33631735 Raymond Carver Katedrala

1 Raymond Carver KATEDRALA Prijatelj s posla, Bud, pozvao Fran i mene na veĉeru. Ja nisam poznavao njegovu ţenu, a on nije znao Fran. Tako smo bili ravnopravni. Ali smo Bud i ja bili prijatelji. Ja sam ĉak znao da Bud ima doma malu bebu. Toj je bebi zacijelo bilo osam mjeseci kad nas je Bud pozvao na veĉeru. U što je prošlo tih osam mjeseci? K vragu, u što je uopće prošlo sve to vrijeme? Ja se sjećam onog dana kad je Bud donio na posao kutiju cigara. Ponudio nam ih je u kantini. Bile su to cigare iz samoposluge. Nizozemske, prave. Ali je na svakoj cigari bila naljepnica na kojoj je pisalo: muškal Nisam pušio cigare, ali sam svejedno jednu uzeo. — Uzmi dvije — rekao je Bud. Stresao je kutiju. — Ni ja ne volim cigare. To je njena ideja. — Mislio je na svoju ţenu. Ollu. Budovu sam ţenu vidio svega jednom. Samo sam je ĉuo na telefonu. Bila je subota popodne i baš mi se nije ništa radilo. Zato sam nazvao Buda da ĉujem smjera li on štogod. Ţena je digla slušalicu i rekla: — Halo. — Bio sam paf i nisam se mogao sjetiti kako se zove. Budova ţena. Bud mije rekao bar sto puta kako se10 Raymond Carver min znvr. Ali mi je ušlo na jedno uho, a izišlo na drugo. Halo, ponovila je ţena. Ĉuo sam kako svira telka. Ţena je upitala: — Tko je lamo? — Ĉuo sam bebu kako kmeĉi. — Bud — zovne ţena. 11 a? ćuo sam kako pita Bud. Još se nisam mogao sjetiti kako hc ona zove. Zato sam zaklopio telefon. Kad sam idući put vidio l'.uda na poslu, sto posto sam siguran da mu nisam spomenuo da sam ga zvao. Ali sam ga uspio natjerati da spomene ţenino ime. — Olla — rekao je. Zapamtio sam. Olla. — Nije greda — rekao je Bud. Pili smo kavu u kantini. — Sumo nas ĉetvoro. Ti s gospodom, ja i Olla. Ništa posebno. DoĊi oko sedam. Ona hrani bebu u šest. Poslije legne, pa moţemo klopati. Nas nije teško naći. Ali tu je plan. — Dao mije list papira s masom crta koje naznaĉuju glavne i sporedne ceste, ulice i naselja, a strelice obiljeţavaju ĉetiri strane svijeta. Veliki je X bila kuća. Rekao sam kako se strašno veselimo. Ali Fran nije bila previše oduševljena. Tu sam je veĉer, dok smo gledali telku, upitao misli li što ponijeti Budovima. — Na primjer — reĉe Fran. — Je 1' on rekao da nešto oĉekuje? Kako bih ja znala? Ja nemam pojma. — Slegla je ramenima i Hiuno me pogledala. Ona je već prije ĉula da spominjem Buda. Ali Ha nije poznavala, niti se ţeljela s njim upoznati. — Moţemo ponijeti bocu vina — rekla je. — Ali mene nije briga. Zašto ti ne bi kupio vino? — Zavrtjela je glavom. Dugaĉka joj je kosa padala i;ore-(lol jo na ramena. — "Sto nam trebaju drugi ljudi?" — kao da je pitala. "Imamo jedno drugo". — DoĊi ovamo — rekoh. Malo se primakla, tako da sam je mogao zagrliti. Fran je drţala visoku niAu vodo. Plava joj je kosa padala niz leĊa. Uhvatio sam joj malo ko.so i pomirisao. Zavukao sam joj prste u kosu. Pustila je daje zagrlim. Sasvim sam joj zabio facu u kosu i ĉvršće je zagrlio. Kad joj ponekad zasmeta vlastita kosa, zabaci je preko ramena liaznjupa se.— Ta kosa — kaţe. — Samo smeta. —■ Fran rudi o mljokarstvu i mora podići kosu uvijek kad ide na posao. I'ore ] mogu više ništa — reĉe Fran i odloţi viljušku na tanjur. — Sjajno je, ali ja više ne mogu. — Štedite se — upozori Bud. — Olla je spremila zeljanicu. l'Y;ui se sloţi: l\:1i:ilim da ću je malo kušati. Kad svi ostali budu spremni. I |i ću Hlnţih no iz pristojnoHti. Mrzio Htim zoljanicu od 11■iiiiu'idr Kodnu* i hvatala me muka od ujo, oHobito tt vrhnjum. KATEDRALA 21

Dokrajĉili smo što smo imali u tanjurima. Onda smo opet zaĉuli onog prokletog pauna. Sad se momak javljao s krova. Ĉuli smo ga iznad glava. Kao da je kuckao dok se gore-dolje šetao po drvenu krovu. Bud zavrti glavom. — Joey će brzo odustati. Umori se i odmah prilegne. — Bud pojasni: — Zaspi na prvom drvetu. Ptica još jednom ispusti kliktaj. Vikne: majko-joj. Nitko ništa ne reĉe. A i što bi? Onda se javi Olla:

— Hoće unutra, Bude. — E, unutra ne moţe — otpovrne Bud. — Imamo goste, ako nisi zapazila. Ta smrdljiva ptica i tvoje staro zubalo! Što će ljudi misliti o nama? — Zavrti glavu. Nasmije se. Svi se nasmijasmo. Fran se smijala sa svima ostalima. — Nije on smrdljiv— napomene Olla. — Što ti pada na pamet? Bar ti voliš Joyea. Otkad je on za tebe prljav? — Otkako se posljednji put pokenjao na sag — odbrusi joj Bud. — Oprostite na izrazu, Fran. Ali mogu vam reći da bih toj staroj ptiĉurini katkad najradije zavrnuo vratom. Ne isplati ga se ni ubiti, je 1' da, Olla? Ponekad me noću digne iz kreveta tom drekom. Ne vrijedi vam on ni pišljiva boba, je 1' da, Olla? Olla zanijeĉe glavom, ne slaţući se s Budovom glupošću. Zavrti nekoliko grahorica na tanjuru. — Prije svega, otkud vam paun? — zanimalo je Fran. Olla uzgleda s tanjura. Kaza: — Oduvijek sam sanjala da jednom imam pauna. Još kao curica vidjela sam ga na fotki u nekom ĉasopisu. To je bilo najljepše stvorenje koje sam ikad vidjela. Izrezala sam tu sliku i stavila je nad krevet. Dugo se vremena nisam odvajala od nje. A kad smo se Bud i ja uselili u ovu kuću, skuţila sam da mi je to prilika. Rekla sam: "Bude, ja hoću pauna!" Bud se nasmijao mojoj ideji. — Napokon sam se raspitao okolo — pojasni Bud. — Saznao :;;im da ih u susjednoj ţupi uzgaja jedan starac. On ih zove rajskim pticama. Za tu .smo rajsku pticu platili sto zelembaća — ilomctno. — Boţe dragi, imam skupu ţenu. — Naceri se Olli.22 Rajmond Carver — Bud — usprotivi se Olla. — Dobro znaš da to nije istina. Prije svega, Joey je odliĉan ĉuvar — obrati se ona Fran. — Uz r)o(>y;i no treba nam pas. On sve izvrsno ĉuje. Kad zagusti, kao što se moţe dogoditi, ja ću strpati Joeya ii lonac — reĉe Bud. — Perje, i sve. Hcba se opet javi. Sad se ozbiljno derala. Olla odloţi ubrus i ustane od stola. Jkid reĉe: — To nije samo ono, to je nešto drugo. Donesi ga ovamo. — Idem — reĉe Olla i ode po bebu. Paun opet zatuli, a meni se dignu vlasi na leĊima. Pogledah Kran. Ona podigne ubrus i opet ga spusti. Pogledao sam kroz kuhinjski prozor. Vani je bio mrak. Prozor je bio dignut, a u okviru je bila mreţa. Uĉinilo mi se da ĉujem pticu na trijemu. Fran pogleda niz hodnik. Ĉekala je Ollu i bebu. Domalo se vrati Olla i donese je. Ja je pogledah i zaustavih dah. Olla sjedne za stol s bebom. Drţala ju je pod miškom, tako da joj je stajala u krilu i gledala nas. Olla pogleda u Fran, pa u mene. Nije se više crvenjela. Ĉekala je da kaţemo svoje mišljenje. — Ah — izusti Fran. — Što je? — brzo će Olla. — Ništa — odvrati Fran. — Uĉinilo mi se da sam nešto vidjela kroz prozor. Kao daje šišmiš. — Kod nas nema šišmiša — reĉe Olla. — Moţda je bio noćni leptir? — uzvrati Fran. — Nešto je bilo — nastavi ona — moţda neko dijete? Bud pogleda bebu. Onda ponovo Fran. Nasloni stolac na straţnje noge i klimne glavom. Klimne ponovo i reĉe. — U redu, ne brinite se. Znamo da neće odmah dobiti nagradu za ljepotu. Nije on Clark Gable. Ali pustite ga malo. Ako bude sreće, znajte, ĉim porasta, bit će kao i njegov stari. Bobu jo stajala Olli u krilu i glodala nas oko stola. Olla joj spu-wt.i ruku niz Htruk, do srodim', luko da h je. Nije ponovo zazvonio. Ali za sat vremena lelefon pozvoni. On digne .slušalicu.140 Raymond Carver — Gospon Carlvle. — Bio je to glas neke starice. — Vi mene ne znate, ja sam supruga Jima Webstera. Trebala sam vam se javiti. — Gospoda Webster. Pa, da — reĉe on. Sjeti se da je Eileen spominjala tu ţenu. — GospoĊo Webster, biste li mogli ujutro doći ovamo? Rano. Recimo u sedam sati? — Ništa lakše — odvrati starica. — U sedam sati. Molim vas vašu adresu. — Volio bih da se mogu pouzdati u vas — pripomene Carlvle. — U mene se moţete pouzdati — reĉe ona. — Ne mogu vam reći koliko mi je to vaţno — reĉe Carlvle. — Ne brinite — odvrati starica. Sutradan ujutro, kad zazvrnda budilica, nastojao je ostati budan i produţiti san. Sanjao je nešto o seoskoj kući. I o vodopadu. Netko, ne zna tko, nosio je cestom nešto. Moţda je to bila izletniĉka košara? Nije mu bilo neugodno u snu. U snu je vladao osjećaj lagode. Napokon se prevrne i nešto pritisne da prestane zvrndanje.t Još je malo leţao u krevetu. Tad ustane, ugura noge u papuĉe i ode u kuhinju pristaviti kavu. Obrije se i obuĉe za cijeli dan. Onda sjedne za kuhinjski stol uz kavu i cigaretu. Djeca su još bila u krevetu. A za pet je minuta već naumio staviti na stol kutije ţitarica i servirati posude i ţlice, pa otići u sobu da ih probudi za doruĉak. Zbilja nije vjerovao da će se starica, koja ga je sinoć nazvala, pojaviti rano ujutro kako je obećala. Odluĉio je ĉekati do osam i pet, a onda nazvati i zatraţiti slobodan dan i pobrinuti se da u knjizi zaista naĊe pogodnu osobu. Prinese šalicu kave ustima. Tada je zaĉuo lomljavu na ulici. Pusti šalicu i ustane od stola da pogleda kroz prozor. Mali se teretnjak dovukao pred njegovu kuću. Kabina se tresla dok je auto radio u leru. Carlvle iziĊe na prednja vrata, otvori ih i mahne. Odmahne mu stara ţena i ispadne iz vozila, Carlvlo primijeti kako hg vozaĉ nagnuo i nestao pod ploĉom s instrumentima. Terottvjak zajeĉi, još se jednom strese i KATEDRALA 141 — Gospodine Carlvle? — upita starica i polako se uspne uzbrdicom noseći veliku torbu. — GospoĊo Webster — doĉeka je on. — UĊite. Je li to vaš muţ? Pozovite ga unutra. Baš sam skuhao kavu.

— Ne treba — napomene ona. — On ima termosicu. Carlvle slegne ramenima. Otvori joj vrata. Ona uĊe i rukovaše se. GospoĊa se Webster nasmiješi. Carlvle klimne glavom. PrijeĊoše u kuhinju. — Trebate li me danas? — upita ga ona. — Samo da dignem djecu — reĉe on. — Volio bih da se upoznate prije nego što odem u školu. — To bi bilo dobro — sloţi se ona. Osvrnula se po kuhinji. Odloţila je torbu na sušnicu. — Hoćete da dovedem djecu? — upita je on. — Treba mi mi-nuta-dvije. U tren oka dovede djecu i upozna ih s njom. Još su bili u pidţamama. Šarah je trljala oĉi, Keith je bio posve budan. — Ovo je Keith — pokaţe Carlvle. — A ova je moja Šarah. — Primaknuo je njezinu ruku i obratio se gospoĊi Webster. — Vidite da im netko treba. Treba nam netko u koga se moţemo pouzdati. Bit će daje u tome naš problem. GospoĊa Webster pristupi djeci. Zakopĉa gumb na Keitho-voj pidţami. Makne kosu sa curiĉina lica. Prepustili su joj se. — Djeco, više ništa ne brinite! Gospodine Carlvle, sve će biti u redu. Bit će nam dobro. Pustite nas dan-dva da se upoznamo, to je sve. A ako ja ostajem, zašto ne biste gosponu Websteru dali znak da je sve u redu? Samo mu mahnite s prozora — dobaci ona i opet se posveti djeci. Carlvle stupi u erker i odmakne zastor. Starkelja je motrio kuću iz kabine teretnjaka. Baš je prinosio termosicu ustima. Carlvle mu mahne, a ĉovjek odmahne slobodnom rukom. Carlvle je gledao kako spušta prozor malog teretnjaka i prolijeva ostatak iz šalice. Onda se ponovo zavuĉe pod šofersku ploĉu — Carlvle je pomislio da sastavlja neke ţice — i ubrzo se teretnjak upali i poĉne tresti. Starac ubaci motor u brzinu i odmakne se od rubnjaka. Carlvle se okrene od prozora. 142 Raymond Carver — GospoĊo Webster — reĉe — drago mi je što ste ovdje. — I meni, gospodine Carlvle — uzvrati ona. — Idite vi sad ; na posao, da ne zakasnite! Ne brinite ni za šta. Bit ćemo mi u redu. Je 1' da, klinci? Djeca potvrdno klimnuše. Keith joj se jednom rukom drţao za haljinu. Palac druge ruke stavio je u usta. — Hvala vam — reĉe Carlvle. — Osjećam se zbilja sto posto bolje. — Zaklima glavom i naceri se. Osjećao je kako mu se nadimlju prsa, i poljubi oboje djece na rastanku. Reĉe gospoĊi Webster kad mu se moţe nadati, obuĉe ogrtaĉ, još se jednom oprosti i iziĊe iz kuće. Prvi put u nekoliko mjeseci ĉinilo mu se da mu je pao kamen sa srca. Vozeći se u školu, slušao je glazbu na radiju. U poĉetku nastave povijesti umjetnosti, posvetio se dijapozitivima bizantskih slika. Strpljivo je tumaĉio nijanse detalja i motiva. Isticao je emotivnu snagu i vrijednost djela. Ali tako je opširno pokušavao nepoznate umjetnike smjestiti u njihovu društvenu sredinu da su poneki uĉenici poĉeli strugati cipelama pot podu ili se iskašljavati. Tog su dana obradili jedva trećinu jedinice. Još je govorio kad je već zazvonilo. U drugom razredu, na satu akvarela, osjećao se neuobiĉajeno mirno i nadahnuto. — Ovako, ovako — govorio je upravljajući im rukom. — Njeţno. Kao da dišeš na papiru. Samo dotiĉeš. Eto, tako. Jasno? — govorio je i osjećao kako sam sebe upoznaje. — Vaţna je samo naznaka — govorio je vodeći Sue Colvin kist. — Slobodno griješi dok ne ispadne kao da je namjerno. Shvaćaš? Dok se pomicao u repu za ruĉak, u školskoj blagovaonici, ugledao je Carol nekoliko mjesta pred sobom. Platio joj je obrok. Nestrpljivo je ĉekao da mu ispadne zajedniĉki raĉun. Carol je već bila odmakla preko polovice prostorije prije nego ju je sustigao. Uhvatio ju je za ruku ispod lakta i poveo do praznog stola kraj pro/.ora. Boţe, Cnrlvle roĉe mu kad .sjedoše. Dohvati ĉašu ledenog ĉuju. Hi hi je Mvn im imena n licu, .Josi li vidio kako nas je pogledala KATEDRALA 143 gospoĊa Storr? Što je to s tobom? Svi će saznati. — Ona otpije ledenoga ĉaja i odloţi ĉašu. — K vragu i gospoĊa Storr — odsijeĉe Carlvle. — Ĉuj, da ti nešto kaţem. Dušo, osjećam se svjetlosnu godinu bolje nego juĉer u ovo doba. Gospode Boţe! — dometne. — Sto se dogodilo? — upita ga Carol. — Reci mi, Carlvle. Premjesti voćnu zdjelicu na drugi kraj pladnja i naspe sira na špagete. Ali ništa ne okusi. Ĉekala je da on nastavi. — Reci mi što je bilo. Reĉe joj za gospoĊu Webster. ĉak i za gospodina Webstera. Kako ĉovjek mora spojiti struju da upali teretnjak. Carlvle je jeo tapioku dok je govorio. Onda smaţe kruh s ĉešnjakom. Iskapi Carolin ledeni ĉaj prije nego je shvatila što to radi. — Ti si pošizio, Carlvle — napomene ona pokazujući mu glavom na špagete na njegovu tanjuru koje nije ni dirnuo. On zavrti glavom.

— Boţe moj, Carol. Gospode Boţe, osjećam se divno, kuţiš? Osjećam se bolje nego cijeloga ovog ljeta. — Stiša glas. — Veĉeras dolaziš k meni, je 1' da? Podvuĉe ruku pod stol i stavi je na njeno koljeno. Ona se ponovo zarumeni. Podiţe pogled i osvrne se po sobi. Ali nitko nije na njih obraćao pozornost. Brzo zaklima glavom. Tad i ona podvuĉe ruku pod stol i dotakne njegovu. Tog je popodneva zatekao pospremjenu i urednu kuću, a djecu u ĉistoj odjeći. U kuhinji su Keith i Šarah stajali na stolcima i pomagali gospoĊi Webster spravljati kolaĉe od Ċumbirova tijesta. Sari nije padala kosa na lice nego ju je pridrţavala kapa. — Tata! — povikala su djeca sretna kad su ga ugledala. — Keith, Šarah — otpoĉe on. — GospoĊo Webster, ja sam... — ali mu nije dala dovršiti. — Sjajno smo proveli dan, gospodine Carlvle — zabrza gospoda Webster. Obriše prste o pregaĉu koju je nosila. Bila je to stara pregaĉa, s plavim vjetrenjaĉama na njoj, i pripadala je Eileen. — Divna su vam djeca. Baš su vam prava blagodat. Istinska blagodat.II 144 Raymond Carver — Ne znam što bih rekao. — Carlvle je stajao pokraj sušnice i gledao kako na njoj Šarah mijesi tijesto. Osjećao je miris Ċum-bira. Skine ogrtaĉ i sjedne za kuhinjski stol. Odriješi kravatu. — Danas je bio dan upoznavanja — pojasni gospoĊa Web-ster. — Za sutra imamo druge planove. Mislim da ćemo u park. Moramo iskoristiti ovo lijepo vrijeme. — Sjajna ideja — sloţi se Carlvle. — Sjajno. Izvrsno. Bravo, gospoĊo Webster. — Na kraju ću staviti kolaĉe u pećnicu, a onda će već stići i gospodin Webster. Niste li vi rekli u ĉetiri sata? Ja sam mu rekla da doĊe u ĉetiri. Carlvle klimne glavom, srce mu se razgalilo. : — Nazivao vas je danas netko — reĉe ona i priĊe slivniku sa zdjelom za tijesto. — Zvala je gospoĊa Carlvle. — GospoĊa Carlvle — ponovi on. Ĉekao je da gospoĊa Web-ster moţda još nešto doda. — Da. Ja sam se predstavila ali ona kao da se zaĉudila što me ovdje zatekla. Rekla je nekoliko rijeĉi djeci. Carlvle pogleda Keith i Šarah, ali oni nisu obraćali pozornosti. Slagali su kolaĉe na novom plehu. * GospoĊa Webster proslijedi. — Ostavila je poruku. Ĉekajte, zapisala sam, ali mislim da sam je i zapamtila. Rekla je: "Recite mu — tako je, sjećam se — da se sve jednom dogodi." Mislim da sam toĉno upamtila. Kaţe da ćete vi to već razumjeti. Carlvle se zagleda u nju. Ĉuo je vani teretnjak gospodina Webstera. — Evo gospodina Webstera — reĉe ona i skine pregaĉu. Carlvle klimne glavom. — Ujutro u sedam? — upita ga ona. — Izvrsno — reĉe on. — I još vam jednom hvala! To je voĉeri okupao oboje djece, obukao im pidţame i onda im još cit,;io. Saslušao je njihove molitvo, ušuškao ih u pokrivaĉe i ugasio Kvjot.lo. Bilo je gotovo Ċovat sali. Smiješao je sobi piće i H'lodno Iclovi/iju dok nije zućuo kako KATEDRALA 145 Carolina kola dolaze pred kuću. Oko deset, kad su već zajedno leţali u krevetu, zazvoni telefon. Opsuje ali ne ustane da digne slušalicu. Telefon je i dalje zvonio. — Moţda je vaţno — pridigne se Carol. — Moţda je to moja sestra. Ona ima broj. — To je moja ţena — odvrati Carlvle. — Znam da je ona. Ona gubi razum. Neću se javljati. — Svakako moram priliĉno brzo otići —• upozori ga Carol. — Danas je bilo zbilja divno, srce! Pogladi ga po licu. Bila je polovica polugodišta. Gospoda je Webster bila u njega gotovo šest tjedana. U tome je razdoblju Carlvleov ţivot prošao kroz mnoge mijene. Ponajprije se bio pomirio sa ĉinjenicom daje Eileen otišla zauvijek i da se, kako mu se ĉinilo, ne pomišlja vratiti. Prestao je snatriti da bi se to moglo dogoditi. Jedino je noću, kad nije bio uz Carol, ţelio da napokon nestane ljubavi koju je još osjećao prema Eileen i prestane se muĉiti pitanjem zašto se to uopće dogodilo. Ali su uglavnom i on i djeca bili sretni, cvali su pod paskom gospode Webster. Poslije je već stekla naviku da im priredi ruĉak i drţi ga, topla, u pećnici, dok se on ne vrati iz škole. Ušao bi u kuću za mirisom dobroga jela koji se širio iz kuhinje i zatekao Keitha i Saru kako pomaţu prostrijeti stol za objed. Gdjekad bi ĉak i zapitao gospoĊu Webster da li bi bila voljna raditi i prekovremeno, subotom. Sloţila se, pod uvjetom da ne mora doći sve do podne. U subotu ujutro, kako je rekla, morala je obaviti i neke poslove za gospodina Webstera, pa i svoje. Tih bi dana Carol ostavila Dodgea s Carlvleovom djecom, sve pod paskom gospoĊe Webster, a Carol i on bi se odvezli u selo na ruĉak. Ĉinilo se da ţivot poĉinje iznova. Iako se Eileen nije javljala od onoga poziva prije šest tjedana, sad je već bio kadar misliti na nju bez srdţbe i bilo kakvih drugih osjećaja bliskih suzama.

U školi su baš bili pri kraju srednjeg vijeka i pribliţavali se gotici. Renesansa je još bila podaleko, dolazila je tek iza boţiĉnih f'erija. Baš se u tome razdoblju Carlvle razbolio. Preko noći, ĉini se, prsa mu se stegla i glava ga poĉela boljeti. Ukrutili mu se146 Ravmond Carver zglobovi. Kretao se kao pijan. Glavobolja je postala nesnosna. Probudio se s njom u nedjelju i već htio pozvati gospoĊu Webster da nekamo odvede djecu. Bila su divna prema njemu, donosila • mu ĉaše soka i malo koka kole sa sodom. Ali se on nije mogao brinuti o njima. Drugog je dana bolesti jedva uspio doći do telefona i javiti u školu da je bolestan. Osobi koja je digla slušalicu rekao je kako se zove, koji mu je razred, odjel, kakva mu je bolest. Onda je preporuĉio Mela Fishera kao svoga zamjenika. Fi-sher je bio ĉovjek koji je tri-ĉetiri dana u tjednu slikao apstraktna ulja, šesnaest sati na dan, ali nije prodavao, ĉak ni pokazivao svoje radove. Bio je Carlvleov prijatelj. — Zovnite Mela Fishera — reĉe,Carlyle ţeni s druge strane ţice. — Fishera — ponovi. Vrati se u krevet, zavuĉe pod pokrivaĉe i utone u san. U snu je ĉuo kako vani radi teretnjakov motor i kako praska kad se motor gasi. Poslije je ĉuo glas gospoĊe Webster ispred spavaće sobe: — Gospon Carlvle? — Da, gospoĊo Webster. — Neobiĉno mu je zvuĉao vlastiti glas. Nije otvarao oĉi. — Danas sam bolestan. Nazvao sam školu. Ostat ću danas u krevetu. — Shvaćam. Ništa ne brinite — ona će. — Ja se ovdje za sve brinem. Sklopio je oĉi. Zapravo mu se, negdje izmeĊu sna i jave, uĉinilo da ĉuje kako se vanjska vrata otvaraju i zatvaraju. Osluhne. Vani je u kuhinji ĉuo kako je neki ĉovjek nešto šapnuo i odmaknuo se stolac od stola. Ubrzo je ĉuo i djeĉje glasove. Malo kasnije — ne zna koliko je vremena prošlo — ĉuo je gospoĊu Webster pred vratima. — Gospon Carlvle, da pozovem lijeĉnika? — Ne treba, sve je u redu — odvrati on. — Ĉini mi se samo da je gadna prehlada. Sav gorim. Ĉini mi se da sam previše pokriven. I pretopio je u kući. Moţda da ugasite peć? Uskoro zaĉuje kako djeca u dnevnoj sobi razgovaraju s gospodom Wobster. Jesu li stigla ili odlaze? Carlvle nije bio naĉisto. Moţda ']v. voć drugi dan? Ponovo zaspi. Tada .shvati