвљености одређених области срчаног мишића, онда у случају доказане саркоидозе постоји висок степен сумње на захваћеност срца. Галијумски сцинтиграм има нижу вредност исказа него талијумски и са тог се разлога спроводи веома ретко. Комбинација обеју метода треба, свакако, да побољша сигурност дијагнозе. Ради потврђивања дијагнозе захваћености срца саркоидозом мора се урадити катетеризација срца са биопсијом ендомиокарда. Испитивања узорка ткива узетог из леве или десне коморе може се дати дефинитиван налаз гранулома у миокарду. На жалост, вероватноћа да ће се гранулом наћи мања је од 5%, тако да негативан налаз не искључује саркоидозу срца. Код саркоидозе се у узорку миокарда налази повишен обим активације телесног одбрамбеног система. На ћелијама срчаног мишића налазе се антитела против сопственог срчаног мишића и новоиспољени трансплантациони антигени, а с помоћу техника
бојења моноклонским антителима може се утврдити повишен број запаљенских ћелија у срчаном мишићу. Испитивање крви за утврђивање саркоидозе срца не постоји. Повишени запаљенски маркери могу да буду изазвани и неким другим органским обољењем. Антитела против срца нађена при биопсији ендомиокарда могу се наћи и у крви, али се јављају и код многих других обољења која су прешла на ткиво срчаног мишића. Закључно се мора рећи да само доказивање гранулома у срчаном мишићу потврђује дијагнозу саркоидозе срца. У највећем броју случајева дијагноза се заснива на скупу налаза који се добијају поменутим испитивањима. Захваћеност срца код системске саркоидозе чешћа је него што се начелно претпоставља. У многих пацијената то пролази асимптоматски и због тога се не открива. Дијагнозу саркоидозе срца тешко је поставити и она се у највећем броју случајева мора поставити као дијагноза искључивања, што значи да се морају искључити коронарно обољење срца или неки други запаљенски процес. Симптоми саркоидозе срца разнолики су и иду од потпуног одсуства симптома, преко поремећаја ритма, болова, недостатка ваздуха, немогућности да се поднесе оптерећење до најтежих облика слабости срчаног мишића. Као најчешћи узрок смрти код саркоидозе срца помиње се у литератури изненадна срчана смрт услед поремећаја срчаног ритма и срчане инсуфицијенције, тако да се побољшање прогнозе за пацијенте може постићи само пажљивом дијагностиком и одговарајућом рано започетом терапијом. Одлучујуће је да се код саркоидозе посумња на захваћеност срца или да се код нејасних срчаних обољења саркоидоза срца узме у обзир као диференцијална дијагноза.
Класична медицина и саркоидоза Када пацијент од свог лекара чује да је вероватно реч о саркоидози, са том се дијагнозом, по правилу, не може много урадити. Саркоидоза је сразмерно слабо позната болест. Ово је
и разлог са кога су пацијенти, за разлику од случаја са другим болестима, суочени са недостатком обавештења. Стручњаци се због малог броја одговарајућих пацијената ретко суочавају са овим обољењем. Осим тога, лекари нису тако добро обавештени о многобројним појавним облицима болести, тако да не могу да задовоље потребу својих пацијената за информацијама. Обавештења која оболели добијају тако су често веома штура. Лечити се мора када прете трајна оштећења органа. Лечење треба да заустави напад тела на сопствено ткиво које се препознаје као страно. Као лек користи се кортизон. Није познат други медикамент који би био делотворан код овог обољења. Изгледа да је временско трајање активности саркоидозе унапред одређено и да се применом кортизона не може скратити, већ се само могућна оштећења органа могу свести на најмању могућну меру. Трајање и дозирање не усклађују се увек према захваћености плућа, будући да без обзира на регредијенцу налаза на плућима могу и даље да постоје ванплућна (екстрапулмонална) жаришта. Правовременим лечењем кортизоном као средством избора у многих пацијената којима је потребно лечење може се напредовање болести зауставити или барем прилично успорити. Таква терапија захтева гомилу пратећих мера, како би се осигурао успех терапије и спречила нежељена споредна дејства. У стручним круговима расправља се о успеху других медикамената. За разлику од мишљења многих лекара, које је, занимљиво, супротно од литературе и искуства, велики број болесника се и после лечења и повлачења болести осећа да је болестан као када има грип. За лечење неуросаркоидозе примењује се кортизон, а има показатеља према којима је повољно утицало и рентгенско зрачење. Није позната специфична терапија саркоидозе срца. Пошто је етиологија обољења и даље нејасна, не може се спроводити
циљана терапија. Неспецифична противзапаљенска терапија применом кортикостероида утиче и на ток саркоидозе срца. Овде је такође важан почетак терапије. Ако је већ наступило јако оштећење срца и као последица тога значајно смањивање леве вентрикуларне функције пумпе, онда се ни терапијом стероидима не може постићи неко веће побољшање налаза. Узроци овога јесу већ наступило ожиљачно мењање у срчаном мишићу и чињеница да ћелије срчаног мишића не могу да се деле, што значи да немају способност регенерације. Код блажих облика болести, нарочито ако су у првом плану компликације ритма, терапија стероидима може преко смањивања запаљеног ткива да допринесе бољој проводљивости дражи. Из многих истраживања познато је да лечење стероидима изазива повољнији ток саркоидозе срца. Сумња на кардијалну захваћеност стога је довољна да се почне терапија стероидима. Додатно се код тежих облика болести примењују циклоспорин, азатиоприн и цитостатици. Захваћеност срца често изазива компликације које не трпе одлагање терапије. Ово у првом реду важи за поремећаје срчаног ритма. Потенцијално опасни по живот јесу брадикардијски поремећаји срчаног ритма у смислу AV блока II или III степена или такође симптоматске SA блокаде. У овим случајевима индиковано је уграђивање пејсмејкера. Такође, када постоји ток болести при којем се показује повлачење после терапије стероидима пејсмејкер би требало да се примени у сваком случају као обезбеђење ако медикаментозна терапија закаже. Већи проблем су тахикардијски поремећаји ритма, пошто је успешност медикаментозне противаритмијске терапије повезана са делимично трајних нежељеним дејствима. Проаритмијско дејство може бити јаче од антиаритмијског и још више расте ризик да пацијент добије по живот опасне тахикардије или да умре од изненадне срчане смрти. Ово нарочито важи за пацијенте који додатно имају неко коронарно срчано обољење. Ако је функција пумпе ограничена, остаје само могућност терапије амиодароном, са њеним приличним нежељеним дејствима или, како показују студије - додуше, не за срчану инсуфицијенцију кбд саркоидозе, већ код коронарног обољења срца, терапија бета блокаторима у ниским дозама. Ако
при електрофизиолошком прегледу постоје по живот опасни тахикардијски поремећаји ритма или ако је пацијент већ био подвргнут реанимацији, постоји данас могућност уграђивања система дефибрилатора. Велики недостатак ове терапије јесте њена висока цена. Ако је услед саркоидозе дошло до већег ограничења снаге срца мора се - посебно у млађих пацијената - размишљати о могућностима за пресађивање срца. Увођење нових имуносупресива за супростављање реакцији одбацивања прогноза за пацијенте после трансплантације прилично се побољшала. Постоје извештаји о неколико случајева када су пацијенти са саркоидозом срца захваљујући лечењу стероидима могли да буду скинути са листе чекања за пресађивање срца. Осим давања стероида, терапија је ограничена на симптоматско лечење компликација (на пример - уграђивање пејсмејкера код брадикардија, пошто се не може чекати да терапија стероидима почне да делује). “TODoXIN® ” ПРОТИВ САРКОИДОЗЕ Новина у приступу лечењу саркоидозе јесте примена препарата “TODoXIN®” бр. 1 и 2. Посебна варијанта ових дијететских производа која се узима код саркоидозе омогућава примену без штетних ефеката, за разлику од примене кортикостероида и осталих конвенционалних терапија против ове болести и осталих болести које настају услед имуносупресије. Препарати “TODoXIN® ” помажу рестаурацију имунског система, опште побољшавање стања организма, регулацију метаболизма и ендокриног система. Класична медицина још увек трага за узрочником ове болести. Мислим да је прави узрок саркоидоза Епштајн-Бар (ЕпстеинБарр) вирус (EBV), који има посебан афинитет према Влимфоцитима. Несумњиво је да ослабљен имунски систем помаже развој овог обољења. Управо ту и јесте значај препарата “TODoXIN®”, пошто се не делује на саркоидозу као последицу, већ много више на њен узрок.
Препарат “ TODoXIN®” има, показала су истраживања, и виростатско деловање, те је као додатак исхрани оболелих од саркоидозе изузетно погодан да, без икаквих нежељених дејстава какве могу да имају кортикостероиди, цитостатици и други медикаменти који се примењују у лечењу саркоидозе, утиче на опоравак организма и подстицање да се тело само избори са болешћу. Саркоидоза је системско обољење које личи на AIDS. Од тренутка обољевања прође много времена док се болест не развије. Вирус живи, организам га сузбија, али он ипак остаје у малим количинама присутан, да би напредовање започео у тренутку када имунитет падне. Некада се деси да буде уништен у потпуности, али ако то не успе и ако уђе у кости, много га је теже избацити него из осталих делова тела. Исхрана приликом лечења саркоидозе треба да буде са што више минерала, витамина и беланчевина природног порекла, што значи да се искључују намирнице животињског порекла. Најбоље је да се пређе на исхрану према правилима православног поста (вид. више о томе у књизи “TODoXIN® посни кувар”). Обавезни део примене препарата јесу витаминске салате (вид. више о томе у поглављу о мултиплој склерози, у делу “ TODoXIN®” ПРОТИВ МС) и сокови од свежег воћа и поврћа. Уз њих иде и примена младих и танких изданака першуна. Интегралне изданке першуна (или сушени першунов лист) исецкати и помешати са боровим изданцима (иглицама), цветом невена и изренданом кором цитруса (лимун/поморанџа/грејпфрут). Ову мешавину користити за инхалацију или за оралну употребу, као напитак или чај. Том чају могу се додати коштице цитруса. За суви кашаљ који се јавља код саркоидозе неопходна је инхалација боровим иглицама и невеном. Уз примену препарата и исхрану узимати и препарат од љуске јајета и ајер-коњак, а за опште побољшање стања плућа узимати мешавину “TODoXIN®” чајева за плућа и сируп од бундеве (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ).
Код неуросаркоидозе узимати напитак од квасца (вид. више о томе у поглављу о мултиплој склерози, у делу “TODoXIN®” ПРОТИВ МС), а ако је болест захватила јетру пити мешавину “TODoXIN®” чајева за јетру.
СКЛЕРОЛЕРМИЈА
Облици склеродермије Спектар обољења склеродермије чине прогресивна системска склеродермија и циркумскриптна склеродермија. Док се циркумскриптна склеродермија, према свим правилима, јавља као чисто кожна болест, прогресивна системска скперодермија одмах пошто нападне кожу захвата и везивно ткиво унутрашњих органа. Као подоблик системске склеродермије може се навести КРЕСТ-синдром, који, по правилу, има доброћудан ток. Склеродермија има три главне компоненте: васкуларну, фиброзну и аутоимуну. Васкуларна компонента Главно обележје васкуларне компоненте склеродермије јесте скуп физиолошких промена познат као Рејноов (Raynaud) феномен. Ова појава обухвата бледило екстремитета када су изложени хладноћи, праћено променом боје коже ка љубичастој и/или црвеној. То је начелно прва манифестација болести. Постоји неколико секундарних васкуларних симптома. Стапна рекурентна констрикција малих канала изазива пулмоналну хипертензију. Могу да се јаве и асоцирани гастроинтестинални проблеми. Констрикција малих крвних судова око нерава који контролишу мишиће једњака може да изазове проблеме при гутању хране. Пацијенти могу да имају осећај да их загрцњава храна која се задржава у горњем средњем делу груди. У ретким случајевима смањенапокретљивост може да захвати не само једњак, већ и ниже делове гастроинтестиналног тракта. Споро напредовање хране кроз ниже делове тракта може да омогући
ексцесивно размножавање бактерија и стварање дијареје и грчева у абдомену. Фиброзна компонента Фиброза је процес који у напредовању склеродермије следи после хроничног запаљења. Фиброзно ткиво је ожиљачно ткиво, које је задебљало и тврдо услед ексцесивног нагомилавања протеина (колагена). У почетку ексцесивни настанак колагена изазива задебљану затегнуту кожу, а последица тога су бол и печење. Овај проблем дијагностикује се лако и не захтева неке посебне лабораторијске анализе или тестове. Фиброзне промене на ткиву плућа могу да буду истовремене са променама коже, изазивајући симптоме хроничног запаљења. Применом компјутеризоване томографије високе резолуције за преглед плућа могућно је на уским појасевима плућа проценити да ли постоје рани знаци запаљења. Понављани тестови функције плућа омогућавају лекару да прати одговор на терапију. Аутоимуна компонента Имунски систем направљен је да напада стране протеине (вирусе, бактерије, паразите итд.) Да би могао то да уради, он мора да разликује сопствено (супстанце тела) од несопственог (супстанце из другог извора). Када имунски систем више не прави ту фину разлику, ћелије које стварају имунитет (В- и Тћелије) усмеравају се на сопствене протеине или њихове компоненте. Аутоимунитет је термин који се користи да се објасни та реакција коју имунски систем развија према сопственом, па је склеродермија аутоимуно обољење. Највећи део пацијената који пате од склеродермије има антитела (која производе В-ћелије) која везују сопствене компоненте. Постоје две главне врсте антитела која су укључена у скперодермију: антицентромерна антитела и антитела антитопоизомеразе I.
Прогресивна системска склеродермија
Људско везивно ткиво (колаген) служи као потпорно ткиво тела. Нису само кожа и мускулатура обликовани везивним ткивом, већ је свим органима колаген потребан као потпорно ткиво за грађу тих органа. Тако су ћелије срчаног мишића, али и ћелије јетре или плућних крила, у једној финој конструкцији колагенских влакана и тек тако стварају своју функционалну јединицу. Кожа као највећи орган тела састоји се претежно од везивног ткива. Због тога се обољења везивног ткива посебно локализују управо на површини људског тела. У ретким случајевима производња колагенског везивног ткива није под контролом нашег организма. Производња колагена одвија се онда прекомерно и неконтролисано. Одсечци везивног ткива тада се делимично драстично проширују и изазивају тако сметње у функционисању органа и губитак еластичности коже. Такви пацијенти заиста су оклопљени кожом, осећају се спутаним због недовољне еластичности коже и описују то као осећај да су уденути у тесну одећу. Оваква слика болести назива се прогресивном системском склеродермијом, при чему промене не захватају само кожу, већ и функцију многобројних органа. Ово ствара застрашујућу слику коју одликује губитак еластичности коже, али и ометање функционисања плућа, срца, једњака, желуца и бубрега. Склеродермија настаје постепено и често почиње одумирањем и отицањем прстију - симптомом који се назива Рејноовим феноменом. Касније прекомерна производња везивног ткива, која прелази у отврдњавање коже, захвата шаке, руке, лице и остатак тела. У унутрашњости тела слика је супротна. Овде се налази нижа учесталост захваћености, у смислу да је прво погођен једњак, потом плућа, срце и на крају црева и бубрези. Дијагноза скперодермије у почетним стадијумима увек ствара тешкоће. Најчешће дијагнозе јесу сметње у прокрвљености или реума. Свакако недостају промене на крвним судовима и у крвној слици које су особене за те болести, тако да примењени
медикаменти не делују довољно. Многи пацијенти пролазе онда кроз праву одисеју, која их води многим лекарима и терапеутима. Склеродермија је за многе пацијенте судбоносна. Током година слика болести напредује полако и пацијент из године у годину све више слаби. У многим случајевима пацијенти са склеродермијом упуђени су на туђу помоћ. КРЕСТ-синдром Појам Године 1966. истраживач склеродермије Винтербауер (VVinterbauer) дао је слику болести у оквиру прогресивне системске склеродермије (ПСС) која се одликовала нагомилавањем калцијума у кожи и мускулатури, Рејноовим феноменом, склеродермичним променама на прстима и надланицама (склеродактилија) и многобројним телеангиектазијама (језерца од крвних судова, пре свега на рукама и лицу). Винтербауер је од почетних слова поменутих симптома саставио појам “КРСТ-синдром” и утврдио да ова слика болести тече доброћудније од других облика ПСС. Свакако да се почетна процена о великом недостатку интернистичких пратећих симптома није при дужем посматрању КРСТ-синдрома могла одржати, будући да се у многих пацијената додатно јављала отежана функција једњака (езофагуса). Због тога је појам “КРСТ-синдром” проширен за део о захваћености езофагуса (Е), што је дало појам “КРЕСТ-синдром”. Симптоми К: Калциноза се често манифестује на местима изложеним притиску - јагодицама прстију и хрскавицама прстију као и у пределу зглобова шака и лактова. Понекад је то без симптома, али најчешће се јављају јаке запаљенске реакције које пацијенту задају велике болове. Тим запаљенским реакцијама тело покушава да избаци наслаге калцијума. Начелно због продуженог лечења није терапијски оправдано да се такви депозити калцијума одстрањују хируршки.
Р: Рејноов феномен обухвата парадоксан одговор зидова крвних судова на надражаје - унутрашње (психичке) и спољашње (хладноћа). Протиче са наизменичним мењањем боје коже на шакама, ретко на ногама, и изузетно на врху носа и језика. Симптоми Рејноовог феномена налазе се у скоро свих пацијената са ПСС. Е: Функција езофагуса отежана је у 85% свих пацијената са ПСС. Отежано гутање и горушица јесу симптоми који су описани. У оквиру КРЕСТ-синдрома јављају се у приближно свих пацијената. С: Склеродактилија описује претежну захваћеност прстију склеродермијом. Тиме треба да се истовремено изрази да је склероза остале коже мање изражена или да је понекад чак ни нема. Прсти су отањени, скупљају се и покретљивост је у различитом обиму ограничена. Често се јављају некрозе јагодица прстију. Т: Проширења крвних судова, који су делимично спојени попут језераца, (телеангиектазије) за пацијенте су често веома оптерећујућа, пошто се не могу сакрити од погледа са стране. Она се стално повећавају и могу да праве велике црвене мрље. Терапијски би телеангиектазије требало да се покривају кремама које садрже пигменте. У изузетним случајевима може се применити терапија ласерским зрачењем. Прогноза КРЕСТ-синдром може се схватити као сразмерно доброћудна варијанта у спектру ПСС. Иако се некада могу јавити и промене на плућима, према нашим сазнањима компликације са бубрезима до сада су уочене изузетно ретко. Склеротични образац коже начелно не достиже размере које постоје код других облика склеродермије.
А нт ицент ром ерно антитело (А С А )
За дијагнозу КРЕСТ-синдрома на располагању је једно антитело, које је усмерено против одређених структура ћелија које се деле. Према садашњим искуствима, антицентромерно антитело (АСА) прилично добро карактерише КРЕСТ-синдром. Тако се и у случају да нема потпуно типичне клиничке слике (недостатак једног или више симптома на кожи, на пример) дијагноза КРЕСТсиндрома може осигурати проналажењем антицентромерних антитела у крви.
Циркумскриптна склеродермија Док је код прогресивне системске склеродермије захваћеност унутрашњих органа присутна сразмерно често, циркумскриптна склеродермија схвата се начелно као прогностички гледано доброћудно обољење коже, које треба да протекне без захваћености унутрашњих органа. Наравно, у литератури има извештаја о случајевима у којима је описано истовремено јављање циркумекриптне склеродермије и функционалних сметњи на крвним судовима унутрашњих органа. Са друге стране, има пацијената са прогресивном склеродермијом у којих су промене на кожи подсећале на циркумскриптну склеродермију, Узимајући у обзир исцрпно описане аспекте, већина аутора сматра да није могућно да циркумскриптна склеродермија пређе у прогресивну системску склеродермију или да се ова два облика скперодермије јаве заједно. Оваква представа је разумљива, али оба облика склеродермије показују повећану продукцију везивног ткива (колагена). Такви ставови свакако се не могу некритички пренети на циркумскриптну склеродермију. Она се такође јавља у различитим клиничким појавним облицима. Постоји чист морфеа тип, код којег се на телу јављају само појединачне задебљале плоче величине новчића. Овај облик циркумскриптне склеродермије никада не захвата унутрашње органе. Зато је реч о чисто кожном обољењу које је прогностички доброћудно. Осим тога, у људи се могу јавити и други облици
циркумскриптне склеродермије. Тако лостоји дисеминовани облик, код којег су плоче веће површине распоређене на телу, и тракасти линеарни облик, код којег могу бити захваћене или једна рука, једна нога или и цела једна половина тела. Претежно последња два типа циркумскриптне склеродермије могу ретко изазвати и тегобе са једњаком односно на плуКима. У сваком случају, ове промене не могу се никако поредити са променама код прогресивне системске склеродермије. Моторика једњака много је мање ограничена него код прогресивне системске склеродермије. Код циркумскриптне склеродермије нису до сада уочене никакве тешке сметње у функционисању плуКа, какве могу да се јаве у случајевима прогресивне системске склеродермије. Скупа гледано, у случају циркумскриптне склеродермије реч је превасходно о прогностички доброћудном обољењу коже. Узроци скперодермије
Можда најважнији увид стечен је што се тиче природа саме фиброзе. Конвенционални теоријски конструкти дуго су сматрали да је ексцесивна прекомерна продукција колагена ендемична за склеродермију под непосредном регулацијом имуног система. Истраживања указују на то да је фиброза самосталан процес заснован на аутокрином колу самоодржавајућем кругу повратне спреге. Овај продор омогућио је да се открију специфични антигени који могу да прекину и врате процес фиброзе invitro. Следећи важан кор сада је у току. Реч је о развијању и испитивању интервенције на фибрози у in vivo моделу са мишевима. Такође је покушано да се идентификују одговори аутоантитела који би могли да сачињавају телесно памћење о раном почетку склеродермије. Тако би се препознали важни елементи иницијалног окидача овог обољења. У темељно важном истраживању нађено је неколико кључних антитела која се групишу на истом месту на ћелији и која су јединствена за склеродермију. Даље је откривено да су та аутоантитела осетљива на фрагментацију реактивним кисеоником који се
ствара када ћелије немају кисеоник, а онда га поново приме, што се дешава код Рејноовог синдрома. Улога одређених метала у цепању ових антитела у нуклеолинима ћелија обећава да ће се идентификовати средински фактори који изазивају развој болести као и да ће се указати на начин лоцирања гена који је укључен у предиспозицију за њу. Склеродермија изазива сужавање крвних судова и њихову иритацију. Стално успоравање, заустављање и поновно покретање крвотока изазива настанак токсичних производа кисеоника који оштећују ткива. Да би се испитало колико је ткиво оштећено и како се имунски систем активира, научници су користили антитела из крви 60 особа са склеродермијом. Они су проучавали ефекте токсичних продуката кисеоника на специфичним молекулима ткива које имунски систем препознаје код склеродермије. Резултати показују да излагање токсичним продуктима кисеоника изазива да се одређени молекули ткива распадају, али само у присуству абнормалних количина гвожђа, бакра, цинка и других метала у телу. Фрагментација ових молекула приказује скривене делове молекула, које имунски систем никада није видео. Имунски систем види новоизложене делове као стране уљезе и производи антитела против њих. Ово изазива симптоме склеродермије. Микрохимеризам и аутоимуна обољења Ако трудноћа изгледа као да се ванземаљац увукао у тело - за то постоји добар разлог. У суштини, то је оно што се заиста и догађа. Истраживачи су дуго лупали главу око тога како имунски систем мајке научи да толерише присуство ембриона или фетуса од којег је најмање половина (очева половина) страна за мајку. Имунски систем мајке мора да игнорише деветомесечног ембрионског окупатора док расте. (У противном, следи избацивање у облику спонтаног побачаја.) Међутим, таква мајчинска толеранција може да буде двосекли мач.
Нови докази указују на то да фетусне ћелије заостале од трудноће могу да дремају у женином телу десетинама година. Ако су те ћелије остаци фетусовог имунског система у развоју, оне у мајке могу да изазову обољења за која се претходно мислило да су аутоимуна. Рен је о случајевима када имунски систем једног човека напада своја друга ткива. Склеродермија је обољење непознатог порекла које се често јавља у жена после порођаја. Има многе клиничке и хистопатолошке сличности са хроничним graft-versus-host обољењем. Најновије студије показују на то да фетусне стемћелије могу да преживе у крвотоку мајке много година после порођаја. Овај налаз указује на то да фетусне ћелије које перзистирају у крвотоку или ткивима мајке могу да буду укључене у патогенезу склеродермије тако што изазивају Графт-версус-хосШ реакцију. Занимљиви су резултати неких студија које су извођене у вези са склеродермијом. Студија је изведена у два дела. Први део обухватио је 40 жена, просечне старости око 40 година, које су претходно биле родиле барем једног сина. Ова група имала је 17 пацијенткиња са скперодермијом у којих је болест почела око 40. године, седам здравих сестара тих пацијенткиња и 16 здравих жена које нису биле у сродству са пацијенткињама и које су биле контролна група. Коришћен је осетљив тест познат као PCR за налажење специфичних делова мушких хромозома у узорцима крви узетим од тих жена. Оне жене које рађале више синове него ћерке биле су одабране за студију са чисто техничких разлога, будући да је у окружењу ћелија мајке лакше открити доказе И хромозома него ДНК ћерки. Истраживачи су узорке испитивали на слепо, што значи да нису имали никакву информацију према којој би могли да знају чији је који узорак. PCR је открио да жене са склеродермијом имају просечно 11,1 (распон 1-61) мушких ћелија, за разлику од крви сестара, која је просечно имала 1,3 (распон 0-5) мушких ћелија, и узорака контролне групе, која је имала 0,38 (распон 0-2) мушких ћелија.
На измерени број ћелија нису утицали имуносупресивни лекови које су узимале неке пацијенткиње. Развој склеродермије у мушкараца и жена без деце такође се може објаснити овом хипотезом. Ћелије се током трудноће могу преносити у оба смера, тако да несопствене ћелије мајке могу да уђу у дете и тамо перзистирају. Да би се даље испитало да ли микрохимеризам, то међусобно мешање врло ниских нивоа несопствених ћелија са нечијим сопственим, може да буде умешано у склеродермију - урађена је друга студија. Ту је истраживано да ли жене које су рађале децу са маркерима “компатибилних” имунских ћелија познатих као хумани леукоцитни антиген (human leukocyte antigens - HLA) класе ИИ имају повишен ризик да добију склеродермију. Свака особа има специфичан пар тих маркера на свакој својој имунској ћелији - један маркер наслеђен од мајке и један од оца. Ти маркери служе као идентификационе ознаке за означавање тих ћелија као сопствених. Ако су маркери на ћелијама детета компатибилни са мајчиним, односно ако се разликују само незнатно, имунски систем мајке може да ћелије детета не препозна као стране и оне онда неће бити уништене. На пример, ако имунске ћелије мајке имају маркере А и В, а дете ген А наследи и од мајке и од оца, онда ћелије детета могу да избегну да их имунски систем мајке открије, без обзира на то што се не уклапају. Ова подстудија обухватила је 21 жену са склеродермијом и све 47 њихове деце, као и 32 жене и све 58 њихове деце. Истраживаче су нарочито занимали гени који кодирају ДР и ДЉ маркере класе II, будући да су они повезани са подложношћу склеродермији и другим аутоимуним обољењима. Анализа је показала да су жене са склеродермијом рађале барем једно дете које је било компатибилно са HLA класе II, и то знатно чешће од здравих жена. Најјача повезаност била је пронађена за ген који кодира DR. Ту је 62% пацијенткиња имало барем једно дете компатибилно са овим геном, за разлику од 16% здравих у контролној групи. Претпоставља се да је компатибилност са HLA
фактор ризика за аутоимуна обољења, јер имунски систем мајке има проблема са препознавањем фетусних ћелија као страних и њиховим уништавањем. Будући да су ћелије различите, њихово присуство може да повећа подложност мајке аутоимуним обољењима. Митолошка химера описана је као биће које има главу лава, тело јарца и реп змије. У медицини термин “химера” користи се да означи тело које садржи популације ћелија из различитих индивидуа. За пионире у развоју тестова за пренаталну дијагностику на основу периферијске крви мајке перзистирање ниских нивоа химеризма (микрохимеризма) са фетусним ћелијама из раније трудноће било је препрека за поуздану дијагнозу. Та препрека била је у различитом светлу представљена у студијама периферијске крви нормалних жена које су претходно рађале. Мушка ДНК била је идентификована 1 до 27 година после порођаја у популацији ћелија прогенитора (CD34 и CD38) у шест од осам жена које су имале синове. Ове ћелије могу да се диференцирају у имунокомпетентне ћелије. Једна жена имапа је фетусни микрохимеризам међу својим Т-ћелијама (CD3), а друга жена имала га је у својим стем-ћелијама (CD34). Ова посматрања дала су повод за интригантна питања о броју аспеката човековог здравља, укључујући и аутоимуна обољења. Аутоимуна обољења схватају се као поремећаји при којима телесне ћелије необјашњиво нападају своја ткива. Запажање да фетусне ћелије могу да перзистирају у женама деценијама после завршетка трудноће довела су до хипотезе да недомаћинове ћелије могу бити умешане у патогенезу неких аутоимуних обољења. Другим речима: да ли су нека аутоимуна обољења аутоалоимуна или алоаутоимуна? Реч “ало” односи се на другу индивидуу или исту врсту. Склеродермија је посматрана као болест на чијем моделу би се могла испитати ова хипотеза, будући да је клинички слична са хроничном graft-versus-host болешћу, стању хуманог химеризма које настаје после пресађивања костне сржи и зато што се склеродермија често јавља у жена после окончања способности за рађање.
Налаз перзистентног микрохимеризма са фетусним ћелијама, међутим, не говори ништа о појављивању скперодермије у мушкараца или у жена које никада нису биле трудне. Алтернативни извори микрохимеризма »укључују прихватање даваочевих ћелија после трансфузије крви, од близанца или можда од мајке. Мајчине ћелије биле су детектоване у узорцима крви пупчане врпце, указујући тако да је пренос ћелија за време трудноће највероватније двосмеран. Прихватање мајчиних ћелија у новорођенчади са недостатком имунитета добро је познато, али нормална деца нису испитивана. У сваком случају, у мушке деце која су примала in uрансфузи т и која су била испитивана 1-5 година после рођења цитогенске анализе показале су да до 4% лимфоцита потиче од мајке.
Ако је перзистентан микрохимеризам уобичајен, да ли недомаћинове ћелије могу бити укључене у друге аутоимуне болести осим склеродермије? Неке особине хроничног графШверсус-хосШ обољења личе на аутоимуна обољења, првенствено билијарну цирозу, Сјургенов синдром и полимиозитис. Примарна билијарна цироза нарочито је занимљива због своје велике учесталости у жена у средњем животном добу и патолошке сличности са стањем јетре код хроничне graft-versus-host болести. Прелаз мајчиних fceлија на фетус, уз неонаталне поремећаје, може да постоји у неким случајевима када је присутан системски Lupus m ryth e , пошто је у м ињекција паренталних ћелија у потомство добро позната као експериментални модел болести. Са друге стране, присуство недомаћинових ћелија или пептида могло би да изазове прекид толеранције међу домаћиновим ћелијама - услед присуства сопственог антигена у окружењу јаке “ало” (недомаћинове) дражи. Порођај изазива значајно утицање фетусних ћелија у крвоток мајке, а егзацербације после порођаја уобичајене су у пацијенткиња код многих аутоимуних обољења. Реч је о обрасцу који подржава овај модел. Друга могућност јесте да мала популација недомаћинових ћелија може да дисрегулише домаћинове имунорегулативне ћелије и тако омогући оштећење аутореактивним домаћиновим ћелијама. Посредно присуство антигена које изазива хроничну реакцију одбацивања ниског
интензитета такође 6и могла да се узме у обзир. Химеризам даваочевих ћелија налази се често у прималаца трансплантата чврстих органа, а микрохимеризам са даваочевим ћелијама може да олакша прихватање графта. Будући да трудноћа захтева толеранцију према “фетусном алограф ту”, овај концепт нуди занимљиво објашњење микрохимеризма за време трудноће. Међутим, мање је јасно зашто фетусни микрохимеризам перзистира деценијама после трудноће или зашто изазива болест. Класична медицина и склеродермија Склеродермија се не може излечити. Једина шанса често је у томе да се што раније примене циљане терапијске мере које или заустављају или успоравају прелазак на унутрашње органе. Пошто је реч о инвазивним терапијским методама, често је неопходно клиничко лечење. Осим тога, прописују се редовне гимнастичке мере и лимфна дренажа. Конвенционална терапија еастоји се у врло агресивном лечењу цитостатицима, радиоактивним златом и хормонским третманима, који, по правилу, не дају, дугорочно гледано, никакве резулатате, чак врло често доводе до погоршања и прогресије обољења без могућности да се то заустави. Ако узмемо у обзир да појава алергије и нежељених ефеката може ту терапију потпуно искључити као могућност лечења оболелог, јасно нам је да су ризици велики, а ефекти мали. Рејноов феномен лечи се медикацијом која изазива вазодилатацију (ширење или отварање крвних судова). Против плућне хипертензије дају се антикоагуланси, а проблеми са гастроинтестиналним трактом лече се антацидним средствима. Ако се деси прекомеран раст бактерија, започиње се лечење антибиотицима у трајању од 1-2 месеца сваких 6-12 месеци, према процени лекара. Најчешће коришћени антибиотици јесу еритромицин, тетрациклин и доксициклин. Ако затезање коже напредује брзо или ако захвати груди и абдомен обично се прописује неколико медикамената. Најчешће се користе Dпенициламин и метотрексат. Ниједан лек није показао да
ефикасно и конзистентно уклања тврдоћу коже. Са друге стране, постоје многи анегдотални извештаји о спонтаној ремисији. Свака терапија фиброзе коже треба да буде пажљиво процењена и да ју прати првенствено реуматолог. Сви ови лекови захтевају, значи, често лабораторијско праћење токсичности и нежељених дејстава. Против миозитиса примењују се ниске дозе стероида. “TODoXIN®” ПРОТИВ СКЛЕРОДЕРМИЈЕ Ова болест, названа још и “корњачин оклоп” уз све пратеће појаве и тегобе, има прогресиван и неизлечив ток. Споља се око човека ствара нешто попут оклопа који га стеже док га не угуши. Везује га за постељу, онемогуНава да функционише и полако му одузима један по један орган, изузев централног нервног система. Приступ лечењу уз додавање препарата “TODoXIN®” разликује се у томе што, уместо да лечи последице оболења, делује на могућне узроке, а самим тим смањује и последице које представљају велику тегобу за оболелог. За фиброзну компоненту скелродермије део лечења односи се на фиброзу коже. У првим стадијумима затезања коже на прстима, шакама и ногама окупациона и физикална терапија важна је за спречавање и побољшавање неповратних контракција прстију. Заштићивање шака и прстију рукавицама док се обављају физички послови (прање судова или рад у башти, на пример) спречава повреде услед којих може пући кожа и које могу успорити зацељивање улцерација на прстима. Орална хигијена може постати тешкоћа ако се кожа на лицу затегне. Затезање коже повезано са скперодермијој може да се деси рапидно, изазивајући нагло повећавање притиска испод коже и трење мишића и тетива под кожом. Ово стање може да изазове запаљенску болест мишића (миозитис). У тим случајевима тест крви показаће повишене нивое мишићних ензима. Такви симптоми захтевају тренутан прекид физичке активности. За лечење склеродермије, нарочито захваћености коже, неприкосновено је корњачино уље. То је животиња дугог века,
јако отпорна и опстаје у скоро свим условима. Њена отпорност везује се за квалитетан састав крви. Корњачина крв јако је здрава и може да се пије на живо, без штетних последица по дигестивни тракт човека. Нарочито је ефикасна у случајевима оболелих од склеродермије. Оболели од ове болести могу да мажу само корњачино уље, а могу га користити и у саставу екстракта свежих лековитих биљака и меда. За облагање коже споља може се користити и џигерица. Узимају се два комада танко исечене џигерице (од што веКе и што старије домаће животиње), ставе се на парче газе или фланелске крпе и превију на најугроженија места. Остави се онолико дуго колико кожа може да издржи а да при том не почне да трули (обично сат-два). Лечење скперодермије прати различите аспекте болести који су описани. Промена у боји коже повезана са Рејноовим синдромом указује на драматичан губитак нормалног снабдевања крвљу у прстима, што треба да се спречи или лечи одмах. Топле купке један су од најбржих и најделотворнијих начина загревања прстију. Промене у дневним навикама које омогућавају да се сачува телесна топлота - облачење више слојева одеће, ношење капа и шалова - може да помогне да се Рејноов феномен спречи. Лечење поремећених центара за механизам који то контролише - када су изложени хладноћи, мали крвни судови се сужавају. У хитним ситуацијама прсти се могу ставити под топлије делове тела као што су пазух и абдомен. Ако се Рејноов феномен не лечи, у пацијента се на прстима могу створити улцерације или некротична места, што у екстремним случајевима захтева ампутацију јагодица. Против Рејноовог синдрома препоручује се примена препарата за чишћење зидова крвних судова (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Осим тога, препоручује се ноћна фрајла, биљка чије уље делује на Рејноов феномен веома повољно. Добро је, за зачињавање јела, рецимо, користити ђумбир и љуту папричицу. Ђумбир снижава ниво холестерола, па тако побољшава циркулацију, а папричица (посебно сушена туцана) може да буде одлична за припремање уља за масажу прстију захваћених Рејноовом болешћу. У маслиновом уљу може се измешати црвена љута туцана паприка и мало уља ноћне
фрајле, па таквим уљем онда мазати прсте. Пазите само да се после тога не дохватите за очи, а да нисте претходно добро опрали руке! Против поремећене циркулације помаже и црна слачица, од које се могу направити облоге: 120 г свежег самлевеног семена слачице помешати с топлом водом, да се направи густа паста. Овом пастом мазати прсте када се појаве симптоми болести. У овај мелем, али и самостално (како Вам воља), могу да иду још и каранфилић, ђумбир, рен, бели лук, коприва (за кување чаја или у облику капи), уље питоме нане и уље рузмарина. Плућна хипертензија може да не показује никакве симптоме, тако да би требало да се периодично раде ехокардиограми, како би се одредио притисак у плућној артерији. Најважније је да особе које пате од склеродермије престану да пуше, како би смањили ризик од плућне хипертензије. Када је пацијенту постављена дијагноза плућне хипертензије, он треба да смањи физичке активности (чиме се смањује потреба тела за кисеоником). Ако плућни притисак настави да расте, пацијенту може бити потребно назално давање кисеоника. Никаква посебна терапија за склеродермију не вреди ако су плућа непроветрена. Плућа су врло важна за излечење склеродермије. Плућа преоптерећена заосталим и лошим ваздухом, која се лоше пуне и лоше празне, доводе до тога да је човек све уморнији. За побољшање општег стања организма вежбе дисања и правилно дисање имају велики утицај. Добро проветравање плућа доводи до већег садржаја кисеоника у крви и чини ју способнијом за све функције које крв има. Здравија крв - здравији човек. За прочишћавање плућа треба да се користи чајна мешавина за плућа (босиљак, мајчина душица, липа, зова, мртва коприва), коју ваља пити место воде, те сируп од беле бундеве (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Склеродермију скоро није могућно излечити, али је велика вероватноћа да се успори, заустави и чак изврши побољшање укупног здравственог стања. Склеродермија треба да се лечи изнутра, просто треба да се лечи склероза, колико год је то могућно. Невоља је у томе што људи у којих се јавља склероза
пате залраво од недостатка калцијума. Њихов калцијум, уместо да се таложи у костима и на местима где треба и где помаже животу организма, крене да се таложи на погрешним местима. Услед једног замора организма калицијум се, уместо да дође до костију, таложи на крвним судовима и уопште распоређује се на погрешна места. Склеродермија има велике везе и са тим поремећајем. Такве организме потребно је лечити и изнутра, комплетно. Сваког човека који креће у склеротичне промене неопходно је подмлађивати. Ми у помоћи лечењу склеродермије идемо на једно опште чишћење крвотока, чишћење организма и јачање организма, еластичност мускулатуре, виталности, сочности, еластичности скелета, можданог ткива, промене ставова и мишљења, лечење депресивности, безвољности, неактивности, јер то све потпомаже лечење склеродермије. Сваки лек који би се онда употребљавао био би уз то неупоредиво ефикаснији. Треба да се раде неке лаке, једноставне вежбе, које могу да изгледају бесмислене, али су за сваки организам, и најнемоћнији и најстарији, прихватљиве и благотворне. Могу се наћи вежбе које ће да подстакну на активност поједине делове тела и све те центре снаге који су се умртвили, који су пошли у странпутицу, који су се разлабавили. Тада може да се, према упутству за “TODoXIN®”, пређе на корњачино уље, које може да буде врло благотворно, на бадемово уље са биљкама из колекције “TODoXIN®”. Вежбе не треба да буду дуге и исцрпљујуће, не да се упорно и дуго трчи, при чему се уништава срце, већ треба да се раде вежбе које ће подстаћи организам оболелог на активност. Везано са физичком активношћу раде се и вежбе дисања, при чему се постиже проветравање плућа и целог организма. За оралну примену треба да се узима нешто ефикасно, што лечи цео организам и ментално и физички. Могу се примењивати разни хормони, као тимусни на пример, али са тим треба да се ради врло опрезно, јер када се једном организму који иде у склерозу дају хормони тимуса и ако се доза случајно прекорачи,
може доћи до трагичне последице: да оног тренутка када је терапија завршена и када се прекине узимање хормона наступи једна вртоглава низбрдица и да се организам нагло уништи. Кад се организам навикне на хормоне, то за њега постаје природно и једноставно. Тимус и друге жлезде са унутрашњим лучењем престају да луче хормоне, јер концентрација у крви је довољна и сигнал за активирање органа више се не шаље. Многи људи тако доведу до атрофије појединих органа и после престанка узимања препарата њихов организам остаје без онога што су до јуче терапијом обезбеђивали. Док су здрави и снажни све може бити у реду, али када дође до неког преокрета у организму, када организам ослаби, када пође низбрдо, та терапија тимусом може јако да му помогне, али тимусни хормони не могу и не смеју да се узимају целог живота. То прекидање може да буде катастрофално. Ову терапију не би ваљало потпуно избацити, већ је потребно бити јако опрезан и те дозе треба да буду јако мале и разређене. Треба да се узимају, рецимо, само једном, и то у једном посебно одабраном тренутку. Узимати “TODoXIN®” бр. 1, према упутству за узимање (вид. УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” БР. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ) и фину крему на бази корњачиног уља за локалну примену. Уз употребу чистог јабуковог сирћета и чисте изворске или неке добре флаширане воде (“Пролом”, на пример), доћи ће до чишћења организма, а чајеви “ TODoXIN®” омогућиће избацивање токсина из организма. Осим примене основног препарата и оних пратећих, неопходно је у првих 6 недеља узимања препарата примењивати исхрану према правилима православног поста (више о посној храни и њеној благотворности вид. у књизи “ TODoXIN® ПОСНИ КУВАР”). Ово је посебно важно за особе које имају компликације са желудачно-цревним трактом, како би се избегли каснији проблеми. Те особе треба да се придржавају благе дијете, да избегавају алкохол и све што може да надражује стомак и да му смета. Њима се препоручује чајна мешавина кантариона, хајдучке траве и листа дуње. Користити ју за припремање чаја који би ваљало да се пије 1,5-2 литра дневно, а припрема се тако што се све три биљке помешају, 2 кашике мешавине прелију 1 л кључале воде, па се
све остави да стоји 20-30 минута. Лроцедити и пити у току дана, незаслађено или са медом. Посебан проблем може да буде горушица. Против ње препоручују се: камилица, сладић (не више од 1-2 шоље чаја дневно), мешавина питоме нане, матичњака, босиљка, жалфије, и вранилове траве, семе мирођије, морач, горчица (крчка се кашичица горчице, 30 минута у 200-400 г воде), гавез (1 шоља чаја дневно), мешавина за варење (по 2 дела листа гавеза и белог слеза и по 1 део иђирота и медунике) и мешавина за езофагитис (по два дела гавеза и белог слеза и по један део камилице и невена).
МИЈАСТЕНИЈА ГРАВИС
Опис Мијастенија гравис значи тешку слабост мишића. Обележје обољења је слабост мишића која зависи од оптерећења и која се у мировању поново побољшава (смањује). Данас се зна да је у основи овога поремећај преноса дражи од нерва на мишић. Тако је поремећено правилно напрезање мишића после нервне дражи. Узрок овог поремећаја јесте погрешно усмерена имунска реакција, то јест стварање одбрамбених материја (антитела) против сопствених структура на мускулатури. Како се то одједном дешава - до сада није познато. Ова антитела блокирају не само преношење нервног импулса на мишић, већ и разарају мишићну структуру. Пошто тело само ствара антитела против сопствених структура, говори се о аутоимуном обољењу. Аутоимуна обољења схватају се као поремећаји при којима телесне ћелије необјашњиво нападају своја ткива. Страни антигени обично не индукују толерантност, будући да пролазе кроз низ лимфних чворова, у којима имају оптималну прилику да се сусретну са зрелим имуноцитима, који не дозвољавају да се развије толерантност. Све аутоимуне болести имају наследну подлогу. На почетку се многи пацијенти жале, пре свега у току дана и када су уморни, на сметње са видом, претежно двоструке слике и умор горњих капака, тако да су очи на крају неједнако отворене. Ова слабост мишића, ограничена најпре на очи, може се после раширити на остале групе мишића - мускулатуру апарата за говор, гутање и мишиће лица. У тешким случајевима
може бити погођена целокупна вољна мускулатура, укључујући и мускулатуру за дисање. Ти пацијенти жале се онда на осећај тежине у глави, недостатак ваздуха при физичком напору и повећану слабост приликом пењања уз степенице или при самом прању косе и краћем раду са подигнутим рукама. Сметње се, правило је, појачавају приликом напрезања и израженије су увече. Погоршавају их најчешће душевна оптерећења, недостатак сна, алкохол и повишена температура као код баналних грипозних инфекција. Многе жене уочавају да им се тегобе појачавају пре менструације и да се после тога стање побољшава. Степен тешкоће обољења различит је од пацијента до пацијента и може се у једног истог пацијента често мењати. Не постоја два иста пацијента са мијастенијом гравис. Сваки пацијент има своје потпуно особене проблеме и сметње. Обољење може да се јави у сваком животном добу. Жене обољевају раније и често теже. Мушкарци обично у четвртој деценији живота. Учесталост се процењује на једног оболелог на 10.000 особа. Обољење за сада није заразно. Зашто за ? Зато што се сада може пренети са људи на животиње, али питање је да ли током времена неће почети преношење и са човека на човека. Наслеђивање је ретко. Изузетно је ретко да у једној породици има више оболелих. Ток обољења данас је, уз коришћење свих могућности за лечење, повољан. Још само пре неколико деценија мијастеничари су редовно умирали од своје болести, док данас мијастенија више не утиче на скраћивање живота. Највећи део пацијената може да води изузетно нормалан живот и да се бави својим послом. Ипак, не може се постићи стопроцентно јачање и одређена ограничења телесних оптерећења морају се прихватити. Сваки мијастеничар мора сам за себе да нађе своју границу оптерећења. Шта погоршава мијастенију гравис? Мијастенија је позната по томе што на многе чиниоце реагује погоршањем. Не могу се избећи сви ти чиноци, али свакако да
особе које имају мијастенију треба да нарочиту пажњу обрате на следеће: напитке који садрже кинин (битер лемон, тоник); инфекције, нарочито оне са повишеном температуром; имуностимулативна средства (живе вакцине, производи од корена E ch in a ce a ); све што оптерећује емотивно/душевно; наркозу (локална анестезија је, међутим, најчешће без икаквих проблема); превисоку дозу “Mestinon”-a; прениску дозу “Mestinon”-a; медикаменте за опуштање мишићне напетости (на ово треба нарочито да се пази код болова у леђима и слично); магнезијум (има га у многим средствима за чишћење и у приручним средствима против грчева у мишићима); неке антибиотике, антиреуматике и медикаменте за срце; кортизон (код кортизона у високим дозама треба да се рачуна на погоршање мијастеније на почетку лечења, али се кортизон веома успешно користи у лечењу мијастеније). Списак медикамената који погоршавају мијастенију гоавис Листа је узета из књиге “Myasthenia gravis”, Келера и Зиба (Kohler/Sieb) (UNI-MED Verlag, Bremen, 2000). Наведени медикаменти могу, према наводима из литературе, да појачају симптоме мијастеније. Овај приказ није потпун. Начелно, пацијенти са поремећеним неуромишићним преносом сигнала требало би да сваку нову медикацију започну опрезно. Антибиотици: аминогликозиди, ампицилин, клиндамицин, линкомицин, колистин, полимиксин В, еритромицин, флуорохинолон, имипенем/циластатин, тетрациклин. Кардиоваскуларни медикаменти:антиаритмици, бета блокатори, блокатори калцијумових канала, триметафан. Антиреуматици: хлороквин, D-пенициламин Медикаменти који делују наЦНС: антиконвулзиви, барбитурати, бензодиазепини, хлорпромазин, антагонисти рецептора мускарина, литијум. Хормони: естроген, прогестерон, глукокортикоиди, хормони штитасте жлезде
Анестетици:метоксифлуран, прокаин, лидокаин Остало: апротинин, токсин ботулинум, D, L-карнитин (не и Lкарнитин), кинин, хипокалцијемија индукована цитратом, диуретици при хипокалијемији, еметин, интерферон алфа, интерферон бета-1б, контрастна средства која садрже јод, медикаменти са магнезијомом, мишићни релаксанти, мемебрански фластери са никотином, тиопронин. МиЈастениЈа гравис и трудноћа Начелно, у жена са мијастенијом нема препрека за трудноћу. Болест није наследна и мишићи материце нормално нису погођени мијастенијом. Ипак, ко узима “Imurek” требало би да крајње избегава трудноћу. Чак и после прекида узимања “lmurek”-a произвођач препоручује да се трудноћа избегава још најмање 6 месеци. Исто важи за мушкарце који узимају “Imurek”. Они 6 месеци после искључивања овог медикамента не би требало да праве децу. За време трудноће мијастенија се обично стабилизује. Важно је да још за време трудноће, а нарочито после порођаја, постоји добра сарадња између жене, неуролога и гинеколога. Приликом порођаја може бити потребно да се због исцрпљености породиље уради царски рез, али то није правило. Порођај би требало да се обави у клиници која има интензивну негу за новорођенчад и неуролога који има искуства у лечењу мијастеније. Пошто многа новорођенчад мајки које имају мијастенију показују после рођења симптоме мијастеније, она би неколико дана после рођења требало да буду под интензивном лекарском контролом. Ова неонатална мијастенија по правилу се сама губи после неколико недеља и може се добро лечити. Пошто скоро сви медикаменти прелазе у мајчино млеко, мијастеничарке не смеју да доје своју децу. Хормонска промена после порођаја може да изазове погоршање мијастеније. Када се већ говори о питању трудноће и аутоимуних обољења, ваљало би да се нешто каже о плаценти (постељици). Све
животиње поједу плаценту, само се у људи то не ради. Плацента је животињи први оброк после доношења потомства на свет. Ваљало би, можда, размишљати о томе да се развије поступак којим би се свакој породиљи омогућило да добије препарат направљен од сопствене плаценте. Тај би препарат могао да буде у облику праха или таблета, рецимо, које би се добијапе брзом прерадом и лиофилизовањем плаценте одмах после избацивања. Таблете би се давале непосредно после порођаја. То би могао да буде одличан филтер против сепсе и других инфекција те крајње добро средство за ојачање имунитета мајке. Тако ојачан организам мајке давао би и здравије млеко за дојење деце. Велика је вероватноћа да би се смањили и проблеми са недостатком млека у мајки. Давање плаценте дало би изузетне резултате и у HIVпозитивних мајки. HIV-позитивна мајка може да узима велики број веома токсичних лекова, али се ипак не рађају деца са малформацијама. Проф. Газар (Газард) из Лондона употребаљава у терапији HIV-a “Талидомид” и мајке које проглашавају здравима рађају децу са малформацијама, док ХИВ-позитивне мајке које нису примале тај лек рађају нормалну децу. Изгледа да је плацента у HIV-позитивних мајки такорећи активнија него у здравих, пошто се заражена мајка труди да остави што здравије потомство. Несвесно постоји та жеља у мајке да заштити потомство, па заштитни омотач - плацента ради много јаче него у здравих жена. Ако ништа друго, ваљало би покушати барем са неком експерименталном групом. Сигурно је да не може да шкоди, јер ради се са природним састојком и делом организма у којем је дете било најзаштићеније. Узрок настанка мијастеније гравис није познат. Ипак, требало би да се размишља о томе да ово обољење може да буде закаснела последица стреса које је неко преживео као дете. Када то кажемо, мислимо на време од зачећа, па на даље. Погрешно је сматрати да дете постаје дете тек када се роди. На психу се одражава све, почев од зачећа, преко понашања околине према мајци (а у нас се дешавају и наопаке ствари - да отац или муж вичу на трудну жену или да ју туку), до самог порођаја, који се данас одвија тако као да неко жели да долазак на свет буде
најгора могућна ствар која може да се догоди. Дете из једног рајског, идеалног, окружена излази у просторију са јаким светлом, где сви галаме, где га ударају и односе од мајке, одвајају у неке боксове. Дете би требало да се одмах по изласку из мајчине утробе даје мајци, да га она стави на груди и да га одмах доји, у прва 24 сата. Тада има највише млека и то је важно и због колострума и ради спречавања маститиса. Дете треба да буде уз мајку, јер ту му је најбоље. Данашње поступање у већини болница толико је стресно за дете, да то личи на оно када бисте човека који је 9 месеци провео у мрачној самици одједном извели на дневну светлост, и то у гомилу која урла око њега. Савршени услови да се полуди! Ослабљен имунобиолошки систем јавља се првенствено онда када се изузетно смањи број симбиотичких микроорганизама неопходних за функционисање људског организма. Ти организми - у дигестивном тракту, дисајним органима, кожи - не само да помажу организму као хигијеничари, већ се боре да одрже превласт на својој територији, тако што елиминишу патогене организме. Велика концентрација патогених микроорганизама индукује стварање великих количина интерферона алфа, бета и гама, што ствара сталан имунобиолошки стрес који изазива аутоимуна обољења: хронични умор, мијастенију гравис, мултиплу склерозу, системски Lupus erythematodes, склеродермију, реуматоидни артритис, Сјергенов (Sjčrgen) синдром и слично. Брза храна, пуна антибиотика, хормона, нитрата, нитрита, биљке третиране небиолошким ђубривима, животиње храњене концентратима - све то изазива закисељеност крви, рН фактор опада испод 7,4, ацидолабилни интерферони се уништавају, развијају се опасне гљивице и крв постаје попут баре са коралним спрудовима, пуна имунских комплекса. Ето невоље!
Кпасична медицина и мијастенија гравис Постоји читав низ мера које се примењују. Најчешће се комбинује више могућности, а методе лечења делимично имају смисла само комбиновано. Који медикаменти и у којој дози треба да се узимају и које су методе лечења када прописане одређује се увек само појединачно. Искуство лекара због тога је од највећег значаја за успешно лечење. Као медикаменти примењују се блокатори холинестеразе. Најпознатији од њих (“Mestinon”) садржи пиридостигминобромид и делује на успоравање разградње излученог ацетилхолина. Прекорачење дозе може да изазове по живот опасно стање холинергичке кризе. Супротна од холинергичке кризе јесте мијастеничка криза, која се може јавити без обзира на редовно узимање медикамената и као последица инфекције са повишеном температуром, психичког оптерећења или неодговарајућег узимања медикамената који појачавају мијастенију гравис. Том приликом јавља се брза и све већа слабост мускулатуре, са опасношћу да буде прекинуто дисање и гутање. Медикаменти за имуносупресију делују тамо где болест настаје. Пригушује се претерана имунска реакција тела. Код доброг лечења применом имуносупресива ризик од инфекција не би требало да буде битно повишен, али је телесна реакција на инфекције свакако смањена. То је с једне стране згодно (на пример - код прехладе нос није толико запушен), али са друге стране може да завара и да се инфекције не схвате довољно озбиљно. Особе под имуносупресивном терапијом требало би да када год је могућно избегавају инфекције. Вакцинација не би требало да се врши живим вакцинама. Требало би да се нарочито обрати пажња на то да се инфекције не вуку дуго, а код тежих инфекција може бити оправдано да се, после саветовања са лекаром, имуносупресиви искључе. Кортизон има јако дејство на имунски систем и може прилично да побољша мијастенију. У прве две недеље после почетка лечења могућно је да се јави привремено погоршање мијастеније.
Терапија се због тога уводи најчешће у болници. Кортизон се у највећем броју случајева примењује само у ограниченом периоду, а позната су и прилична нежељена дејства (вид. РЕУМАТИЗАМ). Данас се зна да тимус игра велику улогу у развоју обољења. Могућно је да су ћелије налик мишићним у тимусу одговорне за погрешно усмеравање антитела. Зато се данас свим операбилним пацијентима млађим од 60 година саветује да се подвргну оперативном одстрањивању тимуса , жлезде која се налази испод грудне кости. После одстрањивања тимуса, уколико је операција изведена у раном стадијуму болести, у више од трећине пацијената постоје добри изгледи за излечење обољења. У друге трећине пацијената операција омогућава побољшање. У последње трећине операција нема никаквог утицаја на ток болести. Зашто је то тако - не зна се. Плазмафереза је лечење које се примењује код мијастеничких криза и у тешким случајевима. Код плазмаферезе се један део крвне плазме замењује хуманим албумином или плазмом даваоца. Тиме се постиже да се одстране антитела која се налазе у плазми - пре свега, наравно, аутоантитела. Лечење се, са размацима од неколико дана, понавља више пута. Најчешће је повезано са имуносупресивном терапијом, како би се закочило ново стварање аутоантитела. Посебан облик плазмаферезе јесте имуноадсорпција. Ту се крв - слично као код дијализе подвргава чишћењу. Нарочитим поступком антитела се одстрањују из плазме. Имуноадсорпција нуди ту предност да се плазма не мора мењати. Имуноадсорпција се такође понавља више пута, са размацима од неколико дана, и комбинује се са имуносупресивном терапијом. Инфузија имуноглобулина такође се примењује за лечење мијастеније гравис. Користи се претежно код мијастеничких криза или видног погоршања, али није делотворна као плазмафереза и имуноадсорпција. Због тога се примењује пре свега за пацијенте у којих после плазмаферезе/имуноадсорпције није постигнуто довољно побољшање.
Зна се, међутим, већ 30 година да рекомбинантни интерферони и интерлеукини праве ужасне штете организму. Нема везе што су у микроорганизме који треба да их вештачки стварају убачени људски гени. То није аутоимуни интерферон. Микроорганизми (бактерија Е. coli, рецимо) који се користе као фабрике тих интерферона прво су патогене, а друго - генски невиђено различите од човека. Фабрика која је за ово имала патент пропала је пре више од 20 година, а “Abotf је од ње откупио лиценцу. Већински акционар “Abott”-a јесте Џорџ Буш Старији. Он је оживео производњу интерферона (INF) и, колико ми је познато, то се на велико рекламира и користи, а лекари често не говоре да је опасно да се прописују INF. Значи - зарада на муци неуког народа, а лекари ћуте и скривају фаталне последице. Неки симптоми мијастеније могу се побољшати гимнастиком односно логопедијом. Ово има и пратеће дејство да се погођени мишићи редовно јачају и тако се спречава њихова разградња.
“TODoXIN®” ПРОТИВ МИЈАСТЕНИЈЕ ГРАВИС Пре свега учити од српског индивидуалног пољопривредног произвођача, у народу познатијег као сељака. Тај мудри домаћин за славу, свадбу или неко друго окупљање даје гостима пре сваког оброка кисело млеко са активним симбиотичким културама, које имунолошки систем натерају да ствара интерферон гама, најбољег стражара против свих уљеза. Потребно је да наше мудре лекарске главе схвате да српска сељачка нешколована, али паметна, глава може да нас спасе од многих невоља. Ако нема ацидофилног киселог млека (са бактеријом Lactobacillus acidophilus), може ацидофилни јогурт или кисело млеко са активним културама. Обично кисело млеко, које нема ове културе, нема ни одговарајуће дејство и не ствара интерферон гама. У исхрани би било неопходно да се, уз узимање препарата “ TODoXIN®” , примени исхрана према правилима православног поста, најмање 6 недеља (о посној храни вид. у књизи “TODoXIN® ПОСНИ КУВАР”). Храна би, такође, ваљало да буде више базног карактера (вид. КИСЕЛЕ И БАЗНЕ НАМИРНИЦЕ).
Имам групу пацијената који су имали мијастенију гравис и постали HIV-позитивни. Урађена им је тимектомија. Они сада узимају “TODoXIN®” 6р. 1 и живе без тегоба и секундарних манифестација. Особе које имају мијастенију гравис и ХИВпозитивне су, а није им рађена тимектомија, треба да узимају “TODoX!N®” бр. 2, који треба да узимају и сви остали који имају мијастенију гравис. У комбинацији мијастенија гравис и HIV није потребна тимектомија, будући да HIV инхибира рад тимуса. За мијастенију гравис занимљиво је то што су скоро сви параметри у обрнутом односу на AIDS. У мијастеничара је број Т4 лимфоцита изузетно повећан у односу на Т8 лимфоците и тимус је хипертрофичан, за разлику од AIDS-a где је тимус атрофичан. Када се то има у виду, јавља се занимљива замисао да се болесницима од AIDS-a може давати неки препарат направљен од тимуса мијастеничара, наравно - уз одговарајућу припрему. Може да се примењује вакцина атенуираним и живим ћелијама мијастеничног тимуса, хормони мијастеничног тимуса, тако да се одржи равнотежа у организму и продужи живот. Препарати “TODoXIN®” делују као активатори метаболизма, имају противвирусно, противгљивично и имуностимулативно деловање, што је све важно за случајеве мијастеније гравис. Уз “TODoXIN®” бр. 1 или “TODoXIN®” бр. 2 узимају се и чајеви: 3 кашике младог ораховог листа и 1 кашика рузмарина прелију се са 600 гр претходно прокуване воде, остави се да стоји око 15 минута и пије 3 пута дневно по 200 гр. Може да се користи и чај од кантариона и ораховог листа, који се прави тако што се 4 кашике кантариона и 4 кашике младог ораховог листа прелију са 1,5 л претходно прокључале воде, остави се да стоји 15 минута и пије преко дана. Делотворни су још и пелен, подубица, хајдучка трава. Сви ови чајеви могу да се кувају и са црним вином. У случајевима када постоје тегобе са плућима, треба да се узима сок од бундеве (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ).
МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗА
Мултипла склероза (МС) је обољење централног нервног система (ЦНС), чији је ток мање или више прогресиван или у нападима. Узроци МС још нису потпуно испитани.
Грађа и функционисање ЦНС ЦНС се састоји од мозга (енцефалон) и кичмене мождине (мијелон). ЦНС се може упоредити са великом електричном централом. Наређења за ходање, стајање, покретање руку и функционисање појединих органа стварају се у ЦНС и нервним влакнима преносе даље. Незамисливо танка нервна влакна могу се упоредити са струјним водовима, кроз које се преносе наређења и сигнали. Када би се нервна влакна наставила једно на друго, њихова дужина била би око милион километара. Нервна влакна ЦНС (аксони) имају, као и струјни каблови, изолациони слој. Тај слој назива се мијелин и састоји се од беланчевина и маснођа. Уредно функционисање нервних влакана могућно је само када је изолациони слој неоштећен.
Настанак МС У ЦНС се јави запаљење мијелина нервних влакана на једном месту, на неколико или више места. Мијелини натичу и пуцају, ако се запаљење не излечи само од себе или с помођу медикамената. Стварају се ожиљци. Погођена нервна влакна постају у пределу запаљења тврда и са ожиљцима = склеротична. Зато се говори о склерози, а када се то деси на више места, реч је о мултиплој склерози. Каже се и да постоји огољавање нервних влакана, то јест она губе свој изолациони слој. Запаљена места и/или места са
ожиљцима стапају се и стварају веће жариште. Та већа запаљена места и/или места са ожиљцима називају се плакови. Плакови величине 1,5 мм, па на више, могу се уочити на магнетној резонанци и при томе се разликују стари и нови плакови. Плакови се виде као бела, често кружна места, у којима више нема мождане супстанце. Запаљено нервно влакно или оно које касније пређе у ожиљак не може више да поврати своју функцију. Према врсти и броју захваћених нервних влакана могу се у оболеле особе јавити следећи симптоми:
Симптоми МС Може се навести само мали број симптома. ЦНС управља скоро свим функцијама тела. МС је обољење ЦНС, те зато код МС ништа није немогућно. Сметње са видом настају када су захваћени очни нерв или делови тог нерва. Сметње вида не могу се исправити наочарима, али се могу повући ако се захваћени нерв опорави. Сметње са мокрењем у виду немогућности да се мокрење започне или претераног нагона за мокрењем, све до неспособности да се пражњење бешике уопште контролише. Сметње са мокрењем настају када је централа за управљање у мозгу или кичменој мождини захваћена запаљењем или ожиљачним процесом. Немогућност да се почне пражњење бешике назива се ретенција мокраће. Делимична или потпуна неспособност да се пражњење бешике довољно контролише зове се релативна, делимична или потпуна инконтиненција. Парестезије су поремећаји осећаја у виду жмараца, одузетости или утрнулости на једном месту или на више места. Оболели имају осећај као да су им удови или зглобови “успавани” или као да имају чврст завој око колена или дебелу рукавицу на шаци. Може се јавити и осећај као када се код зубара добије локална анестезија, па не осећају језик, усне или образ.
Атаксија је несигурност у покретима услед опадања регулационих утицаја ЦНС. Оболели посрће или иде као да је пијан. Многи болесници са МС суљају ногама по поду, застају на најмањим неравнинама или ивицама тепија и имају осећај као да су им удови од бетона или олова. Отежано подизање стопала или немогућност да се подижу стопала назива се пареза подизача стопала. Интенциони тремор је дрхтање шаке, руке и/или прстију код циљаних покрета. У узнапредовалим случајевима постоји и дрхтање горњег дела тела, ногу и/или главе. Грчеви у облику најчешће спастичке мање или више непотпуне одузетости. При томе се, на пример, шака може савити у песницу или се ноге саставе, па се растављају само тешко или никако. Болови се у једног дела оболелих јављају у ногама и леђима или као главобоље, а да се на месту које боли не налази никакав узрок бола. У таквим случајевима могућно је да је МС захватила центар за бол у ЦНС и да се тамо сигнали тела процењују погрешно (као болови) или центар вара болесника да бол постоји тамо где га уопште нема. Оболели, међутим, заиста осећа болове. Пошто ти болови нису заиста на местима где се осећају, већ је то само варка центра за бол, уобичајена средства против болова често су неделотворна. Поменути симптоми јављају се код МС, али се не морају увек појављивати или могу потпуно да изостану.
Ток МС МС је прилично непредвидива. У раном стадијуму преовладава ток у нападима, то јест симптоми се јављају на мах. Напади, а са њима и симптоми, повлаче се делимично сами, а делимично под медикаментозном терапијом. При томе се не може рећи да ли су се напади и симптоми повукли под утицајем лекова или сами од себе. Не може и не треба да се ризикује и да се чека да се напад и симптоми повуку сами од себе, већ напад треба обавезно да се лечи.
Касније често од сваког напада заостаје по нешто или се у једном делу случајева јавља облик који напредује мање или више. Тај облик назива се хронична прогредијенција, а и она може бити погоршана нападима. Постоје и веома благи облици тока, са само једним нападом или малобројним нападима и само неколиким благим симптомима, а болесници годинама или десетинама година не осећају ништа од своје МС. У узнапредовалим случајевима болесници са МС упућени су, због својих најчешће спастичких одузетости, на туђу помоћ или помагала за ходања, а касније и на инвалидску столицу. Болест се може дешавати и у такозваним немим регионима мозга, то јест у пределима који не учествују у управљању покретима. Тако је познат случај радно потпуно способног занатлије у којег су магнетном резонанцом откривене велике беле мрље у мозгу. То су места на којима је било запаљења и где је мождана супстанца пропала услед МС. У другог болесника магнетна резонанца открила је само једно мало жариште. Без обзира на то, он, згрчених руку, седи непомично у инвалидским колицима, нема никакву контролу над својом бешиком и стално је упућен на туђу помоћ. Дијагноза Када је могућно поставити дијагнозу МС, болест је већ присутна. То значи да већ постоје оштећења нервних влакана услед болести. Дијагноза се поставља на основу прегледа нервних влакана и присутности типичних симптома болести и утврђивања жаришта МС магнетном резонанцом. Често од наступања првих симптома до постављања дијагнозе прође више година. Пролазне тегобе са видом услед запаљења очног нерва у оквиру МС долазе често само пред очног лекара. Он онда прописује наочаре, за које пацијент једног дана, на основу личног утиска, мисли да му више нису потребне, пошто се запаљење очног нерва повукло. Прописане често наочаре уопште нису потребне. Јер, слабовидост услед запаљења очног нерва не може се наочарима ни поправити ни изменити.
Са сметњама у ходу или када човек одједном почне да вуче ногу иде се обично ортопеду. Са сметњама са бешиком иде се урологу. Лекари различитих специјалности прегледају болесника и лече наводне органске поремећаје према својим могућностима и знању. Симптоми се, међутим, често само мало повлаче, баш зато што их изазива МС. Неретко болесника обележе као симуланта и упуте психијатру. Психијатар је често и неуролог и требало би да већ на основу одговарајућих, иако често нејасних, симптома помисли на дијагнозу МС. Уместо тога, често се постављају погрешне дијагнозе и болесници добијају пилуле среће у облику психофармака. Они су често повезани са споредним дејствима као што су атаксија (несигурност у кретању) и/или тремор (дрхтање) и другим тегобама типичним за МС. Тегобе типичне за МС, које се јављају уз давање психофармака, погрешно се препознају као нежељена дејства лекова. У стварности, реч је о симптомима МС који су само појачани деловањем психофармака са одговарајућим споредним деловањем. Када се једнога дана ипак постави права дијагноза МС, оболелом се често руши цео свет. Осим тога, од почетка болести до постављања дијагнозе изгубљено је драгоцено време, које се могло употребити за борбу против МС.
Баријера крв-мозак (грађа и функционисање) Баријера крв мозак је скуп структура које се налазе између крви која кружи у телу и ткива ЦНС. Ова баријера игра улогу при процесима размене материја између крви и нервних ћелија и служи за заштиту ћелија и влакана ЦНС од штетних материја. Заштита, међутим, није потпуна. Тако извесни отрови и алкохол могу да савладају баријеру крв-мозак. Када алкохол не би могао да прође баријеру крв-мозак, узимање алкохолних пића не би имало никаквог утицаја на стање човека. Људи не би били ни загрејани, ни припити, ни пијани.
Лимфоцити Лимфоцити су део телесног имунитета. Они имају улогу у борби против болести, нарочито вирусних обољењ. Лимфоцити граде и ћелије меморије имунитета. Те ћелије могу да препознају одређеног изазивача болести. Ако се тај изазивач јави после више година још једном, на пример, те ћелије лимфоцита га препознају и одмах уништавају. Овим ћелијама треба да захвалимо што само једном у животу можемо да болујемо од заушки, дифтерије или великог кашља. Ови лимфоцити представљају и основ за деловање вакцина, када се у тело уноси ослабљени или умртвљени изазивач болести. Лимфоцити упознају те изазиваче болести, како би их при каснијем појављивању поново препознали и уништили.
Узрок МС и почетак болести Сама МС није наследна, али генска склоност мора бити присутна, кажу данашња сазнања. Свако у себи носи склоност ка некој болести. Претпоставља се да је неколико година или десетина година пре почетка болести морало да се деси неко вирусно обољење. Од тог вирусног обољења остала је, попут печата, једна информација у ЦНС. То могу бити мале богиње или коксаки вирус. Коксаки обично изазива цревну инфекцију, али није свака цревна инфекција коксаки и не оставља сваки коксаки информацију попут печата у мозгу. Исто важи и за мале богиње и остала вирусна обољења. Претпоставка за обољевање од МС даље је да описана баријера крв-мозак постане болесно пропусна и да тако пропусна баријера пушта да до ЦНС стално или повремено пролазе лимфоцити. Лимфоцити који уђу у ЦНС наилазе на информацију прележаног вирусног обољења, на остатак отрова вируса. Сам остатак или
печат прележаног вирусног обољења сам по себи није штетан, баш као ни сам лимфоцит. Лимфоцит покушава да информацију и/или остатак отрова прележане болести у ЦНС разгради и при томе напада супстанцу мијелина. Пошто лимфоцит у нормалном случају не може да прође кроз баријеру крв-мозак, он мијелин не препознаје као домаћу супстанцу. Лимфоцити онда нападају мијелин, настаје запаљење мијелина, они натичу и стварају се ожиљци. То је онда МС. МС је, значи, пре него што уопште дође до обољевања ЦНС, болест баријере крв-мозак. Та баријера састоји се од ћелија које су потпуно другачије од ћелија ЦНС. Баријера крв-мозак састоји се од ћелија везивног ткива. ЦНС се састоји од нервних ћелија.
Зидови крвних судова Код већег броја болесника са МС изводи се такозвана биоелектронска функционална дијагностика, научно на жалост још непризната метода мерења код које се може мерити делотворност и подношење медикамената, а да пацијент не мора да узме медикамент. С помоћу ове методе може се утврдити да ли пацијент одређени лек прихвата или одбија. На основу мерења применом ове методе утврђено је да најпре мора постојати слабост зидова крвних судова. Тада баријера крв-мозак, која се састоји од истих ћелија као и крвни судови, постаје пропусна. После тога лимфоцити улазе у ЦНС. Лимфоцити нормално немају шта да траже у ЦНС. Лимфоцити који тамо уђу наилазе на остатак отрова или печат неке посебне прележане вирусне инфекције. При том сусрету лимфоцити се “оштре” на телесни мијелин. Од мијелина се састоји омотач нервних влакана. “Наоштрени” лимфоцити нападају и уништавају мијелин у оквиру такозване реакције антиген-антитело. То је МС.
Вирусна етиологија МС: нови докази за стару хипотезу О етиологији МС већ је доста нагађано. Међутим, постоји само мало поузданих закључака. Сигурним се сматра да више генских фактора ствара склоност ка овој болести. Најважнији су повезани са комплексом HLA. Пошто, међутим, једнојајчани близанци пацијената са МС само у 25% случајева такође обољевају од МС, изазивачи морају бити додатни чиниоци из околине. Вируси су у вези са овим били сумњиви од увек, али није се могао извести доказ о њиховом изазивачком деловању. Последњих година све је већа сумња да би хумани херпес вирус 6 (HHV-6) могао бити укључен у настанак МС. HHV-6 откривен је 1986. и потом препознат као изазивач Exanthema ,su itmобољења које се јавља у мале деце. Прве b назнаке говориле су о томе да се заражавање становништва овим патогеном јавља још у најранијем детињству и да у току прве три године живота достиже стопу од приближно 100%. На основу ове епидемиолошке претпоставке показатељи о вези између инфекције HHV-6 и наступања МС нису били без оспоравања. Тек је сазнање да постоје две варијанте HHV-6 (HHV-6A и HHV-6B), које очигледно имају различиту патогености и које се, извесно, и епидемиолошки понашају различито, дало ново полазиште за тумачење. За брзб и свеобухватно заражавање становништва HHV-6 кривцем се сматра варијанта В овог вируса. Она се сматра изазивачем Exanthema subitum. О специфичној епидемиологији варијанте А још увек се мало зна. Први резултати могу се тумачити толико да је HHV-6A мање раширен и да се његово ширење дешава у старијем животном добу. Још увек нема сагласности о сликама болести које се сигурно могу повезати са инфекцијом HHV-6A. Сигурно је само да је овај вирус изразито неуротропан. Све је више показатеља о блиској повезаности инфекције ХХВ-6 и МС. У свим случајевима у којима је било могућно да се разликују варијанте налажен је практично искључиво HHV-6A, а не HHV-6B. Тако је геном HHV-6A у више студија чешће налажен
у ЦНС и ликвору пацијената са МС него у вези са другим афекцијама ЦНС. Имунохистохемијски налаз антигена ХХВ-6 у ткиву ЦНС, као знак активне инфекције, био је позитиван само у пацијената са МС (8 од 11 случајева МС у односу на 2 случаја ХХВ-6 леукоенцефалитиса), и то повећано у активним жариштима ЦНС. У ткиву ЦНС 7 здравих особа, 7 пацијената са другим енцефалитисима или 12 пацијената са другим демијелизирајућим афекцијама налаз антигена HHV-6 био је негативан. Узгајање HHV-6 из крвних леукоцита пацијената са МС успео је у 22 случаја од 41, али није у случају 61 здраве особе. С помоћу методе полимеразне ланчане реакције (ПЦР) из мононуклеарних крвних ћелија тих пацијената могао се издвојити геном само варијанте HHV-6A. ПЦР је геном HHV-6A нашао и у серуму и урину једне трећине до једне четвртине пацијената са МС, али не и код здравих. Коначно, лимфопролиферативни имунски одговор на HHV-6A био је у крви пацијената са МС увећан, док је против HHV-6B и HHV-7 био као у здравих. Много тога говори у прилог чињеници да је МС хетерогено обољење са крајње сложеном патогенезом. Осим генске склоности и имунских компонената у смислу аутоимуних реакција, епидемиолошке студије истичу и значај деловања околине у детињству, иако болест избија по правилу тек у одраслих особа. HHV-6A могао би, на основу до сада уоченог и многих других налаза, да буде један такав чинилац (предиспонирајући, изазивачки или и само помоћни).
Класична медицина и МС Још нема делотворног, научно општепризнатог средства које лечи или сигурно зауставља МС. Данас је могућно смањити јачину и учесталост напада. Кортизон делује тако што смањује противзапаљенски и смањује натеченост. Осим тога, кортизон чини баријеру крв-мозак непропусном каква би требало да буде, али само док је у телу присутан висок ниво кортизона. Има случајева у којима кортизон не делује. То се дешава када, на пример, већ превише лимфоцита чини своја недела у ЦНС, а и када се приликом
почетка напада сувише оклева са почетком високодозиране терапије кортизоном. Бета интерферон се у класичној медицини већ неколико година користи као средство првог избора против напада МС. Ово средство је гласник између ћелија и треба да делује тако да продужи размак између појединачних напада МС. Интерферон, на жалост, није никакав лек. Није реч ни о побољшавању стања оболелих, већ само о могућном, али негарантованом, успоравању тока МС. Изгледи да ово средство има позитивно деловање у смислу успоравања МС јесу на стопи од око 30%. Ипак, у сваком појединачном случају треба посебно да се процене користи, ризици и нежељена дејства. Многи оболели који полажу наду у ово средство имају само велика нежељена дејства у виду, на пример, појачаних грчева, појава сличних грипу и/или појачаних сметњи у ходу. Будући да је МС болест са хиљаду лица и непредвидива, нико не може да каже да ли је ово ново средство деловало или имало нежељена дејства, или да ли те добре или и мање добре појаве не би наступиле и без примене средства. Према подацима из једне студије коју је 1999. објавио часопис “Немачког друштва за борбу против МС”, бета интерфероном морало је бити лечено 9,2 пацијента да би се у једног пацијента напредовање болести смањило за један EDSS бод (јединица за рачунање инвалидности), и то после 2 године. То одговара делотворности од 9,2 према 1, то јест око 10%. То не значи ништа друго до да највећи број пацијената са секундарно хроничним током МС може да рачуна искључиво са нежељеним дејствима. Копаксон (кополимер) је средство којим се могу заварати противмијелински лимфоцити. Тако преварени лимфоцити не нападају више мијелин и заустављају друге противмијелинске лимфоците.
Постојећа разарања у ЦНС не могу се обновити применом копаксона. Ово средство служи само снижавању стопе напада у оболелих од МС који нису трајно везани за колица. Копаксон се даје свакога дана, инјекцијама под кожу. Имуноглобулини се данас сматрају медикаментима 2. избора. Делотворност имуноглобулина је следећа: 1/3 лечених особа имало је побољшања у првих 6 месеци и после тога су стабилизовани (без даљих побољшања после 6 месеци). 14% пацијената имало је та побољшања и после давања плацебоа. Да би се добио резултат о делотворности, од те 1/3 (33%) треба да се одузме тих 14%, па је делотворност око 20%. 16% пацијената лечених имуноглобулином имало је погоршање стања. Остатак лечених пацијената није имало никакве промене своје МС. Имуносупресиви као што су имурек, азатиоприн или ендоксан заправо су хемотерапеутици и ћелијски отрови. Они треба да зауставе телесну одбрану, а тиме и лимфоците у ЦНС, пошто ти лимфоцити оштећују нервни систем. Међутим, терапија имуносупресивима не оштећује само лимфоците који су усмерени против ЦНС, већ читаву телесну имунску одбрану. Услед тога болесни постају подложни и најмањој инфективној болести. У многих оболелих МС без обзира на давање имуносупресива незаустављиво напредује или се јављају нови напади. Остала средства класичне медицине усмерена су искључиво на лечење и/или ублажавање симптома. Нека средства треба да зауставе спазме услед МС, тако да болесници могу боље да се крећу или да им зглобови не клецају. Средства која се примењују против Паркинсоновог синдрома треба да ублаже или спрече могућно присутни тремор (дрхтање). Ова средства усмерена на симптоме очигледно не делују на процесе болести у ЦНС. Сви симптоми МС изазвани су погрешним управљањем из мозга, условљеним болешћу.
Физикална терапија треба да одржи покретљивост мишића и зглобова који се коче и да спречи грчења. Неми региони у мозгу треба, уколико је могућно, да науче да од делова мозга оштећених болешћу преузму њихове функције. Оболели од МС имају потребу за мерама рехабилитације (опоравка), али се то ретко користи. Многи оболели од МС иду на кпинике за рехабилитацију само једном годишње. Мада особље које ради у тим клиникама даје све од себе, стање се не може вратити на почетно. Боравак у установи за рехабилитацију не штити од напада или даљег погоршања болести. Виђамо болеснике који за време рехабилитације доживе напад. Видимо и болеснике којима је на крају рехабилитације горе него што им је било. То није пребацивање установи, ако се погоршање или напада препознају одмах и не тумаче погрешно као “слабост”. Јер, МС је непредвидива. “TODoXIN@” ПРОТИВ МС Многе болеснике од МС класични лекари, који сами немају МС, упућују често на то да би требало да сачекају док се не изнађе неко делотворно, довољно испитано средство против МС, а то би могло да траје највише још 2 године или мало дуже. Болеснику од МС потребна је одмах помоћ, а не нада да ће се за неколико година ипак пронаћи лек против МС. Због тога не зачуђује да се многи болесници обраћају непровереним методама које нуде шарлатани, надрилекари и други понуђачи лажне наде, који људима за све то извлаче новац из џепа. “TODoXIN@” ће код МС свакако мање нашкодити и више помоћи него препарати које примењује класична медицина. МС је скоро немогућно излечити, али се болест може залечити, одржавати на достигнутом степену или, чак, вратити на боље. Препарат “TODoXIN@” стабилизује метаболичке путеве, повећава имунски одговор организма и уравнотежава хормонски систем. Овакво деловање незаменљиви је додатак класичној терапији МС.
Узрок болести јесте управо један општи поремећај функција у организму. Уравнотежен човек, организам, метаболизам и имунски систем никада не обољевају. Патолошке промене савладавају се природним снагама. Нарочито је за спречавање и успоравање МС важан имунитет, будући да има све више показатеља да је окидач за МС нека притајена вирусна инфекција. Тимус Тимусна (грудна жлезда) има изузетно важну и снажну функцију у организму и још увек није испитано потпуно дејство тимуса и његове улоге. Потпуно упознавање тимуса може довести до проналаска лека за све болести па и за мултиплу скперозу. У тимусу се крије тајна живота. Тимус, под директним утицајем мозга, регулише стање организма. У стресним ситуацијама или услед неправилног односа према животу, мозак може да делује на тимус ограничавајуће. Тимус дозвољава или не дозвољава продор неке болести и, уколико га мозак правилно води, неће дозволити да се болест развије, већ ће ју спречити тако што ће активирати механизме одбране. Центар је у тимусу, не у хипоталамусу, хипофизи, епифизи, хипокампусу или надбубрегу. Тимус делује на све ове ендокрине жлезде. Тимус је активатор имунског система. Тимус се у различитим ситуацијама различито понаша. Код старења тимус атрофира и развијају се болести, организам слаби и постаје све изложенији оболевању. Кључна улога тимуса јесте у прекиду круга хипоталамус-надбубрег. Угрожене врсте имају јако развијене механизме одбране, њихова филозофија живота другачија је од оних који живе у благостању. Такав им је и организам. То је природни механизам одбране. Познато је, на пример, да се крвна слика побољшава на разређеном ваздуху, јер се организам бори да узме довољно ваздуха и кисеоника.
Значи: прави лек треба да буде подстицај и јачање органа и организма. Стимулишући органе и организам у одговарајућем правцу долазимо до равнотеже која значи здравље. Могу да се производе синтетски и несинтетски препарати за стимулацију тимуса. Међутим, узимање тимусних препарата може имати и противдејство: да се тимусна жлезда олењи и смањи своју активност. Не сме се, зато, давати тимусни препарат, него тимус треба да се стимулише да сам ради. Узимање препарата тимуса, који се уносе споља, не делује стимулативно, већ баш другачије. У прво време они могу да дају резултате који указују на побољшање, али организам има информацију да продуката тимуса има довољно, даје сигнал тимусу да смањи рад. Смањен рад органа изазива закржљавање и изумирање тог органа. Стање се, значи може, погоршати или се препарат мора узимати до краја живота. Стимулацијом неких ћелија мозга може се деловати на тимус. У ту сврху могућно је користити слабу струју за стимулисање тачно одређених ћелија мозга које су одговорне за правилно функционисање тимуса. Овим поступком може се зауставити и злоћудно размножавање ћелија. Онога тренутка кад се буде знало који су то центри у мозгу одговорни за функцију тимуса, биће могућно да се утиче тачно на њих, а тако и на тимус и спречавање ненормалних појава у организму које настају услед неодговарајућег рада тимуса. Поред стимулације тимуса треба да се предузме и једна шок терапија витамином В, који делује на надбубрежну жлезду, хипофизу и сам тимус. Витамин В, поред тога, делује изузетно добро на нервна влакна и кључно је важан за добро функционисање нервног система. У почетном стадијуму тимус може да се стимулише магнетима. Неколико сати у току дана лежати са магнетом постављеним на тачку најближу тимусу. Свакако, тачку на коју се магнет поставља, јачину и облик магнета одређује стручњак за магнетотерапију, будући да нестручно руковање магнетима може да има штетне, а не корисне последице.
Примена препарата “ TO DoXIN ® ”
Шта је мудрост природног лека? Ево, на пример, матинин млеч и мед. Ударају на оно што је болесно, а не дирају оно што је здраво! Они само праве равнотежу у организму! Сви они природни лекови, па чак и синтетички, који праве равнотежу у организму, који су у стању да изаберу болесно, а не оштећују здраво, много су сигурнији и делотворнији од оних , најчешће вештачких, који нападају све без разлике. На такав пробирачки начин делује и природни препарат “TODoXIN®”. Његова примена треба да покрене имунске механизме и рад тимуса. Дневна примена препарата код МС обухвата неколико делова: узимање препарата “TODoXIN®”, различити напици од квасца, различите салате, “TODoXIN®” чајеви, облоге, масаже, купке. Основна ставка јесте препарат “TODoXIN®” бр. 1, који се узима према упутству које се добија у апотеци “TODoXIN®” и после консултације са стручном службом апотеке. Исхрана У новије време истраживачи све чешће испитују повезаност МС са исхраном. Познато је да становништво које једе доста масти, посебно млечних масти, има врло високу учесталост овог обојлења. Исто тако изгледа да су становници рибарских насеља веома отпорни на њу. То повећава сумњу да извесне ненормалности у варењу масти могу бити узрок овог обољења. Запажено је у једној студији, која је трајала 34 године са 144 пацијента са МС, да је уношење мање од 20 гр засићених масних киселина дневно смањило погоршање болести, али и смртност. Најупадљивије користи од дијете имали су пацијенти који су почели са укидањем масти пре него што је болест узела маха и 95% таквих пацијената је живело још 30 година, а да се болест није погоршавала. Они који се нису придржавали дијете умрли су у току 20 година и стање им се погоршавало.
Данас се зна да оболели од МС имају поремећене односе масних киселина у крви, који се карактеришу недостатком омега-3 масних киселина. Те киселине надокнађују се уношењем производа из мора. Најбоље, а и најлакше за узимање, показало се рибље уље. Према једној студији, рибље уље је у току трогодишње примене у групи од чак 312 пацијената знатно смањило степен погоршања. Тачно је да млечне масти могу да буду штетне и да изазивају многе узрочнике болести, али их је врло тешко избећи. Невоља је у томе што уз млечне масти морају да се избаце и разне друге ствари које су веома корисне за организам, а улазе у састав млечних производа. У сваком случају треба да се избегавају млеко и млечни производи. Што се тиче рибе, то је свакако јако корисна намирница за свакога ко има проблеме са упалом и сушењем нерава спиноцеребралног (кичменомождинског) система. Најбоље резултате у лечењу МС дала је примена поста према православним правилима, и то три пута по 7 недеља. Први пост доводи до примарног побољшања у општем здрављу особе и значајног повећања контроле и употребе удова и омогућава често непокретном пацијенту да устане и да се креће. Пацијент успева да одржи то побољшано стање, а неретко, уз пажљиво планирану дијету и редовно вежбање и сунчање после поста, успева да и даље побољшава своје стање. После другог поста контрола и употреба удова су боље и кретање је још лакше. Трећи пост даје још боље резултате. (Детаљно о посту вид. у књизи “TODoXIN® посни кувар”.) Пост доноси срећу, радост и здравље, а обилна и тешка храна доноси токсине и болест организму, општу слабост. Код свих акутних обољења треба да се узима храна која је јака енергетски, а не калоријски. Ова прича о посту врло је важна, јер пост лечи многе болести. Главно код поста јесте став према њему. Ако човек посту приђе као леку за тело, дух и душу, као што је то у православљу, онда то има најбоље дејство. Ако се посту прилази као одрицању, као
што га представља западњанка школа, онда то изазива отпор и нема дејство какво треба и може да има. После поста треба да се настави одмарање у кревету, уз постепено додавање лаког вежбања које захтева повећање вештине у извођењу. Теже вежбе требало би да се оставе за касније. Дијета коју је потребно примењивати и после поста састоји се од свежег Bofoa и поврћа, са малим количинама масноће, шећера, скроба и беланчевина, али не оних животињског порекла. Посебно су корисни ораси, лешник, бадем, семе сунцокрета и бундеве. Јако је корисно да оболели за један оброк има обавезно супу или чорбу, нешто течно у чему су се кувале све ове врсте поврћа у чему се кувало месо и кост, посебно кости за супу. Наравно, ово може после првих шест недеља великог поста, када може да се једе месо, а бело месо и риба су најбољи. Свакако да треба да се једе и мозак, јер садржи баш оне састојке који су неопходни за регенерацију. Квасац Постоје три основна рецепта за напитке са квасцем. Сва три напита веома су добра против обољења коже и нервног система, јер садрже природан комплекс витамина В.
Квасац бр. 1:Пакетић свежег квасца издробити, дода кашичицу жутог шећера, налити минералном водом и попити одмах. Ово је најбољи начин за брзо уношење веће количине природног витамина В. Квасац бр. 2: Пакетић свежег квасца и 1 кашичицу жутог шећера размутити у 1 дл прокуване и охлађене воде (или минералне воде) и 1 дл сока од шаргарепе. Одмах попити сву количину. Квасац бр. 3: 10 гр квасца и 10 гр меда размутити у 1 дл прокуване и охлађене воде (или минералне воде) и 1 дл сока од шаргарепе. Одмах попити.
Уместо сока од шаргарепе може се користити сок од цвекле, јабуке или целера. Сокови се спремају од свежих плодова. Ако нема сока, може и домаће јабуково сирће (без конзерванса). Витаминске салате Два од седам оброка треба да буду витаминске салате. Њихово деловање најбоље је ако се узимају без прекида најмање седам дана.
Витаминска салата бр. :Изрендати исту ко 1 шаргарепе и целера и један зрео, добро опран лимун. Маси додати ситно сецкан лист першуна и целера. Посолити мало морском сољу. Зачинити павлаком или маслиновим уљем и додати мало бибера или ђумбира. Узима се као последњи оброк, пред спавање. Витаминска салата 6р. 2: Изрендати 1 јабуку, 1 дуњу и приближно толико рена. Зачинити медом и додати мало сувог грожђа. Узима се пре спавања, као последњи оброк. Витаминска салата бр. 3: Изрендати комад свежег купуса и отприлике толико беле роткве и цвекле. Маси додати исту количину меда. Уместо меда може се користити павлака, јогурт или маслиново уље. Једе се такође пре спавања. Витаминска салата бр. 4: Ситно исецкати парадајз, свеже паприке, црни лук и корен целера. Додати ситно исецкано лишће першуна, мало изгњеченог швапског сира, морске соли и маслиновог уља. Витаминска салата бр. 5: Ситно исецкати једну јабуку и већу количину разног сезонског или јужног воћа. Томе додати један лимун, самлевен заједно са кором. Засладити, према укусу, медом и додати шлаг, ако је по вољи. Напици и чајеви Узимање препарата “TODoXIN®” бр. 0 и примена одговарајуће исхране обухвата и узимање витаминских напитака и чајева.
Уношење течности уопште је важно и за здрав, а камо ли за болестан организам, јер се тако организам испира од отрова и отпадних материја метаболизма. Напитак бр.1: По 1 кг јабука, шаргарепе и цвекле самлети соковнику. У добијени сок ставити 500 гр меда и добро промешати. Овај сируп пије се свакога дана, али не више од 2 дл, како се не би пореметила ацидо-базна равнотежа крви. Напитакбр. 2: Седам шишарки од бора, 1 кг меда и 1 дл домаћег црног вина (или купиновог вина) оставити да одстоји у стакленој или керамичкој посуди 7 дана на хладном месту. Процедити и пити ујутру и увече по 1 шољицу. Нову количину ставити да се припрема чим почне коришћење претходне. Уз овај напитак обавезно јести најмање 1 главицу црног лука свакога дана. Важно је да се уместо пресног воћа и поврћа узимају свеже цеђени сокови, јер се они одмах ресорбују у крв, без дуготрајног варења целулозе. Много се више добије када се попије сок него када се поједе цела воћка. Када се једе цела она се не искористи у потпуности. Рецептуре “TODoXIN®” имају и посебне чајеве који се пију код МС, али и чајеве за општу релаксацију организма. Одговарајућа комбинација чајева добија се искључиво после консултација са стручном службом апотеке “TODoXIN®”. Уз узимање препарата “TODoXIN®”, напитке и препоручену исхрану треба да се узима и препарат од љуске јајета за надокнађивање губитка калцијума (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ), домаће купиново вино, слатко од шумских јагода и рибље уље. Обавезно узимати сок од беле бундеве (вид. у РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Уз све препоручено, у лечењу МС могу да помогну још неколике биљке: Коприва. и то ударање копривом по местима која су одузета и утрнула. То су микроинјекције хистамина, који изазива повећање циркулације на том месту.
Црна рибизла и ноћна фрајла садрже гама линоленску киселину, за коју сматрају да је добра у лечењу МС. Реч је о противзапаљенском једињењу, које се показало добро у лечењу аутоимуних обољења. Ананас садржи панкреатин и бромелаин, ензиме који уништавају молекуле протеина и делују противзапаљенски. Они смањују количину имунских комплекса који се учестало налазе код аутоимуних обољења. Ти комплекси подстичу имунски систем да нападне свој организам, па се тако јављају оштећења особена за аутоимуна обољења.
Облоге Облоге се стављају на колена и на глежњеве, или на лактове и на шаке, на она места где се налазе зглобови, где су сакупљени сплетови нерава и крвних судова. Облоге од мекиња су невероватно добре. Попарене мекиње као облоге стављају се вруће на груди, чак и непосредно на кичму, и држе док се не охладе. За време док је облога стављена оболели мора да буде добро утопљен и покривен са неколико покривача. Поновити два пута дневно. Ово ће деловати благотворно и умирујуће. Облоге се могу правити и од парафина и каше “TODoXIN®”. Парафинска маса се растопи, загреје, помеша са мало каше препарата, стави на газу, привије, а преко се стави пластична фолија. Треба да буде топло колико човек може да издржи. Почиње се од стопала и шака. Уз утопљавање, ову облогу држати док се не охлади. Ово би требало да побољша циркулацију и потпомогне оживљавање периферних нерава. Те би облоге требало да се држе под благим грејањем, барем по пола сата, али не дуже од 3-4 сата, да се ткиво не би заморило. После ових облога те зглобове ваљало би благо премасирати. После масаже и целог третмана требало би са тим оболелим екстремитетима да се ради блага гимнастика.
После првих лобољшања овакве облоге постепено повећавати и стављати на потколеницу, подлактицу и даље. Масажа За сваки случај потребно је за екстремитете изабрати неколико група елемената према облику и стадијуму болести. Прва група подстиче крвоток, оживљава и изазива реакцију, друга група својим састојцима храни и регенерише, а трећа група проводи те елементе према ткиву, значи служи за рестаурацију и треба да буде на бази масноћа и алкохола те снажних и љутих биљака. Састојке масти за масажу одређује стручна служба апотеке “TODoXiN®”, будући да је сваки случај МС посебна прича, те је и приступ прилагођен појединачном стању пацијента. Масажа, вежбе и физиотерапија јесу драгоцени. С помоћу њих организам треба да се, колико је могућно, отме од последица. Свакако треба да буде јасно да се њима не лечи узрок. Масирање треба да иде постепено, у благим полукруговима, од здравог ткива према оболелом ткиву, све дубље и дубље. Исто тако и облоге треба да се стављају најближе здравом месту. Треба, значи, да се ревитализује оно што је последње одумрло, јер је увек онај део ткива који је најближи здравом месту још колико-толико жив. Ако је склероза обузела велики део екстремитета, рецимо целу ногу, тако да нема ништа што функционише, онда треба свакодневно, бар два пута, благо да се масира цео екстремитет. Ако је болест сувише одмакла, а пацијент не може сам да помера ни руке ни ноге, треба да му се помогне и да се сваки зглоб разгиба, не дуже од 2-3 минута. Не сме бити премарања! Сваки пут када се масирају екстремитети измасирати пажљиво истом том машћу вратне пршљенове и део кичме који долази код лопатице, па масажу пренети и на лопатице према рамену и рукама. То је део који треба добро а да се измасира и што је болест више узнапредовала то треба да се ради блаже. Уколико нису захваћени цели екстремитети, тај део треба да се темељно измасира два пута дневно.
Исто тако треба да се измасира карлични део кичме, онај део где се завршава реп и где полазе карличне кости. Врло енергично, али не сувише снажно, масирати у полукруг, као кад се плива. Значи, у благом полукругу према глави (када је болесник на леђима) или према грудима (ако је потрбушке), у лаким круговима, као кад се плива, требало би да се масира кичма, карлични део кичме и вратни део кичме са лопатицама, прво ка глави, а онда обратно. Руке и ноге масирати пажљиво (почети од зглобова), разгибати сваки зглоб, па прсте, целу руку, онда од шаке према лакту, па у обрнутом правцу. Тако исто масирати и стопало. Свака кошчица и тетива, сваки мишић мора бити дотакнут и оживљен. Маст може бити на бази рибљег уља или лекобазе (крема), али најбоље је маслиново уље. Масажа треба да оживи сваки мишић, да омогући ресорпцију масти и њених састојака, да побољша циркулацију и активира нерве. Маст је блага и даје осећај топлоте. Сунчање ујутру и увече, кад сунце није јако, може да буде благотворно. Добро је и кретање, најпре умерено, а касније, ако може, и појачано. Тонус мишића треба да се одржава, јер то је једно терање центара у мозгу да прихватају кретање као нешто нормално. Купке Најбоље би било да се праве купке целог тела, да се болесник једном дневно окупа у води која је загрејана на температуру тела. У ту воду додаје се мало екстракта зове. Екстракт зове Прави се само од цвета зове. У зависности од тога колико је екстракта потребно, у стаклену посуду са добрим затварачем ставља се 1/3 цветова зове, а остатак (2/3) налије се алкохол. Посуда се затвори и остави да на светлом месту одстоји 3
недеље. После тога течност се процеди и чува у добро затвореној стакленој боци. Када је сезона зове, уместо екстракта у каду се убаци неколико цветова зове, попари се врелом водом, а онда се долије остатак воде колико је потребно за купање и одговарајућу температуру. Стрес Стресна ситуација нарочито погодује развоју сваке врсте болести, што је моја стара прича, и све оно што притајено чучи у организму изађе и развије се ако имамо или инфекцију или стрес, поготово кад имамо једно дуготрајно незадовољство животом. Тада дајемо себи, свом организму, прилику или да сам реагује и да се навикне на ту ситуацију или да покуша да ју отклони, да дође до самоуништења. У највећем броју случајева нема потребе за самоуништењем, већ то постаје потреба да се Изрази незадовољство према једном мучном животу, према коме се често лично не обрати пажња, према коме смо често лично немарни. Према проблему су људи често немарни, јер им није био примаран. Организам просто пукне на том најслабијем месту, и то је само један опис процеса. Јер, све што се дешава из психичких разлога мора да има један процес иза себе, иначе се не би десило, не би дошло до болести. Да људи немају стимуланс за избијање болести, таква болест се не би ни испољила, никада се не би видело да је неко на том месту био најслабији и да на том месту најлакше букне болест. Једноставно је стање у организму сваког човека такво. Свако има своје слабо место и оно је обично непримећено док га нешто не притисне. Када дође тренутак да се душа буни и није задовољна у телу, она почиње да разара тело и тражи оно место које може најлакше да се разори. Тада се јавља процес који се може установити оком или инструментима, који је врло видљив и који је физички измењен. Другачије не бива.
Често су прогнозе код МС лоше, али потребно је да се човек врло озбиљно постави према аларму, када се појаве први симптоми, јер организам се просто побуни, говори да даље не може тако. То је тренутак када треба да се мења начин живота и избаци све оно што изазива болест. Срећем често пацијенте који су млади, успешни, талентовани, чије су амбиције задовољене потпуно, који су све у животу добили, и то су заслужено. Међутим, такве особе обично имају три круга стреса и депресије. Први је опште стање у којем живимо. Сви се кувамо у истом лонцу, рађају се многе недоумице, нема решења и јавља се депресија и незадовољство. Други је састављен од породично стечених стресова, које вучемо од малих ногу. Много је болести и смрти виђено. То се подноси на ногама, човек се тако челичи, али остају неке последице. Трећи круг је најгори. Реч је о брачним проблемима. Стање у породици компликује се често без разлога. Још теже је ако је један брачни партнер меланхолик или хипохондар. Онда следе свађе, разводи, опет разочарања. Онај други, мада некада добар и ведар, постаје услед тога мрачан, туробан и исто потиштен. Гледа све црно, без и мало белог, до подне мрзи себе, од подне цео свет. Временом се све то сакупља. Иако кажу да не постоји психички склоп који призива неку болест, чињеница је да људи који су депресивни и који све гутају обољевају од тешких болести много чешће него они који то избаце из себе и који су ведри и оптимисти. Некада је много боље бити сам него у лошем браку. Човек мора да среди оно што му смета. Ствари које може да промени и да одстрани треба да промени и избаци. Оне које не може да промени треба да посматра другачије, помирљивије, и да енергију троши на оно што је лепо и што му годи, оно што може да промени. Деца не смеју да буду препрека за одвојен живот. Боље је да дете има два сређена раздвојена родитеља, него два несређена састављена. Није нарав родитеља нешто просто појединачно,
посебно не када су заједно. Једно утиче на друго, то није прост збир две јединке. Ако морају да се раздвоје, нека се раздвоје. Биће то боље и за дете. Неће бити свађа, стресова и лоших сећања. Љубав не може на силу. Одлучујуће је важно за болеснике да одрже душевну равнотежу. Када души није добро, ни телу не може бити добро. То важи пре свега и нарочито за МС. Душевна оптерећења управо могу да изазову напад. Због тога је, коначно, за све оболеле од МС важно да се чувају душевних оптерећења и стреса. Оболели морају једноставно да науче да се “искључе” и да на ствари због којих би се се иначе узнемиравали гледају опуштеније. То је сигурно лакше рећи него урадити. Међутим, ако оболели и људи у њиховом најближем окружењу знају да свако узбуђивање штети, а ништа не мења, онда се душевно искључивање може научити. Само на то душевно искључивање може се можда усмерити психотерапија, а не на некакве запретане проблеме из прошлости. Прошли проблеми и догађаји не могу се поништити, а МС се због прорађивања тих проблема и/или догађаја неће излечити или ублажити. Поновно начињање проблема може да буде тако јако оптерећење да изазове напад. За душевну равнотежу болесника од МС одлучујуће је важно да живи у садашњости, а не у прошлости или далекој будућности. Вакцинација и лекови Болесници са МС не би требало да се вакцинишу. Стално се налазе случајеви болесника са МС којима је после вакцинисања било много горе. Узрок тога је што тело са МС реагује другачије. Болесници са МС не треба да узимају медикаменте који су користили неком другом болеснику са МС, јер сваки организам са МС реагује другачије и свака МС је прича за себе.
КАНЦЕР
Канцер се јавља на разлините начине, има различите узроке, наилази на различите генске предиспозиције (од склоности до релативне отпорности према канцеру) и различите животне околности код појединих људи, има различите стадијуме свог развоја итд. Чињеница је да све већи број лекара прати успех примене препарата “TODoXIN®” (свака осма особа која га узима је лекар или из лекарске породице!) Списак области успешне примене непрестано се проширује. Досадашња искуства потврђују делотворност препарата у случајевима: мијелопролиферативног синдрома, остеосаркома, акутне лимфобластичне леукемије, акутне мијелоидне леукемије, малигног лимфома, аденокарцинома, гинеколошког канцера, канцера тестиса, простате, дојке, ректума, бешике, плућа, коже.
“TODoXIN®” код узнапредовалих стадијума болести Мислим да ни код врло узнапредовалих стадијума са метастазама на плућима, јетри, костима или другим местима не треба да се губи нада. У више случајева, када су пацијенти услед дифузне инфилтрације примарног тумора у околно ткиво и због многих метастаза, па чак и декалцификације костију, били иноперабилни, после узимања “TODoXIN®”-a примарни тумор се јасније диференцирао, губио на маси и постајао операбилан. Метастазе су нестајале, кости се рекалцификовале, а пацијенти доживљавали потпуну ремисију. То се дешава у великог броја тако тешких случајева, али је свакако 10 до 100 пута чешће од такозваних спонтаних ремисија, које се помињу у онколошкој литератури.
Наравно да поред разлика у генској предиспозицији према канцеру постоје и објективни фактори који одлучују о могућностима излечења: познавање/непознавање узрока канцера, врсте малигних ћелија, примарне локације и жаришта онкогенезе, диференцираност ћелија, динамика раста примарног тумора, маса, инвазивност тумора и степен аутономије, врсте метастаза, старост пацијента, снага индукованог имунског одговора, резервни потенцијал природног имунитета, евентуалне пропратне болести или дисфункције органа ... Ординирајући лекар треба да има у виду све ове чиниоце. Узимање “ TODoXIN®”-a најбоље је и најкорисније започети одмах по постављању дијагнозе. У узнапредовалим стадијумима болести једна недеља понекад може имати исти значај као цела година у раним фазама канцерозног обољења. Често се губи драгоцено време, функције органа се оштећују, а снага природног имунитета опада услед коришћења свега онога што савремена класична медицина нуди - од класичних комбинованих хемотерапија до зрачења. У традиционалној медицини, на жалост, има много прецењених или једноставно неефикасних метода, које је неопходно разликовати од озбиљних и научно утемељених. Да не би било неспоразума: не противим се свим методама класичне медицине. Мислим да је, поред узимања “ TODoXIN®”а, хирушка интервенција код одређених врста канцера у одређеном стадијуму болести неопходна. Уосталом, и “ TODoXIN®” се налази у оквирима класичне медицине. Смишљен је и произведен на основу најновијих научних открића. Запажени ефекти in vitro и vivo истражени су у сарадњи са еминентним научним тимовима (вид. “ TODoXIN®”), а резултати представљени на међународним конференцијама и скуповима или објављени у стручној литератури. Принцип дејства “ TODoXIN®”-a с помоћу обнове природног имунског одговора против малигних ћелија и/или хемијски
дефинисаних имуномодулатора по циљу се не разликује од напора класичне медицине да покрене противтуморске и противвирусне механизме, макар и по цену појаве нежељених ефеката каквих, насрећу,приликом употребе “ TODoXIN®”-a нема. Као примере напора класичне медицине у том правцу наводим коришћење препарата тимозин, левамиксол, тамоксифен или коришћење цитокина као што су интерферони, интерлеукини, фактор некрозе тумора, тромбоцитни фактори раста PDGF, фактор стимулације ћелијских колонија или коришћење цитостатика и виростатика изолованих из биљака, гљивица, алги и бактерија. Терапијски успеси поменутих напора углавном су скромни и делимично повезани са веома озбиљним и понекад фаталним нуспојавама. Ови медикаменти ипак се користе у најугледнијим центрима за лечење рака у Америци и Европи, док се трага за ефикаснијим методама лечења. Мислим да поједини протоколи хемотерапије за лечење канцера који долазе из иностранства не треба да се примењују уколико у матичној земљи нису примењивани најмање 5 до 7 година и на најмање 500 болесника. Превентивно дејство “TODoXIN®”-a С обзиром на то да “ TODoXIN®” има изузетно широк спектар благотворног дејства на метаболизам многих врста ћелија у разним деловима људског организма, укључујући костну срж, јетру, тимус и хормоналне жлезде, уз изузетно ретке и благе нуспојаве, као и то да пацијенти са ретровирусним инфекцијама без нежељених ефеката подносе трајно узимање “TODoXIN®”-a, неки људи (међу њима и лекари) почели су да узимају мале дозе “ TODoXIN®”-a у циљу подизања имунске способности сопственог организма пре почетка сезоне грипа и прехлада. Према досадашњим искуствима, симптоми грипа у тих особа или сасвим изостају или су врло благо изражени. Поред тога, запажено је да се рецидиви значајно ређе појављују у оних пацијената који су после ремисије, после прве ударне терапије, повремено узимали превентивну куру “TODoXIN®”-a.
Закључујем да је превентивна кура “TODoXIN®”-a бр. 1 и бр. 2 (12 пута годишње по 1 кашика 3 пута дневно, у току 2-4 недеље) упутна у ситуацијама и случајевима када опада човеков имунитет: пре и после хемотерапије, зрачења, операција, у старијим годинама, ако се живи у условима познатих канцерогених стресова које је немогуће избећи (генска предиспозиција, неки извор зрачења које је неповољно по организам, нездрава храна, вода или ваздух, психички стресови).
Трајање ефекта “TODoXIN®”-a Ако је у основној терапији постигнута потпуна ремисија и под условом да је узрок болести (на пример - зрачење или други токсички стресови изазвани уношењем превеликих количина токсина у организам) уклоњен те да се пацијент придржава одређених послетерапијских правила, дејство “TODoXIN®”-a у већине пацијената траје непрекидно осам и више година.
Нежељени ефекти “TODoXIN®”-a До сада није забележен ниједан случај да је, као последица узимања “TODoXIN®”-a, дошло до појаве животно опасних или фаталних нуспојава. У многих пацијената је, поред побољшања имунолошких, онколошких и вирусних налаза, дошло до дугорочног побољшања хематолошких и биохемијских параметара. Једини ретки (мање од 2%) споредни ефекти у болесника са канцером јесу благи умор у почетној фази узимања препарата и у ретким, појединачним, случајевима (1-2 случаја на 1.000) пролив на почетку узимања, који траје 1-3 дана. Праћено је више од стотину трудноћа и/или новорођенчади и ни у једном случају до сада није дошло до оштећења плода
или новорођенчета као послед ице узим ањ а “ TODoXIN®”-a. У случајевима код којих је било неизбежно коришћење хемотерапије или зрачења примећена је убрзана рехабилитација пацијента од штетних последица таквих третмана.
Контраиндикације Истичем да врло еминентни стручњаци Стивен Розенберг (Steven Rosenberg), директор хирушке онкологије америчког Националног института за канцер, Винсент де Вита (Vincent de Vita), директор Центра за канцер на Универзитету Јејл (Yale) у Америци), научници са Memorial Sloan-Kettering Cancer Center у Њујорку, Fred Hutchinson Cancer Research Center у Вашингтону, Institute for Cancer Research Royal Marsden у Лондону, баш као и многи други, знају да хемотерапија и радиотерапија примењене код канцерозних обољења синергистички делују на стварање нових малигнитета - јетре, бубрега и плућа, на пример, а посебно да изазивају леукемију. Појаву канцера изазива и велики број лекова који се релативно безбрижно и дан-данас користе у његовом “лечењу”. На пример: циклофосфамид, прокарбазин, BCNU, CCNU, декарбазин и вероватно цисплатин, хлорамбуцил, изофосфамид, 5-азацитидин, азатиоприн. З а п а ж е н је и синергизам између често к о р и ш ћ е н и х имуносупресивних лекова (кортизона преднисолона и азатиоприна, циклофосфамида и CiS) у изазивању тумора у животиња као и синергизам таквих лекова са УВ зрачењем. На животињским моделима већ је одавно доказано да зрачење и хемотерапија подстичу репликацију и активност онковируса и делују супресивно на имунски систем. 3 a “TODoXIN®” је доказано да нема никаквих контраиндикација.
Улога биљних екстраката у сузбијању канцера Људски организам, колико ми је познато, поседује осам врста енергије, али само склад између менталне, духовне и душевне енергије обезбеђује здраво стање тела. Поремећај тих енергија доводи до несклада, до болести тела. Дух почиње да мрзи своје тело и тежи да га уништи, и обрнуто. Тајна рака крије се управо у том нескладу између духа и тела. Верујем да није потребно посебно наглашавати да се ово схватање не може поистовећивати с ненаучним начином размишљања, већ треба да се разуме као плод научног погледа на микро- и макро- биоенергију, које су постале мериве захваљујући нобеловцима, немачким научницима Берту Сакмену и Ервину Нехеру из института “Maks Plank” у Гетеборгу. Сакмен и Нехер конструисали су, наиме, апарат за мерење енергетских потенцијала јонских канала ћелијске мембране. Узгред речено, када сам о том проблему писао пре више година био сам извргнут подсмеху својих колега и сматрали су ме мистиком. Међутим, да о мистицизму не може бити ни говора када је реч о мојој методи и приступу лечењу рака, потврђује и чињеница да сам својим дијететским производом “TODoXIN®” и његовим варијантама помогао хиљадама пацијената оболелих не само од рака него и од AIDS-a, леукемије, Herpes zoster-a, Herpes simplexa, хепатитиса, хроничног умора, реуматског артритиса, али и чињеница да је “TODoXIN®” лабораторијски испитан у највећим светским здравственим центрима. Шест година сарађивао сам и радио са професорима Медицинског факултета у Лондону и лечио сам од канцера и других обољења директоре The Royal Free Hospital, тамо где наши пацијенти плаћају 120.000-200.000 DM за разне третмане, те у Каролиншкој болници у Стокхолму, у којој је уважени професор Mikael Jondal дао високо мишљење о индуковању НК ћелија “ ТОДоЏИН®”-ом у концентрацији 1:1000 и 1:100 000 - упоређујући “ TODoXIN®” са концентрованим интерлеукином-2 (интерфероном). У Општој лабораторији у Торонтоу, пак, установљено је да “ TODoXIN®” садржи велики број елемената неопходних за правилно функционисање људског организма, те да многи од тих елемената први пут могу
у природи да постоје један поред других, а да при том не изазову међусобну реакцију која би потпуно пореметила састав једињења. Потврђено је да је “TODoXIN®” потпуно нетоксичан и да садржи све неопходне витамине, минерале и друге биохемијске елементе потребне како деци тако и трудницама и одраслима. Установљено је такође да “TODoXIN®” успорава процес старења те да је “TODoXIN®”, дакле, биостимулатор, регенератор ткива и органа и ревитализатор имунског система. Уз то, потврђено је да садржи и противвирусне и стимулативне супстанце које су важне за имунокомпетентне ћелије имунског система. То је, иначе, доказано и у Националном институту за канцер у Вашингтону.
Несклад духа и тела Узроци настанка туморозне ћелије могу бити двојаки: стечени и урођени. Урођене генске, предиспозиције скривене су у хромозомима и очитавају се као “грешкаг у преписивању информација на нивоу ћелијске ДНК, и то у оном делу који је расветљен и доступан за “читање”. Међутим, у оном већем и нерасветљеном делу ДНК, који за многе молекуларне биологе представља “смеће” ДНК, налази се влична картаг јединке или читаве популације. Ту се налазе записи из прошлости, садашњости и будућности. Када то “смеће” ДНК буде могло и компјутерски да се чита, онда ће бити могућно предвидети болест и превентивно и куративно деловати да се она сузбије. Та истраживања сам почетком 1991. године вршио у Универзитетском центру у Мериленду, у Вашингтону, и она су изазвала велико занимање америчких научника. Гени могу да буду у стању парезе и парализе, што доводи до поремећаја генски контролисане продукције блокатора, медијатора, активатора, и разних врста ензима. Но, генске мутације, осим што се преносе наслеђем, могу да буду и стечене услед деловања вируса или вирусних гена и партикула. Вируси, дакле, могу да утичу на мутирање ћелијских гена, а мутирање се убрзава и под утицајем хемијских и физичких агенаса. Вируси такође могу да врше репресију и депресију гена уз инхибицију
ензима, док поремећај равнотеже ензима може да значи блокирање појединих супстанци које регулишу нормалну деобу ћелија. Људско тело представља практично депонију разних експлозивних честица, у које, осим вируса, спадају и бактерије, гљивице и органске материје, а окидачи за те експлозивне честице јесу зрачење, загађена храна, вода, земља и загађени ваздух. Ако је тајна рака у нескладу између духа и тела, онда се може рећи да је рак, у ствари, поремећај равнотеже између духовне и физичке енергије, односно поремећај равнотеже између добра и зла у корист зла. Докле год организам као макроструктура живи у нормалним, здравим условима, без сталних стресних ситуација које доводе до вазоконстрикције ситних крвних судова (капилара) и лоше исхрањености ткива и ћелија, дотле држи под контролом вирусе и вирусне партикуле. Онога часа када престане доток хранљивих супстанци или када су оне, пак, затворене, престаје да се ствара здрава витална енергија и ћелија тада потроши своју резервну енергију, акумулирану у АТР (аденозин-трифосфату). На тај начин постаје инфериорна у односу на сам вирус и његове партикуле. Са друге стране, вирус, с помоћу своје јаче микробиоенергије, ставља ћелију под своју контролу, постаје наредбодавац и наређује јој да продукује ћелијске метаболите.
Код бенигних тумора онкогени вирус паралише систем који регулише множење ћелија, тако да се продукција доброћудних туморозних ћелија јавља само локално. Код злоћудних туморозних ћелија, пак, вирус је наредбодавац, посебно програмиран и са особеном енергијом која омогућава ћелијама да се шире у удаљена ткива и органе. Не само да се онкогена ћелија множи (неконтролисано само са становишта организма као целине, али у односу на саму ћелију и те како контролисано), него врши и неконтролисану продукцију својих материја протеина, ензима и медијатора - који су уједно и комуникацијски фактори између ћелија и омогућавају ћелији да на својој површини развије велики број рецептора, односно уста ћелије. Рецептори су, наиме, протеински делови који се стварају на омотачу ћелије и њихов број зависи од канцерогености саме ћелије, али и од вирулентности самих вируса.
Када вирус уђе у ћелије крви, нарочито у лимфоците и моноцитне макрофаге, почињу да се луче специјалне комуникационе супстанце које изазивају убрзано множење ћелија, али и ензиме који омогућавају туморозним ћелијама да трасирају свој пут кроз здрава ткива. Микробиоенергија вируса ствара механизам деловања вируса на ћелије. Микробиоенергија такође покреће и механизме деобе ћелија повећаном продукцијом рецептора. Малигни вирус има већу енергију, а самим тим и већу снагу и већу токсичност, као и шире поље деловања.
Улога организма у сузбијању канцера Ако постоји већи број узрока појаве канцерозних обољења, онда је потребан и већи број начина њиховог сузбијања. Но, многе од ових узрока организам сузбије сам, а да човек то уопште и не зна. Човек у току свог живота може више пута да буде потенцијални болесник, а да то никада не сазна, јер се болест у почетној фази тешко открива. Та искрица у једној ћелији, која отвара могућност да се развије карцином, чак и његов најтежи галопирајући - облик, може у почетној фази, заметку, да буде сузбијена снагом самог организма. Организам може сам да се избори против семена рака, семена зла. Опет, организам ослабљен физичким или психичким стресом може да пропусти да у правом тренутку реагује на потенцијалну опасност стварања карцинома, да одложи одговор и не супротстави се болести у њеној ембрионалној фази, већ да дозволи да болест пређе ону границу која дели могућност од стварности. Једна од особина живе материје јесте њена способност да ствара метаболичку енергију потребну за раст и одржавање разноврсних ћелијских функција. Организам ствара енергију на неколико начина, али главни су гликолиза и митохондиријска оксидативна фосфорилација. Овај други процес обухвата комплетно сазревање глукозе у угљен-диоксид и воду, и ствара око седамнаест пута ефективнију енергију него што то чини анаеробна производња млечне киселине путем гликолизе. Зах ва љују ћи ви сок ом ст еп ен у с т в а р а њ а енергије, митохондријска оксидативна фосфорилација одговорна је за
снабдевање више од 95% укупне потребе живих ћелија АТР-ом. Сви живи организми јесу регулативни системи у којима је ниво производње енергије (синтезе АТР) једнак нивоу коришћења енергије. Међутим у брзим транзитним условима ти нивои се мењају. У појединим стањима организма, као што је то случај код AIDS-a и канцера, ниво потрошње енергије може да буде тако брз и толико велики да и не дође до акумулирања енергије, него да се одржи на нивоу аденозин-монофосфата (АМР) и аденозиндифосфата (ADP). Код нормалних физиолошких стања организма обично се одржава прецизна равнотежа између реакција које производе АТР и оних које га троше, при чему концентрација АТР у ћелији остаје углавном на константном нивоу. У стању мировања организму није потребан висок ниво енергије и организам ствара само онолико енергије колико му је то неопходно. Обим активности коју митохондријска оксидативна фосфорилација мора да обави /л најбоље се илуструје запажањем да ниво синтезе АТР у човека варира од 0,4 грама АТР/мин/кг телесне тежине под физичким напором. Такав висок промет кроз ланац синтезе АТР, и његов широк распон динамике, осигурава оксидативној фосфорилацији прворазредну улогу у ћелијској хомеостази. Како делују моји биљни екстракти? Биљне супстанце које садржи “ TODoXIN®” успостављају својим деловањем имунореактивност болешћу захваћених ткива и то на један хармоничан начин, који постепено укида хаос у организму настао услед појаве “противбића у бићу”, односно канцерогене ћелије. На тај начин онемогућава се или блокира стварање великог броја рецептора на омотачу канцерозних ћелија. Док здрава ћелија има само један рецептор, дотле их једна иста болесна ћелија може имати безброј. Управо зато не препоручује се узимање велике количине хране, пре свега оне која садржи протеине животињског порекла, већ давање предности биљној храни, која онемогућава стварање ензима и разних других материја потребних за комуникацију између канцерозних ћелија. Канцерозне ћелије, наиме, луче ензиме, који, с помоћу медијатора, трасирају ширење канцерозног обољења, омогућавају стварање нових ситних крвних судова (капилара) преко којих се туморозне масе хране. Биљни екстракти мог
препарата представљају селективне цитостатике какви у званичној медицини још нису пронађени, а који на те туморозне ћелије делују активно и пасивно. Активан утицај огледа се у стимулисању имунокомпетентних ћелија, нарочито NK и LAK Ћелија, које су главни носиоци одбрамбене функције организма. NK ћелије су natural killer ћелије, односно ћелије природне убице свега оног што представља страно тело у организму, док су LAK (lymphokine-activated killer) лимфокином активиране ћелије убице и подврста су ћелија природних убица. То су ћелије које на својим омотачима не развијају рецепторе за улазак вируса, па тиме и не представљају дом за раст и размножавање вируса. LAK ћелије стога представљају централне ћелије моје мапе имунског система. Према најновијим истраживањима, показало се да су и NK и LAK ћелије радиоотпорне, то јест да су отпорне на разне врсте зрачења услед којих се њихова продукција зауставља на прекурсорском стадијуму свог коначног обликовања. Управо зато је и могућно да се с помоћу тачно одређених биљних састојака стимулише њихово дозревање и њихова активност и повећава њихов број. Под одређеним условима LAK ћелије луче све оне материје - лимфокине, цитокине, интерлеукине, интерфероне и многе друге комуникацијске материје - које су неопходне за правилно функционисање имунокомпетентних ћелија и комплетног имунског система. LAK ћелије на тај начин представљају “команданте одбрамбене војске”, те када би прави команданти познавали функционисање, савршенство и склад имунорелевантних ћелија у одбрани организма, никада не би изгубили ниједну битку нити рат.
Механизам деловања “TODoXIN®”-a Улога “ TODoXIN®”-obhx варијација у митохондријском транспорту јона, односно у регулацији ћелијског метаболизма енергије, указује на неколико околности. Први и најједноставнији параметар митохондријске кисеоничке фосфорилације јесте концентрација протеина респираторног ланца. Смањење и повећање концентрације протеина захтева коришћење за синтетизацију протеина, што је условљено имунолошким стањем организма. Ефекти узимања “ TODoXIN®”-a релевантни су за
митохондријске функције: пенетрацију унутрашње мембране, висок квалитет везивања за разне јоне и њихово неутралисање (што представља позитиван ефекат код многих патолошких стања организма), повишен квалитет митохондријског транспорта и повишен енергетски потенцијал ћелије. Код канцерозних обољења организам може да губи у тежини, али не сме да губи у енергији. У организму који гладује, а не губи енергију, рак нема могућности да брзо продукује велики број туморозних ћелија, те организам може дуже да живи без обзира на присуство рака. Најчешће се на овај начин рак и сузбија. Тако се, наиме, обрће редослед узрока и последице. “TODoXIN®” је справљен на бази свежих интегралних коровских биљака које имају моћну енергију. Традиционално се у мојој породици говорило да је циклама, за разлику од имеле, лепа, али не може да буде лек. Лек могу да буду само биљке које нису нежне, већ које су у стању да расту и на камену и живе без воде, и да заштите себе од еколошког загађења. “TODoXIN®” садржи свеже препариране састојке хромопротеина, фитохемаглутинина и фитоцитохрома С. Цитохром С налази се у митохондријској мембрани. Његова концентрација у мембрани регулише ћелијски енергетски потенцијал. Његова основа је хем. Он се из цитохрома С реструктурише с помоћу “хладне фузије" или једноставне “допуне” митохондријске мембране новим цитохромом С, који практично омогућава неопходне фундаменталне физиолошке ћелијске механизме. “TODoXIN®” је јака противвирусна супстанца. Он је селективни природни скалпел који директно иде на злоћудне ћелије, а чува здраве ћелије, што званичној медицини не полази за руком. Узимање “TODoXIN®”-a биће успешније када се буду створиле могућности да се оболели организам доведе у стање апсолутног мировања - неку врсту вегетирања - с помоћу супстанци које продукују животиње које имају зимски сан. “TODoXIN®” ће се моћи депоновати путем интравенске инфузије и клизме, тако да ће у чистом природном стању, без утицаја желудачне киселине, доспевати у крвоток. Када је реч о леукемији, “ TODoXIN® ” уводи пацијенте у ремисију, али после ње би требало ласерским путем
да се униште извори из којих бујају леукемичне ћелије. Тај метод би свакако био ефикаснији од сада уобичајеног пресађивања костне сржи. Све болести, а првенствено канцерозне, јављају се, дакле, услед тога што стабилне атомске и молекуларне структуре искакањем електрона прелазе у јонска стања која представљају оптерећење за организам, будући да су негативна енергија која у организму ствара неред, несклад и хаос. Поремећаји на нивоу јонских структура могу се зауставити једино виталном снагом свежих биљних супстанци, и то успешније него невиталним фармацеутским препаратима који се дају у облику ампула, капсула и таблета. Увиђајући значај фитотерапије и схватајући да је будућност медицине заиста у фитотерапији, амерички истраживачи су се последњих неколико година усредсредили на природни начин лечења. Американци су, стога, читаве тимове здравствених радника послали у аустралијске, афричке и јужноамеричке забити, да траже традиционалне рецепте за лечење многих болести за које званична медицина нема лека.
“TODoXIN®” и плацебо ефекат Плацебои су привидни лекови. Они не садрже никакве активне супстанце, али без обзира на то развијају дејство. Плацебои могу у телу да изазову мериве промене, чак и нежељена дејства. Плацебо ефекат учествује у сваком излечењу и побољшању, свеједно која је врста лечења примењена. Болести и тегобе које се заснивају на међусобном деловању тела и душе нарочито су подложни плацебо ефектима. Не делује на болеснике само лек, већ и човек. Побољшање може бити изазвано и само оним што лекар свом пацијенту каже или начином на који га саветује. У ефекту сваког медицинског лечења учествује веровање лекара у терапију коју прописује и поверење пацијента у свог лекара. То двоје међусобно се јачају и не могу се раздвојити. Тајна успеха сваке терапије лежи у
односу поверења. Својом посвећеношћу лекар појачава наду оболелог у оздрављење. Удео плацебо ефекта у ублажавању или излечењу износи 2070%. То важи како за уобичајено медицинско лечење медикаментима тако и за “алтернативне" терапије. Одлучујуће за степен позитивног плацебо деловања јесте надање са којим се пацијент суочава са лекаром. Свако успешно лечење садржи плацебо компоненту и сваки добар терапеут користи то свесно. Уз све уважавање плацебо ефекта, “TODoXIN® ” је препарат који проверено делује имунореконструктивно те као виростатик и цитостатик, без нежељених дејстава.
Лекарима Већ годинама апелујем на лекаре да из лечења канцера што пре избаце зрачење и хемотерапију. Према мом професору де Вити, директору Националног института за канцер, у Бетезди (објављено 1997. године), стопа успеха хемотерапије је испод 2,8%. Метапромене настале применом зрачења нису праве метапромене, него нови примарни тумори у хиперсензибилних особа. Исти је случај и са хемотерапијом. Примарни рак појављује се услед дејства хемијских препарата и веома често то нису метапромене, већ само примарни канцер на другим ткивима и органима. Пошто је само питање дана када ће се моји вапаји чути и уважити, саветујем поштованим колегама да не дозволе да наша земља буде међу последњима које ће ово прихватити. Још нешто: Препоручујем, уколико здравствено стање болесника то допушта, да дневна количина инфузионе течности не прелази 10% од укупне количине крви у организму, јер услед оптерећења може доћи до пуцања капилара у виталним центрима.
Пацијентима Пацијенти би пре узимања “ TODoXIN®”-a требало да од свог лекара добију детаљне информације у вези са терапијом. Посебно истичем да пацијент треба да зна да смањење броја малигних ћелија испод нивоа детекције не подразумева да су извори малигне пролиферације у потпуности уклоњени. У пацијента који узима “TODoXIN®” може се, и поред тога, развити малигно обољење или компликације везане са њим. Са тога разлога он мора остати под надзором лекара који има искуства у лечењу канцерозних обољења. Пацијент треба да зна да се дугорочни ефекти “TODoXIN®”-a прате непрекидно током 35 година, а таква пракса биће настављена и у будуће. Међутим, због специфичности канцера као обољења, не постоји сазнање нити гаранција тока и исхода узимања. Наглашавам да до данас приликом лабораторијских и клиничких испитивања нису уочени опасни нежељени ефекти. Ипак, у случају појаве било каквих нежељених ефеката, упу^ујем пацијента да се посаветује са својим лекаром. Успех значајно зависи од придржавања прописаног начина примене. “TODoXIN®” треба да се узима свакодневно, према упутству. Дозирање не мењати без претходног саветовања са лекаром. Уколико пацијент прескочи једну дозу, следећу узима према редоследу прописаном начином употребе и дозирања. Ако се једна доза прескочи, нипошто не удвостручавати следећу дозу! Пацијентима саветујем да пријаве коришћење додатних, пропратних лекова, како би се избегла могућно смањена ефикасност “TODoXIN®”-a. Иначе, контраиндикација за било какву паралелну медикацију не постоји.
Упутство за узимање “TODoXIN®” код канцера Уз редовну терапију болесници са канцером требало би да узимају “TODoXIN®” бр. 2 најмање 42 дана. “TODoXIN®” се користи једноставно: увек на празан желудац, без тенности, 10 до 15 минута пре оброка. Првога дана узима се по 1 кашика пре оброка (ујутро, у подне и увече). Од другог до 42. дана узимају се по 2 кашике пре оброка (ујутро, у подне и увече). У врло ретким случајевима, у којима пацијент са неких разлога (на пример - лоше пробаве) не може да узима “TODoXIN®” у стандардном облику (полутечан, односно кашаст), могућно је “TODoXIN®” процедити кроз стерилну газу и тако пити током неколико (1-3) дана, док се организам не навикне. После тога се наставља са стандардним “ТОДоЏИН®”-ом и према описаном начину примене. У првих 6 недеља узимања “ TODoXIN®”-a обавезно узимати препарат од љуске јајета (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ) и рибље уље! Сам пацијент својом сарадњом, то јест строгим поштовањем режима терапије и свих прописаних пропратних мера, може значајно утицати на коначан успех лечења! Пацијенти који имају слабу ресорпцију, цревне и желудачне тегобе, проблеме са стомаком, као и болесни од канцера, ваљало би да за чишћење организма користе просо (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Пацијенти оболели од канцера део изгубљене енергије могу надокнадити житом (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Чај за детоксикацију Пацијенти који се лече од канцера уз “TODoXIN®” добијају и посебан чај за детоксикацију организма. Пола литра овог чаја треба обавезно свакодневно да пију, и то не одједном, већ расподељено током целог дана.
У случају да пацијент то, ипак, не може, поменуту количину може да смањи или да ју пије са другим чајевима, према сопственом избору. Чај се припрема тако што се у 1/2 литра кључале воде дода 1 кашика чаја, остави да одстоји 15 минута, а потом процеди и пије у току дана. Умерено заслађивање дозвољено је искључиво жутим шећером или медом, с тим што се мед ставља само у млак или хладан чај. Непрокувана вода не сме се пити. ЧаЈеви за тегобе са неким органима плућа:липа, зова, мајчина душица, очајница, босиљак јетра: чичак, цикорија, раставић пробавни тракт: хајдучка трава, пелен, кантарион, боквица, петровац, лист дуње
Посебни препарати за болеснике са канцером За извлачење вишка течности v организму Вишак изливене течности, нарочито у пределу грудног коша и трбушне дупље, али и осталим деловима тела, која својим притиском може да оштети околно ткиво, неопходно је уклонити. 2-3 дл. (природне, квалитетне) комове ракије загрејати у неком суду до тачке кључања. Затим ју измаћи и, док је врела, додавати јој, уз мешање, црно пшенично брашно, све док се не претвори у густу кашу од које би могла да се направи погача. Погачу направљену од те смесе ставити на најнижи део предела у којем постоји вишак течности, с тим што кожа претходно треба да се намаже маслиновим уљем. Лепињу фиксирати пешкиром или крпом и оставити да одстоји око 30 минута, а повремено контролисати да ли извлачи течност. Ако ју извлачи, погача ће постајати све ређа и кашастија. У супротном, биће још тврђа и сувља.
Вишак течности
v
грудном
ко ш у
Рецепт бр. 1: Четири до пет пута дневно помешати и узимати 1/2 кашичице семена од шаргарепе, самлевеног у прах, и 1/2 кашичице меда. Рецептбр. 2 :lp v\пута дневно правити и узимати мешавину од 3 кашичице ситно исецканог или измиксованог црног лука и 2-3 кашичице меда. Пре узимања оставити да одстоји 1 сат. Вишак течности v трбушној
дупљ и
Узети дрвце пасјег трна (Hippopheae rhamnoides), величине 10 цм, ставити га у 3 литра воде, кувати док не остане 1,5 литар и пити преко дана. Течност мора да се извлачи због опасности труљења ткива и органа у њој. Са друге стране, услед притиска на крвне судове, количина течности у овим шупљинама брзо расте и притиска дијафрагму и плућа пацијента, што у неким случајевима може да доведе до угушења. Ако вишак течности не може да се укпони овим средствима, пацијент мора да се обрати свом лекару. За спречавање крварења Особе које услед хемотерапије имају смањен број тромбоцита и хемофиличари требало би да пију чај од русомаче, ради спречавање унутрашњег крварења и бољег згрушавања крви: 3 кашике русомаче ставити у 700 гр. кључале воде, смакнути са ватре, поклопити и оставити да стоји 30-40 минута. Пије се 3 пута дневно по око 2 дл. У случају спољашњих крварења на рану се причврсти парче свежег живинског меса. Против штуиања код канцера дигестивног тракта 1 кашичица кима са мало чаја. Ако то не помогне, узимати доста лимуновог сока. Може да се проба и копар, анис или, уз контролу лекара, давати кокаин.
Клизма за болеснике од рака
На шољу за клистир, запремине 1,5-2 л, у воду температуре око 38 степени, додати 100 г одварка зелене кафе (1 кашику зрна кафе, претходно ударених тучком колико да се разбију, прелити са 120-130 г воде и пустити да се кува 3-4 минута, процедити и оставити да се охлади), 3-4 кашичице лимуновог сока и 1 чашу сока од цвекле. Број клистирања зависи од стања болесника. Што је стање теже, то је потребно више клистирања. Тако се ради 7-10 дана, после чега се број клистирања постепено смањује. У последњој етапи клистира се свака 2-3 дана, све док болесник не добије своју столицу. Клистирања су важна, јер се тако избацују токсини који се стварају у дебелом цреву и ремете процесе саморегулације у организму. Облога бр. 1 за дојку Облога за дојку прави се од алоје. Лист алоје очисти се од бодљи, исече се тако да се отвори као књига (да пусти сок), стави се на чвориК и причврсти фластером. Отворен лист алоје који је причвршКен преко чворића може да стоји тако целу ноћ. Када се алоја осуши - треба да се промени. Алоја у течном облику (капи) примењује се тако што се облога прави од неколико капи накапаних на газу, која се после фластером причврсти изнад чворића на дојци. Апоја може да се гаји код куће, па се онда откида парче по парче листа и примењује за облоге. Довољно је имати алоју у саксији и стално ју стављати као облогу. Никако не може да шкоди. Не изазива чак ни црвенило коже, а камо ли било какав свраб или неку упалу. Од алоје би ваљало направити и неку маст, која би боље продирала у кожу. (Осим алоје може се привијати и трава рањеник илити петровац.) Облога бр. 2 за дојку 1 кашику петопрсте (Potentilla tormentilla) прокувати 3-4 минута у разблаженом винском сирћету (количина сирћета зависи од тога
да ли се привија само на једну дојку или на обе). Скинути са ватре и оставити поклопљено да одстоји 5-10 минута. Газу или чисту ланену крпу умакати у топлу течност и привијати на дојку. Облогу мењати 4-5 пута, да увек буде топла. Понављати поступак неколико пута дневно. Облога се примењује код тврдих отеклина, екцема и кожних осипа дојке. Миом материие 2 кашике коре младог храста (скинуте са младих грана), 3 кашике кантариона, 3 кашике ораховог листа. Све прелити са 2 л воде и кувати да кључа 3 минута. Оставити да одстоји 1 сат, процедити и користити за испирање иригатором 2-3 пута дневно. Канцер плућа Болесници са канцером плућа треба обавезно да узимају сок од црног лука и сируп од беле бундеве (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Аденом простате Једну кашику мртвих пчела кувати 1 сат у 1/2 л. воде. Процедити, додати 1 кашику меда и 1 кашичицу 10%-ог раствора прополиса. Добро измешати и узимати по 1 кашику 3 пута дневно, 1 сат пре јела. Укупно узимати 30 дана. Овај препарат примењивати 2 пута годишње (сваких 6 месеци). За превенцију проблема са простатом препоручује се мушкарцима старијим од 50 година да свакога дана узимају 1-2 кашичице полена - наравно, ако нису алергични на полен. Рак коже Свежи сок траве росопаса помешати са вазелином у односу 1 према 4 или суви прашак исте траве помешати са истом количином вазелина. Додати 0,25%-ну карболну киселину, ради конзервације. Примењивати код рака коже. HofrvpaK
Користе се цветови и листови, прикупља се у време цветања (јул). Сушити у рерни на температури од 100-105 степени, а онда досушити на промајном месту. Кува се као обичан чај; 1 део
зеленог чаја и 2 дела ноћурка ломешати и 1 кашику мешавине прелити са 250 г кључале воде, оставити да одстоји 10 минута, процедити и пити. Добро делује на имунски систем, а код рака плућа повољно делује на метастазе. Невен Користи се чај од невена, 2 кашичице цветова на 2 чаше кипуће воде, оставити да одстоји 10-15 минута, процедити и попити у току дана. Могућно је користити и алкохолну тинктуру (капи) невена. Боквица За лечење се користи лишће све три врсте боквице. Примењује се против рака на плућима и желуцу. Исецкану боквицу измешати са истом количином жутог шећера или меда. Та смеса треба да одстоји на топлом месту 3 недеље, а добијена течност пије се 3 пута дневно по 1 кашика. Љубичица Позната као добра за искашљавањ, а примењује се против рака на језику и гркљану. Прегршт лишћа љубичице прелити са 2 чаше кипуће воде и оставити да одстоји 24 сата. Процедити и течност поделити на два дела. Први део попити у року од 24 сата, а од другог дела свако врече правити облоге.
“ TODoXIN®” и исхрана После прва 42 дана узимања требало би да се побољша квалитет живота, заустави напредовање болести и продужи време преживљавања. Код тешких облика или стања поодмакле болести канцера нарочито је важно да пацијенти избаце из исхране месо (без обзира на његово порекпо), млеко и млечне производе, јаја, рибу, значи - храну пуну протеина животињског порекла. До њих ће у организму увек пре доћи болесне, канцерогене ћелије, које се често брже размножавају од здравих. Управо због овога обично се каже да се ћелије рака у односу на здраве ћелије понашају попут пирана и ајкула.
Месо може сасвим лепо да се замени и сојом у свим варијантама и облицима. Преко тридесет година пишем о соји, а тек је сада прихваћена од стране клиника које се баве онкологијом. Нормално - као јапански производ (Интернационални скуп, Студеница, септембар 1999.), почев од сојиног млека, сира, чак до шницли. Ту су, затим, и семе лана, конопље, хељде. Наглашавам да се канцер, као и раст и репликација вируса, може одложити или успорити, уношењем већих количина високоенергетске хране и мањих количина висококалоричне хране. То подразумева минимално коришћење, или потпуно избацивање из исхране, животињске масти и прерађевина од меса, које могу да садрже анималне онковирусе. Нарочито треба да се обрати пажња на младе домаће животиње (телад, јагњад итд.), јер ове развијају тзв. (онко)вирусе жлезданог и кожног типа, који су у стању са савладају заштитне баријере унутар животињских врста, чак и да пређу, односно да се пренесу, на човека. Поврће и воће треба да се једе и сирово и кувано. Сирово поврће може да има јачу противканцерогену моћ. То, међутим, не значи увек и за поврће богато бета каротином. Умерено висока температура мења облик бета каротина тако да се он боље апсорбује. Више ликопина добиће се из куваног, него из сировог парадајза. Топлота не оштећује ни неке друге важне каротиноиде (лутеин из зеленог поврћа). Са друге стране, топлота уништава неколико осетљивих противканцерских супстанци, укључујући индоле и витамин С из поврћа. Због тога зелено поврће уносити што више сирово и чувати га кратко и на нижој температури. Ово је, на први поглед, мало мучан начин исхране. Не за дуго, односно док се човек не навикне. Наравно, има и оних којима оваква храна уопште не смета. Лако и веома брзо навикавају се на њу, прија им и у потпуности ју прихватају као своју. Болесницима од канцера препоручујем да се усмере на плодове са дрвета која се, ипак, мање прскају. Посебно на маслину (и њено уље!), јер она живи и по хиљаду година, без примене било каквих хемијских препарата. Имајући све ово у виду, исхрана оболелих од канцера требало би да буде према правилима православног поста. Детаљно о томе
вид. у ХРАНА И ЗДРАВЉЕ, а предлог јеловника и рецепата у књизи “TODoXIN® посни кувар”. Намирнице које
могу
да спрече (или vcnope^ развој рака
Бели лук и црни лук: Садржи више од 30 противкарциногена. Ту спадају диалил-сулфид, кверцетин и ахоин. У животиња они блокирају најопасније изазиваче канцера (нитрозамини и афлатоксини). Сумпорна једињења из белог лука повећавала су in vitro противканцерску активност макрофага и Т-лимфоцита, делова имунског система који су задужени да уништавају ћелије тумора. Бели лук, као антибиотик, делује и против бактерије Н. pylori, која доприноси стварању тумора дебелог црева и желуца. Соја и тофу (сир од соје):Соја има најмање противканцерских супстанци. Делује противестрогенски, што може да спречи напредовање хормонски зависних канцера као што су рак дојке и простате. Соја је најбогатији извор инхибитора протеазе, који, у животиња, заустављају или успоравају напредовање рака дебелог црева, усне дупље, плућа, јетре, панкреаса и једњака. Фитостероли и сапонини јаки су противканцерски агенси. Фитостероли у животиња помажу уништавање канцера дебелог црева тако што коче деобу ћелија. Сапонини могу да побољшају отпорност организма и убију одређене ћелије рака, успоре раст ћелија рака грлића материце и коже и да зауставе пролиферацију канцерских ћелија дебелог црева. Соја блокира и стварање нитрозамина, који изазивају рак јетре и којих има доста у сувомеснатим производима. Најактивнији противканцерски агенс у соји јесте генистеин, а осим њега присутни су и изофлавоноиди, супстанце које делују против рака дојке и простате. Соја је богата биљним естрогенима, а ипак не изазива рак дојке. То је један парадокс. Соја имитира естроген из организма, али нема штетна дејства, јер садржи природни аналогон тамоксифена, лека који је естроген са антиестрогенском активношћу. Изгледа да соја и тамоксифен блокирају способност естрогена да подстиче малигне ћелије, док истовремено изазивају повољне ефекте на кости и кардиоваскуларни систем. Састојци соје највероватније се у ћелијама вежу за рецепторска места за естроген и тако спречавају опасни тип естрогена који изазива канцер да се веже и неутралишу ту његову активност.
Слатки корен (сладић): Тритерпеноиди у слатком корену могу угушити ћелије тумора који брзо расте и преобратити неке преканцерозне ћелије у нормалне. Шаргарепа, целер, пашканат: Шаргарепа је највећи извор бета каротина, наранџастог пигмента, кога има и у зеленом поврћу. Што тамније наранџасто - то боље. Ова супстанца битна је за спречавање рака плућа. Агруми (лимун, поморанџа, грејпфрут) и ананас: Садрже све групе природних супстанци (каротиноиди, флавоноиди, терпени, лимоноиди, кумарини, анитоксиданс глутатион и глукарат). Агруми садрже 58 познатих противканцерских супстанци. Јабуке, банане, крушке, суве шљиве, кајсије: Садрже пектине, растворљива влакна која су међу том врстом влакана јединствена у спречавању рака дебелог црева. Добар извор пектина јесте и мармелада. Бобичаво воће: Узимање аспирина може битно да смањи ризик од добијања рака дебелог црева. Природни аспирин салицилати - налазе се највише управо у бобичавом воћу. Парадајз, плави патлиџан, паприка: Моћ парадајза као противканцерске намирнице јесте у састојку ликопину, пигменту који парадајзу даје црвену боју. Ликопин је у заустављању токсичног молекула кисеоника, који може изазвати канцер у ћелијама, два пута моћнији од бета каротина. У нашој исхрани парадајз је главни извор ликопина, а то укључује и све производе од парадајза: кувани и конзервирани парадајз, сос и пире од парадајза и кечап. Ликопина има у великој концентрацији у лубеници и нешто мање у кајсијама. Зелено лиснато поврће (спанаћ, кељ, тамнозелена салата): Ова храна препуна је различитих антиоксиданаса, укључујући бета каротин и фолну киселину, као и лутеин, мало познати антиоксиданс. Зелено лиснато поврће богато је лутеином. Што тамније зелено - то боље. Лутеин и други каротиноиди не губе се кувањем и замрзавањем.
Крсташице (купус, броколи, карфиол, прокељ, кељ, репа, раштан): Смањују тип естрогена који може да подстакне канцер дојке. Поврће из рода крсташица убрзавају одстрањивање овог естрогена из организма и црпе резерве естрогена које би, у супротном, храниле канцер. За ово су најзаслужнији специфични индоли. Ово поврће најбоље је јести свеже, јер кување разара индоле, па им смањује противестрогенско и противканцерско дејство. Крсташице, нарочито купус, штите својим индолима и од рака дебелог црева. Махунарке: Садрже фолну киселину или фолат. Значајне су у заштити од рака плућа. Мањак овог витамина В изазива већи број хромозомских оштећења у ћелијама, па их тако чини осетљивима на претварање у ћелије тумора. Механизам је следећи: недостатак фолне киселине изазива то да хромозоми имају веће изгледе да се ломе на слабим местима, што дозвољава вирусу да се убаци у здрав ћелијски генски материјал, изазивајући тако почетне промене које најављују канцер. Махунарке садрже и инхибиторе протеазе. Пасуљ: Уношење већих количина пасуља може помоћи у заштити од рака дојке, будући да пасуљ садржи фитоестрогене, који блокирају активност естрогена који изазива рак. Пасуљ садржи и инхбиторе протеазе и фитате. Пшеничне мекиње: Смањују количину циркулишућег естрогена, који у жена може да изазове рак дојке. Влакно пшеничних мекиња је нерастворљиво, па бактеријама у дебелом цреву даје доста материјала за савлађивање. Ово, кроз сложен след биолошких догађаја, доводи до тога да мање естрогена одлази поново у крвоток. Влакна смањују естрадиол, који се сматра главним кривцем за рак дојке. Само је за ове мекиње утврђено да имају заштитно дејство од канцера. Штите од настанка рака дебелог црева тако што смањују преканцерозне полипе. Могућно је да смањују концентрацију жучних киселина и бактеријских ензима у столици, за које се сматра да покрећу канцер дебелог црева. Сматра се да су главни противканцерски састојци у пшеници фитат и пентоза, шећер из пшенице.
Маслиново уље: Мононезасићене масти, које доминирају у маслиновом уљу, помажу у сузбијању канцера. Омега-3 масне киселине такође помажу у спречавању одређених врста канцера, укључујући и рак дојке. Ово уље садржи омега-9 масне киселине, мононезасићеног типа, које спречавају или успоравају раст канцера дојке. Рибље уље: Смањује величину тумора у животиња, те број тумора и њихову тенденцију да се шире. Смртни исходи услед канцера били су ређи у људи у чијој је крви било више масних киселина рибљег уља. Рибље уље кочи преканцерозни раст који доводи до канцера дебелог црева у људи. Такође може да спречи ширење канцера дојке после операције. Могућно је и да спречава појаву метастаза после операције дојке. Зелени чај: Садржи јаке противканцерске супстанце катехине. Воће и поврће богато витамином С: Овај витамин велики је непријатељ рака дојке. Недовољан унос витамина С опаснији је од превисоког уноса масти. Намирнице богате влакнима, калцијумом и витамином D: Овај витамин из хране сузбија послеменопаузални рак дојке у жена изнад 50. године, али и у оних које добијају рак у млађим годинама. Остале намирнице: Уље од семена лана, пиринач (неглазирани), овсене пахуљице, јечам, краставац, кромпир, лук власац, диња, бундева, ђумбир, нана, рузмарин, оригано, жалфија, мајчина душица, босиљак, естрагон, цимет, какао. После прва 42 дана могу да се укључе и следеће намирнице које имају противканцерогено дејство: Обрано млеко или млеко са мање од 2% масноће: Могућни противканцерски састојци млека јесу калцијум, рибофлавин (витамин В2), витамини А, С и D.
Јогурт: Живе културе у јогурту повећавају имунске функције стимулисањем стварања гама интерферона, који може да успори раст тумора. Нарочито је добар ацидофилни јогурт (онај који садржи Lactobacillus acidophilus), јер помаже у сузбијању ензимске активности која иначе безопасне супстанце у дебелом цреву претвара у канцерогене материје. Храна из мора, нарочито масна риба: Масноће из рибе јачају одбрамбене снаге, које, затим, убијају лутајуће ћелије канцера пре него што напреве нове туморе. Морска риба (лосос, сардине, скуша, харинга и туњ) најбољи су извор витамина D.
Леукемија Узима се “TODoXIN®” 6р. 2, такође 6 недеља. Првог дана 3 пута по 1 кашику 10-15 минута пре јела, а од другог дана до краја 6. недеље 3 пута по 2 кашике 10-15 минута пре јела. Пије се исто чај за детоксикацију (према истом рецепту као код канцера), рибље уље и препарат од љуске јајета или ајер-коњак (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Исхрана оболелих од леукемије Оболели од леукемије (и одрасли и деца) могу да примењују исхрану ко ја важи за оболеле од канцера после прва Бесмислено је да се исхрана оболелих од леукемије прописује као код оболелих од рака, јер леукемија је сасвим друга болест, она се само зове рак крви. Код леукемије не треба да се спроводи исхрана као код рака других органа. Наравно, има и ту ограничења и опасности - управо у месу. Масти су штетне. У исхрани оболелих од леукемије треба да се избегавају велике количине масних јела и уопште масни прехрамбени производи. Међутим, то не значи да оболели од леукемије не смеју да намажу хлеб бутером или маргарином и да једу зачињена и запржена јела. То би било потпуно бесмислено. Ипак, количина масти треба да буде сведена на најмању меру.
Што се меса тиче, у сваком случају треба да се једе врло умерено и врло квалитетно. Значи - има меса која су стварно богата крвним састојцима, али потпомоћи крв јесте нешто сасвим друго. Значи - треба да се једе месо по мало, може и бифтек и јака говедина и свако друго месо, али умерено. Не морају баш да га се одрекну, ако то не желе. Срж из шупље кости, која је јако масна, може да буде корисна, али не може човек да се храни само том сржи. Нема никаквог разлога да се оболелима од леукемије ускраћују намирнице животињског порекла, али то треба да буде врло опрезно. Организам се не сме оптерећивати сувишном количином меса, ни у случају здравих особа, а поготово оболелих од леукемије. Масноћа не треба да се избаци из исхране, мада јела не би требало да буду премасна. Стара свињетина, којој је кртина масна, апсолутно не треба да буде у јеловнику оболелог, али је зато немасна свињска шницла дозвољена. Оболелог од леукемије није потребно малтретирати ригорозном дијетом, заснованом само на воћу и поврћу. Оболели од рака може јако много да постигне строгом дијетом у излечењу, али оболели од леукемије таквом дијетом неће постићи ништа. Он треба да се храни нормално, да узима много воћа и поврћа и умерено масноће. Боље је да се једе јака говедина - бифтек - него свињетина. Добро је припремити супу од сржи шупље кости, и такво јело треба да буде заступљено у једном оброку у току дана. Битно је свакодневно узимати храну са пуно гвожђа и пуно витамина. Рецимо, боље је да се попије сваки дан 1 дл јаког домаћег црног вина или купиновог вина (не више од једног децилитра!), што је довољна доза за децу, али и за одрасле. За крупне људе може се ова доза повећати на два 2 дл дневно и ништа неће шкодити. Уместо само црног или купиновог вина, још је боље наизменично, из дана у дан, пити и једно и друго.
Такође један добар напитак за оболеле од леукемије јесте кувано вино са циметом, које треба да се пије само 1 дл дневно, не више. Овај напитак припрема се тако што се узму 2 дл домаћег црног вина и кувају са циметом док не испари на пола (1 дл). Пије се топло, и овим напитком постиже се подстицај циркулације крви, а тиме и њена активност и јачање. Врло добро је у току дана пити кашасти домаћи сок од јагоде, боровнице и другог воћа које је богато гвожђем. Данас је већ доказано да спанаћ има око десет пута мању концентрацију гвожђа у односу на исту количину какаоа. Какао је врло важан у исхрани оболелих, али и здравих људи. Бобице клеке, глога и сувог дрена јесу комбинација чаја која је незаменљива у терапији оболелих од леукемије. Овом чају може се додати неко укусно, ароматично биље као што је нана, ванила или, пак, цимет. Чај се може направити и од клеке, листа и цвета глога и дрењине, уз додатак ваниле. Друга варијанта чаја јесте комбинација купине, коприве и клеке, и ова два чаја могу да се смењују. Све те шумске биљке жбунасте су и трновите, богате су танином (трњина) и њихови чајеви благотворни су у току лечења оболелих од леукемије. Дивље јабуке и крушке те шумске оскоруше треба да се исецкају на танке листиће и осуше. Од тога се прирема чај. Ови чајеви не лече оболење, али јако су корисни у току терапије оболелих. Није лако стећи навику и имати стално један чајник хладног чаја и увек све плодове и чајеве који би требало да се пију. Ипак, оваква навика неопходна је и у здравих људи, а поготово у оболелих. Оболели треба мало више да избегава млеко, да га не пије у великим количинама, већ да га узима умерено или у облику сира. Оболели не треба да буде ускраћен у исхрани за оно што јако жели. Ако има потребу и жели да пије млеко, да пије јогурт, онда то треба и да му се омогући, али је важно да у свему буде умерен.
Значи - један дан може да попије чашу млека, други дан чашу јогурта, трећи дан сир, и тако редом. Млеко и јогурт не би требало да пије за доручак, ручак и вечеру. Млеко је пожељно заменити чајевима. Поред чајева врло је корисно пити домаћу бозу, коју није тешко направити и која није скупа. Боље је бозу правити са жутим шећером. Уопште, из употребе треба да се избаци бели конзумни шећер. Уља су доста прерађена, тако да се у том поступку прераде изгуби и до 85% корисних активних састојака, тако да се у организму стварају омега-6 масне киселине које су штетне по организам, а врло мало омега-3 масних киселина које су корисне за организам. Зато је најсигурније домаћа, добро спремљена и непрерађена маст у малој количини или, још боље, домаћи бутер, који се једноставно прави у бућкалици. Овакав начин исхране неопходно је примењивати у току терапије, јер ће на тај начин ефекат “TODoXIN® ”-а бити много већи. Исхрана деце оболеле од леукемије Исхрана код леукемије разликује се од исхране код осталих облика рака. Поред препарата “TODoXIN®” бр. 2 треба да се даје рибље уље и сок од младе, некуване цвекле. Деци треба да се дају 2-3 кашичице сока дуже време, преко целе године. Сок од целера, који деца нерадо узимају, може се помешати са јогуртом. Потребна је добра храна у малим количинама, боље је дати једну кашичицу добро разблаженог пиреа од кромпира и једну кашичицу ситно исецканог или добро млевеног меса, јер то јако много значи. Човек не може да поверује колико болеснику који се враћа у живот значи једна кашичица добре, сварљиве и прихватљиве хране. То што дете не може да једе не треба да се схвата као трагедија. У том случају треба да се храни пипетом. Свеже пасирана јагода, пола кашичице шлага - све је то храна. Сок од меса, сок од џигерице - то се све меље,па кува на пари да пусти сок. То је скоро полупресан сок. Рецимо - џигерица: наћи здраву џигерицу, остругати је ножем да се претвори скоро у пену
и помешати ју са неком другом храном. Некад лоћи од мрвице и повећавати из дана у дан, према потреби, док дете не почне нормално да једе. Почети и са пипетом, са мало сока од шаргарепе, мало од цвекле, мало млека. Пет капи, десет капи за организам који још не функционише то је храна од виталног значаја. За све оболеле од леукемије, без обзира на узраст, важи да се у просторијама где се борави и/или спава не држе испарљиве хемијске супстанце (нафталин, лакови, дезодоранси и вештачки мириси) и да се избегава додир са пестицидима и инсектицидима у било којој средини, што нарочито важи за децу.
Питања и одговори У више од 60 телевизијских и радијских емисија говорио сам о малигним обољењима и приступу који за помоћ у лечењу тих обољења има “TODoXIN®”. Заиста много гледалаца и слушалаца постављало је многобројна и разнолика питања у вези са темом о којој сам говорио. Сва та питања сакупљао сам и покушао да обрадим тако што ћу издвојити она која се јављају најучесталије, али и она која у нас нису довољно позната. Пошто је у првом делу ове књиге дато виђење малигних обољења које заступа “TODoXIN®”, у овом делу биће дати одговори на питања засновани на ставовима савремене школске медицине. Да би се избегла свака пристрасност и да би читаоци имали податке који су утемељени на најновијем стању истраживања и сазнања о малигним обољењима, одговоре на питања дао сам користећи материјале двеју немачких стручних (медицинских) установа. Зашто немачки извори? Још пре 7 година, разговарајући са главним и одговорним уредником угледног немачког стручног часописа “raum & zeit”, г. Елерсом (Ehlers), који је 1996. године у свом часопису објавио научни рад о “TODoXIN®”-y, на енглеском и немачком језику, закључио сам да немачка наука прати најбоље традиције европске науке и да је заиста међу првима што се вирусологије и онкологије тиче. Зато сам сада одлучио да се припомогнем немачким изворима: “Смерницама” Радне
заједнице научних медицинских стручних друштава (“Leitlinien der Arbeitsgemeinschaft der vvissenschaftlichen medizinischen Fachgesellschaften - AWMF”) и књигом “Тема: рак”, друго, прерађено и актуализовано издање, 1998. (“Thema Krebs”, 2., Oberarb. u aktualisierte Aufl.- Berlin/Heidelberg: Springer. 1998. XXIV, 441 S.), коју су издали X. Стаматиадис-Шмит (Н. StamatiadisSmidt) и X. цур Хаузен (Н. zur Hausen), из Немачког центра за и с т р а ж и в а њ е ра ка , у Х а јд е л б е р г у ( De ut sc he s Krebsforschungszentrum, Heidelberg). И мунски систем
Имунски систем, назван још и телесна одбрана, образује линију одбране организма против “страних елемената”. Као што већ само име наговештава, у случају имунског система реч је не о појединачном органу, већ је он својим ћелијама које су специјализоване за одређене функције расподељен на сва телесна ткива и све телесне течности. У човека се имунски систем састоји од више од хиљаду милијарди (1012) ћелија, од којих се свакога дана обнавља 10% и које укупно имају масу од око 2,3 килограма. Главни саставни делови имунског система јесу лимфоцити односно леукоцити (бела крвна зрнца), која се јављају претежно у крви и лимфном ткиву, макрофаги (такозване ћелије ждерачи) и антитела (беланчевине са одбрамбеном функцијом, које се стварају од специјализованих белих крвних зрнаца). Највећи број ћелија имунског система може да кружи по телу и оне се међусобно споразумевају с помоћу трансмитера. Koie задатке има
им ун ски
систем?
Функције имунског система јесу сложене и регулишу их многи чиниоци. Главни задатак је препознавање страних елемената и борба против њих: бактерија, вируса и гљивица који продиру у тело или одређених обележја на површини ћелије које се у здравом организму нормално не јављају. Ћелије имунског система од раног доба научиле су да разликују домаће и страно, то јест оне одлично познају “свој” организам.
Један део одбрамбених ћелија стално кружи телом. Неке ћелије специјализованб су за препознавање страних обележја и јављање о њима, друге на њихово онеспособљавање. Преко трансмитера ћелије могу међусобно да опште и да се узајамно привлаче или активирају. Тако једна ћелија која је неко обележје препознала као страно може да друге специјализоване ћелије привуче, да им укаже на страно обележје и да их активира да се боре против уљеза. У некој врсти здружене акције уљези или стране материје могу тако да се учине безопаснима. Имунски систем игра улогу и при реакцији тела на рак. Тако неки облици рака могу настати и проширити се посебно онда када је имунски систем оштећен или ослабљен. Данас се више не полази од тога да пацијенти са раком имају, или да су имали, ослабљен имунски систем. Међусобна повезаност много је сложенија него што се првобитно мислило. (Мапу имунског система, коју сам израдио 1988. године и пријавио ју Савезном заводу за патенте СФРЈ, колеге лекари, професори Медицинског факултета и академици посматрали су сумњичаво, али до данас се ту ништа није променило. Потврда за мој приказ функционисања имунског система све је више.) Ако код рака није само ослабљена одбрана. шта је онда заказало? Код многих случајева рака проблем је у томе што злоћудне ћелије очигледно нису у довољној мери, или нису уопште, препознате као “стране” и што није било борбе против њих. У супротном, ниједан злоћудни тумор не би могао ни да расте, а камо ли да метастазира. Зашто је то тако - до сада није могло да се објасни потпуно. Одређену улогу у томе сигурно игра то што су ћелије рака према својем пореклу такође телесне ћелије. Уз то, оне могу да се маскирају тако што “сакрију” она обележја која би их означила као стране. Савремени концепти имунотерапије циљају због тога, у случају рака, не на неспецифично активирање одбране, већ покушавају, на пример, да побољшају препознатљивост ћелија тумора за имунски систем.
Шта cv антитела? Антитела су молекули беланчевина који стране структуре, рецимо оне на површини бактерија, препознају и за њих се причвршћују. Антитела имају важну функцију у имунској одбрани човека против изазивача болести. Ако дођу у додир са страним обележјем (антиген), она онда шаљу сигнал домаћим ћелијама организма и механизмима да нежељене “уљезе” с помоћу одбрамбених реакција учине безопаснима. Антитела се стварају од једног одређеног типа белих крвних зрнаца, такозваних ћелија плазме, које се развијају од Блимфоцита. Стално кружи једна мешавина безброј различитих ћелија плазме, од којих свака ствара своја антитела која су специјализована искључиво за препознавање једног одређеног обележја. Молекули антитела испуштају се у крв. Чим се у телу појави нека страна структура и вест о томе стигне до ћелија плазме, ћелија плазме, која у свом генском материјалу има упутство за конструисање одговарајућег антитела, почиње да се дели. Свака од произведених ћелија ћерки производи одговарајуће антитело у великим количинама. Шта cv “моноклонска” антитела? Мбноклонски значи да припада једној породици ћелија (клону) са идентичним наследним материјалом. Сва антитела која ствара такав ћелијски клон јесу, сходно томе, истоветне грађе и специјализована за препознавање једне одређене структуре или одређеног обележја. Таква антитела против било којег обележја могу данас у великим количинама да се стварају и изван тела. То омогућава примену моноклонских антитела у истраживањима и медицини. За развој методе за производњу моноклонских антитела Жорж Келер (Georges Kohler) и Цар Милштајн (Csar Milstein) добили су 1984. Нобелову награду за медицину. Келер и Милштајн успели су да једну ћелију плазме која производи једно жељено антитело оспособе да се трајно размножава, тако што су у епрувети ћелију плазме стопили са ћелијом тумора. Производ - такозвани
хибридом - имао је особине сваког од двају партнера. Од ћелије тумора способност да се неограничено дели, а од ћелије плазме способност да производи жељено антитело. Сви потомци ове ћелије мешанца имају исти генски материјал и стварају клона. Они због тога производе стално исто, значи - моноклонско, антитело. С помоћу ове методе начелно је могућно производити у неограниченој количини антитела против било којег обележја. За шта се
могу
применити моноклонска антитела?
Моноклонска антитела постала су у међувремену неизбежна у медицинским истраживањима и дијагностици. У најважније области примене спада рашчлањивање биолошких мешавина супстанци или ћелија. Поједине супстанце или поједини типови ћелија могу се, с помоћу специфичних антитела која се усмеравају на жељену супстанцу или на обележје на циљаној ћелији, из неке мешавине - крви, на пример - издвојити и сакупити. Ако се молекули антитела повежу са радиоактивним или флуоресцентним материјама, онда се могу користити за доказивање и одређивање концентрације супстанци у телесним течностима или за идентификацију ћелија на основу одређених обележја на површини. Савремени поступци за доказивање вирусних инфекција - HIV-a или вируса хепатитиса, на пример заснивају се често на примени моноклонских антитела. Како се моноклонска антитела примењују v дијагностици рака? С помоћу одговарајућих моноклонских антитела могу се, на пример, делићи ћелија у узорцима ткива обележавати и тако учинити видљивим. Ово је од велике помоћи због тога што груби микроскопски преглед често није довољан да се открију микројединице ткива тумора и да се разјасни њихово порекпо. Тиме што се с помоћу моноклонских антитела такви детаљи учине видљивим омогућено је тачније процењивање ћелија, које такође допушта да се дају подаци о биолошким особинама. Ово може бити веома важно за планирање лечења. Моноклонска антитела користе се и за одређивање туморских маркера. Туморски маркери су телесне супстанце које се при
постојању рака појављују у крви у повишеној концентрацији. Њихова концентрација у крви може се одредити с помоћу моноклонских антитела у узорку крви. Одређивање туморских маркера примењује се као допуна осталим дијагностичким методама при праћењу тока болести и после терапије. Опадање вредности у односу на вредности одређене пре почетка терапије указује на успешно смањивање броја ћелија тумора. Поновни пораст вредности после терапије може указивати на обновљени раст тумора. Код имуносцинтиграфије (сцинтиграфије) моноклонска антитела користе се за проналажење малих жаришта тумора у телу. Антитела чије су одређене особине усмерене на ћелије тумора пуне се радиоактивним супстанцама и убризгавају у вену. Она се у распоређују по телу и сакупљају у одређеној мери у ткиву тумора. С помоћу специјалних гама камера, које приказују расподељеност извора радиоактивног зрачења у телу, могућно их је видети споља и локализовати. Због различитих методских проблема, између осталог и због сувише малог накупљања антитела у ткиву тумора, резултати сцинтиграфије нису тако добри како би се то желело. Поступак се због тога не примењује рутински. Да ли моноклонска антитела имају неку
уло гу и v
лечењу рака?
Већ неко време покушава се да се моноклонска антитела за обележја ћелија тумора примене као превозна средства за супстанце које оштећују ћелије или радиоактивно зрачење нешто као “вођено оружје”, које у телу напада првенствено ћелије рака, а поштеђује здраво ткиво. Покушава се такође да се давањем одређених антитела изазове имунска реакција против ћелија тумора. Експериментално и у раним клиничким испитивањима постоји читав низ полазишта у вези са овим. Прво антитело добило је дозволу за допунску (адјувантну) терапију после потпуног одстрањивања тумора у случајевима рака дебелог црева са захваћеношћу лимфних чворова. Код овог
налаза ризик од рецидива повишен је, јер постоји опасност да су поједине ћелије тумора нашле пут до других области тела, где могу настати метастазе. С помоћу терапије антителима хтело се да ове усамљене ћелије тумора буду онеспособљене, а тиме и смањена опасност од рецидива. Делотворност ове терапије показала се у међувремену слабијом од адјувантне хемотерапије, тако да је антитело за искључиву адјувантну терапију са тржишта повучено у лето 2000. Студије треба да покажу да ли предности за пацијенте поетоје ако се примени комбинација антитела са хемотерапијом. Као “помоћна средства” моноклонска антитела служе са сортирање ћелија за трансплантацију стем-ћелија крви. Ове ћелије крви које су потребне за пресађивање могу се с помоћу моноклонских антитела циљано издвојити из крви. Антитела могу се применити и за “чишћење” препарација стем-ћелија од ћелија тумора. Зашто се антитела не примењују више v лечењу рака? Битан проблем јесте у томе да се на ћелији тумора пронађу таква обележја која се на здравим ћелијама јављају у што мањим количинама или се уопште не јављају. Само онда се антитело циљано усмерава против ћелије тумора. Молекули антитела не долазе до свог циља у довољној количини нарочито у случају великих тумора или метастаза који су слабо прокрвљени. Будући да се антитела која се примењују стварају у ћелијама мишева, то се током времена може јавити и одбрамбена реакција тела против “мишјих особина”, што утиче лоше на делотворност терапије. Коначно, антитела не могу много да учине против великог броја ћелија рака код великих тумора и многобројних метастаза. Какво је тренутно стање v истраживањима моноклонских антитела? Са све више сазнања о механизмима деловања антитела и с помоћу саврмених поступака генске технологије могућно је да се антитела измењују тако да боље одговарају захтевима терапије.
Тако се, на пример, могу направити “оновечене” (хуманизоване) верзије мишјих антитела која су се до сада примењивала, како би се избегла описана имунска реакција. Такође се могу правити знатно мања антитела, сведена на битне делове молекула, која лакше продиру у ткиво тумора. Још једна стратегија јесте производња антитела која истовремено препознају два различита обележја на две различите ћелије (једно на ћелији тумора, једно на имунској ћелији) и која се онда могу причврстити за њих. Таква “биспецифична” антитела треба да имунске ћелије циљано доведу до ћелија тумора. С помоћу тих нових техника и примене терапије антителима не за борбу против великих тумора, већ у ситуацијама у којима у телу има што мање ћелија рака, могу се у будућности очекивати евентуално боље могућности примене. Вируси Вируси су сићушне јединице које се састоје само од свог генског материјала, значи - дезоксирибонуклеинске киселине (ДНК) или рибонуклеинске киселине (РНК) и амбалаже од беланчевина, понекад и масноћа. Постоји веома много различитих типова вируса. Раније су се разликовали према обољењима која изазивају, а данас се деле према грађи. Груба подела састоји се у томе да се према свом садржају генског материјала деле на ДНК вирусе и РНК вирусе. Вируси не могу сами да се размножавају. За то им је потребна ћелија домаћин, у коју продиру и убацују своју наследну информацију. Онда је ћелија преварена да свој вграђевински материјал и технологијуг стави на располагање вирусу за размножавање. Путеви ширења различитих вируса међу људима различити су. Ту спадају, на пример, телесни контакт (код папилома вируса) или, ако се не предузму мере сигурности, преношење крвљу (код вируса хепатитиса Б). Када вирусу успе да продре у тело и да се тамо “настани”, онда се то назива инфекцијом. Услед размножавања вируса у људском телу могу се јавити типичне тегобе инфективног обољења које је повезано са тим вирусом. Постоје и инфекције које изазивају мале или никакве тегобе.
Morv ли вируси бити узрочници рака?
Већ на почетку овога века било је познато да неке врсте вируса могу у животиња да изазову настанак тумора. У последњим деценијама ти су вируси били врло корисни за истраживања. Могли су се уочити многи детаљи о претварању ћелија нападнутих вирусом у ћелије рака. Научници те вирусе називају онкогеним вирусима или вирусима тумора. Код људи је откривање могуКне узрочно-последичне везе између вирусне инфекције и рака, ипак, теже. За то постоји неколико разлога. Само мали проценат инфицираних особа обољева од одговарајуКег облика рака. Осим тога, по правилу је време између уласка вируса у тело и настанка тумора изузетно дуго, у просеку 30-50 година. Чак и када је уочено да постоји учестало поклапање инфекције неком врстом вируса и рака, то само није још увек никакав доказ за узрочно-последичну везу. За то истраживања још морају дати и друге доказе. Напори истраживача широм света омогуКавају да се, попут слагалице, склопи слика о појединим вирусима и њиховом значају за настанак рака. Данас се сматра сигурним да неки вируси извесно учествују у настанку одређених облика рака у људи. У целом свету они учествују у око 15% нових случајева. Изгледа да вируси у претварању здраве ћелије у ћелију рака могу да учествују на различите начине, како посредно тако и непосредно. О појединостима у међувремену има неких сазнања, али је много тога још увек непознато. Стално се и у туморима откривају до сада непознати типови вируса. Када су тачније истражени, онда се с помоћу посебних поступака тестирања може испитати колико се често могу наћи код неке врсте рака. Ако се неки тип вируса јавља редовно, онда се може претпоставити да постоји узрочно-последична веза и то покреће даља истраживања. На основу таквих посматрања претпоставља се да вируси учествују у још 15% свих нових случајева обољевања и изводе се даља истраживања.
Који вируси
м о гу
бити укључени
v
настанак рака
v
човека?
Група хуманих херпес вируса (HHV): Епштајн-Бар (Epstein-Barr) вирус (HHV-4) познат је као изазивач инфективне мононуклеозе. Инфекција се, по правилу, догађа у детињству и може изазвати повишену температуру, натеченост лимфних чворова и запаљење ждрела. Често пролази без тегоба. У Европи је већи део свих људи некада у животу дошао у додир са овим вирусом. Ипак, у људи чија је имунска функција дуже време знатно ослабљена овај вирус сигурно добрим делом утиче на настанак злоћудних обољења. При томе је реч о обољењима Б-лимфоцита (лимфоми Б-ћелија). Претпоставља се да би овај вирус могао играти улогу и код настанка Хочкинових (Hodgkin) лимфома. Изван Европе уочава се јасна веза са настанком Буркитовог (Burkitt) лимфома, једним лимфомом Б-ћелија (јавља се пре свега у афричке деце код инфекције маларијом) и назофарингалног карцинома (појава нарочито у источној Азији). Како би инфекција могла придонети деформисању ћелија - још није јасно. У најновије време изражена је сумња да би херпес вирус 8 (HHV8), који до сада није могао бити повезан ни са једном другом болешћу, могао учествовати у настанку Капошијевог (Kaposi) саркома, како у људи са AIDS-ом тако и у оних без AIDS-a. Хумани папилома вируси (HPV): До сада је откривено више од 100 различитих Т'ипова вируса из групе папилома вируса. Неки изазивају доброћудне туморе, папиломе, који настају од ћелија коже или слузокоже. Као брадавице налазе се нарочито учестало на шакама и стопалима. Папиломи постоје и у ждрелу, ноздрвама или на другим местима. Ако се налазе у пределу гениталија, означавају се као кондиломи. У ћелијама рака грлића материце, карцинома цервикса, у највећем броју случајева може се наћи генски материјал HPV, нарочито типа 16 и 18. Они не изазивају брадавице, већ могу да показују сразмерно неупадљиве беличасте или црвенкасте мрље. Оне најчешће после неког времена ишчезавају без трагова. Неке, ипак, остају и могу после много година да се развију у злоћудне туморе. На основу многих различитих
резултата истраживања данас се сматра као сигурно да је инфекција једним од ова два типа HPV један од узрока, или чак главни узрок, за настанак рака грлића материце. Вакцина ће, претпоставља се, бити на располагању ускоро. За сада у фази испитивања различити серуми. О механизму настанка злоћудне ћелије из неке од многих инфицираних ћелија данас се већ знају важне појединости. Код једне од инфицираних ћелија дешава се приликом уградње вирусног генског материјала несрећан случај - губи се информација, тако да се више не иде ка правом циљу производњи нових вируса. Међутим, ћелија домаћин и даље се покреће на раст и дељење. Нормално је да приликом деобе ћелије настају ћелије ћерке, које су истоветне са ћелијом мајком. Процес деобе који је убрзан вирусом и изван контроле изазива то да се наставља производња ћелија ћерки чији је генски материјал измењен. Ово на крају може да доведе до тога да настане ћелија ћерка која је деформисана у ћелију рака. О неким другим типовима папилома вируса зна се да такође имају везе са раком грлића материце. Ризик од обољевања, међутим, далеко је мањи. Изгледа да они само утичу повољно на настајање, а да је услов за обољевање утицај много значајнијих додатних чинилаца. Врло је извесно да одређени папилома вируси учествују и у настанку других злоћудних тумора женских гениталија, злоћудних тумора аналног дела и карцинома пениса. Постоје показатељи да би инфекције HPV и у другим деловима тела могле учествовати у настанку рака. На пример, папилома вируси нађени су и у туморима коже, карциномима плочастог епитела и базалиомима као и у туморима горњих дисајних путева, нарочито туморима крајника. Група папилома вируса изгледа да је међу вирусима најзначајнија за настанак рака. Сада се широм света ради на развоју вакцина. Вируси хепатитиса: Вирус хепатитиса В (HBV), изазивач запаљења јетре типа В, јесте битан изазивачки чинилац у
настанку рака јетре. У многим земљама источне Азије и јужне Африке овај тумор далеко је испред по учесталости појављивања. Уколико неко овај вирус трајно носи у себи, ризик од обољевања од рака јетре повећава се 30-100 пута. Како долази до деформације захваћене ћелије - то до сада није потпуно објашњено. Механизам изгледа слично као код инфекције папилома вирусом. На располагању је делотворна и сигурна вакцина, која имунски систем оспособљава да се брзо одбрани од вируса хепатитиса В који су продрли. Први резултати програма вакцинација у деце у земљама са високом бројем нових случајева рака јетре (Народна република Кина, на пример) наговештавају да се, као што се и очекивало, тако постиже смањивање учесталости обољевања. Други важан изазивач запаљења јетре - вирус хепатитиса С (HCV) - идентификован је тек пре неколико година. Обољење (раније означавано као e)има веома често H B -A o n хроничан ток и изазива онда у 20-30% пацијената дугорочно мењање јетре у смислу отврдњавања (цирозу јетре). У пацијената са цирозом јетре постоји повишен ризик да се оболи од рака јетре, а понекад се тумор јавља и код самог запаљења. Тестови на антитела на HCV, који постоје од почетка 90-их година, омогућили су тачнија испитивања значаја вируса. Осим вируса хепатитиса В, данас је и вирус хепатитиса С признат као важан фактор ризика за настанак тумора јетре. Ретро вируси: За разлику од осталих до сада описаних, ови вируси немају као генски материјал дезоксирибонуклеинску киселину (ДНК), већ рибонукпеинску киселину (РНК). Пошто се генски материјал ћелија домаћина састоји од ДНК, РНК се, да би се увукла, мора претходно претворити у одговарајућу ДНК. Вируси за то користе један карактеристичан ензим, који се онда може наћи и у инфицираним ћелијама. Неки од тих вируса изазивају леукемије у животиња (на пример - у мачака, пилића, мишева, мајмуна). У људи је непосредна узрочно-последична веза пронађена само са хуманим Т-лимфотрофним ретровирусом - HTLV-1, који је битно укључен у изазивање ретке леукемије Т-ћелија, која се јавља у одраслих особа претежно у Јапану.
Хумани вирус имунодефицијенције - HIV, изазивач AIDS-a, такође је РНК-вирус. Иако HIV сам не учествује непосредно у претварању здравих ћелија у ћелије рака, често се јављају злоћудна обољења. Извесно је да слабост имунитета и друге промене окружења погодују њиховом настанку. Болесници од AIDS-a добијају чешће злоћудна обољења белих крвних зрнаца (не-Хочкинове (non-Hodgkin) лимфоме - Burkitt-ов лимфом, на пример) и Капошијев сарком. Капошијеви саркоми јесу тамно обојени тумори коже и слузокоже, који настају од ћелија зидова крвних судова и нарочито су учестали у мушких пацијената са AIDS-om. Ова злоћудна обољења повезана су, опет, узрочно са Епштајн-Бар вирусом односно једним специјалним новооткривеним вирусом херпеса. Често се јављају и тумори у чијем настанку учествују папилома вируси. Да ли је рак наследан? Сродници највећег дела пацијената са раком не морају, према садашњим сазнањима, рачунати на повишен ризик да ће такође оболети. Породице у којих се учестало јавља једна одређена врста тумора сразмерно су ретке. Чак и када се исти облик рака међу сродницима јавља чешће него што би се то статистички очекивало, узрок тога не мора безусловно бити нека заједничка наследна особина. Много чешће је наводно наслеђивање у заједничким спољним факторима ризика - навикама у исхрани, на пример. За нека ретка обољења улога наслеђивања је, ипак, доказана, на основу одређених посматрања и идентификације одређених гена или дефеката на генима. Ту спада такозвана фамилијарна аденоматозна полипоза (ФАП), код које хиљаде полипа на слузокожи црева настају већ у младих особа. Код једног ретког облика породичног рака дојке у млађих жена учествују два већ идентификована гена, који се налазе и у сродника. Претпоставља се да и код других врста тумора постоји сличан механизам.
Ипак. рак увек настаје од генског материјала? Одлучујући догађај који претходи развоју неког тумора треба, заправо, да се тражи у генским променама полазне ћелије, значи - у првој ћелији од које дељењем настаје тумор. Пошто је то, по правилу, телесна ћелија, а не јајна или семена ћелија, ова промена се не наслеђује, већ погађа само појединачног пацијента. Скоро је сигурно да једна нормална ћелија мора да прође више међусобно независних промена пре него што се деформише. Није, дакле, довољна само једна “грешка”. Тако је у посматрањима култура које су биле заражене вирусима који изазивају рак уочено седам и више појединачних промена од нормалног стања, које су, осим тога, морале да се јаве у одређеном редоследу пре него што је настао тумор. Последице се онда одражавају на функцију и изглед ћелије. Најупадљивије промене јесу неконтролисани раст, изостанак даљег развоја, непостојање старења односно нема програмиране смрти ћелије. Међутим, и изглед, метаболизам и молекули на површини ћелије, који служе међусобном препознавању, могу да ћелије рака разликују од ћелија оног типа ткива од којег стварно потичу. Ове промене могу се, рецимо, уочити на материјалу са биопсије. Друге се могу видети преко одређених продуката промењених ћелија који се испуштају у крв (туморски маркери). Morv ли се промене v “схеми” ћелије посматрати непосредно? Наследна супстанца хемијски је састављена од ДНК, великих молекула повезаних у дуге, спирално уплетене ланце. У редоследу тих молекула заправо је, као Морзеовим писмом, кодирана. Ти ланци, опет, уплићу се на начин који је особен за сваку врсту. Највећа “клупка”, која се могу видети под микроскопом, називају се хромозоми.
Морзеово писмо наследне информације очитава се и “преводи” једним сложеним механизмом. Поједини делови садрже планове монтаже за беланчевине или протеине од којих је тело састављено, други делови кодирају беланчевине које, опет, постају трансмитери или управљају другим функцијама. Има и делова који сами управљају процесима очитавања, а да не бивају непосредно “преведени”, и великих делова чија јасна функција није била утврђена до пре неколико година. Претпоставља се да у човека има равно 100.000 таквих различитих информационих јединица. Светски “Пројекат о људском геному” (Humane Genome Project), у надметању са приватним истраживачима, успео је 2000. године да направи обимну “картотеку” ове схеме. Тиме још нису растумачени појединачни процеси управљања, мада ће се истраживање знатно убрзати. Измењене хромозоме ћелија рака посматрао је већ зоолог Теодор Бовери (Theodor Boveri) око 1910. године под светлосним микроскопом. Међутим, он није могао да их среди систематски. Код једног одређеног облика леукемије амерички генетичари први пут су 1960. утврдили један измењени хромозом. С помоћу савремених метода молекуларне биологије истраживачи рака виде данас још дубље. У многим ћелијама тумора недостаје део генског материјала, а нема ни размене материјала међу хромозомима. Не мора, међутим, увек неки део наследне информације бити уништен, па да изазове рак. Вишак - удвајање, на пример - изазива такође кобни раст. Колико је неки одсечак хромозома активан, да ли се и како информације кодиране на њему исправно очитавају и “преводе” у Келији - сигурно да је то најважније за настанак рака. Изгледа да је настанак тумора често повезан са поремеКеним управљањем овим процесима. Да ли се такве грешке v управљању
могу
доказати?
У многим ћелијама рака налазе се нарочито активни одсечци у већ поменутим деловима генског материјала, који се у телесним структурама не “преводе” непосредно и који због тога, вероватно, служе управљању,. Ове јединице, које су због претпостављене улоге у настанку рака назване онкогенима, активирају се при претварању нормалне ћелије у ћелију рака и,
под одређеним околностима, умножавају. (Још) неактивирани онкогени означавају се као протоонкогени. Истраживачи рака до данас су у туморима у људи пронашли многе онкогене који су настали из здравих гена. Неки од њих стоје у управљању функцијама ђелије на прилично важном месту. Да ли cv онда ти онкогени прави узрок рака? За ћелију су важни и други протоонкогени, значи - прилично неактивни претходници. Могу+шо је да су управо они делови генског материјала који управљају растом у ембрионалној фази и у детињству или регенерацијом после повреда и који делују само у то време. У здравим процесима један такав ген после испуњавања свог задатка - стварања нових ћелија коже у ожиљку, на пример - бива заустављен. Продукт неког онкогена, међутим, покреће ћелије на продужени раст. Свакако, вероватно да постоје и други механизми. Идеја да би на супрот наследним особинама које подстичу раст морали постојати и гени који заустављају раст довела је до открића такозваних гена супресора тумора. Они нормалну ћелију задржавају да не почне неконтролисано да се дели или да се мења на други начин. Ако се услед грешке у схеми изгубе, онда би се једна ћелија у којој су сви сигнали укључени на “раст” стално делила даље, пошто нема биолошког сигнала за заустављање. У експерименту на животињама 1987. добијен је доказ за то. Ларвама мушице дрозофиле које би као одрасле неизоставно умрле од једног за њихове услове огромног тумора додат је ген који им је недостајао. Животиње су се после тога развијале нормално. Докази за постојање таквих одсечака и у људском генском материјалу добијени су у међувремену у довољном броју. Morv ли се сазнања из фундаменталних истраживања користити за терапију или превенцију? Са том врстом генске терапије и њеном могућном применом у лечењу рака истраживачи су још веома уздржани. Непосредна
“оправка” схеме до сада је испитана у првим експериментима код неких болести, код којих је одговарајући “болесни” или недостајући одсечак гена врло мали. Само веома мале студије код пацијената са раком плућа покушале су да примене одговарајуће полазиште. Све друге терапијске студије код рака не залазе толико у генски материјал, већ покушавају да у најширем смислу утичу на имунски систем. Постоје ли генски тестови према којима би се могли добити подаци о личном ризику од рака? Техничка страна генског тестирања није велики проблем, пошто развој нових поступака иде брзим корацима. Завршено је и секвенцирање људског генског материјала. Још се, међутим, не зна које последице промена у геному заиста негативно делују на оболеле и са којом се извесношћу јављају. Због тога се предвиђа пре свега заштита могућно оболелих од негативних последица. Без саветовања о медицинским, психолошким и социјалним аспектима не би се смело ићи на тестирање, јер сувише безбрижно понашање са тим могло би изазвати дискриминацију и друге неподношљиве последице по неку породицу. Уз то иде и питање последица таквог теста. Чак и женама које имају рак дојке поменут на почетку и за које је познато да имају висок ризик од рака, сада се могу понудити само нарочито интензивне мере раног откривања. “Оправка” генског дефекта није могућна. У младих особа из породица са наследним раком дебелог црева за сада се, ради превенције, само одстрањује цело дебело црево. Као и код свих осталих тестова на наследна обољења, пре увођења и примене морају се расправити и размотрити и социјалне, етичке и психолошке последице таквих података. ПостоЈе ли медикаменти
који могу
да изазову рак?
Има, заправо, неколико званично дозвољених медикамената који са собом носе ризик од рака. Упркос одређеној опасности која може да настане услед њихове примене они не могу да се
изоставе. У поређењу са тежином обољења против којих треба да делују, ризик да се оболи од рака изгледа подношљиво. Најпознатија је опасност од настанка другог рака више година после хемотерапије. Такође и антиестрогени, који се примењују у лечењу рака дојке и који су важна заштита од рецидива, могу да значе висок ризик од карцинома ендометријума. Све скупа, управо су ризици које носе различити хормонски препарати веома добро испитани. Пацијенти који примају ове медикаменте најчешће знају да су ту корист и ризици међусобно одмерени и да на дужи рок треба да се иде на контролне прегледе. Једна група средстава за умирење која садрже активну супстанцу оксазепам означена је, од стране Међународне установе за истраживање рака (IARC), као могућно ризична за рак јетре. Ови искази заснивају се, међутим, само на студијама на глодарима, а преношење ових резултата на људе је тешко. Највећи ризик код ових медикамената могао би да настане услед њихове злоупотребе. Они су замишљени само за краткотрајну терапију, при којој се и не може рачунати на негативне последице. Они, ипак, лако воде у зависност, што у многих пацијената може да се заврши употребом без контроле лекара. Какво ie стање са медикаментима који се издају без лекарског рецепта? Скоро сви медикаменти који су у слободној продаји сумњичени су некада да изазивају рак. Најчешће су у том склопу прозивана средства против болова и средства за чишћење. То је углавном образлагано тиме што је удео медикамената у слободној продаји висок, а једним делом и тиме што је за неке, у међувремену застареле, препарате било конкретних доказа о њиховом штетном дејству. Међу свим сада дозвољеним медикаментима није познат ниједан озбиљан ризик, што, свакако, важи само за употребу према упутству. Ко дуже узима средства за чишћење има и повишен ризик да о„боли од рака црева. То је, прилично извесно, последица не медикамента, већ нездраве исхране, која изазива хроничан застој црева.
Стручњаци критички посматрају мелеме и шампоне против обољења коже који садрже катран. Полициклични ароматични угљоводоници који се налазе у њима могу, чисто теоријски, да после дуже употребе изазову рак коже. Садржај ових угљоводоника различит је од једног до другог препарата. Због тога се захтева декларација садржаја ових једињења и обавеза да се издају на лекарски рецепт, да би се тако онемогућило да се дуже време примењују без контроле. За општу негу коже средства са катраном нису прикладна ни у ком случају! Да ли cv онаа природна средства за лечење безопасна? Не безусловно. Биљни чајеви, други биљни приправци или, чак, хомеопатски препарати не би требало да се узимају дуже време, а да се у обзир не узму могућна нежељена дејства. Управо биљна средства често садрже делотворна хемијска једињења, која у високој дози могу да буду штетна по здравље. У прошлости су власти испитивале, на пример, бронхијалне чајеве са Tussilago farfara на могућно стварање рака јетре. У конкретном случају сумње испоставило се да је чају додавано и друго биље и да је предуго био узиман у високој дози. Ко хоће да иде “на сигурно”, требало би да се придржава правила: “О ризицима и нежељеним дејствима распитајте се код лекара или апотекара”. ПостоЈе ли додаци храни
који
изазивају рак?
Не, барем према досадашњим сазнањима. Различите боје, конзерванси, витамини, пекарски адитиви, појачивачи укуса и слично подлежу сталном испитивању према немачким прописима, а осим тога примењују се и прописи Европске уније. Разуме се да ниједна супстанца за додавање прехрамбеним намирницама, козметичким средствима или лековима не добија дозволу ако постоји сумња да је штетна по здравље. Са различитих страна стално долазе критике да још увек није довољно узета у обзир опасност од изазивања алергија, иако је последњих година било неких ограничења за боје. Ипак, увек треба да се рачуна на нова сазнања из научних испитивања,
којима се онда прилагођава и давање дозвола, иако уз неизбежно временско кашњење. За додатке храни постоји обавеза назначавања. При куповини могу да се виде такозвани Е-бројеви на паковању. Спискови према којима се ти Е-бројеви могу “одгонетнути” могу се добити на разним местима за пружање заштите и савета потрошачима. Много немира изазива стално копија листе, која се шири попут лавине, а коју је, наводно, издао француски Национални институт за истраживање рака и у којој су неке супстанце означене као канцерогене. Та листа доказано је кривотворена, а поменути институт више пута је порекао било какву везу са тим. Друго је питање да ли су многи додаци уопште неопходни у смислу здраве исхране. Тако се дијетолози критички односе према додацима који служе за саламурење кобасица и шунки или који дају укус димљеног меса. Без неких додатака прехрамбеним намирницама свакако се не може, ако човек не жели да све одговарајуће намирнице сам припреми свеже. Да ли испитивање и прописи важе и за заслаћиваче? Од различитих заслађивача који постоје у продаји дуго се водила расправа, највише око сахарина. При крају 70-их година испитивања на пацовима који су кљукани изузетно великим количинама сахарина дала су резултате који су указивали на благо повишен ризик од рака бешике. Овај налаз имао је за последицу да се у САД, али не и у највећем броју европских земаља, сахарин више не сме да се додаје непосредно у прехрамбене намирнице. Ипак, и даље је био у слободној продаји у апотекама и потрошачи су слободно могли да га додају по својој вољи. Ово ограничење у међувремену је укинуто на основу резултата новијих истраживања. Обимне студије у разним деловима света, пре свега на дијабетичарима који користе сразмерно велике количине заслађивача, нису дале резултате који би показивали
да и после дугогодишње употребе сахарина постоји повишен ризик од рака бешике. Новија молекуларнобиолошка истраживања метаболизма показују, уз то, да сахарин у глодара реагује са једном беланчевином која у људи уопште не постоји. Тако, изгледа, не само искуства, већ и лабораторијска испитивања потврђују да је ризик од рака у људи услед сахарина занемарљив или га уопште нема. Какво ie стање са осталим заслаћивачима? Натријум-цикламат, други “старији” заслађивач такође је добро испитан, као и сахарин, и код нормалног дозирања прилично је извесно да је нешкодљив. Новији заслађивачи, на пример аспартам и ацесулфам К, хемијски су сасвим другачији од ранијих заслађивача. Аспартам се састоји од најмањих делова беланчевина - аминокиселина. У природи се аспартам не јавља. Овај заслађивач је прилично добро истражен по питању свога деловања на здравље. Могућно је да има штетно дејство у људи са ретким урођеним обољењем метаболизма - фенилкетонуријом. Намирнице које садрже аспартам због тога су обележене одговарајућим упозорењем. Узнемирење су изазвале америчке студије, према којима је увођење аспартама у САД у непосредној корелацији са повећањем стопе тумора мозга. Закључак да постоји последична веза није међународно признат. Ацесулфам, такође новији вештачки заслађивач, људи неизмењено излучују из организма. Штетно дејство не би требало да се очекује и не може се утврдити на основу постојећих испитивања. Шта cv замене за шећер? Такозване замене за шећер - фруктоза или сорбит, на пример јесу природни сродници шећера. Они, по правилу, садрже исто толико калорија као и шећер, али их црева дуже апсорбују и другачије варе, те их због тога могу користити и дијабетичари. У већим количинама изазивају сметње у варењу и пролив.
Постоји ли веза измећу психе и рака? У трагању за узроцима настанка рака многи људи успостављају спонтано везу између психичких оптерећења и рака. Ова претпоставка потврђена је, у одређеној мери, резултатима новијих истраживања, нарочито оних из психонеуроимунологије. Теза о имунском надзору полази од тога да у сваког човека стално настају поједине ћелије рака, које онда имунски систем препознаје као стране и које од стране имунских ћелија у смислу одбране од рака бивају уништене односно онеспособљене. Догађаји који оптерећују - губитак блиске особе, на пример - могу да изазову привремено слабљење неких имунских функција. Тако изгледа да је могућно, мада није доказано, да стресни догађаји или оптерећујуће ситуације у животу могу да придонесу настанку рака, а услед смањене имунолошке одбране. Ова теза, међутим, не узима у обзир лично различите могућности да се такав губитак психички обради. У овом тренутку нема сигурних сазнања о томе да ли и како утицај психички оптерећујућих ситуација повећава ризик од настанка рака. Пошто при настанку рака садејствује увек више, до сада само делимично познатих, чинилаца, то је одмеравање могућних психичких утицаја крајње тешко. Једнострана виђења, рецимо - “ко се много брине - лакше добија рак”, ни у ком случају нису оправдана. Шта је са “личношћу склоној раку”? Још у античко доба Хипократ је претпоставаљао да постоји веза између психичког склопа “меланхолика” и настанка рака. Ова претпоставка заснивала се на представи да превладавање црне, густе жучи “трује” читав организам, а тако и душу. До данас се спекулише о повишеном ризику од рака код одређених типова личности. Истраживања психологије личности на пацијентима са раком такође изгледа да потврђују претпоставку о постојању личности за рак. Пацијенти са раком одликују се депресивним цртама, повученим начином живота, склоношћу да се жртвују као и смањеним исказивањем нарочито
негативних и агресивних осећања. У многим публикацијама намењеним медицинским лаицима такве везе представљају се као доказане. Тек новија истраживања личности у којих је сумња на рак постојала, али дијагноза није постављена, показала су да обележја личности која важе за типична представљају реакцију на рак. Тако се, према данашњим сазнањима, теза о личности склоној раку не може више одржавати. Може ли се човек одре^еним начином понашања заштитити од рака? Према нашим садашњим, још увек веома непотпуним, знањима о психичким утицајима на настанак рака, не могу се дати никакви рецепти о начину живљења. Осим савета да се избегавају познати ризици који поспешују рак, не може се дати никаква препорука о начину живљења која би била некаква “гаранција за здравље”. Као повољно за здравље у најширем смислу требало би да се посматра све што доприноси повољном личном душевном стању. Трансформација нормалних у онкогене ћелије врши се под утицајем усаглашености психолошког фактора са канцерогеним агенсом (потенцијалом), јер многи биохемијски процеси могу се смањити или зауставити у присуству веома јаке компоненте мржње, страха, бола, туге. Тако умањен човеков психички потенцијал омогућава да се превлада утицај вируса, канцерогених фактора, зрачења, загађености, конзерванаса свега што неповољно утиче на организам човека, односно његово опште здравствено стање. Ово мишљење прихваћено је, па је, чак, дата и препорука да се ова области истраживања зове психоонкологија (Интернационални скуп, Студеница, септембар 1999.) Појам “личност склона раку” сада је застарела. Не постоје релевантни научни подаци који показују да су неке особине личности предодређене за рак. Са друге стране, данас је недвосмислено доказано да психосоцијално збрињавање побољшава изгледе код рака. Значајна питања психоонкологије врте се, значи, око тога како се психотерапијским методама
може помоћи пацијентима да боље изађу на крај са раком. Ако је психоонкологија раније била ограничена на помоћ при умирању, данас је јасно да је њен задатак без сумње у области лечења. Ново полазиште у психоонкологији јесте супортивна експресивна терапија. Пацијенти при томе уче да боље изразе своја осећања. То је концепт који се већ доказао у психотерапији. Постоји сагласност међу медицинским психолозима и стручњацима за рак да одређени чиниоци делују позитивно на ток рака. То је, с једне стране, побољшање социјалне ситуације. Студије показују да се прогноза побољшава ако се после избијања болести круг пријатеља прошири и интензивира. Важно је повећавање самосталности, више могућности за самостално одлучивање, такође и при одлучивању о терапији као што је пресађивање костне сржи. Пацијент не сме да осећа да га присиљавају на неко одређено лечење, јер то угрожава резултат лечења. Безнадежност и безизгледност доказано делују на подстицање болести. Психоонколог при томе може помоћи тако што ће отворити нове изгледе. Огроман подстицај психоонкологији дала је психонеуроимунологија, јер се, између осталог и на нивоу анатомије, успело доказати да постоји веза између психе и органа. Нервне ћелије каче се о лимфне чворове и имунски систем у целини стоји у тесној вези са душевним процесима. Једна студија показала је да се имунокомпетенција глумаца снижава када играју тужне улоге. Доказано је и да лоше душевно стање изазива имуносупресију и делује повољно на избијање грипозних инфекција. Концепт школске медицине о независности имунског система припада прошлости. Да ли витамини штите од рака? Већ неколико година расправља се о витаминима и елементима у траговима - пре свега о витамину А, С и Е те селену - као о факторима заштите од рака. Упоришта за мишљење да би добра снабдевеност овим супстанцама могла бити вид заштите од настанка многих врста рака резултат су епидемиолошких студија. У њима су, на пример, велике групе пацијената испитане
о томе да ли су пре обољења узимале храну богату витаминима или витаминске препарате. Резултати су дали повода да се закључи да витамини могу да заштите од рака дисајних путева, усне дупље и језика, гркљана и горњег пробавног тракта заједно са желуцем. За друге облике рака - рак дојке или рак простате, на пример - снабдевеност витаминима игра другоразредну, можда и никакву, улогу. Постоји и модел заштитног деловања витамина и елемената у траговима који може да објасни ове разлике. Они треба да критична хемијска једињења, која доспевају у телу, учине нешкодљивима пре него што нападну генски материјал и тако буду у прилици да изазову рак. При томе може бити речи о једињењима која се уносе храном - канцерогени нитрозамини, на пример - или о високореактивним, мада краткотрајним, међупродуктима нормалног метаболизма - слободним радикалима, који могу да нападну генски материјал. На облике рака који су мање зависни од узимања или настанка таквих материја може се, сходно томе, и мање утицати. Доказано је да неки витамини и елементи у траговима заиста брзо разграђују слободне радикале. Витамин С штити од штетног дејства нитрозамина у телу. То значи да би требало да се узима што више витамина? Не, барем не у таблетама, и не само због ризика од рака. Многе препоруке за снабдевеност витаминима које се не заснивају на научним подацима јесу чиста реклама за куповину одговарајућих препарата. Њихове информације су врло сумњиве или, чак, без икакве вредности. Начелно, препоруке о исхрани које данас дају велике немачке и међународне стручне комисије полазе од тога да се витамини узимају скоро искључиво преко природне хране, а не у таблетама. Нарочит значај ове препоруке имају услед открића да се у воћу, поврћу, производима од житарица и сличном налази много више материја које штите од обољевања него што их има у витаминима. Такозване секундарне биљне материје играју, изгледа, исто тако важну улогу у спречавању рака. Не
треба да се искљуни да још дуго неће бити познате све природне заштитне материје. Могућно је да су оне заиста делотворне само у природном садејству свих компонената, а не онда када се узимају као изоловане појединачне супстанце. Такође, за неке витамине не важи оно: “много помаже много”. Вишак се неискоришћен избацује из организма, што је случај са витамином С, који је растворив у води, Витамини могу бити и отровни, као што је код витамина А, где предозирање може изазвати оштећења коже, увећање јетре и општу слабост. Једна занимљива америчка студија на пушачима у којих је ризик од рака плућа требало да буде смањем узимањем бета каротина дала је јануара 1996. податке да је број случајева обољења чак повећан, чиме су потврђени подаци који су у једној финској студији из 1994. били наговестили сличан негативан ефекат. У међувремену су новије студије потврдиле ове и сличне податке. Да ли ie тачно да ie данас потребно више витамина него раније? Уопштено речено - то није тачно. Није доказано ни да су наше животне намирнице “осиромашиле” у витаминима, како се то стално тврди. Последњих година медицинари запажају све чешће да је просечна популација снабдевена витаминима чак изнад просека. Свеже животне намирнице могу се наћи свуда током целе године, савремене методе конзервирања као што је дубоко замрзавање омогућавају да се губитак витамина избегне чак и зими, а многе готове намирнице - од сока до слаткиша - садрже и вештачке витамине. Неке подгрупе становништва - старији усамљени пензионери са малим примањима или деца и омладина, на пример - које се хране једнолично могу, ипак, да имају симптоме сталног недостатка витамина. Строге дијете такође су класични изазивачи недовољне снабдевености витаминима. Овде се исто може помоћи здравом, уравнотеженом исхраном, а само у изузетним случајевима краткотрајним узимањем витаминских таблета.
Може се сумњати у то да стрес, загађеност околине и друга “модерна” оптерећења за здравље нужно изазивају недостатак витамина, као што то тврде рекламе. Нарочито је бесмислена куповина препарата као посебне заштите за пушаче. Ризик који собом носи пушење толико је велики да се не може одстранити ни смањити никаквим витаминским таблетама, ма како оне биле направљене. Шта је са снабдевеношћу витаминима v пациЈената са раком? Овде такође нема научно заснованих препорука које би важиле за све облике обољења. Све док пацијенти са раком немају проблема са уравнотеженом исхраном, не постоји разлог да узимају додатне витаминске препарате. То се, наравно, може потпуно променити после операције, хемотерапије или зрачења те код узнапредовале болести. У међувремену и за ово постоје резултати који би требало да нагнају да се, барем за време терапије зрачењем, размишља другачије. Могућно је да витамини за време зрачења штите управо ћелије рака, које треба да буду уништене. Овде управо треба да помогну лекари који воде лечење, тако што ће у појединачним случајевима дати одговарајуће препоруке. Терапијски се примењују у првом реду витамин А и његови хемијски деривати. Они нарочито повољно утичу на претходно оштећене ћелије код оних врста рака које погађају кожу и слузокожу - у устима, на пример. Сви ови препарати имају, међутим, и јака нежељена дејства и због тога се могу добити само на рецепт, у оквиру лечења.
Важно: Највећи део витаминских препарата и елемената у траговима који се продају нису, према дозволи, никакви лекови, већ такозвани додаци исхрани.То значи да према закону у не смеју да имају терапијско дејство. ПостоЈе ли. осим витамина. друге материје из биљака које да заштите од рака или да у ти ч у на њега?
могу
Последњих година од биљака издваја се читав низ такозваних секундарних биљних материја, које би, што се тиче рака, могле
барем да га спрече, ако не да га лече. Скоро свакога дана у ову листу такозваних хемопревентивних материја уврштавају се нове супстанце или нови биљни препарати. Изгледа да занимљива својства има чак и хлорофил, зелена боја листова. У најширем смислу и биљне бапастне материје - влакна - растворни и нерастворни скроб имају заштитно дејство против рака. Како делују те биљне материје? Такозване секундарне или хемопревентивне биљне материје нису хемијски јединствена група. Због тога не постоји јединствен механизам деловања који би се могао описати за све те материје. Као закључак из тренутно веома развијеног истраживања може се, заправо, извести само ово: Ко једе много воћа и поврћа - и то што више сировог - чини по питању хемопревенције свакако праву ствар, без обзира на коју материју рачуна. Ово сазнање у међувремену је у своје препоруке за исхрану, ради снижавања ризика од рака, укључио највећи број стручних друштава. Шта cv туморски маркери? Под појмом “маркер” обично се подразумева ознака која указује на нешто сасвим одређено - значи, знак препознавања. Туморски маркери јесу, према томе, обележја која указују на злоћудну израслину. Сходно медицинској дефиницији, то су супстанце, најчешће молекули шећера и беланчевина, које се у крви или другим телесним течностима први пут или у повишеној количини могу пронаћи у случају рака или које се налазе на површини ћелија тумора. Туморске маркере стварају ћелије рака и отпуштају их у крв или је њихово стварање изазвано раком. У идеалном случају један одређени туморски маркер недвосмислено указује на одређени облик рака. Та идеална ситуација практично никада не постоји. Потпуно туморски специфични маркери нису до сада могли да буду пронађени у људи, а различити туморски маркери могу да буду повишени код различитих врста рака. Такође, туморски маркери не постоје за све случајеве рака.
Шта говоре туморски маркери? Да би вредност туморских маркера могла да се лротумачи правилно и на одговарајући начин, мора да се одабере прави маркер и да се тачно познаје на шта се односи. За постављање дијагнозе или за планирање лечења одређивање туморских маркера није довољно. Оно је, међутим, често згодно за процењивање делотворности лечења или тока болести. При томе је важно да се дотични туморски маркер одреди пре почетка терапије, како би се у даљем току имала упоредна вредност. Пошто је код највећег броја расположивих туморских маркера вредност измерена у крви у непосредно сразмерна маси тумора у телу, промена вредности утврђене пре терапије може да укаже на делотворност лечења или на нови раст тумора. Ако повишене вредности у року од 4-8 недеља после операције опадне до опсега нормалних вредности, то говори да је тумор потпуно одстрањен. Поново повишене вредности или вредности које чак расту указују на заостало ткиво тумора или на већ настале метастазе. Код хемотерапије, хормонске терапије и терапије зрачењем кретање вредности маркера може да се користи за процењивање делотворности или неделотворности лечења. Ако вредности опадају, то указује на то да болест одговара на терапију. Повишена вредност туморских маркера, која утврди, на пример, у току контролног прегледа, може на поновно појављивање тумора или на стварање метастаза да укаже и до шест месеци раније него прегледи на рентгену или ултразвуку. Од какве је користи за пацијента утврћивање туморских маркера? Ако кретање маркера указује на то да обољење одговара на лечење, то потврђује одабрану терапијску стратегију. Ако вредности остану високе или ако поново расту, то значи да терапија треба да се прекине односно да се промени. Пацијент тако не бива непотребно оптерећен неделотворним мерама лечења. Ако се вредности маркера у даљем току повећавају, код многих обољења може с помоћу раног увођења терапије повољно да се утиче на обољење које се поново појавило.
Када ie оправдано утврћивање туморских маркера? Значајна област примене одређивања туморских маркера јесте контрола тока болести и лечења оних случајева рака за које постоје одговарајући маркери. У оквиру контроле утврђивање је оправдано само онда када се из резултата испитивања и могућне дијагнозе рецидива на основу повишених вредности доносе закључци у вези са терапијом. То значи да за лечење морају да постоје медицинске могућности са изгледима на успех и да игра улогу то да ли ће лечење почети одмах или тек нешто касније, ако се напредовање болести утврди другачије. Ако то није случај, онда утврђивање туморских маркера нема никаквог смисла. Оно оптерећује пацијента и прави непотребне трошкове, а не доноси никакве користи. Може ли утврћивање туморских маркера да се примени за рано откривање рака? За рану дијагнозу рака, рецимо - у оквиру редовних прегледа здравих особа односно оних које немају тегобе, туморски маркери, уз сасвим мало изузетака, нису погодни, јер већим делом нису заиста специфични за једно одређено обољење. Због тога се доказивање неког маркера у крви не узима као недвосмислен доказ постојања неког злоћудног тумора. Два изузетка од овог правила јесу одређивање маркера алфа фетопротеин (AFP) за рано откривање рака јетре у ризичних особа - значи, особа са хронично активним хепатитисом, цирозом јетре и показатељима инфекције вирусом хепатитиса С, те одређивање простата-специфичног антигена (PSA) у вези са опипавањем простате од чмара ради проширене ране дијагностике рака простате у мушкараца старијих од 50 година. Највећи део осталих маркера могу да имају повишене вредности с једне стране код различитих врста рака, а са друге стране код низа доброћудних обољења.
Како се мере туморски маркеои? За одређивање туморских маркера данас су на располагању стандардизовани поступци тестирања, које индустрија нуди као “сетове” или “китове”. У
којим
се размацима одре^ују
тум о рс ки
маркери?
Када успех лечења - операције или хемотерапије, на пример треба да се провери одређивањем туморских маркера, онда се мерење изводи пре почетка терапије. Само када је та вредност повишена има смисла предузимати даље мере. После операције или почетка хемотерапије до следећег мерења мора да се сачека најмање онолико за колико би се туморски маркер био изгубио из тела ако се више не би стварао. За то је потребно да се познаје брзина биолошке разградње појединачних маркера у телу. У оквиру контроле таквих случајева рака код којих је рано откривање напредовања болести корисно за даље изгледе лечења, одређивање појединачних одговарајућих туморских маркера изводи се у прве две године свака четири месеца, а онда до пете године сваких шест месеци. Пошто код највећег броја тумора важи да је рецидив после пет година редак, одређивање туморских маркера после овог периода није више потребно. Појединачно се размаци утврђују према препорукама за контролу различитих случајева рака. Ако постоји чврста сумња на обновљен раст тумора на првобитном месту или на метастазе, одређивање кретања маркера може, ради процењивања “тренда”, да буде корисно и у краћим размацима. Да ли повећање или колебање вредности маркера може да има и друге узроке осим раста тумора? Повремено повећавање вредности туморских маркера може да се јави, између осталог, и код различитих запаљенских обољења пробавног тракта, цирозе јетре, зачепљења жучних канала и сметњи у функционисању бубрега и запажа се и у пушача. У тим случајевима вредности су променљиве и не расту стално. Делимично велика одступања у маркерима могу да се јаве и код примене различитих поступака тестирања или производа
различитих произвођача. Због тога 6и код једног пацијента стално требало да се примењује исти тест, како би се избегле непотребне забуне. Један једини “испад” у вредностима најчешће нема никакав значај. Нарочито високе вредности могу да се јаве услед тога што после операције, хемотерапије или зрачења, после уништавања ћелија тумора, велике количине туморског маркера доспевају у крв. Нарочито ниске вредности настају услед тога што, на пример, после операције са великим губитком крви вода из ткива “разреди" крв, а тако и концентрацију маркера. Код познатог рака и туморских маркера који континуирано расту мора, међутим, увек да се помисли на поновно појављивање тумора. Код којих случајева рака има смисла утврћивање туморских маркера? У оквиру праћења лечења и ради раног откривања рецидива одређивање туморских маркера нарочито је оправдано код рака дебелог црева, рака дојке, рака јајника, рака простате и рака тестиса и карцинома малих ћелија плућа. Међутим, и код неких других обољења одређивање маркера, под одређеним околностима са прикладним комбинацијама парова, може у многим случајевима да пружи додатне информације. К оји cv најважнији туморски маркери?
За неке од учесталијих случајева рака постоје поуздани маркери, који fce бити представљени у прегледу који следи. Наведени су појединачни тумори код којих одређивање одговарајућег маркера може да буде корисно. Истакнуте су слике болести код којих одређивање појединачног маркера има највећи практичан значај. Дате су и неке референтне вредности. Туморски маркер СЕА (енгл. carcino-embryonic antigen карциноембрионски антиген)
-
Ћелије које стварају СЕА граде овај молекул шећера и беланчевина у зиду ћелије и отпуштају га у крв. Маркер се због тога налази како на ћелијама тако и у телесним течностима. Референтна вредност износи, по правилу, < 3 нг/мл.
Тумори који највише иду са повишеним вредностима СЕА јесу: карцином дебелог црева, карцином желракдојке, р рак панкреаса, рак једњака. Доброћудна обољења која могу да иду са повишеним вредностима СЕА јесу: цироза јетре, запаљење панкреаса, акутни хепатитис (запаљење јетре), Кронова (Crohn) болест (инфламаторна болест црева), улцерозни колитис (инфламаторна болест дебелог црева), дивертикулоза и дивертикулитис, полипи црева, чир желуца и дванаестопалачног црева. Код страсних пушача ове вредности такође могу да буду повишене (максимално до 20 нг/млл). Што је вредности виша, то је је већа и вероватноћа да је за то одговоран неки злоћудни тумор. Најважнију улогу одређивање СЕА игра код рака дебелог црева, где је висина вредности у односу са стадијумом тумора. У контроли тока болести и у оквиру контролног праћења повећање ЦЕА указује на поновно јављање обољења на месту операције или на метастазе на другим органима у суштини осетљивије и раније него преглед рентгеном и ултразвуком или ректоскопија. Туморски маркер СА 15-3 (енгл. cancer antigen - антиген рака) Овај маркер, молекул шећера и беланчевина, има свој највећи значај у контроли тока болести пацијенткиња са раком дојке. Висина вредности у великој мери је у односу са активношћу болести и може да се користи за разграничавање од доброћудних обољења дојки у жена. Код заједничког одређивања СА 15-3 и СЕА са сигурношћу од 80% открива се метастазирање рака дојке. Референтна вредност'\е < 20-30 ј/л.
Тумори који иду са повишеним вредностима СА 15-3 јесу: рак дојке, рак јајника. Доброћудна обољења која могу да иду са повишеном вредношћу СА 15-3 јесу: хепатитис (запаљење јетре), цироза јетре, панкреатитис (запаљење панкреаса), запаљенска обољења плућа, запаљенска обољења желудачно-цревног тракта. Туморски маркер СА 125 СА 125 такође је молекул шећера и беланчевина, који у првом реду има значај као туморски маркер за рак јајника. У контроли тока повишене вредности указују сразмерно прилично сигурно на рецидив или на метастазе, при чему нормалне вредности саме по себи не значе да тумора нема. Због тога само одређивање СА 125 код рака јајника начелно не може да замени накнадни оперативни преглед (енгл. “second look”). Оно свакако омогућава циљану примену дијагностичких и терапијских мера. Референтна вредност\е < 35 ј/л, са сивом зоном до 65 ј/л. Тумори који често иду са повишеним вредностима СА 125 јесу: рак јајника, други гинеколошки тумори, рак панкреаса, рак жучних канала. Доброћудна обољења која могу да иду са повишеним вредностима СА 125 јесу: цироза јетре, акутни панкреатитис (запаљење панкреаса), акутни холециститис (запаљење жучног мехура), доброћудна гинеколошка обољења/запаљења. Туморски маркер AFP (алфа фетопротеин) Овај такозвани онкофетални антиген ствара се, у нормалним условима, од стране фетуса док је у стадијуму ембриона и доспева преко плаценте за време трудноће и у крвоток мајке. Због тога жене у том периоду имају вредности AFP од 200 нг/мл и више. Код различитих обољења фетуса ове вредности могу да буду још и више. У деце вредности током прве године живота опадају на ниво “вредности одраслих” од око 10 нг/мл.
Изван периода ембриона повишене вредности AFP зависе од различитих доброћудних и злоћудних обољења. Референтна вредности\е ена дејства опасна по живот. Тако је унапред ограничено полазиште “много помаже много”. Како се. без обзира на то. може спроводити хемотерапија? Повећавање дозе цитостатика изнад утврђене граничне вредности могућно је само ако се нежељена дејства могу успешно лечити. То данас успева барем код оштећења стварања крви у костној сржи. Ако се пацијенту непосредно после хемотерапије знатно повишеном дозом дају стем-ћелије крви преко инфузије, онда оне налазе свој пут до костне сржи, насељавају се тамо и после кратког времена поново покрећу стварање крви. Ове “ћелије мајке” за стварање крви могу да добију или од самог пацијента или од одговарајућег даваоца, а пре интензивне хемотерапије. Тако се велико или потпуно разарање костне сржи услед лечења може прихватити, а да пацијентов живот не буде угрожен. Регенерација стварања крви
додатно се подржава давањем хематопоетских (крвотворних) фактора раста. Koie претпоставке за високодозирану хемотерапију морају увек бити испуњене? Начелно, постоје три основне претпоставке за спровођење високодозиране хемотерапије. Прво, рак који треба да се лечи мора да буде осетљив на хемотерапију. Друго, примењени медикаменти морају у повишеној дози бити знатно делотворнији него у нормалној дози. Треће, они смеју да оштећују претежно или само костну срж, пошто нежељена дејства на друга ткива или органе не могу данас још увек да се лече довољно добро, односно да се спрече мерама предострожности. Који се облици хемотерапијом?
рака
м огу
лечити
високодозираном
Код одређених облика леукемија високодозирана хемотерапија, често у комбинацији са зрачењем целог тела, већ одавно се успешно примењује. Овде се ради тако да се све ћелије костне сржи, као место настанка обољења, потпуно униште и да се онда замене здравом костном сржи, у овом случају најчешће од даваоца. Овај поступак доказао се и код случајева рака лимфног система, Хочкинове болести и високомалигних облика неХочкиновог лимфома лимфома, ако се после лечења јави рецидив. За разлику од овога, делотворност и место високодозиране хемотерапије код других облика рака, такозваних чврстих (солидних) тумора - тумора унутрашњих органа, ткива или коже и слузокоже, још увек нису довољно истражени. Ипак, постоје показатељи да би код неких слика болести ово интензивно лечење под одређеним околностима могло дати боље резултате. На супрот леукемијама, оштећење костне сржи и стварања ћелија крви овде свакако није жељено, већ нежељено дејство терапије.
Какви cv досадашњи резултати високодозиране хемотерапиЈе код чврстих тумора? Прва искуства указују на то да високодозирана хемотерапија код пацијената са тумором семених ћелија тестиса који после првог лечења имају рецидив може побољшати изгледе на излечење, уколико обољење поново одговара на цитостатике. Примена ове методе испитује се и код рака дојке. С једне стране, то се ради у млађих жена, у којих је у тренутку постављања дијагнозе захваћено више од десет лимфних чворова у подпазушној јами и у којих због тога без обзира на потпуну операцију и допунску нормално дозирану хемотерапију постоји повишен ризик од рецидива, будуЋи да се, каже искуство, код оваквог налаза све ћелије рака не могу уништити уобичајеним поступком. Са друге стране, високодозирана хемотерапија испробава се сада у одређеним ситуацијама и код метастазиралог рака дојке који на нормално дозирану хемотерапију одговара мање добро и само за одређено време. Остале могућности примене постоје, евентуално, под одређеним условима код рака јајника, бронхијалног карцинома, плазмоцитома (обољења имунских ћелија) и неких облика рака у деце. Сви резултати добијени до сада само су привремени. Питање да ли и у којих пацијената високодозирана хемотерапија заиста може довести до најважнијег циља сваког лечења рака излечења - или омогућити преживљавање које је у поређењу са уобичајеним поступцима лечења знатно дуже - још је отворено. Сама боља ремисија није никакво јемство за успех. Постоје ли опште претпоставке за спровоћење високодозиране хемотерапије? Горња старосна граница за примену високодозиране хемотерапије јесте 60 година. У старијих пацијената лечење је сувише ризично, пошто је сувише оптерећујуће за организам. Маса тумора у телу требало би да буде што мања и да на
обољење доказано може да се утиче цитостатицима. Ако тумор на нормалну дозу не одговара довољно, дуготрајнији успех не може да се очекује ни високодозираном хемотерапијом. Пацијенти би претходно требало да примају што мање хемотерапије, јер онда су већи изгледи да ћелије тумора још нису створиле резистентност која их чини неосетљивима на цитостатике. Високодозирана хемотерапија са пресађивањем стем-ћелија крви код тумора органа још увек је мало испитана да би била рутински поступак, сложена је и не безопасна. Дугорочни резултати, такође и они у вези са позним здравственим последицама, које настају тек после дужег времена, још увек не постоје. Због тога није оправдано да се ова метода примењује некритички, према начелу “више помаже више”. Високодозирана хемотерапија требало би зато да се спроводи само у оквиру пажљиво планираних клиничких студија. Само на тај начин могу се добити сазнања о делотворности и корисној примени овог лечења, што ће после пажљивог испитивања бити на корист свим пацијентима. Антинеопластична хемотерапиЈа и хормонска терапија Медикаментозна антинеопластична терапија садржи, у суштини, хемотерапију цитостатицима и хормонску терапију. Говори се такође и о имунотерапији, терапији цитокинима, диференцијалној терапији и генској терапији, које се могу убројати у антинеопластичну системску терапију. До данас су разлике између малигног и бенигног раста ћелија описиване само квантитативно, а не и квалитативно, тако да антинеопластични терапијски поступци утичу увек и на раст нормалног ткива. Ипак, развој терапије цитостатицима за 50 година њеног постојања показао је, без сумње, да се квантитативне разлике између малигне и бенигне пролиферације ћелија могу искористити за лечење туморских обољења како у раном стадијуму обољења (адјувантна терапија) тако и у касном стадијуму (интервентна терапија), уз
подношљива и, по правилу - пролазна, нежељена дејства на нормалне ћелије. Терапијски концепти Битна претпоставка за спровођење антинеопластичног терапијског поступка јесте утврђивање терапијског концепта. Нарочито се морају поседовати знања о очекиваној токсичности, како би се куративна терапија разликовала од палијативне терапије за продужавање преживљавања или палијативне терапије за ублажавање симптома. Сходно томе прилагођава се интензитет терапије. Куративно усмерење имају сви поступци адјувантне хемотерапије и хормонске терапије, како би се повеКала стопа излечења. Овде се убрајају и такозвани неоадјувантни (преоперативни или примарни) поступци хемотерапије - на пример, у случајевима остеосаркома, карцинома дојке или узнапредовалих карцинома у пределу главе и грла. У узнапредовалом стадијуму тумора интервентни терапијски поступци могу имати куративно усмерење. Ово важи за Хочкинов и високомалигни не-Хочкинов лимфом, акутне леукемије, хориокарцином у жена, карцином тестиса, јајника и бронхија у ограниченим стадијумима болести и туморе у деце као што је Вилмов (Wilm) тумор и рабдомиосарком. Овде је циљ да се постигне трајна потпуна ремисија тумора. Уколико то не успе, мора се правовремено прећи на палијативну терапију. Тај палијативни терапијски концепт, који је присутан и у свих осталих тумора у узнапредовалом стадијуму који до сада нису помињани, има као најважнији циљ продужавање живота и постизање минималног терапијски условљеног морбидитета. У мањем броју случајева туморских обољења постоји даље само палијативни терапијски концепт у ужем смислу (ублажавање тегоба без продужавања живота). Овде спадају карцином панкреаса, карцином јетре, карцином бубрега и карциноми жучних путева.
ИндикациЈе за хемотерапију и хормонску терапију
Код спровођења куративног терапијског концепта хемотерапија цитостатицима или хормонска терапија почиње временски тесно повезано са постављањем дијагнозе (као примарна или адјувантна терапија) или код најранијег утврђивања постојања метастаза. Код спровођења палијативног терапијског концепта ради продужавања живота хемотерапија или хормонска терапија индикована је код доказаног постојања метастаза. Терапија се спроводи уз строго одмеравање делотворности и токсичности, у растуКој скали. Тако је хормонска терапија, која има мање нежељених дејстава, по редоследу пре монохемотерапије, која је делотворна у појединим случајевима, а иза које следи комбинована терапија цитостатицима. Хормонска терапија сматра се терапијом првог избора код метастазирајућег карцинома дојке и простате. Само у случају сигурно утврђене негативности хормонских рецептора и дисеминујућег хепатичког и пулмоналног метастазирања постоји код узнапредовалог карцинома дојке примарна индикација за терапију цитостатицима. КонтраиндикациЈе за хемотеоапију и хормонску терапију Најважнија контраиндикација за антинеопластичну хемотерапију јесте постојање прилично узнапредовалог туморског обољења, код којег се више не може очекивати да терапија делује, ако нежељена дејства нису подношљива за пацијента или када се према ентитету тумора односно броју претходних хемотерапија може очекивати резистентност тумора на цитостатике. f
Осим тога, код ограничених функција одређених органа постоје контраиндикације на поједине цитостатичке супстанце. Потребно је поменути контраиндикацију на антрациклине у случају декомпензоване срчане инсуфицијенције, контраиндикацију на цисплатин у случају инсуфицијенције бубрега, контраиндикацију на блеомицин, бусулфан, нитрозоурее и слично у случају рестриктивних или опструктивних пулмоналних обољења.
Контраиндикације треба да се испитају нарочито у случају торпидног тока болести. Тако после одговарајуће делотворне супортивне терапије може бити индикована терапија за продужавање живота која је на почетку била контраиндикована. Спровоћење хемотерапије и хормонске терапије Делотворност терапије цитостатицима са фармаколошког је гледишта управо сразмерна производу концентрације и времена задржавања. Осим концентрације цитостатика у ћелији тумора, важни су и други чиниоци који представљају основу савременог лечења цитостатицима. Ту спадају, пре свега, интензитет дозе, то јест апликована доза по јединици времена, облик апликовања, апсорпција, метаболизација и екскреција, комбинација појединачно делотворних цитостатика са додатним и синергистичким дејствима на раст ћелија тумора, али не и додатним нежељеним дејствима, и секвенца хемотерапијске комбинације. Постоје многи експериментални и клинички докази да је комбинација појединачно делотворних цитостатика, давана у размаку од 3-4 недеље, боља од монотерапије. Континуирана монотерапија ниским дозама цитостатика јесте превазиђена. У новије време теоријски и практични значај добио је однос дозадејство као и апликовање хемотерапије усмерено на кинетику растења. Код низа туморских обољења (малигни лимфоми, акутне и хроничне леукемије, примарни и узнапредовали карцином дојке, карцином бронхија) примењују се терапијски поступци са применом високих доза, уз додавање савремених супортивних мера, укључујући и замену крвних стем-ћелија. Резултати истраживања која се тренутно одвијају морају се још сачекати, пре него што се буде могло рећи да су ови захтевни терапијски поступци, који су повезани са извесном, додуше - ниском, смртношћу, у индуковању виших стопа излечења бољи од поступака хемотерапије са конвенционалним дозирањем.
Различити теоријски модели - Скипер-Шабел (Skipper-Schabel), Голди-Колдман (Goldie-Coldmann), Нортон-Сајмон (Norton-Simon) - довели су до данас уобичајених хемотералијских поступака. Делотворне комбинације цитостатика понављају се, после опорављања нормалног ткива, у размацима од 3-4 недеље, како би се туморско обољење, ако је могућно, превело у потпуну ремисију. Развој генски или кинетички условљене резистентности ћелија тумора на хемотерапију може се смањити мењањем комбинација цитостатика без унакрсне резистентности односно секвенцијалним апликовањем две или више комбинација цитостатика, пошто је постигнуто оптимално дејство претходне комбинације цитостатика. Хормонска терапија, за разлику од хемотерапије цитостатицима, захвата, уз малобројне изузетке (на пример - диференцирањем индуковано дејство антигестагена), области регулације хормонске контроле растења туморског обољења. Ранија уобичајена подела на хормонску аблативну и хормонску адитивну терапију одавно је напуштена. Данашњи терапијски поступци циљају на блокирање утицаја хормона на стимулацију растења. Ово се може извести елиминацијом телесних хормона (на пример - супресијом хипофизног или гонадног лучења хормона) или блокирањем рецептора хормона и тиме неделотворношћу ендогеног лучења хормона (на пример антиестрогена или антиандрогена). У адитивну хормонску терапију убрајају се још антипролиферативни и антигонадотропни гестагени у лечењу метастазирајућег карцинома дојке и апликовање естрогена код узнапредовалог карцинома простате. Сви поступци хормонске терапије спроводе се од почетка континуирано до доказивања своје неделотворности. Хормонска терапија не комбинује се, већ се примењује секвенцијално, то јест појединачни терапијски поступци примењују се један за другим. Коначно, агонисти LHRH допуњавају се код карцинома дојке другим поступцима хормонске терапије, а код карцинома простате антиандрогенима.
Естрогени и њихово место v хормонској супституционој терапији
Естрогени, као и прогестерон, два су полна хормона који се луче од пубертета, па све до менопаузе. С помоћу њих девојчица прераста у полно зрелу жену са месечним крварењима и могућношћу зачећа, то јест стварања потомства. Пре менопаузе у организму жене уочавају се неке промене. Јајници луче мање прогестерона, а постепено се смањује и лучење естрогена. На промене у количиини лучења хормона жене различито реагују. Недостатак естрогених хормона праћен је разним променама у организму жене, које могу бити врло драстичне и које се одражавају како на психу тако и на физиолошке промене у организму. На жалост, само 25% жена овај период пролази без климактеричних тегоба. Климактеричне тегобе могу бити још опасније ако се јаве у облику остеопорозе и болести срца и крвних судова. Од болести срца и крвних судова у свету годишње умире два пута више жена него што их умире од свих карцинома заједно. Улога полних хормона у заштити срца и крвних судова толика је да је до почетка менопаузе појава инфаркта у жена права реткост. Смањеним лучењем естрогена смањује се и његово заштитно деловање. Услед смањене заштите, у крви се повећава количина холестерола и масти, што погодује стварању атеросклерозе. Неколико година после менопаузе, учесталост инфаркта у жена изједначава се с учесталошћу инфаркта мушкараца. Надокнадом естрогена у постменопаузи коришћењем хормонске супституционе терапије смањује се угроженост срца и крвних судова, као и смртност, и то за 50%. На овај начин значајно се продужава животни век жене. Постменопаузална остеопороза јесте обољење које се испољава постепеним губитком коштане масе, а основни узрок њеног нестанка јесте смањена количина естрогена у организму. Последице тог обољења јесу чести преломи костију. Остеопороза се јавља у више од 50% жена у менопаузи. У том
раздобљу преломи руку у жена постају десет лута чешћи него у мушкараца истог старосног доба. Такође су преломи кука у жена чешћи. Прелом кука углавном оставља трајни инвалидитет, а често може бити и фаталан. Губитак коштане масе природан је саставни део процеса старења, али остеопороза представља рапидно губљење коштаног ткива. Кости се састоје од неколико минерала, међу којима је највећи удео калцијума и фосфора, а нешто мање магнезијума, цинка, јода, флуора и других елемената у траговима. После 35. године губи се око 1% коштане масе годишње. Међутим, после менопаузе у жена, оне губе 2-4% коштане масе, и то траје око 10 година, када се тај ниво стабилизује. До овог наглог опадања коштане масе долази због смањеног нивоа естрогена, који је од суштинског значаја за апсорбовање калцијума. Женама се лако може помоћи хормонском супституционом терапијом. Да би се постигао максималан успех лечења може бити потребно и неколико година, али исто тако после престанка узимања терапије разградња костију поново почиње. Проблем са остеопорозом као и атеросклерозом, како је напред наведено, јесте тихи развој болести без тегоба. Када се тегобе појаве значи да је болест већ узела маха. Најбоља превенција је хормонска супституциона терапија. Свакако треба да се нагласи да ову терапију не може узимати свака жена. Такође и ова терапија има своје лоше особине. Дугогодишња употреба самог естрогена без додатка прогестерона може довести до карцинома материце. Зато се естрогену увек даје прогестерон, осим у жена којима је материца одстрањена. Заштитна улога прогестерона толика је да је могућност настанка карцинома материце при употреби хормонске супституционе терапије мања него кад се хормони уопште не употребљавају. До данас је урађено пуно истраживања ради утврђивања повезаности карцинома дојке и хормонске супституционе
терапије. Већина резултата показује да хормони не повећавају учесталост карцинома дојке. Благи пораст карцинома дојке утврђен је у неким студијама, али само при терапији дужој од десет година. Пошто су естрогени агенси који повећавају митотску активност епителног ткива, њихова дуготрајна употреба може довести до карцинома дојке. Међутим, прогестеронска својства још нису довољно проучена, односно резултати су противречни. Нека истраживања показала су да прогестерон има антимитотичке ефекте. Неки аутори, ипак, препоручују супституциону терапију у жена које су раније имале карцином дојке, али који је у потпуности саниран. Међутим, још увек постоји мишљење да је употреба естрогена у жена које су недавно имале карцином дојке контраиндикована. Све ово указује на неопходност прегледа дојки и њихову редовну контролу у току хормонске супституционе терапије, јер очигледно је да спрега постоји. Већ 35 година у оквиру “TODoXIN®”-OBor приступа против остеопорозе користи се калцијум из љуске јајета у комбинацији са рибљим уљем, уз специфичну исхрану богату сојиним производима, при чему су резултати изузетни. Овај најприроднији начин лечења доводи до циљане калцификације и јачања костију без икаквих штетних ефеката (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Уопште, свих ових 35 година “ TODoXIN®”-ob програм пропагира употребу сојиних производа у лечењу, при чему се врло често наилазило на отпор. Међутим, у најновијим светским студијама соја се наводи као незаменљива животна намирница и говори у прилог терапији коју програм “ TODoXIN®” спроводи већ деценијама. Уопште, све оно што се у новије време на Западу пропагира као здрав начин живота и правилна исхрана у превенцији и у току лечења ових оболења, са пуно сојиних производа и биљних препарата, није, наравно, ништа ново. То је оно на чему узимање “TODoXIN®” почива и постоји све ове године, али исто тако и оно
због чега је приступ “TODoXIN®”-a највише наилазио на омаловажавање својих резултата и велике отпоре у стручним круговима, који се сада приклањају оваквој врсти лечења. Међу женама Америке канцер дојке други је на листи узрока смрти, одмах иза канцера плућа. За око 25% оболелих жена ова болест доноси смрт. Стопа обољевања и смртности од канцера дојке много је већа у западној Европи и САД него у земљама Азије и Африке. Тако је за Американке четири пута већа вероватноћа да ће оболети од канцера дојке него за Јапанке. Са друге стране, када се Јапанке доселе у САД после једне до две генерације стопа смртности од канцера дојке изједначава се са оном која важи за домаћу популацију. То указује да је оваква појава последица утицаја фактора окружења, као што су исхрана и изложеност канцерогеним хемикалијамаа и утицајима. Очигледна је и разлика у начину исхране уопште, а нарочито у уделу масноћа у њој и њиховој врсти. Остали докази исто су врло уверљиви и иду у прилог тези да исхрана и начин живота утичу на појаву канцера дојке, па су зато и врло важни фактори у превенцији. У земљама Запада конзумира се много више масноћа, нарочито оних из млечних производа и животињског порекла. Хормони се у људском организму складиште у масном ткиву. За женски хормон естроген показало се да покреће раст тумора осетљивих на овај хормон на дојкама и другим деловима тела. Више од 50% тумора на дојци јесу естроген-сензитивни тумори. Зато је индикативно да исхрана богата мастима које резултују вишком масних наслага у организму доприноси повећању нивоа хормона. Поред тога, у жена у менопаузи хормони које производи надбубрежна жлезда претварају се у естроген с помоћу масних ћелија, чиме се објашњава зашто је, када је реч о појави канцера дојке међу женама у менопаузи, гојазност фактор ризика. Масно ткиво такође је погодан складишни простор за многе потенцијално опасне канцерогене које узимамо из исхране и других извора, а који би такође могли да подстакну раст тумора.
Многе студије показују да особе који конзумирају знатно мање масноћа од обичне популације, односно жене које се хране претежно посном храном, оболевају за чак 75% мање од канцера дојке. Друга студија показује да су жене које су пре мастектомије (уклањања дојке хируршким путем) конзумирале храну богату мастима чешће доживљавале поновну појаву тумора него оне које су се држале посније исхране. С обзиром на то да веће количине масноћа које се уносе у организам путем хране изазивају и многа друга обољења као што су срчана обољења, дијабетес, атеросклероза и читава гомила других проблема, сасвим је разумно и довољно дневно узимање масноће од око 20% од укупног дневног броја калорија. Дуго година познато је да одређене хемикалије и загађивачи из животног окружења ометају нормалне биолошке процесе како у животиња тако и у људи. При разлагању ових једињења у организму они симулирају деловање хормона као што је естроген. Слично природно произведеним хормонима, и ови “хемијски хормони” могу да иницирају раст тумора дојке као и других облика канцера. Тако рецимо ДДТ (дихлор-дифенил-трихлороетан), који је до 70тих година широко примењиван као инсектицид, још увек ствара невоље, иако је одавно протеран из употребе. Он се у организму разлаже у још јаче једињење (дихлор-дифенил-етилен - ДДЕ), кога у ткивима дојке која је оболела од канцера има много више него у ткиву здраве дојке. Није ДДТ једини узрочник оболевања, већ има много једињења чију употребу закон не забрањује, а која у организму имају слично естрогенско дејство. То су састојци пластичних маса, детерџената за прање рубља, неки други пестициди, итд. Милиони жена свакодневно узимају дозу синтетичких хормона естрогена и прогестерона, како би ублажиле неке од симптома менопаузе као што су таласи вру^ине, али и ради превенције срчаних обољења и остеопорозе. Узимање вештачких хормона
има своју лошу страну, повећава се ризик од појаве канцера дојке и материце. Тај ризик је за 87% већи код жена старости од 60-65 година. Како је ризик од оболевања од канцера (ако се определите за хормонску превенцију од појаве остеопорозе и срчаних обољења) превелики, то правилна исхрана и други природни препарати који могу успорити и спречити појаву ових обољења још више добијају на својој важности. Поред општих напомена, које су наведене у претходном делу, важно је напоменути да се конзумирањем одређених намирница и додатака постиже још већа заштита од канцера дојке, али и других облика канцера, и све то без ризика који собом носи хормонска терапија. Врло је важно да жене треба да се чувају од великих разарача костију као што је кофеин, који погоршава апсорбовање калцијума, али чији штетан утицај може неутралисати једна шоља обраног млека дневно. Цигарете и алкохол такође делују лоше на калцификацију костију, али ипак не постоје чврсти докази да се ово дешава особама које умерено пуше и пију алкохол. Деловање антинеопластичне терапије Цитостатици делују на блокирање деобе ћелија тако што улазе у интерференцију са редупликацијом ДНК или митозом. Данас се зна да се овако индукује пут програмиране смрти Келија (апоптозе) и да није реч о некрози ћелија. Делотворност медикаментозне терапије тумора одређује се на основу различитих параметара. Ту спадају доказивање или одсуство објективног повлачења тумора, време између почетка ремисије тумора и обновљене прогресије тумора, време преживљавања и стопе преживљавања и излечења. Узимајући у обзир токсичност индуковану антинеопластичном терапијом, у новије време све више се користе параметри који се односе на смањење квалитета живота. Ту спадају, на пример, посматрање времена преживљавања без симптома тумора или без терапије (TVVIST). Објективне ремисије тумора јесу потпуна ремисија са потпуним повлачењем свих меривих параметара тумора и симптома
тумора као и парцијална ремисија са повлачењем 50% или више свих параметара тумора за више од 4 недеље. Осим тога, заустављање растења претходно прогредијентног метастазирања за више од 4 недеље сматра се успехом терапије. Временски размаци између постизања контроле растења тумора и поновне прогресије тумора, исто као и време преживљавања без прогресије, наводе се често, уз примену статистичких метода. Овде треба да се обрати пажња на време накнадног посматрања и број пацијената у одређено време посматрања, пошто се неретко дешава да са продужењем времена посматрања дејства терапије слабе и да се закључци мењају. Деловање цитостатика и хормона За сада на основу систематског истраживања и развоја постоји мноштво медикамената који делују цитостатски. Они се могу класификовати као алкиланти, антиметаболици, блокатори митозе, антибиотици са цитостатским деловањем, ензими и супстанце које се не могу класификовати. Код хормонских терапијских средстава могу се разликовати агонисти и антагонисти LHRH, антиестрогени, антигестагени и антиандрогени, инхибитори ароматазе, гестагени, естрогени и андрогени, као и кортикостероиди. Сва расположива цитостатска и хормонска терапијска средстава дефинисана су по питању појединачне дозе и начина апликовања на основу одговарајућих клиничко-фармаколошких испитивања. Нежељена дејства хемотерапије цитостатицима Нежељена дејства хемотерапије цитостатицима заснивају се најпре на антипролиферативном деловању на нормална ткива која се развијају. Ту спадају фоликули косе, хематопоеза, слузокожа и репродуктивни систем. Осим тога, јавља се често реверзибилна алопеција изазвана цитостатицима, реверзибилна
мијелосупресија, реверзибилни мукозитис као и делимично реверзибилни, делимично иреверзибилни стерилитет. Уз све то, у првом плану токсичности стоје повраћање и мучнина који су изазвани преко центра за повраћање или утицањем на гастроинтестиналну покретљивост. Читав низ цитостатика има специјалну органску токсичност која се може ограничити дозом (на пример, кардиотоксичност антрациклина, нефротоксичност цисплатина, пулмотоксичност блеомицина, бусулфана или нитрозоурее). Коначно, цитостатици као канцерогене и тератогене супстанце индукују секундарне неоплазије (у око 10% третираних пацијената са акутним леукемијама или неХочкиновим лимфомима) односно малформације или побачаје. Супортивна терапија Супортивна терапија усмерена је против сметњи у функционисању органа односно читавог организма које су изазване тумором и нарочито противтоксичности терапије тумора. Овде се убрајају мере против мијелосупресије изазване тумором или терапијом. Реч је о апликовању хематопоетских фактора растења (гранулопоетина, еритропоетина, кратко и тромбопоетина/фактора стимулације растења и диференцирања мегакариоцита) или ретрансфузији односно трансплантацији аутологних или алогенских хематопоетских стем-ћелија. Савремена антимикробска терапија антибиотицима, антимикотицима и антивирусним супстанцама допринела је обимном савладавању нозокомијалних инфекција као последица неутропеније или имуносупресије изазване болешћу или терапијом. Савремена антием етичка терапија са применом а н т и х и с т а м и н и ка , а н т и х о л и н е р ги к а , н е у р о л е п т и ка , бензодиазепина, антагониста рецептора НТ-3 и глукокортикоида омогућила је додатно савладавање повраћања и мучнине. Привремена или континуирана терапија аналгетицима уз рану примену опиоида и морфина омогућава данас у највећем броју
случајева болних стања код туморских обољења ослобађање од болова. Измена крвних ћелија усредсређује се на замењивање еритроцита и тромбоцита, чиме се, по правилу, могу отклонити или избећи ризична и по живот опасна стања. Ентерална алиментација (ентерално храњење), по потреби преко гастричких или дуоденалних трајних сонди, и парентерална интравенска алиментација саставни је део супортивне терапије, ако се тако може постићи продужавање живота са прихватљивим квалитетом живота или стање у којем терапија има вредност. Савремена терапија зрачењем (радиоонкологија) За лечење рака постоје четири основна терапијска поступка. У локалне поступке спадају хируршке ресекције (операције) тумора и терапија зрачењем. У оба случаја тумор и околни лимфни чворови главно су подручје напада терапије. Код хемотерапије цитостатицима и хормонске терапије узимањем медикамената блокира се размножавање ћелија тумора у свим органима тела, али ове супстанце пролазе кроз цело тело, не разликујућипри томе ћелије тумора или нормално ткиво. Око 55% свих пацијената на терапију долази са локално ограниченим туморским обољењем, од којих око две трећине буду излечене локалним терапијским мерама (хирургијом и зрачењем). Осталих 45% на лечење долази са узнапредовалим, метастазирајућим обољењем. Од тих пацијената око 70% у свом даљем лечењу прима терапију зрачењем. Она онда углавном служи борби против болова и других симптома, док је излечење болести у овим узнапредовалим стадијумима могућно само у малом броју случајева. Механизми деловања терапије зрачењем Нападна тачка зрачења јесте ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина) која се налази у ћелијском језгру сваке ћелије. Она је
носилац наследне информације, која се приликом сваког дељења ћелије предаје ћелијама ћеркама. Зрачење изазива многа оштећења ДНК, која највећим делом оправљају ћелијски ензими. Нека оштећења, међутим, не могу се оправити, односно буду оправљена погрешно. Ћелија онда изврши још 1-3 дељења, пре него што бесповратно изгуби своју способност дељења. У даљим степеновима оштећене ћелије се распадају, а фрагменте који том приликом настају разграђује имунски систем тела. Деловање зрачења на ткиво рака и на нормално, здраво телесно ткиво у начелу је исто. Не могу се пронаћи никакве разлике ни у способности репарације коју имају ћелије тумора и нормалне ћелије. Снабдевање ћелија тумора хранљивим материјама и пре свега кисеоником, које је у поређењу са здравим ткивом често лошије, има за последицу да се оправка оштећења ДНК у хипоксичним ћелијама тумора које због тога настају одвија мање делотворно, али се због недовољне кисеоничне сензибилизације и убија мање ћелија тумора. Терапијско дејство зрачења може се постићи само ако је доза зрачења у тумору знатно виша него у нормалном ткиву. Биологија зрачења и фракиионирање Код такозване фракциониране терапије зрачењем не апликује се одједном укупна доза зрачења која је потребна за уништавање тумора, већ се терапија зрачењем даје у облику неколико мањих порција, такозваних фракција. Доза се прописује у грејима (Gy). Уобичајено се једном дневно даје 1,8-2,0 греја, пет радних дана у недељи. Укупна доза од 40-70 греја, неопходна за борбу против туморског обољења, значи зато да је укупно време лечења по правилу 4-7 недеља. Оптимална схема те такозване фракциониране перкутане терапије зрачењем изводи се из односа што веће вероватноће уништења тумора према очекиваним нежељеним дејствима терапије зрачењем. Она се могу јавити у облику акутних нежељених дејстава за време терапије зрачењем и тада су најчешће реверзибилна. Више месеци или година после терапије зрачењем могу наступити хронична нежељена , која се,
по правилу, лече само симптоматски. Начелно важи да у сваком телесном ткиву могу наступити како акутна тако и хронична нежељена дејства зрачења, при чему у зависности од ткива преовладава једна или друга реакција. Наступање тих нежељених дејстава одређено је, ипак, у највећој мери укупном количином зрачења и величином поља зрачења, пошто се нежељена дејства јављају начелно само у непосредно зраченим органима и деловима тела. Изузетак од овога јесу умор и мучнина који се јављају на почетку терапије зрачењем и који су највероватније изазвани преплављеношћу тела производима разградње ћелија из тумора. Акутна нежељена дејства зрачења састоје се по правилу најпре од хиперемије (повећане прокрвљености) и едема (отока) у захваћеном органу односно делу тела. Пошто се за време терапије зрачењем отежава и дељење ћелија у нормалним ткивима, јавља се због смањене попуне недостатак функционалних ћелија органа. Услед тога је функција тог органа мање или више ограничена, све у зависности од индивидуалне осетљивости на зрачење и дате количине зрачења. Типична акутна нежељена дејства јесу влажна епителиолиза (одвајање) епитела коже, акутно запаљење слузокоже (мукозитис), најчешће привремено губљење функције пљувачних и знојних жлезда, пролив (дијареја) због губитка ћелија у танком и дебелом цреву, сметње у стварању крви у костној сржи уз недостатак белих крвних зрнаца (леукопенија), акутно запаљење бешике (циститис) и оток (едем) мозга. Позна, хронична нежељена дејства наступају са учесталошћу од 5-11% у појединим зраченим органима. Овде се сразмерно јединствено јавља увећање везивног ткива (фиброза), трајан губитак функционалних ћелија органа (атрофија), одумирање капиларних крвних судова са проширивањем претходних малих артерија и вена (телеангиектазије) као и са тиме повезано слабљење функције органа. Типична хронична нежељена дејства јесу, у мањем броју случајева, фиброза плућа услед зрачења, везивање црева (илеус) индуковано зрачењем као и
отврдњавања мускулатуре.
поткожног
масног ткива,
везивног
ткива
и
Главна тешкоћа за радиоонколога јесте да се избегну позна иреверзибилна нежељена дејства, а да се у исто време максимално уништи тумор. Обим позних нежељених дејстава зависи нарочито од висине укупне дозе као и од висине појединачне дневне дозе. Утврђено правило каже да што су укупна доза и појединачна дневна доза више, то су јаче изражена могућна позна нежељена дејства. Овде је још важан и зрачени волумен нормалног телесног ткива. По правилу, нормално ткиво које окружује тумор одређује максимално толерантну укупну дозу у зависности од дневно апликоване појединачне дозе. Она по правилу износи 1,8-2,0 греја, код већих зрачених поља 1,5 греја, у посебним случајевима код врло малих зрачених поља у близини нормалног ткива неосетљивог на зрачење до 3 греја дневно. Подела укупне дозе у мале појединачне дозе има два разлога. Прво, применом мањих доза зрачења могу се знатно смањити позна нежељена дејства која ограничавају дозу, то јест може се поштедети здраво ткиво. Друго, хипоксичне ћелије тумора које постоје на почетку терапије могу се током терапије зрачењем која траје неколико недеља поново повезати са кисеоником (реоксигенација), чиме tae поново изгубити своју нарочито високу резистентност на зрачење.
У описаном облику ово важи највише за пацијенте који имају изгледа на дуже време преживљавања или излечење обољења. Код чисто палијативне терапије, када се, значи, дугорочније излечење не може очекивати због велике раширености туморског обољења, у првом плану су брзо наступање дејства и кратко укупно време , тако да се често ради са а њ ч е л појединачним дозама. УрећаЈи за зрачење и методика За зрачење се данас користе претежно линеарни акцелератори. Ту се електрони убрзавају до енергије од око 15 МеВ (милиона
електроволти), која се после гађања у мету (енгл. target) претвара у фотонско зрачење исте енергије. Предност овог високоенергетског фотонског зрачења јесте у великој дубини продирања у ткиво, уз приличну поштеду коже. Зрачење електрона може се користити и непосредно за терапију површинских процеса, а предност је у ограниченом ширењу у ткиву, уз потпуну поштеду органа који се налазе испод. Додатно уз такозвану перкутану терапију зрачењем (зрачењу споља кроз кожу) тумори се могу зрачити и из унутрашњости тела. За то се у телесне шупљине или у само туморско ткиво уводе радиоактивни извори зрачења у , а терапијски опсег дејства зрачења износи при томе неколико центиметара. Ова брахитерапија изводи се данас у највећем броју случајева такозваним afterloading-поступком: уграђени апликатор (нека врста “капсуле” од метала) пуни се електромеханичким путем радиоактивним извором. Интраоперативна терапија зрачењем, при којој се за време оперативног захвата даје прво зрачење, јесте високоспецијална метода, чији се клинички значај сада испитује у неким центрима за одређене туморске ентитете (карцином желуца, ректума, гинеколошке туморе, карциноме плућа), и чија се коначна клиничка вредност још не може утврдити. Интраоперативна зрачења требало 6и због тога да се спроводе претежно у оквиру студија. Још једна важна иновација јесу стереотактичка конвергентна зрачења (радиохирургија). С помоћу ове нарочите технике могућно је, на пример, да се најмањи интракранијали простори, велики само неколико центиметара, зраче тако прецизно, да само 1-2 мм изван циљаног волумена практично нема никаквог зрачења које делује на здраво ткиво. На овај начин пацијенти са појединачним метастазама на мозгу могу се поштедети операције. Прва клиничка искуства обухватају и лечење артерио-венских малформација у мозгу и неуринома акустикуса. Ову методу такође нуди само неколико центара са искуством, будући да је овде нарочито неопходна блиска сарадња радиоонколога са неурохирургом верзираним у стереотактици.
Индикације за терапију зрачењем
• •
••
• •
• • • •
Интракранијални тумори: глиобластоми, медулобластоми, менингеоми Тумори у пределу главе и грла: мали тумори усне дупље и ждрела, карцином назофарингалног дела, карцином гркљана у раним стадијумима (Т1 и Т2), карцином гласних жица Тумори плућа: карциноми малих ђелија, епителоидни карцином, карцином великих ћелија, аденокарциноми, комбинације ових карцинома Рак дојке Тумор гениталија у жена: рак грлића материце (карцином цервикса), карцином слузокоже тела материце (карцином ендометријума) Тумори гениталија у мушкараца: карцином простате, семином (тумор семених ћелија) тестиса Карциноми пробавног тракта: карцином езофагуса (једњака), карцином ректума, карцином аналног канала Саркоми меког ткива Обољења лимфног система: неоплазије лимфног система Хочкинова болест и не-Хочкинови лимфоми (нискомалигни лимфоми - лимфоплазмоцитоидни имуноцитом и центробластично-центроцитни лимфом), високомалигни лимфоми
ПалиЈативна терапија зрачењем Палијативна терапија зрачењем заузима у свакодневној пракси радиоонколога значајно место и у оквиру онколошких терапијских могућности има велики значај за отклањање описаних тегоба које су повезане са симптомима. Циљ терапије зрачењем неизлечивих пацијената са туморима мора бити да се квалитет живота за време које му је још преостало повећа или барем одржи. Могућно продужење живота које се може постићи није примарни циљ палијативне терапије зрачењем. Палијативна терапија зрачењем мора увек бит спрегнута у укупан концепт, али се врло често, због локалне делотворности, може на дужи рок примењивати као алтернатива системским медикаментозним концептима.
Зрачење јонима
Јони су атоми или молекули у којих електрични набој није изједначен. Електрични набој настаје додавањем или одузимањем електрона. Електрони су негативно наелектрисане елементарне честице које стварају омотач атома и изравњавају позитивни набој протона у језгру атома. Атом је тако у идеалном стању електронски неутралан. Електрони су у поређењу са масеним делићима у језгру атома - протонима и неутронима занемарљиво лаки. Што је више елементарних честица у језгру атома, то су тежи атом и јони који одатле настају. Са уобичајеног гледишта, појам "тешко” може да доведе у заблуду. Заправо се мисли на релативно тешко, наиме - тешко у односу на позитивно набијене јоне водоника, који се састоје од само једног протона. Одређени јони могу исто тако као и електрони и енергетски јаки електромагнетни зраци бити примењени за зрачење злоћудних тумора. За ту намену морају да буду убрзани на својим путањама. Koie cv разлике v
односу
на уобичајену терапију зрачењем?
Јонски зраци понашају се приликом продирања у тело битно другачије од електромагнетских зрака, чија енергија са све већом дубином продирања брзо и стално опада. Јонски зраци имају, на супрот томе, одређену дубину продирања која непосредно зависи од њихове почетне брзине и највећи део своје енергије одају тек на крају жељеног и претходно израчунатог домета, значи - у тумору. Ткива и органи који се налазе пре тога оптерећени су само мало, а они иза скоро уопште нису. Бочно расипање јонских зрака мање је него код електромагнетског зрачења. Дубина озрачивања и волумен озраченог ткива могу се прилично добро регулисати. Осим тога, такозвана релативна биолошка делотворност јонских зрака виша је, то јест они у поређењу са електромагнетским зрацима одају више енегије у ткиво тумора. К оји cv Јони прикладни за терапију зрачењем?
Осим протона, који су се већ доказали у неким областима примене, примењују се пре свега јони угљеника и неона. Они се
убрајају у најлакше јоне. Изгледа да су за тералију прикладнији него прави тешки јони силицијума или аргона, на пример. Што су јони тежи, то се више енергије мора употребити да се довољно убрзају. Код
ко јих
тумора зрачење јонима може да има предност?
Зранење јонима има предност пре свега код дубоко постављених тумора, који су на уобичајене врсте зрачења осетљиви врло мало или нису осетљиви уопште. Јонско зрачење прикладно је, због могуНности циљане примене, када се у окружењу тумора налазе осетљива ткива или осетљиви органи, који би деловањем уобичајеног енергетски јаког зрачења могли да буду оштећени. Терапија (тешким) јонима још увек је у веома раном стадијуму испитивања. Где ће се она доказати и дати резултате боље од савремених облика уобичајене терапије зрачењем - то морају да покажу испитивања. ДиЈагностика и терапија v хематологији - епидемиологија
педијатријској
о н ко л о ги ји
и
Малигна обољења укупно гледано ретка су у деце. Велики део тумора у дечјем узрасту постоји пренатално. Они се обележавају као ембрионални тумори (неуробластом, нефробластом, медулобластом, ретинобластом, рабдомиосарком, тумори полних ћелија, хепатобластом). Ови тумори у половини случајева дијагностикују се у прве четири године живота. За остале малигноме расподељеност по старосном добу делимично је веома различита. Акутна лимфобластична леукемија (АЛЛ), најчешћа појединачна дијагноза, погађа претежно децу у добу 1-6 година старости, док у старије деце сразмерно већу инциденцу показују тумори костију и лимфоми. ТерапиЈски концепти
v
педијатријској
о н ко л о ги ји
У основи ових концепата јесте комбинација интензивиране, системске полихемотерапије са све бољим локалним
оперативним лечењем и/или зрачењем. Са овога разлога хемотерапија је, уз малобројне изузетке, у средишту, или је битан саставни део, комбиноване стратегије лечења. Са хемотерапијом тежи се да се униште микрометастазе, које у највећем броју случајева постоје већ у тренутку постављања дијагнозе. Изузев зрачења целог тела, које се примењује као системски терапијски поступак, операцијом и радиотерапијом врши се локално лечење тумора. Комбинација хемотерапије и радиотерапије може се применити преоперативно (неоадјувантно) или постоперативно (адјувантно). Постоји и могућност да се хемотерапија и радиотерапија спроводе истовремено (синхроно) или једна за другом (секвенцијално). Основни елементи успешне терапије v педијатријској онкологији Преоперативна хемотерапија Интензивна комбинована хемотерапија која је данас на располагању служи не само уништавању извесно већ постојећих метастаза, већ при иницијалној иноперабилности у многим случајевима може да видно смањи примарни тумор. Претходним укључивањем фазе хемотерапије могу се тумори који су примарно иноперабилни или који се могу ресецирати само уз тешка сакаћења толико смањити да је радикална операција могућна без тешких последица. Истовремено се преоперативном хемотерапијом може in vivo испитати осетљивост тумора на хемотерапију. Кинетика одговора (= промена величине тумора у јединици времена) омогућава да се одговор тумора мери на основу клиничког тока и дијагностичких мера као што су ултразвук, рентген, компјутеризована томографија и магнетна резонанца. Пошто је кинетика одговора значајна за прогнозу, код некомплетног одговора мора се, ради боље контроле тумора, појачати хемотерапија, по потреби и радиотерапија - на пример, синхрона радиотерапија уз измењену хемотерапију ради локалног појачавања ефекта хемотерапије. Постоперативна хеморадиотерапија Пацијентима са добрим одговором на преоперативну хемотерапију и оптималном операцијом у смислу онколошке
радикалности често није потребно никакво накнадно лечење на пример, стадијум I са повољном хистологијом код Вилмовог тумора, неуробластома, рабдомиосаркома, Јуинговог (Ewing) саркома. Код некомплетне екстирпације тумора или ако се докаже витално ткиво тумора у оквиру операције ради другог прегледа (енгл. second-look-operation) уводи се зрачење, синхроно или секвенцијално са адјувантном хемотерапијом. Овим се остатак тумора девитализује, снижава се ризик од метастаза и, по потреби, постиже секундарна операбилност у примарно иноперабилних пацијената. Синхрона радиохемотерапија Може повећати ефективност лечења тумора, при чему се, у зависности од врсте медикамента, врсте примењеног лечења зрачењем као и анатомског региона на коме је спровођено локално лечење, мора рачунати на могућно повећање акутних и позних компликација. Временски напоредно лечење изазива адитивно и синергијско дејство цитотоксичног ефекта оба облика терапије. Осетљивост ћелија тумора на зрачење повећава се, а продужује се опоравак малигних Келија од сублеталних оштећења зрачењем. Радиосензибилизујуће супстанце као што су блеомицин, адриамицин и цисплатин примењују се већ при лечењу саркома меког ткива, хепатома и тумора мозга. Тако се повећава вероватноћа да се постигне потпун одговор и пружају се могућности да се оперише без одстрањивања органа. Напоредо са тим, системском хемотерапијом треба да се униште већ постојеће микрометастазе које су изван поља зрачења. Терапија зрачењем може, опет, да допре до места у која системска хемотерапија продире недовољно. Пример за то јесте превентивно зрачење лобање код леукемија, будући да је спречено довољно продирање највећег броја цитостатика у ЦНС.
С е к в е н ц и ја л н а х ем о р а д и о т ер а п и ја
Она знани првенствену примену хемотерапије, а зрани се тек у интервалу или после завршетка хемотерапије. Циљ оваквог лечења јесте да се избегне превелика системска или локална токсичност. Осим тога, тумор се може инцијално смањити и тако се повећава ефективност зрачења. У студији о туморима мозга примењује се ова стратегија лечења. метотрексат у високим дозама пролази кроз ликвор и доказано је делотворан код једног дела тумора мозга. Код комбинације са терапијом зрачењем постоји опасност да наступи леукоенцефалопатија. Тај ризик смањује се давањем метотрексата пре зрачења. Код оптималне терапије прилагођене стадијуму може се смањити мера сва три дела терапије: хемотерапије, терапије зрачењем и хирургије. Савремени хемотерапијски протоколи у педијатријској онкологији имају за циљ овакво лечење чији је ризик смањен и које је прилагођено пацијенту. Под утицајем хемотерапије могућно је смањити дозирање терапије зрачењем и простирање поља зрачења, у поређењу са досадашњим стандардним мерама. Преоперативна хемотерапија омогућава смањивање захвата који подразумевају сакаћење код тумора са великом локализацијом (на пример - остеосаркома). Скупа гледано, мултидисциплинарни терапијски концепти теже повећању стопе преживљавања уз истовремено смањивање акутне и позне токсичности, што је делимично већ и постигнуто. Ретко појављивање рака у дечјем узрасту и неопходност великог лекарског и болничарског искуства у управљању терапијом и њеним споредним дејствима довели су до централизације у специјалним клиникама. Осим тога, у педијатријској онкологији и у великим центрима одговарајући успех терапије могућан је само ако се сарађује са осталим центрима. Последица овога јесте да се данас више од 90% деце лечи у оквиру студија. Позне последице терапије рака v педијатријској
о н ко л о гији
У прошлих 25 година развијене су и мултицентрично уведене интердисциплинарне терапијске студије за лечење рака у деце и
омладине. С помођу ових стратегија лечења данас је могућно излечити око 2/3 свих оболелих. Године 2000. у развијеним земљама један од 900 младих људи између 15. и 45. године биће особа која је преживела после антинеопластичне терапије у дечјем узрасту. Многи излечени су са добрим физичким и психичким способностима интегрисани у наше друштво, могу да развијају своје радне способности и оснивају породице. Мултимодално лечење не изазива, међутим, само акутну токисчност, већ и позне последице, које после завшетка активног онколошког третмана настављају да постоје или се тек развијају. Узроци и ток важнијих позних последица лечења рака v деце Хроничне инфекције Изазивају се пре свега давањем крви и деривата крви и могу да имају инапарентан ток. Низ преживелих пати од последица тих инфекција. Нарочито је реч о хроничним хепатитисима. Као први показатељи могу да послуже дискретна повећања трансаминаза и билирубина. Код хронично перзистирајућег или хронично активног хепатитиса В у првим годинама после окончања терапије цитостатицима задржавање позитивности на Hbeантиген и потенцијална опасност од преношења представљају тешко решив проблем. Ендокрини систем Нарочиту пажњу заслужују растење и функција штитасте жлезде и полних жлезда. За време лечења рака обично се јавља одложено растење, које се у највећем броју случајева после завршетка терапије може надокнадити такозваним убрзаним растењем. То не важи за децу чија се лобања зрачи дозама већим од 30 греја. У њих се
несто могу запазити многобројни поремећаји у ендокрином систему. Пре свега, треба да се рачуна на потпун изостанак производње хормона. Због тога су барем до пубертета потребне мере накнадног праћења. Непосредно зрачење кичменог стуба може да изазове и одложено растење трупа, а једнострано зрачење сколиозу. Зрачења у области грла, лица и медијастинума могу да изазову поремећаје функционисања штитасте жлезде. Зрачење абдомена може непосредно да оштети полне жлезде. Са укупном дозом од 300 мг/кг телесне тежине (ТТ) постиже се критична доза циклофосфамида која мења тестисе и у предпубертетском периоду, тако да се у одраслих може рачунати на неплодност. Тешке поремећаје спермиогенезе може изазвати прокарбазин, који се примењује у лечењу Хочкинове болести. Тестиси на антинеопластичну терапију реагују укупно осетљивије него јајници. Због тога је плодност у мушкараца чешће ограничена него у жена. Жеља бивших пацијенткиња и пацијената да имају децу потпуно је у реду, будући да до сада нема података о повећаној инциденци малформација у првој генерацији после онколошког третмана. Ипак, ова питања морају се разјаснити у већим студијама. Слух Ризичним групама сматрају се сви бивши пацијенти после зрачења лобање са више од 30 греја, пошто зрачење може да изазове облитерацију крвних судова. Деривати платине примењују се у лечењу саркома и оштећују углавном спољашње ћелије рецептора унутрашњег ува. Овај губитак слуха погађа, по правилу, оба уха. Оштећења слуха после лечења цисплатином почиње у опсегу виших фреквенција и иреверзибилан је. Са повећавањем кумулативне дозе цисплатина оштећење захвата ниже фреквенције главног опсега говора. Нарочито су угрожени пацијенти са тумором мозга који се цисплатином лече после зрачења лобање.
Срце Антрациклини доксорубицин и даунорубицин употребљавају се у скоро свим терапијским протоколима. Они спадају у најделотворније медикаменте у дечјој онкологији. Нарочито треба да се страхује због њиховог кардиотоксичног потенцијала. Оксидативни механизми (слободни радикали, комплекси антрациклина и гвожђа) оштећују миокард и могу да изазову дилатантну кардиомиопатију, која се може манифестовати инсуфицијенцијом срца. Кардиотоксичност зависи од дозе, начина апликовања и хемијске структуре употребљених супстанци. Најпре се претпостављало да су кумулативне дозе мање од 500 мг/м2 телесне површине (ТП) сразмерно безбедне. Амерички аутори су, међутим, 6,4 година после лечења акутне лимфобластичне леукемије средњом дозом антрациклина од 334 мг/м2 ТП установили леви вентрикуларни поремећај завистан од дозе. Они претпостављају да пре свега у деце млађе од 4 године постоји губитак миоцита изазван доксорубицином, који смањује леву вентрикуларну масу срца и који касније може изазвати озбиљно обољење срца. Комбиновање са зрачењем може да оштети крвне судове срца и повећава опасност од бивентрикуларног отказивања срца. Сметње активације могу да наступе после искључивог давања антрациклина. Оне се појачавају зрачењем медијастинума дозама већим од 40 греја. Мора да се обрати пажња на то да су кардиомиопатије изазване антрациклином скоро увек прогредијентне. Додатна кардијална оптерећења, која воде до нарочитог повећавања сметњи, као што су, на пример, изометријска оптерећења за време порођаја, могу да изазову акутну срчану смрт. ПлуНа
Кпинички релевантне сметње функционисања плућа до сада су ретко запажане. Рестриктивне сметње функције плућа описане су после зрачења плућа и примене бусулфана, блеомицина, хлорамбуцила, метотрексата и VM26. Алармантна су америчка
истраживања, која су после примене BCNU за лечење тумора мозга забележила леталне фиброзе плућа до 13 година после завршетка терапије Нервни систем Постоји велики број публикација о неурофизиолошком развоју и психосоцијалној интеграцији пацијената лечених од рака. Медулобластоми, који често изазивају повећање интрацеребралног притиска које траје месецима док се не постави дијагноза и не примене оперативне, цитостатске и радиотерапијске мере лечења, могу даљу судбину преживелог да одреде приличним сметњама интелектуалних, неуролошких и ендокриних функција. На мозак детета нарочито се лоше утиче дозом зрачења која је потребна за лечење тумора мозга. О истраживањима неурофизиолошких функција после акутне лимфобластичне леукемије постоје обимне и противречне студије. Такође се и после профилактичког зрачења ЦНС, које у случају леукемије треба да смањи ризик од рецидива на ЦНС и које се даје у много нижим дозама него код тумора мозга, могу се уочити морфолошке промене ЦНС и неурофизиолошке сметње. Способности зрачених пацијената као групе често су испод контролне групе која није примала зрачење ЦНС. Слабије вербалне и нарочито невербалне когнитивне способности као и слабије краткотрајно памћење објашњавају се скраћеним интервалом пажње и смањеном концентрацијом. О морфолошким променама ЦНС и неурофизиолошким поремећајима извештава се и после искључиве профилаксе ЦНС високим дозама парентерално даваног метотрексата. У свакодневном животу, ипак, највећи број пацијената у стању је да с помоћу индивидуалних механизама компензације постигне добар квалитет живота. Бубрези Пре свега зрачење бубрега, деривати платине и ифосфамид, али и комбинације радиотерапије и хемотерапије, могу да изазову
гломеруларне и тубуларне сметње у функцији бубрега. Промене изазване за време лечења ифосфамидом захватају пре свега функцију тубуларних ћелија, и то често реверзибилно. Ако се поремети интеракција ћелија-ћелија, могуИно је да дође до иреверзибилног оштећења тубуларних ћелија, све до одумирања. За разлику од циклофосфамида, ифосфамид може да изазове потпуну слику Де Тони-Дебре Фанконијевог (De Toni-Debre Fanconi) синдрома. Ризик да се развије Фанконијев синдром процењује се на око 5%, а асимптоматско тубуларно оштећење може се наћи у око 40% лечених. Укупна доза ифосфамида од 60 мг/м2 ТП сматра се критичном дозом. Тешка тубуларна оштећења изгледа да се развијају за три године после краја терапије. Секундарни малигноми Услед побољшаних могућности лечења и претежно добре прогнозе примарних неоплазија, секундарни малигноми постали су један од проблема педијатријске онкологије. Они могу да се појаве већ у првој години после завршетка примарног лечења, али и тек после 20 година. На појаву секундарних тумора делује повољно генска склоност. Они се развијају нарочито у пољу које је некада зрачено. Блокатори топоизомеразе II могу бити саизазивачи секундарних акутних леукемија, код којих се често налази транслокација у гену 11 q23. Антинеопластична терапија и позне последице Ова табела приказује области са важним позним последицама, сређеним према основним онколошким обољењима и терапијским концептима. Оне се могу користити као помоћ при оријентацији и тражењу позних последица према органима. Одлучујуће за накнадно збрињавање пацијената јесте, ипак, њихова индивидуална историја болести. Она одређује тражење позних последица.
1 'i 1 а>
-+- ч-
н-
-t-
н-
н-
н-
У+
■
■
'+ ' -i-
■
Н-
н-
•
■
н-
-1- н-
н-
н-
•
■
■
•
н-
•
н-
■ f+ ' ч-
•
■
-+-
н-
■
н-
• 'нР -+-
•
'нР
-+-
н-
■
*
•
•
•
*
•+- ^нР н-
■
•
ч-
■
•
-+- ]нР н-
-н
н-
н-
н-
н-
н-
Гј%
2 2
са ■
1c= а> X
o . s .«
II! m1 ?^
•
"У+
'н '
н-
н-
'нР
'+ '
н-
'н
н-
'н '
н-
'нР
■
н-
'нг'
н-
^+f
•
н-
'+ '
н-
2 cd
f r зс O Jr co ic g m
f1 1 m -s
1| 1
Q_
i
сз
i SC бГ а>
са m
1g s >8g
•
•
Н-
■
н- ГнР н-
н- 'нР
н-
'нР'
СЗ
л=
та
х
i=;
-+-
НХЛ/ НВ-АЛЛ/ i
Т-НХЛ
АЛВБ
В-АЛЛ/
? "нР
■+■
а> s
s
о
5
а.
•
•
-+- 'нР' н-
■
•
н- 'нг' н-
■
■
н- [нр н-
■
■
'нр
н-
у+
1 1 ac Ш
1s: Ћ ‘стГ & f
i vo
'н ^
.
. 2
fe «о
i I |i im хs a f х s s |
л
' i Ц ^ са
са Ж -ic I—
s
о
§ ŠŠ .со а> -= 12 ^ -
J
. i '
■g'-a- I f s ss„f1i # § | " ii S н*=
н-
'н г'
'+ ^
а>
t
о ■§■ m >> § - f
н-
i -**= S Sj i ^o I^
° p |“ ¥ I ш iп 31 |ča ST t i i i i
н- m I
» м <
<
Спектар метода за регистровање позних последица
О временском току и размаку између испитивања одлучује, узимајући у обзир личну историју болести, лекар који води терапију, по потреби уз разговор са стручњацима. У накнадно праћење могу бити укључени лекари специјалисти који су водили примарно онколошко лечење. Лекар који води пацијента бележи индивидуална ограничења пацијентових способности и одређује неопходне мере соматске и психосоцијалне рехабилитације. После петогодишњег праћења могу се предложена контролна испитивања смањити, изузев ендокриног система млађе деце, који се испитује до пубертета. У даљем току лечена особа мора да обрати пажњу пре свега на кардиотоксичност и секундарни малигном. Све препоруке за регистровање позних последица јесу привремене и потребно их је стално проверавати и прерађивати. Где се најчешће јављају метастазе? Пацијенти са раком унутрашњих органа умиру чешће не од свог првобитног тумора, већ од рака јетре. Деведесет пет одсто свих тумора јетре настаје услед метастазирања рака црева, плућа или панкреаса као и тумора специфичних за жене. Протеклих година развијен је читав низ нових, поштедних поступака за одстрањивање опасних метастаза на јетри. Они су усмерени на то да смање оптерећење услед операције или хемотерапије. За највећи део метода лечења још увек нема дугорочних искустава. Најразвијенији поступак убија тумор светлошћу ласера. Том приликом ткиво се загрева на преко 80 степени. Захват траје само 90 минута и изводи се под локалном анестезијом. Како настају болови услед тумора? Болови због тумора настају због запаљенских реакција у ткивима које се одвијају у близини тумора и изазивају повећање
продуката метаболизма. Последица су сигнали за бол, који се нервним влакнима у кичменој мождини спроводе до мозга. Остапи импулси изазвани су притиском који тумор остварује на околне нерве. Осим тога, метастазе у костима могу због поремећаја грађе костију изазвати јаке болове. Хронична болна стања, која настају при узнапредовалим туморима, нису само физички проблем. Управо су психичке последице велике, због чега је важно да се болесници од рака простате не оставе да у оваквом стању буду сами. Три четвртине пацијената са узнапредовалим туморима пати од јаких и веома јаких хроничних болова. Управо у ових пацијената постоје јаке предрасуде и страхови од узимања јаких, опиоидних средстава против болова, чији је најстарији познати представник морфијум. Многи се плаше да ће постати зависни од медикамента. Други мисле да је њихова болест постала неизлечива чим им лекар прописује неки такав лек. Оба страха су неоснована. Коначно, опиоиди се примењују само онда када су заиста потребни - независно од тока болести. Неоснован је и страх од стварања зависности. Ако се медикаменти узимају онако како је то прописао лекар, онда не настаје никаква “зависност” у уобичајеном смислу. Коначно, тело у стресним стањима само производи супстанце, такозване ендорфине, који делују на исто место у мозгу на које делују и морфијум и други опијати. Терапија бола према тростепеном плану СЗО Медикаментозна терапија болова од тумора изводи се после 1986. према правилима која је за то установила Светска здравствена организација (СЗО) и која су у међувремену постала општеприхваћена. СЗО разликује три степена: лечење лаким, средње јаким и јаким средствима против болова. Медикаменти у првом степену схеме СЗО делују тако што ублажавају болове, заустављају запаљења и повишену температуру. У случају ових медикамената реч је о већ
помињаним некортизонским аналгетицима, који при дужој употреби могу изазвати оштећења слузокоже желуца и црева. Ако се препаратима на овом степену не постигне довољно ублажавање болова, онда се прелази на други степен, где се они комбинују са средствима сличним морфијуму, такозваним опиоидима. Ова комбинација знатно побољшава смањење болова, пошто се супстанце из оба степена на различитим местима у телу супротстављају боловима. Слаби опиоиди из другог степена дају се све док је ублажавање болова које су они постигли довољно. После тога се они, на трећем степену, замењују јаким опиоидним средствима против болова. I степен: неопиоидни аналгетици II степен: слаби опиоидни + неопиоидни аналгетици III степен: јаки опиоидни + неопиоидни аналгетици До пре неких 10 година било је давање опиоида са трећег степена схеме СЗО могућно само путем инјекција на сваких четврт сата. То је било повезано са високим трошковима и честим посетама лекара, а сходно томе опадао је и квалитет живота болесника. Знатан напредак у терапији бола представљали су тада такозвани орални ретард препарати, који морфин у телу ослобађају у року од 12 до 24 сата. Фластер против болова Већ више од две године са великим успехом примењује се у лечењу болова од тумора нови метод - фластер, који садржи активну супстанцу фентанил. Он омогућава пацијентима да три дана живе без болова. Фентанил је поуздано средство против болова које анестезиолози већ много година успешно примењују при операцијама. Активна супстанца налази се у резервоару из којег се континуирано, преко коже, испушта у тело. У то време није потребно ићи лекару, отпада стално носање таблета са собом, а дневни распоред може се састављати слободно - то је за оболеле прилично повећање квалитета живота. Још једна предност јесте чињеница да се непосредним давањем преко коже може заобићи цревни и желудачни тракт. Тегобе са
желуцем и цревима утичу на аналгетичко дејство исто тако мало као и тешкоће са гутањем, од којих пате многи пацијенти оболели од тумора. Пацијенти који су на фластерима не морају се, дакле, као у случају таблета, пребацивати на друге облике апликовања медикамената. Нежељена дејства опиоида Наравно да при лечењу опиоидним средствима против болова настају и нежељена дејства. Најчешће нежељено дејство терапије морфијумом јесте учестали затвор. Због тога је у највећем броју случајева неопходно комбиновање са лаксативима. Овде је такође погодно трансдермално апликовање (преко коже) као и у случају фентанилског фластера, пошто се активна супстанца не узима преко желудачно-цревног тракта. Актуелна испитивања о дуготрајној терапији фластером показују да се број случајева затвора и употребе лаксатива на овај начин битно смањује. Друге пропратне појаве у свих опиоида могу, управо на почетку терапије болова, изазвати мучнину, умор или повраћање. После краћег времена привикавања, ове појаве брзо и нестају. Локални анестетици играју такође велику улогу у лечењу хроничних болова. Локални анестетици убризгавају се непосредно у нерв који спроводи сигнал за бол до кичмене мождине - баш као и у случају анестезије при зубарским интервенцијама. Овај се пут преноса тада блокира. Код једне друге методе под кожу се усађује мала аналгетичка пумпа. Она преко једног катетера доводи мале количине аналгетика до кичмене мождине и тако искључује бол. Ублажавање болова без примене таблета Осим сазнања савременог истраживања болова, важну улогу играју и такозвани адјувантни (пратећи) поступци лечења. Нарочито хронични болови имају за последицу приличне психичке проблеме, тако да је потребна пратећа психолошка терапија.
Когнитивни
поступци
и технике опуштања
Стара, и већ дуго потврђена, метода лечења акутних болова услед познатог узрока јесте хипноза. Циљ је да се разграде страхови и стрес и да се пацијенту пружи могућност да контролише себе и своје болове. Други, такозвани оперантни поступци полазе од претпоставке да је резултат неког делања одлучујуће важан за осећања. У складу са тим, пацијенти се воде ка томе да, упркос својим боловима, своје послове доводе до краја. “Награда”, успешан резултат, јесте велико охрабрење и значи за пацијента велико побољшање расположења. Технике за опуштање нарочито су важне у случају болова у леђима и главобоља, које често иду са напетошћу у мишићима. У те технике спада, на пример, аутогени тренинг, помоћу којег се може утицати на пулс, дисање и прокрвљеност коже. Једна друга метода, која се може лако научити, јесте такозвано прогресивно опуштање мишића. При томе пацијент учи како да контролисано напиње и опушта поједине мишиће. Да би се ови лагани сигнали организма препознали, често се примењује и биофидбек (енгл. biofeedback). На једном екрану или преко слушалица пацијент може пратити сопствено опуштање мишића. Тако се, на пример, дубоки тон оглашава када је мишић опуштен, док се непријатно висок тон оглашава када је мишић напет. На тај начин се показује да се напетост мускулатуре може вољно контролисати. Такви терапијски програми јесу за многе пацијенте који пате од болова неизоставна допуна медикаментозном лечењу. Шта v терапиЈи “алтернативно”?
рака
значи
“неконвениионално”
или
Такозване неконвенционалне или алтернативне методе често себе не називају тако. По правилу, школски медицинари у ову област стављају облике дијагностике и терапије који не одговарају клиничком стандарду и којима недостаје научни доказ о делотворности, или које до сада нису искључиво
експериментално биле примењене у оквиру кпиничких студија. Постоје гранични случајеви, у којима оцена прилично зависи од става у појединачном случају. Да ли cv неконвенционалне методе неозбиљне? То се не може рећи уопштено. У случају многих метода лекари и исцелитељи посежу за вековним искуствима - у случају многих пацијената за биљкама, на пример. Не постоје критеријуми који би помогли да се процени озбиљност. Најважнији критеријум сигурно је научно исправан доказ делотворности, што пацијенти са раком, међутим, тешко могу да оцене сами. Нека дијагностичка метода или нека терапија сматра се научно исправно испитаном када је проверена у лабораторији, на животињама и на великом броју пацијената у клиничким студијама које прецизно описују здравствено стање пацијената. Није довољно само да се наведу појединачни случајеви код којих је средство врло добро помогло, чак и када је реч о неколико десетина људи, или више. На жалост, то је често једини доказ делотворности с помо^у којег се алтернативне методе рекламирају. По правилу, требало би да буде познато и то како нека дијагностичка метода тачно функционише или како та терапија делује на тело - да ли, на пример, неки медикамент уопште доспева тамо где би, наводно, требало да делује. Тога у изненађујуће великом броју алтернативних препарата нема. Код доказивања је такође важан доказ о безопасности или барем тачан опис нежељених дејстава која се могу очекивати. Ово се исто често превиђа. Постоји ли средство које лечи све врсте рака? Дијагностичар или терапеут који тврди да неком методом може или да открије сваки рак или да лечи сваку врсту рака сигурно је неозбиљан. Раширени медикаменти као што је, на пример, имела треба, наводно, да помажу против скоро сваке врсте рака, мада
за то нема доказа, упркос десетогодишњим истраживањима. Рак је један тако сложен догађај са толико много замисливих узрока и различитим појавним облицима да није могућно да постоји један тест и један лек. Зашто се тако много паиијената OKDefte ванмедицинским методама о чијој делотворности. заправо. не знају много? Сигурно је важна пацијентова потреба да сам буде активан, да се не препусти потпуно медицини, која не оставља скоро ниједну могућност сопственог деловања. Управо после завршетка лечења, када пацијенти са раком поново дођу кући и када би, у ствари, све опет могло да се одвија као пре, ова потреба нарочито је велика и требало би да се поштује. Слично се може схватити и жеља да се допуни школска медицина. Да ли се због тога мора посезати за недоказаним методама или постоје и друге могућности да човек сам уради нешто добро - о томе би требало да се пажљиво размисли. Редовно кретање, на пример, изгледа да покреће имунски систем исто као и неки често хваљени биљни медикаменти. Спорт, осим тога, далује позитивно на психу и на опште стање. Не као допуну стандардној терапији, већ као једино лечење примењују алтернативне методе они људи који се ослањају искључиво на лечење према искуству или који школску медицину одбијају са разлога свог погледа на свет. За тешко болесне пацијенте мотив може бити и жеља да искористе и последњу малу шансу. То би требало да се поштује. Последњих година, осим тога, све више се шире недоказане методе које хоће да се приближе клиничком испитивању. Ту се иза понуда често крије тешко муљање које искоришћава незнање пацијената о проблематици и основним испитивањима. На шта се мора обратити пажња код неке неконвенционалне терапије? Планирана терапија требало би увек да се договори са лекарима који воде лечење. Они су данас, по правилу, за неко додатно
лечење отворенији него што многи пацијенти мисле, мада ће можда покушати да своје пацијенте упуте на друге признате могућности. Ако лекари знају да се пацијент одлучио за још неку терапијску меру, онда нема ни тешкоћа у тумачењу када се лабораторијске вредности одједном промене или када настану неочекиване промене или нежељена дејства. Ако понуђач алтернативне терапије није сагласан са тиме да обавестите лекара или ако, чак, саветује да се до тада предвиђена терапија напусти у корист алтернативне методе, онда се мора бити опрезан. Јер, врло је извесно да није реч о озбиљној понуди. Вакцине против рака На жалост, многи веома различити терапијски поступци означавају се као вакцинација и понуђачи их сврставају у имунотерапију. Неки од њих јесу заиста нешто најновије у развоју имунолошких истраживања. Они се испитују у најранијим фазама клиничких студија. У то, око средине 2000, спада, на пример, вакцинација дендритским ћелијама. Највећи део терапија које се као вакцине против рака нуде спада, ипак, тренутно у такозване алтернативне или неконвенционалне методе. Њихова делотворност, значи, још није доказана. Понуђачи још нису извели научно проверива испитивања. На жалост, пацијенти и родбина то често не могу да препознају или да провере, нарочито ако се, на пример, користе исти појмови као и код званичних клиничких студија. Од 1990. у алтернативној медицини постоји још један нови тренд, коме одговара ово употребљавање нејасно одређених појмова из онкологије. После некадашњег окретања “благим”, “биолошким” или “природним” методама, које су се често позивале на хомеопатију, фитотерапију, далекоисточне или друге традиционалне поступке, пацијенти са раком своје наде сада све више усмеравају на алтернативе које се односе на најновије резултате истраживања у имунотерапији.
Шта је заједничко методама коЈе нуде вакцину против рака? Многе се, према опису понуђача, заснивају на такозваној аутовакцини, која се прави од пацијентовог материјала (крви и/или ткива тумора). Она треба или да садржи високе концентрације цитокина или да подстиче стварање ових материја. Често се наводи и утицај на различите процесе у ћелији рака који су управо откривени - посебна метаболичка ситуација или циљано уништавање појединачних ћелија рака расутих по телу, на пример. Појам вакцинација против рака користи се или непосредно или у пратећим објашњењима. Зар иза понуда за вакцине знање и и с кус тво ?
про тив
рака не стоји прилично велико
На ово питање, на жалост, не може се одговорити. Многи понуђачи одговарајуИих метода тврде за себе да су најновији резултати истраживања из имунологије или њихова открића или да су већ одавно примењени у пракси на клиникама и универзитетима. Упркос најчешће високонаучном језику, употреби стручних појмова и цитата из признатих научних публикација, садржај поузданих информација у одговарајућим брошурама или другим описима о многим вакцинама веома је мали. Други начини примене јесу дуго испитивани у студијама, али оне нису одговарале уобичајеним критеријумима квалитета контролисаних клиничких студија, које су нормално неизоставне све док неки медикамент или нека метода не докажу своју делотворност. Успешност односно неуспешност или нежељена дејства скоро свих терапија вакцинама од телесног ткива или пацијентове крви због тога се сада не могу процењивати. Да ли методе вакцинације против рака онда уопште смеју да се примењују? Добијање телесних супстанци из крви једног јединог пацијента нормално не спада под закон о готовим лековима. Оно се може сматрати такозваним свежим приправком, баш као, рецимо, мелем који се, према рецепту, припрема у апотеци. Ако је
пацијент сагласан, ако сме тако да се лечи, произвођачу је неопходна најчешће само дозвола за припремање вакцина и серума. Многи понуђачи раде, уз то, не као лекари, већ као фирме. То је у прошлости већ било довело до тога да су пацијенти услед незнања са неким произвођачем закључили један правно гледано купопродајни уговор и примали вакцину направљену од сопствене крви или материјала тумора. За примену и нарочито за дејство фирма није више била одговорна. Преузимање трошкова од стране фонда за здравствено осигурање у овим случајевима најчешће није могућно већ са формалних разлога. Од таквих непријатних изненађења штити један разговор са понуђачем методе вакцинације, који се обавља пре почетка лечења, у који би онда требало да буду укључени и лекари који воде лечење и представници фонда за здравствено осигурање. У праве клиничке студије за испитивање делотворности неке методе увек је укључена и етичка комисија. Да ли о раку треба да се разговара отворено? Неизлечиво, мучно и смртоносно - то највећи број људи повезује са појмом “рак”. Ово “страшило” међу свим болестима изазива страх не само у оболелог, већ и његових ближњих. Последице могу бити социјални сукоби између оболелог и његове околине. Узрок је велика несигурност “здравих” према оболелом, али и обратно. Породица, пријатељи, познаници и колеге осећају сажаљење и жељу да помогну. Несвесно се, међутим, удаљавају од оболелог, који осећа да његови ближњи показују несигурно држање. Постаје осетљивији и развија једну врсту “антене” за понашање других. Због тога тачно примећује ако избегавају њега или одређене теме или ако буде неосновану наду. Болесник се плаши да је изолован и одбачен. Због тога трпе не само постојећи, већ пре свега нови контакти, што често води у изолацију. Тако нужно почиње да се губи отвореност, која се може показати само према људима у које се има поверења. Управо је та искреност оно што
је потребно оболелом. Када је обавештен о својој болести и њеној прогнози, онда се према томе односи сасвим другачије. Истраживања показују да активно сулротстављање помаже пацијенту да се боље суочи са својом судбином. Због тога је важно да пацијент о својим проблемима и страховима отворено разговара како са лекаром тако и са другим људима. Комуникација спречава да се болесник ocefca безвредним и напуштеним. Болесник се социјалне смрти често плаши више него оне физичке. Оболели од рака често су у својим изјавама оштри, па и одбојни. Да би се то схватило, потребно је знати да ти људи имају другачија виђења и димензије. Много тога што је за здраве важно, за болеснике игра, у најбољем случају, само споредну улогу. Многи оболели од рака враћају се после различито дугог времена на своје радно место. Ипак, телесно излечење не значи и душевно излечење. То лечење често је много дуже од оног физичког. У том случају су отворени разговори о свим проблемима и непосредна сарадња у лечењу најбоље претпоставке за то да болест буде побеђена и психички. Закључак: Дијагноза “рак” не погађа само оболелог, већ и целу његову околину. Питања која настају због несигурности, страха и туге треба да буду отворено расправљена. Игра скривања може се издржати врло тешко и захтева више снаге него отворен разговор. Осећања и бриге не треба да се потискују. Такви разговори често садрже и тему “смрт”. Родбини и пријатељима то тешко пада, али болесници често хоће да разговарају о томе. У многим болницама постоје саветници за та питања, а помоћ могу пружити и социјални радници и психолози. Да ли је исти приступ раку v младих и старих особа? Рак у старих особа није до сада научно скоро уопште истражен. Оно што је о овој болести познато заснива се на испитивањима на пацијентима млађим од 65 година.
Канцер у старих особа мора се лечити другачије него у младих. У будућности ће бити све више старих болесника од рака, пошто је просечна старост становништва повећана и јер је учесталост рака у другој половини живота све виша. До сада се често претпостављало да тумори у старих пацијената расту спорије или да су мање агресивни. То се сада мора испитати за сваку појединачну врсту рака. У старих пацијената са раком мора се нарочито испитати социјална повезаност и способност подношења психичких оптерећења. Они би дијагнозу могли подносити често боље него млађи пацијенти, пошто су током свог живота научили стратегије опхођења према ударцима судбине. Истовремено је њихово опште стање најчешће слабије због слабијег срца, на пример, што лоше утиче на подношење оптерећења за време лечења рака. Гpvne за самопомоћ За групе за самопомоћ важи исто што и за свакодневно опхођење према оболелима од рака: важна основа за позитивне односе и овде је отворен разговор. У групама за самопомоћ постоји интензивно суочавање са болешћу, које увек узима у обзир психичко стање појединца. У овим групама састају се људи који осећају да их повезује иста мука. Јер, без обзира на све напоре оних који нису болесни, оболели осећају да их само људи са истим проблемом једино истински разумеју. Овде добијају међуљудску подршку, која им омогућава да савладају личне и социјалне проблеме настале због болести. Истовремено, кроз размену са сапатницима уче да развијају више самосталне одговорности и да воде разговоре о проблемима. Групе за самопомоћ могу се сматрати саговорницима за многе бриге. Оне нуде саветовање у случају проблема на послу, рехабилитације, питања лечења и тешкоћа из свакодневног живота. Осим тога, оне нуде могућност за размену и проналажење себе. Настаје атмосфера у којој болесници могу отворено разговарати и показивати своја осећања. Групе за
самопомоћ су ту за људе са различитим телесним, социјалним и душевним проблемима, нарочито, међутим, за оне који желе да активно сарађују у процесу свог оздрављења. Човек као групно биће има природну потребу за односима. Свако жели да се осећа прихваћеним. То је тешко и за здравог, а поготову за болесног, тако да он лакше запада у социјалну изолацију. Та усамљеност може се спречити у групи за самопомоћ, и то кроз људску блискост и наклоност, разумевање, пружање уточишта и поверење. Чланови групе имају контакт и изван времена за редовна састајања групе. Започињу се заједничке активности и људи су ту када су потребни једни другима, на пример - када некога муче страхови или депресија, Сажаљење у групама за самопомоћ није пожељно. Један болесник каже: “Ми смо заједница људи са истом судбином. Изгледа као да заједно патимо. Међутим, најважније је то да једни друге јачамо да издржимо. Тело је болесно, а душа је готова, када се утврди да неко има рак. Данас могу рећи да је мом телу боље, јер је моја душа поново жива. Она се бори против болести и вуче са собом и тело.” Група за самопомоћ помаже да се превазиђу страхови. Супротност страху јесте нада. Људски однос испуњен надом разграђује страхове. Нада сваком пружа прилику да победи страх. Ако се успе да се безнадежност постепено преобрази у наду, направљен је већ добар почетак. Ипак, нада није никакво имање. Њу је потребно стално обнављати. Ову важну помоћ може пружити група за самопомоћ.
“ TODoXIN®” превентива рака Једном или два пута годишње ванредно спровести пост према православним правилима, у трајању од 6 недеља. Ово важи и за генски предиспониране особе и за остале.
Узимати “TODoXIN®” бр. 1 укупно 6 недеља (вид. УЗИМАЊЕ “TODoXIN®” бр. 1 ПРЕМА УЗРАСТУ). Ово се примењује ради регенерације организма и чишћења крви. Уз ово се узима и препарат за прочишћавање зидова крвних судова (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Наизменично, по 7 дана, пити чајеве за: • плућа (босиљак, мајчина душица, липа, зова, мртва коприва) • органе за варење (кантарион, хајдучка трава, лист од дуње) • јетру (чичак, цикорија, раставић) • мокраћне путеве (лист од крушке) • крвну слику (купина, коприва, клека) • ублажавање стреса (нана, босиљак, матичњак) Чајеви се припремају тако што се 3 кашике мешавине одговарајућих наведених биљака прелију са 600 гр прокључале воде, остави поклопљено да одстоји 15-20 минута, процеди и пије 3 пута дневно по 2 дл, незаслађено или са медом или жутим шећером. Јести чорбе од овса, грашка, пасуља, карфиола, кеља, купуса, са додатком мирођије, целера, першуна, ђумбира и кима. У тањир додати 1/2 кашичице цимета и 1 кашичицу какаоа. У готова јела додавати прво 1 кашику нерафинисаног уља (маслиновог, сунцокретовог или од кукурузних клица). Може да се примењује кура са грожђем и/или кура са медом (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Препоручује се да се узимају капи прополиса, кантариона, маслачка, коприве, исландског лишаја и змијине траве, а осим тога и полен у праху. Није препоручљиво да се спава у кревету у којем је претходно спавала нека особа која је добила канцер. Није реч о самом кревету, већ о месту на којем се кревет налази, што значи да
обавезно треба да се помери. Иепод кревета ставити асуру или у неко платно ушити ивањско цвеће, јер тако се неутралише негативно зрачење. Избегавати места где су у близини далеководи и употребу мобилних телефона. У просторијама где се спава за време спавања искључити из зида све електричне апарате, како би се избегло деловаље електромагнетног поља.
Човек против рака - из другог угла Чак и људи снажног духа побледе када чују дијагнозу “рак”. Та реч схвата се као смртна пресуда на коју нема права жалбе. Рак називају болешћу 20. века, а по смртности је на другом месту, одмах после кардио-васкуларних обољења. Да ли је то стварно болест, како се данас обично посматра? Ако није болест - шта је онда? Који су узроци побуне ^елија које почињу да се незадрживо размножавају, прорастају околна здрава ткива, путују крвним судовима да би бациле сидро у другим органима и ткивима и забиле нож у леђа новим домаћинима? Зар није нелогично да нам послушност отказују наше рођене ћелије, које су до само пре неки дан одано служиле? Ко или шта им то смета да и даље савесно извршавају своје обавезе? Нико други до ми сами! На рак се напада са разних страна, створено је много теорија које описују механизам његовог настанка. Откривен је приличан број канцерогених чинилаца који подстичу настанак канцерозних тумора. Ту су хемикалије - различита органска једињења (хормони, нуклеинске киселине) и неорганска једињења (азбест, једињења олова, берилијума итд.), и физички стимулатори јонизујућа зрачења, механички надражаји, полимерне примесе. У канцерогене факторе убрајају се и неправилна исхрана, пушење, алкохол, стресови. Велику улогу имају и промене које у организму настају услед старења. Без обзира на све то, за сада се није ни приближило било каквој целовитој слици састављеној тих и многих других чинилаца. Такве слике нема са простог разлога што истраживачи природе
рака људски организам често сматрају за нешто самостално, нешто што постоји одвојено од природе и није са њом повезано у јединствену целину. За такво размишљање има основа, пошто се развој човечанства данас не одиграва према законима живе природе, него уз пркос њима. Ако пажљиво проучимо све оно што се данас убраја у узроке који изазивају злоћудне туморе, лако ћемо се уверити да већина тих узрока није природна, него да је, осим ретких изузетака, исход деловања самога човека. Највећи део хемијских једињења, изворе јонизујућег зрачења, токсичне метале и што-шта друго производи човек, и то у великим количинама. Међутим, све то је опасно само када се споји са ослабљеним организмом чије су функције поремећене услед удаљавања од природе и непоштовања њених закона и правила. Скоро потпуно сигурно може се рећи да рак уопште и није болест, него крајњи степен поремећаја природне саморегулације људског организма. Ако се она обнови, човек ће опет стећи здравље, наравно - ако није пропуштено драгоцено време и ако је његов организам још у стању да се бори. Претерано узимање хране, посебно оне са много беланчевина и масноћа животињског порекла, изазива претерану производњу енергије, која није узрокована потребама организма. Тај вишак, протичујући кроз ткива, изазива превремено старење човека. У суштини, дешава се изузетно снажан енергетски удар на све ћелијске структуре, органе и системе нашег тела, који се може упоредити са деловањем јонизујућег зрачења, само распоређено на дужи рок. Није случајно што нуклеарно зрачење изазива у организму промене које су веома сличне онима које се дешавају у истрошеном организму, најчешће у старости. Шта се то у телу мења упоредо са приближавањем последњој црти, којом се своди рачун нашег живота? Прво, смањена је ефикасност рада великог броја ћелија којих су, заједно са везивним ткивима, формирани сви органи и системи човековог организма. Смањује се број ћелија, а и осетљивост на сигнале који регулишу њихову делатност, што се у многим случајевима завршава кардио-васкуларним обољењима или раком. Шта је узрок?
Ћелије људског организма састоје се од истих оних функционалних система од којих и једноћелијски организми који самостално живе у природи. Ти прости организми су, речено нашим уобичајеним језиком, прави егоисти и живе само за себе, не обазирући се на било чије интересе. Они се интензивно размножавају, при чему је брзина деобе одређена само могућностима њиховог организма и постојањем хране. За разлику од њих, ћелије људског тела су колективисти, и раде у општем интересу, потчињавајући се сигналима који одређују њихову специјализацију, уређују карактер њихових производа и брзину деобе. Чим ослаби снага сигнала који им се шаљу или се смањи способност примања сигнала, што се најчешће дешава у старости, оне почињу да се понашају као суверени једноћелијски организми и да се неконтролисано деле. Уз то, њихово потомство се различито понаша, са разлога о којима овде није потребно детаљно говорити. У једном случају потомство ствара доброћудни тумор, који се развија не задирући у друге органе. У другом случају злоћудни тумор прораста ткива суседних органа и оштећује их. Ћелије малигних творевина могу да се откидају и преносе кроз крв или лимфу у друге, удаљеније, органе. Ако имунски систем, због дуготрајног прекомерног рада, не успева да изађе на крај са својим обавезама да лови и уништава ћелија рака, појављују се такозване метастазе - секундарни злоћудни тумори. Наравно да је ова слика крајње поједностављена, првенствено зато да би на што јаснији начин објаснила читаоцу основе настанка рака. Овоме приказу такозвана чиста и висока наука могу да упуте критике, али то неће ништа променити у функционисању рака. Је ли рак излечив? Да, излечив је! Медицина је забележила случајеве самоизлечења од рака. Нека их је, у поређењу са милионима смртних исхода, мало, али да је тих случајева чак само неколико, макар и један, они сведоче о томе да постоји начелна могућност да се процес неконтролисане деобе ћелија заустави, па и преокрене. Данас постоје непосредни експериментални докази да је од појединих малигних ћелија
могућно добити нормалне ћелије ћерке, што знани да организам може поново да успостави контролу над процесом неконтролисане деобе. Као што је показала анализа случајева самоизлечења (потпуна ремисија) рака или дуготрајних заустављања раста тумора (непотпуна ремисија), такав развој догађаја у организму захваћеним раком најчешће је узрокован тиме што су његове одбрамбене снаге покренуте под утицајем разних инфективних агенаса: обољења, гнојења, грознице, пнеумоније, вакцинације и слично. Све ово не говори се зато да би неко, сазнавши своју дијагнозу која не улива оптимизам, одмах покушао да навуче неку од поменутих болести. Пнеумонија, сама по себи, може да убије не мање успешно од рака или да буде узрок његовог нестанка. Важно је да се схвати нешто друго: неконтролисана деоба ћелија није исто што и ланчана реакција нуклеарне експлозије, која се не може преокренути никаквим средствима. Рак је у начелу излечив, и сама природа нам указује пут ка томе: натерати организам да сам пружи отпор. Не бих то тврдио тако категорично да ме сопствено искуство у то не уверава. Да се не би остало само на речима, познат ми је приличан број случајева када су се болесници од рака захваљујући примени програма “TODoXIN®” враћали нормалном животу. Могућно је да ће се некоме моја тврдња коју стално понављам - да је програм “TODoXIN®” веома успешан против најразличитијих хроничних болести - учинити претерано самоувереном. Међутим, мислити да је програм “TODoXIN®” лек сам по себи значи да се не схватају његова суштина ни карактер међусобног односа човека и околног света. Уосталом, и израз “околни свет” у суштини је неодговарајући, пошто је сваки живи организам, значи и човек, саставни део тога света, баш као и вода, ваздух, тле. Сложиће се свако да би било глупо рећи “Монт Еверест и његов околни свет”. Човек мисли да је могућно да се издвоји из складног јединства живе и неживе природе, да је у стању да себи створи некакве
посебне услове постојања, који би омогућили да се искључе било какви негативни утицаји “околног света” на нас. Својим неразумним поступцима човек тај свет, који је предиван у свом складу, претвара у средину непогодну за нормално постојање и одмах почиње да тражи начине да се још више изолује од ње. Жалосне последице такве самоизолације стално виде се и осећају на сваком кораку. Програм природног оздрављења “TODoXIN®” омогућава да обновимо своју везу са светом, да вратимо човека у оне услове у којима се развијао током читавог свог постојања, а који су једини у стању да обнове природну саморегулацију његовог организма и обезбеде његову нормалну животну активност. Да је то једини пут обнове здравља уверава ме искуство са болесницима од рака, који до мене стижу обично тек онда када званична медицина, пошто је искористила читав арсенал средстава која су јој на располагању и није постигла успех, призна своју немоћ. “Чудна ми чуда!”, рећи ће неко. Све је, на први поглед, крајње једноставно: треба да подржимо организам у његовој борби са грозном болешћу и да му не дозволимо да клоне у том окршају. Само: методе симптоматског лечења заснивају се на сасвим супротној основи. Све спољне реакције организма сматрају се симптомима саме болести и главни удар усмерава се пре свега на сузбијање таквих реакција. Поред примене препарата “TODoXIN®” бр. 2 неизоставно је прећи на исхрану према правилима православног поста (не гладовање, како неки препоручују!) и омогућити болеснику да живи у окружењу које пружа добре услове за сређивање психичког стања, како би болесник постао делатан саучесник у свом оздрављењу. Лекари класичне медицине не показују баш велико занимање за мој програм третмана болесника од рака које су њихове колеге осудиле на смрт. Неки пажљиво слушају моја објашњења и очекују да им поверим тајне излечења. Међутим, пошто такво нешто не чују, знатижеља се брзо гаси. Васпитани на начелима
симптоматске медицинв, они одбијају да схвате да је човековом организму најважније да га нико не омета у томе да живи у складу са законима природе, а све остало урадиће он сам. Неслагање са мојим виђењима о способностима организма за саморегулацију и самообнављање тера их да пречесто перу руке у случајевима када заправо има изгледа да се човек спаси и да му се врати здравље. Управо једноставност суштине програма “TODoXIN®” не одговара многима. Разлог није само то што не постоји било каква магија или тајна, већ и резултати о делотворности препарата, који су добијени у врло угледним медицинским установама у свету и које су потписали ауторитети из одговарајућих грана медицине. Кад би се испоставило да сам развио неку своју методу, сви би, са олакшањем, пожурили да ме покровитељски потапшу по рамену. Јер, у случају неуспеха изговор би био ту: “То је његова метода, сам ју је измишљао и сам за њу одговара!” У овом случају реч је о спајању делова који већ постоје у природи, које су класичари заборавили или које, гледајући их са висина својих кабинета, занемарују као нешто затуцано и непостојеће. Зашто просто, кад може компликовано! Никоја појединачно узета метода ни било који такозвани исцелитељ нису ни најмања претња оним теоријским начелима на којима се заснивају индустрија хране и класична медицина. Теоретичари и класичари дају, у највећем броју случајева, своје одобравање уништавању природних својстава намирница, њиховој “оптимализацији”, што све, опет, изазива све више случајева хроничних болести, па обезбеђује сталан посао лекарима и разним другим исцелитељима шибицарима. Наравно, речено се не односи на претежну већину лекара који, радећи у изузетно тешким условима, журе да помогну болесницима. Није њихова кривица што су принуђени да пут својих пацијената до здравља траже под мутним светлом класичне медицине. Очигледно је да таква ситуација сасвим задовољава њене врхове. Јер, када би превладала темељно другачије гледиште, којега се држим и ја, представници наведене тројке остали би без посла.
Када говорим о раку избегавам реч “лечење”. Она у случајевима болесника са канцером најчешће претпоставља насилни упад лекара у живот организма, усмерен на наводно излечење органа захваћеног раком, а с помоћу хируршке интервенције, зрачења или хемијских препарата јаког дејства. Ја нисам баш луд за таквим методама, будући да оне најчешће дају само краткотрајан учинак, не отклањајући главни узрок рака поремећаје саморегулације нашег организма. Штавише, оне још појачавају дерегулацију, па и ако продуже човеку живот, оне га чине инвалидом све до краја његовог овоземаљског битисања. Људи су се на такав међусобни однос између лекара и болесника навикпи толико да би сваки другачији сматрали за испољавање немарности, равнодушности и сличних кршења лекарске дужности. У основи таквих односа лежи погрешан поглед на било коју болест као на квар овог или оног система или појединог органа, а на лекара као на механичара дужног да то оправи. Свој задатак видим у томе да човеку објасним зашто се разболео, да му помогнем да обнови природну саморегулацију организма. Средства за постизање тога већ су позната. Другим речима, главни носилац радње у окршају са болешћу јесте сам болесник, његова воља, његова тежња да се избори не за краткотрајно, него за потпуно излечење, тако што tse прећи на природан, здрав начин исхране и примењивати потпуно природне препарате које му нудим. Одлука је, међутим, увек на самом пацијенту, и она треба да буде и лична и слободна. Пацијентима увек нудим сва обавештења о свом програму, а они сами одлучују да ли ће га прихватити. Први корак на путу ка здрављу мора постати исцељење човекове душе, њено чишћење од прљавштине окрутности, злобе, зависти, кукавичлука. Најкраћи пут ка томе је сједињавање са природом и макар и привремено одвајање од савременог друштва и његовог култног поштовања сирове снаге незадрживог стицања материјалних богатстава или онога што се у друштву сматра значајним и вредним. Ко год може - нека напусти град! Шума, ливада, река, језеро - село - ваљало би да му буду, барем и за кратко, животна средина. Добро погледајте
свет који Вас окружује: он је једна велика заједница и истовремено крајње засебан. У шуми нећете видети два иста дрвета: свако има свој карактер, своје особине. Послушајте шуштање њиховог лишћа, цвркут птица, жубор воде и осетићете како ће нервна напетост која Вас је држала, осећај несвесног немира, ишчекивање некакавих непријатности и невоља, изаћи из Вас, спашће попут красте и биће Вам лакше. Не дајте се чамотињи, не предајте се! Верујте у заиста неисцрпну благодат од Бога да организам може да се самообнавља и излечи. За остваривање тога потребно је да му се створе услови у којима би сваки орган и сваки систем почели да раде у пуној мери својих способности. Постоји доста начина који омогућавају исправљање и подстицање процеса размене у организму. Ја их широко користим, уносећи при томе своје допуне, произишле из мојих представа о људском организму и његовим везама са живим и неживим светом. Основу мог приступа супротстављања канцеру чине истраживања и експерименти који су ме упутили да проблему људског здравља приђем са становишта принципа енергетске економичности, различитих начина надокнађивања утрошене енергије и благотворног деловања посне хране. Реч је о несавладивој снази необориве логике чињеница које је прикупила управо наука. Друга је ствар то што ја резултате стечене применом научне методе посматрам под углом који није уобичајен. Не сме се сметнути са ума да “уобичајено” не значи увек и “правилно”. Коначан циљ код лечења рака јесте довести организам у стање природног здравља - да сви његови органи и системи раде усаглашено, сложно, пуном снагом. То није једнноставно. Потребно је да човек темељно преиспита цео систем вредности који има, да преуреди свој начин живљења. На први поглед то није ништа страшно ни сложено, јер, рећи ће сви, ако постоји добра воља и жеља да се оздрави све то се подразумева и дешава само од себе. Чим се, међутим, крочи на тај пут, болесник путник осеђа како се громада заједнице људи из окружења сваљује на њега свом тежином. Материјално
богатство, власт, еилност, претилост - све се то испречује на путу ка здрављу. Једноставност живота у складу са Божјим промислом, што значи и са природом, изазива сажаљиве осмехе и коментаре типа “Јадан!” или “Јадна!” (непотребно прецртати), којима се самозадовољно исказује потцењивање оних који су решили да се оправе. Производне снаге друштва (што рекао Маркс) усмерене су на производњу намирница смртно опасних за човека те одеђе и обуће који не одговарају природним потребама човека. Требало би да удишемо чист ваздух, а уместо тога у плућа увлачимо нешто што садржи више прашине, угљен-моноксида и отровних материја него кисеоника и азота. Ваљало би да се хранимо природним намирницама, које нам у изобиљу нуди природа, а принуђени смо да се задовољавамо продуктима њива отрованих ђубривима и хербицидима. Радо бисмо да носимо удобну, пространу одећу која не отежава дисање коже, а диктатори моде, текстилци и кројачи намећу нам моделе који као да су нарочито предвиђени за то да нас изолују од околне средине, да стисну тело и омету нормалан крвоток и дисање. Намерни смо, из најбољих побуда, да себе и чланове своје породице хранимо лековитом храном која је очувала природна својства основних намирница, али ударамо у чврсти зид неразумевања између нас и истих тих најближих, изграђен укорењеним незналачким представама о “укусној" и “здравој” храни које намећу жреци званичне науке. Процените добро да ли сте спремни на подвиг супротстављања околини који Вас очекује на путу ка оздрављењу. Имајте на уму да нису дозвољени никакви компромиси и половична решења, јер реч је о животу и смрти. Свака нагодба коју бисте направили била би склопљена са самим собом, а исход је неумољив. Природни начин живота за мора бити заиста природан. То значи да не сме бити схваћен као морање и наметање, као нека обавеза коју човек само отаљава и које ће се ратосиљати чим му буде боље. Опредељивање за програм “TODoXIN®” треба да буде лична одлука. Није реч о философији живота, већ о начину поступања који се тиче исхране и примене природних препарата као помоћи организму, јер то и јесте стратешки правац борбе
против рака. Прелазак на нови начин исхране, који некоме у почетку може изгледати мучан, и понашања може се отегнути и трајати месецима, а изопачене ћелије ће у међувремену и даље обављати свој прљави посао. У тим условима главни је задатак да се време некако сабије и прелазак убрза, а то и одређује тактику борења. На болест треба да се јуриша из два правца. Прво, треба максимално да се појача процес обнове природне саморегулације организма. Друго, било би пожељно да се, макар и привремено, заустави даља деоба ћелија рака. За то постоји неколико метода. Пре него што пређем на њих, подсетићу на неке околности настанка рака и са физиолошким, биохемијским, биофизичким и енергетским значајем елемената који улазе у методе које препоручујем. Помињан је поремећај равнотеже у раду крвотворних органа који се одликује осигуравањем функције дисања на уштрб имунског система. Такав дисбаланс већ је сам по себи одступање од нормале, изазвано претераним узимањем хране богате животињским беланчевинама и масноћама. Ендокрини систем изванредно је важан. То је један од делова механизма природне саморегулације, а и најмањи поремећај у раду може изазвати непредвидиве последице по читав организам. Ендокрини систем је, као и сваки други, предвиђен за задовољавање потреба нормалног човека који живи у складу са правилима природе. Шта ако се свакодневно узима неколико пута више хране него што је потребно? Онда ендокрини систем доживљава преоптрећења, упоредива са онима којима су космонаути изложени приликом полетања космичког брода у орбиту. Реметећи рад најважнијих система нашег организма, пре свега имунског и ендокриног, претерана исхрана не само да утире пут злоћудним туморима, него и доприноси њиховом незадрживом растењу. Истраживачи су одавно утврдили да ћелије рака троше више хранљивих материја него нормалне ћелије. Понекад их замишљам да изгледају попут прождрљиве ружне звери која непрестано мљацка и џикља као из воде. Нарочито воли да се наслађује животињским беланчевинама и масноћама, пуним енергије. Од њих и бубри попут квасца.
Из рененог следи једино могућан и логичан закључак: дотур хранљивих намирница треба да се ограничи, а оних животињског порекла потпуно искључи. Најбоља и нашем поднебљу и човеку најприлагођенија исхрана која задовољава те уелове јесте она према правилима православног лоста (вид. више у ХРАНА И ЗДРАВЉЕ). Да подсетим још једном на терапијски значај посне хране: У првој етапи она отклања неиздрживо оптерећење свих органа и система организма, омогућава им да се одморе и врате у своје природно стање. Истовремено се организам чисти од продуката метаболизма метаболизма, такозване шљаке. У другој етапи организам почиње да се храни из сопствених залиха, и храна постају сва ткива нашег тела која нису од животне важности. У том периоду гладовања искоришћавају се све масне наслаге и сувишна мишићна ткива. Познати су случајеви када су само захваљујући примени посне хране нестајали како доброћудни тако и злоћудни тумори, пошто се код несташице хранљивих материја успоравају или сасвим заустављају процеси размножавања ћелија, а на основу механизма саморегулације људског организма. Још је Хипократ помињао да храна може бити лек. Такву могућност нуди биљна храна. Предност код канцера ваља дати цвекли и шаргарепи, јабукама, црвеној рибизли, пшеници, овсу, хељди, јечму, меду, лимуновом соку, белом и црном луку. Све остале врсте поврћа, воћа, трава, семенки, житарица и мекиња, бобица спадају у други ред, који следи после прве етапе чишћења организма од претерано узете хране и шљаке. Код исхране оболелих од рака од посебне је важности да се пази на очуваност биолошких својстава хране. Одавно је позната околност да варење хране 50% зависи не од желудачног сока, већ од самих материја узетих као храна. Осим тога, дуготрајна термичка обрада разара механизам самоварења. Као резултат тога, разлагање беланчевина, масти и угљених хидрата из намирница захтева знатно већи утрошак енергије, што је крајње непожељно за и онако ослабљени организам оболелог од рака.
Правилно узимање воде, и течности уопште, од огромног је значаја у исхрани уопште, а нарочито у исхрани оболелих од рака, Као што је познато, у природи постоји 135 врста воде, али нама је потребна она која се састоји од два атома водоника и једног атома кисеоника, и то њихових одређених изотопа са одређеном атомском тежином. Но, ни то није довољно: неопходна је такође и одређена структура воде, будући да је запажено да оба ова чиниоца имају пресудну улогу у обнови здравља. Зато својим пацијентима препоручујем да не пију воду из водовода. Најбоље је да се пије стурктурисана дестилована вода или, у најгорем случају, изворска. Уместо воде боље је пити разне чајеве, најпре оне против тегоба са одређеним органом којег је напао рак, а онда и разне друге чајеве. Ако ништа друго, вода би ваљало филтрирати кроз пречистач са активним угљем или препрженом пшеницом, што се може урадити и код куће. Структурисана дестилована вода може се направити и у домаћој радиности, и то врло једноставно: у затворену посуду са водом убаците комадић неког од облика силицијум-диоксида - јаспис (горски кристал), на пример. Сокови од поврћа и воћа незаобилазан су део лековите исхране и правилног узимања течности код рака. У вези са тим треба да се истакне да проблем различите дужине варења поврћа и воћа (поврће се вари 4 сата, а воће 1 сат) нема утицаја на свеже припремљене сокове. Они се могу мешати према жељи и ресорбују се готово истовремено. Важно место у систему супротстављања канцеру има обавезно узимање природних сокова од пет врста поврћа, исцеђених истовремено, те чајева од листа урме или сушених плодова шипка, који су богати витамином С. У исхрани оболелих од рака препоручује се што више пшеничних клица (вид. РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ). Нарочиту улогу у лечењу рака има сок од цвекле. Како су показала многобројна истраживања, он зауставља развој тумора. Његово деловање заснива се на, сада већ неоспоривој чињеници, да су у ћелијама рака процеси ћелијског дисања поремећени. Уместо да се пређе у трећи циклус (оксигенација), повећава се врење млечне киселине и ћелије тумора стварају
благо повишено киселу средину. Сок од цвекле има способност да повећава смањену оксигенацију ћелије рака за 4-10 пута. Утврђено је, осим тога, да је у основи тога појачавања пигмент који цвекли даје боју. Истоветан је, изгледа, утицај пигмента садржаног у боровници, црној рибизли, црном вину, кантариону. Такође је установљено да то делује на принципу материје која му даје боју. До сада још није постигнута сагласност око могућности коначног отклањања канцерозног стања ћелије и потпуне обнове оксигенационих процеса. Многи научници и лекари практичари дошли су до закључка да престанак узимања сока од црвене цвекле изазива обнављање рака. Мислим да је толика разлика у мишљењима сасвим објашњива. Ако се сок од цвекле примењује као лек за симптом, а да се у међувремену не створе услови за отклањање узрока, то јест за потпуну обнову саморегулације, онда је разумљиво да ће се организам увек враћати у пређашње болесно стање. Има неких прегањања и око тога да ли сок од цвекле треба да се узима свеже припремљен или пошто је претходно одлежао неколико сати. Свежи сок може да буде тежак за подношење (изазива мучнину, штуцање, пад пулса и артеријског притиска), али има своје предности: допрема 2,5 пута више активног кисеоника него што то чини одлежали сок и садржи тровалентно гвожђе, неопходно за метаболизам хемоглобина, за разлику од одлежалог сока, који садржи неделотворно двовалентно гвожђе. Излаз из ситуације пронађен је у узимању свежег сока од цвекле помешаног са соковима другог од воћа и поврћа, а ради постепеног навикавања организма. Ако неко лоше подноси и такву комбинацију, може се почети и са 1 кашичицом свежег сока од цвекле помешаног са неким другим соком. Следећи пут узима се 1,5 кашичица и тако даље. Уколико организам не реагује јако, доза се повећава до 1/4 чаше, с тим да се на крају дође до 1 чаше за свако узимање. Препорука је такође да се дневно пије до 600 г одлежалог сока од цвекпе, расподељено на једнаке порције, на свака 4 сата и 1 пут ноћу.
У лечењу рака пресудну улогу игра активно учешће самог болесника. Вероватно да су два правила - “Ко се чува - и Бог га чува” и “Даш му кифлу, а он каже: крива” - овде најумеснија. Савремена класична медицина наглашава свечано важност учешћа оболелог у процесу излечења, а стварно му оставља само улогу пасивног посматрача. Болеснику преостаје једино да са захвалношћу гледа свог добротвора лекара, очекујући од њега чудо. Додајмо томе туробну атмосферу наших болница, поготово одељења за онкологију, где нема дана, а да неко од болесника не крене на своје последње путовање, а страшне муке човека на суседном кревету убијају у појам. Тамо људи, истргнути из уобичајеног ритма живота, убијају време разматрајући предности и мане различитих метода лечења и размењујући рецепте за чудотворна средства која, наводно, обећавају потпуно исцељење од рака. Како би се у таквом окружењу, прожетом очекивањем смрти, и могао појавити оптимизам? У таквим условима не можете успешно применити никакву психотерапију. Кажите некоме и хиљаду пута дневно да се не предаје, да може да се избори, да није све изгубљено - џабе је све то ако је окружен смрћу и на храни коју су прописали високоучени стручњаци за исхрану, у сарадњи са сиротињском касом здравства. Када се исцрпу све за сада постојеће могућности симптоматског лечења рака путем непосредног деловања на тумор, почиње игра такозване хуманости, која, према мом дубоком уверењу, није ништа друго до убиство с умишљајем. Човека су отворили, видели да ништа не могу да ураде и затворили га. Када се пробуди, уверавају га да је операција прошла добро и да ће ствари кренути на боље, и шаљу га кући да - умре. Са друге стране, његове најближе упозорили су да је готов и да је смртни исход неминован. Ето где почиње представа чији сви учесници, осим осуђеног на смрт, знају какав се крај очекује, али ћуте, да му - гле те хуманости! - не би загорчавали последње дане или недеље живота. Укратко: сви перу руке, уместо да човеку кажу истину, подрже га у окршају са смрћу, створе услове који би му помогли у тој борби, и пруже му тако последњу шансу за излечење.
Обраћам се колегама: Правило “Најпре не нашкодити” није позив на пасивност. Највећа и непоправива штета коју можете учинити новеку јесте да га осудите на смрт, а не дате му могућност да се жали - у овом случају да се бори за живот. Обраћам се рођацима, најближима и пријатељима људи запалих у невољу: рак се може излечити ако се одрекнете улоге учесника бесмислене представе са унапред извесним трагичним крајем и помогнете оболелом да поверује у себе, у неисцрпне могућности свога организма. Обраћам се, на крају, и онима којима је у тој представи одређена улога живих закопаних. Говорићу отворено: обично мисле да сте невини паћеници који су игром судбине доспели под косу смрти. Међутим, није баш да сте у целој причи сасвим невини. Кршећи оно што нам је природа одредила, одајући се својим хировима и страстима, занемарујући умереност у исхрани и, на супрот томе, схватајући погрешно умереност у кретању и челичењу, сами сте свој организам довели у ситуацију да се стално, често безуспешно, брани. Он је више пута давао сигнале за узбуну, али их нисте послушали. Сада се оглашава последњи - других више неће бити. Сада само од Вас зависи да ли ћете га чути, да ли ћете помоћи свом организму изнемоглом у борби или ћете пустити да Вас носи матица. У овом другом случају не мора човек бити пророк да би предвидео да ће томе плутању брзо доћи крај. Можда ће се некоме моје речи учинити суровим, али истина не може бити сурова. Истина не убија - она исцељује. Наравно, ако човек има одважности да ју схвати и прихвати. То значи срушити са постоља идоле којима сте се клањали читавог живота и слушати тихи глас природе. Он позива да се вратите начину живота наших далеких предака. За то није неопходно да се облачите у животињска крзна и одлазите у шуму. Довољно је да, колико је то могућно, поново успоставите услове битисања наших предака. Успех лечења зависиће потпуно зависити од Вас, Вашег јасног стремљења ка циљу, Ваше воље и доследности. Више кретања, више активности, чак и ако је то
невиђено тешко. Главно је не предати се болести, надјачати самог себе, лежати што мање. Јер, стајање, седење и лежање различито учествују у метаболизму енергије. Велику улогу може да има и примена контрастних ваздушних и водених кура. Оне побољшавају дисање коже, одстрањују са површине тела некорисне наслаге и доприносе обогаћивању крви кисеоником. Осим тога, дејство хладноће на организам покреће сагоревање наслага масноће и шљаке у организму, чиме се обнавља саморегулација. Како се изводе ваздушне купке? Ако је могућно, најбоље је скинути са себе доњи веш и обнажити читаво тело на отвореном простору. У паузама између обнаживања одећа мора бити топлија него што је у потребно за ту сезону. Ако стање организма то дозвољава, седите на столицу или у фотељу, ако не - лезите на кревет. Свака сеанса састоји се из неколико циклуса: обнаживање се смењује са грејањем.
Редослед циклуса 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Обнаживање на отвореном (секунди) 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120
Загревање у одећи (минута) 1,0 1,0 1,0 1,0 1,5 1,5 1,5 2,0 2,0 2,0 неограничено
Приликом примене ваздушних купки треба да се обрати пажња на неколико правила: одећа мора бити јако топла (скоро до знојења); време боравка у одећи може се продужавати, али време обнажености треба да се поштује строго како је наведено у правилима; уколико је потребно, неко болеснику мора помагати: првих 40 секунди треба да се лежи на леђима, од 40 до 60 секунди на десном боку, од 60 до 100 секунди на левом боку,
од 100 до 120 секунди опет на леђима; приликом обнаживања натечени делови тела треба да се трљају или да се раде вежбе 6р. 1, 2 или 4; док сте одевени мирујте и грејте се. Време за извођење је, по правилу, пре изласка или после заласка Сунца. Ако се осећате лоше, првог дана почните у подне, када је најтоплије. Затим сваког дана померајте време извођења за 30-60 минута раније, да бисте постепено стигли до 5-6 сати ујутру. Ваздушне купке изводе се 1 сат пре или 30-40 минута после јела. Што се тиче односа ваздушних и контрастних водених купки, ваздушне се могу примењивати у било које време пре водених или најмање 1 сат после њих. Код контрастних водених купки најбољи ефекат постиже се на 41-43 степени (за врућу воду) и на 14-15 степени (за хладну). У сврху лечења пуна врућа и пуна хладна купка трају по 1 минут. Те једноминутне купке треба да иду наизменично, а завршава се хладном купком. Извођење мање од 5 циклуса није нарочито делотворно и обично се препоручује серија купки од 11 циклуса, а понекада се кура доводи до 61 циклуса. Ако нема каде, користи се поливање хладном водом из чесме, почев од ногу, и црево се постепено подиже. За то се може користити и кофа: једна кофа воде за ноге, једна за колена, једна за предео пупка и по 3 кофе за свако раме. Врло је упутно да се у борби против рака примене нека основна правила, која обухватају: спавање на тврдом равном кревету, тврд јастук и 4 основне вежбе (за размрдавање, за капиларе, за усклађивање леве и десне половине тела и за кичму и стомак). Поштовање тих правила препоручује се и здравим људима, ради превентиве рака и хроничних болести. Раван и т в р д кревет Треба да се спава на тврдом равном кревету без икаквих мадраца на опругама. Покривач треба да буде лаган и танак, али не сме се дозволити да се тело током сна хлади. Када се лежи на таквом кревету, тежина тела расподељује се равномерно и мишићи се потпуно опуштају. Осим тога, исправља се кичмени
стуб који се криви због рада у стојећем или седећем положају. Измештање кичмених пршљенова, ако се не исправи, изазива притисак на нерве и крвне судове у простору између пршљенова, што их паралише. Тврд раван кревет нормализује дисање, спречава спуштање јетре, активира рад крвних судова коже, а самим тим побољшава прокрвљеност коже. Све то омогућава добар сан и бодро стање после њега. Т в р д јастук Пре сна врат ставити на тврд јастук, тако да трећи или четврти вратни пршљен дођу на врх јастука. То ће у почетку бити болно, па се зато као одбојник између врата и јастука може ставити пешкир. Међутим, треба постепено да се навикава на спавање без њега. Тврд јастук исправља положај вратних пршљенова, јача кичму и стимулише нормално снабдевање великог мозга крвљу. Вежба бр. 1 (за размрдавање1 Лећи равно на раван тврд кревет, лицем ка горе или ка доле, стопала саставити. Укрстити прсте и подметнути обе шаке под врат, код четвртог или петог вратног пршљена. У том положају вибрирати читавим телом, опонашајући покрете рибе која вијуга кроз воду. Изводити по 1-2 минута свако јутро и вече. Вежба помаже да се исправи искривљена кичма и отклања пренапрегнутост кичмених нерава, нормализује крвоток, усклађује рад симпатичког и парасимпатичког нервног система, побољшава перисталтику црева и њихово чишћење. Вежба бр. 2 (за капиларе) Лећи равно на леђа, ставити главу на тврд јастук, подићи руке и ноге и вибрирати њима. Вежба стимулише капиларе у органима, побољшава крвоток у читавом организму, доприноси кретању и обнављању лимфне течности.
Вежба бо. 3 (за усклаћивање леве и десне половине тела) Први део: Ј1ећи на леђа, ставити руке на груди. Исправити дланове, спојити јагодице прстију обе руке, притиснути једне о друге и пустити, поновити ову радњу неколико пута. Затим руке, са спојеним прстима, покретати напред-назад дуж тела. Други део: Лежећи на леђима, дићи ноге, спојивши колена. Саставити стопала и покретати састављене ноге напред-назад тако да растојање између крајњих тачака буде 1,5 пута веће од дужине ногу. Онда спојити дланове и стопала и мировати 5-10 минута. Вежба усклађује функције мишића и нерава десне и леве половине тела, нарочито унутрашњих органа, а и мишића, живаца и крвних судова у пределу препона, стомака и бедара. Вежба бр. 3 (за
кичм у
и стомак)
Уводни део 1. 2. 3. 4.
Седећи на столици, дизати и спуштати рамена (10 пута); Накривити главу у десно и у лево (по 10 пута у сваком смеру); Накривити главу напред и назад (по 10 пута у сваком смеру); Накривити главу у десно назад (10 пута) и у лево назад (10 пута); 5. Исправити руке напред у хоризонталном положају и окренути главу у десно и у лево (по 1 пут у сваком смеру); 6. Дићи обе руке паралелно и окренути главу у десно и у лево (по 1 пут у сваком смеру); 7. Спустити руке до висине рамена, савити их под правим углом у лактовима и, задржавајући руке у том положају, померити их што више назад, истурајући браду снажно ка горе.
После припремног дела опустити се, држати дланове неко време на коленима и почети главни део вежбе. Исправити тело, задржавајући равнотежу на тртици. Затим заљуљати тело у десно и у лево, истовремено увлачећи и истурајући стомак (по 10 минута свако јутро и вече). Вежба координира
функције симпатинког и парасимпатичког нервног система, и регулише рад црева. Све што сам радио и оно што радим имало је и има само један циљ: да помогнем људима да поново стекну здравље које су изгубили. У основи је схватање да човек није механизам који се може расклопити на делове који се проуче сваки за себе, па ако је нешто покварено онда се то оправи или замени и све се поново (без вишка делова, али обично са мањком) склопи. Данас су се у пракси лечења примењују два приступа. Један је класична медицина, други су такозвани алтернативци (који немају везе са признатом традиционалном медицином), а заправо разни муљачи и шибицари. У оба случаја прилаз је такав да се делује само на симптоме. За сада је мало присталица приступа који хоће да организму створи услове за нормалан рад и делотворну саморегулацију, а да то не буде насилно и оптерећујуће, већ применом благотворног начина исхране и природних препарата (“TODoXIN®”). Мој приступ делује многим класичарима чудно, неки га се и плаше. Не чуди ме то. Он, на дужи рок, подразумева промену начина размишљања у медицини, нови став јавног мнења, другачије усмерење агроиндустријског комплекса и прехрамбене индустрије те производњу природних и чистих намирница, уз коришћење суштински другачијих и на први поглед нових, а заправо од давнина добро познатих, технологија и начина рада који би омогућили очување природних биолошких својстава хране. Верујем да има људи који fce се, ипак, постарати да Срби сачувају своје духовно, душевно и телесно здравље и који ће своје знање и своје имање уложити у нови приступ очувању и враћању здравља. Ја никада нисам радио оно што су други радили и никада нисам постављао питања која су други постављали. Пронашао сам своје одговоре и “TODoXIN®”. Пронаћи ћу и пут да “TODoXIN®” дође до пацијената. Биће то пут без много бирократије и са много љубави према болеснику.
ЗНАЧАЈАН ДОПРИНОС БОЉЕМ РАЗУМЕВАЊУ НАСТАНКА КАНЦЕРА
Чак и људи снажног духа побледе када чују дијагнозу канцер. Та реч се схвата као смртна пресуда на коју нема права жалбе. Канцер је по смртности на другом месту, одмах после кардиоваскуларних обољења. Да ли је то стварно болест, како се данас обично посматра? Ако није - шта је онда? Који су узроци побуне ћелија, које почињу да се незадрживо размножавају, прорастају околна здрава ткива, путују крвним судовима да би “бациле сидро" у другим органима и ткивима и “забиле нож у леђа" новим домаћинима. Зар није нелогично да нам послушност отказују наше рођене ћелије, које су до само пре неки дан одано служиле? Ко и шта им то смета да и даље савесно извршавају своје обавезе? Нико други до ми сами! На канцер се напада са разних страна, створено је много теорија које описују механизам његовог настанка. Откривен је приличан број канцерогених чинилаца који подстичу настанак канцерозних тумора. Ту су хемикалије - различита органска једињења (хормони, нуклеинске киселине) и неорганска једињења (азбест, једињења олова, берилијума, итд.) и физички стимулатори јонизујућа зрачења, механички надражаји, полимерне примесе. У канцерогене факторе убрајају се и неправилна исхрана, пушење, алкохол, стресови. Велику улогу имају и промене које у организму настају услед старења. Тачно је да постоји одређена наследна склоност према раку, али то не значи да је реч о наследној болести. У организму постоји мања или већа предиспозиција за скоро све болести. Генска предиспозиција не може да се измени, али човек може да научи да избегава оно што извесно може да му штети.
Ако пажљиво проучимо све оно што се данас убраја у узроке који изазивају злоћудне туморе, лако ћемо се уверити да већина тих узрока није природна, него да је, осим ретких изузетака, исход деловања самог човека. Највећи део хемијских једињења, изворе јонизујућег зрачења, токсичне метале и многе друге ствари производи човек, и то у великим количинама. Међутим, то је све опасно само када се споји са ослабљеним организмом чије су функције поремећене услед удаљавања од природе и непоштовања њених закона и правила. Скоро потпуно сигурно може да се каже да канцер уопште није болест, него крајњи степен поремећаја природне саморегулације људског организма. Ако се она обнови, човек ће опет стећи здравље, наравно - ако није пропуштено драгоцено време и ако је његов организам још у стању да се бори. Године 1993. Микеле Карбоне, патолог са Националног института за канцер (НИК), поставио је теорију која је изгледала прилично необично, а тицала се порекла мезотелиома, смртоносног канцера плућа који погађа мезотелијалне ћелије у облози груди и плућа. За мезотелиом се није ни чуло пре 1950, али инциденца обољења од тада стално расте. Иако се сматра ретком одговорна је за смрт 3,000 Американаца годишње, односно пола процента свих случајева смрти од канцера у земљи - болест је изузетно разорна. Највећи део пацијената умире у року од осамнаест месеци од постављања дијагнозе. Као узрочник мезотелиома, увек се помиње излагање азбесту. Теорија је била: да ли би канцер могао да буде изазван и вирусом - мајмунским вирусом, познатим као симјани вирус 40 или СВ40, који је обимно контаминирао ране дозе вакцине против полиомиелитиса (дечје парализе), али за који се претпоставља да је безопасан за људе? Продор у рату против полиомиелитиса се десио на почетку педесетих година, када је Џонас Салк искористио ново откриће, бубрези мајмуна могу да се користе за култивацију неограничених количина полиовируса, потребних за масовну
производњу вакцине. 1955. године добијена је званична дозвола за производњу вакцине у САД. Већ две недеље касније јавили су се први проблеми. Наиме, у јавност је процурело да је једна од компанија која је производила полио вакцине пропустила да убије полио вирус пре него што је вакцина била испоручена. Рађена су и бројна испитивања на лабораторијским животињама, која су открила да се код хрчака, на пример, развијају тумори, када им се убризга мешавина из бубрега на којима је вакцина била култивисана. Вирус је ускоро изолован и наденуто му је име СВ 40, пошто је био четрдесети откривени симјани вирус (мада би број 40 више одговарао дужини периода инкубације). Научници који су дошли до таквих и сличних открића су прогоњени и губили су посао и лабораторије. У почетку се мислило да се проблем са СВ 40 односи највише на жртве полио вакцине, које је развио др Сејбин и које су обимно коришћене у Совјетском Савезу. На несрећу, убрзо се схватило да је полио вакцина др Салка много опаснија, јер је раствор формалдехида у концентрацији 1 : 4,000 једва инактивисао полио вирус. Захваљујући томе што је Салкова вакцина била убризгавана кроз кожу, СВ 40 је имао боље изгледе да инфицира. У јавности су стално понављана упозорења о ризицима који иду са коришћењем ткива мајмуна. Мајмуни су сувише скупи за гајење у специфичнима апатогеним колонијама, а коришћење ткива мајмуна ухваћених у дивљини носи високу вероватноћу контаминације слободним вирусима. Најједноставнији начин да се тај проблем реши јесте примена диплоидних ћелија, уместо ткива мајмуна. Узбуна се раширила кроз научну јавност, када су истраживачи схватили да је скоро свака доза вакцине била контаминирана. Године 1961. савезне здравствене власти САД су наредиле произвођачима вакцине да изврше решетање, тзв. скрининг (screening) на вирус и одстране га из вакцине. Плашећи св да не створе панику, они су откриће СВ 40 држали под кључем и
никада нису повукли постојеће залихе. У току још две године, било му је непотребно изложено још два милиона људи, што све заједно чини 98 милиона Американаца у раздобљу од 1955. до 1963. године. После гомиле брзих студија, здравствене власти одлучиле су да вирус не изазива канцер код људи. СВ 40 је најмање савршено борбено оруђе. Иако мали, има све што му је потребно. Увеличан 50,000 пута под електронским микроскопом, СВ 40 не изгледа нарочито опасно. Вирус се састоји од шест протеина, од којих три сачињавају двадесетострану конструкцију троуглова, која је заштитни омотач вируса. Међутим, један од преосталих протеина, велики Т-антиген (туморски антиген) јесте један од најонкогенијих протеина икада откривених. Када год ћелија почиње да се дели, у процесу познатом као митоза, почиње да ради "мапа војска агената за контролу квапитета". Идући горе-доле по ћелијској ДНК, ти гени и протеини раде заједно на прегледу интегритета ДНК. Ако на било којем ступњу дељења ћелије открију абнормапности ДНК које не могу да се оправе, митоза се зауставља и ћелија иде у апоптозу, самоубиство ћелије. Главни у том разрађеном релативном раду јесте ген назван п 53. У 60 % свих канцера јавља се нека врста оштећења, мутације или инактивације п53, који чини прву линију одбране од стварања канцера. Експерименти су показапи да код хуманих мезотелиома велики Т-антиген напада п53, везујући се за њега тако даон не може да функционише правилно. Велики Т-антиген такође гуши низ Рбпротеина, који заједно служе као последњи контролори у дељењу ћелије. Ниједан други вирус који изазива канцер не користи само један протеин да истовремено избаци из строја две различите регулационе трасе, на пример, хумани папиломавирус мора да произведе два протеина: Е6 за инактивацију п53 и Е7 за Рбпротеине. СВ 40, међутим, разбија једним ударцем. Пустош коју прави велики Т-антиген није ограничена на онеспособљавање
најважнијих ћелијских супресора тумора. Он може да оштећује хромозоме и додаје или брише читаве одсечке ДНК, као и да премешта гене. Када вирус једном заврши своје у ћелији, то изгледа као даје неко бацио бомбу унутарћелијског језгра. Због тога што се везује за гене супресоре тумора и изазива генска оштећења, СВ 40 се сматра једним од најјачих познатих карциногена. Проучавање СВ 40 може да пружи нова сазнања о опасностима укрштених инфекција међу врстама, у данашње време када коришћење ткива животиња за медицинске сврхе има све више присталица. Вакцина која се данас убризгава производи се на лозама ћелија мајмуна и зато нема никаквих вирусних контаминената, док се орална вакцина још увек производи на правим бубрезима. Према прописима Центра за контролу болести САД (ЦДЦ), који су на снагу ступили јануара 2000, америчка деца сада примају само вакцину у инјекцијама. Отварање и затварање ланца у вези са репликацијом или испољавањем гена строго је регулисано у нормалној ћелији. ДНК у канцерозној ћелији је увек "дестабилизована" тј. у многим областима се два ланца раздвајају један од другог када не би требало,чинећи те делове подложнима абнормапном дељењу и абнормалним синтезама. Дестабилизована ДНК остаје рањива на све што је погодно да повећа њену нестабилност или "дерегулисану" активност. Због тога је преканцерозна или канцерозна ћелија изузетно осетљива на карциногене.који повећавају нестабилност ДНК. Године 1970. Хауард Темин је у вирусу који је имао РНК као свој геном открио ензим способан да копира РНК у ДНК. То је била реверзна операција у односу на оно што се до тада сматрало једино могућним - да се ДНК транскрибује у РНК. Новом ензиму дато јеимереверзнатранскриптаза, а вирус је назван ретровирус. Мислило се да реверзна транскриптаза може да постоји и код бактерија. Бројним истраживањима на Е. coii и А. tumefaciens, доказано је да није било неопходно да ДНК буде инкорпорирана у геном бактерија. Могла је да остане повезана са РНК која је
служила као њен шаблон, штитећи је од деловања других молекула и пуштајући је само у одговарајућем тренутку. Данас те идеје налазе потврду у раду који показује постојање хибрида РНК-ДНК као и присуство велике количине ДНК у цитоплазми. Застарела је поставка према којој су све карактеристике ћелије под контролом ДНК која се налази само у хромозомима. Истраживања су проширена, у правцу доказивања да реверзна транскриптаза може да транскрибује разне кратке РНК (од 65200 нуклеотида) у ДНК. Укратко, какво год да је порекло ензима и РНК, она може да се транскрибује у ДНК. На пример,реверзна транскриптаза из животињске ћелије може да транскрибује РНК вирусног порекла у ДНК или хибрид ДНК-РНК. На више биљака из тла А. tumefaciens изазива формирање трансплантабилних тумора који имају карактеристике канцера. Бактерија само изазива индуковање тумора. Канцерозне ћелије расту на самосталан начин, изван микроорганизма, и када се асептично пресаде на здраву биљку изазивају нове туморе. Многобројни експерименти који су изведени показују први степен условљавања које на биљци изазивају нове туморе. Многобројни експериментм који су изведени показују први степен условљавања које биљку чини подложном за деловање бактерије. Заправо ни изолована РНК, ни цела бактерија не могу да делују без постојања ране на месту инокулације (инцизија у експерименту или траума у природи) после чега следи формирање ожиљачне кврге од неорганизованог ткива. Други услов је неопходан да се деси развој тумора услед бактерије: присуство специфичне концентрације оксина близу места инокулације. Тај хормон раста биљке потребан је, наравно, у малим дозама за стварање ожиљачног ткива, али велика количина је потребна за трансформацију здравих ћелија у туморозне ћелије.
Када се у биљци стекну физиолошки услови туморогенезе, бактерија продире у ткиво биљке и ослобађа своју онкогену РНК, То покреће развој тумора у инфицираним ћелијама. Када оне једном постану канцерозне ћелије, бактерија је даље бескорисна, будући да оне преносе канцер на своје наследнике. Извођење бројних експеримената довело је до сазнања да цепање може да се деси увек и природно у ћелији и да тако изазове стварање разних молекула кратке РНК. Неки од њих су корисни, а неки опасни, способни да интервенишу на многе начине у току дељења и диференцирања ћелије. Дестабилизована ДНК јесте место избора за многобројне молекуле који по својој природи могу да се причврсте уплитањем између нити: карциногени, антибиотици, различити лекови, пестициди, хормони, пептиди, нуклеинске киселине... Дестабилизација канцерозне ДНК отвара врата карциногенима који су у стању да се прикачи. То је такође објашњење за то што туморска ДНК има већу привлачност за такве продукте,који као даје "препознају" Никаква мутација, тј. никаква промена у примарној структури ДНК, није потребна за објашњење канцеризације. Оно што се догађа јесте да се у дестабилизованом ланцу ДНК нити коначно размичу превише. Здрава ћелија користи своје регулационе механизме да се одупре ремећењу изазваном канцером. Разлика између ограничене дестабилизације ДНК и почетка канцеризације зависиће од многих чинилаца,од којих су најважнија два: осетљивост ћелија на дестабилизујуће агенсе (одређена природном одбраном) и унос опасних супстанци из окружења, било унутрашњег или спољашњег. Једна иста супстанца може да делује као антимитотик и да убија ћелије које подлежу брзој деоби или као карциноген који поспешује раст тумора против којег је требапо да се бори - све у зависности од концентрације која се користи.
Хормони као што су оксини или стероиди који се налазе код сисара имају неопходну функцију коју треба да врше када су присутни у физиолошки ниским дозама,али ће погодовати туморима ако се дају у абнормално великим количинама. Већина антимитотика кида водоничне везе када се каче за ДНК. У сразмери са високим концентрацијама које се нормално користе у хемотерапији, они имају токсичан ефекат на ћелије које улазе у брзо дељење. Шта више у ћелијама где је ДНК дестабилизована, нормалним процесом репликације, они ланац шире толико да било која координирана функција гена постаје немогућна и ћелија умире. На несрећу, они начелно имају исти ефекат на ћелије крви које подлежу брзом дељењу, где ће хромозоми на крају битм оштећени, покидани и избрисани. У ниским дозама, као што је показано на онкотесту, такви антимитотици се понашају као прави карциногени. Својим понављаним деловањем пролонгирана полихемотерапија може да изазове секундарни канцер који се јавља после одређених третмана. Продужено присуство више стероидних хормона може да изазове канцерозну трансформацију /7 циљаним органима. На исти начин здраво ткиво биљке култивисано ин витро стећи ће, у присуству оксина (чији је дестабилизујући потенцијап утврђен на онкотесту) неке особине туморског ткива. За такво ткиво се каже да је анергично. Један од присталица холистичких начела, која су још описали Хипократ и кинески лекари пре две хиљаде година (сваки медицински проблем представља особу у невољи и лекови су више за човека него за његову болест), Гастон Насанс је конструисао усавршени микроскоп, који омогућава посматрање живих елемената и њиховог полиморфизма (појављивање у више различитих облика) на увеличањима која достижу 30000 пута, са резолуцијом од 150 ангстрема. Помоћу тог микроскопа уочени су у свим биолошким течностима, а посебно у крви, елементарни делићи са својством кретања електронегативном репулзијом, са полиморфном природом. Ја сам ове "делиће" открио још 1973 год. назвао их сораби, а 1975 год. био сам присиљен, из непознатих разлога, да им променим име, па сам
говорио о неманодијама. Овај изузетно сићушан делић чије димензије варирају од неколико ангстрема до 0,1 микрона, могле су да се изолују и ставе у културу. Тада је било могуће посматрати полиморфни циклус. У том циклусу откривени су елементи који су редовно виђани у крви здравих особа, али и у крви носилаца разних болести. Циклус неманодија, у којем су прва три ступнја - неманотид, спора и двострука спора - савршено нормални у здравом организму, заправо су кључни за његово постојање. Током истраживања уочено је да су неманодије заправо неуништиве. Издржале су излагање температурама угљенисања од две стотине степени целзијуса и више. Преживели су излагање нуклеарном зрачењу у дози од педесет хиљада рема, много већу него што је довољно да се убије свако живо биће. Извађени из резидуа центрифугирања, нису могли да се секу ни дијамантским ножем. Установљено је и да када имунски систем човека или животиње постане ослабљен или дестабилизован, нормални тростепени циклус пролази кроз још тринаест још развијенијих ступњева раста, што укупно чини шеснаест засебних облика, од којих сваки еволуира у следећи. Проучавање циклуса који је откривен у крви људи који пате од разних дегенеративних болести - реуматоидни артритис, мултипла склероза, лупус, нарочито канцер, а у новије време AIDS - омогућило је повезивање развоја тих облика у шеснаестостепени патолошки циклус, везан за све те болести. Могуће је предвидети евентуални почетак таквих болести много пре појављивања било којих клиничких знакова тј. могуће је предијагностиковање. Неманодије се могу сматрати за прекурсоре ДНК тј. оне на неки начин дају "изгубљену везу" за схватање молекула, који се сматра за неизоставни градивни део животног процеса. Ако су неманодије веза између живог и неживог, потребно је успоставити разлике између њих и вируса. Да би наставио своје
постојање, вирусу је потребно одговарајуће окружење које га подржава - било ин виво или ин витро, док је неманодија способна да живи самостално. То има везе са чињеницом да је вирус партикула ДНК, њен делић, док је неманодија “прекурсор" ДНК, нешто што води њеном стварању. Из овога се може извести закључак да је неманодија, на неки начин, конкретизација енергије. Могло би се рећи да тај делић, “иницијално диференциран" или материјализован у животном процесу, поседује генске особине преносиве на живе организме. У светлу ових опсервација, гледиште да је канцер "опште обољенје које се локализује" добија на значењу када се испита еволутивни процес болести. Тај процес може да се подели на два дела: 1.део: Канцеризација или
иницијација
Када се из било ког разлога, смањи концентрација крвних инхибитора и полиморфизам неманодија не зауставља на стадијуму двоструке споре у организму у долази до враћања ћелија на једноставнији облик. Појаве ферментације (повезане са ферментима званим "ензими"), које су основне за правилан живот - упрошћавају ћелију, која онда више или мање губи оне функције које је индивидуализују и чине делом специјализованог органа. Пре него што је ћелија искористила сав свој капацитет за синтезу, она се дели и тако преурањено прекида циклус својих активности и појачава поремећај при сваком дељењу. Као одговор она оживљава некадашње особине, које памти од постанка, од којих је најважнија да се умножава много брже, са последицама које су манифестација њене малигности. Тај абнормални бројчани раст последица је ослобађања од система контроле који нормално одржава хармонију ткива. На овом стадијуму канцеризација је ефикасна. Може да се назове иницијацијом или преканцерозом. Сада имао убрзану и анархичну мултипликацију једне ћелије или више њих која агломерацијом својих потомака изазива појављивање новог "ентитета", који се супротставља организму који га је родио. Имунски систем онда ступа у дејство и активно се бори да
елиминише тај ентитет. Овако се сваког дана код нас јавља мали канцер, али га наш имунски систем одстрањује. 2.део: Коканцеризација или промоција Ако је имунски систем на неки начин дефицијентан, а нови ентитет успео да достигне одређену величину, он онда постиже "критичну масу" ћелија у анархичној пролиферацији. Тај ентитет, који је успео да побегне имунском систему, тражи за свој опстанак велику количину азота (ћелије тог ентитета чак се зову "азотне замке"). Он онда емитује једну супстанцу која му омогућава да повуче из организма азотне деривате, што истовремено паралише имунски систем. Та се супстанца се може назвати коканцерогени фактор К (КФК). Паралишуће деловање КФК против имунског система јавља се само када се достигне критична маса ћелија у анархичној пролиферацији. Од тог тренутка, организам је без одбране против тог новог ентитета, који може да се развија како хоће и да прогресивно напада свог домаћина. Разумевање овог процеса омогућава да се предложи терапија за супресију КФК. Заправо, ако се он неутралише, имунски систем може поново да стекне своју првобитну активност. Биће врло тешко срушити теорију да ћелије сопственог организма "полуде", али наравно даће онабити срушена. После тога почиње једна потпуно нова ера у медицини, јер ће се открити не само ти организми, већ и њихова улога у стварању канцера, већ и механизма настанка многих аутоимуних болести. Да би се ови прамикроорганизми уништили, потребно је наћи средство које ће их сакупити и избацити из организма. Није могуће лако их убити, јер су способни да направе чврсте опне, попут хрскавице, ако се осуше постају лакше од ваздуха и он их носи. Постоји могућност да један организам када се реши ових микроба, после извесног времена поново постане њихов домаћин.
Свако средство које доприноси повећању имунитета је штетно за њих, јер са побољшаним имунитетом организам их одбацује као свако друго страно тело. Лечење канцера гладовањем и дијетама, потврђује ову теорију (врши се одабирање биолошких приоритета и догађају се биолошке интервенције, којима се ови организми избацују, у случају да организам остане без хране. Храна богата протеинима би погодовала неконтролисаном множењу неманодија и развоју канцера. Уколико би вештачко сакупљање и одгајање ових микроорганизама било могуће, можда би се они могли искористити као лек против њих самих, уз извесну прераду. Из организма оболелог би могао да се извуче једна таква честица и да се она вештачки размножи, да се њој интервенише нпр. да се умртви и да се врати у организам, можда чак директно у тумор и да се бори сама против себе. Изузетне резултате у терапији канцера дала је Тодоџин-ова терапија, која подразумева комбинацију капсула и емулзије. Сада је у току и разматрање могућности примене специјалне методе филтрирања Тодоџин-а 2 и убризгавања, тако пречишћеног препарата, директно у ткиво захваћено канцером. Бројни експерименти из ове области су већ урађени на лабораторијским животињама, свињама и псима. Можда би било на известан начин ново и револуционарно, а вероватно и врло ефикасно повести једну врсту систематичне борбе, не за уништење, већ за контролу и смањење неманодија, у сваком организму нарочито болесном. Уколико нека особа оболи од канцера, њега треба третирати на адекватан начин, а потпуно независно од њега, требало би се усредсредити на: густину, насељеност, активност тих прамикроорганизама (микоплазме, хламидије, гиардије ламблије, трихомонаде), у том организму и повести борбу за враћање њиховог функционисања у нормалу.
Ти организми, у организму домаћина чија је природна равнотежа нарушена, производе специфичне вирусе и токсине, који се нагомилавају и као последица тога настаје болест. Званична медицина не напада те праклице, већ организам домаћина и најчешће га још више онеспособљавају да се брани. Тровањем, сечењем, зрачењем само се ствара повољна средина за бујање тих изузетно адаптибилних организама. Један од најбољих начина за циљано деловање на неманодије било би испирање организма изнутра. Овај систем борбе је најбоље спроводити тако што би човек изабрао један дан у недељи, током кога би конзумирао искључиво минерапну воду и чајеве. Вода, тада, несметано циркулише кроз организам, чистећи га од токсина који су производ мокроорганизама. Требапо би сваки пут променити врсту чаја који се узима нпр. једном узимати чај којим се чисте бубрези, па наредни пут чај за чишћење органа за варење, па за плућа итд. Идеална вредност пх крви за размножавање ових микроорганизама је испод 7,2. Уношењем намирница које дижу пхпремаб, може спречити настанак киселе cpe/vme, погодне за њих. Пракпице су створене у условима када није било кисеоника, Земља је била без омотача, произашле су из неке врсте самозачећа (преко биофотонске “игре живота"), преко полимера, директним деловањем УВ зрачења. Данас су опет суочене са недостатком ваздуха (незагађеног), великом количином радиоактивног зрачења и ширењем озонских рупа. У таквим, неповољним условима, прамикроби се боре за свој опстанак тако што стимулишу стварање холестерола, праћено кардиоваскуларним обољењима. Пракпице се анархично множе, као у некој паничној борби за преживљавање, излучују своје токсине, којима запушавају крвне судове. Често, око себе, стварају тврде, задебљапе опне, као код миома. Ове праклице су на неки начин инфективне и неинфективне. Преносе се преко организма, оне су и саме организми (микроорганизми) егзистирају у скоро сваком живом организму.
Појављују се у најразличитијим облицима, а њихову дуалну природу (инфективне и неинфективне) можемо објаснити чињеницом да у неким организмима, праклице, током целог његовог животног века хармонично коегзистирају са организмом (појављују се у разумним границама) и организам никад не оболи од канцера, кардиоваскуларних обољења, аутоимуних обољења итд. Болест долази са нарушавањем овог скпада и почетком анархичног множења прамикроорганизама. Можда је мало храбро рећи да је рак само последица или чак само симптом, али може да се каже, бар фигуративно, да као што је главобоља симптом многих болести, тако је и једно неумерено и лудо множење одређеног броја ћелија симптом поремећаја у организму. Значи, ако се гледа, на пример, механизам јављања тумора на биљци, може се уочити да се он јавља не као болест, већ као стицај околности и последица. Зашто? Прво, неопходно је да ткиво биљке буде оштећено, друго - мора се појавити одређена бактерија (Agrobacterium tumefaciens, нпр.). Ако бактерија није присутна, биљка ће лучити разне материје и озледа ће зарасти. Уколико је присутна само бактерија, а нема повреде, бактерије ће се притајити и чекати повреду, до свог коначног краја и може се догодити да никада не створе тумор. Стога се он, у овом случају, може посматрати и као симптом постојања једног паразита и једног оштећења у биљци. Главна тешкоћа не лежи у проналажењу узрока канцера. Он има мноштво разнородних разлога услед којих се ствара и они су у сваком случају на неки начин другачији, па им је приступ скоро онемогућен. Лекар може скоро случајно (намерно претерујемо да би појаснили ствари) да дође до правог узрока, потом, логично, и до правог лека. У једном случају, хируршки одстрањен канцер ће бити дефинитивно излечен, а у другом ће изазвати експлозију метастаза. Образложење за несрећни исход у другом случају најчешће гласи: "Касно је, ћелије рака су се већ рашириле по организму!". Има и у томе истине, али само делимично. Узрок би,
можда, требало тражити не у распрострањености ћелија канцера, који је обузео крвоток, него управо у раширености неких бактерија, вируса, прамикроба и сл. Зашто? Ове "националне мањине" на одстрањивање тумора делују панично, будући да су убијени многи њихови представници и одговарају побуном. Када је узрок настанка тумора мање мапиган, опасан или да кажемо питомији и непознат целом организму, хирушком интервенцијом се може у потпуности одстранити, без последица. Тако се, рецимо, много успешније лече хируршком интервенцијом карциноми женских полних органа (јајника и материце) него неких других, зато што су то на неки начин аутономни органи, од њих не зависи егзистенција организма.
H elicobacter pylori
Још крајем 19. века јавила се идеја да спирапни микроорганизми на слузокожи желуца нису секундарна флора, већ се у њима крију узрочници улкусне и других болести горњег дела дигестивног система. У медицини је дуго била присутна догма да је, због присуства желудачне киселине, немогућ опстанак микроорганизама у желуцу. Могуће је да су оваква, апи и многе сличне неистине пласиране са циљем мистификације бактерија попут гиардие ламблие или кампилобактер јејуниа (Сатруlobacter jejuni), будући да су оне погодне за различите манипулације и вођење једне врсте биолошког рата. Тек '70-тих и '80-тих година, кад су овакви микроорганизми почели да се експлозивно шире преко целе Планете, дозвољено је обелодањивање повезаности наизглед симбиотичних бактерија са патогенезом неких од најтежих обољења данашњице. Кампилобактер јејуни (Campylobacter jejuni) био је до 1973. описиван под именом Вибрио фетус. Тада је име промењено. Микроб је обично изазивао обољења код многих животиња, али скоро никад код људи. Кампилобактер инфицираних крава избацује се изметом и у млеку. Међутим, млеком и месом се преноси и на лјуде. Ово је доказано на војницима у САД, Холандији и Шкотској. Постоји много различитих сојева ове бактерије, од којих само неки могу да изазову обољења људи. Свакако је занимљиво да су се бирано патогени типови појављивали у Заиру, ЈАР, Бангладешу, Гамбији, абориџинској Аустрапији, Индији, Индонезији, Етиопији... Док су се у Белгији,
Енглеској, Шкотској, Холандији, Канади, САД, Шпанији, Француској, на Новом Зеланду, у Швајцарској и неабориџинској Аустралији јављали патогени и безопасни сојеви. Период масовних инфекција овом бактеријом временски се подудара са периодом почетка масовних инфекција ХИВ-ом. Овај податак не би био толико значајан да није позната чињеница да је кампилобактер могуће користити као вектор (носилац) вируса, у овом случају ХИВ-а. Пут ретровирусних делова које садржи кампилобактер краве не би био могућ да ова бактерија нема заштиту, прилагођену цревима, тако даделови ретровируса могу да остану где јесу и несметано буду активни. Хомосексуапци у САД и Канади јасно показују да су за пренос ХИВ-а на њих коришћени, осим Giardia lamblia и сојеви Campylobacter. Веома мистериозно је и то да су пацијенти са АИДС-ом, без обзира на своју имунодефицијенцију, били поштеђени болести црева, која настаје као последица инфекције кампилобактером. Занимљив је случај деце у Заиру, лечене од дијареје: она без антитела на ХИВ имају ову бактерију у столици, док она која имају антитела на ХИВ је немају. У Лондону, 47% особа без антитела на ХИВ је имало кампилобактер у столици, у поређењу са 14% са антителима на ХИВ. Патолог Ворен (VVarren) је 1979.године уочио улогу једне бактерије, спиралног облика, у настајању гастритиса. Због сличности са, већ, познатом бактеријом кампилобактер јејуни, назвали су је кампилобактер пилоридис (Campylobacter pyloridis), односно у почетку ЦЛО (Campylobacter Like Organisms, тј. "организми слични кампилобактеру"). На основу студије профила масних киселина, као и субјединице 16 РНК, дошло се да закључка да је реч о сасвим новој врсти бактерије. Формиран је нов род, чији је први представник била ова бактерија, којој је дато име хеликобактер пилори (Helicobacter pylori). Тек тада су уследила многа истраживањау вези са инфекцијом овом бактеријом. Резултати су били запањујући. Установљено је
да инфекција има размере пандемије, с ' обзиром на податак да преко 50% популације на Земљи има хеликобактер пилори на слузници желуца. Откривена је зависност између раширености инфекције и имовинског стања, услова живота, старосне доби... У тзв. земљама у развоју, у многочланим породицама са лошим имовинским стањем, обољевају, углавном, деца старости до десет година, због дефицитарне исхране, лоших услова живота (нехигијена, недовољно велики животни простор...), самим тим и лошег имунитета. У економски развијеним земљама, постоје сви услови неопходни за здрав и квапитетан живот, затим јако здравствено осигурање... У таквим државама имуни сисгтвм опадатек после педесете године, па је та старосна категорија становништва највише погођена овом инфекцијом. Занимљив случај представља Холандија, у којој и поред свих мера које се предузимају за очување здравља становништва, близу 90% популације има хеликобактер пилори (Хп), са којим неки живе и деценијама, убеђени да имају, оно што се погрешно цазива, слаб стомак. Али, треба сагледати и другу страну приче, имајући у виду да развијено здравство гарантује и најбољу обраду статистичких података за Хп. Могуће је да су Холанђани намерно контамирани, баш као и у случају, од пре неколико година, кад је огроман део холандске деце оболео од кашља непознатог порекла. У оквиру рода чији је први представник био Хп, данас, има 24 бактерије, које припадају Грам негативним бактеријама. Неки од представника ове породице су још и : Helicobacter felis (домаћин мачка и пас), Helicobacter helmanii (ранији назив је био Gastrospirillum hominis), Helicobacter hepaticus, који би могао да има улогу у настајању карцинома билијарних путева и жучне кесице. Заједничке карактеристике припадника рода Helicobactera представљају њихова дужина која се креће око 3 микрона, док
ширина износи 0,5 микрона, имају 4-6 флагела, смештених на једној страни. Облици варирају, али су најчешћи: облици слова "С", "У", кружни, неправилни и кокоидни облик. Ове бактерије су старе, највероватније, колико и људска врста.Оне пролазе кроз све промене које су својствене људском организму (множе се, расту, развијају, старе, у извесним околностима су подложне дегенерацији, умиру...). Изузетно су отпорне, поједине могу да преживе и до 48 сати у води. Лако се преносе и то како оро-орално (на пример зараженом гастричном сондом), тако и феко-орално. Хп може да се јави као више различитих сојева, од којих сваки поседује различит степен патогености, тако се разликују нпр. вацА и вацБ. Ова бактерија је својом грађом и обликом потпуно прилагођена средини коју насељава. Због спиралног облика и 18 флагела, које су сконцентрисане на једној страни, изузетно је покретљива у слузници и соку желуца. Осим за кретање, флагеле служе и за продор бактерија кроз слузокожу и спречавање њиховог укпањања перисталтиком. Омотач, који се налази око сваке флагеле, штити осетљиве унутрашње структуре од дејства киселине. Уреаза унутар ћелије штити бактерију од киселе средине желуца, повећавајући вредност периплазматског рН и потенцијала мембране, а има и улогу да подстакне синтезу протеина у киселој средини. Као извор азота, који је неопходан за синтезу протеина, служи амонијак, који је настао разградњом урее, под дејством ензима уреазе, на амонијак и угљен диоксид. Ниво активности уреазе у ћелији одређује рН вредност спољашње средине. Уреазна активост изван ћелије доводи до смањења киселости у окружењу бактерије, што јој омогућава да опстане у киселој средини желуца и да настани његов епител. Амонијак доприноси смањењу одбрамбене функције епитела желуца и отежава зацељење улкусне нише. Приликом реакције амонијака са водом из амонијум хидроксида се ослобађа цитотоксични хидроксилни јон (ОН). Амонијак појачава дејство вакуолизирајућег токсина ВацА, активира полиморфонуклеаре (PMN) и фагоците и стимулише их да производе цитокин.
Водоник пероксид, као продукт активираних ћелија запаљења и негативни јон хлора, присутан у желуцу формирају хипохлорну киселину. У присуству амонијака, формира се липофилни монохлорамин, изузетно јак оксиданс који оштећује ткива, продирући интрацелуларно. Амонијак има инхибирајуће дејство на ослобађење соматостанина (SST) из антрапне слузнице желуца. Примарни фактор вируленције током Хп инфекције је липополисахарид (LPS). Он доводи до промена ткива које су карактеристичне за акутни гастритис, ремети ћелијски циклус, пролиферацију ћелија и индукује апоптозу. LPS индукује апоптозу помоћу проинфламаторних цитокина из фамилије ТНФа, које регулишу ИЛ-4 и ИЛ-13. LPS има сличну структуру као Луис (Lewis) х и у антигени крвних група. Луис антигени се налазе и на површини епителних ћелија и леукоцита. То може имати улогу у настанку аутоантитела и атрофији желудачне слузнице. Хп поседује ензиме како за аеробни, тако и за анаеробни метаболизам, што јој омогућава опстанак унутар мукусног слоја желуца. Ова бактерија изазива континуирану упалу желудачне слузокоже, која после краткотрајне прелази у вишегодишњу хроничну, код већине болесника, асимптоматску фазу. Хронична инфламација води преко хроничног, потом атрофичног гастритиса и развоја интестиналне метаплазије до инвазивног аденокарцинома желуца. Хп-у је за опстанак потребно гвожђе, за потребе метаболичких ензима, каталазе и цитохрома. Супстанца бактериоферитин складишти гвожђе за ове потребе Металоензим порфирин преузима гвожђе из околне средине желуца и може бити одговоран за настанак малокрвности, са мањком гвожђа, приликом инфекције Хп-ом. Неки фактори околине могу значајно утицати на ток инфекције. Запажено је да велики унос соли утиче на настанак корпус предоминантног гастритиса, код пацијената са Хп инфекцијом, што доводи до гастричне киселе хипосекреције и повећаног
ризика за настанак канцера. Различити чиниоци одређују развој инфекције: генетски фактори, бактеријски фактори и фактори околине и исхране. Мали унос свежег воћа и поврћа представља повећани ризик за настанак епителног карцинома, због смањене концентрације антиоксиданса као што су витамин С, Е и бета-каротен. Они редукују стварање Н-нитрозо једињења (NOC) и чисте реактивне кисеоничне метаболите (ROM), али и утичу на гастричну ћелијску пролиферацију директно или кроз антиоксидантне активности. У H.pylori инфекцији постоји знатно смањена гастрична концентрација ових антиоксиданаса Антиоксидантна одбрана је знатно ослабљена приликом дуготрајне инфекције, код високог гастричног рН и у случају настанка гастричне атрофије или метаплазије. Од премалигних промена у желуцу се срећу атрофија, интестинална метаплазија и дисплазија, које могу довести до настанка епителних тумора, нпр. аденокарцинома и лезија, које представљају основу за развој “ marginal zone lymphoma", познатијег као “mucosa-associated lymphoma (MALT) lymphoma“ Постоје бројне методе за откривање Хп инфекције. Оне се могу поделити наинвазивне и неинвазивне. Инвазивне подразумевају горњу гастроинтестинапну ендоскопију, уз биопсију, да би се добио узорак за анализу. Код неинвазивних, као узорак може послужити пуна крв, серум, салива, узорак столице, мокраћа и узорак издахнутог ваздуха. Постоји велики број дијагностичких тестова као што су: брзи уреаза тест, хистологија, култура, PCR, С-уреа издисајни тест, серолошке методе и тест антигена столице. Брзи уреаза тест је веома тачан и погодан за извођење. Тест антигена столице и С-уреа издисајни тест поуздани, неинвазивни тестови, који детектују активну инфекцију, а имају високу дијагностичку вредност пре и после лечења. Серолошки тестови се употребљавају као оријентациони тестови. Одлука о извођењу конкретног теста треба да буде заснована на кпиничкој процени, перформансама теста, раширености инфекције у
датој заједници, цени теста, доступности теста и погодности за извођење. Треба испробати и различите стратегије комбинација секвенцијалног тестирања. У ситуацији када је вероватноћа инфекције Хп-ом велика, извођење теста за негативан резултат се показало као веома корисно. У обрнутом случају (вероватноћа инфекције је мала), корисно је урадити потврдни тест за позитивне резултате. Званична медицина још увек нема прави лек за Helicobacter pylory. Идеална солуција би била монотерапија, сигурна, ефикасна и без нежељених ефеката. Међутим, скривање бактерије у слоју слузи, њен гликокаликс и могућност да заузме кокоидни облик и да се брзо мења и еволуира су разлози да ниједна монотерапија званичним лековима нема успех већи од 30%. Кад се користе два лека заједно успех расте на 50%, а тек комбинацијом три или, чак, четири лека проценат излечења расте на 95 - 100%. Једанод најчешће коришћених лекова, Amoksicilin делујетако што интерферира синтезу пептидогликана ћелијског зида бактерије. Нежељени ефекти су: апергија, кандидијаза, дијареја, некада, чак, псеудомембранозни колитис. Примарнарезистенција наовај лек није примећена, а секундарна је ретка. Метронидазол и Тинидазол представљају антибиотике чија активност не зависи од нивоа рН у желуцу и у широкој су употреби. Често се јавља резистенција на ове лекове, као и метални укус у устима и дијареја, као нежељени ефекти. Тетрациклини спречавају синтезу бактеријских полипептидних ланаца, везивањем за рибозомалну јединицу. Делују само у средини са нижим рН. Кпаритромицин је нов макролидни антибиотик који инхибира синтезу протеина бактерије, блокирајући транслокацију у елонгацији полипептидних ланаца бактерије. За разлику од горе наведених антибиотика, који делују само на активну форму бактерије, кларитромицин делује и на бактерије у фази мировања и на оне у фази пролиферације.
Препарати бизмута, колоидни бизмутсубцитрат и субсалицилат имају бактерицидно дејство у ин витро условима, везујући се за гликопротеине мукусног слоја. Коришћење блокатора протонске пумпе, као антисекреторних лекова, повећава проценат бактерија које се деле и расту, па тиме повећава ефикасност антибиотика. Х2 антагонисти делују на сличан начин. Главна мана ових лекова је неопходност дуготрајнијег давања, заједно са антибиотицима. Последњих година су учињени многи покушаји синтетисања хибридних лекова, који би објединили дејство више различитих лекова, у оквиру монотерапије. Једина варијанта таквог лека је ранти ди нбиз мутсуб цитрат. Уз адекватну терапију званичне медицине (што јефтинија, безбеднија, ефикаснија, са најмање могуће нежељених ефеката...), може се спроводити и фитотерапија, примерена овој инфекцији. Врло ефикасан лек против улкуса се припрема на следећи начин: добро опрана боквица се иситни и помеша са једном кашиком меда и ова мешавина се узима три пута пре јела по једна супена кашика (једна доза садржи једну кашику боквице и једну кашику меда). Паралелно са овим препаратом, користи се и рецепт за спољну употребу: у пола литра чистог винског сирћета се дода шест супених кашика рена и мешавина се остави да одстоји пет дана. После тога се, у виду облога, ставља на стомак. Корисни су и чајеви од кантариона, кичице и цикорије, јер смањују киселост у желуцу, која погодује Н. pylori. Посебно делотворна је биљка која је у народу позната као петопрста, корен девице Марије, трава од срдобоље итд. , лат. Potentilla tormentilla. Ова биљка је примењивана још у антици, а нарочито у средњем веку, у доба куге. Нека од њених лековитих својстава су позната још од давнина: зауставља крварење, повраћанје крви, лечи жутицу, гихт, делује на јетру, плућа... Изданак биљке има изузетну моћ спречавања развоја цревних бактерија, ублажава дијареју и благотворно делује на тврду столицу. Ова позитивна дејства срчаника (што је још један 828
народни назив за ову биљку), као и многа друга уочили су и Леклерк, Бенц, Вајс, Кребер и многи други. У оквиру Todoxin-OBe терапије хеликобактера, потребно је узимати 4 пута дневно по 1 капсулу заједно са 1 кашиком течног Todoxin-a бр.1. Уз Todoxin 1, потребно је припремати следеће допунске препарате: Код разних тегоба желуца, танког и дебелог црева, дивертикула, паразита, упала, лењих црева и слично, треба да се пије течност припремљена на следећи начин: 2 - 3 опрана и ситно исецкана лимуна са кором ставити у лонац са тежински истом количином корена целера (добро опраног и такође са кором), прелити са 2,5-3 литра воде и кувати све док у лонцу не остане 1 литар течност. Затим прохладити и пити као чај. Пре кувања, овоме могу да се додају 3-4 чена белог лука, мало листа целера и / или першуна. Исто тако, према потреби, може да се дода и жути шећер, али њега додати десетак минута пре краја кувања, како би се изједначио са течним садржајем воћа и поврћа. Следећи рецепт благотворно утиче првенствено на слузокожу желуца и органаза варење, аисто тако добар је и организам у целини: По ЗООг. свеже мушке и женске боквице и ЗООг. свеже хајдучке траве (све добро опрано) ситно исецкати у миксеру, како би из добијене смесе могао да се исцеди сок. Уколико је превише суво за миксер, додати мапо чаја од боквице и хајдучке траве. Добијени сок процедити кроз двоструку стерилну газу. Пити 3 пута дневно по 1 кашику пре јела (на празан стомак) и чувати у неметалној посуди. У случајевима микробијалних тегоба дигестивног тракта (Eschirichia coli, Helicobacter pylori и други упорни и тешко излечиви цревни патогени паразити), треба примењивати следећи допунски препарат: Добро опрати и иситнити 400г. листа целера, а у зимском периоду може се користити и ситно исецкан корен целера. Томе додати два у млакој води опрана, а потом исецкана, лимуна са
кором. Све заједно прелити литром вреле воде, поклопити и оставити да одстоји 24 ч. После тога, процедити и пити 3 пута дневно, пре јела, по 1 шољицу. Узима се 42 дана, уз обавезан доручак искључиво од зобених пахуљица, куваних највише 5 минута. У случају инфекције дигестивног тракта или уколико је потребно његово чишћење, без обзира на узрок, треба припремати куглице од прополиса: Једном до два пута дневно (најкасније до 17 часова) од чистог прополиса направити куглицу величине већег зрна грашка, држати је десетак секунди (не жвакати), да се мало размекша, а онда прогутати. Рецепт за прву воду пасуља веома благотворно делује на све тегобе желуца и дигестивног тракта у целини: Узети 1 / 2 кг. жутог, браон или шареног, а најбоље “пасуљице" (ситног пасуља), уколико нема, онда 1/2 кг. било ког белог пасуља. Добро га опрати у 3 воде, ставити у лонац од 3 - 3,5 л воде, додати 3 главице прошлогодишњег црног лука са што јачом љуском, мало лишћа целера, першуна, мирођије, супену кашику морске соли. Треба да кључа највише 10 минута, потом се процеди у други лонац, сачека да се охлади и напуне се флаше (нпр. од минералне воде), а остатак се може даље кувати и користити за јело. Напомена: погледати рецептезакроновуболесги колитис (стр. 423).
БИОЛОШКИМ СКАЛПЕЛОМ НА ТЕХН О ЛО ГИ ЈУ ЗАБЛУДЕ
TODoXIN® не треба ни у ком случају схватити као лек за канцер, он је, наиме, средство за борбу против канцера. Међу многобројним средствима која постоје он заузима једну позицију која, по мишљењу многих није за подцењивање. Његово дејство може бити знатно у неким случајевима, док у другим, када вероватно ни са неким другим приступом не би било охрабрујућих резултата, може бити скоро занемарљиво. Озбиљност и комплексност канцера би било сувишно објашњавати на овом месту, будући да већ постоје многе теорије у којима се за сваког заинтересованог крије бар по зрнце истине. Једино што не 'оправдавам су различите бесплодне расправе о узроцима, Цастанка, евентуапном изазивачу или просто предиспозицији за настанак канцера. Губљење времена на таква нагађања не доноси помоћ оболелом, за кога је сваки тренутак утрошен на активну борбу за оздрављење неизмерно вредан. TODoXIN®-ob препарат против канцера не убија, већ само оспособљава организам да се сопственим снагама избори против болести, што би за појединце могао бити врло битан критеријум приликом избора терапије. Борба против канцера јесте борба за одбрану сопствене душе од зла, ту и религија мора да буде права и вера искрена, да би
могле да помогну против зачећа тог противбића у бићу, те небиологије у биологији, која не може да Вам донесе смрт, али може да Вам однесе живот. Лекар који олако прихвата туђу смрт - прихвата своју. Брига према болеснику и за њега мора бити хуманија, јер многе колеге приликом примене нових хемијских препарата понесе научна радозналост и / или истраживачки дух, а не брига да тај болестан човек не постане заморче. Многи ће рећи да је за то способан мали број лекара, а ја кажем да то мора потпуно да се уклони! Шта значи кад лекар тражи од болесника да потпише "свестан пристанак" да буде укључен у експеримент - колико се растужим кад чујем тако нешто од болесне особе, а слушам то од 1958. године - и да ли то икада може да буде свестан пристанак, ако болесник каже: “Учините што је најбоље, ја Вам верујем!" и лекар тако постане једини судија? Данас се у званичној медицини чини једна врста криминапа која одбацује читав арсенал природног оружја, који може да се употреби да би се одложила појава канцера или да би се он излечио. Природом против неприроде или запутале природе, која у пречнику од једног центиметра има у просеку једну милијарду канцерогених целија, просечне величине десетохиљадитог дела милиметра. Познато је да се број хромозома приликом размножавања канцерогених ћелија варира, за разлику од здравих ћелија. Постоји разлика у трошењу енергије приликом деобе канцерогених и нормапних ћелија. У великом делу организама на свету, почев од најмањих и најпримитивнијих, па све до човека, од када постоји живот на Земљи постоје и прамикроорганизми. Пре 2.000 до 3.000 милиона година, на Земљи су постојале три главне врсте живота и све три биле оно што данашњи човек назива бактеријама. Имале су само један мапи геном, могле су
брзо да се размножавају, али нису биле самосталне, нити имале могућност стварања сложенијих вишећелијских организама. Прва врста ових живих бића је добијала енергију из Сунчеве светлости, друга врста је сагоревала то јест респирирала њихове остатке, док је трећа разграђивала шећерасте материје и то без коришћења кисеоника. Трећа врста је, рекло би се, била најмање успешна будући да је примењивала застарео начин производње енергије. Али, упркос томе, управо су ове последње ћелије пре око 1.500 милиона година успеле да направе мајсторију хватајући бактерије које дишу и држећи их затворене у себи. Шта су тиме добиле? "Ухваћене" бактерије су дисањем производиле енергију за ћелију домаћина, а ова им је заузврат понудила удобан смештај и заштиту. Новонастали тип ћелије створен симбиозом, прецизније - стапањем два жива бића, имао је и два генома, могао је да се размножава, али и ствара сложеније вишећелијске организме, потоње биљке и животиње! Временом, "ухваћене" бактерије више нису могле да самостално егзистирају. Сувише им је било удобно и сугурно у новој средини, а и геному ћелије домаћина су дале највећи део свог генома. Постале су "машине за сагоревање" у човековом организму познатије као - митохондрије. Дакле, свака од ћелија човековог организма настала је спајањем два независна жива бића. Мали геном његових митохондрија је "остатак за подсећање" некада слободних, а потом заробљених бактерија. Митохондрије, фабрике енергија у ћелијама, отвореније су него што се доскора претпостављало. Утврђено је, наиме, да активно отпуштају кратке ланце аминокиселина (пептиде). Иако је донедавно било познато само толико да ове органеле прихватају молекуле из своје околине, око митохондрија су нађени пептиди идентични онима из њихове унутрашњости. Приликом испитивања колика је могућност да пептиди изађу из ових
органела обавијених двоструком мембраном, код митохондрија квасца су веомабрзо откривена два излазаиз "фабрике енергије". Код првога су дужи ланци аминокиселина најпре у унутрашњости митохондрије разлагани на мање пептиде. Када досегну одређену величину, молекул “избацивач" их пребацује у међупростор између две мембране, одакле се пептиди кроз поре спољашње мембране разливају у окружење. Други пут је резервисан за беланчевине које су саставни део митохондријске мембране. Ови протеини се у простору између две мембране разлажу на јединице које могу да се “пребацују", а потом заиста и напуштају митохондрију. Митохондрије човекових ћелија и данас настају као њихови бактеријски преци, дакпе, искључиво растом и дељењем већ постојећих митохондрија. Њихови саставни делови се производе у ћелији на основу информације записане у геному ћелијског језгра и митохондрија, међутим, ти саставни делови могу да се правилно сложе искључиво у већ постојећој митохондрији, из чега произилази закључак да је свака митохондрија - шаблон, матрица. Без ове матрице, саставни делови митохондрија би се производили, апи би у ћелији бесциљно лутали и на крају били уништени. И, коначно, кадаћелијаизгуби све своје митохондрије, више не може да ствара нове и умире... Будући да је свака митохондрија (и) матрица, она уједно представља структурну информацију која није записана у ДНК човековог генома. Како ова информација мора да се наслеђује из генерације у генерацију, очито је реч о - генској информацији. А колико шаблонских информација постоји у структурама митохондрија, за сада је тешко проценити. У сваком случају, поменута информација је за живот човекових ћелија неопходна колико и она запамћена у ДНК. Митохондрије обезбеђују око 90 процената енергије потребне за функционисање ћелија, самим тим и ткива, органа и организма у
целини. У сложеним процесима који обухватају пренос електрона преко низа протеинских комплекса (респираторни ланац), оне производе енергију. Овај пренос посредно омогућава другом комплексу (АТФ синтаза) да синтетизује АТФ (аденозинтрифосфат), молекул који ћелију снабдева енергијом. С обзиром на чињеницу да АТФ не може да се чува, митохондрије (у човековим ћелијама их има преко хиљаду пута више него телесних ћелија!) сваког дана производе огромне количине АТФ у мери човекове телесне тежине! Митохондијским преводницама се управља гасном мешавином азотмоноксида и анјонасупероксида, који настају као продукт оксидативног ланца дисања у митохондријама. Између колоније митохондрија и целе ћелије постоји гасно управљани наизменични ритам облика стварања енергије. За време позне фазе ћелијске деобе, ране фазе исцељења рана и ембрионалне фазе до тренутка рађања, производња енергије се претежно пребацује на неоксидативну, ферментациону продукцију АТФ. Циљ овога је заштита генома архаичне ћелије домаћина који су у току поменуте фазе ћелијског дељења осетљивији на оксиде и њихове изданке него митохондријски делови генома. Човекове прастаре ћелијске симбиозе имају, дакле, двоструки генски материјал и двоструки систем производње енергије. Човек је - еволуционобиолошки хермафродит! Сви биоенергетски и биохемијски процеси у митохондријама зависе од променљиво јаког редокс-потенцијала, као биофизичког предуслова за сложене токове протона и електрона. Негативни редокс-потенцијал се углавном обезбеђује квантнофизички јединственим трипептидом глутатионом који преко супорводоничне групе свог главног молекула, аминокиселине цистеина, обезбеђује слободно претвориве протоне, посебно за све процесе детоксикације. Шта је редокс-потенцијап? Мера за силу оксидације, односно редукције. Системи са негативним редок-потенцијалом могу да
редукују системе са позитивним редокс-потенцијалом, али редокс-позитивни системи могу да оксидују редокс-негативне системе. Претпоставља се да све што може да угрози продукцију АТФ у митохондријама, оштећује ћелију и на тај начин проузрокује њихово лоше финкционисање и развијање симптома. Најосетљивији - највише погођени смањењем ћелијске енергије јесу централни нервни систем, срце, скелетна мускулатура, бубрези и хормонске жлезде. Симптоми настали као последица дефеката митохондријске ДНК, теже се могу предвидети од симптома изазваних генским мутацијама у једру ћелије. Гени се пружају дуж 16.569 парова у опсегу митохондријске ДНК и наслеђују се искључиво од мајке кроз митохондрије у њеној јајној ћелији: Сперматозоиди не учествују стапно у томе. Поред овога, свака јајна ћелија и све остапе телесне ћелије не носе само једну већ стотине митохондрија (више од 1.300 у свакој ћелији), а свака митохондрија може да садржи неколико молекула митохондријске ДНК. Иако ћелија пре властите деобе готово удвостручује број својих митохондрија и молекула митохондријске ДНК, обезбеђујући приближно исту количину својих ћелија ћерки, ћелија мајка не одређује појединачно које митохондрије иду у сваку ћелију ћерку. У оплођеној јајној ћелији, значи, дешавају се мутације у неким деловима њене митохондријске ДНК. Једна ћелија ћерка може да наследи процентуално велики број митохондрија које садрже мутиране ДНК, а остапе ћелије могу да наследе процентуално велики број ћелија са "нормалном" ДНК. Закон вероватноће одређује да ли ће у току репродукције ћелија преовлађивати "нормални" или мутирани молекули. Обољења изазвана дефектима митохондријске ДНК су често наслеђена, мада повремено могу да се спонтано појаве у јајној ћелији у току раног ембрионалног развоја. Касније мутације,
слично наслеђеним мутацијама, могу широко да се распростру у организму у току развитка фетуса, услед чега понекад долази до веома озбиљних последица. Митохондријске мутације ДНК могу да се формирају у тквима у току живота са могућом појавом у разним ћелијама или чак различитим молекулима ДНК у појединим ћелијама. Овакве промене се називају соматским мутацијама. По свему судећи, урођене и соматске мутације иницирају обољење независно од директног смањења производње енергије. С обзиром на то да и респираторни ланац учествује у производњи енергије, онда и токсични нуспродукти (познати као слободни радикапи кисеоника) поспешују развој обољења. Поменути деривати кисеоника који садрже распарен електрон (због чега су веома реактивни), могу да нападну све саставне делове ћелије укључујући и протеине респираторног ланца и митохондријску ДНК. Све што омета проток електрона кроз респираторни ланац, може да повећа трансфер молекула кисеоника и потпомогне стварање слободних радикала. Једна једина мутација, дакле, може да покрене поновни циклус транспорта инхибираних електрона доводећи до повећаног стварања слободних радикала и повећаног броја мутација митохондријске ДНК. Наслеђени дефекти митохондријске ДНК понекад доприносе превременој појави обољења (дијабетес, глувоћа, обољења срца, слабост мишића, проблеми везани за кретање и деменција) која погађају многе људе у познијим годинама. Ти примери, заједно са чињеницом да су бројна дегенеративна обољења која се јављају у познијем животном добу повезана са опадањем активности протеинских комплекса укључених у производњу енергије (што је случај и са многим обољењима изазваним мутацијама митохондријске ДНК), указују да прогредијентне редукције у производњи митохондријске енергије (АТФ) у нервном, мишићном и осталим ткивима, могу да допринесу старењу и разним дегенеративним обољењима повезаним са старењем.
Више чинилаца може да утиче на слабљење производње митохондријске енергије у току процеса старења, чак и код особа које су у детињству имапе здраве митохондријске гене из ћелијског једра. Један фактор је свакако дуготрајно излагање извесним токсинима, а други би могла да буде дуготрајна акумулација соматских мутација митохондријске ДНК. Митохондријска теорија старења указује да митохондрије, синтезом аденозинтрифосфата током живота, производе слободне радикапе кисеоника који незаустављиво нападају митохондрије и изазивају мутације митохондријске ДНК. Случајна акумулација соматских мутација митохондријске ДНК, код особа које су започеле живот са здравим митохондријским генима, може, на крају, да смањи производњу енергије у једном или више ткива испод неопходних нивоа, а да, упркос томе, те особе доживе пристојну старост. Уколико се то догоди, соматске мутације и митохондријска инхибиција могу да се манифестују општим знацима природног старења као што су: губитак памћења, слуха, вида и пад опште отпорности организма. Код особа код којих је производња енергије већ ослабљена (било због митохондријских или једарних мутација, токсина или неких других фактора), симптоми могу да се раније испоље и напредују до потпуног развитка обољења, за разлику од особа код којих није у почетку постојао дефицит производње енергије. На овом месту је неопходно нагласити да то што TODoXIN®-OBa терапија ради на нивоу митохондрија представља само један сегмент у широком спектру њеног деловања. Енергија у митохондријама под TODoXIN®-obom терапијом је веома значајна, будући да делује и на њен квалитет, а то је, шире гледано, оно што се наслеђује - база животне радости, стваралаштва, интуиције, креативности. У њој, истина, није садржано све ово, апи поменута енергија је основа за надоградњу ових елемената. Нажалост, постоји веома мало изгледа да се делује ретроактивно. Када се мутација једном створи, стабилизује, на
крају Постанеи наследна особина враћање уназад, из перспективе савремене науке, изгледа - неизводљиво. Генска технологија је готово немогућа, уколико се има у виду да је ово нов проблем који се не јавља у нуклеусу већ, у протоплазми (мутација у митохондријама), тим пре што је често праћена и мутацијом у другим органелама ћелије - рибозомима. Укратко, јединке се понашају као да су здраве, пуновредне, и на дегенерацију готово ништа не указује. Дегенерација је “појава са шансом" - измењено, дегенерисано, изумире, нестаје, а у случају и да да потомство, оно је даљом дегенерацијом осуђено на пропаст. Зато не би требапо да чуди уколико се приликом ишчитавања бескрајног ланца предака једног европског детета (што је, иначе, лако изводљиво) открије предак који је, рецимо, Јапанац! НеприЈатељ v
крви
Иначе, ДНК у канцерогеним ћелијама је другачија од оне у здравим (ДНК у канцерогенмим ћелијама је углавном ткиво ГЦ, а у здравим типа АТ) и уколико је тачно да је канцерозна ћелија постапа од здраве, онда би и ДНК такође требапо да буде типа АТ. По свему судећи, ипак није, а омогућено јој је да се множи. Зашто? Велика већина људи носи у себи (и) канцерозне ћелије које се, попут остапих такође множе, али и изумиру. Као што се, дакле, ни јетра неће неколико пута увећати услед размножавања њених ћелија, већ заувек остаје иста, по истом принципу егзистирају и канцерогене ћелије као вечита претња организму. У организму се све ствара од “материјапа" који се у њему налази (да због ограничења простора не улазимо у дискусију о вечито “контроверзним" вирусима већ пажњу посветимо бацилима и лакше уочљивом “материјапу"), јер, на пример, колера не настаје сама по себи, већ је активира одређени “окидач". Е, сад, неки организми имају способност да спрече појаву ове опаке болести,
док други нису за то способни или уз много више напора то успевају. На бактерију се, међутим, може лако и ефикасно деловати. Зашто не и на вирус? Зашто на њега не делују антибиотици? Зато што је омотач вируса састављен без оног шећера који антибиотици могу да разложе! То је, отприлике, као кад би се сложен жив организам прелио врелом водом и ошурио: са оштећеном кожом не би могао да дише и његов живот би био окончан. Упркос реченом, тенденција савремене медицине је да сваку вирусну болест која се не може лечити третира првенствено антибиотицима, јер кад вируси нападну организам долази до развоја и секундарних болести. Као последица тога, долази до пада имуног система, а бактеријама и другим микроорганизмима се отвара широк простор за бујање и деловање. Како би се рекло да нешто раде, један део савремених медицинара се опредељује за антибиотике у циљу сузбијања евентуапних пропратних болести, а организму једино преостаје да се сам носи са вирусима. А будући да се антибиотицима оштећује и готово уништава имунитет (организам нема разлога да се бори, одбрамбени механизам и његове снаге услед "нерада" се деформишу, смањују, успављују, испадају из функције, попут неупотребљаваних зуба, организам очекује да га антибиотик спасе преузимајући његову улогу), вирус је једино могуће савладати TODoXIN®-obhm оспособљавањем организма, то јест активирањем и поспешивањем рада целокупног имунобиолошког потенцијала. Канцерогене ћелије су, у извесну руку, попут монголоидних организама тј. особа: ни на који начин се не могу изменити будући да су, у суштини, нешто друго - у сваком свом детаљу имају смањен или повећан број хромозома, односно другачију структуру ћелија. Слично овом, и канцерогене ћелије су једноставно другачије од организма иако то не подразумева да нису у њему и настале. Уколико од два здрава родитеља може да се роди монголоидно дете, зашто милијарде ћелија у
организму не би могле да створе једну, или известан проценат, малигних ћелија које ће бити активиране у тренутку кад им се за то створе услови, односно, кад измакну контроли. Проналажењем начина за селективно стимулисање уништавања таквих ћелија, најчешћи облици канцера би се могли лечити и на најделикатнијим органима, стимулисањем агресивности одбрамбених ћелија организма око самог тумора или тела канцера. Решење овога не лежи у супстанци која ће директно да делује на тумор и, сходно томе, не треба говорити о хемијској и вирусној теорији већ о хемијској и вирусној индукцији канцерогених ћелија при тражењу лека. Треба, наиме, имати у виду да једна упала плућа ослабљује имунитет организма за 30 до 40 процената, а није редак случај да се код оболелог појаве две до три упале плућа “плус" - канцер"! Код становника Африке је то посебно изражено и у то сам имао прилику да се лично уверим. Генетика митохондрија костију, зуба и сл, може да се прати за разлику од генетике њихових нукпеуса, у случају идентификације минимапно очуваних посмртних остатака. Намерна промена митохондријалног система у неком живом организму, а камоли давање квалитета наследне особине таквој промени, још увек спада у домен научне фантастике. Где лежи таЈна? Живети као ослабели и немоћни старац је непривлачна перспектива, свеједно којим путем се остварује. Већини људи је далеко привлачнија помисао о могућности очувања телесног елана до саме границе нормапног људског века. Држати се неослабљеног телесног духовног мира и очувати их да се старост, све док се без болести и раздвоје! Ово је далеко вредније претвара олово у злато.
здравља, трајног елана и постигне свежа и крепка отимања тело и душа не од камена мудрости који
У стварности је сасвим другачије. Од тридесете до деведесете године тежина мишића, са њима и снага, опадне за тридесет посто, а број нервних влакана у нервном стаблу за четвртину. Тежина мозга се смањи са просечних 1400 на 1000 грама, половина нефрона у бубрезима (уклањају отпадне материје из крви) нестане. (Резултати овог процеса се могу приметити по дугом мамурлуку након оне количине попијеног апкохола која човеку у младости није правила сметње). Чак и завршеци нерава чула укуса на језику, којих млад човек има просецно 245 по квржици, изумирући опадну у деведесетој години на 88. По правилу, упоредо са чулом укуса слабе вид и слух. Истовремено опада и ефикасност функционисања организма. Смањењем мишићне снаге, срце пумпа мање крви, а захтева више времена за опоравак од напора: у деведесетој години, срце пумпа једва нешто више од половине крви коју је било у стању да пумпа у двадесетој. Плућа мање примају (пропуштају) ваздух, иако би морала више него раније како би извукпа довољно кисеоника. Овај губитак ефикасности добија на драстичности уколико се зна да већ у седамдесетпетој години ефикасност опадне за више од педест посто у односу на двадесету. Било како било, човек најчешће умире од срца, далеко чешће него од јетре, пошто је срце мишић, а његове мртве ћелије се не регенеришу. (Производи мртвих, могу оштетити здраве ћелије!). С друге стране, ћелије јетре не губе способност деобе: губитаксе надокнађује регенерацијом и у младости и у старости. Смрт услед поремећаја рада јетре наступа само под великим притиском у смислу, рецимо, вирусног обољења, хроничног алкохолизма и сл. Пре него што угину, ћелије несумњиво функционишу све теже и лошије, што с годинама доводи до губљења елана. Топљење и пропадање нервних влакана је, у суштини, процес идентичан распадању јетре, плућног или било ког другог ткива у организму, јер она и јесу једно од ткива које је, због функције коју обавља,
добило специфицан облик. Упркос научних тврдњи да се не обнављају или то чине изузетно споро, могуће је радити на регенерацији нервних влакана, то јест поспешивању (убрзању) процеса у смислу скраћења времена обнављања. На пример, влакно за чију је регенерацију потребно десет година, да се регенерише за пет, а потом покушати и за две и по године. На "рачун" сваког живог организма, живе читава "планета" других (такорећи) аутохтоних организама у односу на човеков. Баш као што овај живи на Земљи која је део Сунцевог система, галаксије, итд. вируси, бактерије, гљивице... живе, хране се, множе, без свести да изван људског организма постоји други свет. Уколико су неким случајем избачени и пренети у други организам, упадају у панику, а бивају и нападнути од стране ћелија које чине одбрамбене снаге тог другог организма. Сваки посебан узрок инфекције, свако посебно порекло развоја болести, има специфичне карактеристике према којима се може извршити и класификација: ако је права инфекција; уколико је губитак имунитета изазван супресивима; уколико је изазван претераном злоупотребом антибиотика... Примарни узроци (нпр. физички или психички шок) супримирања имунолошког система не изазивају његово оштећење у мери у којој то чине антибиотици примењени код деце од најранијег детињства. Наиме, честа употреба антибиотика спречава рад и даљи развој одбрамбеног механизма имунолошког система будући да антибиотици преузимају његову улогу, а он полако закржљава. Значи, у случају пада имунитета из разлога који би се могао окарактерисати као "природан", могуће га је релативно брзо повратити разним лековима, посебним режимом исхране, речју - опоравком. Уколико је инициран злоупотребом антибиотика - не може се опоравити, као последица се јављају одређене болести (микоплазме) и долази до његовог постепеног, али незадрживог пада. Опоравак је само делимично могућ зато што је механизам - уништен!
Налази испитивања обављених на глодарима поврђују становиште да убрзано стварање митохондријалних мутација ДНК може да убрза старење. Животиње одгајане на дијети су здравије и дуговечније од својих парњака храњених без ограничења. Животиње са дужим веком, одгајане ограниченом дијетом са мање слободних радикала, акумулирају мање оштецења ДНК од животиња из контролне групе. Уколико оштећење слободним радикалима доводи до акумулације мутација митохондријалне ДНК и сходно томе поспешује старење, третман за блокаду митрохондријалне производње поменутих радикала потенцијално би могао да успори старење и одложи појаву обољења изазваних старењем. Има мишљења да би такви приступи можда могли да се састоје у дугорочном третману антиоксидансима (нпр. коензимом Q или витаминима Ц и Е), мада мислим да то није потребно, чак може да буде и веома штетно уносити хемијски синтетизоване витамине, ензиме и коензиме, јер редовна употреба интегралних намирница нуди сасвим довољно, и то у природном облику, свега онога што нуди хемијска индустрија. Наиме, акутни стрес доводи до поремећаја оксидационоредукционих процеса, стварају се слободни радикали, повећава количина азотмоноксида унутарћелија (N0), сумпорводоник (SH) прелази у SS (бисулфид), бујају или се одвајају анаеробне кпице које користе N (азот) за разлику од аерогених које троше кисеоник (О). Управо због овога ваља избегаватм црвена меса: нитрати и нитрити стварају азотну унутарћелијску средину, тј. прекомерно сеповећаванивоМО(у мапим концентрацијама, иначе, неопходног) у самој ћелији. Друга стратегија успоравања старења могла би да се базира на ограничење повећања мутираних митохондријалних ДНК у мишићима и другим ткивима. У том циљу, научници су покушали да разјасне молекуларне интеракције помоћу којих једра ћелија
детектују локалне дефиците енергије и стимулишу производњу абератних (лутајућих) митохондрија у својој околини. Очување здравља подразумева строго избегавање интоксикације органа и ткива агенсима имунолошког стреса, од којих су посебно штетни: - Хемијски: психоактивне дроге и афродизијаци (кокаин, хероин, крек, инхалациони нитрити или опијати, амфетамини, итд.), хемијско загађење, детрџенти, боје, освеживачи ваздуха и спрејеви, конзерванси за храну, токсични фармацеутски лекови укључујући и антибиотике, кортикостероиде, лекове за хемотерапију и антиретровирале. - Физички: јонизујуће и нејонизујуће зрачење, електромагнетна поља која потичу од електричне и електронске опреме, геопатије и космопатије. - Биолошки: крв и крвни производи, сперма (посебно путем ректапне инсеменације), вакцине, сексуално преносиве болести, остале инфекције и паразитозе. - Психички: узнемиреност, депресија и паника, итд. - Нутритивни: недостатак довољних количина хране у неразвијеним земљама или ширење мреже ресторана брзе хране у развијеним. (Обавезно конзумирати што је могуће више природних и интегралних намирница уз избегавање дувана, алкохола, кафе, чоколаде, газираних пића, конзервиране и хране која садржи хемијске конзервансе, рафинираних производа (шећер, бело брашно, вештачки заслађивачи, итд.), животињских протеина и масноћа, укључујући млечне производе и слаткише.) Активан живот, редовно обављање радних и пословних задатака, обезбеђивање довољно времена за одмор и сан, упражњавање умерено тешких физичких вежби и издвајање
времена за опуштање и забаву, представљају важне факторе опстанка човека. Здрав живот није, сам по себи, довољан предуслов за продужавање живота. Много особа живи веома "здраво" педантно водећи рачуна о готово сваком детаљу властитог битисања да би се, у једном тренутку, испоставило - узалуд. Овде није реч о оном што подразумева "људска природа" (нпр. ко лакше подноси стресове), већ у специфичној способности сваког организма да прави равнотежу, без обзира да ли на неке процесе реагује, већ, у њиховом зачетку или тек на "биолошки аларм". Тај програм заштите (попут антивирусних компјутерских програма) треба неговати, стимулисати и унапређивати. Здрава и правилна исхрана, миран живот, незагађен ваздух, само су додатак хуманом антивирусном програму у циљу одлагања старења. Систем који подржава овај "програм" јесте имунолошки систем и код сваког човека је на различитом ступњу развоја, подразумева се не еволутивног већ - функционапног. Баш тај "систем" и "програм" чији рад он подржава, представљају наду за људски и живи свет у целини. Загађење ваздуха, космичко зрачење и радијација неће бити опасни у мери у којој су то данас, уколико се систем одбране од ендогених и егзогених патогена буде повећавао и појачавао генетским путем. Живи свет ће их, уколико буде напредовао у том правцу, превазићи, а временом ће они постати чак неопходни за његово функционисање захваљујући управо овој могућности коју крије имуни систем!
ИПАК ИМА НАДЕ ЗА СРБИЈУ
У сваком људском организму, догађа се процес оксидационе редукције, тако да се кисеоник редукује у слободне радикапе кисеоника и киселину. Људи не би могли да опстану, када не би имали читаве серије ензима које ослобађају кисеоник назад у његово молекуларно стање. Ензими су серије аминокиселина са витаминским ко-фактором и минералним активатором (као и металима у траговима). Они делују само зато што постоји енергетско поље које им то омогућава. То енергетско поље се идентификује као електростатичко или магнетно. Уствари, магнетно поље је измерено и регистровано, док ензими обављају своју функцију. Негатмвно магнетно поље је енергетско поље које окреће електроне супротно од смера кретања казаљке на сату. То је енергетско поље које активира ензиме у циљу преокретања киселина и ослобађања кисеоника који је у њима заробљен и нема вредности, у смислу оксидације, док се не ослободи назад у молекуларно стање. Оксидоредуктивни ензимски систем кроз мултипликоване ензиме има функционални капацитет да ослобађа кисеоник из заробљеног стања у киселинама и, такође, катализује слободне радикапе кисеоника у водоник пероксид, а постоји општи пут којим га ензимске катапазе катапизују у молекуларни кисеоник и воду. Ензим је способан да врши катапизу без сопственогуништавања. Он се везује за супстрат и та комбинација служи као електронско удубљење, способно да уклања електроне из електронски везаног кисеоника.
Негативно магнетно поље чува алкални баферски систем недирнутим и тако прави медијум погодан за оксидоредуктазну катализу. Ензими се електростатички стабилишу стратешки смештеним киселинама, базама, јонима метала или диполима, који су део структуре ензима. Инхибирање киселих и појачавање базних области, под утицајем негативног магнетног поља, даје негативни електромагнетни правац у корист оксидоредуктазне ензимске катализе. Магнетно поље које је присутно током катализе се може измерити. Каталитичка реакција има електрично поље. Пошто је магнетно поље увек присутно у електричном пољу, када се дешава кретање електрона, онда је магнетно поље присутно и током катализе. Уствари, идентификација магнетног поља током катализе је метод за доказивање каталитичке реакције. Тело прави своје сопствено магнетно поље оксидацијом. Људи су електромагнетни. Мозак је позитивно електромагнетно поларисан, а периферија од мозга ка спољашњости је негативно поларисана. Када задобијемо повреду неке врсте, електрично и магнетно поље повреде је позитивно електромагнетно поље. Организам кроз своје механизме нервног система и ћелија које окружују нервни систем концентрише негативно електромагнетно поље на месту повреде, у циљу излечења Он мора одржати негативно магнетно поље, како би се догодило излечење. Уколико се не успостави негативно електромагнетно поље, излечење се не дешава. Апсолутно је неопходно да оно буде присутно током процеса излечења. Негативно магнетно поље је апкалинизирајуће. Морамо алкалинизовати област, да би се догодило излечење, зато што не можемо имати кисеоник у киселој средини. Молекуларни кисеоник једино можемо имати у алкалној средини. пХ наше крви је 7,4; ми смо, другим речима, алкални. Када идемо ка киселости постајемо болесни и развијамо различите врсте симптома. Где год да је та киселина, област је запаљена; можемо је звати артритис или, ако је у мозгу, психоза.
Нормапна, здрава ћелија је алкална, мора то бити или неће бити кисеоника неопходног за стварање енергије. АТП (аденозин трифосфат), супстанца која ствара биолошку енергију употребом кисеоника у тзв. оксидативној фосфорилацији. АТП је алкалан и захтева довољне количине молекуларног кисеоника. Инфективни микроорганизми (бактерије, вируси, гљивице, цревни паразити и сл.) и ћелије канцера користе други метод. Он се зове ферментациона фосфорилација. АТП (енергија) се ствара путем ферментације, која уопште не захтева кисеоник. Уствари, и када би било довољно кисеоника, он не би функционисао. Присуство кисеоника и алкално стање би спречили ферментацију, за њу је неопходна кисела средина и мора бити мало или нимало кисеоника. Хумане ћелије имају способност да стварају АТП оксидационом фосфорилацијом или фосфорилацијом супстраног нивоа (ферментационом фосфорилацијом). Када се, на пример, интензивно бавимо неком физичком активношћу и искористимо сав наш АТП и немамо више кисеоника зато што се још излажемо напору, мишићне ћелије ће прећи на ферментациону фосфорилацију, али само привремено. Оваква фосфорилација не може одржавати живот људи, већ је само привремена помоћ за организам. Ферментациона фосфорилација одржава живот ћелија канцера и инфективних микроорганизама, зато што они на тај начин синтетишу АТП. Два механизма прављења енергије су инкомпатибилна и никада не функционишу оба у исто време. Ми неадаптивно реагујемо на храну, хемикалије, инхаланте, токсине. Сви они производе локално кисело стање, али га понекад можемо систематски измерити. Повреде, инфламације, инфекције, итд. су киселе. Било шта што област чини киселом је предиспозиција за развој канцера током дугог периода. Реакције на храну (имунолошке алергије,
неимунолошке неадаптивне реакције, зависности) предиспозиционирају појединца за развој канцера. Постоји и други механизам. У просеку задобијемо 10 000 повреда нашег генетског материјала званог ДНК у току једног дана канцерогених хемикалија. ДНК може бити излечена (поправљена) све дотле док ћелија има довољно кисеоника и алкални медијум. Ми све време поправљамо своју ДНК, али ако она није у киселом станју, онда се не поправља. Канцерогена ћелија се повређује, и пошто је у киселом стању, може поправљати ДНК, па се репродукује са дефектном (оштећеном) ДНК. Другим речима, канцер настаје у ткиву које је у ацидо-хипоксијалном ћелијском стању, без обзира на индивидуалне утицаје који се могу појавити (токсичне супстанце, канцерогене хемикалије и сл.), стање ацидохипоксије, такође, мора бити присутно да би дошло до стварања канцера. Развој канцера увек, као што је поменуто, укључује оштећење ДНК, које може бити поправљено (самим тим и канцерогене ћелије уништене) све док је алкална хипероксија повезана са негативним магнетним пољем присутна. Решење у борби против канцера би могло лежати у механизму ослобађања кисеоника који је присутан у самим ћелијама. Обезбеђивањем услова за оптимално ћелијско функционисање кисеоником и одговарајућим пХ добијамо дах живота за хумане ћелије и пољубац смрти за ћелије канцера, бактерије, гљивице, вирусе и цревне паразите. Ту лежи суштина здравог живота и откриће најприроднијег и најефикаснијег антибиотика. Требало би, свакако, објаснити и праву природу и значај ДНК. Она је, наиме, банка података за изградњу и функционисанје организма. Генска информација ускладиштена у ДНК преноси се у два степена до синтезе разних молекула - ензима, о којима је већ било речи. Међутим, морамо имати у виду да није цео молекул ДНК функционалан. Већи део ДНК, више од 90%, привидно не служи ничему, па га је један од коаутора открића структуре ДНК, Крик, назвао "смеће". то 6и се могло схватити као еволутивно смеће или као даљи потенцијап за еволуцију, где
се мутацијама може играти еволуције, а када настану нови гени, онда их активирати. Да би се генска информација одржала у случају људског организма, потребно је да се почетних 3 милијарде хемијских слова (А, Т, Г, Ц - аденин тимин, гуанин, цитозин - хемијске базе чији редослед у ДНК одредјује специфичност датог организма) из прве станице подели неких милион милијарди пута током човековог раста и живота, то јест треба да се уради милион милијарди копирања генског текста. Ред величине је такав да није могуће очекивати савршенство и одсуство грешака. Као и у свим важним животним процесима, и у овом копирању учествују ензими. Структура тих ензима је одређена молекулима гена. ДНК је, опет, скројена тако да омогућава врло ефикасну оправку и исправљање оштећења и грешака које се дешавају и то, управо, помоћу тих специфичних ензима. Промена молекула ДНК дешава се с времена на време, као резултат хидролизе. Постоје, међутим, ензими који виде места где су “слова испала из текста" (ензими детекције) и исправљају их (ензими корекције). То је могуће, будући да је генска информација у молекулима ДНК поновљена, и то као негатив и позитив слике, тј. не идентично, него комплементарно. Када се једном догоди оштећење на једном ланцу, ензими исецају тај део и замењују га ископираним делом из другог ланца. Ако се деси да се истовремено оштете оба ланца, онда је ту рекомбинација. Ако је оштећен хромозом оца, ензим тражи одговарајући текст у хромозому мајке, очитава га и користи. Постоје стотине таквих ензима који препознају оштећења. Код бактерија и квасаца, тај део може бити чак до 10%. Постоји механизам корекције грешака у копирању ДНК, односно специфични ензими који препознају грешку. После тога ензими траже информацију о томе да ли је посматрани ланац оригинал или копија. Они су врло ефикасни и исправљају око 99,9% грешака. Мутација која инактивира овај процес оправке погрешних спојева (ОПС или енг. мисматцх репаир) изазива генску нестабилност и повећава спонтане мутације за око хиљаду пута. То су такозване мутаторске мутације.
Рекомбинација је други важан процес у одржању генске информације и њене еволуције. У њему се информације родитеља мешају, тако да потомство добија део очеве и део мајчине информације. Тако се ствара мозаични текст. То је генска рекомбинација и она се употребљава у оправљању неких генских оштећења у случају лома оба ланца ДНК. Да не би било губљења или удвостручавања информација, процес применјује комплементарно спаривање. Само уколико се делови савршено споје, сложе на око 1,000 хемијских слова, можемо бити скоро 100% сигурни да је реч о правом месту. Овај процес генске рекомбинације важан је за настанак нових врста. Све док једној популацији рекомбинација меша гене јавља се хомогенизација информације. У једној индивидуи имамо мозаик информација, јер се мешају очеве и мајчине информације. Ту се информација диверсификује, али шта се дешава у целој популацији? У њој се стално мешају сви гени, па се информација стапно хомогенизује и не дозвољава се да се један генски текст одвоји и изазове стварање нове врсте. За настајање нове врсте потребно је да се прекине генско кореспондирање. Дефиниција врсте јесте да је укрштање стерилно. То значи да потомака или нема или су, ако их има, они стерилни. Коњ и магарац могу да имају потомка - мулу, али је она стерилна, што значи да су коњ и магарац различите врсте, као што су различите врсте и оне чије укрштање не даје потомке. Рад на питањима генског фонда веома је важан, поготову са аспекта медицинских истраживања. Могу се, на пример, стварати лекови по мери пацијента, а посебно је битно питање савладавања све веће резистентности патогених организама, највише бактерија, на постојеће лекове. Шире гледано, отварасе и могућност стварања нових организама, то јест ширење обима биолошке разноврсности - биодиверзитета. Свакако, постојећи живи организми, микроби и биљке производе и широк спектар једињења која се већ користе у медицини. Због тога су програми биолошке разноврсности веома занимљиви као потенцијапни генератори нових једињења или "скела". Такве скеле могу да служе саме као нова молекуларна језгра или нови хемијски ентитети, да буду хемијски модификоване и даље развијане за тржиште фармације, агрохемије и прехрамбене индустрије.
Генетичари су покушавали да прошире овај концепт на гене и геноме (комбинаторна биологија), што даје модификације у апарату ћелијске биосинтезе. Ипак, овај елегантан концепт показао је своја ограничења, зато што се испоставило да је тешко мешати гене и геноме различитих организама, будући да између врста постоје генске баријере. До резултата о тзв. мозаичком састављању, дошла је седамдесетих година енглеска научница Мери Лајон, која је поставила тзв. Лајон-хипотезу. Она је вршила експеримент мишевима исте врсте који су имали различите боје крзна - белу и браон. Мишеви који су настали укрштањем имали су беле и браон мрље. Претпоставка М. Лајон настала на основу тако добијених "туфнастих" мишева, била је да је реч о инактивацији једног од "X” хромозома, то јест да је свака женка мозаик ћелија у којој је један хромозом инактиван: ако не ради онај за белу боју - појавиће се браон боја и обрнуто. Још 1958, јавила ми се помисао о томе да ензими могу бити преварен заменом њиховог градивног материјала на нивоу микроелемената (елементи у траговима, олигометали), почеци радова на реализацији ове замисли сежу до 1963, а резултати су објављени 1981, на Југословенском симпозијуму о протетским иновацијама. Заједно са тимом стручањака радио сам на бактерији Streptoccocus mutans. Реч је о бактерији која се најбоље адаптирала у усној дупљи, потиснувши многе друге бактерије. Она је једина способна да преко Крепсовог циклуса (процеса у коме се шећери разлажу до угљен-диоксида и воде) од шећера створи млечну киселину, која разара глеђ зуба. Такође ствара мрежу која армира меке наслаге (дентални плак) и тако онемогућава пљувачку да разблажи млечну киселину. Бактерија S. mutans за своје метаболичке процесе у стварању млечне киселине користи, негде на нивоу ензима енолазе, микроелемент двовалентно гвожђе. Ми смо уместо гвожђа додавали двовалентни молибден који је замењивао гвожђе, а да бактерија није могла то да открије, јер њени механизми
метаболичких процеса нису били програмирани да интервенишу на овако финим нивоима. Бактерија и њени ензими су, практично негде од средине циклуса, настављали процес стварања млечне киселине, али производ није била млечна киселина повољна по бактерије и штетна за зубе, већ су добијани угљен диоксид и вода који су повољни по зубе и штетни за бактерију. F r u c to s e -6 p h o s p h a te HC = 0
Н2СОН
| н
V
hI oh
О
н !о н
н 2! о н
н с --------------1
I
/^нсон °
Ј -
--------------------------------------------------
fosfoglicerat mutaza “ 7 -----------------------------------------
нсон
"2“ н
2 - fosfoglicerat
Н^0Р°3
*
L hidroliaza___ __
\
р н
\
У ј° ° н
ИСОРОЗ-►
\
н 2с о н
н 2с о р о 3
I
С=0 |
носн HCOH
hL h S u c r os e
I
f=0
носн HOCH I w I НСОН --------► нсон \
I
I------ 1 " Т
н Јн
"f*1
I о ------------- с -----------I
hI oh
Н2СОН
I
1 н2сон
----------►
HOCH
н 2с о н
у ј у / 2 • Phospha / у
нсон L h
*
\.
“ љ
ј оон
3— ► ј=о —
соро
сн2
Phosphoenol pyruvic
ј°°н ► нсон
СНз Pyruvic acid
СНз Lactic acid
“ ld
____________________________
^fosfoglicerat mutaza
i HoCOH
F r u c lo s e -1 phosphate
Слика 1: Приказ гликолитичкогразлагања сахарозе до млечне киселине у метаболизму бактерија
Значај овог истраживачког рада се огледа у томе што је показано на који начин се могу онемогућити, односно преварити, бактерије, вируси и кључни метаболички процеси људског организма тако да не стварају штетне хирбридне творевине. То би могао бити кључ за решење најтежих савремених болести са којима је школска медицина изгубила корак, као што су канцер, хепатитис, херпес и ХИВ / АИДС. Овде је и први пут поникла идеја да се интервенише на нивоу ензима, а да се они трајно не униште, отрују или, како неки научници кажу, искриве, већ да се само привремено и контролисано онемогуће у ономе зашта су,
А
0,700 --
0,500 --
0,300 --
ЈЛГ
0,100 -Ј
о |г
о|з
0^ 4
соас.
p g lm l
^
Слика 2: Калибрациона крива за одређивање молибдена (графитна кивета)
sl 15D-
130-
110-
90-
4
70' 50 -
30 -
10 -
L^_------ ----,--------------- 1--------------- 1--------------- 1--------------- 1--------------- Г - > m9/kfl 10
20
30
40
50
60
Слика 3: Калибрациона крива за одређивање молибдена (пламен N^O/C^H^)
током еволуције, створени. Показали смо да ензим који ради са микроелементом без којегуопште не може да функционише биће - када му се контролисано и перманентно даје други елемент у облику атома или молекула - преварен у једној, две, три секвенце
или више њих (колико желимо), а да касније неоштећен може да настави са оним елементом који му је еволуција одредила и без којег не може. То је један од кључних принципа по ком функционишу биолошки приоритети и биолошке интервенције. Овде се мора напоменути и да ми не смемо инактивисати ензим уз помоћ мутације, да бисмо добили жељену хибридну творевину. Ензим се мора онеспособити повратно (реверзибилно). Он тада и даље има своју функцију, па се добија нестерилна мула. Изузетно специфична супстанца, као што је ензим, мора да буде преварена, заварана, а не инактивисана или уништена. Нема мутације ензима, већ мутанти или немутанти производе једне или друге ензиме, чија способност за одређену биолошку реакцију треба привремено или трајно да се инактивише. У овом случају је успавани ензим само привремено инактивисан на одређеном нивоу реакције, односно није измењен у хемијском смислу ’/=ли замењен другим ензимом, већ је само добио други атом или јон као допуну. Мутација је природно или вештачки произведена промена у наследним својствима - структурна промена, којаћесе репродуковати, док се додавањем једногатома неког елемента не мења "шифра" ензима. Баријере између врста не подижу се мутацијом ензима, већ је реч о новим условима живота (исхрана на нивоу атома и молекула, нпр.). То значи да ензими корекције добијају нове атоме, а резултат таквих корекцијаје ново потомство са новим одликама. Што се тиче дефекта ензима, он може довести само до стерилности врста и читавог низа грешака и негативних мутација које никако не бисмо смели звати новим врстама, већ новим малформацијама јединки исте врсте, доведених некада до наказности, што никако није циљ еволуције. Колико нас овај рад приближава решењу за победу над бактеријским, вирусним и гљивичним обољењима најбоље се може видети на примеру ХИВ / АИДС-а. Да би ХИВ могао да се размножава, потребан му је ензим реверзне транскриптазе, који ради помоћу двовалентног магнезијума. Уколико се тај ензим превари - уместо
двовалентног магнезијума у игру се убаци неки двовалентни атом (гвожђе или молибден), за чије откривање вирус (његов ензим) није програмиран - размножавања ће бити, али ће потомство бити стерилни, а не потентни примерци вируса. Другим речима, нема бојеве муниције, нема чак ни маневарске само школски меци. Људи, заправо, не умиру од канцера, ХИВ / АИДС-а или болести зависности већ од губитка енергије, неухрањености, слабости и пропадања које проузрокују ова обољења. Тодоксинови препарати имају својеврсно имуномодулационо дејство, односно способност да ојачају имунокомпетентне ћелије (специфичне одбрамбене ћелије организма за сваку врсту болести) и напуне их микробиоенергијом (макробиоенергија је енергија коју поседује организам у целини, а микробиоенергија подразумева енергетски потенцијал сваке ћелије). Митохондрије су ћелијске органеле које функционишу попут акумулатора и одржавају електромагнетни потенцијал ћелије на одређеном нивоу. Тодоксин, својеврсном енергијом лековитог биља, подиже и одржава на високом стадијуму микробиоенергију на нивоу митохондрија и на тај начин ћелије постају способне да се супротставе изазивачима болести. Тодоксинова научна група се бавила проучавањем микробиоенергије још од шездесетих година прошлог века, због чега је често била на мети напада тврдокорних заступника званичномедицикских ставова, који су микробиоенергију сврставали у сферу паранормалног и мистичног. Не знам како су се ти људи осећали после саопштења да су Нобелову награду за медицину 1992. године добила два немачка научника Берт Сакмен и Ервин Нехер, који су успели да измере микроенегију каналића ћелијске мембране. Дакпе, више није било дилеме, микробиоенергија је присутна у животу сваке ћелије. Пропадање организма, које се назива кахексијом, праћено је губитком животне снаге, тежине, трошењем мишићног и другог ткива и инвалидношћу и повезује се са опортунистичким инфекцијама и престанком рада неких органа. Кахексија се
јавља као последица ненормалног метаболизма угљених хидрата, протеина и масти. За разлику од здравих ћелија, које користе кисеоник да би извукле енергију из глукозе и произвеле угљендиоскид и воду (нуспродукти овог процеса), већина канцерогених ћелија има другачије методе разлагања глукозе за стварање њима потребне енергије. Крајњи производ енергетског циклуса канцерогених ћелија, циклуса који се одвија без присуства кисеоника, представљају огромне количине млечне киселине. Млечна киселина, као и производи распадања протеина и масти, улази у крв, бубреге и јетру и, уз трошење огромних количина енергије, поново се претвара у глукозу. Затим се та глукоза враћа у канцерогене ћелије, које је користе за енергетске потребе, производе, опет, све веће количине млечне киселине, па се недостатак енергије поново јавља.. Овај погубни циклус може бити једно од објашњења како канцер, АИДС и болести зависности одводе тело на пут без повратка. После схватања да хируршки захвати и зрачење нису ефикасни у лечењу већине облика рака, као велика нада педесетих и шездесетих година овог века, појавила се хемотерапија. Нажалост, употреба “магичних лекова" ставила је пацијенте од канцера у још тежу и болнију ситуацију. Данас, можемо рећи да хемотерапија није побољшала ниску стопу реемисије, карактеристичну за примену конвенционалних врста терапије: онаостаје измедју 7 и 8%. Осим тога, процењује се даће чак25% пацијената оболелих од рака, а лечених хемотерапијом, добити неку нову неоплазму, управо као последицу зрачења (ово је, између остапих, свој^м истраживачким радом доказао и др Џозеф Голд, пензионисани научник који је учествовао у свемирским истраживањима које су спроводиле САД). Развитак нових антиканцерогених супстанци је свакако од виталног значаја за многе истраживаче у овој области. У последњих двадесетак година, Todoxin је био предмет жучних расправа, вођених између најеминентнијих истраживачких
установа за борбу против канцера (NCI - Национапни институт за канцер) у САД, али и широм света. Јединствена природа Todoxin-a се огледа у томе што он не делује директно на туморе, али блокира њихов раст и ширење. Његова вредност лежи у томе што врши реверзију процеса код оболелих од рака, процеса кахексије или синдрома слабљења пропадања, што је стварни узрок смрти у више од 50% случајева. Кахексија, иако у тесној вези са растом тумора, представља обољење независно од самог канцера и слабљење пацијената у терминалним фазама обољења је проуроковано "зачараним кругом", у коме тумор исисава енергију тела оболелог. Канцер није “нешто", већ са ради о процесу. Канцерозне ћелије су ушле у "болестан однос" са остатком организма. И са растом тумора тело се троши и топи. Ове две чињенице нису случајне, али су узрочно-последичне. Прекинути тај однос значи моћи зауставити тумор у целини. Ћелије рака често ферментирају. Процес ферментације је примитиван и непотребан, узалудан начин да се добије енергија, али је преовлађујући механизам помоћу кога те ћелије добијају енергију за свој раст и развој (Симпозијум Галенике, 1981 године, прим. др сци. Тодор Јовановић и сарадници). Механизам помоћу кога Todoxin делује је глуконеогена блокада у реакцији ПЕП ЦК (фосфоенолпириват карбоксикиназа; погледати приложену схему на којој се види на ком нивоу Todoxin спречава стварање млечне киселине). Овим се смањује “отицање" енергије из организма оболелог појачава глуконеогенеза у ћелијама тумора, чиме се прекида системски циклус тумор - добитак енергије и домаћин - губитак енергије или раст тумора - кахексија организма домаћина. Терапија Todoxin-oM (постоје две варијанте npenapaTaTodoxin 2 - основна "А" варијанта и појачана ”Б” варијанта, за поодмакле стадијуме) може представљати нову врсту хемотерапије, без великог броја нежељених ефеката у корист ограничене добробити (погледати Todoxin-OBy мапу имунолошког система).
Предности Todoxin-a у односу на званичномедицинске терапије канцера су бројне. То је јефтино природно једињење које се масовно производи и има многе терапеутске примене. Ране in vivo студије демонстрирапе су да Todoxin 2 (обе варијанте) може инхибирати губитак тежине и раст тумора код читавог варијетета трансплантираних модела мишева и пацова, без директне цитотоксичности, да може додати антитуморски ефекат хемотерапијским лековима и да нема значајних нежељених ефеката. Како је запажено у многим студијама на NCI (Национапни институт за канцер САД), Каролинска институту у Штокхолму, Бекменовој лабораторији у Канади, приликом администрирања Todoxin-a 2, у пажљиво структурисаним дозама, показапа су се многа корисна дејства против слабљења код губитка тежине, губитка апетита, болова и психолошких депресија које су често присутне код канцера и приликом његовог лечења. Извештено је, такође, у овим и бројним другим истраживањима да Todoxin 2 може инхибирати раст тумора. Потенцијапни нежељени ефекти (јавили су се код мање од 2% испитаника) укључују вртоглавице, мучнине и благе осећаје свраба на кожи (ово је изузетно ретка појава, можда 1 : 1000 пацијената, овај податак, мање од 2 %, изнет је због иностраних пацијената, јер тамошњи здравствени прописи захтевају да се тако напише, иако то не мора да има везе са нашом медикацијом). Могући корисни ефекти укључују редукцију болова, губљења кондиције (кахексију), стабилизацију симптома и раста тумора, побољшање апетита и добијање на телесној тежини, побољшање става и снаге и нестанак симптома и ремисију канцера. Током бројних студија, доказано је да је одржавање телесне тежине, код пацијената третираних Todoxin-oM, статистички повезано са повећањем ефикасности ингестираних калорија, да су средњи циркулаторни нивои Todoxin-a у крви 9х након узимања стандардне оралне дозе износили 0 - 8 9 нг/мл, имплицирајући да пацијенти који нису имапи користи од Todoxin-a нису апсорбовали исти из гастроинтестиналног тракта.
Истраживачи из Бекменове лабораторије су демонстрирали да Тодоџин редукује протеински слом и чува периферну (телесну) мишићну масу код пацијената са канцером плућа у касној фази не-малих-ћелија (NSCLC); такође је откривено да Todoxin 2 (обе варијанте) делује на одржавање нивоа серум-албумина, важног прогностикатора преживљавања код пацијената од канцера. Употреба средстава за смирење, седатива, аналгетика, барбитурата и / или алкохолних напитака са Todoxin-oM 2Б (појачана варијанта за поодмакле стадијуме канцера) уништава ефикасност овог лека, што није случај са Todoxin-oM 2А (основна варијанта). Постоје и извесни нутрициони принципи којих се треба придржавати током коришћења Todoxin-a 2Б (појачана варијанта за поодмакле стадијуме канцера) и Todoxin-a 2А (основна варијанта).: -
-
Прва 42 дана Todoxin-oBe терапије и код А и Б варијанте Todoxin-a (често се комбинују) не сме се узимати ништа од намирница животињског порекла. Избегавати било коју храну која је замрзнута или конзервисана. Избегавати храну која садржи конзервансе, адитиве и вештачке боје. Не јести производе који садрже бело брашно, со или бели шећер. Јести што више "живе" хране, као што је воће, поврће и пити свеже исцеђене сокове. Пити што више чајева или минералне воде (према сопственим потребама), као замену за чесмовачу. Ако се примењује сама или комбинована варијанта Б Todoxin-a, уз њу се не смеју узимати медикаменти против болова, лекови за смирење, лекови против несанице и уопште бити опрезан са узимањем медицинских препарата.
Одмор је важан, а физичка активност и вежбе треба да буду умерено заступљени.
Ја никада нисам радио оно што су други радили и никада нисам постављао питања која су други понављали. Пронашао сам своје одговоре и Todoxin. Пронаћи ћу и пут да он дође до свих којима је неопходан. Читаоци који желе да сазнају више о неким темама из овог текста додатне информације могу наћи у одговарајућој литератури: -
"Зборник радова са Југословенског симпозијума о протетским иновацијама", Београд, 1981.
-
"Случај преварене бактерије - Епохално откриће или научни римејк", Талаксија", април 1990.
-
"Да ли ће преко људског гена Американци ускоро завладати светом?", "Аргумент", 19. мај 1997.
-
"Природни виростатик Todoxin у лечењу ХИВ-инфекције и канцерознихобољења",прим. др сци. Тодор Јовановић и коаутори Мила и Дејан Јовановић, Београд, 1996.
-
Т odoxin - биолошким скалпелом на технологију заблуде ", прим. др сци. Тодор Јовановић и коаутори Мила и Дејан Јовановић, Београд, 1998.
-
"Србији на здравље", прим. др сци. Тодор Јовановић и коаутори Мила и Дејан Јовановић, Београд, 1999.
-
"Србији са срећом", прим. др сци. Тодор Јовановић и коаутори Мила и Дејан Јовановић, Београд, 2001.
-
"Нада за Србију", прим. др сци. Тодор Јовановић и коаутори Мила и Дејан Јовановић, Београд, 2002.
Ју и н го в тум ор (при м ити вни неуроектодерм ални тум ор костију) ко с тн а с р ж
Примарни остеолитички тумор био је присутан у карлици. Постоји тежак инфилтрат већином вакуолисаних ћелија тумора.Овај снимак под увеличањем показује групу пет ћелија тумора, две одвојене ћелије тумора и лимфоцит. Нема слецифичних одлика које би Јуингов тумор разликовале од других тумора малих ћелија у деце.
А кутн а л и ф о ц и тн а леукемија, F A B ти п L1 ко с тн а с р ж
Најчешћи тип леикемије у деце, бласт ћелије су мале и лимфоцитоидне. Висок однос нуклеус: цитоплазма, а нуклеоли се начелно не виде. L1 морфологија уочава се у свим имунолошким дефинисаним подтиповима ALL, осим B-ALL. Највећи део повезан је са позитивношћу CD 10, са цитоплазмичким имуноглобулином или без њега. Хипердиплоидија (>50 хромозома) такође више уобичајена у обољењу типа L1.
А к утн а л и м ф о ц и тн а леукемија, F A B ти п L Z к о с тн а с р ж
Овај тип обухвата 10-15% свих случајева и одређен је присуством ниског односа нуклеус, цитоплазма, упадљивим нуклеолима, неправилним изгледом нуклеуса и већим бласт ћелијама. Повезан је са периодичном ацидонегативношћу и јавља се чешће у старије деце. L2 може бити ризистентнија на лечење и има вишу стопу неуспеле индукције ремисије.
А у то а глути н а ц и ја црвених крвних зрнаца р а з м а з крви
Ово дете имало је Mucoplasma pneumonia. Црвена крвна зрнца су аутоаглутинирала, јер су прекривена хладним антителом. Ова аглутинација дешава се када се плочица осуши на собној температури, а може се спречити ако се суши на 37 степени.
Хочкинов лим ф ом л и м ф н и чвор, п р е п а р а т у т у ш у
Приказана је класична Рид/Стернбергова (Reed/Sternberg) ћелија са двоструким нуклеолима и нуклеолима "совино око".
Candida albicans ( M oniliasis) т р е п а н а т к о с тн е ср ж и
Овај тинејџерје три месеца пре овога био имао пресађивање костне сржи услед леукемије. Реконституција хематопоезе је успостављена, али се у пацијента развила упорна грозница. С. albicans издвоЈена је и из крви и из костне сржи. Гљивица се лако уочава у овој секцији. Реакција PAS или сребро-метанамин показали би гљивицу још јасније.
Норм алан л и м ф н и чвор п реп арат у туш у
Приказан је изглед нормалног чвора. Површина реза чвора благо је притиснута на стаклену плочицу, отисак је фиксиран и обојен. Лифоцити су хетерогени, виде се разбацани макрофаги.
Не-Хочкинов лим ф ом л и м ф н и чв ор, п р е п а р а т у т у ш у
Хомогенија популација великих бласт ћелија, али нормалан изглед може да варира, посебно у реактивним чворовима. Поуздана дијагноза може се поставити само уз хистопатолошки и имуноцитохемијски налаз.
МАПА ЧОВЕКОВОГ ИМУНОБИОЛОШКОГ СИСТЕМА
ЛЕГЕНДА: ADCC = +>елијски посредована цитотоксичност, зависна од антитела BCGF = ф актор раста В-ћелија CSF = ф актор стимулације колонија ЕР = ендогени пироген HLA = хумани леукоцитни антиген HLA-DR = D-везани HLA HNK-1 = површински специфични антиген НК-ћелија IFN = интерферон IL-1 = ф актор активације синтезе IL-2 (луче га Мо/Ма) IL-2 = ф актор који помаже раст Т-ћелија (комуникациона супстанца имунокомпетентних ћелија)
LA K = лимф окински активиране ИК-ћелије LEM = леукоцитни ендогени посредник LG L = велики грануларни лимфоцит L y m p ho kin es = лимфокини (синтетишу их Т-ћелије) - LIF = ф актор инхибиције леукоцита - MAF = ф актор активације макрофага - MCF = ф актор стимулације колонија (помаже раст и сазревање моноцита) - MF = митогенетски ф актор - MIF = ф актор инхибиције миграције макрофага
МНС = главни комплекс хистокомпатибилности Мо/Ма = моноцити/макрофаги NK = ћелије природне убице РН-1 = ф актор активације NK д а луче IL-2 и IFN гама РН-2 = ф актор активације В-ћелија да луче IL-4 и IL-10 SRF = ф актор реакције кож е T -Ly = Т-лимфоцити - Т4-помоћнице (CD4, ОКТ4, Leu3) - Т4-индуктори - Т8-супресори (CD8, ОКТ8, Leu2) - Т8-цитотоксичне
САДРЖАЈ
ПРЕ СВЕГА - ШТА ЈЕ НА СЛИЦИ УВОД
стр.
“TODoXIN®” “TODoXIN®” БР. 1 УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ ПРЕМА УЗРАСТУ РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ ХРАНА И ЗДРАВЉЕ СЕДАМ ДАНА ПРЕ И ПОСЛЕ ПОСТА ОПШТЕ ПРЕПОРУКЕ О ИСХРАНИ КИСЕЛЕ И БАЗНЕ НАМИРНИЦЕ ВИТАМИНИ ФОТОНИ МОРАЛНО НЕПИСМЕНИ ЧИТАЈУ КЊИГУ ЖИВОТА ЗАНИМЉИВОСТИ О БОЛЕСТИ НЕМАНОДИЈЕ ТИМУС ФЛУОР ЗУБИ ЗДРАВИ БЕЗ ФЛУОРА ШТИТАСТА ЖЛЕЗДА ЕПИЛЕПСИЈА НАРКОМАНИЈА НОЋНО МОКРЕЊЕ И ИНФЕКЦИЈЕ МОКРАЋНИХ КАНАЛА ПРЕМЕНСТРУАЛНИ СИНДРОМ СТЕРИЛИТЕТ ПАРКИНСОНОВ СИНДРОМ ТУБЕРКУЛОЗА ДИЈАБЕТЕС
7 11 15 23 25 35 57 61 63 69 73 81 91 97 109 119 137 143 153 161 181 191 195 207 219 233
КОЖА, СУНЦЕ И КОЖНА ОБОЉЕЊА КОСА АКНЕ ПСОРИЈАЗА АЛЕРГИЈЕ АСТМАИ БРОНХИТИСИ СИНУЗИТИС СРЧАНА ОБОЉЕЊА КРОНОВА БОЛЕСТ И УЛЦЕРОЗНИ КОЛИТИС ЗАТВОР И ХЕМОРОИДИ STAPHYLOCOCCUS AUREUS ВАЖНИЈИ ВИРУСИ ГРИП, НАЗЕБ И ТОМЕ СЛИЧНО ХЕПАТИТИС ХЕРПЕСИ КАНДИДИЈАЗЕ, ХЛАМИДИЈЕ, ТРИХОМОНАС МИКОПЛАЗМЕ РЕУМАТИЗАМ САРКОИДОЗА СКЛЕРОДЕРМИЈА МИЈАСТЕНИЈА ГРАВИС МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗА КАНЦЕР ЗНАЧАЈАН ДОПРИНОС БОЉЕМ РАЗУМЕВАЊУ НАСТАНКА КАНЦЕРА HELICOBACTER PYLORI БИОЛОШКИМ СКАЛПЕЛОМ НА ТЕХНОЛОГИЈУ ЗАБЛУДЕ ИПАК ИМА НАДЕ ЗА СРБИЈУ МАПА ИМУНОБИОЛОШКОГ СИСТЕМА
283 301 315 331 343 373 389 395 423 453 459 473 489 515 527 539 553 573 587 601 621 631 657 805 821 831 847 (прилог)
САДРЖАЈ
ПО А З Б У Ч Н О М
РЕДУ
АКНЕ стр. 315 АЛЕРГИЈЕ 343 АСТМАИ БРОНХИТИСИ 373 БИОЛОШКИМ СКАЛПЕЛОМ НА ТЕХНОЛОГИЈУ ЗАБЛУДЕ 831 ВАЖНИЈИ ВИРУСИ 473 ВИТАМИНИ 69 ГРИП, НАЗЕБ И ТОМЕ СЛИЧНО 489 ДИЈАБЕТЕС 233 ЕПИЛЕПСИЈА 153 ЗАНИМЉИВОСТИ О БОЛЕСТИ 91 ЗАТВОР И ХЕМОРОИДИ 453 ЗУБИ ЗДРАВИ БЕЗ ФЛУОРА 137 ЗНАЧАЈАН ДОПРИНОС БОЉЕМ РАЗУМЕВАЊУ НАСТАНКА КАНЦЕРА 805 ИПАК ИМА НАДЕ ЗА СРБИЈУ 847 КАНЦЕР 657 КАНДИДИЈАЗЕ, ХЛАМИДИЈЕ, ТРИХОМОНАС 539 КИСЕЛЕ И БАЗНЕ НАМИРНИЦЕ 63 КОЖА, СУНЦЕ И КОЖНА ОБОЉЕЊА 283 КОСА 301 КРОНОВА БОЛЕСТ И УЛЦЕРОЗНИ КОЛИТИС 423 МАПА ИМУНОБИОЛОШКОГ СИСТЕМА (прилог) МИЈАСТЕНИЈА ГРАВИС 621 МИКОПЛАЗМЕ 553 МОРАЛНО НЕПИСМЕНИ ЧИТАЈУ КЊИГУ ЖИВОТА 81 МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗА 631
НАРКОМАНИЈА НЕМАНОДИЈЕ НОЋНО МОКРЕЊЕ И ИНФЕКЦИЈЕ МОКРАЋНИХ КАНАЛА ОПШТЕ ПРЕПОРУКЕ О ИСХРАНИ ПАРКИНСОНОВ СИНДРОМ ПРЕМЕНСТРУАЛНИ СИНДРОМ ПРЕ СВЕГА - ШТА ЈЕ НА СЛИЦИ ПСОРИЈАЗА РЕЦЕПТИ ЗА ДОПУНСКЕ ПРЕПАРАТЕ РЕУМАТИЗАМ САРКОИДОЗА СЕДАМ ДАНА ПРЕ И ПОСЛЕ ПОСТА СИНУЗИТИС СКЛЕРОДЕРМИЈА СРЧАНА ОБОЛЕЊА STAPHYLOCOCCUS AUREUS СТРИЛИТЕТ ТИМУС "TODoXIN®" "TODoXIN® " БР. 1 УПУТСТВО ЗА УЗИМАЊЕ ПРЕМА УЗРАСТУ ТУБЕРКОЛОЗА УВОД ФЛУОР ФОТОНИ HELYCOBACTER PYLORI ХЕПАТИТИС ХЕРПЕСИ ХРАНА И ЗДРАВЉЕ ШТИТАСТА ЖЛЕЗДА
161 97 181 61 207 191 7 331 25 573 587 57 389 601 395 459 195 109 15 23 219 11 119 73 821 515 527 35 143
прим. др сц. Тодор Јовановић Мила Јовановић Дејан Јовановић
СРБИЈИ СА СРЕЋОМ Уредник
Александар Сенић Лектура и коректура
Александар Сенић Компјутерска обрада и прелом
Татјана и Зоран Денић Корице
Зоран Денић Издавач
“ТОРЕКСИН” д. о. о. Београд Штампа:
“СИГМА ПРИНТ” Београд
Тираж: 2.500 примерака
C I P - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
613 ЈОВАНОВИЋ, Тодор Србији са срећом / Тодор Јовановић, Мила Јованови^, Дејан Јовановић. - Београд: Торексин, 2006 (Београд: Сигма принт). 864 стр., (3) листа са таблама : табеле ; 21 cm Тираж 2500. 1. Јовановић, Мила 2. Јовановић, Дејан а) Здравље - Заштита
TODoXIN*
View more...
Comments
