Živojin Stanojčić i Ljubomir Popović - Gramatika srpskoga jezika

ЖИВОЈИН СТАНОЈЧИЋ е ЉУБОМИР ПОПОВИЋ

ГРАМАТИКА СРПСКОГ А ЈЕЗИКА УЏБЕНИК ЗА

П,

I,

III

и

IV

РАЗРЕД

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ДРУГО, ПРЕРАЋЕНО

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ ~

И НАСТАВНА СРЕДСТВА

БЕОГРАД

~

[i] ffl.ffi

Will

1992.

ИЗДАЊЕ

ЗАВОД

ЗА ИЗДАВАЉЕ УЏБЕНИКА

НОВИ САД

РЕЧ УНАПРЕД

Рађен

1989.

по наставном програму предмета Срйскохрватски језик и култура

изражавања, и сада допуљен по новом Програму (Службени гласник Србије- Про­ светни гласник,

5, 16. VIII 1990,

стр .

7-8

и

XL -

3, 31 . V 1991 ,

стр.

овај

1-5),

уџбеник морао је бити писан као кратка граматика кљижевног језика, те и носи назив Граматика срйскоlа језика.

Као што је уобичајено, и ова lpaмaiilикa у уводном делу дефинише наш кљижев­ ни језик, љегов историјски и садашљи аспекат, љегов однос према наречјима (и дија­ лектима) народног језика, свој предмет и начела правописа. При томе, у овоме, дру­ гом издаљу одређени делови градива, на основу захтева просветних органа који доносе програме

наставних

предмета,

морали

су

се

скратити,

. сажети док су се 18-52) добили нови

одн

морали допунити, па су треће и четврто поглавље Увоgа (т.

други

вид

У- поглављу ФонеШика са основама фонолоlије и .морфофонолоlије дат је опис lласовноl система књижевног језика, с љеговим битним одликама, као и понашаље чланова тог система у облицима и творби речи . При томе, у основама фонолошког

описа пошло се од у науци дате констатације да је већ сам lласовни cиciile.м тога језика, словима обележен, заправо

-

љегов фонолошки сисШе.м, јер је резултат Вукове "пра­

вилно изведене анализе гласовног система нашег језика" (П . Ивић, Поlовор Вуковом Срйско.м рјечнику из

1818. у фототипском издаљу Просвете- Београд, 1966, стр . 64) .

Зато што се, другим речима, гласовни систем нашег кљижевног језика углавном поклапа са фонолошким системом, било је могућно да се изостави, за фонолоrију иначе неопходан, опис оних артикулационо-акустичких особина гласова које су без

експерименталнофонетске лабораторије тешко разумљиве

( грависност:

негрависност,

дифузност: компактност гласова итд ..). Тако су у нашој фонетици са основама фоноло­ гије описане оне битне гласовне особине које су лако уочљиве и обичним опажаљем,

па се ученици неће оптерећивати захтевом да напамет (само из текста уџбеника) уче она дистинктивна обележја гласова која се могу заиста схватити само у лабораторији. Фонетско-фонолошки чиниоци гласовног система који су облички и творбено важни

описани су у делу Морфофонолоlија, који је узет као природна веза између области фонологије и морфологије са творбом речи.

У поглављу Морфолоlија и Шворба речи облички и творбени системи описани су методом уобичајеном у граматикама уопште . Обрасце промена и творбе треба схва­ тити као схе.ме у којИма се виде граматичке основе и граматички наставци, односно творбене основе и творбени афикси, а не као грађу коју треба учити . И морфологију и творбу олакшали смо изостављаљем прегледа акцената по врстама речи и типовима

творбе (с тим што смо основна правила акцентоваља дали у ФонеШици). Тамо где је било најпотребније, наводили смо у овим поглављима фонетске промене које се појав·­ љују у промени облика и у творби речи, а које се, иначе, системски описују у морфо­ фонологији. О речи као јединици именоваља говори се у поглављу Лексиколоlија.

У СинШакси градиво је обрађено тако да се уочи синтаксички с и с Ш е .м

,

и то

као ф у н к ц и о н а л н и систем на основу кога се реченице формирају не само као граматичке него и као комуникативне јединице.

Зато се тежило да све јединице и

конструкције буду описане систематски, доследно и интегрално, да се покажу везе и

з

сличности међу деловима синтаксичкоr система и да се, макар укратко, обраде и појаве везане за реализацију синтаксичких јединица у комуникацији (информативна актуали­

зација, комуникативна кохезија) . При том је било неизбежно да се одступи од тради­ ционалног распореда синтаксичког градива, да се терминологија понегде прецизира, осавремени и допуни и да се уведу дијаграми и табеле, који су неопходно средство сваке систематске синтаксичке анализе.

Аутори су се држали начела да не треба мешати ойис језика са учење.м језика. Реч је, наиме, о граматици м а т е р љ е г језика, дакЈiе- језика који ученици з н а­

ј у

Зато су пре света полазили од чиљенице да се са разумевањем ойиса унапређује

ученикова способност за анализу језичке грађе матерљег језика . Наравно, не треба

заборавити, са дидактичке стране, да је та способност неопходна и за усавршавање своlа и за учење gpylиx језика. Исто је начела и у основи упуlшваља читаЈiаца да се у учељу правила писаља служе Правойисом из

1960.

године (и љеговим сталним школ­

ским издаљима), важећим у јавној употреби, као и актуелним правописним приручни­ цима.

Треба напоменути да се неки делови наставног програма

-

због љихове природе

-

у овој граматици или садрже као најопштије дефиниције у уводном делу, или су

остављени за обраду наставној пракси . Другим речима, програмски садржаји као што су равнойравносШ језика, језичка толеранција и слични имплицитно се садрже у уџбе­

нику (в

Увод), аЈiи се могу

у ч и т и само у школској и друштвеној

друге стране, у уџбенику се налази материја која чини

пр а к си

и н т е г р а л н е

С

де JI о в е

наше језичке материје, а новијим променама у наставном програму се редукује. Таква материја у уџбенику је штампана у у в у ч е н и м од е љ ц и м а, ЈОЈ .Је дат ранг

н а п о м е н е

Кајкавско наречје (т.

7),

п е т и т о м

Тиме

Такав је случај са одељцима Чакавско наречје (т.

Терийlоријално-варијанйlно раслојавање (т .

46, 47),

6),

чиме су

они изједначени са низом других, за боље разумеваље градива потребних, напомена Оних, наиме, чије тумачеље залази било у и с т о р и ј у језика (нпр напомене о паЈiа­ тализацијама, т .

т.

123;

106;

јотоваљима, т.

промени л у о, т .

пр ав о п ис

126; (нпр . т . 97, 201)

110---112; превоју вокала, 168 и др . ), било у

о двојини, т .

т

121;

непостојаном а,

материју коју обрађује

с циљем да се боље схвате неки од система у савреме­

ном језику, описани у овој, по основној концепцији- де с к р и п т и в н о ј грамаги­ ци

Најзад, иако се то подразумева, треба истаћи да уџбеник писан као граматика никако не значи потребу да се из љега уче све чињенице . Језичка грађа, која чини чиљенице, заправо је иЈiустрација оних језичких йравила која су изложена у Уводу, у

Фонетици (са фонологијом и морфофоноЈiогијом), МорфоЈiоrији, Творби речи, Лекси­ кологији и Синтакси

Ако је у неким случајевима има више, го је само зато да се

ученику пружи веhи избор

zpaf)e

помоћу које

he

разумети изложено правило . И, нарав­

но, применити то правило у својој анализи нове језичке грађе, односно у својој језич­ кој пракси

Такође, такав уџбеник oмoryhyje и наставников слободан однос према

програмском садржају и разреду. Он ће из уџбеника моhи да узме оно што сматра да је коме ученику потребно и да на тај начин оствари једно од значајнијих начела наста­ ве

-

индивидуаЈiизацију, примереност личности ученика.

Држеhи се наставног програма, аутори се, наравно, нису могли одреhи и најнуж­ нијег понављаља, па и извесног вишка информација. Сматрамо, управо, да они олак­ шавају ученику уочавање најважнијеl, а не обавезују га да с в е из уџбеника обавезно и зна.

Аутори, на овом месту, изражавају своју захваЈiност свим рецензентима јер су љихове примедбе знатно побољшале текст уџбеника. Они су, исто тако, захваЈiни и

свим својим колегама

-

наставницима овог предмета у средљој школи за све сугестије

које су им дали, после провере у наставној пракси, коју сваки уџбеник, природно, мора имати.

АУТОРИ

4

ГРАМАТИКА СРПСКОГА ЈЕЗИКА

1.

УВОД

1. Г р а м а т и к а је наука која описује структуру језика, утврђујући љегове гласовне, обличке, творбене и реченичне особине. Граматика се обично дели на фонеrику (са фонологијом), тј . на науку о гласовима, на м о р ф о л о г и ј у- науку о облицима речи, на т в о р б у р е ч и- науку о настанку нових речи и на с и н т а к с у

-

науку о реченици. Као таква,

граматика је пре свега о п и с н а (дескриптивна) наука. Осим тога, граматика је и с к у п п р а в и л а о језичким јединицама (о гласовима, о облицима, о речима, о реченицама и љиховим деловима), па нас учи и правилности језика.

2. Језик је систем знакова К()ји је (говорио и писано) с р ед с т в о r е љ а, споразумеваља међу људима. Језиком човек саопштава своје мисли и осећаља другим људима. А то значи да је језик др у ш r в е н а по­ јава, да је његов постанак веЗан за постанак и раз~ој људскога друштва . о п ш

Као најсавршеније средство споразумеваља он је везан за мисао, па су миш­ љење, свест и језик у сталном јединству. Са усавршавањем мисли, усавршава се и језик и, природно, са усавршаваљем језика развија се и мишљеље.

Као с р е д с т в о општења, језик врши к о м у н и к а т и в н у функцију (од лат . communicatio- саопштавање, општење) . При томе, пошто је језик систем знакова који преноси з н а ч е њ а (мисли, осеhања, поруке) међу људи­ ма, љегова друштвена функција је и с а з н а ј н а, к о г н и т и в н а (од лат .

cognitio- сазнање) или з н а ч е њ с к и и з р а ж а ј н а , е к с п р е с и в н а (од лат . expressia - израз) А пошто се језиком преносе искуства и знања из једне генерације у другу, језик има и а к у м у л а т и в н у функцију (од лат. accumulatio - нагомилаваље), тј.. прибира и чува у себи традиционалне културне и цивилизацијске вредности заједнице која тим језиком говори. Ове три функције су основне када је реч о било којем природном језику као оруђу општења у једној заједници.

3. Од р е ђ е н у ј е з и ч к у з а ј ед н и ц у чине сви они људи К()ји у свој()ј свести и у своме говору (у језичком споразумевању) имају заједничке све делове једног језичког система (састава), тј. сви људи који у своме говору имају исти гласовни, речнички (лексички), облички и синтаксичtли­ :ковати од ч и џ (ђак: џак; ћар: чар).

35

r 3.

СЛОГ И ПОДЕЛА РЕЧИ НА СЛОГОВЕ

75. Слог је гласовна језичка јединица која се остварује једним изговор­ ним (артикулационим) захватом. Може га чинити и један гЛас, под условом да то самогласник. На прцмер, у предлозима се моrу наћи они слоrови који се састоје од само једног rласа: у /градуј, јговоримf о (граду/ и сл. Ове речи (nредлози) састоје се само од једног слоrа, и то само једног гласа - вокала.

.ie

У речима од више гласова, суrласника и самогласника, носилац слога може

бити само вокал, одн . сонант р, поцекад и л и н (в . т . 69б), било сам било са једним или са више сугласника, а граница слога у речи је иза самогласника, а испред сугласника:

а-ви-он, а-ви-о-ни, а-ви-о-ни-.ма, ба-ба,

ge-ga,

.ма-.ма, Ша-Ша, ли-ва-gа,

ра­

·gи-Ши, чи-Ша-Ши, о-ва-ко, ни-ка-ко итд.

76.

Према завршетку слога, он може бити отворен: .ма-.ма, а-ви-о-ни, када

се завршава вокалом, и затворен: оШ-вор, ии-ва-лиg, слом-љен,

када се завр­

шава суг.nасником.

Уз опште правило да граница слоrа долази иза самогласника, треба ·знати још и следеће:

а) Када се у средини речи нађе више сугласника од којих је на првом месту неки струјни или сливени, rраница слога ће бити ucйpeg те групе сугласника: ла-сша, по-шша, гро-жђе, зве-зgа, у-са-хну-ти, на-фша, че-шћи, у-з.ми-те и сл.;

во-ћка,

ма1-чка

б) -исп-ред сугласничке групе биће граница слога и ако се у групи сугла­ сника у средини речи на другом месту налази неки од сонаната в,,;, р, л или љ,

а испред њега било који други сугласник сем сонанта: то-ила, то-йло-та, све-ШлосШ, то-йљен, до-бра, пре-бра-нац;

в) ако групу сугласника у речи чине два сонанта, граница слога долази између њих, па један припада претходном, а други следећем слогу: Шра.м-вај, gи.м-љив, ло.м-љен, .мар-ва, .мар-љив, ав-ли-ја, ин-ва-лид;

г) ако групу суrласника чине праскави суrласник на првом месту и неки други суrласник осим сонаната ј, в, л, љ и р, граница слога долази између сугласника:

_

__

_____ _

_

_ __

_ ___ _

лей-Шир, лой-Ша, среg-сШво, при-по-веШ-kа, ве-риg-ба, jag-нu;

д) ако је у групи од два сонанта на другом месту сонант ј из је које у ре­ чима ијекавског изrовора одrовара екавскоме е, граница сло1·а долази испред те групе:

_ ___ _

_

.чо-вјек, жи-tiје-ти, у-.мје-ти, у-вје-рен, го-рје-ти.

77.

Дата подела речи на сл о гове заснована је на природи слога и сугла­

сника. Граница међу слоговима зависи од те природе и она је г л а с о в н а (ф о н е т с к а). Слогове једне речи, међутим, може условљавати и з н а ч е­ њ е. Граница слога коју је условило значеље не мора се поклапа ти са оном гласовном. Таква граница се назива с е м а н т и ч к о м или п с и х о л о ш­ к о м, а најчешће се види у сложеним речима. Тако ће, на пример, у сложеним глаголима с префиксом разљуШиШи, оgузеШи, исШераШи граница првог слоrа (а) уместо фонетске: ра-зљу-ти-ти, о-ду-зе-ти, и-сте-рати, бити (б) психолошка: раз-љу-ти-ти, од-у-зе-ти, ис-те-ра-ти.

36

Томе је разлог чиљеница да се префикси раз-, од-, посебни делови сложених речи, који имају своје значеље.

из(с)-

осећају као

Правила поделе речи на слогове дата у фонетици само су о п и с с л о г а к а о r л а с о в н е ј ед и н и ц е у јеЗику, дакле љегове гласовне и комуни­ кацијске (фонолошке) природе и не треба их мешати са правилима која даје правопис. Правопис, природно, узима у обзир природу гласова и слога опи­ сану у фонетици. Али како писаље (и нарочито штампаље текста) зависи од техничких моrућносrи, П р а в о п и с с р п с к о х р в а т с к о r ј е з и к а из 1960. rодине (са шко.лским издаљима) за поделу речи на слоrове и преношеље делова речи у следећи ред даје много слободнија решеља. Задатак. следећем

Поделите, nрема фонетским правилима, речи на слогове у

-

тексту:

Бледи и узбуђени људи на капији стадоше насред моста, лицем према официрима који су наилазили. Један од млађих официра npиrepa· коља до nу­ ковника и нешто му рече. Сви ycnopиme ход. На неколико корака nред "зако­ ношама" Пуковник нагло заустави и сјаха, то исто учинише и официри иза

њеrа, као на знак. Дотрчаше војнмци који nрихватише коње и nоведоше неколи­ ко

корака

уназад.

(И. Андрић, НаДри1Ш ћyiipuja, Просвета, Београд,

4.

78.

1981, 158).

ФОНОЛОГИЈА- ФОНЕМА И ГЛАС

-Ф о н о л о г и ј а је део науке о језику који проучава гласове као

rоворне јединице за обележаваље разлике у значељу. Глас с том функцијом у језику зове се ф о н е м а. Наш кљижевни језик има 30 фонема, што значи да сви у љеговој фонеrици описани rласови, супротстављени (стављени у опо­ зицију један према другом у најмаље два скупа гласова који чине речи) -служе за разликоваље

значеља.

На пример, ако би у речи шаша уместо првоrа вокала а био изговорен вокал е, добила би се реч ШеШа, дакле - скуп гласова који значи нешто друrо, а не оно што значи скуп гласова шаша. Тако ће избор фонема у опозицији а: е дати, у одређеном распореду, или йлан или йлен, избор фонема у опозицији а: и ће дати или йаљење, или йиљење, избор између е и у, у комбинацији са й и Ш, даће или йeiii, или йуШ.

79~ Исто је и са сонантама и консонантима . Именице, на пример, ваза и Лаза разликују се у почетној фонеми, прва је са в, друга са л, сув и еур разли­ кују се у завршној фонеми, прва је са в, друrа са р. Именице той и пой разли­ кују се у првој фонеми, слама и слава у претпоследљој (м : в) итд. У истом

распореду фонема (с-л-а-м-а), уношеље друrе фонеме (с-ЈЈ-а-в-а) даје и разлику у значељу. Наравно, и друкчији распоред фонема доноси друкчије значеље, на пример: сив- вис

80.

--

сви;

ipag- gpai;

iуша

--

шуiа; йуШ- Шуй.

Фонолошки систем (састав) нашег књижевног језика утврђен је фи­

зиолошко-акусrичким (фонетским) описом 30 гласоВа којима он располаже. Свака утврђена фонема се у највећем броју случајева јавља изговорена увек

на исхи

начин.

37

Једино фонема н има два начина изrовора и они зависе од фонеме :која долази после ље. Тако је н у речи нана, нена, нећу, нисам- алвеоларно·носна, а у речима банка и йаркинi, тј. испред к и i задљонепчано-носна фонема

што је за љену функцију обележаваља значења без утицаја . Зато се и каже да н има две позиционе варијанте.

81.

Дијалекатске или индивидуалне варијанте неких других фонема, на

пример, употреба џ(тврдоr) уместо ђ (меког), моrу довести до ометаља у ра­

зумеваљу значеља ("џак" уместо "ђак" = "ученик"), па различите ф о н е 'У­ с к е вредности треба добро уочити и схва1ити као вредности :к~је су одлу­ чујуће за разликоваље значеља речи .

82. Фонема обележава разлике међу речима својом ц е л и н о м, тј . свим деловима артикулације и акустичкоr утиска, или де л о м своје артикулације. На пример, у односу двеју речи

роб

-

боб поче1но р у nрвој речи је сонант

који се пошуно, у свим елементима артикулације, разликује од nочетноr е:кс­ плозивноr усненоr б у другој речи . С друге стране, између речи rag - каg раз­ лика је само у звучносШи прве фонеме, тј. i и f< имају све артикулационе еле­ менте једнаке, осим звучности (i је звучно, а к безвучно).

83.

Д ист и н ктив н а

заснована су

(р

аз л и ко в н а

)

о б ел ежј а

на артикулационо-акус'Iичким особинама rласова.

српскога књижевног језика битне су

а р т и к ул а ц и о н е

ф о н е м а За фонеме

особине (одре­

ђене по начину и месту изговора), з в у ч н о с т 1б е з в у ч н о с т гла­ сова и м е к о ћ а т в р до ћ а rласова. С обзиром на то, фонеме се ,у по"I­ пуносш разликују (на пример, б и к ·-јер је б ексnлозивни, двоуснеии звучни суrласник, док је к експлозивни, задљонеnчани безвучни суrласни:к), или се разликују најмаље у једној артикулационо-акустич:к~ј особини (на пример и б и й су експлозивни, двоуснени суrласници, различити само у елементу звучности први је звучни, а друrи безвучни.

1

84.

Као и на примерима са сугласничким фонемима, исто се може уочитИ

и на самоrласницима. Целином самоrласничке фонеме разлихују се речи, на пример, каg и куg, јер је у првој а- ниски вокал задњеr реда, акустички отво­

рен, а у друrој је у- високи вокал задњеrа реда, а:кустички затворен. Када су вокали у питаљу, треба рећи д~ и а к ц е н а т и к в а н т и т е т вокала (дужина и краткоћа њихова) имају службу означавања разлике у значењу речи. Рецимо, збоr различиrоr акцента ipag и ipiig су различите речи (прва значи "rуча", "лед из облака", друrа значи "насељено место"), тако исто gocaga ("досадност") - gдcaga (прилоr) cegeillu ·- cegeШu. Збоr различитоr к:ВаН'IИ­ тета вокала е у наставку, различити су облици куће (номинатив·-акузатив мно­ жине) и кућё (rен.итив једнине); у првом случају е је кратко, у друrом је дуrо. Може се рећи да су акценат и дужина, односно крат:коћа код вокала дистинж:­ тивно обележ:је, често и оно минимално. Д.ијалекатске и појединачне (индиви­ дуалне) разлике у изrовору појединих во:кала (нпр., за1воренији или отворе­ нији изrовор самоrласника е) у кљижевном јези:ку се не узимају у обзвр.

38

МОРФОФОНОЛОГИЈА

85. М о р ф о ф о н о л о г и ј а (или м о р ф о н о л о г и ј а) је део грама­ тике који проучава и описује г л а с о в н и ( ф о н о л о ш к и ) с а с т а в р е ч и и и п о н а ш а љ е г л а с о в а ( ф о н е м а ) у промени о б л и к а р е ч и и у т в о р б и р е ч и . Сам термин .морфофонолоlија настао је као сложена реч од термина .морфолоlија и фонолоlија, а као део граматике п р и р о д н о повезује фонетику (и фонологију) са деловима који описују промену облика речи (морфологију) и творбу речи . У поглављима 5 - 11 овог дела граматике (морфофонологије) система­ тисано је: понашаље акцентованих слогова у речи, понашаље гласова ( фонема) у системима гласовних алтер нација ( сугласника, самогласника, сонанта л и во­ кала о), алтернација а: Ф, асимилација и дисимилација, губљеље сугласника, покретни вокали, понашаље сонанта ј и х у кљижевном језику, као и правила везана за некадашљи глас t (јат) у кљижевном језику, -све то, природно, везано за п р о м е н у о б л и к а , односно за т в о р б у р е ч и .

5.

86.

ПРОЗОДИЈА (АКЦЕНАТ И КВАНТИТЕТ) СРПСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

Нарочито истицаље јачине и висине једног слога у речи или једно­

сложне речи у реченици назива се а к ц е н а т

тих речи. Ово јаче наглашаваље или акценат има три елемента: јачину, висину и трајаље . И узимајући то у обзир, при изговору, на пример, речи: йесма, слобдgа, сунце, iлriвa налазимо да се у свакој од љих по један слог нарочито истиче, а да се то истицаље у сва четири случаја разликује.

У речи йесма изговор слогаје кратак и тонски нагло пада; у речи слобдgа изговор слога који се истиче је кратак, али тонски расте; у речи сунце изговор натлашеног слога је дуг и тонски пада; у речи iлава изговор наглашеног слога је дуг, али тонски расте . Дакле, по дужини изговора слога прва два акцента су кратки, а друга два дуги, пь висини тона акценти у uесма и сунце су сuлазнu,

а у слобдgа и iЛriвa- узлазнu, први зато што тонски падају, а други зато што тонски расту

87.

.

Сваки од ових акценат а има свој назив и знак којим се бележи када

је то потребно, па тако у нашем кљижевном језику постоје четири акпента: краШкосuлазнu, који се означава знаком краШкоузлазни, који се означава знаком gyiocuлaзнu, који се означава знаком gуiоузлазтщ, који се означава знаком

" '

(йес.ма), (слобдgа),

" (с,унце), ' (iлriвa) .

Краткосилазни акценат имају речи: йiic, лав, кЈп 'а, йоље, piigocш, йевiiм, ждлосШан, uciiiuнa, йрuјаШељ . Краткоузлазни акценат имају речи: ндiа, вдgа, кайеШiiн, ширИна, развеселиШи, шд.рен, .мене, Шелефон .

ittpaiiiu,

39

Дугосилазни акценат имају речи: йећ, к6сш, йравgа, раgнйк, с,уша, кажём, лейй, бел~, Шу:исан.

ДугоузлаЗНИ акценат ИМ'lју речи: iлава, рука, слейа, iлаgан, iенерацuја, сељаци, gоказuваШи, gосађuваШи, paguШu. У вези са јачином,

88.

висином тона и трајаљем наглашеног слога,

може се закључити следеће:

1) слог са краткосилазним акцентом изговара се кратко, јачина и висина тона нагло и једновремено падају: йас, кућа, йрйјашељ; 2) слог са дугосилазним акцентом изговара се дуго, тон је у почетку ви­ сок, а затим се, једновремено са јачином изговора, упадљиво спушта, пада; йећ, йравgа, раgнйк; · З) слог за краткоузлазним акцентом изговара• се кратко, висина тона расте, а јачина изговора опада пре завршетка изговора тако наrлашеноr сло­ га: ндiа, вдgа, кайеШiiн;

4)

слог са дугоузлазним акцентом изговара се дуго, висина тона стално

расте и то тако да га јачина изговора готово не може пратити (дах се готово губи): iлава, рука, раgиШи, ieнeptiцuja.

89. Као што акцентоване једносложне речи и акцентовани слогови у ви­ шесложним речима по трајању (квантитету) могу бити кратки и дуги, тако и неакцентовани слогови у нашем језику могу бити кратки и дуги. Кратак може бити сваки слог испред акцентованог слога или иза њега: 'iенерација, шелефо­ нuраши, uесма, кдсац, сенка и сл. Дуги слог, међутим, може се налазити само иза акцентованог слога: певам, кажем, јунак, клечй.м . Дуги неакцентовани сла­ гови су и стално обележје неких речи и неких облика речи (на пример, облика генитива множине свих именица: /много/ ученйкii, /много/ лuвiigii, /много/ jegapii, /много/ сшварй; др . ) . Зато је дужина

облика одређеног вида придева: gобрй, goбpii, gобро и

слога део облика, па припада и морфологији . Укупан овај систем: т о н (узлазни и силазни), ј а ч и н а и з г о в о р а, дуж и н а или к р а т к о ћ а с л о г о в а (акцентованих и неакцентованих) у речи и реченици

-

чини

90.

пр о з о д иј у

српскога књижевног језика .

Главна правила акцентовања речи српскога књижевног језика су

следећа:

а) једносложне наглашене речи могу имати само силазне акценте, дуге или кратке:

зуб, зug, вез, век, лйсш, крај, iac, йлuн, знам, йuј, броg, .мој, свој, ја, ши, он, лей, слёй, gap, gaj, знај, gан, снеi; наш, ваш, йас, лав, браШ, Шой, .мuш, кош, лош, нов, коњ, сав, сва, све, вј';Ш, врх, вођ, већ, кј)ш, cag, йј)сШ, раШ, Шйх, сной;

б) вишесложне речи могу има ти било који од наша четири акцента, с тим што силазни акценти могу бити само на првом слогу тих речи:

з,уби, раgнйци, раgй.мо, йuше.мо; жалосшан, йевii.м, нИкакав; а узлазни ак­ центи могу бити на било к~јем слогу вишесложних речи, осим на nоследљем љиховом слогу;

сељак, кайеШан, развеселиШи; paguШu, ШеШuва, iенерација. Ова правила акцентовања nоказаћемо на једном кратком одломку из Андрићевог романа На Дрини ћуйрија:

Крњ месёц, нарiiнџастё бОЈе, плйвао је у дну видИка.

ДИ:зао се

прохладан ветар. Шум водё у дубИни постао је гласнији. Мйлан је опи-

40

пао пажљиво кwён на коме седй, настојёћи да .се пр:Иберё и раз~на где је и шrа је то са њйм, :Щ.тйм се тешко дйгао и као на туђйм нощма кре­

нуо кући на Околишrа.

Јечёћи и пасрћући једва је стйгао до пред кућу, ry је пао као ра­ њенйк, ударйвши тупо телом о враrа. ПрОбуђени укућани су га унели у постељу (Сабрана gела, 1, Просвета, Београд, 1981, стр. 182).

91. П р о к л и т и к е и е н к л и т и к е . - Као што се у наведеном одломку види, поред речи к~је имају своје акценте у нашем језцку има речц које су без икаквог акцента. Такве су у датом тексту: је, у, се, на, ga, и, као, go, о, ~у, ia. Т~ речи чине а к ц е н а т с к у ц е л и н у или са речима испред себе, или са речима иза себе. Речи које немају свога акцента већ чине акценатс:ку целину са речју иза себе су п р о к л и т и к е: у gну, у gyбuнu, о вpaiiia. Када такве речи стоје уз речи са силазним а:кцентима (", л), оне често могу превући на себе тај акценат, и то било као крат.косилазни ("),било као :крат:коузлазни ( ') акценат:

.У gну (од у gну), дg кућё (од og кућё), .међ.У њи.ма (.међу њU.ма); у зору (од у зору), на воgу (од на воgу), .У ipiig (од у ipag), uз giiнa (од из gана) ~

и сл.

Узлазни дуrи акценти никада се не преносе на про:клитике.

Е н :к Л и т и к е су реЧи :које немају cQora акцента а у говору чине изго­ ворну целину са речју испред себе. У наведеном Андрићевом тексту

·ro

су це­

лине: йлuвао Је, guзao се, са речима Је и се као ен:клитикама у њима. Обично

су то ненаrлашенИ облици Личн.Их и nовратних заменица (чулИ смо ia, предао се, пИсали смо јој) затим краћи облици помоћних rлаrолајесам и хоћу (радио са.м, радили ciiie, д6ћи ће.мо). П р о кл и т и к е Задатак.

су обично предлози, речце (партикуле) и везници.

-

Обележите знацима наr:лашене с:лоrове, као _и дуге ненагла­

шене слогове у следећем reкcry:

За време грађења nруге, свет је nрви

nyr

осе·rио да

·ro

није

више она

лака, сигурна и безбрижна зарада из nрвих година nосле окуnације . Већ неко­ лико nоследљих rодина скачу цене роби и свакодневним nотребама. Скачу, а никад се не враћају, неrо nосле краћеr или дужеr времена скачу nоново ..... То је нека луда и nодмукла иrра, која све већем броју људи све чешће заrорчава живоr, али

nr

п ив које се не може нишrа .... (И. Андрић,

НаДршш ћуйрија, Просвета, Београд,

1981, 261).

92. И наведени n р о з о д и ј с к и чинио ци (акценат и квантитет, тј.. ду­ жина или краткоћа самогласника) у нашем књижевном језику морфофоноло­ шке су nрироде, део су гласовног састава речи, одн. део су промене облика речи и творбе речи . Као такви, ти прозодијски чиниоци и ф о н о л о ш к и су битни -имају дистиЈiктивну (разликовну) функцију . Тако, на пример, скуп фонема lpag значи "!fасељено место", а lpag - "лед из облака"; влаgа значи "орган државне власти", а влagii је облик 3 . л . јд . презента глагола влаgаши; жена је облик номиш~тива јд . , а жена- облик генинтива множине исте имени­

це, као што је женё генитив јд . , а жене- номин .

- акуз . множине те именице; скуп фонема реч соли је генитив - датив инструментал - ло1(атив јд . именице чији је ОС!fОВНИ облик (номинатив) сд, док је реч сдлй 3. л. јд. презента глагола сдлиши; реч село је именица са значељем "мање насеље чији 41

су становници претежно земљорадници", а реч село

-

именица са значењем

"седељка, забава" .

. Те,

и многе друге такве, парове речи морфофонолошки и значењски раз­

ликуЈе само акценат, односно квантитет ненаглашеног слога

6.

.

ГЛАСОВНЕ АЛТЕРНАЦИЈЕ

93. Посматрају:lш речи вдјник, војниче, војнИке, војнИцима, које су разни облици (падежи) једне исте речи, или речи рука, рј;чица, ручеШина, рј;чурgа, за к~је је очигледно да су последље три направљен е од прве (рука) наставцима за творбу речи (-ица, -ешина, -ypga), запажамо да се сугласник к из љиховог основног облика (в~јник, рука) у другим љиховим облицима, или у речима од њих насталим, некад замељује сугласницима ч и ц. Таква замена се за­ пажа и у односу речи: gpyi- gpfжe- gрјжина -- gpfжuwu се,· зagpyia- за­ - заgружнй- .заgружан, йuсаши - йuшём; резаши -- режём; врабац -

gрузи

врайци; развеселиши се- ражџилuшаши се, где се сугласник i замељује су­ гласником ж, сугласник с-сугласником ш, суrласник з сугласником ж (раз- .· раж-), сугласник б- суrласником й.

И код самогласника се Често налази замена. Кажемо да именице село и йоље припадају једној врсти јер имају исту деклинацију (село села -селу , .. : йоље -- йоља йољу . .. ), али се разликују у томе што се прва у номинативу завршава вокалом -о, а друга вокалом -е,· глаголски корен двају глагола скдчиши и скtiкаши, који имају у основи исто значење, у првом има о у другом а; речи Ш'ёћи и Шок, које су у очиr.ледној значењс:кој вези, показују однос вокала е : о у св~јим коренима.

94. Овакво смењивање гласова у речи при промени њеног облика или при творби назива се г л а с о в н о м а л т е р н а ц и ј о м (према латинском alternatio -· смеi;Ьиваље, мељаље). Гласови :к~ји учествују у таквом смељи­ ваљу су алrернаюи (заменици). Ова алтернација се остварује у промени облика (морфолог:ији) и у творби речи. Једне од тих алтернација настају и у сада вид­ љивим гласовним променама. Таква је алтернација б: й у облицима врабац и врайци; звучно б испред безвучноr ц замељено је безвучним парљаком й (једначељем по звучности). Таква је и алrернац:ија з :ж у префиксу раз-, који ће пред сонантом в, у разl[еселиШи се, остати непромељен (са з), док ће се щ:ед предљонепчаним џ, у џилиШаШи се, изменити у ж: раж-· (једначељем по месту творбе): ражџилиШаШи се. Друге од алтернација настале су у 'IО:Ку развитка нашег језика, давно, као производ некадашњих гласовних промена и као такве

се очувале у данашљим облицима речи. Таква је, рецимо, алтернација о: а

у речима скдчиШи: скакаши, или е:· о у речима Шёћи: Шок;· затим алтерн~щија завршетака -о

: -е

у речима село.: йоље.

Такве је природе и ал1:ернац:ија к:

:ч:ц у различитим обЛицима именице вдјнйк, у вокативу -во}ниче, номинативу множине војнИци, да шву-инс1:румен1:алу-локативу ·- војнИцима. Пред­ њонепчани сугласник ч (у вока1:иву) и зубни суrласник ц резултат су промене задљонепчаног к к~је се у поменутим падежима нашло испред самогласника предљег реда (е и и). То је била врста прилагођаваља изговора суrласника к

42

вокалима иза љега, помераље артикулације са задљег непца на предље, са

претвараљем у предљонепчани суг ласник ч, односно зубни ц·- палатализација. Палатализација је гласовна промена која се вршила у давној прошлости на­ шег језика. Производ тога процеса, међутим, пренео се до данашљег нашег језика у облицима, или у творби речи (јунак - јуначuна - јуначиши се), било као ч, како се види у примерима у загради, било као ц.: јунак

·- јунацй

-ју­

нацима .

Описаних и сличних алтернација гласова има више и о љима ће се гово­

рити у сле~ећим поглављима која описују најважније морфофонолошке појаве у српском Језику

А. АЛТЕРНАЦИЈЕ СУГЛАСНИ:КА

АЛТЕРНАЦИЈЕ ЗВУЧНИХ И БЕЗВУЧНИХ СУГЛАСНИКА

1.

(.ЈЕДНА ЧЕЊЕ ПО ЗВУЧНОСТИ)

95. Гласовна појава прилагођаваља сугласника другим сугласницима у оном елементу артикулације к~ји чини љихова з в у ч н о с т, односно б е­ з в у ч н о с т назива се јеgначење.м суiласнuка йо звучносШu. Када се у речи нађу у додиру два

nрава сугласника различите звучности, први од љих се

прилагођава другоме . За то ће се, на пример, звучно б из основног облика именице врабац, кобац, жgребац, када се у облику rенитива нађе пред безвуч­

u;

ним ц, заменити такође безвучним суrласником

u

врайца, койца, жgрейца .

Исто тако ће се безвучно nретварати у звучно б када се нађе исnред неког звучног сугласника: Шой са суфиксом ·-џuја даће именицу Шобџuја, r де је звучни сугласник б уместо безвучног й. Други суrласник од два у неnосредном додиру

својом артикулацијом утиче на nрви,

na

се зато ово једначеље назива реiре­

сивна аси.милацuја йо звучносШu .

Прави сугласници,

т.

73),

по

no

артикулационом елем е н гу звучност

1безвучност

(в.

nодељени су у парове чији се чланови артикулационо разликују само

звучности:

--

звучни:

б,

безвучни:

й. К, iii, ћ, Ш, С, Ч, ф, Х, Ц,

i, g, ђ, ж, з, џ,

.

при чему су ф, х и ц без својих звучних парљака. При једначељу; сваки од љих претвара се у свој звучни! безвучни парљак . Последља три безвучна остају не­ измељени, јер немају парљака. Тако се добијају алтер нације

б

1 й,

1 / К,

и /1.

1б /

f

g Ј Ш; ш Ј g

у

врабац бе1

примерима

·-

назаgак

ж

1 ћ; ћ 1 ђ 1 ш; ш lж

дЈ)жак

з

/ с; с / з

излетети

џ

1 ч;

ђ

ч

1џ

жеђ

врайца; той

-

бекство; буре.к

-

тобџија

-

буреiџија

назашка; свайi

-

сваgба

жећuа

--

-

дршка;

--

истрчати; сјединити наручити

-

-

здружити;

наруџбина

Безвучни сугласници ф, .х и ц испред звучних остају непромељени (јер не­ мају св~јих звучних парљака): Врхбосна, Салихбеiовuћ.. Наравно, они сами

43

утичу на артикулацију звучних сугласника који се нађу исnред њих, па се 'FИ су.шасници једначе према ~има, дајући своје безвучне парљаке: поgлетети поШхранити; ра.злетети се- расформирати; и1вући ·- исцурети. Испред сонаната (гласника), х~ји су звучни, суrласници н~ мељају своју звучносr, односно безвучност: измрвитИ, и1леrеrи, сјединити, смрвити, слика, св~јсШво, Шворба, Шврдиrи, Шрести. Сонанти (гласници), такође, не мељају св~ју звучносr када се нађу испред безвучних сугласника: крст, Р!• Јанко шам­ паљ, цинк,

талк,

странка, сламка, nољски.

96. Алтернације сугласника по звучности условљене су положајем (по­ зицијом) тих rласова. Они се мељају због разлИIСе у артикулационом састојку звучност ј безвучност, и то тако што други по реду суrласник намеће своју артикулацију nрвом. У изrовору се ово једначеље врши увек у једн~ј речи, па чак и на граници између речи. На nример, ми реченицу: Славко је к о g к у ћ е и с g р у i о м pagu 1аgаШке, тако написану, заправо изговарамо: Славко је коШ куће и 3 gpyioм ради задатке, тј. са Ш умесrо g у nредлогу коg(јер је испред

безвучноr к у кућа), и са 1 уместо с (јер је предлог с испред звучног g у именици gpyl ). Међуrим, у п'исаљу се једначеље сугласника обележава само кад се врши у границама једне речи, и то доследно, са тачно утврђеним изузецима.

97.

Наш правоnис предвиђа следеће изузетке:

1) У писаљу g остаје неизмењено у положају испред безвучних с и ш, и ro у свим положајима у речи: дgсусШво, йреgсеgник, сроgсйiво~ iраgскй; йреg­ школскй, оgшешаши, йоgшuшаши;

2)

у писаљу ђ остаје неизмељено испред наставка -с:Шво: вођсйiво;

З) у писаљу неизмељени остају звучни сугласниuи пред безвучним и, обрнуто, када се налазе на крају префикса, или речи у сложеницама, па би промена утицала на значеље: йреgйiурска (времена), йдgШексШ; аgхеренйiан, йосйiguйломски, јурисguкција;

4)

у писаљу сугласници остају неизмељени, што се звучности и безвуч­

ности тиче, у неким страним именима и придевима од љих изведеним: Ва­

шинiШон, вашинlйiонскй, Хабсбурi, Хабсбурlовци, Пийiсбурi. Наглашавамо "у писаљу" -јер rоворна норма овде одступа од писане, тј. оgсусШво, у ствари, изговарамо као оШсусШво. НАПОМЕНА.

-

Детаљна упутства види у Правоuису.

Задаtак. Издвојrе у два низа које ћеrе означити са "(а) извршено. јеgначење uo звучносШи:" и са "(5) није извршено јеgначење uo звучносШи:" следеhе речи: распасrи се, врапца, размотрити, безбрижан, натприродни, надмеrапr се, безнађе, беспрекоран, доласка, лашца, поrпоручник, председник, предсказаrи, дредшколски, косидба, приповеrка, одмери·rи, открити, кадшrо, гристи (гризох), кризни.

2.

АЛТЕРНАЦИЈЕ С. Ш, З: Ж, Н: М

(ЈЕДНАЧЕЊЕ ПО МЕСТУ ИЛИ НАЧИНУ АРТИКУЛАЦиЈЕ)

98. 1) Када се у облицима или у творби речи струјни gубни сугласници с и 1 нађу пред предљонепчаним сугласницима ђ, ћ, џ, ч, љ, џ., ш иж, претва­ рају се у предњонепчане сугласнике ш и ж:

44

замислити- замишљен; сносити- сношљив; (с+чистити)- шчисти­ rи; (с+ћућурЈ!ТИ се)- шћућурити се; мисли- мишљу; пазиrи -пажљив; казнити - кажњив; (и'i+ђикати) (раз-+ џилитати се)- ражџилитати се.

-

ижђиlt'ати;

Алтернације с: ш и з :ж настале су тако што је друrи члан љихов (ш

и ж) производ преношеља артикулације с и з на предље непце, чиме се они једначе са предљонеnчаним сугласницима ш и ж.

99.

Због једначеља по звучности, природно је што су често у случају ових

ашернаЦија заступљене и алтернације с: fшf :ж и з: fжf: ш. То значИ да ће, на пример, у настанку са префиксом сложеног rлаrола бити овакав низ: из+ чупати ~ исчупати

раз+ чистити

---+

-+ ишчупати

расчистити---+ рашчистити

Прво се звучно з из префикса изједначило по звучности са безвучним nредљонеnчаним ч пред к~јим: се нашла, тј. прешло у безвучно с, а затим се асИмилацијом по месту 1ворбе претворило у предњонеnчано ш.

100. Зубни сугласници с и з испред прељонепчаних сонаната љ и њ неће се мељати у предљонепчане ш и JIC у два сл~чаја: а) у сложеницама када се љима завршава први део сложенице, а други почиље сонантима љ и њ:

разљутиrи се, изљубити, изљихати се, сљуби1:и се, сљуштити због психолошке (значељске) границе између првог и другог дела слаже­ нице, која узрокује и извесну паузу у изrовору; и

б) када се с и з налазе испред љ и њ насталих од л и н и сугласника ј

из је које је настало од старога гласајаш

(k),

наравно, у (и)јекавском изговору:

посљедљи (екавски йослеgњи), насљедник (ек. наслеgник),

сљеме (ек. слеме); сњежан (ек. снежан), сљежаница.

101.

Алтернација н.: м настаје тако што се њен други члан

(..it)

добија

када у творби речи н дође nред двоуснене сугласнике б и й. Сонант н, на при­ мер, к~ји се налази у речима йрехрана, сШан, зелен, хиниши пред наставцима за творбу -ба, -бен(и), -баћ замељује се двоусненим назалним сонантом м, који има исто место творбе као и двоуснени суrласник б у тим наставцима: прехрамбени, стамбени, зелембаћ, химба.

'

У примерима: сШранйуШица, јеgанйуШ, црвенйёрка, воgенбуба, ванброgскй,

који су, за разлику од наведених~ изведених речи,

с л ожени ц е, психолош­

ка (значељска) граница између првог и другог дела сложенице у извесној мери спречава промену н у м и у изговору. Зато у писаљу ово н остаје:

3.

АЛТЕРНАЦИЈЕ К, Г, Х: Ч, Ж, Ш и К, Г, Х: Ц, З, С {ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА И СИБИЛАРИЗАЦИЈА)

102. 1)

Алтернације к .· ч, i ; ж и х ; ш, тј смељиваље задљонепчанИi су­

гласника к, i и х љиховим предњонепчаним заменицима (алтернантима) ч, ж, ш, налазе се у следећим обличким и 1:ворбеним положајима:

45

а) У вокативу једнине именица мушког рода, када се к, l и х нађу испреД наставка -е: војниче (од војник), gруже (од

gpyi),

gуше (од

gyx);

б) у презентским облицима rлаrола чија се инфинитивна основа завршава на задњонепчани суrласник, када се они нађу nред -е из наставка за презентску основу: вучем, вучеш . . . (од вући, чија је инфинитивна основа видљива из аориста вук-о-х), сiйрижем, сiйрижеш (од сiйрићи, сiйриi-о-х), вршем, вршеш ... (од .врћи, врх-о-х); треће липе множине тих rлаrола (у којем нема -е) rласи: они вуку, ciйpuiy, врху;

в) у презентским облицима глаrола са инфинитивном основом на -а, када се к, i и х нађу испред е. · вичем, вичеш ... (од викаШи), сШружем, сiйру· жеш ... (од ciUpyiaШи), машем, машеш ... (махати); код ових глагола и у Iрећем лицу множине презента постоје предњонепчани алтернанти: они вичу, сШружу, машу,·

r) у компараrиву и суперлаrиву придева, када се к, i и х нађу испред -и, -а, -е ... (од некадашњеr наставка -ји, -ја, -је ... за компаратив): јачи (од јак ),јача,јаче; gyжu (од gyi), gужа, gуже, Шиши (Ших) итд ... са суперлативима наравно, најјачи, најgужи; најШиши;·

д) у облицима множине именица Ol

-с

град-

ipflg ген. јд. именице

>

-а

град-

lpaga да т. јд. именице

град-

>

-у

ipagy

.

ном град­

-ов­

град-

·-ов-

> >

-и

\ -има

множ. именице

ipagoвu дат

множ.

.,

инстр.

лок.

именице

ipagoвuмa

(б)

придева

jflк

јакјак-

(в)

р.

м.

.

ж. р

ср.

р.

-!7>

-а

-о

·-јИ

'-ја

~јё

jflк, јака, ј(ищ

> >

јачй,

јача, јачё

презенrа

глагола

1. ypaguшu

л . ј..

-м

уради-

2.

л. ј.

-ш

3.

л.

-0

ј.

>

j;piigйм

урадйш

урадй аориста

л. ј.. -х

уради··

2. -

урадих уради уради

Грамаrичка основа може се подудараrи са кореном (нпр.: кућ-а, -е, -и),

али и не мора (нпр . йис-а-ти), јер, као што се у датим примерима види, грама­ тичка основа именице кућа

-

морфема кућ- не може се разложити на мање

делове који би имали значење, док се граматичка основа глагола uucaшu мо­ же разложити на делове:

iluc- и -а-, од којих се први може наhи у другим

речима йис-ар (именица), йис-мо (именица), uис-мен (придев), као део који даје значење свим тим речима, а други део (-а-)- граматички је наставак за инфинитивну/аористну основу, исти онакав какав се налази и у другим глаголима

(скак-а-ти, пев-а-ти), чинеhи с тим коренима њихове граматичке основе . Задатак.

-

Подели·rе на

м о р ф еме

следеће речи:

(а) p~guiiiu, paguм, paguш; зелен, зе.1ена, зелено; најлейши, најлейша, нај­ qейше; (у) лейом ipagy;

(б) кућни, кућна, кућно; риболовац, goiiipчaiiiu, накисео .

кућерина,

кућица;

окуhт«и;

бpaiiioв,

ыaiiiaн;

Ищвојиrе у добијеним морфемама:

---

морфеме морфеме морфеме морфеме

rрамаrичких основа (грамаl"ичке основе); rраматичких насl"авака (наставке за облике): rворбених основа (tворбене основе) rворбених афикса (tворбене афиксе).

67

МОРФОЛОГИЈА

13.

159.

ВРСТЕ РЕЧИ

У језику се речи јављају у реченицама, па посматрањем једног ис­

каза који се састоји од неколико њих може се уочити да су речи на различит

начин укључене у реченицу. Тако, у једном одломку из Андрићевог романа На Дрини ћуйрија (Просвета- Београд,

1981, 182),

који гласи:

"Поред њега странац је чекао. И тада, одједном, закукурика петао негде на обали, танко и г ласовито једном, па одмах и други пут .... Крњ месец, наранџасте боје, пливао је у дну видика. Дизао се прохладан ветар. Милан је опипао пажљиво камен на коме

седи, настојећи да се прибере и разазна где је и шта је то с њим,

затим се

гешко дигао и као на туђим ногама кренуо кући на Околишта . Јечећи и посрћући једва је стигао до пред кућу, ту је пао као рањеник, уда.ривши тупо rелом о врата. Пробуђени укућани су га унели у постељу. Два месеца је лежао у грозници и бунилу.''

-"--

могу се издвојити:

1) Речи: сШранац, йeillao, обали, .месец, бојё, gну, вuguкa, вeillap, МИлан, камен, ндiама, к:ући, Околишша, к:),ћу, рањеник, Шелом, враШа, .месеца, iрдзници, бјтилу - за ~оје се може закључити да су облици речи којима се и м е н у ј у б· и ћ а, п р ед м е r и, м е с т а, п о ј а в е и да су и у овоме тексту уочени као променљиве речи (месец.: два месеца, кући: кућу ), а ако не у њему, онда сигурно у другим исказима, односно у језику уопште, знајући да ће, на при­ мер, сШранац из наведене реченице

--

Милан је чекао

с Ш р а н ц а..

Милан је iоворио о с Ш р а н ц у.

--

С Ш р а н а ц је чекао у другим реченицама

Милан је разiоварао

са

с Ш р а н ц е м.

Милан је чуо о с Ш р а н ц и м а

.

-

-има­

ти и друге облике: сШранца, сШранцем, сШрq.нцу, сШранцима;

2)

речи: крњ, наранџасшё, йрдхлаgан, ЩУђйм- за које се може закључити

да стоје уз речи претходне врсте (крњ месец, наранџасШё боје, йрдхлаgан ве­ тар, ШУђйм ногама) означавајући једну од о с о б и н а појмова које речи претходне врсте (месец, боја, веШар, ноiе) значе, слажући се у роду, броју и

падежу са речима уз које стоје;

3) речи: њеiа, њuм, ia - к~је з а м е њ у ју именицу Милан, јављајући се као падежни облици личне заменице он (Он је седео. Поред њеiа странац је чекао); 4) речи: је чекао, закукурuка, йлuвао је, guзao се, је дйийiiо, насШојёћи, йриберё, разазнii, је, gйiao, кренуо, јечёћи, йдсрћ,ући, је cШuiao, је йао, уgаривши, су, унели, је лежао -које означавају да сШранац, йеШао, месец, веШар, Милан,

укућани в р ш е н е к у рад њ у, или :се налазе у неком с т а њ у за одре­ ђено време, и које су такође променљиве

68

( СШранац

чека .

-

Странац је чекао .

--

Чекајућu, странац је ослушкивао);

5)

речи: нeige, йЈ]:тко, iласдвийlо, јеgнО.м, оg.мах, йд:жљиво, йlешко,

jeg6a,

Шуйо- к~је ст~је уз речи што означавају радље (нeige захукурика петао, Шаgа, оgјеgном закукурика петао), одређујући м е с т о, в р е м е и н а ч и н врше­ ња тих радљи, а које су непроменљиве;

6) речи: йореg, на, у, go, йреg, о - које означавају неку од страна појма уз чије име стоји (Милана, уз чију заменипу стоји: йореg љега; сбале, уз чије име стоји: Закукурика петао на обали; куће, уз чије име стоји: Стигао је йреg кућу), и које такође не мељају свој облик;

7) речи: и, ga, йа- које повезују речи (Закукурика петао, танко и rласо­ вито) и реченице (Затим се дигао и кренуо кући; Настојећи ga се прибере и разазна ige је), и које су непроменљиве јер се увек јављају у истом облику; 8)

реч gва

--

која означава

к о л ик о

може јавити и у друтим облицима (gвају

-

чеrа има (gва месеца) и која се

gвама,· gве

gвеју).

-

160. У разлагаљу (анализи) датих реченица на р е ч и полазили смо од уоченоr гласовноr (фонемског) облика речи, од љихових rраматичких облика од љихове службе (функције) у језику и реченици и од љиховог rраматичког (најопштијеr) значеља. Полазећи од тих чинилаца, rраматичари све речи на­ шега језика деле на десет врста. То су:

(1)

именице

(2) (3) (4) (5)

прндеви

(6) прилози (7) предлози (8) везнипи (9) речце (10) узвици.

заменице

бр~јеви глаrоли

У тексту из Андрићевоr романа издв~јили смо, прво, и м е н и ц е (сШра­ нац, йеШао, обала .... ), затим n р ид е в е (крњ, наранџасШ, йрохлаgан .. . ), з а м е н и ц е (он), г л а r о л е (чекаши, йливаши . .. ), n р и л о г е (нeige, Шан­ ко, оgмах . ... ), n р ед л о г е (йореg, на, у . .. ), в е з н и к е (и, ga, йа . .. ) и б р о ј е в е ( gва ). Тај кратки текст је приповедачево саоцшпље о једне м

догађају, без љегових коментара, па у љему нисмо нашли и ·наведене две nо­ следље врсте речи-- р е ч ц е

и у з в и к е.

Али се оне лако могу наћи тамо

где се даје реч ликовима у роману, у љиховом rовору:

-

Дабоtме, кад вас човјек слуша, могао би помислити да су сва

nитања сретно ријешена

.. . -

Е йа, кад баш хоћеш да знаш, тако је.

(И. Андрић, На Дрини ћуйрија, Београд,

·-

1981, 312, 313)

г де су истакнуте речи- р е ч ц е (п а р т и к у л е).

-

Коме би допао Ушћуп?

.... -

А чији је Селаник? --Грчки .

Србији .

·-

У тексту: Ух.!

-

У.х.! Ух!

(И. Андрић, На Дрипи ћуйрија, Београд, истакнуте речи nрипадају врсти речи које се зову

1981, 285) у з в и ц и.

161. Именице, придеви, заменице и бројеви јеgан, gва, шри и чешири чине групу п р о м е н љ и в и х речи, које се зову и м е н с к е р е ч и. Њихове обличке особине заснивају се на rраматичким ка теrоријама р о да (мушко т, женског и средњег), б р о ј а (једнина и множина) и п ад е ж а (различ.t;. их облика за означавање односа међу nојмовима које значе). Гл:trоли су груnа

nр

о м е н .љ и в и х речи чије се обличке особине за­

снивају на rраматичкИм категоријама

л и п а (rоворноr, саговсрниl'а и не-

69

присутног лица), в р е м е н а (одмереног према тренутку говоrа), н а ч и н а (одређеног по ставу говорног лица ~рема радљи), г л а r о л с к о r в ид а (сагледаваља радље по трајаљу), ~:.лаголског рода (сагледаваља од­ носа вршиоца радље и предмета радње), r р а м а т и ч к о r род а (мушкоr, женског и средљег) и г р а м а т и ч к о г б р о ј а (једнина и множина). П р и л о з и (осим у елементу поређеља), бројеви од йеШ надаље (осим кад нису именице као сШоШина, хиљаgа, милион), п р е д л о з и, в е з н и ц и, р е ч ц е

и

у з в и ц и

чине

групу

н е п р о м е н љ и в и х

р е ч и

.

ИМЕНСКЕ РЕЧИ

162. Именским речима заједничке категорије р о д а , б р о ј а и п а д е­ ж а, у свакој од врста које их чине, изража~ју се одређеним наставцима за облик. Тако у свим именским врстама постоје облици за род, као категорија заснована на разлици пола у природи (мушки, женски, средљи), облици за б р ој, као категорија заснована на уочаваљу јединке и већег броја једин:ки (једнина, множина) и облици за п а де ж е, засновани на функцијама које именске речи имају у реченици .

Српски књижевни језик разликује следеће падеже.

1. Н о м и н а т и в лац радље, или коме

облик именских речи којим се означава ко је врши­

1чему се приписује стаље, особина:

Мој

gpylje

отnутовао

на одмор, па је њеiов сwан стално затворен;

2.

г е ни т и в

облик именских речи којим се означава

-

og

коiа ј

og

чеl-а шта потиче, og чеl-а се узима део или коме 1 че.му нешто йрийаgа.: Бојао се исйиШа. - Попио је чашу млека. Нашао сам :књигу њеноi браШа;

1

3. да т и в- облик именских речи к~јим се означава коме чему је нешто намељено или управљена: Славко је обећао своме gpyiy кљигу и пошао је њеiовој кући да .му кљигу да; 4..

а к у за ти в

-

облик именских речи који означава коiа

1 шша

обу­

хвата глаголска радља: Разrледали су манасшире СШуgении,у и Жичу;

5. в о к а т и в - облик именских речи који служи за дозиваље, скретаље пажње, обраћање: Поручниче, вод је постројен за смотру; 6.

и н с гр у м е н I а л

-

облик именских речи који означава чи:м се

радља врши (оруђе) и с ким/ с чим је што у заједници: ЛойаШом сам брзо очистио снег радећи са својим сусеgом;

!

7. л о к а т и в - облик именских речи који означава о коме о чему се говори, или ige се што врши или налази: Говорили смо о љиховом новом на­ сшавнику.- Живели су ујеgном gалеко.м ipagy. Номинаrив и вокаtив су н е з а в и с н и падежи, а остали су з а в и с н и. Систем падежних облика једнине и множине једне именске речи назива се. љеном п р о м е н о м (де к л и н а ц и ј о м) .

70

-~ 1

14.

163.

ИМЕНИЦЕ

Именице су променљиве речи које означавају неко биће, предмет или

појаву, појам уопште, као скуп особина. Тако, именица сiйранац означава лс: јам: "човека који није овдашњи, који је из другог ме:ста", имеюша обала зР.ачи "земљиште поред реке, мора, језера, које може бити rавно, ш:соко, ниско, стрмо". И без обзира на могућне разлике међу много rих nојмоЕа, ове две речи су имена сваког појма који има у основи исте особине . Такве су Ј:СЧУ.: оiйац, син, браШ, мајка; ученик, ученица, војник; йас, крава, Шеле, вук, сiйена, йуiй, йоље, село; йойлава, снеi; ноћ, gан. Значење, спужба у језику и служба у реченици одређују српским име­ ницама граматичке категорије рода, броја и падежа.

164.

Гр а м ат и ч к а

к ат е го р иј а

р о д а

именица

изражена

је

разликама заснованим на разликоваљу полова бића у природи. Тако су:

а) именице: оiйац, син, браiй, geg, учиШељ; коњ, вук, лав- мушкога рода, јер означавају бића мушког пола;

-

б) именице: жена, .мајка, сесiйра, баба, учиiйељица; вучица, крава, кокошка женског а рода, јер означавају бића женског nола;

в) именице: geiйe, Шеле, йиле, .маче, чеgо- средњег рода, јер означавају млада бића, која -·- према глобалном утиску -- немају уочљиво развијене од­ лике мушкогrженског

165. ла

пола.

Значење природног рода углавном се везала за одвојене наставке,

се

а) највећи број именица мушког рода завршава на сугласник (или, ако

се

сугласник у номинаrиву схваrи као део основе, на

raj

-125,

тј. на "нулти на­

ставак''): .син-в, учишељ-в, вук-·в;

б) нај в~ћи број именица женског рода завршава се на -а: жен-а, учиiйељиц-а, вучиц-а и

в) највећи број чеgо

именица средњег рода завршава на -е

1-о:

geiйe, йlеле ј

.

166. Именице са значењем предмета и појава имају ознаке рода према наставку којим се у своме основном облику (номинативу једнине) завршавају Међу њима а) именице сз. зз.врш::тком

-125:

зug-6, ка.мен-125, .xpaciй-rJ- мушкоr су рода

јер се завршавају и мењају као именице син, учиiйељ, вук;

б) именице са завршетком -а: шрав-а,куh-а, сшен-а - женског су рода, јер се завршавају и мењају као именице: жена, учиШељица, вучица;

1

в) именице са завршеrком ~ef-o: gyi.мe, и.мејйоље село средњег су рода, јер се у номинаrиву завршавцју и мењају као именице geiйe, мо.мче, чеgо. Пошто свој род добијају по угледу на о б л и к е именица природног м., ж. и ср. рода, њихов род се назива г р а м а т и ч к и р од.

природног рода, придеви који уз ове именице рода: л е п о

в и с о к село као

храсШ као в и с о к л е п о

croje

Као и уз именице

имцју облик м., ж. и ср .

син; в и с о к а Шрава као

в и с о к а

жена

geiйe.

71

167.

Овај модел изражаваља граматичкоr рода, међутим, у нашем језику

није доследно спроведен, па се за многе именице каже да су по обл.иuима про­ мене једног рода, док су по а трибуту уз љих друго т рода . а) Именице као што су: шаша,

gega,

влаgика,

cyguja, aia -

имају промену

именица са завршеrком -а, дакле, граматичког су женског рода (као именице

кућа,жена), али су природног мушког рода, јер је атрибут уз љих као атрибут уз именице човек, учитељ: д о б а р Шаiйа . б) Именице као што су: сШрико,

Марко, Иво, Перо ј

Pagoje,

Миле,

Сйа­

соје- имају промену имен~ца м. р. на -125 ("нулти завршетак") и природног су мушког рода, јер је атрибут уз љих као атрибут уз именице човек, учиiйељ: сiйрико, Марко је до б а р.

g обар

в) Именице као што су: ноћ, сiйвар, љубав, pagociii- имају промену чији -125 а зависни падежи с посебним наставц:има (ноћ

је номинаrив са завршетком

-

ноћи, ноћи, ноћу

ског рода: л е п а

.. .),

док атрибут уз њих показује да су граматичког жеН··

ноћ, као л е п а жена,

л е п а кућа.

На исти начин одређен је и род именица маiйи и кћи.

168. Г р а м а т и ч к а к а т е г о р и ј а б р о ј а именица изражена је нас­ тавцима који означавају разликоваље јединке прtма више јединки појмова које означавају. Уколико означава јединку, именица ће бити у облику ј ед н и н е, нпр.: ученик, ученица, йо.ље, име, ноћ. Уколико означава више јединки, имени­ ца у односу на први може имати посебан облик м н о ж и н е: ученици, учени­ це, iloљa, имена, нohu.. То значи да српски језик има два граматичка броја - једнину и множину. НАПОМЕНА - У ранијим фазама своје исrорије наш језик имао је и посебне облике за означавање gве јединке, тзв. дво ј и н у (дуал) . У савременом језику остали су само неки од њених облика, и то само код неких именица, при чему з н а ч е мио-· жину . Реч је о именицама око, ухо, рука, ноiа, слуiа, чији гениiив множине гласи: очију, ушију, руку, ноју, слују, тј . нема завршетак -ii, као највећи број именица rих врс·та (/много/ села, кућii).

169. Г р а м а т и ч к а к а т е г о р и ј а п ад е ж а именица изражена је различитим наставцима исте именице који означавају различите односе у које именица ступа у реченици. По односу тих наставака и траматичке основе једне именице она се сврстава у једну од врста промене (деклинације).

У морфологији именице се разврсrавају и описују према љиховом з н а­ ч е љ у и према особинама њихове п р о м е н е (деклинације), што значи да се у опису узимају значењски (семантички) и облички (формални) критеријуми.

1. се

ПОДЕЛА ИМЕНИЦА ПРЕМА ЗНАЧЕЊУ

170. Према љиховоме значељу, 11 то значи према особинама онога што љима означава (именује), у српскоме језику именице се деле на пет

скупина.

1) В л а с т и т е (о с о б н е) и м е н и ц е су посебна имена појединих бића и предмета, при чему појам предмета треба схватити врло широко . Тако у овој скупини имамо а) имена људи: Славко, Зорица, Михаило, Пеiйар, Никола, Иван; б) имена животиња: Јаблан, Жgралии, Боби, Џекu, Сивко;

72

в) имена земаља, rрадова, области, река, планина и уопште rеографсю1.х

појмова: Јуiославија, Бeoipag, Далмација, Дунав, Авала, Брусница, Босанfка крајина;

г) имена небеских тела: Земља, Ј1есец, Сунце, СаШурн.

По правилу, овакве именице означавају појмове који се узимају као је­ дини, па из тога проистиче правило да немају rраматичку катеrорију мнсжине. Ипак, ако се нађу два или више појмова с истим именом, мнсжьнсi моега > моога > мбiа . У облицима генитива, датива и локатива једнине м . и ср . рода, самоrласни:к у наставку је о или е (-oia j-eia, -е.му) . Који he од њих бити, зависи од завршног сугласника основе

227.

као и код придева, стални

-оме

1

па заменипе с основом на неки предњонепчани суrласник имају наставке

-eia,

-емр: мој-ега, мој-ему; наш-ега, наш-ему; ч . ·ега, ·ч-ему Остале заменипе (сем сав, св-еiа, св,ему) су са наставцима

-oia, ··ом( е ју):·

ш-оrа, Ш-ом(еју); свак-оr(а), свак-ом(еју); оволик-ог-(а), оволик-ом(еју) итд.

228. -

Гр ам атич к а к ат е го р и ј а р о д а и б р ој а з ам ени ц а

1)

У групи и м е н и ч к и х

а) личне заменице

no

.

Дати обрасци промене показују следеће.

1-or

з а м е н и ц а:

и 2-ог лица имају облике једнине и множине и

један облик за сва три рода, из других делова реченице види се да ли је

говорник,

односно саговорник

мушког или женског рода:

Ја сам говорио

Ја сам rоворила

Ти си говорио

Ти си говорила

односно из говорне ситуације К()ју говорник и саговорник знају и у коју иде и свест о свом и саговорниковом

полу:

Петар: "Ја говорим, а ши не слушаш". Марија: .,Ја слушам, само Ши товори";

б) лична заменица 3-ег лица има различите облике за сва три рода. Када замењује именицу м . рода, има облик он (Петар говори --+ Он rовори), када замењује именицу ж.. рода има облик дна (Марија rовори -+ Она говори) и када замењује именицу ср. рода, има облик дно (Дете товори -+ Оно говори): в) лична заменица свакоr лица себе уnотребљава се са датом променом ш сва шща и оба броја (Ја сам радио за себе·-- Ти си радио за себе --Он је радио за себе-- Ми смо радили за себе), као и за сва 1ри рода;

93

r)

остале именичке заменице: упитне за лица

1 ствари

(ко,

шШо ј шШа)

неодређене и опште (неко 1 нешто, ико 1 ишШа, свако ј свашта), као и од­ ричне (нико ј ништа) - не разликују род и немају облике множине . Овим се заменицама пита за непозната лицајствари (Ко је дошао? ј Шта је пало са стола?), односно упућује на неодређено лице ј предмет (Неко је дошао / НешШоје пало) или на сва лица/, предмете (Свако је дужан да ради; Купују свашта)

229. 2) У групи п р и д е в с к и х з а м е н и ц а све заменице се пона­ шају као придеви, зависе од речи уз које стоје, па пошто стоје уз именице сва три рода и оба граматичка броја, остварују се са наставцима м, ж.. и ср. рода једнине и множине: једнина

м.

.мој-[3

р

.

какав-'25

.

ж.

мдје село

.мдја

какво

каква земља

ср.

град град

р

село

р

.

земља

. ...

множина

м~јй градови каквй градови

мдјii

мдјё

села

кдквii

кd:квё

села

земље земље

...

Уз основну службу коју у језику имају, и личне и придевске заменице упо­ треБљавају се и у другим службама, мењајући nри -том значење и nрелазећи у друге

230.

qрсте

речи

а) Тако ће у групи

-

и м е н и ч к и х

заменица

упитна заменица за лице /Ш моћи да има функцију везника:

Оби'!но се јавља онај ~;о зна упитне заменице за лица и ствари ко и сшiю моћи да имају службу неодређе­ замениuа (са речцом юg):

-

них

Да ли кoiog зна одговор?

-

-

Можда му је ииiююg остало

упитна замениuа за ствари tишо моћи да има функцију везника (када се у

зависним падежима употребљава заједно са ен кл и тичким обликом личне замениuе 3-ег лица): Била је то лепа шума шйlо се наднела над селом

Скочио је у чамац Шli/0

---

ia

брод вуче за собом

упитна заменица за лицајствари моћи да има функцију неодређене ·заменице

(сама):

Може ~;о сазнати и пријавити књиге

---

--

Много је потрошио шию на храну, шiiю на

.

упитна заменица шiиа ће моћи да има функпију прилога за количину (ве-

лику):

Шша је света дошло!

5) -

обично са узвичном интонацијом, кад значи колu/iо; У групи

п р ид е в с к и х

>аменица, исто тако,

упитне замениuе ~;oju, чији моrу имати служБу везника:

То је био први луксузни фијакер који је Т равни к видео -Још не долази конзул, о чијем доласку се говорило;

·-А

упитне замениuе за каквоћу ~;а~;ав, ка~; ва, ~;ак1ю моrу имати функцију везника: око уста је играо смијешак какав је само у људи свјесних своје душевне

премоћи;

-

упитне

заменице

за количину

1

величину колик,

колика,

колико

могу имати

везничку функцију:

Још ником нисам своју љубав дала ј liO 1Ш

+

>

+

йuсац;· творб. оси. йис-мен придев йис.мен; именица лисш.:· творб . основа лисш-а /-rи/ глагол лисШаШи итд.). Или их само модификују, тј. делимично мељају значеље остављајући их у истој врсти речи (именица

+

>

лисШ. творб. основа лисШсаШи. творб . основа уйис-

283.

+ ић >именица лисШиh "мали лист"; глагол уйи­ + -ива /-ти! > имперфективни гл . уйисиваШи).

На граници творбене основе, тј . између гласова те основе и гла­

сова суфикса, долази често до фонетских процеса чији су резултат разне су­ г ласничке алтернације. Тако ће у творби деминуrива са -ић мотивна реч вук:

бити са к- у творбеној основи а мо·тивисана реч вучић

124

-

са ч- испред суфикса

-иh. У исrом односу је бреi · бреж·иh. У творби изведених глагола помоћу су­ фикса -а ј -rиј- мотивни глагол poguШu (pogu-) и мотивисани глагол рађаши показују алrернацију g :·ђ, враШиШи: враћаши- Ш.:· ћ и сл. Наравно, у многим другим контактима до ствараља ових алтернација не долази (лuciii

ucйucaйiu

:

.:

лисШuћ,

ucйucuвaziш).

284. Са суфиксалном творбом (деривацијом) врло је често везана тзв. у н у т р а ш њ а т в о р б а речи, rj. она чије је средство п р о м е н а г л а с а (вокалска алтернација) или п р о м е н а а к ц е н т а. Тако се, нпр . , од и м е­ н и ц е нокаШ, нoкilla, нокШу . . . променом акцента и облика добио придев ндкаill, ндкаillа, ндкаШо ( = "који има нокте"), или од г л а г о л с к е и м е­ н и ц е йёчёље, опет променом акцента, добила, се с т в а р н а (к о н к р е т­ н а) и м е н и ц а йеч6ье . Од г ла г о ла зеваШu, нултим суфиксом (е) и про­ меном акцента, добијена је именица зев, од кдваШu - ков, а од т латола йлe­ cillu

(основа инф. је йлет-ох) вокалском алтернацијом е:· о и нултим суфик­

сом (-о) добијена је именица йлоШ. Ова врста творбе најмаље је заступљена у нашем језику, а многе тако настале речи за наше језичко сссћање су с т е

п р о~

(немотивисане) речи јер не видимо ни значењску, а ни обличку воу њи­

хову са мотивним речима (нпр., itлoйl, млаз).

Слагање (или композиција) је творба речи помоhу срастаља двеју

285. 2 .

или више посебних rечи, односно љихових творбених основа у једну реч: JYiдuciiюк (одјуi и

исток),

ciiiдp.мiiлu

1\(ICa), Бедiраg (од бео и ipag), gднiубuШu и xp gуж-ина > ): gужuна; Ш их (Ши.х-и н а > Шиш-ина > ): Шишина.

+

>

+

+

> ):

+

320. Описаним извођењем речи (деривацијом), код свих ових именица добијају се изведене именице којима су моrивне речи и именице, и придеви, и глаголи. Мотивне речи таквим изведеницама могу бити и речи других врста. Тако се од

-- присвојне заменице сваког лица свој, -а, -е добија именица - основних бр~јева се добијају именице: йeiiiiiк, йеШuна, -- збирних бројева - именице: gвојица, iйројица, йеШорица, и - од одричних заменица за ствари и лица нишша, ниiйко -

cвojiiia,

именице:

нишШак, ниШков.

Пошто се у овој творби од мотивн:их других врста речи (придева, гла­

гола, бројева) граде и м е н и ц е, јасно је да су мотивне речи (тј. њихов:и делови који учествују у творби)- од р ед б е онога што значи суфикс (осо­ бе, предмета, простора). Описаним начином :извођеља преводе се те друге врсте речи у именице. Зато се ти суфикси у rраматици називају с т р у к­ т у р н и м. Они, наиме, мењају структуру карактеристичну за дату врсту: оД п р ид е в а бео, бела, -о суфиксом -а ц добијена је и м е н и ц а белац, суфик­ сом -и н а - именица белина; од r л а r о л а йливаiйи суфиксом -а ч добијена је и м е н и ц а йливач, суфиксом

-л и ш Ш е

-

именица

йливалишiйе.

Када се таквим суфиксима изведене именице граде од именица, мотивна именица (тј. њен део који учествује у творби) долази у ф у н к ц иј у од р ед­ б е онога што значи сам суфикс. На пример, суфикс -а р значи "радник", "врши­ лац радње", а творбена основа књиж- (од :именице књиiа) ra одређује, па именица књижар значи "књижни радник", "радник с књиiо.м". Таквим одно­ сом творбене основе и суфикса и ове изведене именице су у категорији именица са структурним суфиксима.

Ђ . ИМЕНИЦЕ СУБЈЕКТИВНЕ ОЦЕНЕ По односу творбене основне и суфикса, други тип изведених именица чине оне као што су: лисШић, кућица, Шеленце; лисШина, кућерина. Према тим

321.

138

изведеним именицама ст~је као мотивне речи искључиво

и м е н и ц е,

што

значи да се те изведенице граде одређеним суфиксима од именичких rворбених основа. Ти суфикси, дакле, не преводе друге врсте речи у именице, они само

уносе у значеље мотивне именице извесну измену значеља, најчешће према говорниковој оцени. Зато се ти суфикси називају с у ф и к с и с у б ј е к т и в­ н е о ц е н е, па и саме тако добијене именице - именице су{)јективне оцене. Показано на примеру, који смо дали, именица лисШић значи .мали лисШ, име­

ница кућица значи мала кућа, кућерина значи велика (или ружна) кућа.

1)

Тако изведене именице значељски се деле на две групе.

а) Прву

чине

ауrментат.иви

(са

пејоративима)

-име­

нице са значељем увећаног појма који означава мотивна именица, и с тим

у вези понекад и погрдног значеља, са продуктивнијим суфиксима: -·и н а: iласина, комаgина, об.лачина, волина, коњина, Atecuнa, лончина, љу­ gина, мо.мчина, војничина;

-е Ш и н а; -у р и н а, -у ш Ш и н а.: tлавеШина, ножеШина, жабеШина, ручеШи­ на, Шравуљина, ножурина, ручурина, .маiлушШин.а, барушШина:

-ч и н а: буgалчина, лажовчина, жанgарчина, официрчина . То су изведенице којима су моrивне речи именице и м. н ж. рода (комаg

ко.маgина, iлава

:

iлавеШина), као и именице ср. рода (месо

б) Другу групу чине

де м и н у т и в и (са

:

месина) .

х и п о к о р и с т и ц и м а)

-

именице са значељем умаљеног појма који означава мотивна именица, и с

тим у вези каткад осећајно пристрасног (одмила) значеља, са продуктивнијим суфиксима: -а к:

-и ћ -а ц:

каменак, йрозорак, цвеШак, облачак, синак,

1 -ч и ћ:

каменчић, зубић, зиgић, сШолић, iiiић, синчић,

авиончић,

ирозорчић,

бра-

браШац, хлебац, изворац, језичац,

-и ц а: Шравица, б,убица, кућица, шу.мица, иiлица, сукњица, ручица и рукица, ножица и ноiица,

-ц е:

gрвце, йерце, коленце, осШрвце, йиса.мце,

-а н ц е

1 -е н ц е,

-а ш ц е

1 -е ш ц е:

йсешанце, брашанце, gеШенце, јаренце; сунашце, јаiњешце.

309. М_орфофонопошки rледано, на саставу творбене основе И суфикса rласов­ не аптернациЈе су к, i, х · ч, ж, ш пред суфиксом рожина, дух : душина, пред префиксом -е iil и н а

пред префиксом

-ур

ина

:

ноiа

: но.журина. - и ћ,

но-хипокористичких наставака -а к,

.жак, дах

: дашак;

вук

· вучиh;

-и

н а

: рука

· војник : војничина, poi : : ручетина, ноiа : ножетина,

Иста је алтернација и испред деминутив­

-а ц,

рука- ручица, ноlа,

-и ц а

-

·

облак

: облачак, poi :

ро­

ножица . Пред овим последњим

суфиксом (-ица) сугласник к,l, х може остати и непромењен (рукица, ноiица, снахица).

Е . ИМЕНИЦЕ ИЗВЕДЕНЕ ГРАМАТИЧКИМ СУФИКСИМА

322.

Уколико се укаже потреба да се од именице природног или грама­

тичког м., ж. или средљег рода изведе именица супротног rраматичкоr (или

природног) рода, у језику се то чини посебним суфиксима, који се називају м о ц и о н и с у ф и к с и. Тако када се именицом вук именује врста животиље, подразумева се да та врста има м у жј а к е и ж е н к е. Именица која озна­ чава мужјака дате врсте је вук, док ће се за означавање женке исте врсте од мотивне речи вук начини ти изведена именица помоћу суфикса -и ц а: вучица.

139

Обрнуто, од именице жаба, која је име врсте и име женке, суфиксом ··а ц добиЈа се именица са значењем мужјака те врсте: жабац. Такви су и суфикси: -и ц а: лавица (од лав), маiарица (од магарац), жgребица (од жgребе), јуница (од јуне), -а ц:

лисац (од лисица),жgребац (од жgребе), јунац (одјуне) .

323. Овај начин творбе продуктиван је и у творби именица за означавање женских особа к~је се баве истим пословима којима и мушке особе, означене именицама (природног и грамаrичког) мушког рода: -и ц а: йрофесориu,а (од йрофесор), учиШељица (од учиШељ), раgница (од раgник), блаiајница (од блаiајник), сШуgенШица (сШуgенШ), -к а: йрофесорка (од йрофесор), конgукШерка (од конgукШер), кочнuчарка

(од кочничар), министарка (од .минисШар), -к и њ а: сШуgенШкиња (од сШуgенШ), айсолвенШкuња (од айсолвенШ) . НАПОМЕНА.. Може се узети да именице с овим последњим суфиксом оз­ начавају п р и п ад н и ц е народа у односу на п р и п ад н и к е (ж. р . : м . р . ): Енiле­ скиња : Енiлез, Рускиња : Рус, Срйкиња : Србин, као што то исто значе суфикси -и ц а и -к а:

ХрваШица

: ХрваШ,

Муслиманка

:

Муслиман, Американка

: Американац,

иако су

већ наведене да стоје и као именице за значењем припадница, сrановница и другог

према именицама са знач:ењем народа, земаља, о5ласrи, rрадова .

324.

Таквим, г р а м а т и ч к и м

мотивној речи

-

,

могу се сматрати и суфикси који према

именици са значеЉем јединке учествују у творби

о блика

м н о ж и н е: једи . йиле: множ. йu.лаg, стварајући тако з б и р н е и м е н и ц е (различитих грамаrичких врста) које служе као суплетивна множина за мотив­

не именице. То су суфикси: -а g:

Шелаg (од Шеле), jaiњag (од јаtње), бураg (од буре), унучаg (од унуче),

-ј е:

gрвеће (од gрво), лишће (од лисШ), iрање (од iрана), Шрње (од Шрн), цвеће (од цвеШ) .

Сличне природе је суфикс -сшво:/радник

:

радници :јраgнuшшво; Ј сељак

:сељаци :јсе.љашШво, па и суфикс -u ћ и; пиле : пилад:/ йuлuћu, јагње ј: јаrњад: ј јаiњuћи, с тим шrо овај последљи суфикс нема значеља збира (скупа).

2. 325.

ТВОРБА ИМЕНИЦА СЛАГ АЊЕМ '>(КОМПОЗИЦИЈА)

Сложена именица је она која је настала срастањем дате именице са

друrим речима (именицама, придевимз., предлозима), односно са њиховим творбеним основама, или са префиксима. При томе је носилаu свих грама­ rичких {морфолошких) особина имениuе управо именица у друrом делу сла­ женице. Именица к~ја се налази у другом делу сложенице може бити и проста реч и Изведена реч . Тако су, на пример, именице Бeoipag и велеiраg сложене

од придева бео и веле (тј . старог облика придева велик) и п р о с r е и м е­ н и ч к е речи tptig. Именице воgойаg и iлавобоља сложене су од именица у првом делу (спојног вокала о) и и з в еД е н е именичке речи йtig (нултим суфиксом -СЈ од глагола йасШu, йаgаШu) односно од изведене именице боља (према мотивном глаголу болеШu, суфиксом -ја).

326. Именичке сложенице имају један акценат (Бедr..раg, велеr..раg, воgо­ йаg, iлавдбо.ља), а настају 140

а) обичним срасrањем делова који их чине (а то су именице, придеви, г лаголи, бројеви, предлози, hрефикси), са именицом у другом делу: Бедiраg, Бањал..Јка, кромйирчорба; блiiigaн, бубашiра, йазикућа, Bupйaзiip, Дани.ловiраg, и вaн{piig, йрабаба, йамiliивек, злоiliвор, свезналица, йоili­ йоручник, шigзорник, йogзug(a), йоgвожњак, нeйpujailieљ, нечовек; и

б) срастањем помоћу спој но г во кала -о-/ -е-, који се налази између твор­

бених основа именица, придева, глагола, бројева и именица са којима они чине

сложену

именицу:

ceвepдucilioк, јуiдзайаg, воgойаg, iлавдбоља, белдшљива, йiipoбpog, рукд­ Швор, йушкдмеili, коњдкраgица, риђдкоса, йисмдноша, виндйија, чуgоШво­ рац, оцеубuца, gвоброј, Шроброј..

327. Међу сложеницама са спојним во кал ом -о- посебно су продуктивне именице у чијем се првом делу налази префикс, одн. префиксоид страног поре­ кла, који сложеној именици даје битно значењско обележје јер има значење именице . Такве су сложене именице: реilро.машеријал ( = материјал за peilpogyкцujy), eлeкillpoiloшpoutњa ( = потрошња елекшрике); или сложене имени­ це као: хиgроавион, xugpo'iлucep, хиgро.мешереолоlија, у којима први део сла­ женице има значење придева ( = "водени", или одредбе "у вези с водом").

328. р е)

Врсту сложених именица чине и с к р а

h

е ниц е

(

аб р е в иј ату

-

вишечланих назива. Овај тип сложене именице настаје на два начина:

а) Први начин је слагање п о ч е т н и х г л а с о в а

(с л о в а) речи у

сложеном називу: СКЗ (Српска књижевна задруга), НИН (Недељне инфор­ мативне новине), НОБ (народноослободилачка борба) . Када је такав скуп гласова изговорљив (НОБ, НИН), он постаје права именица, са свим морфо­

лошким одликама (мења се по падежима: Авној, Авноја, Авноју, Авно­ јем

.

. ,

од ње се изводе друге речи: Авнојев, авнојски, авнојевск:и). Ако скуп

гласова није изговорљив (СКЗ, СРЈ), он се такође може мењати, али само п и с а н о ( г р а ф и ј с к и ) - додаваљем цртице и падежног наставка: СКЗ-0, СКЗ-а, СКЗ-у итд . б) Други је начин сrварања ових речи слагање п о ч е т н и х с л о

речи које су чланови назива, или

к о м б и н о в а н о

r

о в а

слагање слогова и по­

четних гласова (слова): Hoлuili ("Нова лuiliepaтypa"), Нама ("Народни мага­

зин"), Танјуi (Телеграфска агенција нове Југославије),

ra!

Ехршt") .

И ове именице

улазе

Genex --

Генекс

("Gene··

у граматичку врсту која им одговара по

основном облику (номинативу једнине), па се, нпр., Hoлuili мења по I врсти, Нама по IП врсти итд., служе за творбу других речи, нпр.,, НолиШове (књиге) нолuiliовац ("човек који ради у Нолиту").

З. ИМЕНИЧКЕ ПОЛУСЛОЖЕНИЦЕ

329.

Као и у другим врстама речи, и и м е н и ч к е п о л у с л о ж е н и ц е

су речи посн.ле срастањем двеју И.ЈЈИ више синтаксички' и семантички чврсто

повезаних речи, али тако да њихови п о с е б н и д е л о в и ч у в а ј у с в о ј е а к ц е н т е. Први део такве именице се не мења по падежима, остаје непро­ мељен, док се други мења, а као знак њихове чврсте везе (и непроменљивости првог дела) употребљава се правописни знак цpiliuцa:

141

Херцеi-Новй (из Херцеi-Новоi, у Херцеi-Новом .. .) pfigиo-aйд.piiШ (из рfigио-айараШа, у pfigиo-aйapaiily . .... ) сйомен-йлоча (из сйомен-йлоче, на сйомен-йлочи .. . )

Смд.ил-аiа (од Смаил-аiё, Смд.ил-д.iи, са Смаил-а/ом

. ... ) .

Код неких устаљених група именица у основном облику (номинативу) нема срастаља у полусложеницу: Xfijgyк Вељко, кнез Михаило, хаџи Омер, али у зависним падежима, кад први део остаје непроменљив а други се меља; до­

бија се именичка полусложеница: Xfi.iu.rк-Beљкa, кнез-Михаила, кнез-Михд.и­ лом

итд.

4.

330.

КОМБИНОВАНА ТВОРБА ИМЕНИЦА

Како се и из показаних начина творбе именица може видети, ве­

лики број именица постаје једновременим процесима слагаља (композиције) и извођеља (деривације).

а) Нарочито су бројне међу љима оне које постају од и м е н и ц е,

n р ед л

о

r

а

и

па се тако, на пример, оно што би се описно означило групом

речи (падежном синтагмом), означава именицом која се састоји од п р ед­ л о г а (сада у служби префикса), именичкоr творбеног дела (творбене основе) и суфикса:

+ -ак = gовраШак + -ак = нарамак "део йоg браgом" = под- брад- + -ак = йоgбраgак "земља за iором" = за- гор- + ~је = заiорје "биљка без коре" = без- кор- + -ка = бескорк·а "одевни предме·т на рамену" = на- рамен- + -ице =

"оквир

go

=

врdШа"

"нешто на рамену"

до- врат-

=

на- рам-

нараменице .

б) Такође су продуктивна образоваља сложено-изведених именица од

именица и глагола, г де се може видети каква допунска (објекатска) служба именице употребљене уз глагол од којег се прави изведена именица:

+

+ + + = рук-о- + -пис- + -!?i = рукойис = рук- -о- Швор- + -ина = рукоШворина мес- -о- -јед- + ~је = месојеђе .

"ј човек који/ йије вино"= вин-опи-ј-ти/ -ја = виноища "јчовек који/ сребро љуби" = сребр-·о-љубј-итиt -ац- = среброљубац ("наука која/ ойисује земљу" = земљ-о- пис-(25 = земљойис "(оно што се

1

йише руком" "јоно што се/ Швори руком" "(време кад cef месо jege" =

в) Продуктивна су образоваља сложено-изведених именица и од осталих врста речи и глагола које те речи одређују:

+ +

= у- -п ис··>? = уйис "јнешто у земљу у возиШи" = у- -воз-!0 = увоз "/радља кад сеј сам убије" = сам- -о- уби-ство = самоубисШво " јчовек који се ј м.лаg жени" = млад- -о- женја = млаgожења ,,/ученика у ш колу ј у йисаШи"

f

"

јчовек који/ рано рани"

=

+ + ран- -о- -рани- + лац

=

раноранилац .

Суфикси у оваквој творби, наравно, припадају обема врстама: и онима које су изражене гласовима (фонемама): -ак, -ја, -ка, -ац, -сШво, -ина, као и

онима које су изражене као -!25 (нулти суфикс, односно юiо "одсуство сваког наставка"): рукойlвор (-(01), увоз(-!25). Природно, именице као што су уйис, исйис, увоз, извоз, йоgвоз, нанос и сл. сврставају се и у именице добијене дериваци­

јом (извођељем) од глагола, односно љихове творбене основе додаваљем на­ ставка

142

-:

(увозиЩи.: увоз-

+ -('

>

увоз) .

331. Значења сложених именица у оквирима су значења која су наведена и за изведене именице (мушка, женска лица, млада бића ·-особе, животиње, биљке, предмети, места, простори, радње, стања, осећања итд . ). Ако је у другом делу изведена именица, њено значење доминираће (преов.лађивати), док

ће је делови с којима је у вези ближе одређивати: с а р а g н и к је "р а д н и к са којим се ради'', р и б оловац је "ловац на рибе", м и ш д л о в ка је "сйрава која л ови

м и ш е в е". Задаrак

(\)

Одредите

састав

и

значења следећих

именица:

бескућник бесмртник

волонтерка

развалина

коњоводац

граматичар

свилара

коњић

губитник

свиларство

коњче

Авној

блистање вијуrавост

домар ка

свињетина

трозубац

уrљенокоп

угљен-мон оксид

ст ручак

стручњак

адвокатовица адвока·тство

ауто-пут

Новљанка

(11)

нов'одошлица

Нека вам

гл а

столеliе

угљевље

цветача (цвјетача)

r

мукотрпник

о л

не знана ц

нафтовод

носорог

послужи као мотив на реч за добијање

и м е­

кица

tлаiол:

именщ(а са

особе:

uреgмеШа:

значењем

места;

upociuopuje

читати

бројати мерити

У датом тексту подвуците и одредите

(lll) с л о ж е и е

именице, као

и

имеиице

с т р а н о

r

п р о с т е, порекла

и з в ед е н е

и

.

(а) Настојница спрема у св~ј~ј кухињи вечеру за Бојка. Отац није ухапшсн Горе, пред вратима стана на четвртом спрату дворишне зграде . два аrента

чекају. . А још је требало додати слутње и преrпоставке -Чиме доказу­ јеш да не сматраш дезертерством сваки. Мушко-женски однос? Тишина, напољу. У њему.

ra

(0 .

Давичо,

Песма,

Беоrрад,

1974, .342-.34.3)

(б) Бобочкаје била племкиња. У њеном тијелу шумиоје крвоrок прозирноплав. као ШIО су били прозирни аквамарини њене оrрлице . Та бујна крв, љуби­

часта као тинта к~јом је писала своја фатална писма, тај њен чудесни тем­ перамена

r ....

(М . Крлеж:t, ПовраШак Филийа Лашиновића, Београд,

1968, 108--9)

(IV) У датим речима издвојте и з в ед е н е, с л о ж е н е и с л о ж е н о­ -и з в ед е н е имее:ице, одредите њихове творбене основе, суфиксе и покажите rласовне алтернације, тамо rде их има. подлистак упис rрађење праћење ручица

робље Поморавље злопамтило власуољубље бездушник

Наведиrе затим према којим

28. 1.

332.

физичар облачак брежић пуноrлавац надлактица м о т и вн и м

пажња

пловидба rуликожа

биљојед стручњак

речима стоје.

ТВОРБА ПРИДЕВА

ТВОРБА ПРИДЕВА ИЗВОЋЕЊЕМ (ДЕРИВАЦИЈА)

Изведени придев је онај придев који је настао додавањем суфикса

на творбену основу мотивних речи, простих, изведених и сложених . У изво­ ђењу придева одмах пада у очи да се деле у две велике групе, управо на основу

143

односа према мотивној речи. То су:

ви и

2)

1)

и з в ед е н и п р и с в о ј н и п р ид е­

и з в ед е н и о п и с н и и с р од н и"· љ и м а п р и де в и. А. ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ

333. Изведени присвојни придеви граде се само од и м е н и ц а , а не и од других врста речи. Тако, на пример, према мотивној имениuи браШ стоји изведени придев браuюв, чија је творбена структура:

/творбена основа узета од именице:/ браШ-

+

/суфикс:/ -о в;

или према мотивн~ј имениuи школа ст~ји изведени придев школскu, чија је rворбена структура:

/творбена основа узета од именице:/ школ-

+

/суфикс:/ -с к и .

Ови су придеви добили назив по првом, основном и најобичнијем зна­ чељу: они означавају да појам уз чије име стоје припада п~јму који је означен мотивном именицом (бјЈаШова кљига, школско двориште). Међутим, љихова значеља се не ограничавају само на значеље припадаља, већ обухватају и друге односе. Тако, на пример, придев храсiйов (.храсШ-ов) уз именицу лuсШ сигурно означава да лист и йрийаgа х р а с т у, али и да је то лисШ одређене

+

в р с т е, друкчији од друrих листова, или уз именицу сШолuца в а сШолица, значи да је с т о л и ц а јначиљенај

og

-

х р а с т о­

храсШа (тј. љеговоr дрве­

та). По својој с л у ж б и, дакле, присвојни придеви моrу битиједнаки о п и с­ н и м придевима, без обзира на термин к~јим се називају .

334.

Продуктивнијих суфикса којима се гради ова група изведених при­

дева има четири, а маље продуктивних

1)

три.

Суфикс -о в ј-е в: браrов, зетов, синов, Славков, Петров, војников,

младићев, стричев, краљев, Милошев, Драгићев чије је значеље право поседоваље, тј . појам уз чије име стоје ти придеви припада, по било чему, ономе што значе мотивне именице (по власнишrву: браШова кљига, по сродству: gpyioвa сестра, Мuлошева мајка итд.);

-

купусов,

антимонов,

хмељев,

пиринчев,

ражев,

храстов, грабов, боров, шљивов, трешњев чије је значење п о р е к л о, тј. да је предмет од чијег се имена граде при­

деви

г р а ђ а о д к о ј е је оно уз чије име такви придеви стоје, или од оне

врсте које је појам означен моrивном речју (лийов чај, нпр.) .

Суфикс -ов долази иза творбене основе која се завршава ненепчаним су­ гласником, а -ев долази иза предљонепчаних сугласника

re

основе (бpaiiioв

:

.млаgићев).

2)

Суфикс -о в .љ е в ;-е в .љ е в 1 -о в љ

u

;-е в љ

u:

братовљев, синовљев, му­

жевљев; братовљи, синовљи, мужевљи

-

чије је значење, првих - припадаље, других - браШовља љубав.

-

квалитет (својство): братов­

љева књига

З) Суфикс -ин.: сестрин, женин, Маријин, судијин, пашин, лавичин, земљин, ружин, песмин, свастичин, материн

-којим се изводе придеви од именица на -а (ж. и м. рода), а могу означавати пре света припадаље (Mapujuнa књиrа), али и све што значе описни придеви (ружuно уље, земљина кора, Шрешњuн цвет)

144

Ис~ред суф~кса -и н сугласници на крају творбене основе к, и ц алтернирају са. ч: ма.]1

из.муiйиiйи, који значи "свршени

завршни iйренуiйак радље означене глаrолом муiйиiйи"

.

У неким случајевима префикс ће мељати и глаголски род (по предмету

/објекту). На пример, од н е п р е л а з н о г глагола iйрчаiйи, ићи, слагаљем с префиксом йре-, добиће се fреку;

п р е л а з н и глагол: йреiйрчаiйи јулицуf, йрећи

.

153

356. go- .:

Префикса има врло много, а продуктивнији су међу љима: дотрчати дозвати,

-

добежати, досетити

дошетати:

дозидати,

дописати,

дохранити,

се

са различитим значељима, које је спојено заједничким значељем "вршеље м

радње основног глагола довести некога;нешто до неког места, времена, фазе

у раду" итд.; и, наравно, с функцијом перфектизације онда када се као пре­ фиксална морфема додаје имперфективном глаголу; за-:

заrњуриги, закуцати, заковати, заштитити, забелети се, загрмеrи,

запевати, залајати, за свирати, за трести

-

са значељем залажеља за нешгQ вршељем дате радље, приањања уз нешто

(завезаrи, закрпиш, залепити), и, наравно- с функцијом rрађеља перфектив­ них глагола (заrљуриrи: гљурити); из-:

избацити,

изrорети, излечити, испунити, изубијати, исполаrати, из:лепити, ископаги, иселиги се

-са значењем .вршеља дотичне радље кретаљем од унутрашљости, са нижеr

места према вишем, довршеља радље, извршеља радље на већем бр~ју о~јеката (исйолаiаШи испите); и са функцијом перфектизо.ваља; на-:

написати,

намотати,

научити,

наквасити,

напунити, нахранити,

на-

прснути, нагристи, најести се, нагледати се

-

са значељем вршеља радње основног глаrола у вези с каквом површином,

стављањем на нешrо (налепити), вршеља у великој мери, и са значељем сврше­ ности дате радље (перфектизација); йро-: прочита ти, пробушити, пробости, прода ти, проживети, проговорити,

-

са основним општим значељем пролажеља, вршељем основне радље, кроз

нешто, започиљаља радље или стаља (йроiовориШи), вршеља радље у великој м~ри, са свршеношћу (перфектизација); с( а)-:· ~једини ш, саставити, смешати, здружити; слетети, сићи, сјурити, спасти -са основна два опш1а значеља, у првом низу: извршеља радље које доводи до окупљаља јединки, и у другом: извршеља радље одозrо наниже (Људи су

се сјеgинили: Авион је слеШео).

357.

Своја посебна предлошка значеља уносе у сложене глагол е, тако,

и други префикси: og- (одјуриш, оду'IИIИ), йо- (позидати, попадати), йоg­ (подшишати, подлокаrи, подрити), йре- (претрчати, прегазити, прескочити, презимити), йри- (приступити, прилепити, причувати), раз- (размотати, раста­ вити, разбуктати се), у- (уписати, улетети, ући).

30. 358.

ТВОРБА У ОСТАЛИМ ВРСТАМА РЕЧИ

У осталим врстама речи творба је углавном заступљена као про­

цес слагаља (композиције), и то много маље него код описаних главних врста

речи. Тако, поред простих речи дотичних врста (немотивисаних), у нашем језику постоје:

154

а) Сложене заменице: йокоји, йонеки, икакав, ико, ишша, којеко, никакав, нико (нишко),

кotog, шШоtоg и др., које постају од предлога, везника,

речца и самих заменица у друrом делу (придевских, именских);

б) с л о ж е н и б р о ј е в и: gваgесеШ, geвegeceiй, gвесiйа, gванаесш и др., који постају спајањем бројева (gвageceiй < два десtентал

служити се

нечим, ueчu

..w,

нечим,

бав.ъење нечим,

б.;вити се нечи.и

трговина иечим,

трговати нечu,\1

трговац uечим

почети

сродство

1 ..-

с(а) + инструментал

С

НСЧ/1.\1,

одуговлачити с нсЧll.\f,

С

с uel\uм,

обрачун с неким

саосећати

богат иечиж

с---

сагласан нечим, с

1/C/\'UM -~-----·

1

нечи.м, заузет нечим

с некuлсf

усклађен

нечим.

--

269

за+инсrрумен·щл

на+локатив

чезнутн-за неким 1

чежiьа за неким 1

нечи.м,

нечим,

туговати за

кимlнечим, потреба

вати

за нечим

за нечим

искалити се на не-

инсистираље на

коме 1нечему, ·за-

нечему

чему, на

у+локатив

луд .за нечим

за не-

некимјнечим, лудо-

снивати се

--

туга

заснован на нечему

на не-

инсистирати

нечему

учествовати у не-

учеmће у нечему,

умерен у нечему,

чему,

уживање у нечему,

искусан у нечему

уживати у

нечему,

успети у

искуство у нечему

нечему

лричати,

о+локатив

љати,

расправ-

размишљати

о некоме /нечему

прича,

расправа,

размишљаље

о

не-

комејнечемЈЈ

-·-

За номинатив и акузатив као обележја субјекта односно правог објекта речено је да су структурни падежи, тј . да само обележавају наведене функције. Насупрот томе, партитивни (деони) генитив има своје одређено значење­

партитивно (део но), које показује да именички појам није обухваћен синтаксич­ ком функцијом у целини (потпуно) него да се ради о делимичном (суженом) односу . Пошто се за логичке субјекте и за неправе објекте и друге рекцијске допуне не употребљава само један конституентски облик него више њих, значи да ти облици имају не само структурну него и семантичку функцију . Наиме, облици логичког субјекта (акузатив, датив, генитив) указују на семантички тип радље која се тиче логичког субјекта, а разни рекцијски падежи и предлошко­ -ладежне конструкције указују на природу релационог значења садржаног у конкретном значељу рекцијске речи . На пример, конструкција о локатив у српскоме језику показује између осталог, да је именички појам предмет (тема) говореља, писаља, мишљеља и сл . (уп . да наслов неке кљиге, чланка и сл . може бити, нпр., "0 модерној уметности"). Према томе, када се уз глагол говореља или мишљеља или уз именице као што је ilpuчa, gискусија, .мисао и сл . употреби допуна у облику о локатив, показује се не само кога се појма тиче садржај глагола или именице него и каква је природа њиховог значеља (означаваље говореља, мишљења и сл . ).

+

+

У вези с дативом без предлога треба истаћи љегову функцију обележава­

ља неправог објекта уз дворекцијске глаголе давања и комуницираља (дати, пружити, послати, поклонити итд . некоме нешто; рећи, испричати, саопштити, јавити итд . некоме нешто). У оваквим конструкцијама неправим објектом се исказује појам, обично личност, коме је упућено давање односно саопштаваље

(зато се за овакав не прави објекат употребљава и термин АДРЕСАТ) . Другу важну употребу датива тичког субјекта

-

-

(Пр..

Неко .ми је однео оловку

(Пр.

Поnравили о) како се и очекивало. (оиај) човек о коме смо разговарали . Кад га упознаш, (Шаg) ћеш променити мишљење о њему

(Коре.лативи се обично нав~ще заједно са одrоварајућим субординаrором, нпр . : онако- како, онакав~ какав, онај- који; кад- iiiag и сл . ) . Посебан тип корелатива су показне и личне заменице којима се супсти­ туише претходно издвојена именичка зависна реченица, нпр . : (Пр. (Пр .

9) 10)

Ко другоме јаму копа, (Шајјон) сам у њу пада. Да ли је Марко добио награду, (Шо) нико није знао

као и показне заменице којима се уводи изрична реченица (у ширем смислу): (Пр .

11)

Дискутовали су о Шоме да ли је Марко заслужио награду.

Употреба оваквих корелаrива зависних реченица нарочито је важна тамо где се њиховим падежним обликом (и употребом предлога) прецизира улоrа садржаја зависне реченице у вишој конструкцији; уп . пр .

-падежна конструкција о

+

садрЖf1ј неправог објекта.

.

11,

где предлошко­

локаrив показује Да се зависним реченицама изриче

,

Ц:орелативи су важни и за интерnункцију. НаИме,-~ак.о_у реченици или

синтагми постоји корелатив који указује да иза њега долази з~йисна реченица, или ако се такав корелатив може додати (уп . пр . 6 и 7), зависна реченица је тесно везана за вишу јединицу и не сме се одвајати зарезом.

2.

ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ (У ШИРЕМ СМИСЛУ) А. ЗНАЧЕЊЕ И ГЛАВНА ФУНКЦИЈА

497. Изрични.м реченицама се изриче с ад р ж а ј неке ситуације, што овим реченицама даје именичку конституентску вредност посебног типа. Најважнија функција изричних реченица јесте gойунска функција, и то пре свега функција ПРАВОГ ОБЈЕКТА уз глаголе:~г о в о р е њ а (к о м у н и-

295

u

и р а њ а),

нпр.

ре/ш, 1\азаШи,

захшеваши, нареgийlи и

ШраШи,

сл

.:

саойшшииш,

м и

w

вepoвmliu, uишаши се и сл

.мейlшuu, чуй/u, c..lyшaйlu и сл.;

љ е њ а,

:

о п а ж а њ

о с е ћ а њ а,

сл.: и у3 неке друге сличне глаголе

йричтПи, нпр

йpeg.южuiliu,

йuШazliu,

. .нис..шzТш, разниш. ьайш, а, нпр . виgеаш; иеgайiи,

нпр.

То су, дакле,

с.на­

йри­

во.Јейlи, жe.lezliu, жуgей/и и п р е л а з н и

глаголи који

као допуну захтевају објекат К()јим се изриче садржина акта или процеса ГО··

ворења, мишљења, опажања или осећања, тј.. објекат који се може назвати ИЗРИЧНИМ ПРАВИМ ОБЈЕКТОМ . Примери: (Пр. (Пр.

(Пр. (Пр

(Пр (Пр (Пр.

Иван је рекао Тањи go је Мор!'. о оllшшоо uo Ј шol'..\tl/1(\.

13) 14) 15) 16) 17) 18) !9)

Иван је мислио ,qo је Мор1-.о оtй11шоо uo

1iiio~-:.шщ1

Иван је чуо go је Л4ар"о oГiiuшoo uo 1 шо!-:.1/tЩ\ Иван је питао Зорана go

111 је

Mapl'.o о!Тtишоо

110 1 1/io,.;

нmо

Иван је питао зaшillo је Марко oilluшao Иван је желео ga oge иа )nio~>IIIЩ\ Иван је за тражио од Марка ga I'..H/11 ~-.·apule за ) ш а!'. 11111(\

У свим овим примерима за реченични модел су типични следећи реченични конституенти:

Модел бр .

1 (ИЗРИЧНИ)

ПРЕДИКАТ

r лаrол

Прелазни мишљења,

ПРАВИ ОБЈЕКАТ

rоворења,

опажања и

осе­

Изрична реченица (у ширем смислу)

ћања у

конгруенrном

личном

облику

(Да се ради о правом објекту показује могућа замена изричне реченице именич­ ком заменицом у акузативу; нпр . Шша је Иван рекао Тањи? Иван је нешШо рекао Тањи . ) Међутим, изричне речениuе могу да врше и друге допунске функције

(уз rлаrоле, именице и придеве), као и функцију субјекта (в. даље)

Б. ТРИ ВРСТЕ ИЗРИЧНИХ РЕЧЕНИЦА: ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ У УЖЕМ СМИСЛУ, ЗАВИСНОУПИТНЕ РЕЧЕНИЦЕ И ВОЉНЕ (ВОЛУНТАТИВНЕ)РЕЧЕНИЦЕ

498.

У оквиру изричних реченица у ширем смислу разликују се три ужа

типа: изричне речеиице у уже.м cмucty (gел: шрайiuвнl! pi!ЧI!IIIЩI!), речеmще и вољне

( волуmuа!Uивне)

завuою)'tшй.те

изричне рече нице .

Изричним реченицама у уже.м смислу (које се најчешће једноставно нази­ вају изричним реченицама) или gеклараШивним реченицама само се изриче садржај неке ситуације. Примери за те реченице су наведени у речеющама бр. 13-15. Главни везник оваквих реченица је ga . Међутим, у неким случајевима изрична реченица може бити и (Пр .

296

20)

Марко је рекао

а с и нд е т с к а (без везника). нпр . :

ga ће gоlшјМарко је рекао: gofш he.

1

1

ј

".__

(У том случају се у писању обично стављају две тачке.) У неким тиnовима из­ ричних реченица у ужем смислу може да се јави и везник (не npJ.Jлor!) како синониман са

(Пр

21)

.ga

Марко је причао

gaf,.;a,.;o се лепо провео на летовању

Осим тога, везник како се употребљава уз глаголе опажања кад се жели истаћи да је опажање усмерено на ток радње: (Пр

22)

Марко је чуо/слушаојвидео/rледао како се неки људи свађају.

Зависноуilиillне реченице зову се тако зато што имају облик (или не и функцију!) упитних реченица . Наиме, у њима се као субординатори употреб­

љавају: (1) упитне речuе ga ли и лu-- кад је битно да ли се ситуација иска­ зана зависноупитном речениuом реализује и.пи не;

(2) уnитне заменице

и при­

лози (ко, шша, који итд . ; rge, каg, како итд . ) кад је битан садржај неког реченичког дела (о врстама питања в . т . 527) . Зависноупитним реченицама се допуњавају глаголи тражења информације (нпр . iluшaшu, paciluшuвaillu се; iluillaши се, раз.мишљаши), пружања информације (peliU, саоilшшиши, јавиши итд . ), стицања и поседоваља информације (нпр . сазнаillи, чуши; знаши) и сл., с тим што зависноупитне реченице показују које се информације ти глаголи тичу; примери:

(Пр.

(Пр (Пр

23) 24) 25)

Зоран је питао

ga

111 је Мар,.;о goбuo

uaipagy (или не)

Зоран је рекао ,.;о је goбuo нatpagy . Јасна је (са)знала зашtио је Мар,;.о .uоБио нaipagy.

И у изричним реченицама у ужем смислу и у зависноупитним реченицама глаголска времена се употребљавају релативно, и то у односу на временску ситуацију више реченице . Наиме, презентом се показује да је ситуација у изрич­

ној реченици истовремена са ситуацијом у вишој реченици, перфекат - да јој претходи, а футур- да се реализује после ње (то су тзв . значења симултаности

антериорности и постериорности) . При том је свеједно да ли је глагол више реченице у садашњем, прошлом или будућем времену. Уп . : (Пр

26)

Марко ће рећи Марко каже Марко је рекао (Пр .

1-

}

да ће Иван цоћи

(=

постериорностl

_l_ да Иван дола зи ( = симултаносr) ца је Иван дошао (антериорност)

1-

27)

Зоран ће Зоран

питати

пита

Зоран је

питао

Г ко ће доћи ( = постери ор ност. )

} __ 1- ко је дошао (( = антериорност) ко

долази

симултаност)

=

Вољне (волуншашивне) изричне реченице су .моgално'i карактера, тј . не означавају реалну ситуацију, него ситуацију чија се реализација наређује, захте­ ва, жели, планира и сл . Њима се најчешће допуњавају разни модални глаголи,

односно глаголи који показују лични став према реализацији радње . То су:

(1)

глаголи којима се исказује заповест, захтев, молба и сл., нпр . заilовеgиши,

нapegиillи, захшеваши, шражиши, .молиши, ilpegлaiaши и сл., (тада се вољне реченице називају и м п е р а т и в н и м изричним реченицама); (2) глаголи ко­ јима се исказује жеља и сл . , нпр . желеши, жуgеши, волеши (онда се употреб­ љава назив: ж е љ н е или о п т а т и в н е изричне реченице); (3) разни други

297

глаголи, нпр. 1--UlМераваши, йланираши, нac'!flojaшu, шруgиши се, fioкyшaвailiu и сл . Примери: (Пр .

28) 29) (Пр . 30) (Пр.

Марко је 1ахтевао од Ивана ga му враиш и.юче. Марко је желео

,qa ciiiygupa мeguцtmy

Марко је по~ушао ga uahe кapiUe за ушакл11щу

Карактеристични облик оваквих реченица је везник ga и п р е з е н т. (Ако се ради о посредној заповести упућеној лицу које не учествује у комуникацији, може се употребити и речца иека; уп.: (Пр .

31)

Марко је поручио Ивану gаfнека му врати плоче.

В. ОСТАЛЕ ФУНКЦИЈЕ ИЗРИЧНИХ РЕЧЕНИЦА

499. Сем ш!rо се употребљавају као прави објекти уз поједине типове глагола с прелазftом рекцијом, изричне реченице (у ширем смислу) могу имати и друге допунске; функције, односно могу бити: НЕПРАВЙ ОБЈЕКАТ уз извесне глаголе са непрелазном рекцијом. нпр . : (Пр.

32)

Иван је размишљао (о томе) ga се уиише 11а uрава . (уп. рекuију: размишљати о 11ечему)

(Пр

33)

Иван је пристао (на то) ga ou ~