4 POREMECAJI LICNOSTI.ppt

POREMEĆAJI LIČNOSTI

Po Poremećaj Porremećaj emećaj ličnosti u medicinskom smislu nije bolest, to je stanje. Ono pripada psihopatologiji, ali je to nesto za šta teško t eško možemo reći da smo u stanju da dobro lečimo.  Po Poremećaj Porremećaj emećaj ličnosti je hronična maladaptacija, neprilagođenost osoba sredini u kojoj žive i razvoju u interpersonalnim odnosima i disharmoničnost stavova i ponasanja. akvi pacijenti imaju svoje patnje koje dijagnostički pripadaju onome sto se nekada ne kada zvalo psihopatija.  !ajčešće je to nosilo pežorativnu notu što nije bilo dobro. dobro. !emoć psihijatara p sihijatara i psihologa je u tome što ne mogu da im pomognu.  "ategorija psihopatija se pre svega odnosila na one osobe koje koje su imale antisocijalni oblik ponašanja # delinkventi, lopovi, ubice, osobe na socijalnoj margini$ 

Po Poremećaj Porremećaj emećaj ličnosti u medicinskom smislu nije bolest, to je stanje. Ono pripada psihopatologiji, ali je to nesto za šta teško t eško možemo reći da smo u stanju da dobro lečimo.  Po Poremećaj Porremećaj emećaj ličnosti je hronična maladaptacija, neprilagođenost osoba sredini u kojoj žive i razvoju u interpersonalnim odnosima i disharmoničnost stavova i ponasanja. akvi pacijenti imaju svoje patnje koje dijagnostički pripadaju onome sto se nekada ne kada zvalo psihopatija.  !ajčešće je to nosilo pežorativnu notu što nije bilo dobro. dobro. !emoć psihijatara p sihijatara i psihologa je u tome što ne mogu da im pomognu.  "ategorija psihopatija se pre svega odnosila na one osobe koje koje su imale antisocijalni oblik ponašanja # delinkventi, lopovi, ubice, osobe na socijalnoj margini$ 

Kako prepoznati poremećaj ličnoti! Osobe s poremećajem ličnosti imaju teškoća na poslu, što se ogleda u "i#k$ akti"noti, %ubijanju& od rada ili upravo suprotno, kada osoba radi daleko ispod svojih mogućnosti.  Osim na poslovnom planu, teškoće kod ovakvih osoba javljaju se i na %r$#t"enom plan$. One teško sklapaju nova poznanstva, a teško i zadržavaju stare odnose.  Osobe koje se druže s njima te#ko i& po%noe i često im %idu na živce& svojim nerazumljivim postupcima postupcima. postupcima..  'eneralno, bolesnici s poremećajima ličnosti bilo kakve prirode. te#ko po%noe tre  bilo 









(ećini ljudi kad čuju pojam # psihopata, odmah na pamet pada neki serijski ubica tipa )anibala *ektora iz +lma %"ad jaganjci utihnu&. eđutim, kad se o ovom problemu radi, stvar nije baš tako jednostavna. Psihopate su često inteli'entni lj$%i koji ne %olaze $ $ko( a zakonima. Oni mogu čak i da ih pišu ili da budu predsednici država, generali, doktori, sveštenici, advokati, sudije, sportisti, glumci itd.

)e*ni+ija pi&opatije Trajni poremećaj ličnosti , odnosno stanje koje se

u ponašanju više ili manje razlikuje od proseka -psihopatska ličnost. /eč je o ograničenim ličnostima, na prelazu duševnog zdravlja i bolesti  većinom bez intelektualnih poremećaja, čak intelektualno natprosečnim. 'lavne su promene na emocionalno-voljnom ličnosti.  planu  ličnosti. Prvobitno se smatralo da zbog nji& trpi amo okolina -agresivnost, asocijalnost, i anti0 socijalnost. "asnije je utvrđeno da neki i sami pate zbog svoje abnormalne ličnosti -depresivnost, suicidalne psihopate.

!ikad ne dosežu dimenzije psihotičnosti, iako mogu pokazivati neke simptome ili sindrome slične pojedinim duševnim -shizoidni, paranoidni,  poremećajima  -shizoidni, nestabilni, ekscentrični, depresivni, hipomanični i dr..







Psihodinamičari tumače psihopatiju slabošću Ega, zbog čega dolazi do izražaja nekontrolisano ispoljavanje nagona, ali i slabošću 1uper0ega, što se mani2estuje u nemogućnosti pridržavanja moralnih normi. !epovoljni nasledni faktori , kao i faktori oblikuju psihopatske ličnosti. sredine  oblikuju

'eneralno možemo reći da je jedna od glavnih psihopatskih osobina 0 opei"na potre(a za nametanjem "oje "olje , ta"o"a, i%eja ili il$zija %r$'ima,  +iljem %a e oni kontroli#$ .  1 obzirom da se radi o individuama koje su opsednute ti+anjem opt"ene moći i kontrolom %r$'i&, ne bi trebalo da bude nikakvo čudo što će se mnogi od njih odlučiti na to da se bave politikom, religijom ili drugim delatnostima uz pomoć kojih mogu ostvariti tako nešto.  3sto tako, kao individue (ez a"eti a često prilično inteligentne, oni su veoma prodorni na svim društvenim hijerarhijskim lestvicama, uključujući i religijske.  o su ljudi koji teže ostvarenju svog cilja po 1(4"5 67!5. 

!akon što uspeju da se popnu na vrh piramide vlasti, oni se okr$-$j$ e(i ličnima koji su im istovremeno lojalni, što podrazumeva  jedan proces # negativne selekcije kadrova.  !eke psihopate tokom naše istorije dolazile su i još uvek dolaze na vlast država po samom pravu nasleđa, kao što je to slučaj s tzv. %kraljevskim lozama& -%plava krv&. 



1tvar komplikuje to što usled tendencije običnog čoveka da se identi+kuje sa svojim vođama, uskoro započinje proces %psihopatizacije& naroda, koji je uveliko potpomognut medijima, koji su pod njihovom kontrolom.



Tako o(ičan čo"ek nakon o%re.eno' "remena izlo-en /mentalnoj o(ra%i0 -ispiranje mozga i programiranje svesti poprima nove osobine, pa menja način rezonovanja i ponašanja.

"lasičan primer za proučavanje same dinamike ove pojave i razvoja ovog %2enomena& je na+itička Nemačka, mada, na žalost, sličnih primera može se naći bezbroj, kako kroz celu našu istoriju, tako i dan danas.  !aravno, za područje 8alkana ovaj %2enomen& je takođe prilično karakterističan. 



!aravno, nisu sve psihopate oni koji su na vlasti, niti su svi koji su na vlasti psihopate.

nogi od onih koji pate od ovog mentalnog poremećaja su obični ljudi, članovi naše 2amilije, kolege s posla ili prijatelji i poznanici koje mi često volimo da nazovemo /ek+entri+ima01 -9ini se da je ovaj pojam smišljen jer lepše zvuči od pojma # psihopata.  Pojam  „psihopata”& je izbačen iz zvanične upotrebe i zamenjen pojmom 0 sociopata. Prema najnovijoj terminologiji, psihopatama danas nazivaju i osobe sa %anti0socijalnim poremećajem ličnosti&. 









"lasični %psihopata& odlikuje se 0 potp$nim o%$t"om a"eti  00 kao jedne važne osobine koju poseduju normalni ljudi. On će se služiti svim sredstvima da ostvari svoje ciljeve. (eliku kon2uziju pravi to što psihopate imaju dosta osobina koje mnogi normalni ljudi smatraju poželjnim ili zavidnim. !a primer, oni često ostavljaju utisak jednog neverovatno čvrstog amopo$z%anja. 5 mnogim slučajevima ispoljavaju %nadprirodnu magnetičnu privlačnost za pripadnike suprotnog pola&.

Prema :r. 6heckle;0u, psihopate boluju od stvarne mentalne bolesti koju on označava kao # potp$ni i neizleči"i ne%otatak oećanja. 5koliko psihopata uopšte nešto oseća, onda su to emocije najpliće vrste.  On čini bizarne i samo0destruktivne stvari zato što je potpuno imun na posledice koje bi normalnog čoveka ispunile osećanjima stida ili griže savesti. Ono što bi drugi u tom smislu smatrali katastro2om, za njega predstavlja samo  jednu malu nezgodu ili %čistu sitnicu&. 





6heckle; navodi da je psihopatija sasvim uobičajena u ljudskom društvu. On takođe navodi da postoji mnogo slučajeva psihopata koji normalno rade kao biznismeni, doktori, pa čak i # psihijatri<

2&e+kle3 $'eri#e %a oni /iz'le%aj$ $ "akom po'le%$ kao normalni lj$%i, 4 amo #to im ne%otaje %$#a01

 aj nedostatak karakteristika duše, čini ih veoma e+kasnim %mašinama&. Oni mogu biti briljantni, mogu da pišu naučne radove, mogu da IMITIRAJ5 reči pune emocija -veoma su uspešni glumci, međutim, vremenom postaje sve jasnije da te njihove reči nisu u skladu s njihovim ponašanjem. -%Po njihovim plodovima poznaćete ih.&





5 jednom momentu tvrditi će kako je strahovito pogođen bolom usled smrti nekog bliskog prijatelja ili člana porodice, a u sledećem momentu će otići na neku žurku ili u disko klub # %da bi to zaboravio&. 9ini se da oni to 1(4/!O zaborave.





Psihopata nikada ne smatra da s njegovom psihom nešto nije u redu, pa tako ne oseća ni potrebu da treba nešto da menja u vezi svog ponašanja. Osim što su egocentrični , oni su često i narcisoidni . !arcisoidnost je samo jedna od njihovih karakternih crta. /etko kad dolaze u sukob sa zakonom, dok istovremeno čine strahovite štete članovima svojih porodica, prijateljima i kolegama s posla.



Psihopate se najčešće druže samo s onima od kojih mogu imati neke koristi. =a psihopatu je najvažnija jedino njegova %glad&, a sve ostalo je za njega %tamo negde daleko&, osim ukoliko se to ne može apsorbovati s njegove strane u smislu neke vrste %hrane&.





=a njega postoji samo jedno pitanje> %:a li se to može na neki način iskoristiti& ili # %da li ja mogu nešto od toga dobiti& , a sve ostalo je od strane njegovih nagona rangirano kao manje vredno.





:obri su stratezi i veoma dobro se maskiraju koristeći sve vrste reči, gestova laži i manipulacija # kako bi uvukli žrtvu u svoju zamku. 5 mnogim slučajevima oni će prethodno skupiti što je moguće više in2ormacija o svojim žrtvama, saznati sve njihove vrline, slabosti i mane, te će igrati na tu kartu koliko god je to moguće i kako im to odgovara. 3ako nemaju savest, oni će još u svojoj mladosti primetiti tu %čudnu& osobinu kod drugih, pa će taj problem prilično brzo intelektualno premostiti, a onda će svojim žrtvama često manipulisati tako što će se oslanjati ili apelovati na 0 !?3)O(5 savest.

)r Ro(ert 6are Ček4lita za pro"er$  Ček4lita pi&opatije

@. SLATKOREČI7OST I PO7R8INSKI 8ARM 9 tendencija ka milozvučnosti i uglađenostiA privlačnost, šarmA glatkost i tečnost govora.  Barm psihopate ni u kom slučaju ne sadrži u sebi tragove stida, niti on ispoljava strah od bilo čega.  Psihopati nikad ne zastaju reči u grlu.  Oni su se oslobodili od društvenih pravila ponašanja kao npr. kod razgovora, odnosno, uzimanja reči kad na njih dođe red.

C. :RAN)IO;NA SAMOPREO2ENA #uveliko naduvan

pogled na svoje sposobnosti sa preteranim samopouzdanjem, jaka tvrdoglavost, samouverenost i hvalisanje. Psihopate su arogantni ljudi koji veruju da su superiorna ljudska bića. D. POTRE samački način življenja, manjak želje za seksualnim iskustvima, nedostatak uživanja i oduševljenja u većini aktivnosti, manjak bliskih prijatelja, očigledna nezainteresovanost, emocionalna hladnoća i otuđenost. 







:a bi se postavila dijagnoza pomenutog poremećaja, potrebno je utvrditi najmanje E nabrojana simptoma. Ovakvi bolesnici problematični su za lečenje. 8olničko okruženje i lekarski, psihijatrijski tretman često shvataju kao napad na njihov svet. 1toga često beže iz zdravstvenih ustanova. "ao početno lečenje preporučuje se individualna psihoterapija. !ajbolja metoda lečenja bila bi grupna terapija ako obolela osoba može to da podnese.

Paranoi%ni poremećaj ličnoti Paranoidni poremećaj ličnosti označava duboko i neosnovano sumnjičenje i nepoverenje u ljude, preosetljivost na druge osobe i nemogućnost izlaženja na kraj sa svojim emocijama.  !e pokazuju znake psihotičnosti, niti shizo2renije. 3ako paranoidne osobe zadržavaju moć urednog opažanja svoje okoline, oni kao po pra"il$ "a %elo"anja %r$'i& oo(a lo#e interpretiraj$ kao namerno poni-a"aj$će ili preteće1  Ovakve osobe često pristupaju mističnim religioznim grupama, pseudonaučnim i kvazipolitičkim grupama, što ih čini još izolovanijima od zajednice i pojačava osećaj neprijateljstva drugih prema njima samima. 

Simptomi o"o' poremećaja $klj$č$j$B S$mnj$ na ikori#ća"anje i zlo(not drugih osoba, naravno bez dovoljnih dokaza u stvarnosti.



5z to se javlja i preok$pa+ija  neopra"%anim %ilemama -npr. o iskrenosti svojih prijatelja ili radnih kolega.  akve osobe odbijaju da se poveravaju drugima jer bolesno veruju da će sve in2ormacije mogu biti iskorišćene protiv njih samih.



 akve osobe nalaze povoda za osećaj ugroženosti ili ponižavanja i u najbeznačajnijim gestovima, rečima ili događajima.



Prisutno je stalno gunđanje, percipiranje napada na svoju ličnost i reputaciju koji nisu očigledni drugim osobama. Posledica takvih rezonovanja su burni, ljutiti ispadi ili protivnapadi.



(ernost bračnog druga ili seksualnog partnera praćena je stalnom sumnjom, bez uporišta i dokaza u stvarnosti.







=a postavljanje dijagnoze potrebno je prisustvo bar E navedena simptoma. Osobe pogođene paranoidnim poremećajem ličnosti retko sami traže pomoć i lečenje.

3pak, ako zatraže lečenje, individualna psihoterapija  je jedini način da se počne. Povremeno mogu da podnose i grupne terapije.





4ntipsihotične lekove opravdano je primeniti tek u stadijumima uznemirenosti bolesnika.

S&izotipalni poremećaj ličnoti 







'lavna osobina shizotipalnog poremećaja ličnosti jesu %čudni& oblici ponašanja, razmišljanja i opšteg izgleda bolesne osobe. !abrojane karakteristike nisu dovoljno ekstremne da bi se mogle svrstati u shizo2reniju, a ne javljaju se ni psihotične epizode. 1matra se da oko DQ populacije pati od ovog poremećaja. Poremećaj je trajno karakterisan nedostatkom socijalnih i interpersonalnih kontakata.



1imptomi prisutni kod ovog poremećaja uključuju> ideje odnosa, čudna verovanja i magijska razmišljanja -verovanje u vidovitost, telepatiju, razna praznoverja, postojanje %šestog čula&. 





Prisutno je i čudno razmišljanje uz čudan govor -meta2oričan, preopširan, stereotipan. Osim toga, javlja se i podozrivost, neprimereni i suzdržani a2ekti.

Ponašanje i izgled takvih osoba je neuobičajeno i čudno. 1ve to uzrokuje manjak bliskih prijatelja, uz prisustvo  jake socijalne anksioznosti koja verovatno proizlazi iz paranoidnih strahova.





'rupna terapija je metoda lečenja za ove bolesnike, i prema rezultatima istraživanja, daje bolje rezultate od individualne psihoterapije. 3pak, neki bolesnici ne mogu da tolerišu grupnu terapiju.

Poremećaj ličnoti :R5PA < Ova grupa poremećaja obuhvata četiri osnovna poremećaja, a to su histrionični' narcisoidni' oblik poremećaja antisocijalni i borderline  oblik ličnosti.  1ve te poremećaje povezuje zajednička tendencija korišćenja nekih odbrambenih mehanizama ličnosti 0 disocijacije, negiranja, %splitting0aR i 2enomena poznatog pod nazivom %acting outR.  Osim pomenutih odbrambenih mehanizama, među navedenim poremećajima ličnosti česti su i poremećaji raspoloženja i tzv. somatski poremećaji. 

6itrionični poremećaj ličnoti





Ovakve osobe traže pažnju i iskazuju izrazitu emocionalnost. !jihove emocije su plitke i često se menjaju. !ajčešće se radi o privlačnim i zavodljivim osobama, s prenaglašenom brigom za svoj spoljašnji izgled. Prisutno je stalno traženje pažnje koje počinje u vreme ranijeg odraslog doba.



"arakteristično za ovaj poremećaj je> osećaj nelagodnosti kada osoba nije u centru pažnje, interakcija s drugim osobama koja se može okarakterisati kao neprikladno seksualna, zavodljiva i provokativna. Osim toga osećanja te osobe su neiskrena, tačnije, opisuju se kao plitka i brzo se menjaju.   akva osoba konstantno koristi svoj +zički izgled da bi privukla pažnju na sebe. 'ovor takvih osoba je pun utisaka, iako bez detalja. 





Osim toga, kod ovog poremećaja javlja se i povećana sugestibilnost od strane drugih osoba ili okolnosti, kao i isticanje važnosti nekih veza i poznanstva. 5z ove glavne simptome poremećaja ličnosti česti su i> poremećaji raspoloženja i  poremećaji u smislu somatizacije psihičkih tegoba, odnosno  odražavanja %negativneS psihičke energije na organizam. 



5 lečenju se koristi psihoterapija, individualna i grupna, ali i lekovi, posebno antidepresivi.

Nar+itički poremećaj ličnoti Pojedinci s dijagnozom ovog poremećaja ličnosti imaju osećanje grandioznosti u vezi s ličnom važnošću -što se može iskazivati kao preterano naglašavanje svojih postignuća i talenata, dok su u isto vreme jako osetljivi na kritiku.  'otovo da nemaju mogućnost saosećanja s drugima, a češće su zaokupljeni pojavom nego sadržajem.  Pokazuju osećaj grandioznosti, bilo to 2antaziranje ili iskazivanje manirima, iskazuju potrebu da im se divi, i manjak saosećanja koji počinje u mlađem odraslom dobu. 



=aokupljeni su 2antazijama o neograničenom uspehu, moći, izuzetnosti, lepoti i idealnoj ljubavi.

Oni "er$j$ %a $ poe(ni i je%int"eni i da ih mogu razumeti samo osobe visokog statusa, a uz to iskazuju  jaku potrebu da im se drugi dive.  3skazuju neraz$mna očeki"anja po%ila-enja i automatskog slaganja s njihovim stavovima. 

5 interpersonalnim odnosima pokazuju ekploatatorki o%no na štetu drugih osoba.  Ne%otaje im mo'$ćnot aoećanja A često misle da im drugi zavide i ljubomorni na njih. 9esto imaju arogantni nastup.  Pokazuju poremećaje rapolo-enja1 5glavnom se radi o depresiji i depresivnim raspoloženjima.  Preok$piranot opt"enom poja"om poja"om izuzetno je izražena.  Osim toga javlja se i problem omatiza+ije . 5 lečenju se koristi individualna i grupna psihoterapija. 

Antio+ijalni poremećaj ličnoti 

Osobe koje pate do ovog oblika poremećaja ličnosti imaju istoriju trajnog i hroničnog antisocijalnog ponašanju u sklopu kojeg se vrši nasilje nad pravima drugih.

Osnovni poremećaj kod ovog stanja je nemogućnost kontrolisanja impulsa.  Pokazuju nedostatak osećanja prema drugima. Oni su egocentrični, sebični i preterano zahtevni. "od njih se uglavnom ne mogu pronaći znaci anksioznosti, kajanja i krivice. 



"ršenje prava i zakona zajednice karakteristično je za ovaj poremećaj ličnosti. Pojmovi poput %sociopata& ili %psihopata& koriste se za osobe kod kojih je posebno izraženo devijantno antisocijalno ponašanje.







Ovo stanje smatra se doživotnim , a za dijagnozu je važno da je poremećaj u ponašanju prisutan već u adolescenciji. Osobe koje koriste nelegalne supstance -droge često spadaju u grupu antisocijalnih poremećaja. eđutim, ako je problem te osobe vezan isključivo za zloupotrebu droga, i ako osoba oseća krivicu zbog svog ponašanja, onda se dijagnoza antisocijalnog poremećaja ličnosti može isključiti. 3straživanja u 14: pokazala su da otprilike DQ muškaraca pati od ovog poremećaja.

Pozadina nastanka ovog poremećaja nije još sasvim  jasna. 9esto postoje podaci o sličnim poremećajima u porodici. 1toga se danas smatra da u razvijanju ovog poremećaja ulogu igraju i sredina u kojoj osoba odrasta, ali i genetski 2aktor. Problemi u porodici vezani uz alkoholizam takođe povećavaju rizik od antisocijalnog ponašanja.









4ntisocijalno ponašanje može nastati i kao posledica traume mozga, ili upale mozga -ence2alitis. "ao delotvorna metoda pokazale se grupna terapija. Osim psihodinamskog pristupa, kod nekih bolesnika stanje se može poboljšati lekovima.

/

nesposobnost donošenja svakodnevnih odluka bez puno saveta drugih ljudi i njihove podrškeA  potreba da drugi preuzimaju odgovornost za većinu postupaka u njihovom životuA  teškoće u izražavanju sopstvenog neslaganja s okolinom zbog straha od gubitka podrškeA  izlaganje izuzetnim žrtvama da bi se zadržala podrška neke osobe ili okolineA  nelagodnost i bespomoćnost kad takva osoba ostane sama zbog straha od nemogućnosti kontrolisanja same sebeA  grčevito traženje novog odnosa ili veze nakon raspada starog odnosaA  neosnovana preokupiranost strahom da će (iti ota"ljeni i (rin$ti e ami o% e(i 

Opei"no 4 komp$lzi"ni poremećaj ličnoti 







Ove osobe su per=ek+ioniti, neprila'o%lji"i, pa nisu sposobni da izraze prijatna, nežna osećanja. Preokupirani su beznačajnim detaljima i pravilima i nimalo im se ne sviđa promena u nekoj rutini ili navici. 3skazuju preokupiranost redom, urednošću, kontrolom nad okolinom i međuljudskim komunikacijama, po cenu prilagodljivosti, otvorenosti i e+kasnosti. Ovakvo ponašanje se javlja u ranom odraslom dobu, a može se mani2estovati na nekoliko različitih načina.

Najče#ći zna+i o"ak"o' pona#anja $B 





preok$pa+ija %etaljima, pra"ilima, re%om, or'aniza+ijom ili rapore%ima  do do te granice da je aktivnost i produktivnost te osobe značajno umanjena0 to za posledicu ima razvijanje nee+kasnosti na svim životnim poljimaA per=ek+ionizam koji ometa završetak započetog zadatkaA izrazita po"ećenot pol$ i ra%nim za%a+ima do stepena koji isključuje odmor, opuštanje ili bilo kakvo uživanje -tu se ne računa veliki rad zbog očiglednih ekonomskih i socijalnih razlogaA

preterano izražen osećaj a"eti, kr$p$loznoti i neeki(ilnot po pitanjima morala, etike ili životnih vrednosti -tu ne spadaju pojave koje imaju izvor u kulturološkom, socijalnom ili političkom nasleđuA  nepoo(not o%(a+i"anja tari& ili itro#eni& t"ari čak i kada takvi predmeti nemaju nikakvih sentimentalnih vrednosti. 



odbijanje rada ili saradnje s drugim ljudima oim ako "i ne ra%e (a# /po nje'o"om&A

#krtot i #te%nja no"+a i re%ta"a na e(i, ali i na %r$'ima  jer se na novac gleda kao na vrednost koju treba čuvati za buduće crne dane ili neku veliku katastro2u.  =a razliku od drugih poremećaja ličnosti, kod ovog poremećaja osobe znaju da imaju problem kojim sami sebe koče  ii ne dozvoljavaju sami sebi da se dobro osećaju.  Poremećaj se leči uglavnom psihoterapijom, bilo individualnom ili grupnom. 

In&i(irani poremećaj ličnoti 

3ako su osobe s ovim poremećajem ličnosti tihe i povučene, oni ipak žude za prijateljstvima, za razliku od shizoidnih bolesnika.

=bog toga što im je jako neprijatno i zato #to e (oje o%(a+i"anja ili kriti+izma, oni iz(e'a"aj$ o+ijalne kontakte .  ?ako su amokritični i imaj$ la(o amopo$z%anje1 



4ko se osobama sa ovim poremećajem ponudi nekritičko pri&"atanje , oni će uprkos svom stanju sklapati prijateljstva i stvarati nove socijalne kontakte.

Simptomi o"o' poremećajaB izbegavanje životnih aktivnosti ili poslova koji uključuju značajne interpersonalne kontakte zbog straha od kriticizma, neodobravanja ili odbacivanjaA  izostanak želje da se zbližava s ljudima, osim ako nije sigurna da će biti prihvaćena i voljenaA  uzdržanost u intimnim odnosima zbog straha od osećaja stida i ismevanjaA  preokupiranost brigama zbog eventualnih kritika ili odbacivanja u društvenim situacijamaA 

zakočenot $ no"im interperonalnim o%noima zbog osećaja in2eriornosti A  osećaj društvene neprilagođenosti, lične neprivlačnosti ili in=eriornoti  u u odnosu na drugeA  neuobičajeno o%(ijanje rizika zbog straha od neuspeha. 

5z ovo stanje mogu biti povezana i stanja socijalne 2obije ili agora2obije. Ovaj poremećaj ličnosti uglavnom se tretira psihoterapijom.

/azličite škole daju različita objašnjenja o strukturi i o snazi Ega  kod kod poremećaja poremećaja ličnosti uopšte.  Bvajcarski psiholog =ondi  govori govori o postojanju patološkog trijasa u koji spada> 

@. nedovoljna ego kontrola -slabo ja  C. dominacija principa zadovoljenja nad principom realnosti  D. nepodnošenje unutrašnje tenzije 



5nutrašnja tenzija je previše jaka pa mora odmah da se izbaci napolje, nema mogućnosti za odlaganje -kao kod male dece 9 /a+tin'4o$t1  o može biti agresivno ponašanje ili povlačenje # a to određuje tip poremećaja -tj. dinamika nastanka.

O"e oo(e ni$ me%i+inki (olene  jer klinička simptomatologija je takva i traje tokom života sa vrlo malo oscilacija. UPored dinamičke dijagnoze, postavljamo i dijagnozu analizom strukture. Oni imaju probleme jer imaju de2ekt u strukturi ?a i u odbranama koje koriste. UPoremecaj ličnosti -P* o($&"ata %itorzij$ realnoti -!7 potpuno poremećen odnos sa realnošću. !ešto se u realnosti promeni jer prin+ip za%o"oljt"a %ominira, i oni znaju da nešto ne valja # imaju uvid -normalni deo, ali ne mogu da se kontrolišu. UNeka%a potp$no '$(e o%no a realno#ć$ -to je psihotični deo.