4. Saobracajni Sistem - Funkcija i Struktura

4. SAOBRAĆAJNI SISTEM – FUNKCIJA I STRUKTURA Cilj ovog poglavlja je upoznavanje sa pojmovima - sistem, saobraćajni sistem u najširem smislu, elementi, funkcija i struktura saobraćajnog sistema. Obzirom na složenu strukturu saobraćajnih sistema posebno su objašnjeni mogući principi definisanja podsistema saobraćajnog sistema.

4.1. SISTEM - OSNOVNI POJMOVI Reč sistem znači određeni sastav, celinu, skup određenih delova ili celishodno sastavljenu celinu1. Prema tome, sistem nije bilo kakav skup, već uređen skup koji kao takav predstavlja određenu celinu, koji kao celina čini neki pojam ili izvršava neku celovitu funkciju. "Sistemi su, dakle, ne prosti zbirovi raznih elemenata već ... skupovi koji imaju svojstva koja nemaju, odnosno ne moraju imati njihovi sastavni elementi. Još su stari Grci znali da je celina „više“ od zbira svojih delova. Iako se, dakle, sistem sastoji iz delova, on nije svodljiv na delove". U tom smislu govorimo o Sunčevom sistemu, sistemu krvnih sudova, Mendeljejevom sistemu hemijskih elemenata, privrednom sistemu naše zemlje, itd. Proučavanju sistema, posebno velikih tehničkih, prirodnih i društvenih, doprinela je Opšta teorija sistema kibernetičara Norberta Vinera. Viner se danas, prema opštem shvatanju, svrstava među najveće umove čovečanstva, kako zbog svojih doprinosa stvaranju novog sistema nauka zasnovanih na kibernetici, tako i zbog doprinosa razvoju naučne metodologije. A Viner je tvorac i Kibernetike i Opšte teorije sistema. Kibernetika je "opšta teorija upravljanja i veza", odnosno "nauka o upravljanju procesima i sistemima svih vrsta". Statika i dinamika sistema Opšta teorija sistema proučava promene delova sistema, promene odnosa između delova sistema i promene zadataka sistema u celini. Opšta teorija sistema proučava sisteme koji se menjaju. Ona proučava dinamičke sisteme. Kretanje je niz prelazaka iz jednog u drugo stanje. Promena sistema, njegova dinamika, sastoji se iz stalnog prelaska iz jednog u drugi sistem. To kretanje se ne može zaustaviti ali se može snimiti. A snimanje kretanja, kao na filmu, sastoji se od niza snimaka pojedinih stanja. Tako se može dobiti statički snimak stanja sistema u svakom trenutku, koji se može detaljno proučiti i objasniti. Naravno, pravo objašnjenje se može dati samo ako se zna na kom delu kretanja se nalazi stanje čiji je snimak posmatran. Prema tome i kada se proučava statika dinamičkih sistema – stanje sistema u jednom trenutku – mora se proučiti i odnos toga stanja prema prethodnom i prema budućem stanju. 1

Vujaklija, Leksikon stranih reči i izraza; (Grčki: συσθεµα)

52

Pored dinamičkih, postoje i statički – nepromenljivi sistemi. Oni nisu predmet interesovanja Opšte teorije sistema, niti su predmet našeg interesovanja u daljem tekstu. Funkcija i struktura sistema Dinamički sistemi imaju svoju funkciju (Latinski: functio = vršenje službe, dužnost, zadatak). To je onaj zadatak koji sistem kao celina izvršava. Privredni sistem zemlje ima funkciju (zadatak) da obezbedi materijalna dobra za podmirenje potreba građana i društva; sistem školstva ima funkciju da obrazuje i vaspitava građane kako bi ih osposobio za život i rad u društvu; sistem krvnih sudova u ljudskom organizmu ima funkciju da obezbedi ishranu svih ćelija u telu; itd. Funkcije dinamičkih sistema se stalno menjaju. Privreda se stalno razvija, uslovi privređivanja se menjaju, nauka i tehnika donose nove mogućnosti, potrebe građana se, takođe, menjaju. Zbog svega toga menjaju se i zadaci – funkcije sistema narodne privrede ali i sistema školstva. Funkcije sistema krvnih sudova različite su u doba rasta, u doba sazrevanja, u starosti ..., pri izuzetnim fizičkim naporima ili za vreme odmaranja... Dinamički sistemi imaju i svoju strukturu (Latinski: structura = sklop, sastav, učešće delova u celini). Strukturu sistema određuju elementi koji ga čine i, još više, način na koji su ti elementi međusobno povezani. "Isti elementi, ali različito među sobom povezani, tj. sa različitom mrežom veza – strukturom, daju sasvim neki drugi sistem, jer sistemi su među sobom mnogo sličniji na osnovu sličnosti svoje strukture (načina povezanosti elemenata u sistem), nego na osnovu sličnosti elemenata koje poseduju"2. To je isto kao što isti hemijski elementi, međusobno različito vezani, daju različita jedinjenja ili kao što isti delovi (zupčanici, opruge, poluge, osovine, točkovi, itd.) međusobno različito povezani daju različite mašine i vrše različite funkcije. Strukture dinamičkih sistema se stalno menjaju. Iz sistema ispadaju dotrajali i zaostali a ulaze novi elementi. Veze između elemenata takođe se menjaju. Time se menjaju i sami sistemi, odnosno prelaze iz jednog u drugi sistem. Funkcija i struktura sistema su međusobno zavisne. "Svaki dinamički sistem jeste istovremeni spoj strukture i funkcije. To su dva dela iste celine". Zato svaka promena u strukturi sistema menja i njegovu funkciju, a svaka promena funkcije (zadataka) sistema traži promene u njegovoj strukturi. Po rečniku Opšte teorije sistema, taj uzajamni odnos naziva se povratna sprega ili interakcija. Hijerarhija sistema Veliki dinamički sistemi imaju svoju hijerarhiju. Određeni broj, na određeni način povezanih elemenata, čini jedan sistem nižeg reda. Više ovakvih sistema nižeg reda, na određeni način međusobno povezanih, čine sistem višeg reda. Itd. Ako neki sistem višeg reda ima u svom sastavu više podsistema – sistema nižeg reda – on je složeni sistem. U složenim sistemima se funkcija i struktura celog sistema razlikuje od funkcija i struktura njegovih podsistema. 2

Prof. dr Radmila Stojanović: Op. cit.

53

Sistemi nižeg reda mogu istovremeno biti podsistemi više sistema višeg reda. U složenim sistemima deluju povratne sprege između: • strukture i funkcije celog sistema (a), • struktura i funkcija svakog podsistema (b), • struktura podsistema istog reda (c), • funkcija podsistema istog reda (d), • strukture celog sistema i struktura podsistema (e), • funkcije celog sistema i funkcija podsistema (f), • strukture celog sistema i funkcija podsistema (g), • funkcije celog sistema i struktura podsistema (h).

Sika 4.l. Povratne sprege u složenim sistemima

Sistemi, podsistemi i elementi sistema imaju svoje okruženje. Okruženje jednog sistema čini sredina u kojoj on deluje i sa kojom je u interakciji. Sledstveno tome, okruženje sistema nižeg reda – podsistema – čine svih ostali podsistemi istog sistema višeg reda sa kojima je u interakciji a okruženje elemenata svi ostali elementi istog sistema. 4.2. SAOBRAĆAJNI SISTEM Saobraćaj (u širem smislu) nekoga područja može biti veliki složeni dinamički sistem. Promene u saobraćaju, a i preseci stanja u datim trenucima, mogu se pratiti metodologijom Opšte teorije sistema. Stoga su mogući i uticaji na promene u saobraćaju metodama upravljanja velikim dinamičkim sistemima. Kao složeni dinamički sistem, saobraćajni sistem ima svoju funkciju, ima svoju strukturu – elemente sistema i veze između elemenata – ima svoje podsisteme, hijerarhiju, okruženje, dinamiku, itd. Kao složeni sistem, saobraćajni sistem ima veliki broj elemenata, koji mogu biti takođe sistemi – statički ili dinamički – vrlo složene strukture. To su saobraćajnice: železničke pruge, putevi, vodni putevi (prirodni i veštački), kao i drugi stabilni objekti: aerodromi, luke, pristaništa, autobuske i železničke stanice, poslovne i upravne zgrade (skladišta, radionice i sl.), cevovodi, telegrafski i telefonski vodovi, centrale i drugi uređaji, itd.

54

Elementi saobraćajnog sistema su i vozna i plovna sredstva: brodovi i drugi plovni objekti, kamioni, autobusi, lokomotive, vagoni, tramvaji, trolejbusi, avioni, putnički automobili itd.; zatim pretovarni i drugi uređaji za manipulisanje teretom: dizalice, viljuškari, transportne trake, kao i palete, kontejneri i slična sredstva. Elementi saobraćajnog sistema su i radnici koji obavljaju saobraćajnu delatnost (U najširem smislu reči, od posada voznih sredstava; preko radnika u preduzećima koji rade na održavanju sredstava, organizaciji, upravljanju, razvoju itd.; do radnika koji projektuju, regulišu ili kontrolišu odvijanje prometa na saobraćajnicama); preduzeća i druge organizacije u saobraćajnoj privredi; saobraćajne škole različitih nivoa: srednje, više, fakulteti; naučne ustanove koje proučavaju razna saobraćajna pitanja; organi državne uprave zaduženi za poslove saobraćaja, kao što su uprave, sekretarijati, ministarstva i sl.; razna udruženja i komore u saobraćaju; itd. Osim navedenih "opipljivih" elemenata u saobraćajni sistem ulaze i njegovi nematerijalni elementi, kao što su: ljudsko znanje, iskustvo, metodi odlučivanja o saobraćaju, saobraćajne tarife, redovi vožnje, zakoni i drugi propisi o saobraćaju, ugovori, sporazumi i slično. Sve su to elementi3 saobraćajnog sistema. Međutim, samo postojanje elemenata nije dovoljno da bi njihov skup bio sistem. Taj skup mora biti tako uređen, elementi međusobno tako povezani, da skup deluje kao celina. Saobraćajni sistem je takav skup – saobraćajnica; voznih, plovnih i telekomunikacionih uređaja; privrednih, upravnih, obrazovnih, naučnih i drugih organa i organizacija i njihovih radnika; te ostalih elemenata sistema – koji obezbeđuje da saobraćaj izvršava svoje zadatke kao funkcionalno jedinstvena celina. Zbog toga se pojmovi razvijen saobraćaj i razvijen saobraćajni sistem ne mogu poistovetiti. Ako neka zemlja ima puno elemenata saobraćajnog sistema: pruga, puteva, aviona, brodova, saobraćajnih škola itd. – kažemo da ima razvijen saobraćaj. Ali, tek ako su ovi elementi – pa makar ih bilo i manje – međusobno povezani u funkcionalno jedinstvenu celinu možemo reći da ta zemlja ima saobraćajni sistem ili sistemski organizovan saobraćaj. 4.2.1. Funkcija saobraćajnog sistema Saobraćaj uopšte, pa ni saobraćajni sistem, nije sam sebi cilj. Njegov zadatak – funkcija sistema – jeste da, što je moguće bolje, zadovolji sve potrebe za kretanjem u nekom društvu: potrebe za premeštanjem dobara, za prevozom ljudi, za prenosom poruka (saopštenja) između prostorno udaljenih ljudi. A te potrebe – te karakteristike zahteva za prevozom – razlikuju se i prostorno i vremenski. Globalnu ocenu krupnih promena potreba u prevozu pri prelasku čovečanstva iz jedne u drugu etapu razvoja dali smo u prethodnom delu ove knjige. Istovremeno, ovim globalnim ocenjivanjem, usvojili smo metodologiju ocenjivanja vremenskih promena potreba u prevozu primenjivu i na analizu promena funkcija sao3 Uslovno elementi. Većina ovih elemenata su takođe sistemi – statički ili dinamički – vrlo složene strukture.

55

braćajnog sistema koje nastaju u znatno kraćim vremenskim intervalima, zbog stalnih promena u okruženju saobraćajnog sistema. Jer, regioni i zemlje – neki brže, neki sporije – stalno se razvijaju i menjaju. S tim u vezi, menjaju se i ljudi, njihova svest, navike i običaji, menja im se obrazovni i kulturni nivo, a zbog toga i potrebe za potrošnjom raznih dobara i za putovanjem. Razvija se i privreda: menjaju se količine, vrste i način proizvodnje dobara, karakter i organizacija proizvodnje itd. Menja se i društvena svest, društveno uređenje, itd. Zbog svega toga, funkcija saobraćajnog sistema stalno se menja. Zadaci saobraćaja nisu, u istom vremenskom preseku, isti u svim područjima, zemljama ili regionima. Razlike u potrebama za prevozom nastaju zbog razlika u broju i strukturi stanovništva, gustini naseljenosti, u navikama i potrebama ljudi za putovanjima i potrošnjom dobara. Zatim, postoje i regionalne razlike u privredi, u količini i vrsti dobara koja se proizvode. I mnoge druge razlike. Zbog svih ovih razlika u okruženju saobraćajnog sistema funkcija saobraćajnog sistema različita je u različitim područjima. Znači, zbog različitih – prostorno i vremenski – zahteva okruženja koje saobraćajni sistem opslužuje i funkcija saobraćajnog sistema je različita. Kako su funkcija i struktura sistema "dva dela iste celine" struktura sistema se mora stalno prilagođavati potrebnoj funkciji. Međutim, na strukturu sistema utiču i mnogi drugi činioci4 zbog čega se ona, delom, obrazuje (i menja) nezavisno od njegove funkcije. A kako su struktura i funkcija u interakciji, to će prostorne i vremenske razlike u strukturi uticati i na razlike u funkciji sistema. Funkcija saobraćajnog sistema zavisi i od njegove strukture.

4.2.2. Struktura saobraćajnog sistema Kao i kod svih drugih velikih dinamičkih sistema, strukturu sistema čine njegovi elementi i, naročito način na koji su ovi elementi međusobno povezani u procesu ostvarivanja njihovih funkcija. Budući da je saobraćajni sistem složen sistem u njemu najpre postoje veze između elemenata u podsistemima nižeg reda, pa zatim veze između ovih podsistema u sistemima višeg reda itd. – kako to već zahteva hijerarhija velikih složenih sistema. Broj veza među elementima i među podsistemima u saobraćajnom sistemu vrlo je veliki. Nemoguće je ovde sve ove veze ni pobrojati, a kamoli opisati. Zato ćemo, za ilustraciju, navesti samo nekoliko primera. Međusobna usklađenost redova vožnje dva ili više preduzeća jedan je od primera povezivanja njihovih funkcija. Ako su redovi vožnje usklađeni, putnik koji je prevoznim sredstvom jednog preduzeća stigao u stanicu u kojoj se područja delovanja ovih preduzeća dodiruju može da nastavi put prevoznim sredstvom drugog preduzeća bez čekanja i gubitka vremena. Znači funkcije ova dva preduzeća su povezane i one deluju kao sistem. Propusna moć putne mreže nekog područja usklađena je sa obimom kretanja drumskih motornih vozila u ovom području. U tom slučaju putevi i vozila, kao 4

Prirodni uslovi, razvijenost nauke i tehnike, istorijski nasleđeni elementi u strukturi sistema, itd.

56

celina, izvršavaju svoj zajednički zadatak: omogućavaju udobno i bezbedno stizanje putnika i tereta na njihove ciljeve. Međusobno su usklađeni kapaciteti svih karika u lancu: utovar robe u kamion u fabričkom krugu – prevoz kamionom do železničke stanice – pretovar u vagon – prevoz vozom do pomorske luke – pretovar u brod – prevoz brodom do luke na ostrvu – pretovar u kamion – prevoz do prodavnice u gradu – istovar iz kamiona. Svi elementi ovog lanca funkcionisaće kao sistem ako su im kapaciteti usklađeni a organizacija tako postavljena da se roba kreće bez zadržavanja, bez nepotrebnih troškova i bez potrebe da pošiljalac (ili primalac) robe interveniše na bilo kojoj tački ovog puta. (Slika 4.2.)

Slika 4.2. Primer sistemski organizovanog prevoznog lanca

Broj vozača kamiona koji rade u nekom regionu usklađen je sa brojem vozila ove vrste. Svi vozači rade posao za koji su se spremali, a sva vozila su snabdevena stručnjacima koji osiguravaju najbolji rad vozila. Između vozača i vozila postoji sistemska veza koja osigurava da oba elementa sistema zajednički najbolje izvrše svoje zadatke (funkcije). Razume se da se ovakve sistemske veze mogu uspostavljati i između svih drugih saobraćajnih sredstava i stručnjaka osposobljenih za rad sa tim sredstvima. Saobraćajno školstvo usklađeno je sa zadacima saobraćajnih stručnjaka u saobraćajnoj proizvodnji. Ako je ova veza dobro (sistemski) postavljena, onda će nastavni planovi i programi, kao i izvođenje nastave u školama biti tako usmereni da stručnjaci koji izlaze iz saobraćajnih škola uspešno izvršavaju svoje zadatke u praksi, na sopstveno zadovoljstvo i na zadovoljstvo čitavog društva. Saobraćajno školstvo i saobraćajna privreda izvršavaće zajedničke zadatke kao jedinstven sistem. Primeri koje su ovde navedeni prilično su jednostavni. Strukturu saobraćajnog sistema čine, pored pomenutih, i mnoge druge – često mnogo složenije – veze između elemenata, grupa elemenata, podsistema itd. Prostorne i vremenske razlike u funkciji saobraćajnog sistema zahtevaju i prostorne i vremenske razlike u strukturi saobraćajnog sistema. No, pored ovog, svakako glavnog razloga, na obrazovanje i menjanje strukture sistema utiču i drugi momenti. Prvo, to je razvoj nauke i tehnike, odnosno primena novih tehničkih dostignuća u saobraćaju. Novi tehnički pronalasci omogućavaju da u strukturu saobraćajnog sistema uđu nova rešenja (novi elementi) čime se saobraćaj osposobljava za bolje izvršavanje svojih zadataka. Ali, takva nova rešenja često izazivaju i mnoge druge promene u sistemu: menjaju uloge postojećih elemenata sistema, menjaju veze između postojećih elemenata, utiču na ispadanje nekih elemenata, itd. Na primer: pronalazak motora sa unutrašnjim sagorevanjem i njegova primena u saobraćaju potpuno su izmenili odnose u zadacima šinskog, drumskog i vod-

57

nog saobraćaja, a zahtevali su i promene u strukturi saobraćajnih stručnjaka, organizaciji saobraćajne delatnosti itd. Pri tome ne treba imati u vidu samo krupne pronalaske koji su iz osnova menjali mogućnosti saobraćaja, kao što su: pronalazak točka, pronalazak jedra, kompasa, parne mašine, motora sa unutrašnjim sagorevanjem, reaktivnih (mlaznih) motora, pronalazak elektro-magnetnih talasa i slično. Svaka, i najmanja novost u saobraćajnoj tehnici ili u znanjima saobraćajnih stručnjaka može da dovede do krupnih promena u odnosima i vezama u strukturi saobraćajnog sistema. Isto dejstvo može imati i uvođenje, primena u nekom području, već poznatog ali ovde do sada neprimenjenog rešenja. Na primer: izgradnja novog aerodroma u nekom mestu menja zadatke svih ostalih aerodroma, menja zadatke železničke i autobuske stanice u tom mestu, traži nove saobraćajnice za vezu aerodroma sa mestima rada, stanovanja ili odmaranja njegovih korisnika, nove linije gradskog ili prigradskog prevoza, traži nove stručnjake za rad na aerodromu itd. Drugo, struktura saobraćajnog sistema jednog područja može se razlikovati od strukture sistema drugih područja i zbog razlika u prirodnim uslovima uspostavljanja saobraćaja. O prirodno geografskim činiocima uspostavljanja i razvoja saobraćaja biće više reči u narednom delu ove knjige. Na ovom mestu, napomenućemo, samo ukratko, da prirodni uslovi – postojanje ili nepostojanje prirodnih plovnih puteva, povoljnih terena za izgradnju suvozemnih saobraćajnica, klimatskih ometanja kretanja pojedinih saobraćajnih sredstava i slično – mogu uticati na razlike u mogućnosti primene pojedinih saobraćajnih rešenja, a time i na strukturu saobraćajnog sistema. Pri tome treba imati u vidu da razvoj nauke i tehnike, uopšte uzeto, menja uticaj prirode na čoveka i sve njegove aktivnosti. U tom smislu se i uticaji prirodnih uslova uspostavljanja saobraćaja menjaju u zavisnosti od promena u saobraćajnoj tehnici. Time se menja i uticaj prirode na strukturu saobraćajnog sistema. Treće, na strukturu saobraćajnog sistema utiče i okruženje toga sistema. Saobraćajni sistem, po definiciji, kao funkcionalno jedinstvena celina zadovoljava potrebe sredine u kojoj deluje, potrebe date privrede i društva. Prema tome, saobraćajni sistem je i sam podsistem sistema višeg reda – sistema privrede, a sistem privrede je, opet, podsistem još višeg reda – čitavog društva. I u društvu kao sistemu najvišeg reda i u privredi kao sistemu višeg reda, pored saobraćajnog, postoje i mnogi drugi sistemi. Svi oni čine okruženje saobraćajnog sistema. Kao i svaki drugi sistem, i saobraćajni sistem je u stalnoj interakciji sa svojim okruženjem. Okruženje saobraćajnog sistema utiče, pre svega, na njegovu funkciju: postavlja saobraćaju zadatke u prevozu dobara, ljudi i saopštenja. Izvršavanje ovih zadataka jeste funkcija saobraćajnog sistema. Da bi izvršio zadatke, saobraćaj mora da prilagodi strukturu svoga sistema njegovim funkcijama. Time okruženje posredno utiče na strukturu sistema. Međutim, okruženje saobraćajnog sistema može i neposredno da utiče na njegovu strukturu, na način izvršenja funkcije saobraćajnog sistema, odnosno na elemente sistema i na veze među njima. Tako će, na primer, energetski sistem, zemlje zahtevati da se u saobraćaju više koriste sredstva koja troše onu vrstu energije koje u zemlji ima više (na pr.: električnu), a manje onu vrstu energije u

58

kojoj se oskudeva (na pr.: tečna goriva). Sistem odbrane zemlje zahtevaće da se u saobraćaj više uvode ona sredstva koja i u vanrednim – ratnim i drugim – prilikama mogu bolje da posluže. Zahtevaće da se prednost pri izgradnji da saobraćajnicama koje imaju veći značaj za odbranu zemlje. Spoljnotrgovinski bilans (sistem) zemlje tražiće da se u saobraćajni sistem više uvode sredstva koja se proizvode u zemlji, a manje ona iz uvoza. Ako se, pak, moraju koristiti i uvozna sredstva, to treba da budu ona koja se mogu nabaviti pod povoljnijim uslovima. Četvrto, na strukturu saobraćajnog sistema utiču i istorijski uslovi razvoja saobraćaja u ranijim etapama. A i ti su uslovi različiti u pojedinim područjima. Funkcija saobraćajnog sistema stalno se menja, pa bi i struktura sistema morala da se menja iz dana u dan. Međutim, vek trajanja pojedinih elemenata saobraćajnog sistema je, često, vrlo dug. Neki saobraćajni objekti su vrlo skupi, pa se njihova izgradnja isplati samo ako će se oni koristiti u dužem vremenskom periodu. Vek trajanja drumskih motornih vozila i aviona je obično 8–12 godina; brodova i šinskih vozila – lokomotiva, vagona, tramvaja, 20–30 godina; železničkih pruga i puteva 50–100 godina i više. Neki od naših današnjih putnih pravaca trasirani su još u doba Rimljana; neke od naših današnjih železničkih pruga gradile su Austro-Ugarska, (počev od 1846.godine), i Turska pre sto i više godina. Radni vek saobraćajnih stručnjaka traje 35–40 godina. Dugoročne su, često, i usvojene i osvojene tehnologije prevoza i prenosa, održavanja saobraćajnih sredstava, regulisanja saobraćaja. I drugi elementi saobraćajnog sistema i veze među njima imaju svoj vek trajanja. Zbog svega toga se struktura saobraćajnog sistema nekog područja u datom istorijskom trenutku ne obrazuje samo u skladu sa potrebnom funkcijom sistema u istom trenutku nego i pod uticajem nasleđenih elemenata koji su u sistem ušli u ranijim periodima. U tim ranijim periodima funkcije sistema bile su drugačije, pa su i ti isti elementi sistema imali drugačije zadatke. O ovome se mora voditi računa kada se proučava saobraćajni sistem nekog područja. Mora se uočiti šta je u tom sistemu novo – uvedeno u sistem zato što to zahteva njegova današnja funkcija, a šta je u sistem ušlo ranije u skladu sa ranijim zadacima sistema. Još je važnije da se u ovoj dugovečnosti elemenata saobraćajnog sistema vodi računa u trenutku u kome se uvode u sistem. Moraju se projektovati tako da izvrše sve današnje zadatke, ali i da budu prilagodljivi novim zadacima u toku njihovog veka trajanja. Ovo važi i za saobraćajne stručnjake. Oni moraju biti spremni da se odmah po izlasku iz škole prihvate rešavanja zadataka koje postavljaju današnja tehnika, tehnologija i organizacija saobraćaja, ali i da budu sposobni da čitavog svog radnog veka uče te podstiču uvođenje novina koje će u tom periodu donositi razvoj saobraćajnog sistema. Funkcija saobraćajnog sistema jeste zadovoljavanje potreba okruženja sistema. Na saobraćajnom tržištu ove potrebe se iskazuju kao potražnja prevoza dobara i ljudi, odnosno, prenosa poruka. Struktura saobraćajnog sistema, elementi i veze među njima, određuje mogućnosti sistema da zadovolji ove potrebe. Na sao-

59

braćajnom tržištu ona se, dakle, iskazuje kao ponuda prevoza – prenosa. Otuda se odnos funkcije i strukture saobraćajnog sistema može definisati i kao odnos potražnje i ponude na saobraćajnom tržištu. 4.2.3. Podsistemi saobraćajnog sistema Saobraćajni sistem definisan je kao jedinstvena celina (skup) elemenata, koja, kao takva izvršava određenu funkciju, određene zadatke u privredi i društvu. Neke svoje zadatke saobraćajni sistem izvršava kao celina, a neke preko svojih delova – svojih podsistema. Da bi neki deo saobraćajnog sistema činio poseban podsistem, on mora da ima i posebne zadatke, različite od zadataka sistema kao celine. I obratno, da bi taj podsistem bio deo saobraćajnog sistema, on mora da ima i zajedničke zadatke sa drugim podsistemima u okviru ukupnog saobraćajnog sistema. Zadatak podsistema mora biti deo zadatka sistema. Saobraćajno školstvo je poseban podsistem saobraćajnog sistema jer ima posebnu zaokruženu funkciju – spremanje stručnjaka za rad u saobraćaju – i tom funkcijom određenu strukturu: škole, učenike, studente, nastavnike, planove i programe, časove, ispite itd. Saobraćajno školstvo jeste podsistem saobraćajnog sistema jer (tačnije: ako) zajedno sa svim drugim podsistemima ovog složenog sistema izvršava njegovu opštu funkciju: zadovoljavanje potreba u efikasnom, bezbednom, racionalnom itd. prevozu ljudi i tereta i prenosu poruka. Saobraćajni sistem može se deliti na podsisteme na više načina, po više mogućih merila. Prvo: Podela prema teritoriji na kojoj podsistemi deluju. To je geografska podela saobraćajnog sistema u podsisteme. Svetski saobraćajni sistem deli se na svoje podsisteme: saobraćajne sisteme kontinenata, a ovi drugi na saobraćajne sisteme pojedinih zemalja. Nacionalni saobraćajni sistemi dele se na podsisteme užih teritorijalnih celina: država, kantona, regiona, pokrajina, opština, itd. Saobraćajni sistem neke uže teritorije, pored toga što je podsistem saobraćajnog sistema šire teritorije, istovremeno može biti podsistem nekog drugog sistema višeg reda – sistema privrede iste teritorije. Naravno, da bismo tvrdili da je saobraćaj nekog područja podsistem saobraćajnog sistema šire teritorije nije dovoljno da to područje geografski pripada odnosnoj široj teritoriji. Potrebno je da saobraćajni sistem područja realno funkcioniše kao deo saobraćajnog sistema šire teritorije. Na isti način se o saobraćajnom sistemu nekog područja, kao podsistemu sistema privrede istog područja, može govoriti samo onda kada su odnosi saobraćaja i privrede uspostavljeni na načelima teorije sistema. Drugo: Podela prema vrstama delatnosti koje pojedini podsistemi obavljaju, odnosno prema vrstama potreba koje podsistemi zadovoljavaju. To je funkcionalna podela saobraćajnog sistema na podsisteme. Saobraćajni sistem zadovoljava potrebe u prevozu ljudi, potrebe u prevozu tereta i potrebe u prenosu saopštenja. Polazeći od ovih vrsta potreba, mogu se razlikovati: podsistem prevoza putnika, podsistem prevoza tereta i podsistem prenosa poruka. Po istom merilu, polazeći od funkcija saobraćajnog sistema mogu se uočiti i drugi podsistemi koji, takođe, imaju zaokružene vrste zadataka, kao što su: sistem saobraćajnog školstva, sistem naučno-istraživačkog rada u saobraćaju i drugi. Jedan od podsistema određenih na ovaj način je i podsistem organizacije kretanja na određenom prostoru. Elementi ovog podsistema su sva kretanja koja se tu obavljaju: vozila, biciklista, pešaka itd., kao i sve ono što ta kretanja omogućava: površine,

60

saobraćajni znaci, semafori i dr. Odgovarajućom strukturom sistema – vezama između ovih elemenata – obezbeđuje se izvršenje zadataka (funkcija) sistema: optimalno (količinski, bezbednosno, ekološki itd.) zadovoljavanje potreba u kretanju na datom, saobraćaju namenjenom prostoru (ulici, raskrsnici). Ovaj podsistem pripada i saobraćajnom sistemu i opštem sistemu korišćenja prostora (sistemu prostornog planiranja). Kombinovanjem merila geografske i funkcionalne podele saobraćajnog sistema, mogu se odrediti i podsistemi koji na jednoj (određenoj) teritoriji, obavljaju jednu (određenu) funkciju saobraćajnog sistema. Tako se mogu odrediti: podsistem gradskog prevoza putnika nekog grada, podsistem lokalnog prevoza tereta unutar nekog regiona, podsistem međunarodnog teretnog saobraćaja neke zemlje itd. Treće: Podela prema organizaciji saobraćaja, odnosno prema izvršenoj društvenoj podeli rada u saobraćaju. To je institucionalna podela, jer polazi od institucija, ustanova, organizacija, preduzeća koje obavljaju određene zadatke u okviru saobraćajnog sistema. Saobraćaj je kao samostalna oblast proizvodnje nastao kroz proces društvene podele rada, izdvajanjem od drugih privrednih oblasti. Kasnije podele rada dovele su do odvajanja pojedinih saobraćajnih organizacija koje su se specijalizovale za pojedine saobraćajne delatnosti. Tako su se, na primer, odvojila i specijalizovala preduzeća za obavljanje pretovara u lukama, pristaništima, stanicama itd., preduzeća za opsluživanje aviona, putnika i tereta na aerodromima i mnoga druga. U praksi se, ponekad, institucionalna podela poklapa sa funkcionalnom podelom. Tako, na primer, Gradsko saobraćajno preduzeće – Beograd, kao institucija (preduzeće) obavlja celovitu funkciju masovnog javnog prevoza ljudi na teritoriji Beograda. Slična je situacija sa preduzećima i zajednicama preduzeća PTT saobraćaja, kao organizacijama za obavljanje funkcije prenosa poruka. Saobraćajni fakultet kao ustanova obavlja celovitu funkciju obrazovanja saobraćajnih stručnjaka visokoškolskog nivoa. Često se, međutim, saobraćajne organizacije ne obrazuju prema celovitim funkcijama, nego prema nekim drugim merilima. Tada se institucionalna podela ne poklapa sa funkcionalnom. Primer za to mogu biti preduzeće za drumski saobraćaj koja obavljaju više funkcija – prevoz tereta, prevoz putnika – ali ne celovito, jer iste funkcije na istoj teritoriji obavljaju i druga preduzeća drumskog i železničkog saobraćaja. Četvrto: Podela prema vrsti saobraćajnog puta; odnosno granska podela saobraćajnog sistema. Podsistemi dobijeni ovom podelom jesu: železnički, drumski, pomorski, rečni i jezerski, vazdušni i cevni saobraćaj. Kao posebna grana (podsistem) računa se i PTT saobraćaj, koji – po ovom merilu – nije mogao biti razvrstan ni u jednu granu, jer koristi sve vrste saobraćajnica. I u ovoj podeli, posebnu granu čini gradski putnički saobraćaj. Posebna grana je i pretovar. Očigledno je da podela saobraćaja na grane nije sprovedena po jedinstvenim merilima, jer se, pored vrste puta, koriste i druga merila: funkcija (PTT, pretovar) odnosno prostor (gradski saobraćaj). Granska podela može da ima nešto veći značaj kada se poklapa sa institucionalnom podelom, što je bilo pravilo od sredine XIX do sredine XX veka. U tom periodu, pojedina saobraćajna preduzeća su najčešće obavljala prevoz samo na jednoj

61

vrsti puta. I danas, još uvek, ima preduzeća koja se specijalizuju za prevoz samo jednom vrstom saobraćajnica. Savremeni razvoj saobraćajnog sistema traži, međutim, da se organizacija saobraćaja – a i ona je deo strukture sistema – sve više usklađuje sa njegovom funkcijom. U procesu obrazovanja saobraćajnog sistema, granska podela saobraćaja sve više gubi svoj raniji značaj. Osim navedenih, moguće su i druge podele ili kombinacije podela saobraćajnog sistema u njegove podsisteme.

Pitanja za proveru znanja 1. Objasniti pojmam saobraćajni sistem. 2. Koji su elementi saobraćajnog siustema? 3. Koja je osnovna funkcija saobraćajnog sistema? 4. Šta čini strukturu saobraćajnog sistema? 5. Kako se na saobraćajnom tržištu iskazuje funkcija saobraćajnog sistema? 6. Kako se na saobraćajnom tržištu iskazuje struktura saobraćajnog sistema? 7. Koji je kriterujum institucionalne podele saobraćajnog sistema na podsisteme? 8. Koji je kriterujum granske podele saobraćajnog sistema na podsisteme? 9. Koji je kriterujum geografske podele saobraćajnog sistema na podsisteme? 10. Koji je kriterujum funkcionalne podele saobraćajnog sistema na podsisteme? 11. Koje su vrste podele saobraćajnog sistema na podsisteme uključene u podsistem Železnice Srbije? 12. Koje su vrste podele saobraćajnog sistema na podsisteme uključene u podsistem Podsistem za gradski prevoz putnika? 13. Koje su vrste podele saobraćajnog sistema na podsisteme uključene u podsistem Međugradski prevoz putnika? 14. Koje su vrste podele saobraćajnog sistema na podsisteme uključene u podsistem Svetski poštanski savez? 15. Koje su vrste podele saobraćajnog sistema na podsisteme uključene u podsistem Gradsko saobraćajno preduzeće “Beograd?

62