3.2.3. IZVRSNI POSTUPAK

3.2.3. IZVRŠNI POSTUPAK

IZVRŠNI POSTUPAK SADRŽINA ZAKONA (Član 1. Zakona o izvršnom postupku)

1.

Izvršenje odluke donesene u prekršajnom postupku koja glasi na ispunjenje novčane obaveze ostvaruje se po Zakonu o izvršnom postupku. (Savezni sud, Us, 27/93)

2.

O izvršenju radi ispunjenja nenovčane obaveze na osnovu poravnanja u upravnom postupku, odlučuje upravni organ koji je stvar rešavao u prvom stepenu, ako posebnim propisima nije za to određen drugi organ. (Vrhovni sud Srbije, R I. 2/89)

POKRETANJE POSTUPKA (Član 2. Zakona o izvršnom postupku)

3. Od dispozicije poverioca zavisi da li će na osnovu pravnosnažne i izvršne presude doći do stvarnih, faktičkih promena u njegovoj imovini, jer od njega zavisi da li će uopšte pokrenuti postupak prinudnog izvršenja i da li će to učiniti u roku propisanom zakonom. Na kraju, od toga zavisi da li će se potraživanje po ispravi ostvariti prinudnim putem. Iz obrazloženja: Prinudno sprovođenje potraživanja po ispravi je u dispoziciji poverioca i od njega zavisi da li će postupak pokrenuti, pa i da li će ga pokrenuti u propisanim rokovima, od čega zavisi i da li će se potraživanje ostvariti. Ukoliko, na primer, poverilac pokrene postupak prinudnog izvršenja po proteku vremena potrebnog za zastarelost, a dužnik istakne prigovor zastarelosti, tada faktičke promene u njihovoj imovini neće ni biti, odnosno neće doći do prenosa sredstava iz imovine dužnika u imovinu poverioca. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 5823/10 (2) od 04.11.2010. godine)

4.

Ovlašćenje dato punomoćniku koji nije advokat za zastupanje tuženog u parničnom postupku ne važi za zastupanje te stranke u izvršnom postupku. Stoga stranka protiv koje je izvršni postupak pokrenut mora izdati novo punomoćje bez obzira da li za zastupanje u izvršnom postupku ovlašćuje isto lice, koje ju je zastupalo u parnici, ili ovlašćuje drugo lice, pa čak i onda kada je u pitanju punomoćnik koji je advokat. (Okružni sud u Sremskoj Mitrovici, Gž. 88/92) -2-

IZVRŠNI POSTUPAK

5. Radnik, na osnovu čijeg predloga je sud poništio akt o dodeli stana na korišćenje i obavezao drugog radnika kome je stan dodeljen da se iseli i stan preda organizaciji, ima aktivnu legitimaciju da u postupku izvršenja traži iseljenje radnika kome je stan dodeljen, kao i predaju stana organizaciji. (OS Prokuplje, Gž. 1515/83)

NADLEŽNOST ZA IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE (Član 3. Zakona o izvršnom postupku)

6. Nadležnost suda za donošenje rešenja o izvršenju regulisano je odredbama Zakona o izvršnom postupku. Stoga je bez uticaja prigovor dužnika o ugovorenoj mesnoj nadležnosti, jer se ista odnosi na parnični, a ne na izvršni postupak. (Viši privredni sud, Pž. 5250/89)

7. Kad dužnik blagovremeno istakne prigovor mesne nenadležnosti suda koji je doneo rešenje o izvršenju, pa taj sud usvoji prigovor pre ustpuanja predmeta nadležnom sudu, sud jnje dužan da stavi van snage svoje rešenje o izvršenju i ukine sprovedene radnje. (Savezni sud, Grs. 180/85)

NAČELO FORMALNOG LEGALITETA (Član 7. Zakona o izvršnom postupku)

8. Zbog obavezne primene principa formalnog legaliteta, u situaciji kada se izvršenje sprovodi na osnovu verodostojne isprave - ne postoje zakonski uslovi da se dozvoli promena poverioca bez donošenja novog rešenja o izvršenju. Iz obrazloženja: Postupajući po predlogu za izvršenje izvršnog poverioca na osnovu verodostojne isprave-računa, prvostepeni sud je doneo rešenje o izvršenju. Posle toga, pravno lice nastalo spajanjem uz pripajanje je podnelo predlog za promenu izvršnog poverioca odn. prelaz potraživanja jer je kod izvršnog poverioca izvršena statusna promena spajanja uz pripajanje po rešenju APR a na osnovu zaključenog ugovora o spajanju uz pripajanje pri čemu je izvršni poverilac prestao da postoji i brisan iz registra. -3-

IZVRŠNI POSTUPAK Prvostepeni sud nije dozvolio prelaz potraživanja između navedenih pravnih subjekata, nalazeći da je ovaj predlog podnet nakon što je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno i izvršno. Jedina situacija kada je moguća promena poverioca ili dužnika regulisana je članom 37. Zakona o izvršnom postupku, koji dozvoljava da se u predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave može označiti drugi izvršni poverilac ili izvršni dužnik, ukoliko je došlo do promene izvršnog poverioca ili izvršnog dužnika pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave, a isti se ne može primenjivati kada je rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave postalo pravnosnažno, niti kada je doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Imajući to u vidu, odluka prvostepenog suda je pravilna i na zakonu zasnovana. U konkretnom slučaju se radi o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koje je u obavezujućem delu postalo pravnosnažno i izvršno, a u određujućem delu pravnosnažno, pa je nakon toga došlo do statusne promene tako što je izvršni poverilac prestao da postoji brisanjem usled spajanja uz pripajanje drugom pravnom subjektu. U takvoj situaciji donosi se novo rešenje u odnosu na pravnog sledbenika, ali rešenjem o određivanju izvršenja na osnovu izvršne isprave. Izvršna isprava je u tom slučaju pravnosnažno i izvršno rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u obavezujućem delu koje se ne menja, kao što se ne bi menjala ni pravnosnažna i izvršna presuda. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 344/11 od 01.04.2011. godine)

9. Nema zakonskih uslova da se u toku sprovođenja izvršenja dozvoli promena poverioca ili dužnika bez donošenja novog rešenja o izvršenju - to je u skladu sa poštovanjem principa formalnog legaliteta iz čl. 7. Zakona o izvršnom postupku. Iz obrazloženja: Nema zakonskih uslova da se u toku sprovođenja izvršenja dozvoli promena poverioca ili dužnika bez donošenja novog rešenja o izvršenju. To je u skladu sa poštovanjem principa formalnog legaliteta iz čl. 7. Zakona o izvršnom postupku. Jedina situacija kada je moguća promena poverioca ili dužnika regulisana je čl. 37. Zakona o izvršnom postupku, koji dozvoljava da se - u predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave - može označiti drugi izvršni poverilac ili izvršni dužnik, ukoliko je došlo do promene izvršnog dužnika ili izvršnog poverioca, pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave, te se ne može primenjivati kada je rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave postalo pravosnažno, niti kada je doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. (Rešenje Privrednog apelacionog suda, Iž. 636/2010 od 03.03.2010. godine)

10. Nezakonitost u dostavljanju presude na osnovu koje je izvršenje određeno i ukazivanje izvršnog dužnika na to ne predstavlja razlog koji sprečava izvršenje ako je presuda snabdevena potvrdama pravnosnažnosti i izvršnosti. -4-

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Predlog za izvršenje - prema stanju u spisima - podnet je na osnovu naznačene pravnosnažne i izvršne isprave nadležnog Privrednog suda od 29.03.2010. godine. Uz predlog za izvršenje priložena je ova presuda u originalu, snabdevena potvrdom pravnosnažnosti i izvršnosti, na dan 05.05.2010. godine. Poverilac i dužnik po navedenoj izvršnoj ispravi su lica označena kao izvršni poverilac i izvršni dužnik u predlogu za izvršenje. Predlogom se traži prinudno ostvarenje potraživanja u svemu kako ono u presudi glasi, kako u odnosu na glavni dug, tako i u odnosu na kamatu i troškove izvršnog i parničnog postupka, a zahtev za određivanje izvršenja kamate na iznos troškova od dana donošenja isprave do isplate zasnovan je na članu 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Proizilazi da je prvostepeni sud pravilno odredio predloženo izvršenje u smislu člana 7. Zakona o izvršnom postupku, jer postoje svi zakonom predviđeni uslovi da se izvršenje odredi. Žalbeni navodi izvršnog dužnika - da mu presuda na osnovu koje je određeno izvršenje nije dostavljena i da u postupku iz kojeg presuda potiče nije imao mogućnost da u parnici učestvuje - su bez uticaja. Za izvršni sud je bitno da je presuda dostavljena u originalu, da je snabdevena potvrdama pravnosnažnosti i izvršnosti, pa sledi da su razlozi koje izvršni dužnik ističe isti oni koje je mogao isticati u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče, a ne predstavljaju razloge iz člana 15. stav 1. tačka 8. Zakona o izvršnom postupku, koji bi sprečavali izvršenje. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2591/10 od 17.09.2010. godine)

11. Rešenje o izvršenju sud je dužan da donese kada su ispunjeni formalni uslovi. Dakle, sud nije ovlašćen da ceni postojanje pravnog osnova za izdavanje računa, kao i osnovanost potraživanja koje je fakturisano verodostojnom ispravom, podnetom uz predlog. Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je - prema stanju u spisima - podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi naplate navedenog iznosa, označivši kao izvršnog dužnika naznačenu Opštinu. Uz predlog je dostavio predmetni račun u originalu, koji glasi na istog dužnika. Imajući u vidu takvo stanje stvari, a odbivši da odredi izvršenje po podnetom predlogu (uz obrazloženje da priložena isprava - račun ne predstavlja verodostojnu ispravu), prvostepeni sud je nepravilno primenio član 36. stav 2. tačka 4., član 7. i član 52. Zakona o izvršnom postupku. Relevantne odredbe: Verodostojne isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze - član 36. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Sud je dužan da donese rešenje o izvršenju kada su ispunjeni formalni uslovi i nije ovlašćen da ceni postojanje pravnog osnova za izdavanje verodostojne isprave (u konkretnom slučaju računa), kao ni osnovanost potraživanja koje je fakturisano verodostojnom ispravom, podnetom uz predlog član 7. Zakona o izvršnom postupku. U konkretnom slučaju, priloženi račun sadrži sve elemente predviđene navedenom odredbom, koji su na identičan način uneti i u predlog za izvršenje. Pored toga, račun predstavlja računovodstvenu ispravu koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni kod izdavaoca, koji (shodno čl. 8. i čl. 10. Zakona o računovodstvu i reviziji - "Sl. glasnik RS" br. 55/04) mora biti potpisan od strane odgovornog lica koje svojim potpisom garantuje da je ona istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu. Uvidom u priloženi račun zaključuje se da isti sadrži sve ove elemente. -5-

IZVRŠNI POSTUPAK Imajući u vidu navedeno, prvostepeni sud će u ponovnom postupku ceniti da li su se stekli uslovi za određivanje izvršenja, u smislu čl. 7., čl. 36. i čl. 52. Zakona o izvršnom postupku. Pri tome, primeniće načelo formalnog legaliteta, isključivo sagledavajući da li postoji identitet između označenog poverioca i dužnika, kao i ostali propisani elementi u predlogu za izvršenje i priloženoj verodostojnoj ispravi, a ne i osnovanost fakturisanog potraživanja - jer to može biti predmet ispitivanja samo u parničnom postupku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 136/2010 od 10.02.2010. godine)

12. Kada izvršni poverilac nije dokazao da je na njega prešlo potraživanje, predlog za izvršenje se odbija. Iz obrazloženja: Žalbom izvršnog poverioca nije dovedena u sumnju pravilnost pobijanog rešenja prvostepenog suda. Izvršni poverilac je istakao žalbeni razlog o pogrešnoj primeni materijalne odredbe iz člana 37. Zakona o izvršnom postupku, a kojom odredbom je predviđeno da se izvršenje određuje i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneseno ili da je na njega na drugi način prešlo, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom odnosno konačnom odlukom donesenom u parničnom odnosno upravnom i prekršajnom postupku. Iz stanja u spisima, ocenom žalbenih navoda proizilazi da je predlog za izvršenje pravilno odbijen, s obzirom da izvršni poverilac nije dostavio dokaz – javnu ispravu ili po zakonu overenu ispravu da je ugovorom o cesiji na koji se poziva potraživanje prešlo na izvršnog poverioca, primenom člana 7. Zakona o izvršnom postupku primenom načela formalnog legaliteta. (Rešenje Višeg trgovinskog suda u Beogradu Iž. br. 1224/06 od 15.06.2006. godine)

13. Poverilac ima pravo da pokrene postupak prinudnog izvršenja protekom roka za ispunjenje obaveze po poravnanju, jer je potraživanje dospelo, a poravnanje je izvršno. Međutim, on ne može tražiti prinudnu naplatu zatezne kamate na iznos duga od proteka roka do isplate, osim ako obaveza plaćanja kamate nije predviđena samim poravnanjem. Iz obrazloženja: Izvršna isprava ( a sudsko poravnanje - u smislu čl. 30. st. 1. tač. 1. Zakona o izvršnom postupku predstavlja izvršnu ispravu ) podobna je za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze ( u smislu čl. 34. Zakona o izvršnom postupku ). Prema čl. 7. istog Zakona, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja, sud je dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja. -6-

IZVRŠNI POSTUPAK Izvršenje se može odrediti radi prinudnog izvršenja samo one obaveze koja je izvršnom ispravom utvrđena. Kako iz navedene izvršne isprave proizlazi da se ( tamo tuženi ) ovde izvršni dužnik obavezao na isplatu iznosa od 259.296,48 dinara, polovine kamate u iznosu od 85.732, 50 dinara i troškova postupka u iznosu od 31.778, 88 dinara, a da je ovu obavezu trebalo da ispuni do 01.12.2005. godine te da je rok protekao - to sledi da je potraživanje po sudskom poravnanju dospelo ( u smislu čl. 33. Zakona o izvršnom postupku ), čime je sudsko poravnanje postalo izvršno. Shodno tome, izvršni poverilac je mogao prinudnim putem tražiti ispunjenje obaveze onako kako je ona izvršnom ispravom utvrđena. Stoga je prvostepeni sud pravilno odbio predlog izvršnog poverioca da se odredi izvršenje radi naplate zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga i na iznos kamate, jer navedena obaveza nije predviđena izvršnom ispravom - zaključenim sudskim poravnanjem. Dospelost potraživanja po poravnanju ne daje pravo poveriocu po poravnanju da prinudnim izvršenjem traži naplatu zatezne kamate na iznos duga po poravnanju ukoliko on nije plaćen u roku, sem ukoliko to samim poravnanjem nije predviđeno. Dospelošću potraživanja po poravnanju, isto postaje izvršno, pa je izvršni poverilac ovlašćen da - po tako izvršnom poravnanju - podnese predlog za njegovo prinudno izvršenje. U smislu čl. 35. st. 2. Zakona o izvršnom postupku, postoji mogućnost da se izvršenje odredi radi naplate zatezne kamate, iako takva obaveza izvršnom ispravom nije utvrđena, a kada se radi o troškovima postupka. Naime, prema navedenoj odredbi - ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud će na predlog izvršnog poverioca rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova po propisanoj stopi od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate. Kako ovo predstavlja jedini zakonski izuzetak, to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je predlog za izvršenje odbio u delu zatezne kamate koja, izvršnom ispravom, kao obaveza - nije utvrđena. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 378/06 od 22.03.2006. godine)

OBIM IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA (Član 8. Zakona o izvršnom postupku)

14. Samo ako sprovođenje izvršenja prvobitno označenim sredstvom nije započelo izvršni poverilac može predložiti promenu prvobitno označenog sredstva izvršenja. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Sud određuje izvršenje odn. obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu tj. predlogu za obezbeđenje - član 8. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Sud može, na predlog izvršnog poverioca tj. izvršnog dužnika, u skladu sa ovim Zakonom, odrediti drugo sredstvo izvršenja odn. obezbeđenja umesto onoga koje je predloženo - član 8. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Predlog za promenu sredstva izvršenja može se podneti samo do otpočinjanja sprovođenja izvršenja - član 8. stav 6. Zakona o izvršnom postupku. -7-

IZVRŠNI POSTUPAK Dakle, prema iznetoj sadržini odredbe izvršni poverilac može predložiti promenu prvobitno označenog sredstva izvršenja, samo ako sprovođenje izvršenja prvobitno označenim sredstvom nije započelo. U konkretnoj situaciji (kako je to pravilno utvrdio i prvostepeni sud), sprovođenje izvršenja je već otpočelo i to na pokretnim stvarima izvršnog dužnika i to onog momenta kada se pristupilo popisu i proceni stvari. U toj situaciji, pravilno je prvostepeni sud zaključio da je izvršni poverilac neblagovremeno podneo predlog da se promeni sredstvo izvršenja i – iz tog razloga - pravilno doneo pobijano rešenje. Navodi žalbe izvršnog poverioca ne mogu se prihvatiti kao osnovani. Izvršni poverilac u žalbi navodi da je prvostepeni sud - saglasno čl. 92. Zakona o izvršnom postupku - bio dužan dozvoliti promenu sredstva izvršenja, jer je izvršni poverilac iskoristio svoje pravo da zahteva sprovođenje izvršenja na imovini izvršnog dužnika koja mu do tada nije bila poznata, a to je upravo potraživanje koje izvršni dužnik ima prema svom dužniku koje u međuvremenu utvrđeno presudom suda, tako da se više ne radi o spornom potraživanju. Međutim, prema stavu drugostepenog suda, prema sadržini predloga koji je podneo izvršni poverilac, jasno je da se radi o predlogu za promenu sredstva izvršenja, a ne o nastavku sprovođenja izvršenja na imovinu izvršnog dužnika, jer je izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika Zakonom o izvršnom postupku predviđeno kao posebno sredstvo izvršenja. Stoga se u konkretnom slučaju promena sredstva izvršenja u pogledu rokova za podnošenje takvog predloga, ne može vršiti saglasno odredbi čl. 92. Zakona o izvršnom postupku, već se kod odlučivanja o promeni sredstva izvršenja mora primenjivati član 8. istog Zakona. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 940/10 od 18.03.2010. godine)

15. Izvršni poverilac ima dispoziciju da inicijalnim aktom - predlogom za izvršenje, predloži jedno ili više sredstava izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja. Ako je poverilac predložio izvršenje samo na novčanim sredstvima na računima dužnika sa kojih je izvršen prenos novčanog iznosa dovoljnog za ispunjenje samo dela potraživanja, ne postoje uslovi da se u tom postupku izvrši promena sredstva, već mu ostaje mogućnost da u novom postupku predloži novo sredstvo izvršenja (jedno ili više) radi naplate preostalog potraživanja po izvršnoj ispravi. Iz obrazloženja: Iz izveštaja Odseka za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije od 27.4.2010. godine, zatraženog na osnovu predloga izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja, prvostepeni sud je utvrdio da je po ovom rešenju bilo isplata, o čemu je dostavio dokaze o uplatama vršenim u navedenim iznosima dana 22.08.2008. godine, 04.09.2008. godine i 15.12.2008. godine. Zato je pravilno prvostepeni sud zaključio da ne postoje uslovi za promenu sredstva izvršenja u ovoj fazi postupka, jer je izvršenje sredstvom izvršenja koje je određeno otpočelo navedenim uplatama, kako to proizlazi iz člana 8. Zakona o izvršnom postupku. Žalbeni navodi izvršnog poverioca (da je onemogućen u realizaciji svog potraživanja) su neosnovani. Naime, izvršni poverilac podnošenjem predloga za izvršenje bira da li će predložiti izvršenje jednim ili putem više sredstava izvršenja radi naplate novčanog potraživanja. U ovom slučaju, on je u predlogu za izvršenje tražio da se izvršenje odredi na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, koja se vode na računima kod banaka. Kako je izvršenje određeno, tako je postalo i pravosnažno i po njemu -8-

IZVRŠNI POSTUPAK je otpočelo izvršenje. U ovoj fazi postupka promena sredstva saglasno navedenoj zakonskoj odredbi nije moguća. Međutim, to ne sprečava izvršnog poverioca da - sada na osnovu izvršne isprave - podnese novi predlog za izvršenje i da u novom postupku realizuje - ostvari potraživanje nekim od sredstava izvršenja, koja su predviđena članom 42. Zakona o izvršnom postupku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2025/10 od 02.07.2010. godine)

16. Na promenu sredstava izvršenja po predlogu poverioca nisu od uticaja težak ekonomski položaj dužnika i očekivanja njegovog poboljšanja. Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je - prema stanju u spisima - podneo predlog za određivanje izvršenja radi naplate novčanog potraživanja na osnovu verodostojne isprave. U ovog predloga, doneto je navedeno rešenje, čije izvršenje - po ispunjenju zakonskih uslova - nije bilo moguće predloženim i određenim sredstvom izvršenja (tj. prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, što je utvrđeno iz obaveštenja Narodne banke Srbije). Izvršni poverilac je u daljem toku postupka predložio da se promeni ovo sredstvo izvršenja i da se umesto prenosa novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca odredi izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Relevantne odredbe: Sud može, na predlog izvršnog poverioca odn. izvršnog dužnika, u skladu sa Zakonom odrediti drugo sredstvo izvršenja tj. obezbeđenja umesto onoga koje je određeno - član 8. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Zamena sredstva izvršenja dozvoljena samo ukoliko o prvobitno predloženim i određenim sredstvima izvršenja nije već otpočelo sprovođenje izvršenja - član 8. stav 6. Zakona o izvršnom postupku. Dakle, prvostepeni sud je pravilno, ceneći da su ispunjeni zakonski razlozi iz navedene zakonske odredbe, doneo pobijano rešenje, jer prvobitno predloženim sredstvom izvršenja - prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca sprovođenje izvršenja nije otpočelo, a prema izveštaju NBS nije se ni moglo sprovesti. Žalbeni navodi - da bi promenom sredstva izvršenja odn. izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, kojima izvršni dužnik obavlja delatnost, on bio doveden u tešku situaciju, kao i da ima očekivanja da će u narednom periodu poboljšati svoju finansijsku situaciju, što će mu omogućiti da izmiri dugovanja - bez uticaja su jer ne utiču na pravilnost pobijanog rešenja. Naime, zakonom je definisano koji su predmeti izuzeti od izvršenja, o čemu sud vodi računa i pri njegovom sprovođenju. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1327/2010 od 29.04.2010. godine)

17. Prvostepeni sud je dužan da ceni celishodnost i efikasnost predloženog sredstva izvršenja u odnosu na usvojeno sredstvo izvršenja ukoliko izvršni dužnik stavi predlog sudu za njegovu izmenu. -9-

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem prvostepeni sud je, na predlog izvršnog poverioca, odredio izvršenje u skladu sa predlogom izvršnog poverioca plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika i to 2/3 mesečnih iznosa penzije koju izvršni dužnik ostvaruje preko RF PIO. Međutim, izvršni dužnik je podneo predlog za izmenu sredstava izvršenja, koji je izvršni poverilac osporio. U tom smislu, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja, dajući za to pravilne i potpune razloge koje prihvata i ovaj sud - imajući u vidu da je plenidba penzije znatno efikasnije sredstvo izvršenja nego popis, procena i prodaja pokretnih stvari, kao i činjenicu da izvršni dužnik nije predložio konkretne pokretne stvari koje predlaže da se prodaju radi namirenja potraživanja poverioca. Pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje od strane prvostepenog suda, na koje je pravilno primenjeno i materijalno pravo se žalbenim navodima ne dovode u sumnju. Na drugoj strani, isticanje u žalbi izvršnog dužnika da je prvostepeni sud prekoračio svoja ovlašćenja time što je sam odlučivao o zakonitosti svoje odluke je potpuno neosnovano. Naime, prvostepeni sud nije odlučivao o zakonitosti svoje odluke, nego o predlogu izvršnog dužnika za promenu sredstva izvršenja ne dirajući u zakonitost i punovažnost svoje prethodne odluke. (Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 351/2010 od 24.03.2010. godine)

18. Na predmetu navedenom u izvršnom predlogu određuje se izvršenje. Promena predmeta izvršenja moguća je samo uz saglasnost izvršnog poverioca. Iz obrazloženja: Izvršenje je prvostepenim rešenjem određeno prodajom navedene nepokretne imovine izvršnog dužnika a radi naplate novčane tražbine izvršnog poverioca po označenoj presudi na osnovu priznanja nadležnog Opštinskog suda, koja je postala izvršna 21.10.2005. godine. Izvršni dužnik je protiv ovog prvostepenog rešenja izjavio blagovremeno žalbu, bez navođenja osnova pobijanja. Međutim, iz navoda žalbe proizilazi da se rešenje osporava zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se preinači i postupak izvršenja usmeri prema drugoj nepokretnosti, na kojoj se sprovodi izvršenje i po ostalim predmetima. Izvršni poverilac je podneo odgovor na žalbu predloživši da se ona odbije kao neosnovana, jer naznačeni parnični spor izvršnog dužnika sa investitorom na koji se ovaj poziva u žalbi nije svojinske prirode (već zbog naknade štete) i nije od uticaja na odluku o određivanju izvršenja. Okružni sud je razmotrio spise predmeta, ispitao pobijano rešenje, pa je po oceni navoda i predloga žalbe i odgovora na žalbu, našao da je žalba neosnovana. Prvostepeno rešenje ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koje se na osnovu ovlašćenja iz člana 27. Zakona o izvršnom postupku, shodno primenjuju u izvršnom postupku. Iz činjeničnog stanja proizilazi da je izvršenje određeno na navedenoj nepokretnosti izvršnog dužnika, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja nadležnog Opštinskog suda. Ocenom navoda o pogrešnoj primeni materijalnog prava, Okružni sud nalazi da nisu osnovani. Spor izvršnog dužnika sa investitorom nije svojinske prirode, niti od uticaja na odluku o određivanju izvršenja, a promena predmeta izvršenja na objektu koji se navodi u žalbi mogućna je samo uz saglasnost izvršnog poverioca, kako je to predviđeno odredbom člana 8. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. (Iz Rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. 76/06 od 16.01.2006. godine) - 10 -

IZVRŠNI POSTUPAK

19. Sud – odlučujući o blagovremenom i osnovanom predlogu za promenu sredstava izvršenja - neće donositi novo rešenje o izvršenju u situaciji kada je ono već doneto, već samo rešenje o promeni sredstava izvršenja. Iz obrazloženja: Relevantne su sledeće odredbe: Sud može na predlog izvršnog poverioca odn. dužnika, u skladu sa ovim Zakonom, odrediti drugo sredstvo izvršenja odn. obezbeđenja, umesto onoga koje je predloženo - član 8. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Predlog iz stava 4. ovog člana stranke mogu staviti do otpočinjanja sprovođenja izvršenja - član 8. stav 6. Zakona o izvršnom postupku. Dakle, u žalbi izvršnog dužnika se osnovano ističe da u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da je izvršenje na pokretnim stvarima već otpočelo, predlog za promenu sredstava izvršenja prema navedenom zakonskom propisu nije mogao biti stavljen. Osim toga, u situaciji kada je već doneto rešenje o izvršenju a odlučuje se o predlogu za promenu sredstava izvršenja, nema mesta donošenju novog rešenja o izvršenju (kao što je to učinio prvostepeni sud, pa tako sada postoje dva rešenja o izvršenju), već se u slučaju osnovanosti predloga donosi isključivo rešenje o promeni sredstava izvršenja. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1578/08 od 21.11.2008 godine)

20. Na predlog izvršnog poverioca sud može odrediti drugo sredstvo izvršenja do otpočinjanja sprovođenja izvršenja, pa ako je tekući račun izvršnog dužnika bio u blokadi duže od godinu dana, sud može dozvoliti promenu predmeta i sredstva izvršenja dozvolom provođenja izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Iz obrazloženja: Rešenjem naznačenim kao u izreci dozvoljena je promena predmeta i sredstava izvršenja tako što je dozvoljeno provođenje izvršenja, određenog navedenim rešenjem istog suda od 29.3.2007. godine, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, a sa obrazloženjem da u konkretnom slučaju ima mesta primeni člana 8. Zakona o izvršnom postupku. Blagovremenom žalbom izvršni dužnik je osporio doneto rešenje navodeći da je izvršenje određeno na osnovu nezakonitih sudskih odluka, da je izvršenje određeno bez osnova, da nije jasno ko je poverilac i da nema dokaza pravnog sledbeništva u tom pravcu, da je sudski proces "montiran" i da stoga predlaže da se pobijano rešenje odbaci, odn. ukine. U odgovoru na žalbu izvršni poverilac se protivio navodima izvršnog dužnika. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda i razloga, izvršio uvid u spis i konstatovao da žalba nije osnovana. - 11 -

IZVRŠNI POSTUPAK U prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba postupka iz člana 372. stav 2. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. U prvostepenom postupku pravilno su primenjene odredbe Zakona o izvršnom postupku. Prema članu 8. stav 4. ovog Zakona sud može, na predlog izvršnog poverioca, odrediti drugo sredstvo izvršenja. Prema članu 8. stav 6. istog Zakona ovaj predlog se može staviti do otpočinjanja sprovođenja izvršenja. Prema stanju u spisima, a imajući u vidu izveštaj Narodne banke Srbije o stanju na računu izvršnog dužnika tj. o blokadi istog računa u trajanju dužem od godinu dana, jasno je da sprovođenje izvršenja preko tekućeg računa izvršnog dužnika nije otpočelo. U tom smislu, pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je dozvolio promenu sredstava odn. predmeta izvršenja u ovoj pravnoj stvari. Cenjeni su žalbeni navodi i isti nisu osnovani. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2790/07 od 22.11.2007. godine)

21. Bez obzira da li je isti sud nadležan za sprovođenje izvršenja, izvršni poverilac ne može da bude ograničen u izboru sredstava i predmeta izvršenja. Iz obrazloženja: Izvršenje na osnovu naznačene izvršne isprave - presude nadležnog Trgovinskog suda od 29.03.2006. godine radi naplate glavnog duga u iznosu od 44.387.856,51 dinar sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 25.07.2000. godine do isplate, troškova parničnog postupka u iznosu od 1.015.300,oo dinara sa kamatom po stopi određenoj Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 29.03.2006. godine i troškova izvršnog postupka - određeno je prvostepenim ožalbenim rešenjem. Po predlogu izvršnog poverioca, prvostepeni sud je odredio izvršenje plenidbom 5.100 akcija A. banke A.D. N. i 174 akcije K. banke A.D. B. Izvršni dužnik je blagovremeno izjavio žalbu protiv rešenja o izvršenju, u kojoj je naveo da između istih stranaka, a po predlogu izvršnog poverioca, teče postupak izvršenja pred nadležnim Opštinskim sudom u navedenom predmetu po osnovu pravnosnažne izvršne presude Trgovinskog suda u B. od 29.03.2006. godine popisom i prodajom nepokretnosti koje se nalaze u K. Predložio je da drugostepeni sud ukine ožalbeno rešenje i predlog za izvršenje izvršnog poverioca odbaci kao nedozvoljen i obaveže ga da izvršnom dužniku plati troškove postupka. Izvršni poverilac je uložio odgovor na žalbu, uz predlog da drugostepeni sud žalbu odbije kao neosnovanu. Ispitujući pobijano rešenje u smislu čl. 27. Zakona o izvršnom postupku u vezi čl. 372. i 388. Zakona o parničnom postupku, Viši trgovinski sud nalazi da je žalba izvršnog dužnika neosnovana. Iz spisa predmeta proizilazi, a to je između stranaka i nesporno, da se pred navedenim Opštinskim sudom vodi postupak izvršenja na osnovu pravnosnažne izvršne presude Trgovinskog suda u B. od 29.3.2006. godine prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Na osnovu iste izvršne isprave izvršni poverilac je pokrenuo postupak izvršenja pred Trgovinskim sudom u B. a predmet su izvršenja akcije A. banke i akcije K. banke. - 12 -

IZVRŠNI POSTUPAK Članom 8. st. 1. Zakona o izvršnom postupku propisano je da sud određuje izvršenje, odn. obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu odn. predlogu za obezbeđenje. Ako je predloženo više sredstava ili više predmeta izvršenja odn. obezbeđenja, sud može, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, ograničiti izvršenje odn. obezbeđenje samo na neke od tih sredstava odn. predmeta, ako su dovoljni za namirenje ili obezbeđenje potraživanja. Činjenica da su za izvršenje nadležni različiti sudovi ne znači da izvršni poverilac ne može predložiti više predmeta izvršenja, što je u konkretnom slučaju i učinjeno. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 1152/07 od 22.05.2007. godine)

22.

Kada je po predlogu izvršnog sudije za sprovođenje rešenja o dozvoli izvršenja po opisu, proceni i prodaji pokretnih stvari izvršni radnik suda izašao na lice mesta, i u zapisnik konstatovao da izvršni dužnik ne dozvoljava popis stvari, ne može se prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da je sprovođenje izvršenja otpočelo i da se ne dozvoljava promena sredstva izvršenja, a shodno članu 8. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Kada na licu mesta izvršni dužnik odbije popis pokretnih stvari, ne može se smatrati da je otpočelo sprovođenje izvršenja. (Rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 1110/06 od 24.08.2006. godine)

23. Kada prvostepeni sud rešenjem dozvoli izvršenje po predlogu izvršnog poverioca radi naplate novčanog potraživanja, i to na nepokretnosti izvršnog dužnika – preduzeća “C...” iz Č..., popisom i prodajom hale i nepokretnosti, tada se u obrazloženju rešenja moraju dati razlozi zašto nije primenjena odredba člana 8. ZIP-a koja podrazumeva obavezu suda da vodi računa o srazmernosti prodaje sredstava izvršenja u odnosu na potraživanje. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju sud ne daje razloge o vrednosti potraživanja izvršnog poverioca i zašto se prodaju većina nepokretnosti i hala izvršnog dužnika. Ne može se prihvatiti razlog naveden u obrazloženju prvostepenog rešenja, da postoji mnogo izvršnih poverilaca sa svojim potraživanjima prema istom izvršnom dužniku. ( Rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 1468/06 od 25.10.2006. godine)

ODLUKE (Član 9. Zakona o izvršnom postupku)

24. Odluku o dozvoljenosti veštačenja izvršni sud treba da donese u obliku zaključka protiv koga žalba nije dozvoljena. (Okružni sud, Požarevac, Gž. 1490/95) - 13 -

IZVRŠNI POSTUPAK

25. Postupak obezbeđenja u prvom stepenu vodi i odluku o predlogu za određivanje privremene mere donosi sudija pojedinac, a ne veće. (VPSS, Pž. 6275/95)

PRAVNI LEKOVI (Član 12. Zakona o izvršnom postupku)

26. Uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za prigovor, izvršni dužnik mora istovremeno dostaviti i prigovor na rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave. Iz obrazloženja: Privredni apelacioni sud je našao da žalba nije osnovana, imajući u vidu pravilnost pobijanog rešenja na osnovu člana 372. i 388. Zakona o parničnom postupku i člana 27. Zakona o izvršnom postupku. Iz spisa predmeta proizilazi, a to tuženi i ne osporava, da je naznačeno rešenje o izvršenju tuženom dostavljeno 18.06.2010. godine. Prema prijemnom pečatu suda, prigovor je podnet kao preporučena pošiljka predata na pošti 23.06.2010. godine, pa je stoga pravilna ocena prvostepenog suda da je navedeni prigovor predat neblagovremeno - predat po isteku roka od 3 dana, predviđenog članom 12. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Iz navedenih razloga, pravilno je - na osnovu člana 20. stav 1. Zakona o izvršnom postupku - prvostepeni sud prigovor odbacio kao neblagovremen pobijanim rešenjem. Žalbeni navodi kojima izvršni dužnik obrazlaže razloge zbog kojih je kasnio sa blagovremenim podnošenjem prigovora, nisu od uticaja jer se mogu ceniti samo u postupku po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje, koji bi eventualno bio podnet zajedno sa prigovorom i zbog propuštanja roka za podnošenje istog u smislu člana 22. Zakona o izvršnom postupku. U konkretnom postupku izvršni dužnik nije podneo ovaj predlog. Iz tih razloga, kako pri donošenju pobijane odluke nisu učinjene apsolutno bitne povrede odredaba iz člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku, o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti, a shodno članu 27. Zakona o izvršnom postupku - to se pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje na osnovu člana 387. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i člana 27. Zakona o izvršnom postupku, a žalba izvršnog dužnika kao neosnovana odbija. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 3337/10 od 09.12.2010. godine) - 14 -

IZVRŠNI POSTUPAK

27. Izvršni dužnik može u žalbi u izvršnom postupku iznositi samo nepravilnosti donetog pravnosnažnog rešenja o izvršenju iz razloga predviđenih zakonom ali ne i pobijati izvršnu ispravu tj. pravnosnažnu i izvršnu presudu na osnovu koje je to rešenje doneto. Iz obrazloženja: Sagledavši navode izvršnog dužnika u žalbi, žalbeni sud je našao da nema uslova iz člana 15. Zakona o izvršnom postupku u pravcu utvrđivanja njene osnovanosti. Ovo zbog toga što izvršni dužnik zapravo svojom žalbom napada pravnosnažnu i izvršnu presudu koja predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje je dozvoljeno izvršenje. Stoga se ukazuje izvršnom dužniku da u izvršnom postupku ne može pobijati izvršnu ispravu na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju. (Iz Rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. 3277/06 od 22.09.2006. godine)

28. Na blagovremenost prigovora nisu od uticaja razlozi zbog kojih je izvršni dužnik propustio da prigovor podnese u roku. Oni bi mogli biti cenjeni samo u postupku po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje, i to ukoliko je podnet uz neblagovremeni prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.

Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je, prema stanju u spisima, uz izvršne isprave, predao prvostepenom sudu predlog za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Po donošenju rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, a kojim je određeno izvršenje u skladu sa predlogom izvršnog poverioca, isto rešenje je dostavljeno izvršnom dužniku 27.12.2006. godine (povratnica u spisima predmeta). Izvršni dužnik je prigovor na navedeno rešenje podneo 15.01.2007. godine, te je prvostepeni sud pravilno našao da je navedeni prigovor neblagovremen - podnet po proteku zakonskog roka iz člana 12. Zakona o izvršnom postupku odn. po proteku roka od 3 dana. Isti je - na osnovu člana 20. ovog Zakona - pravilno odbacio, kao u dispozitivu pobijanog rešenja. Žalbeni navodi koji se odnose na razloge zbog kojih je izvršni dužnik propustio da prigovor podnese u roku ne utiču na pravilnost same odluke i na donošenje drugačije odluke u pogledu blagovremenosti prigovora. Oni bi mogli biti razmatrani samo u okviru predloga za vraćanje u pređašnje stanje, da je isti blagovremeno podnet u smislu člana 22. Zakona o izvršnom postupku a upravo zbog propuštanja roka za podnošenje navedenog prigovora. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, I. 391/07 od 23.02.2007. godine) - 15 -

IZVRŠNI POSTUPAK

29. Prigovor podnet nenadležnom sudu, da bi se smatrao blagovremenim pored uslova da se to podnošenje može pripisati očiglednoj omašci ili neznanju, nužan je uslov i da je tom nenadležnom sudu podnet (upućen) pre isteka roka od tri dana - iz člana 12. Zakona o izvršnom postupku. Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je - prema stanju u spisima - Trgovinskom sudu u L podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 389.444,20 dinara sa sporednostima. Ovaj sud se naznačenim rešenjem od 16.01.2008. godine oglasio mesno nenadležnim i spise dostavio Trgovinskom sudu u U., kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Trgovinski sud u U. doneo je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave Iv. br. 191/08 dana 12.2.2008. godine, tako što je na predlogu za dozvolu izvršenja otisnut pečat sa unapred odštampanom sadržinom, prema kojoj se - u stavu I - određuje predloženo izvršenje. Stavom II određuju se troškovi izvršnog postupka, a ispod toga je sadržana pravna pouka. Prema sadržini pravne pouke protiv rešenja je dozvoljen prigovor u roku od tri dana po prijemu, a prigovor mora biti obrazložen. Prema dostavnici u spisima, izvršni dužnik je primio navedeno rešenje Trgovinskog suda u U. dana 18.02.2008. godine, a prigovor je podneo nenadležnom Trgovinskom sudu u L. dana 28.02.2008. godine. Dakle, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je podneti prigovor neblagovremen, jer je podnet posle zakonom propisanog roka iz člana 12. Zakona o izvršnom postupku, a nisu se stekli uslovi da se ovaj prigovor - podnet nenadležnom sudu - smatra blagovremenim jer je podnošenje nenadležnom sudu proizašlo iz neznanja, odnosno očigledne omaške. Ovo zato što ovaj podnesak nenadležnom sudu nije predat, odn. upućen pre isteka roka u smislu člana 107. stav 6. Zakona o parničnom postupku. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 890/08 od 03.04.2008. godine)

30. Zakonom je određen rok za izjavljivanje žalbe u postupku izvršenja i ne može se produžavati. Dokazi kojima se opravdava sprečenost direktora izvršnog dužnika da u roku od tri dana potpiše žalbu mogu biti cenjeni samo u postupku po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Iz obrazloženja: Pravni lekovi u postupku izvršenja i obezbeđenja su - prema odredbi člana 12. stav 1. Zakona o izvršnom postupku - žalba i prigovor. Članom 12. stav 4. ovog Zakona propisano je da se žalba i prigovor mogu izjaviti u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja. Prema odredbi člana 106. stav 2. Zakona o parničnom postupku, kao prvi dan roka određenog na dane uzima se dan posle dana dostavljanja ili saopštenja odluke ili posle dana u koji pada događaj od koga se po zakonu računa početak roka. U konkretnom slučaju izvršni dužnik je rešenje o izvršenju primio 30.03.2007. godine, to se kao prvi dan roka uzima 31.03.2007. godine. To znači da je poslednji dan zakonskog roka od tri dana bio 02.04.2007. godine. - 16 -

IZVRŠNI POSTUPAK Izvršni dužnik je žalbu uputio sudu preko pošte preporučenom pošiljkom 03.04.2007. godine, koji dan se smatra kao dan predaje sudu prema članu 107. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Kako 02.04.2007. godine, kao poslednji dan zakonskog roka od tri dana, nije pao u nedelju ili u neki drugi dan kad sud ne radi, to je rešenje kojim je odbačena žalba izvršnog dužnika kao neblagovremena - pravilno, jer je žalba izjavljena po proteku zakonskog roka od tri dana od dana prijema rešenja. Žalbeni navodi da ovlašćeno lice izvršnog dužnika - imenovani direktor, koji u tom svojstvu jedino ima prava na potpisivanje pismena koje se upućuju drugim subjektima, nije bio fizički prisutan u preduzeću do 02.04.2007. godine zbog službenog puta - su bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Jer, izvršni dužnik je bio poučen o roku za izjavljivanje žalbe, a rok za izjavljivanje žalbe od tri dana je određen zakonom i ne može se produžavati u smislu odredbe člana 105. Zakona o parničnom postupku. Dokazi dostavljeni uz žalbu, kojima se opravdava sprečenost direktora izvršnog dužnika da u roku potpiše pismeno, mogli su biti cenjeni jedino u postupku po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje, da je isti podnet blagovremeno. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2173/07 od 26.09.2007. godine)

31. Rešenje o određivanju privremene mere je uvek rešenje o izvršenju koje se sprovodi u granicama određenim tim rešenjem bilo da se određuje po odredbama ZIP-a ili drugih zakona i bez obzira da li se privremena mera određuje u izvršnom, parničnom ili vanparničnom postupku, stoga dužnik rešenje o određivanju privremene mere i u parničnom i vanparničnom postupku u smislu člana 244. a u vezi sa članom 48. ZIP-a, može pobijati samo prigovorom u tom postupku, žalba dužnika izjavljena protiv rešenja o privremenoj meri ima se smatrati prigovorom, o kome na osnovu člana 49. ZIP-a odlučuje onaj prvostepeni sud koji je privremenu meru odredio. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 19.02.1996. godine)

32. U sudskoj praksi privrednih sudova od odlučivanja o prigovoru na rešenje o određivanju privremenih mera donetih u izvršnom postupku, pre zasnivanja parnice, uočena su različita rešenja. Najčešći slučajevi se odnose na situaciju kada je nakon izdate privremene mere u izvršnom postupku, naknadno podneta tužba radi opravdanja privremene mere a o prigovoru na izdatu privremenu meru još nije odlučeno. Da li u takvim slučajevima o prigovoru na izdatu privremenu meru mora odlučivati izvršni sud (sudija) u kom postupku je i izdata privremena mera, po mogućstvu isti sudija ili parnični sud (sudija) pred kojim je naknadno zasnovan spor. U odredbama člana 262-274 ZIP-a, između ostalog, regulisani su uslovi za određivanje privremenih mera, vrste privremenih mera, vreme trajanja privremenih mera itd. Članom 244. ZIP predviđeno je da se odredbe ZIP-a u postupku izvršenja shodno primenjuju i na postupak obezbeđenja, ako nije drukčije određeno. Saglasno članu 8. i članu 48. ZIP, prigovor je isključivi pravni lek protiv rešenja o izvršenju, osim ako dužnik pobija odluku o troškovima. Nije sporno pravno stanovište, da rešenje o određivanju privremene mere u izvršnom postupku (pre pokretanja parnice) ima karakter rešenja o izvršenju. Ovakvo doneto rešenje o određivanju privremene mere može se pobijati samo prigovorom u skladu sa odredbom člana 48. i 50. ZIP-a. Postupak po prigovoru regulisan je u odredbama člana 51-55 ZIP-a. Radi se o prigovoru po isteku roka, odgovoru na - 17 -

IZVRŠNI POSTUPAK prigovor, rešenju o prigovoru koje odredbe se shodno primenjuju i kod prigovora povodom određivanja privremene mere. Iz ovakve regulative, a imajući u vidu da dužnik prigovorom pobija rešenje doneto u postupku bez njegovog učešća uz isticanje razloga koji mogu da utiču na opstanak ovog rešenja, očigledno je da o prigovoru mora da rešava isti sud, pri čemu se radi o izvršnom sudu odnosno izvršnom sudiji koji je i doneo privremenu meru. Dakle, nema zakonskog osnova da se, zbog započetog spora podnošenjem tužbe, izvršni spisi dostavljaju parničnom odeljenju, da bi sudija pred kojim se vodi spor odlučio o prigovoru. Izvršni postupak, povodom izdavanja privremene mere (pre pokretanja parnice), mora se okončati u skladu sa odredbama ZIP-a, nezavisno od parničnog predmeta. Kada je uskladu sa odredbom iz člana 272. ZIP-a određeno vreme trajanja privremene mere, odnosno rok u kome poverilac mora podneti tužbu, radi opravdanja privremene mere, tada je poverilac dužan da saglasno donetom rešenju obavesti sud o pokretanju parničnog postupka i dostavi primerak tužbe, jer će u protivnom na predlog dužnika sud postupiti saglasno odredbi iz člana 273. stav 1. ZIP. Tek nakon pravosnažnosti rešenja o odrđivanju privremene mere u izvršnom postupku, pre pokretanja parnice, izvršni spisi se mogu dostaviti parničnom sudiji, pred kojim se vodi spor, radi definitivnog odlučivanja o privremenoj meri u odluci kojom se okončava spor. Na ovo upućuju razlozi celishodnosti i ekonomičnosti u vođenju postupka. (Odeljenje sudske prakse Višeg privrednog suda Srbije, broj 2 od 11.10.1996. godine)

33. Za donošenje odluke o prigovoru dužnika u prvostepenom postupku uvek je nadležan sudija pojedinac, bez obzira što je odluku čije se izvršenje traži u postupku donošenja izvršne isprave doneo sud u veću, i bez obzira na visinu potraživanja čije se izvršenje traži u izvršnom postupku. (IV Opštinski sud, Beograd, I. 4782/84)

34. Da li prigovor jednog od više dužnika protiv rešenja o izvršenju, na osnovu menice kao verodostojne isprave, ima pravno delovanje i u pogledu ostalih dužnika protiv kojih je dozvoljeno izvršenje jednim rešenjem na osnovu menice, a koji nisu izjavili prigovor protiv rešenja o izvršenju? Prigovor jednog od više dužnika protiv rešenja o izvršenju na osnovu menice kao verodostojne isprave nema pravno delovanje i u odnosu prema ostalim dužnicima protiv kojih je dezvoljeno izvršenje jednim rešenjem na osnovu menice kao verodostojne isprave. (Stav privrednih sudova od 6. do 8.06.1983. godine)

35. Svoj navod da je postupio po nalogu suda, poverilac može iznositi i dokazivati u žalbi. Kad u spisima nema dokaza da je poverilac u ostavljenom roku postupio po nalogu suda i podneskom sudu dostavio broj žiro-računa dužnika, i kad u žalbi za te svoje navode poverilac nije predložio niti podnosi nove dokaze, onda je takva žalba neosnovana, jer obična kopija podneska priložena uz žalbu bez potvrde pošte da je taj podnesak predat proporučeno preko pošte, ne može biti dokaz o postupanju po nalogu suda. (VPS Srbije, Pž. 514/80) - 18 -

IZVRŠNI POSTUPAK

36. Protiv rešenja o izvršenju može se podneti samo prigovor kao isključivi pravni lek, te se svaki podnesak upućen protiv rešenja o izvršenju ima tretirati kao prigovor, a o prigovoru odlučuje sud koji je dozvolio izvršenje. (VSK, Pž. 59/80)

ŽALBA (Član 13. Zakona o izvršnom postupku)

37. Pravni interes za izjavljivanje žalbe protiv tog rešenja nema izvršni dužnik po čijem prigovoru je izvršni sud doneo rešenje o stavljanju van snage rešenja o izvršenju (na osnovu verodostojne isprave) u delu kojim je određeno izvršenje i ukidanje sprovedenih radnji. Iz obrazloženja: Postojanje pravnog interesa nije subjektivna kategorija, već se ima posmatrati kroz procesnopravne norme, odnosno kroz mogućnosti date Zakonom o izvršnom postupku u odlučivanju o izjavljenom prigovoru protiv rešenja o izvršenju. Pravni interes za izjavljivanje žalbe, u svakom slučaju, pa i u slučaju izjavljivanja žalbe protiv rešenja donetog primenom člana 21. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, pretpostavljen je postojanju mogućnosti da se po izjavljenom pravnom leku donese povoljnija odluka za žalioca od odluke protiv koje je izjavljena žalba. U izvršnom postupku, kada izvršni dužnik podnese prigovor pobijajući rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u celini ili samo u delu kojim je određeno izvršenje, usvajanje takvog prigovora podrazumeva donošenje rešenja u smislu člana 21. stav 1. Zakona o izvršnom postupku - o stavljanju van snage pobijanog rešenja o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukidanje sprovedenih radnji, te nastavljanje postupka u parnici. Povoljniju odluku za izvršnog dužnika, od odluke iz stava 21. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, izvršni sud ne može doneti, niti se na povoljniji način za izvršnog dužnika može rešiti u postupku po žalbi izjavljenoj na takvu odluku. Izvršni sud nema procesnu mogućnost da po prigovoru izvršnog dužnika ukine rešenje o izvršenju. Izvršni sud nema ovlašćenja da ispituje osnovanost navoda prigovora, već se njegova jurisdikcija proteže samo na ocenu da li je prigovor blagovremen, potpun (uredan) i dozvoljen. Ukoliko je prigovor blagovremen, potpun i dozvoljen, o njemu izvršni sud ne može odlučiti ni povoljnije ni nepovoljnije za izvršnog dužnika, već je dužan primeniti imperativnu odredbu člana 21. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Da li su osnovani navodi iz prigovora izvršnog dužnika, raspraviće se u parničnom postupku koji sledi po pravnosnažnosti rešenja iz člana 21. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Iz toga proizilazi da izvršni dužnik nema pravnog interesa za izjavljivanje žalbe protiv rešenja o stavljanju van snage rešenja o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukidanju sprovedenih radnji, pa jezato - primenom člana 387. stav 1. tačka 1. u vezi s članom 365. stav 1. i 3. Zakona o parničnom postupku, saglasno sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku - njegova žalba odbačena kao nedozvoljena. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 480/2011 od 24.3.2011. godine) - 19 -

IZVRŠNI POSTUPAK RAZLOZI ZA ŽALBU (Član 15. Zakona o izvršnom postupku)

38. Pre izvršenja odluke o poveravanju deteta oduzimanjem deteta, obavezno je prethodno ostavljanje zakonom predviđenog roka dužniku da sam preda dete, pod pretnjom novčanog kažnjavanja. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je, u delu pobijanog rešenja, kojim je određeno izvršenje radi oduzimanja i predaje imenovanog maloletnog deteta, nepravilno primenio odredbe člana 224. Zakona o izvršnom postupku. To je razlog koji sprečava izvršenje u smislu člana 15. istog Zakona, zbog čega je ovaj sud ukinuo pobijano rešenje u stavu 1. izreke. Naime, određujući način sprovođenja izvršenja odluke o poveravanju deteta, prvostepeni sud je nepravilno primenio odredbe člana 224. ovog Zakona – najpre je odredio izvršenje oduzimanjem i predajom deteta, da bi potom, u sledećem stavu, ostavio izvršnom poveriocu rok od tri dana od dana dostavljanja rešenja o izvršenju da sam preda dete pod pretnjom novčanog kažnjavanja, što je suprotno redosledu utvrđenom navedenim propisom. Relevantne odredbe: Rešenjem o izvršenju sud će ostaviti izvršnom dužniku rok od tri dana da preda dete roditelju ili drugom licu pod pretnjom izricanja novčane kazne – član 224. Zakona o izvršnom postupku. A članom 224. stav 4. ZIP propisano je da Izvršenje će se sprovesti oduzimanjem deteta ako se nije moglo sprovesti izricanjem i izvršenjem novčane kazne - član 224. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Dakle, izvršenju odluke o poveravanju deteta oduzimanjem prethodi ostavljanje zakonom predviđenog roka dužniku da sam preda dete, i to pod pretnjom novčanog kažnjavanja, što iz pobijane odluke prvostepenog suda ne sledi i što, po oceni ovog suda, u ovom trenutku sprečava izvršenje. (Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu, Gž. 1343/10 od 28.10.2010. godine)

39. Izvršni dužnik mora u žalbi navesti razloge osporavanja rešenja o izvršenju uz dostavu dokaza za iste, a navodi i dokazi moraju se odnositi na vremenski period posle pravnosnažnog presuđenja, sve do podnošenja predloga za izvršenje. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju tuženi u žalbi ne navodi razloge koji su predviđeni članom 15. Zakona o izvršnom postupku, i uz žalbu ne dostavlja dokaze za svoje navode o eventualnom drugačijem spora- 20 -

IZVRŠNI POSTUPAK zumu stranaka o načinu izvršenja u fazi posle donošenja pravnosnažne i izvršne isprave. U odgovoru na žalbu izvršni poverilac izričito osporava ovakve navode. Zbog toga se žalba odbija kao neosnovana, a pobijano rešenje o izvršenju kao pravilno potvrđuje na osnovu člana 387. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i člana 27. Zakona o izvršnom postupku. Dakle, prvostepeni sud je pravilno cenio ispunjenost uslova za njegovo donošenje, pri čemu nije učinjena ni jedna od apsolutno bitnih povreda postupka iz člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti, a tuženi u žalbi nije izneo navode, niti dostavio dokaze o razlozima koji su članom 15. Zakona o izvršnom postupku predviđeni kao jedini dozvoljeni razlozi žalbe. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1277/2010 od 29.04.2010. godine)

40. Ne vode stavljanju van snage rešenja o dozvoli izvršenja navodi u žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv njega da nema novčanih sredstava za isplatu izvršnom poveriocu kao zakonskom zastupniku maloletnih tužilaca na ime mesečnih iznosa izdržavanja. Iz obrazloženja: To što izvršni dužnik nema sredstava da plati svoje obaveze izdržavanja ne može voditi drugačijoj odluci nego onoj koju je doneo prvostepeni sud i to je stvar samog sprovođenja izvršnoga postupka. Zbog toga su svi razlozi žalbe izvršnog dužnika neosnovani i valja ih odbiti. Žalbeni sud, pri tome, nalazi da je izvršni dužnik obavezan da povećanim radnim angažovanjem obezbedi sredstva za izdržavanje svoga maloletnog deteta, što je zakonska obaveza od koje on ne može da se oslobodi pri sadašnjem stanju stvari. Dakle, razlozi dati u žalbi izvršnog dužnika nisu podobni da stave van snage doneto rešenje o izvršenju odn. nisu predviđeni odredbom člana 15. Zakona o izvršnom postupku (Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 60/07 od 17.01.2007. godine)

41. Izvršenje je određeno onim sredstvom i na onim predmetima koji su definisani u predlogu izvršnog poverioca, pa je predlog izvršnog dužnika za promenu sredstva izvršenja bez uticaja na pravilnost rešenja o izvršenju. Dakle, rešenje o izvršenju može se pobijati samo iz razloga koji sprečavaju izvršenje. Iz obrazloženja: Izvršni dužnik u žalbi kojom pobija prvostepeno rešenje ističe da je poverilac u predlogu za izvršenje odobrenom od strane prvostepenog suda, predložio da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika, koji ima kuću na navedenoj adresi. Navodi da kuća i pokretne stvari na kojim je predloženo izvršenje nisu vlasništvo izvršnog dužnika, već vlasništvo drugog lica tj. da ne poseduje pokretne stvari koje bi mogle biti predmet popisa na adresi koju je istakao poverilac. - 21 -

IZVRŠNI POSTUPAK Zbog toga predlaže da se postupak izvršenja nastavi obustavom zarade koju prima kao radnik naznačenog preduzeća. Cenieći ove žalbene navode, Okružni sud nalazi da su isti bez uticaja na pravilnost pobijanog rešenja. Naime, u žalbi se ne navodi nijedan od razloga zbog kojih se može pobijati prvostepeno rešenje, predviđenih odredbom člana 15. Zakona o izvršnom postupku. Na drugoj strani, punomoćnik izvršnog poverioca ne prihvata predlog izvršnog dužnika da se izvršenje sprovede obustavom zarade, pošto način i sredstva na kojima će se sprovesti izvršenje određuje i predlaže izvršni poverilac. Iz tih razloga, primenom člana 387. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci. (Iz Rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. 1528/06 od 09.05.2006. godine)

42. U žalbi na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave mogu se iznositi samo razlozi predviđeni članom 15. Zakona o izvršnom postupku, a ne i razlozi kojima se osporava pravilnost izvršne isprave po kojoj je rešenje doneto. Iz obrazloženja: Navodi iz žalbe izvršnog dužnika (da je pri donošenju pobijanog rešenja učinjena bitna povreda odredaba postupka) nisu osnovani. Nisu od uticaja na pravilnost rešenja o izvršenju niti se mogu razmatrati u izvršnom postupku žalbeni navodi izvršnog dužnika, jer se oni odnose na potpunost utvrđenog činjeničnog stanja i pravilnost primene materijalnog prava u toku parničnog postupka u kome je doneta izvršna isprava a sadrže i predlog za obnavljanje ovog parničnog postupka. Naime, pravilnost označene presude nadležnog Trgovinskog suda od 27.03.2006. godine mogla je biti ispitivana samo u postupku po žalbi na navedenu presudu. Nastupanjem njene pravosnažnosti nastupila je i pretpostavka njene pravilnosti, pa stoga ona više ne može biti preispitivana. Posebno - ne kroz izvršni postupak u kome se samo ispituje ispunjenost uslova za donošenje rešenja o izvršenju i sprovođenje izvršenja, a ne i pravilnost pravosnažne i izvršne odluke čije se izvršenje traži. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 1960/07 od 17.08.2007. godine)

43. Zakonski rok u kome se može tražiti prinudno izvršenje rešenja donetog po tužbi radi smetanja državine počinje da teče nakon isteka paricionog roka, određenog odlukom prvostepenog suda. To je zakonski rok u kome roku su držaoci mogli dobrovoljno izvršiti činidbu. Iz obrazloženja: Izvršni dužnici su – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja – naznačenim pravnosnažnim i izvršnim rešenjem Opštinskog suda u Nišu od 09.03.2007. godine, obavezani na činidbu - naloženo im je da uspostave ranije stanje tako što će sa ulaznih vrata navedenog stana na spratu poro- 22 -

IZVRŠNI POSTUPAK dične stambene zgrade skinuti postavljenu drvenu lamperiju i u bravu vratiti prethodni umetak, a iz stana izneti pokretne stvari. Naime, utvrđeno je da su oni 27.10.2006. godine na navedeni način ometali izvršnog poverioca u državini ovog stana. Izvršni dužnici su takođe obavezani da poveriocu isplate troškove parničnog postupka u opredeljenom iznosu. Predlog za izvršenje izvršni poverilac je podnela 31.07.2007. godine. No, predlogom je tražila i naplatu novčanog potraživanja, a nije predložila sredstvo izvršenja, te je sud naložio da predlog u tom delu uredi. To je učinila podneskom od 17.09.2007. godine, predloživši da se naplata novčanog potraživanja sprovede popisom i prodajom pokretnih stvari izvršnih dužnika. Prvostepeni sud je - saglasno čl. 52. Zakona o izvršnom postupku - doneo rešenje o izvršenju, pravilno primenivši materijalno pravo. Izvršni dužnici u žalbi - pobijajući zakonitost rešenja - ističu da je prvostepeni sud dozvolio predloženo izvršenje, iako je predlog podnet neblagovremeno, čime je povredio čl. 15. st. 1. tač. 10. ovog Zakona, a koji propisuje rokove u kojima se može predložiti izvršenje. Ceneći ove žalbene navode, Okružni sud je našao da su neosnovani. Jer, izvršni poverilac je predala sudu predlog za izvršenje 31.07.2007. godine, ali on nije sadržao sve što je potrebno da bi se po njemu postupalo (tj. nije sadržao sredstvo izvršenja) pa je prvostepeni sud naložio da se predlog u tom delu uredi. Izvršni poverilac je uredan predlog dostavio sudu 17.09.2007. godine, a na osnovu istog prvostepeni sud je i dozvolio izvršenje. Iz spisa predmeta se utvrđuje da su izvršni dužnici naznačenu odluku Okružnog suda od 31.05.2007. godine, kojom je potvrđeno prvostepeno rešenje, primili 27.06.2007. godine. Kako je predlog za izvršenje podnet 31.07.2007. godine, to proizilazi da je isti podnet u zakonom propisanom roku. Odredbom čl. 451. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se izvršenje rešenja kojim se tuženom po tužbi zbog smetanja državine nalaže izvršenje određene radnje može zahtevati u roku od 30 dana po proteku roka koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje. Izvršni dužnici su u konkretnom slučaju rešenje Okružnog suda primili 27.06.2007. godine i od tog dana je počeo da teče paricioni rok od 15 dana koji je bio određen odlukom Opštinskog suda. U tom roku su dužnici mogli dobrovoljno izvršiti činidbu. Po njegovom isteku, počinje da teče zakonski rok od 30 dana iz čl. 451. Zakona o parničnom postupku. Dakle, imajući u vidu da je predlog za izvršenje podnet 31.07.2007. godine - to je on podnet blagovremeno, pa nije povređen čl. 15. st. 1 tač. 10. Zakona o izvršnom postupku. (Rešenje Opštinskog suda u Nišu, I. 3916/07 od 24.09.2007. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu, Gž. 4977/07 od 19.12.2007. godine)

44. Žalba izjavljena iz razloga predviđenog odredbom čl. 15. st. 1. tač. 8. ZIP može sprečiti izvršenje samo u slučaju da je pre pokretanja izvršnog postupka izvršni dužnik u potpunosti izmirio potraživanje utvrđeno izvršnim naslovom. Iz obrazloženja: Odredbom čl. 15. st. 1. tač. 8. Zakona o izvršnom postupku propisano je da se protiv rešenja o izvršenju može izjaviti žalba iz razloga koji sprečava izvršenje, pored ostalog i ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kada - 23 -

IZVRŠNI POSTUPAK izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenog poravnanja. U spornom slučaju Okružni sud nalazi da nije ispunjen navedeni razlog na osnovu koga bi se moglo konstatovati da treba odbiti predlog za izvršenje. Naime, uz žalbu izvršni dužnik je dostavio dokaze prema kojima je izvršnom poveriocu izmirio potraživanje utvrđeno izvršnim naslovom isplatom minimalne zarade za period od novembra 2004. godine pa zaključno sa decembrom 2005. godine. Međutim, istim izvršnim naslovom utvrđeno je novčano potraživanje izvršnog poverioca po istom osnovu i za period januar 2006 - februar 2007. godine. Prema tome, kako izvršni naslov nije u potpunosti izvršen u trenutku stavljenog predloga za izvršenje, a ni u vreme izjavljivanja žalbe, to Okružni sud nalazi da se nije stekao napred navedeni zakonom propisani razlog za izjavljivanje žalbe. Ovaj navod eventualno može imati uticaja u daljem postupku sprovođenja izvršenja. (Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. br. 4297/08 od 31.10.2008. godine)

45. Kao jednostrana isprava sačinjena od izvršnog dužnika, kartica komitenta predstavlja njegovu jednostranu izjavu o odnosima sa izvršnim poveriocem i nije dokaz o plaćanju odn. dokaz da je dug iz izvršne isprave namiren. Iz obrazloženja: Istaknuti žalbeni razlog iz člana 15. tačka 8. Zakona o izvršnom postupku je neosnovan. Izvršni dužnik je dostavio kartice komitenta, kao dokaz za navod da je dug iz izvršne isprave izmiren odn. da je potraživanje prestalo da postoji usled činjenice koja je nastala po okončanju postupka u kome je doneta izvršna isprava ili koja se nije mogla istaći u tom postupku. Da bi se iz njega moglo utvrditi da je predmetno potraživanje plaćeno, podneti dokaz nije dovoljan. Kartica komitenta je jednostrana isprava sačinjena od strane samog izvršnog dužnika i predstavlja njegovu jednostranu izjavu o odnosima sa izvršnim poveriocem, pa – kao takva - nije dokaz o plaćanju. Stoga ovaj dokaz nema dokaznu snagu kojom bi potvrdio činjenicu koju žalilac pokušava da dokaže, a s obzirom na to da je izvršni poverilac osporio žalbeni navod da je dug izmiren. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 2906/07 od 28.11.2007. godine)

46. Ako izvršni poverilac nije dostavio dokaz da je svoje potraživanje po priloženoj izvršnoj ispravi prijavio nakon otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, niti u postupku prinudnog poravnanja, niti je u tom periodu pokrenuo izvršni postupak, proizlazi da nije preduzeo radnje koje bi dovele do prekida zastarelosti u smislu člana 392. Zakona o obligacionim odnosima. Sama činjenica da je nad izvršnim dužnikom bio otvoren stečajni postupak, koji je obustavljen, za posledicu nema prekid zastarelosti po priloženoj izvršnoj ispravi, obzirom da do prekida dolazi isključivo preduzetom radnjom dužnika (odnosi se na priznanje potraživanja), ili radnjama izvršnog poverioca pred nadležnim organom radi utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarivanja potraživanja. - 24 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je - kako proizilazi iz spisa - podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave - presude Privrednog suda u K. od 10.10.1995. godine, koja je postala izvršna dana 25.01.1996. godine. Od tog datuma je izvršni poverilac mogao da traži prinudno izvršenje po podnetoj izvršnoj ispravi, s obzirom da je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje dosuđene obaveze, shodno članu 32. Zakona o izvršnom postupku. Stoga je pravilno prvostepeni sud odlučio kao u pobijanom rešenju, primenjujući pravilno materijalno pravo - čl. 361. i 379. Zakona o obligacionim odnosima. Prema ovim odredbama, potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom zastarevaju u roku od deset godina, a zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Konkretno, izvršni poverilac je predlog za izvršenje podneo dana 14.12.2006. godine, što se utvrđuje iz prijemnog pečata na samom predlogu za izvršenje, a prinudno izvršenje mogao je tražiti nakon što je priložena izvršna isprava - presuda Privrednog suda u K. od 10.10.1995. godine - postala izvršna, dakle - od 21.01.1996. godine. Kako je od izvršnosti podnete presude, pa do podnošenja predloga, prošao desetogodišnji rok zastarelosti, pravilno je prvostepeni sud zaključio da je prigovor zastarelosti podnet od strane izvršnog dužnika osnovan, te da stoga nema uslova za određivanje izvršenja, jer je - zbog proteka zakonom predviđenog roka zastarelosti - prestalo i pravo zahtevati prinudno ispunjenje dosuđene obaveze iz podnete izvršne isprave, shodno članu 360. Zakona o obligacionim odnosima. Žalbeni navod izvršnog poverioca da je - zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, kao i zbog zaključenja prinudnog poravnanja - došlo do prekida zastarelosti, nije osnovan. Shodno članu 392. Zakona o obligacionim odnosima, do prekida zastarelosti dolazi kako radnjama izvršnog dužnika ( priznanje obaveze ) tako i radnjama poverioca ( podnošenjem tužbe, prigovora, prebijanja, prijavljivanjem potraživanja u nekom drugom postupku ), te se tako zastarevanje prekida i prijavom potraživanja u stečajnom postupku, kada zastarevanje počinje teći iznova od dana okončanja tog postupka. Međutim, izvršni poverilac nije dostavio dokaz da je svoje potraživanje po priloženoj izvršnoj ispravi od 10.10.1995. godine prijavio nakon otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, niti u postupku prinudnog poravnanja, niti je u tom periodu, pokrenuo izvršni postupak. Iz toga proizilazi da nije preduzeo radnje, koje bi dovele do prekida zastarelosti u smislu člana 392. pomenutog Zakona. Sama činjenica da je nad izvršnim dužnikom bio otvoren stečajni postupak, koji je obustavljen, za posledicu nema prekid zastarelosti po priloženoj izvršnoj ispravi, jer do prekida dolazi isključivo radnjama dužnika ( koje se odnose na priznanje potraživanja ) ili radnjama izvršnog poverioca, pred nadležnim organom ( radi utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarivanja potraživanja ), što konkretno nije slučaj. Izvršni poverilac je, uz predlog, podneo rešenje Privrednog suda u K. II St. 495/94. kojim su priznata određena potraživanja poverilaca, pa i potraživanje ovde izvršnog poverioca u iznosu od 3.494.642,84 dinara, ali - koje se odnosi na kompenzaciju sa akcijama. Dakle, ne odnosi se na potraživanje po navedenoj izvršnoj ispravi. Član 103. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, koji je važio u periodu kada je nad izvršnim dužnikom bio otvoren postupak stečaja, predviđa da se prijavljivanjem potraživanja u stečajnu masu prekida zastarelost potraživanja od dužnika. Dakle, i taj Zakon kao lex specialis predviđa da do prekida zastarelosti ne dolazi samom činjenicom otvaranja stečaja, nego je potrebno preduzimanje radnje od strane poverioca i to - prijavljivanje potraživanja u stečajnu masu. Kako izvršni poverilac nije dostavio dokaz da je potraživanje po predmetnoj izvršnoj ispravi prijavio, nema uslova da se poziva na prekid zastarelosti. - 25 -

IZVRŠNI POSTUPAK Imajući u vidu da je nastupio razlog iz člana 15. stav 1. tačka 10. Zakona o izvršnom postupku, s obzirom da je protekao rok u kome se po zakonu može predložiti izvršenje po podnetoj izvršnoj ispravi, žalbeni navodi izvršnog poverioca da prvostepeni sud nije u svemu postupio po nalogu Višeg trgovinskog suda iz rešenja Iž. 186/07 od 8.2.2007. godine, ne utiču na pravilnost donetog rešenja. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 745/07 od 05.04.2007. godine)

47. Posle okončanja parnižnog postupka i pravosnažnosti presude, ne mogu se u izvršnom postupku iznositi navodi koje je dužnik propustio da iznese u pravnosnažno okončanom parničnom postupku. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem trgovinskog suda određeno je predloženo izvršenje na osnovu izvršne isprave. Izvršni dužnik blagovremenom žalbom pobija navedeno rešenje, tvrdeći da nikada nije bio u dužničko - poverilačkom odnosu sa poveriocem. Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 372. stav 1. i 2. a u vezi člana 388. Zakona o parničnom postupku, shodno članu 27. Zakona o izvršnom postupku, Viši trgovinski sud nalazi da žalba nije osnovana. Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud doneo rešenje o izvršenju u svemu u skladu sa izvršnom ispravom, te da ne postoje okolnosti odnosno razlozi koji sprečavaju izvršenje u smislu člana 15. Zakona o izvršnom postupku. Svi žalbeni navodi odnose se na pravilnost odnosno nepravilnost same izvršne isprave, odnosno predstavljaju navode koji su se mogli iznositi u žalbi protiv prvostepene presude, a pre njene pravnosnažnosti. Kako žalilac ne ukazuje na nastupanje okolnosti koje sprečavaju izvršenje, te kako u postupku donošenja pobijanog rešenja nije bilo ni bitnih povreda odredaba Zakona o izvršnom postupku i Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, tj. na osnovu odredbe člana 387. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, žalba dužnika je odbijena kao neosnovana i potvrđeno je prvostepeno rešenje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 319/07 od 05.03.2007. godine)

48. Kada je izvršni poverilac podneo predlog sudu za sprovođenje izvršenja na osnovu sudskog poravnanja, pravilno je sud rešenjem dozvolio izvršenje na osnovu sudske odluke. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi u žalbi izvršnog dužnika da su podneli tužbu za poništaj sudskog poravnanja pa je to razlog za sprečavanje izvršenja - član 15. ZIP-a. Podnošenje tužbe radi poništaja sudskog poravnanja nije razlog za sprečavanje ili onemogućavanje provođenja izvršenja, shodno članu 15. ZIP-a. ( Rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 1715/06 od 29.11.2006. godine) - 26 -

IZVRŠNI POSTUPAK

49. Kada je sud rešenjem dozvolio izvršenje na pokretnim stvarima izvršnih dužnika popisom, procenom i prodajom, radi naplate potraživanja izvršnog poverioca, a dužnik u žalbi navede da je nezaposlen i da nema sredstava za isplatu duga kao ni za sopstvenu egzistenciju, takvi navodi ne mogu dovesti do drugačije odluke suda. Navedeni razlozi mogu biti predmet ocene suda u toku sprovođenja izvršnog postupka, što bi bio osnov za obustavu izvršnog postupka, saglasno članu 13 - 17. ZIP-a. ( Rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 1336/06 od 27.09.2006. godine)

50. Odredba člana 15. stav 1. tačka 8. ZIP-a, se odnosi jedino na one činjenice koje su nastupile nakon zaključenja glavne rasprave u postupku u kojem je doneta izvršna isprava. Iz obrazloženja: Neosnovan je navod žalbe kojim se upućuje na postojanje razloga iz člana 15. stav 1. tačka 8. ZIP-a koji sprečavaju izvršenje. Navedena odredba se odnosi jedino na one činjenice koje su nastupile nakon zaključenja glavne rasprave u postupku u kojem je doneta izvršna isprava. Nove činjenice koje su nastupile pre toga, ako su relevantne, mogu se isticati predlogom za ponavljanje tog postupka. Kako iz navoda žalbe proizilazi da je okolnost na koju se istom ukazuje – postojanje usmenog sporazuma između učesnika da izvršni dužnik bude u posedu spornog stana sve dok mu izvršni poverilac i njegova supruga ne vrate dug, nastupila pre zaključenja glavne rasprave, ista ne može biti podobna da spreči izvršenje u smislu navedene zakonske odredbe. Osim toga, iz obrazloženja izvršne isprave proizilazi da je ova okolnost već bezuspešno isticana u postupku donošenja iste i da je bila predmet ocene parničnog suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 6471/05 od 8.06.2005. godine)

GUBITAK PRAVA NA NAKNADNO DOSTAVLJANJE DOKAZA (Član 16. Zakona o izvršnom postupku)

51. Dan pravnosnažnosti odn. izvršnosti sudske odluke relevantan je za primenu odredbi Zakona o privatizaciji o zabrani prinudne naplate i ocenu kada su nastala potraživanja po izvršnoj ispravi. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Zabrana prinudne naplate odnosi se na potraživanja koja su nastala do 31. decembra 2007. godine - član 20ž. stav 5. Zakona o privatizaciji. - 27 -

IZVRŠNI POSTUPAK Potraživanje čije se ostvarenje predlogom za izvršenje traži nije nastalo pre tog datuma, uprkos tome što je izvršna isprava doneta 12.02.2007. godine. Naime, njeno dejstvo je odloženo do nastupanja pravnosnažnosti te odluke, kada je u suštini nastala obaveza dužnika po ispravi da ispuni obavezu plaćanja novčanog iznosa na ime troškova postupka. Odluka je postala pravnosnažna 21.05.2008. godine, a izvršni dužnik je imao rok od osam dana od prijema drugostepene odluke da dobrovoljno izvrši isplatu novčanog potraživanja izvršnom poveriocu utvrđenog pravnosnažnom sudskom odlukom. Dakle, ne radi se o potraživanju nastalom do 31.12.2007. godine i zato nema uslova za primenu navedene odredbe Zakona. Uz to, za primenu ove odredbe izvršni dužnik uz žalbu nije ni dostavio relevantne dokaze, suprotno članu 16. Zakona o izvršnom postupku, na šta se u odgovoru na žalbu izvršnog poverioca osnovano ukazuje. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 172/11 od 10.02.2011. godine)

52. Žalba na rešenje o izvršenju doneto na osnovu izvršne isprave u prilogu mora sadržati tj. izvršni dužnik u prilogu mora dostaviti i dokaze za svoje navode zbog kojih osporava rešenje. Iz obrazloženja: Po predlogu izvršnog poverioca, a radi prinudne naplate potraživanja po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi naznačenog Trgovinskog suda od 08.10.2007. godine (kojom je tuženi - izvršni dužnik obavezan da tužiocu - izvršnom poveriocu isplati navedeni novčani iznos), nadležni Trgovinski sud je doneo pobijano rešenje kojim je odredio prinudno izvršenje, nalazeći da su ispunjeni uslovi iz člana 7. Zakona o izvršnom postupku. U žalbi, izvršni dužnik navodi da je izmirio dugovanja po navedenoj izvršnoj ispravi - pravosnažnoj i izvršnoj sudskoj odluci, koja su bila predmet potraživanja izvršnog poverioca i rešenja o prinudnom izvršenju, te da je dokaze o izmirenju istog dostavio sudu uz podnesak od 27.11.2009. godine odn. uz žalbu na rešenje o izvršenju. U spisima predmeta, međutim, ne nalazi se podnesak od 27.11.2009. godine, niti se može ustanoviti da je isti sudu podnet uz dokaze o ispunjenosti obaveze. Dakle, iako je izvršni dužnik podneo žalbu iz razloga predviđenih članom 15. Zakona o izvršnom postupku, iz navedenih razloga - s obzirom da uz istu nije dostavio dokaze za svoje navode o izmirenju obaveze iz pravosnažne izvršne isprave po kojoj je doneto rešenje o prinudnom izvršenju, a što je bila njegova dužnost u smislu odredaba člana 16. istog Zakona, žalba izvršnog dužnika nije osnovana. Iz tih razloga se i odbija - na osnovu člana 387. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 27. Zakona o izvršnom postupku. Prvostepeno rešenje se potvrđuje kao pravilno. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1274/2010 od 22.04.2010. godine)

53. Obaveza dostavljanja dokaza odnosi se na žalbu izvršnog dužnika, odnosno na prigovor podnet protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave donetog u skraćenom po- 28 -

IZVRŠNI POSTUPAK stupku. Takva obaveza nijednom odredbom istog Zakona nije propisana u odnosu na prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave donetog u "redovnom" postupku. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi da je prigovor izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave - nepotpun, jer uz isti nisu dostavljeni dokazi za navode o izmirenju obaveze. Obaveza dostavljanja dokaza predviđena je čl. 16. Zakona o izvršnom postupku, i odnosi se na žalbu izvršnog dužnika, a predviđena je i čl. 257. istog zakona, i odnosi se na prigovor izjavljen protiv rešenja donetog u skraćenom postupku. Takva obaveza nije predviđena u odnosu na prigovor izjavljen protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji nije donet u skraćenom postupku. Dužnik, koji u prigovoru ističe da je obaveza ispunjena a o tome ne dostavlja dokaze, eventualno će snositi posledice ovakvog postupanja u parničnom postupku ( sprovedenom nakon donošenja rešenja o stavljanju van snage rešenja u određujućem delu ), primenom pravila o teretu dokazivanja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 580/06 od 22.03.2006. godine)

54. Ne predstavlja izvršnu ispravu zemljišno-knjižno rešenje o upisu založnog prava na nepokretnosti, te se na osnovu istog ne može tražiti i odrediti izvršenje radi naplate duga koji je obezbeđen hipotekom konstituisanom tim rešenjem. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima, navedenim rešenjem o izvršenju od 28.05.2004. godine na predlog poverioca dozvoljeno je izvršenje protiv dužnika radi naplate duga u navedenom iznosu sa kamatom po kamatnoj stopi u skladu sa poslovnom politikom banke, od dospelosti do isplate, kao i troškova izvršenja po rešenju suda, prinudnom javnom prodajom označene nepokretnosti na kojoj dužnik ima pravo raspolaganja (vlasništva) i na njoj izgrađenog magacina, po naznačenom posedovnom listu. Rešenje o izvršenju je doneto na osnovu rešenja istog suda od 07.11.1997. godine, koje ima karakter rešenja o upisu založnog prava na nepokretnosti dužnika u intabulacionu knjigu, donetog na osnovu založne izjave dužnika i zahteva poverioca. Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da navedeno rešenje ne predstavlja valjanu izvršnu ispravu za određivanje izvršenja u smislu čl. 16., 18. i 20. Zakona o izvršnom postupku. Sud određuje izvršenje na osnovu izvršne isprave, a izvršna isprava je, između ostalog, i izvršna sudska odluka (čl. 16. st. 1. i st. 2. tač. 1. Zakona o izvršnom postupku). Sudska odluka je izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje dužnikove obaveze ( čl. 18. st. 1. istog Zakona ). Izvršna isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni poverilac i dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveza ( čl. 20. st. 1. ovog Zakona ). Označeno rešenje o upisu založnog prava na nepokretnosti dužnika ima za cilj obezbeđenje poveriočevog potraživanja, a ne njegovu naplatu odn. izvršenje. Navedeno rešenje ne sadrži obavezu dužnika da poveriocu plati određeni novčani iznos sa određenom kamatom i u određenom roku. Rešenje nije osuđujuće (kondemnatorno), već samo konstitutivnog karaktera, jer se njime konstituiše založno pravo na nepokretnosti dužnika. - 29 -

IZVRŠNI POSTUPAK Zato je potrebno da poverilac prethodno u parnici putem hipotekarne tužbe izdejstvuje presudu kojom ga sud ovlašćuje da radi namirenja svog potraživanja zahteva prodaju založene nepokretnosti, u kom slučaju bi doneta presuda bila podobna isprava za određivanje izvršenja. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gž. 12/05 od 16.02.2006. godine) ŽALBA PO ISTEKU ROKA (Član 17. Zakona o izvršnom postupku)

55. Žalba izjavljena protiv pravnosnažnog rešenja o izvršenju ne može se smatrati prigovorom i odbaciti kao neblagovremena, jer je - odredbom čl. 17. Zakona o izvršnom postupku - predviđeno izjavljivanje žalbe po isteku roka. Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem Trgovinskog suda u B. od 11.12.2006. godine - kako proizilazi iz spisa predmeta - određeno je izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja u iznosu od 1.074.160,oo dinara. Navedeno rešenje izvršni dužnik je primio dana 28.12.2006. godine, a po pravnosnažnosti rešenja - dana 31.1.2007. godine - izjavio je žalbu. Prvostepeni sud je - pozivajući se na čl. 12. st. 3. i 4. Zakona o izvršnom postupku - navedeni pravni lek tretirao kao prigovor i odbacio ga kao neblagovremen, jer je protekao zakonski rok u kome se prigovor mogao izjaviti. Žalilac osnovano navodi da u konkretnom slučaju nije bilo mesta odbacivanja navedenog pravnog leka na osnovu čl. 12. st. 3. i st. 4. Zakona o izvršnom postupku. U konkretnom slučaju izvršni dužnik je izjavio žalbu protiv pravnosnažnog rešenja o izvršenju na osnovu navedene verodostojne isprave, i to na osnovu čl. 17. Zakona o izvršnom postupku. Navedena zakonska odredba omogućava izjavljivanje žalbe od strane izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju po isteku roka odnosno sve do okončanja izvršenja. Navedenom odredbom predviđeno je da, izuzetno od razloga predviđenih u čl. 15. tač. 8. ovog Zakona, izvršni dužnik može izjaviti žalbu protiv rešenja o izvršenju i po isteku roka za žalbu sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. U ovakvoj situaciji, kada je izvršni dužnik izjavio žalbu protiv pravnosnažnog rešenja o izvršenju, prvostepeni sud je nije mogao tretirati kao prigovor s pozivom na čl. 12. Zakona o izvršnom postupku, jer odredba čl. 17. Zakona o izvršnom postupku omogućava izjavljivanje žalbe po isteku roka. Zato nije bilo mesta odbacivanju navedenog pravnog leka kao neblagovremenog, pa je primenom čl. 387. stav 1. tačka 3. - ukinuo ožalbeno rešenje u stavu I izreke. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 1000/07 od 26.04.2007. godine)

ODGOVOR NA ŽALBU (Član 18. Zakona o izvršnom postupku)

56. U izvršnom postupku se suprotnoj strani na odgovor dostavlja samo žalba izvršnog dužnika, izjavljena protiv rešenja o izvršenju. - 30 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem obustavljen je postupak izvršenja koje je u ovoj pravnoj stvari određeno rešenjem o izvršenju istog suda od 02. 11. 2005. godine. Ukinute su sve sprovedene izvršne radnje a obavezani su izvršni dužnici da izvršnom poveriocu na ime troškova izvršnog postupka plate naznačeni iznos. Protiv ovog rešenja, pobijajući ga u pogledu odluke o troškovima izvršnog postupka, izvršni dužnici su blagovremeno izjavili žalbu. Izvršni poverilac je podneo odgovor na žalbu, ali Okružni sud odgovor na žalbu nije razmatrao jer se izvršnom poveriocu u postupku izvršenja, na osnovu čl. 18. Zakona o izvršnom postupku, dostavlja na odgovor samo žalba izvršnog dužnika izjavljena protiv rešenja o izvršenju. To predstavlja izuzetak u odnosu na pravilo sadržano u odredbi čl. 388. Zakona o parničnom postupku. U ovom slučaju, kako se radi o žalbi protiv odluke o troškovima postupka, zakon ne propisuje obavezu suda da žalbu izjavljenu protiv rešenja o troškovima postupka dostavlja na odgovor suprotnoj strani. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 979/06 od 06.06.2006. godine)

OBUSTAVA IZVRŠENJA PO ŽALBI IZVRŠNOG DUŽNIKA PROTIV REŠENJA O IZVRŠENJU (Član 19. Zakona o izvršnom postupku)

57. Karakter uslovnosti ima obaveza predaje predmeta lizinga po sudskom poravnanju, jer zavisi od činjenice ispunjenja (neispunjenja) ili obaveze plaćanja lizing naknade i drugih troškova lizinga. Uslov se dokazuje kvalifikovanim dokaznim sredstvima propisanim zakonom: javnom ili ispravom overenom po zakonu. U njihovom nedostatku, dokazuje se pravnosnažnom odlukom donetom u parničnom postupku. Iz obrazloženja: S obzirom da nisu utvrđene sve bitne činjenice, Privredni apelacioni sud nalazi da se u ovom trenutku ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava, a ono se odnosi na ispunjenje uslova za određivanje izvršenja. Relevantne odredbe: Izvršna isprava je, između ostalog, i izvršno sudsko poravnanje - član 30. Zakona o izvršnom postupku. Sudsko poravnanje je izvršno ako je potraživanje iz poravnanja dospelo - član 33. Zakona o izvršnom postupku. Ukoliko ispunjenje obaveze zavisi od nastupanja uslova, tada nastupanje uslova izvršni poverilac dokazuje javnom ispravom, po zakonu overenom ispravom ili pravosnažnom odlukom donetom u parničnom postupku - član 38. Zakona o izvršnom postupku. Dospelo potraživanje se dokazuje zapisnikom o poravnanju, javnom ispravom ili po zakonu overenom ispravom, a ukoliko se tako ne može dokazati - onda pravosnažnom odlukom donetom u parnič- 31 -

IZVRŠNI POSTUPAK nom postupku. Dospelost potraživanja po poravnanju podrazumeva da je protekao rok za ispunjenje potraživanja. Iz sadržine zapisnika o zaključenom poravnanju u konkretnom slučaju ne proizlazi da su stranke poravnanjem predvidele da obaveza predaje predmeta lizinga dospeva protekom određenog roka, već je predviđeno da ova obaveza zavisi od ispunjavanja obaveze plaćanja lizing naknade od strane ovde izvršnog dužnika. Iz toga sledi da se radi o izvršenju koje zavisi od nastupanja uslova, a uslov je neispunjenje obaveze plaćanja lizing naknade. Prema citiranom članu 38. Zakona o izvršnom postupku, ukoliko ispunjenje obaveze zavisi od nastupanja uslova, tada nastupanje uslova izvršni poverilac dokazuje javnom ispravom, po zakonu overenom ispravom ili pravosnažnom odlukom donetom u parničnom postupku. Ova odredba je imperativne prirode, pa je zato bez uticaja činjenica da je odredbom poravnanja predviđeno da se dokazom o neplaćanju lizing naknade smatra overeni izvod iz poslovnih knjiga poverioca. Ovo zbog toga što je to u suprotnosti sa navedenom odredbom. Dakle, prvostepeni sud je propustio da pravilno primeni upravo član 38. Zakona, pa i odredbu iz člana 33. istog, od čega je zavisila ocena ispunjenosti uslova da se izvršenje odredi. Zbog toga je, na osnovu člana 387. stav 1. tačka 3. u vezi člana 377. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u izreci ovog rešenja. Saglasno članu 19. Zakona o izvršnom postupku, konstatovane su posledice ukidanja rešenja o izvršenju, obustavom izvršenja u celini i ukidanjem sprovedenih izvršnih radnji. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 838/10 od 11.03.2010. godine)

58. Drugostepeni sud po službenoj dužnosti pazi na pravilnu primenu materijalnog prava u izvršnom postupku, jer su odredbe zakona o uslovima da se izvršenje odredi i sprovede materijalnopravnog karaktera te apelacioni sud ispituje da li su pravilno primenjene i bez ukazivanja žalioca - dužnika u žalbi protiv rešenja o izvršenju. Iz obrazloženja: U postupku izvršenja na osnovu izvršne isprave materijalno pravo predstavljaju uslovi da se izvršenje odredi i sprovede, zbog čega privredni apelacioni sud po službenoj dužnosti ispituje pravilnost njegove primene Bitan uslov da se izvršenje odredi i sprovede je da su lica označena u predlogu za izvršenje u svojstvu stranaka u izvršnom postupku (izvršnog poverioca i izvršnog dužnika) ista ona lica koja su u izvršnoj ispravi na osnovu koje se izvršenje predlaže označena u svojstvu tužioca i tuženog odn. poverioca i dužnika po izvršnoj ispravi. U konkretnom slučaju, u odnosu na dužnika po ispravi, tuženog označenog u presudi zbog izostanka i lica označenog u svojstvu izvršnog dužnika u predlogu za izvršenje, pa i u donetom rešenju o izvršenju čiji je predlog sastavni deo - ne postoji identitet, pa je na osnovu čl. 387. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, rešenje moralo biti ukinuto sa svim posledicama predviđenim čl. 19. Zakona o izvršnom postupku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, 7 Iž. 1529/2010 od 20.05.2010. godine) - 32 -

IZVRŠNI POSTUPAK RAZLOZI ZA ODBACIVANJE ŽALBE I ZA USTUPANJE PREDMETA NADLEŽNOM SUDU (Član 20. Zakona o izvršnom postupku)

59. Nije propisana obaveza izvršnog dužnika da u prilog tvrdnji iznetih u prigovoru, kojima osporava potraživanje iz podnete verodostojne isprave, dostavi i adekvatne dokaze. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi izvršnog dužnika (da je pobijano rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa nepravilnom primenom čl. 21. st. 4. Zakona o izvršnom postupku, kao i čl. 10. st. 2. Zakona o parničnom postupku) su neosnovani. Izvršni dužnik je u prigovoru - nasuprot žalbenim navodima - osporio postojanje potraživanja iz verodostojne isprave, ističući da je platio navedeni iznos. Prvostepeni sud je zbog toga pravilno ocenio da je podneti prigovor obrazložen. Činjenica da izvršni poverilac uz prigovor nije dostavio i dokaze o plaćanju, ne utiče na pravilnost donetog rešenja, imajući u vidu da relevantni član 20. st. 4. Zakona o izvršnom postupku, ne propisuje obavezu izvršnog dužnika da u prilog iznetih tvrdnji u prigovoru kojima osporava potraživanje iz podnete verodostojne isprave, dostavi i adekvatne dokaze. Dakle, ocena osnovanosti kao i dokazanosti iznetih tvrdnji u prigovoru, ceni se u parničnom postupku i izvršni sudija nema ovlašćenje da o onome što je izneto u prigovoru odlučuje u izvršnom postupku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 54/2010 od 10.02.2010. godine)

60. Sudske takse mogle bi se smatrati javnim prihodom (u smislu Uredbe o načinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekata privatizacije prema poveriocima) odn. potraživanjem za koje postoji obaveza otpusta duga - shodno čl. 20. Zakona o izvršnom postupku i dopuni Zakona o privatizaciji - ali se njihova dospelost mora ceniti prema Zakonu o sudskim taksama. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju u svemu pravilno primenio odredbe članova 1., 2., 3., 37., 40. i 41. Zakona o sudskim taksama donoseći pobijana rešenja i utvrđujući taksenu obavezu. Žalbeni navodi o tome da se takseni obveznik nalazi u postupku privatizacije, te da je Akcijski fond Republike Srbije, po nalogu Agencije za privatizaciju, objavio poziv za prijavu organa upravljanja stečajnog dužnika o realizaciji plana reorganizacije - nema nikakvog uticaja na odluku stečajnog veća o zaključenju stečajnog postupka, jer se ta odluka na osnovu takvog izveštaja i ne donosi. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 473/07 od 15.05.2007. godine) - 33 -

IZVRŠNI POSTUPAK POSTUPAK POVODOM PRIGOVORA PROTIV REŠENJA O IZVRŠENJU NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE (Član 21. Zakona o izvršnom postupku)

61. Nalog da se sudski spis dostavi sudu strane države na postupanje predstavlja prekoračenje zakonskih ovlašćenja domaćeg suda. Iz obrazloženja: Stavom prvim izreke Rešenja prvostepenog suda od 19.12.2006. godine, a povodom prigovora izvršnog dužnika, stavljeno je van snage rešenje o izvršenju istog suda i naloženo ( u stavu drugom izreke ) da se spis dostavi parničnom odeljenju Privrednog suda u Podgorici radi sprovođenja postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. U obrazloženju istog rešenja je navedeno da je odluka doneta na osnovu čl. 21. Zakona o izvršnom postupku. Protiv pomenutog rešenja izvršni poverilac je blagovremeno uložio žalbu jer " .... nije pravilno postupio prvostepeni sud kada je u stavu II ožalbenog rešenja naložio dostavljanje spisa na dalji postupak Privrednom sudu u Podgorici.... " Naime, član 21. Zakona o izvršnom postupku nalaže dostavljanje spisa nadležnom sudu, ali celokupno domaće zakonodavstvo ne poznaje mogućnost dostavljanja spisa sudu druge države. Ovakvo postupanje prvostepenog suda je - po svojoj suštini - odluka koja prevazilazi granice i ovlašćenja domaćeg suda u takvoj procesnoj situaciji. Drugostepeni sud nalazi da je u konkretnom slučaju izvršeno prekoračenje ovlašćenja prvostepenog suda u postupanju sa spisom u smislu navedene zakonske odredbe, te da je izdati nalog, po svojoj sadržini, suprotan svim domaćim procesnim propisima. U tom smislu je zaključio da takvu odluku valja ukinuti, tim pre što u spisu nema predloga izvršnog poverioca u pravcu donete odluke, pa se ne zna na osnovu čega je prvostepeni sud uopšte odlučivao u situaciji kada se poverilac obratio domaćem sudu, a dužnik na nadležnost nije prigovorio. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 100/07 od 31.01.2007. godine)

62. Ne proizvodi dejstvo neobrazložen prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Iz obrazloženja: Za izvršni postupak pokrenut na osnovu verodostojne isprave dejstvo prigovora je odlučujuće u tom smislu da se njegovim eventualnim usvajanjem obustavlja izvršni postupak, a pokreće parnični postupak. - 34 -

IZVRŠNI POSTUPAK S obzirom na takvo dejstvo prigovora uopšte, prigovor u svakom konkretnom slučaju mora biti obrazložen, odnosno pored obavezne identifikacije na koje se rešenje i stranke odnosi, prigovor mora imati i obaveznu sadržinu sa razlozima na osnovu kojih se nesumnjivo ( ili bar posredno ) može utvrditi da se rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave pobija u celini ili nekom delu. U konkretnom slučaju, prigovor izvršnog dužnika ne sadrži razloge iz kojih bi se moglo utvrditi da se pobija rešenje o izvršenju Opštinskog suda, jer se navodom izvršnog dužnika samo ukazuje na mogućnost mirnog rešenja spora isplatom eventualne kompenzacije. Takav navod izvršnog dužnika ne može se smatrati upravljenim protiv rešenja o izvršenju, odnosno - njim se ne pobija rešenje već se eventualno ističe volja za dobrovoljnim ispunjenjem svoje obaveze. Osim samog navoda, izvršni dužnik in concreto ne predlaže način isplate duga, odnosno predmeta kompenzacije ni nakon proteka roka za dobrovoljno ispunjenje, pa je osnovan predlog za izvršenje izvršnog poverioca, a izvršni dužnik time nije onemogućen da do okončanja izvršnog postupka ispuni svoju obavezu dobrovoljnim putem. U tom smislu, odredba člana 21. stav 4. Zakona o izvršnom postupku obavezuje podnosioca prigovora da isti obrazloži, a postupajući sud za tu obavezu ne može imati alternativno tumačenje i tako neobrazloženom prigovoru dati dejstvo obrazloženog. Na taj način bi se izgubila svrha izvršenja na osnovu verodostojne isprave. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 3101/06 od 14.06.2006. godine)

63. Nema uslova za ustupanje predmeta na rešavanje sudu ugovorene mesne nadležnosti ako poverilac pored priložene isprave o ugovorenoj mesnoj nadležnosti suda ne zahteva i ustupanje predmeta tome sudu ukoliko je dužnik uložio prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 69/96)

64. Kada se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga nije reč o drugom sporu koji je nastao u toku sudskog izvršnog postupka, nego o istom sporu sa istim izvršnim i tužbenim zahtevom, pa se mesna nadležnost parničnog suda ne određuje po članu 63. Zakona o parničnom postupku. (Savezni sud, GSN, 16/95)

65. Ako dužnik rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave pobija u celini, sud će staviti van snage rešenje o izvršenju i ukinuće sprovedene radnje a postupak dalje nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. (Viši privredni sud, Pž. 1405/92)

66. Prigovor mesne nenadležnosti protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave može se istaći samo u prigovoru kojim se pobija ovo rešenje. Pobijanje rešenja samo zbog mesne nenadležnosti nije dopušteno. - 35 -

IZVRŠNI POSTUPAK Odredbom člana 55a. ZIP-a regulisan je postupak povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Pri ovom se prigovorom mora pobijati rešenje u celini ili samo u delu kojim je dužnik obavezan da namiri potraživanje. Ako dužnik nije odredio u kom delu pobija rešenje, smatra se da rešenje pobija u celini. Nakon donete odluke po prigovoru postupak se nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. (Pravno shvatanje odeljenja za privredne sporove, Viši privredni sud Srbije od 16. 12. 1991)

67. Prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u slučaju kada se rešenje pobija u celini ili delimično, smatra se prigovorom protiv platnog naloga. Stoga tuženi u pogledu mesne nadležnosti shodno članu 453. stav 2. ZIP-a može istaći prigovor mesne nadležnosti samo u prigovoru protiv rešenja o izvršenju, a ne i tužilac ako u samom predlogu nije označio da je među strankama ugovorena mesna nadležnost i ovu ispravu priložio uz prdlog za izvršenje. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 5792/91)

68. Poverilac je dužan već u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave da pruži dokaz o ugovorenoj mesnoj nadležnosti, kako bi izvršni sud u slučaju prigovora dužnika predmet ustupio nadležnom sudu po ugovorenoj mesnoj nadležnosti za vođenje parničnog postupka. Samo pozivanje poverioca na ugovorenu mesnu nadležnost bez dokaza o ovoj činjenici nema značaja za promenu nadležnosti i vođenje parničnog postupka pred sudom ugovorene mesne nadležnosti. (Viši privredni sud Srbije, P. 224/91)

69. Predlog za određivanje izvršenja na osnovu verodostojne isprave na osnovu koga je doneto rešenje o izvršenju kada dužnik podnese prigovor, dobija karakter tužbe, te se postupak ima nastaviti kao povodom prigovora na platni nalog pred okružnim privrednim sudom sedišta dužnika. (Viši privredni sud Srbije, P. 234/91)

70. Ako je uložen prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u celini ili samo u delu kojim je dužnik obavezan da namiri potraživanje, sud kome je prigovor podnesen staviće van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukinute sprovedene radnje, a postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Ako za to nije mesno nadležan dostaviće predmet nadležnom sudu (član 55a. st. 2. ZPP). Za nepobijeni iznos rešenje je pravosnažno. U rešenju kojim se stavlja van snage rešenje o izvršenju naznačiće se da se predmet ustupa radi nastavka parničnog postupka u istom sudu, ili se dostavlja mesno nadležnom sudu. Pri ovom se ceni i ugovorena nadležnost u smislu čl. 70. ZPP. - 36 -

IZVRŠNI POSTUPAK Ako je postupak okončan presudom sud će odlučiti da li rešenje o izvršenju u delu kojim je dužnik dužan da namiri potraživanje, održava na snazi u celini ili delimično, ili ga ukida (u celini ili delimično) i tužbeni zahtev odbija (član 451. ZPP). U slučaju odustanka od prigovora ili povlačenja predloga u toku parničnog postupka, rešenje o izvršenju u delu kojim je dužnik obavezan da namiri potraživanje ostaje na snazi, ili se ukida u granicama odustanka od prigovora, odnosno povlačenja predloga(član 456. ZPP). (Pravno shvatanje višeg privrednog suda od 21. 10. 1991. godine)

71. Ako je dužnik protiv rešenja o izvršenju koje je doneto na osnovu verodostojne isprave podneo prigovor a poverilac je u podnesku naveo da se u slučaju prigovora dužnika postupak vodi po tužbi, predlog poverioca će se smatrati tužbom i po istoj će se voditi parnični postupak. Ali, ako je poverilac uz predlog za izvršenje podneo zaključnicu iz koje se utvrđuje da je ugovorena mesna nadležnost drugog suda a ne onog koji je nadležan za izvršenje, tada će sud u skladu sa članom 55. stav 4. predmet dostaviti nadležnom sudu sa ugovorenom mesnom nadležnošću. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 3783/84)

72. Kad poverilac u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave zatraži da se, u slučaju da dužnik podnese prigovor protiv rešenja o izvršenju, predlog smatra tužbom (čl. 55. st. 3. i 4. Zakona o izvršnom postupku), pa se taj uslov ostvari, postupak se nastavlja po pravilima parničnog postupka. U tom slučaju se i nadležnost suda određuje prema odredbama Zakona o parničnom postupku, pa ima mesta i primeni odredaba člana 70. Zakona o parničnom postupku, ako su za to ispunjeni uslovi. (Savezni sud, Grs. 70/83)

73. Kada se vansudsko poravnanje može smatrati verodostojnom ispravom i samo na osnovu njega odrediti izvršenje? Iz obrazloženja: Vansudsko poravnanje može se smatrati verodostojnom ispravom ako glasi na novčani iznos i sadrži rok ispunjenja obaveze u smislu člana 21. Zakona o izvršnom postupku. Na osnovu istog može se dozvoliti izvršenje, pri čemu se pretpostavlja da je potpisano i overeno od strane učesnika u spornom odnosu. (Pravni stav Višeg privrednog suda, sednica Odeljenja za privredne sporove od 11. jula 2000. godine)

- 37 -

IZVRŠNI POSTUPAK VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE (Član 22. Zakona o izvršnom postupku)

74. Vrsta - priroda podneska ne određuje se prema tome kako ga je stranka odn. podnosilac nazvao, već prema svojoj sadržini. Iz obrazloženja: Prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv naznačenog rešenja o izvršenju prvostepenog suda od 24.08.2007. godine odbačen je kao neblagovremen navedenim prvostepenim rešenjem. Postupak u ovoj pravnoj stvari - prema stanju u spisima - pokrenut je predlogom za izvršenje na osnovu verodostojnih isprava u skraćenom izvršnom postupku a radi naplate novčanog potraživanja u označenom iznosu. Nakon oglašavanja Trgovinskog suda u P. mesno nenadležnim, Trgovinski sud u B. usvojio je predlog izvršnog poverioca i doneo pomenuto rešenje o izvršenju od 24.8.2007. godine. Dostavio ga je izvršnom dužniku, a prema povratnici u spisima on ga je primio 28.08.2007. godine. Kako je prigovor izjavio 6.9.2007. godine, prvostepeni sud ga je odbacio zbog proteka zakonskog roka od tri dana za njegovo izjavljivanje. U obrazloženju svoje odluke prvostepeni sud naveo je da se ne radi o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Zaključak prvostepenog suda je pogrešan. Vraćanje u pređašnje stanje u izvršnom postupku - u smislu člana 22. Zakona o izvršnom postupku - dozvoljeno je samo zbog propuštanja roka za prigovor protiv rešenja o izvršenju ili zbog propuštanja roka za žalbu. Prema navodima izvršnog dužnika, u konkretnom slučaju, u podnesku koji je "imenovan" kao prigovor protiv predloga za izvršenje u skraćenom postupku, navodi se da je jedino ovlašćeno i odgovorno lice izvršnog dužnika u periodu nakon prijema rešenja o izvršenju, koristilo godišnji odmor ( o čemu dostavlja dokaze ), te da - iz tog razloga - izvršni dužnik 06.09.2007. godine izjavljuje prigovor, sa molbom da sud uvaži rok izjavljivanja ovog prigovora kao blagovremen i zakonit. Stoga, bez obzira kako je podnesak upućen prvostepenom sudu "imenovan", proizilazi da on ima dvostruku prirodu: prirodu predloga za vraćanje u pređašnje stanje, ali i prigovora ( u skladu sa članom 112. stav 4. Zakona o parničnom postupku - ako se vraćanje u pređašnje stanje predlaže zbog propuštanja roka, predlagač je dužan da istovremeno sa podnošenjem predloga, preduzme i propuštenu radnju ). Očigledna je volja podnosioca podneska u konkretnom slučaju da pored preduzimanja radnje za koju postoji svest da je izvršena po proteku zakonskog roka od tri dana, istovremeno podnosi i predlog za vraćanje u pređašnje stanje navodeći da su razlozi za propuštanje roka bili opravdani, uz koje navode dostavlja i određene dokaze. Zbog toga je obaveza prvostepenog suda bila da prvo odluči o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje ocenjujući njegovu dozvoljenost, blagovremenost, urednost, a zatim i osnovanost, u smislu - 38 -

IZVRŠNI POSTUPAK ocene opravdanosti iznetih razloga. Tek na osnovu toga i u zavisnosti od ove odluke, trebalo bi konstatovati ili posledice blagovremeno istaknutog prigovora ili doneti odluku o njrgovom odbačaju zbog neblagovremenosti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 3173/07 od 20.12.2007. godine)

PRIGOVOR TREĆEG LICA (Član 23. Zakona o izvršnom postupku)

75. Nije razlog za sprečavanje izvršenja, u smislu čl. 15. Zakona o izvršnom postupku, isticanje izvršnog dužnika u žalbi protiv rešenja o izvršenju na nepokretnosti da on nije vlasnik predmeta izvršenja, već treće lice. Iz obrazloženja: Radi naplate novčanog potraživanja, izvršni poverilac je 28.12.2005. godine podneo uredan predlog za izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika. Postupajući po ovom predlogu, prvostepeni sud je 01.09.2006. godine doneo rešenje o izvršenju, koje izvršni dužnik i pobija žalbom, ističući da on nije vlasnik predmeta izvršenja a o čemu će naknadno priložiti pismeni dokaz. Iz spisa se ne može ustanoviti kada im je priključen ugovor o poklonu, zaključen i overen pred istim sudom 27.06.2006. godine, kojim izvršni dužnik svojoj bivšoj supruzi D. Dž. poklanja nepokretnost koja je predmet izvršenja. Postupajući po žalbi izvršnog dužnika, prvostepeni sud je 16.10.2006. godine, na osnovu čl. 19. st. 1. Zakona o izvršnom postupku, usvojio žalbu izvršnog dužnika i ukinuo rešenje o izvršenju. Protiv ovog rešenja prvostepenog suda, izvršni poverilac je izjavio žalbu, koju je Okružni sud – postupajući u smislu čl. 372. i 388. Zakona o parničnom postupku u vezi sa čl. 27. Zakona o izvršnom postupku - ocenio osnovanom, konstatujući istovremeno da je neosnovana žalba izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju. Stav je Okružnog suda u konkretnoj stvari da okolnost koju izvršni dužnik ističe u žalbi protiv rešenja o izvršenju (da on nije vlasnik predmeta izvršenja,već treće lice), nije razlog koji - u smislu čl. 15. Zakona o izvršnom postupku - sprečava izvršenje. U navedenoj zakonskoj odredbi, samo primera radi su navedeni razlozi koji se mogu isticati u žalbi protiv rešenja o izvršenju kao razlozi koji sprečavaju izvršenje. Među navedenim, nema i ovde spornog razloga, pa se - u konkretnoj stvari - postavlja pitanje da li okolnost koju izvršni dužnik ističe u žalbi protiv rešenja o izvršenju (da na predmetu izvršenja nije vlasnik on već treće lice) - sprečava izvršenje. Ovo sporno pitanje mora se razrešiti polazeći od prava koje treće lice ima u izvršnom postupku kada tvrdi da na predmetu izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje. Prema čl. 23. Zakona o izvršnom postupku, naime, lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, može - sve do okončanja izvršnog postupka - izjaviti prigovor prvo- 39 -

IZVRŠNI POSTUPAK stepenom sudu, kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim. Postupajući po prigovoru, shodno istoj odredbi, izvršni sud može treće lice, čije pravo oceni verovatnim, a koje je izvršni poverilac osporio ili se o njemu nije izjasnio, rešenjem uputiti da u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja protiv izvršnog poverioca pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopustivo. Prema odredbi st. 7. istog propisa, podnošenje prigovora iz st. 1. ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja. Prema odredbi čl. 65. st. 1. istog Zakona, sud može na predlog trećeg lica koje je pokrenulo parnični postupak, u smislu čl. 23. st. 4. ovog zakona, rešenjem odložiti izvršenje ako oceni da bi to lice pretrpelo znatniju štetu i može odrediti da u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja položi jemstvo u visini potraživanja. Prema tome, prigovor trećeg lica koje tvrdi da je vlasnik predmeta na kojem se sprovodi izvršenje, ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja. Tim pre, ni isticanje izvršnog dužnika u žalbi protiv rešenja o izvršenju da on nije vlasnik predmeta izvršenja već treće lice, nije razlog koji bi - u smislu čl. 15. Zakona o izvršnom postupku - sprečio izvršenje. Iz tih razloga je prvostepeni sud pogrešio kada je po žalbi izvršnog dužnika ukinuo rešenje o izvršenju. Kako je i pomenuta bivša supruga izvršnog dužnika D. Dž. kao treće lice izjavila prigovor u smislu čl. 23. Zakona o izvršnom postupku, potrebno je da u ponovnom postupku prvostepeni sud postupi u smislu ove zakonske odredbe. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1824/06 od 30.11.2006. godine)

76. Ne može biti od uticaja na pravilnost osporenog rešenja žalbeni navod izvršnog dužnika da postoji pravo trećeg na pokretnim stvarima, koja su predmet izvršenja. Takav navod ima uticaj na odlučivanje suda o pravu trećeg, pa je prvostepeni sud - što po navodu dužnika u žalbi, što po prigovoru trećeg, - odlučio da treće lice uputi na parnicu. U tom postupku će se odlučiti o njegovom pravu koje može imati uticaja na osporeno rešenje i to u smislu da će biti obustavljeno ukoliko se utvrdi pravo trećeg ili će biti sprovedeno ukoliko takvog prava nema. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju proizlazi da je prvostepeni sud osporenim rešenjem promenio sredstvo izvršenja, tako što će se isto izvršiti popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Na navedeno rešenje prigovor je podnelo treće lice koje je istaklo da je ono vlasnik pokretnih stvari koje su predmet ovog izvršenja. Navedenim rešenjem od 25.12.2006. godine, Trgovinski sud je odlučio o prigovoru trećeg lica tako što ga je uputio na pokretanje parničnog postupka radi utvrđivanja svojine nad stvarima koja su predmet ovog izvršenja, a u smislu člana 23. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Navod izvršnog dužnika da postoji pravo trećeg na pokretnim stvarima ne može biti žalbeni navod od uticaja na pravilnost osporenog rešenja. Takav navod ima uticaja na odlučivanje suda o pravu trećeg, pa je prvostepeni sud - što po navodu dužnika u žalbi, što po prigovoru trećeg - odlučio da treće lice uputi na parnicu. U tom postupku će se odlučiti o njegovom pravu koje može imati uticaja na osporeno rešenje i to u smislu da će isto biti obustavljeno ukoliko se utvrdi pravo trećeg ili će biti sprovedeno ukoliko takvog prava nema. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 680/07 od 30.05.2007. godine) - 40 -

IZVRŠNI POSTUPAK POKRETANJE PARNIČNOG POSTUPKA BEZ UPUĆIVANJA SUDA (Član 24. Zakona o izvršnom postupku)

77. Prilikom rešavanja o predlogu za odlaganje izvršenja, izvršni sud mora - kao prethodno pitanje - da raspravi da li je pravo trećeg lica verovatno, ako je to lice bez uputa ovog suda pokrenulo parnicu radi nedopustivosti izvršenja, a pre nego što je odlučeno o njegovom prigovoru. Iz obrazloženja: Iz obrazloženja pobijanog rešenja prozilazi da je u konkretnom slučaju imenovano treće lice, bez uputa suda, podnela tužbu protiv izvršnog dužnika i izvršnog poverioca. Međutim, iz tog obrazloženja se ne vidi o kakvoj se tužbi radi niti se u spisima nalazi primerak podnete tužbe. Ali, čak i da je podneta tužba radi proglašenja da je izvršenje na predmetnom stanu nedopustivo, pokretanje postupka u smislu člana 24. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, prema članu 24. stav 3. istog Zakona - ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja. To znači da postupak u ovoj pravnoj stvari nije mogao biti prekinut. Na osnovu člana 66. st. 4. i 5. Zakona o izvršnom postupku, izvršni sud mogao je samo doneti rešenje o odlaganju izvršenja. Pri tome, prilikom rešavanja o predlogu za odlaganje koji je sadržan u prigovoru trećeg lica kao prethodno pitanje, izvršni sud morao je to da raspravi i izjasni se da li je pravo trećeg lica verovatno. Jer - parnica je pokrenuta pre nego što je izvršni sud odlučio o prigovoru trećeg lica. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1369/08 od 23.10.2008. godine)

78. Zemljišnoknjižni vlasnik nepokretnosti koja je predmet izvršenja ne mora biti i titular prava koje sprečava izvršenje, a prilikom ocene da li tužilac kao treće lice ima određeno pravo na predmetu izvršenja nije relevantno samo stanje vlasništva u javnim knjigama već i druge činjenice koje su od uticaja na postojanje i sadržinu navedenog prava.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je odbio zahtev tužilje za utvrđenjem nedopustivosti izvršenja javnom prodajom predmetne nepokretnosti u postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u N. S. Opozicionom tužbom, saglasno odredbi člana 24. Zakona o izvršnom postupku, lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može sve do okončanja izvršnog postup- 41 -

IZVRŠNI POSTUPAK ka protiv poverioca pokrenuti parnični postupak radi nedopustivosti izvršenja na tom predmetu. Sadržina prava za koje treće lice tvrdi da ga ima mora biti takva da sprečava izvršenje. U konkretnom slučaju, svoj zahtev u ovom postupku tužilja zasniva na činjenici da je u javnim knjigama upisana kao vlasnik na nepokretnosti koja je predmet izvršenja. Međutim, pravilno prvostepeni sud zaključuje da je osnov upisa prava vlasništva tužilje na predmetnoj nepokretnosti otpao donošenjem pravnosnažne presude kojom je utvrđena ništavost ugovora o poklonu ˝ dela stana koji je predmet izvršenja, te da činjenica što navedena sudska odluka nije sprovedena u javnim knjigama ne utiče na svojinski status predmetne nepokretnosti.“ Tužilja nije dokazala da ima zakonito i potpuno pravo svojine na predmetu izvršenja čiju nedopuštenost zahteva ili drugo pravo koje bi sprečilo izvršenje. Naprotiv, iz izvedenih dokaza u postupku vidljivo je da osnov sticanja prava svojine tužilje (iustus titulus) ne postoji, te da je upis tužilje kao vlasnika u javnim knjigama bila posledica pravnog odnosa za koji je naknadno utvrđeno da nije pravno važeći odnosno da nije ni postojao. Tužilja u žalbi neosnovano ukazuje da je za ocenu da li ona kao treće lice ima pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti relevantno aktuelno zemljišnoknjižno stanje te da ista kao zemljišnoknjižni vlasnik ima osnov da zahteva utvrđenje da je izvršenje na predmetnoj nepokretnosti nedopustivo. Ovo iz razloga što kod ocene postojanja prava trećeg lica na predmetu izvršenja nije relavantno samo stanje vlasništva u javnim knjigama, već i druge činjenice koje imaju uticaja na postojanje i sadržinu navedenog prava, u ovom slučaju činjenica da je ugovor na osnovu koga je upisano pravo vlasništva tužilje pravosnažno oglašen ništavim te da stoga ne proizvodi pravno dejstvo, odnosno smatra se kao da nije ni bio zaključen. Kako je osnov sticanja vlasništva tužilje na delu predmetne nepokretnosti otpao, odnosno uzima se da nije ni postojao, tužilja se bez obzira na važeće stanje u javnim knjigama ne može legitimisati kao vlasnik predmeta izvršenja, zbog čega su neosnovani žalbeni navodi da je sve do brisanja upisa prava svojine tužilje kao vlasnika - dela stana u javnim knjigama ista ovlašćena da zaustavi proces njegove javne prodaje u sudskom izvršnom postupku. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu, Gž 5326/08 od 11.09.2008)

IZVRŠENJE STRANE IZVRŠNE ISPRAVE (Član 25. Zakona o izvršnom postupku)

79. Privremena mera suda u Sloveniji može kao odluka stranog suda biti priznata u Jugoslaviji, ako su ispunjeni svi zakonski uslovi za priznanje strane sudske odluke. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 46/93)

80. O zahtevu za priznanje strane sudske odluke može se odlučiti i van ročišta za glavnu raspravu ukoliko su ispunjeni uslovi iz Zakona o sukobu zakona sa propisima drugih zemalja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 737/91) - 42 -

IZVRŠNI POSTUPAK

81. Za priznavanje stranih sudskih odluka, posle stupanja na snagu Zakona o sukobu zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima, nadležan je sud koji je u smislu člana 22, odnosno člana 23. Zakona o redovnim sudovima stvarno nadležan za donošenje odluke, odnosno za raspravljanje o spornom predmetu po kome je doneta strana sudska odluka. (Vrhovni sud Srbije, R. 33/87)

82. Svako ko ima pravni interes može tražiti priznanje strane sudske odluke ako su za to ispunjeni uslovi iz čl. 17. i 19. Uvodnog zakona za ZPP koji se primenjuju na osnovu čl. 107. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 716/87)

83. Izvod iz matične knjige inostranog organa, koji sadrži konstataciju o razvodu braka, ne predstavlja stranu sudsku odluku za priznanje od strane našeg suda. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 285/85)

84. Pravosnažnost presude stranog suda ne nastupa pravosnažnošću rešenja o njenom priznanju, već danom označenim u klauzuli same presude, pa se obračun sredstava iz presude stranog suda ne vrši prema kursu na dan dospelosti duga, već na dan kada je zatraženo izvršenje. (Okružni sud, Kragujevac, Gž. 1593/85)

85. Rešenjem o priznanju i izvršenjem donetom u smislu odredbe člana 101. stav 3. u vezi člana 96. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima, strana se sudska, odnosno arbitražna odluka priznaje i utvrđuje njena izvršnost, a ne određuje se njeno prisilno izvršenje. Protiv tog rešenja dužnik može izjaviti jedino žalbu u smislu odredbi člana 101. stav 3. i 4. tog zakona i to samo iz razloga što smatra da nisu ostvarene predpostavke iz člana 101. stav 2. navedenog zakona. Ako nije doneto rešenje iz člana 101. stav 3. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima o priznavanju strane sudske, odnosno arbitražne odluke, može kao o prethodnom pitanju rešavati sud i u postupku njenog prisilnog izvršenja. Protiv rešenja o izvršenju donetog u tom postupku (član 38. stav 1. ZIP), dužnik može izjaviti jedino prigovor u smislu člana 48. do 54. ZIP. Pri tome se kao razlog koji prema odredbi člana 50. ZIP sprečava izvršenje, smatra i nepostojanje predpostavki za priznanje strane sudske odluke. (Zaključak sa savetovanja u Saveznom sudu, od 14. juna 1984. godine) - 43 -

IZVRŠNI POSTUPAK

86.

Rešenje suda kojim se priznaje snaga izvršnog naslova odluci stranog suda (legalizacija odluke stranog suda) ne može se uspešno pobijati razlogom da je dužnik delimično isplatio dug. Taj razlog može biti relevantan za prigovor protiv rešenja o dozvoli izvršenja. (VSK, Gž. 243/81)

87.

Počev od stupanja na snagu ZIP (od 1. 10. 1978.) za izdavanje rešenja o izvršenju stranih sudskih odluka nadležan je opštinski sud. (VSV, Gž. 222/80)

PRIMENA ODREDABA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU (Član 27. Zakona o izvršnom postupku)

88. Zbog hitne prirode postupka izvršenja zastoj se može odrediti samo izuzetno i krajnje restriktivno. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem – kako proizilazi iz stanja u spisima - odbio da zastane sa postupkom sprovođenja izvršenja kao i da ga prekine po predlogu izvršnog dužnika. Ocenio je da nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 27. Zakona o izvršnom postupku i člana 219. Zakona o parničnom postupku odn. člana 27. Zakona o izvršnom postupku i člana 214. i 215. Zakona o parničnom postupku (u pogledu prekida). Postupak izvršenja i obezbeđenja je hitan i zastoj izvršnog postupka se može odrediti krajnje restriktivno (samo u slučajevima zahteva za izuzeće iz člana 67. stav 2. Zakona o parničnom postupku i sl.). Dakle, prvostepeni sud pravilno - analizirajući navode izvršnog dužnika iz žalbe, a kojima traži zastoj u postupku sprovođenja izvršenja, poštujući i nalog Višeg suda - ceni ispunjenost zakonskih uslova. Zastoj ili prekid postupka izvršenja odbija pobijanim rešenjem, nalazeći da nisu ispunjeni zakonski uslovi. Pravilnost ove odluke suda ne dovode u pitanje navodi žalbe kojima se ukazuje na pregovaranje stranaka o načinu ispunjenja obaveze, jer se zastoj ili prekid postupka određuje samo u zakonom predviđenim razlozima, a pregovori stranaka nisu jedan od njih. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 2053/08 od 25.12.2008. godine)

89. Ako oceni da je to celishodno, izvršni sud može zastati sa postupkom izvršenja. - 44 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: U postupku izvršenja i obezbeđenja će se shodno primenjivati odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (supsidijarna primena parničnog procesnog prava) - član 27. Zakona o izvršnom postupku. U postupku koji se odnosi na izvršenje na nepokretnosti koja nije upisana u javnu knjigu, sud će - po prijemu predloga za izvršenje i isprava na osnovu kojih se može izvršiti upis - bez odlaganja isprave dostaviti sudu, organu ili organizaciji koja vodi registar radi upisa, i zastati sa postupkom dok postupak upisa ne bude okončan (institut zastoja u izvršnom postupku) - član 153. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Dakle, institut zastoja u izvršnom postupku je predviđen ali nije u tom postupku regulisan kao samostalan. Međutim, pravila o zastoju su navedena u Zakonu o parničnom postupku: Sud će zastati sa postupkom kada je to izričito predviđeno zakonom ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno – član 219. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Sud će doneti rešenje o zastajanju sa postupkom po službenoj dužnosti da bi sačekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pružio mogućnost da se preduzme neka radnja u postupku - član 219. stav 2. Zakona o parničnom postupku. U rešenju o zastajanju sa postupkom sud određuje i koliko će zastajanje trajati - član 219. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Supsidijarna primena parničnog procesnog prava znači da se pravila parničnog postupka primenjuju tek ako nema odredbi izvršnog postupka ili te odredbe nisu potpune, uz sledeću rezervu - da pravila parničnog postupka nisu u koliziji sa pojedinim odredbama izvršnog postupka, sa celovitom procedurom izvršnog postupka ili sa načelima tog postupka. Znači, odredbe izvršnog postupka prema odredbama parničnog postupka odnose se kao materijalno pravo prema procesnom pravu. U konkretnom slučaju, pobijano rešenje nema razloge o celishodnosti predloga dužnika za zastoj tj. razloge o celishodnosti da se zastane sa postupkom. Zaključak prvostepenog suda - da izvršni postupak poznaje institut odlaganja izvršenja i da bi zbog toga institut zastoja bio direktno u suprotnostima sa odredbama izvršnog postupka - ne može se ispitati dok se ne oceni celishodnost predloga dužnika za zastoj postupka. Na drugoj strani, iz izloženog je očigledno da se ne može prihvatiti mišljenje prvostepenog suda da je institut zastoja iz parničnog postupka u koliziji sa izvršnim postupkom. U tom smislu, na primer - izvršni postupak ne reguliše institut prekida postupka, ali zato taj institut reguliše Zakon o parničnom postupku, pa je opet očigledno da kod instituta prekida nema kolizije između izvršnog i parničnog postupka. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1067/08 od 07.08.2008. godine)

90. Izvršni sud nije u obavezi da, pre određivanja izvršenja na osnovu presude kojom je uređen način održavanja ličnih odnosa između roditelja i maloletnog deteta, pribavlja nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. - 45 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Ispitujući pobijano rešenje o izvršenju u smislu odredbe čl. 372. ZPP-a u vezi sa čl. 27. ZIP-a, ovaj sud je ustanovio da je doneseno pravilnom primenom odredaba ZIP-a o izvršenju iz oblasti porodičnog prava. Neosnovano se žalbom izvršnog dužnika pobija prvostepeno rešenje o izvršenju jer kako navodi presuda Opštinskog suda u V. posl. br. I P. 1387/04 od 07.06.2005. godine nije podobna za izvršenje u uslovima izmenjenog činjeničnog stanja. Prema odredbi čl. 34. st. 1. ZIP-a izvršna isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Stav 3. izreke presude Opštinskog suda u V. posl. br. I P. 1387/04 od 07.06.2005. godine sadrži sve elemente iz odredbe čl. 34. st. 1. ZIP-a, pa predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje se izvršenje radi održavanja ličnih odnosa izvršnog poverioca kao oca i maloletne dece, može sprovesti. Izvršni dužnik pobijajući utvrđeno činjenično stanje u žalbi navodi da prvostepeni sud određuje način održavanja ličnih odnosa maloletne dece i izvršnog poverioca bez pribavljanja mišljenja organa starateljstva, iako je to bilo nužno u ovoj vrsti postupka. U izvršnom postupku sud prinudno sprovodi izvršenje obaveze iz izvršne isprave jer je izvršni dužnik dobrovoljno ne ispunjava, a ne donosi odluku o zaštiti prava deteta niti o vršenju ili lišenju roditeljskog prava u smislu odredbe čl. 270. Porodičnog zakona, zbog čega nema obavezu pribavljati nalaz i stručno mišljenje organa strateljstva ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Međutim, zbog specifičnosti ove vrste izvršenja, prvostepeni sud je postupio prema odredbi čl. 41. st. 2. ZIP-a i dana 08.02.2008. godine održao ročište na kojem je saslušao stranke iz čijih iskaza proizlazi da je ne postoji nijedan ozbiljan i opravdan razlog da izvršni dužnik izvršnom poveriocu uskraćuje održavanje ličnih odnosa sa maloletnom decom jer je izvršni poverilac spreman da maloletnom J. K. u vreme koje je određeno za održavanje ličnih odnosa daje terapiju u naredne 3 godine za koliko je predviđeno da uzima terapiju, dok je samo procena izvršnog dužnika da maloletni A. K. ne želi da održava lične odnose sa ocem, a da bi boravak maloletne J. K. kod oca narušio njen duševni mir i ozdravljenje zbog toga što je do prekida u kontinuitetu održavanja ličnih odnosa sa izvršnim poveriocem došlo 2007. godine. Pobijano rešenje o izvršenju je doneto u svemu u skladu sa odredbom čl. 224. ZIP-a i izvršnom ispravom, a bez izmene izvršne isprave od volje i procene izvršnog dužnika ne može zavisiti da li će se i kako vršiti održavanje ličnih odnosa maloletnih A. i J. K. sa ocem, ovde izvršnim poveriocem, zbog čega su bez osnova i žalbeni navodi izvršnog dužnika da maloletna deca odbijaju da idu kod oca jer su se odvikla od održavanja kontakata sa njim i da bi nagli odlazak bez postepene pripreme dece (koja bi podrazumevala viđanje sa ocem par sati u prisustvu majke, potom bez njenog prisustva, zatim celodnevni boravak i tek onda boravak sa noćenjem kod oca) za maloletnu decu predstavljao šok, koji bi naročito ugrozio lečenje maloletne J. K. koja boluje od epilepsije. Takođe, na ročištu održanom dana 08.02.2008. godine je utvrđeno da izvršni poverilac ima prebivalište na adresi koja je naznačena u predlogu za izvršenje u F. u ul. M. T. br. 1 gde će maloletna deca i boraviti u vreme održavanja ličnih odnosa sa ocem, ovde izvršnim poveriocem, pa su neosnovani žalbeni navodi izvršnog dužnika da ne zna gde će maloletna deca boraviti sa ocem. Kako izvršni dužnik u žalbi ne ističe nijedan osnovan razlog iz odredbe čl. 15. ZIP-a koji sprečava izvršenje, ovaj sud je primenom odredbe čl. 387. tačka 2. ZPP-a u vezi sa čl. 27. ZIP-a, odlučio kao u izreci. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu posl. br. Gž. 1523/08 od 26.03.2008. godine) - 46 -

IZVRŠNI POSTUPAK

91. S obzirom na shodnu primenu Zakona o parničnom postupku ( na osnovu člana 27. Zakona o izvršnom postupku ), izvršni poverilac koji je strano pravno lice - i u izvršnom postupku je dužan da u predlogu imenuje punomoćnika za prijem pismena. Ukoliko to ne učini, predlog će biti odbačen.

Iz obrazloženja: U izvršnom postupku shodno se - prema odredbama člana 27. Zakona o izvršnom postupku primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. Zbog toga, prvostepeni sud pravilno nalazi da je - shodnom primenom odredbe čl. 187. st. 2. Zakona o parničnom postupku - izvršni poverilac, s obzirom da mu je sedište u inostranstvu, u predlogu za izvršenje bio dužan da imenuje punomoćnika za prijem pismena. Kako on to nije učinio - to je pravilno prvostepeni sud predlog odbacio, kao u pobijanom rešenju. Uslov za odbačaj u toj situaciji nije prethodni nalog za otklanjanja ovog propusta. Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 387. st. 1. tač. 2. Zakona o parničnom postupku, pobijana odluka se potvrđuje kao pravilna a žalba izvršnog dužnika odbija - kao u dispozitivu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 416/07 od 23.02.2007. godine)

92. Ako se u izvršnom postupku postavi zahtev za deobu zajedničke nepokretnosti - tada je izvršni sud dužan da obustavi izvršni postupak i po pravnosnažnosti rešenja odredi nastavak po pravilima vanparničnog postupka.

Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari imenovani je, kao predlagač, 13.04.2006. godine podneo predlog protiv označenih lica radi deobe zajedničke nepokretnosti putem javne prodaje. Imajući to u vidu, a s obzirom na sadržinu predloga - radi se o predlogu iz člana 149. Zakona o vanparničnom postupku, radi deobe zajedničke stvari, o čijoj osnovanosti odlučuje vanparnično odeljenje prvostepenog suda. Zato je prvostepeni sud propustio da postupi analogno članu 19. Zakona o parničnom postupku, obustavi izvršni postupak i po pravnosnažnosti rešenja odredi nastavak po pravilima vanparničnog postupka. Kako je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu iz člana 361. stav 1. u vezi člana 15. stav 1. Zakona o parničnom postupku i člana 27. Zakona o izvršnom postupku, na osnovu člana 387. tačka 3. Zakona o parničnom postupku - žalba je usvojena i prvostepeno rešenje ukinuto. U ponovljenom postupku sud će to imati u vidu, odlučiće rešenjem o obustavi postupka i nakon njegove pravnosnažnosti predmet dostaviti vanparničnom odeljenju istog suda na dalji postupak. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 2522/05 od 23.11.2006. godine) - 47 -

IZVRŠNI POSTUPAK

93. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji kojim je predviđeno da se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, za koji je doneta odluka o restrukturiranju, nakon dana stupanja na snagu ovog Zakona ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja - član 31. stav 2. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u N... I. br. ______od 16.08.2006. godine odbačen je predlog izvršnog poverioca za izvršenje kao nedozvoljen. Izvršni poverilac žalbom pobija prvostepeno rešenje iz svih zakonom propisanih razloga, navodeći da je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka u onom delu koji se odnosi na izvođenje dokaza, te da je prvostepena odluka dovedena u pitanje samim tim što se zasniva na proveri podataka koji se nalaze na sajtu Agencije za privatizaciju a ne na zvaničnom dokumentu Agencije za privatizaciju. Korporaciju čini više preduzeća. Tačno je da je ova korporacija kao celina u procesu restrukturiranja, ali vremenom su se pojedine firme iz njenog sastava osamostalile i počele da se pojavljuju u pravnom prometu kao samostalni subjekti. Jedna od takvih je i “P... E...”. Proverom na pomenutom sajtu, izvršni poverilac je došao do saznanja da je Korporacija u procesu restrukturiranja, ali da je izvršni dužnik samostalni privredni subjekt u pravnom prometu i da nije u postupku restrukturiranja. Predložio je da sud preinači ožalbeno rešenje da dozvoli izvršenje, ili da prvostepeno rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Postupajući na osnovu člana 14. u vezi člana 27. Zakona o izvršnom postupku i ispitujući pobijano rešenje shodno članu 388. a u vezi člana 372. Zakona o parničnom postupku, Viši trgovinski sud nalazi da je žalba izvršnog poverioca osnovana. Prema stanju u spisima, prvostepena odluka je doneta shodno članu 31. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji kojim je predviđeno da se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, za koji je doneta odluka o restrukturiranju nakon dana stupanja na snagu ovog Zakona ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja u roku od dve godine od dana donošenja odluke o restrukturiranju. Odlučnu činjenicu – da se postupak restrukturiranja nad korporacijom odnosi i na izvršnog dužnika kao zavisno preduzeće, sud je utvrdio na osnovu sprovedenih izviđajnih radnji, konstatovanih službenom beleškom sačinjenom dana 29.08.2006. godine. Međutim, iz ove službene beleške se ne vidi na osnovu kojih dokaza je prvostepeni sud izveo pomenuti zaključak. Iz odluke Agencije za privatizaciju broj R. _______od 29.06.2006. godine proizilazi da se pokreće postupak restrukturiranja subjekta privatizacije Holding korporacije. U ovoj odluci Agencija za privatizaciju se nigde ne spominje izvršni dužnik – “P... E...”. Postupak restrukturiranja se odnosi samo na ona preduzeća koja su navedena u odluci Agencije za privatizaciju. To proizilazi kako iz člana 19. i 20. Zakona o privatizaciji, tako i iz svih odredbi Uredbe o postuplku i načinu restrukturiranja preduzeća i drugih pravnih lica. Tako, na primer, članom 10. i 11. Uredbe je predviđeno da će Agencija za privatizaciju bez odlaganja obavestiti nadležni registarski sud o pokretanju postupka restrukturiranja, da se u firmu subjekta koji se restrukturira dodaje prilikom potpisivanja ta oznaka, kao i da je preduzeće koje se restrukturira dužno da u dokumentaciji naznači da se nalazi u tom postupku, pa je očigledno da se bez izričite odluke Agencije ne može smatrati da je u restrukturiranju bilo koje zavisno preduzeće matičnog preduzeća prema kome - 48 -

IZVRŠNI POSTUPAK je pokrenut postupak restrukturiranja. Drugo je, i faktičko, pitanje uticaja matičnog preduzeća u restrukturiranju na status zavisnih preduzeća koja nisu u restrukturiranju. Prema tome, prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo, odnosno odredbe Zakona o privatizaciji i Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja preduzeća drugih pravnih lica, zbog čega je i činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno. Naime, izvršni dužnik se u navedenoj odluci o restrukturiranju subjekta privatizacije Holding korporacije ne spominje a takođe, pored njegovog naziva ne stoji – da se nalazi u postupku restrukturiranja, što se može videti iz izvoda sa sajta od 25.06.2006. godine, priloženog u spisima predmeta. Zbog svega navedenog, prvostepeno rešenje je valjalo ukinuti, a prvostepeni sud će u ponovnom postupku, bez bitnih povreda odredaba izvršnog i parničnog postupka i uz pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i pravilnu primenu materijalnog prava, doneti odluku zasnovanu na Zakonu. Iz iznetih razloga, Viši trgovinski sud je našao da je žalba izvršnog poverioca osnovana zbog čega je odlučeno kao u izreci ovog rešenja, shodno članu 387. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku. ( Rešenje Višeg trgovinskog suda u Beogradu, Iž. br. 1865/06 od 19.10.2006. godine)

94. U situaciji kada izvršni dužnik prigovorom na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ospori samo deo rešenja, a deo duga učini nespornim - za taj neosporeni deo duga rešenje o izvršenju postaje pravnosnažno. Iz obrazloženja: U žalbi se neosnovano navodi da je prvostepeni sud pogrešno proglasio pravnosnažnim rešenje o izvršenju u označenom delu, jer je - s obzirom na činjenicu da prigovorom za navedeni iznos isto nije osporeno - pravilna odluka prvostepenog suda. Tačni su žalbeni navodi da je u prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave istican i prigovor mesne nenadležnosti Trgovinskog suda u N. S. te da je - zbog toga - sud trebalo da ispita osnovanost navedenog prigovora, budući da je izvršni poverilac nadležnost Trgovinskog suda u N. S. za odlučivanje u izvršnom postupku zasnovao na činjenici da izvršni dužnik poseduje tekući račun kod banke čije je sedište u N. S, a što je prvostepeni sud propustio da učini. Međutim, donošenje odluke od mesno nenadležnog suda ne predstavlja apsolutno bitne povrede koje vode ukidanju odluke - član 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji se - shodno članu 27. Zakona o izvršnom postupku - primenjuje i u postupku izvršenja. Zbog toga, navedena povreda nije od uticaja na pravilnost pobijane odluke, pa ni izneti žalbeni navodi u pogledu prigovora mesne nenadležnosti označenog izvršnog suda nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 2556/06 od 28.11.2006. godine)

95. Kada tokom postupka izvršenja dužnik dva puta bude pronađen na adresi iz predloga i tek nakon toga, u toku istog postupka, bude izveštajem pošte konstatovano da je odseljen - tada nema mesta obustavi postupka zbog neurednosti. - 49 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Napadnutim rešenjem obustavljen je postupak izvršenja i ukinute sprovedene radnje. Poverilac je blagovremeno izjavio žalbu, a Okružni sud ga je ukinuo. Naime, sud obustavlja postupak zato što poverilac nije dostavio novu adresu dužnika, nakon izveštaja pošte da je dužnik odseljen sa prvobitno označene adrese, pozivajući se pri tom na odredbe člana 103. stav 4. Zakona o parničnom postupku (odbacivanje neurednih podnesaka ). U konkretnom slučaju, dužnik je u toku postupka dva puta "pronađen" od strane izvršnog radnika na adresi označenoj u predlogu za izvršenje, a tek nakon toga, u toku istog postupka, prema izveštaju pošte dužnik je odseljen sa naznačene adrese. Prema podacima u spisima dužnik nije obavestio sud o promeni adrese. U ovom slučaju ne radi se o neurednom podnesku, te odredbe koje regulišu neuredne podneske ne mogu biti osnov za obustavu postupka, jer tako nešto u njima nije predviđeno. Pošto je dužnik promenio adresu u toku postupka, a nije obavestio sud, morale su biti primenjene odredbe člana 139. Zakona o parničnom postupku, po kojima se u takvoj situaciji dalja dostava vrši preko oglasne table suda. (Iz rešenja Opštinskog suda u Nišu, 129/05 od 24.02.2006. godine i iz rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. 1156/06 od 17.04.2006. godine )

96. Označavanje samostalne ugostiteljske radnje kao izvršnog dužnika u uvodu rešenja kojim se predlog za izvršenje odbacuje, bez označavanja fizičkog lica - vlasnika te radnje, ne predstavlja bitnu povredu iz čl. 361. st. 2. tač. 9. Zakona o parničnom postupku, jer se nedostatak ne odnosi na žalioca - izvršnog poverioca. Iz obrazloženja: Navedenim prvostepenim rešenjem odbačen je predlog za izvršenje od 10.02.2006. godine. Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnog poverioca da je prvostepeni sud u uvodu pobijanog rešenja označio kao dužnika samo samostalnu ugostiteljsku radnju a ne i izvršnog dužnika drugog reda. Označavanje samostalne radnje kao stranke, bez oznake njenog vlasnika, zaista predstavlja označavanje lica koje ne može biti stranka u postupku. U smislu čl. 73. st. 1. Zakona o parničnom postupku stranka može biti svako fizičko i pravno lice. Kako radnja nema svojstvo pravnog lica ( jer - prema Zakonu o privatnim preduzetnicima - fizičko lice osniva radnju radi obavljanja delatnosti i sticanja dobiti, a za obaveze radnje odgovara celokupnom svojom imovinom ) - sledi da stranka u postupku može biti samo imalac te radnje. Prvostepeni sud je propustio da označi vlasnika radnje u uvodu pobijanog rešenja, iako je poverilac u predlogu istog označio, ali se navedeni nedostatak ne odnosi na žalioca, pa je - u smislu čl. 361. st. 2. tač. 9. Zakona o parničnom postupku - taj propust bez uticaja na odlučivanje u konkretnom postupku. Pri tome, izvršni poverilac je u predlogu za izvršenje označio dva izvršna dužnika. Kao dužnika pod rednim brojem 1. označio je samostalnu radnju ( dakle, vlasnika ), a pod rednim brojem 2. je označio imenom i prezimenom - takođe vlasnika. - 50 -

IZVRŠNI POSTUPAK Kako je kao dužnik prvog reda označeno fizičko lice, vlasnik radnje, a kao dužnik drugog reda to isto fizičko lice - sledi da samo prividno postoje dva izvršna dužnika, a da stvarno postoji samo jedan dužnik, fizičko lice koje je vlasnik radnje, koje za sve svoje obaveze (i one preuzete u obavljanju delatnosti preko registrovane radnje, kao i one koje su preuzete izvan te delatnosti) - odgovara celokupnom svojom imovinom. Stoga nisu osnovani navodi žalbe da u uvodu nisu označena oba izvršna dužnika, jer dva izvršna dužnika i ne postoje. Kako je već navedeno - propust da se u uvodu označi ime i prezime fizičkog lica, vlasnika radnje, kao nedostatak koji se ne odnosi na žalioca, bez uticaja je na odluku u ovoj pravnoj stvari. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 534/06 od 22.03.2006. godine)

97. Bivši vlasnik akcija izvršnog dužnika kao izvršni poverilac, više nije aktivno legitimisan da traži izvršenje na osnovu izvršne isprave kojom je izvršni dužnik obavezan da održi vanrednu skupštinu akcionara društva u određenom roku. Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je predlogom za izvršenje - kako proizlazi iz spisa predmeta - predložio da sud. na osnovu izvršne isprave (rešenje Trgovinskog suda u Z..., R. 51/06 od 12.05.2006. godine) odredi izvršenje obaveze iz izvršne isprave - sazivanje i održavanje vanredne skupštine društva sa dnevnim redom kao u izreci naznačenog rešenja. Izvršni dužnik žalbom pobija navedeno rešenje, obrazlažući da izvršni poverilac od 15.06.2006. godine više nije vlasnik akcija, jer ih je Ugovorom o osnivanju preduzeća preneo na novog vlasnika, zbog čega nije aktivno legitimisan da traži ovo izvršenje. U tom smislu, dostavio je i odgovarajuće dokaze (Obrazac obaveštenja o posedovanju akcija s pravom glasa i statistički prikaz vlasništva preduzeća). Iz svega proizlazi da su osnovani žalbeni navodi izvršnog dužnika - da izvršni poverilac više nije vlasnik akcija izvršnog dužnika te da nije legitimisan da traži izvršenje ove izvršne isprave zbog odsustva pravnog interesa. Prvostepeni sud je, dakle, učinio bitnu povredu pravila parničnog postupka, iz člana 361. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, na koje inače drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Zbog toga je prvostepeno rešenje ukinuto, u smislu člana 387. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 1939/2006 od 19.10.2006. godine)

98. Kada je podnet neuredan predlog za izvršenje, a predlog je za stranku podneo advokat koji uz predlog nije dostavio punomoćje za zastupanje, sud će ga odbaciti.

- 51 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Sud će neuredan predlog za izvršenje, podnet od advokata koji uz predlog nije dostavio punomoćje za zastupanje, odbaciti na osnovu odredbe člana 92. stav 1. i člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku. Po novom Zakonu o parničnom postupku sud nije obavezan da punomoćniku ostavlja naknadni rok za dostavu punomoćja, kako je to bilo propisano ranijim članom 98. stav 2. starog Zakona. U ovakvoj situaciji nema mesta primeni člana 78. stav 5. Zakona o parničnom postupku, jer se navedena odredba ne odnosi na punomoćnike. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda, sa sednice Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20. 09.2005. godine)

99.

Ako poverilac kao dužnika u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave označi samo samostalnu trgovinsku radnju uz oznaku firme ali ne i njenog vlasnika, dužnik nije pravilno označen te je predlog poverioca neuredan. (VPSS, Pž. 9615/96)

100.

Otvaranjem stečajnog postupka nad dužnikom prekida se postupak izvršenja. Pri tom nije bitno što je rešenje o izvršenju već doneto, već da ono nije u potpunosti sprovedeno. (VPSS, Pž. 7174/96)

101.

Sud će rešenjem odbiti predlog za odlaganje izvršenja dužnika, pošto je rešenjem tog suda o tome već pravosnažno odlučeno. (Okružni sud, Beograd, Gž. 2844/96)

102.

Presuda ne postaje izvršna isprava stavljanjem klauzule izvršnosti, već istekom roka za dobrovoljno izvršenje činidbe. (VPSS, Pž. 5634/95)

103.

Ne postoje uslovi za određivanje privremene mere u sporu pred privrednim sudom, kojom bi se zabranilo suvlasnicima da preduzimaju poslove koji prevazilaze okvir redovnog upravljanja nepokretnostima bez saglasnosti tužioca kao suvlasnika. (VPSS, Pž. 5808/95)

104. Dostavljanje rešenja donetog u izvršnom postupku mora biti izvršeno dužniku saglasno propisima Zakona o parničnom postupku o dostavljanju, pa propuštanje u dostavljanju predstavlja bitnu povredu postupka. (VSS, Pzz. 20/94) - 52 -

IZVRŠNI POSTUPAK

105. Neuredan je predog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave ako u istom poverilac nije postavio i zahtev da sud u roku od 8 dana namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima. Ukoliko poverilac po pozivu suda ne izvrši dopunu odnosno ispravku predloga za izvršenje sud će zahtev poverioca odbaciti kao neuredan. (VPSS, Pž. 651/91)

106. Odredbe Zakona o izvršnom postupku o nadležnosti suda za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima određene čl. 194. ZIP-a predstavljaju isključivo mesnu nadležnost suda, pa je bez uticaja ugovorna odredba između stranaka o ugovorenoj nadležnosti nekog drugog suda, koja će doći do primene u parnici ukoliko do iste dođe ali ne i u postupku izvršenja. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2225/91)

107. Ako je poverilac podneo predlog za izvršenje protiv dužnika nad kojim je otvoren stečajni postupak, takvo izvršenje se ima prekinuti u skladu sa članom 212. ZPP-a i članom 99, Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 7998/91)

108. Dopuštenost revizije u sporovima iz radnih odnosa, u smislu člana 382. stav 4. tačka 2. ZPP, ne proteže se i na izvršni postupak, bez obzira na to što izvršnu ispravu pradstavlja odluka doneta u radnom sporu. (VSK, Rev. 10/84)

109. U izvršnom postupku se ne primenjuje odredba člana 333. ZPP (pravosnažnost odluke) pa sud nije dužan da po službenoj dužnosti pazi da li je na osnovu iste izvršen isprave već ranije određeno izvršenje, već određuje izvršenje sve dok ono ne bude sprovedeno. U izvršnom postupku primenjuje se shodno odredbama člana 352. ZPP, pa se nove činjenice i dokazi mogu pregledati i u žalbi (član 14. ZIP). (VPSS, Pž. 3245/81)

110. Kada je jedna osoba upućena na parnicu od izvršnog suda dokazala da ona nije osoba protiv koje je donesena izvršna isprava i određeno izvršenje, njoj pripadaju troškovi parničnog postupka. Na ovaj slučaj se ne primenjuje čl. 160. ZPP, jer nije izlučna tužba treće osobe već je u pitanju promašena pasivna legitimacija u izvršnom postupku. (VSS Subotica, Gž. 418/80) - 53 -

IZVRŠNI POSTUPAK

111. Kao u parničnom, tako i u izvršnom postupku, shodno članu 156. Zakona o parničnom postupku u vezi s članom 14. Zakona o izvršnom postupku, troškovi izvršnog postupka moraju se ne samo opredeljeno navesti, već istovremeno pri zahtevanju i dokazati. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 941/80)

ZNAČENJE POJEDINIH REČI I IZRAZA (Član 28. Zakona o izvršnom postupku)

112. Iz materijalnopravnog odnosa nalogodavca ( sa bankom i sa korisnikom garancije ) proizilazi njegova aktivna legitimacija ( svojstvo izvršnog poverioca ) za izdavanje bankarske garancije da - u postupku obezbeđenja - zahteva određivanje privremene mere kojom će se zabraniti isplata po izdatoj garanciji. Iz ovog materijalnopravnog odnosa potiče njegovo pravo da zahteva trpljenje - nečinjenje. Iz obrazloženja: Tužilac je u tužbi postavio tužbeni zahtev da se utvrdi da bankarske garancije br. 2020 od 14.04.2006. godine i br. 7279 od 29.12.2005. godine, izdate od strane prvotuženog a u korist drugotuženog, nemaju pravnu važnost i ne proizvode nikakva pravna dejstva, što su tuženi dužni da priznaju i trpe, te da se drugotuženi obaveže da ih tužiocu vrati. Ovo je tužilac obrazložio navodeći da je on bio nalogodavac za izdavanje obe bankarske garancije, da su iste bankarske garancije izdate radi garantovanja vraćanja neopravdanog avansa ( garancija br. 2020 ), odnosno kao garancija za dobro i kvalitetno izvršenje posla ( garancija br. 7279 ) obe po osnovu Ugovora o građenju od 26.12.2005. godine. Suština tužiočevih navoda je da se tuženi u poslovnim odnosima nastalim iz Ugovora o građenju u odnosu na tužioca ponaša protivpravno, jer ga onemogućava da izvrši svoje ugovorne obaveze, a da pritom vrši zloupotrebu svojih prava iz bankarske garancije čiji je korisnik - pokušava da ih naplati bez ikakvog pravnog osnova. Predlog za određivanje privremene mere tužilac je obrazložio postojanjem svog nenovčanog potraživanja koje se sastoji u pravu utvrđenja da je prestao pravni odnos povodom koga su garancije izdate, odnosno zahtevu za nečinjenje (neisplatu) usled nenastupanja uslova iz garancija. Uz to, istakao je da su privremene mere potrebne radi sprečavanja nastanka nenadoknadive štete na njegovoj strani, a koja bi nastupila realizacijom navedenih garancija. Može se zaključiti da u konkretnom slučaju tužilac ima aktivnu legitimaciju za podnošenje predloga za određivanje privremene mere radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja a u smislu članova 28. stav 1. tačka 1. i 2. i 302. Zakona o izvršnom postupku, jer prema tuženima ima zahtev za trpljenje, kojim želi ishodovati zabranu naplate po izdatom instrumentu obezbeđenja bankarskim garancijama, za čije izdavanje je on bio nalogodavac. - 54 -

IZVRŠNI POSTUPAK Naime, prethodno ukazuje da bankarska garancija br. 7279 ima pretpostavljen dopušten osnov obavezivanja, koji se ogleda u datom obezbeđenju investitoru radova da će se moći i imati iz čega naplatiti ukoliko prilikom primopredaje radova bude ustanovljeno da oni nisu kvalitetno izvedeni. U aktuelnoj fazi postupka, pri postojećim navodima parničnih stranaka o prekidu radova i poremećaju poslovnih odnosa, te u odsustvu dokaza o izvršenoj primopredaji radova, tužilac ima aktivnu legitimaciju da se od moguće zloupotrebe od strane korisnika garancije zaštiti upravo predloženom privremenom merom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 1915/07 od 01.03.2007. godine)

OSNOVE ZA ODREĐIVANJE IZVRŠENJA (Član 29. Zakona o izvršnom postupku)

113. Ako izvršna isprava na osnovu koje je predlog za izvršenje podnet ne sadrži odredbe o kamati, sud će odbiti predlog za izvršenje u delu u kome je traženo da se odredi radi naplate zakonske zatezne kamate.

Iz obrazloženja: Na osnovu poravnanja, osporenim rešenjem - na predlog izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika - određeno je izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca u iznosu od 60.000,00 dinara i namirenja potraživanja po osnovu troškova izvršnog postupka u iznosu od 3.700.00 dinara popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i namirenjem izvršnog poverioca do iznosa dobijenog prodajom. Stavom dva osporenog rešenja odbijen je predlog za izvršenje u delu u kome je traženo da se odredi izvršenje prema izvršnom dužniku radi naplate zakonske zatezne kamate na iznos od 60.000,00 din. počev od 10.06.2006. g. pa do isplate - kao neosnovan. Protiv ovog rešenja (u stavu jedan izvršni dužnik, a protiv rešenja u stavu dva izvršni poverilac) blagovremeno su izjavili žalbe. Na osnovu izvedenih dokaza prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje koje je od odlučnog značaja u ovoj pravnoj stvari i na isto pravilno primenio materijalno pravo. Naime, na osnovu pravnosnažne i izvršne sudske odluke - podobne izvršne isprave, prvostepeni sud je odredio izvršenje na način opredeljen u izreci osporenog rešenja - stav jedan, a žalbenim navodima se pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, na koje je prvostepeni sud pravilno primenio i materijalno pravo, i ne dovode u sumnju. Izvršni dužnik samo ukazuje na svoju materijalnu situaciju i predlaže da se izvršenje odloži, što je u nadležnosti prvostepenog suda. Neosnovano se u žalbi izvršnog dužnika ukazuje da je prvostepeni sud pogrešio kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja - stav dva, jer izvršna isprava - poravnanje Opštinskog suda u Čačku ne sadrži odredbu o kamati, pa kako ova obaveza nije predviđena izvršnom ispravom, na osnovu koje je predlog za izvršenje podnet, to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja stav dva. - 55 -

IZVRŠNI POSTUPAK Naime, odredbom člana 29. Zakona o izvršnom postupku izričito je predviđeno da sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, a izvršna isprava - koja je poslužila kao osnov za donošenje rešenja o izvršenju - ne sadrži odredbe o kamati. Zbog toga su navodi žalbe izvršnog poverioca u ovom delu neosnovani i bez značaja za pravilnost odluke. (Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 241/10 od 10.03.2010. godine)

114. Sprovođenje izvršenja radi naplate novčanih potraživanja izvršnog poverioca na osnovu sudskog poravnanja može se rešenjem dozvoliti samo u obimu navedenom u sudskom poravnanju, shodno čl. 29. Zakona o izvršnom postupku. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Čačku od 10.07.2006. godine odbijen je, kao neosnovan, predlog za izvršenje izvršnog poverioca u delu u kome je tražio kamatu na iznos glavnog duga počev od 02.04.2006. godine pa do isplate. Navedenim Rešenjem Okružnog suda u Čačku od 18.10.2006. godine odbija se, kao neosnovana, žalba izvršnog poverioca, a pomenuto prvostepeno rešenje se potvrđuje. Stav je Okružnog suda da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci rešenja, i odbio predlog za izvršenje izvršnog poverioca u delu u kome je tražio kamatu na iznos glavnog duga na navedeni način, s obzirom da je u tom pravcu dao valjane razloge. U čl. 29. Zakona o izvršnom postupku je predviđeno da sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne isprave, a kako u predmetnom poravnanju nije predviđeno da izvršni poverilac ima pravo na zakonsku zateznu kamatu i za sklapanje poravnanja, te kako je u pitanju materijalno pravni zahtev koji se može ostvariti samo u parnici ili eventualno izmenom poravnanja, to je pravilan zaključak da nema mesta usvajanju predloga za izvršenje, kako je to shvatio izvršni poverilac tražeći i kamatu na glavni dug. Stoga su svi razlozi žalbe izvršnog poverioca neosnovani i iste valja odbiti. (Iz rešenja Opštinskog suda u Čačku, I. 2706/06 od 10.07.2006. godine i iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1460/06 od 18.10.2006. godine )

IZVRŠNE ISPRAVE (Član 30. Zakona o izvršnom postupku)

115. Podobna je izvršna isprava delimična presuda na osnovu priznanja, overena i potpisana od strane predsednika veća, na kojoj se nalaze potvrda pravnosnažnosti i potvrda izvršnosti i ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac, izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. - 56 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Odluka suda je, prema odredbi člana 30. tačka 1. Zakona o izvršnom postupku, izvršna isprava. Sudskom odlukom - u smislu člana 31. ovog Zakona - smatra se i presuda. Odredbom člana 34. stav 1. istog Zakona određeno je da je izvršna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac, izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Priloženi zapisnik sa ročišta za glavnu raspravu u naznačenom predmetu Prvog opštinskog suda u B. od 07.04.2005. godine predstavlja izvršnu ispravu - delimičnu presudu na osnovu priznanja, overenu i potpisanu od strane predsednika veća, na kojoj se nalaze potvrda pravnosnažnosti i potvrda izvršnosti. Ona je zato podobna izvršna isprava, jer su u njoj naznačeni izvršni poverilac, izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Pozivanje ožalbenog rešenja na odredbe čl. 341. i 342. Zakona o parničnom postupku ovde je bez značaja. Naznačene norme se odnose na pismeno izrađenu presudu, što ovde nije slučaj. Naznačena delimična presuda je sadržana u zapisniku sa ročišta i predstavlja podobnu izvršnu ispravu. Ovde presuda nije pismeno izrađena već objavljena delimična presuda predstavlja sama po sebi izvršnu ispravu čiju pismenu izradu stranke nisu tražile, već su se toga odrekle prema sadržaju ovog zapisnika i dali joj svojstvo pravnosnažne i izvršne isprave svojim saglasnim navodima. Pošto zapisnik sa naznačenog ročišta pred prvostepenim sudom sadrži sve elemente potrebne za izvršenje i predstavlja valjan izvršni naslov po kome je prvostepeni sud sa stanovišta primene slova zakona mogao i trebao postupati a na šta se osnovano ukazuje žalbom, ožalbeno rešenje je moralo biti ukinuto. Sud izvršenja u smislu člana 1. Zakona o izvršnom postupku provodi izvršenje pa ga ne interesuje obrazloženje ožalbene presude a nedostatak na zapisniku naznake da se presuda izriče "u ime naroda" po prirodi nije takav da bi učinio naznačenu ispravu nepodobnom za izvršenje. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu, Gž. 1432/06 od 14.04.2006. godine)

116. Zbog neisplaćene naknade štete od strane dužnika na osnovu izvršne isprave – presude, dužniku se ne može oduzeti putna isprava – pasoš. (Okružni sud, Negotin, Gž. 313/96)

117. Prvostepena presuda se mora tako formulisati da ista bude određena i izvršiva. (Okružni sud, Gž. 6072/96)

118. Okolnost što je izvršnom ispravom sporni stan detaljnije opisan označavanjem površine i nabrajanjem prostorija od kojih se sastoji, a što je izostavljeno u rešenju o izvršenju, nije od značaja, jer se radi o istom stanu, te se izostavljanje označenih podataka ne može smatrati prekoračenjem izvršne isprave. (Okružni sud, Beograd, Gž. 12057/96) - 57 -

IZVRŠNI POSTUPAK

119. Neosnovan je prigovor dužnika da izvršna isprava nije pogodna za izvršenje, jer izreka iste glasi na devize. (Okružni sud Beograd, Gž. 10600/95)

120. Rešenje o izvršenju je pravilno doneto ukoliko je saglasno izvršnoj ispravi i u njenim granicama, kako u pogledu ličnosti poverioca i dužnika tako i u pogledu činidbe na koju je obavezan dužnik, tj. njegove glavne i sporedne obaveze. (Okružni sud, Gž. 3671/95)

121. Biće usvojen prigovor dužnika protiv rešenja o izvršenju i obustaviće se izvršenje, ukoliko rešenje o izvršenju ne odgovara izvršnoj ispravi. (Okružni sud, Beograd, Gž. 8479/95)

122. Prvostepeni sud kao izvršni, ovlašćen je da rešenje o dozvoli izvršenja donese u svemu onako kako glasi izvršna isprava. (Okružni sud, Beograd, Gž. 8477/95)

123. Kada je utvrđujućom presudom utvrđeno pravo vlasništva tužioca na određenim nekretninama, ne može se na osnovu ove presude zahtevati i predaja ovih nepokretnosti, jer to tužbom nije traženo, a sud ne može doneti presudu van granica zahteva stranke. (VPSS, Pž. 2433/95)

124. Ako dužnik ne ukazuje na postojanje nekih drugih okolnosti koje bi mogle biti razlog sprečavanja izvršenja, a ističe prigovore i navode koje je mogao isticati u parnici, sud će pravilno odbiti prigovor kao neosnovan. (Okružni sud, Beograd, Pž. 2930/95)

125. Presuda kojom je utvrđeno da tuženik nema pravo službenosti prolaza preko parcele vlasništvo tužioca, a koja ne sadrži zabranu prestanka korišćenja službenosti prolaza ne predstavlja izvršnu ispravu. (Okružni sud, Požarevac, Gž. 1584/95) - 58 -

IZVRŠNI POSTUPAK

126.

Radi se o pravosnažno presuđenoj stvari u situaciji kada su tužioci kod tuženog u izvršnom postupku izvršili naplatu dosuđenih iznosa pravosnažnom presudom na ime naknade nematerijalne štete, a visoka inflacija od dana kada je presudom dosuđena naknada, pa do dana naplate dosuđenih iznosa u izvršnom postpku je te iznose obezvredila tako da oni nisu predstavljali pravičnu naknadu. (Okružni sud, Zrenjanin, Gž. 1378/94)

127. Odluka ustavnog suda nije izvršna isprava u smislu člana 16. i 17. ZIP-a i na osnovu takve odluke ne može se odrediti izvršenje. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 8256/93)

128. Izvršni sud je dužan da izvršnu ispravu sprovede onako, kako dispozitiv glasi. (Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 314/92)

129. Neosnovan je prigovor dužnika u izvršnom postupku da poverilac nema pravo na revalorizaciju potraživanja glavnog duga ako mu je takav zahtev dosuđen u izvršnoj ispravi. (Viši privredni sud, Pž. 2097/91)

130. Mesno nadležan za izvršenja rešenja Fonda za zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje je sud područja na kome se nalazi žiro račun ove ustanove. (Opštinski sud, Priština, I. 26197/91)

131. U sudske odluke unosi se vrednost dinara prema zakonu koji je važio u vreme donošenja sudske odluke. (Viši privredni sud, Pž. 1701/90)

132. Kada se traži izvršenje strane sudske odluke kod našeg suda, sud će prethodno, sa pravnim dejstvom za taj postupak, odlučiti o priznavanju strane odluke. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 470/90)

133. U izvršnom postupku mogu se izvršiti kondemnatorne presude koje se odnose na činidbu, davanje ili trpljenje. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1421/90) - 59 -

IZVRŠNI POSTUPAK

134. Izvršenje sudske odluke može se sprovesti samo u onom obimu koji je obuhvaćen izvršnom odlukom. Stoga se i izvršenje na revalorizovani galvni dug može sprovesti samo onda ako je takav zahtev (revalorizacija potraživanja) dosuđen u sudskoj odluci, odnosno izvršnoj ispravi. Pri tome nije bitno da li je za odgovarajući period revalorizacija bila obavezna ili je pak zavisila od ugovora, odnosno samoupravnog sporazuma. (Viši privredni sud, Pž. 6410/89)

135. Rešenje sudije za prekršaje je izvršna isprava ako glasi na ispunjenje novčane obaveze. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 681/86)

136. Pravno mišljenje Javnog beležnika izdato u stranoj zemlji, koje ne predstavlja odluku stranog suda, niti se izjednačava sa sudskom odlukom, ne ispunjava uslove za priznavanje i izvršenje kao odluka stranog suda. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 948/85)

137. Nije podobna za izvršenje isprava koja kod otklanjanja nedostataka u građevinskim radovima nema opisa, količine, vrste radova, kao i roka za njihovo ispunjenje (član 20. ZIP).U takvom slučaju ne može se ni obavezati dužnik da deponuje određeni iznos za otklanjanje nedostataka, pošto ovakva isprava nije podobna za izvršenje. (Viši privredni sud, Pž. 3129/84)

138. Za određivanje izvršenja nije dovoljno da isprava na osnovu koje se traži izvršenje ima svojstvo izvršne isprave, već da je isprava podobna za izvršenje. Stoga, ako je u izvršnoj ispravi određeno da je dužnik obavezan da zaključi deobni bilans o visini prava i obaveza, ovakva odluka nije podobna za izvršenje. (Viši privredni sud, Pž. 3763/83)

139. Stvar je pravosnažno presuđena i u pogledu predaje u posed kada je u vanparničnom postupku izvršena fizička deoba i cela nepokretnost po toj deobi pripala tužiocima iako u rešenju o deobi nije određena obaveza predaje u posed. Pravosnažno rešenje o deobi zajedničke stvari i imovine doneto u vanparničnom postupku predstavlja izvršnu ispravu u smislu člana 16. stav 2. tačka 1. i člana 20. Zakona o izvršnom postupku. (Okružni sud u Nišu, Gž. 1442/83) - 60 -

IZVRŠNI POSTUPAK

140. Administrativna zabrana na ličnom dohotku radnika izdata po njegovom pristanku nije izvršna isprava, te se na osnovu nje ne može dozvoliti izvršenje niti vršiti obustava neisplaćenog dela kredita neposredno od organizacije kod koje je radnik zaposlen, iako ova organizacija obustave po uredno primljenoj zabrani nije vršila. (Iz rešenja, Pž. 2440/83)

141. Sporazum zaključen u smislu odredaba Zakona o eksproprijaciji između ranijeg sopstvenika i korisnika eksproprijacije pred nadležnim organom uprave opštinske skupštine je, u stvari, poravnanje o iznosu naknade, koje ima snagu izvršnog naslova. Takvo poravnanje ne može se raskinuti ili menjati zbog promenjenih okolnosti u smislu čl. 133. Zakona o obligacionim odnosima, a može se pobijati samo iz razloga koji predstavljaju nedostatak volje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 723/82)

ODLUKA I PORAVNANJE (Član 31. Zakona o izvršnom postupku)

142. Sporazum poverioca i dužnika postignut pred izvršnim sudom, po kome se dužnikova obaveza iz izvršne isprave na osnovu koje je dozvoljeno izvršenje, zamenjuje obavezom koja ima drukčiji predmet, ne predstavlja samo način okončavanja izvršnog postupka, već predstavlja i novaciju izvršne tražbine (član 348. ZOO) utvrđene sudskim poravnanjem na osnovu koga se može odrediti novo izvršenje radi ispunjenja nove obaveze dužnika. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 11/93)

IZVRŠNOST ODLUKE (Član 32. Zakona o izvršnom postupku)

143. Podobne za izvršenje mogu biti samo one sudske odluke kojima je naloženo određenoj stranci ispunjenje obaveze, uz određivanje u čemu se obaveza sastoji i prema kome se ima ispuniti. - 61 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Sudska odluka je izvršna ako je njome naloženo ispunjenje potraživanja, a postala je pravnosnažna i protekao je rok za dobrovoljno ispunjenje - član 32. Zakona o izvršnom postupku. Izvršna isprava podobna je za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze odn. ukoliko u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, ovaj rok se određuje rešenjem o izvršenju - član 34. Zakona o izvršnom postupku. Proizlazi, dakle, da nije svaka sudska odluka podobna za izvršenje. Podobnost se ima ceniti prema odredbi člana 34. Zakona - u njoj moraju biti označena lica koja su poverilac i dužnik po ispravi, mora biti označen predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze, odn. ukoliko vreme nije označeno - može se odrediti rešenjem o izvršenju. Međutim, nedostaci u pogledu preostalih elemenata ne mogu se nadoknaditi u postupku prinudnog izvršenja. Samo one sudske odluke kojima je naloženo određenoj stranci ispunjenje obaveze sa određenjem u čemu se ona sastoji i sa određenjem kome se obaveza ima izvršiti mogu biti podobne za izvršenje. Rešenje na osnovu koga se izvršenje traži nema prirodu obavezujuće sudske odluke, njome nije naloženo bilo kom licu ispunjenje kakve obaveze u odnosu na drugo lice. Zato je pravilno prvostepeni sud zaključio da uslovi, u smislu člana 34. Zakona o izvršnom postupku, nisu ispunjeni tj. da navedena odluka nema kvalitet izvršnosti, u smislu člana 32. istog Zakona. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 725/11 od 06.04.2011. godine)

144. Da bi odluka za određivanje privremene mere bila izvršna, potrebno je utvrditi na koje se pokretne stvari odnosi, da li su opisane nepokretnosti vlasništvo tuženih i gde se nalaze. (Okružni sud, Beograd, Gž. 8446/96)

145. Sud je dužan utvrditi da li je odluka suda na osnovu koje se traži sprovođenje prinudnog izvršenja snabdevena urednom klauzulom izvršnosti. (Okružni sud, Beograd, Gž.2490/96)

146. Predlog za izvršenje se može podneti u roku od 10 godina, od dana kada je podneta izvršna isprava, a po proteku ovog roka po prigovoru dužnika da je izvršenje zastarelo sud će izvršni postupak obustaviti. (Okružni sud, Beograd, Gž. 1459/96)

147. Ukoliko se radi o neosnovanoj potvrdi o izvršnosti, istu ukida rešenjem onaj sud koji je tu potvrdu i dao bilo na predlog stranaka bilo po službenoj dužnosti. (Okružni sud, Beograd, Gž. 4035/95) - 62 -

IZVRŠNI POSTUPAK IZVRŠNOST PORAVNANJA (Član 33. Zakona o izvršnom postupku)

148. Ako rok za dobrovoljno izvršenje sudskog poravnanja (paricioni rok) nije određen u sudskom poravnanju, niti se može dokazati zapisnikom o poravnanju, niti javnom ispravom ili po zakonu overenom ispravom, taj rok se dokazuje pravosnažnom odlukom donesenom u parničnom postupku kojom se on određuje. (Savezni sud, Gzs. 21/95)

PODOBNOST IZVRŠNE ISPRAVE ZA IZVRŠENJE (Član 34. Zakona o izvršnom postupku)

149. Ukoliko izvršna isprava sadrži sve potrebne elemente propisane članom 34. Zakona o izvršnom postupku, tada promena naziva izvršnog dužnika brisanjem oznake "u stečaju" ne utiče na njenu podobnost. Iz obrazloženja: Zbog usvajanja Plana reorganizacije na osnovu rešenja od 24.01.2007. godine, promenjen je naziv izvršnog dužnika i brisana oznaka "u stečaju". Promena naziva izvršnog dužnika kao tuženog je izvršena pre donošenja izvršne isprave - presude nadležnog Trgovinskog suda od 19.09.2007. godine, s tim da je u izvršnoj ispravi izvršni dužnik kao tuženi označen nazivom sa naznakom “u stečaju”. Međutim, pogrešan je zaključak prvostepenog suda da ova presuda, zbog promene naziva dužnika, nije podobna za izvršenje. U konkretnom slučaju, postoji identitet izvršnog dužnika u ovoj pravnoj stvari i tuženog označenog u izvršnoj ispravi – presudi. Činjenica da je promena naziva izvršnog dužnika brisanjem oznake "u stečaju" izvršena pre donošenja izvršne isprave ne utiče na njenu podobnost, jer sadrži sve potrebne elemente propisane članom 34. Zakona o izvršnom postupku. U konkretnom slučaju označen je izvršni poverilac, izvršni dužnik, predmet vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da je pogrešno prvostepeni sud cenio ispunjenost uslova za određivanje predloženog izvršenja predviđenih čl. 34. Zakona o izvršnom postupku, pa je prvostepena odluka morala biti ukinuta. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 408/11 od 02.03.2011. godine) - 63 -

IZVRŠNI POSTUPAK

150. Ukoliko je kao izvršni dužnik označeno ortačko društvo, za sprovođenje izvršenja na imovini jednog od ortaka potrebno je da izvršni poverilac prethodno ishoduje izvršnu ispravu koja glasi na jednog od ortaka ortačkog društva. Iz obrazloženja: Navodi izvršnog poverioca izneti u žalbi - da Zakon o privrednim društvima ustanovljava solidarnu odgovornost ortaka za obaveze ortačkog društva - su tačni. Međutim, da bi se izvršenje moglo sprovesti na imovini jednog od ortaka ortačkog društva, potrebno je da izvršni poverilac prethodno ishoduje odgovarajuću izvršnu ispravu koja glasi na jednog od ortaka ortačkog društva. U predmetnom slučaju, izvršni dužnik u ovoj pravnoj stvari nije označen kao ortak - fizičko lice, već kao ortačko društvo, tako da se ne može tražiti sprovođenje izvršenja na udelu ortaka iz ortačkog društva koje on ima u trećem licu. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 737/11 od 31.03.2011. godine)

151. Ukoliko je propušteno da se u presudi kao izvršnoj ispravi odredi rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok će sud odrediti rešenjem o izvršenju. Iz obrazloženja: Izvršni poverilac u konkretnoj izvršnoj stvari traži prinudno izvršenje prema izvršnom dužniku i to na osnovu izvršne isprave - naznačene presude Osnovnog suda od 19.07.2010. godine. Tom presudom utvrđeno je da izvršni poverilac u ovoj pravnoj stvari ima pravo jednokratne službenosti, opisane u izreci, a prema izvršnom dužniku, kao korisniku poslužnog dobra i to u trajanju od 30 dana od dana pravnosnažnosti ove presude u vremenu od 7 do 19 časova, svakog dana. Ta presuda postala je izvršna dana 15.08.2010. godine, a predmetni predlog za izvršenje izvršni poverilac podneo je sudu dana 14.10.2010. godine i istim je tražio da se izvršni dužnik prinudi da mu omogućio da službenost u pitanju koristi u roku od 30 dana od prijema rešenja o izvršenju. Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je dozvolio traženo izvršenje. Imajući sve to u vidu, Viši sud nalazi da je prvostepeno rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je i činjenično stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno, te ga je i ukinuo, u smislu odredbe člana 377. Zakona o parničnom postupku. Naime, prinuda se u izvršnom postupku primenjuje kako bi se faktičko stanje saobrazilo pravu, iz kog razloga sud po službenoj dužnosti mora paziti da li je dopušteno vođenje ovog postupka i da li su ispunjeni uslovi da se primeni prinuda. Pretpostavke za izvršenje tiču se i podnetog predloga za izvršenje, zatim - izvršne isprave i izvršnog potraživanja. Potrebno je da postoji izvršno potraživanje i da je nastupila dospelost obaveze. U konkretnom slučaju, presuda na osnovu koje se traži izvršenje postala je izvršna dana 15.08.2010. godine.Istom presudom, utvrđena je jednokratna službenost u korist izvršnog poverioca i to sa ograniče- 64 -

IZVRŠNI POSTUPAK nim rokom trajanja - 30 dana od pravnosnažnosti. Predlog za prinudno izvršenje podnet je dana 14.10.2010. godine. Proizilazi i da u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Pobijanim rešenjem o izvršenju sud nije odredio ovaj rok, suprotno odredbi iz člana 34. Zakona o izvršnom postupku - ako u odluci kao izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok se određuje rešenjem o izvršenju. Iz tih će razloga prvostepeni sud u ponovnom postupku pre svega ispitati da li je predlog za izvršenje podnet u svemu prema izvršnoj ispravi, kao i da li su ispunjeni uslovi za izvršenje, koji se tiču izvršnog potraživanja, da li je potraživanje čije se namirenje traži postojalo i u momentu kada je podnet predlog izvršnog poverioca. Nakon toga će, uz pravilnu primenu procesnog i materijalnog prava, ponovo odlučiti o ovom predlogu za izvršenje. U slučaju da nađe da postoje uslovi za izvršenje, postupiće u smislu navedene odredbe iz člana 34. Zakona o izvršnom postupku. (Iz Rešenja Višeg suda u Nišu, Gž. 2 309/11 od 22.02.2011. godine)

152. Obaveza izvršnog dužnika sadržana u izvršnoj ispravi ne mora da bude određena, već je dovoljno da bude odrediva, odnosno da sadrži elemente na osnovu kojih se može tačno utvrditi šta je predmet prestacije izvršnog dužnika. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta je vidljivo je da je poverilac zahtevao izvršenje obaveze utvrđene odlukom Ministarstva trgovine, turizma i usluga, sektora Tržišne inspekcije, Odseka za kontrolu kvaliteta industrijsko prehrambenih proizvoda od 20.11.2006. godine kojom je izvršnom dužniku naloženo da poveriocu vrati iznos za plaćenu robu-komunalni traktor ATG-850/T kupljen dana 03.07.2006. godine u iznosu cene robe na dan vraćanja, pri čemu je visinu plaćenog iznosa za navedenu robu odredio saglasno računu od 03.07.2006. godine koji je priložio uz svoj predlog. Po mišljenju ovog suda, predmet potraživanja je određen ako je tačno unapred utvrđeno šta dužnik treba da čini ili ne čini da bi odgovorio svojoj obavezi. Dovoljno je ako su dati samo elementi putem kojih će se kasnije moći tačno utvrditi šta izvršni dužnik treba da čini ili ne čini - predmet potraživanja je tada odrediv (član 50. ZOO). Potraživanje koje se namiruje treba da je označeno po vrsti - novčano ili nenovčano potraživanje, potrebno je da je detaljnije određena vrsta predmeta prestacije koju izvršni dužnik treba da ispuni, naročito ako su predmet prestacije generične stvari. U konkretnom slučaju, isprava na osnovu koje je određeno prinudno izvršenje sadrži označenje izvršnog poverioca i izvršnog dužnika kao i predmet, vrstu i obim obaveze dužnika budući da obavezuje dužnika na isplatu novčanog iznosa (povraćaj plaćene cene) u visini cene tačno određene robe (komunalni traktor ATG-850/T) na dan vraćanja, odnosno na dan ispunjenja obaveze, pa je stoga ovakva isprava podobna za izvršenje u smislu odredbe člana 34. ZIP-a iako ne određuje visinu novčane obaveze dužnika u fiksnom iznosu, ali sadrži elemente na osnovu kojih je ta obaveza jasno odrediva. Imajući u vidu izneto, nisu osnovani žalbeni navodi izvršnog dužnika da je ovom ispravom obavezan da plati neopredeljen iznos novca. - 65 -

IZVRŠNI POSTUPAK Naprotiv, visina obaveze dužnika je jasno određena ali je podložna promeni u zavisnosti od cene kupljene robe koja je i sama promenjiva. Iz tog razloga, izvršni poverilac ima pravo na isplatu novčanog iznosa u visini cene robe važeće na dan ispunjenja obaveze dužnika, kako je poverilac visinu svog potraživanja i označio u predlogu za izvršenje prema iznosu cene označenom u računu o plaćenoj robi. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž 3573/08 od 31.07.2008)

153. Nema označenja izvršnog dužnika rešenje krivičnog suda ako glasi " … da se braniocu (advokatu) dosuđuju troškovi krivičnog postupka …" Iz obrazloženja: Izvršenje navedenog rešenja krivičnog suda, u čijoj izreci stoji – između ostalog - da se imenovanom advokatu " … dosuđuju troškovi krivičnog postupka u iznosu od 10.500,00 dinara i isti se imaju isplatiti u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja …" – dozvoljeno je pobijenim rešenjem prvostepenog suda. Međutim, nedostaje podatak da li je to rešenje, iako snabdeveno klauzulom o pravnosnažnosti, dostavljeno zakonskom zastupniku izvršnog dužnika - Republičkom javnom pravobraniocu. Iz predloga za izvršenje proizilazi da je tražena plenidba novčanih sredstava sa računa naznačenog Opštinskog suda dozvoljena pobijanim rešenjem. Žalba ipak, imajući sve to u vidu, osnovano ukazuje da prvostepeni sud prilikom donošenja ovog rešenja nije ispitao da li je navedena odluka krivičnog suda podobna izvršna isprava za traženo izvršenje. Relevantna odredba: Izvršna isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze - član 34. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Rešenjem krivičnog suda su dosuđeni troškovi krivičnog postupka izvršnom poveriocu, ali u izreci tog rešenja nije označen izvršni dužnik, koji bi bio dužan da plati dosuđene troškove. To čini da se ne može ispitati zakonitost pobijanog rešenja kojim je dozvoljeno izvršenje sa pomenutog računa - ne zna se ko je izvršni dužnik: Republika Srbija ili neki njen organ, Ministarstvo pravde ili pak Opštinski sud (u slučaju da je predmetno izvršenje dozvoljeno sa računa tog suda kao korisnika budžeta, jer se - po Zakonu o budžetskom sistemu - sredstva budžeta vode u sistemu konsolidovanog računa trezora u kome se nalaze podračuni direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava). Ukazani nedostatak će prvostepeni sud otkloniti u ponovnom postupku: ispitaće podobnost za izvršenje rešenja krivičnog suda kao izvršne isprave, u smislu člana 34. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, da bi nakon toga mogao doneti pravilnu i zakonitu odluku. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 950/06 od 06.06.2006. godine)

154. Za izvršenje obračuna doprinosa se uzima njegov najniži iznos ukoliko u izvršnoj ispravi nije naznačen iznos zarade kao osnovice. - 66 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Po predlogu izvršnog poverioca prvostepeni sud je odredio izvršenje prema izvršnom dužniku radi naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u korist izvršnog poverioca u ukupnom navedenom iznosu, a na osnovu naznačene presude nadležnog suda kao izvršne isprave. U svojoj žalbi izvršni dužnik neosnovano iznosi da ova presuda Opštinskog suda u konkretnom slučaju nije bila podobna za izvršenje. S tim u vezi, tačno je da u navedenoj presudi nije određen iznos doprinosa za period za koji je potrebno da se isti obračuna i uplati nadležnom fondu, niti je određena visina zarade na koju taj doprinos treba da se uplati. Ali, shodno odredbi člana 34. Zakona o izvršnom postupku, pomenuta presuda je u svakom slučaju podobna za izvršenje: u njoj je označen izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet obaveze, vrsta i vreme ispunjenja obaveze. Iako nije određen obim obaveze, kako je to već navedeno, u konkretnom slučaju taj obim je svakako odrediv u toku izvršnog postupka, a to je dovoljno imajući u vidu pomenutu odredbu, kao i odredbu člana 50. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, ukoliko u izvršnoj ispravi - kao što je to ovde - nije naznačen iznos zarade na koji treba izvršiti obračun doprinosa, onda se uzima najniži iznos doprinosa u konkretnom slučaju, a prvostepeni sud je to i uradio u ožalbenom rešenju polazeći od odgovarajućeg izveštaja Fonda PIO. Upravo imajući u vidu da je u konkretnoj situaciji obaveza bila odrediva, a da je sam izvršni dužnik time što do sada nije postupio po izvršnoj ispravi sebe doveo u poziciju da se obračun doprinosa izvrši na navedeni način - proizilazi da je njegova žalba neosnovana, zbog čega je i odbijena a prvostepeno rešenje potvrđeno (na osnovu člana 387. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku). (Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 2026/09 od 21.08.2009. godine)

155. Kada je i u predlogu za izvršenje i u rešenju o izvršenju kao izvršni dužnik označen vlasnik radnje, ispunjen je uslov u pogledu identiteta stranaka. Jer, za obaveze koje proisteknu u obavljanju delatnosti radnje osnivač odgovara celokupnom svojom imovinom, u smislu odredbe člana 7. Zakona o privatnim preduzetnicima. Iz obrazloženja: Uslovi za dozvolu izvršenja su u konkretnom slučaju postojali - kako u pogledu identiteta lica po ispravi i predlogu za izvršenje, tako i u pogledu identiteta potraživanja, odnosno iznosa glavnog duga, kamata, troškova postupka, u skladu sa članom 34. Zakona o izvršnom postupku. Jer, prema navedenoj odredbi izvršna isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Tačno je da je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik označen Nj.D. - vlasnik SZR za preradu mesa i mesnih prerađevina S. a da je u izvršnoj ispravi za tuženog označen STR "M." S. - vlasnika Nj.D. To, međutim, ne utiče na pravilnost odluke o određivanju izvršenja, jer je izvršni dužnik Nj.D. kao fizičko lice ( s obzirom da radnja nema sopstveni pravni subjektivitet i ne može biti nosilac ni prava ni obaveza a za obaveze koje proisteknu u obavljanju delatnosti radnje osnivač odgovara celokupnom svojom imovinom, u smislu odredbe člana 7. Zakona o preduzetnicima ). Kako je osni- 67 -

IZVRŠNI POSTUPAK vač radnje označen kao izvršni dužnik i u predlogu za izvršenje i u rešenju o izvršenju, to je uslov u pogledu identiteta stranaka ispunjen, kako je pravilno ocenio prvostepeni sud. Kako razlozi izneti u žalbi izvršnog dužnika nisu razlozi koji sprečavaju osporeno izvršenje, a izvršni dužnik nije naveo nijedan drugi razlog koji sprečava izvršenje regulisan odredbom člana 15. Zakona o izvršnom postupku, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja, na osnovu člana 387. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 27. Zakona o izvršnom postupku. (Rešenje Višeg Trgovinskog suda, Iž. 2990/07 od 29.11.2007. godine)

156. Tek ako postoji istovetnost stranaka u izvršnoj ispravi i predlogu za izvršenje i ako je izvršnom ispravom određen predmet, obim i vrsta izvršenja - izvršna isprava je podobna za izvršenje. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni, prvostepeni sud će takav predlog odbiti. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju proizlazi da je izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave, a kao izvršnu ispravu podneo je naznačeno rešenje nadležnog Trgovinskog suda od 04.09.2006. godine kojim je usvojena žalba izvršnog dužnika i ukinuto naznačeno rešenje o izvršenju od 01.06.2006. godine, te je odbačen predlog izvršnog poverioca kao neuredan. Svojim predlogom izvršni poverilac je tražio da sud odredi izvršenje na osnovu navedene izvršne isprave radi naplate iznosa od 6.652,91 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.08.2006. godine do isplate, kao i troškove izvršenja. Odredbom člana 34. stav 1. Zakona o izvršnom postupku propisano je da je izvršna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Kako iz podnete izvršne isprave ne proizlazi da su izvršni poverilac i izvršni dužnik ista lica koja su označena u izvršnoj ispravi, kao i da istom izvršnom ispravom nije određen predmet, vrsta i obim izvršenja, to je prvostepeni sud pravilno doneo odluku kojom je odbio predlog za izvršenje. Naime, navodi izvršnog poverioca u žalbi su irelevantni za ovaj postupak jer izvršni poverilac - ukoliko smatra da se izvršni dužnik neosnovano obogatio - može ostvariti svoje potraživanje u parničnom postupku, a ne u izvršnom postupku. Podneta izvršna isprava nije podobna za izvršenje, u izvršnom postupku se ne izvode dokazi, već se sprovodi izvršenje potraživanja sadržanog u samoj izvršnoj ispravi. ( Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2721/06 od 28.12.2006. godine )

157. Rešenje prekršajnog organa o obustavljanju postupka zbog deviznog prekršaja, u delu kojim je određeno da se oduzeti novac ima vratiti okrivljenom, ne predstavlja izvršnu ispravu podobnu za izvršenje u smislu člana 34. stav 1. ZIP-a. - 68 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proističe da su radnici OUP-a V... dana 1.11.1999. godine oduzeli od tužioca 15.000,00 dinara zbog sumnje da se tužilac bavio nedozvoljenom kupoprodajom stranog efektivnog novca koji je uplaćen na račun Saveznog deviznog inspektorata. Povodom navedenog događaja, protiv tužioca je vođen prekršajni postupak i isti je rešenjem Ministarstva finansija RS – Sektora za deviznu inspekciju Odeljenja u B..., Pr. I.F. broj M ________ od 25.07.2005. godine obustavljen usled nedostatka dokaza da je V. N. – ovde tužilac, izvršio prekršaj za koji se teretio. U II stavu navedenog rešenja Ministarstva finansija RS određeno je da se privremeno oduzeti novac u delu koji se odnosi na 15.000,00 dinara, vrati V. N. – ovde tužiocu, nakon pravnosnažnosti istog rešenja. Prvostepeni sud je u II stavu izreke odbacio tužbu u delu u kom je traženo da se obaveže tužena da tužiocu isplati iznos od 15.000,00 dinara, dok je u 2. stavu 3. strane obrazloženja pobijane presude naveo da je “tuženik dužan da privremeno oduzeti novac vrati tužiocu shodno članu 210. ZOO”, učinivši na taj način bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP-a, na koju se tužilac osnovano poziva u žalbi i koja se ogleda u tome da izreka pobijane presude protivreči razlozima iste. Pogrešna je odluka prvostepenog suda u II stavu izreke u kom je odbačena tužba u delu tužbenog zahteva kojim je traženo da se obaveže tuženik da isplati tužiocu iznos od 15.000,00 dinara. Po oceni drugostepenog suda, pogrešno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo, ocenivši da tužilac u pogledu tog dela tužbenog zahteva već poseduje izvršnu ispravu – rešenje Ministarstva finansija RS – Sektora za deviznu inspekciju Odeljenja u Beogradu Pr.I.F. broj M ________ od 25.07.2005. godine, na osnovu koje može tražiti izvršenje i naplatiti od tuženika iznos koji sada tužbom potražuje. Naime, po oceni ovog suda, navedeno rešenje, kao izvršna isprava, nije podobno za izvršenje u smislu člana 34. stav 1. ZPP-a, usled toga što u istoj nisu precizno navedeni ni izvršni poverilac, ni izvršni dužnik, pa su osnovani navodi žalbe koji se odnose na to da se navedeno rešenje ne može tretirati kao izvršna isprava podobna za izvršenje, usled čega ima mesta ukidanju pobijane presude u tom delu. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 694/06 od 15.05.2006. godine)

158. Izvršni sud nije ovlašćen da odlučuje o pitanjima o kojima nije odlučeno u izvršnoj ispravi, a posebno nije u mogućnosti da menja stopu ugovorene kamate na poveriočeva potraživanja koja je utvrđena u izvršnoj ispravi. (Savezni sud, Gzs, 44/98)

159. Obračun i isplata kamate za period od izvršene revalorizacije i obračuna kamate za iznos glavnog duga sa kamatom i troškovima parničnog postupka pa do sprovedenog izvršenja, ne predstavlja sporno pitanje koje treba raspraviti u posebnom parničnom postupku, jer postoji izvršna isprava za naplatu navedenog potraživanja, pa je izvršni sud dužan da saglasno odredbi čl. 20-a ZIP-a sprovede izvršenje. (IV. opštinski sud, I-6/96, Savezni sud, Gzs. 24/98)

160. Sud će odbiti predlog za izvršenje ukoliko nije u saglasnosti sa izvršnom ispravom. (Okružni sud, Beograd, Gž. 38/96) - 69 -

IZVRŠNI POSTUPAK

161. Uredba o izmeni i dopuni uredbe o novom dinaru (“Sl. list SRJ”, br. 57/94) ne negira izvršnost sudske odluke koja glasi na stare dinare, pa je u njenoj realizaciji potrebno i moguće izvršiti preračunavanje u nove dinare. (Savezni sud, Gzs. 8/96)

162. Prigovor mesne nenadležnosti u izvršnom postupku može podneti samo dužnik, a ne i treće lice koje nije ni poverilac ni dužnik već zahteva da se izvršenje proglasi nedopuštenim pošto zaplenjene stvari nisu vlasništvo dužnika. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 7261/96)

163. Kada se radi o privremenoj meri predaje stvari treba jasno naznačiti na šta se odnosi tražena činidba, da bi bila pogodna za izvršenje. (Okružni sud, Beograd, Gž. 2171/96)

164. Ne može se naknadnom odlukom jedne parnične stranke po okončanju parničnog postupka određivati konkretna sadržina izvršne isprave, pa ukoliko izvršna isprava ne određuje stan koji treba predati ni po katastarskim oznakama, veličini ili označenju ulice i broja gde se nalazi, izvršna isprava je nepodobna za izvršenje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2786/96)

165. Osnovan je predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave i kada novčana obaveza dužnika u pogledu obima izvršenja nije precizno određena ukoliko je predlogom za izvršenje traženo ispunjenje novčane obaveze u iznosu povoljnijem za dužnika. (Okružni sud, Kragujevac, Gž. 293/95)

166. Kada je dužnik postupio po pravosnažnoj presudi i poverioca vratio na rad i rasporedio na poslove radnog mesta koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnosti sa svim pravima po osnovu rada od dana prestanka radnog odnosa, odnosno privremenog udaljenja iz dela preduzeća, a poverilac u izvršnom postupku traži da ga dužnik vrati na ranije radno mesto šefa radne jedinice, izvršni sud će u ponovnom postupku zakazati ročište za raspravljanje o prigovoru s obzirom da je među strankama sporno da li je postupljeno po izvršnom naslovu ili nije. (Okružni sud, Kosovska Mitrovica, Gž. 308/95) - 70 -

IZVRŠNI POSTUPAK

167. Izvršenje se određuje ukoliko je isprava podobna za traženo izvršenje po članu 20. ZIP. Ovakvo izvršenje je pravno dozvoljeno, a da li je i fizički moguće ocenjuje izvršni sud u toku sprovođenja izvršnog postupka. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 347/93)

168. Neizvršiva je presuda u delu u kome sadrži obavezu na plaćanje kamate na iznos glavnog duga bez naznačenja vrste kamate, kao i datum od kada teče kamata. (Okružni sud, Kragujevac, Gž. 194/93)

169. Poverilac ne može tražiti nastavak izvršnog postupka u kojem je vraćen na ranije poslove i zadatke, radi naplate neisplaćenog ličnog dohotka, ukoliko o tome nije prethodno ishodovao izvršnu ispravu podobnu za izvršenje u skladu sa čl. 16. ZIP, odnosno čl. 20. ZIP-a. (Okružni sud, Novi Sad, Gž. 957/91)

170. Kada je presuda objavljena i stranke se odmah odrekle prava žalbe, paricioni rok se računa od tog dana, a ne od dana kada je dostavljena strankama. (Okružni sud, Požarevac, Gž. 581/90)

171. Obaveza iz presude da tuženi otkloni nedostatke na krovnoj konstrukciji zgrade bez konkretnog navođenja vrste i obima radova čini presudu nerazumljivom i neizvršivom. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 11/88)

172. Pravo zahtevati izvršenje pravosnažne sudske odluke kojom je usvojen otkaz ugovora o korišćenju stana i naloženo iseljenje, zastareva po opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima, ako zakonom nije drukčije određeno. Ako zakonom nije propisan rok u kome se ne može podići tužba za otkaz ugovora o korišćenju stana, pravo na otkaz prestaje po isteku razumnog roka od prestanka razloga za otkaz, kao i kad je davalac stana na korišćenje (odnosno samoupravna interesna zajednica stanovanja) primio ispunjenje obaveze nosioca stanarskog prava povodom čije docnje je otkaz mogao dati, a pri tome nije izjavio da zadržava pravo na otkaz. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu, od 28. maja 1987. godine) - 71 -

IZVRŠNI POSTUPAK

173. Okolnost da u izreci izvršne isprave na osnovu koje je određeno izvršenje, nisu navedene mere i granice zemljišta čija se predaja traži, ne čini izvršnu ispravu nepodobnom za izvršenje ako je predmet izvršenja odrediv prema obrazloženju izvršne isprave, pa nema mesta obustavi izvršenja u smislu člana 53. stav 4. ZIP. U takvom slučaju sud će u smislu člana 109. ZPP u vezi člana 14. ZPP naložiti poveriocu da predlog za izvršenje dopuni prema obrazloženju izvršne isprave. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 108/86)

174. Okolnost da rešenjem donesenim u vanparničnom postupku nije određeno vreme ispunjenja obaveze dužnika da se iz stana iseli ne utiče na pravovaljanost rešenja kao izvršne isprave. Tačno je da je rešenjem donesenim u vanparničnom postupku određeno da je dužnik dužan da se iz stana iseli kada to poverilac zatraži, a ne u određenom roku. Dužnik se, međutim, nije iselio iz predmetnog stana ni u roku koji mu je poverilac ostavio pre podnošenja predloga za izvršenje sudu (što nije sporno među strankama), ni u roku ostavljenom rešenjem o izvršenju koji je određen na osnovu stava 2, čl. 20. Zakona o izvršnom postupku, jer je izvršna isprava u konkretnom slučaju odluka kojom nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveza. (OS Beograd, Gž. 1461/85)

175. Ako u sudskoj odluci nije određeno od kada teku zatezne kamate, u tom delu odluka nije podobna za izvršenje. (Viši privredni sud Srbije, Pž.3879/85)

176. U toku postupka odlučeno je o pravu poverioca na razliku LD uz određivanje parametara za iskazivanje ove razlike između broja bodova pa je sud u Izvršnom postupku ovlašćen da utvrđuje ovu razliku. (IV. opštinski sud u Beogradu, I. VII 752/85)

177. Odlučujući po prigovoru dužnika sud je isti odbio i utvrdio da se na osnovuizvršne isprave mogu odrediti iznosi razlike LD između poslova i radnih zadataka KV radnika IV grupe i LD KV radnika VII grupe složenosti poslova pa je putem veštačenja utvrdio ovu razliku. (IV. opštinski sud u Beogradu, I. VIII 971/85)

178. Izvršnim rešenjem sud je dozvolio izvršenje ovako donete izvršne isprave jer je poverilac uz predlog za dozvolu izvršenja dostavio normativni akt dužnika kojim je predviđeno da radniku pripada prilikom odlaska u penziju odpremnina u visini dva prosečna LD i potvrdu dužnika o prosečnom LD u prethodnoj godini. (IV. opštinski sud u Beogradu, I. VIII 643/85) - 72 -

IZVRŠNI POSTUPAK

179. Za podobnost izvršne isprave koja je snabdevena potvrdom o izvršnosti nema uticaja činjenica da dužnik nije primio drugostepenu odluku u predmetu u kome je izvršna isprava doneta, ukoliko nije podneo predlog za ukidanje potvrde o izvršnosti. (Okružni sud, Beograd, Gž. 7860/84)

180. Nije podobna za sudsko izvršenje odluka u kojoj se nalaže ispunjenje obaveze čiji predmet nije određen ili bar odrediv u skladu sa ovlašćenjima koje po ZIP ima sud koji odlučuje o predlogu za izvršenje. (Okružni sud Požarevac, Gž. 777/83)

181. Za određivanje izvršenja nije dovoljno da isprava na osnovu koje se traži izvršenje ima svojstvo izvršne isprave, već da je isprava podobna za izvršenje. Stoga, ako je u izvršnoj ispravi određeno da je dužnik obavezan da zaključi deobni bilans o visini prava i obaveza, ovakva odluka nije podobna za izvršenje. (Viši privredni sud, Pž. 3763/83)

182. Presuda koja sadrži samo utvrđivanje svojstva nosioca stanarskog prava, a ne i činidbu, ne smatra se podobnom ispravom za izvršenje predajom stana u posed. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 92/83)

183. Kad je pravosnažnom odlukom suda udruženog rada dužniku naloženo da stanove kojima raspolaže raspodeli prema utvrđenoj rang listi za raspodelu stanova, istom se, ustvari, nalaže dalje samoupravno odlučivanje u osnovnoj organizaciji udruženog rada u skladu sa samoupravnim opštim aktom dužnika. Ovakva odluka nije podobna za izvršenje u smislu odredbe čl. 20. st. 1. Zakona o izvršnom postupku, jer dužnik tom odlukom nije obavezan da poveriocima da na korišćenje tačno određene stanove. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 208/83)

184. Odluka suda doneta u vanparničnom postupku, kojom je određeno koji od ranijih bračnih drugova u slučaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava, nema svojstvo izvršne isprave podobne za izvršenje, jer se istom ne nalaže ispunjenje obaveze (činidbe). (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 186/82)

185. Sud će odbiti predlog za izvršenje po izvršenoj ispravi koja nije podobna za izvršenje. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2720/82) - 73 -

IZVRŠNI POSTUPAK

186. Ako u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok se određuje rešenjem u izvršenju. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 1003/81)

187. Rok od 30 dana za traženje izvršenja rešenja o smetanju poseda teče po isteku roka, koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje. Ovaj rok teče i računa se od dana kada je tuženom – dužniku uručeno drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno rešenje o smetanju poseda prvostepenog suda, računajućo i vreme od osam dana za dobrovoljno izvršenje radnje, a ne od dana kada je tužilac – poverilac primio drugostepeno rešenje. (Okružni sud u Svetozarevu, Gž. 298/80)

ODREĐIVANJE I NAPLATA ZATEZNE KAMATE (Član 35. Zakona o izvršnom postupku)

188. Na predlog izvršnog poverioca, sud će - ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka - rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na njihov iznos, i to po propisanoj stopi od dana donošenja izvršne isprave pa do naplate. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je – prema neosnovanim navodima žalbe izvršnog dužnika - nepravilno ovog obavezao na plaćanje kamate na troškove postupka počev od 18.02.2007. godine, jer u izvršnoj ispravi takva obaveza ne stoji. Ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud će na predlog izvršnog poverioca rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova po propisanoj stopi od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate - član 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Imajući u vidu da je u izvršnom predlogu tražena naplata zakonske zatezne kamate na troškove postupka, to je prvostepeni sud pravilno usvojio predlog i za plaćanje kamate na troškove spora - saglasno navedenoj odredbi. (Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 24/08 od 16.01.2008. godine)

189. Izvršni poverilac nema pravo na naplatu zakonske zatezne kamate na parnične troškove u izvršnom postupku ako je potraživanje po tom osnovu prestalo ispunjenjem u paricionom roku - pre podnošenja predloga za izvršenje. - 74 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Izvršni dužnici su navedenom pravnosnažnom i izvršnom (sa 23.04.2008. godine) presudom istog suda obavezani da izvršnim poveriocima solidarno plate na ime naknade štete 23.740,00 dinara (sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.09.2006. godine pa do isplate) i troškove parničnog postupka u iznosu od 176.644,00 dinara, u roku od osam dana od prijema presude. Dana 16.04.2008. godine, pre dostave predloga za izvršenje koji je podnet 30.05.2008. godine – kako proizilazi iz stanja u spisima - izvršni dužnici platili su izvršnim poveriocima iznos od 207.450,00 dinara. Veštak ekonomsko-finansijske struke je našao da zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga od 23.740,00 dinara sa kamatom za period od 30.09.2006. godine do 16.04.2008. godine iznosi 6.190,85 dinara, tako da glavni dug sa kamatom na dan plaćanja iznosi 29.930,85 dinara, što uz parnične troškove od 176.644,00 dinara, iznosi ukupno 206.574,85 dinara. Ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud će na predlog izvršnog poverioca rešenjem odrediti naplatu zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova po propisanoj stopi, od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate - član 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Stav je Okružnog suda: ako je potraživanje po osnovu parničnih troškova prestalo ispunjenjem u paricionom roku pre podnošenja predloga za izvršenje, izvršni poverioci ne bi imali pravo na naplatu zakonske zatezne kamate na parnične troškove u izvršnom postupku, jer izvršnom ispravom na njih nije dosuđena zakonska zatezna kamata. Ovo zbog toga što citirana odredba Zakona o izvršnom postupku omogućuje pravo na naplatu zakonske zatezne kamate kao sporednog potraživanja na parnične troškove, iako kamata izvršnom ispravom nije dosuđena, samo u slučaju da parnični troškovi nisu plaćeni pre podnošenja predloga za izvršenje, pa se iz tog razloga naplaćuju u izvršnom postupku. Jasno je da su izvršni dužnici platili izvršnim poveriocima ukupno 207.450,00 dinara, na dan 16.04.2008. godine. Ako je tačan nalaz veštaka u pogledu obračuna kamate na glavni dug do dana plaćanja, sporno je - šta još to izvršni dužnici duguju izvršnim poveriocima. Zato je pobijano rešenje moralo biti ukinuto u celini, da bi prvostepeni sud u ponovnom postupku, saglasno navedenim primedbama, doneo novu odluku. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 526/09 od 09.04.2009. godine)

190. Kada je drugostepenom odlukom preinačena prvostepena odluka o parničnim troškovima dosuđivanjem većeg iznosa, poverilac ima pravo na naplatu zatezne kamate na iznos troškova dosuđenih prvostepenom odlukom od donošenja te odluke. Na iznos novodosuđenih troškova ima pravo na naplatu zatezne kamate od donošenja drugostepene odluke. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari izvršni poverilac traži naplatu novčanog potraživanja po osnovu parničnih troškova. Presudom nadležnog Opštinskog suda od 16.11.2005. godine obavezani su tužioci u toj parnici, između ostalog - i ovde izvršni dužnik S.M. - da tuženoj, sada izvršnom poveriocu, solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 39.095,oo dinara u roku od 15 dana. Presudom nadležnog Okružnog suda od 31.08.2007. godine preinačeno je rešenje o parničnim troškovima sadržano u izreci prvostepene presude, te su tužioci obavezani da solidarno naknade troškove postupka tuženoj G. ( izvršnom poveriocu ) u iznosu od 46.095,oo dinara. - 75 -

IZVRŠNI POSTUPAK Jasno je, dakle, da je izvršnom poveriocu u navedenom parničnom predmetu pored parničnih troškova dosuđenih prvostepenom presudom u iznosu od 39.095,oo dinara, drugostepenom odlukom dosuđen i iznos od 7.000,oo dinara, pa ( s obzirom na sadržinu odredbe člana 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku - ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud će na predlog izvršnog poverioca rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova po propisanoj stopi, od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate), prema stavu Okružnog suda, u smislu navedene zakonske odredbe, izvršni poverilac bi imao pravo na zakonsku zateznu kamatu na iznos do 39.095,oo dinara dosuđenih prvostepenom presudom počev od njenog donošenja, a na iznos od 7.000,oo dinara, za koliko su drugostepenom odlukom uvećani troškovi postupka, počev od donošenja drugostepene odluke. Kako je izvršni dužnik 05.10.2007. godine izvršio deo naznačene obaveze i isplatio iznos od 46.100,oo dinara, a s obzirom na sadržinu odredbe člana 313. Zakona o obligacionim odnosima, izvršni sud je - pre donošenja rešenja o izvršenju - bio dužan da izvrši obračun visine duga po napred navedenim osnovima, što će učiniti u ponovnom postupku. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 171/08 od 31.01.2008. godine)

191. Tek po proteku paricionog roka može se dosuditi zakonska zatezna kamata na parnične troškove. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud će - prilikom ponovnog odlučivanja o troškovima parničnog postupka -imati u vidu da obaveza isplate parničnih troškova nastupa po proteku paricionog roka odn. da tek po proteku ovog roka lice kome su troškovi dosuđeni može tražiti zakonsku zateznu kamatu. Jer, docnja nastupa kad dužnik ne izvrši svoju obavezu u roku određenom za ispunjenje, saglasno članu 324. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tada - u smislu člana 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku - ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud na predlog poverioca rešenjem određuje naplatu zakonske zatezne kamate na iznos određenih troškova po propisanoj stopi od dana donošenja izvršne isprave do naplate, ali samo ukoliko dužnik nije isplatio troškove postupka u paricionom roku. Zbog toga, kako se tužena u momentu donošenja prvostepene presude nije nalazila u docnji sa isplatom troškova postupka, to nema osnova za dosuđenje kamate u smislu člana 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 2473/05 od 09.03.2006. godine)

192. Sud će na predlog poverioca rešenjem odrediti isplatu zatezne kamate, na iznos određenih troškova po propisanoj stopi, od dana donošenja izvršne isprave do naplate, bez obzira na određeni rok činidbe u izvršnom naslovu za glavni dug, kamatu i troškove. (Pravno shvatanje Odelenja za privredne sporove VPS od 6.04. 1992. godine) - 76 -

IZVRŠNI POSTUPAK

193. Da bi se odredila naplata zatezne kamate na troškove postupka iz izvršne isprave, potrebno je da se to zatraži u predlogu za izvršenje. Takav zahtev se ne može staviti u žalbi izjavljenoj protiv rešenja o obustavi izvršenja i takva žalba ne može dovesti u pitanje opstanak napadnutog rešenja. Ovo s toga što je prvostepeni sud vezan dispozicijom poverioca a poverilac to u predlogu za izvršenje nije tražio, a ne određuje naplatu zatezne kamate na troškove postupka sam sud po službenoj dužnosti. (Okružni sud u Sremskoj Mitrovici, Gž. 707/91)

194.

U postupku izvršenja privredni sud je priznao inostranu odluku trgovačkog suda. Ovom odlukom su dosuđeni i troškovi u inostranoj valuti. U ovakvoj situaciji tužilac nema pravo na kamatu na dosuđene troškove u skladu sa odredbom iz čl. 20a ZIP-a jer izvršni naslov glasi na devize ili dinarsku protivvrednost na dan isplate, pa je poverilac zaštićen od inflacije. U protivnom inostrani poverilac bio bi doveden u povoljniji položaj od tuženog domaćeg pravnog lica i na njegovu štetu. (Pravno shvatanje Višeg privrednog suda Srbije, 1991)

195.

U slučaju kada je posle nastanka izvršne isprave došlo do promene u visini zatezne kamate, sud će, u skladu sa članom 20-a. Zakona o izmenama Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SFRJ”, br. 27/90), koji je stupio na snagu 1. jula 1990. godine, na predlog poverioca ili dužnika rešenjem o izvršenju odrediti naplatu zatezne kamate po izmenjenoj stopi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 918/91)

196.

Kamate na troškove parničnog postupka poverilac ima pravo zahtevati u izvršnom postupku bez obzira što iste nisu dosuđene u parničnom postupku, shodno odredbi člana 20a. Zakona o izmenama i dopunama ZIP („Sl. list SFRJ“, br. 27/90) a iste teku od dana donošenja izvršne isprave. (Viši privredni sud, Pž. 9300/91)

197.

U slučaju neslaganja poverioca sa iznosom obračuna tih kamata u postupku izvršenja, nastali problem treba rešiti u tom postupku putem odgovarajućeg veštačenja. (Okružni sud u S. Mitrovici, Gž. 314/90)

VERODOSTOJNA ISPRAVA (Član 36. Zakona o izvršnom postupku)

198. Po osnovu istog dugovanja, postupak prinudnog izvršenja pokrenut protiv glavnog dužnika ne sprečava da se istovremeno vodi postupak izvršenja i u odnosu na jemca koji je jemac – platac. - 77 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Skraćeni izvršni postupak može se sprovesti na osnovu svake verodostojne isprave kojom se na nesumnjiv način dokazuje postojanje iznosa i dospelost poveriočevog potraživanja - član 253. Zakona o izvršnom postupku. Menica je predviđena kao verodostojna isprava na osnovu koje se može sprovesti skraćeni izvršni postupak, jer - u smislu člana 253. Zakona o izvršnom postupku - ima svojstvo verodostojne isprave, a istovremeno je - u smislu člana 36. Istog Zakona - sredstvo plaćanja. Zbog toga je pravilna ocena prvostepenog suda da su se stekli uslovi da se u skraćenom izvršnom postupku donese rešenje kojim se određuje izvršenje prema predlogu izvršnog poverioca. Pravilno je, pri oceni osnovanosti prigovora, sud cenio da nisu osnovani žalbeni navodi da pokrenuti postupak prinudnog izvršenja protiv glavnog dužnika onemogućava ili sprečava da se istovremeno vodi postupak izvršenja i u odnosu na jemca koji je jemac platac, a po osnovu istog dugovanja. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 530/11(2) od 10.03.2011. godine)

199. S obzirom da ne ispunjava uslove iz člana 36. stav 2. Zakona o izvršnom postupku tj. ne predstavlja istovremeno i sredstvo plaćanja, ugovor ne može biti verodostojna isprava na osnovu koje se može doneti rešenje o izvršenju u skraćenom postupku. Iz obrazloženja: Ocenom navoda iz prigovora i dostavljenih dokaza, prvostepeni sud je pravilno (u smislu čl. 256. i 257. Zakona o izvršnom postupku) našao da prigovor nije osnovan. Ovo, međutim, prema stavu ovog suda, samo u odnosu na potraživanje glavnog duga u navedenom opredeljenom iznosu. Zbog toga je pravilno u tom delu odbio prigovor i potvrdio rešenje o izvršenju. Navedeni iznos upisan je u menicu kao visina dugovanja po menici. Kako menica predstavlja strogo formalnu hartiju od vrednosti, i kako, shodno iznetom, podneta menica ispunjava sve formalne uslove iz člana 253. Zakona o izvršnom postupku, to je pravilno prvostepeni sud, u pogledu iznosa upisanog u menici tj. iznosa glavnog potraživanja, odbio prigovor i potvrdio rešenje o izvršenju doneto u skraćenom postupku. Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 259. Istog Zakona, u odnosu na glavni dug, pobijano rešenje se potvrđuje. Međutim, u pogledu kamate po ugovorenoj stopi od 0,13% dnevno, počev od 25.11.2010. godine, kao narednog dana od dana dospeća menice, a na ukupan dug upisan u menicu, prema stavu ovoga suda nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 253. Zakona o izvršnom postupku, pa se i nije moglo doneti rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u skraćenom postupku. Naime, menica sadrži samo traženi iznos glavnog duga, a opredeljena kamata po ugovorenim stopama tražena je po osnovu priloženog ugovora koji ne može biti verodostojna isprava na osnovu koje se može doneti rešenje o izvršenju u skraćenom postupku, jer ne ispunjava uslove iz člana 36. stav 2. Istog Zakona tj. ne predstavlja istovremeno i sredstvo plaćanja. Iz tih razloga, u delu u kome se osporava rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave u skraćenom postupku, a kojim se određuje izvršenje za kamate po ugovorenoj stopi od 0,13% dnevno počev od 25.11.2010. godine do isplate, za iznos upisan u menicu, prvostepeni sud pogrešno odbija prigovor izvršnog dužnika, jer je isti osnovan. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 530/11(1) od 10.03.2011. godine) - 78 -

IZVRŠNI POSTUPAK

200. Računi kao jednostrane isprave ne predstavljaju verodostojne isprave podobne za određivanje i sprovođenje skraćenog izvršnog postupka. Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je - prema stanju u spisima - protiv izvršnog dužnika podneo predlog za izvršenje po skraćenom postupku radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 51.891,99 dinara sa zateznom kamatom od 01.10.2009. godine do isplate, kao i troškova izvršnog postupka. Uz predlog je kao verodostojne isprave priložio kopije računa. Prvostepeni sud je predlog poverioca odbacio, nalazeći da se na osnovu računa ne može odrediti izvršenje u skraćenom izvršnom postupku. Privredni apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio. Relevantne odredbe: Skraćeni izvršni postupak se može sprovesti na osnovu svake verodostojne isprave, kojom se na nesumnjiv način dokazuje postojanje, iznos i dospelost novčanog potraživanja a takvo svojstvo imaju verodostojne isprave nabrojane u sedam tačaka - član 253. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Prema Kada verodostojna isprava predstavlja i sredstvo plaćanja, na zahtev izvršnog poverioca provešće se skraćeni postupak izvršenja - član 36. stav 5. Zakona o izvršnom postupku. U konkretnom slučaju, uz predlog za izvršenje nije priložena verodostojna isprava predviđena članom 253. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, pa je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je pobijanim rešenjem - na osnovu člana 103. stav 4. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku - odbacio predlog izvršnog poverioca kao neuredan. Žalbeni navodi poverioca (da su priložene verodostojne isprave podobne za sprovođenje skraćenog izvršnog postupka) nisu od uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Naime, računi kao verodostojne isprave su jednostrane isprave i ne predstavljaju verodostojne isprave na osnovu kojih se na nesumnjiv način dokazuje postojanje, iznos i dospelost poveriočevog potraživanja. Pri tome, računi ne predstavljaju ni sredstvo plaćanja, u smislu člana 36. stav 5. Zakona o izvršnom postupku, pa je pravilan zaključak prvostepenog suda da se na osnovu računa ne može sprovesti skraćeni izvršni postupak. Izvršni poverilac na osnovu računa kao verodostojnih isprava može podneti predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, ali samo u redovnom izvršnom postupku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1091/10 od 31.03.2010. godine)

201. Ukoliko se iz verodostojne isprave ne vidi dospelost potraživanja, izvršenje se određuje ako je poverilac podneo pismenu izjavu da je potraživanje dospelo i ako je označio dan dospelosti. Ova pismena izjava o dospelosti ne mora biti sačinjena na posebnoj ispravi. Ona može biti sadržana u samom predlogu za izvršenje. Iz obrazloženja: Kada se iz verodostojne isprave - prema odredbi člana 36. stav 5. Zakona o izvršnom postupku ne vidi dospelost potraživanja, izvršenje se određuje ako je izvršni poverilac podneo pismenu izjavu - 79 -

IZVRŠNI POSTUPAK da je potraživanje dospelo i označio dan dospelosti. U takvoj situaciji potrebno je ispunjenje oba uslova: pismena izjava poverioca da je potraživanje dospelo i označenje dana dospelosti, a ono se ima ceniti u svakom konkretnom slučaju. U odnosu na označenje dana dospelosti, imajući u vidu da - skoro bez izuzetka - poverilac pored glavnog duga traži i isplatu kamate, označenje datuma od kada teče kamata - predstavlja ispunjenje drugog uslova. Ako datum ne bi bio naveden, a postoji zahtev za isplatu kamate - predlog bi u tom delu bio nepotpun. U odnosu na uslov koji se tiče pisane izjave, ona može biti sadržana u samom predlogu tj. ne mora se priložiti posebna izjava. Jer, u postupku izvršenja se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, a prema odredbi njegovog člana 100. - podnesci, između ostalog, moraju sadržati i izjavu podnosioca. Stoga navodi poverioca u predlogu za izvršenje da je "potraživanje dospelo, a nije plaćeno", da je "protekao rok za ispunjenje obaveze", da "dužnik do dana podnošenja predloga nije platio poveriocu određen iznos" i sl. imaju se smatrati izjavom poverioca da je potraživanje dospelo. To predlog čini potpunim jer tada sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda, sednica Odeljenja za privredne sporove od 25.10.2007. godine)

202. Ako su uz podneti predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave priložene isprave u originalu ili overenoj kopiji, koje – međutim - nisu isprave iz čl. 36 Zakona o izvršnom postupku - predlog je tada neosnovan. Dakle, nisu ispunjeni uslovi za određivanje takvog izvršenja, pa ga i treba odbiti. Iz obrazloženja: Ako je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave podnet i uz isti se prilože isprave, i to u originalu ili overenoj kopiji, koje nisu isprave iz čl. 36. Zakona o izvršnom postupku, tada je predlog neosnovan, jer nije ispunjen uslov za određivanje takvog izvršenja. Tada ga treba odbiti. Uslov ovog izvršenja je da se predlog zasniva na ispravi predviđenoj navedenom zakonskom odredbom, da je ona podobna za izvršenje i da je podneti predlog u skladu sa ispravom u odnosu na lica koja su u ispravi označena kao poverilac i kao dužnik, kao i u odnosu na predmet, vrstu, obim obaveze i vreme njenog ispunjenja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda, sednica Odeljenja za privredne sporove od 25.10.2007. godine)

203. U postupku izvršenja na osnovu verodostojne izjave sud ispituje da li su ispunjeni uslovi da se predlog poverioca usvoji na osnovu verodostojne isprave koja je podobna za izvršenje (shodno čl. - 80 -

IZVRŠNI POSTUPAK 36 st. 4 Zakona o izvršnom postupku), a ne odlučuje da li je osnovan zahtev poverioca za namirenje novčanog potraživanja, ni u odnosu na glavni dug ni u odnosu na sporedno potraživanje – kamatu. Osnovanost zahteva za kamatu na iznos zakupnine može biti predmet odlučivanja samo u postupku koji se sprovodi isto kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Iz obrazloženja: U postupku izvršenja na osnovu verodostojne isprave, sud ne odlučuje da li je osnovan zahtev poverioca za namirenje novčanog potraživanja, i to ni u odnosu na glavni dug ni u odnosu na sporedno potraživanje - kamatu. Izvršni sud ispituje da li su ispunjeni uslovi da se predlog poverioca usvoji na osnovu verodostojne isprave koja je podobna za izvršenje - shodno čl. 36. st 4. Zakona o izvršnom postupku, da li je predlog za izvršenje u skladu sa verodostojnom ispravom na osnovu koje se predlaže i koja je priložena uz predlog, u svim elementima - pa i u odnosu na označeni dan dospeća odn. da li je u skladu sa izjavom poverioca. Ako su ti uslovi ispunjeni, izvršni sud će usvojiti predlog i doneti rešenje o izvršenju, a ukoliko izvršni dužnik izjavi prigovor protiv rešenja o izvršenju, osnovanost zahteva za kamatu na iznos zakupnine biće predmet odlučivanja u postupku koji se sprovodi kao povodom prigovora protiv platnog naloga. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda, sednica Odeljenja za privredne sporove od 25.10.2007. godine)

204. Nakon izjavljenog prigovora, predmet je dostavljen parničnom sudu i parnični sud, odlučujući o tužbenom zahtevu, odlučuje i o rešenju o izvršenju u obavezujućem delu tako što ga održava na snazi (ukoliko usvaja tužbeni zahtev) ili ga ukida (ukoliko tužbeni zahtev odbija). Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud propustio da odredi paricioni rok za ispunjenje obaveze) su neosnovani. U konkretnoj pravnoj stvari postupak je pokrenut predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, pa je prvostepeni sud doneo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. To rešenje sadrži obavezujući deo, u kome je određen rok u kome je dužniku naloženo ispunjenje potraživanja. Nakon izjavljenog prigovora, predmet je dostavljen parničnom sudu i parnični sud, odlučujući o tužbenom zahtevu, odlučuje i o rešenju o izvršenju u obavezujućem delu tako što ga održava na snazi (ukoliko usvaja tužbeni zahtev) ili ga ukida (ukoliko tužbeni zahtev odbija). Održavanjem na snazi rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev, prvostepeni sud je održao na snazi navedeno rešenje i u odnosu na rok za ispunjenje obaveze (paricioni rok). (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 3124/2010 od 27.05.2010. godine) - 81 -

IZVRŠNI POSTUPAK

205. Ako je u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave označena isprava koja nema to svojstvo prema članu 36. Zakona o izvršnom postupku, to ima isti rezultat kao da isprava nije ni označena. Ovo predlog čini nepotpunim - u smislu člana 49. stav 1. istog Zakona.

Iz obrazloženja: Verodostojnom ispravom, u smislu članu 36. Zakona o izvršnom postupku, smatraju se: menica i ček sa protestom i povratnim računom, ako je to potrebno za zasnivanje potraživanja; obveznica i druga hartija od vrednosti izdata u seriji koja imaocu daje pravo na isplatu nominalne vrednosti; faktura (račun); izvodi iz poslovnih knjiga za cenu komunalnih usluga, isporuku vode, toplotne energije, odvoz smeća i slične usluge; javna isprava koja konstituiše izvršnu novčanu obavezu, osim stranih javnih isprava; bankarska garancija; akreditiv i overena izjava izvršnog dužnika koja ovlašćuje izvršnog poverioca na prenos novčanih sredstava. Dakle, isprava koju je izvršni poverilac kao verodostojnu označio u predlogu za izvršenje ( doplatna karta ) ne predstavlja verodostojnu ispravu u smislu člana 36. Zakona o izvršnom postupku. Iz toga proizlazi da predlog za izvršenje koji je podnet preko punomoćnika koji je advokat, ima nedostatak u sadržinskom smislu, jer u njemu nije označena verodostojna isprava, što predstavlja nedostatak zbog kojeg se po predlogu ne može postupati. Podnosilac je punomoćnik koji je advokat, pa je prvostepeni sud - pravilno primenjujući član 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku - predlog odbacio bez vraćanja na ispravku odn. dopunu. Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnog poverioca da verodostojna isprava nije podnesak, da ne predstavlja sastavni deo podneska i da stoga podnesak ( a to je predlog za izvršenje ) nije imao nedostatke u navedenom smislu, što bi dalo za pravo da se isti odbaci bez vraćanja na ispravku ili dopunu, jer je podnosilac istog punomoćnik koji je advokat. Naime, potrebno je razlikovati sadržinu predloga za izvršenje i obavezu podnosioca predloga za izvršenje da uz isti dostavi odgovarajuće priloge. Članom 49. stav 1. Zakona o izvršnom postupku određena je sadržina predloga za izvršenje, a stavom 2. istog člana, određena je obaveza prilaganja određenih isprava od strane izvršnog poverioca. U konkretnom slučaju, izvršni poverilac je priložio ispravu uz predlog za izvršenje i to onu istu koju je i označio u predlogu za izvršenje. Međutim, isprava koja je u predlogu za izvršenje označena, nije verodostojna isprava predviđena članom 36. Zakona o izvršnom postupku. Ovo ima isti rezultat kao da nije ni označena isprava, a to predlog za izvršenje čini nepotpunim u smislu člana 49. stav 1. istog Zakona. Nepotpunost podneska - u smislu člana 103. Zakona o parničnom postupku - ima za posledicu njegov odbačaj i to bez vraćanja na ispravku odn. dopunu, ako je podnosilac punomoćnik koji je advokat. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2981/07 od 06.12.2007. godine)

206. Ne predstavljaju verodostojnu ispravu, u smislu čl. 36. Zakona o izvršnom postupku, fiskalni račun i potvrda - priznanica pružaoca poštanskih usluga. - 82 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Priloženi fiskalni račun - prema oceni ovog suda - ne predstavlja verodostojnu ispravu u smislu čl. 36. st. 2. i 4. Zakona o izvršnom postupku. Jer, isti nije podoban za izvršenje, pošto u njemu nije naznačen izvršni dužnik. Takođe, ni priložena potvrda - priznanica pružaoca poštanskih usluga, u kojoj se potvrđuje da je pošiljka primljena i da je pošiljka isporučena te da je za istu primljena i otkupnina - ne predstavlja verodostojnu ispravu u smislu čl. 36. st. 2. Zakona o izvršnom postupku. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 3147/07 od 07.11.2007. godine)

207. Ne može se smatrati verodostojnom ispravom, u smislu čl. 36. Zakona o izvršnom postupku, priloženi izvod iz poslovnih knjiga u situaciji kada bankarska organizacija kao izvršni poverilac, podnese predlog za izvršenje protiv dužnika, na osnovu kartica računa. Odluka prvostepenog suda da se predlog izvršnog poverioca odbaci kao nedozvoljen i smatra predlogom za izdavanje platnog naloga u smislu čl. 453. Zakona o parničnom postupku - pravilna je. Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem Opštinskog suda u Č... od 20. 3. 2006. odbačen je predlog za izvršenje poverioca na osnovu verodostojne isprave kao nedozvoljen. U drugom stavu ovog rešenja zaključeno je da se predlog izvršnog poverioca smatra predlogom za izdavanje platnog naloga. Naznačenim Rešenjem Okružnog suda u Č... od 26. 4. 2006. odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog poverioca, a prvostepeno rešenje je potvrđeno. Pravilan je stav prvostepenog suda da se izvod iz poslovnih knjiga poverioca ne može smatrati verodostojnom ispravom u smislu čl. 36. Zakona o izvršnom postupku, s obzirom da je tom odredbom predviđeno da verodostojne isprave čine izvodi iz poslovnih knjiga za cenu komunalnih usluga, isporuku vode, toplotne energije, odvoz smeća, a bankarske usluge koje poverilac pruža dužniku, u vezi kojih je i nastalo sporno potraživanje, ne mogu se smatrati uslugama predviđenim odredbama čl. 36. ovog Zakona. Prvostepeni sud pravilno zaključuje da kartica koja je priložena uz predlog za izvršenje predstavlja verodostojnu ispravu u smislu čl. 453. Zakona o parničnom postupku, pa - kako su ispunjeni i drugi zakonski uslovi za izdavanje platnog naloga - pravilna je odluka da se predlog izvršnog poverioca smatra predlogom za izdavanje platnog naloga. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 600/06 od 26.04.2006. godine)

208. Izvod iz otvorenih stavki, na kome je dužnik potpisom i pečatom potvrdio saglasnost otvorenih stavki, nije verodostojna isprava. Iz obrazloženja: Izvršenje radi ostvarivanja novčanog potraživanja - prema članu 36. Zakona o izvršnom postupku - određuje se na osnovu verodostojnih isprava koje su taksativno nabrojane u stavu 2. tačka 1.-8. navedene odredbe. - 83 -

IZVRŠNI POSTUPAK Priložena isprava - izvod otvorenih stavki - ne predstavlja nijednu od ovde propisanih verodostojnih isprava. Neosnovani su žalbeni navodi kojima se tvrdi da izvod iz otvorenih stavki predstavlja overenu izjavu izvršnog dužnika koja ovlašćuje izvršnog poverioca na prenos novčanih sredstava te da - samim tim - predstavlja verodostojnu ispravu iz čl. 36. st. 2. tač. 8. Zakona o izvršnom postupku. Jer, izvod otvorenih stavki predstavlja samo ispravu kojom dužnik potvrđuje saglasnost otvorenih stavki. Da bi jedna isprava predstavljala verodostojnu ispravu iz navedene odredbe, ona mora sadržati izričito pismeno ovlašćenje izvršnog dužnika dato izvršnom poveriocu, da na osnovu njega izvrši prenos novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca. Osim što mora biti u pisanoj formi i sadržati jasno i izričito ovlašćenje, takva isprava mora biti i overena od strane nadležnog organa. Navedeni zaključak proizlazi iz tumačenja odredaba Odluke o obliku, sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa, koja je doneta na osnovu čl. 9. st. 5. Zakona o platnom prometu. Ovom Odlukom propisani su oblici i sadržina instrumenata platnog prometa pa je - za razliku od naloga za prenos sadržanog u tač. 5. Odluke, na kome je dovoljno da se nalaze pečat i potpis dužnika - u tač. 6., koja reguliše korišćenje naloga za naplatu ( koji koristi poverilac kada banci nalaže prenos sredstava sa računa dužnika na njegov račun ), izričito određeno da se navedeni nalog može podneti samo uz dostavu pismenog ovlašćenja dobijenog od dužnika. Iz svega navedenog proizilazi da u konkretnom slučaju, a shodno čl. 7. Zakona o izvršnom postupku, nisu bili ispunjeni uslovi za određivanje predloženog izvršenja, te da je prvostepeni sud doneo pravilnu i zakonitu odluku. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 1154/06 od 01.06.2006. godine)

209. Izvršni poverilac je dužan da uz predlog za izvršenje, na osnovu verodostojne isprave, priloži dokaz o pravnom sledbeniku. Iz obrazloženja: Tačno je pozivanje izvršnog poverioca na odredbu člana 130. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, u vezi člana 129. istog zakona. Posle prodaje dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak u odnosu na dužnika se obustavlja, ali se nastavlja protiv stečajne mase koju zastupa stečajni upravnik radi namirenja poverilaca. Ovom odredbom je propisano da se stečajni postupak obustavlja nad stečajnim dužnikom, ali se nastavlja protiv stečajne mase radi namirenja poverilaca, a u predlogu za izvršenje stečajne mase “S...S...” je označena kao izvršni poverilac. S obzirom na navedenu odredbu člana 130. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji po kome je stečajnoj masi nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica priznata stranačka sposobnost u stečajnom postupku, radi namirenja stečajnih poverilaca, i s obzirom da je stečajna masa “S...S...” označena u predlogu za izvršenje kao izvršni poverilac, izvršni poverilac je bio dužan da priloži dokaz koji je priložen uz žalbu, da je na njega prešlo potraživanje stečajnog dužnika, nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Prelaz konkretnog potraživanja na označenog izvršnog poverioca ne može se zasnivati na opšte poznatoj činjenici, jer prilikom prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica prodaje aktiva, sredstva ostvarena tom prodajom ulaze u stečajnu masu radi namirenja stečajnih poverilaca. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu, Iž. br. 127/06 od 27.01.2006. godine) - 84 -

IZVRŠNI POSTUPAK

210. Na dopuštenost predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave nisu od uticaja odredbe čl. 31. i 32. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju prvostepeni sud nije imao u vidu da je izvršni poverilac podneo predlog za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave. Taj predlog u sebi sublimira predlog za obavezivanje izvršnog dužnika na isplatu novčane obaveze, koji - po svojoj suštini - predstavlja predlog za izdavanje platnog naloga i predlog za određivanje sprovođenja prinudnog izvršenja. Poverilac - podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave - traži sudsku pravnu zaštitu svog imovinskog prava (ona se, po pravilu, ostvaruje u parničnom postupku) u kraćem, zakonom propisanom postupku za donošenje rešenja na osnovu verodostojne isprave. Sud je, zbog toga, uvek dužan da odluči o njegovom potraživanju i donošenje odluke o istom ne predstavlja meru određivanja i sprovođenja prinudnog izvršenja. Tek ukoliko, zbog neizjavljivanja prigovora na obavezujući deo donetog rešenja o izvršenju, isto postane izvršna isprava, postaviće se pitanje daljeg postupanja suda odnosno ceni se da li se može sprovesti postupak prinudnog ostvarivanja tog potraživanja ili isti nije dopušten u smislu propisa na koje se pozvao prvostepeni sud. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Gž. 179/2006(2) od 15.3.2006. godine)

211. Javna isprava, koja konstituiše izvršivu novčanu obavezu, predstavlja verodostojnu ispravu u smislu čl. 36. st. 2. tač. 5. Zakona o izvršnom postupku, osim ako se ne radi o ispravi koja se - u smislu čl. 30. istog Zakona - smatra izvršnom ispravom, pa od prethodnog zavisi da li se postupak izvršenja na osnovu javne isprave pokreće predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave ili predlogom za izvršenje na osnovu izvršne isprave. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačen je kao neuredan predlog za izvršenje izvršnog poverioca, jer prvostepeni sud zaključuje da isprave priložene uz predlog za izvršenje nemaju svojstvo verodostojnih isprava, te predlog odbacuje kao neuredan, bez vraćanja na ispravku i dopunu ( isti je podnet od strane punomoćnika - advokata, a saglasno čl. 103. st. 5. Zakona o parničnom postupku ). I prema stanovištu ovog suda, isprave na osnovu kojih poverilac podnosi predlog nisu isprave iz čl. 36. Zakona o izvršnom postupku, što podneti predlog čini neurednim, odnosno zbog čega se po podnetom predlogu ne može postupati, jer se radi o nedostacima zbog kojih se ni osnovanost podnetog predloga ne može ispitati. Izvršenje se u sudskom postupku može odrediti na osnovu izvršne ili na osnovu verodostojne isprave, saglasno čl. 29. Zakona o izvršnom postupku. Koje isprave predstavljaju izvršne isprave, regulisano je članom 30. istog zakona, a u čl. 36. je predviđeno koje isprave su verodostojne isprave u smislu ovog zakona. Ove isprave nisu navedene kao primer, već se radi o taksativno nabrojanim ispravama, pa samo ono što je predviđeno čl. 36. st. 2. od tač. 1. do tač. 8. Zakona o izvršnom postupku ima svojstvo verodostojne isprave. - 85 -

IZVRŠNI POSTUPAK Dostavljanje isprave, uz predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, koja nije predviđena od tač. 1. do tač. 8. stava 2. člana 36. navedenog Zakona, predstavlja nedostatak zbog kojeg se po takvom predlogu za izvršenje ne može postupati i predstavlja razlog za odbačaj istog. Prema čl. 36. st. 2. tač. 5. Zakona o izvršnom postupku, verodostojna isprava je i javna isprava koja konstituiše izvršivu novčanu obavezu, osim stranih javnih isprava. Iz toga sledi da je potrebno da su ispunjena dva uslova da bi se isprava smatrala verodostojnom ispravom u smislu ove tačke. Prvi uslov je da je isprava javna, a drugi da konstituiše izvršivu novčanu obavezu. Prema čl. 230. Zakona o parničnom postupku, javna isprava je isprava koju je u propisanom obliku izdao nadležni državni organ u granicama svojih ovlašćenja, kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduzeće ili druga organizacija u vršenju javnog ovlašćenja koje joj je povereno zakonom. Iako to izričito ovim članom nije predviđeno, pored ovih uslova nužno je i da se ne radi o takvoj javnoj ispravi, kojom se konstituiše novčana obaveza, koja ima svojstvo izvršne isprave, jer se na osnovu izvršne isprave postupak izvršenja sprovodi po posebnom postupku. I sudska odluka, presuda, platni nalog, rešenje - su javne isprave kojima se konstituiše novčana obaveza, pa ne predstavljaju verodostojne isprave na osnovu kojih se određuje izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Kada preduzeća i druge organizacije, kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, u vršenju tih ovlašćenja, donose odluke prema pravilima upravnog postupka koje imaju svojstva upravnih akata, onda te isprave, iako su javne i iako konstituišu novčanu obavezu, nisu verodostojne isprave, već isprave iz čl. 30. st. 1. tač. 2. Zakona o izvršnom postupku, pa se i izvršavaju prema odredbama zakona koje se primenjuju na izvršenje na osnovu izvršnih isprava. Kako isprave podnete uz predlog za izvršenje izvršnog poverioca nemaju svojstvo isprava donetih u vršenju javnih ovlašćenja i nemaju prirodu upravnog akta, kojom se konstituiše izvršiva novčana obaveza, to proizilazi da uz predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, verodostojne isprave nisu priložene, što predstavlja nedostatak zbog kojeg se po predlogu ne može postupati. Zato je prvostepeni sud, primenom čl. 103. st. 5. Zakona o parničnom postupku, a u vezi s čl. 49. st. 1. i 2. Zakona o izvršnom postupku, pravilno odlučio kada je predlog odbacio. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 93/06 od 24.01.2006. godine)

212. U članu 36. st. 2. Zakona o izvršnom postupku taksativno su pobrojane isprave koje se smatraju verodostojnim ispravama u smislu ovog Zakona. U stavu 6. ove odredbe propisano je da se - u situaciji kada verodostojna isprava iz stava 2. istovremeno predstavlja i sredstvo plaćanja - na zahtev izvršnog poverioca može sprovesti skraćeni postupak izvršenja. Iz ove odredbe proizilazilo bi da se skraćeni postupak izvršenja može sprovesti samo na osnovu izričitog zahteva izvršnog poverioca i to u situaciji kada je predlog za izvršenje podnet na osnovu takve verodostojne isprave koja istovremeno predstavlja i sredstvo plaćanja. Iz ovoga jasno proizilazi da je namera zakonodavca bila da ograniči mogućnost sprovođenja skraćenog izvršnog postupka. No, s tim u vezi, članom 253. u st. 1. uneta je neprecizna formulacija za sprovođenje skraćenog izvršnog postupka kada se radi o izvršenju u trgovinskim i sa njima povezanim stvarima, koja dovodi u pitanje nameru zakonodavca izraženu u članu 36. Zakona o izvršnom postupku. Naime, u članu 253. stav 1. propisano je da će se skraćeni izvršni postupak sprovesti na osnovu svake verodostojne isprave kojom se na nesumnjiv način dokazuje postojanje, iznos i dospelost poveriočevog potraživanja. Iako ova odredba ostavlja mogućnost da se skraćeni izvršni postupak odredi i sprovede i na osnovu drugih verodostojnih isprava osim onih koje su pobrojane u navedenom - 86 -

IZVRŠNI POSTUPAK stavu, spornu odredbu trebalo bi usko tumačiti i u primeni je svesti samo na isprave koje su u navedenom članu izričito i pobrojani. Ovo zbog toga što su u čl. 256. i 257. istog Zakona taksativno pobrojani razlozi iz kojih se može izjaviti prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog po skraćenom postupku, kao i dokazi koji se uz takav prigovor moraju podneti. Ciljnim tumačenjem ovih odredaba moglo bi se zaključiti da je namera zakonodavca bila da izričito i taksativno propiše čitav postupak izvršenja koji se sprovodi kao skraćeni izvršni postupka, a iz toga bi dalje proizilazilo da i verodostojne isprave na osnovu kojih se isti može sprovesti, po pravilu, treba ograničiti na one koje su pobrojane u članu 253. Ali, Zakon ne isključuje mogućnost da to bude i neka druga isprava. Jasno je, dakle, da pitanje kriterijuma po kojima će se ceniti da li se radi o verodostojnoj ispravi kojom se na nesumnjiv način dokazuje postojanje, iznos i dospelost poveriočevog potraživanja, a koja je istovremeno i sredstvo plaćanja, prestavlja faktičko pitanje, koje će se ceniti u svakom pojedinačnom slučaju. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda, sa sednica Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine i Odeljenja za privredne prestupe i upravno-računske sporove od 26.09.2005. godine)

213. Kada je poverilac u predlogu za izvršenje naveo da predlaže da se izvršenje sprovede u skraćenom postupku, a uz predlog je priložio verodostojne isprave koje se ne mogu smatrati verodostojnim ispravama iz člana 253. Zakona o izvršnom postupku, sud će takav predlog odbiti. U takvoj situaciji nisu ispunjeni uslovi da sud odredi izvršenje na osnovu verodostojne isprave u tzv. redovnom izvršnom postupku, u smislu člana 36. Zakona o izvršnom postupku. Iz obrazloženja: Kada je poverilac u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave naveo da predlaže da se izvršenje sprovede u skraćenom postupku, a uz predlog je priložio verodostojne isprave koje se ne mogu smatrati ispravama iz člana 253. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, takav predlog će sud odbiti jer nisu ispunjeni uslovi da se na osnovu njega odredi predloženo izvršenje. U takvoj situaciji nisu ispunjeni uslovi da sud odredi izvršenje na osnovu verodostojne isprave iz člana 36. Zakona o izvršnom postupku. Ovo stoga što je izvršni poverilac izričito predložio da se izvršenje sprovede u skraćenom postupku, pa je sud dužan da ceni da li su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi za osnovanost takvog predloga. U obrnutoj situaciji, kada je poverilac uz predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave priložio isprave iz člana 253. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, ali nije označio da se radi o izvršenju u skraćenom postupku izvršenja ( shodno članu 254. stav 2. istog Zakona ), sud će doneti rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i sprovesti redovan postupak. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda, sa sednica Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine i Odeljenja za privredne prestupe i upravno-računske sporove od 26.09.2005. godine) - 87 -

IZVRŠNI POSTUPAK

214. Overeni kamatni obračun je kvalitetna verodostojna isprava. Iz obrazloženja: Shodno članu 36. Zakona o izvršnom postupku, kamatni obračun ima karakter fakture, a faktura je predviđena kao vrsta verodostojne isprave. Zbog toga je pogrešio prvostepeni sud kad je u tom delu odbacio predlog za izvršenje, jer priloženi kamatni obračun ima elemente koje propisuje član 49. ovog Zakona, odnosno - radi se o overenoj verodostojnoj ispravi, te nije jasno na osnovu čega je prvostepeni sud zaključio da ta verodostojna isprava nije relevantna u smislu navedenih zakonskih odredbi. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 8732/05 od 30.08.2005. godine)

215. Ne predstavljaju verodostojnu ispravu promet u partiji i izvod o stanju duga na tekućem računu. Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je (30.05.2005. godine) podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, a radi isplate naznačenog iznosa sa zakonskom zateznom kamatom od 23.05.2005. godine i troškova dozvole izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika. Kao dokaz priložio je Ugovor o tekućem računu, promet po partiji od 10.05. do 23.5.2005. godine i izvod o stanju duga sa pripadajućom kamatom na dan 23.05.2005. godine. Prvostepeni sud je, pravilno ceneći utvrđene činjenice, doneo pobijano rešenje zasnivajući ga na članu 36. Zakona o izvršnom postupku, jer priloženi dokazi uz predlog za izvršenje ne predstavljaju verodostojnu ispravu. Naime, ovom odredbom određeno je da se verodostojnom ispravom smatra: - menica i ček sa protestom i povratnim računom, ako je to potrebno za zasnivanje potraživanja; - obveznica i druga hartija od vrednosti izdata u seriji koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednosti; - faktura (račun); - izvod iz poslovnih knjiga za cenu komunalnih usluga, isporuku vode, toplotne energije, odvoz smeća i slične usluge; - javna isprava koja konstituiše izvršivu novčanu obavezu, osim stranih javnih isprava; - bankarska garancija; - akreditiv; - overena izjava izvršnog dužnika koja ovlašćuje izvršnog poverioca na prenos novčanih sredstava. Fakturom (računom) se smatra i obračun kamate. Stoga se ne mogu prihvatiti žalbeni navodi da izvod o stanju duga predstavlja fakturu te da se na osnovu te fakture traži izvršenje, a ne na osnovu Ugovora o tekućem računu i opomena koji ne predstavljaju izvršnu ispravu. Ovo zbog toga što je članom 36. Zakona o izvršnom postupku predviđeno da samo izvod iz poslovnih knjiga za cenu komunalnih usluga predstavlja verodostojnu ispravu. - 88 -

IZVRŠNI POSTUPAK Prema tome, promet o partiji i izvod o stanju duga na tekućem računu sa obračunatom kamatom ne predstavljaju verodostojnu ispravu. Zato izvršni poverilac prvo mora dokazati u parničnom postupku osnovanost ovog potraživanja i ishodovati pravosnažnu i izvršnu ispravu protiv dužnika da bi mogao tražiti prinudno izvršenje. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 3152/05 od 30.06. 2005. godine)

216. "Slip" poslovne banke predstavlja nalog imaoca VISA kartice da se na račun trećeg lica elektronskim putem prenese određeni novčani iznos, i on nema značaj računa. Zbog toga, ova vrsta "slipa" ne predstavlja verodostojnu ispravu, u smislu člana 22. Zakona o izvršnom postupku, na osnovu koje se može podneti predlog za izvršenje. Iz obrazloženja: Tužilac je, prema stanju u spisima, tužbom zahtevao da se obaveže tuženi da mu isplati naznačeni iznos sa kamatom, a po osnovu izvršene kupovine robe korišćenjem inostrane VISA kartice, putem "post- terminala" tuženog. Na osnovu člana 446. Zakona o parničnom postupku, tuženi je predložio da sud odbaci tužbu, ističući da se dospelo potraživanje tužioca dokazuje ispravom predviđenom članom 22. Zakona o izvršnom postupku, odnosno na osnovu tzv. "slip"- računa. Nalazeći da predmetni "slip" ne predstavlja verodostojnu ispravu, u smislu odredbe člana 22. Zakona o izvršnom postupku, prvostepeni sud je odbio predlog tuženog. Ove Razloge u svemu prihvata i ovaj sud: "Slip" nema značaj računa već nalog imaoca VISA kartice da se na račun trećeg lica prenese elektronskim putem određeni iznos. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 7137/2004 od 4.11.2004. godine)

217. Predlog za dozvolu izvršenja radi naplate potraživanja u stranoj valuti sa deviznog računa dužnika može se podeti i na osnovu verodostojne isprave. (VSCG, Pž. 80/96)

218. Kad sud u toku sudskog postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan jugoslovenski sud, po službenoj dužnosti će se oglasiti nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje i odbaciće predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. (Viši privredni sud, Pž. 654/96)

219. Ako poverilac kao dužnika u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave označi samo samostalnu trgovinsku radnju uz oznaku firme ali ne i njenog vlasnika, dužnik nije pravilno označen te je predlog poverioca neuredan. Ukoliko po pozivu suda ova neurednost u datom roku ne bude uklonjena, sud će predlog za izvršenje odbaciti kao neuredan. (Viši privredni sud, Pž. 9615/96) - 89 -

IZVRŠNI POSTUPAK

220. Kada se radi o potraživanju pravnog lica na osnovu verodostojne isprave, poveriocu nije dopušteno podnošenje mandatne tužbe jer svoje potraživanje može ostvariti predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave saglasno članu 21. ZIP. (Viši privredni sud, Pž. 2958/96)

221. Ako se na osnovu verodostojne isprave može tražiti izvršenje, poverilac nema pravni interes da naplatu svog potraživanja zahteva tužbom. Ovakvu tužbu sud će zbog nedostatka pravnog interesa odbaciti. (Viši privredni sud, Pž. 2828/96)

222. Kada se postupak nastavlja, kao povodom prigovora protiv platnog naloga, u smislu člana 55a. Zakona o izvršnom postupku, nije reč o drugom sporu koji je nastao u toku sudskog izvršnog postupka, nego o istom sporu sa istim izvršnim i tužbenim zahtevom, pa se mesna nadležnost parničnog suda ne određuje po članu 63. Zakona o parničnom postupku. (Savezni sud, Gsn. 12/95)

223. Nezavisno od ugovorene mesne nadležnosti za izvršenje na osnovu verodostojne isprave nadležan je sud na čijem se području nalazi jedinica Službe platnog prometa, kod koje se vodi žiro-račun dužnika. (Viši privredni sud, Pž. 6637/95)

224. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u smislu čl. 194. ZIPa, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi jedinica službe kod koje se vidi žiro-račun dužnika. Ugovorena mesna nadležnost između poverioca i dužnika za vođenje parnice nema uticaja na izvršni već samo na parnični postupak. Tek ako dužnik protiv odluke suda o dozvoli izvršenja na osnovu verodostojne isprave uloži prigovor, predmet će se ustupiti sudu po ugovornoj mesnoj nadležnosti. (Viši privredni sud, Pž. 717/94)

225. Sud će odbaciti tužbu sa predlogom za izdavanje meničnog platnog naloga, jer za isti nema pravnog interesa pošto se na osnovu protestovane menice može neposredno dozvoliti izvršenje. (VPSS, Pž. 3344/94) - 90 -

IZVRŠNI POSTUPAK

226. Ako rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave dužnik pobija u celini ili u delu kojim je obavezan da namiri potraživanje, sud kome je prigovor podnesen staviće van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukinuće sprovedene radnje, a postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. (Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 620/93)

227. O troškovima postupka izvršenja na osnovu verodostojne isprave kad je stavljeno van snage rešenje o izvršenju odlučuje se u parnici. (Okružni sud u Požarevcu, Gž. 869/93)

228. Postupak će se nastaviti kao postupak po prigovoru ako dužnik prigovori rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave samo u delu kojim je obavezno izvršenje. (Viši privredni sud, Gž. 4140/92)

229. Pobijanje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave samo zbog ugovorene mesne nadležnosti suda za vođenje parnice nije dopušten, ukoliko se ne pobija i potraživanje čije se izvršenje traži. (Viši privredni sud, Pž. 1866/92)

230. Knjižno pismo kao izvod iz overenih poslovnih knjiga predstavljaju verodostojnu ispravu u smislu člana 21. ZIP-a, na osnovu koje sud može neposredno dozvoliti izvršenje protiv dužnika. Stoga se mandatna tužba podneta na osnovu knjižnog pisma ima odbaciti, jer ne postoji pravni interes za vođenje parnice, pošto se na osnovu istog može podeti predlog za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave u smislu člana 21. ZIP-a. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2058/91)

231. Poverilac kod izvršenja na osnovu verodostojne isprave mora već uz sam predlog za izvršenje da podnese dokaz o ugovorenoj mesnoj nadležnosti suda za vođenje parnice, kako bi sud, ukoliko dužnik uloži prigovor, predmet ustupio sudu po ugovorenoj mesnoj nadležnosti na dalji postupak. Ukoliko poverilac tako ne postupi predmet će u parnici rešavati sud prema sedištu tuženog. (Viši privredni sud Srbije, R. 238/91)

232. I posle novela Zakona o parničnom postupku (“Sl. list SFRJ”, br. 27/90) kada je dužnik inostrana firma, poverilac-domaće pravno lice može mandatnom tužbom za izdavanje platnog naloga zahtevati naplatu dospelog duga protiv inostranog lica, jer za to ima pravni interes koji ne treba posebno dokazivati, pošto će se izvršenje protiv inostranog dužnika voditi prema sedištu, tj. pred inostranim sudom. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 336/91) - 91 -

IZVRŠNI POSTUPAK

233. Obračun kamate predstavlja fakturu a time i izvršenu ispravu na osnovu koje sud u smislu člana 21. ZIP-a, dozvoljava neposredno izvršenje. Stoga se mandatna tužba na osnovu obračuna kamata ima odbaciti jer ne postoji pravni interes poverioca za vođenje parnice. Tek ukoliko bi dužnik uložio prigovor protiv rešenja o dozvoli izvršenja na osnovu verodostojne isprave, sud bi u parnici bio dužan raspraviti sporne odnose između poverioca i dužnika. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2063/91)

234. Ako je uložen prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u celini ili samo u delu kojim je dužnik obavezan da namiri potraživanje, sud kome je prigovor podnesen staviće van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukinute sprovedene radnje, a postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Ako za to nije mesno nadležan dostaviće predmet nadležnom sudu. (Član 55a. st. 2. ZPP). Za nepobijeni iznos rešenje je pravosnažno. U rešenju kojim se stavlja van snage rešenje o izvršenju naznačiće se da se predmet ustupa radi nastavka parničnog postupka u istom sudu, ili se dostavlja mesno nadležnom sudu. Pri ovom se ceni i ugovorena nadležnost u smislu čl. 70. ZPP). Ako je postupak okončan presudom sud će odlučiti da li rešenje o izvršenju u delu kojim je dužnik dužan da namiri potraživanje, održava na snazi u celini ili delimično, ili ga ukida (u celini ili delimično) i tužbeni zahtev odbija. (Član 451. ZPP). U slučaju odustanka od prigovora ili povlačenja predloga u toku parničnog postupka, rešenje o izvršenju u delu kojim je dužnik obavezan da namiri potraživanje ostaje na snazi, ili se ukida u granicama odustanka od prigovora, odnosno povlačenja predloga. (Član 456. ZPP). (Pravno shvatanje višeg privrednog suda od 21. 10. 1991. godine)

235. Za određivanje izvršenja na osnovu verodostojne isprave radi naplate novčanog potraživanja pravnog lica nije od značaja što dužnik nema žiro-račun, jer se to izvršenje može sprovesti i na drugim sredstvima dužnika. (Vrhovni sud Vojvodine, Pž. 94/91)

236. Kada se radi o stečajnom dužniku kao poveriocu koji traži izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv svoga dužnika, primenjuju se odredbe Zakona o izvršnom postupku (član 194) o isključivoj mesnoj nadležnosti za izvršenje prema sedištu jedinice SDK kod koje se vodi račun dužnika, a ne odredbe o atrakcionoj nadležnosti zbog stečaja predviđenoj članom 63. ZPP. Tek ako dužnik uloži prigovor protiv rešenja o izvršenju, predmet će preći u parnicu koju će suditi sud prema atrakcionoj nadležnosti, tj. sud koji sprovodi stečajni postupak nad tužiocem. (Viši privredni sud, Pž. 830/91) - 92 -

IZVRŠNI POSTUPAK

237. Stoga se može zahtevati izvršenje na osnovu verodostojne isprave i prema imaocu radnje - fizičkom licu koje u vidu registrovanog zanimanja obavlja neku privrednu delatnost. (VPS Srbije PŽ. 6456/90)

238. Posle 1. 7. 1990. godine (izmene i dopune ZIP-a -„Službeni list SFRJ”, br. 27/90) predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave treba da sadrži zahtev da dužnik u roku od osam dana izmiri potraživanje, kao i zahtev poverioca da sud dozvoli izvršenje radi namirenja potraživanja. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 4590/90)

239. Zahtev za izvršenje na osnovu verodostojne isprave mora da sadrži pored zahteva za dozvolu izvršenja i zahtev da sud obaveže dužnika da u roku od osam dana, a u meničnim i čekovnim stvarima u roku od tri dana, izmiri potraživanje zajedno sa troškovima.Ukoliko oba zahteva postoje, predlog je uredan. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 4410/90)

240. Kada je tužilac podneo tužbu sa predlogom za izdavanje platnog naloga, a bio je dužan podneti predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, sud će takvu tužbu odbaciti. Ali, ako nije bilo uslova za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, niti za izdavanje platnog naloga, već za redovnu tužbu, sud ne može takvu tužbu odbaciti nego će sa njom postupiti kao sa redovnom tužbom (član 449. ZPP). (Viši privredni sud, Pž. 7146/90)

241. Protiv samostalne trgovinske radnje mandatnu tužbu može podneti poverilac – preduzeće samo ako dokaže pravni interes za izdavanje platnog naloga. U protivnom, poverilac radi ostvarivanja svog potraživanja iz ugovora u privredi mora podneti predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave na osnovu fakture i o tom će rešavati, u smislu člana 21. ZIP-a, nadležni privredni sud. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 6482/90)

242. Za sporove između preduzeća i fizičkog lica kao vlasnika mašinbravarske radnje koji proističe iz njihove međusobne privredne delatnosti, nadležan je privredni sud. Ali, ako poverilac podnese mandatnu tužbu protiv vlasnika mašinbravarske radnje a ne priloži dokaz o posebnom pravnom interesu za izdavanje platnog naloga, sud će istu odbaciti ako poverilac može svoje potraživanje naplatiti u izvršnom postupku na osnovu verodostojne isprave prema članu 21. ZIP. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 6462/90) - 93 -

IZVRŠNI POSTUPAK

243. Prigovor mesne nenadležnosti u postupku povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave mora se istaći u prigovoru protiv rešenja o izvršenju ako se ono pobija u celini ili delimično u delu kojim se dužnik obavezuje da namiri potraživanje. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 5373/90)

244. Posle izmene ZPP-a (“Službeni list SFRJ”, br. 27/90) fakture priložene uz mandatnu tužbu ne predstavljaju dovoljan dokaz u smislu člana 466. stav 4. ZPP-a kojim se čini verovatnim postojanje posebnog interesa za izdavanje platnog naloga, jer poverilac kao pravno lice svoje novčano potraživanje može ostvariti zahtevoma za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u izvršnom postupku. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 5214/90)

245. Za sporove između društvenih preduzeća i imaoca samostalne zanatske radnje nastale u vezi s potraživanjem za isporučenu robu nadležan je privredni sud. Stoga je i za rešavanje po predlogu za izršenje na osnovu verodostojne isprave između ovih privrednih subjekata nadležan privredni sud. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 5548/90)

246. Prigovor mesne nenadležnosti u postupku povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave mora se istaći u prigovoru protiv rešenja o izvršenju ako se ono pobija u celini ili delimično u delu kojim je dužnik obavezan da namiri potraživanje. (Viši privredni sud, Pž. 5473/90)

247. Obračun kamata može biti verodostojna isprava u smislu člana 21. Zakona o izvršnom postupku, a na osnovu koje sud dozvoljava neposredno izvršenje, ako sadrži sve elemente koje sadrži i faktura. (VPSS, Pž. 757/89)

248. Nakon prigovora dužnika protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, mesna nadležnost suda ocenjuje se kao u slučaju podnošenja redovne tužbe. To što u prigovoru protiv rešenja o izvršenju nije istaknut i prigovor nenadležnosti suda u sporu nije smetnja da sud povodom kasnijeg pravovremenog prigovora oceni svoju mesnu nadležnost. (Vrhovni sud Vojvodine, Pž. 612/89) - 94 -

IZVRŠNI POSTUPAK

249. Menica koja ne sadrži određenu svotu novca već je priložena blanko, ne može biti verodostojna isprava u smislu člana 21. ZIP-a na osnovu koje sud može dozvoliti neposredno izvršenje protiv dužnika. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 4990/88)

250. Rešenje o izvršenju, doneto na osnovu verodostojne isprave, može se pobijati prigovorom koji ne mora biti obrazložen. (Viši privredni sud, Pž. 4914/88)

251. Obračun kamata može biti verodostojna isprava u smislu člana 21. ZIP, ako sadrži sve elemente kao i faktura, tj. ako se vidi iz kog odnosa potiče potraživanje i način obračuna zatezne kamate. (Viši privredni sud, Pž. 5378/88)

252. Menica koja ne sadrži svotu novca, već je priložena blanko, ne može biti verodostojna isprava na osnovu koje se može dozvoliti neposredno izvršenje protiv dužnika. (Viši privredni sud, Pž. 4990/88)

253. Faktura kojom poverilac zahteva isplatu obračunatih kamata verodostojna je isprava po članu 21. Zakona o izvršnom postupku ako sadrži obračun kamate ili ako joj je obračun kamata priložen. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu, od 28.05.1987. godine)

254. Administrativna zabrana na osobnom dohotku radnika nije verodostojna isprava na osnovi koje bi sud mogao dopustiti izvršenje neposredno protiv organizacije udruženog rada koja nije pravovremeno obavila obustave po njoj. (VPSS, Pž. 2458/85)

255. Po predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv više dužnika nema mesta atrakciji mesne nadležnosti suda koju Zakon o izvršnom postupku u članu 203. stav 1. previđa za dva ili više dužnika koji solidarno odgovaraju po izvršnoj ispravi, jer verodostojna isprava nema karakter izvršne isprave u smislu člana 16. istog zakona. (Savezni sud Grs. 94/85)

256. Virmanski nalog o pogrešnoj uplati novčanih sredstava drugoj organizaciji a ne poveriocu, nije verodostojna isprava iz člana 21. ZIP na osnovu koje sud može dozvoliti neposredno izvršenje. (Viši privredni sud, Pž. 2679/84) - 95 -

IZVRŠNI POSTUPAK

257. Predlog za izvršenje se ne može smatrati tužbom ako je podnet na osnovu isprave koja se u smislu čl. 21. ZIP ne može smatrati verodostojnom ispravom. (VPSS, Pž. 3793/84)

258. Sud koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave nadležan je da u smislu člana 49. ZIP odluči o prigovoru dužnika protiv tog rešenja, odnosno da u smislu člana 55. stav 1. istog zakona stavi van snage rešenje o izvršenju. Mesna nadležnost suda za odlučivanje po prigovoru dužnika protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, u smislu navedenih propisa, ne može se menjati u tom stadijumu postupka, iako je dužnik istakao prigovor mesne nenadležnosti. (Savezni sud, Grs. 2/84)

259. Knjižno odobrenje nije izvršna isprava na osnovu koje poverilac može tražiti izvršenje u smislu člana 21. ZIP. (Viši privredni sud, Pž. 3669/83)

260. Prilikom donošenja rešenja o izvršenju na osnovi čl. 21. ZIP sud ne ulazi u ispitivanje isprave ni sa njene formalne ni sa materijalne strane jer sudbina izdatog rešenja o izvršenju zavisi od volje dužnika (prema čl. 55. Zakona o izvršnom postupku, dužnik može prigovoriti protiv rešenja na osnovu verodostojne isprave). Prema tome, ako dužnik ne prigovori, rešenje o izvršenju postaće pravomoćno i na osnovu njega će se izvršenje provesti. Ukoliko dužnik prigovori, stvar ide na parnicu. Tek u ovoj fazi postupka od značenja je činjenica da li je menica protestirana ili nije protestirana. Ukoliko je menica bila protestirana, stvar će se raspravljati kao menični spor (analogno situaciji kada je na menični platni nalog uložen prigovor), a ukoliko menica nije bila protestirana, stvar će se raspravljati u običnoj parnici i u okviru čl. 85. Zakona o menici. (Zaključak proširene sednice Parničnog odeljenja, VSV od 1. 10. 1980. godine)

PRENOS I PRELAZ POTRAŽIVANJA ILI OBAVEZE (Član 37. Zakona o izvršnom postupku)

261. Mogućnost određivanja izvršenja u slučaju promene poverioca ili dužnika, regulisana članom 37. Zakona o izvršnom postupku, odnosi se samo na izvršenje po izvršnoj, a ne i po verodostojnoj ispravi. - 96 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Izvršenje se može odrediti na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili je na njega na drugi način prešlo, a ako to nije moguće prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravosnažnom, odn. konačnom odlukom donetom u parničnom tj. upravnom ili prekršajnom postupku član 37. Zakona o izvršnom postupku. Stav 2. istog člana shodno se primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni dužnik. Navedeno je, međutim, moguće samo u slučaju izvršenja po osnovu izvršne isprave, a što u konkretnoj situaciji nije slučaj, jer je predloženo izvršenje na osnovu verodostojne isprave, u kom postupku nije predviđena primena navedenih odredbi. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 818/10 (2) od 04.03.2010. godine)

262. Na osnovu rešenja donetog u krivičnom postupku pred opštinskim sudom, poverilac tih dosuđenih troškova na teret budžetskih sredstava suda ima pravo da zahteva njihovo prinudno izvršenje od Republike Srbije kao zakonskog dužnika, koji odgovara za obaveze suda.

Iz obrazloženja: Shodno stavu da navedeno rešenje Opštinskog suda od 06.03.2003. godine nije podobno za izvršenje, pobijana rešenja su zasnovana na stanovištu da ne postoji jasno utvrđena obaveza dužnika na isplatu traženog iznosa. To je utemljeno u odredbi člana 20. stav 1. i člana 39. Zakona o izvršnom postupku, pa je predlog poverioca za izvršenje takvog rešenja odbijen kao neosnovan. Stanovište izneto u pobijanim rešenjima – kako smatra Vrhovni sud - se ne može prihvatiti. Naime, rešenje o troškovima čije se izvršenje traži doneto je primenom odredbe člana 193. stav 2. tačka 7. Zakonika o krivičnom postupku. Ovi troškovi se – u smislu stava 4. iste odredbe - isplaćuju postavljenom braniocu na teret budžetskih sredstava suda. Navedeni Opštinski sud, koji je doneo rešenje čije se izvršenje traži, nije platio dosuđene troškove poveriocu. Zbog toga se njihovo namirenje može zahtevati od Republike Srbije kao dužnika, jer je ona prema odredbi člana 77. stav 1. Zakona o uređenju sudova - dužna da u budžetu obezbedi sredstva za rad sudova, u šta spadaju i troškovi sudskih postupaka koji se isplaćuju na teret budžetskih sredstava suda. Kod takvog stanja stvari i činjenice da sud nema svojstvo pravnog lica, dužnik troškova može biti samo Republika Srbija, jer se – kao što je navedeno - sredstva za rad sudova obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Zato - na osnovu odredbe člana 23. Zakona o izvršnom postupku, koji je bio na snazi u vreme donošenja pobijanog rešenja - poverilac ima pravo da po rešenju o dosuđenim troškovima u krivičnom postupku pred Opštinskim sudom zahteva njihovo izvršenje od Republike Srbije, kao dužnika koji po zakonu odgovara za i obaveze suda. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gž. 32/05 od 31.03.2005. godine) - 97 -

IZVRŠNI POSTUPAK

263. Za sprovođenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, nakon čijeg donošenja je zaključen ugovor o cesiji kojim je izvršni poverilac preneo na treće lice svoje potraživanje iz izvršne isprave, potrebno je da - prilikom podnošenja predloga za izvršenje, pored izvršne isprave - bude priložen i ugovor kojim je preneto potraživanje, overen po zakonu. To podrazumeva overu ugovora od strane suda kao potvrdu njegovog zaključenja među strankama. Iz obrazloženja: Poverilac je, kako proizilazi iz spisa, uz predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave - pored same izvršne isprave tj.presude nadležnog Trgovinskog suda od 22.12.2004. godine - dostavio i Ugovor o cesiji od 01.06.2004. godine, zaključen između Preduzeća "M." S. i Preduzeća "B." K proizlazi da Tužilac je - kako sledi iz same izvršne isprave -Preduzeće "M." S, a tuženi je Preduzeće "M." DP K, izvršni dužnik u ovom postupku. Između Preduzeća "M." S. - prema izvršnoj ispravi tužilac, i Preduzeća "B." K. - u ovom postupku izvršni poverilac - zaključen je Ugovor o cesiji prema kome je Preduzeće "M." prenelo svoje potraživanje koje ima prema izvršnom dužniku, i to na osnovu presude Trgovinskog suda od 22.12.2004. godine u iznosu od 49.643,23 EUR i troškove postupka u iznosu od 223.788,00 dinara. Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o izvršnom postupku propisano je da se izvršenje određuje i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javno ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravosnažnom odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, odnosno upravnom i prekršajnom postupku. Navodi izvršnog dužnika da izvršni poverilac nije aktivno legitimisan da traži naplatu po izvršnoj ispravi su osnovani, s obzirom da iz stanja u spisima proizlazi da su ispunjeni uslovi da se u izvršnom postupku na osnovu izvršne isprave preduzeće "B" legitimiše kao izvršni poverilac, imajući u vidu da je Ugovor o cesiji dokaz da je potraživanje prešlo na izvršnog poverioca. Međutim, taj ugovor nije overen, pa se prema navedenoj odredbi ne može smatrati ispravom kojom se dokazuje da je potraživanje preneto. Dakle, činjenica da je isprava overena je od bitnog značaja za prenos potraživanja. Iz iznetih razloga, prvostepeno rešenje je ukinuto u smislu člana 387. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž.. 207/07 od 04.04.2007. godine)

264. Izvršenje se određuje i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneseno ili je na njega na drugi način prešlo. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, predlog za izvršenje izvršnog poverioca ne sadrži ime banke i broj računa izvršnog poverioca, već ime banke i broj računa punomoćnika izvršnog poverioca, što je suprotno ci- 98 -

IZVRŠNI POSTUPAK tiranoj odredbi čl. 243. st. 1. tač. 4. Zakona o izvršnom postupku, kojima je regulisano da predlog za izvršenje mora da sadrži ime banke i broj računa izvršnog poverioca. Izuzetak od pravila da se izvršenje određuje na predlog u korist poverioca iz izvršne isprave je regulisan odredbama čl. 37. st. 1. Zakona o izvršnom postupku, kojima je predviđeno da se izvršenje određuje i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneseno ili da je na njega na drugi način prešlo, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravosnažnom, odnosno konačnom odlukom, donetom u parničnom, odnosno upravnom i prekršajnom postupku. Kako je izvršni poverilac u predlogu za izvršenje tražio da se izvršenje odredi u korist njegovog punomoćnika, jer je predložio da se sredstva sa tekućeg računa izvršnog dužnika prenesu na tekući račun punomoćnika izvršnog poverioca, pravilan je zaključak prvostepenog suda o primeni odredbe čl. 37. st. 1. Zakona o izvršnom postupku na konkretnu situaciju. Obzirom da priloženo punomoćje ne predstavlja ispravu o prenosu potraživanja na način regulisan odredbama čl. 37. st. 1. Zakona o izvršnom postupku, to je prvostepeni sud pravilno odbio predlog za izvršenje, na osnovu odredbi čl. 52. st. 4. Zakona o izvršnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 11595/05od 7.11. 2005. godine)

265. Punomoćnik tužioca ne može da u izvršnom postupku postane poverilac, ako nema ugovora o cesiji potraživanja. (Okružni sud, Požarevac, Gž. 224/96)

266. SRJ je pravni sukcesor i subjekat koji nastavlja državno-pravni kontinuitet SFRJ pa je u obavezi prema poveriocu da kao dužnik izvrši odluku i ako deobni bilans između novostvorenih država nije sproveden. Odluka doneta u bivšoj SFRJ od strane suda koji se sada nalazi na teritoriji otcepljene države nema smetnju da se izvrši u SRJ jer se ne radi o stranoj sudskoj odluci. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 368/95)

267. Kako iz samog teksta Ustava SRJ nedvosmisleno proizilazi zaključak da je poverilac – država SRJ, pravni sledbenik Države SFRJ, to nije osnovano pozivanje dužnika u žalbi da je legitimacija poverioca u ovom slučaju sporna. (Okružni sud, Beograd, Gž. 12155/94)

268. Ovlašćene banke, preko kojih se isplaćuju penzije, invalidnine i druga lična primanja ostvarena u inostranstvu, dužne su da isplate domaćim fizičkim licima vrše u odgovarajućoj stranoj valuti, a ako je lice u međuvremenu umrlo, isplata se ima izvršiti njegovom nasledniku. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3958/92) - 99 -

IZVRŠNI POSTUPAK

269. Sud ne može odbaciti predlog za izvršenje kao neuredan ako je poverilac u određenom mu roku od strane suda pravilno označio novi naziv dužnika i priložio dokaz o pravnom sledništvu, bez obzira što je u presudi na osnovu koje se traži izvršenje označen dužnik prema starom nazivu odnosno firmi koja je brisana iz sudskog registra. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2910/91)

270. Izvršenje se određuje na predlog lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao poverilac ne samo u slučajevima kada ono dokaže javnom ili po zakonu overenom ispravom da je potraživanje na njega preneseno, već i u slučajevima kad je ono na njega na drugi način prešlo. (Okružni sud, Beograd, Gž. 2011/84)

271. Izvršenje se može odrediti i na predlog lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao poverilac ako pruži dokaze da je potraživanje prešlo ili preneto na njega. (Okružni sud u Šapcu, Gž. 203/83)

272. Prvostepenim rešenjem je odbijen predlog za izvršenje s obzirom na to što poverilac nije lice koje je sa takvim pravom označeno u izvršnoj ispravi. Poverilac je uz podnetu izvršnu ispravu dostavio i ugovor o korišćenju stana prema kome je poverilac nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu iz čijeg podruma se zahteva iseljenje dužnika. Ukidajući ovu odluku Okružni sud je našao da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbu člana 22. Zakona o izvršnom postupku po kojoj se izvršenje određuje i na predlog lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao poverilac, ako ono javno ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneseno ili na drugi način prešlo. Ugovor o korišćenju stana koji zaključuje nosilac stanarskog prava sa davaocem stana na korišćenje preko nadležne zajednice stanovanja, predstavlja takvu ispravu pa je prvostepeni sud bio dužan da održi ročište saglasno članu 26. Zakona o izvršnom postupku i ceneći ugovor o korišćenju stana na koji se poverilac poziva, odluči o osnovanosti predloga za izvršenje. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 9859/82)

273. Izvršnom ispravom je usvojen tužbeni zahtev te je tuženi, sada pokojni bračni drug dužnika, obavezan da uspostavi pređašnje stanje tako što će postaviti raniju bravu na ulaznim vratima ili predati tužiocu odnosno poveriocu ključ od novopostavljene brave. Po oceni Okružnog suda pravilno je zaključio prvostepeni sud da je obaveza iz ove izvršne isprave prešla na suprugu ranijeg dužnika pošto je posle njegove smrti nastavila da koristi predmetni stan na kome je izvršeno smetanje poseda. Pravilnom primenom odredbe člana 22. stav 2. Zakona o izvršnom postupku prvostepeni sud je zaključio da se izvršenje može dozvoliti i protiv drugog lica a ne samo protiv onoga na koga glasi izvršni naslov, u slučaju ako se dokaže pravni kontinuitet dužnika. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 8426/82) - 100 -

IZVRŠNI POSTUPAK

274. Ne može se izvršiti rešenje o oduzimanju samovlasno zauzetog zemljišta u društvenoj svojini iz poseda neimenovanih naslednika samovlasničkog zauzimača. Ovo stoga, što saglasno članu 22. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, rešenje koje predstavlja izvršni naslov mora biti podobno za izvršenje, a što bi značilo da se u njemu mora jasno označiti izvršenik, tražilac izvršenja, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. (Vrhovni sud Srbije, U. 3104/81)

275. Solidarni dužnik koji je ispunio obavezu iz izvršne isprave prema vjerovniku nema pravo da od sudužnika iz izvršne isprave traži izvršenje pozivajući se na činjenicu da je dug platio i za sudužnika. Vjerovnik kao sudužnik po izvršnoj ispravi, isplatom solidarne obaveze ne stječe regresno pravo prema sudužniku, odnosno sada dužniku. Naime, solidarni dužnik koji je ispunio obavezu iz izvršne isprave prema vjerovniku po toj izvršnoj ispravi, ne može na osnovu člana 22. Zakona o izvršnom postupku tražiti izvršenje od sudužnika naknade dijela obaveze koja na njega pada, već to svoje pravo može ostvariti tužbom u parničnom postupku, jer ne stiče regresno pravo da samo na osnovu činjenice da je dug platio, može tražiti izvršenje od drugog solidarnog dužnika – sudužnika. To je zato što prema članu 423. Zakona o obligacionim odnosima dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo da zahteva od svakog sudužnika da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega, ali to svoje pravo ne može ostvariti u izvršnom postupku na osnovu izvršne isprave po kojoj je on bio dužnik, već to pravo mora ostvarivati u parničnom postupku ako sudužnik ne pristaje dobrovoljno da mu isplati određeni deo. (VPSR, Pž. 2685/81)

276. Odredba člana 22. ZIP se odnosi samo na određivanje izvršenja protiv lica koja je pravni sukcesor dužnika iz izvršne isprave, a ne i protiv supsidijarnih dužnika. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 634/80)

277. Na osnovu izvršne isprave po kojoj je radna organizacija kao glavni dužnik obavezana da ispuni poveriocu određenu obavezu, ne može se odrediti izvršenje protiv solidarnih dužnika. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 1875/80)

USLOVNA I UZAJAMNA OBAVEZA (Član 38. Zakona o izvršnom postupku)

278. Kod tzv. uzajamne obaveze dužnik može uskratiti ispunjenje obaveze, a u slučaju kad je već određeno izvršenje, sve dok poverilac prema njemu ne ispuni obavezu ili podnese dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. - 101 -

IZVRŠNI POSTUPAK Prvostepeni sud je pogrešno svoju odluku o odbijanju prigovora dužnika obrazložio time da potraživanja dužnika i poverioca nisu istovrsna, te da se nisu stekli uslovi za prebijanje potraživanja iz čl. 336. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, kad se radi o izvršenju uzajamnih istovremenih obaveza stvar je trebalo raspraviti primenom čl. 23. st. 3. ZIP-a. Kod tzv. uzajamnih obaveza dužnik može uskratiti izvršenje svoje obaveze dok poverilac prema njemu ne ispuni obavezu. (Okružni sud u Subotici, Gž. 284/91)

279. Ako ispunjenje obaveza tuženika zavisi od prethodnog ispunjenja obaveza tužioca, onda se delimičnom presudom ne može odlučiti samo o obavezi tuženika a da se istovremeno ne odluči i o obavezi tužioca koja je u smislu čl. 23. ZIP, uslov za ispunjenje obaveza tuženika. (Okružni sud, Valjevo, Gž. 1080/82)

ALTERNATIVNA OBAVEZA PO IZBORU IZVRŠNOG DUŽNIKA (Član 39. Zakona o izvršnom postupku)

280. Ako se izmeni sredstvo izvršenja mora se doneti i novo rešenje o sprovođenju izvršenja na promenjenom sredstvu. Iz obrazloženja: U smislu člana 39. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave sadrži dva iskaza: odluku o obavezivanju dužnika da u roku od osam dana (u meničnim i čekovnim sporovima u roku od tri dana) po dostavi rešenja namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima i odluku o određivanju izvršenja radi ostvarivanja ovog potraživanja. Odluka o obavezivanju dužnika da namiri potraživanje, koja je postala pravnosnažna, predstavlja izvršnu ispravu i ne može se menjati, niti se o tom potraživanju može ponovo odlučivati. Međutim, deo rešenja o određivanju izvršenja ovako utvrđenog potraživanja vezan je za predloženo sredstvo izvršenja. Ako se izmeni sredstvo izvršenja mora se doneti i novo rešenje o sprovođenju izvršenja na promenjenom sredstvu izvršenja. Zato je trgovinski sud trebalo da u ovom delu ukine rešenje o izvršenju određeno naplatom sa žiro-računa dužnika, da bi stvarno nadležan sud odlučio novim rešenjem o izvršenju na promenjenom sredstvu izvršenja prodajom nepokretnosti, koju - u smislu člana 15. stav 2. tačka v) Zakona o sudovima u vezi člana 135. Zakona o izvršnom postupku - sprovodi opštinski, a ne trgovinski sud, bez obzira što su stranke privredni subjekti. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije, P I. 108/05 od 23.06.2005. godine) - 102 -

IZVRŠNI POSTUPAK

281. Pravo izbora kod alternativnih obaveza pripada dužniku u toku paricionog roka. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1/89)

282. Postavljanje alternativnog zahteva je moguće samo u slučajevima kada postoji alternativna obaveza tuženog po pravilima materijalnog prava. Kada je tužilja tražila predaju suposeda stvari nije istovremeno mogla tražiti isplatu polovine njene vrednosti, jer to u suštiti predstavlja zahtev za naknadu štete koji se ne može alternativno postaviti. Takav zahtev se ne može postaviti ni u slučaju nemogućnosti predaje stvari, jer se u takvom slučaju vrši procena stvari i isplata protivvrednosti u smislu člana 214. ZIP. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 314/80)

PODNESCI I ROČIŠTA (Član 41. Zakona o izvršnom postupku)

283. Odluku o zahtevu za određivanje privremene mere sud može doneti i bez održanog ročišta. (Viši privredni sud, Pž. 2-563/93)

SREDSTVA I PREDMETI IZVRŠENJA (Član 42. Zakona o izvršnom postupku)

284. Predmet prvenstvenog namirenja u izvršnom postupku kod fizičkog lica predstavljaju nepokretnosti, dok penzija i pokretna imovina ne predstavljaju predmet prvenstvenog namirenja. Sud određuje izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u Predlogu za izvršenje. (Okružni sud, Požarevac, Gž. 693/95)

285. Sud može samo na predlog dužnika odrediti drugo sredstvo izvršenja umesto onog koje je predložio poverilac, ako je to dovoljno za ostvarenje potraživanja. (Okružni sud, Kraljevo, Gž. 1067/94) - 103 -

IZVRŠNI POSTUPAK

286. Radi ostvarenja novčanog potraživanja sud određuje izvršenje onim sredstvima i predmetima navedenim u predlogu za izvršenje. Sud može samo na predlog dužnika odrediti drugo sredstvo izvršenja umesto onog koje je predložio poverilac, ako je to dovoljno za ostvarenje potraživanja. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 106/94)

287. Nema mesta prigovoru pravosnažno presuđene stvari kada izvršni sud po naknadnom predlogu poverioca radi ostvarivanja novčanog potraživanja, na osnovu iste izvršne isprave i protiv istog dužnika, odredi izvršenje putem drugog sredstva izvršenja. (Okružni sud u Valjevu, Gž. 98/85)

TROŠKOVI POSTUPKA (Član 43. Zakona o izvršnom postupku)

288. Sprovođenje izvršenja se obustavlja u tačno određenim situacijama. U tom smislu, nema zakonskih uslova za nastavak izvršnog postupka kada izvršni poverilac, nakon donetog rešenja o obustavi postupka na osnovu člana 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, izvrši uplatu naloženog predujma troškova izvršenja. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud pobijanim rešenjem obustavio izvršenje po naznačenom rešenju o izvršenju istog suda od 27.07.2010. godine, pošto predujam troškova izvršenja nije uplaćen u datom roku, zasnivajući svoju odluku na primeni člana 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Nakon donetog rešenja o obustavi postupka i nakon isticanja roka od 30 dana, izvršni poverilac je izvršio uplatu predujma troškova dana 18.01.2011. godine, o čemu je dostavio dokaz - nalog za uplatu i predložio je da se sprovođenje izvršenja nakon izvršene uplate nastavi. Kod takvog stanja stvari, nisu se stekli uslovi za nastavak sprovođenja izvršenja. Naime, sprovođenje izvršenja se obustavlja u tačno određenim situacijama, i to kada poverilac povuče predlog za izvršenje, kada se usvoji žalba, u slučajevima predviđenim članom 68. Zakona o izvršnom postupku, kao i nepreduzimanjem procesnih radnji od strane izvršnog poverioca i nepredujmljivanjem troškova, bez kojih se izvršenje ne može sprovesti, a što je konkretno slučaj. Obustava postupka podrazumeva njegovo okončanje, pa se samim tim okončani postupak ne može nastavljati. Postoje procesni uslovi za nastavak postupka koji je prekinut ili u kome je određen zastoj, a što je predviđeno odredbama Zakona o parničnom postupku. Međutim, odredbe Zakona o izvršnom postupku ne predviđaju mogućnost da se postupak sprovođenja izvršenja nastavi nakon obustavljanja. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 374/11(1) od 23.02.2011. godine) - 104 -

IZVRŠNI POSTUPAK

289. Za obustavu izvršenja zbog neplaćanja predujma troškova izvršenja potrebno je da budu kumulativno ispunjena dva uslova predviđena članom 43. Zakona o izvršnom postupku: da troškovi ne budu uplaćeni u određenom roku i da se bez njih izvršenje ne može sprovesti. Ukoliko prvostepeni sud ne pruži razloge da se radi o situaciji prema kojoj se sprovođenje izvršenja na stvarima izvršnog dužnika ne može sprovesti bez uplate predujma za troškove izvršenja, stiču se uslovi za ukidanje donetog rešenja o obustavi izvršenja. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je zaključkom od 06.12.2010. godine odredio sprovođenje izvršenja od 27.04.2010. godine popisom, procenom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Zaključkom od 16.12.2010. godine naloženo je izvršnom poveriocu da u roku od 30 dana uplati predujam na ime troškova izvršenja u navedenom iznosu. Plaćanje nije izvršeno pa sud je doneo pobijano rešenje. U žalbi se osnovano ukazuje da su se stekli uslovi za ukidanje prvostepenog rešenja, zbog nepravilne primene člana 43. Zakona o izvršnom postupku, prema kome troškove postupka u vezi sa sprovođenjem izvršenja prethodno snosi izvršni poverilac, koji je dužan da predujmi troškove izvršenja u roku koji mu odredi sud, s tim što će sud obustaviti izvršenja ako troškovi ne budu predujmljeni u ostavljenom roku, a bez njih se izvršenje ne može sprovesti. Dakle, za obustavu izvršenja zbog neplaćanja predujma za troškove izvršenja potrebno je da budu kumulativno ispunjena dva uslova: da troškovi ne budu uplaćeni u određenom roku i da se bez njih izvršenje ne može sprovesti. U konkretnom slučaju, prvostepeni sud nije dao razloge da li se radi o situaciji prema kojoj se sprovođenje izvršenja na stvarima izvršnog dužnika ne može sprovesti bez uplate predujma za troškove izvršenja, zbog čega su se stekli uslovi za ukidanje donetog rešenja. U nastavku postupka, prvostepeni sud će razjasniti sa izvršnim poveriocem da li će se sprovođenje izvršenja sprovesti na novčanim sredstvima izvršnog dužnika ili popisom i procenom kao i prodajom pokretnih stvari. Ukoliko se izvršni poverilac opredeli za drugo sredstvo izvršenja, ponovo će mu se naložiti da izvrši uplatu predujma troškova veštačenja, te - ukoliko se uplata ne izvrši - prvostepeni sud će doneti prvostepeno rešenje shodno članu 43. Zakona o izvršnom postupku, pod uslovom da su kumulativno ispunjena oba uslova propisana ovom odredbom. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 331/11 od 17.02.2011. godine)

290. Sud ima ovlašćenje da obustavi izvršni postupak ako se kumulativno steknu oba uslova predviđena članom člana 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Iz obrazloženja: Ovaj sud, kao drugostepeni, odlučujući o žalbi izvršnog poverioca kojim je obustavljeno izvršenje po rešenju o izvršenju istoga suda od 27.07.2010. godine, nalazi da je prilikom njegovog donošenja pravilno primenjen član 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. - 105 -

IZVRŠNI POSTUPAK Relevantne odredbe: Kada izvršni poverilac ne predujmi troškove izvršenja u roku koji odredi sud, sud će obustaviti izvršenje ako troškovi ne budu predujmljeni u ostavljenom roku, a bez njih se izvršenje ne može sprovesti – član 43. Stav 2. Zakona o izvršnom postupku. U predmetnom slučaju, rok za uplatu predujma troškova izvršenja isticao je dana 04.01.2011. godine, dok je izvršni poverilac izvršio uplatu troškova nakon isticanja roka (dana 18.01.2011. godine) i nakon donošenja rešenja o obustavljanju postupka od 17.01.2011. godine, dakle - nakon nastupanja zakonom propisanih posledica nepostupanja u naloženom roku, te stoga izvršena uplata ne može proizvesti procesno-pravno dejstvo i ne utiče na pravilnost donetog rešenja od 17.01.2011. godine. Prvostepeni sud je stoga pravilno u ovom svom rešenju zaključio da su se kumulativno stekla oba uslova predviđena članom 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku tj. da troškovi nisu uplaćeni u naloženom roku, a isti su bili neophodni za izlazak službenog lica. Zbog toga su nastupile i procesne posledice predviđene ovom odredbom, koja na imperativan način reguliše spornu situaciju. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 374/11(2) od 23.02.2011. godine)

291. Prilikom sprovođenja službenih radnji popisa i procene i prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika, izvršni poverilac ima pravo na naknadu troškova povodom pristupa advokata kao njegovog punomoćnika

Iz obrazloženja: Punomoćnik izvršnog poverioca – kako proizilazi iz spisa ove pravne stvari - prisustvovao je dana 25.03.2010. godine, 20.04.2010. godine i 28.05.2010. godine sprovođenju službenih radnji popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika i prodaji pokretnih stvari izvršnog dužnika. Punomoćnik izvršnog poverioca je advokat i tražio je sudu troškove za ova tri pristupa opredeljeno po AT. Nalazeći da troškovi koji se odnose na zastupanje izvršnog poverioca prilikom sprovođenja navedenih službenih radnji nisu bili potrebni za izvršenje, prvostepeni sud pogrešno primenjuje odredbu člana 43. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Naime, to što ove službene radnje sprovodi sudski izvršitelj, a bez prisustva sudije, nije razlog da se smatra da ovi troškovi nisu potrebni za izvršenje. Prema stavu ovog suda ti troškovi su potrebni, jer izvršni poverilac na taj način kontroliše sprovođenje izvršenja odn. na neki drugi način kontroliše i ima uvid u rad sudskog izvršitelja. Sa druge strane, tako ima uvid u celokupni tok postupka kako bi mogao da koristi svoja prava i da stavlja predloge u vezi sa daljim tokom postupka. Drugim rečima, ovi troškovi su potrebni radi vođenja izvršnog postupka i zato - u smislu navedene zakonske odredbe - oni moraju biti dosuđeni izvršnom poveriocu. (Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu, Gž. 39/11 od 19.01.2011. godine) - 106 -

IZVRŠNI POSTUPAK

292. Ne predstavljaju troškove sprovođenja izvršenja iz člana 43. Zakona o izvršnom postupku. troškovi veštačenja na okolnost da li je izvršni dužnik izvršenom uplatom izmirio dug u celini (glavni dug, obračunate kamate i troškove). Iz obrazloženja: Sud je - u smislu člana 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku - postupak izvršenja obustavio jer izvršni poverilac nije uplatio predujam za troškove veštačenja. Prvostepeno rešenje doneto je nepravilnom primenom navedene odredbe u vezi sa članom 148. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Odredba člana 43. stav 2. ZIP propisuje da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove izvršenja u roku koji mu odredi sud, a koji ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 60 dana. Ako troškovi ne budu predujmljeni u ostavljenom roku, a bez njih se izvršenje ne može sprovesti, sud će obustaviti izvršenje. Odredba člana 148. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisuje da će sud - kad izvođenje dokaza predlažu obe stranke - odrediti da iznos potreban za podmirenje troškova polože obe stranke na jednake delove. Ako je sud odredio izvođenje dokaza po službenoj dužnosti odrediće da iznos položi stranka na koju pada teret dokazivanja činjenice o kojoj se izvodi dokaz. Zbog toga, troškovi na ime predujma za veštačenje veštaka finansijske struke na okolnost da li je izvršni dužnik platio sporno potraživanje u celosti ili delimično ne predstavljaju troškove sprovođenja izvršenja, u smislu citiranog člana 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, već troškove dokazivanja bitne činjenice da li se sporna novčana obaveza ugasila, te je u smislu čl. 220. i 223. Zakona o parničnom postupku - teret dokazivanja te činjenice na izvršnom dužniku pa plaćanje troškova za isto ne može padati na teret izvršnog poverioca a u smislu navedenog člana 148. stav 2. ovog Zakona. S obzirom na to, tačni su žalbeni navodi da nisu ispunjeni uslovi za obustavu postupka i da je ožalbeno rešenje doneto suprotno navedenim zakonskim odredbama. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 706/08 od 13.03.2008. godine)

293. Obustavom izvršenja, u smislu člana 43. Zakona o izvršnom postupku, poverilac - koji je rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koje nije ni dostavljeno dužniku - preuranjeno pozvan da predujmi troškove izvršenja, ne može trpeti posledice zbog nepostupanja po pozivu. Iz obrazloženja: Predlog izvršnog poverioca prvostepeni sud je usvojio i doneo navedeno rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave od 19.9.2007. godine. Istovremeno, ovim rešenjem pozvao je poverioca da u roku od 30 dana predujmi troškove izvršenja u naznačenom iznosu uplatom na depozitni račun suda. Rešenje o izvršenju izvršni poverilac je primio dana 24.09.2007. godine. - 107 -

IZVRŠNI POSTUPAK Pošto je prvostepeni sud našao da izvršni poverilac nije postupio u roku od 30 dana za uplatu predujma troškova izvršenja, doneo je pobijano rešenje kojim obustavlja izvršenje i ukida sprovedene radnje. Zaključak prvostepenog suda da su se stekli uslovi za obustavu izvršenja u smislu člana 43. Zakona o izvršnom postupku je pogrešan, jer je zasnovan na pogrešnom stavu suda da se izvršni poverilac poziva da predujmi troškove izvršenja rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Ovo zbog toga što rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave nema svojstvo izvršne isprave, a da li će ovo svojstvo steći zavisi od toga da li će izvršni dužnik izjaviti prigovor protiv navedenog rešenja ili neće. Ukoliko izvršni dužnik izjavi prigovor, rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave stavlja se van snage u određujućem delu na osnovu člana 21. Zakona o izvršnom postupku, a ukoliko prigovor ne bude izjavljen obavezujući deo ovog rešenja ima svojstvo izvršne isprave na osnovu koje se može i prinudno ostvariti potraživanje. Međutim, u momentu donošenja rešenja o izvršenju, činjenica da li će izvršni dužnik izjaviti ili neće izjaviti prigovor je - neizvesna. Stoga je poziv prvostepenog suda u momentu donošenja rešenja o izvršenju izvršnom poveriocu da uplati troškove izvršenja preuranjen, pa izvršni poverilac ne može ni snositi posledice nepostupanja po takvom preuranjenom pozivu. Sve ovo ne zavisi od okolnosti da li su se u konkretnom slučaju naknadno stekli uslovi za sprovođenje izvršenja na osnovu činjenice da izvršni dužnik protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave nije izjavio prigovor. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 3220/07 od 20.12.2007. godine)

294. Na osnovu rešenja o troškovima, kao samostalnoj izvršnoj ispravi, prinudna naplata troškova izvršnog postupka nastalih tokom postupka izvršenja sprovodi se po opštim pravilima u posebnom izvršnom postupku. Iz obrazloženja: Različite su faze nastanka troškova izvršnog poverioca u vezi vođenja izvršnog postupka. Određeni troškovi izvršnog postupka formiraju se već samim pokretanjem i dozvolom izvršenja i mogu biti opredeljeni predlogom za izvršenje. U toj situaciji, na zahtev izvršnog poverioca naplata troškova se određuje istovremeno sa rešenjem o izvršenju, shodno čl. 43. st. 7. Zakona o izvršnom postupku. Troškovi izvršnog postupka nastali kasnije, tokom izvršnog postupka dosuđeni odlukom izvršnog suda, izvršavaju se u posebnom izvršnom postupku po opštim pravilima sprovođenja izvršenja. Pri tome, odluka o određivanju tih troškova predstavlja samostalnu izvršnu ispravu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, P. 89/07 od 08.02.2007. godine)

295. Ako od strane izvršnog poverioca u ostavljenom roku nisu uplaćeni troškovi izvršenja bez kojih se izvršenje ne može sprovesti, sud će obustaviti izvršenje i o tome obavesttiti izvršni sud. Zbog mogućnosti izvršnog poverioca da naknadno izvrši uplatu predujma i traži nastavljanje izvršnog postupka, sud tom prilikom neće ukidati i sprovedene izvršne radnje. - 108 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Navedenim Rešenjem od 10.09.2007. godine obustavljeno je izvršenje po rešenju o izvršenju naznačenog Trgovinskog suda od 30.04.2007. godine i ukinute su sprovedene izvršne radnje, uz obrazloženje da izvršni poverilac nije postupio po nalogu suda i u ostavljenom roku uplatio predujam troškova izlaska službenog lica radi popisa pokretnih stvari, a bez kojih troškova se izvršenje ne može sprovesti. Prvostepeni sud se pozvao na odredbu člana 43. Zakona o izvršnom postupku. Žalilac je nalog za uplatu predujma primio 03.07.2007. godine sa ostavljenim rokom od 30 dana za uplatu. Uplatu je izvršio 06.09.2007. godine, ali je obaveštenje sudu o tome dostavio po donošenju ožalbenog rešenja. Prema članu 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, sud će obustaviti izvršenje ukoliko troškovi izvršenja bez kojih se izvršenje ne može sprovesti nisu uplaćeni od strane izvršnog poverioca u ostavljenom roku. U konkretnom slučaju očigledno je da troškovi nisu uplaćeni u ostavljenom roku. Po izvršenoj uplati, poverilac nije obavestio sud da je uplatu izvršio, pa prvostepeni sud u momentu donošenja ožalbenog rešenja o tome nije imao saznanje, u kom smislu je doneta odluka o obustavljanju izvršenja pravilna i zasnovana na zakonu. Prvostepeni sud je, međutim, pogrešio kada je ukinuo sprovedene izvršne radnje jer Zakon o izvršnom postupku ne propisuje donošenje takve odluke u predmetnoj procesnoj situaciji, već samo obustavu izvršenja. Time se daje mogućnost izvršnom poveriocu da naknadno izvrši uplatu predujma i zatraži nastavljanje postupka izvršenja. Iz tih razloga je odluka u ovom delu ukinuta. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 2839/07 od 28.11.2007. godine)

296. Samo ukoliko se bez uplate predujma troškova izvršenja po nalogu suda izvršenje ne može sprovesti - neuplaćivanje će imati za posledicu obustavu izvršenja.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem obustavljen je postupak izvršenja određen rešenjem o izvršenju. Iz spisa predmeta utvrđuje se da je zaključkom navedenog Trgovinskog suda od 11.07.2005. godine naloženo izvršnom poveriocu da, u roku od osam dana, uplati naznačeni iznos na ime predujma za troškove službenog lica. Pobijano prvostepeno rešenje doneto je uz obrazloženje da izvršni poverilac nije postupio po nalogu suda u ostavljenom roku, radi čega dalje sprovođenje izvršenja nije moguće, a sa pozivom na čl. 43. st. 2. Zakona o izvršnom postupku. Pobijano rešenje zasnovano je na pogrešnoj primeni ove odredbe, što je i razlog njegovog ukidanja. Naime, članom 43. st. 2. Zakona o izvršnom postupku propisano je da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove izvršenja u roku koji odredi sud, ali koji ne može biti kraći od 30 niti duži od 60 dana, te da će sud obustaviti izvršenje ako troškovi ne budu predujmljeni u ostavljenom roku, a bez njih se izvršenje ne može sprovesti. Iz navedenog - pre svega - proizlazi da je prilikom donošenja zaključka od 11.07.2005. godine, prvostepeni sud pogrešno odredio rok u kome je poverilac dužan da uplati potreban predujam, kao i - 109 -

IZVRŠNI POSTUPAK da neuplata naloženog predujma može imati za posledicu obustavu izvršenja samo ukoliko se bez navedene uplate izvršenje ne može sprovesti. Ovo dalje znači da je prvostepeni sud prilikom donošenja rešenja o obustavi dužan da navede zbog čega se određeno izvršenje ne može sprovesti bez naloženog predujma, a što je prvostepeni sud propustio da učini. (Iz rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 705/06 od 06.04.2006. godine)

297. Kada sud donese rešenje o obustavi izvršnog postupka jer je izvršni poverilac povukao predlog za izvršenje, tada se zahtev za troškove izvršnog postupka može podneti najdocnije u roku od 30 dana od dana okončanja izvršnog postupka, shodno članu 43. stav 6. ZIP. U toj situaciji nema mesta primeni člana 159. stav 3. ZPP. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G...M... I. br. 21-06/05 od 24. februara 2006. obustavlja se postupak izvršenja u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog poverioca. Rešenjem Okružnog suda u Č..., Gž. br. 410/06 od 12.04.2006. godine ukida se pomenuto rešenje u stavu 2. izreke, kojim se odbija zahtev poverioca za naknadu troškova postupka kao neosnovan i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. S obzirom da je poverilac povukao predlog za izvršenje, prvostepeni sud je pravilno odlučio primenom člana 51. ZIP-a kao u stavu I izreke rešenja, što žalbom nije ni osporeno. Zahtev za naknadu troškova prvostepeni sud odbija kao neosnovan, jer smatra da je poverilac shodno članu 159. stav 3. ZPP u obavezi da zahtev za naknadu troškova stavi u predlogu u kome sud treba da odluči. Kako izvršni poverilac u podnescima nije istakao zahtev za troškove, to je prvostepeni sud primenom pomenute odredbe utvrdio da je zahtev poverioca neosnovan. Osnovano se u žalbi ističe da se u konkretnom slučaju po zahtevu za naknadu troškova ne mogu primenjivati odredbe člana 159. stav 3. ZPP. Kako je odredbom člana 43. stav 6. ZPP regulisano da se zahtev za naknadu troškova može podneti najdocnije u roku od 30 dana od dana okončanja izvršnog postupka isključena je primena ZPP na koju upućuje odredba člana 27. ZIP. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 410/06 od 12.04.2006. godine)

298. Odredbom člana 43. stav 5. Zakona o izvršnom postupku je određeno, da je izvršni poverilac dužan da izvršnom dužniku na njegov zahtev nadoknadi troškove izvršnog postupka koje mu je neosnovano prouzrokovao. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem stavom I delimično je usvojen predlog izvršnog dužnika za naknadu troškova izvršnog postupka, pa je obavezan izvršni poverilac da izvršnom dužniku na ime troškova izvršnog poverioca isplati iznos od 10.700,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema rešenja. U suprotnom, sud će na predlog izvršnog dužnika odrediti prinudno izvršenje radi naplate troškova postupka. Stavom II odbijen je zahtev izvršnog dužnika za naknadu troškova izvršnog postupka, za razliku između traženog i dosuđenog iznosa ukupnih troškova postupka. - 110 -

IZVRŠNI POSTUPAK Blagovremenom žalbom izvršni poverilac pobija navedeno rešenje u stavu I izreke iz svih razloga predviđenih članom 360. Zakona o parničnom postupku. Navodi da je prvostepeno rešenje doneto na osnovu neblagovremenog predloga, odnosno nakon pravnosnažnog okončanja izvršnog postupka. Predlaže da se prvostepeno rešenje ukine, a predlog odbaci kao neblagovremen. Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 372. u vezi člana 388. Zakona o parničnom postupku i člana 27. Zakona o izvršnom postupku, Viši trgovinski sud je našao da je žalba izvršnog poverioca neosnovana. Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je rešenjem I. br. ______od 16.03.2006. godine usvojio žalbu izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju I br. ________od 23.02.2006. godine, isto rešenje ukinuo, a izvršni postupak obustavio u celosti. Označeno rešenje potvrđeno je odlukom drugostepenog suda Iž. broj ________od 14.07.2006. godine. Podneskom od 25.08.2006. godine izvršni dužnik je tražio naknadu troškova izvršnog postupka koje mu je izvršni poverilac neosnovano prouzrokovao i uz zahtev opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu. Odredbom člana 43. stav 5. Zakona o izvršnom postupku je određeno da je izvršni poverilac dužan da izvršnom dužniku na njegov zahtev nadoknadi troškove izvršnog postupka koje mu je neosnovano prouzrokovao. Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je pobijanim rešenjem na predlog izvršnog dužnika obavezao izvršnog poverioca da na ime troškova izvršnog postupka isplati iznos od 10.700,00 dinara izvršnom dužniku. ( Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu Iž. br. 2516/06 od 4.10.2005. godine)

299. Prilikom odmeravanja troškova izvršnog postupka, sud je dužan da oceni i osnovanost troškova nastalih na strani poverioca sastavljanjem uređenog predloga od strane advokata. (Okružni sud, Beograd, Gž. 8478/95)

300. Poverilac je dužan da prethodno predujmi troškove izvršenja u roku koji mu odredi sud, na osnovu rešenja suda, a u protivnom sud će obustaviti izvršenje. Predmet izvršenja u konkretnom sporu je izdvajanje nepokretne imovine u korist poverilaca na osnovu fizičke deobe, pa su poverioci pravilno bili pozvani da u ostavljenom roku predujme troškove izlaska suda na lice mesta i obavljanje veštačenja u cilju fizičke deobe, pa pošto oni nisu uplatili te troškove, pravilno je obustavljen postupak izvršenja. Pogrešno žalioci smatraju da su te troškove trebali prethodno da snose i tuženi dužnici. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1357/91)

301. Dužnik može tražiti naknadu troškova izvršnog postupka najkasnije u roku od 30 dana po okončanju postupka. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 571/91) - 111 -

IZVRŠNI POSTUPAK

302.

Kada je dozvoljeno izvršenje na osnovu izvršne isprave, a poverilac u predlogu navede da ukoliko dužnik prigovori ovom rešenju da se predlog ima smatrati tužbom, i dužnik prigovori dozvoljenom izvršenju, u takvoj situaciji nema mesta obavezivanju poverioca na snošenje troškova izvršnog postupka jer će se odluka o troškovima doneti po okončanom parničnom postupku. (Viši privredni sud, Pž. 550/89)

303. Advokatu pripadaju troškovi za radnje u izvršnom postupku prema sedištu suda koji sprovodi izvršenje, a ne prema sedištu suda koji je doneo izvršnu ispravu. (VPSS, Pž. 1377/86)

304. Kada je protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave uložen prigovor pa je nastavljen parnični postupak, izvršni sud ne može obavezati poverioca da plati troškove izvršnog postupka jer će se o svim troškovima odlučiti prema ishodu parničnog postupka. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 3152/86)

305. Advokatu pripadaju troškovi za traženu klauzulu izvršnosti presude samo u slučaju da je takvu radnju obavio. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 712/86)

306. Kako je odredbom člana 32. stav 6. Zakona o izvršnom postupku propisano da je poverilac dužan da dužniku na njegov zahtev naknadi troškove izvršenja koje mu je neosnovano prouzrokovao, a zahtev za naknadu troškova dužnik nije postavio, tada je prvostepeni sud pogrešnom primenom navedene odredbe obavezao poverioca da dužniku naknadi troškove izvršnog postupka. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2673/84)

307. Obaveza na predujam troškova izvršenja, u smislu člana 32. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, odnosi se i na društveno-političku zajednicu, kada se pojavljuje u ulozi poverioca. Zato je javni pravobranilac, kao zakonski zastupnik, dužan da postupi po rešenju izvršnog suda i u određenom roku predujmi troškove koji su neophodni za uspešno sprovođenje izvršenja. Ukoliko to ne učini, tada će, usled smetnji zbog propuštanja, sud obustaviti postupak izvršenja (član 32. stav 3. ZIP-a). (Okružni sud u Leskovcu, Gž. 904/80)

308. Kao u parničnom, tako i u izvršnom postupku, shodno članu 156. ZPP u vezi sa članom 14. Zakona o izvršnom postupku, troškovi izvršnog postupka moraju se ne samo opredeljeno navesti, već istovremeno pri zahtevanju i dokazati. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 941/80) - 112 -

IZVRŠNI POSTUPAK NOVČANE KAZNE (Član 45. Zakona o izvršnom postupku)

309. Kada izvršni dužnik ne izvrši svoju obavezu da za izvršne poverioce uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - izvršenje treba sprovoditi izricanjem novčanih kazni, a ne prodajom nekretnina izvršnog dužnika i namirenjem izvršnih poverilaca. Samo u slučaju da se izvršenje ne sprovede ni uz pomoć izricanja novčanih kazni, izuzetno se može odrediti izvršenje prodajom nekretnina izvršnog dužnika, uz prethodno saslušanje veštaka koje bi odredio sud.

Iz obrazloženja: Žalbu je - protiv rešenja o izvršenju - blagovremeno izjavio izvršni dužnik, navodeći da je u konkretnom slučaju izvršenje određeno na stvarima na kojima je mogućnost izvršenja ograničena u pogledu naplate novčanog potraživanja tj. da je naplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje posebna vrsta izvršenja, koja se odnosi na radnje koje može izvršiti samo dužnik (u ovom slučaju poslodavac) i to prema nadležnom Republičkom fondu, da naplata tih doprinosa ne predstavlja novčano potraživanje radnika (u ovom slučaju izvršnih poverilaca), shodno čemu se navedeni doprinosi ne mogu izmiriti javnom prodajom predmetnih nekretnina i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom. Izvršni dužnik je u žalbi naveo i to da visina novčanog potraživanja izvršnih poverilaca nije srazmerna, niti adekvatna vrednosti nekretnina čija se prodaja traži, a takođe i to da su izvršni poverioci od prvog do četvrtog reda podneli zahtev za uplatu doprinosa u skladu sa Zakonom o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih, i to za sve periode koji nisu uplaćeni, počev od 1990. godine, zaključno sa 31.12.2003. godine, da prema Zakonu ne postoji mogućnost uplate doprinosa po više osnova tj. da se zaposleni odriče prava na potraživanje uplata doprinosa od poslodavca, ovde izvršnog dužnika, a što se odnosi i na postupke koji su u toku, te da je iz tog razloga potraživanje izvršnih poverilaca prestalo, a na osnovu činjenica koje su nastupile posle izvršnosti odluke. Ispitujući pobijano rešenje o izvršenju u smislu člana 372. stav 2. i člana 388. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku, ovaj sud je ustanovio da je isto doneto delimično pogrešnom primenom odredaba ovog Zakona kojima je propisan način određivanja izvršenja. Pobijano rešenje o izvršenju je nepravilno u delu naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, jer nije naznačeno koliko iznose ti doprinosi, jer je određena isplata izvršnim poveriocima, a ne nadležnom Republičkom fondu za penzijsko invalidsko osiguranje zaposlenih. Kada izvršni dužnik ne izvrši svoju obavezu iz izvršne isprave - da za izvršne poverioce izvrši uplatu pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Republičkom fondu, izvršenje treba sprovoditi na način određen odredbama člana 217. Zakona o izvršnom postupku odn. izricanjem novča- 113 -

IZVRŠNI POSTUPAK nih kazni iz člana 45. ovog Zakona, a ne na način kako je to određeno pobijanim rešenjem o izvršenju. S obzirom na to da se pravnom licu može izreći novčana kazna u iznosu 30.000,oo 1.500.000,oo dinara, nesumnjivo je da se na taj način može sprovesti izvršenje u skladu sa izvršnom ispravom, pa je ovaj sud, imajući u vidu da je osnovan navod žalbe izvršnog dužnika da određeno izvršenje u tom delu nije u skladu sa obavezom dužnika iz izvršne isprave, u tom delu žalbu izvršnog dužnika usvojio, u istom delu rešenje o izvršenju ukinuo, izvršenje obustavio i ukinuo sprovedene izvršne radnje. Samo u slučaju da se izvršenje ne može sprovesti na navedeni način, usled plaćanja novčanih kazni, a neispunjenja obaveze, moglo bi se, radi zaštite prava izvršnih poverilaca, izuzetno odrediti izvršenje i na način iz podnetog predloga za izvršenje, uz veštačenje putem veštaka koje bi odredio sud. U preostalom delu žalba izvršnog dužnika nije osnovana, jer je rešenje o izvršenju doneto u skladu sa izvršnom ispravom, neosnovan je navod žalbe da se izvršenje ne može sprovesti na nepokretnostima na kojima nije izgrađena zgrada, a izvršni dužnik ne ističe nijedan drugi osnovan razlog koji - u smislu odredaba člana 15. Zakona o izvršnom postupku - sprečava izvršenje. Navod žalbe izvršnog dužnika da visina novčanog potraživanja izvršnih poverilaca nije srazmerna, niti adekvatna vrednosti nekretnina čija se prodaja traži, može uticati jedino na to da prvostepeni sud u daljem toku postupka, a nakon što utvrdi vrednost nepokretnosti i uzimajući u obzir visinu potraživanja, odluči o predlogu za ograničenje predmeta izvršenja. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 1185/07 od 16.05.2007. godine)

POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKE (Član 46. Zakona o izvršnom postupku)

310. U slučaju da poverilac nenovčane obaveze pored sudskih penala zahteva i naknadu štete, dužnik može sa uspehom da prigovori da se od utvrđenog iznosa štete odbije iznos već plaćen na ime sudskih penala. U slučaju da su za povredu iste ugovorne obaveze zakonom propisani sudski penali, a stranke i pored toga ugovore ugovornu kaznu, poverilac može da bira između ugovorne kazne i sudskih penala, a ne može da postavi zahtev po oba osnova, ako zakonom nije drugačije određeno. Podnesen predlog za izvršenje, koji je kasnije povučen, nije prepreka za primenu sudskih penala. (Zaključak sa savetovanja u Saveznom sudu od 24-26. IX 1996 godine)

311. Poverilac nema pravo na sudske penale zbog neizvršenja nenovčane obaveze utvrđenog sudskom odlukom, od podnošenja predloga sudu za izvršenje, već se plaćanje sudskih penala može zahtevati samo po proteku paricionog roka za dobrovoljno izvršenje obaveze, pa sve dok nije predloženo izvršenje pravosnažne sudske odluke. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 7277/95)

312. Verovnikov zahtev radi plaćanja sudskih penala po članu 249. ZOO postavljen u sporu radi činidbe, kao preuranjen, nije osnovan. O zahtevu za plaćanje sudskih penala odlučuje sud u izvršnom postupku. (Všs, Subotica, Gž. 337/85) - 114 -

IZVRŠNI POSTUPAK

313. O zahtevu poverioca za plaćanje sudskih penala odlučuje sud u izvršnom postupku na osnovu pravosnažne presude kojom je izrečena nenovčana obaveza dužnika. (Viši sud u Subotici, Gž. 337/85)

314. Na plaćanje sudskih penala, u smislu člana 187. ZIP, može biti obavezan dužnik nenovčane obaveze utvrđene pravosnažnom presudom, odnosno sudskim poravnanjem, samo ako do dana podnošenja predloga za određivanje sudskih penala nije predloženo izvršenje sudske odluke. (Viši sud Sombor, Gž. 763/83)

315. Mesno nadležan sud za donošenje rešenja o plaćanju sudskih penala određuje se po propisima ZPP o opštoj mesnoj nadležnosti, no dolazi u obzir i izbrana odnosno isključiva nadležnost kad su ove, s obzirom na sadržaj zahtevane činidbe, primenjive - čl. 14. ZIP, čl. 46-49. i čl. 50-56. ZPP. (Zaključak sa savetovanja u Saveznom sudu od 10. juna 1981. godine)

316. Za donošenje rešenja o smanjenju penala mesno je nadležan sud koji je doneo rešenje o plaćanju penala. (Zaključak sa Savetovanja u Saveznom sudu, 10. juna 1981. godine)

317. Sastav suda koji donosi rešenje o plaćanju, odnosno smanjenju penala ravna se po propisu člana 7. Zakona o izvršnom postupku: u prvom stepenu sudija pojedinac, a u drugom veće trojice sudija. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 10. juna 1981. godine)

318. Rešenje o plaćanju (smanjenju) penala pobija se žalbom - bilo da pravni lek izjavljuje poverilac, bilo dužnik. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu, od 10. juna 1981. godine)

319. Mesna nadležnost za donošenje rešenja o izvršenju rešenja o plaćanju penala određuje se po propisima Zakona o izvršnom postupku, u zavisnosti od predloženog sredstva izvršenja (član 27, 69, 91. i dr. ZIP). (Zaključak sa savetovanja u Saveznom sudu od 10. juna 1981. godine) - 115 -

IZVRŠNI POSTUPAK STVARNA NADLEŽNOST (Član 48. Zakona o izvršnom postupku)

320. Prema propisima SR Srbije, kada se radi o provođenju izvršenja na nakretninama, okružni privredni sud odlučuje samo o predlogu za dozvolu izvršenja, dok za drugu fazu izvršnog postupka – provođenje izvršenja predajom nekretnine, nadležan opštinski sud na čijem se području nalazi nekretnina. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 5818/88)

321. Za donošenje privremene mere i odluke o obezbeđenju dokaza nadležan je upravni organ, kada pred istim organom već teče upravni postupak. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1081/87)

322. Za izvršenje stranih sudskih odluka, shodno članu 34. Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 22. stav 4. Zakona o redovnim sudovima, nadležan je opštinski sud. (Vrhovni sud Srbije, R. 85/87)

323. Privredni sud sprovodi izvršenje odluke privrednog suda u privrednim sporovima. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2099/83)

324. Ako izvršna isprava predstavlja odluku privrednog suda, onda je, prema čl. 28. Zakona o redovnim sudovima Srbije, privredni sud stvarno nadležan za određivanje i sprovođenje izvršenja, bez obzira što je dužnik fizičko lice. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 393/80)

SADRŽINA PREDLOGA I PRILOZI (Član 49. Zakona o izvršnom postupku)

325. Činjenica da je na priloženim računima naznačeno da su izrađeni na računaru i da su punovažni bez pečata i potpisa ne može zameniti zakonom propisani sadržaj predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, a to je original ili overena kopija iste. - 116 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je - prema stanju u spisima predmeta - podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, a radi ostvarenja novčanog potraživanja u naznačenom iznosu sa pripadajućom zateznom kamatom i troškovima izvršnog postupka, a uz predlog poverilac je priložio verodostojne isprave fakture u fotokopiji. Prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je podneti predlog za izvršenje odbacio. Relevantne odredbe: Uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac mora dostaviti i original izvršne isprave ili overenu fotokopiju isprave na osnovu koje traži izvršenje - član 49. Zakona o izvršnom postupku. Kako je predlog za izvršenje podnet od strane punomoćnika - advokata, to je sud takav predlog odbacio pravilnom primenom člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku. Žalbeni navodi izvršnog dužnika - kojima se ukazuje da je na priloženim verodostojnim ispravama - fakturama označeno da su iste izrađene na računaru, te da su važeće bez pečata i potpisa su bez uticaja. Naime, isprave na osnovu kojih se traži izvršenje moraju biti dostavljene u skladu sa odredbama člana 49. Zakona o izvršnom postupku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 473/10 od 11.02.2010. godine)

326. Nije neuredan predlog za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja javnom prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, ako u predlogu nisu označene izvršne radnje iz kojih se izvršenje na nepokretnostima sprovodi. Iz obrazloženja: Na osnovu člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku, predlog za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja javnom prodajom nepokretnosti dužnika odbačen je pobijanim rešenjem kao neuredan, i to zbog toga što ne sadrži sve izvršne radnje propisane članom 99. Zakona o izvršnom postupku odn. ne sadrži zahtev za zabeležbu rešenja o izvršenju u javnu knjigu i utvrđivanje vrednosti nepokretnosti. Nepravilno je ovakvo postupanje prvostepenog suda. Prema odredbi člana 49. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, naime, u predlogu za izvršenje moraju biti naznačeni: izvršni poverilac i izvršni dužnik, izvršna ili verodostojna isprava, obaveze izvršnog dužnika, sredstva i predmet izvršenja, kao i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja. Isto tako, uz predlog za izvršenje izvršni poverilac je dužan da priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno (član 49. stav 2. istog Zakona). Prema stanju u spisima predlog za izvršenje sadrži sve ono što je potrebno da bi izvršni sud po njemu mogao da postupa. Okolnost da u predlogu za izvršenje nisu označene izvršne radnje iz člana 99. Zakona o izvršnom postupku odn. zahtev da se izvrši zabeležba rešenja o izvršenju u javnu knjigu i da se utvrdi vrednost nepokretnosti, da se proda nepokretnost i potom namiri izvršni poverilac iz iznosa dobijenog prodajom - ne čini predlog neurednim. - 117 -

IZVRŠNI POSTUPAK Ovo zbog činjenice da je predlogom traženo da se izvršenje radi naplate novčanog potraživanja sprovede javnom prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Navedene izvršne radnje sud je u obavezi da sprovede u svakom slučaju kada se traži izvršenje radi naplate novčanog potraživanja javnom prodajom nepokretnosti i stoga izvršni poverilac nije dužan da ih označi kao radnje koje će sud morati da sprovede. Dakle, ne radi se o podacima koje predlog za izvršenje mora da sadrži da bi u smislu člana 49. Zakona o izvršnom postupku bio uredan. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1041/06 od 13.06.2006. godine)

327. Uz predlog za izvršenje izvršni poverilac mora dostaviti izvršnu ispravu ili verodostojnu ispravu na osnovu koje traži izvršenje u originalu ili overenoj kopiji, bez obzira da li se predlog za izvršenje podnosi istom sudu pred kojim je doneta izvršna isprava, a ako to ne učini predlog za izvršenje nije uredan. Iz obrazloženja: Navedenim Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu od 27.08.2007. godine određeno je izvršenje po predlogu izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika, na osnovu izvršne isprave – naznačene parnične presude istog suda od 06.12.2006. godine, radi namirenja opredeljenih iznosa potraživanja i troškova izvršenja - plenidbom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i uplatom zaplenjenih iznosa na račun izvršnog poverioca. Izvršni poverilac je - shodno članu 49. st. 2. Zakona o izvršnom postupku - dužan da uz predlog za izvršenje dostavi izvršnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji. Ova obaveza postoji uvek, bez obzira da li se predlog za izvršenje podnosi istom sudu pred kojim je doneta izvršna isprava. Ukoliko izvršni poverilac to propusti, predlog za izvršenje nije uredan. S obzirom da je izvršni poverilac predlog za izvršenje podneo preko punomoćnika - advokata, a uz predlog je priložena neoverena kopija izvršne isprave - presude Opštinskog suda u Novom Sadu, takav predlog, imajući u vidu izričitu odredbu člana 49. st. 2. Zakona o izvršnom postupku (u vezi sa članom 103. st. 6. Zakona o parničnom postupku) nije bio uredan odn. sadržao sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, pa sud na osnovu njega nije mogao doneti ožalbeno rešenje. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 6953/07 od 18.02.2008. godine)

328. Predlog za određivanje na kom će se sredstvu ili predmetu izvršnog dužnika dozvoliti i sprovesti izvršenje, sud ne daje po službenoj dužnosti, jer takav predlog mora da stavi izvršni poverilac. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta izvršni poverilac je dana 30. 5. 2008. godine, podneo sudu predlog za izvršenje pravnosnažne i izvršne presude od 19. 11. 2007. godine. Kako predlog nije sa- 118 -

IZVRŠNI POSTUPAK držao sve što je potrebno da bi se po njemu postupalo, prvostepeni sud je nalogom od 4. 6. 2008. godine poučio tužioca kako da uredi predlog za izvršenje. Izvršni poverilac je 23. 6. 2008. godine, dostavio predlog sa fotokopijom presude čije izvršenje traži, ali kako predlog i dalje nije bio uredan u smislu čl. 49. ZIP-a, prvostepeni sud ponavlja nalog 15. 07. 2008. godine. Izvršni poverilac dana 23. 7. 2008. godine, predaje sudu podnesak i uz isti prilaže overenu fotokopiju presudu čije izvršenje traži. Međutim, kako predlog i dalje nije sadržao sve što je potrebno kako to propisuje Zakon, prvostepeni sud predlog za izvršenje odbacuje kao neuredan. Na taj način prvostepeni sud pravilno primenjuje materijalno pravo i odredbe čl. 49. ZIP-a, čl. 103. st. 4. ZPP, i čl. 27. ZIP-a, a dato pravno obrazloženje u svemu prihvata i ovaj sud. Odredbom čl. 49. st. 1. ZIP-a propisano je šta mora da sadrži predlog za izvršenje, a to su izvršni poverilac i izvršni dužnik, izvršna ili verodostojna isprava, obaveza izvršnog dužnika i sredstvo i predmet izvršenja. Odredbom čl. 8. ZIP-a propisano je da sud određuje izvršenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu. U konkretnom slučaju u predlogu za izvršenje i podnescima kojima je tužilac naknadno uređivao predlog nisu navedeni sredstvo niti predmeti izvršenja. Prvostepeni sud nije mogao po službenoj dužnosti odrediti na kom će se sredstvu ili predmetu izvršnog dužnika dozvoliti i sprovesti izvršenje, jer takav predlog mora da stavi izvršni poverilac. Kako predlog za izvršenje koji je dostavio sudu izvršni poverilac ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, to je pravilno prvostepeni sud predlog odbacio. (Rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 3999/08 od 19. 8. 2008. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. 3492/08 od 11. 9. 2008. godine)

329. Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, osim elemenata pobrojanih u članu 49. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, a u trgovinskim stvarima i u članu 243. stav 1. istog Zakona, mora sadržati i zahtev da se izvršnom dužniku naloži da u određenom roku namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima. Iz obrazloženja: Osim elemenata pobrojanih u članu 49. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (a u trgovinskim stvarima i u članu 243. stav 1. Zakona o izvršnom postupku), mora sadržati i zahtev da se izvršnom dužniku naloži da u određenom roku namiri potraživanje, zajedno sa odmerenim troškovima. Ovo zbog toga što je za donošenje rešenja iz člana 52. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, kao i člana 255. stav 1. istog Zakona, postojanje takvog zahteva neophodan preduslov. Međutim, kako, u članu 49. Zakona o izvršnom postupku nije izričito navedeno da je ovaj zahtev deo obavezne sadržine predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, to se taj nedostatak ne može sankcionisati na način predviđen članom 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku, kada je predlog podneo punomoćnik advokat – odn. ne može se odmah odbaciti. Prethodno je potrebno naložiti punomoćniku - advokatu da isti uredi, pa tek ukoliko po nalogu suda ne postupi - može se odbaciti. Ovo stoga što nema nedostatak zbog kojeg sud ne može po predlogu po- 119 -

IZVRŠNI POSTUPAK stupati, jer ne može doneti zakonito rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave - sadržine koja je propisana članom 52. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Dakle, bez obzira iz kog razloga je zakonodavac propustio da zahtev za namirenje potraživanja propiše kao deo obavezne sadržine predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, posledice ovog propusta ne mogu trpeti stranke. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda, sednica Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20. septembra 2005. godine)

330. Fotokopije faktura koje izdavalac svojeručno potpiše i stavi pečat ne predstavljaju overene kopije, jer overa nije izvršena pred sudom ili drugim nadležnim organom. Međutim, one imaju vrednost originala, pa se na osnovu istih može doneti rešenje o izvršenju. Iz obrazloženja: Kako je članom 49. Zakona o izvršnom postupku izričito propisano da izvršni poverilac, uz predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, mora priložiti izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji - to je pravilno prvostepeni sud, imajući u vidu da u konkretnom slučaju izvršni poverilac nije dostavio uz predlog verodostojne sprave u originalu ili overenoj kopiji, a da je isti predlog podnet od strane advokata - predlog odbacio u smislu člana 103. stav 5. Zakona o parničnom postupku bez dostavljanja istog punomoćniku podnosioca predloga - izvršnom poveriocu na uređenje. Neosnovani su žalbeni navodi izvršnog poverioca da on nije mogao dostaviti originale jer se oni nalaze u drugim spisima predmeta suda, te da je stoga sud morao izvršiti uvid po njegovom ukazivanju u navedene spise, jer se radi o verodostojnim ispravama - računima koji su jednostrani akti izvršnog poverioca. Stoga je on mogao staviti originalne potpise i pečate na raspoložive fotokopije čime bi one dobile snagu originala, ili ih overiti pred sudom ili organom uprave nadležnim za overavanje i time ispuniti izričiti uslov iz Zakona o izvršnom postupku za urednost podnetog predloga. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 27. Zakona o izvršnom postupku i člana 387. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, pravilno je prvostepeni sud našao da predlog nije uredan i odbio ga, a pobijano rešenje kao pravilno potvrdio. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2690/06 od 14.12.2006. godine )

331. Kada izvršni poverilac ne dostavi nerezidentni račun poverioca otvoren na području Republike Srbije, ili privremeni račun punomoćnika poverioca, tada predlog za izvršenje ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je izvršni poverilac preko punomoćnika – advokata dana 26.09.2005. godine podneo sudu predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave, radi ostvarivanja - 120 -

IZVRŠNI POSTUPAK novčanog potraživanja izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku u iznosu od 2.804.702,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka. Prvostepeni sud je, zaključkom od 7.12.2005. godine, naložio poveriocu da dostavi četiri nova primerka predloga za izvršenje, koje će urediti tako što će naznačiti nerezidentni račun poverioca otvoren na području Republike Srbije ili privremeni račun punomoćnika poverioca na koji će se izvršiti uplata novčanih sredstava. Punomoćnik poverioca je, postupajući po navedenom zaključku prvostepenog suda, dostavio četiri nova predloga u kojima je naveo račun poverioca koji se vodi kod Crnogorske komercijalne banke AD P..., a nije dostavio nerezidentni račun izvršnog poverioca. Kako punomoćnik poverioca nije dostavio nerezidentni račun izvršnog poverioca, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da predmetni predlog za izvršenje ne sadrži sve što je u smislu člana 49. i čl. 243. ZIP potrebno da bi se po njemu moglo postupati, pa je – imajući u vidu da je predlog za izvršenje podnet od strane punomoćnika poverioca advokata, pravilnom primenom odredbe člana 103. stav 3. i stav 6. u vezi odredbe člana 27. ZIP, doneo rešenje kojim se odbacuje predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – kao neuredan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu Iž. br. 761/06 od 6.04.2006. godine)

332. Neuredan je svaki predlog za izvršenje koji ne sadrži sve elemente predviđene u odredbi člana 49. i člana 243. Zakona o izvršnom postupku. Iz obrazloženja: Neuredan je svaki predlog za izvršenje koji ne sadrži sve elemente (podatke) pobrojane u članu 49. Zakona o izvršnom postupku, a u trgovinskim stvarima i one iz člana 243. istog Zakona ili - uz koji nisu priložene isprave iz člana 49. stav 2. istog. Zbog toga će sud takav predlog ( u smislu člana 103. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku ), izvršnom poveriocu koji nema punomoćnika - advokata, vratiti radi ispravke, a potom postupiti shodno stavu 3. i 4. ove odredbe, a u vezi člana 27. Zakona o izvršnom postupku. Ako je takav predlog u ime izvršnog poverioca podneo advokat, sud će ga odbaciti primenom odredbe člana 103. stav 6. Zakona o izvršnom postupku, a u vezi člana 27. Zakona o izvršnom postupku. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda, sa sednica Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine i Odeljenja za privredne prestupe i upravno-računske sporove od 26.09.2005. godine)

333. U slučaju da predlog za izvršenje koji sadrži sve propisane elemente, po formi ne odgovara u potpunosti izreci rešenja o izvršenju koje se ima doneti, to ne može biti razlog da sud zbog nemogućnosti da rešenje o izvršenju izda stavljanjem otiska štambilja, odbaci predlog kao neuredan. Sud je dužan da umesto izdavanja rešenja štambiljem, izradi pismeni otpravak rešenja. Iz obrazloženja: U predlogu za izvršenje, izvršni poverilac je naznačio izvršnog poverioca i izvršne dužnike, izvršnu ispravu čiji je overeni prepis priložio uz predlog, obavezu izvršnog dužnika i sredstvo i predmet izvršenja, čime su obuhvaćeni svi obavezni elementi predloga za izvršenje iz člana 49. ZIP-a. - 121 -

IZVRŠNI POSTUPAK Pobijanim rešenjem, prvostepeni sud je takav predlog odbacio kao neuredan, zaključivši da se po predlogu ne može postupati jer u njemu nije na izričit način navedeno kome se ima izvršiti obaveza. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti, i to - u prvom redu zbog toga što je izvršni postupak pokrenut upravo od strane lica koje je izvršnom ispravom ovlašćeno na naplatu spornog novčanog potraživanja, a koje je i u predlogu označeno u svojstvu izvršnog poverioca. Zbog toga ne može biti sumnje u identitet subjekta ovlašćenog da primi naplatu pa se i namirenje, u skladu sa predlogom, ima izvršiti upravo isplatom izvršnom poveriocu. Ovo su razlozi da je pobijano rešenje moralo biti ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Imajući u vidu navedene primedbe, prvostepeni sud će u ponovnom postupku iznova oceniti urednost predloga za izvršenje. Pri tome će imati u vidu da i predlog koji sadrži sve propisane elemente iz člana 49. ZIP-a ipak ne mora, po formi, u potpunosti odgovarati rešenju koje se ima doneti. Dakle, ovo ne može biti razlog da sud, zbog nemogućnosti da rešenje o izvršenju izda stavljanjem otiska štambilja u smislu člana 116. Sudskog poslovnika, odbaci predlog kao neuredan. Dužan je da, umesto izdavanja rešenja štambiljem, donese rešenje u pismenom otpravku sa svim propisanim elementima. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. br. 13379/05)

334. Obavezni elementi predloga za izvršenje (izričito propisani čl. 49. i 50. ZIP-a), koji se podnosi sudu koji nije odlučivao o potraživanju u prvom stepenu su izvršna isprava u originalu, odnosno overenom prepisu na koji je stavljena potvrda o izvršnosti. Iz obrazloženja: Propuštanje izvršnog poverioda da uz predlog za izvršenje priloži original, odnosno overeni prepis izvršne isprave sa potvrdom o izvršnosti, ne može se otklanjati prilaganjem valjane isprave uz žalbu. Prema stanju u spisima, izvršni poverilac je preko punomoćnika – advokata podneo Četvrtom opštinskom sudu u B... predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – pravosnažnog i izvršnog rešenja Petog opštinskog suda u B... Uz predlog je priložena navedena izvršna isprava u fotokopiji, snabdevena klauzulom izvršnosti. Naknadno uz žalbu isti punomoćnik je priložio i original izvršne isprave. Kod takvog stanja, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je pobijanim rešenjem odbacio predlog. Ovo stoga što predlog za izvršenje koji se podnosi sudu koji nije odlučivao o potraživanju u prvom stepenu nije uredan ukoliko uz isti nije priložena izvršna isprava u originalu, odnosno overenom prepisu na koji je stavljena potvrda o izvršnosti, jer su to obavezni elementi predloga za izvršenje koji su izričito propisani odredbama članova 49. stav 2. i čl. 50. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Kada takav predlog u ime izvršnog poverioca podnese punomoćnik koji je advokat, isti se mora odbaciti shodnom primenom člana 103. stav 6. ZPP-a, u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku. Neosnovan je navod žalbe kojim se ožalbeno rešenje pobija s pozivom na novi dokaz (original izvršne isprave snabdeven klauzulom izvršnosti) koji je priložen tek uz žalbu, uz obrazloženje da je do propusta da se isti priloži uz predlog došlo usled omaške punomoćnika izvršnog poverioca. Upravo u takvom slučaju je isključena mogućnost naknadnog isticanja novih dokaza u postupku po žalbi, u smislu odredbe člana 359. stav 1. ZPP-a, koja se na osnovu člana 27. ZIP-a shodno primenjuje u izvršnom postupku, a osim toga mogućnost naknadnog preduzimanja neopravdano propuštene radnje u izvršnom postupku je isključena i odredbom člana 5. stav 4. ZIP-a. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. br. 4567/05 od 20.04.2005. godine) - 122 -

IZVRŠNI POSTUPAK

335. Sud može po predlogu poverioca, ako za to postoje opravdani razlozi produžiti poveriocu rok za uređenje podneska (predloga za izvršenje na osnovu verodostojne ispravke) koji je sadržavao netačnu adresu dužnika ali samo ako je poverilac ovakav predlog za produženje roka podneo u roku koji mu je rešenjem odredio sud, ne i po proteku ovoga roka. (Viši privredni sud, Pž. 9011/96)

336. Kada adresa dužnika koju, je poverilac na predlogu za izvršenje označio, nije tačna, a sud nije mogao do tačne adrese dužnika doći ni nakon provere kod SUP-a, a poverilac po pozivu suda u smislu člana 109. stav 1. ZPP u određenom roku ne pribavi i ne dostavi sudu tačnu adresu dužnika, sud će predlog za izvršenje odbaciti kao neuredan. (Okružni sud, Zrenjanin, Gž. 1094/95)

337. Kad je presudom samo utvrđeno pravo vlasništva na određenim nepokretnostima, ne može se na osnovu takve presude zahtevati predaja nepokretnosti. (Viši privredni sud, Pž. 3772/95)

338. Osnovan je predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave i kada novčana obaveza dužnika u pogledu obima izvršenja nije precizno određena ukoliko je predlogom za izvršenje traženo ispunjenje novčane obaveze u iznosu povoljnijem za dužnika. (Okružni sud, Kragujevac, Gž. 293/95)

339. Prestankom važenja starog dinara kao važeće monete (Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o novom dinaru „Sl. list SRJ”, br. 57/94) predlog za izvršenje se ne može podneti u starim već samo u novim dinarima. Preračun starih dinara u nove vrši se po kursu 12.000.000 starih dinara za jedan novi dinar. (Viši privredni sud, Pž. 847/95)

340. Izražavanje obaveze u starim dinarima ne utiče na mogućnost izvršenja obaveze u novim dinarima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4226/94)

341. Predlog za izvršenje mora imati sve podatke propisane odredbom čl. 35. st. 1. Zakona o izvršnom postupku. (Okružni sud, Beograd, Gž. 11985/94) - 123 -

IZVRŠNI POSTUPAK

342. Ako poverilac u predlogu za dozvolu izvršenja nije označio žiro račun dužnika a ovo nije učinio ni u naknadnom roku po pozivu suda, sud će predlog za izvršenje odbaciti kao neuredan. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2219/91)

343. Sud ne može odbaciti predlog za izvršenje kao neuredan ako je poverilac u određenom roku od strane suda pravilno označio novi naziv dužnika i priložio dokaz o pravnom sledbeniku, bez obzira što je u presudi na osnovu koje se traži izvršenje označen dužnik prema starom nazivu odnosno firmi koja je brisana iz sudskog registra. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2910/91)

344. Neuredan je predlog za izvršenje i sud će isti odbaciti ako poverilac po pozivu suda ne označi pravog sledbenika dužnika koji je brisan iz sudskog registra, a označen je u izvršnoj ispravi na osnovu koje se traži izvršenje. (Viši privredni sud, Gž. 1358/90)

345. Kada su u izvršnoj ispravi označena dva tužena kao solidarni dužnici, poverilac ima pravo da izvršenje zahteva prema svakom ili samo jednom solidarnom dužniku. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 3118/90)

346. Kod neograničenog solidarnog jemstva utvrđenog sudskom presudom poverilac je u izvršnom postupku ovlašćen da izvršenje tražbine zahteva prema svom izboru, od bilo kojeg solidarnog dužnika, i za celo dugovanje dosuđeno u sudskoj presudi. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 1249/90)

347. Ako se izvršna isprava odnosi na potraživanje u nominalnom iznosu, u predlogu za izvršenje ne može se tražiti revalorizovani iznos, pošto revalorizacija nije obuhvaćena izvršnom ispravom. (Viši privredni sud, Pž. 6290/89)

348. U izvršnom postupku izvršni sud je u obavezi da pozove poverioca da uredi predlog za izvršenje te da mu pomogne u postupku izvršenja tako što će ga poučiti o tome kako se sastavlja uredan predlog za dozvolu, izvršenje ili koje druge radnje u izvršnom postupku može provesti. (IV opštinski sud u Beogradu, I. II 914/86) - 124 -

IZVRŠNI POSTUPAK

349. Kada se radi o postupku za izvršenje kazne konfiskacije imovine, koji se postupak pokreće i vodi po službenoj dužnosti izvrši sud je dužan da po službenoj dužnosti preduzme mere za otklanjanje nedostataka u predlogu s ciljem pribavljanja podataka o imovini dužnika. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 10314/82)

350. Predlog za izvršenje nije uredan ako ne sadrži i tačan broj žiro-računa dužnika - član 35. Zakona o izvršnom postupku. Po nalogu da u određenom roku dopuni predlog tako što će označiti žiro-račun dužnika poverilac nije postupio pa je predlog pravilno odbačen kao neuredan u smislu člana 109. ZPP u vezi člana 14. ZIP. Navod poverioca u žalbi da je u međuvremenu saznao za tačan broj žiro-računa dužnika, nije od uticaja na zakonitost pobijanog rešenja budući da se ona ceni prema stanju u momentu donošenja rešenja. (Vrhovni sud Kosova, Pž. 57/80)

POTVRDA O IZVRŠNOSTI (Član 50. Zakona o izvršnom postupku)

351. Činjenice bitne za davanje ili za ukidanje date potvrde o izvršnosti su okolnosti vezane za zakonitu dostavu odluke strankama, podnošenje žalbe ili isticanje roka za žalbu kao i postojanje odluke o izjavljenoj žalbi. Iz obrazloženja: Bitne činjenice za davanje potvrde o izvršnosti su da je sudska odluka dostavljena strankama i da u zakonom predviđenom roku (koji počinje teći prvog dana nakon zakonite dostave) stranka nije izjavila pravni lek ili je pravni lek izjavljen po proteku tog roka ili je drugostepeni organ odbio blagovremeno izjavljeni pravni lek i potvrdio odnosnu sudsku odluku. Sve navedene činjenice bitne su i u vezi sa odlučivanjem o zahtevu za ukidanje date potvrde o pravnosnažnosti. Zbog toga u konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno zaključuje da je bitna činjenica za odlučivanje da li je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave izvršnom dužniku dostavljeno na zakoniti način i da li je nakon te dostave protekao rok za izjavljivanje pravnog leka, pa je nastupila njegova pravosnažnost. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1398/10 (2) od 20.05.2010. godine) - 125 -

IZVRŠNI POSTUPAK

352. Odlukama, kojima je poništen upis promene adrese pravnog lica u registru Agencije, donetim po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima poništavaju se pravne posledice koje je upis proizveo. To, međutim, ne može promeniti i faktičko stanje da je u vreme dostavljanja rešenja o izvršenju određena adresa bila upisana u registar i da dostavljanje nije izvršeno na upisanu adresu, kako je Zakonom o izvršnom postupku propisano. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi izvršnog poverioca (da su naknadnim odlukama nadležnog drugostepenog organa u upravnom postupku i Vrhovnog suda Srbije u upravnom sporu o odlukama donetim od strane registratora, a radi se o poništaju tih odluka, anulirane sve posledice koje su te odluke proizvele) neosnovani su. Odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima regulišu pravne posledice ukoliko rešenje bude poništeno ili oglašeno ništavim. Međutim, takvim odlukama se retroaktivno ne može izmeniti faktičko stanje koje je u konkretnom slučaju postojalo u vreme dostavljanja rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. a faktičko stanje je bilo da je u registru bila upisana predmetna adresa kao sedište izvršnog dužnika. Prvostepeni sud je u tom momentu i bio dužan da izvrši dostavu na adresu sedišta izvršnog dužnika upisanu u registar, nezavisno od toga kakve će se odluke o upisu kasnije doneti. Imajući u vidu da stavljanje potvrde pravosnažnosti zavisi od činjenice da li je izvršni dužnik izjavio prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ili je to propustio, a da propuštanje zavisi od toga da li je uručenje rešenja protiv koga je dozvoljen pravni lek bilo zakonito (a u konkretnom slučaju nije), to proizlazi pravilan zaključak prvostepenog suda da je potvrda pravosnažnosti neosnovano data, što predstavlja razlog da se, u smislu člana 50. Zakona o izvršnom postupku, ista i ukine. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1236/10 (2) od 22.04.2010. godine)

353. Kada se predlog za izvršenje podnosi sudu koji o potraživanju nije odlučivao, uz predlog se mora priložiti izvršna isprava. (VSK, Pž. 135/80). Ako se predlog za izvršenje podnosi sudu koji nije o potraživanju odlučivao u prvom stepenu, mora se uz predlog podneti verodostojna izvršna isprava. (IV Opštinski sud, Beograd, br. 39/96)

354. Nema uslova za ukidanje klauzule pravosnažnosti kada je izvršni sud dozvolio izvršenje protiv jednog od solidarnih dužnika protiv koga je parnični postupak pravosnažno okončan iz razloga što se postupak i dalje vodi protiv ostalih solidarnih dužnika, jer solidarni dužnici nisu jedinstveni suparničari. (Viši privredni sud, Pž. 7145/95) - 126 -

IZVRŠNI POSTUPAK

355. Ukoliko poverilac u izvršnom postupku ne dostavi sudu izvršnu ispravu, rešenjem će biti odbačen predlog za izvršenje – kao neuredan. (Okružni sud, Beograd, Gž. 11261/94)

356. Ako je dužnik kod presude na osnovu priznanja uložio žalbu samo na obračunate troškove parničnog postupka, sud ne može za iste dozvoliti izvršenje ali će na osnovu klauzule pravosnažnosti koja je data za glavni dug dozvoliti i sprovesti izvršenje. (VPSS, 555/94)

357. Ako je dužnik kod presude na osnovu priznanja uložio žalbu samo na obračunate troškove parničnog postupka, sud ne može za iste dozvoliti izvršenje ali će na osnovu klauzule pravosnažnosti koja je data za glavni dug dozvoliti i sprovesti izvršenje. (Viši privredni sud, Gž. 2555/94)

358. Nema mesta posebnoj parnici za ukidanje klauzule pravosnažnosti, odnosno potvrde o izvršnosti sudske odluke. (Viši sud u Somboru, Gž. 948/88)

359. Poverilac može osnovano podneti predlog za delimično izvršenje platnog naloga po kome je dužnik odustao od prigovora i ne mora podnositi potvrdu o izvršnosti tog dela platnog naloga ako predlog podnosi sudu koji je o zahtevu odlučivao u prvom stepenu. Ako se predlog za delimično izvršenje na osnovu takvog platnog naloga podnosi sudu koji nije odlučivao o potraživanju u prvom stepenu, poverilac je dužan da uz predlog podnese izvršnu ispravu (platni nalog) u izvorniku ili overenom prepisu sa potvrdom o delimičnoj izvršnosti platnog naloga (član 36. stav 1. ZIP). (Pravni stav sa savetovanja vrhovnih sudova, od 16.0.5.1985. godine)

360. Po članu 36. stav 3. ZIP neosnovanu potvrdu o izvršenju ukinuće rešenjem isti sud na predlog stranke ili po službenoj dužnosti. O tome odlučuje prvostepeni sud koji je doneo izvršnu ispravu a ne izvršni sud. Pošto je dužnik prigovorio da je potvrda o izvršnosti neosnovana, izvršni sud je bio dužan da predlog dostavi prvostepenom sudu koji je doneo izvršnu ispravu da o njemu odluči rešenjem protiv koga se može izjaviti žalba u smislu člana 8. stav 3. ZIP a do okončanja tog postupka izvršenje se ima odložiti u smislu člana 63. stav 1. tačka 7. u vezi člana 66. ZIP. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 473/84) - 127 -

IZVRŠNI POSTUPAK

361.

Dužnik ne može u izvršnom postupku uspešno isticati prigovor da mu izvršna isprava nije dostavljena ako se iz izvršne isprave vidi da ima klauzulu izvršnosti, koju parnični sud nije ukinuo. (VPSS, Pž. 213/82)

362.

O osnovanosti potvrde izvršnosti odlučuje sud koji je izdao tu potvrdu. (VSK, Pž. 238/81)

POVLAČENJE PREDLOGA (Član 51. Zakona o izvršnom postupku)

363.

Izvršni sud nije dužan da kod povlačenja predloga za izvršenje od strane poverioca da o tome obavesti dužnika, jer poverilac to može učiniti bez pristanka dužnika u kojem slučaju će sud obustaviti postupak. Izvršna isprava može poslužiti samo poveriocima za pokretanje izvršnog postupka, a ne i dužnicima, jer iz ovakve odluke ne proizlazi nikakvo njihovo pravo, te oni ne mogu nastaviti izvršni postupak kao dužnici. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 407/92)

364.

U toku celog izvršnog postupka poverilac je ovlašćen da povuče predlog za izvršenje bez saglasnosti dužnika ili suda. Izvršnim rešenjem sud će konstatovati da se postupak obustavlja jer je pravo poverioca da traži izvršenje izvršne isprave ili da u toku celog izvršnog postupka odustane od istog. (IV opštinski sud u Beogradu, 1. VI 77/87)

365.

Poverilac može, prema st. 1. i 2. člana 37. ZIP-a predlog za izvršenje povući bez pristanka dužnika, u celini ili delimično, sve dok izvršenje nije sprovedeno, jer se samo u tom slučaju postupak može obustaviti. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 361/80)

REŠENJE O PREDLOGU (Član 52. Zakona o izvršnom postupku)

366. Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave prema dužniku u restrukturiranju je dozvoljen jer obavezujući deo rešenja ne predstavlja meru izvršenja radi namirenja potraživanja. - 128 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Predlog izvršnog poverioca od 15.11.2010. godine odbačen je prvostepenim rešenjem kao nedozvoljen. Relevantne odredbe: Sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako zakonom nije drugačije određeno - član 29. Zakona o izvršnom postupku. Međutim, izvršenje na osnovu izvršne i izvršenje na osnovu verodostojne isprave u značajnoj meri se razlikuju uprkos tome što postoje i određene zajedničke odredbe o postupku izvršenja. Izvršenje na osnovu izvršne isprave pretpostavlja da je u nekom drugom postupku (parničnom, upravnom ili prekršajnom) odlučeno o potraživanju poverioca pravnosnažnom ili konačnom i izvršnom odlukom, pa se u postupku izvršenja prinudno ostvaruje pravnosnažno dosuđeno potraživanje izvršnog poverioca. Kada se radi o postupku izvršenja na osnovu verodostojne isprave, onda je u pitanju ostvarenje novčanog potraživanja koje izvršni poverilac dokazuje verodostojnim ispravama priloženim uz predlog za izvršenje, a rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojnih isprava prinudno se ne sprovodi sve dotle dok ne postane pravnosnažno i izvršno pa time i samo stekne svojstvo izvršne isprave. U protivnom, ukoliko izvršni dužnik izjavi prigovor, stiču se uslovi da se - saglasno članu 21. Zakona o izvršnom postupku - rešenje stavi van snage u delu kojim je određeno izvršenje a predmet dostavi parničnom sudu na dalje postupanje i odlučivanje o obavezujućem delu rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, o kome se odlučuje saglasno članu 458. Zakona o parničnom postupku. Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu kojim se obavezuje izvršni dužnik da namiri potraživanje sa kamatom i odmerenim troškovima - u smislu člana 52. stav 2. Zakona o izvršnom postupku - nije podobno za izvršenje sve dotle dok ne postane pravnosnažno i njegovo donošenje ne predstavlja meru izvršenja radi namirenja potraživanja. Takvu meru predstavlja, u stvari, onaj deo rešenja kojim se određuje prinudno izvršenje obaveze sadržane u obavezujućem delu. Iz toga proizlazi da predlog za izvršenje izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku u restrukturiranju nije nedozvoljen, već postoje uslovi da prvostepeni sud, ukoliko su ostali zakonom propisani uslovi za to ispunjeni, donese rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Ukoliko izvršni dužnik izjavi prigovor, stiču se uslovi da se dalji postupak vodi po odredbama parničnog postupka čime se izvršnom poveriocu omogućava ostvarenje sudske zaštite njegovog potraživanja. Ukoliko izvršni dužnik ne izjavi prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i isto postane pravnosnažno i izvršno, stiču se uslovi za primenu člana 20ž. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji – odn. za prekid izvršenja. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 3347/10 od 09.12.2010. godine)

367. Kada je u pitanju fakultativno ovlašćenje, sve dok u izvršnom postupku poverilac ne dobije deo stvari koje su predmet tužbenog zahteva, dužnik ima pravo izbora.

- 129 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu P. 1263/07 od 24. 12. 2007. godine, obavezan je izvršni dužnik da izvršnom poveriocu preda jedan broj pokretnih stvari ili isplati iznos od 320 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome se otkupljuje taj strani efektivni novac na dan plaćanja, da tužiocu na ime naknade štete zbog nekorišćenja tih pokretnih stvari a za period od 1. 11. 2005. godine do 1. 2. 2006. godine, isplati iznos od 36.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. 2. 2006. godine do isplate, kao i da poveriocu na ime troškova parničnog postupka isplati 20.780,00 dinara. Na predlog izvršnog poverioca, a skladu sa čl. 52. ZIP-a prvostepeni sud je odredio izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika, a radi isplate novčanog iznosa navedenog u presudi. Pobijajući zakonitost prvostepenog rešenja, izvršni dužnik u žalbi ističe da je prvostepenim rešenjem u žalbi prekršen čl. 409. i 410. Zakona o obligacionim odnosima i čl. 190. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da je izvršnom ispravom on kao izvršni dužnik obavezan da izvršnom poveriocu preda pokretne stvari ili da isplati 320 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. Izvršni poverilac je sam izvršio izbor protivno zakonu tražeći isplatu novca iako pravo izbora pripada njemu kao dužniku obaveze. Okružni sud je cenio ove žalbene navode, pa je našao da su isti osnovani, te da je prvostepeni sud izvršenje u ovom delu odredio suprotno čl. 52 . st. 1. i čl. 40. ZIP-a . U konkretnom slučaju reč je o fakultativnom ovlašćenju dužnika (facultas alternativa) gde dužnik ima pravo izbora, jer je pravnosnažnom presudom tuženi, a sada izvršni dužnik obavezan da preda pokretne stvari ili isplati 320 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. Ovaj novčani iznos ne predstavlja novčanu protivvrednost pokretnih stvari u kom slučaju bi bilo reči o alternativnoj obligaciji. Pravo izbora kod alternativnih obaveza pripada dužniku u toku paricionog roka. Kod fakultativnog ovlašćenja, dužnik ima pravo izbora sve dok u izvršnom postupku poverilac ne dobije deo stvari koje su predmet tužbenog zahteva, a ispunjenje fakultativnog ovlašćenja tuženog oslobađa obaveze koja je predmet tužbenog zahteva. Međutim, poverilac nije mogao da zahteva fakultativno izvršenje. Poverilac je mogao da zahteva izvršenje predajom stvari koje su navedene u izvršnoj ispravi. Stoga, predlog za izvršenje u tom delu nije u skladu sa izvršnom ispravom, pa je stoga prvostepeno rešenje u tom delu moralo biti ukinuto. (Rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 3329/08 od 8. 5. 2008. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. 3418/08 od 11. 09. 2008. godine)

368. Nije razlog koji sprečava izvršenje činjenica da na stvarima koje su predmet izvršenja postoji založno pravo u korist više poverilaca. Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je – kako proizilazi iz spisa predmeta - dana 26.09.2007. godine podneo Trgovinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (otpremnice i računi), a radi naplate novčanog potraživanja u ukupnom navedenom iznosu sa zakonskom zateznom kamatom, i to plenidbom novčanih sredstava na računu dužnika. Trgovinski sud je svojim rešenjem od 27.09.2007. godine dozvolio predloženo izvršenje. - 130 -

IZVRŠNI POSTUPAK Dana 05.11.2007. godine izvršni poverilac je predložio promenu sredstva izvršenja - da se naplata potraživanja ostvari prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Opštinski sud u Nišu je svojim rešenjem od 14.12.2007. godine dozvolio predloženo izvršenje. Pravilnom primenom odredbi čl. 52. i čl. 100. Zakona o izvršnom postupku prvostepeni sud je dozvolio predloženo izvršenje. Navodi izvršnog dužnika da predmetni stan nije u njegovom vlasništvu, da je na toj nepokretnosti izvršena zabeležba hipoteke i da je stan prodat - neosnovani su. Naime, izvršni dužnik nije uz prigovor, u smislu čl. 16. Zakona o izvršnom postupku, priložio nijedan dokaz, a prvostepeni sud je - na osnovu čl. 100. istog Zakona, dozvolio predloženo izvršenje imajući u vidu da je izvršni poverilac (uz predlog za izvršenje na ovoj nepokretnosti) kao dokaz priložio Izvod iz lista nepokretnosti Službe za katastar nepokretnosti Niš, iz koga se vidi da je ova nepokretnost upisana na ime dužnika. Navod u žalbi izvršnog dužnika da na predmetnom stanu postoji zasnovano založno pravo u korist Komercijalne banke, takođe nije od uticaja na drugačiju odluku suda. Jer, postojanje založnog prava trećeg lica ne sprečava izvršenje. Činjenica da na stvarima koje su predmet izvršenja postoji založno pravo u korist više poverilaca utiče samo na redosled namirenja poverilaca, a ne predstavlja razlog koji sprečava izvršenje kasnije nastalog založnog prava. Odnosno - činjenica da pre pokretanja izvršnog postupka već postoji založno pravo na stvarima na kojima je predloženo izvršenje, ne izuzima te stvari od izvršenja. (Rešenje Opštinskog suda u Nišu, I. 4628/07 od 14.12.2007. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu, Gž. 1504/08 od 17.04.2008. godine)

369. Nisu od uticaja na dopuštenost predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave odredbe čl. 31. i 32. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nije imao u vidu da je u konkretnom slučaju izvršni poverilac podneo predlog za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave koji u sebi sublimira predlog za obavezivanje izvršnog dužnika na isplatu novčane obaveze koji i po svojoj suštini predstavlja predlog za izdavanje platnog naloga i predlog za određivanje sprovođenja prinudnog izvršenja. Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, poverilac traži sudsku pravnu zaštitu svog imovinskog prava (koja se po pravilu ostvaruje u parničnom postupku) u kraćem, zakonom propisanom postupku za donošenje rešenja na osnovu verodostojne isprave. Stoga je sud uvek dužan da odluči o njegovom potraživanju i donošenje odluke o istom ne predstavlja meru određivanja i sprovođenja prinudnog izvršenja. Tek ukoliko, zbog neizjavljivanja prigovora na obavezujući deo donetog rešenja o izvršenju, isto postane izvršna isprava, tada se postavlja pitanje daljeg postupanja suda odnosno ceni se da li se može sprovesti postupak prinudnog ostvarivanja tog potraživanja ili isti nije dopušten u smislu propisa na koje se pozvao prvostepeni sud. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, VI Iž. 179/2006(2) od 15.3.2006. godine) - 131 -

IZVRŠNI POSTUPAK

370. Ukoliko postoji pravosnažna izvršna presuda dozvoljena će biti prinudna naplata duga plenidbom iz trezora i kase dužnika. (Okružni sud, Beograd, Gž. 10669/95)

371.

Rešenjem kojim se određuje privremena mera odlučuje se, ne samo o predlogu za određivanje privremene mere, nego i njenom sprovođenju. (VPSS, Pž. 5653/95)

372.

Sud će povrediti odredbe Zakona o izvršnom postupku ukoliko odbije predlog dužnika za odlaganje izvršenja, a da prethodno nije doneo povodom predloga rešenje o izvršenju. (Okružni sud, Beograd, Gž. 4072/95)

373.

Rešenje o izvršenju mora da sadrži izvršnu ispravu na osnovu koje se određuje izvršenje. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 1203/92)

374.

Rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave mora se posebno odrediti prethodno obaveza namirenja potraživanja a zatim odrediti izvršenje radi ostvarivanja takvog potraživanja. Kako se rešenje nije sastojalo od dva navedena dela, već samo od određivanja izvršenja, predmet je vraćen na ponovni postupak. (Okružni sud, Kraljevo, Gž. 821/91)

375.

Sud može poveriocu dosuditi revalorizovani iznos potraživanja samo onda ako je takav zahtev tužilac u parnici postavio a sud mu isti dosudio u sudskoj odnosno izvršnoj ispravi. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 792/90)

376. Poverilac je dužan da u predlogu za izvršenje pored broja svog žiro-računa naznači i broj žiro-računa dužnika. Ako poverilac ne naznači taj broj ni u roku koji sud odredi, već to učini u žalbi na rešenje kojim je njegov zahtev kao neuredan odbačen, ovakva žalba se ima odbiti. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 57/83)

377. Odbijanje predloga za izvršenje zbog toga što poverilac nije uz predlog priložio izvršnu ispravu koju je isti sud doneo, predstavlja povredu odredaba izvršnog postupka. (Okružni sud u T. Mitrovici, Gž. 155/82) - 132 -

IZVRŠNI POSTUPAK

378. Neosnovan je predlog za izvršenje kojim se izvršenje traži protiv solidarnog dužnika na osnovu izvršne isprave prema glavnom dužniku. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 525/82)

379. Sud će odbiti predlog za izvršenje po izvršnoj ispravi koja je neophodna za izvršenje. Ako se u ispravi utvrđuje obaveza dužnika da određeni put kao javno dobro dovede u prvobitno stanje, ovakva izvršna isprava nije podobna za izvršenje. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2720/82)

380. Ne smatra se neurednim predlog za izvršenje, pa se ne može ni odbaciti kao takav, ako sud nije prethodno obavestio poverioca o izveštaju SDK da je u predlogu označen žiro-račun dužnika ugašen. Ovo zato što bi poverilac mogao predložiti izvršenje na drugoj dužnikovoj imovini. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 1870/80)

381. Izvršni sud se ne može upuštati u ocenu stvarne nadležnosti suda čija se odluka izvršava. (Okružni sud u Svetozarevu, Gž. 1003/80)

DOSTAVLJANJE REŠENJA O IZVRŠENJU (Član 53. Zakona o izvršnom postupku)

382. Sud je dužan da dostavi izvršnom dužniku samo predlog za izvršenje, a ne i izvršnu ispravu uz doneto rešenje o izvršenju. Iz obrazloženja: Žalbenim navodima se neosnovano ističe da je pobijano rešenje nezakonito, jer izvršnom dužniku nije uz rešenje dostavljena izvršna isprava snabdevena klauzulom izvršnosti. Članom 49. stav 2. Zakona o izvršnom postupku je propisano da je, uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac dužan da priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj fotokopiji, i druge isprave kada je to ovim Zakonom predviđeno. Poverilac je tako i postupio. Članom 32. Zakona o izvršnom postupku je propisano da rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom. - 133 -

IZVRŠNI POSTUPAK Prema tome, izvršni dužnik je bio upoznat sa svojom obavezom na osnovu sudske odluke u prvostepenom postupku, koji je okončan donošenjem prvostepene presude - ovde izvršnog naslova. Zbog toga se sada izvršni dužnik ne može pozivati na to da mu prvostepeni izvršni sud - uz pobijano rešenje - nije dostavio izvršnu ispravu, jer takva obaveza prvostepenog suda nije predviđena Zakonom o izvršnom postupku. Članom 53. stav 2. Zakona o izvršnom postupku određeno je da se, uz rešenje o izvršenju, dužniku dostavlja i predlog za izvršenje, dok je sadržina predloga i priloga propisana članom 49. ovog Zakona. (Iz rešenja Okružnog suda u N.Sadu, Gž 5045/05 od 28.10.2005. godine)

383. Izvršni sud je obavezan da rešenje doneto u smislu člana 8. Zakona o izvršnom postupku dostavi strankama, jer na isto stranke imaju pravo žalbe. (Viši privredni sud, Pž. 501/90)

VREME IZVRŠENJA (Član 55. Zakona o izvršnom postupku)

384. Dužnik nakon sprovedenog izvršenja može sudu podneti predlog za protivizvršenje ako je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi nalaze da je protivtuženi zahtev za isplatu iznosa od 613.365,15 dinara, koji je naplaćen od tuženog po osnovu ukinute odluke, pravno neutemeljen, jer se to potraživanje može ostvariti samo u postupku izvršenja na način i pod uslovima propisanim odredbom člana 55. Zakona o izvršnom postupku. Osnovano se u reviziji ističe da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Tačno je da je odredbom člana 55. Zakona o izvršnom postupku propisano da dužnik nakon sprovedenog izvršenja može sudu podneti predlog za protivizvršenje ako je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage. Ovakvu zaštitu svog prava dužnik može ostvariti pred izvršnim sudom pod uslovima da predlog za protivizvršenje podnese u roku od 3 meseca od dana kada je saznao za razloge protiv izvršenja, a najdocnije u roku od jedne godine od dana okončanog izvršnog postupka. Međutim, postojanje ovakvog pravnog puta za povraćaj neosnovano naplaćenog u postupku izvršenja ne može voditi lišenju prava dužnika da i u parničnom postupku traži povraćaj neosnovano stečenog. Pravni institut protiv izvršenja je konstituisan u korist dužnika a sa ciljem da mu omogući brz i jednostavan postupak povraćaja neosnovano naplaćenog po izvršnoj ispravi koja je izgubila pravnu snagu. Na taj način dužniku je omogućeno da u vanparnič- 134 -

IZVRŠNI POSTUPAK nom postupku podnošenjem samo dokaza da je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage ostvari povraćaj onoga što mu je po tom osnovu naplaćeno. Međutim, to ne znači da dužnik zaštitu ugroženog mu prava zbog neosnovanog namirenja duga u izvršnom postupku ne može ostvariti i korišćenjem pravnog puta propisanog za povraćaj stečenog bez osnova. Takva pravna zaštita se ostvaruje podizanjem tužbe iz neosnovanog obogaćenja o čijoj osnovanosti sud odlučuje u parničnom postupku. Ona se može podneti kako po proteku roka propisanog za podnošenje predloga za protivizvršenje, tako i za vreme njegovog trajanja. Stvar je diskrecionog prava dužnika koji će od ta dva pravna puta izabrati za ostvarenje zaštite povređenog mu subjektivnog prava po osnovu sticanja bez osnova. Stoga, sud ne može odbiti da raspravlja o osnovanosti tužbenog zahteva kojim se traži povraćaj stečenog po osnovu pravosnažno ukinute izvršne isprave. Kod takvog stanja stvari, a polazeći od činjenice da su tužbeni i protivtužbeni zahtev međusobno uslovljeni, sud nije mogao odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva a da istovremeno ne raspravi i pitanje osnovanosti protivtužbenog zahteva. Zbog toga je odluka o protivtužbenom zahtevu zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava (odredba čl. 210. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima). Posledica tog propusta suda dovela je do nepotpunog utvrđenja odlučnih činjenica čijim postojanjem je uslovljena ocena suda o osnovu i visini protivtužbenog zahteva. Stoga je na temelju odredbe člana 395. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci. U ponovljenom postupku sud će utvrditi sve odlučne činjenice kojima se opredeljuje osnov i visina protivtužbenog zahteva i potom jednom presudom odlučiti i o tužbenom i o protivtužbenom zahtevu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. br. 312/03 od 23.10.2003. godine)

NEPRAVILNOSTI PRI SPROVOĐENJU IZVRŠENJA (Član 58. Zakona o izvršnom postupku)

385. Primedbe o nepravilnostima u sprovođenju izvršenja cene se u skladu sa odredbom člana 58. Zakona o izvršnom postupku. Iz obrazloženja: Iz zapisnika o popisu i proceni od 14.12.2009. godine proizilazi da su, uz protivljenje dužnika, popisana dva naznačena putnička vozila. Izvršni dužnik je dostavio prigovor na navedeni zapisnik o popisu i proceni na predmet, navodeći da službenika V. Đ. nikada nije videla niti je s njim imala bilo kakav razgovor kao vlasnik "E. A", da u zapisniku stoji da je razgovarano sa njenim suprugom o čemu prvi put čuje jer su razvedeni (priložila je rešenje o razvodu); da nije tačno da je auto zapečaćen kako je navedeno u zapisniku, niti je nju kao vlasnika bilo ko o tome obavestio. Predložila je da se zapisnik stavi van snage a prvostepeni sud je odbacio prigovor izvršnog dužnika kao nedozvoljen, sa pozivom na čl. 12. Zakona o izvršnom postupku. Prema stavu drugostepenog suda - donošenju ožalbenog rešenja nije bilo mesta. - 135 -

IZVRŠNI POSTUPAK Relevantne odredbe: Stranke i učesnici mogu podneskom tražiti od suda da otkloni nepravilnosti koje je sudski izvršitelj učinio u sprovođenju izvršenja. Sud će rešenjem ukinuti nezakonite i nepravilne radnje sudskog izvršitelja - član 58. Zakona o izvršnom postupku. Iz ove zakonske odredbe proizlazi postupanje stranke i suda u slučaju nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja. Podnosilac prigovora je izvršni dužnik tj. neuka stranka bez punomoćnika – advokata. Zbog toga, činjenica da je navedeni podnesak naslovljen kao prigovor ne može dovesti do njegovog odbacivanja, sa pozivom na član 12. Zakona o izvršnom postupku. Naime, iz sadržine istog proizilazi da je stranka podneskom ukazala na nepravilnosti koje sudski izvršitelj učinio u sprovođenju izvršenja. Shodno sadržini podneska, a imajući u vidu odredbu člana 58. Zakona o izvršnom postupku, prvostepeni sud je bio dužan da ceni osnovanost navoda stranke u pogledu nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja od strane sudskog izvršitelja te - u slučaju da nađe da nepravilnosti postoje - rešenjem ukine njegove nezakonite i nepravilne radnje odn. ako nađe da ne postoje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja - takav zahtev odbije. Shodno tome, prvostepeno rešenje je ukinuto. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2599/10 od 17.09.2010. godine)

386. Izvršni sud će obustaviti izvršenje ako iznos duga naveden u izvršnoj ispravi posle denominacije dinara ne predstavlja više nikakvu novčanu vrednost. Poverilac može u ovakvom slučaju zahtevati naknadu štete zbog inflacije samo u novoj parnici a ne u postupku nastavka izvršenja niti uz primenu člana 47. ZIP (otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja). (VPSS, Pž 8947/96)

387. Ako je do greške u izvršenju došlo zbog pogrešnog obračuna kamate po pravosnažnoj sudskoj odluci, pa je poveriocu isplaćen manji iznos od dosuđenog on ne može neposrednom tužbom tražiti naknadu štete od Službe za platni promet čijom je greškom do ove štete došlo, ako se prethodno nije koristio pravom iz čl. 47. ZIP-a i tražio od suda da se nepravilnosti u sprovođenju izvršenja otklone. (Viši privredni sud, Pž. 6387/95)

388. Služba platnog prometa je organ koji izvršava naplate po rešenjima suda u postupku i u skladu sa datim uputstvima. Nepravilnosti u toku izvršenja moraju se otkloniti u skladu sa članom 47. Zakona o izvršnom postupku. Od Službe platnog prometa ne može se tužbom zatražiti naknada štete jer je ona samo izvršni organ nadležnog suda i dok postupa u skladu sa zakonom i uputstvima koja su joj data. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 260/95) - 136 -

IZVRŠNI POSTUPAK

389. Tužilac je mogao tražiti da se eventualno nepravilni obračun kamata od strane SDK u skladu sa rešenjem o izvršenju otkloni, odnosno da izvršni sud naloži SDK na koji će način i kojom metodom izvršiti obračun kamate ako postoji neslaganje između obračuna poverioca i obračuna SDK preko koje se izvršava izvršenje. U slučaju da tužilac tako ne postupi, već po istom osnovu protiv istog tuženika podnese novu tužbu, sud će takvu tužbu odbaciti jer se radi o pravosnažno presuđenoj stvari. (Okružni sdu u Kosovskoj Mitrovici, Gž. 367/92)

390. Ako rešenje o izvršenju nije u celini realizovano ili je kod sprovođenja izvršenja došlo do nepravilnosti u obračunu kamate poverilac ne može odmah neposredno tužbom za naknadu štete protiv SDK tražiti razliku manje uplaćenog novčanog iznosa ako nije prethodno u skladu sa članom 47. ZIP od suda tražio da se ove nepravilnosti otklone u izvršnom postupku. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 1696/92)

391. Pravni lek stranke kojim pobija rešenje izvršnog suda o obustavi izvršenja u pogledu namirenja glavne tražbine i ograničenja na naplatu troškova, ne može se smatrati traženjem iz člana 47. Zakona o izvršnom postupku. (Viši sud u Novom Sadu, Gž. 1143/89)

RAZLOZI ZA PROTIVIZVRŠENJE (Član 59. Zakona o izvršnom postupku)

392. Potvrđivanjem rešenja prvostepenog suda od strane drugostepenog suda kojim je prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave odbačen kao neuredan, isto rešenje postaje pravnosnažno i podobno za prinudno izvršenje. Iz obrazloženja: Na predlog izvršnog poverioca, kako proizilazi iz spisa predmeta, doneto je rešenje o izvršenju po skraćenom postupku, i to u skladu sa predlogom poverioca. Izvršni dužnik je navedeno rešenje osporio prigovorom, a prvostepeni sud taj prigovor odbacio kao neblagovremen, što je izvršni dužnik osporio žalbom. Rešenjem drugostepenog suda ukinuto je rešenje o odbačaju prigovora kao neblagovremenog i spis je vraćen sudu na ponovno odlučivanje po prigovoru. - 137 -

IZVRŠNI POSTUPAK Prvostepeni sud je u ponovnom postupku odbacio prigovor kao neuredan i potvrdio svoje prethodno rešenje. To rešenje je u postupku pred drugostepenim sudom bilo predmet preispitivanja kroz postupak po žalbi izvršnog dužnika. Naznačenim Rešenjem Višeg trgovinskog suda od 06.04.2006. godine, odbijena je žalba izvršnog dužnika kao neosnovana i potvrđeno naznačeno rešenje prvostepenog Trgovinskog suda u delu u kome je odbačen prigovor izvršnog dužnika, dok je drugim stavom navedenog rešenja ukinuto označeno rešenje istog Trgovinskog suda u delu u kojem je potvrđeno prethodno. U ukidajućem delu predmet nije vraćen na ponovni postupak prvostepenom sudu, upravo iz razloga zbog koga je u tom delu rešenje i ukinuto - što se rešenjem IP veća ne odlučuje o samom rešenju koje je doneto radi izvršenja po predlogu poverioca, već se samo odlučuje o prigovoru. Stoga, potvrđivanjem rešenja o odbačaju prigovora, rešenje o izvršenju po predlogu poverioca po skraćenom postupku postalo je pravnosnažno, pa je stoga i sprovedeno. Imajući sve to u vidu, prvostepeni sud pravilno nalazi, ceneći osnovanost predloga za protivizvršenje, podnetog od izvršnog dužnika, da nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 59. Zakona o izvršnom postupku, da se odredi protivizvršenje, jer izvršna isprava nije pravnosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili na drugi način stavljena van snage; u toku izvršnog postupka izvršni dužnik nije dobrovoljno izmirio poveriočevo potraživanje; rešenje o izvršenju nije pravnosnažno ukinuto ili preinačeno i pravnosnažnom sudskom odlukom nije utvrđena nedopustivost izvršenja. To su, inače, sve izričiti zakonski osnovi za usvajanje predloga za protivizvršenje. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 337/07 od 23.02.2007. godine)

393. U situaciji u kojoj su u postupku izvršenja postojali nedostaci predloga za izvršenje i samog rešenja u odnosu na označenje stranaka, pa i ako su nedostaci postojali u samoj izvršnoj ispravi, pa je uprkos tome izvršenje sprovedeno – ti nedostaci ne mogu biti ni prepreka da se dozvoli protivizvršenje za koje su ispunjeni uslovi ukidanjem izvršne isprave. Iz obrazloženja: Navodi izvršnog poverioca da između stranaka u izvršnom postupku (koji je sproveden i u kome je izvršni poverilac primio navedene nepokretnosti prinudnim putem) i stranaka u postupku koji se vodi po predlogu za protivizvršenje ne postoji identitet - su neosnovani. Tačno je da u izvršnim ispravama na osnovu kojih je izvršni poverilac i podneo predlog za izvršenje, pa je doneto rešenje o izvršenju, kao izvršni dužnik označeno imenovano građevinsko preduzeće u stečaju a bez oznake "DP" (sa značenjem "društveno preduzeće" kakav je puni naziv izvršnog dužnika prema podacima Agencije za privredne register). Međutim, ne samo da je po tako podnetom predlogu za izvršenje doneto rešenje o izvršenju, već je isto i sprovedeno, iz čega proizlazi da se i ne radi o nedostacima koji bi sprečavali izvršenje. Zato se ni u postupku protivizvršenja ne može raditi o takvim nedostacima tim pre što se u postupku po predlogu za protivizvršenje izvršni dužnik pravilno označava upravo onim punim nazivom pod kojim je registrovan. Ako su u postupku izvršenja i postojali nepotpuni podaci, zbog kojih možda i nije bio zakonit ovaj postupak, ne može trpeti posledice izvršni dužnik u postupku protivizvrešenja. - 138 -

IZVRŠNI POSTUPAK Prvostepeni sud je pravilno dao obrazloženje zbog čega je navođenjem svih potrebnih identifikacionih brojeva utvrđen identitet stranaka po predlogu za protivizvršenje. Konačno, kao što je napred navedeno, zbog nesamostalnosti postupka protivizvršenja, čak i u slučaju da su u izvršnom postupku postojale manjkavosti u pogledu označenja stranaka (a ono je sprovedeno i uprkos tim manjkavostima) posledice se ne mogu odražavati na postupak protivizvršenja i u njemu će se od tih istih lica sprovesti vraćanje onoga što je izvršenjem dobijeno, razume se - ukoliko su ispunjeni uslovi predviđeni članom 59. Zakona o izvršnom postupku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1522/10 (2) od 27.05.2010. godine)

394. Bez obzira na to da li je obaveza predaje nepokretnosti po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi prinudno sprovedena (tako što je iz nje udaljen izvršni dužnik ili neko treće lice ili su iz nepokretnosti uklonjene stvari izvršnog dužnika ili nekog trećeg), postoje uslovi za protivizvršenje nalaganjem izvršnom poveriocu da vrati nepokretnost koju je izvršenjem dobio. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi izvršnog poverioca da izvršni dužnik u postupku protivizvršenja može tražiti samo vraćanje onoga što je neposredno od izvršnog dužnika dobio, te da u konkretnom slučaju prepreku za protivizvršenje predstavlja činjenica da su prilikom sprovođenja izvršenja, na licu mesta, u nepokretnostima zatečena druga lica (i to fizička lica koja su ispraznila stanove od stvari i predala nepokretnosti izvršnom poveriocu) - nisu osnovani. Prvostepeni sud pravilno citira i tumači relevantne odredbe: Izvršni dužnik, pod zakonom predviđenim uslovima, može zahtevati da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio - član 59. Zakona o izvršnom postupku. Dakle, ovom odredbom nije predviđeno da može tražiti samo ono što je dobio od izvršnog dužnika. U konkretnom slučaju, predmet izvršenja je bila predaja nepokretnosti, pa prema odredbama o sprovođenju izvršenja predajom nepokretnosti proizlazi da izvršitelj iz nepokretnosti uklanja stvari i udaljava lica (saglasno članu 211. ovog Zakona), nezavisno od toga čije se stvari nalaze u nepokretnosti i ko su lica koja se zateknu u nepokretnosti. Navedena zakonska odredba ima za cilj da zaštiti izvršnog poverioca u postupku izvršenja od zloupotreba izvršnog dužnika koji bi predajom nepokretnosti nekom trećem licu onemogućio sprovođenje izvršenja pravosnažne i izvršne sudske odluke. Na isti način se ova odredba mora tumačiti i u postupku protivizvršenja, pa nezavisno od toga da li je pravosnažna i izvršna presuda kojom je uspostavljena obaveza izvršnog dužnika sprovedena tako što je izvršni dužnik ili neka treća lica udaljen iz nepokretnosti, da li su uklonjene stvari izvršnog dužnika ili nekog trećeg lica, postoje uslovi da se izvršenje sprovede nalaganjem izvršnom poveriocu da vrati ono što je izvršenjem dobio. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1522/10 (3) od 27.05.2010. godine)

395. Izvršni dužnik može predlogom za protivizvršenje da zahteva da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio samo ako su ispunjeni zakonski uslovi - ako je u toku izvršnog postupka dobrovoljno izmirio poveriočevo potraživanje i ako je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta. - 139 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Naznačenim pobijanim rešenjem Opštinskog suda od 09.02.2006. godine predlog izvršnog dužnika za protivizvršenje je usvojen. Naloženo je izvršnom poveriocu da izvršnom dužniku u roku od osam dana vrati navedeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.10.2005. godine pa do isplate, i drugi navedeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.11.2005. godine pa do isplate - pod pretnjom izvršenja. Izvršni dužnik je dana 16.11.2005. godine podneo predlog za protivizvršenje, dopunjen podneskom od 12.01.2006. godine, u kome je naveo da je - dana 14.10.2005. godine - dobrovoljno izmirio dugovani iznos. Međutim, s obzirom da izvršni poverilac o izvršenoj isplati nije obavestio sud, nastavljen je postupak izvršenja, pa je dana 09.11.2005. godine sa računa izvršnog dužnika zaplenjen i prenet na račun izvršnog poverioca naznačeni iznos, čiji povraćaj u predlogu za protivizvršenje izvršni dužnik traži. U podnesku predatom na ročištu 08.02.2006. godine, izvršni dužnik je preinačio svoj predlog za protivizvršenje, zahtevajući da se izvršni poverilac obaveže da, pored ovog iznosa vrati i prvi iznos, s obzirom da su označenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije od 06.10.2005. godine ukinute navedena presuda Okružnog suda od 25.11.2004. godine i navedena presuda Opštinskog suda od 08.01.2004. godine - izvršna isprava u ovoj pravnoj stvari. Imajući u vidu navedene činjenice i odredbe člana 59. stav 1. tač. 1. i 2. Zakona o izvršnom postupku, dva su zakonska razloga zbog kojih izvršni dužnik ima pravo na povraćaj onoga što je izvršni poverilac izvršenjem dobio - zbog toga što je u toku izvršnog postupka dobrovoljno izmirio poveriočevo potraživanje, i iz razloga što je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno, na osnovu člana 60. ovog Zakona naložio izvršnom poveriocu da izvršnom dužniku vrati navedeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.11.2005. godine ( kada je i sprovedeno izvršenje ) pa do isplate. Predlog za protivizvršenje je podnet u zakonskom roku iz člana 59. stav 2. ovog Zakona, pa je neosnovan prigovor neblagovremenosti zahteva, a neosnovani su i žalbeni navodi o potrebi primene člana 286. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer se ta odredba odnosi na pravo zadržavanja pokretnih stvari u određenoj pravnoj situaciji, a ne na pravo zadržavanja novčanog iznosa primljenog u izvršnom postupku, u situaciji kada postoje zakonski razlozi za protivizvršenje. Neosnovani su žalbeni navodi da je prvostepeni sud morao da utvrdi potraživanja koja izvršni poverilac ima prema izvršnom dužniku i izvrši prebijanje. Potraživanja koja izvršni poverilac ima prema izvršnom dužniku za sada nisu utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom, pa se ne mogu osnovano isticati radi prebijanja u postupku protivizvršenja. Međutim, prvostepeni sud je neosnovano naložio izvršnom poveriocu da izvršnom dužniku vrati i drugi navedeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.10.2005. godine pa do isplate. Taj iznos poverilac nije dobio izvršenjem, već ga je izvršni dužnik dobrovoljno isplatio, pa se, imajući u vidu odredbu člana 59. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, vraćanje tog iznosa ne može tražiti u postupku protivizvršenja već samo u parničnom postupku. Zbog izloženog, ovaj sud je na osnovu člana 387. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku, odlučio kao u izreci. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 2139/06 od 31.05.2006. godine)

396. Kada je izvršna isprava ukinuta, pošto je izvršenje već sprovedeno, ostvaren je razlog za protivizvršenje. - 140 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Odredbom člana 59. Zakona o izvršnom postupku stav 1. tačka 1. Zakona o izvršnom postupku, predviđeno je da, pošto je izvršenje već sprovedeno, izvršni dužnik može sudu podneti predlog za protivizvršenje, zahtevajući da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio, ako je: izvršna isprava pravnosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili na neki drugi način stavljena van snage. Kako je u konkretnom slučaju izvršna isprava ukinuta, prvostepeni sud je pravilno doneo ožalbeno rešenje, usvajajući predlog izvršnog dužnika za protivizvršenje, a žalbeni navodi su bez uticaja na donošenje drugačije odluke. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu, Pž. br. 8891/2005. od 3.10.2005. godine)

397. Ako je u izvršnom postupku po pravosnažnoj presudi sa računa dužnika sikuto i naplaćeno glavno potraživanje, tada u postupku protivizvršenja dužnik ne može tražiti i kamatu na ovaj iznos, već samo ono što je naplaćeno u postupku izvršenja. (Viši privredni sud, Pž. 4724/95)

398. Objektivni rok od jedne godine u kome dužnik može podneti predlog za protivizvršenje, počinje da teče od dana okončanja izvršnog postupka, a ne od dana kada je izvršna isprava pravosnažno ukinuta (čl. 59. st. 2. ZIP-a). (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 122/93)

399. U postupku protivizvršenja poveriocem se smatra ono lice (fizičko ili pravno lice) kod koga se kumuliraju dva svojstva (svojstvo stranke u procesnom smislu – rešenjem o izvršenju označeno kao poverilac) i svojstvo stranke u materijalnom smislu (u postupku izvršenja dobilo onu stvar čiji se povraćaj ostvaruje protivizvršenjem. (Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 3621/92)

400. U postupku protivizvršenja radi povraćaja novčnog iznosa koji je izvršenjem odbijen, ne mogu se zahtevati zatezne kamate od dana kada je izvršenje sprovedeno, do dana povraćaja, već taj deo zahteva može biti predmet posebne parnice. (Vrhovni sud Vojvodine, Pž. 819/91)

401. Protivizvršenje se može dozvoliti samo kada je izvršenje sprovedeno a ne i kada dužnik dobrovoljno izvrši obavezu iz izvršne isprave u paricionom roku iz člana 328. ZPP, ili van istog. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 520/91)

402. Suma, naplaćena u većem iznosu nego što je utvrđen izvršnom ispravom, ne može se povratiti protivizvršenjem, pre nego se u posebnom postupku ne obezbedi odgovarajuća izvršna isprava. (Vrhovni sud Kosova, Pž. 717/87) - 141 -

IZVRŠNI POSTUPAK

403. Protivizvršenje se može dozvoliti i u slučaju kada u izvršnom postupku greškom suda, SDK ili banke dva puta bude naplaćen dug sa računa dužnika. Kada dođe do ovakvih grešaka sud u svako doba istu grešku mora ispraviti po predlogu dužnika ili po službenoj dužnosti. (Viši privredni sud Srbije, 262/85)

404. U ovom slučaju na predlog poverioca a na osnovu izvršne isprave određeno je izvršenje rešenjem prvostepenog suda, a odloženo rešenjem Višeg suda do okončanja postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti Saveznog javnog tužioca protiv izvršne isprave. Ovaj postupak još nije okončan, tako da izvršna isprava nije ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, a nije ni rešenjem o izvršenju pravosnažno ukinuto ili preinačeno u smislu odbijanja predloga za određivanje izvršenja, te se nije stekao ni jedan uslov predviđen u čl. 59. Zakona o izvršnom postupku da bi se protivizvršenje moglo odrediti. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2690/81)

405. Ne može se primeniti institut protivizvršenja ako je stranka svoju obavezu dobrovoljno izvršila pre ukidanja izvršne isprave, protivizvršenje se može sprovesti samo u slučaju kada je poverilac svoju tražbinu naplatio u izvršnom postupku. (Okružni sud, Vranje, Gž. 103/80)

POSTUPAK PO PREDLOGU ZA PROTIVIZVRŠENJE (Član 60. Zakona o izvršnom postupku)

406. U postupku protivizvršenja radi povraćaja onog što je naplaćeno u prethodnom izvršnom postupku, sud će - na predlog izvršnog dužnika - odrediti naplatu zatezne kamate po propisanoj stopi na iznos novčanih sredstava na kojima je izvršenje sprovedeno od dana sprovođenja izvršenja do povraćaja sredstava, a savesnost ranijeg izvršnog poverioca nema uticaja na obavezu plaćanja kamate. Iz obrazloženja: U obrazloženju ožalbenog rešenja navedene presude je utvrđeno da je, na osnovu izvršne isprave od 24.05.2005. godine - naznačeni Trgovinski sud odredio izvršenje rešenjem o izvršenju od 24.10.2006. godine, koje je prema izvršnom dužniku sprovedeno u celosti. Od njega je naplaćeno ukupno 39.361.846,04 dinara. - 142 -

IZVRŠNI POSTUPAK Pomenuta izvršna isprava je preinačena od strane Vrhovnog suda Srbije navedenom presudom od 02.11.2006. godine i tužbeni zahtev je odbijen. U tom smislu je navedeni novac neopravdano naplaćen. Prvostepeni sud je našao da ima mesta usvajanju predloga izvršnog dužnika kojim je tražio da mu se naplaćena sredstva vrate, pozivajući se na odredbe člana 59. Zakona o izvršnom postupku i utvrdivši datume kada su sredstva naplaćivana od izvršnog dužnika, dosuđujući i kamatu od momenta izvršenih naplata. Blagovremenom žalbom izvršni poverilac je osporio donetu odluku navodeći da nema obaveze za plaćanje kamate na naplaćena sredstva, s obzirom da je bio savestan sticalac. Ovaj žalbeni razlog (da nema mesta obavezivanju izvršnog poverioca na plaćanje kamate na sredstva čiji je povraćaj naložen a iz razloga savesnosti) nije osnovan odn. taj žalbeni razlog je vezan za pogrešnu primenu člana 60. Zakona o izvršnom postupku. Prema ovoj odredbi - ako je izvršenje sprovedeno radi naplate novčanog potraživanja, sud će na predlog izvršnog dužnika odrediti naplatu zatezne kamate po propisanoj stopi na iznos novčanih sredstava na kojima je izvršenje sprovedeno od dana sprovođenja izvršenja do dana povraćaja sredstava. Iz toga proizlazi da savesnost izvršnog poverioca nema uticaja na obavezu plaćanja kamate, a s obzirom na imperativnost navedene odredbe. Iz iznetih razloga prvostepeni sud je pravilno primenio navedenu odredbu time što je naložio plaćanje kamate od dana prijema sredstava, a pri jasno utvrđenim činjenicama vezanim za datume naplate sredstava koja se protivizvršenjem vraćaju. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 2930/07 od 28.11.2007. godine)

407.

Ne utiče ništa na donošenje drukčije odluke suda po predlogu dužnika za protivizvršenje ako vjerovniku nije ostavljen rok od osam dana od dana prijema poziva do održavanja ročišta po predlogu. Po oceni okružnog suda navodi vjerovnika da mu nije ostavljen rok od osam dana od dana primitka poziva do održavanja ročišta po predlogu dužnika za protivizvršenje, neosnovani su: prvo, što se u konretnom slučaju radi o protivizvršenju koje je nastavljeno odmah po ukidanju privremene mere (izvršne isprave) u postupku u kome je vjerovnik užestvovao te bio upoznat s tokom postupka: drugo, vjeovnik je primio – u smislu člana 60. stav 1. ZIP – predlog za protivizvršenje s pozivom da se u roku od osam dana o njemu izjasni; treće, vjerovnik je bio dužan da dođe na ročište jer je poziv primio bez obzira na to što između uručenja poziva i ročišta nije prošlo osam dana i tada predloži odlaganje ročišta; i četvrto, izvršni postupak je vanparnični postupak, a prema opštim odredbama vanparničnog postupka sud nije obavezan da se striktno drži rokova u pogledu održavanja ročišta koji su propisani Zakonom o parničnom postupku. Okružni sud je zato zaključio da pred prvostepenim sudom nisu učinjene bitne povrede odredaba postupka zbog kojih bi prvostepeno rešenje trebalo ukinuti. (Os Beograd, Gž. 11370/84) REŠENJE O PROTIVIZVRŠENJU (Član 61. Zakona o izvršnom postupku)

408.

Na osnovu rešenja kojim je usvojen predlog za protivizvršenje sprovođenje protivizvršenja određuje se na predlog dužnika - član 61. ZIP. U tom slučaju isključena je mogućnost vođenja parničnog postupka, jer u tom delu teče sudski postupak. (Pravni stav savetovnja u Vrhovnom sudu Vojvodine, od 30 septembra 1988. godine) - 143 -

IZVRŠNI POSTUPAK NEMOGUĆNOST PROTIVIZVRŠENJA (Član 62. Zakona o izvršnom postupku)

409.

U slučaju kada posle provedenog izvršenja isprava na osnovu koje je dozvoljeno izvršenje izgubi svojstvo izvršne isprave, ima mesta dozvoli protivizvršenja uz postojanje ostalih uslova propisanih odredbama čl. 59-62. Zakona o izvršnom postupku. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 47/84)

ODLAGANJE IZVRŠENJA NA PREDLOG IZVRŠNOG POVERIOCA (Član 63. Zakona o izvršnom postupku)

410. Ne može se odložiti prinudno izvršenje jer bi njegovo sprovođenje dovelo do blokade računa, a time i do nemogućnosti izmirenja drugih obaveza (pa i obaveza plaćanja isporučene električne energije). Iz obrazloženja: U postupku sprovođenja izvršenja na predlog izvršnog dužnika – kako proizilazi iz stanja u spisima - pobijanim rešenjem odloženo je izvršenje na rok od 90 dana (ističe 31.1.2010. godine), jer je prvostepeni sud - s obzirom na činjenicu da se tuženi bavi delatnošću smrzavanja voća, a da mu je Javno preduzeće koje isporučuje električnu energiju već ukazivalo da će doći do isključenja struje ukoliko istu odmah ne plati (što bi sigurno dovelo do propasti celog smrznutog kontingenta voća) našao da je predlog za odlaganje izvršenja opravdan, jer je došlo do blokade računa koja onemogućava izvršnog dužnika da izmiri svoje obaveze po osnovu utrošene električne energije, čime se stavlja u izgled da će, koristeći svoja javna ovlašćenja, preduzeće koje isporučuje električnu energiju prekinuti isporuku struje i time izvršnom dužniku naneti nenadoknadivu štetu. Prvostepeni sud takođe navodi da je izvršni dužnik podneo reviziju radi preispitivanja pravilnosti pobijane odluke koja je izvršna isprava po kojoj se izvršenje sprovodi, što je i razlog za donošenje rešenja kojim je odloženo izvršenje za 90 dana. Ocena prvostepenog suda da su se, s obzirom na navode u predlogu za odlaganje izvršenja, stekli uslovi da isto i bude odloženo, prema stavu ovog Suda - pogrešna je. Mogućnost naplate drugih poverilaca odn. namirenja drugih dugova (u konkretnom slučaju duga po osnovu utrošene električne energije, kao i predočena eventualna šteta koja bi mogla nastati korišćenjem javnih ovlašćenja za prestanak isporuke električne energije, ukoliko ista ne bude plaćena) ne mogu biti osnov za odlaganje izvršenja poveriocu koji ima izvršnu ispravu i rešenje o izvršenju po osnovu nje. Jednostavno, takve mere bi samo favorizovale pojedine poverioce, - 144 -

IZVRŠNI POSTUPAK a u znatno teži položaj dovodile poverioca koji nije javno preduzeće odn. poverioca koji nema posebna javna ovlašćenja za primenu određene vrste mera (npr. prestanak isporučivanja električne energije). Takvo postupanje suprotno je obavezi suda da odredi i sprovede izvršenje ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi. Takođe, razlog odlaganja izvršenja ne može biti ni činjenica da je podneta revizija protiv izvršne isprave koja je bila osnov za donošenje rešenja o izvršenju, jer se radi o vanrednom pravnom leku, a izvršenju se može pristupiti po pravnosnažnosti odluke koja nastupa donošenjem odluke po redovnom pravnom leku. Dakle, ulaganje vanrednog pravnog leka nije razlog za odlaganje izvršenja. Iz tih razloga je pogrešna ocena prvostepenog suda da razlozi koje je tuženi naveo ukazuju na opravdanost predloga za odlaganje izvršenja, pa se stoga rešenje ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno postupanje. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 187/10 od 18.02.2010. godine)

OBUSTAVA IZVRŠENJA (Član 68. Zakona o izvršnom postupku)

411. Ukoliko je poverilac pokrenuo istovremeno postupak prinudnog namirenja i po menicama glavnog dužnika i po menicama jemca, ta činjenica ne uslovljava obustavu jednog od tih postupaka. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi izvršnog dužnika (da se pred Osnovnim sudom vodi još jedan izvršni postupak za isti iznos kredita protiv direktora izvršnog dužnika i da postoji mogućnost dvostrukog namirenja) su bez uticaja, jer se uvidom u podneti predlog za izvršenje utvrđuje da je taj predlog za izvršenje podnet na osnovu drugih verodostojnih isprava - menica koje nose serijske brojeve koji serijski brojevi menica nisu identični sa brojevima menicama u ovom predmetu. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2608/10 od 16.09.2010. godine)

412. Presuda doneta prema nepostojećem pravnom licu ne može se prinudno izvršiti, iako je pravnosnažna i izvršna. Ako je postupak pokrenut i rešenje o izvršenju doneto, izvršenje se mora obustaviti; ni pravnosnažno rešenje o izvršenju, ni pravnosnažna presuda, ne proizvode pravno dejstvo ako je stranka prestala da postoji brisanjem iz registra pre njihovog donošenja (i pre pravnosnažnosti). - 145 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Sud će, pored drugih slučajeva propisanih zakonom, po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka utvrdi da je potraživanje prestalo usled prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika - Član 68. Zakona o izvršnom postupku. U konkretnoj pravnoj stvari, prvostepeni sud je pravilno obustavio izvršenje, primenom upravo člana 68. Zakona o izvršnom postupku. U ovoj pravnoj stvari, u suštini se i ne radi o prestanku pravnog lica u toku izvršnog postupka. Iz izvoda Agencije za privredne registre proizilazi da je lice označeno kao izvršni dužnik prestalo da postoji još 6. marta 2006. godine. Sledi da je ovo lice prestalo da postoji i brisano je iz registra, ne samo pre pokretanja ovog izvršnog postupka, već i pre zaključenja glavne rasprave u parnici u kojoj je izvršna isprava doneta. Iz obrazloženja navedene presude proizilazi da je tužba podneta 23.03.2005. godine, a da je glavna rasprava zaključena 06.02.2008. godine. To znači da je lice koje je u navedenoj parnici bilo označeno kao tuženi prestalo da postoji u toku trajanja parničnog postupka. To je bio razlog za prekid navedenog postupka, a u svakom slučaju nedostatak stranke je onemogućavao da se po podnetoj tužbi tužioca, ovde izvršnog poverioca, postupa. Zaista je parnični sud bio dužan da po službenoj dužnosti pazi da li lice koje je označeno može biti stranka u postupku, ali je pre svega interes tužioca bio da ove činjenice utvrdi i u skladu sa njima vrši svoja prava. U svakom slučaju, to je rezultiralo donošenjem pravosnažne i izvršne presude prema licu koje nije postojalo ni u vreme zaključenja glavne rasprave, pa ni u vreme pravosnažnosti i izvršnosti presude. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2609/2010 od 23.09.2010. godine)

413. Odredbe Zakona o izvršnom postupku za slučaj da pokretne (zamenljive ili individualno određene) stvari nisu nađene kod dužnika se ne mogu shodno primeniti u situaciji kada obaveza koja glasi na predaju nepokretnosti nije mogla biti predata poveriocu, jer nepokretnost ne postoji, već je to razlog za obustavu izvršenja. Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o izvršnom postupku u većem delu imaju imperativni karakter i za određene vrste obaveza propisuju tačno određena sredstva izvršenja, navodeći iz kojih izvršnih radnji se ista sastoje odn. propisujući način sprovođenja takvog izvršenja. U situaciji kada zakonodavac za izvršenje nenovčanog potraživanja predaje nepokretnosti, sredstvom izvršenja ispražnjenjem i predajom nepokretnosti, koji se sprovodi tako što sudski izvršitelj udaljava lica i stvari iz nepokretnosti i istu predaje u posed izvršnom poveriocu, izričito nije propisao kako će se postupati ako nepokretnosti nema ili je eventualno propala, a nije propisao ni shodnu primenu odredbi koje se odnose na druge vrste obaveza, pa i sredstva izvršenja. Stoga se ne mogu shodno, niti analogno primenjivati odredbe zakona kojima su regulisana sredstva izvršenja za druge vrste nenovčanih obaveza, odnosno za ostvarenje drugačijih nenovčanih potraživanja. Zato se u konkretnoj situaciji ne mogu primeniti odredbe o ovlašćenju poverioca da traži isplatu procenjene vrednosti stvari koja nije nađena, sa kamatom od dana izvršene procene do isplate, koje - 146 -

IZVRŠNI POSTUPAK se odnose na individualno određene pokretne stvari, odnosno odredbe o ovlašćenju poverioca o nabavci zamenljivih stvari o trošku dužnika, iz novčanih sredstava koja je dužnik u obavezi da po nalogu suda predujmi. Kako se, prema navedenim zakonskim odredbama izvršenje ne može sprovesti isplatom novčane vrednosti spornog stana, koji prema stanju u spisima nije pronađen na lokaciji koja je označena u izvršnoj ispravi, odnosno rešenju o izvršenju, to je i utvrđivanje te vrednosti nepotrebno u postupku izvršenja, a predlog za utvrđivanje vrednosti veštačenjem nedozvoljen. Naime, nema svrhe utvrđivati vrednost stvari ukoliko se prinudnim putem ta vrednost ne može naplatiti od izvršnog dužnika u ovom izvršnom postupku. Zato je pravilna odluka prvostepenog suda da je ovaj predlog nedozvoljen, kao što je i pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 68. Zakona o izvršnom postupku obustavio izvršenje po naznačenom rešenju o izvršenju od 05.03.2007. godine, jer se navedenoj situaciji može upodobiti slučaj kada je potraživanje prestalo usled propasti predmeta izvršenja. Očigledno je da je u vreme donošenja izvršne isprave predmet obaveze predaje - stan, utvrđen na osnovu građevinske dokumentacije i na osnovu oznaka u građevinskoj dokumentaciji, a da se radilo o stvari koja u tom momentu još nije nastala, nije bila izgrađena, te da se radilo o predaji buduće stvari. Ovo je, međutim, bez uticaja na pravilnost odluke o obustavljanju izvršenja ispražnjenjem i predajom stvari, koja realno ne postoji. Prema stanju utvrđenom na licu mesta - stvar, onako kako je označena, nije ni izgrađena, što ima iste efekte kao da je stvar propala, pa je stoga pravilno prvostepeni sud obustavio postupak izvršenja i ukinuo sprovedene izvršne radnje. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 115/08 (2) od 24.01.2008. godine)

414. Postojanje kompenzibilnog protivpotraživanja izvršnog dužnika prema izvršnom poveriocu, istaknuto u žalbenim navodima - ne utiče na pravilnost donetog rešenja o izvršenju, već ukazuje na potrebu obustave postupka izvršenja ukoliko izvršni sud utvrdi da su ovi navodi tačni. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi o postojanju potraživanja samog izvršnog dužnika u odnosu na izvršnog poverioca ( a to je, inače, prema iznetim razlozima žalbe i bio razlog i osnov zbog koga izvršni dužnik nije izmirio dug po izvršnoj ispravi - presudi po kojoj je određeno izvršenje ) nisu razlozi za žalbu iz člana 15. Zakona o izvršnom postupku koji bi ukazivali na nepravilnost donetog rešenja o izvršenju odn. potrebu njegovog ukidanja. Ovi navodi, zapravo, ukazuju da izvršni dužnik ima protivpotraživanje prema izvršnom poveriocu, zbog čega i smatra da treba da se izvrši prebijanje navedenih potraživanja, te da se na taj način ugasi i njegova obaveza prema izvršnom poveriocu. Pri tome, uz žalbu se dostavljaju dokazi prema kojima je izvršni dužnik po osnovu rešenja stečajnog veća stekao prenosom potraživanja stečajnog dužnika prema izvršnom poveriocu na izvršnog dužnika svoje potraživanje prema izvršnom poveriocu u ovom postupku. Međutim, u prilogu žalbe nije dostavljena i isprava kojom je utvrđeno potraživanje stečajnog dužnika prema izvršnom poveriocu u ovom izvršnom predmetu, a koje je potom prema dostavljenim dokazima preneto na izvršnog dužnika. - 147 -

IZVRŠNI POSTUPAK Prema odredbama člana 68. navedenog Zakona izvršenje se obustavlja ako se u toku izvršnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraživanje prestalo usled propasti predmeta izvršenja, smrti odn. prestanka strane koja nema pravnog sledbenika, prebijanja potraživanja i drugih zakonom određenih razloga. U konkretnoj žalbi upravo se ističe da postoji protivpotraživanje izvršnog dužnika prema izvršnom poveriocu sa kojim bi trebalo izvršiti preboj potraživanja izvršnog poverioca, a što bi dovelo do gašenja duga izvršnog dužnika prema izvršnom poveriocu. Ovi navodi žalbe ukazuju da je - ukoliko su oni tačni - potrebno obustaviti izvršenje shodno navedenom članu 68. Zakona o izvršnom postupku. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2209/06 od 17.10.2006. godine)

415. Ako je potvrda o izvršnosti pravnosnažno ukinuta, izvršenje će se - između ostalog - obustaviti po službenoj dužnosti, tako da je bez uticaja najava izvršnog dužnika da će pokrenuti postupak za ukidanje klauzule izvršnosti. Iz obrazloženja: Ako je odluka na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju ukinuta, poništena ili preinačena, to u smislu člana 15. tačka 4. Zakona o izvršnom postupku - predstavlja razlog koji sprečava izvršenje. Odredba člana 64. stav 1. tačka 3. istog Zakona predviđa razlog za odlaganje izvršenja kada je povodom zahteva izvršnog dužnika za ukidanje potvrde izvršnosti doneta prvostepena odluka kojom je zahtev usvojen, a odredbom člana 68. stav 1. propisani su uslovi za obustavljanje izvršenja, između ostalog, kada je potvrda o izvršnosti pravnosnažno ukinuta. S obzirom na to, nesumnjivo je da je bez uticaja na drugačije odlučivanje najava pokretanja postupka za ukidanje klauzule, jer je od značaja samo postojanje odluke povodom takvog zahteva. (Presuda Okružnog suda u Nišu, Gž. 1544/06 od 08.05.2006. godine)

416. Kada je na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja prvostepenog suda doneto rešenje o dozvoli izvršenja, a u predmetu koji je pravnosnažno okončan je podnet predlog za ponavljanje postupka, tada nema osnova za prekid izvršnog postupka, pa se žalba izvršnog dužnika izjavljena na rešenje o dozvoli izvršenja pokazuje neosnovanom. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda dozvoljeno je izvršenje na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja prvostepenog suda radi naplate troškova parničnog postupka. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika i potvrdio je prvostepeno rešenje. Neosnovani su navodi u žalbi da je imalo mesta prekidu izvršnog postupka jer je u predmetu koji je pravnosnažno okončan podnet predlog za ponavljanje postupka. - 148 -

IZVRŠNI POSTUPAK U skladu sa odredbom člana 68. ZIP-a, do obustave postupka dolazi kada je izvršna isprava pravnosnažno odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage. U konkretnom slučaju postupak po predlogu za ponavljanje postupka je u toku pa time i pravnosnažno rešenje koje je osnov u izvršnom postupku nije menjano – pa nema uslova za obustavu ili prekid izvršnog postupka. ( Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 1201/06 od 30.08.2006. godine)

417. Izvršni sud će obustaviti izvršenje ako iznos duga naveden u izvršnoj ispravi posle denominacije dinara ne predstavlja više nikakvu novčanu vrednost. Poverilac može u ovakvom slučaju zahtevati naknadu štete zbog inflacije samo u novoj parnici a ne u postupku nastavka izvršenja niti uz primenu člana 47. ZIP (otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja). (Viši privredni sud, Pž. 8947/96)

418. Ako posle pravosnažnosti platnog naloga a u toku trajanja docnje dužnika, dođe do sniženja stope zatezne kamate a dužnik u izvršnom postupku stavi prigovor na rešenje o izvršenju u smislu člana 50. stav 1. tačka 8. ZIP, sud će usvojiti prigovor i obustaviti izvršenje za deo kamatne stope koji je viši od važeće kamatne stope. (Viši privredni sud, Pž. 5137/89)

419. Odredba čl. 68. Zakona o izvršnom postupku, koja predviđa da će se izvršenje obustviti po službenoj dužnosti ako je izvršna isprava pravomoćno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, podrazumijeva da je do ukidanja, preinačenja, poništenja ili stavljanja izvan snage izvršne isprave došlo u zakonom propisanom postupku. Kad je u parnici iz koje potiče izvršna isprava rešenjem suda utvrđen prekid postupka zbog nekog razloga iz čl. 212 ZPP, i kad je to rešenje pravosnažno, sud nije ovlašćen da u postupku preduzima dalje radnje, pa ni da stavlja van snage ranije izdatu privremenu meru, kako to sledi iz člana 214. st. 2. ZIP. Rešenje suda koje je doneto protivno čl. 214. st. 2. ZPP nema značaj i delovanje sudske odluke i zato ne može biti ni osnova za primenu čl. 68. ZIP. (Viši sud Novi Sad, Gž. 169/87)

420. Nema mesta donošenju rešenja o obustavi postupka i ukidanju svih izvršnih radnji primenom člana 68. Zakona o izvršnom postupku u slučaju kada se nesumnjivo utvrdi da je rešenje o izvršenju u celini izvršeno i kada se konstatuje da je postupak izvršenja okončan. (Savezni sud, Gzs. 55/82)

421. Ne može se obustaviti postupak izvršenja usled smrti dužnika, već se, u smislu člana 31. ZIP, postupak ima prekinuti i o tome obavestiti poverilac i naslednici dužnika. Ako naslednika nema, ili su nepoznati, ili im je nepoznato boravište, sud je dužan da odredi privremenog staraoca i uz njegovo učešće sprovede izvršenje na imovini umrlog dužnika. (Okružni sud u Prištini, Gž. 246/81) - 149 -

IZVRŠNI POSTUPAK

422. Izvršenje se obustavlja po službenoj dužnosti ako je izvršna isprava pravomoćno preinačena. Odredbu člana 68. ZIP treba razumeti tako da se izvršenje može obustaviti sve do trenutka kada je izvršenje stvarno sprovedeno. Ovaj sud smatra da se ne može obustaviti izvršenje po prigovoru dužnika ako je izvršenje sprovedeno i ako je poverilac tim putem naplatio potraživanje. Dužnik u takvom slučaju, može podneti predlog za protivizvršenje u smislu člana 59. stav 1. tačka 1. ZIP, a ne može osnovano tražiti obustavu postupka; obustava se naime ne može ni sprovesti jer je izvršni postupak okončan prenosom novčanog potraživanja sa žiro-računa dužnika na žiro-račun poverioca. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 1784/80)

423. Poverilac može u toku izvršnog postupka povući predlog za izvršenje i posle donesenog rešenja o izvršenju ako ono nije sprovedeno, bez obzira što dužnik rešenje o izvršenju nije pobijao prigovorom. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 710/80)

424. Po službenoj dužnosti izvršenje se, prema članu 68. ZIP-a može obustaviti samo kad je to Zakonom izričito predviđeno, a to su slučajevi predviđeni u stavu 3. člana 72, stavu 3. člana 79, članu 86. stav 3, članu 94. stav 3, članu 169. stav 4, članu 214. stav 5, članu 216. i stav 4. čl. 217. ZIP-a. Prema tome, okolnost što na računu dužnika kod SDK-a u vreme prijema rešenja o izvršenju nije bilo sredstava nije razlog za obustavu izvršenja po službenoj dužnosti, jer je u takvom slučaju SDK, prema stavu 1. člana 202. ZIP-a, dužna da to rešenje drži u evidenciji sa redosledom stečenim u smislu člana 197. ZIP-a, te po njemu izvršni prenos kad sredstva pristignu na dužnikov račun. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 570/80)

425. Izvršenje činidbe iz rešenja donetog o smetanju poseda po članu 443. stav 3. Zakona o parničnom postupku kad rešenje nije postalo pravosnažno, može se izvršiti samo do donošenja drugostepene odluke po žalbi. Ako viši sud ukine ili preinači rešenja o smetanju poseda, a činidba ne bude izvršena, postupak izvršenja se ima obustaviti po službenoj dužnosti. (Okružni sud u Šapcu, Gž. 881/80) MESNA NADLEŽNOST ZA IZVRŠENJE NA POKRETNIM STVARIMA (Član 69. Zakona o izvršnom postupku)

426. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na pokretnim stvarima i za sprovođenje tog izvršenja, mesno je nadležan sud na čijem se području nalaze te stvari. - 150 -

IZVRŠNI POSTUPAK Ovaj sud ostaje mesno nadležan i u slučaju kada izvršenje nije moglo biti sprovedeno zbog nedostatka navedenih stvari, pa se izvršenje sprovodi u skladu sa odredbom člana 214. ZIP (procena i isplata protivvrednosti dosuđene stvari). (Viši privredni sud, Pž. 2810/94)

427.

Kod izvršenja na pokretnim stvrima radi naplate novčanog potraživanja, ako je u predlogu za izvršenje naznačeno mesto gde se te stvari nalaze, za odlučivanje o predlogu i za sprovođenje izvršenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalaze stvari, a ne sud na čijem se području nalazi prebivalište dužnika. (VSJ, P. 378/86)

428.

Pismeni sporazum stranaka o mesnoj nadležnosti, zaključen u smislu člana 70. ZPP se ne primenjuje u postupku izvršenja. Zakonom o izvršnom postupku je po pravilu određena isključiva mesna nadležnost zavisno od sredstava izvršenja (čl. 69, 70, 91, 128, 194. i dr.). Ne može se primeniti odredba čl. 70. ZPP, pošto se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe ZPP samo ako ZIP ili drugim saveznim zakonom nije drukčije određeno (čl. 14. ZIP). (Viši privredni sud Srbije, Pž. 575/82)

OBAVEŠTENJE O POPISU (Član 72. Zakona o izvršnom postupku)

429. Kako izvršni poverilac nije tražio obaveštenje o vremenu i mestu popisa imovine - pokretnih stvari izvršnog dužnika, to je postupak izvršenja u ovoj pravnoj stvari okončan u njegovom odsustvu. Iz obrazloženja: Iz stanja u spisima proizilazi da je punomoćnik izvršnog poverioca obavešten da prilikom pokušaja popisa u kući dužnika nisu pronađene stvari koje mogu biti predmet popisa. Podneskom od 03.10.2005. godine punomoćnik poverioca je predložio da se izvršenje nastavi i ponovo sprovede popis imovine koja se nađe u državini dužnika. U zapisniku o popisu i proceni na licu mesta konstatovano je da dužnik nema pokretnih stvari za popis, pa je prvostepeni sud pravilnom primenom odredbe člana 79. stav 4. Zakona o izvršnom postupku obustavio postupak izvršenja u ovoj stvari. U žalbi se ističe da poverilac nije obavešten kada su eventualno preduzimane radnje na terenu i nije mu omogućeno učešće u postupku. O izvršenju radnji na licu mesta nije obavešten ni punomoćnik poverioca. Po shvatanju Okružnog suda, ovi žalbeni navodi su bez uticaja na pravilnost pobijanog rešenja. Jer, članom 72. stav 3. Zakona o izvršnom postupku propisano je da će se o vremenu i mestu popisa obavestiti izvršni poverilac ako je to tražio. Izvršni poverilac u konkretnom slučaju ovo obaveštenje nije tražio, pa je Okružni sud, primenom člana 387. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - odlučio kao u izreci. (Iz Rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. 441/06 od 07.02.2006. godine) - 151 -

IZVRŠNI POSTUPAK OBIM POPISA (Član 74. Zakona o izvršnom postupku)

430. U rešenju o dozvoli izvršenja sa kojim je usvojen predlog izvršnog poverioca radi naplate novčanog potraživanja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika,nije nužno taksativno navesti koje pokretne stvari koje se nađu u stanu izvršnog dužnika treba popisati. Iz obrazloženja: Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Č..., I. br. 3229/06 od 15. septembra 2006. godine, dopušteno je izvršenje radi naplate troškova parničnog potupka u predmetu... Rešenjem Okružnog suda u Č..., Gž. br. 1755/06 od 13. decembra 2006. godine odbija se žalba izvršnog dužnika kao neosnovana, a pomenuto prvostepeno rešenje se potvrđuje. Što se tiče navoda žalbe izvršnih dužnika da nisu u rešenju navedene pookretne stvari koje treba poopisati, to nije razlog koji je sprečavao donošenje pobijanog rešenja, jer je to stvar provođenja samog postupka. Prvostepeni sud je ovlašćen da popiše one pokretne stvari koje su dovoljne da namire potraživanje izvršnih poverilaca, bez obzira na njihovu vrstu i množinu. Zbog toga se svi razlozi izvršnog dužnika pojavljuju kao neosnovani, te je iste valjalo odbiti. ( Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 1755/06 od 13.12.2006. godine)

431. Kada potraživanje izvršnog poverioca iznosi 408.871,27 dinara a procenjena vrednost pokretne stvari dužnika na kojoj se sprovodi izvršenje iznosi 1.337.486,00 dinara - ne postoji znatna nesrazmera između vrednosti popisane stvari i iznosa potraživanja. Iz obrazloženja: U konkretnoj stvari, činjenica je da potraživanje izvršnog poverioca iznosi 343.023,62 dinara, čemu treba dodati iznos od 48.363,65 dinara zakonske zatezne kamate, troškova parničnog postupka i troškova izvršnog postupka do donošenja rešenja o izvršenju od 17.485,00 dinara a da procenjena vrednost pokretne stvari dužnika - mašine utovarivača, na kojoj se sprovodi izvršenje iznosi 1.337.486,00 dinara. Okružni sud nalazi, kao i prvostepeni, da ne postoji znatna nesrazmera između popisane stvari i iznosa potraživanja, u smislu čl. 74. st. 3. Zakona o izvršnom postupku. Zato je prvostepeni sud pravilno odbio predlog izvršnog dužnika za promenu predmeta izvršenja. Pored toga, Okružni sud nalazi da izvršni dužnik u predlogu za promenu predmeta izvršenja nije priložio nikakve dokaze iz kojih bi se moglo zaključiti da poseduje druge pokretne stvari na kojima bi se moglo sprovesti izvršenje. Dužniku ostaje mogućnost da on proda navedene pokretne stvari i da iz novčanog iznosa ostvarenog prodajom izmiri svoj dug. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 655/06 od 07.04.2006. godine) - 152 -

IZVRŠNI POSTUPAK DEJSTVO POPISA (Član 75. Zakona o izvršnom postupku)

432. Predmet popisa radi procene i prodaje u više postupaka izvršenja može - bez smetnji - biti ista pokretna stvar.

Iz obrazloženja: U skladu sa predlogom poverioca za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave a radi prinudnog izvršenja pravosnažne i izvršne presude nadležnog Trgovinskog suda od 04.07.2007. godine - doneto je rešenje kojim je određeno izvršenje predloženim sredstvom izvršenja - popisom i prodajom pokretnih stvari dužnika - velike mehaničke prese tipa NP-250. Pravilno je prvostepeni sud - ceneći da su ispunjeni svi uslovi iz člana 49. i 50. - našao da su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju predloženim sredstvom izvršenja, pa je - na osnovu člana 7. Zakona o izvršnom postupku - pobijano rešenje i doneo. Na pravilnost pobijanog rešenja ne utiču žalbeni navodi izvršnog dužnika da su iste stvari koje su predložene za popis i prodaju radi izmirenja duga već popisane u drugom izvršnom postupku po drugoj izvršnoj ispravi. Jer, prema odredbama člana 75. stav 4. Zakona o izvršnom postupku, popis iste stvari može biti izvršen i u korist više izvršnih poverilaca, u kom se slučaju red prvenstva u sticanju založnog prava određuje prema danu kada je predlog za izvršenje primljen u sud, a ako su predlozi za izvršenje primljeni u sud istog dana - njihova založna prava imaju isti red prvenstva. Stoga ista pokretna stvar može biti popisana i u više postupaka izvršenja i u tom slučaju - shodno citiranim odredbama - uspostaviće se pravo prvenstva izvršnih poverilaca na namirenje iz popisane stvari. Iz tih razloga sama činjenica da je stvar koja je predmet izvršenja određena kao predmet izvršenja u konkretnom osporenom rešenju, istovremeno već određena kao predmet izvršenja u drugom izvršnom postupku, ne onemogućava izvršenje niti utiče na pravilnost donetog rešenja. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2022/07 od 30.08.2007. godine)

BEZUSPEŠAN POKUŠAJ POPISA (Član 79. Zakona o izvršnom postupku)

433. Dispozicija izvršnog poverioca je da označi mesto na kome se nalaze stvari izvršnog dužnika, te, kako se na adresi koju je označio izvršni poverilac dužnik ne nalazi, niti se nalaze njego- 153 -

IZVRŠNI POSTUPAK ve stvari, a izvršni poverilac nije postupio po nalogu suda i označio drugu adresu gde se stvari dužnika mogu naći, stiču se uslovi za obustavu izvršenja, shodno članu 79. stav 3. Zakona o izvršnom postupku.

Iz obrazloženja: Na pouzdan način je u konkretnom slučaju, u toku sprovođenja izvršenja, utvrđeno da izvršni dužnik nije u državini prostora na adresi koju je izvršni poverilac označio u predlogu za izvršenje. Zbog toga nije bilo zakonskih uslova, shodno članu 56. stav 3. Zakona o izvršnom postupku, za otvaranje predmetnih prostorija prinudnim putem u prisustvu dva punoletna građanina. Imajući to u vidu, prvostepeni sud je, koristeći svoja ovlašćenja iz člana 9. Zakona o izvršnom postupku - da upravlja sprovođenjem izvršenja, naložio izvršnom poveriocu da dostavi adresu izvršnog dužnika, gde mu je sedište ili gde se stvari izvršnog dužnika nalaze. Kako izvršni poverilac nije postupio po nalogu suda, nego je ponovio istu adresu navedenu u predlogu za izvršenje, na kojoj izvršni dužnik nije nađen, prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je obustavio izvršenje, shodno članu 79. stav 3. istog Zakona, imajući upravo u vidu da je dispozicija izvršnog poverioca da označi mesto na kome se nalaze stvari izvršnog dužnika pa je tada sud, po službenoj dužnosti, u obavezi da sprovede izvršenje popisom stvari na mestu koje je označio izvršni poverilac. Kako se na adresi koju je označio izvršni poverilac dužnik ne nalazi, niti se nalaze njegove stvari, te kako izvršni poverilac nije postupio po nalogu suda i označio drugu adresu gde se stvari dužnika mogu naći, pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je obustavio izvršenje pobijanim rešenjem. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1834/10 od 25.06.2010. godine)

434. U situaciji kada sudski izvršitelj nije ušao u prostorije na označenoj adresi u kojoj se nalaze stvari izvršnog dužnika, ne može se smatrati da je pokušaj popisa bio bezuspešan jer izvršna radnja popisa nije ni započeta. Iz obrazloženja: Ne može se smatrati da je rok od 3 meseca protekao i da je pokušaj popisa navedenog dana bio bezuspešan, kada izvršna radnja popisa nije ni započeta, jer sudski izvršitelj nije ušao u prostorije na označenoj adresi u kojoj se nalaze stvari izvršnog dužnika. Kada sudski izvršitelj zapisnički konstatuje da izvršni dužnik nije zatečen na registrovanoj adresi, da nije ni mogao da uđe u označeni prostor i o tome preda izveštaj sudu, prvostepeni sud je bio dužan, koristeći ovlašćenje iz čl. 9. st. 2. Zakona o izvršnom postupku da zaključkom naloži sudskom izvršitelju preduzimanje određenih radnji, na način propisan ovim Zakonom, kako bi se na najpogodniji način ostvario cilj izvršenja. To je - u konkretnom slučaju - pristupanje popisu pokretnih stvari radi ostvarenja dosuđenog potraživanja. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 733/10 (2) od 03.03.2010. godine) - 154 -

IZVRŠNI POSTUPAK

435. Ako u postupku izvršenja na pokretnim stvarima dužnika ostane bezupešan pokušaj popisa stvari, jer kod dužnika nisu nađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja, poverilac može u roku od 3 meseca od prijema obaveštenja o neuspešnom popisu predložiti da se ponovo sprovede popis. Ako poverilac u označenom roku ne predloži povnovni popis stvari ili ako se ne nađu stvari podobne za izvršenje kod dužnika, sud će obustaviti izvršenje. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 10101/96)

436.

Izvršni sud je dužan da u sprovedenom postupku utvrdi da li dužnik poseduje pokretne stvari koje bi bile predmet izvršenja i ukoliko iste ne postoje da o tome obavesti poverioca, ako ovaj nije prisutan popisu. Poverilac je ovlašćen da u roku od 3 meseca od prijema obaveštenja odnosno popisa, ako je bio prisutan, predloži da se ponovo izvrši popis, a ako to ne učini ili se pri ponovom popisu ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja izvršni sud će obustaviti izvršenje. (Okružni sud, Gž. 239/95)

437.

Ne može se obustaviti izvršenje pre nego što verovnik bude obavešten da dužnik nema imovine koja može biti predmet izvršenja. (OS Svetozarevo, Gž. 741/80)

PROCENA (Član 80. Zakona o izvršnom postupku)

438. Sudski izvršitelj vrši procenu vrednosti stvari. Ako je potrebno, procena se vrši i u postupku veštačenja. Procenu na osnovu tržišne cene stvari može odrediti i sud na osnovu pribavljenog izveštaja o ceni - cenovnika odgovarajućih organizacija. Iz obrazloženja: Shodno odredbi čl. 80. u vezi čl. 209. Zakona o izvršnom postupku, procenu vrednosti stvari vrši sudski izvršitelj. Ako je potrebno, procena se vrši i u postupku veštačenja, a procenu na osnovu tržišne cene stvari može odrediti i sud na osnovu pribavljenih izveštaja o ceni - cenovnika od odgovarajućih organizacija. Pri tome, bezuspešni pokušaj oduzimanja pokretnih stvari koje su bile predmet sprovođenja izvršenja bio je 04.06.2007. godine, pa je izvršni dužnik mogao sporazumno sa izvršnim poveriocem da utvrdi vrednost ovih stvari ili je takođe mogao nabaviti ove pokretne zamenljive stvari po ceni koje su za njega povoljne i predati ih izvršnom poveriocu. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 1752/07 od 21.09.2007. godine) - 155 -

IZVRŠNI POSTUPAK VREME PRODAJE (Član 83. Zakona o izvršnom postupku)

439. Kao prethodni uslov za dosuđenje stvari izvršnom poveriocu, prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika putem javnog nadmetanja mora biti objavljena na oglasnoj tabli suda kao način oglašavanja javne prodaje, u skladu sa čl. 84. stav 5. Zakona o izvršnom postupku. Iz obrazloženja: U žalbi izvršni dužnik osnovano ukazuje da nisu bili ispunjeni procesni uslovi iz član 90. Zakona o izvršnom postupku za donošenje pobijanog rešenja. Relevantne odredbe: Ako se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje, na predlog izvršnog poverioca sud će njemu dosuditi stvari - član 90. Zakona o izvršnom postupku. Prodaja stvari se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre dana održavanja ročišta za javnu prodaju - član 84. stav 5. Zakona o izvršnom postupku. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da će sud, ako je odlučio da se stvar prodaje putem javnog nadmetanja, prodaju stvari objaviti na oglasnoj tabli suda. Nakon sprovedenog veštačenja i procene stvari, izvršni poverilac je predložio sudu da donese zaključak o načinu prodaje i sud je doneo zaključak o prvoj javnoj prodaji pokretnih stvari izvršnog dužnika. Iako su zaključci o javnoj prodaji dostavljeni izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku, prvostepeni sud je bio dužan da prodaju stvari objavi i na oglasnoj tabli, u skladu sa članom 84. stav 5. Zakona o izvršnom postupku. U zaključcima postoji dostavna naredba postupajućeg sudije da se zaključci stave na oglasnu tablu suda, ali u spisima predmeta ne postoje dokazi da je tako i učinjeno. Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da postupak sprovođenja izvršenja nije realizovan u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku, pa se ne može smatrati da se stvari izvršnog dužnika nisu mogle prodati na prvom i drugom ročištu za javno nadmetanje. U konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi iz član 90. Zakona o izvršnom postupku, te nije bilo mesta donošenju pobijanog rešenja o dosuđenju stvari izvršnom poveriocu. Zbog toga je prvostepena odluka morala biti ukinuta. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 106/11 od 26.01.2011. godine)

NAČIN PRODAJE (Član 84. Zakona o izvršnom postupku)

440. Pravnosnažnost rešenja vanparničnog suda o izvršenju deobe javnom prodajom i isplati ostvarenih novčanih iznosa učesnicima deobe prema njihovim suvlasničkim udelima, čini da nije - 156 -

IZVRŠNI POSTUPAK od značaja žalbeni navod izvršnog dužnika da je njegov suvlasnički udeo na predmetu deobe veći po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. Iz obrazloženja: Pravnosnažnim rešenjem isti sud je odlučio da se izvrši deoba javnom prodajom jednog dvosobnog stana, bliže označenog u izreci pobijanog rešenja, i da se iznos novca ostvaren prodajom isplati deobarima, sada izvršnim poveriocima i izvršnom dužniku, prema njihovim suvlasničkim udelima od po 1/3. Na osnovu navedenog rešenja o deobi kao izvršne isprave, po predlogu izvršnih poverilaca, doneto je rešenje o izvršenju kojim je određena javna prodaja predmetnog stana, a koji je u postupku javne prodaje predat i prodat najboljem ponudiocu za isplaćeni iznos. Postupak javne prodaje, po oceni Okružnog suda, obavljen je u svemu prema odnosnim odredbama Zakona o izvršnom postupku. Ni u žalbi se ne ukazuje na bilo kakve nepravilnosti u samom postupku javne prodaje. Žalbeni navodi izvršnog dužnika da je njegov suvlasnički udeo na predmetnom stanu veći po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa pokojnim pravnim prethodnikom stranaka - nije od značaja. Naime, oni bi mogli biti relevantni samo da su bili istaknuti do pravnosnažnosti rešenja o deobi, u kom slučaju bi se o toj spornoj činjenici moralo raspraviti u parnici. Međutim, pravnosnažnim rešenjem o deobi utvrđen je način deobe prema suvlasničkim udelima, tj. izvršenjem javnom prodajom i uz isplatu novca ostvarenog prodajom prema suvlasničkim udelima stranaka od po 1/3. To čini da na pravilnost pobijanog rešenja nije od značaja ni okolnost da je izvršni dužnik podneo tužbu za utvrđenje većeg suvlasničkog udela dužnika na predmetnom stanu po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 131/2006 od 23.1.2006. godine)

PRODAJNA CENA (Član 85. Zakona o izvršnom postupku)

441. Zakon o izvršnom postupku nije limitirao broj ročišta za javnu prodaju popisanih stvari kod izvršenja na pokretnim stvarima. Zbog toga nema zakonskog osnova za odbijanje predloga izvršnog poverioca za oglašavanje treće ili neke sledeće prodaje. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem istog suda od 17.05.2005. godine određeno izvršenje na osnovu izvršne isprave, a radi naplate iznosa navedenog glavnog duga sa sporednim potraživanjima - popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Izvršen je popis i procena pokretnih stvari u državini dužnika u visini potraživanja poverioca, te je prvostepeni sud - zaključkom od 04.01.2006. godine - oglasio prvu prodaju pokretne imovine izvršnog dužnika putem usmenog javnog nadmetanja. Ona nije uspela pa je - na osnovu blagovremenog predloga izvršnog poverioca - zaključkom prvostepenog suda oglašena druga prodaja javnim nadmetanjem, koja takođe nije uspela ( a što je konstatovano zapisnikom od 20.10.2006. godine ). - 157 -

IZVRŠNI POSTUPAK Imajući u vidu takvo stanje stvari, ne može se ispitati pravilnost pobijanog rešenja kojim je prvostepeni sud odbio predlog izvršnog poverioca za treću prodaju kao nedozvoljen. Prema čl. 85. Zakona o izvršnom postupku, popisane stvari ne mogu se prodati za iznos ispod procenjene vrednosti na prvom nadmetanju, a ukoliko na prvom nadmetanju nije postignuta cena u visini procenjene vrednosti, sud će na predlog stranke odrediti novo nadmetanje na kome će početna cena biti jednaka jednoj polovini procenjene vrednosti. U stavu 3. ovog člana propisuje se da će se navedeni stav 2. primeniti i kada se popisane stvari nisu mogle prodati u visini procenjene vrednosti putem neposredne pogodbe u roku koji je odredio sud niti na nekom docnijem ročištu za prodaju. Iz toga proizilazi da zakonodavac nije limitirao broj ročišta za javnu prodaju. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 2893/06 od 29.12.2006. godine)

OBUSTAVA POSTUPKA (Član 86. Zakona o izvršnom postupku)

442. Ako je podnesak sa predmetnim predlogom poslao sudu kao preporučenu pošiljku u zakonskom roku od 30 dana, smatra se da je poverilac blagovremeno predložio drugu prodaju popisanih stvari, ukoliko prvi pokušaj prodaje nije uspeo. Iz obrazloženja: Poverilac je, po prijemu obaveštenja suda o prvom neuspešnom pokušaju prodaje popisanih stvari - prema stanju u spisima i dokazima dostavljenim uz žalbu - podneskom sačinjenim 04.01.2010. godine predložio da se zakaže novo nadmetanje za njihovu prodaju. Prema originalu potvrde o prijemu pošiljke, navedeni podnesak, sa pozivom na broj konkretnog predmeta, za nadležni Privredni sud, predat je kao "R" pošiljka pošti dana 05.01.2010. godine u 11 časova, pod navedenim brojem. Kako je izvršnom poveriocu obaveštenje suda o bezuspešnom pokušaju prodaje dostavljeno 08.12.2008. godine, a prema dostavljenim dokazima uz žalbu, on je predlog nove prodaje predao na poštu kao "R" preporučenu pošiljku 05.01.2009. godine, što se ima smatrati danom predaje sudu. Zato su osnovani žalbeni navodi da je u zakonskom roku od 30 dana (predviđenog članom 86. Zakona o izvršnom postupku) izvršni poverilac predložio novu prodaju, te da se stoga nisu stekli zakonski uslovi za donošenje pobijanog rešenja a kojim se postupak izvršenja obustavlja. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1348/10 od 29.04.2010. godine)

443. Uz žalbu na rešenje o obustavi izvršnog postupka (jer u zakonskom roku od 30 dana od neuspešne prodaje nije predložio novu), poverilac mora dostaviti i dokaze da je u konkretnom postupku blagovremeno preduzeo ovu radnju. - 158 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prodaja popisanih pokretnih stvari izvršnog dužnika - prema stanju u spisima - pokušana je 13.11.2009. godine, ali popisane stvari nisu prodate. Zapisnik o pokušaju prodaje dostavljen je punomoćniku izvršnog poverioca 18.11.2009. godine ali do 24.12.2009. godine nije predložena nova prodaja popisanih stvari. Zbog toga je - na osnovu člana 86. stav 2. Zakona o izvršnom postupku - sud doneo pobijano rešenje kojim se postupak obustavlja. Relevantne odredbe: Predlog za drugo nadmetanje ili za drugu prodaju putem neposredne pogodbe stranka može podneti u roku od 30 dana od dana prvog nadmetanja odn. od dana isteka roka koji je sud odredio za prodaju putem neposredne pogodbe - član 86. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Ako se predlog ne stavi u navedenom roku, postupak izvršenja se obustavlja - član 86. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Pošto izvršni poverilac nije u ostavljenom roku podneo predlog za ponovnu prodaju, to je prvostepeni sud pravilno - u smislu člana 86. stav 2. Zakona o izvršnom postupku - doneo pobijano rešenje. Žalbeni navodi izvršnog poverioca (da je blagovremeno odn. u ostavljenom roku od 30 dana dostavio predlog za ponovnu prodaju, što se ne može zaključiti iz dokaza koje je on o navedenom postupanju dostavio sudu - fotokopije potvrde pošte o prijemu pošiljke na 15.12.2009. godine) - nisu osnovani. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 711/10 (2) od 25.02.2010. godine)

444. Pravni interes za sprovođenje izvršenja, osim izvršnog poverioca, može imati i izvršni dužnik, jer i njegov interes može biti da se pravni odnos stranaka u vezi potraživanja po izvršnoj ispravi okonča u pokrenutom postupku. Zbog toga, iako su se stekli uslovi za obustavu izvršenja zbog propuštanja izvršnog poverioca da u zakonom određenom roku predloži novu prodaju, postupak se neće obustaviti ako obe stranke to saglasno predlože, a predlog bude dostavljen sudu pre donošenja odluke o obustavi.

Iz obrazloženja: Izvršni dužnik nije izjavljivao prigovor protiv naznačenog rešenja o izvršenju, pa je dana 19.02.2009. godine sačinjen Zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika, a psama prodaja ovih stvari zakazana je za 08.09.2009. godine. Međutim, prodaja - prema zapisniku - nije uspela, a kopija ovog zapisnika dostavljena je izvršnom poveriocu 11.09.2009. godine. U prvostepeni sud je 18.01.2010. godine primljen podnesak kojim ga izvršni dužnik obaveštava da je izmirio deo glavnog duga u navedenom iznosu putem kompenzacije, pa predlaže da se izvršenje nastavi za ostatak glavnog duga, za iznos kamate i troškova, kao i da se poveriocu naloži da precizira svoje potraživanje. Podneskom koji je u prvostepeni sud primljen 27.01.2010. godine poverilac predlaže nastavak postupka sprovođenja izvršenja prodajom popisanih stvari izvršnog dužnika. - 159 -

IZVRŠNI POSTUPAK Nalazeći da je poverilac predlog za nastavak postupka odn. za prodaju pokretnih stvari podneo neblagovremeno (nakon proteka zakonskog roka od 30 dana za predlaganje nove prodaje popisanih stvari), prvostepeni sud obustavio je postupak sprovođenja. Međutim, zaključak prvostepenog suda da su se u ovoj fazi postupka stekli uslovi za obustavu izvršenja je pogrešan. U postupku izvršenja važi načelo dispozicije, pa se saglasno članu 2. Zakona o izvršnom postupku - postupak izvršenja pokreće na predlog izvršnog poverioca. U daljem toku postupka, sud preduzima određene izvršne radnje samo ukoliko izvršni poverilac stavi takav predlog i ukoliko ga stavi u zakonom predviđenom roku. Kada se radi o izvršenju sredstvom izvršenja na pokretnim stvarima, rokovi za predlaganje preduzimanja radnje popisa i radnje prodaje predviđene su članom 79. odn. članom 86. Zakona o izvršnom postupku. Nepostupanje izvršnog poverioca ili nestavljanje predloga za novi popis tj. za novu prodaju - rezultira obustavom izvršenja. Međutim, u konkretnom slučaju uslovi za obustavu izvršenja su postojali po proteku 30 dana od dana kada je poverilac primio obaveštenje, a primio ga je 11.09.2009. godine. Prvostepeni sud nije 11.10.2009. godine doneo rešenje o obustavi izvršenja, za šta je postojalo zakonsko ovlašćenje u smislu člana 86. Zakona o izvršnom postupku. U daljem toku postupka izvršni dužnik je predložio da se postupak izvršenja nastavi, navedeno je predložio i izvršni poverilac, pa se nisu stekli uslovi za obustavu izvršenja u situaciji kada između stranaka postoji saglasnost da se postupak izvršenja dalje nastavi i sprovede. Analogija postoji u parničnom postupku: tuženi koji se upustio u raspravljanje nije dužan da prihvati povlačenje tužbe ili može sprečiti nastupanje zakonske posledice da se tužba smatra povučenom svojim zahtevom da se rasprava održi u odsustvu uredno pozvanog tužioca. U postupku izvršenja, shodno načelu dispozicije i slobodnog raspolaganja svojim pravima, pa i obavezama, pravo je izvršnog dužnika da zahteva da se postupak izvršenja nastavi, iako su se prethodno stekli uslovi za njegovu obustavu, jer privredni subjekat može imati interesa da izvrši svoju obavezu koja je utvrđena pravosnažnom sudskom odlukom i reguliše svoje odnose sa drugim privrednim subjektima, u skladu sa načelima savesnosti i poštenja. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, 7 Iž. 1464/2010 od 13.05.2010. godine)

NAMIRENJE KADA JE JEDAN IZVRŠNI POVERILAC (Član 88. Zakona o izvršnom postupku)

445. Parnica pokrenuta radi nedopustivosti izvršenja, u slučaju kada treće lice u određenom roku ne uplati jemstvo kao uslov za odlaganje, ne može više uticati na sprovođenje izvršenja. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Opštinskog suda u T. posl. br. I. 288/07 od 14.04.2008. godine ispravljenog rešenjima od 16.04.2008. godine i 23.04.2008. godine određeno je da izvršni poverilac namiruje svoje potraživanje iz izvršne isprave presude Opštinskog suda u T. posl. br. P. 101/03 od 18.03.2005. godine u iznosu od 250.000,00 dinara tako što se od ostvarene kupoprodajne cene namiruju: troškovi - 160 -

IZVRŠNI POSTUPAK izvršnog postupka u ukupnom iznosu od 126.754,00 dinara, troškovi parničnog postupka iz kog potiče izvršna isprava u iznosu od 57.380,00 dinara i zakonska zatezna kamata na iznos glavnice duga u iznosu od 65.866,00 dinara, naloženo je računovodstvu prvostepenog suda da izvrši prenos novčanih sredstava u ukupnom iznosu od 250.000,00 dinara uplaćenih od strane o.d. "S.-t. Z.Š. i M.Š. za trgovinu i građevinarstvo" iz Č. dana 18.03.2008. godine na tekući račun izvršnog poverioca M. I. koji se vodi kod "P. š." a.d. B.-B. br.... Odredbama čl. 88. ZIP-a u vezi sa čl. 91. i 150. ZIP-a je propisano da sud o namirenju potraživanja jednog izvršnog poverioca odlučuje rešenjem bez održavanja ročišta uzimajući u obzir stanje u spisima predmeta i to tako što se određuje da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire redom: troškovi izvršnog postupka, troškovi određeni u izvršnoj ispravi, kamata od dana unovčenja stvari i glavno potraživanje, a višak prodajne cene koji ostane po namirenju, predaje se izvršnom dužniku, ako za to nema smetnji. U konkretnom slučaju, kako je ustanovio ovaj sud, nisu postojale procesne smetnje za donošenje pobijanog rešenja o namirenju. Prema stanju u spisima predmeta, rešenjem prvostepenog suda posl. br. I. 268/05 od 04.01.2007. godine usvojen je predlog trećeg lica L. J. od 12.12.2006. godine, pa je izvršenje određeno rešenjem o izvršenju posl. br. I. 268/05 od 16.09.2005. godine i rešenjem posl. br. I. 268/05 od 13.12.2005. godine odloženo do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka posl. br. P. 165/06, ali je naloženo trećem licu L. J. da u roku od 8 dana na račun depozita prvostepenog suda položi jemstvo u iznosu od 500.000,00 dinara. L.J. nije u roku određenom rešenjem prvostepenog suda posl. br. I. 268/05 od 04.01.2007. godine, niti kasnije, položio jemstvo u depozit prvostepenog suda, pa je prvostepeni sud odredio nastavak izvršenja na motornim vozilima marke " TAM " br. šasije ... reg.ozn... i vozila " TAM " br. šasije ... reg.ozn. .... U smislu odredbe čl. 65. st. 1. ZIP-a parnica posl. br. P. 165/06 koju je pred prvostepenim sudom pokrenulo treće lice L.J. radi proglašenja izvršenja na navedenim predmetima nedopustivim predstavljala je osnov za odlaganje izvršenja na tim motornim vozilima, ali uz uslov da položi jemstvo u iznosu od 500.000,00 dinara što treće lice L.J. nije učinio, zbog čega činjenica da parnica posl. br. P. 165/06 nije pravnosnažno okončana više ne predstavlja smetnju za nastavak ovog izvršnog postupka i donošenje pobijanog rešenja o namirenju, na šta se u žalbi neosnovano poziva izvršni dužnik iako izvršenje u ovoj pravnoj stvari nije odloženo na predlog i u korist izvršnog dužnika, nego trećeg lica L.J. Pobijano rešenje je doneseno prema stanju u spisima predmeta u svemu u skladu sa citiranom odredbom čl. 88. ZIP-a, zbog čega su žalbeni navodi izvršnog dužnika da je nezakonito neosnovani. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 62790/08 od 29.10.2008. godine)

446. U izvršnom postupku radi naplate novčanog potraživanja izvršenjem na pokretnim stvarima, sud visinu duga obračunava na dan prodaje popisanih stvari, ali o tome ne donosi posebno rešenje. Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je - prema stanju u spisima - 20.07.2006. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave i to plenidbom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika i prenosom ostvarenih novčanih sredstava na račun izvršnog poverioca radi namirenja potraživanja - glavnice u iznosu od 94.053,oo dinara sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima izvršnog postupka. Predloženo izvršenje dozvoljeno je naznačenim rešenjem nadležnog Trgovinskog suda od 17.08.2005. godine, a isti sud doneo je dana 01.12.2006. godine zaključak kojim je određeno veštačenje na okolnost prometne vrednosti pokretnih stvari određenih za prodaju. - 161 -

IZVRŠNI POSTUPAK Veštačenjem od 12.12.2006. godine utvrđena je tržišna vrednost opreme u iznosu od 918.160,oo dinara. Zaključkom od 18.01.2007. godine određena je prva javna prodaja bliže označenih pokretnih stvari izvršnog dužnika ( popisanih na zapisniku od 25.5.2006. godine i procenjenih nalazom sudskog veštaka od 12.12.2006. godine ) putem usmenog i javnog nadmetanja. Zaključkom od 19.02.2007. godine određena je druga javna prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika ( popisanih na zapisniku istog suda 25.5.2006. godine i procenjenih nalazom sudskog veštaka od 12.12.2006. godine ), i to putem usmenog i javnog nadmetanja. U toku sprovođenja izvršnog postupka, poverilac je podneskom do 09.03.2007. godine precizirao visinu svog ukupnog potraživanja na iznos od 964.670,61 dinar, a u koji je uračunata glavnica i zakonska zatezna kamata od dospeća do 07.03.2007. godine - kao dana druge javne prodaje, sa troškovima izvršnog postupka u iznosu od 9.943,18 dinara i zakonskom zateznom kamatom od 17.08.2005. godine do 07.03.2007. godine. Pored toga, poverilac potražuje i iznos od 37.865,51 dinara na ime naknadno nastalih troškova izvršenja. Prvostepeni sud je rešenjem usvojio zahtev poverioca za nadoknadu troškova izvršnog postupka u visini od 26.722,33 dinara i utvrdio da glavno potraživanje poverioca sa zakonskom zateznom kamatom sa naknadno utvrđenim troškovima izvršnog postupka iznosi 991.392,94 dinara. Rešenjem se u izvršnom postupku odlučuje o procesnim pitanjima, a zaključkom se odlučuje o pitanjima upravljanja postupkom i izdaju nalozi sudskom izvršiocu, drugom zaposlenom u sudu ili drugom licu za sprovođenje pojedinih radnji. U Zakonu o izvršnom postupku, u delu koji se odnosi na izvršenje radi naplate novčanog potraživanja izvršenjem na pokretnim stvarima, propisano je da sud rešenjem određuje samo redosled namirenja izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom popisanih stvari. U konkretnom slučaju, sud je pobijanim rešenjem utvrdio visinu duga na dan donošenja rešenja, a radi određivanja obima popisa. Visina duga se obračunava na dan prodaje popisanih stvari, da bi se prodaja i sprovodila samo do dobijanja navedenog iznosa, odnosno da bi se po postizanju cene koja obezbeđuje namirenje obustavila dalja prodaja popisanih stvari. Količinu, vrstu i obim stvari koje će se popisati sud određuje na osnovu izvršene procene visine duga, ali o tome ne donosi posebno rešenje. Kako je to u konkretnom slučaju učinjeno, isto je moralo biti ukinuto u smislu odredbe člana 387. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, bez vraćanja na ponovni postupak a radi nastavka postupka izvršenja. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2643/07 od 08.11.2007. godine)

POSTUPAK (Član 93. Zakona o izvršnom postupku)

447. Ne postoji obaveza suda da izvršnog poverioca obaveštava o tome da li je izvršni dužnik dostavio sudu traženu izjavu o svojoj imovini, niti da ga obaveštava o zakazanom ročištu. Jer, sud je dužan da nakon prijema odn. uzimanja na zapisnik ove izjave izvršnog dužnika, jedan njen primerak dostavi izvršnom poveriocu. - 162 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je - na osnovu člana 79. Zakona o izvršnom postupku - obustavio postupak izvršenja u ovoj pravnoj stvari, jer je utvrđeno je da izvršni dužnik nema imovinu koja može biti predmet izvršenja U žalbi izvršni poverilac ističe da nije obavešten od strane suda da li je izvršni dužnik dostavio sudu traženu izjavu o imovini koju poseduje, kao i da ga prvostepeni sud nije obavestio o danu održavanja ročišta koje je odredio. Relevantne su sledeće odredbe: Sud će rešenjem naložiti izvršnom dužniku da u roku od deset dana dostavi sudu izjavu o imovini - član 93. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Ako izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda u ostavljenom roku, sud će doneti rešenje o određivanju ročišta na koje će pozvati izvršnog dužnika da na zapisnik suda da izjavu o imovini - član 93. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Nakon prijema odn. uzimanja na zapisnik izjave o imovini, sud će jedan primerak izjave o imovini dostaviti izvršnom poveriocu - član 93. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Postupajući u skladu sa navedenim odredbama, prvostepeni sud – dakle - nije bio dužan da obavesti izvršnog poverioca o tome da li je izvršni dužnik dostavio sudu traženu izjavu o imovini, niti da ga obavesti o zakazanom ročištu, a dostavio mu je zapisnik sa izjavom izvršnog dužnika od 29.03.2006. godine o imovini koju poseduje. Zbog toga su neosnovani navodi na koje se izvršni poverilac poziva u svojoj žalbi. Imajući sve to u vidu, primenom odredaba člana 387. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe čl. 14. i 27. Zakona o izvršnom postupku, odlučeno je kao u izreci. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 3479/06 od 13.09.2006. godine)

MESNA NADLEŽNOST (Član 98. Zakona o izvršnom postupku)

448. Predlog izvršnog poverioca da se, radi naplate novčanog duga za sprovođenje izvršenja, izvrši zabeležba usvojenog rešenja o dozvoli izvršenja u javnim knjigama, procena i prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika i stana - osnovan je. Iz obrazloženja: Naznačenim Rešenjem Opštinskog suda u Č... od 22.01.2007. godine dozvoljeno je proširenje sredstava izvršenja na predlog izvršnog poverioca radi naplate novčanog potraživanja, a po navedenoj presudi, pa se ima sprovesti i zabeležbom rešenja u javnim knjigama, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Naznačenim Rešenjem Okružnog suda u Č... od 21.03.2007. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba izvršnog dužnika, a prethodno navedeno rešenje Opštinskog suda u Č... se potvrđuje. - 163 -

IZVRŠNI POSTUPAK Navodi iz žalbe da izvršni dužnik u stanu živi sa suprugom i decom, da nema drugi stambeni prostor, te da se isti stan nalazi pod hipotekom, nemaju uticaja na zakonitost osporenog rešenja jer odredbama Zakona o izvršnom postupku stan nije izuzet kao mogući predmet izvršenja, a ukoliko se stan već nalazi pod hipotekom, u sprovođenju osporenog rešenja primeniće se odgovarajuće odredbe Zakona o izvršnom postupku u pogledu redosleda, načina i obima namirenja poverioca. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 545/07 od 21.03.2007. godine)

449. Nije neuredan predlog za izvršenje u kome nije pravilno označeno kom subjektu se nalaže sprovođenje izvršenja, u smislu člana 198. i 199. Zakona o izvršnom postupku a u vezi člana 103. Zakona o parničnom postupku. Članom 198. Zakona o izvršnom postupku propisano je da se rešenje o izvršenju određuje na novčanim sredstvima koje se vode na računu izvršnog dužnika, te da se istim nalaže banci, odnosno drugoj finansijskoj organizaciji da navedeni novčani iznos prenese sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca. Članom 199. propisano je da sud rešenje o izvršenju dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu, koja zatim nalaže bankama i drugim finansijskim organizacijama dalja postupanja. Predlog za izvršenje u kome nije pravilno označeno kom subjektu se nalaže sprovođenje izvršenja, u smislu člana 198. i 199. Zakona o izvršnom postupku, nije neuredan u smislu odredbe člana 103. Zakona o parničnom postupku. Ovo zbog toga što se ne radi o nedostatku koji onemogućava postupanje po navedenom predlogu. U naznačenoj situaciji, sud će izraditi pismeni otpravak rešenja o izvršenju u kome će pravilno dati nalog banci, odnosno drugoj finansijskoj organizaciji kod koje se vodi račun izvršnog dužnika, a u smislu odredbe člana 198. Zakona o izvršnom postupku, te će takvo rešenje u postupku njegovog sprovođenja dostaviti organizaciji za prinudnu naplatu, shodno odredbi člana 199. ovog Zakona. ( Pravni stav Višeg trgovinskog suda, sa sednice Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine )

IZVRŠNE RADNJE (Član 99. Zakona o izvršnom postupku)

450. Po odredbama Zakona o izvršnom postupku zabeležba rešenja o izvršenju u javnoj knjizi ne predstavlja sredstvo obezbeđenja potraživanja, bez obzira što se ovom izvršnom radnjom u određenoj meri obezbeđuje naplata potraživanja izvršnog poverioca. Iz obrazloženja: Prema činjeničnim navodima tužbe i predloga za određivanje privremene mere, u predmetu prvostepenog suda pod posl. br. I. 72/08 dozvoljeno je izvršenje na osnovu sudskog poravnanja po predlogu tužilje kao izvršnog poverioca protiv F.K. iz S. kao izvršnog dužnika, radi namirenja potraživanja tužilje - 164 -

IZVRŠNI POSTUPAK od 2.000 evra u dinarskoj protivrednosti i troškova postupka, prodajom 185/200 dela porodične stambene zgrade u ul. Đure Jakšića br. 3. U tom izvršnom predmetu tužena je kao treće lice upućena na pokretanje parničnog postupka protiv tužilje, radi proglašenja da je izvršenje na označenoj nepokretnosti nedopušteno. Ovo iz razloga što je ugovorom o poklonu od 14.01.2008. godine F. K. tuženoj poklonila nepokretnost koja je predmet izvršenja u predmetu posl. br. I. 72/08. F. K. je preminula 26.09.2008. godine, a sem navedene nekretnine nema druge imovine iz koje bi tužilja mogla naplatiti svoje potraživanje, a ukoliko tužena po osnovu ugovora o poklonu uknjiži svoje pravo svojine, tužilja bi bila onemogućena u ostvarenju svog prava. Zato tužbom traži da se utvrdi da je predmetni ugovor o poklonu bez pravnog dejstva prema tužilji u delu potrebnom za namirenje novčanog potraživanja tužilje. U tužbi navodi i da tužena zna za potraživanje tužilje prema F. K., a oglašava prodaju navedene nekretnine, ima ozbiljnog kupca, pa kako postoji opasnost da tužena ovu nepokretnost otuđi i time osujeti ili znatno oteža naplatu potraživanja tužilje, predložila je da sud do pravnosnažnog okončanja ovog postupka odredi privremenu meru kojom će se tuženoj zabraniti otuđenje i opterećenje nekretnine u k.o. S., parc. br. 5056, izgrađeno građevinsko zemljište od 02a 47m2, sa porodičnom stambenom zgradom br. 3 u ul. Đ. J., sagrađenom na parc. br. 5056 u 185/200 dela. Sud je ovaj predlog tužilje za određivanje privremene mere odbio smatrajući da je potraživanje tužilje obezbeđeno drugim sredstvom obezbeđenja kojim se postiže ista svrha, i to zabeležbom rešenja o izvršenju u javnoj knjizi, odnosno postupanjem izvršnog suda po odredbi člana 102. ZIP-a. Zabeležba rešenja o izvršenju u javnoj knjizi nije sredstvo obezbeđenja potraživanja, već jedna od izvršnih radnji u postupku izvršenja na nepokretnosti (član 99. ZIP-a), pa iako ovom izvršnom radnjom izvršni poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine (član 102. st. 2. ZIP-a), u konkretnoj situaciji ta izvršna radnja ne obezbeđuje naplatu tužiljinog potraživanja. Ova izvršna radnja je preduzeta u odnosu na nepokretnost koja je u tom momentu bila u svojini izvršnog dužnika, a ne u svojini tužene (kako glasi predlog za određivanje privremene mere), pa kako je izvršni dužnik preminuo, a ova činjenica, ukoliko izvršni dužnik nema pravnog sledbenika, predstavlja osnov za obustavu izvršnog postupka (član 68. st. 2. ZIP-a), takvim ishodom izvršnog postupka (obustava) koji je u ovakvoj situaciji verovatan, ukidaju se i sprovedene izvršne radnje (član 68. st. 3. ZIP-a), pa ukoliko je tužilja zabeležbom rešenja u javnim knjigama na neki način i bila obezbeđena u pogledu naplate svog potraživanja, dejstvo takvog obezbeđenja ukidanjem ove izvršne radnje svakako prestaje. Zato se ne mogu prihvatiti razlozi zbog kojih je prvostepeni sud odbio predlog tužilje za određivanje privremene mere. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 6146/08 od 16.10.2008. godine)

DOKAZ O SVOJINI IZVRŠNOG DUŽNIKA (Član 100. Zakona o izvršnom postupku)

451. Ako u toku sprovođenja izvršenja prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika sud utvrdi da je sporna nepokretnost otuđena, tada nema mesta odbačaju predloga za izvršenje pozivom na odredbu člana 100. Zakona o izvršnom postupku, kojom je propisana obaveza podnošenja dokaza o svojini izvršnog dužnika. - 165 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U obrazloženju osporenog rešenja, prvostepeni sud navodi da je izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika po osnovu presude nadležnog Opštinskog suda a radi namirenja novčanog potraživanja prodajom navedenih nepokretnosti izvršnog dužnika. Međutim, uz predlog za izvršenje nije dostavio dokaz o svojini izvršnog dužnika na nepokretnosti čiju prodaju traži, te je prvostepeni sud - zaključkom od 01.07.2009. godine - izvršnom poveriocu naložio da takav dokaz dostavi sudu. Izvršni poverilac je podneskom od 10.08.2009. godine naveo da se dokaz o svojini izvršnog dužnika na toj nepokretnosti nalazi u predmetu drugog Opštinskog suda i predložio spajanje ovog predmeta tom predmetu. Prvostepeni sud je, međutim, zaključio da poverilac uz predlog nije dostavio dokaz o svojini u smislu čl. 100. Zakona o izvršnom postupku tj. da nije postupio po zaključku suda od 01.07.2009. godine, pa je zbog toga ožalbenim rešenjem odbacio predlog izvršnog poverioca kao neuredan. Međutim, u drugom delu obrazloženja osporenog rešenja prvostepeni sud navodi da je izvršio uvid u spise predmeta na koji je upućen i da je utvrdio da je u toku provođenje izvršenja u tom predmetu, a da je izvršni dužnik otuđio predmetnu nepokretnost naznačenim Ugovorom i Aneksom tog Ugovora, da je promena sprovedena u javnim knjigama. Na osnovu toga, prvostepeni sud je zaključio da izvršni dužnik u trenutku podnošenja ovog predloga za izvršenje nije vlasnik predmetne nepokretnosti. Iz ovakvog zaključka prvostepenog suda proizilazi da je prvostepeni sud cenio dokaz o svojini izvršnog dužnika na nepokretnosti, na kojoj je predloženo izvršenje, pa se stoga ne može utvrditi kako i na osnovu čega prvostepeni donosi rešenje i odbacuje predlog za izvršenje kao neuredan sa obrazloženjem da izvršni poverilac nije dostavio dokaze o svojini u smislu čl. 100. Zakona o izvršnom postupku. Naime, zaključak prvostepenog suda o tome da je izvršni dužnik otuđio predmetnu nepokretnost nikako ne može voditi odluci prvostepenog suda o odbačaju predloga kao neurednog, već ocena ovog dokaza može biti od značaja samo za donošenje odluke prvostepenog suda o tome da li je predlog osnovan ili ne, a ne da li je isti neuredan, posebno sa aspekta činjenice da je prvostepeni sud izvršio uvid u dokaze na koje je izvršni poverilac ukazao. (Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 332/2010 od 24.03.2010. godine)

452. Iako se pravo korišćenja, kao jedno od ovlašćenja iz prava svojine, može prenositi sa jednog korisnika na drugog, ali - ne može biti predmet popisa i prodaje. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je predlog izvršnog poverioca kojim je tražio da se odredi izvršenje protiv izvršnog dužnika, a radi naplate njegovog novčanog potraživanja po naznačenoj presudi Privrednog suda u N... od 04.12.1997. godine, i to popisom i prodajom prava korišćenja nepokretne imovine izvršnog dužnika. Protiv prvostepenog rešenja izvršni poverilac izjavio je blagovremenu žalbu, pobijajući ga iz svih zakonskih razloga, predlažući njegovo ukidanje. Okružni sud je razmotrio spise predmeta i prvostepeno rešenje, pa je - ocenivši žalbene navode u smislu čl. 388. Zakona o parničnom postupku, a na osnovu ovlašćenja iz čl. 27. Zakona o izvršnom postupku - našao da je žalba neosnovana. - 166 -

IZVRŠNI POSTUPAK Prvostepeno rešenje ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 2. Zakona o parničnom postupku, na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti. Iz činjeničnog stanja proizilazi da je pomenutom presudom Privrednog suda u N... od 04.12.1997. godine dužnik obavezan na isplatu naznačenog novčanog iznosa, pa je poverilac predložio određivanje izvršenja popisom i prodajom prava korišćenja na nepokretnoj imovini dužnika ( tavanske prostorije ). Prvostepenim rešenjem odbijen je predlog, jer izvršni dužnik nije vlasnik imovine čiju prodaju poverilac traži. Pobijajući zakonitost rešenja izvršni poverilac u žalbi ističe da je pravo korišćenja stvarno pravo, koje je dužnik stekao na osnovu pravnog posla pa ova nepokretnost može biti predmet popisa. Okružni sud je cenio ove žalbene navode, pa je zaključio da isti nisu osnovani. Izvršenje na nepokretnosti, prema čl. 100. Zakona o izvršnom postupku, može se odrediti samo ako je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika, o čemu se - uz predlog za izvršenje - mora priložiti dokaz. Pravo korišćenja je samo jedno od ovlašćenja iz prava svojine, i ono se samo može prenositi sa jednog korisnika na drugog, ali ne može biti predmet popisa i prodaje. Dužnik je ovo pravo korišćenja stekao uz naknadu, ali takav način sticanja ne znači da je dužnik stekao svojinu, već je samo za preneto pravo korišćenja platio naknadu. U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio predlog za izvršenje, te je - na osnovu čl. 387. st. 1. tač. 2. Zakona o parničnom postupku - odlučio kao u izreci rešenja. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu, Gž. br. 777/07 od 23.02.2007. godine)

453. Prepis lista nepokretnosti koja se nalazi u katastarskoj opštini za koju je izrađen katastar nepokretnosti, u skladu sa Zakonom o državnom premeru i upisima prava na nepokretnostima, relevantan je dokaz o svojini izvršnog dužnika na nepokretnosti koja je predmet izvršenja. Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je postupio u svemu prema odredbi čl. 100. st. 1. Zakona o izvršnom postupku i - uz predlog za izvršenje na nepokretnosti - dostavio je uredan izvod iz javne knjige kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika. Za predmetnu katastarsku opštinu izrađen je katastar nepokretnosti, u smislu odredbe čl. 151. st. 1. Zakona o državnom premeru i upisima prava na nepokretnostima, tako da naznačeni prepis lista nepokretnosti predstavlja relevantan dokaz o svojini izvršnog dužnika na nepokretnosti koja je predmet izvršenja, u smislu čl. 58a istog Zakona. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 853/06 od 19.05.2006. godine)

454.

Potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom ne prestaje zbog otuđenja sporne stvari. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1181/88)

455.

Prodaja nepokretnosti ne može se vršiti ukoliko dužnik nije vlasnik nepokretnosti prema zemljišnoj knjizi. Okružni sud u Beogradu, Gž. 2230/86) - 167 -

IZVRŠNI POSTUPAK NEPOKRETNOST U SUSVOJINI IZVRŠNOG DUŽNIKA (Član 101. Zakona o izvršnom postupku)

456. Nema zakonskih uslova za sprovođenje izvršenja na predmetnoj nepokretnosti - stanu bez saglasnosti drugog supružnika, imajući u vidu da član 101. Zakona o izvršnom postupku predviđa da će sud odrediti izvršenje na nepokretnosti na kojoj je izvršni dužnik suvlasnik, ako postoji saglasnost drugih suvlasnika. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Sud će odrediti izvršenje na nepokretnosti na kojoj je izvršni dužnik suvlasnik, ako postoji saglasnost drugih suvlasnika - član 101. Zakona o izvršnom postupku. Pobijanim rešenjem dozvoljena je promena sredstva izvršenja, tako da se izvršenje određeno rešenjem od 11.04.2008. godine sprovede na nepokretnosti - stanu, na kome je, kao nosilac prava svojine, upisan ovde izvršni dužnik. Iz dokaza podnetih uz žalbu proizlazi da je stan otkupljen u toku trajanja bračne zajednice, da stoga predstavlja zajedničku imovinu supružnika, a, prema zakonskoj pretpostavci, udeli supružnika u zajedničkoj imovini su jednaki. Kako je pobijanim rešenjem određeno sprovođenje izvršenja na predmetnoj nepokretnosti bez saglasnosti drugog suvlasnika, stekli su se uslovi za ukidanje prvostepenog rešenja radi prethodnog utvrđivanja da li su se stekli zakonski uslovi za sprovođenje izvršenja prodajom predmetne nepokretnosti. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 680/11(2) od 30.03.2011. godine)

457. Samo u slučaju izvršenja na celoj nepokretnosti u susvojini izvršnog dužnika potrebna je saglasnost drugih suvlasnika. Kada se izvršenje traži samo na suvlasničkom delu nepokretnosti koji pripada izvršnom dužniku, saglasnost drugih suvlasnika nije potrebna. Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je 30.04.2007. godine - prema stanju u spisima - podneo predlog za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja dosuđenog izvršnom presudom nadležnog Opštinskog suda od 23.11.2004. godine sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja izvršne isprave, prodajom suvlasničkog udela izvršnog dužnika od idealnog dela nepokretnosti – označene katastarske parcele. Uz predlog za izvršenje dostavljen je i prepis ovog lista nepokretnosti, kao dokaz o pravu susvojine izvršnog dužnika. - 168 -

IZVRŠNI POSTUPAK Primenom odredbe člana 101. Zakona o izvršnom postupku, prvostepeni sud je odbio podneti predlog za izvršenje, uz obrazloženje da izvršni poverilac nije dostavio saglasnost drugog suvlasnika za prodaju nepokretnosti. Prema stavu Okružnog suda, takva odluka se ne može prihvatiti kao pravilna. Izjavljenom žalbom se osnovano ukazuje da je pobijano rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni odredbe člana 101. Zakona o izvršnom postupku, čijim je stavom prvim propisano da će sud odrediti izvršenje na nepokretnosti na kojoj je izvršni dužnik suvlasnik, ako postoji saglasnost drugih suvlasnika. Stavom drugim iste odredbe, predviđeno je da će sud, uz saglasnost svih suvlasnika, odrediti izvršenje prodajom cele suvlasničke nepokretnosti trećem licu ili nekom od suvlasnika. Gramatičkim i sistematskim tumačenjem citirane zakonske odredbe, proizilazi zaključak da je saglasnost drugih suvlasnika potrebna samo u slučaju izvršenja na celoj nepokretnosti u susvojini izvršnog dužnika. Saglasnost drugih suvlasnika nije potrebna kada se izvršenje traži na suvlasničkom delu nepokretnosti koji pripada izvršnom dužniku. (Rešenje Opštinskog suda u Mladenovcu, I. 147/07 od 17.06.2007. godine i rešenje Okružnog suda u Beogradu, Gž.11258/07 od 30.08.2007. godine)

PRISTUPANJE IZVRŠENJU (Član 103. Zakona o izvršnom postupku)

458. Izvršenje na nepokretnosti koja u momentu podnošenja predloga za izvršenje nije više u vlasništvu izvršnog dužnika može tražiti samo izvršni poverilac koji je pre toga stekao pravo da namiri svoje potraživanje i u slučaju kasnije promene vlasnika na toj nepokretnosti. Iz obrazloženja: Neosnovano se žalbom izvršnog poverioca pobija prvostepeno rešenje jer je, kako navodi, sud trebao da uvaži njegov predlog da se izvršenje sprovede na predloženoj nepokretnosti zato što su protiv izvršnog dužnika u toku i drugi postupci izvršenja na istoj toj nepokretnosti. Vođenje drugih izvršnih postupaka na istoj nepokretnosti ne bi uticalo na pravo izvršnog poverioca da namiri svoje potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti pristupanjem u započeti postupak izvršenja na toj nepokretnosti, ukoliko bi takav predlog podneo do pravnosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti u slučaju prodaje javnim nadmetanjem, odnosno do pravnosnažnosti rešenja o dosuđenju nepokretnosti kupcu u slučaju prodaje neposrednom pogodbom, prema odredbama čl. 103. st. 1., 2 . i 3. ZIP-a, ali samo ukoliko bi nepokretnost bila u vlasništvu izvršnog dužnika u momentu pristupanja izvršenju. Međutim, prema izvodu iz lista nepokretnosti br. 11081 k.o. N. S. I od 02.04.2008. godine kao vlasnik u 1/1 dela nepokretnosti na kojoj je izvršni poverilac predložio sprovođenje izvršenja upisana je S.Č. iz N. S., a ne izvršni dužnik, dok je u listu o teretima i ograničenjima ("G" list) dana 23.11.2004. godine izvršena zabeležba rešenja o izvršenju Opštinskog suda u N.S. posl. br. I. 3276/04 od 09.11.2004. godine kojom je u korist izvršnih poverilaca: S.B. iz N.S., O.V. iz N.S., M.R. iz N.S., M.I. iz N.S., M.D. iz N.S., Z.M. iz N.S., N.Š. iz N.S., N.L. iz N.S., M.K. iz N.S., V.N. iz N.S., D.K. iz N.S., N.D. iz N.S., D.N. iz N.S., M.R. iz - 169 -

IZVRŠNI POSTUPAK N.S., M.K.M. iz N.S. i M.V. iz N.S. protiv izvršnog dužnika DFP "P. m." N.S., određeno izvršenje prodajom predmetne nepokretnosti. Kako izvršni dužnik u smislu odredbe čl. 100 ZIP-a ("Službeni glasnik RS" br. 125/04) u momentu podnošenja predloga izvršnog poverioca od 09.04.2008. godine nije bio vlasnik predmetne nepokretnosti na kojoj je izvršni poverilac predložio izvršenje, niti je izvršni poverilac, prema izvodu iz lista nepokretnosti br. 11081 k.o. N.S.I, shodno odredbi čl. 138. ranije važećeg ZIP-a ("Službeni list SRJ" br. 28/00, 73/00 i 71/01) u izvršnom postupku posl. br. I. 3276/04 vođenom prema odredbama tog Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ" br. 28/00, 73/00 i 71/01) stekao pravo da namiri svoje potraživanje i u slučaju kasnije promene vlasnika na toj nepokretnosti, proizlazi da je odluka prvostepenog suda u celosti pravilna. Ostali žalbeni navodi izvršnog poverioca, da je izvršni dužnik i hipotekarni dužnik, a da je sadašnji vlasnik predmetne nepokretnosti S. Č. upotrebljena isključivo da bi izvršni dužnik tu nepokretnost mogao založiti, su bez uticaja na pravilnost pobijanog rešenja. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu posl. br. Gž. 3993/08 od 20.08.2008. godine)

PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA (Član 106. Zakona o izvršnom postupku)

459. Nakon prodaje založene nepokretnosti u postupku prinudnog izvršenja novčanog potraživanja, hipoteka se gasi danom pravnosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu, pa i onda kada založni poverioci nisu u potpunosti namireni. Briše se po pravnosnažnosti rešenja o namirenju, jer – dakle - potpuno namirenje potraživanja nije uslov gašenja založnog prava. Iz obrazloženja: Plaćanje potraživanja u celini kao razlog za prestanak hipoteke odnosi se na situaciju kada je dužnik potraživanja, koje je obezbeđeno hipotekom, plaćanje izvršio dobrovoljno, bilo o roku dospeća obaveze ili po njegovom proteku. Različita je situacija kada hipotekarni poverilac, zbog neizvršenja obaveze od strane dužnika, podnese hipotekarnu tužbu i stekne pravosnažnu i izvršnu sudsku odluku kojom je dužnik obavezan da namiri potraživanje, a hipotekarni poverilac ovlašćen da ovo potraživanje namiri iz nepokretnosti na kojoj je upisano založno pravo, i potom pokrene postupak prinudnog izvršenja po takvoj izvršnoj ispravi. Tada se na prestanak založnog prava imaju primeniti odredbe Zakona o izvršnom postupku, prema kojima namirenje potraživanja u potpunosti nije uslov gašenja založnog prava. Naime, prema članu 106. stav 1. Zakona o izvršnom postupku založno pravo upisano na nepokretnosti se gasi danom pravosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti i ako založni poverioci nisu potpuno namireni, a prema članu 151. istog Zakona - po pravnosnažnosti rešenja o namirenju, sud će rešenjem odrediti da se u javnoj knjizi brišu upisana prava i tereti, osim onih koji ostaju na nepokretnosti i posle predaje nepokretnosti kupcu ili koje je kupac preuzeo. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 7609/05 od 16.01. 2006. godine) - 170 -

IZVRŠNI POSTUPAK

460. U izvršnom postupku i postupku prinudnog izvršenja novčanog potraživanja prodajom založene nepokretnosti, hipoteka se gasi iako založni poverioci nisu u potpunosti namireni, i to danom pravosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu, a briše se po pravosnažnosti rešenja o namirenju.

Iz obrazloženja: Isplata potraživanja u celini kao razlog za prestanak hipoteke odnosi se na situaciju kada je dužnik potraživanja obezbeđenog hipotekom, plaćanje izvršio dobrovoljno, o roku dospeća obaveze ili po proteku tog roka. Potpuno je različita situacija kada hipotekarni poverilac, zbog neizvršenja obaveze od strane dužnika, podnese hipotekarnu tužbu i stekne pravnosnažnu i izvršnu sudsku odluku kojom je dužnik obavezan da namiri potraživanje, a hipotekarni poverilac ovlašćen da ovo potraživanje namiri iz nepokretnosti na kojoj je upisano založno pravo, te potom pokrene postupak prinudnog izvršenja po takvoj izvršnoj ispravi. Tada se na prestanak založnog prava primenjuju odredbe Zakona o izvršnom postupku, prema kojima namirenje potraživanja u potpunosti nije uslov gašenja založnog prava. Naime, prema čl. 106. st. 1. Zakona o izvršnom postupku, založno pravo upisano na nepokretnosti se gasi danom pravosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti iako založni poverioci nisu potpuno namireni, a prema čl. 151. istog Zakona - po pravosnažnosti rešenja o namirenju, sud će rešenjem odrediti da se u javnoj knjizi brišu upisana prava i tereti, osim onih koji ostaju na nepokretnosti i posle predaje nepokretnosti kupcu ili koje je kupac preuzeo. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 345/06 od 06.06.2006. godine)

IZUZIMANJE OD IZVRŠENJA POJEDINIH NEPOKRENOSTI (Član 111. Zakona o izvršnom postupku)

461.

Rešenja, koja se u izvršnom postupku donose posle rešenja o izvršenju na nepokretnosti, kao što su rešenja o proceni, dosuđenju i predaji, mogu se pobijati samo zbog povreda koje se njima mogu učiniti (na primer zbog nerealne procene, zbog dosuđenja kad nisu ispunjeni uslovi za punovaljnost predaje i sl), odnosno zbog donošenja kasnijeg rešenja, pre pravosnažnosti prethodnog. Jedino se rešenje o izvršenju može pobijati zbog povrede pravila o zaštiti dužnika, sadržanih u članu 5. i 152. Zakona o izvršnom postupku, kad je u pitanju izvršenje na nepokretnostima. (Savezni sud, Gž. 15/80) - 171 -

IZVRŠNI POSTUPAK NAČIN UTVRĐIVANJA VREDNOSTI (Član 112. Zakona o izvršnom postupku)

462.

Kod izvršenja putem prodaje nepokretnosti, neophodno je da se veštačenjem utvrdi tržišna cena na dan procene, jer se u ovom slučaju ne primenjuju odredbe člana 45. ZUR-a po kojima se prometna vrednost nepokretnosti utvrđuje na osnovu izveštaja službe društvenih prihoda i podataka o iznosima iz postignutih sporazuma i određivanju pravične naknade za eksproprijaciju zemljišta u tom kraju, pa se izveštaj i podaci dobijeni od službe društvenih prihoda opštine mogu tretirati samo kao jedan od činjenica iz stava 3. člana 153. Zakona o izvršnom postupku. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 1724/85)

463. Vrednost nepokretnosti sud utvrđuje rešenjem pri čemu se ono ne utvrđuje samo na osnovu nalaza veštaka već i na sonovu drugih činjenica značajnih za njenu tržišnu vrednost. (IV opštinski sud u Beogradu, I, II, 4113/82)

464. Ako je razvedenom bračnom drugu priznato pravo na korištenje stana na suvlasničkom stanu ili na zajedničkom stanu, taj bračni drug zadržava to pravo i u slučaju kada se takav stan prodaje na javnoj dražbi, a prodaja je određena u postupku razvrgnuća imovinske zajednice (član 20. ZIP). U tom slučaju stan se prodaje kao neuseljiv, a prilikom diobe prodajne cijene ova okolnost se uzima u obzir. Ako se, međutim, takav stan prodaje na javnoj dražbi u postupku prinudnog izvršenja u izvršnoj ispravi po kojoj je dužnik taj bračni drug, u tom slučaju na ovog bračnog druga primjenjuju se odredbe čl. 72. Zakona o stambenim odnosima u vezi s čl. 186. ZIP. (Zaključak Parničnog odjeljenja VsV od 24. 12. 1982. godine)

OBUSTAVA IZVRŠENJA ZBOG NEDOSTATKA POKRIĆA (Član 115. Zakona o izvršnom postupku)

465. Nema uslova za donošenje rešenja o obustavi postupka izvršenja kada se u toku izvršnog postupka utvrdi da je izvršni dužnik postupio po izvršnom naslovu. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda obustavljen je postupak izvršenja. Drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. - 172 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz spisa proizilazi da je dozvoljeno izvršenje po predlogu poverioca, a zatim - da je dug plaćen. Nakon toga je doneto rešenje o obustavi postupka. Međutim, učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, jer je odluka nerazumljiva i ne može se ispitati. Odredbom čl. 115. Zakona o izvršnom postupku predviđeno je da do obustave može doći nakon povlačenja predloga za izvršenje a to je situacija kada izvršenje nije provedeno ni u celosti ni delimično. Ne može se obustaviti nešto što je završeno. Obustava postupka podrazumeva trajanje postupka i prekid određenih izvršnih radnji zbog određenih razloga. (Iz rešenja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, I. 1031/05 od 24.02.2006. god. i iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 411/06 od 22.03.2006. god. )

PRAVO PREČE KUPOVINE (Član 117. Zakona o izvršnom postupku)

466. Ukoliko lice koje ima pravo preče kupovine ne uplati iznos u određenom roku, pravo kupovine pripada najpovoljnijem ponudiocu. (Okružni sud, Beograd, Gž. 8499/95)

USLOVI PRODAJE (Član 121. Zakona o izvršnom postupku)

467. Kada je rešenje o izvršenju postalo pravosnažno sud će doneti rešenje kojim će utvrditi visinu tržišne cene nepokretnosti na dan procene, a na osnovu stručnog mišljenja i nalaza veštaka. (Okružni sud, Gž. 328/96)

KO NE MOŽE BITI KUPAC (Član 124. Zakona o izvršnom postupku)

468. U javnom nadmetanju radi prodaje zajedničke nepokretne stvari poverioca i dužnika, kad nije moguća fizička deoba iste, kao kupci mogu učestvovati obe stranke. (Okružni sud, Užice, Gž. 47/81) - 173 -

IZVRŠNI POSTUPAK ROČIŠTE ZA PRODAJU I DOSUĐENJE NEPOKRETNOSTI (Član 126. Zakona o izvršnom postupku)

469. Za sticanje prava svojine kupovinom nepokretnosti izvršnog dužnika na javnoj prodaji u izvršnom postupku - upis u zemljišnu knjigu nije konstitutivni uslov. Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem prvostepenog suda od 26.11.1999. godine predmetne nepokretnosti (parcela sa kućom) dosuđene su imenovanom tuženiku - kao poveriocu, čime je izvršni postupak i okončan. Naznačenim rešenjem prvostepenog suda od 18.01.2000. godine te nepokretnosti su i predate ovom poveriocu i naloženo zemljišnoj knjizi da ga na tim nepokretnostima upiše kao vlasnika. Zaključak prvostepenog suda da je tuženik drugonavedenim rešenjem izvršnog suda postao vlasnik predmetnih nepokretnosti (i placa i kuće na njemu je pravilan. Stav je drugostepenog suda, u tom smislu, da nisu osnovani navodi žalbe da je tuženik postao samo vlasnik parcele a ne i kuće - jer ona nije upisana kao zemljišno-knjižno telo. Ovde se, naime, radi o sticanju svojine u izvršnom postupku, pa – imajući u vidu odredbu člana 33. Zakona o svojinskopravnim odnosima - kod takvog načina sticanja svojine, upis u zemljišnu knjigu nije konstitutivni uslov za sticanje prava svojine i dosuđenje predmetnih nepokretnosti ovom tuženiku. On se, dakle, smatra savesnim sticaocem tih nekretnina. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. 733/06 od 20.07.2006. godine)

470. Pravo svojine na nepokretnosti njen kupac na javnom nadmetanju u izvršnom postupku radi naplate novčanog potraživanja dužnika stiče samo ako je dužnik bio vlasnik te nepokretnosti. Zbog toga - prodaja nepokretnosti ne proizvodi pravno dejstvo prema trećem licu koje je vlasnik stvari. Iz obrazloženja: Naznačenom pravnosnažnom presudom istog suda – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku – imenovani tuženi obavezan je da navedenim tužiocima plati na ime naknade štete 16.960,00 dinara i 210 DM u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom. Izvršni poverioci su radi naplate ovog novčanog potraživanja podneli istom sudu dana 23.09.2002. godine predlog za izvršenja na nepokretnosti izvršnog dužnika - navedenoj kući. Rešenjem od 17.01.2005. godine poveriocima, kao najboljim ponudiocima, u postupku javne prodaje dosuđena je kuća sa udelima od po 1/3, a rešenjem od 31.05.2005. godine ona je poveriocima i predata u svojinu i državinu. To rešenje dostavljeno je zemljišnoj knjizi istog suda 30.08.2005. godine. - 174 -

IZVRŠNI POSTUPAK Isti sud je navedenom pravnosnažnom presudom zbog izostanka od 20.10.1999. godine, po njenoj tužbi protiv tuženog – izvršnog dužnika utvrdio je da je tužilja – dakle, treće lice, isključivi vlasnik predmetne kuće i placa kao i pokretnih stvari bliže navedenoj u toj presudi. Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.04.2003. godine, a protivtužba 18.04.2003. godine. Prvostepeni sud je pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, radi pravilne primene materijalnog prava, morao da utvrdi da li je tužilja, pre nego što je pokrenut postupak izvršenja, stekla pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti i ako jeste - kada i da li se radi o teretnom ili besteretnom sticanju. Naime, pravo svojine stiče se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanja (član 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa), ali i odlukom državnog organa na način i pod uslovima određenim zakonom (član 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Prema članu 34. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji je važio u vreme sprovođenja izvršenja pravo svojine je Ustavom zajemčeno pravo. Prema odredbi člana 8. navedenog Zakona - pravo svojine se može oduzeti ili ograničiti u skladu sa zakonom, dok prema odredbi člana 45. istog - pravo svojine koje određeno lice ima na stvari prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na njoj. Dakle, Okružni sud nalazi: kupac nepokretnosti na javnom nadmetanju u izvršnom postupku (sticanje svojine odlukom državnog organa) stiče pravo svojine na toj nepokretnosti samo ako je dužnik bio vlasnik te nepokretnosti. Znači, prodaja nepokretnosti na javnom nadmetanju u postupku sudskog izvršenja radi naplate novčanog potraživanja dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema trećem licu koje je vlasnik stvari. Odredba člana 158. Zakona o izvršnom postupku koji je važio u vreme sprovođenja pobijanog izvršenja (posle javnog nadmetanja sud donosi rešenje da se nepokretnost preda kupcu i da se po pravnosnažnosti rešenja u javnu knjigu upisuje pravo svojine) i odredba člana 159. ovog Zakona (ako se ukine ili preinači rešenje o predaji nepokretnosti kupcu navedeno nema uticaja na prava kupca stečena po članu 158. Zakona) štite prava kupca ali prvenstveno u odnosu prema dužniku i podrazumevaju da je dužnik pravi vlasnik prodate stvari. Zakonom o izvršnom postupku nije propisana mogućnost upućivanja dužnika na parnicu radi proglašenja da je izvršenje nedopušteno i da se sva pitanja povodom prigovora dužnika (pa i ona koji se tiču prava trećih lica na stvarima koje su predmet izvršenja) rešavaju od strane veća trojice sudija. Dakle, u odnosu na prava trećih lica na stvarima koje su predmet izvršenja, ovaj Zakon uopšte ne sadrži odredbe o prigovoru trećih lica pa i upućivanju trećih lica na parnicu radi proglašenja izvršenja nedopuštenim. Međutim, to što ovaj Zakon ne predviđa podnošenje opozicionih i opugnacionih tužbi dužnika i izlučnih tužbi trećih lica - ne znači da su one nedopuštene. Ovo se posebno odnosi na izlučnu tužbu trećih lica. Ona je po svojoj pravnoj prirodi svojinska tužba (traži se utvrđenje prava svojine na predmetu izvršenja). Podnošenje takve svojinske tužbe ne može se isključiti zbog toga što se ona u ovom smislu ne pominje izričito. Drugačije shvatanje praktično bi tolerisalo propust izvršnog suda u postupku izvršenja (da se na javnoj prodaji proda stvar koja nije vlasništvo dužnika već trećeg lica), a time i oduzimanje svojine protivno Ustavu i zakonu. Prvostepeni sud će, propisno sastavljen u ponovnom postupku, saglasno navedenim primedbama, radi pravilnog rešavanja o zahtevu tužbe, na pouzdan način najpre utvrditi da li je u vreme pokretanja postupka izvršenja tužilja već bila stekla pravo svojine na spornim nepokretnostima, a ako jeste - nužno je utvrditi, sada radi rešavanja o zahtevu protivtužbe i pravilne primene odredbi čl. 280. do 285. Zakona o obligacionim odnosima, kada je tužilja pravo svojine stekla i da li se radi o teretnom ili besteretnom sticanju. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1531/07 od 27.12.2007. godine) - 175 -

IZVRŠNI POSTUPAK

471. Kada prodavac nema interni akt o licitaciji, ona se sprovodi na osnovu odredaba Zakona o izvršnom postupku. (Okružni sud u Požarevcu, Gž. 930/94)

472. Pravosnažno rešenje kojim je katastarska parcela u postupku prodaje javnom dražbom dosuđena kupcima, predstavlja javnu ispravu čije se dejstvo proteže i na treće lice, koje je na toj parceli imalo određeni suvlasnički udeo. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 61/81)

POLAGANJE CENE (Član 128. Zakona o izvršnom postupku)

473. Kupac nepokretnosti na javnoj prodaji nepokretnosti radi deobe, dužan je da sudu položi celokupnu kupoprodajnu cenu u roku određenom zaključkom o prodaji. (Opštinski sud, Vrnjačka Banja, I. 784/92)

PREDAJA NEPOKRETNOSTI KUPCU (Član 129. Zakona o izvršnom postupku)

474. Za prinudno ostvarenje zahteva dražbenog kupca za iseljenje ranijih vlasnika, nije potrebna posebna izvršna isprava parničnog suda, već je dovoljno pravosnažno rešenje o predaji nepokretnosti dražbenom kupcu. (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 55/89)

ISELJENJE DRUGIH LICA (Član 132. Zakona o izvršnom postupku)

475. Zaključak Ministarstva finansija - Poreske uprave kojim se nalaže drugom licu ispražnjenje i predaja nepokretnosti koja je predata kupcu u postupku prodaje te nepokretnosti radi naplate - 176 -

IZVRŠNI POSTUPAK poreskog duga iz nepokretnosti poreskog obveznika, predstavlja izvršnu ispravu koja se sprovodi preko suda po pravilima izvršnog postupka. Iz obrazloženja: Ministarstvo finansija - Poreska uprava je, u postupku naplate poreskog duga iz nepokretnosti poreskog obveznika, sprovela prodaju te nepokretnosti. Nakon prodaje, donela je rešenje o predaji nepokretnosti kupcu. Međutim, utvrđeno je da tu nepokretnost koristi drugo lice u svojstvu zakupca, te da nije istu dobrovoljno ustupilo kupcu. Poreska uprava je zbog toga zaključkom naložila ovom drugom licu da isprazni i preda nepokretnost kupcu. Izvršni sud je po predlogu Ministarstva finansija dozvolio izvršenje prema drugom licu - zakupcu radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti. Na postupak prodaje nepokretnosti radi namirenja poreskog duga, na osnovu člana 111. stav 10. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, shodno se primenjuju odredbe Zakona o izvršnom postupku. To znači da Poreska uprava može zaključkom izdati nalog za ispražnjenje i predaju nepokretnosti shodno članu 132. Zakona o izvršnom postupku i takav nalog može da predstavlja izvršnu ispravu po članu 30. stav 1. tačka 2. istog Zakona. Protiv zaključka - naloga nije dopuštena posebna žalba ali se dužnik odn. drugo lice na koje se nalog odnosi može protiv istog boriti pravnim sredstvima koja su predviđena protiv rešenja o izvršenju. (Rešenje Opštinskog suda u Kraljevu, I. 92/07 od 30.03.2007. godine i Rešenje Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 1164/07 od 06.06.2007. godine)

MESNA NADLEŽNOST KOD IZVRŠENJA NA POTRAŽIVANJU IZVRŠNOG DUŽNIKA (Član 154. Zakona o izvršnom postupku)

476. Trgovinski sud je stvarno nadležan za izvršavanje rešenja o naknadi za korišćenje vodnog zemljišta. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi žalbe izvršnog dužnika da je poreska uprava nadležna za izvršenje rešenja koje je doneo poverilac. Prema odredbama člana 77. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreska uprava vrši postupak prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, a u konkretnom slučaju se ne radi o takvoj vrsti obaveze koju je utvrdio poreski organ da bi je on izvršavao na osnovu sopstvenog rešenja. Kao što je prethodno navedeno, u konkretnom slučaju se radi o naknadi za korišćenje vodnog zemljišta koju je ovlašćen da utvrđuje izvršni poverilac, pa se takvo rešenje koje je doneo u upravnom postupku, izvršava prema pravilima Zakona o izvršnom postupku i za izvršenje je nadležan sud, i to konkretno Trgovinski sud u B... (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu, Pž. br. 12255/2005. god. od 15.11.2005. godine) - 177 -

IZVRŠNI POSTUPAK

477.

Za odlučivanje po predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave (platni nalog) nadležan je sud na čijem se području nalazi SDK kod koje se vodi račun dužnika. (Viši privredni sud Srbije, R. 237/91)

IZUZIMANJE OD IZVRŠENJA (Član 155. Zakona o izvršnom postupku)

478.

1. U pogledu izuzimanja od izvršenja ili ograničenja izvršenja u smislu čl. 4, 5, 6, 71, 92, 93. i 152. Zakona o izvršnom postupku merodavne su imovinske prilike i stanje stvari u trenutku popisa, odnosno druge odgovarajuće izvršne radnje. 2. Kasnije izmene (pogoršanje) imovinske situacije dužnika mogu biti od značaja za izmenu popisa, odnosno druge odgovarajuće izvršne radnje samo ako su nastale iz razloga koji se ne mogu pripisati u krivicu dužnika. 3. Pravo na zahtev za ograničenje ili izuzimanje od izvršenja dužnik može ostvariti tokom čitavog postupka prigovorom u smislu člana 50. Zakona o izvršnom postupku a u vezi s članom 51. Zakona o izvršnom postupku. (Zaključci sa Savetovanja u Saveznom sudu, 10-11. juna 1981. godine)

479. Troškovi krivičnog postupka ne predstavljaju štetu prouzrokovanu krivičnim delom, pa se s toga ne mogu prinudno naplatiti iz naknade za rad osuđenog lica koju ostvaruje na izdržavanju kazne. (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 18/81)

OGRANIČENJE IZVRŠENJA (Član 156. Zakona o izvršnom postupku)

480. U slučaju da je dozvoljeno izvršenje zaplenom novčanih sredstava sa deviznog tekućeg računa izvršnog dužnika, nužno je razgraničiti da li se radi o štednom ulogu, deviznoj zaradi ili penziji. Iz obrazloženja: Izvršenje zaplenom novčanih sredstava sa deviznog tekućeg računa izvršnog dužnika dozvoljeno je rešenjem prvostepenog suda. - 178 -

IZVRŠNI POSTUPAK Dokazima je utvrđeno da izvršni dužnik poseduje devizni račun, preko koga ostvaruje redovnu i dopunsku penziju iz inostranstva. Ne stoji ovakav zaključak prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud nije razgraničio da li se u konkretnom slučaju radi o deviznoj štednji odn. o deviznom štednom ulogu ili se radi o izvršenju na penziji, koju izvršni dužnik prima preko deviznog tekućeg računa. Od utvrđivanja ove činjenice zavisi i odluka u ovoj pravnoj stvari. Naime, odredbom člana 190. Zakona o izvršnom postupku je predviđen postupak izvršenja radi naplate potraživanja na štednom ulogu, pri čemu se namirenje izvršnog poverioca vrši po pravilima namirenja iz novčanog potraživanja dužnika, dok je odredbom člana 156. Istog Zakona izričito predviđeno da izvršenje na zaradi i penziji može da se sprovede do iznosa od 2/3 zarade, penzije ili naknade zarade. Zato je neophodno utvrditi da li se u konkretnom slučaju traži izvršenje na deviznom štednom ulogu ili na zaradi odn. penziji izvršnog dužnika, u kom slučaju se sprovođenje izvršenja mora ograničiti, shodno odredbi člana 156. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. (Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 257/11 od 30.03.2011. godine)

481. Budući da se radi o održavanju ličnih odnosa između roditelja i dece, boravak maloletne dece u trajanju od mesec dana kod oca za vreme letnjeg školskog raspusta nema uticaja na njegovu obavezu plaćanja izdržavanja za taj period (niti ga oslobađa, niti se umanjuje). Iz obrazloženja: Prilikom određivanja predloženog izvršenja, prvostepeni sud nije postupio u skladu sa odredbom člana 156. Zakona o izvršnom postupku - izvršenje na zaradi se može sprovesti do iznosa od dve trećine zarade, jer u konkretnom slučaju nije ograničio izvršenje na plenidbu zarade izvršnog dužnika do ovog iznosa. Zbog toga, protivno navedenoj odredbi, postoji mogućnost da bi se sprovođenjem tako određenog izvršenja naplate novčanog potraživanja dospelih rata u navedenom ukupnom iznosu i budućih mesečnih rata, plenila cela zarada odn. preko iznosa od dve trećine zarade izvršnog dužnika sve do konačne naplate. Zbog toga je ovaj sud, pazeći po službenoj dužnosti i na pravilnu primenu materijalnog prava, ograničio određeno izvršenje shodno navedenoj odredbi. U vezi sa tim, neosnovani su žalbeni navodi izvršnog dužnika, da bi se protivno zakonskim odredbama, određenim izvršenjem izvršnom dužniku obustavljalo dve trećine zarade, iz razloga što se upravo saglasno citiranoj odredbi člana 156. - izvršenje na zaradi može sprovesti do tog iznosa. Na pravilnost pobijanog rešenja nisu od uticaja ni žalbeni navodi izvršnog dužnika da su maloletna deca, u periodu od 01.07.2006. godine do 31.07.2006. godine bila kod njega te da im za taj period ne pripada njegov deo doprinosa za izdržavanje, iz razloga što održavanje ličnih odnosa između roditelja i dece ne utiče na samu obavezu plaćanja izdržavanja, pa boravak maloletne dece kod oca, ovde izvršnog dužnika, istog ne oslobađa, niti umanjuje njegovu obavezu plaćanja izdržavanja za taj period. U preostalom delu, rešenje o izvršenju je u saglasnosti sa presudom - izvršnom ispravom na osnovu koje je doneto, i u skladu sa ostalim odredbama Zakona o izvršnom postupku, a kako izvršni dužnik u žalbi ne navodi razloge koji - u smislu odredbi člana 15. ovog Zakona - sprečavaju izvršenje u ovom izvršnom postupku, niti pruža dokaz da je svoju obavezu po izvršnoj ispravi i ispunio sud je na osnovu navedenog, i primenom odredbe člana 387. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku - odlučio kao u izreci. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 6561/06 od 22.11.2006. godine) - 179 -

IZVRŠNI POSTUPAK

482.

Ograničenje izvršenja na ličnom dohotku od 1/3 odnosno u slučajevima kada se lični dohodak isplaćuje putem žiro-računa važi samo za lični dohodak primljen za tekući i naredne mesece. (Zaključak proširene sednice Parničnog odeljenja VSV od 1.10.1980. godine)

IZVRŠNE RADNJE (Član 158. Zakona o izvršnom postupku)

483. Samo u situaciji u kojoj je na predlog izvršnog poverioca prethodno doneto rešenje o zapleni, moguće je uslovljavanje donošenja rešenja o prenosu potraživanja prethodnom pravnosnažnošću rešenja o zapleni. Iz obrazloženja: Dana 12.09.2007. godine prvostepeni sud je doneo ovde pobijano rešenje kojim je određeno izvršenje zaplenom novčanog potraživanja koje izvršni dužnik ima prema svom imenovanom dužniku na osnovu pravnosnažne presude nadležnog Trgovinskog suda i prenosom tog novčanog potraživanja na izvršnog poverioca radi naplate preostalog duga. Protiv navedenog rešenja navedeni izvršni dužnik je blagovremeno izjavio žalbu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Međutim, žalbom se neosnovano ističe da je prvostepeni sud, povodom predloga za izvršenje, morao najpre doneti rešenje o plenidbi potraživanja, a potom zatražiti izjašnjavanje dužnika izvršnog dužnika (čl. 165. Zakona o izvršnom postupku) na okolnost da li i u kom obimu priznaje zaplenjeno potraživanje i da li je voljan da ga izmiri (a koje izjašnjenje sud nije tražio), nakon čega bi eventualno mogao doneti i rešenje o prenosu potraživanja. Odredbom člana 158. stav 1. Zakona o izvršnom postupku propisano je da se izvršenje na potraživanju sprovodi zaplenom potraživanja i prenosom potraživanja radi naplate odn. prenosom umesto isplate, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Članom 165. istog Zakona, na koji se žalilac i poziva, propisano je da će sud, na predlog izvršnog poverioca, zatražiti od dužnika izvršnog dužnika da se u roku koji mu odredi, izjasni o tome da li i u kom obimu priznaje zaplenjeno potraživanje i da li je voljan da ga izmiri, kao i da li je njegova obaveza da izmiri to potraživanje uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze. Iz navedene odredbe, suprotno žalbenim navodima dužnika, proizilazi da zakonom nije ustanovljena obaveza suda da traži izjašnjenje dužnikovog dužnika, već u tom smislu postoji pravo poverioca koje on u svakom konkretnom slučaju može, ali i ne mora, koristiti u zavisnosti od procene toga da li su mu informacije koje bi dužnikov dužnik dao u svom izjašnjenju potrebne za opredeljenje o vrsti prenosa potraživanja (radi naplate i umesto isplate) koje bi docnije predložio, što ovde nema takav značaj s obzirom da se poverilac već u predlogu za dozvolu izvršenja opredelio za vrstu prenosa – “prenos radi naplate". Žalbeni navod dužnika da sud nije doneo rešenje o prenosu potraživanja na izvršnog poverioca, saglasno članu 166. Zakona o izvršnom postupku, takođe nije osnovan s obzirom da je sud postupio saglasno stavu 1. ovog člana, dok za primenu stava 2. i 3. nisu bili ispunjeni uslovi. - 180 -

IZVRŠNI POSTUPAK Naime, čl. 166. st. 1. Zakona o izvršnom postupku propisano je da će na predlog izvršnog poverioca, sud doneti rešenje o prenosu potraživanja na izvršnog poverioca. Stavom 2. je propisano da - ako je prethodno na predlog izvršnog poverioca doneto rešenje o zapleni - rešenje o prenosu potraživanja može se doneti tek pošto rešenje o zapleni postane pravnosnažno. U konkretnom slučaju, poverilac je - pored zaplene novčanog potraživanja koje izvršni dužnik ima prema svom naznačenom dužniku - u predlogu za dozvolu izvršenja predložio i prenos potraživanja radi naplate. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je takav predlog usvojio te istim rešenjem odredio i zaplenu i prenos potraživanja. Uslovljavanje donošenja rešenja o prenosu potraživanja prethodnom pravnosnažnošću rešenja o zapleni moguće je samo u situaciji ako je na predlog izvršnog poverioca prethodno doneto rešenje o zapleni, u kom slučaju - saglasno članu 158. st. 2. Zakona o izvršnom postupku - poverilac mora podneti predlog za namirenje ili prenos potraživanja u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno rešenje o zapleni, što ovde nije slučaj s obzirom da je, kako je to već napred navedeno, istim rešenjem određena i zaplena i prenos potraživanja. Vremenska distanca između donošenja rešenja o zapleni i rešenja o prenosu potraživanja može postojati i u situaciji kada je izvršni poverilac predložio da se dužnik izvršnog dužnika najpre izjasni o potraživanju na kome se predlaže izvršenje, u kom slučaju će - saglasno čl. 166. st. 3. Zakona o izvršnom postupku - sud doneti rešenje o predlogu za prenos po isteku tri dana od dana kad je izvršnom poveriocu dostavljeno obaveštenje o izjašnjenju dužnika izvršnog dužnika. To takođe ovde nije slučaj, s obzirom da poverilac nije zahtevao izjašnjenje dužnikovog dužnika, pa - iako je isto priključeno spisima - ono ne može imati procesni značaj izjašnjenja koje je dato po predlogu izvršnog poverioca. Stoga procesne radnje u postupku nisu vezane za protek vremena od dana saznanja o takvom izjašnjenju. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 7016/07 od 22.02.2008. godine)

484. Dužnikov dužnik nema pravo žalbe protiv rešenja o zabrani dužnikovog potraživanja. Ali, ako sud svojim rešenjem odredi da se zabranjeno potraživanje prenese na žiro-račun poverioca, dužnikovom dužniku treba priznati pravo prigovora na takvo rešenje. (Viši privredni sud, Pž. 372/80)

ZABRANA ISPUNJENJA I RASPOLAGANJA (Član 159. Zakona o izvršnom postupku)

485. Za obaveze koje nisu dospele ne može se tražiti zabrana raspolaganja dužnikovog potraživanja. (Okružni sud, Svetozarevo, Gž. 568/85)

486. Dužnikov dužnik u postupku izvršenja nije stranka te nema zakonskog osnova da ulaže žalbu protiv rešenja o zabrani da dužnikovo potraživanje izmiri dužniku. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 1707/80) - 181 -

IZVRŠNI POSTUPAK DUŽNOST IZVRŠNOG POVERIOCA (Član 163. Zakona o izvršnom postupku)

487. Uz žalbu na rešenje kojim se određuje prinudno izvršenje presude, dužnik koji tvrdi da je izmirio novčane obaveze mora dostaviti dokaze da je izvršio plaćanje dugovanog iznosa izvršnom poveriocu sa pozivom na konkretnu presudu - izvršnu ispravu. Iz obrazloženja: Radi provere tačnosti navoda iz žalbe da je dug po izvršnoj ispravi izmiren, prvostepeni sud je, po nalogu Višeg trgovinskog suda, sproveo izviđajne radnje i održao ročište u smislu člana 19. Zakona o izvršnom postupku. Prema dokazima koje je izvršni dužnik dostavio i navodima izvršnog poverioca sa ovog ročišta, a na koje izvršni dužnik nije pristupio iako je bio uredno pozvan, žalbeni navodi nisu osnovani odn. izvršni dužnik nije dostavio dokaze za iste, a to je - shodno članu 163. Zakona o izvršnom postupku bio dužan da učini uz žalbu. Iz dostavljenih dokaza o uplatama, iako se u nekima od njih upućuje na fiksni broj telefona po kome su navedeni računi, ne može se utvrditi da se uplate odnose na dug za sporni period odn. na dug po izvršnoj ispravi, jer se u dokazima koji se dostavljaju za izvršeno plaćanje nigde ne pominje navedena presuda. Na drugoj strani, plaćanje prema dostavljenim dokazima izvršeno je po računu za period 01.12.2008. - 31.12.2008. godine, a presuda je doneta 12.11.2008. godine, što očigledno ukazuje da se plaćanja ne odnose na izmirenje iznosa po istoj. Iz navedenih razloga žalbeni navodi tuženog nisu osnovani, pa se stoga žalba odbija i prvostepena odluka kao pravilna potvrđuje. Shodno tome, posebno imajući u vidu i navode sa održanog ročišta, prema kojima su svi navedeni računi već uzeti u obzir prilikom veštačenja od strane veštaka finansijske struke, kojim je konstatovana visina duga kao predmet navedene parnice odn. i ukazivanje da je delimično izmirenja plaćanja ugovorenih rata uračunato, određeno je izvršenje samo u odnosu na neizmireni deo obaveze. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 871/10 od 11.03.2010. godine)

OVLAŠĆENJA IZVRŠNOG POVERIOCA (Član 173. Zakona o izvršnom postupku)

488. Ako se preneto potraživanje izvršnog dužnika prema njegovim dužnicima ne zasniva na izvršnoj ispravi, onda izvršni poverilac ne može tražiti prinudnu naplatu prenetog potraživanja. - 182 -

IZVRŠNI POSTUPAK Ali, on može podneti tužbu, dokazujući svoju aktivnu legitimaciju pravnosnažnim rešenjem o prenosu potraživanja.

Iz obrazloženja: Sadržina obrazloženja navedenog rešenja ukazuje da je nadležni Trgovinski sud, kao izvršni sud u navedenom postupku izvršenja, službenim putem pribavio izveštaj Ministarstva finansija i ekonomije - Poreske uprave, Filijala V. - i da je iz tog izveštaja utvrdio da izvršni dužnik ZZ "A." ima potraživanja prema PDP "T.", DPP "G." i DOO "T.". Iz navedenog sledi zaključak da se radi o potraživanjima poveriočevog dužnika prema njegovim dužnicima, koja se ne zasnivaju na izvršnim ispravama. Prvostepeni sud je na tom osnovu pravilno zaključio da se nisu stekli uslovi za prinudno sprovođenje izvršenja prema dužniku označenom u predlogu za izvršenje, a podnetom 17.07.2007. godine i da poverilac u odnosu na ovo lice ne raspolaže izvršnom ispravom, u smislu člana 30. odn. člana 32. Zakona o izvršnom postupku. Prema članu 42. ovog Zakona, sredstva izvršenja su skupovi izvršnih radnji kojima se po zakonu potraživanje prinudno ostvaruje, a sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja su prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, prenos potraživanja za predaju pokretnih stvari ili nepokretnosti, unovčenje drugih imovinskih prava, prenos sredstava koja se vode na računu kod banke, prodaja akcija i prodaja udela u privrednim subjektima. Dakle, novčano potraživanje, zasnovano na izvršnoj ispravi, se može sprovesti prinudnim putem nekim od zakonom taksativno određenih sredstava izvršenja. U konkretnom slučaju, poverilac je, raspolažući izvršnom ispravom prema svom dužniku ZZ "A.", pokrenuo postupak izvršenja i predložio izvršenje na novčanim sredstvima svog dužnika, kako to proizlazi iz izreke naznačenog rešenja od 05.01.2004. godine, a zatim je u toku ovog postupka promenio sredstvo izvršenja i predložio da se izvršenje sprovede na novčanom potraživanju dužnika prema njegovim dužnicima, bliže označenim u izreci ovog rešenja. Sredstvo izvršenja prenosom novčanog potraživanja regulisano je u Glavi III Zakona, odredbama čl. 154 - 180. prema kojima se razlikuje prenos potraživanja radi naplate i prenos potraživanja umesto naplate. U konkretnom slučaju, iz izreke citiranog rešenja proizlazi da se radi o prenosu potraživanja radi naplate. Potraživanje dužnika prema njegovim dužnicima, međutim, može biti zasnovano na izvršnoj ispravi, a može biti potraživanje za koje izvršni dužnik nema izvršnu ispravu prema svom dužniku, odnosno dužnicima. Od toga zavise i prava izvršnog poverioca na koga je izvršen prenos potraživanja radi naplate. Ukoliko izvršni dužnik ima potraživanje prema svom dužniku zasnovano na izvršnoj ispravi, pa isto bude preneto na izvršnog poverioca radi naplate, onda poverilac na osnovu izvršne isprave kojom njegov dužnik prema svom dužniku raspolaže i rešenja kojim se vrši prenos potraživanja, kao dopunske izvršne isprave u smislu člana 37. Zakona o izvršnom postupku, zaista može pokrenuti postupak prinudne naplate prenetog potraživanja prema dužniku svog izvršnog dužnika. Međutim, ukoliko izvršni dužnik prema svom dužniku ne raspolaže izvršnom ispravom, a eventualno nije ni pokrenuo sudski postupak radi donošenja odluke o potraživanju, u smislu člana 173. Zakona o izvršnom postupku, izvršni poverilac je ovlašćen da vrši sve radnje koje su potrebne radi - 183 -

IZVRŠNI POSTUPAK očuvanja i ostvarenja prenetog potraživanja, pri čemu - saglasno članu 176. ovog Zakona - ima obavezu, ukoliko je podneo tužbu radi naplate prenetog potraživanja, da bez odlaganja obavesti izvršnog dužnika o pokrenutoj parnici. Prema članu 173. stav 3. istog Zakona, dužnik izvršnog dužnika izvršnom poveriocu može istaći prigovore koje bi mogao istaći dužniku, ali i prigovore koje ima u odnosu na samog izvršnog poverioca. U predmetnoj stvari, iz obrazloženja naznačenog rešenja od 05.01.2004. godine, proizilazi da izvršni dužnik nije raspolagao izvršnim ispravama prema svojim dužnicima, pa ni prema licu protiv koga je konkretni predlog za izvršenje podnet, već je informaciju o ovim potraživanjima sud pribavio na osnovu izveštaja Ministarstva finansija i ekonomije. Sledi da je izvršni poverilac na osnovu rešenja od 05.07.2004. godine, a kojim mu je preneto potraživanje njegovog izvršnog dužnika prema dužnicima radi naplate sopstvenog potraživanja, stekao samo prava iz člana 173. Zakona o izvršnom postupku odn. pravo da u sudskom postupku ostvari zaštitu navedenog potraživanja, dokazujući navedenim rešenjem svoju aktivnu legitimaciju. Tek nakon okončanja tog postupka i sticanja izvršne isprave, poverilac može ovo potraživanje ostvariti prinudnim putem od dužnikovog dužnika. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 1991/07 od 23.08.2007. godine)

NAMIRENJE IZVRŠNOG POVERIOCA (Član 178. Zakona o izvršnom postupku)

489. Dug je izmiren kada banci kod koje se vodi račun poverioca stigne novčana doznaka u korist poverioca ili nalog (virman) tuženikove banke, a ne kada su doznačena sredstva legla na žiro račun poverioca. (Viši privredni sud, Pž. 9073/96)

PRENOS UMESTO ISPLATE (Član 180. Zakona o izvršnom postupku)

490. Na isključivu mesnu nadležnost izvršni sud pazi po službenoj dužnosti kao i na utvrđivanje činjenica bitnih za zaključivanje koji se sud, u konkretnom slučaju mesno nadležan. Iz obrazloženja: Rešenjem Trgovinskog suda u P... broj 1109/03 od 15.09.2003. godine Trgovinski sud u P... se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj izvršnoj stvari, pa je po pravnosnažnosti rešenja - 184 -

IZVRŠNI POSTUPAK spise predmeta dostavio Trgovinskom sudu u U... kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Obrazlažući razloge zbog kojih je doneo ovakvu odluku, Trgovinski sud je naveo da je prema članu 180. Zakona o izvršnom postupku za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima koja se vode na žiro-računu dužnika podnosioca platnog prometa mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište nosioca platnog prometa ili sud na čijem se području nalazi sedište nosioca platnog prometa ili sud na čijem se području nalazi organizacioni deo nosioca platnog prometa kod kojeg se vodi račun dužnika. Protiv navedenog rešenja poverilac je izjavio prigovor, navodeći da je očiglednom omaškom u svom predlogu za izvršenje kao nosioca platnog prometa označio NBS – filijala U... umesto NBS Ekspozitura V. i “V.B” AD N...S... – Filijala U... – Ekspozitura B... B... umesto “V... B...” AD N...S... – Filijala V... U skladu sa time, poverilac je uz prigovor dostavio četiri uređena predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Odlučujući po prigovoru poverioca, Trgovinski sud u P... je svojim rešenjem Ipa (I) broj 299/03 od 1.10.2003. godine odbio prigovor poverioda od 23.09. 2003. godine izjavljen protiv rešenja broj 1109/03 od 15.09.2003. godine kao neosnovan, sa obrazloženjem da su navodi iz prigovora u ovoj fazi postupka irelevantni, tako da je izvršni sudija pravilno i u skladu sa odredbama člana 180. Zakona o izvršnom postupku doneo rešenje broj 1109/03 od 15.09.2003. godine. Odmah po dobijanju spisa predmeta, Trgovinski sud u U... je svojim aktom broj 1246/03 od 24.10.2003. godine izazvao sukob mesne nadležnosti protiv Trgovinskog suda u P... dostavivši predmet Višem trgovinskom sudu. Viši trgovinski sud je, u smislu čl. 22. i 23. Zakona o parničnom postupku, rešavajući nastali sukob mesne nadležnosti, našao da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje u ovom izvršnom predmetu mesno nadležan Trgovinski sud u P... Trgovinski sud u P... u konkretnom slučaju nije pravilno primenio odredbu člana 180. Zakona o izvršnom postupku. Naime, iz spisa predmeta proizlazi da se nosilac platnog prometa za dužnika nalazi na području Trgovinskog suda u P... Tu činjenicu ne menja očigledna omaška poverioca u označavanju nosioca platnog prometa za dužnika u prvopodnetom predlogu za izvršenje. Trgovinski sud u P... je isuviše formalistički postupio kada je pošao od naznačenja nosioca platnog prometa za dužnika koji je poverilac istakao u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Ovaj svoj propust poverilac je ispravio tako Što je u prigovoru označio stvarnog nosioca platnog prometa za dužnika, podnevši četiri primerka uređenog predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u tom pravcu. Trgovinski sud u P... bio je neumoljiv i nije priznao poveriocu pravo da ispravi inače jedino moguće označenje nosioca platnog prometa za dužnika. Mesna nadležnost iz člana 180. Zakona o izvršnom postupku isključiva je mesna nadležnost. Na mesnu nadležnost izvršni sud pazi po službenoj dužnosti. Pošto na tu mesnu nadležnost izvršni sud pazi po službenoj dužnosti, onda mora po službenoj dužnosti utvrđivati i činjenice odlučne za zaključivanje da li je u konkretnom služaju taj sud mesno nadležan. Trgovinski sud u P. je već iz samog predloga za izvršenje mogao zaključiti da je poverilac pogrešno označio nosioca platnog prometa za dužnika, budući da se odsek za prinudnu naplatu kod Narodne banke Jugoslavije za dužnika nalazi na njegovom pdoručju, o čemu svakako ima službena saznanja. Netačno označavanje nosioca platnog prometa za dužnika ima značaj neurednog predloga. U tom slučaju Trgovinski sud u P... je trebalo da postupi u smislu članova 106. i 109. Zakona o parničnom postupku i da zaključkom pozove poverioca da isti uredi u pravcu ispravnog označavanja nosioca prinudnog platnog prometa za dužnika, a ne da polazeći od netažnog označenja nosioca platnog prometa za dužnika od strane poverioca donese rešenje kojim se oglašava mesno nenadležnim za postupanje u ovom izvršnom predmetu. Sve u svemu, pošto se nosilac prinudnog platnog prometa za dužnika nalazi na području Trgovinskog suda u P..., Trgovinski sud u P... mesno je nadležan da postupa po predlogu poverioca za izvršenje. Iz iznetih razloga Viši trgovinski sud je odlučio kao u dispozitivu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, R. 422/03 od 30.10.2003. godine) - 185 -

IZVRŠNI POSTUPAK PRIMENA POSEBNIH ODREDABA O IZVRŠENJU NA ZARADI I DRUGIM STALNIM NOVČANIM PRIMANJIMA (Član 181. Zakona o izvršnom postupku)

491. Radniku pripada kamata na lični dohodak ukoliko je radna organizacija u docnji a sredstva su transferisana na njen devizni račun. Iz obrazloženja: Pogrešio je prvostepeni sud kada je radniku na isplaćeni iznos ličnog dohotka utvrdio i pravo na kamatu. Ovo stoga što se devizni deo ličnog dohotka može isplaćivati samo iz deviznog priliva organizacije udruženog rada ostvarenog u radnoj jedinici u kojoj je radnik upućen na rad u inostranstvo, radio. Ako deviznih sredstava iz tog izvora nema, kao što je to u konkretnom slučaju, a organizacija isplatu pripadajućeg iznosa izvrši radniku iz nekih drugih sredstava, onda radnik nema pravo na kamatu, jer prema odredbi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje pored glavnice i kamatu. Prema tome radnik bi imao pravo na kamatu da je organizacija pala u docnju. U konkretnom slučaju organizacija bi pala u docnju od prvog narednog dana od transfera deviznih sredstava na svoj žiro-račun. Kako transfer sredstava još nije izvršen, već su radnicima izplaćeni zarađeni iznosi ličnog dohotka iz drugih izvora to organizacija nije u obavezi da plati kamatu, Kako je prvostepeni sud pogrešio kada je organizaciju obavezao da radniku plati kamatu to je žalbu valjalo usvojiti, pobijanu odluku preinačiti a zahtev radnika, kao neosnovan, odbiti. (Odluka Suda udruženog rada Srbije, Sd. 496/90)

REŠENJE O IZVRŠENJU (Član 182. Zakona o izvršnom postupku)

492. Rešenje o izvršenju na ličnom dohotku dužnika ne dejstvuje prema pravnom licu u kome dužnik nije, niti je bio u radnom odnosu. Ovo i u slučaju kada je rešenje o izvršenju pogrešno dostavljeno tom pravnom licu a ono o tome nije obavestilo sud niti je rešenje dostavilo drugom pravnom licu u kome je dužnik u radnom odnosu. (Viši sud u Somboru, Gž. 1209/85)

493. U primeni člana 119. ZIP nije pravilna praksa da sud sačeka pravosnažnost rešenja o izvršenju o ličnom dohotku i da tek nakon toga dostavlja rešenje radnoj organizaciji. U smislu člana 118. ZIP u - 186 -

IZVRŠNI POSTUPAK vezi člana 96. stav 2. ZIP rešenje se dostavlja odmah s tim što tako dostavljeno rešenje ima dejstvo iz člana 96. ZIP. Radna organizacija je dužna da od trenutka prijema rešenja o zabrani ne isplaćuje radniku deo ličnog dohotka koji je pod zabranom, s tim što će poveriocu obustavljene iznose naplatiti pošto od strane suda bude izvešten da je rešenje postalo pravosnažno. Za izvršenje na potraživanju po žiro-računu, deviznom računu i drugim računima građana, društvenih organizacija i drugih lica kod banke (čl. 127. ZIP) nije nužno da se u predlogu navede i stanje na žiro-računu za dozvolu izvršenja dovoljno je samo da se označi banka kod koje dužnik - građanin ima svoj žiro-račun. Ograničenje izvršenja na ličnom dohotku od 1/3, odnosno 1/2 u slučajevima kada se ličnih dohodak isplaćuje putem žiro-računa i kada se izvršenje sprovodi na žiro-računu, važi samo za lični dohodak primljen za tekući i naredne mesece. Prigovor u smislu člana 50. tačka 6. u slučajevima kada u izvršnoj ispravi nije određen paricioni rok, bespredmetan je ako je sud u rešenju o izvršenju u smislu člana 20. stav 2. ZIP odredio rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze kod onih izvršnih isprava, kod kojih taj rok nije određen. Prema članu 190. stav 3. ZIP, prenos po rešenju o izvršenju na novčanim sredstvima koja se vode na računu dužnika kod SDK može se izvršiti i pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju. Ovako izvršenje pre pravosnažnosti kada su u pitanju subjekti čija se sredstva nalaze kod SDK je izuzetak od izvršenja na novčanom potraživanju dužnika, onako kako je propisano u odredbama glave devet ZIP, tj. da se prenos potraživanja vrši tek pošto rešenje o zabrani postane pravosnažno. (Pravno shvatanje sa proširene sednice Parničnog odelenja Vrhovnog suda Vojvodine od 1. X 1980. godine)

PROMENA POSLODAVCA (Član 186. Zakona o izvršnom postupku)

494. Samim propustom organizacije udruženog rada da obavesti davaoca kredita da je korisnik kredita napustio organizaciju koja je vršila obustave na ličnom dohotku radnika, još ne stvara obavezu naknade štete u vidu neisplaćenih dospelih rata. Ako je pri tome davalac kredita istovremeno podneo tužbu i kod opštinskog suda za naplatu dospelih rata od samog korisnika kredita, obaveza naplate dospelih rata kredita od organizacije udruženog rada postojala bi tek onda kada se u postupku pred opštinskim sudom poverilac ne bi mogao naplatiti od glavnog dužnika. U protivnom, došlo bi do dvostruke naplate istog potraživanja. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 4709/85)

495. Samo neobaveštavanje poverioca da je radniku prestao radni odnos i da organizacija više nije u mogućnosti da vrši obustave po administrativnoj zabrani ne stvara obavezu naknade štete u vidu naknade svih neisplaćenih dospelih obroka, ako je organizacija ove obroke mogla naplatiti neposredno od radnika, koji je delom sam otplaćivao obroke, ali je prestao vršiti otplate pre isplate celokupnog dugovanja. (Viši privredni sud, Pž. 3762/83) - 187 -

IZVRŠNI POSTUPAK

496. Samim neobaveštavanjem verovnika da je dužniku – radniku prestao radni odnos i da organizacija udruženog rada nije u mogućnosti da obustavi dospele rate po administrativnoj zabrani, ne stvara još obavezu naknade štete – namirenja svih dospelih rata od organizacije udruženog rada kod koje je dužnik bio zaposlen. Ovakva obaveza postoji samo onda ako postoji uzročna veza između propusta obaveštavanja verovnika i nastanka štete, tj. ako je propustom organizacije udruženog rada kod koje je radnik bio zaposlen verovnika bio onemogućen da dospele rate naplati putem obustave od druge društveno pravne osobe kod koje se dužnik kasnije zaposlio. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 3683/82)

ODGOVORNOST ZA PROPUŠTENU OBUSTAVU I ISPLATU DOSPELIH OBROKA (Član 187. Zakona o izvršnom postupku)

497. Kada je kod poslodavca stavljena administrativna zabrana na lični dohodak dužnika po njegovom pristanku, isto kao i kada je rešenjem o izvršenju izvršenog suda dozvoljeno izvršenje na ličnom dohotku dužnika, poverilac može predložiti da izvršni sud rešenjem obaveže poslodavca da izmiri poveriocu sve obroke, koje je propustio da obustavi i naplati. (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 21/90)

498.

Sud koji je doneo rešenje o izvršenju na ličnom dohotku dužnika i time započeo izvršni postupak, ostaje nadležan da rešava i po predlogu poverioca stavljenom u smislu člana 124. Zakona o izvršnom postupku da se društveno pravno lice, koje je propustilo da obustavi i isplati od ličnog dohotka dužnika iznose određene rešenjem o izvršenju, obaveže da izmiri poveriocu odnosne obroke. Tako se, s obzirom na konitinuitet izvršnog postupka, obezbeđuje da sud koji je započeo i okonča određeni izvršni postupak. (Savezni sud, Grs. 134/85)

499.

Organizacija udruženog rada koja propustom u radu ne izvrši obustave na ličnom dohotku svoga radnika po administrativnoj zabrani, odgovorna je za štetu organizaciji udruženog rada koja svoje potraživanje zbog toga nije naplatila od radnika. Zatezna kamata na iznos naknade štete koja se potražuje od organizacije udruženog rada koja nije blagovremeno obustavljala dospele rate kredita svome radniku i ako se na to obavezala administrativnom zabranom, obračunava se po stopi od 7,5% a ne po stopi određenoj Odlukom o visini stope zatezne kamate, jer osnov potraživanja nije ugovor u privredi. (Viši privredni sud, Pž. 1485/85)

500.

Administrativna zabrana nije rešenje o izvršenju te stoga sud ne može samo na osnovu iste dozvoliti izvršenje. - 188 -

IZVRŠNI POSTUPAK Administrativna zabrana ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju u smislu člana 125. stav 1. Zakona o izvršnom postupku samo u vezi s redosledom naplate, ali sud ne može u izvršnom postupku na osnovu administrativne zabrane u smislu člana 124. stav 4. Zakona o izvršnom postupku na predlog poverioca rešenjem obavezati društveno-pravno lice da izmiri sve obaveze koje je propustio obustaviti po administrativnoj zabrani. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2879/84)

ZABRANA PO PRISTANKU IZVRŠNOG DUŽNIKA (Član 188. Zakona o izvršnom postupku)

501.

Organizacija udruženog rada je dužna platiti sve dospele rate kredita ako se na to obavezala administrativnom zabranom, a ove obustave nije vršila iako je to bila u mogućnosti činiti pošto je radnik bio kod nje u radnom odnosu. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 265/86)

502. Zabrana po pristanku dužnika (administrativna zabrana) iz čl. 125. ZIP nije sudsko rešenje o izvršenju, te se na osnovu nje ne može podneti predlog za izvršenje. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 3030/84)

503. Zabrana stavljena na lični dohodak korisnika kredita po njegovom pristanku (administrativna zabrana) nema karakter izvršne isprave iz čl. 16. Zakona o izvršnom postupku na osnovu koje se može pokrenuti sudski postupak izvršenja. Ona samo ima pravni učinak rešenja o izvršenju u vezi s redosledom naplate na određenom delu ličnog dohotka. (VSCG, Pž. 460/84)

504. Zabrana stavljena na lični dohodak korisnika kredita po njegovom pristanku (administrativna zabrana) ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju na ličnom dohotku, samo u vezi sa redosledom naplate (član 119. ZIP-a), ali se ne može smatrati sudskim rešenjem na osnovu koga se može neposredno doneti rešenje o izvršenju protiv društveno-pravnog lica koje je propustilo da svome radniku izvrši obustave dospelih rata kredita po administrativnoj zabrani. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 4583/83)

505. Organizacija udruženog rada je dužna da po administrativnoj zabrani na jednoj trećini ličnog dohotka nastavi obustavu i isplatu utvrđenih mesečnih obroka i kada kasnije primi sudsko rešenje o izvršenju - 189 -

IZVRŠNI POSTUPAK na ličnom dohotku istog radnika sve do potpune isplate zabranjenog iznosa ličnog dohotka. Ovo sa razloga što adminisitrativna zabrana ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju na ličnom dohotku prema članu 125. ZIP. Stoga će se sudsko rešenje sprovesti tek pošto se obustave svi obroci po administrativnoj zabrani. Izneseno pravilo se ne primenjuje kad se radi o namirenju potraživanja iz člana 125. stav 2. ZIP. U tom slučaju sudsko rešenje o izvršenju na ličnom dohotku dužnika odlaže sprovođenje administrativne zabrane ako se iz preostalog dela ličnog dohotka, koji može biti predmet izvršenja (član 93. ZIP), ne može namiriti i potraživanje po administrativnoj zabrani. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2803/82)

PRIMANJA NA OSNOVU SOCIJALNOG OSIGURANJA (Član 189. Zakona o izvršnom postupku)

506. Radnici koji se nalaze u radnom odnosu kod drugih lica (poslodavac) zaključuju sa njima posmeni ugovor o radu koji mora biti u skladu sa zakonom i sadržavati pored ostalog, odredbe o ličnom dohotku i naknadama koje pripadaju radniku umesto ličnog dohotka. Zakon određuje da se odredbe ovog odeljka imaju shodno primenjivati i na izvršenje na tim primanjima, kao i primanjima po osnovu socijalnog osiguranja (starosna, invalidska i porodična penzija, naknada za slučaj telesnog oštećenja i dr), ugovorena doživotna renta, naknada po osnovu građanskopravnog odnosa i dr. Administrativna zabrana na ličnom dohotku radnika nije verodostojna isprava na osnovu koje bi sud mogao dozvoliti izvršenje neposredno protiv organizacije udruženog rada koja nije blagovremeno vršila obustave po istoj. (Viši privredni sud, Pž. 572/85)

IZVRŠENJE RADI NAPLATE POTRAŽIVANJA NA ŠTEDNOM ULOGU (Član 190. Zakona o izvršnom postupku)

507. Poverilac može, u smislu čl. 98. Zakona o izvršnom postupku, po svom izboru, predložiti izvršenje zabranom potraživanja dužnika na štednom ulogu, bez prethodnog oduzimanja štedne knjižice. U tom slučaju izvršni sud provodi radnje označene u ovom zakonskom propisu. Prilikom traženja podataka u smislu čl. 98. st. 2. Zakona o izvršnom postupku, sud zahteva obaveštenje od organizacije kod koje se vodi dužnikov ulog na štednju samo o tome, da li dužnikom ulog u celini ili delimično pokriva iznos naveden u izvršnoj ispravi (uključujući i troškove izvršenje), a ne i obaveštenje o konkretnom stanju štednog uloga. Obaveštenjem o takvom sadržaju, uz strogo poštovanje - 190 -

IZVRŠNI POSTUPAK obaveze da dužnika o tome ne sme obavestiti, organizacija kod koje se vodi dužnikov štedni ulog udovoljava obavezi iz čl. 98. st. 3. Zakona o izvršnom postupku. U slučaju kad štedni ulog samo delimično pokriva iznos određen u izvršnoj ispravi, organizacija u obaveštenju suda naznačuje i visinu tog iznosa. Organizacija kod koje se vodi štedni ulog dužnika obaveštava izvršni sud da je zabrana sprovedena nakon što prema svom odgovarajućem opštem aktu obezbediti sprovođenje rešenja o zabrni dužnika da raspolaže određenim iznosom sa svog štednog uloga. Kad primi obaveštenje dužnikovog dužnika da je zabrana sprovedena, izvršni sud određuje da se rešenje o zabrani potraživanja na štednom ulogu dostavi dužniku pozivajući ga da u ostavljenom mu roku preda sudu štednu knjižicu i upozoravajući ga na posledice ako postupi protivno zabrani. Ukoliko dužnik preda štednu knjižicu, izvršni sud će je dostaviti organizaciji kod koje se vodi dužnikov štedni ulog. Pošto rešenje o zabrani postane pravosnažno, izvršni sud donosi rešenje o prenosu radi naplate, kojim se poverilac ovlašćuje da od dužnikovog dužnika (organizacije koje se vodi dužnikov ulog na štednju) traži isplatu iznosa naznačenog u rešenju. Rešenje o prenosu donosi se i u slučaju kad se dužnik nije odazvao pozivu da štednu knjižicu preda sudu, a poverilac i u tom slučaju ima ovlašćenje da od dužnikovog dužnika traži isplatu iznosa označenog u rešenju o prenosu. Potraživanje po štednom ulogu, oročeno zbog pogodnosti u visini kamatne stope na uloženi novac, smatra se dospelim donošenjem rešenja o prenosu radi naplate. (Zaključak sa Savetovanja u Saveznom sudu, od 10. i 11. juna 1981. godine)

MESNA NADLEŽNOST (Član 196. Zakona o izvršnom postupku)

508. Pored odredbi Zakona o izvršnom postupku, shodno se primenjuju i odredbe Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije, pri oceni koji je sud mesno nadležan u postupku izvršenja na novčanim sredstvima Republike Srbije kao izvršnog dužnika. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u N.Sadu posl. P1-389/2005 od 15.09.2006. god. određeno je i predloženo izvršenje protiv izvršnog dužnika Republike Srbije, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca J. I. u iznosu od 1.007.538,59 din. sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.09.2006.god. do isplate troškova parničnog postupka u iznosu od 53.670,00 din. U žalbi, izvršni dužnik ističe da u konkretnom slučaju prvostepeni sud nije mesno nadležan za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, jer se radi o dužniku čije se sedište i žiro-račun nalaze na teritoriji IV Opštinskog suda u Beogradu kao jedino mesno nadležnom za sprovođenje izvršenja u konkretnom slučaju. Žalbeni navodi izvršnog dužnika nisu osnovani. - 191 -

IZVRŠNI POSTUPAK Naime, odredbom čl. 196. Zakona o izvršnom postupku, propisano je da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika, mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište banke ili druge finansijske organizacije ili sud na čijem se području nalazi organizacioni deo banke ili druge finansijske organizacije kod koje se vodi račun dužnika. Odredbom čl. 8. Zakona o budžetskom sistemu je propisano, da račun trezora Republike i račun trezora lokalne vlasti čini sistem konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije, koja je organizacija kod koje se vodi račun izvršnog dužnika. Organizacionom šemom NBS, je predviđeno da ista ima sedište u Beogradu, a filijale u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Užicu. Dakle, kako NBS ima filijalu u N.Sadu, Opštinski sud u N. Sadu jeste u konkretnom slučaju mesno nadležan, obzirom da se na području N. Sada nalazi organizacioni deo banke kod koje se vodi račun izvršnog dužnika. Stoga, suprotno žalbenim navodima ima mesta primeni čl. 196. Zakona o izvršnom postupku, a činjenica da prinudnu naplatu sprovodi Odeljenje u Kragujevcu, nije od značaja za odlučivanje o mesnoj nadležnosti suda, koji odlučuje o predlogu za izvršenje. Osim toga po čl. 361. Zakona o parničnom postupku u vezi čl. 27. Zakona o izvršnom postupku, odluka mesno-nadležnog suda, nije bitna povreda odredaba postupka iz čl. 361. st. 2. Zakona o parničnom postupku, već je bitna povreda iz st. 1. istog člana u vezi sa čl. 196. Zakona o izvršnom postupku, ali pod uslovom da je na donošenje zakonite i pravilne odluke imalo uticaja što sud nije primenio ili je nepravilno primenio odredbu zakona. U ovom slučaju, čak i pod pretpostavkom, da prvostepeni sud nije bio mesno nadležan da odluči o predlogu radi izvršenja po čl. 196. Zakona o izvršnom postupku, postupanje mesno nadležnog suda nije bilo niti moglo biti od uticaja na donošenje zakonitog i pravilnog rešenja. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, broj Gž.5051/08 od 16.10.2008. godine)

509. Kada se u izvršnom postupku predlaže prenos novčanih sredstava sa računa dužnika, propisana je isključiva nadležnost suda na čijem se području nalazi sedište banke kod koje se vodi račun dužnika ili organizacionog dela iste banke. To poverilac mora izričito navesti u predlogu za izvršenje. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari po predlogu za izvršenje i naložio ustupanje predmeta Trgovinskom sudu po sedištu banke dužnika. Pri tome, pozvao se na odredbu čl. 196. Zakona o izvršnom postupku. Izvršni poverilac je blagovremenom žalbom osporio donetu odluku navodeći da se račun dužnika vodi kod banke po kojoj je prvostepeni sud odredio nadležnost, ali da ista banka ima i svoj organizacioni deo na području koje je u nadležnosti prvostepenog suda. Predložio je da se pobijana odluka ukine. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih razloga i navoda i izvršio uvid u spise. Žalba nije osnovana. U prvostepenom postupku pravilno je primenjena odredba člana 196. Zakona o izvršnom postupku, na koju se prvostepeni sud pozvao prilikom donošenja ožalbene odluke. Naime, shodno ovoj odredbi, u izvršnom postupku koji se predlaže prenosom sredstava sa računa - 192 -

IZVRŠNI POSTUPAK dužnika propisana je isključiva mesna nadležnost suda na čijem području se nalazi sedište banke kod koje se vodi račun dužnika ili organizacionog dela iste banke. Stoga je tačan navod žalioca da ima mesta zasnivanju mesne nadležnosti suda na čijem se području nalazi i organizacioni deo banke kod koje se vodi račun dužnika. Međutim, uvidom u spis utvrđuje se da poverilac u predlogu za izvršenje nije naveo da se račun dužnika vodi kod organizacione jedinice matične banke koja jedinica se nalazi na području u nadležnosti prvostepenog suda, niti da ista banka ima organizacionu jedinicu na tom području, već je jedino navedeno da se račun dužnika vodi kod banke koja ima sedište na području koje je u nadležnosti drugog trgovinskog suda. Kako sud odlučuje shodno podnetom predlogu za izvršenje i podacima koji su u njemu navedeni, te kako sud nije dužan da zna organizacionu šemu banaka kod kojih se vode računi izvršnih dužnika, to je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 196. ovog Zakona i oglasio se mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, te naložio dostavljanje spisa stvarno i mesno nadležnom sudu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 704/07 od 05.03.2007. godine)

510. Kada je podnet predlog za izvršenje izvršnih poverioca iz G...M... protiv izvršnog dužnika Republike Srbije, tada je mesno nadležan Opštinski sud u K..., a ne Četvrti sud u B..., u skladu sa članom 196. ZIP-a i čl. 2. i 8. Zakona o budžetskom sistemu. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G...M... I. br. 2842/06 od 6. decembra 2006. godine u stavu 1. ovaj Opštinski sud oglašen je mesno nenadležnim za postupanje po predlogu izvršnog poverioca a protiv izvršnog dužnika Republike Srbije u predmetu..., a u stavu 2. da se po pravnosnažnosti rešenja spisi dostave mesno nadležnom Četvrtom opštinskom sudu u B... Rešenjem Okružnog suda u Č..., Gž. br. 1880/06 od 10. januara 2007. godine, potvrđeno je prvostepeno rešenje u st.1. odbijanjem kao neosnovane žalbe izvršnog poverioca, a prvostepeno rešenje u stavu 2. se preinačuje tako da se spisi I. br. 2842/06 dostavljaju Opštinskom sudu u K... kao mesno nadležnom sudu na dalji postupak. Odredbom člana 196. ZIP-a je predviđeno da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika, mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište banke ili druge finansijske organizacije, ili sud na čijem se području nalazi organizacioni deo banke na koji se vodi račun dužnika. Odredbom člana 8. Zakona o budžetskom sistemu je predviđeno da račun trezora Republike i račun trezora lokalne vlasti čine sistem konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod NBS koja je organizacija kod koje se vodi račun izvršnog dužnika. Organizacionom šemom NBS je predviđeno da ista ima sedište u B..., a filijale u B..., N...S..., N..., K...,iz čega proizilazi da NBS nema sedište ni organizacioni deo na teritoriji Opštinskog suda u G...M... Stoga je pravilno prvostepeni sud primenom člana 196. ZIP-a doneo osporenu odluku u stavu I, ali je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo odlukom u stavu II. da se spisi dostavljaju nadležnom Četvrtom opštinskom sudu u B... Međutim, imakjući u vidu da NBS kod koje se vodi konsolidovani račun dužnika ima filijalu u K..., to drugostepeni sud nalazi da je zbog prostorne razdaljine poveriocu znatno povoljnije da svoje potraživanje ostvaruje kod Opštinskog suda u K... a ne kod Četvrtog opštinskog suda u B..., pa je u tom delu prvostepeno rešenje preinačeno. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 1880/06 od 10.01.2007. godine) - 193 -

IZVRŠNI POSTUPAK

511. Jeste bitna povreda ako je rešenje o izvršenju doneo mesno nenadležan sud, ali ona ne može biti od uticaja na zakonitost i pravilnost donete odluke. Iz obrazloženja: Određeno je izvršenje na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika. Za ova izvršenja, po članu 196. Zakona o izvršnom postupku, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi sedište banke ili druge finansijske organizacije ili sud na čijem se području nalazi organizacioni deo banke ili druge finansijske organizacije kod koje se vodi račun dužnika. Zato je izvršni dužnik u žalbi istakao prigovor mesne nenadležnosti prvostepenog suda. Prvostepeni sud je žalbu dostavio ovom sudu na dalji postupak ne ocenivši da li je osnovana u smislu članu 20. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Dužnik u žalbi, shodno članu 15. stav 1. tačka 1. Zakona o izvršnom postupku, neosnovano ističe prigovor mesne nenadležnosti prvostepenog suda, i to iz sledećih razloga: Po članu 27. Zakona o izvršnom postupku a u vezi člana 361. Zakona o parničnom postupku, odluka mesno nenadležnog suda je bitna povreda odredaba iz člana 361. stav 1. u vezi člana 196. Zakona o izvršnom postupku, a pod uslovom da sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio neku odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. U konkretnom slučaju, pod pretpostavkom da prvostepeni sud nije bio mesno nadležan za odlučivanje o predlogu radi donošenja rešenja o određivanju predloženog izvršenja, ovo nije bilo niti je moglo biti od uticaja na donošenje zakonitog i pravilnog rešenja. Takođe, nije neuredan poveriočev predlog radi donošenja rešenja o određivanju izvršenja zato što poverilac nije dužniku dostavio presudu sa klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti i specijalno punomoćje da se isplata može izvršiti na štednu knjižicu poveriočevog punomoćnika, kako žalilac ističe. Zakon o izvršnom postupku ne propisuje ovakvu poveriočevu obavezu, već obavezu suda da izvršnom dužniku dostavi rešenje o izvršenju sa predlogom za izvršenje (član 53. Zakona o izvršnom postupku). (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 6635/2006 od 23.11.2006. godine)

512. Atrakcija mesne nadležnosti u korist suda koji sprovodi stečajni, odnosno likvidacioni postupak u izvršnom postupku nije predviđena. Ustanovljena je isključiva mesna nadležnost suda na čijem se području nalazi sud koji sprovodi izvršni postupak. Iz obrazloženja: Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika - prema odredbi člana 196. Zakona o izvršnom postupku - mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi sedište banke ili druge finansijske organizacije ili sud na čijem se području nalazi organizacioni deo banke ili druge finansijske organizacije kod koje se vodi račun dužnika. - 194 -

IZVRŠNI POSTUPAK Tačno je da je izvršni poverilac - izvršni poverilac u postupku likvidacije. Za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvršnog postupka, odnosno u toku i povodom stečajnog postupka - prema odredbi člana 57. Zakona o parničnom postupku - isključivo je mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi izvršni, odnosno stečajni postupak, odnosno sud na čijem se području sprovodi administrativno izvršenje. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da u izvršnom postupku nije predviđena atrakcija mesne nadležnosti u korist suda koji sprovodi stečajni, odnosno likvidacioni postupak, već je predviđena isključiva mesna nadležnost suda na čijem se području nalazi sud koji sprovodi izvršni postupak. Atrakcija nadležnosti odnosi se samo na parnični postupak. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 10009/05 od 22.09.2005. godine)

REŠENJE O IZVRŠENJU (Član 198. Zakona o izvršnom postupku)

513.

Trgovinski sud nije stvarno nadležan za odlučivanje o predlogu za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave ako se traži da se izvršenje sprovede na nepokretnostima, bez obzira što su stranke pravni subjekti koji obavljaju privrednu delatnost. Trgovinski sud nije stvarno nadležan za odlučivanje po predlogu za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave, ako isti sadrži zahtev da se izvršenje sprovede na nepokretnostima, bez obzira što su stranke pravni subjekti koji obavljaju privrednu delatnost. Ovo zbog toga što je članom 15. Zakona o sudovima, čija je primena produžena do 2007. godine, isključena nadležnost trgovinskih sudova za određivanje i sprovođenje izvršenja na nepokretnostima. Izvršenje na nepokretnosti, uređeno odredbama čl. 98. - 153. Zakona o izvršnom postupku a za čije određivanje i sprovođenje nije nadležan trgovinski sud, ne treba mešati sa ispražnjenjem i predajom nepokretnosti uređenim u čl. 210. - 214. ovog Zakona. ( Pravni stav Višeg trgovinskog suda, sa sednice Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine )

MESNA NADLEŽNOST (PREDAJA POKRETNIH STVARI) (Član 205. Zakona o izvršnom postupku)

514.

Kada se radi o izvršenju sudske odluke u kojoj su poveriocu dosuđene određene pokretne stvari, izvršni sud neće dozvoliti izvršenje koje nije u skladu sa izvršnom ispravom. To ne sprečava poverioca da novim predlogom za izvršenje zahteva pokretne stvari navedene u izvršnoj ispravi, odnosno uskladi predlog za izvršenje sa sudskom odlukom na osnovu koje izvršenje traži. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 7273/96) - 195 -

IZVRŠNI POSTUPAK PREDAJA INDIVIDUALNO ODREĐENIH STVARI (Član 206. i 207. Zakona o izvršnom postupku)

515. Po isteku paricionog roka dužnik gubi pravo izbora kod alternativnih obaveza.

Iz obrazloženja: Naznačenom pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu od 04.04.2007. godine - a prema utvrđenom činjeničnom stanju - izvršni dužnik je obavezan da izvršnom poveriocu preda pokretne stvari pobrojane u izreci ove presude ili da isplati njihovu protivvrednost u navedenom iznosu, te da isplati i opredeljene troškove parničnog postupka. Na predlog izvršnog poverioca, a u skladu sa čl. 52. Zakona o izvršnom postupku, prvostepeni sud je odredio izvršenje prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca a radi naplate iznosa protivvrednosti i troškova parničnog postupka. Izvršni dužnik - pobijajući zakonitost prvostepenog rešenja – u žalbi ističe da je istim prekršen čl. 206. i 207. navedenog Zakona, s obzirom da je izvršnom ispravom obavezan izvršni dužnik da poveriocu preda taksativno navedene pokretne stvari, te da je novčani iznos koji sada traži izvršni poverilac bio samo opcija koje bi došla za naplatu tek u slučaju ako bi se ispunili uslovi iz čl. 207. ovog Zakona. Naveo je takođe da je sud izvršenje presude trebalo da sprovede tako što bi naložio dužniku predaju pokretnih stvari a ne naplatu u novcu. Po oceni Okružnog suda, ovi žalbeni navodi su neosnovani, jer se u konkretnom slučaju ne mogu primeniti odredbe čl. 206. i 207. Zakona o izvršnom postupku. Naime, u konkretnom slučaju radi se o alternativnoj obavezi. Pravnosnažnom presudom tuženi sada izvršni dužnik - obavezan je da preda pokretne stvari ili isplati njihovu protivvrednost. Kod alternativnih obaveza, pravo izbora pripada dužniku samo u toku paricionog roka. Dakle, izvršni dužnik je imao mogućnost da u paricionom roku preda pokretne stvari izvršnom poveriocu. Imajući u vidu da izvršni dužnik u paricionom roku nije izvršio obavezu, to je istekom ovog roka pravo izbora prešlo na izvršnog poverioca. Sada izvršni poverilac ima pravo izbora i on može tražiti od izvršnog dužnika predaju stvari ili isplatu njihove protivvrednosti. Izvršni poverilac je podnošenjem predloga za izvršenje izvršio izbor između dve obaveze, zahtevajući od suda naplatu novčanog potraživanja. Iz tih razloga je prvostepeni sud pravilno, shodno čl. 39. Zakona o parničnom postupku, odredio predloženo izvršenje. (Rešenje Opštinskog suda u Nišu, I. 5634/07 od 10.12.2007. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu, Gž. 615/08 od 25.02.2008. godine)

- 196 -

IZVRŠNI POSTUPAK KAD SE STVARI NALAZE KOD IZVRŠNOG DUŽNIKA ILI TREĆEG LICA (Član 208. Zakona o izvršnom postupku)

516. Kad stvari, čija je predaja naložena dužniku, nisu nađene ni kod njega, ni kod trećeg lica, sud će na predlog poverioca proceniti vrednost stvari i rešenje odrediti da mu dužnik u određenom roku tu vrednost isplati. Ako se radi o stvari inostrane proizvodnje, u procenjenu vrednost ne ulaze uvozne dažbine. (Vrhovni sud Srbije, Pzz. 5/95)

517.

Ako kod dužnika nisu nađene pokretne stvari, koje su predmet izvršenja po pravosnažnoj presudi, poverilac može zahtevati da sud u postupku izvršenja proceni vrednost stvari i naloži dužniku da novčanu protivvrednost stvari isplati poveriocu. U pogledu utvrđenja vrednosti pravosnažno dosuđenih stvari, ne može se voditi posebna parnica, već se procena stvari, na zahtev poverioca, vrši u izvršnom postupku. Ovim se ne dira u pravo poverioca da zahteva naknadu štete, koja mu je nanesena neisporukom stvari, koje su predmet izvršenja. (Viši privredni sud, Pž. 624/94)

518.

Sprovođenje rešenja o izvršenju, kad izvršna isprava glasi na predaju jedne ili više određenih stvari, vrši se u skladu sa odredbom iz člana 214. ZIP, a ako su u pitanju zamenjive stvari onda u skladu sa odredbom člana 215. i 216. ZIP. (Viši privredni sud, Pž. 2. 1209/94)

519. Radi ostvrivanja nenovčanog zahteva izvršenje se može do kraja sprovesti i pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju. (Zaključak Savetovanja u Saveznom sudu, od 25. oktobra 1990. godine)

520.

Kad je izvršenje radi ostvarenja nenovčanog potraživanja nemoguće neposredno predajom odeđene stvari, jer stvar nije nađena ni kod dužnika, ni kod trećeg lica, onda se, u smislu čl. 214. Zakona o izvršnom postupku, vrši procena vrednosti te stvari. Ta procena se vrši, shodno čl. 189. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima, prema cenama u vreme donošenja rešenja o isplati iznosa te naknade. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 137/85)

521. Nije dozvoljeno izvršenje rešenja o dodeli stana poveriocu, putem plenidbe novčanih sredstava na računu dužnika, u visini vrednosti odgovarajućeg stana, jer se odredbe člana 214. Zakona o izvr- 197 -

IZVRŠNI POSTUPAK šnom postupku odnose samo na predaju i isporuku pokretnih stvari koje se ne nađu kod dužnika ni kod trećih lica. Prema tome, poverilac može tražiti da izvršni sud dosledno postupi po toj odluci, ako je izvršenje moguće ili da prethodno blokira drugi odgovarajući stan sličan po kvalitetu i lokaciji iz fonda dužnika i potom sprovede izvršenje na tom stanu. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 1666/84)

KAD ZAMENLJIVE STVARI NISU NAĐENE NI KOD IZVRŠNOG DUŽNIKA NI KOD TREĆEG LICA (Član 209. Zakona o izvršnom postupku)

522. U slučaju da je obaveza dužnika da poveriocu preda zamenljive stvari koje kod njega nisu nađene, onda ne predstavlja promenu obaveze po izvršnoj ispravi obavezivanje dužnika da nadoknadi poveriocu vrednost stvari nabavljenih na drugoj strani, već predstavlja samo način izvršenja obaveze koja i dalje ostaje nenovčana. Iz obrazloženja: Izvršni dužnik je u konkretnom slučaju, na osnovu izvršne isprave, obavezan da poveriocu preda određenu količinu zamenljivih stvari. Relevantne odredbe: Ako zamenljive stvari nisu nađene ni kod izvršnog dužnika ni kod trećeg lica, izvršni poverilac može predložiti da se izvršenje sprovede tako što će ga sud ovlastiti da u određenom roku, a na trošak izvršnog dužnika, nabavi te stvari na drugoj strani - član 209. Zakona o izvršnom postupku. Sud će, ako zamenljive stvari nisu nađene ni kod izvršnog dužnika, ni kod trećeg lica, na predlog izvršnog poverioca, rešenjem naložiti izvršnom dužniku da u određenom roku položi sudu iznos za nabavku stvari, te odrediti izvršenje radi naplate tog iznosa sa propisanom zateznom kamatom od dana procene do dana polaganja iznosa sudu - član 209.stav 3. Zakona o izvršnom postupku. U konkretnom slučaju obaveza dužnika prema poveriocu po izvršnoj ispravi sastojala se u predaji zamenljivih stvari, koje u postupku izvršenja kod dužnika nisu pronađene. U takvoj situaciji, ovlašćenje je poverioca da u postupku izvršenja umesto dugovanih stvari, nabavi stvari istog roda i da zahteva od dužnika naknadu cene za njihovu nabavku. Ovo ovlašćenje se zasniva na odredbi o poveriočevim pravima u posebnim slučajevima iz člana 290. Zakona o obligacionim odnosima i ono je u stvari inkorporirano u odredbe Zakona o izvršnom postupku o prinudnom izvršenju obaveze predaje zamenljivih stvari koje nisu nađene kod dužnika. Ako izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda za uplatu novčanog iznosa potrebnog za nabavku potrebnih stvari koje nisu nađene ni kod njega ni kod trećeg lica, onda će sud na predlog izvršnog poverioca odrediti i sprovesti izvršenje radi naplate tog iznosa. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 6/11 od 13.01.2011. godine) - 198 -

IZVRŠNI POSTUPAK

523. U postupku izvršenja, ovlašćenje poverioca da zamenljive stvari koje nisu nađene ni kod dužnika ni kod trećeg lica nabavi na drugoj strani - predstavlja primenu odredbe člana 290. Zakona o obligacionim odnosima Razlika je u tome što u postupku izvršenja poverilac ne mora izvršiti izbor između prava da traži naknadu cene nabavljenih stvari i prava da traži naknadu vrednosti stvari, a samim tim - nije ni u obavezi da dužnika obavesti o izvršenom izboru. Iz obrazloženja: Ovlašćenje izvršnog poverioca da stvari koje su zamenljive, a nisu nađene kod dužnika, nabavi na drugoj strani - u stvari predstavlja inkorporiranje u postupak izvršenja prava poverioca iz člana 290. Zakona o obligacionim odnosima. Saglasno ovoj odredbi, kada se obaveza sastoji u davanju stvari određenih po rodu, a dužnik dođe u docnju, poverilac - pošto je prethodno o tome obavestio dužnika - može po svom izboru nabaviti stvar istog roda i zahtevati naknadu cene ili zahtevati vrednost dugovanih stvari. U odnosu na odredbu člana 209. Zakona o izvršnom postupku, razlika se sastoji u tome što poverilac o tome ne obaveštava dužnika, već zahtev podnosi sudu u zakonom određenom roku. O tom zahtevu sud odlučuje rešenjem koje se dostavlja i izvršnom dužniku. To je i razumljivo, jer je svrha obaveštenja van sudskog postupka da se spreči da dužnik u docnji ne ispuni obavezu u vreme kada je poverilac stvari već nabavio, pa bi se - kao sporno pitanje - javilo da li je dužan da primi ispunjenje od dužnika u vreme kada mu stvari više nisu potrebne, jer ih je od drugoga već nabavio. Takva potreba u postupku izvršenja ne postoji, jer izvršni dužnik zna da je izvršnom ispravom obavezan na predaju zamenljivih stvari, zna da je zbog neispunjenja pokrenut postupak prinudnog izvršenja na osnovu dostavljenog rešenja o izvršenju, zna da stvari u postupku prinudnog izvršenja kod njega nisu nađene, kao i za zakonsko ovlašćenje poverioca da ih nabavi od drugoga. O svojoj obavezi da za ovu nabavku uplati potrebna novčana sredstva, i to na račun suda, saznaje prijemom rešenja kojim mu je nalog za uplatu dat. Osim toga, razlika je i u tome što izvršni poverilac nije vezan izborom između prava da nabavi stvari i traži naknadu cene i prava da zahteva isplatu vrednosti stvari. U postupku izvršenja, poverilac koji stvari nije nabavio na drugoj strani i dalje može tražiti vrednost dugovanih stvari, kako to proizlazi iz člana 209. stav 6. Zakona o izvršnom postupku. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 956/08 od 10.04.2008. godine)

524. Na predlog poverioca da zamenljive stvari koje su predmet izvršenja na dužnikov trošak nabavi na drugoj strani, sud će izvršiti procenu vrednosti stvari koje su predmet određenog izvršenja. Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem od 07.09.2006. godine određeno je izvršenje nenovčanog potraživanja predajom zamenjivih stvari. - 199 -

IZVRŠNI POSTUPAK Podneskom od 06.01.2007. godine, kojim je uređen predlog iz podneska od 5.12.2006. godine, izvršni poverilac je predložio da ga sud ovlasti da na teret i o trošku izvršnog dužnika od trećeg lica pribavi 109.836 punih boca sa pivom od 1/2 litra, po ceni piva izvršnog dužnika, u roku od 8 dana tačka tri ovog podneska. Stavom dva ožalbenog rešenja od 30.01.2007. godine naloženo je izvršnom dužniku da u roku od 8 dana na račun depozita Trgovinskog suda u K... Uplati iznos od 2.306.556,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.12.2006. godine do uplate i da sudu dostavi dokaz o izvršenoj uplati, a ovaj novčani iznos je u suprotnosti sa tačkom 3. predloga izvršnog poverioca iz podneska od 06.01.2007. godine. Odredbom člana 209. st. 3. Zakona o izvršnom postupku je predviđeno da će sud na predlog izvršnog poverioca rešenjem naložiti izvršnom dužniku da u određenom roku položi sudu iznos za nabavku stvari, te odredi izvršenje radi naplate tog iznosa sa propisanom zateznom kamatom od dana procene stvari do dana polaganja iznosa sudu. U prvostepenom rešenju nisu dati jasni razlozi kako je prvostepeni sud došao do iznosa od 2.306.556,00 dinara tj. kako je izvršio procenu vrednosti stvari koje je dužnik trebalo da preda izvršnom poveriocu i da li je to vrednost dugujuće količine piva po ceni izvršnog dužnika, kako je u predlogu od 6.1.2007. godine naveo izvršni poverilac. Odredbu člana 209. st. 1. i 3. Zakona o izvršnom postupku treba dovesti u vezu sa odredbom člana 80. istog Zakona. Odredbom člana 80. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, koji se odnosi na izvršenje na pokretnim stvarima, predviđeno je da procenu vrši sudski izvršitelj, a ako je to potrebno - stručno lice ili veštak koga odredi sud. U ponovnom postupku prvostepeni sud će, polazeći od navedenih primedbi, izvršiti procenu zamenjivih stvari koje su predmet određenog izvršenja, shodno t. 3. iz predloga izvršnog dužnika ili na jedan od načina predviđenih članom 80. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, pa će - uz pravilnu primenu prava doneti novu zakonsku odluku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Iž. 385/07 od 22.02.2007. godine)

525. Rok u kome je dužnik u obavezi da položi u sudski depozit iznos potreban za kupovinu radi pokrića, računa se od dana pravosnažnosti prvostepenog rešenja, a ne od dostavljanja dužniku. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 5333/95)

526. Kad zamenjive stvari (staklo) koje su predmet izvršenja nisu nađene kod dužnika sud će po predlogu poverioca naložiti dužniku da položi novčana sredstva u sudski depozit radi nabavljanja stvari na drugoj strani. Nakon izvršenja kupovine radi pokrića poverilac je dužan položiti sudu račun, pa će izvršni sud dozvoliti izvršenje radi namirenja poverioca kako za nabavku kupljenih stvari tako i za troškove koji su nastali u vezi sa ovom kupovinom radi pokrića. (Viši privredni sud, Gž. 6946/95) - 200 -

IZVRŠNI POSTUPAK NAČIN SPROVOĐENJA IZVRŠENJA (Član 211. Zakona o izvršnom postupku)

527. Iseljenje iz poslovnih prostorija predstavlja izvršenje na nepokretnostima, pa privredni sud nije nadležan za određivanje i sprovođenje izvršenja, bez obzira što je presudu kojom je naloženo iseljenje doneo privredni sud. (Viši privredni sud, Pž. 7285/95)

528.

Ne može se prihvatiti da bi dužnik pretrpeo znatniju štetu usled iseljenja iz poslovne prostorije koju je držao po osnovu zakupa na određeno vreme, kada je istekao zakonski rok, te se izjavljivanjem vanrednog pravnog sredstva protiv izvršne isprave nisu stekli zakonski uslovi za odlaganje izvršenja po članu 63. stav 1. tačka 1. Zakona o izvršnom postupku. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1257/93)

529.

Predaja nepokretnosti u državinu poveriocu u izvršnom postupku vrši se tako što se prethodno uklone stvari i udalje lica sa te nepokretnosti, pa se potom preda nepokretnost u državinu poveriocu. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 770/90)

530.

Nedopustivo je izvršenje useljenjem iz stana u pravosnažno okončanom postupku zbog smetanja poseda, ako u međuvremenu dužnik u posebnoj parnici dokaže svoje pravo na isti stan. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 10848/89)

531.

Na osnovu izvršne isprave radi ostvarivanja nenovčanog potraživanja sud može odrediti izvršenje radi ispražnjenja i predaje poslovnih prostorija ili drugih nepokretnosti i od dužnika društvenopravnog lica (član 219. i 220. ZIP) ako izvršna isprava glasi na takvu činidbu. (Stav sa savetovanja privrednih sudova, od 16. maja 1985. godine)

532.

Tužilac je ovlašćen da traži iseljenje tuženog kao izvođača radova iz nedovršenog stana kupljenog od stambene zadruge kao investitora, jer se ovakav stan ne može koristiti pre izdavanja upotrebne dozvole. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 11/85)

533. Izvršenje radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti može se provesti samo onda ako je poverilac tačno odredio nepokretnosti koje je dužnik obavezan da preda poveriocu. (Viši privredni sud, Pž. 3703/83) - 201 -

IZVRŠNI POSTUPAK

534. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi predaje i ispražnjenja nekretnine mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi nekretnina, a kad je u pitanju odluka privrednih sudova, onda takvo izvršenje sprovodi okružni privredni sud na čijem se području nalazi nekretnina. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2755/81)

535. Pravosnažno rešenje o eksproprijaciji čini izvršnu ispravu za ispražnjenje poslovne prostorije. Stoga je organ uprave nadležan za imovinskopravne poslove ovlašćen da na osnovu tog rešenja korisniku eksproprijacije preda u posed eksproprisanu nekretninu, a redovni sud nije nadležan za odlučivanje o tužbi za predaju tih nekretnina (član 275. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 244/81)

UKLANJANJE POKRETNIH STVARI (Član 212. Zakona o izvršnom postupku)

536.

Prilikom sprovođenja izvršnih radnji u postupku prinudnog iseljenja iz kupljenih prostorija, sve pokretne i druge stvari koje se imaju ukloniti iz prostorija imaju se predati izvršeniku, odnosno odraslom članu njegovog domaćinstva ili njegovom punomoćniku. Ukoliko to nije moguće, sve stvari imaju se predati na čuvanje drugom licu, na trošak izvršenika. U protivnom, svu nastalu štetu izvršeniku naknadiće tražioci izvršenja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1271/84)

537. Dužniku je prouzrokovana šteta u postupku ispražnjenja i predaje nekretnine (stana) nepostupanjem u smislu odredbe člana 221, stav 1. i 2. ZIP, kad su pokretne dužnikove stvari ostavljene na ulici. Za tu štetu odgovara društveno-politička zajednica za čijoj se teritoriji nalazi sud koji sprovodi to izvršenje, iako je dužnik bio uredno pozvan i upozoren da će stan, ukoliko bude zaključan, biti otvoren prisilnim putem, a stvari iznete na ulicu na rizik dužnika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2206/82)

538.

Za štetu prouzrokovanu u postupku ispražnjenja i predaje nepokretnosti stana nepostupanjem u smislu odredbe člana 221. st. 1. i 2. Zakona o izvršnom postupku, kad su pokretne stvari dužnika ostavljene na ulici, odgovara društveno-politička zajednica na čijoj teritoriji se nalazi sud koji sprovodi izvršenje, iako je dužnik bio uredno pozvan i upozoren da će stan, ukoliko bude zaključen biti otvoren prinudnim putem, a stvari iznete na ulicu na rizik dužnika. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 204/82) - 202 -

IZVRŠNI POSTUPAK

539. U određenim slučajevima moguće je odrediti prinudno izvršenje iseljenjem dužnika kao lica iz stana, a da se pitanje iznošenja pokretnih stvari reši kasnije. (Viši sud u Subotici, Gž. 966/81)

PRODAJA POKRETNIH STVARI (Član 213. Zakona o izvršnom postupku)

540. Prinudna naplata novčanog potraživanja u izvršnom sudskom postupku ne može se smatrati izvršenjem prirodne obaveze, bez obzira iz kog osnova potraživanje potiče. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, koje i nije bilo sporno u prvostepenom postupku, sprovedeno je izvršenje nepravosnažne presude istog suda, pa je u postupku prinudnog sudskog izvršenja sa računa tužioca skinut sporni novčani iznos i isplaćen tuženom. Posle toga ukinuta je klauzula pravosnažnosti na presudu P1. br. 273/98, koja je potom ukinuta po žalbi u tom predmetu tuženika, a ovde tužioca, pa je stoga prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 210. ZOO-a, obavezao tuženika da tužiocu navedeni iznos vrati i na osnovu člana 154. stav 1. ZPP-a, da plati parnične troškove. Nasuprot navodima žalbe, Okružni sud nalazi da ovde nema mesta primeni odredbe člana 213. ZOO-a, jer se ne radi o nečemu što je dobrovoljno dato ili učinjeno na ime izvršenja neke prirode obaveze ili neke moralne ili društvene dužnosti, već je predmet spora vraćanje onoga što je prinudno naplaćeno po osnovu nepravnosnažne presude, koja je potom i ukinuta od strane drugostepenog suda, u postupku radi isplate zarade iz radnog odnosa. Takođe, nije od značaja da potraživanje u osnovnom sporu potiče iz radnog odnosa. (Presuda Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1238/05 od 4.08.2005. godine)

MESNA NADLEŽNOST - IZVRŠENJE OBAVEZA NA ČINJENJE , NEČINJENJE ILI TRPLJENJE (Član 215. Zakona o izvršnom postupku)

541.

Za odlučivanje o predlogu za izvršavanje i za sprovođenje izvršenja po izvršnoj ispravi po kojoj je dužnik obavezan da učini određenu radnju ili da trpi preduzimanje određene radnje ili da se uzdrži od određene radnje, mesno je nadležan sud na čijem području dužnik treba da izvrši svoju obavezu. Taj sud se ne može oglasiti mesno nenadležnim po službenoj dužnosti, niti poverilac može prigovoriti mesnoj nadležnosti. (Savezni sud, Grs. 44/86) - 203 -

IZVRŠNI POSTUPAK RADNJA KOJU MOŽE IZVRŠITI I DRUGO LICE (Član 216. Zakona o izvršnom postupku)

542. Po izvršenoj radnji od strane drugog lica ili izvršnog poverioca, izvršni dužnik ima pravo da predloži donošenje konačnog rešenja o visini tih troškova, što važi i za slučaj kada navedeni iznos nije položen. Iz obrazloženja: Kao neosnovan, prvostepenim rešenjem odbijen je predlog izvršnog dužnika za donošenje konačnog rešenja o visini troškova koji su nastali obavljanjem radnje od strane drugog lica. Pogrešno je, međutim, prvostepeni sud našao da je za primenu čl. 216. st. 3. Zakona o izvršnom postupku i donošenje konačnog rešenja o visini troškova koji će u postupku izvršenja nastati obavljanjem radnje od strane drugog lica ili izvršnog poverioca - neophodno da je izvršni dužnik položio kod suda iznos za podmirenje ovih troškova odmah po donošenju rešenja o izvršenju u kome je sadržana ovakva obaveza izvršnog dužnika, ali ne i u onoj situaciji kada je izvršni dužnik ovaj iznos položio naknadno, posle sprovedene radnje od strane drugog lica ili izvršnog poverioca Prema navedenoj odredbi, izvršenje radi ostvarenja obaveze na radnju koju može obaviti drugo lice sprovodi se tako što sud ovlašćuje izvršnog poverioca da na trošak izvršnog dužnika poveri drugom licu da tu radnju obavi, ili da je obavi on sam. U predlogu za izvršenje - prema st. 2. - izvršni poverilac može predložiti da sud rešenjem naloži izvršnom dužniku da unapred položi kod suda određeni iznos potreban za podmirenje troškova koji će nastati obavljanjem radnje od strane drugog lica ili izvršnog poverioca, a - prema st. 3. - konačno rešenje o visini troškova iz st. 2. ovog člana sud donosi na predlog izvršnog poverioca odn. izvršnog dužnika, po izvršenoj radnji. Prema stavu Okružnog suda, iz sadržine navedenih zakonskih odredbi proizilazi da je za primenu odredbe čl. 216. st. 2. i 3. Zakona o izvršnom postupku sasvim irelevantno kada je izvršni dužnik položio iznos za podmirenje navedenih troškova - da li odmah po donošenju rešenja o izvršenju kojim mu je naložena ovakva obaveza a pre izvršene radnje, ili tek pošto je radnja izvršena. Jer, prema odredbi čl. 216. st. 3. ovog Zakona, kao uslov za donošenje konačnog rešenja o visini tih troškova traži se samo predlog izvršnog poverioca ili izvršnog dužnika, po izvršenoj radnji. Izvršni dužnik bi imao pravo da po izvršenoj radnji od strane drugog lica ili izvršnog poverioca predloži donošenje konačnog rešenja o visini tih troškova, pa i ako navedeni iznos i nije položio, a izvršni sud bi bio dužan da donese takvo rešenje da bi se znalo koliko tačno iznosi visina obaveze izvršnog dužnika po navedenom osnovu. U konkretnoj stvari ni to nije od značaja. U konkretnom slučaju, izvršni dužnik je po nalogu sudskog izvršitelja koji je sprovodio izvršenje uplatio iznos koji mu je ovaj odredio na ime troškova koji su već nastali obavljanjem radnje od strane drugog lica. Međutim, visinu tih troškova određuje izvršni sud rešenjem koje donosi izvršni sudija, a ne sudski izvršitelj. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 486/07 od 08.03.2007 godine) - 204 -

IZVRŠNI POSTUPAK

543. Kada se predlogom za dozvolu izvršenja traži izvršenje radnje koju može da izvrši i drugo lice (čl. 224. ZIP) onda nema mesta izricanju kazni dužniku kao da se radi o primeni odredbe člana 225. ZIP-a. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 44/93)

544. Pravosnažno rešenje kojim je dužnik obavezan na uplatu troškova za sprovođenje izvršenja zamenljive radnje, ne predstavlja smetnju da se novim rešenjem dužnik obaveže na uplatu dodatnog iznosa, ako je očigledno da usled promenjenih okolnosti ranije određeni iznos neće biti dovoljan za sprovođenje izvršenja. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 95/93)

545. Izvršenje činidbom određene radnje koju može da učini drugo lice, predlaže se i sprovodi kada konačno rešenje o visini troškova koji će nastati izvršenjem radnje od strane drugog lica ili poverioca postane pravosnažno. (Okružni sud u Kraljevu. Gž. 161/90)

546. U izvršnom sudskom postupku može se izvršiti uklanjanje električnih instalacija, pa i električnih stubova sa sprovodnicima. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 771/90)

547. Zaključak o dozvoli izvršenja rušenjem bespravno izgrađenog objekta – garaže zakonit je bez obzira na to što je dužnik ovom objektu u međuvremenu stvarno promenio namenu u stambeni objekat. (OS Kragujevac, U. 395/85)

548. Kada sud dozvoljava izvršenje na osnovu člana 224. Zakona o izvršnom postupku (otklanjanje nedostataka putem drugog lica, a ne onog označenog u izvršnoj ispravi kao dužnika) i to tako što ovlašćuje poverioca da na trošak dužnika poveri vršenje određenih radnji drugom licu, tada je dužan da pri odmeravanju troškova obaveže poverioca da u obrazloženom predlogu učini i verovatnim, potrebnu visinu troškova. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2869/84)

549. Kada je po izvršnoj ispravi dužnik dužan da kupi poveriocu stan, izvršenje se sprovodi po čl. 224. ZIP. (Okružni sud, Niš, Gž. 1117/81) - 205 -

IZVRŠNI POSTUPAK RADNJA KOJU MOŽE IZVRŠITI SAMO DUŽNIK (Član 217. Zakona o izvršnom postupku)

550. Ako je izvršni dužnik izvršnom ispravom obavezan da preda lokal izvršnom poveriocu, reč je o radnji koju može izvršiti samo dužnik i izvršenje se sprovodi na osnovu čl. 217. Zakona o izvršnom postupku. Iz obrazloženja: Navedenom pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Svrljigu od 11.11.1999. godine – kako proizilazi iz spisa predmeta - izvršni dužnik je obavezan da ispuni obaveze iz naznačenog ugovora od 17.03.1992. godine, te da izgradi i preda na korišćenje izvršnom poveriocu poslovni prostor – lokal označene površine na određenoj adresi u Svrljigu. Predlogom za izvršenje je izvršni poverilac tražio da se na osnovu ove presude dozvoli izvršenje protiv izvršnog dužnika radi predaje u svojinu i državinu nedovršenog poslovnog prostora - lokala u Svrljigu, pa je sud dozvolio predloženo izvršenje. U toku izvršnog postupka prvostepeni sud veštačenjem veštaka građevinske struke utvrđuje stepen izgrađenosti objekta, a veštačenjem veštaka ekonomske struke utvrđuje vrednost nedovršenih radova. U toku postupka izvršenja, ovaj nedovršeni lokal je predat izvršnom poveriocu dana 07.12.2007. godine. Kod takvog činjeničnog stanja, prvostepeni sud 06.03.2008. godine donosi rešenje, primenivši odredbu čl. 217. Zakona o izvršnom postupku, da se izvršnom poveriocu preda u svojinu i državinu nedovršeni lokal koji mu je već predat 07.12.2007. godine, te da će to rešenje predstavljati ispravu za upis prava vlasništva na ovoj nepokretnosti. Donošenju rešenja o predaji, po mišljenju Okružnog suda, nije bilo mesta ukoliko je činidba već izvršena u toku izvršnog postupka. Posebno, nije bilo mesta odluci suda da će to rešenje predstavljati ispravu podobnu za upis prava svojine. Prema Zakonu o izvršnom postupku, rešenje o predaji nepokretnosti je jedna od faza izvršnog postupka kada se radi naplate novčanog potraživanja, kao sredstvo, predlaže prodaja nepokretnosti. U konkretnom slučaju reč je o izvršenju činidbe i u tom slučaju dolazi do primene odredbi čl. 215. – 218. Zakona o izvršnom postupku. Prema izvršnoj ispravi dužnik je obavezan da izgradi i preda lokal izvršnom poveriocu, a predlogom za izvršenje je izvršni poverilac tražio samo predaju nedovršenog lokala. Sud je morao odlučivati u granicama predloga za izvršenje, te izvršenje sprovesti u skladu sa navedenim odredbama navedenog Zakona. U ovom izvršnom postupku ne može se raspravljati pitanje stepena izgrađenosti i vrednosti nedovršenih radova. Poverilac je u konkretnom slučaju, prema izvršnoj ispravi, mogao da traži od izvršnog dužnika da lokal izgradi i preda, ali je izvršni poverilac tražio samo predaju nedovršenog lokala. Prvostepeni sud suprotno predlogu izvodi dokaze veštačenjem radi utvrđivanja činjenice šta je sve potrebno da se lokal završi i kolika je vrednost tih radova. Stoga, nije jasno zbog čega sud postupa suprotno ovome što izvršni poverilac traži. Takođe ostaje nejasno zbog čega sud rešenjem preda- 206 -

IZVRŠNI POSTUPAK je nedovršeni lokal kada iz spisa predmeta proizilazi da je lokal predat izvršnom poveriocu 07.12.2007. godine. Iz tih razloga će prvostepeni sud u ponovnom postupku imati u vidu napred navedene primedbe i najpre utvrditi da li izvršni poverilac traži od izvršnog dužnika da izgradi i preda lokal ili da samo preda lokal u stanju u kakvom se nalazi. Od toga zavisi da li će se u konkretnom slučaju primeniti odredba čl. 216. ili 217. Zakona o izvršnom postupku. Ukoliko izvršni poverilac traži samo predaju lokala, što proizilazi iz rešenja o izvršenju - tada će prvostepeni sud postupak sprovesti prema čl. 217. Zakona o izvršnom postupku. Međutim, ukoliko je činidba već izvršena u toku izvršnog postupka, tada eventualno ima mesta obustavi izvršenja. (Rešenje Opštinskog suda u Svrljigu, I. 603/07 od 06.03.2008. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu, Gž. 1591/08 od 21.04.2008. godine)

551. Sud je dužan pre donošenja novog rešenja o kažnjavanju dužnika da po službenoj dužnosti proveri navod poverioca, da nije izvršena sudska odluka o njegovom vraćanju na radno mesto. (Okružni sud, Beograd, Gž. 131/95)

552. Kada je izvršenje na osnovu odluke o vraćanju radnika na rad sprovedeno, tada se na osnovu iste izvršne isprave ne može tražiti ponovo vraćanje radnika na rad. (Okružni sud, Beograd, Gž. 10921/94)

553. Okolnost da u izreci presude, kojom se određuje način održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo (nije tačno naveden datum kada će se ovo viđenje odvijati) ne čini presudu nepodobnom za izvršenje, odnosno izreku ove presude nerazumljivom i nejasnom, ako je predmet izvršenja odrediv prema obrazloženju same presude, odnosno prema opšte-poznatim okolnostima ili činjenicama, koje se mogu na lak i dostupan način saznati. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 830/93)

554. Kada otac kao dužnik u postupku izvršenja odbija da preda dete majci kao poveriocu i pored izrečene novčane kazne, onda je izvršni sud u obavezi da, uz pribavljanje mišljenja organa starateljstva, oceni da li će izvršenje sprovesti prinudnim oduzimanjem deteta ili daljim izricanjem novčanih kazni. (Okružni sud, Kragujevac, Gž.1410/92)

555. U postupku izvršenja predaje individualno određene pokretne stvari ne mogu se izricati novčane kazne. (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 12/86) - 207 -

IZVRŠNI POSTUPAK

556. Nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se rešenjem o izvršenju istovremeno izrekne novčana kazna dužniku ako u određenom roku ne ispuni obavezu kada – imajući u vidu prirodu izvršne isprave i činidbu – dužnu činidbu može izvršiti i druga osoba. U pitanju je primeren rok za ispunjenje obaveze koji sud ostavlja dužniku kada je po izvršnoj ispravi dužan da učini određenu radnju koju umesto njega ne može učiniti druga osoba, kako to predviđa stav 1, člana 225. Zakona o izvršnom postupku. U konkretnom slučaju u pitanju je izvršenje radnje (iznošenje i unošenje stvari, zazidavanje otvora....) koja nije isključivo vezana za ličnost dužnika i koju može izvršiti druga osoba, te se stoga nisu stekli zakonom predviđeni uslovi da se rešenjem o dozvoli izvršenja istovremeno izrekne i novčana kazna dužniku ako u određenom roku ne ispuni obavezu. (OS Beograd, Gž. 3539/85)

NEČINJENJE I TRPLJENJE (Član 218. Zakona o izvršnom postupku)

557. Sadržina ponašanja izvršnog dužnika, protivnog obavezi da ne učini određenu radnju odn. da trpi preduzimanje određene radnje, mora biti navedeno u predlogu kojim se traži izvršenje obaveze. Iz obrazloženja: Dužnik svojim ponašanjem odbija da trpi i dozvoli da poverilac nesmetano koristi svoje pravo sezonske službenosti, pa poverilac predlogom za izvršenje traži izvršenje obaveze izvršnog dužnika na nečinjenje odn. trpljenje (sprovodi se prema odredbama člana 218. u vezi člana 45. Zakona o izvršnom postupku). Međutim, žalbom se osnovano ukazuje da je u predlogu za izvršenje nije navedena radnja dužnika koja je protivna izvršnoj ispravi odn. obavezi dužnika iz izvršne isprave. Takođe, iznose se i druge činjenice od kojih zavisi osnovanost predloga za izvršenje. U ponovnom postupku prvostepeni sud će ispitati osnovanost predloga za izvršenje: utvrdiće kako se dužnik kritičnom prilikom ponašao protivno obavezi iz izvršne isprave odn. kakvo je kritičnom prilikom bilo ponašanje dužnika koje je sprečilo poverioca da se služi svojim pravom službenosti, tj. koju obavezu iz izvršnog naslova izvršni dužnik nije izvršio u aktuelno vreme tj. na koji način je dužnik ometao poverioca u pravu prolaska. Takođe, prvostepeni sud će ispitati i da li je tom prilikom poverilac želeo da se koristi pravom koje mu je ustanovljeno izvršnom ispravom ili je želeo da se koristi prolazom na koji - po izvršnoj ispravi - nema pravo. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1380/06 od 12.09.2006. godine) - 208 -

IZVRŠNI POSTUPAK

558. Ne može se, po predlogu poverioca, rešenjem o dozvoli izvršenja kojim se dužniku nalaže da trpi preduzimanje neke radnje, istovremeno naložiti dužniku i da položi jemstvo za štetu koju bi, zbog njegovog ponašanje suprotnog obavezi, pretrpeo poverilac. (IV Opštinski sud, Beograd, I. 273/84)

PONOVNO SMETANJE DRŽAVINE (Član 220. Zakona o izvršnom postupku)

559. Nakon što je dužnik dobrovoljno ispunio obavezu ili je ista prinudno sprovedena, u slučaju ponovnog smetanja državine poverilac na osnovu iste izvršne isprave - rešenja donetog u parnici zbog smetanja državine, može podneti predlog za prinudno izvršenje, iako je protekao rok iz člana 451. Zakona o parničnom postupku. Ovaj predlog može se podneti u roku od 30 dana od saznanja za ponovno smetanje a najdocnije u roku od godinu dana po ponovljenom smetanju. Iz obrazloženja: Predlog za izvršenje obaveze po rešenju donetom u parnici zbog smetanja državine izuzetno se može podneti i posle roka od 30 dana od proteka roka koji je rešenjem određen za ispunjenje radnje odn. od izvršnosti odluke. U situaciji u kojoj je dužnik obaveze po rešenju donetom u parnici zbog smetanja državine dobrovoljno ispunio obavezu, ili je izvršenje obaveze sprovedeno prinudnim putem, poverilac bi - saglasno članu 220. Zakona o izvršnom postupku - imao pravo da ponovo, na osnovu iste izvršne isprave, traži prinudno izvršenje radi uspostavljanja pređašnjeg stanja, ukoliko je ono narušeno ponašanjem izvršnog dužnika protivno obavezi iz izvršne isprave. Prema članu 220. stav 2. ovog Zakona, i ovaj predlog se može staviti u roku od 30 dana od saznanja za ponovno smetanje državine, a najdocnije u roku od jedne godine po ponovljenom smetanju. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 714/08 (2) od 20.03.2008. godine)

560.

Izvršni sud će na predlog poverioca na osnovu iste izvršne isprave donesene u postupku za smetanje poseda po kojoj je izvršenje sprovedeno ili je dužnik dobrovoljno ispunio svoju obavezu doneti novo rešenje o izvršenju zbog ponovnog smetanja poseda ukoliko se isto u suštini ne razlikuje od ranijeg. (Okružni sud, Kraljevo, Gž. 30/95)

561.

Protiv rešenja o izvršenju kojim je dozvoljeno izvršenje zbog ponovnog smetanja državine koje se ne razlikuje u suštini od ranije utvrđenog izvršnom ispravom (član 228. ZIP) dužnik može izjaviti prigo- 209 -

IZVRŠNI POSTUPAK vor u roku od 8 dana (član 8. stav 3. ZIP) a ne po isteku ovog roka (član 51. ZIP) jer ponovno smetanje državine iako je nastupilo kao činjenica posle nastanka izvršne isprave te se nije mogla izneti u postupku u kome je izdata izvršna isprava, nije činjenica koja ukazuje da je prestalo traženo potraživanje prema izvršnoj ispravi - te se izjavljeni prigovor ima odbaciti kao neblagovremen. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 478/93)

562.

Kod ponovnog smetanja državine može se zahtevati donošenje novog rešenja o izvršenju na osnovu iste izvršne isprave u roku od 30 dana od saznanja za ponovno smetanje državine odnosno u roku od jedne godine po ponovljenom smetanju, s tim da se ovakvo pravo gubi protekom roka od 10 godina. (Okružni sud, Kraljevo, Gž. 1338/91)

563.

Mogućnost da u slučaju istovetnog smetanja poseda, poverilac zahteva da sud na osnovu iste isprave koja je izvršna, donese novo rešenje o izvršenju, ne predstavlja imperativnu odredbu, pa ne isključuje mogućnost podnošenja posebne tužbe. (Okružni sud, Kragujevac, Gž. 275/91)

564.

Zakon o izvršnom postupku nije odredio u kom vremenu se mora ponoviti smetanje poseda da bi poverilac na osnovu iste izvršne isprave mogao staviti predlog za izvršenje, pa dolazi do primene pravila o desetogodišnjem roku zastarelosti potraživanja utvrđenog sudskom odlukom (čl. 379. Zakona o obligacionim odnosima). (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 245/91)

565.

Kod ponovnog smetanja poseda nema mesta izricanju novčane kazne ukoliko se od dužnika zahteva izvršenje radnje koju može izvršiti drugo lice. (Okružni sud, Niš, Gž. 3206/80)

566.

Kod ponovljenog smetanja poseda iz člana 228. Zakona o izvršnom postupku poverilac mora podneti predlog za izvršenje, a ne može podneti predlog za novčano kažnjavanje dužnika. (Okružni sud Šabac, Gž. 90/80)

MESNA NADLEŽNOST -IZVRŠENJE ODLUKE (Član 222.Zakona o izvršnom postupku)

567. Pri izvršenju sudske odluke o predaji deteta prvenstveni zadatak suda je da, pri sprovođenju izvršenja, u najvećoj mogućoj meri zaštiti interes deteta, imajući u vidu da se se pravnosnažna odluka mora izvršiti. - 210 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu P. 326/08 od 10. 3. 2008. godine, razveden je brak stranaka a maloletna deca J. i J. N. poverena su na čuvanje i vaspitanje majci N. D. iz Niša i naloženo N. D. da decu odmah preda majci. Na predlog izvršnog poverioca a u skladu sa čl. 52 i čl. 222 i 223 ZIP-a, prvostepeni sud je odredio predloženo izvršenje. Pobijajući zakonitost rešenja o izvršenju, izvršni dužnik ističe da je prvostepeni sud nezakonito odredio izvršenje, jer je postupak izvršenja privremene mere vođen pa obustavljen, da je sud u tom postupku nezakonito postupao, i da, ne vodeći računa o interesima dece, sada dozvoljava izvršenje suprotno čl. 224. ZIP-a. Takođe navodi da se deca leče, te da je podneo tužbu za imenu odluke o poveri dece. Okružni sud je cenio ove žalbene navode pa je našao da su isti neosnovani i da ne predstavljaju razloge iz čl. 15. ZIP-a sa kojih razloga se može izjaviti žalba i koji bi razlozi mogli sprečiti izvršenje. U konkretnom slučaju reč je o izvršenju odluke iz oblasti porodičnog prava i to je normativno uređeno u čl. 222.-226. ZIP-a . U članu 224. ZIP-a određen je način sprovođenja izvršenja odluke o predaji deteta, a čl. 226. istog Zakona normativno je uređen institut oduzimanja deteta. Ovim odredbama Zakona ukazano je da se pri sprovođenju izvršenja vodi računa o potrebi da se u najvećoj meri zaštiti interes deteta. U sprovođenju izvršenja sud ne utvrđuje da li je izvršenje u najboljem interesu deteta, jer je odlukom u sporu o vršenju roditeljskog prava cenjeno šta je u najboljem interesu deteta. U konkretnom slučaju je odlučeno da deca budu kod majke. Zadatak suda u izvršenju takve odluke je da se pri sprovođenju izvršenja zaštiti interes deteta ali se pravnosnažna odluka mora izvršiti, jer se time faktičko stanje usaglašava sa pravnim stanjem. To bi značilo da sud u izvršenju sudske odluke, radnje i postupke u toku sprovođenja izvršenja prilagodi uzrastu dece, njihovoj psiho-fizičkoj zrelosti, uz sudelovanje stručnih lica, i specijalizovanih ustanova, i tako zaštiti interes dece u postupku. Prvostepeni sud je rešenje o izvršenju doneo u skladu sa Zakonom, a nakon njegovog donošenja preduzimao je izvršne radnje saglasno Zakonu i nastojao da sudsku odluku izvrši tako da to po decu bude što bezbolnije, te da sa što manje trauma ona prevaziđu ovu stresnu situaciju. Postupajući po predlogu dužnika za odlaganje izvršenja prvostepeni sud je održao ročište i na istom zatražio mišljenje stručnih lica u cilju provere navoda izvršnog dužnika da bi izvršenjem sudske odluke deca pretrpela nenadoknadivu štetu. Nakon izjašnjenja stručnih lica, prvostepeni sud je pravilno zaključio da ne stoje razlozi iz čl. 64. ZIP-a koji reguliše odlaganje izvršenja. Pri tom je sud imao u vidu mišljenje psihologa Centra sa socijalni rad u Nišu S. M. i sudskog veštaka M. M., koji su zaključili da je sprovođenje izvršenja potrebno radi zaštite psihičkog zdravlja dece. (Rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 4662/08 od 1. 07. 2008. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. 3738/08 od 26. 9. 2008. godine) MESNA NADLEŽNOST- VRAĆANJE ZAPOSLENOG NA RAD (Član 227. Zakona o izvršnom postupku)

568. Prestalo je pravo izvršnog poverioca da u izvršnom postupku traži isplatu zarade i drugih primanja za period u kojem nije radio ukoliko predlog za izvršenje radi vraćanja na rad ne podnese u roku od 30 dana od dana kada je stekao to pravo podnošenja. - 211 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Izvršni poverilac traži predlogom za izvršenje da se odredi izvršenje na sredstvima na računu dužnika, na osnovu naznačene izvršne ispravne – presude istog suda od 15.05.2003. godine a radi naplate novčanog potraživanja: zarade za period od 21.06.2003. godine do 30.04.2005. godine, regresa za godišnji odmor za 2003. i 2004. godinu (sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose) i troškove izvršnog postupka. Navedenom sudskom presudom – izvršnom ispravom tuženik je obavezan da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava iz radnog odnosa za vreme privremenog udaljavanja sa rada i prestanka radnog odnosa. Izvršni dužnik je takođe obavezan da plati parnične troškove. Relevantne odredbe: Predlog za izvršenje iz člana 227. Zakona o izvršnom postupku (koji govori o vraćanju zaposlenog na rad) može se podneti u roku od 30 dana od kada je izvršni poverilac stekao pravo da predlog podnese - član 228. Zakon o izvršnom postupku. Dakle, izvršni poverilac u konkretnom slučaju ima izvršnu ispravu o vraćanju na rad uz obavezu izvršnog dužnika da mu prizna sva prava iz radnog odnosa do povratka na rad. Okružni sud nalazi, saglasno navedenim zakonskim propisima: u ovakvoj situaciji, kada postoji izvršna isprava sa sadržinom kao u konkretnom slučaju, a predlog za izvršenje radi vraćanja na rad nije podnet u roku od 30 dana, prestaje pravo izvršnog poverioca da u izvršnom postupku traži isplatu zarade i drugih primanja koja bi mu sledovala po osnovu radnog odnosa. Iz tih razloga ovaj sud je ocenio da je prvostepeni sud predlog za izvršenje pravilno odbio kao neosnovan. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 498/07 od 21.03.2007. godine)

569. Izvršni dužnik je dužan da postupi po pravnosnažnoj sudskoj presudi i stoga kada posle poništaja rešenja o otkazu postoji obaveza poslodavca da zaposlenog vrati na rad, poslodavac je dužan da pozove zaposlenog i sprovede odgovarajući postupak u pogledu vraćanja na rad. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem o izvršenju određeno je izvršenje na osnovu pravnosnažne izvršne presude istog suda od 15.05.2006. godine - vraćanjem izvršnog poverioca na rad. Odlučeno je da, ukoliko izvršni dužnik u ostavljenom roku od osam dana ne postupi po rešenju, prema izvršnom dužniku se izriče novčana kazna u iznosu od 100.000,oo dinara a zakonskom zastupniku izvršnog dužnika - odgovornom licu, direktoru LJ.N. u iznosu od 50.000,oo dinara koja će se prinudno sprovesti po službenoj dužnosti pod pretnjom donošenja novog rešenja o izvršenju i izricanja novčane kazne u povećanom iznosu. Neosnovano je isticanje u žalbi da nije bilo mesta donošenju pobijanog rešenja o izvršenju, s obzirom na okolnost da se izvršni poverilac po pravnosnažnosti presude kojom je vraćen na rad nije obraćao izvršnom dužniku radi izvršenja presude odn. nije ni usmeno ni pismeno tražio da bude vraćen na rad. Naime, obaveza je izvršnog dužnika da postupi po pravnosnažnoj sudskoj presudi. Stav je Okružnog suda da u ovakvoj situaciji, posle poništaja rešenja o otkazu - kada postoji obaveza poslodavca da zaposlenog vrati na rad, na poslodavcu stoji obaveza, ukoliko želi da presudu o vraćanju na rad - 212 -

IZVRŠNI POSTUPAK sprovede u mirnom postupku, da pozove zaposlenog i sprovede odgovarajuću proceduru u pogledu vraćanja na rad. Kako nije bilo drugih razloga koji bi - u smislu člana 15. Zakona o izvršnom postupku - mogli da spreče izvršenje u ovoj pravnoj stvari, Okružni sud je našao da je rešenje pravilno i doneto saglasno odredbama čl. 227. do 229. Zakona o izvršnom postupku. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1878/07 od 05.12.2007. godine)

NAČIN SPROVOĐENJA IZVRŠENJA (Član 229. Zakona o izvršnom postupku)

570. Presuda kojom je obavezan tuženi da radnika rasporedi na određeno radno mesto, izvršava se kad dužnik poverioca rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima stečenim radom. (Okružni sud Beograd, Gž. 290/95)

571.

Ako su nastupile okolnosti koje onemogućavaju uključivanje radnika u proces rada, presuda o njegovom vraćanju na rad se izvršava obezbeđivanjem onih prava iz radnog odnosa koje bi radnik u tim okolnostima - ostvarivao da nije bila doneta nezakonita odluka o prestanku radnog odnosa. (VSS, Rev. 439/93)

572. Donošenje odluke u preduzeću o upućivanju radnika na plaćeno odsustvo ne predstavlja smetnju za izvršenje pravosnažne odluke o vraćanju određenog radnika na rad u to preduzeće, a njegov dalji status može biti rešen posebnim rešenjem po stupanju na rad. (Okružni sud , Kragujevac, Gž.1562/92)

573. Presudom nadležnog suda ne može se naložiti radnoj organizaciji da primi u radni odnos određenog radnika jer je to samoupravno pravo radnika takve organizacije. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 201/89)

574. Konačno rešenje o prestanku radnog odnosa ili raspoređivanje radnika na druge poslove i radne zadatke koje bude doneto posle sudske odluke o vraćanju radnika na njegove ranije poslove i radne zadatke, ima opoziciono dejstvo pa se postupak izvršenja po toj izvršnoj ispravi mora obustaviti. (Odeljenje za radne sporove SUR Srbije od 21. 10. 1987. godine) - 213 -

IZVRŠNI POSTUPAK

575. U sporu radi nedopustivosti izvršenja po izvršnoj ispravi o vraćanju radnika na rad, ne mogu se isticati prigovori kojima se otklanja prekluzija u pogledu mogućnosti pobijanja novog rešenja o prestanku radnog odnosa ili raspoređivanja na druge poslove i radne zadatke. (Odeljenje za radne sporove SUR Srbije od 21. 10. 1987. godine)

576. Odlukom opštinskog suda u Beogradu izrečena je novčana kazna starešini Saveznog sekretarijata za inostrane poslove – saveznom sekretaru zbog neizvršenja odluke o vraćanju radnika na rad. (IV opštinski sud u Beogradu, I VIII 146/86)

577. U izvršnom postupku izvršni sud je utvrdio obavezu dužnika da poverioca vrati na poslove i radne zadatke na kojima je radio do donošenja odluke o prestanku radnog odnosa, koja je poništena odlukom suda udruženog rada. Po stanovištu suda poverilac ima pravo da radi na istim poslovima do nonošenja nezakonite odluke o njegovom prestanku sa radom, jer se mora utvrditi pravni kontinuitet sa prethodnim stanjem. Nakon sprovođenja izvršenja poverilac kao i svi drugi radnici može biti, u skladu sa zakonom ili normativnim aktom, raspoređen na druge poslove kada stiče pravo dalje samoupravne zaštite ili pred sudom. (IV opštinski sud u Beogradu, I VIII. 711/85)

578. Starešina organa u državnoj upravi može biti kažnjen u izvršnom postupku zbog neizvršenja odluke o vraćanju radnika na rad. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 1031/83)

579. Nije pravilno sprovedeno izvršenje odluke suda udruženog rada od strane organizacije udruženog rada ako je njenim rešenjem kojim se radnik, u postupku dobrovoljnog izvršenja odluke suda, raspoređuje na drugo radno mesto a ne na ono koje je utvrđeno odlukom suda. Stoga se ne može u izvršnom postupku, pre nego se valjanost raspoređivanja poverioca na radno mesto utvrdi, odbiti predlog za izricanjem novčane kazne protiv dužnika niti se može obustaviti izvršni postupak. (Okružni sud u Prištini, Gž. 339/81)

580. Kod vraćanja radnika na rad u organizaciju udruženog rada dužnik je u obavezi da donese rešenje o primanju poverioca ponovo u radni odnos i raspoređivanje na osnovu odgovarajuće izvršne isprave. Nije dovoljan sporazum o preuzimanju radnika od strane druge radne organizacije niti zapisnik Komisije za međusobne odnose radnika gde je odlučeno da se poverilac prima na upražnjeno radno mesto sa određenim brojem bodova. Ostala je i dalje obaveza dužnika da donese određeno rešenje o prijemu poverioca - 214 -

IZVRŠNI POSTUPAK na rad sa rasporedom na određeno radno mesto, a tek nakon toga, ukoliko radnik bude nezadovoljan prijemom u radni odnos i rasporedom, da putem prigovora u postupku izvršenja dokazuje da je prijem na rad i raspored bio zakonit. U protivnom, dužnik može primiti poverioca na rad i rasporediti na određeno radno mesto, ukoliko se on sa time saglasi, i bez donošenja odluke. (Viši sud u Novom Sadu, Gž. 1252/80)

581. Radnik ne može ponovo biti isključen iz radne organizacije dok ne bude vraćen na rad po odluci suda udruženog rada. (Okružni sud u Svetozarevu, Gž. 395/80)

NAKNADA IZGUBLJENE ZARADE U SLUČAJU VRAĆANJA ZAPOSLENOG NA RAD (Član 230. Zakona o izvršnom postupku)

582. Ako izvršnom ispravom po kojoj je radna organizacija u obavezi da radnika vrati na poslove i radne zadatke njegovog ranijeg radnog mesta nije odlučeno o naknadi izgubljene zarade radnik koji zahteva povraćaj na rad može tražiti da izvršni sud donese rešenje do okončanja izvršnog postupka kojim se obavezuje radna organizacija da mu isplati određeni iznos na ime zarade i to rešenje ima dejstvo rešenja o izvršenju. Ovakav zahtev radnika ne utiče na njegovo pravo da svoje potraživanje naknade izgubljene zarade ostvaruje u postupku pred nadležnim sudom, a naročito ako je izvršni sud samo delimično usvojio njegov zahtev za isplatu naknade. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1185/94)

583.

Presuda kojom se potvrđuje postojanje radnog odnosa u preduzeću nalaže da radniku prizna sva prava iz tog odnosa, podobna je za sudsko izvršenje. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 167/92)

584. Kada sud u izvršnom postupku usvoji predlog za vraćanje radnika na posao i po njegovom predlogu obaveže organizaciju da mu isplati na ime ličnog dohotka iznose od pravosnažnosti presude do vraćanja na posao, to ne sprečava radnika da eventualno potraživanje ličnog dohotka po ovom osnovu, u delu koji nije obuhvaćen rešenjem izvršnog suda, ostvaruje u redovnoj parnici. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 614/92)

585. Odluka suda kojom je naloženo donošenje rešenja o ličnom dohotku usaglašenog sa opštim aktom preduzeća podobna je izvršna isprava. (Okružni sud u Požarevcu, Gž. 1111/90) - 215 -

IZVRŠNI POSTUPAK FIZIČKA DEOBA (Član 232. Zakona o izvršnom postupku)

586. Fizička deoba je moguća samo i isključivo da svaki deobničar dobije deo nepokretnosti – objekta koji predstavlja posebnu građevinsku celinu kao poseban stan. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 1/90)

587. Fizička deoba parcela koje predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište u društvenoj svojini nije moguća dok se prethodno od upravnog organa ne zatraži izveštaj da li je fizička deoba tih parcela moguća, imajući u vidu detaljan urbanistički plan. (Okružni sud u Požarevcu, Gž. 77/90)

588. Fizička deoba je moguća samo i isključivo da svaki deoničar dobije deo od nepokretnosti - objekata koji predstavljaju posebnu građevinsku celinu kao poseban stan. (Opštinski sud u Negotinu, I. 146/90)

589. Fizička deoba u izvršnom postupku moguća je uz neznatno umanjenje vrednosti stvari (predmeta deobe), kada je to neophodno za deobu. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 1171/88)

590. U slučaju kada je fizička deoba suvlasničkih zgrada učesnika moguća bez smanjenja njihove vrednosti, ispunjeni su zakonski uslovi za fizičku deobu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 428/85)

591. Kada poverilac traži fizičku deobu stvari (stambene zgrade) i uz zahtev prilaže izvršnu ispravu, o tome će odlučiti izvršni sud po odredbama člana 238. do 242. ZIP, a nema mesta sprovođenju vanparničnog postupka. (Okružni sud, Titograd, Gž. 987/83)

592. Kupac dela nekretnina od naslednika pre izvršene fizičke deobe, a koji nije sanaslednik nema pravo da podnese predlog za fizičku deobu protiv ostalih naslednika. (Okružni sud, Šabac, Gž. 133/80) - 216 -

IZVRŠNI POSTUPAK DEOBA PRODAJOM (Član 233. Zakona o izvršnom postupku)

593. Sud će stvari u izvršnom postupku između suvlasnika sprovesti tako što će prvo da deli stvari koje nisu deljive, s obzirom da se deoba ovih stvari ne može da izvrši srazmerno suvlasničkim udelima. Potom će sud deobom deljivih stvari da uveća deo stranke koja je manje primila deobom nedeljivih stvari, s obzirom na dinarsku protivvrednost određenu u izvršnoj ispravi, tako da vrednost stvari pri konačnoj deobi bude jednaka. Tek ako je to nemoguće ostvariti stranka koja je dobila deobom stvari veće vrednosti bila bi u obavezi da razliku do suvlasničkog udela isplati drugoj stranci. (Okružni sud, Kragujevac, Gž.1229/93)

594.

Izvršna isprava koja ne predviđa deobu zajedničke stvari nije podobna u smislu člana 20. Zakona o izvršnom postupku za fizičku deobu. Izvršni sud je ovlašćen samo da odluči o načinu deobe, da li će se deoba izvršiti fizički ili prodajom ako to nije predviđeno izvršnom ispravom, niti su se stranke o tome sporazumele. (Okružni sud, Kraljevo, Gž. 1408/93)

595.

Ne može se dozvoliti deoba nepokretnosti javnom prodajom bez pismenih dokaza o nepokretnosti i pravu svojine pošto ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 62/86)

596.

U postupku razvrgnuća imovinske zajednice prodajom na javnoj dražbi fizički nedeljivog stana, odnosno porodične stambene zgrade, sud će priznati pravo korišćenja stana suvlasniku, koji je i do tada u tom stanu, odnosno zgradi stanovao, samo ako taj stan, odnosno zgrada nisu fizički deljivi bez obzira na veličinu njegovog dela. (Viši sud u Novom Sadu, Gž. 3112/84)

597.

Ne može se odbiti predlog za deobu zajedničke stvari prodajom zbog toga što poravnanjem ne osnovu koga se traži deoba nije utvrđeno da stranke imaju pravo i na deobu prodajom. U konkretnom slučaju traži se deoba zajedničke stvari na osnovu izvršne isprave – sudskog poravnanja. U takvom slučaju, deoba se ima izvršiti u svemu prema propisima Zakona o izvršnom postupku, a ne prema pravnim pravilima vanparničnog postupka. Po pravnim pravilima vanparničnog postupka deoba zajedničke stvari vrši se u slučajevima kada ne postoji izvršna isprava, a među suvlasnicima nema spora o predmetu deobe i o veličini udela. Pošto je rešenjem utvrđeno da nema mesta fizičkoj deobi, ima mesta da se deoba izvrši prodajom kuće u svemu prema propisima Zakona o izvršnom postupku. (Okružni sud, Niš, Gž. 867/81) - 217 -

IZVRŠNI POSTUPAK TROŠKOVI POSTUPKA (Član 234. Zakona o izvršnom postupku)

598.

U postupku fizičke deobe stvari svi učesnici, u pravilu, snose troškove postupka na jednake delove, a u obračun potrebnih troškova ulaze ne samo troškovi predlagača, već i troškovi protivnika, koji su u zajedničkom interesu svih deobničara. (Okružni sud u Nišu, Gž. 2437/84)

NAČIN SPROVOĐENJA IZVRŠENJA (Član 236. Zakona o izvršnom postupku)

599.

Na osnovu presude kojom je dužnik obavezan na trpljenje uknjižbe prava svojine na nepokretnosti, može se zahtevati prinudno izvršenje i posle isteka roka od deset godina iz člana 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zato što se tu ne radi o potraživanju iz obligaciono-pravnih odnosa, nego o stvarnom pravu poverioca koje, kao apsolutno pravo, ne zastareva. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 70/93)

600.

Da bi se dozvolio upis prava vlasništva u zemljišne i druge javne knjige na posebnom objektu potrebno je da se objekat vodi kao posebno zemljišno-knjižno telo kao i da je u momentu sticanja bio stambeni. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 6260/89)

601.

Nije dozvoljena revizija protiv pravosnažnog rešenja donetog u postupku za upis prava na nepokretnosti u zemljišne knjige na osnovu pravosnažne presude. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2475/88)

602.

Kada je upis prava svojine u zemljišnoj knjizi izvršen na osnovu pravosnažne odluke suda koja je kasnije, po izjavljenoj reviziji, ukinuta, nema mesta uspostavi ranijeg stanja u zemljišnim knjigama bez brisovne izjave ili takozvane brisovne tužbe iz paragrafa 68. bivšeg Zakona o zemljišnim knjigama. (Viši sud u Subotici, Gž. 1335/88)

603.

Uknjižba prava korišćenja na nepokretnosti koje je sudskom odlukom priznato poveriocu, vrši se po odredbama Zakona o izvršnom postupku, a ne podnošenjem zahteva zemljišno-knjižnom sudu radi uknjižbe. (Viši sud u Novom Sadu, Gž. 1490/86) - 218 -

IZVRŠNI POSTUPAK

604. Uknjižbom se, kao vrstom upisa, definitivno stiču zemljišno-knjižna prava od trenutka podnetog zahteva, pa je stoga nužno da se sve potrebne isprave podnesu istovremeno sa zahtevom za uknjižbu. Zbog toga se tražena uknjižba ne može izvršiti na osnovu isprave priložene tek u žalbi protiv rešenja kojim je odbijena molba za uknjižbu prava svojine. (Viši sud u Novom Sadu, Gž. 1234/86)

605. Sam upis, prilikom obnove zemljišnih knjiga, bez valjanog osnova, nije dovoljan za sticanje prava korišćenja. (Vrhovni sud Vojvodine, Pž. 29/82)

606. Pravo svojine na nepokretnostima stiče se upisom u zemljišnu knjigu, a ne zaključenjem kupoprodajnog ugovora uz overu potpisa na ugovoru. Ugovor je pravni osnov sticanja (justus titulus) i može se tražiti njegovo izvršenje. Za sticanje svojine potrebna je i uknjižba (modus akvirenai). (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 21/81)

607.

Izvršenje radi nenovčanog potraživanja (uknjižba prava služnosti u zemljišnim knjigama) može se sprovesti i pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju (čl. 41. ZIP). (VŠS, Novi Sad, Gž. 2633/80) SVOJSTVO IZVRŠNOG DUŽNIKA (Član 242. Zakona o izvršnom postupku)

608. S obzirom da su pravila o dostavljanju pravnim licima u izvršnom postupku u trgovinskim stvarima imperativne prirode, obaveza je suda da dostavljanje rešenja o izvršenju vrši poštujući redosled njihove primene. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je - prema stavu drugostepenog suda - pravilno postupio kada je pobijanim rešenjem odbio predlog izvršnog dužnika za ukidanje potvrde izvršnosti predmetnog rešenja o izvršenju, jer su u konkretnom slučaju bili ispunjeni zakonski uslovi iz člana 244. Zakona o izvršnom postupku. Naime, dostava rešenja o izvršenju izvršnom dužniku pokušana je na registrovanoj adresi sedišta izvršnog dužnika, a nakon toga i na adresi prebivališta zakonskog zastupnika izvršnog dužnika koja je dobijena od strane policije. Tek pošto je dostava ostala bez uspeha, jer izvršni dužnik odn. zakon- 219 -

IZVRŠNI POSTUPAK ski zastupnik izvršnog dužnika nisu preuzeli predmetnu pošiljku po dostavljenom izveštaju ovlašćenog radnika pošte, dostavljanje rešenja o izvršenju izvršnom dužniku je izvršeno isticanjem na oglasnu tablu suda. Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju postupio prema pravilima o dostavljanju pravnom licu u izvršnom postupku, shodno kojima se dostavljanje prvo vrši na adresu sedišta pravnog lica koja je upisana u registar nadležnog organa. Samo ako je ovakvo dostavljanje bezuspešno, sud je ovlašćen da dostavu vrši na adresu lica ovlašćenog za zastupanje pravnog lica koje je upisano u registar. Ako je i ovakvo dostavljanje bezuspešno, tek onda se vrši isticanjem pismena na oglasnu tablu suda. Saglasno iznetom, žalbeni navodi izvršnog dužnika nisu od uticaja na drugačiju odluku suda u ovoj pravnoj stvari, budući da je dostavljanje rešenja o izvršenju izvršnom dužniku izvršeno na zakonit način. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 459/11 od 01.04.2011. godine)

SADRŽINA PREDLOGA ZA IZVRŠENJE (Član 243. Zakona o izvršnom postupku)

609. Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave koji ne sadrži sve što je Zakonom o izvršnom postupku propisano - sud će odbaciti. Bez uticaja je činjenica da izvršni dužnik ima nerezidentni račun, jer i broj ovog računa mora biti sadržan u predlogu kako bi se rešenje moglo sprovesti. Iz obrazloženja: U konkretnoj pravnoj stvari proizlazi da je prvostepeni sud, zaključkom od 05.05.2006. godine, naložio izvršnom poveriocu da dostavi broj nerezidentnog računa za izvršnog dužnika. Navedeni zaključak izvršni poverilac je primio dana 20.07.2006. godine, ali po navedenom zaključku nije postupio. U samom predlogu za izvršenje izvršni poverilac je naveo tekući račun izvršnog dužnika kod naznačene banke. Odredbom člana 243. stav 1. Zakona o izvršnom postupku propisano je da u predlogu za izvršenje, pored obavezne sadržine predviđene članom 49. istog Zakona, moraju biti označeni sledeći podaci: matični broj izvršnog dužnika, poreski broj izvršnog dužnika, imena banaka i brojevi računa izvršnog dužnika kod poslovnih banaka i ime banke i broj računa izvršnog poverioca. Kako proizlazi da izvršni poverilac nije dostavio nerezidentni račun izvršnog dužnika, to je prvostepeni sud pravilno odlučio da se takvo izvršenje ne može sprovesti te nije doneo rešenje o izvršenju, te je - u vezi sa odredbom člana 103. stav 4. Zakona o parničnom postupku - predlog odbacio kao neuredan. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2186/06 od 09.11.2006. godine)

610. Uredan je predlog ako poverilac označi ime, ali ne i sedište poslovne banke. - 220 -

IZVRŠNI POSTUPAK Ime poslovne banke čini njen naziv i eventualno oblik organizovanja, ali ne i njeno sedište. Stoga je predlog za izvršenje u trgovinskim stvarima, u kome je navedeno ime banke izvršnog dužnika, uredan - iako nije navedeno sedište te banke. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda, sa sednica Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine i Odeljenja za privredne prestupe i upravno-računske sporove od 26.09.2005. godine )

DOSTAVLJANJE (Član 244. Zakona o izvršnom postupku)

611. Uredna je dostava koja će se izvršiti pribijanjem na oglasnu tablu suda, ukoliko ostanu bezuspešni pokušaji dostave na adresu sedišta pravnog lica upisanog kod Agencije za privredne registre i statutarnom zastupniku.

Iz obrazloženja: Pre svega, sud je morao dostaviti rešenje izvršnom dužniku i to na adresu koja se nalazi u predlogu za izvršenje ili promenjenu adresu iz APR-a. Potom – a takav je slučaj u konkretnoj situaciji - ukoliko na navedeni način dostavljanje nije bilo uspešno (promenjena adresa izvršnog dužnika odn. isti je nepoznat na označenoj adresi), pribaviće adresu statutarnog zastupnika i njemu izvršiti dostavu predloga za izvršenje i rešenja o izvršenju. I taj pokušaj suda je u konkretnom slučaju ostao bezuspešan, jer je i statutarni zastupnik (upisan kod APR-a za izvršnog dužnika) odseljen sa upisane adrese na koju je pokušana dostava prema stanju u spisima. Zbog toga je obaveza suda bila da dostavljanje izvrši u smislu člana 244. Zakona o izvršnom postupku, s obzirom da se radi o pravnim licima - privrednim subjektima i izvršenju u privrednim stvarima u kojima je predviđen posebni način dostave u odredbama navedenog člana - preko oglasne table suda. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1275/10 (2) od 29.04.2010. godine)

612. Dostavljanje izvršeno pravnom licu na adresu koja u momentu dostavljanja nije bila upisana u registar nadležnog organa je nezakonito., pre dostavljanja, nije Dokaz o zakonitom uručenju pismena ne predstavlja pečat pravnog lica na dostavnici po kojoj je dostavljanje vršeno na ranije upisanoj adresi u situaciji kada se o ništavosti prenosa udela u pravnom licu, pa i o primopredaji pečata, vodi spor. - 221 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Potvrda pravosnažnosti rešenja o izvršenju istog suda ukinuta je stavom I izreke prvostepenog rešenja. Zaključak prvostepenog suda da dostavljanje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, u vreme dostavljanja, nije bilo zakonito - pravilan je. Relevantne odredbe: Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlašćenom za primanje pismena – član 128. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Dostavljanje pravnim licima se vrši na adresu sedišta pravnog lica upisanog u registar pravnih lica, a ako je ovakvo dostavljanje neuspešno, na adresu lica ovlašćenog za zastupanje, koja adresa je upisana u registru - član 244. Zakona o izvršnom postupku. Iz pravilno utvrđenih činjenica proizašao je pravilan zaključak da dostavljanje nije izvršeno u skladu sa članom 244. Zakona o izvršnom postupku, jer nije izvršeno na onu adresu koja je kao adresa sedišta izvršnog dužnika bila upisana u registar Agencije za privredne subjekte u momentu kada je dostavljanje bilo vršeno. Iako dostavnica, u smislu člana 144. Zakona o parničnom postupku, predstavlja javnu ispravu za koju postoji pretpostavka da su tačne činjenice koje su u nju unete, u smislu člana 230. istog Zakona. Međutim, ova zakonska pretpostavka je oboriva. Tačnost ove pretpostavke u konkretnom slučaju izvršni dužnik je oborio dostavljajući dokaze izvode izdate od nadležnog organa za registraciju privrednih subjekata, da u vreme kada je vršeno dostavljanje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave sedište izvršnog dužnika nije bilo na adresi gde je dostava vršena, već na drugoj adresi, na kojoj dostava nije vršena, niti pokušana. Bez uticaja na to je i činjenica da se na dostavnici nalazi i pečat izvršnog dužnika koji inače ne predstavlja obavezni element dostavnice, već predstavlja element na osnovu koga se može na relativno pouzdan način utvrditi da li je lice koje koristi pečat ovlašćeno za prijem pismena. Kako se u konkretnom slučaju, a to proizlazi iz stanja u spisima, između stranaka zapravo vodi spor o njihovim ovlašćenjima u izvršnom dužniku kao pravnom licu (što se reflektovalo i na primopredaju pečata), tim pre stavljanje pečata na dostavnicu nije relevantan podatak kakav bi bio po redovnom toku stvari da takvog spora između stranaka nema. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1236/10 (1) od 22.04.2010. godine)

613. Prvostepeni sud neće po službenoj dužnosti tražiti adresu izvršnog dužnika od Agencije za privredne registre. Ukoliko adresa nije ista u Agenciji i u predlogu za izvršenje - predlog će se odbaciti, bez prethodnog pokušaja dostave na naznačenu adresu iz samog predloga. Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je u predlogu za izvršenje kao adresu izvršnog dužnika naveo konkretnu ulicu i broj. Prvostepeni sud je dopisom od 16.05.2006. godine zahtevao od Agencije za privredne registre da sudu dostavi sedište i adresu izvršnog dužnika, a da prethodno nije pokušao dostavu na označenu adresu dužnika. Iz fotokopije izvoda o registraciji privrednog subjekta koji je dosta- 222 -

IZVRŠNI POSTUPAK vljen prvostepenom sudu, proizlazi da se sedište izvršnog dužnika nalazi na drugoj adresi, a ne na onoj koju je izvršni poverilac naveo u predlogu za izvršenje. Prvostepeni sud je zaključkom od 23.10.2006. godine zahtevao od izvršnog poverioca da dostavi četiri nova predloga sa tačnim sedištem i adresom izvršnog dužnika. Novim predlogom za izvršenje izvršni poverilac je kao sedište izvršnog dužnika naveo ponovo različitu adresu. Nakon toga, prvostepeni sud pobijanim rešenjem odbacuje predlog. Odredbom člana 244. Zakona o izvršnom postupku propisano je da se dostavljanje pravnim licima vrši na adresu sedišta pravnog lica upisanog u registar pravnih lica. U slučaju da je ovakvo dostavljanje neuspešno, izvršiće se na adresu lica ovlašćenog za zastupanje koje je upisano u registru. Međutim, iz spisa ne proizlazi da je prvostepeni sud pokušao dostavu izvršnom dužniku, pa je neosnovano odbacio predlog, jer je iz izvoda o registraciji privrednih subjekata utvrdio da izvršni dužnik ima naznačeno sedište. Naime, iz izvršne isprave, odnosno iz predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave od 26.02.2001. godine proizlazi sedište dužnika, pa je pravilno izvršni poverilac ovu adresu naznačio kao sedište izvršnog dužnika. Postupanje prvostepenog suda da po službenoj dužnosti zahteva od Agencije za privredne registre adresu izvršnog dužnika, nije pravilno. Naime, obaveza prvostepenog suda je bila da - ukoliko je predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave u skladu sa izvršnom ispravom - donese rešenje o izvršenju, da pokuša dostavu tog rešenja izvršnom dužniku na navedenu adresu, pa da - ukoliko se izvršni dužnik ne nalazi da toj adresi - zaključkom od izvršnog poverioca zahteva dostavu tačne adrese izvršnog dužnika. Tek ukoliko izvršni poverilac ne bi postupio po ovom nalogu suda, postojala bi osnova za odbacivanje predloga, a u smislu člana 103. stav 3. Zakona o parničnom postupku. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 2525/06 od 01.12.2006. godine)

VERODOSTOJNA ISPRAVA NA OSNOVU KOJE SE MOŽE SPROVESTI SKRAĆENI IZVRŠNI POSTUPAK (Član 253.Zakona o izvršnom postupku)

614. Na osnovu privremenih situacija se može tražiti izvršenje, jer one imaju sve elemente fakture, zbog čega predstavljaju verodostojnu ispravu Međutim, privremene situacije nisu istovremeno i sredstvo plaćanja, pa se ne može tražiti izvršenje po skraćenom postupku.

Iz obrazloženja: Skraćeni izvršni postupak se - prema odredbama člana 253. Zakona o izvršnom postupku - može sprovesti na osnovu svake verodostojne isprave kojom se na nesumnjiv način dokazuje postojanje, iznos i dospelost poveriočevog potraživanja. Neke od izvršnih isprava su izričito pobrojane tačkama od 1.-7., ali je prepuštena mogućnost da se kao verodostojne isprave na osnovu kojih se može odrediti skraćeni izvršni postupak pojave i isprave van pobrojanih. - 223 -

IZVRŠNI POSTUPAK Prema tome, tačni su žalbeni navodi da se skraćeni izvršni postupak ne mora sprovesti samo po onim verodostojnim ispravama koje su navedene u ovoj zakonskoj odredbi. Međutim, članom 36. stav 5. Zakona o izvršnom postupku predviđeno je da se - kada verodostojna isprava predstavlja i sredstvo plaćanja - na zahtev izvršnog poverioca sprovodi skraćeni postupak izvršenja. Izvršni poverilac je u konkretnom slučaju postupak izvršenja po skraćenom postupku predložio na osnovu privremenih situacija, koje predstavljaju verodostojne isprave. Dakle, pravilno je stanovište prvostepenog suda da privremene situacije – zato što ne predstavljaju i sredstvo plaćanja, već samo verodostojnu ispravu - ne mogu biti osnov za donošenje rešenja i sprovođenje skraćenog izvršnog postupka. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, I. 338/07 od 14.02.2007. godine)

PRIGOVOR (Član 256. Zakona o izvršnom postupku)

615. Kada sud donosi rešenje o izvršenju na osnovu menice kao verodostojne isprave u skraćenom postupku izvršenja, ne može se upuštati u ispitivanje pravnog posla koji je bio osnov izdavanja menice. Iz obrazloženja: Imajući u vidu da su ispunjeni svi zakonski uslovi za donošenje rešenja o izvršenju u skraćenom izvršnom postupku na osnovu navedene menice, sud je pravilno to rešenje i doneo. Veće prvostepenog suda cenilo je prigovor kojim izvršni dužnik osporava navedeno rešenje u skladu sa odredbama člana 258. Zakona o izvršnom postupku, pa je pravilno – i prema stanovištu ovoga suda - našlo da isti nije osnovan. U skraćenom izvršnom postupku prigovor protiv rešenja kojim se određuje izvršenje može se podneti iz tačno definisanih razloga iz člana 256. Zakona o izvršnom postupku, a članom 257. istog predviđeno je koje dokaze je izvršni dužnik pri podnošenju prigovora dužan da dostavi uz isti, kao dokaze za navode iz prigovora. Imajući u vidu razloge koje je izvršni dužnik naveo u prigovoru i dokaze koje je uz isti dostavio, prvostepeno veće pravilno nalazi da prigovor nije osnovan. Verodostojna isprava na osnovu koje je određeno izvršenje u skraćenom postupku je menica, koja je strogo formalna i apstraktna hartija od vrednosti, pa se stoga, pri zahtevu za određivanje izvršenja po osnovu menice, sud ne može upuštati u pravni posao koji je bio osnov za izdavanje iste menice. Ukoliko je menica predata blanko odn. nepopunjena poveriocu, podrazumeva se da je volja stranaka bila da sam poverilac u nju unese podatke o visini duga. Eventualna netačnost unetih podataka može se kontrolisati i osporavati u drugom postupku, a ne u skraćenom postupku izvršenja po navedenoj menici. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1527/10 od 13.05.2010. godine) - 224 -

IZVRŠNI POSTUPAK

616. Dokazi koje izvršni dužnik mora dostaviti uz prigovor na rešenje o izvršenju, doneto u skraćenom izvršnom postupku, zavise od razloga navedenih u prigovoru i izričito su zakonom predviđeni. Iz obrazloženja: Odlučujući o osnovanosti navedenog prigovora, podnetog na rešenje o izvršenju donetog u skraćenom postupku, pravilno je prvostepeni sud, postupajući u smislu člana 258. Zakona o izvršnom postupku, našao da isti nije osnovan. Relevantne odredbe: Razlozi zbog kojih je dozvoljen prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog u skraćenom izvršnom postupku predviđeni su odredbama člana 256. Zakona o izvršnom postupku. Ti razlozi su: da je u ispravu unet neistinit sadržaj; da je isprava potpisana od neovlašćenog lica; da je obaveza iz isprave izvršena; da obaveza iz isprave nije dospela i da istovremeno dospela obaveza izvršnog poverioca iz isprave nije ispunjena - član 256. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Izvršni dužnik obavezan je da uz prigovor podnese i dokaze, i to - zavisno od razloga koji se u prigovoru navode - određene i kvalifikovane dokaze - član 257. Zakona o izvršnom postupku. Dakle, samo navedeni i izričito zakonom opredeljeni razlozi mogu biti razlozi podnošenja prigovora protiv rešenja o izvršenju donetih na osnovu skraćenog postupka. Prvostepeni sud, imajući u vidu navode iz prigovora koji se odnose na pogrešno upisanu visinu dugovanja i pogrešno upisano dospeće menice, pravilno nalazi da su razlozi osporavanja rešenja o izvršenju izneti u prigovoru zapravo razlozi neistinite sadržine verodostojne isprave - menice, koja istovremeno predstavlja i sredstvo plaćanja i na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju u skraćenom postupku. Kako je, shodno članu 257. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, u situaciji kada izvršni dužnik osporava rešenje o izvršenju doneto u skraćenom postupku iz razloga neistinite sadržine isprave na osnovu koje je ono doneto, on dužan da dostavi pravnosnažnu sudsku odluku kojom je utvrđena neistinitost isprave ili izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti ako tvrdi da je isprava neistinita to je prvostepeni sud pravilno, nalazeći da izvršni dužnik nije dostavio dokaze u smislu citiranog člana, našao da nisu osnovani i dokazani njegovi navodi iz prigovora. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2057/2010 od 08.07.2010. godine)

POKRETANJE POSTUPKA OBEZBEĐENJA (Član 260. Zakona o izvršnom postupku)

617. Kod odluka o merama obezbeđenja ne može se primenjivati pravilo o presuđenoj stvari jer se određivanjem mere obezbeđenja (privremene mere) ne presuđuje, već samo obezbeđuje predmetno potraživanje poverioca za određeni period. - 225 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Odluku o meri obezbeđenja sud je ovlašćen da donese u svim fazama postupka kad su zato ispunjeni zakonski uslovi, sve dok njeno izvršenje ne bude sprovedeno. Pravilo o presuđenoj stvari se ne može primenjivati kod odluka o merama obezbeđenja, jer se određivanjem mere obezbeđenja ne presuđuje, već samo obezbeđuje predmetno potraživanje poverioca za određeni period. Odluka o privremenoj meri zavisi od postojanja okolnosti odn. razloga zbog kojih se ona traži i zavisi od momenta kad su se stekli uslovi za njeno donošenje. To znači da sud može u jednoj fazi postupka odbiti predlog za određivanje privremene mere zbog nepostojanja uslova. Međutim, ako dođe do promenjenih okolnosti, sud može odrediti istu meru, ako su za to ispunjeni uslovi bez obzira što je u prethodnoj fazi postupka odbio. U konkretnom slučaju sud nije obrazlagao (niti uzeo u obzir prilikom odlučivanja) da je tužilac u novopostavljenom predlogu za određivanje privremene mere izneo druge razloge, koji nisu bili navedeni u prvobitno postavljenom predlogu za određivanje privremene mere koji je pravosnažno odbijen od strane suda (da je tuženi svojim ponašanjem onemogućio poslovanje društva, te društvu preti da stane sa poslovanjem zbog čega bi zaposleni radnici ostali bez posla, jer je za donošenje svih bitnih odluka društva, potrebna saglasnost oba člana društva (prema članu 7. st. 1. i čl. 3. st. 6. Aneksa Ugovora o izmenama i dopunama osnivačkog akta društva). Navedeno je da tuženi kao manjinski vlasnik sa 20% udela u potpunosti onemogućava rad i upravljanje tužioca kao većinskog vlasnika sa 80% udela. Dakle, u žalbi tužioca se osnovano navodi da je naznačeni novodostavljeni predlog za određivanje privremene suštinski drugačiji od istog predloga koji je sudu podnet prilikom podnošenja tužbe. U novom predlogu izneti su novi razlozi koji ranijim predlogom nisu obuhvaćeni, a koje prvostepeni sud nije ni cenio, zbog čega je pogrešno primenio odredbu čl. 279. st. 1. Zakona o parničnom postupku i pogrešno postupio kada je odbacio predlog tužioca za određivanje privremene mere. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 6788/10 od 25.02.2010. godine)

SHODNA PRIMENA ODREDABA ODREĐENIH ZAKONA (Član 263. Zakona o izvršnom postupku)

618.

Rešenje o određivanju privremene mere je uvek rešenje o izvršenju koje se sprovodi u granicama određenim tim rešenjem bilo da se određuje po odredbama ZIP-a, ili drugih zakona, bez obzira da li se privremena mera određuje u izvršnom, parničnom ili vanparničnom postupku. Stoga dužnik rešenje o određivanju privremene mere i u parničnom i vanparničnom postupku u smislu člana 244. a u vezi člana 48. ZIP-a, može pobijati samo prigovorom u tom postupku. Žalba dužnika izjavljena protiv rešenja o privremenoj meri ima se smatrati prigovorom, o kome na osnovu člana 49. ZIP-a odlučuje onaj prvostepeni sud koji je privremenu meru odredio. (Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije, 19. 02. 1996. godine)

619. Protiv drugostepenog rešenja o privremenoj meri donetoj u parničnom postupku revizija nije dozvoljena. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 63/92) - 226 -

IZVRŠNI POSTUPAK

620.

U prigovoru izjavljenom na rešenje o određivanju privremene mere, dužnik može uspešno istaći samo one navode, koji u smislu odredaba člana 50. ZIP-a sprečavaju izvršenje, a ne i one, koji se odnose na sporne činjenice. (Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 2533/91)

621. Žalba protiv privremene mere predstavlja prigovor. Žalba tužene predstavlja prigovor protiv odluke o privremenoj meri o čemu je nadležan da odluči prvostepeni sud. Naime, prema čl. 244. ZIP, i na odluke iz postupka osiguranja u pogledu pravnih sredstava u izvršnom postupku primenjuju se odredbe čl. 8. st. 2. i čl. 48. istog zakona. To znači da je prigovor isključivo pravno sredstvo i protiv rešenja o merama osiguranja, osim kad se radi o odluci o troškovima, s tim što se u prigovoru mogu izneti kako razlozi iz čl. 50. ZIP, tako i svaki drugi razlog koji ukazuje na nezakonitost rešenja o meri osiguranja. (VŠS Novi Sad, Gž. 1076/82)

NADLEŽNOST I SASTAV SUDA (Član 264. Zakona o izvršnom postupku)

622. U situaciji da je predlog za određivanje privremene mere podnet posle pokretanja parničnog odn. drugog postupka, u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja čije se obezbeđenje traži, onda u postupku obezbeđenja takvog potraživanja odluke donosi onaj sud koji odlučuje o potraživanju. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Privremena mera se može odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okončanju tih postupaka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno - član 291. Zakona o izvršnom postupku. Funkcionalna nadležnost suda za odlučivanje u postupku obezbeđenja određuje se u zavisnosti od toga da li je postupak obezbeđenja pokrenut pre pokretanja parničnog postupka u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja istovremeno sa pokretanjem parničnog postupka ili u toku njegovog trajanja ili po njegovom okončanju, ali pre nego što je postupak izvršenja sproveden - član 291. Zakona o izvršnom postupku. Potraživanje se samo obezbeđuje u postupku obezbeđenja, dok se o osnovanosti tog potraživanja odlučuje u drugom postupku. Sredstvo obezbeđenja, pa i privremena mera, nije sama sebi cilj već je - 227 -

IZVRŠNI POSTUPAK njena svrha da omogući tj. olakša prinudno ostvarenje potraživanja kada se za to ispune uslovi i time spreči da dužnik, a eventualno i treća lica, svojim radnjama to onemoguće ili znatno otežaju. Postupak obezbeđenja nije samostalan postupak, već je on u funkciji onog postupka u kome se odlučuje o potraživanju čije se obezbeđenje traži. Iz tih razloga se ne može razdvojiti postupak odlučivanja o privremenoj meri od postupka odlučivanja o glavnom zahtevu. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 456/11 od 02.03.2011. godine)

623. Zbog toga što samo iz ocene podnetih dokaza proizilazi verovatnost postojanja potraživanja čije se obezbeđenje traži, to označavanje numeracije parničnih predmeta u predlogu za određivanje privremene mere, po tužbama koje je svaki od predlagača pojedinačno podneo protiv protivnika predlagača osnovnom sudu a radi naplate novčanih potraživanja, ne predstavlja adekvatan dokaz o postojanju novčanog potraživanja prema protivniku predlagača, čije se obezbeđenje traži predloženom privremenom merom. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju pravilno zaključio da se nisu kumulativno stekli uslovi iz člana 1018. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi za određivanje privremene mere (privremena mera zabrane otuđenja ili raspolaganja brodom, čuvanja i zaustavljanja broda, radi obezbeđenja novčanog potraživanja predlagača, može se odrediti ukoliko predlagač učini verovatnim postojanje svog potraživanja i postojanje opasnosti da će, bez određivanja privremene mere, protivnik - otuđenjem broda, njegovim prikrivanjem, uklanjanjem ili na drugi način - osujetiti ili znatno otežati kasnije ostvarivanje predlagačevog potraživanja). Označavanje u predlogu za određivanje privremene mere predmeta po tužbama koje je svaki predlagač pojedinačno podneo protiv ovde protivnika predlagača pred naznačenim Osnovnim sudom radi isplate novčanih potraživanja, ne znači i da su predlagači učinili verovatnim postojanje novčanih potraživanja prema protivniku predlagača čije obezbeđenje traže predloženom privremenom merom. To prvostepeni sud pravilno zaključuje. Naime, verovatnost postojanja potraživanja proizlazi iz ocene dokaza u vezi sa pravnim osnovom novčanog potraživanja, kao i dokaza u vezi sa visinom, pa je pravilno prvostepeni sud zaključio da podnošenje pojedinačnih tužbi, koje su predlagači podneli pred naznačenim Osnovnim sudom nije adekvatan dokaz o postojanju novčanog potraživanja predlagača prema ovde protivniku predlagača, da bi se predložena privremena mera i odredila. Pri tome, član 264. stav 3. Zakona o izvršnom postupku predviđa da odluku o privremenoj meri donosi onaj sud koji odlučuje o osnovanosti potraživanja čije se obezbeđenje traži. Kako nisu kumulativno ispunjeni uslovi predviđeni članom 1018. pomenutog Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je predloženu privremenu meru odbio. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pvž. 30/11(2) od 19.01.2011. godine) - 228 -

IZVRŠNI POSTUPAK

624. U postupku po žalbi protiv rešenja o prekidu postupka ne postoje uslovi da drugostepeni sud odluči o predlogu za određivanje privremene mere o kome prvostepeni sud nije odlučio pre donošenja rešenja o prekidu - drugostepeni sud može odlučivati samo o predlogu koji je podnet u toku postupka po žalbi, a ne i o onom koji je podnet pred prvostepenim sudom. Iz obrazloženja: Predloženo je da se prvostepeno rešenje ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da se preinači i odbije predlog za prekid a predmet vrati prvostepenom sudu na dalje postupanje ili da se - za slučaj odbijanja žalbe tužioca - odluči o njegovom predlogu za određivanje privremene mere od strane drugostepenog suda. Privredni apelacioni sud smatra da ne postoje uslovi da taj sud odluči o tužiočevom predlogu za određivanje privremene mere, kako on to predlaže u žalbi za slučaj da žalba bude odbijena. Relevantne odredbe: Ako je postupak obezbeđenja pokrenut istovremeno ili po pokretanju parničnog postupka, o ovom predlogu odlučuje sud koji odlučuje o potraživanju - član 264. stav 3. Zakona o izvršnom postupku. Ako je predlog za obezbeđenje podnet pred sudom pred kojim se vodi postupak po žalbi protiv odluke o glavnoj stvari, odnosno u postupku po vanrednom pravnom leku, taj sud će odlučiti o predloženom sredstvu obezbeđenja i o tome bez odlaganja obavestiti prvostepeni sud - član 264. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Dakle, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za postupanje drugostepenog suda saglasno članu 264. stav 4. Zakona o izvršnom postupku, jer je predlog za određivanje privremene mere podnet u tužbi koja je predata prvostepenom sudu preporučeno preko pošte dana 26.03.2010. godine. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 723/11 (2) od 18.02.2011. godine)

625. Postupak obezbeđenja nije samostalan postupak, već je on "u funkciji" drugog postupka, onog u kome se odlučuje o potraživanju čije se obezbeđenje traži. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, predlog poverioca čini nedozvoljenim činjenica da postupak obezbeđenja nije samostalan postupak, već postupak koji je "u funkciji" drugog postupka. U postupku obezbeđenja samo se obezbeđuje potraživanje, dok se o osnovanosti tog potraživanja odlučuje u drugom postupku. Sredstvo obezbeđenja, pa i privremena mera, nije sama sebi cilj, već je njena svrha da omogući, olakša prinudno ostvarenje potraživanja kada se za izvršenje ispune uslovi i time spreči da dužnik, a eventualno i treća lica, svojim radnjama to znatno otežaju ili onemoguće. - 229 -

IZVRŠNI POSTUPAK Relevantne odredbe: Privremena mera se može odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okončanju tih postupaka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno - član 291. Zakona o izvršnom postupku. Funkcionalna nadležnost suda za odlučivanje u postupku obezbeđenja predviđena je u zavisnosti od toga da li je postupak obezbeđenja pokrenut pre pokretanja parničnog postupka u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja, istovremeno sa pokretanjem parničnog postupka ili u toku njegovog trajanja ili po njegovom okončanju, ali pre nego što je postupak izvršenja sproveden - član 264. stav 1., 2. i 3. Zakona o izvršnom postupku. U konkretnom slučaju, nema postupka u kome se odlučuje o osnovanosti poveriočevog potraživanja, kao što - u stvari - nema ni potraživanja koje se obezbeđuje. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 3443/10 (3) od 23.12.2010. godine)

POSEBNA PRAVILA POSTUPKA OBEZBEĐENJA (Član 265. Zakona o izvršnom postupku)

626. Zahtev za obezbeđenje parničnih troškova istaknut u žalbi protiv rešenja o određivanju privremene mere kada je rešenje doneto odmah po prijemu tužbe, bez dostavljanja tužbe sa predlogom tuženom na izjašnjenje - blagovremeno je podnet. Iz obrazloženja: S obzirom da Zakon o parničnom postupku ne predviđa mogućnost donošenja odluke o predlogu za određivanje privremene mere bez izjašnjenja protivne strane, a ovakav izuzetak ne predviđa ni Zakon o žigovima. Zbog toga se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o izvršnom postupku kao opšte odredbe. Relevantne odredbe: U postupku obezbeđenja, pa dakle i u postupku obezbeđenja pokrenutom predlogom za određivanje privremene mere kao vrste sredstava obezbeđenja, može se doneti rešenje o obezbeđenju pre dostavljanja predloga protivnoj stranci, a time i pre nego što joj je omogućeno da se o predlogu izjasni, pod uslovima koji su ovim odredbama predviđeni. Prvostepeni sud ne ocenjuje ispunjenost tih uslova, niti tužilac u tužbi predlaže odlučivanje bez izjašnjenja tuženog - član 265. Zakona o izvršnom postupku. Nedostavljanjem predloga tuženom pre odluke o predlogu, tuženi je onemogućen da se o predlogu izjasni tj. da u ovoj stvari raspravlja. To je za posledicu imalo i da tuženi, blagovremeno, u žalbi protiv rešenja o određivanju privremene mere podnese zahtev za određivanje aktorske kaucije na osnovu člana 82. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Nezavisno od toga da li je zahtev za obezbeđenje parničnih troškova tuženog osnovan ili nije, sud je u obavezi da postupi po članu 84. navedenog zakona, da ispita da li su ispunjeni uslovi iz člana 83. istog te da o tome donese odluku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 8010/10 (1) od 22.04.2010. godine) - 230 -

IZVRŠNI POSTUPAK

PRIMENA DRUGIH ODREDABA ZAKONA (Član 272. Zakona o izvršnom postupku)

627.

Ako je tuženi dao tužiocu robu u zalogu radi obezbeđenja potraživanja na takvoj robi tužilac ne može steći vlasništvo, jer su ništave odredbe ugovora o zalozi po kojoj će založene stvari preći u svojinu poverioca ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 562/97)

PRODAJA NEPORETNE, ODNOSNO PORETNE STVARI IZVRŠNOG DUŽNIKA (Član 273. Zakona o izvršnom postupku)

628. Izvršenje na osnovu sporazuma o zasnivanju založnog prava na pokretnim stvarima se može odrediti samo prodajom pokretnih stvari određenih tim sporazumom, a ne i na drugoj imovini izvršnog dužnika. Iz obrazloženja: Na osnovu uređenja poverioca prvostepeni sud pogrešno nastavlja postupak prema izvršnom dužniku – imenovanom vlasniku, označavajući da će se izvršenje sprovesti prema celokupnoj imovini osnivača – navedene SZR. Izvršenje u ovoj pravnoj stvari određeno je na osnovu sporazuma o zasnivanju založnog prava na pokretnim stvarima, pa se - prema članu 273. Zakona o izvršnom postupku - na predlog poverioca, rešenjem može odrediti izvršenje radi namirenja obezbeđenog novčanog potraživanja samo na pokretnim stvarima koje su bile predmet založnog prava (a u ovom slučaju su pobrojane u predlogu izvršnog poverioca). Na osnovu tog predloga je i doneto rešenje o izvršenju na tačno određenim pokretnim stvarima izvršnog dužnika, koje su bile predmet sporazuma, zaključenog između stranaka i navedenog rešenja od 20.04.2005. godine. Zato se u konkretnom slučaju ne može primeniti odredba o odgovornosti vlasnika radnje celokupnom svojom imovinom za obaveze radnje, jer je izvršenje određeno na osnovu sporazuma i može se realizovati samo za ono potraživanje koje je tim sporazumom obezbeđeno i samo na onim stvarima na kojima je upisano založno pravo u korist izvršnog poverioca, čime je on stekao pravo naplate iz vrednosti založenih stvari njihovom prodajom. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1502/11 od 23.06.2011. godine) - 231 -

IZVRŠNI POSTUPAK DEJSTVO UPISA (Član 277. Zakona o izvršnom postupku)

629.

Nedovoljna je žalba protiv rešenja o određivanju veštačenja u izvršnom postupku. (Okružni sud, Novi Sad, Pž. 1084/90)

USLOVI ZA ODREĐIVANJE PRETHODNE MERE (Član 282. Zakona o izvršnom postupku)

630.

Naplata novčanog potraživanja dosuđenog nepravosnažnom sudskom presudom ne može se obezbeđivati privremenom merom, već prethodnom merom, sve dotle dok presuda kojom je to potraživanje dosuđeno postane pravosnažna. (Privredni sud u Podgorici, P. 40/94)

631.

Prethodna mera radi osiguranja novčanog potraživanja u smislu člana 253. ZIP može se odrediti i u slučaju da je dužnikov žiro-račun blokiran. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 1211/80)

PRETPOSTAVLJENA OPASNOST (Član 283. Zakona o izvršnom postupku)

632.

Izvršni sud će dozvoliti prethodnu meru iako domaća odluka nije postala pravosnažna ili izvršna, ako poverilac učini verovatnim opasnost da bi se bez tog obezbeđenja osujetilo ili otežalo ostvarenje potraživanja. Pretpostavlja se da ova opasnost postoji ukoliko je prethodna mera doneta na osnovu rešenja o izvršenju donetog po osnovu menice (član 254. st. 1. tač. 1. ZIP). (Viši privredni sud Srbije, Pž. 1559/96)

633.

Prigovor protiv dela rešenja, rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji je po svojoj pravnoj prirodi platni nalog predstavlja dovoljan osnov za određivanje prethodne mere u skladu sa čl. 254. st. 1. tač. 1. ZIP. (Viši privredni sud, Pž. 799/93) - 232 -

IZVRŠNI POSTUPAK

634. Prigovor protiv dela rešenja, rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji je po svojoj pravnoj prirodi platni nalog predstavlja dovoljan osnov za određivanje prethodne mere u skladu sa čl. 254. st. 1. tač. 1. ZIP. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 9003/91)

OBEZBEĐENJE POTRAŽIVANJA ČIJI OBROCI NISU DOSPELI (Član 284. Zakona o izvršnom postupku)

635. Ako je nepoznato boravište dužnika, istom se na osnovu člana 14. Zakona o izvršnom postupku, a shodno članu 84. Zakona o parničnom postupku, postavlja privremeni zastupnik, po pravilu iz redova radnika centra za socijalni rad. Da bi postupak oko postavljanja privremenog zastupnika bio brži i da bi se otklonili eventualni nesporazumi, potrebno je da svaki opštinski sud o tome postigne načelan sporazum s nadležnim centrom za socijalni rad. Kod odlaganja izvršenja alimentacionih zahteva na predlog dužnika ili trećeg lica u smislu čl. 63. i 65. Zakona o izvršnom postupku, obaveza je sudova da odlaganje izvršenja uslove polaganjem jemstva, uvek kada to okolnosti konkretnog slučaja dopuštaju. U postupku izvršenja sudskih odluka o plaćanju alimentacija mogu se koristiti i mere koje zakon predviđa radi obezbeđenja izvršenja, kao što su privremene mere iz člana 266. Zakona o izvršnom postupku i one iz Zakona o putnim ispravama državljanina SFRJ. (Zaključci Savetovanja u Saveznom sudu od 27. 5. 1980. u vezi izvršenja odluka o izdržavanju maloletne dece u zemlji i inostranstvu)

UKIDANJE PRETHODNE MERE (Član 289. Zakona o izvršnom postupku)

636. U postupku izdavanja prethodne mere kojom je zabranjeno tuženom da izvrši isplatu stranka nema pravo na žalbu već može tužbom radi utvrđenja tražiti da sud utvrdi da ne postoji pravni odnos po kome bi tužbom nešto dugovao. (Vrhovni sud Srbije, Gžs, 1385/84) - 233 -

IZVRŠNI POSTUPAK

KAD SE MOŽE ODREDITI PRIVREMENA MERA (Član 291. Zakona o izvršnom postupku)

637.

Izvršni sud nije ovlašćen da ocenjuje da li je izreka rešenja o privremenoj meri identična sa petitumom tužbe. (Okružni sud, Požarevac, Gž. 445/96)

638.

Privredni sud nije nadležan za donošenje privremene mere zabrane postupanja po rešenju Republičke uprave javnih prihoda - finansijske policije, a kojom je zabranjeno preduzeću raspolaganje sredstvima na žiro-računu, jer se u konkretnom slučaju radi o upravnom postupku, pa se samo u tom postupku (upravnom sporu) a ne postupku pred privrenim sudom može tražiti izdavanje privremene mere. (Viši privredni sud, Pž. 150/96)

639.

U postupku radi naknade štete da bi se odredila privremena mera kojom se zabranjuje raspolaganje poslovnim prostorom, neophodno je utvrditi činjenicu da li tužena stambena zadruga uopšte raspolaže lokalom. (Okružni sud, Beograd, Gž. 11364/94)

640.

Ustav Savezne Republike Jugoslavije jamči građaninu slobodu kretanja i nastanjivanja i pravo da napusti Saveznu Republiku Jugoslaviju i u nju se vrati. Privremenom merom po propisima Zakona o izvršnom postupku, ne može se građaninu oduzeti putna isprava osim ako nije izmirio svoju dospelu imovinsko-pravnu obavezu iz bračnog odnosa ili odnosa roditelja i dece ili ako se na drugi način ne bi mogla izvršiti njegova dospela obaveza za koju postoji izvršna isprava. (Okružni sud u Subotici, Gž. 402/94)

641.

Privremenom merom se ne može zabraniti upotreba firme tuženiku. Prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev da se tuženiku zabrani upotreba firme privremenom merom. Viši privredni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepeno rešenje. (Viši privredni sud, Gž. 725/93)

642.

Privremena mera može se odrediti pre pokretanja i u toku sudskog postupka, kao i po okončanju postupka sve dok izvršenje ne bude sprovedeno (član 263. ZIP). shodno ovome, po pokretanju sudskog postupka privrmena mera može se odrediti samo u tom (pokrenutom) postupku. (Okružni sud, Kragujevac, Gž. 1456/93) - 234 -

IZVRŠNI POSTUPAK

643.

Ako je rešenje o predlogu za određivanje privremene mere doneto pre zaključenja ročišta za glavnu raspravu u žalbi se mogu iznositi nove činjenice i dokazi. (Viši privredni sud, Pž. 1464/93)

644. Protiv rešenja o usvajanju privremene mere pre pokretanja parnice, može se izjaviti prigovor. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 1576/92)

645. Privredni sud nije nadležan za izdavanje privremene mere, ako spor koji će se rešavati u parnici ne spada u nadležnost ovoga suda. (Viši privredni sud, Pž. 2109/92)

646.

Ako se privremena mera ne opravda tužbom u roku koji je stranci odredio sud ista će biti ukinuta i postupak obustavljen. (Viši privredni sud, Pž. 7243/91)

647.

Rešenje o usvojenoj privremenoj meri kod koga eventualna žalba ne zadržava izvršenje rešenja, može se odmah izvršiti, pa nema potrebe za novim podnošenjem predloga za izvršenje usvojene privremene mere. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 1168/91)

648.

Pravne posledice prekida postupka iz člana 214. ZPP, ne odnose se na procesne radnje koje su nužne radi utvrđivanja odlučivanja činjenica od kojih zavisi donošenje pravilne odluke u vezi sa predlogom za izdavanje privremene mere, koja se u smislu člana 263. Zakona o izvršnom postupku može odrediti pre pokretanja, u toku i po okončanju sudskog postupka. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 241/88)

649.

Nema mesta donošenju privremene mere radi obezbeđenja u vanparničnom postupku odvojeno od postupaka koji već između stranaka teku u pogledu vlasništva i deobe imovine. (Okružni sud Srbije, Gž. 7250/86)

650. Za određivanje privremene mere za obezbeđenje novčanog potraživanja kojom se zabranjuje svako raspolaganje iz garancije kod domaće banke stranoj firmi, a do okončanja spora koji se vo- 235 -

IZVRŠNI POSTUPAK di kod nadležnog arbitražnog suda međunarodne trgovinske komore u Parizu, između protivnika predlagača - inofirme i predlagača - domaće radne organizacije, stvarno i mesno nadležan je privredni sud. (VPS Srbije, Pž. 827/84)

VREME ZA KOJE SE ODREĐUJE PRIVREMENA MERA (Član 296. Zakona o izvršnom postupku)

651. Odlučujući o predlogu za određivanje privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja pre podnošenja tužbe, sud će prethodno morati da identifikuje potraživanje koje se želi obezbediti privremenom merom, radi eventualne primene pravila da se privremena mera neće odrediti ako bi se njenim izvršenjem potraživanje potpuno realizovalo. Iz obrazloženja: U stavu 1. pobijanog rešenja usvojen je predlog za određivanje privremene mere radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja, te je zabranjeno protivnicima predlagača B.M. i M.S. da preuzimaju bilo kakve radnje kojim bi sprečavali ili ometali predlagača da, preko radnika koje sama o svom trošku angažuje, izvede sve radove neophodne za ugradnju električnih instalacija za stan br. 16 u bliže označenoj stambenoj zgradi, u cilju priključenja predmetnog stana na niskonaponsku mrežu, što bi protivnici predlagača bili dužni priznati i trpeti odmah po prijemu ovog rešenja pod pretnjom izvršenja. Određeno je da privremena mera ostaje do okončanja postupka koji će biti pokrenut na osnovu tužbe predlagača uz obavezu predlagača da u roku od 30 dana od usvajanja privremene mere dostavi dokaz o podnetoj tužbi radi opravdanja privremene mere, dok bi u slučaju propuštanja roka privremena mera bila stavljena van snage. Prema odredbi člana 296. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, u rešenju kojim se određuje privremena mera odrediće se i vreme njenog trajanja. Ako je privremena mera određena pre podnošenja tužbe ili pre pokretanja drugog postupka, odrediće se rok u kome poverilac mora podneti tužbu odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja privremene mere. U ovoj pravnoj stvari predlagač traži određivanje privremene mere pre pokretanja postupka. Međutim, i u takvom slučaju, kao i u slučaju kada je postupak u toku, važe uslovi iz člana 302. Zakona o izvršnom postupku za određivanje privremene mere radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja, ali i pravilo da sud neće usvojiti predlog za izricanje privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja koji je po svom dejstvu i pravnim posledicama identičan sa tužbenim zahtevom, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na zaštitu državine, stanarsko pravo ili nenovčano izdržavanje ( Pravno shvatanje usvojeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 22.06.1983. godine ). U konkretnoj stvari, protivnik predlagača osporava predlagaču pravo da deo stana koji je kupila priključi na niskonaponsku elektro-mrežu, pa bi stoga potraživanje predlagača moglo biti realizova- 236 -

IZVRŠNI POSTUPAK no jedino tužbom sa zahtevom na osudu na trpljenje ( da tuženi, odn. protivnik predlagača trpi da predlagač svoj deo stana priključi na elektro-mrežu ). Kod takvog stanja stvari, rešenje o usvajanju privremene mere po svom dejstvu i pravnim posledicama bilo bi identično sa tužbenim zahtevom, a privremenom merom bi se prejudicirala odluka o tužbenom zahtevu, pa bi sprovođenje ovakve privremene mere imalo bi za posledicu konačno izvršenje sudske odluke, što bi bilo u suprotnosti sa svrhom privremene mere - da obezbedi potraživanje, a ne da ga potpuno ostvari. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1926/07 od 12.12.2007. godine)

652. Sve dok nije prošlo vreme na koje je određena, privremena mera se može prinudno izvršiti. Ako privremena mera važi do pravnosnažnog okončanja parnice u kojoj je određena, onda se njeno izvršenje može odrediti i sprovesti uprkos činjenici da je u toj parnici doneto rešenje da se tužba smatra povučenom ako nije postalo pravnosnažno.

Iz obrazloženja: Predlog za izvršenje je - prema stanju u spisima - podnet na osnovu izvršne isprave tj. rešenja o određivanju privremene mere nadležnog Trgovinskog suda od 20.09.2006. godine, a koje je ispravljeno rešenjem istog suda pod istim brojem od 17.11.2006. godine ( rešenje je ispravljeno u uvodu izreke i u samoj izreci i označen tačan naziv tužioca - "E. G." DOO. Iz toga sledi da je prvostepeni sud pravilno, u smislu člana 7. Zakona o izvršnom postupku, odredio predloženo izvršenje, jer postoji identitet lica koja su u izvršnoj ispravi označena kao poverilac i dužnici sa licima koja su u predlogu za izvršenje označena kao izvršni poverilac i izvršni dužnici i identitet u pogledu obaveze čije se prinudno izvršenje traži. Kako u postupku donošenja pobijanog rešenja nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a žalbom izvršnog dužnika prvog reda se na ukazuje na određenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, to je na osnovu člana 375. u vezi člana 387. tačka 2. ovog Zakona pobijano rešenje u ožalbenom delu potvrđeno. I prema stanovištu ovog suda irelevantna je činjenica da je u parničnom postupku u kome je predmetno rešenje o određivanju privremene mere doneto, takođe doneto rešenje kojim se konstatuje da se tužba smatra povučenom, kod nesporne činjenice da ovo rešenje nije pravnosnažno. Prema članu 32. Zakona o izvršnom postupku, pravilo je da je sudska odluka izvršna ukoliko je postala pravnosnažna i ukoliko je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje. Međutim, prema članu 32. stav 5. ovog Zakona, izvršenje će se odrediti na osnovu sudske odluke koja nije postala pravnosnažna, ako je zakonom propisano da žalba ne zadržava izvršenje. Prema članu 267. stav 2. istog, žalba protiv rešenja o obezbeđenju zadržava izvršenje samo kada je to zakonom određeno, pa sledi da se rešenje o određivanju privremene mere sprovodi i pre pravnosnažnosti, ukoliko je isto postalo izvršno odn. ukoliko je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje. Rešenje o određivanju privremene mere u svakom slučaju je privremenog karaktera i ima svoj rok važnosti prema članu 296. Zakona o izvršnom postupku - u rešenju kojim se određuje privremena mera odrediće se i vreme njenog trajanja. U situaciji kada se privremena mera određuje u toku trajanja parnič- 237 -

IZVRŠNI POSTUPAK nog postupka, po pravilu se određuje da privremena mera važi do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka, kao što je i ovde slučaj. Međutim, kod nesporne činjenice da je u parničnom postupku u kome je rešenje o određivanju privremene mere doneto, doneto i rešenje kojim se konstatuje da se tužba smatra povučenom, a da ovo rešenje nije postalo pravnosnažno, jer se i prema službenoj belešci prvostepenog suda konkretni predmet nalazi u Višem trgovinskom sudu od 07.02.2007. godine na odlučivanju o žalbi, to sledi da nije bilo smetnji da prvostepeni sud odredi predloženo izvršenje na osnovu izvršne isprave tj. rešenja o određivanju privremene mere. Naravno, ukoliko izvršna isprava bude ukinuta odn. prestane njeno važenje saglasno odluci parničnog suda koji je privremenu meru i odredio, steći će se uslovi da izvršni dužnici - saglasno članu 59. Zakona o izvršnom postupku - pokrenu postupak protivizvršenja ili za obustavu postupka u smislu člana 68. istog Zakona. Međutim, u ovoj fazi postupka, za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja nisu postojale smetnje, pa je pravilno prvostepeni sud u ponovljenom postupku odredio predloženo izvršenje. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž.. 924/07 od 26.04.2007. godine)

653. Kada je parnični postupak u toku, opravdanje privremene mere ne može biti dato naknadno, naknadnim isticanjem zahteva sa sadržinom koja korespondira sadržini predložene privremene mere, uz pozivanje na odredbu člana 296. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem u stavu 3. određena je privremena mera na predlog tuženih kojom je tužiocu zabranjen ulazak na k.p. br. 1924/7 KO V..., odnosno k.p. br. 178/4 po novom operatu, iz z.k. ul. br. 6284 KO V... i kuću koja se nalazi na toj parceli u ul. K... A... b.b. promena brave na ulaznim vratima kuće i odnošenje pokretnih stvari iz kuće. Prvostepeni sud je navedenu privremenu meru odredio u vezi sa parničnim postupkom koji je u toku. Međutim, potraživanje tuženih iz protivtužbe je novčanog karaktera, tako da nije jasno da li je bilo uslova za određivanje privremene mere u vezi sa zahtevom protivtužbe, s obzirom na sadržinu odredbi člana 299. st. 1. i 2. ZIP-a, koje propisuju uslove za određivanje privremene mere za obezbeđenje novčanog potraživanja. U protivtužbi čiji je predmet novčano potraživanje, koja sadrži i predlog za određivanje privremene mere, tuženi su naveli da će u roku od 30 dana protivtužbu dopuniti zahtevom koji treba da opravda privremenu meru. U vezi sa tim, ukazuje se prvostepenom sudu i na odredbe člana 291. ZIP-a, prema kojoj se privremena mera može odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okončanju tih postupaka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, kao i član 296. stav 1. istog Zakona, koji propisuje da u rešenju kojim se određuje privremena mera odrediće se trajanje te privremene mere, a ako je privremena mera određena pre podnošenja tužbe ili pre pokretanja drugog postupka odrediće se rok u kome poverilac mora podneti tužbu, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, kao i da je svrha privremene mere obezbeđenje potraživanja poverioca – novčanog ili nenovčanog, proizlazi da je uslov za određivanje privremene mere u parničnom postupku koji je u toku, da postoji tužbeni ili protivtužbeni zahtev predlagača koji sadrži potraživanje koje se želi obezbediti predloženom privremenom merom i da privremena mera ne - 238 -

IZVRŠNI POSTUPAK može biti naknadno opravdana, naknadnim isticanjem zahteva sa sadržinom koja korespondira sadržini predložene privremene mere. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će saglasno navedenim primedbama oceniti da li postoje uslovi za usvajanje predmetne privremene mere. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1167/06 od 14.07.2006. godine)

USLOVI ZA ODREĐIVANJE PRIVREMENE MERE (Član 299. Zakona o izvršnom postupku)

654. Ako predloženom privremenom merom izvršni dužnik ne bi pretrpeo nikakvu štetu, tada izvršni poverilac ne mora dokazivati opasnost da će se ostvarenje nenovčanog potraživanja osujetiti ili znatno otežati. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijena je predložena privremena mera kojom bi se tuženiku do pravnosnažnog okončanja ovog postupka zabranilo da može da otuđi, optereti ili na bilo koji drugi način raspolaže sa 70% osnovnog kapitala, 44.900 akcija u Preduzeću za eksploataciju i preradu kamena "K." a.d. K. Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilja učinila verovatnim svoje potraživanje iz tužbenog zahteva kojim je tražila utvrđivanje, po osnovu sticanja u braku, a između ostalog - i da je vlasnik sa 1/2 70% osnovnog kapitala tj. 44.900 akcija u Preduzeću za eksploataciju i preradu kamena "K." a.d. K, koje se vode na tuženog, s obzirom da su ove akcije njih dvoje pribavili u toku trajanja bračne zajednice zajedničkim doprinosom i da se akcije vode na ime tuženika. Prvostepeni sud nalazi da tužilja nije dokazala da tuženi ima nameru da predmetnim akcijama raspolaže na bilo koji način, drugim rečima - da nema opasnosti po tužilju da će se ostvarenje njenog potraživanja osujetiti ili znatno otežati, pa sa tih razloga predlog za određivanje privremene mere odbija kao neosnovan. Prema stavu Okružnog suda - navedeno zaključivanje prvostepenog suda nije pravilno. Prema odredbi člana 302. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može se odrediti privremena mera, ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati, a prema odredbi člana 302. stav 3. ovog Zakona - odredbe člana 299. stav 2. i stav 3. tačka 1. istog primenjuju se i u pogledu privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja. Odredba člana 299. stav 2. ovog Zakona glasi da izvršni poverilac ne mora dokazivati opasnost ako učini verovatnim da bi predloženom merom izvršni dužnik mogao pretrpeti samo neznatnu štetu. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i navode tuženika da on uopšte nema nameru da prodaje akcije, čime - u stvari - i ne ističe da bi usvajanjem predložene privremene mere pretrpeo bilo kakvu štetu, Okružni sud nalazi da je predlog za određivanje predmetne privremene mere osnovan, jer je tužilja kao poverilac učinila verovatnim postojanje svog potraživanja, što je dovoljno za određivanje privremene mere, s obzirom da predloženom privremenom merom tuženik ne trpi nikakvu štetu. - 239 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz iznetih razloga Okružni sud je preinačio pobijano rešenje usvajanjem privremene mere, na osnovu člana 387. tačka 3. Zakona o parničnom postupku. ( Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1541/07 od 27.09.2007. godine )

655. Privremena mera u parnici je mera zaštite poverioca kojom se sprečava osujećenje izvršenja potraživanja - predmeta tužbenog zahteva. Zbog toga tuženi, koji nije istovremeno i protivtužilac ( tuženi je dužnik po obavezi plaćanja potrošene energije ), ne može u toku parnice koju je pokrenuo njegov poverilac radi naplate dugovanog od tuženog, predlagati privremene mere. Jer - on nije poverilac već dužnik. Iz obrazloženja: U postupku po tužbi tužioca EPS JP "E" K. protiv tuženog a radi naplate neizmirenih obaveza po osnovu isporučene električne energije, Sud je - zbog odsustva uredno pozvanih stranaka sa ročišta od 06.10.2005. godine - doneo rešenje kojim se tužba smatra povučenom. Tužilac je podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje i žalbu na navedeno rešenje. U toku postupka po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje tuženi je, podneskom od 17.07.2006. godine, predložio da se odredi privremena mera kojom će se tužiocu naložiti da mu omogući korišćenje električne energije tako što će priključiti tuženog na električnu mrežu. Istakao je da je u toku trajanja postupka tužilac po tužbi isključio tuženog zbog neplaćenih računa koji su i predmet spora, pa je predložio da se donese navedena privremena mera, jer mu je bez napajanja strujom onemogućeno da vrši delatnost za koju je registrovan. Prema odredbama čl. 299. do 303. Zakona o izvršnom postupku, privremene mere su mere obezbeđenja novčanih i nenovčanih potraživanja koje se mogu odrediti pre pokretanja parničnog postupka ili u toku istog, a radi obezbeđenja poverilaca. Kako u konkretnoj situaciji tuženi nije poverilac, jer u navedenom sporu ima svojstvo dužnika - tuženog, on u ovoj parnici ne može predlagati određivanje privremene mere, odn. sud po njegovom predlogu - datom u svojstvu tuženog kao dužnika - ne može donositi rešenje kojim se određuje privremena mera. Jer, predlagač - tuženi nema potraživanje koje bi se navedenom privremenom merom obezbedilo, a to znači da nisu ispunjeni zakonski uslovi za određivanje privremene mere kao mere obezbeđenja potraživanja. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 7129/06 od 23.08.2006. godine)

656. Za obezbeđenje novčanog potraživanja nisu adekvatne privremene mere koje po svojoj sadržini vrše zaštitu nosilaca prava tj. sprečavaju dalju povredu prava. Iz obrazloženja: Privremena mera određena pobijanim rešenjem u konkretnom slučaju nije adekvatna, imajući u vidu da je predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje Takva se može odrediti kada su u pitanju - 240 -

IZVRŠNI POSTUPAK postupci zaštite intelektualne svojine (tužba zbog povrede prava), ali ne i kada su u pitanju postupci u kojima je predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje, kao što je ovde slučaj. Mera koja je određena, u principu, ima funkciju odbrane od protivpravnih radnji nekog lica, funkciju zaštite nosioca prava od radnji protivne strane koje ugrožavaju odn. povređuju pravo, odnosno zadatak sprečavanja dalje povrede - predupređenje povrede i stvaranje uslova da do njih i ne dođe. Prema Zakonu o izvršnom postupku, nasuprot tome, kada je u pitanju novčano potraživanje privremene mere predstavljaju sredstvo obezbeđenja tog potraživanja i cilj im je da dužnika onemoguće da svojim radnjama osujeti ili oteža naplatu, odnosno realizaciju potraživanja. Osim toga, upravo s obzirom na činjenicu da je u konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje, prvostepeni sud je - prilikom odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere - pogrešno primenio odredbe člana 302. Zakona o izvršnom postupku, a kojim su propisani uslovi za određivanje privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja. Tuženi u žalbi to osnovano iznosi. Dakle, da bi privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja mogla biti određena (prema članu 299. Zakona o izvršnom postupku) potrebno je da budu ispunjena dva kumulativno postavljena uslova: da je izvršni poverilac učinio verovatnim svoje potraživanje i da je učinio verovatnim opasnosti. Pri tome, nisu dovoljne samo tvrdnje poverioca nego se mora raditi o preduzetim konkretnim radnjama dužnika, koje za posledicu mogu imati osujećenje odn. znatno otežanje ostvarenja poveriočevog potraživanja (time što će svoju imovinu, odnosno sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 10228/2005 od 30.9.2005. godine)

657.

Sud će odrediti privremenu meru ukoliko tužioci učine verovatnim postojanje svog potraživanja i opasnost da će bez nje postojati mogućnost otuđenja, ili opterećenja predmetnog stana. (Okružni sud, Beograd, Gž. 2668/96)

658.

Ako tužioci sami u žalbi navode da su se u sporne prostorije uselili i iste koriste bez pravnog osnova, prvostepeni sud je dužan da u ponovnom postupku oceni da li su tužioci navodima u tužbi učinili verovatnim postojanje svog potraživanja, te da li ima mesta određivanju privremene mere. (Okružni sud, Beograd, Gž. 2234/96)

659.

Ukoliko su sporne pokretne stvari iznete iz stana koji je koristila tužilja, na taj način ona je učinila verovatnim svoje nenovčano potraživanje, kao i postojanje opasnosti nenaknadive štete. Ukoliko ove stvari budu oštećene ili otuđene, sud će usvojiti privremenu meru zabrane otuđenja i oštećenja spornih stvari. (Okružni sud, Beograd, Gž. 1250/96)

660.

Dozvoljena je i osnovana privremena mera o zabrani izvršenja akceptnog naloga do okončanja parničnog postupka ako je u njemu obračun ugovorene kamate na dugovani iznos po kratkoročnom kreditu izvršen po stopi od 2% dnevno. (Viši privredni sud, Pž. 2336/96) - 241 -

IZVRŠNI POSTUPAK

661.

Privremena mera za obezbeđenje nenovčanog potraživanja zabranom realizacije akceptnog naloga mogla bi se odrediti pod uslovima iz člana 267. ZIP ako je akciptni nalog popunjen suprotno sporazumu ili je tuženi došao u posed akceptnog naloga na nezakonit način, a ne prema uslovima iz člana 265. ZIP, koji govori o obezbeđenju novčanih potraživanja, jer je tužilac dužnik a ne poverilac novčanog potraživanja po akceptnom nalogu. (Viši privredni sud, Pž. 1002/95)

662.

Svrha privremene mere je obezbeđenje novčanog ili nenovčanog potraživanja, ako je poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez određene mere ostvarivanje potraživanja osujetiti ili znatno otežati. (Okružni sud, Gž.3170/95)

663.

Privremene mere za obezbeđenje novčnog potraživanja mogu se doneti ukoliko su ispunjeni uslovi predviđeni Zakonom o izvršnom postupku, odnosno ako je poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja. (Okružni sud, Beograd, Gž. 2603/95)

664.

Izvršenje pravosnažnih i izvršnih sudskih odluka ne može se smatrati štetom po dužnika. (Okružni sud, Beograd, Gž. 7589/95)

665.

Nenovčana potraživanja se obezbeđuju privremenom merom iz čl. 265. i 266. ZIP-a, s tim da tužbeni zahtev bude opredeljen za činidbu i čuvanje stvari. (Okružni sud, Beograd, Gž. 12370/95)

666. Ukoliko tuženi ne spori da je izveo radove radi postavljanja tridesetpeto kilovatne mreže na parceli tužilje, Okružni sud smatra da je tužilja učinila verovatnim nastupanje štetne posledice ukoliko se ne odredi privremena mera. (Okružni sud, Beograd, Gž. 10687/95)

667. Da bi postojali uslovi za izdavanje privremene mere radi obezbeđenja potraživanja, poverilac mora učiniti verovatnim opasnost da će, bez predložene mere, dužnik osujetiti, ili znatno otežati naplatu potraživanja. Poverilac je dužan da ukaže sudu na aktivne radnje, odnosno propuste dužnika, koji ugrožavaju naplatu potraživanja. Samo postojanje parnice, u kojoj dužnik ističe nedostatak pasivne legitimacije, ne predstavlja takvu opasnost zbog koje bi sud mogao samo iz tog razloga da usvoji predloženu privremenu meru. (Viši privredni sud, Pž. 894/94) - 242 -

IZVRŠNI POSTUPAK

668.

Postoji opasnost da će dužnik osujetiti odnosno znatno otežati ostvarenje potraživanja poverioca, ako mu je poverilac unapred platio izgradnju stanova po ugovoru a dužnik svoju obavezu - predaju stanova nije izvršio već je obavestio poverioca da će deo izgrađenih stanova prodati trećim licima. (Viši privredni sud, Pž. 788/93)

669.

Delimična zloupotreba primljenih akceptnih naloga usled koje raniji dužnik stiče svojstvo povjerioca za neosnovano naplaćeni iznos, osim prava na tužbu za povraćaj stečenog bez osnova, ne isključuje ni mogućnost izdavanja privremene mjere po opštim uslovima pod kojima se obezbjeđuje bilo koje novčano potraživanje i sprečava dužnika da umanji sopstvenu imovinu, ali isključuje privremenu mjeru zabrane raspolaganja akceptnim nalozima, jer u tom slučaju oni gube karakter sredstva obezbjeđenja. (Vrhovni sud C. Gore, Pž. 246/93)

670.

Sud ne može izdati privremenu meru zabrane naplate po akceptnom nalogu, jer je bitna pretpostavka za određivanje privremene mere za obezbeđenje novčanog potraživanja da postoji potraživanje koje se osporava. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 7342/92)

671. Sama po sebi okolnost što je dužnik insolventan i što mu je žiro račun blokiran ne može biti osnov za određivanje privremene mere obezbeđenja. (Vrhovni sud Vojvodine, Pž. 824/91)

672. U sporu radi utvrđivanja očinstva može se odrediti privremena mera izdržavanja deteta, po pravilu, kada se veštačenjem analizom krvnih grupa i faktora posredstvom medicinske ustanove očinstvo tuženog ne isključuje, a druge okolnosti čine verovatnim da je tuženi otac deteta i da je u mogućnosti da plaća određeni iznos na ime potrebnog izdržavanja deteta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 695/91)

673.

Sud ne može izdati privremenu meru zabrane naplate po akceptnom nalogu jer je bitna pretpostavka za određivanje privremene mere radi obezbeđenja novčanog potraživanja, da postoji potraživanje koje se osporava. (VPS u Beogradu, Pž. 5912/91)

674.

Na odluku po predlogu bračnog druga za određivanje privremene mere radi davanja izdržavanja nema uticaja što je drugi bračni drug istakao zahtev za utvrđivanje okolnosti koje isključuju pravo bračnog druga na izdržavanje iz člana 288. stav 4. Zakona o braku i porodičnim odnosima, ako nije učinio verovatnim postojanje tih okolnosti. Odlukom o tužbenom zahtevu za razvod bra- 243 -

IZVRŠNI POSTUPAK ka odlučiće se i o zahtevu bračnog druga za izdržavanje, kao i o zahtevu bračnog druga da njegov bračni drug nema pravo na izdržavanje, jer određena privremena mera traje do pravosnažnog okončanja bračnog spora. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 124/85)

675.

Prema odredbama člana 23. Zakona o izvršnom postupku privremena mera se može odrediti pre pokretanja i u toku sudskog postupka kao i po okončanju postupka sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. A odredbom člana 265. istog Zakona propisano je da se privremena mera može odrediti ako je poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost naplate, što upućuje na zaključak da se ista može odrediti samo na predlog poverioca a ne i dužnika, te podneta revizija od strane dužnika na izvršni naslov bez uticaja je na mogućnost stavljanja predloga za izdavanje privremene mere po predlogu dužnika, jer dužnik ako sa istom uspe može shodno članu 59. Zakona o izvršnom postupku da svoje potraživanje naplati protivizvršenjem. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 1179/81)

VRSTE PRIVREMENIH MERA (Član 300. Zakona o izvršnom postupku)

676. Ne može se usvojiti privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja garsonjere radi predaje u posed, ukoliko ona kao predmet spora nije deo stana u građevinskom smislu. (Okružni sud, Beograd, Gž. 3608/95)

677. Sud može usvojiti predlog za izdavanje privremene mere radi obezbeđenja novčanog potraživanja (član 266. Zakona o izvršnom postupku) samo ako utvrdi da dužnik konkretnim radnjama, odnosno propustima, nastoji da osujeti ili znatno oteža naplatu potraživanja poverioca. Za ovakvo utvrđenje nije dovoljna sama okolnost da je dužnik prezadužen, odnosno trajnije nelikvidan ili da izvršenje zahteva više poverilaca. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu, od 2. juna 1988. godine)

678. Na odluku po predlogu bračnog druga za određivanje privremene mere radi davanja izdržavanja nema uticaja što je drugi bračni drug istakao zahtev za utvrđivanje okolnosti koje isključuju pravo bračnog druga na izdržavanje iz člana 288. stava 4. Zakona o braku i porodičnim odnosima, ako nije učinio verovatnim postojanje tih okolnosti. Odlukom o tužbenom zahtevu za razvod braka odlučiće se i o zahtevu bračnog druga za izdržavanje, kao i o zahtevu drugog bračnog druga da njegov drug nema pravo na izdržavanje, jer određena privremena mera traje do pravosnažnog okončanja bračnog spora. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 85) - 244 -

IZVRŠNI POSTUPAK

679.

Privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja nekretnine određena i zabeležena u zemljišnim knjigama u smislu čl. 266. st. 1. ZIP radi osiguranja novčanog potraživanja, ne može biti prepreka za promet nekretnine i uknjižbu prenosa prava vlasništva. Ugovor o kupoprodaji zaključen u pogledu zabeležbom obuhvaćene nekretnine nije nevažeći. Ona ima samo taj značaj da kupac-sticalac zna da potraživanje za čije osiguranje je privremena mera zabeležena može biti naplaćeno iz nekretnine koja je predmet prometa, odnosno da u smislu čl. 144. st. 2. ZIP poveriocu pripada pravo na namirenje iz te nekretnine i u slučaju da treća osoba kasnije stekne na istoj nekretnini pravo vlasništva ili pravo raspolaganja. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 825/82)

680.

U sporovima za utvrđivanje očinstva sud će odrediti privremenu meru radi davanja izdržavanja ako se učini verovatnim da je tuženi otac deteta. Postojanje ove verovatnoće je faktičko pitanje, koje se može oceniti samo postojanjem takvih okolnosti, koje ukazuju na verovatnoću o osnovanosti zahteva za utvrđivanje očinstva. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 893/82)

USLOVI ZA ODREĐIVANJE PRIVREMENE MERE (Član 302. Zakona o izvršnom postupku)

681. Sud u postupku po predlogu za određivanje privremene mere ceni postojanje zakonom propisanih uslova za određivanje privremene mere odn. da li je tužilac učinio verovatnim svoje potraživanje i da li postoji konkretna opasnost od osujećenja tog potraživanja. Iz obrazloženja: Ne mogu se prihvatiti kao osnovani navodi žalioca da je tuženi nesavestan jer je prekršio privremenu meru kojom mu je zabranjeno izdavanje u zakup ili drugi oblik ustupanja nepokretnosti koje su predmet ugovora radi korišćenja trećim licima. Naime, u postupku po predlogu za određivanje privremene mere, sud ne utvrđuje da li je tužilac ili tuženi ispunio u celosti svoje ugovorne obaveze niti ceni njihovu savesnost i nesavesnost. U ovom postupku sud, u konkretnom slučaju, ceni samo ispunjenost zakonom propisanih uslova iz člana 302. Zakona o izvršnom postupku - da li je tužilac učinio verovatnim potraživanje i da li nekim činjenjem dužnika postoji konkretna opasnost od osujećenja naplate tog potraživanja. Nesporno je da se tuženi zaključenim ugovorom uknjižio kao vlasnik nepokretnosti, pa je kao knjižni vlasnik istima mogao i da raspolaže. - 245 -

IZVRŠNI POSTUPAK Dakle, te nepokretnosti više nisu tužiočeve, pa je nejasan zahtev iz privremene mere da se tuženom na tim nepokretnostima zabrani da preduzima radnje koje mogu naneti štetu tužiocu. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 2115/11 od 16.03.2011. godine)

682. Uslovi za određivanje privremene mere zabrane realizacije navedene menice stekli su se ako tužilac dostavljenim dokazima u postupku po zahtevu za vraćanje menice učini verovatnim da je izvršena zloupotreba meničnog ovlašćenja. Iz obrazloženja: Ceneći da li su ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere kao mere obezbeđenja tužiočevog potraživanja (a imajući u vidu da tužbeni zahtev glasi za utvrđenje da je tužilac ispunio sve obaveze prema tuženom po osnovu Ugovora o građenju, kao i da je deo zahteva za vraćanje menice zbog izvršene zloupotrebe iste popunjavanjem i predajom na realizaciju), prvostepeni sud je pravilno utvrdio da se u delu u kome je traženo vraćanje menica radi o nenovčanom potraživanju, te da su stoga uslovi za određivanje privremenih mera za obezbeđenje istog regulisani odredbama člana 302. Zakona o izvršnom postupku. Relevantne odredbe: Privremena mera za obezbeđenje nenovčanog potraživanja će se odrediti ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati, a privremena mera se može odrediti kad izvršni poverilac učinio verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete - član 302. Zakona o izvršnom postupku. S obzirom da je tužilac osporio verodostojnost meničnog ovlašćenja na osnovu kojeg je tuženi menicu predao na realizaciju, što predstavlja zloupotrebu menice od strane tuženog, to je pravilno prvostepeni sud ocenio da je ispunjen uslov u pogledu sprečavanja nastanka nenadoknadive štete, koja bi realizacijom menice za tužioca mogla nastati. S obzirom da i ocenom priloženih dokaza proizlazi da ni Poreska uprava prilikom terenske kontrole nije utvrdila postojanje duga po računu koji se navodi u meničnom pismenu, već da je svoje potraživanje prema tuženom vezala za njegovo potraživanje prema tužiocu po označenom računu od 21.12.2009. godine, kao i nespornu činjenicu da je Poreska uprava naplatila iznos koji čini nespornim da menica popunjena na iznos od 2.000.000,00 dinara glasi na iznos koji je veći od nesporno utvrđenog duga od 2.669.122,26 dinara, umanjenog za ovaj već naplaćeni iznos. Shodno tome, prvostepeni sud je pravilno stao na stanovište da je tužilac učinio verovatnim postojanje svog potraživanja, kao i opasnost da bi realizacijom menice došlo do nastanka nenadoknadive štete za tužioca. Zbog toga je pravilno prvostepeni sud, nalazeći da su ispunjeni uslovi iz člana 302. Zakona o izvršnom postupku, pobijanim rešenjem usvojio predlog i odredio predloženu privremenu meru zabrane realizacije menice. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 12991/10 od 21.10.2010. godine) - 246 -

IZVRŠNI POSTUPAK

683. Pri odlučivanju o predlogu za određivanje privremene mere radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja sud prvenstveno mora da ispita verovatnost potraživanja, a to se može oceniti jedino sa stanovišta materijalnog prava. Ako je u pitanju spor sa stranim elementom, sud na pouzdan način mora utvrditi da li su stranke ugovorile primenu domaćeg ili stranog prava, čime će biti u mogućnosti da oceni verovatnost potraživanja i odluči o predlogu za određivanje privremene mere. Iz obrazloženja: Privremena mera radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja - prema članu 302. Zakona o izvršnom postupku - može se odrediti ukoliko poverilac učini verovatnim svoje potraživanje i opasnost da će se potraživanje osujetiti ili znatno otežati, ali i kada učini verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete. “Verovatnost” podrazumeva niži stepen uverenja suda u postojanje činjenice koja je predmet dokazivanja. Viši stepen predstavlja “ubeđenje” suda u postojanje takve činjenice. U situaciji kada tužilac sudu prilaže dokaz o otkazu ugovora - odgovarajući dopis, to je - prema stavu drugostepenog suda - dovoljno da se zasnuje niži stepen uverenja suda u postojanje činjenice da je ugovor otkazan odn. da je taj dopis uručen drugotuženom i da je o istom trećetuženi imao saznanje, a preko njega i prvotuženi s obzirom da je trećetuženi jedan od osnivača prvotuženog. Prilaganje dokaza o tome da je navedeni dopis primljen od strane nekog od tuženih dovoljno je da se postigne ubeđenost o postojanju takve činjenice. Logično je da lice koje sačini dopis takve sadržine isti i prosledi adresatu, što je dovoljno za utvrđivanje verovatnosti iste činjenice, a imajući u vidu da u odlučivanju o osnovanosti predloga za privremenu meru sud postupa u granicama verovatnosti. Prema tome, razlozi u pogledu verovatnosti nastalog raskida ugovora i, s tim u vezi, postojanja tužiočevog potraživanja, nisu ocenjeni saglasno odredbi člana 302. Zakona o izvršnom postupku. U tom smislu, pobijano rešenje je valjalo ukinuti, pogotovo imajući u vidu da se iz spisa predmeta može utvrditi u kom obimu je obaveza plaćanja ispunjena odn.u kom obimu je ista verovatno ispunjena, a s obzirom na to da tuženi u tom pravcu nisu dostavili nijedan dokaz. Posebno je značajno, a to je konstatovao i prvostepeni sud, da se iz stanja u spisima ne može zaključiti o kom pravnom poslu je reč. Ovaj nedostatak je od suštinskog značaja s obzirom na postavljene zahteve a isti je potenciran i u žalbi. Prvostepeni sud ne može ispitivati verovatnost potraživanja kada nije prethodno utvrdio sadržinu odnosa stranaka odn. koja potraživanja proističu iz međusobnog odnosa stranaka. Verovatnost potraživanja je verovatnost postojanja prava, a to se može jedino ceniti sa stanovišta materijalnog prava koje se u konkretnom slučaju ima primeniti. Prvostepeni sud nije raspravio pitanje materijalnog prava koje se primenjuje na međusobne odnose stranaka, zbog čega se ne može ispitati ni pravilnost primene tog prava. Ovo naročito kada se ima u vidu da su stranke u toku spora iskazale nesaglasnost u pogledu pravne kvalifikacije pravnog posla u kome su učestvovale. Iz tih razloga, a na osnovu člana 387. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je u kao dispozitivu. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama ovog Suda. - 247 -

IZVRŠNI POSTUPAK Prvostepeni sud će raspraviti pitanje merodavnog prava koje se u konkretnom slučaju ima primeniti odn. utvrdiće na pouzdan način da li su stranke ugovorile primenu srpskog, nemačkog ili nekog drugog prava. Ukoliko stranke nisu ugovarale primenu prava, prvostepeni sud će primeniti odredbe međunarodnog prava, ali i odgovarajuće odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u slučaju da međunarodni sporazum ne reguliše sporno pravno pitanje. Utvrđivanjem merodavnog prava prvostepeni sud će biti u mogućnosti da oceni verovatnost potraživanja tužioca. Prilikom ponovnog odlučivanja o predloženoj privremenoj meri, prvostepeni sud će oceniti dokaze koje su stranke predložile ili će predložiti, a pri tome će ceniti valjanost akata kojima je raspolaganje predmetnim stvarima vršeno, te ovlašćenja potpisnika akata za to. Prvostepeni sud će posebno oceniti činjenicu da se predmetnim kamionima raspolagalo od strane istih lica koja su osnivači i vlasnici prvotuženog i drugotuženog pri saznanju da se obaveze plaćanja ne izmiruju, te da se istim kamionima suštinski besteretno raspolagalo. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 8701/07 od 07.11.2007. godine)

684. Ima mesta usvajanju privremene mere izvršnog poverioca protiv izvršnih dužnika kojom mu se zabranjuje izvođenje bilo kakvih radova na predmetnoj stambenoj zgradi. Tako izvršni dužnik nije dobio predlog za izvršenje, jer je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje svog potraživanja na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, a izvršni dužnik je započeo građevinske radove na stambenoj zgradi, shodno članu 302. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Bez uticaja su navodi u žalbi izvršnog dužnika da se sada vodi parnica radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č... I br. 1250/06 od 11. aprila 2006. godine usvojena privremena mera izvršnog poverioca pa se zabranjuje izvršnom dužniku da preduzima bilo kakve radnje na stambenoj zgradi koja se sastoji... Rešenjem Okružnog suda u Č..., Gž. br. 958/06 od 12. jula 2006. godine odbija se kao neosnovana žalba izvršnog dužnika a rešenje Opštinskog suda u Č... br. 1250/06 od 11. aprila 2006. godine se potvrđuje. Na osnovu izvedenih dokaza koje je prvostepeni sud cenio, a pre svega overenog ugovora o doživotnom izdržavanju kao i druge spise, prvostepeni sud pravilno zaključuje da su ispunjeni uslovi iz člana 302. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, jer je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja, odnosno njenog prava svojine i korišćenja predmetnih nepokretnosti. Verovatnost tog prava proizilazi iz ugovora o doživotnom izdržavanju. Ponašanje izvršnog dužnika prema službenom licu ukazuje na postojanje opasnosti da će ostvarenje potraživanja izvršnog poverioca osujetiti, odnosno znatno otežati pa stoga pravilno prvostepeni sud usvaja predloženu privremenu meru. U žalbi izvršnog dužnika se ukazuje na to da je pokrenut postupak pred Opštinskim sudom radi utvrđenja da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav i bez pravnog dejstva, pa po nalaženju drugostepenog suda ovaj navod žalbe ne može dovesti do drugačije odluke suda s obzirom da još uvek postoji i proizvodi pravno dejstvo ugovor o doživotnom izdržavanju dok se suprotno ne utvrdi presudom, pa taj navod žalbe nije od značaja za drugačiju odluku suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 958/06 od 12.07.2006. godine) - 248 -

IZVRŠNI POSTUPAK

685. U predlogu se mora navesti potraživanje koje se obezbeđuje, bez obzira o kom sredstvu obezbeđenja se radi, pa i u situaciji kada se radi o privremenim merama.

Iz obrazloženja: Izvršni poverilac je podneo predlog radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja - utvrđenja nevažnosti menice navedenog serijskog broja, odnosno vraćanja iste kao nevažeće. Nejasno je na osnovu čega je prvostepeni sud ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 299. Zakona o izvršnom postupku, kojom odredbom su predviđeni uslovi za određivanje mere kao mere obezbeđenja novčanog potraživanja. Ovo posebno stoga što uslovi za obezbeđenje novčanog i nenovčanog potraživanja nisu u svemu identični, usled čega su navedenim Zakonom posebno i propisani za obezbeđenje jednog, kao i za obezbeđenje drugog potraživanja. Prema odredbi čl. 302. Zakona o izvršnom postupku, radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja, uslovi su da je poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati. U stavu 2. ove odredbe je takođe predviđeno da će se mera odrediti i kada izvršni poverilac učini verovatnim da je ona potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete ( i u ovom slučaju uz uslov da je učinio verovatnim postojanje potraživanja ). Naime, bez obzira o kom sredstvu se radi, pa i u situaciji kada se radi o privremenim merama kao vrsti sredstva obezbeđenja, saglasno čl. 260. st. 2. Zakona o izvršnom postupku, u predlogu se mora navesti potraživanje koje se obezbeđuje. Iz toga sledi, da je potraživanje koje se obezbeđuje uslov bilo kojeg od sredstava obezbeđenja, pa i sredstva obezbeđenja privremenom merom. Kako prvostepeni sud nije cenio ispunjenost uslova radi određivanja privremene mere kako je ona predložena od strane izvršnog poverioca radi obezbeđenja njegovog nenovčanog potraživanja, pa samim tim ne sadrži razloge zbog kojih prvostepeni sud nalazi da uslovi za određivanje predložene privremene mere radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja nisu ispunjene, to pobijano rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati te je zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz čl. 361. stav 2. tač. 12. Zakona o parničnom postupku, na koju se žalbom izvršnog poverioca osnovano ukazuje. ( Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 10175/05 od 22.09.2005. godine )

686. U sporu po tužbi sa zahtevom za vraćanje menice, može se odrediti privremena mera zabrane poslovnim bankama da postupaju po menicama koje su date kao sredstvo obezbeđenja izvršenja obaveze iz ugovora koji je raskinut. Iz obrazloženja: Izvršni dužnik tvrdi da, po principu stroge menične formalnosti, sud ne može da zabrani realizaciju menica privremenom merom, jer je do zabrane realizacije menica došlo kao posledica gubitka - 249 -

IZVRŠNI POSTUPAK prava na menicu kao prava na hartiju od vrednosti iz razloga što je raskidom ugovora na osnovu koga je ona data, prestao svaki pravni osnov tuženikovog držanja navedenih menica. Upravo načelo menične strogosti ukazuje da postoji opasnost da bi navedene menice, u slučaju neodređivanja predložene privremene mere, mogle biti realizovane bez obzira što je raskidom ugovora koji je osnov njihove predaje prestalo pravo izvršnog dužnika na držanje navedenih hartija od vrednosti, pa samim tim i na pravo koje iz njih proističe. Stoga, Viši trgovinski sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno ocenio da je ispunjen i drugi potreban uslov za određivanje privremene mere obezbeđenja nenovčanog potraživanja-opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati zbog gubitka prava na držanje hartija od vrednosti, kao i da se predloženom privremenom merom u potpunosti ostvaruje svrha obezbeđenja navedenog novčanog potraživanja, u smislu člana 302. Zakona o izvršnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda ,Gž.br.104/06 od 23.02.2006. godine)

687. Svrha privremene mere je obezbeđenje glavnog zahteva koji je predmet spora i vezuje se za njega, te ne može služiti obezbeđenju ili ostvarivanju nekih drigih eventualnih potraživanja ili prava koja nisu predmet spora. Iz obrazloženja: U ovoj parnici tužilja je zahtevala isplatu novčanog iznosa na ime naknade štete, zasnivajući ga na tvrdnji da joj je tužena, rešenjem Komesarijata za izbeglice od 12.07. 2000. godine, dodelila na korišćenje stan u koji joj do sada nije omogućila useljenje, zbog čega trpi štetu u visini plaćene zakupnine za drugi stan. Predlog za obezbeđenje privremenom merom kojim je tuženoj zabranjeno iseljenje tužilje iz stana 32. u Ul. S... br. 127. u B..., zasniva se na tvrdnji da je tužena inicirala upravni postupak za njeno iseljenje kao bespravno useljenog lica iz navedenog stana, a u koji se ona uselila jer nema sredstava za plaćanje zakupnine i smatrajući da bi taj stan bio podoban da njoj i članovima njene porodice obezbedi smeštaj. Utvrdivši takvo stanje, prvostepeni sud je zaključio da su se stekli uslovi za određivanje predložene privremene mere. Međutim, takav zaključak je neprihvatljiv jer pobijano rešenje ne sadrži dovoljne razloge o odlučnim činjenicama, dok je pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja dovedena u sumnju. Neophodno je imati u vidu da je svrha privremene mere obezbeđenje glavnog zahteva koji je predmet spora. Zbog toga, pravilna primena odredbe člana 302. ZIP-a zahteva da se ispitaju okolnosti iz kojih bi se moglo zaključiti da je upravo predložena privremena mera podobna da obezbedi glavni zahtev za isplatu novčanog iznosa. Te okolnosti su izostale u razlozima pobijanog rešenja, pa su osnovani navodi žalbe o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP-a. Stoga se pobijano rešenje ukida i predmet vraća na ponovni postupak, u kome će prvostepeni sud, imajući u vidu naznačene primedbe, voditi računa da privremena mera služi jedino obezbeđenju glavnog zahteva koji je predmet spora i vezuje se za njega, tako da ne može služiti obezbeđenju ili ostvarivanju nekih drugih eventualnih potraživanja, odnosno prava koja nisu predmet spora. S tim u vezi, prvostepeni sud će oceniti i kakva je veza između predložene mere obezbeđenja i glavnog zahteva koji je predmet ovog spora, da li je takva mera podobna da obezbedi glavni zahtev i u čemu se sastoje posebne okolnosti koje opravdavaju njeno određivanje. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. br. 14938/05) - 250 -

IZVRŠNI POSTUPAK

688.

Dozvoljena je privremena mera zabrane realizacije akceptnog naloga podneta, zbog njegove zloupotrebe. Podnošenjem tužbe i zasnivanjem spora izdavalac akceptnog naloga je stekao svojstvo mogućeg poverioca. (Viši privredni sud Srbije, 1314/97)

689. Dozvoljena je i osnovana privremena mera o zabrani izvršenja akceptnog naloga do okončanja parničnog postupka ako je u njemu obračun ugovorene kamate na dugovani iznos po kratkoročnom kreditu izvršen po stopi od 2% dnevno. (Viši privredni sud Beograd, Pž. 2336/96)

690. Ukoliko poverilac podnošenjem tužbe ne opravda određenu privremenu meru u izvršnom postupku ili pre njenog isteka ne traži njeno produženje, on ponovo u izvršnom postupku ne može tražiti određivanje iste privremene mere. (Okružni sud, Kraljevo, Gž. 1129/95)

691. U članu 268. ZIP-a predviđene su vrste privremenih mera radi obezbeđenja nenovčanih potraživanja, ali samo primerice, a ne taksativno, pa je zbog toga privremenu meru iseljenja iz poslovnog prostora moguće odrediti. Ne može se odrediti privremena mera koja je identična sa tužbenim zahtevom. Međutim, u smislu člana 267. stav 2. ZIP-a od toga pravila izuzetno se može odustati kada se na drugi način ne može sprečiti upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete. (Savezni sud, Gzs, 57/95)

692. Sud će doneti privremenu meru kojom se zabranjuje otuđenje stana, jer je stan korišćen i otkupljen u vreme trajanja bračne zajednice, a još nije doneta odluka šta predstavlja bračnu tekovinu i u kom delu. (Okružni sud, Beograd, Gž. 10646/95)

693.

Ne može se naložiti izvršenje privremene mere predaje stvari, ukoliko se postavljenim tužbenim zahtevom za utvrđivanje prava svojine nije tražila i predaja stvari. (Okružni sud, Beograd, Gž. 8476/95)

694.

Usvojena privremena mera upravljena na predaju motornog vozila, a pre odlučivanja o tužbenom zahtevu i pravosnažnog okončanja parnice, u suprotnosti je sa odredbama Zakona o izvršnom postupku i Zakona o parničnom postupku. (Okružni sud, Beograd, Gž. 6667/95) - 251 -

IZVRŠNI POSTUPAK

695. Privremena mera služi za obebeđivanje nenovčanog potraživanja, a ne za obezbeđenje prava korišćenja stana. (Okružni sud, Beograd, Gž. 7558/95)

696. Radi obezbeđenja novčanog potraživanja iz ugovora o građenju, može se odrediti privremena mera kojom će se dužniku zabraniti da otuđi ili optereti nepokretnosti do pravosnažnog okončanja parnice. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 7108/95)

697. Od dana otvaranja postupka stečaja ne može se protiv stečajnog dužnika dozvoliti mera obezbeđenja, ali se ovo ograničenje ne odnosi na izlučne poverioce koji su pravo odvojenog namirenja stekli 60 dana pre otvaranja stečajnog postupka. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 6943/95)

698. Tuženi, odnosno protivtužioc, mora učiniti verovatnim svoje pravo svojine na spornom stanu, kako bi sud mogao doneti predloženu privremenu meru kojom se drugoj strani zabranjuje svako opterećivanje i otuđenje stana. (Okružni sud, Beograd, Gž. 3188/95)

699. Nema mesta određivanju privremene mere kojom bi se u sporu za naknadu štete zbog nelojalne konkurencije tuženom zabranilo objavljivanje i rasturanje određenog časopisa, ako tuženi ima odobrenje nadležnog organa za izdavanje spornog časopisa. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 2634/95)

700.

Ne može se smatrati da je poverilac u predlogu za izdavanje privremene mere učinio verovatnim postojanje potraživanja kao jedan od uslova za izdavanje privremene mere kada je tražio zabranu realizacije akceptnih naloga izdatih u prekoračenju statutarnih ovlašćenja i izvan registrovane delatnosti svoje poslovne jedinice. (VSCG, Pž. 292/95)

701.

Odlučivanje o privremenoj meri mora biti u granicama tužbenog zahteva. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 128/94)

702.

Privremena mera se može odrediti i pre pokretanja i u toku sudskog postupka a takođe i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. (VPS u Beogradu, Pž. 2-349/94) - 252 -

IZVRŠNI POSTUPAK

703. Kada se radi o robi koja je oduzeta konačnim rešenjem u upravnom postupku od strane finansijske policije u smislu čl. 19. i 22. Zakona o kontroli utvrđivanju i naplati javnih prihoda, tada nema mesta određivanju privremene mere po čl. 267. Zakona o izvršnom postupku. (VPS u Beogradu, Pž. 2-567/94)

704.

Sud neće usvojiti predlog za izvršenje privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja koji je po svom dejstvu i pravnim posledicama idetničan sa tužbenim zahtevom, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na zaštitu državine, stanarsko pravo ili nenovčano izdržavanje. (Pravno shvatanje VSS od 22. 6. 1993. godine)

705.

Za usvajanje privremene mere u smislu čl. 267. Zakona o izvršnom postupku, dovoljno je da poverilac učini verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile i nastanak nenaknadive štete, tako da u toj fazi postupka nije potrebno konačno utvrđivanje činjenica, od kojih zavisi osnovanost tužbenog zahteva. (Okružni sud u Kragujevcu, Gž. 509/92)

706.

Za odlučivanje o određivanju privremene mere radi zaštite i smeštaja dece u bračnim sporovima ili u posebnim sporovima radi poveravanja dece na čuvanje i vaspitavanje u prvostepenom postupku, uvek je nadležno veće sastavljeno od jednog sudije i dvojice sudija porotnika. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 1091/88)

707.

Odluka o privremenoj meri radi zaštite i smeštaja dece dejstvuje samo među strankama pa se obaveza predaje dece ne može odnositi na treća lica. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 407/85)

708.

Sud neće usvojiti predlog za određivanje privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja, koji je po svom dejstvu i pravnim posledicama identičan sa tužbenim zahtevom, osim kad se tužbeni zahtev odnosi na zaštitu državine, stanarsko pravo ili nenovčano izdržavanje. (Pravni stav Vrhovnog suda Srbije od 22. juna 1983. godine)

709. Parnični sud može doneti privremene mere u slučajevima posebno propisanim u Zakonu o parničnom postupku ili ako donošenje takve mere omogućava drugi propis, van okvira Zakona o izvršnom postupku. - 253 -

IZVRŠNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio tužiteljev predlog pa je privremenom merom obavezao tuženog da konja koji je predmet spora preda na čuvanje trećoj osobi. Protiv takvog rešenja tuženi je uložio žalbu. Žalba je osnovana. Povredivši odredbe člana 338, stav 4. i člana 347. ZPP prvostepeni sud nije citirao propise na osnovu kojih je odredio privremenu meru. Tužitelj posle pokretanja parnice u predlogu radi izdavanja privremene mere u stvari ne traži osiguranje novčanog potraživanja. Privremene mere ovakve vrste mogu se doneti samo u izvršnom postupku i prema pravilima izvršnog postupka. Parnični sud može doneti privremene mere u slučajevima posebno propisanim u Zakonu o parničnom postupku, kao npr. u čl. 435. ili 442. ZPP, ili ako donošenje takve privremene mere omogućava drugi propis. (Všs Subotica, Gž. 734/82)

VRSTE PRIVREMENIH MERA (Član 303. Zakona o izvršnom postupku)

710.

U sporovima zbog smetanja poseda privrmene mere obezbeđuju se po službenoj dužnosti i po predlogu stranaka. Po službenoj dužnosti privremene mere određuju se samo prema odredbama člana 442. ZPP i protiv ovog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. Po predlogu stranke privremene mere se određuju prema odredbama zakona o izvršnom postupku (član 263, 267. i 268. ZIP-a). Protiv ovog rešenja uvek je dozvoljena posebna žalba s tim što sud iz važnih razloga može odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Ako stranka predloži određivanje konkretne privremene mere, a sud nađe da su za određivanje iste takve mere ispunjeni uslovi iz člana 442. ZPP, odrediće privremenu meru po službenoj dužnosti primenom člana 442. ZPP, a u izreci će navesti da se ista određuje po službenoj dužnosti. (Pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije od 5. 10. 1995. godine)

711.

Radi obezbeđenja nenovčanih zahteva može se izdati privremena mera zabrane otuđenja ili opterećenja nepokretnosti, ali samo onih nepokretnosti na koje se odnosi tužbeni zahtev čije se obezbeđenje traži. (Okružni sud, Beograd, Gž. 2669/95)

712.

U sporu iz autorskih prava ne može se odrediti privremena mera prema licu koje nije stranka u postupku. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 67/95)

713.

Ako se predlogom za izdavanje privremene mere zaštićuju osnivački interesi, neadekvatno je i u suprotnosti sa zakonom upućivati predlagače na pokretanje postupka koji vodi prestanku preduzeća. (VSCG, br. 57/94) - 254 -

IZVRŠNI POSTUPAK

714. Kada jedan od sanaslednika ima nameru da izvodi građevinske radove na objektu koji čini zaostavštinu usled kojih bi došlo do promene na istom stiču se zakonski uslovi u smislu člana 91. Zakona o vanparničnom postupku i čl. 268. st. 1ž. i 3. ZIP-a za određivanje privremene mere radi obezbeđenja zaostavštine zabranom izvođenja bilo kakvih građevinskih radova na objektu do okončanja ostavinskog postupka. (Okružni sud u Kraljevu, Gž. 97/94)

715.

Privremenom merom se ne može zabraniti direktoru da vrši svojstvo zastupnika preduzeća. (Viši privredni sud, Pž. 734/93)

716.

Prilikom izdavanja privremene mere zabranom raspolaganja stvarima, nije dovoljno da se označi samo vrsta vozila već i ostali podaci koji omogućavaju njihovu potpunu identifakciju (registarski broj vozila, broj motora, šasije i dr.). (VPS u Beogradu, Pž. 9063/92)

717.

Ispunjeni su uslovi za izdavanje privremene mere zabrane otuđenja stana u postupku određivanja nosioca stanarskog prava razvedenih bračnih drugova. (Okružni sud u Novom Sadu, Gž. 41/92)

718.

Privremenom merom se samo onemogućava sprečavanje ili znatnije otežavanje realizacije tužbenog zahteva, te zahtev za izdavanje privremene mere ne može biti identičan zahtevu iz tužbe. (Vrhovni sud Vojvodine, Pž. 902/91)

719. Privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti određena i zabeležena u zemljišnim knjigama, u smislu člana 268. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršnom postupku, radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja, nije smetnja za dalje upise knjižnih prava u pogledu nepokretnosti koje su predmet ove zabrane, na osnovu dobrovoljnog raspolaganja dužnika - prodavca. (Okružni sud u Subotici, Gž. 113/90)

720. Izdavanje privremenih mera za zabranu prometa odštampanih fotografija i albuma zavisi od toga da li su preneta prava na objavljivanje od strane autora odnosno lica sa fotografije izdavaču. (Viši privredni sud, Pž. 3103/90) - 255 -

IZVRŠNI POSTUPAK

721. Privremene mere zabrane iz tačke 1, 2. i 4. čl. 268. ZIP-a obezbeđuju poveriočevo nenovčano potraživanje ne samo u odnosu na dužnikovo dobrovoljno raspolaganje već i u odnosu na radnje trećih lica - deluju prema svima a ne samo u odnosu na dužnikovo dobrovoljno raspolaganje. (Zaključak Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije 1983. godine)

722. Sud neće usvojiti predlog za određivanje privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja, koji je po svom dejstvu i pravnim posledicama identičan sa tužbenim zahtevom, osim kad se tužbeni zahtev odnosi na zaštitu državine, stanarsko pravo ili nenovčano izdržavanje. (Pravni stav Vrhovnog suda Srbije od 22. juna 1983. godine)

723. Privremena naredba prema svojoj suštini predstavlja jedinu meru obezbeđenja utuženog potraživanja. Prema pravnim pravilima izvršnog postupka radi obezbeđenja nenovčanih zahteva predviđena su određena sredstva obezbeđenja, ali sud nije ovlašćen da kao sredstvo obezbeđenja oduzima sporne stvari iz državine protivnika predlagača i preda ih predlagaču. Jer, to ne bi bilo sredstvo obezbeđenja već, u stvari, izvršenje utuženog potraživanja pre nego što je o tome i doneta pravosnažna sudska odluka. Privremene mere zabrane iz st. 1, 2. i 4. člana 268. Zakona o izvršnom postupku obezbeđuju poveriočevo novčano potraživanje ne samo u odnosu na dužnikovo dobrovoljno raspolaganje, već i u odnosu na radnje trećih lica - deluju prema svima a ne samo na dužnikovo dobrovoljno raspolaganje. (Zaključak sa Savetovanja u Saveznom sudu, 10-11. 06. 1981. godine)

- 256 -