3. Vodic Za Organsku Proizvodnju Visnje

Priručnik 3

Vodič za Organsku Proizvodnju

Višnje

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.233 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju višnje / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 24 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-46-4 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Вишња - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268241671

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

Sadržaj 1. Uvod

3

2. Preduslovi

3 3 4 4

2.1. Očuvanje prirodnog agro-eko sistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3. Izbor i priprema lokacije Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun

3.1. Priprema zemljišta

4. Sadni materijal 4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere 5.1. Plodored 5.2. Sistem uzgoja 5.3. Ishrana 5.4. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi 6.1. Mere integralne zaštite u organskoj proizvodnji

4 4 5 5 10 10 12 12 14 15 17

7. Berba

18

8. Ekonomski pokazatelji

19

9. Prilozi

20

10. Literatura

24

1. Uvod

2. Preduslovi

Višnja je po značaju u Srbiji treća voćna vrsta, iza šljive i jabuke. U poslednjih nekoliko decenija proizvodnja beleži porast, pre svega zahvaljujući širenju domaćeg ekotipa tzv. oblačinske višnje koja se lako razmnožava izdancima, rano prorodi, obilato rađa i odličnog je kvaliteta. Rast proizvodnje praćen je i rastom izvoza, tako da je Srbija danas značajan izvoznik ove vrste voća. Ovome pogoduje i činjenica da je cena višnje poslednjih godina relativno visoka. U poslednjih desetak godina, došlo je do razvoja organske proizvodnje i izvoza višnje. U cilju unapređenja proizvodnje višnje, potrebno je unaprediti sortiment (sorte bezbojnog i obojenog soka) i poboljšati agrotehničke mere. Plod višnje ima visoku biološku vrednost jer sadrži: 12-22% suve materije, 10-13% šećera, 1-2,4% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektina, 0,7-1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg vitamina C, značajnu količinu bojenih materija i druge korisne supstance. Plod višnje je pogodna sirovina u industriji prerade u sokove, kompote, slatka, konditorske proizvode, rakiju kao i za zamrzavanje i sušenje. Plod nekih sorti može da se koristi i kao stono voće.

2.1. Očuvanje prirodnog agro-eko sistema Za uspešnu organsku proizvdnju višnje, neophodno je poznavanje karakteristika zasada, kao i lokalnog agroekosistema, kako bi proizvodnja bila profitabilna, ali bez ugrožavanja biološke raznovrsnosti. Postizanje ovog cilja zavisi od primene mera koje: • omogućavaju očuvanje zemljišta i njegove plodnosti, • unapređuju biološku raznovrsnost, • ostvaruju prirodnu otpornost sorti (autohtonih, lokalnih i novostvorenih) koje su prilagođene uslovima gajenja, • utiču na optimalno korišćenje prirodnih resursa, • obezbeđuju korišćenje biljnih otpadaka i drugog organskog materijala sa farme da bi se umanjila zavisnost od spoljašnih inputa. UREĐENJE ZEMLJIŠTA

KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

VODNI RESURSI

BIOCENOZA

AGRO-EKOSISTEM

AGROTEHNIČKE MERE

BIOLOŠKA RAZNOVRSNOST

Takođe je važno da ne dođe do uništavanja prirodnih skloništa i staništa korisnih insekata i drugih organizama (livade, živice, „kompenzacione“ površine). Od ukupne površine farme, takvu ulogu treba da ima 5-7% zemljišta. U cilju unapređenja održivosti organske proizvodnje višnje, preporučuju se sledeće mere: • čuvanje korisnih insekata, • održavanje neobrađenih površina (najmanje 5% ukupne površine farme), kao skloništa za korisne organizme, • podizanje žive ograde, • postavljanje gnezda i kućica za korisne insekte, ptice i druge organizme.

3

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

2.2. Osobine zemljišta Za gajenje višnje pogodna su zemljišta na kojima je moguće izvršiti obradu na minimum 60 cm. Drenaža treba da bude takva da omogućava brzo odvođenje viška vode. Takođe, treba izbegavati vlažna zemljišta i zemljišta koja zadržavaju vodu. Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta za zasnivanje zasada višnje Dubina zemljišta:

Najmanje 80-100 cm

Propustljivost (dreni- Dobra, sa brzim oticanjem ranost): Mehanički sastav: pH:

površinskih voda Izbegavati teška i vlažna zemljišta sa lošom propustljivošću 6.5-8.0

Elektroprovodljivost: Manje od 2.2 mS/cm Zasljanjenost:

Manje od 2 g/l

2.3. Karakteristike klime U pogledu klimatskih uslova, višnja podnosi velike nadmorske visine, a isto tako uspešno podnosi i niske zimske temperature. Cvet višnje je za razliku od drugih voćnih vrsta, veoma otporan na kasne prolećne mrazeve. Može se gajiti i u sušnim područjima, sa nivoom padavina od 400 do 500 mm godišnje. Najveći zahtevi za padavinama su od aprila do septembra, kada joj pogoduje od 360-420mm. Zbog ranog dozrevanaja plodova, navodnjavanje nije neophodno pre nastupa sušnog perioda. Tabela 2: Klimatski parametri Minimalne temperature:

Izbegavati lokacije na kojima postoji opasnost od izmrzavanja

Relativna Izbegavati lokacije sa visokom vlažnost vazduha: relativnom vlažnošću Padavine:

4

Izbegavati lokacije sa velikom količinom padavina u periodu cvetanja i zrenja plodova

3. Izbor lokacije i priprema Višnja je u pogledu položaja i kvaliteta zemljišta vrlo skromna voćna vrsta, tako da se uspešno može gajiti na svim terenima. Izdanci i pupoljci su manje osetljivi u odnosu na druge koštičave voćne vrste. Ipak, više joj odgovaraju otvoreni nego zatvoreni tereni. Najbolje uspeva na obroncima i blagim padinama okrenutim jugu, jugo-istoku i istoku. Može se uspešno gajiti na gotovo svim zemljištima, osim na previše vlažnim i teškim. Najproduktivnija je ako se zasadi na lakoj peskovitoj ilovači ili na karbonatnom černozemu umerene vlažnosti i dovoljne plodnosti. Tip zemljišta je uslovljen izborom podloge za kalemljenje. Korenov sistem višnje ne prodire duboko u zemljište. Osnovna masa korena se nalazi na dubini od 40 do 80 cm. Koren se u širinu prostire izvan širine krune. Kruna je različite bujnosti i oblika, a najviše zavisi od sorte. Obično je okrugla, razgranata s uspravnim ili povijenim granama.

3.1. Priprema zemljišta Koren je važan za usvajanje vode i hranljivih materija, a samim tim i za rast cele biljke. Loše karakteristike zemljišta, ograničena plodnost ili pogrešna obrada zemljišta se brzo oslikavaju u rastu stabla i formiranju krune. Propusti prilikom obrade zemljišta su naročito uočljivi kod osetljivijih i slabijih podloga za kalemljenje. Razlog tome je pre svega stres korena koji je izazvan nedostatkom kiseonika, vode ili hranljivih materija ili pak niskim temperaturama zemljišta. Stoga, tokom obrade i pripeme zemljišta treba da se primenjuju mere koje će pozitivno uticati na strukturu i životnu aktivnost u zemljištu. Idealno zemljište za voćarske kulture podrazumeva: - dobro propustljiv sloj zemljišta do dubine od 60-70 cm koji će uticati na rast i razvoj korena;

- tip zemljišta: crnica ili blago glinoviti peskovi, - pH vrednost 6-6,5, - Sadržaj humusa preko 2% u gornjem sloju: - 20-30cm sa stabilnom strukturom agregata, - 30-40 cm sa kamenim skeletom. Priprema zemljišta pre podizanja zasada Životni vek voćnjaka je u proseku, 15 godina. Faza pripreme zemljišta je odlučujući faktor za dugovečnost zasada. To je period kada se može uticati na održivost plodnosti i biološku aktivnost zemljišta. Važno je proveriti profil zemljišta, tj. zbijene i nepropusne slojeve. Saniranje strukturnih nepogodnosti je moguće samo u fazi pripreme zemljišta jer je rastresitost tla nemoguće ostvariti posle sadnje. Ukoliko postoje nepropusni horizonti, sadnju je nekada neophodno odložiti i za dve godine. Nepropusne zone se otklanjaju mehaničkim putem, (dubokim podrivanjem ili rigolovanjem) koje treba da se sprovede pre oranja. Po završetku duboke obrade, treba izvršiti setvu mešavine melioracionih useva koji treba da omoguće brz, gust i dubok prodor korena. Dobre melioracione mešavine brzo klijaju i optimalno koriste prostor korena. Dobra melioraciona mešavina- primer: - detelina 20-30%, - mešavina grahorice (Lathyrus nissolia, vicia villosa), graška (Pisum sativum), deteline (Trifolium alexandrinum, Trifolium incarnatum), suncokreta, heljde, facelie (Phacelia sp.). Da bi se postigao optimalan rast, usev ovih mešavina je neophodno preći valjkom nakon setve. Samo pri dovoljnoj vlazi ovi usevi će postići željenu gustinu. Pre sadnje voćaka, melioraciona mešavina se mora tarupirati i zaorati. Takođe, mora se proveriti da li je uspelo uklanjanjanje nepropusnih horizonata. Jednom izvedene mehaničke mere u kombinaciji sa melioracionim mešavinama biljaka, često nisu dovoljne za

uspešno poboljšanje strukture i propustljivosti zemljišta. Pre sadnje treba proveriti i stanje hranljivih elemenata u zemljištu. Ukoliko je neophodno, ovo je pravi trenutak za iznošenje đubriva na celu površinu.

4. Sadni materijal 4.1. Sortiment Pri podizanju zasada višnje koji je namenjen za organsku proizvodnju, obavezno treba koristiti sertifikovani sadni materijal. Podloge i kalem grančice takvog sadnog materijala, proizvedene su po programu za proizvodnju sadnog materijala u kome se vrši rigorozna kontrola i testiranje na prisustvo prouzrokovača bolesti i štetočina. Na osnovu Pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Sl. glasnik RS”, br.48/11), korišćenje sadnog materijala iz sopstvene proizvodnje je dozvoljeno jedino pod uslovom da se takav sadni materijal koristi za sopstvene potrebe i da je proizveden u skladu sa metodama organske proizvodnje. Zabranjena je upotreba sadnog mateijala koji je dobijen korišćenjem genetski modifikovanih organizama. Na osnovu člana 16. Zakona o organskoj proizvodnji („Sl. glasnik RS”, br.30/10), reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. Prema istom zakonu, proizvodnja semena metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena, rasada i sadnog materijala, uz primenu metoda organske proizvodnje. U izuzetnim slučajevima, proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje, pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji i ako:

5

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje, 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja, 3) se radi o autohtonoj sorti. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije, proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija, a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Izbor biljnog materijala za sadnju uslovljen je načinom berbe. Kalemljenje na divlju trešnju (Prunus avium) i magrivu (Prunus mahaleb) se vrši isključivo kada će se berba vršiti ručno. U ovim slučajevima, visina debla iznosi oko 60 cm. U slučaju mašinske berbe, obavezna podloga je divlja trešnja. Visina slobodnog stabla u tom slučaju treba da iznosi 70-80cm. Za solidno formiranje krošnje, neophodno je ostaviti 4-5 jačih lastara. Biljka treba da ima snažan korenov sistem i deblo.

Podloge Magriva Ovo jedna od najrasprostranjenijih podloga. Daje biljke manje bujnosti u odnosu na divlju trešnju, što predstavlja prednost prilikom berbe. Kao podloga, odlikuje se visokom otpornošću prema prema suši i krečnjaku i dobro se razvija na siromašnim i skeletnim zemljištima, a pogodna je i za glinovita zemljišta. Magriva je tolerantna na gljive prouzrokovače truleži korena (Phytophthora spp.) Divlja trešnja Ovo je, takođe veoma rasprostranjena podloga. Pokazuje dobar afinitet pri kalemljenju. Jedna od loših karakteristika je velika bujnost. Ova podloga „ne podnosi“ vlažna i teška zemljišta jer na njima propada od asfiksije (gušenja), verticiliozne uvelosti i drugih oboljenja korenovog sistema.

6

Gizela 5 Ovo je slabo bujna podloga koja se preporučuje za guste zasade, u uslovima kada je moguće obezbediti zalivanje. U takvim uslovima se postižu odlični prinosi. Jedna od glavnih karakteristika sorti kalemljenih na ovoj podlozi, je da vrlo rano stupaju na rod. Divlja trešnja (Prunus avium) se, kao podloga, preporučuje za područja sa težim zemljištem i dovoljnim količinama padavina u toku leta. Na podlozi magriva (Prunus mahaleb), uspečno se vrši proizvodnja višnje na lakšim i suvljim zemljištima sa različitim profilom. Ona je takođe pogodna i za teža zemljišta (crnica, les), u područjima sa malom količinom padavina u toku leta. Iskustva sa podlogom gizela 5 su različita. U Mađarskoj se nisu pokazali dobri rezultati, gde je u prve 3 godine proizvodnja zadovoljavajuća, a kasnije, sorte imaju sitne plodove. Ova podloga ispoljava dobre karakteristike na kiselom zemljištu, gde je ujednačena klima i gde ima dovoljno padavina, a nije pogodna za peskovita zemljišta. U poslednje vreme postoji veći broj ogleda sa novim podlogama, kao što su podloge tipa „Weiroot“, koje su se dobro pokazale sa sortom Schattenmorelle. Takođe, sa podlogom gizela 5 su dobijeni dobri rezultati kada su na njoj kalemljene sorte morina i safir.

Sorte Izbor sorte je ključan faktor za postizanje dobrog kvaliteta plodova i standarda u proizvodnji. Pri izboru sorte treba voditi računa da se sačuva biološka raznovrsnost, što je jedan od osnovnih principa organske proizvodnje. Na izbor utiču sledeće osobine sorte: prinos, organoleptičke karakteristike, krupnoća plodova, otpornost plodova na manipulisanje tokom berbe i pakovanja, vreme cvetanja i zrenja, otpornost, odnosno tolerantnost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Posebnu pažnju treba obratiti na sorte oprašivače koje treba da budu zastupljene u zasadu sa ne manje

od 15% od ukupnog broja stabala u zasadu. Da bi se povećala efikasnost oprašivanja po 1 ha, u zasad višnje treba postaviti 3-5 košnica sa pčelama. Solitarne pčele, kao što je Osmia cornuta, veoma su važne za oprašivanje u lošijim vremenskim uslovima. Postavljanje snopova trske ili kućica, doprinosi održavanju populacije ove korisne vrste. Višnja se uglavnom gaji radi dalje prerade u voćni sok ili za konzerviranje. Udeo višnje na tržištu svežeg voća je relativno mali. Za proizvodnju sokova se traže sorte sa postojanom bojom i izbalansiranim odnosom šećera i kiseline. Pored sorte Schattenmorelle, u tu svrhu traže se i morina, mađarska grozdasta i topas, a njihove karakteristike su date u Tabeli 3. Prinos višnje zavisi i od toga da li se radi o samooplodnim sortama, delimično samooplodnim ili o samosterilnim sortama. Ukoliko se u višnjik doda oko

20% stabala sorte za oplodnju, kod samooplodnih sorti može doći do znatnog povećanja prinosa. Koncentracija na samo jednu sortu u višnjiku podrazumeva izuzetno intenzivan rad u vreme berbe. Stoga se preporučuje uzgoj većeg broja sorti radi različitog vremena sazrevanja. To takođe može da umanji pojavu bolesti kod osetljivih sorti. Pri izboru sorte za organsku proizvodnju višnje, treba voditi računa o rodnosti (prinosu) i kvalitetu ploda, ali i o osetljivosti prema najvažnijim oboljenjima kao što su: moniliozno sušenje cvetova i grančica i trulež plodova, lisna pegavost (Blumeriella jaapii) i bakterioze. Pri podizanju novog voćnjaka, veoma je važno uzeti u obzir rezultate istraživanja i ogleda iz regiona kao i uključiti lokalnu savetodavnu službu, jer je poznato da se različite sorte drugačije ponašaju u različitim regionima i proizvodnim uslovima.

Tabela 3. Sorte višnje pogodne za organsku proizvodnju Sorta

SAFIR

MORINA

Zrelost Cvetanje i oplod(nedelja) nja

Prinos

6.- 7.

Srednje/kasno, Samo-oplodna

Srednje-krupan do krupan, meko Visok do meso ploda, veoma osetljiv na trans- visok port

6.-7.

Srednje/rano, Delimično samooplodna

Srednje-velik do velik, pri suši se odvaja od peteljke

MAĐARSKA 6.-7. GROZDASTA

TOPAS

Plod

6.-7.

Rano, Delimično samooplodna Srednje/kasno, Delimično samooplodna

Rast

Osetljivost na bolesti

Srednje jak, Slabo do srednje osetljiva uspravan do širok, prema moniliji i lisnoj gusta kruna pegavosti

Visok

Srednje jak, u širinu

Do sada slabo osetljiva prema moniliji i lisnoj pegavosti, otporna prema nekrotičnom ringspot virusu

Srednje velik i lako se odvaja od Visok peteljke

Jako snažan, uspravan

Delimično osetljiva prema moniliji, lisnoj pegavosti i virusu nekroze

Velik i lako se odvaja od peteljke u punoj zrelosti

Jako snažan, uspravan, srednje- gusta kruna

Slabo osetljiv na moniliju, srednje osetljiv na bakterijska oboljenja

Visok

7

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

8

U okviru programa stvaranja sorti višnje otpornih prema Blumeriella jaapii (Rehm) v. Arx i Monilinia ssp. u Mađarskoj, prva priznata sorta je Czengodi, koja je odličnog kvaliteta ploda, a koja se može gajiti bez primene fungicida (Apostol, 1999). U novije vreme su priznate dve nove sorte otporne prema ovim patogenima: VI. 3/48 i IV. - 2/152 – Piramis (Apostol, 2005). Programom stvaranja sorti otpornih prema Blumeriella jaapii (Rehm) v. Arx, Monilinia ssp. i PNDV u Nemačkoj, pored nešto ranije stvorenih sorti morina, safir, topas, korund i karneol, izdvojene su i tri nove: Jade, Rubellit i Achat. Sve se odlikuju visokim kvalitetom ploda i samooplodne su (Wolfram B., 2000). Čengedi (Csengödi) je mađarska sorta nastala selekcijom iz prirodne populacije. Stablo je bujno, a redovno i obilno rađa. Rodnost se postepeno povećava tako da posle osme godine veoma obilno rađa. Otporna je prema prouzrokovaču pegavosti lišća, moniliji, citosporozi i zato se preporučuje za plantažno gajenje u organskoj proizvodnji. Otporna je prema moniliozama, a osnov otpornosti je hipersenzibilna reakcija. Cveta srednje rano i samooplodna je. Može da se koristi kao stono voće i za industrijsku preradu. Kereška (Körösi meggy) je klon mađarske sorte pandi. Ranije je bila vrlo raširena sorta u našoj zemlji, ali je napuštena i iskrčena zbog niske rodnosti. Sorta je verovatno najkvalitetnijeg ploda. Samobesplodna je i inkopatibilna sa mnogim sortama. Novija zapažanja pokazuju da dobro rađa kada se gaji sa reksele, keleris i umbra koje su joj dobri oprašivači. Plod joj je izuzetno krupan (6-7g), najboljeg kvaliteta. Po odvajanju peteljke sok ne curi. Uz adekvatne oprašivače može se preporučiti za gajenje kao izrazito stona sorta kao i za sve vidove prerade. Gorsemska je belgijska sorta mutant sorte lotova. Umerene je bujnosti, a rađa na slamastim grančicama i treba je redovno rezati. Srednje je otporna prema niskim temperaturama i otporna prema veđini prouzrokovača bolesti. Koštica se lako odvaja od mezokarpa. Može se

brati mehanizovano jer se peteljka lako odvaja od ploda, a sok iz ploda nakon toga ne curi. Plodovi su pogodni za sve vidove prerade. Erdi jubileum je sorta vrhunskog kvaliteta ploda. Ima čvrst i obojen plod, dobar ukus, malu košticu. Ne menja boju u preradi. Kasno cveta i samooplodna je. Kasno prorodi, ali kasnije dobro rađa, ima bujno stablo. Plodovi mogu biti na stablu i tri nedelje, a da nema truljenja. Bere se obično kada su rastvorljive suve materije 13%, a nakon tri nedelje postiže i 22-23%. Ne opada, ali se može mehanizovano brati, sok ne curi iz ploda prilikom berbe. U smrzavanju zadržava miris i aromu. Na našim prostorima zri u trećoj dekadi juna. Lara je novija domaća sorta, stvorena u INI „Agroekonomik“ u Beogradu. Cveta srednje rano i samooplodna je. Rano prorodi i rađa redovno i obilno. Sazreva u drugoj polovini juna. Stablo je umerene bujnosti, a prema autorima sorte Mišiću i saradnicima, nije osetljiva prema prouzrokovačima pegavosti lišća i moniliozi. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 5,5g, eliptičnog je oblika, ima sjajnu pokožicu intenzivnocrvene boje, obojen sok, a ukus je blago nakiseleo i prijatan. Šumadinka je domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Stablo je srednje bujno sa loptastom i razgranatom krunom, oborenih grana. Relativno je otporna prema niskim zimskim temperaturama i suši, a manje osetljiva prema pegavosti lišća. Cveta srednje rano i samooplodna je, a sazreva u prvoj dekadi jula. Rano prorodi i rađa redovno i obilno, sa prinosom i 30-35 t/ha. Plod je krupan, prosečne mase oko 6 g. Meso ploda je tamnocrveno, sočno, kiselo, izrazito aromatično i vrlo kvalitetno. Plod se srednje odvaja od peteljke, slabije je transportabilnosti i pri mehanizovanoj berbi puca. Pogodna je za stonu upotrebu i sve vidove industrijske prerade. Oblačinska višnja je veoma rasprostranjena sorta (ekotip) u Srbiji, poznata i kao „Cigančica“. Karakteriše je visok sadržaj bojenih materija, što je čini interesantnom

Plodovi sorte šumadinka

za konditorsku industriju, proizvodnju sokova i likera. Otporna je prema niskim temperaturama, kao i prema suši. Za razliku od ostalih sorti višnje, ona se razmnožava ožiljenim izdancima. U zavisnosti od područja, zri od početka treće dekade juna do sredine jula. Redovno rađa.

Plodovi oblačinske višnje

Oblačinska višnja ne spada u sorte, već je to ekotip koji se razvio i prilagodio ekološkim i edafskim uslovima određenog geografskog područja. Poreklo oblačinske višnje nije utvrđeno. Pod pojmom oblačinska višnja podrazumeva se velika i vrlo heterogena populacija višnje koja potiče iz sela Oblačine i okoline. Poljoprivredni proizvodjači lako su razmnožavali oblačinsku višnju izdancima, pa je postojeća populacija postala pretežno vegetativnim putem. Ne treba, međutim is-

ključiti mogućnost da je i generativni način razmnožavanja (semenom) uticao na stvaranje ovako heterogene populacije oblačinske višnje. Veliki broj problema koji se javlja pri razmnožavanju i eksploataciji, potiče od toga što ona nije jedan klon, već smeša velikog broja klonova. Poslednjih godina, ponovo se intenzivira podizanje novih zasada pod ovom kulturom koja je pre svega namenjena za industrijsku preradu. U većem broju zemalja, kod velikih proizvođača se izvodi klonska selekcija iz populacije oblačinske višnje, proučavanjem i odabiranjem klonova boljih svojstava za proizvodnju i preradu od proseka populacije. To bi mogao biti vrlo značajan doprinos unapređenju njene proizvodnje. Oblačinska višnja je po habitusu slabo do srednje bujna. Kruna je loptasta do široko piramidalna, gusta. Grane su sa kratkim internodijama i celom su dužinom obučene rodnim drvetom (majskim buketićima) kao u sper tipova. Lišće je tamnozeleno. Pošto se razmnožava izdancima, oblačinska višnja se gaji na sopstvenom korenu. Obično se sadi na rastojanju 4x3m, mada već postoje i zasadi kod kojih je redno rastojanje manje od 1,5m. Otporna je prema niskim zimskim temperaturama, mada kasni prolećni mrazevi mogu da nanesu velike

9

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

štete ovoj kulturi. Dobro podnosi suve terene i tipična vinogradarska zemljišta. Koristi se i kao podloga za višnju i trešnju, ali zbog slabog korenovog sistema i velikog broja izdanaka, ne postižu se zadovoljavajući efekti. Cveta srednje rano. Samooplodna je. Prorodi u trećoj godini posle sadnje. Rađa vrlo dobro (15-30 t/ha). Plod je sitan (oko 3 g), loptast do loptasto-kolačast, dosta ujadnečene krupnoće i sazrevanja. Pokožica je tamnocrvena, tanka. Meso je crveno, srednje čvrsto, sočno, dosta kiselo, aromatično i kvalitetno. Sok je crven i bogat rastvorljivom suvom materijom, ukupnim šećerima, ukupnim kiselinama i vitaminima. Koštica je sitna do srednje krupna (0,3g) i relativno se lako odvaja od mesa. Plod se srazmerno lako odvaja od peteljke, dobro je zapečaćen (ne curi), pa dobro podnosi prevoz i može da se sačuva 3-5 dana u svežem stanju. Znatan deo proizvodnje u Srbiji se izvozi u zemlje zapadne Evrope i to kao smrznuta ili konzervisana višnja i kao koncentrovani sok. Oblačinska višnja se gaji uglavnom u područjima gde ima radne snage za berbu jer zbog plitkog korenovog sistema nije pogodna za mehanizovanu berbu.

5. Agro-tehničke mere 5.1. Plodored U voćnjaku u kome se primenjuje organska proizvodnja, plodored ne podrazumeva promenu osnovne ekonomske kulture (višnje), nego diverzifikaciju vegetacije koja raste uz osnovnu gajenu kulturu u samom voćnjaku. Ova praksa gajenja tzv. pokrovnih useva, naučno dokazano, pozitivno utiče na očuvanje populacije korisnih insekata, vezivanje azota, čuvanje vlage u zemljištu, ostvarivanje dobrog vodno- vazdušnog režima i slično.

10

Pokrovni usevi Koraci i odluke pri izboru i upravljanju pokrovnim usevima: 1. Koji su vaši ciljevi i prioriteti pri gajenju pokrovnih useva? Definišite ih i poređajte po prioritetima! Na primer: suzbijanje korova, dobijanje bolje strukture zemljišta, dodavanje organske materije zemljištu, povećanje plodnosti (fiksacija azota), privlačenje i održavanje populacije korisnih insekata, korišćenje pokrovnog useva kao zamke za štetne insekte itd. 2. Uzmite u obzir klimu, padavine, tip zemljišta, eroziju zemljišta itd. 3. Opišite željeni razvoj i karakteristike: Kakav korenov sistem ima pokrovna kultura? Da li će ponovo izrasti nakon uklanjanja? Da li fiksira azot? Koliko biomase proizvedi? Koliko vremena je neophodno da se ukloni? Kada treba da se unese u zemljište? Da li će se samostalno rasejati? Ima li potencijal da postane korovska ukoliko pređe u stadijum semena? Da li privlači insekte i koju vrstu? Da li će, kao stanište, doprineti razvoju korisnih insekata? Da li privlači štetne insekte? Može li se koristiti kao zamka za štetne insekte? 4. Uzmite u obzir neophodnu agrotehniku i vreme: Kada i kako treba da sejem pokrovni usev? Kako mogu da ga proizvedem tako da doprinese stvaranju organske materije ili fiksaciji azota? Postoje li ograničenja u pogledu primene agrotehničkih mera? Koju opremu i mehanizaciju treba da posedujem? Koja je cena semena? Treba li da izvršim inokulaciju semena radi povećanja azotofiksacije? Da li je za moju specifičnu situaciju bolja setvena mešavina ili smenjivanje pokrovnih useva?

Tabela 4. Primeri nekih useva koji su pogodni za akumulaciju azota Prinos (t/ha sveža materija)

Akumuliranje azota (N) kg/ha

Bob (Vicia faba)

40

164

Detelina

400

108

Crvena detelina (Trifolium pratense)

400

188

Lucerka (Medicago sativa)

400

228

Mahunarke (letnje zelenišno đubrivo)

300

60

Mahunarke (zimsko zelenišno đubrivo)

150

30

Usev

Tabela 5. Primeri useva koji nisu otporni na mraz Mešavine semena koje nisu otporne na mraz Zasejavati do sredine avgusta Kg/ha Vreme sađenja Persijska detelina (Trifolium resupinatum L.) Italijanski ljulj (Lolium multiflorum italicum) Facelija (Phacelia)

15 10 5

Grašak (Pisum sativum) Kosmata grahorica (Vicia sativa) Bob (Vicia faba) Facelija

30 30 40 2

Kosmata grahorica (Vicia sativa)

60 10

Do sredine ili kraja avgusta Do sredine ili kraja avgusta

Do sredine ili kraja avgusta

Karakteristike Brzi rast, dobra pokrivenost, niska cena

Intenzivna proizvodnja humusa

Jeftino seme, ne upotrebljava se u plodoredu sa gorušicom ili graškom

Tabela 6. Primeri useva otpornih na mraz Usevi otporni na mraz Kg/ha

Vreme sađenja

Karakteristike

Inkarnatska detelina (Trifolium incarnatum) Italijanski ljulj (Lolium multiflorum italicum)

15 20

Do kraja septembra

Moguće na svakoj vrsti zemljišta

Grahorica maljava Raž

50 100

Do sredine oktobra

Raž (Secale cereale)

150

Do novembra

11

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

Tabela 7. Ostali pokrovni usevi Livadska detelina kao pokrovni usev Kg/ha

Vreme setve

Karakteristike

Crvena detelina (Trifolium pratense) Bela detelina (Trifolium repens L.) Engleski ljulj (Lolium perenne L.)

8 3 15

Do kraja avgusta

Univerzalna upotreba

Dlakava grahorica Inkarnatska detelina Crvena detelina Bela detelina Livadska detelina

15 5 5 2 15

Do kraja avgusta

Dobra zaštita, deluje protiv korova, pogodna za rastresita zemljišta

5.2. Sistem uzgoja Prilikom sadnje stabala višnje, korišćenje potpora obično nije neophodno. Po nekad se uvode u proizvodnju u slučaju slabobujnih podloga. Kod intenzivnih zasada neophodano je napraviti razmak između redova od 4,5m, a između stabala 2,5-3m. Veliki razmak u redu, zahtevaju biljke koje imaju jači razvoj korena ili one koje su zasađene u zemljište koje pogoduje jačem razvoju korenovog sistema. Kod kalemljenja na magrivu (Prunus mahaleb) ili na divlju trešnju, koje po sortnim karakteristikama mogu imati vretenast ili žbunast uzgojni oblik, međuredni razmak treba da iznosi 3,5-4 m, a razmak između stabala 2-2,5 m. Zasad višnje se planira za period od 15-20 godina. Za njegovu dugovečnost je odlučujuće zdravstveno stanje, kao i rodni kapacitet. Najveći rizici su naravno, bolesti kao što je moniliozno sušenje, lisna pegavost (Blumeriella jaapii) i bakterioze, kao i opasnost od preranog propadanja stabala usled nepravilne rezidbe.

5.3. Ishrana Zemljište je izuzetno kompleksan živi organizam. Puno pojedinačnih faktora (sadržaj humusa, pH- vrednost, biološka aktivnost, sadržaj hranljivih materija, sadržaj vode, soli,struktura zemljišta) su u međusobnim

12

odnosima i utiču jedan na drugi. Putem obrade zemljišta i đubrenja, uzgajivač voća ima direktan uticaj na te odnose. Cilj agrotehničkih mera u organskoj proizvodnji nije direktna ishrana biljaka kroz lakorastvorljiva đubriva, već ishrana biljaka kroz život zemljišta. To znači da je optimalno snabdevanje biljke hranljivim materijama moguće samo kroz dobro razvijen korenov sistem i dovoljan priliv organskih materija. Sve mere nege zeljišta imaju za cilj povećanje njegove plodnosti. Grafik 1 pokazuje da je prinos svakog stabla, kao i njegova sposobnost odbrane od bolesti i štetočina, u direktnoj zavisnosti od zemljišta. Puferska svojstva zemljišta imaju izuzetan značaj u smanjenju emisija štetnih materija. Zdravo zemljište smanjuje ispiranje i time održava plodnost. Organska proizvodnja teži samoregulaciji bolesti i štetnih organizama. Najveći značaj ima azot koji direktno utiče na izgradnju proteina, hlorofila i enzima. Nedostatak azota može veoma negativno da utiče na fotosintezu. Količina azota u zemljištu kontroliše se N-min metodom. Za proizvodnju višnje neophodno je da N-min metoda u proleće pokaže da je u zemljištu prisutno 4050 kgN/ha, u sloju 0-60 cm. Ukoliko je vrednost azota, određena N-min metodom niža od navedene, preporu-

STANIŠTE

klima, zemljište

AGROTEHNIČKE MERE plodored, obrada zemljišta, đubrenje, zaštita bilja

PLODNOST ZEMLJIŠTA FIZIČKA SVOJSTVA

HEMIJSKA SVOJSTVA

BIOLOŠKA SVOJSTVA

zahtevi od plodnosti zemljišta PRINOS

ODRŽIVOST

količina, kvalitet

SAMOREGULACIJA

nezavisnost od pomoćnih materijala

bolesti, štetočine

ŽIVOTNA SREDINA

PUFER

gubitak hranljivih materija

štetne materije

Grafik 1. Međusobni uticaji i zahtevi od plodnosti zemljišta (Thomas Alfoeldi, Fibl)

čuje se đubrenje u zavisnosti od jačine rasta stabla u prethodnoj PK godini. Zbog kompleksnosti zemljišta, nije jednostavno dati analizu razvoja drveta, u odnosu na analizu zemljišta. Za uzgajivače voća, od izuzetnog značaja je međusoban odnos same gajene kulture i zemljišta. Stoga se u organskoj proizvodnji teži sagledavanju više analiza istovremeno da bi se dobila prava slika o potrebama biljke za dodatnim hranivima. Pri tome se koriste: analiza zemljišnih proba u kombinaciji sa laboratorijskim analizama, analiza lista, posmatranje stanja i izgleda listova i druge metode. U saglasnosti sa opštim preporukama za održavanje plodnosti zemljišta u organskoj proizvodnji, neophodno je izvršiti pedološku analizu: • mehaničkog sastava, • organskih materija, • рН, • elektrosprovodljivosti, • mikro i makro elemenata, • natrijuma. Đubrenje u organskoj proizvodnji se vrši na osnovu analize zemljišta i prinosa, a u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje, a lista dozvoljenih sredstava

je data u Prilogu 1. Sprovodi se nakon primene drugih mera za održavanje plodnosti (plodored, zelenišno đubrenje, kompostiranje itd.). Stajnjak, osoka i urin domaćih životinja, kompost od biljnih otpadaka (zajedno sa prirodnim organskobiološkim dodacima i đubrivima), predstavljaju osnovu za ishranu biljaka u organskoj proizvodnji. Opšti uslovi za primenu organskih đubriva: • Organska đubriva (stajnjak, kompost) treba uneti u zemljište obradom, da bi se izbegao gubitak azota. Treba primeniti plitko zaoravanje da se ne bi oštetio koren voćaka i sprečila erozija. Đubriva treba da se unesu u zemlju najmanje 3-4 meseca pre berbe. • Rastvorljivi oblici organskih đubriva (riblja ulja, pepeo morskih algi, derivati soje) su pogodni za primenu preko sistema „kap po kap“, što omogućava brzu nadoknadu potrebnih materija. • Najveći broj šema za đubrenje usmeren je na obezbeđenje potrebnih količina azota kao glavog elementa, u periodu kada je biljkama najpotrebniji. Treba imati u vidu razlike između organske i konvencionalne proizvodnje u pogledu đubrenja. Uopšteno, organska đubriva sporo oslobađaju azot i „oslanjaju“ se na biološku aktivnost zemljišnih mikroorganizama koji ga razlažu do formi koje su potrebne biljkama. • Kada se prave kalkulacije količina azotnih hraniva, obavezno treba uzeti u obzir količine koje će u zemljište biti unete sa međurednim zelenišnim đubrenjem (leguminoze ili malč biljaka koje spontano rastu). Ako je u međurednom prostoru bela detelina (pravilno gajena i inokulirana azotofiksatorima), ona može obogatiti zemljište sa 50-100 kg/ha azota godišnje. • Treba voditi podatke o vrsti hraniva (đubriva) koje se koristi i njegovom sastavu. Problemi mogu nastupiti pri upotrebi tzv. neizbalansiranih đubriva (česta upotreba živinskog stajnjaka koji je bogat fosforom može dovesti do zagađenja okoline i nedostatka

13

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

Tabela 8. Sadržaj hranljivih materija u nekim značajnim organskim đubrivima u organskoj voćarskoj proizvodnji Organska Đubrivo

Sastavni delovi

supstanca u%

Prah od roga (Brašno od roga)

Životinjski rogovi i bokovi

80-90

Pelete od kože i dlake

N

P2O5

K2O

MgO

%

%

%

%

12-14

5

Usvajanje

0,2-0,8 0,6-1,2 srednje-brzo

13,5 1,4

0,2

brzo

Otpaci od ricinusa

Ostaci pri proizvodnji ulja

75

5-6

2

1

0,3

brzo

Maltaflor

Mešavina ostataka iz proizvodnje slada i vinase

80

5

1

5

brzo

Vinasa

Dodatni proizvod pri proizvodnji šećera

50 (tečna)

3,5

0,4

7,5

jako brzo

Izvor: www.Oekolandbau.de

cinka). Ovakvi problemi se izbegavaju i rešavaju vršenjem redovnih analiza zamljišta i planiranjem količina i vrsta đubriva na osnovu analiza. Višnja, kao i njoj slične vrste voćaka, sadrži u plodovima najviše vodu i šećere i nema visoke zahteve prema hranivima, u poređenju sa drugim vrstama. Zbog toga se dobar deo potreba višnje za đubrivima može zadovoljiti u toku zasnivanja zasada, međurednim usevima i malčom, kao i dodavanjem kreča i kamenog brašna. Orijentacione vrednosti đubrenja koje zadovoljavaju potrebe biljaka: a) đubrenje mladog zasada azotom: - maksimalne količine: 40 kg/ha u prvoj godini i 60 kg/ha u drugoj godini. b) Đubrenje zasada u rodu: a. azot: -godišnje ne više od 130 kg/ha -količine preko 60 kg/ha se dodaju u više navrata b. Fosfor i kalijum, ne primenjivati veće količine od: -60-80 kg/ha P2O5 i 170-200 kg/ha К2О Treba imati u vidu da u organskoj proizvodnji, količina azota u zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha/god.

14

5.4. Navodnjavanje Navodnjavanje plavljenjem nije preporučljivo. Za navodnjvanje se preporučuje primena sistema „kap po kap“ primenom optimalne količine vode, do zadovoljenja poljskog vodnog kapaciteta. Prosečne sezonske potrebe za navodnjavanjem, u zavisnosti od lokaliteta, iznose oko 1.500 m3/ha. Navedena količina vode se dodaje u nekoliko navrata. Potrebno je uzvršiti hemijsku analizu vode za navodnjavanje a poželjni parametri su dati u Tabeli 9. Tabela 9. Poželjni parametri vode za navodnjavanje PARAMETRI pH električna provodljivost

VREDNOSTI 6,5-8,2 < 1,5 mS/cm

soli

< 1,5 g/l

bikarbonati

< 5 meq/l

sulfati SAR nitrati

< 2200 meq/l < 10 < 120 ppm

6. Bolesti, štetočine i korovi Najvažnije bolesti višnje su: moniliozno sušenje cvetova i grančica, trulež plodova (Monilinia laxa), šupljikavost lista (Stigmina carpophyla), ljubičasta pegavost (Blumeriella jaapii) i rak korena (Phytophtora spp.). Štetočine koje se redovno javljaju i za koje su neophodne mere zaštite su: biljna vaš (Myzus cerasi), trešnjina muva (Rhagoletis cerasi), višnjin svrdlaš (Rhynchites auratus), mali mrazovac (Operophtera brumata), potkornjak (Scolytus rugulosus) i žilogriz (Capnodis tenebrionis). U kratkim crtama dajemo opis najvažnijih bolesti i štetočina.

Pegavost lišća - simptomi na naličju

Moniliozno sušenje cvetova, grančica i trulež plodova (prouzrokovač Monilinia laxa) Simptomi bolesti manifestuju se na cvetovima, grančicama i plodovima. Bolest se prvo javlja na cvetovima koji se suše i opadaju. Zaraza se širi i na grančice koje se suše. Plodovi zahvaćeni gljivom trule, a na površini se pojavljuju koncentrični krugovi spora gljive. Napadnuti plodovi ne opadaju već se sasuše (mumificiraju) i sledeće godine su izvor nove zaraze. U tom smislu uklanjanje obolelih plodova je važna agrotehnička mera u sprečavanju bolesti. Spore kojima se gljiva širi u toku vegetacije nastaju na temperaturi iznad 100С i pri viskoj relativnoj vlažnosti. Spore se šire vetrom i insektima. Plodovi sa mehaničkim oštećenjima su najpodložniji truleži. Najvažniji period zaštite je cvetanje.

Prerano opadanje lišća kao posledica pegavosti

Pegavost lišća - simptomi na licu

Moniliozno sušenje grančica

15

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi) Odrasle jedinke su 3,5-5mm, boja tela im je crna sa žutim tačkama na grudima. Krila su providna, sa 4 tamne linije po kojima se prepoznaju. Larva je krem bele boje, duga 4-6 mm. Muva se pojavljuje kajem maja. Jedinke polažu jaja (50-80 komada) tokom sunčanog perioda, 10-15 dana nakon početka leta. Štetočina se prvo razvija na trešnji, a nakon toga napada višnju. Oštećeni plodovi podložni su napadu gljiva koje izazivaju trulež. Trešnjina biljna vaš (Myzus cerasi) Odrasle jedinke su dugačke oko 2mm i crne su boje. Prezimljava u stadijumu jajeta na kori stabla. U zavisnosti od uslova, iz jaja se pile ženke krajem marta – početkom aprila, nakon čega se razvija više generacija. Hrani se na naličju lišća i izaziva njegov zastoj u porastu i kovrdžanje. Napadnuto lišće posećuju mravi, što predstavlja indirektan pokazatelj napada. Višnjin svrdlaš (Rhynchites auratus) Polaže jaja u mlade plodove, pošto prethodno rilicom izbuši rupu. Larve se ubušuju u košticu u razvoju i tu završavaju svoje razviće. U vreme sazrevanja plodova, larva napušta plod i odlazi u zemlju gde prezimljava. Tokom prve tri godine posle sadnje, obavezno se vrši obrada zemljišta oko biljaka, u prečniku od 2 m. Time se sprečava konkurencija korovskih biljaka i omogućava razvoj korena.

Međuredni prostor se tarupira ili kosi. Ako se kosi, biljna masa se odlaže u zonu reda gde se razlaže i poboljšava plodnost. U prvoj godini po zasnivanju ne treba kositi međuredni prostor više od 3 puta i ne niže od 5 do 10 cm, jer biljke ponovnim razvojem troše azot iz zemljišta. Time se i smanjuju troškovi rada, a omogućava korisnim vrstama da se hane polenom i nektarom cvetajućih biljaka. Za preporuku je da se ne kosi cela površina voćnjaka odjednom, već u neoliko navrata da bi se obezbedio kontinuitet cvetanja pokrovnih biljaka. Bar godinu dana pre zasnivanja zasada, oko i/ili u voćnjaku, treba formirati “koridore” mešanog bilja koje cveta u različito vreme. Koridore mogu sačinjavati različite biljne vrste koje se alternativno zasejavaju da bi se produžio period cvetanja i poboljšala kontrola štetočina. Rabel amarillo lepljiva klopka Primena: praćenje i direktna kontrola trešnjine muve (Rhagoletis cerasi) u organskoj proizvodnji trešnje i višnje

Rebell klopka za trešnjinu muvu

Fenofaza u kojoj se suzbijaju monilioze

16

6.1. Mere integralne zaštite u organskoj proizvodnji Tabela 10. Najvažnije agrotehničke mere i direktne mere (sredstva za zaštitu) koje se primenjuju u slučaju pojedinih bolesti i štetočina višnje Bolest

Agrotehničke mere

Sredstva za zaštitu

- Orezivanje i spaljivanje zaraženih grana; - Uništavanje mumificiranih plodova na stablu i opalih; - Pogledati prilog; Moniliozno sušenje cvetova - Izbegavanje većih preseka grana pri rezidbi, a ako se - Pre svakog tretmana neophodno i grančica, trulež plodova naprave zaštititi ih bakarnim fungicidima; je konsultovati stručno lice i/ili (Monilinia laxa) - Kasna rezidba je za preporuku, kao i rezidba posle berbe; kontrolnu organizaciju - Kontrola insekata prenocioca oboljenja Šupljikavost lista (Stigmina carpophyla)

- Rezidbom postići dobru prosvetljenost i provetrenost biljaka; - Odstranjivanje zaraženih grana; - Ne zalivati orošavanjem

- Pogledati prilog; - Pre svakog tretmana neophodno je konsultovati stručno lice i/ili kontrolnu organizaciju

Ljubičasta pegavost (Blumeriella jaapii)

- Rezidbom postići dobru prosvetljenost i provetrenost biljaka; - Odstranjivanje zaraženih grana

- Pogledati prilog; - Pre svakog tretmana neophodno je konsultovati stručno lice i/ili kontrolnu organizaciju

Trulež korena (Phytophtora spp.)

- Merama obrade i izborom lokacije smanjiti opasnost od pojave površinskih i podzemnih voda; - Navodnjavanje u granicama normi; - Odstranjivanje zaraženih biljaka iz zasada

Štetočina

Agrotehničke mere

Sredstva za zaštitu

- Redovni pregledi voćnjaka

- Pogledati prilog (insekticidi); - Pre svakog tretmana neophodno je konsultovati stručno lice

- Praćenje leta trešnjine muve korišćenjem žutih lepljivih klopki (prag štetnosti je 1 muva na dve ploče, u periodu kada se menja boja ploda od zelene u crvenu); - Mere zaštite odnose se samo na kasne sorte, za rane sorte se ne primenjuju.

- Pogledati prilog (insekticidi); - Pre svakog tretmana neophodno je konsultovati stručno lice

Trešnjina biljna vaš (Myzus cerasi)

Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi)

- Pogledati prilog; Višnjin svrdlaš (Rhynchites - Sakupljanje i uništavanje opalih plodova i jesenja obrada - Primena botaničkih insekticida na auratus) zemljišta mladim zametnutim plodovima

17

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

Mali mrazovac (Operophtera brumata)

- Postavljanje lepljivih traka na stablo koje sprečavaju da beskrilne ženke polože jaja

Potkornjak (Scolytus rugulosus)

- Odstranjivanje i spaljivanje grana na kojima se uočavaju simptomi napada štetočine

Žilogriz (Capnodis tenebrionis)

- Pre zasnivanja zasada (maj-septembar) izvršiti pregled zemljišta na prisustvo larvi; - Uništavanje korovskih biljaka; - Trešenje stabala i prikupljanje odraslih insekata doprinosi smanjenju brojnosti

Tabela 11. Program zaštite višnje (organska proizvodnja) Dozvoljena konVreme tretiranja Bolesti i štetočine Sredstvo Aktivna materija centracija/ Doza (faza razvoja) primene Prezimljujuće forme Kretanje vegetacije patogena, lisnih (bubrenje pupoljaka) vašiju, grinje, pregalj

Agrol + Cuproxat

Početak cvetanja i puno cvetanje

BoniProtect Aureobasidium forte pulluans ili Serenade Max Bacillus subtilis

Mladi zametnuti plodovi

Trulež cvetova i plodova

Mineralno ulje + Bakar oksi sulfat (345 g/l)

Thiovit JET Sumpor Lisne vaši, 80 WG svrdlaš, pegavost lista + + Rotena Rotenon 6%

g ili ml na 100 l vode

1%

1000

0,1%

100

0,6 kg/ha

60

3kg/ha

300

3 kg/ha

300

0,25 %

250

Promena boje plodova

Trešnjina muva

Pyros

Prirodni piretrin 4%

0,1%

100

Odmah nakon berbe

Monilija, patogeni sušenja grančica

Blauvit SC

240 g/kg Cu

0,4%

400

7. Berba Berba se vrši kada plodovi postignu optimalnu obojenost i čvrstinu, karakterstičnu za sortu. Parametri koji

18

se koriste za određivanje momenta berbe su: obojenost pokožice i tvrdoća ploda (mesa). Plod zajedno sa peteljkom treba brati u hladnijem periodu dana. Pored ručnog branja, višnja se može brati i mehanizovano, u

zavisnosti od namene plodova. Ako se plodovi beru za svežu upotrebu i prodaju na pijacama, berba se odvija ručno, a u slučaju industrijske prerade moguća je mehanizovana berba tresačima. Berba treba da se odvija uz što manje mehaničkih oštećenja plodova, vodeći računa o estetskim karakteristikama plodova. Višnja namenjena upotrebi u svežem stanju, mora da ima određeni kvalitet (krupnoća i ujednačenost plodova, tvrdoća, boja karakteristična za sortu, mala koštica, dobar ukus). U toku berbe, a pre dopremanja plodova na dalju preradu ili prodaju, poželjno je da plodovi ne budu na suncu već na zasenjenom i promajnom mestu.

8. Ekonomski pokazatelji Prodajne (otkupne) cene višnje se formiraju na tržištu na osnovu dogovora izmenu proizvođača i otkupljivača. Za proizvođača, polaznu osnovu za ekonomski prihvatljivu najnižu otkupnu cenu, predstavlja cena koštanja, odnosno troškovi proizvodnje po jedinici mere prinosa. Cena koštanja zavisi od utroška inputa pri redovnoj proizvodnji (količina hraniva i sredstava za zaštitu, rad mehanizacije, angažovanje radne snage, ambalaža i dr.), kao i od njihovih cena. Na cenu koštanja po jedinici prinosa ili površine pod zasadom višnje, utiču i drugi faktori kao što su: konfiguracija terena na kome se zasad nalazi, stanje zasada, faza perioda rodnosti, broj stabala po ha, udaljenost lokacije od mesta nabavke inputa i sl. Svakako, interes proizvođača je da cena koštanja bude što niža, a prodajna (otkupna) cena, što viša. Što je ova razlika veća, proizvodnja je za prozvođača profitabilnija. Ostvarljivost uspeha zavisi od niza faktora. Usled klimatskih uticaja, prinos može značajno da varira, što se direktno odražava i na cenu koštanja i na otkupnu cenu. Zatim, pariteti cena inputa, ponuda, potražnja, konkurencija, stabilnost valute i dr. direktno ili indirektno utiču na odnose cene koštanja i otkupne

cene višnje. Ovo je isto u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji. Pri planiranju organske proizvodnje, treba uzeti u obzir i povećane troškove koji nastaju usled pokrovnih useva i održavanja međurednog prostora. Takođe, treba obratiti pažnju na dostupnost i cene inputa. Ovi faktori utiču na povećanu cenu koštanja proizvoda, ali se sa druge strane, postižu i veće cene organskih proizvoda u odnosu na konvencionalne. Tabela 12. Ekonomski pokazatelji eksploatacije zasada višnje iz organske proizvodnje (sorta Oblačinska) Pokazatelj Investiciona ulaganja (u dinarima)

800.000

Period eksploatacije (godina)

20

Prinos (kg/ha)

12.000

Prodajna cena po 1 kg (u dinarima)

45

Bruto prihod po 1 ha (u dinarima)

540.000

Direktni troškovi proizvodnje po 1 ha (u dinarima)

140.000

Bruto dobit po 1 ha (u dinarima)

400.000

Bruto dobit po 1 kg (u dinarima)

33,3

Troškovi amortizacije (u dinarima)

16.000

Ostali troškovi: kamata na obrtna sredstva, porez i sl. (u dinarima)

11.000

Cena koštanja po 1 kg (u dinarima)

14

Neto dobit po 1 ha (u dinarima)

373.000

Neto dobit po 1 kg (u dinarima)

31

Napomena: Modifikovana analiza koju je za period 2005-2010. dala Sredojević Zorica 2010.

19

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

9. Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji, Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Sl. glasnik RS”, br.48/11) Naziv

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Stajsko đubrivo

Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani životinjski ekskrementi, uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi

Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva

Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana, uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0,7; bakar: 70; nikl: 25; olovo: 45; cink: 200; živa: 0,4; hrom (ukupni): 70; hrom (VI): 0

Treset

Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo, cvećarstvo, gajenje drveća i rasadnici)

Ostaci posle proizvodnje pečuraka

Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom

Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija

20

Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja, dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi

Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0

Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje

Npr. uljano seme, brašni kolači, ljuska kokosa, sladni otpad

Morske trave i proizvodi od morskih trava

Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju, zamrzavanje i mlevenje; 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom; 3) fermentacijom;

Strugotina ili drveni otpaci

Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Kompostirana kora drveta

Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Drveni pepeo

Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Meki mleveni sirovi fosfat

Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205

Aluminijum-kalcijum fosfat

Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7,5)

Bazična šljaka

Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003.

Sirova kalijumova so ili kainit

Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.3. Uredbe 2003/2003.

Kalijum-sulfat, sa mogućim sadržajem magnezi- Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji jumovih soli takođe, po mogućnosti, sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka

Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni.

Kalcijum - karbonat (kreda, lapor, krečnjak, bretonski ameliorantmaerl, fosfatna kreda)

Samo prirodnog porekla

21

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

Magnezijum i kalcijum karbonat

Samo prirodnog porekla Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krečnjak

Magnezijum-sulfat (kiezerit)

Samo prirodnog porekla

Rastvor kalcijum-hlorida

Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrđivanja deficita kalcijuma

Kalcijum-sulfat (gips)

Samo prirodnog porekla

Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera

Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe

Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli

Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama

Elementarni sumpor

Proizvodi opisani u Prilogu ID.3 Uredbe 2003/2003

Elementi u tragovima

Neorganski mikronutrijenti navedeni u delu E Priloga I Uredbe 2003/2003

Natrijum-hlorid

Isključivo kamena so iz rudnika

Kameno brašno i glina Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji, Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Sl. glasnik RS”, br.48/11) 1. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Insekticid Pčelinji vosak

Sredstvo pri rezidbi

Želatin

Insekticid

Hidrolizovani proteini

Atraktant, isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste

Lecitin

Fungicid

Biljna ulja (npr. ulje mente, kima, bora)

Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja

Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium

Insekticid

Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara

Insekticid, repelent

Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus spp. i Terphrosia spp.

Insekticid

2. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)

22

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti

Spinozad

4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Diamonijum - fosfat

Atraktant, samo u klopkama

Feromoni

Atraktant, sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja, samo u klopkama i raspršivačima

Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin)

Insekticid, samo u klopkama sa specifičnim atraktantima, samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata

5. Preparati koji se primenjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa)

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakaroksihlorida (trobazni), bakar-sulfata, bakar-oksida, bakar-oktanoata

Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje. Za višegodišnje zasade države članice mogu, uz odstupanje od prethodnog stava, propisati da se može prekoračiti granica bakra od 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda, uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine, ne prelazi 6 kg

Etilen

Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva; izaziva cvetanje kod ananasa; inhibira klijanje krompira i luka

Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun)

Insekticid

Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit)

Sprečavanje zrenja banana

23

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

Krečni sumpor (kalcijum polisulfid)

Fungicid, insekticid, akaricid

Parafinska ulja

Insekticid, akaricid

Mineralna ulja

Insekticid, fungicid Samo za stabla voćaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva (banana)

Kalijum permanganat

Fungicid, baktericid Samo za stabla voćaka, maslina i vinove loze

Kvarcni pesak

Repelent

Sumpor

Fungicid, akaricid, repelent

7. Ostale supstance Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Kalcijum hidroksid

Fungicid Samo za stabla voćaka, uključujući i sadnice, radi suzbijanja Nectria galligena

Kalijum bikarbonat

Fungicid

10. Literatura Apostol, J. (2005). New sour cherry varieties and selections in Hungary. Acta Horticulturae, 667:123-126. Boos, M., Rank Harald (2003): Steinobst oekologisch angebaut. Bioland Verlags GmbH, ISBN 3-934239-11-0 Feucht,Walter i saradn. (2001): Kirschen und Zwetschenanbau,., Ulmer Verlag. Hornischer, U., (2010): Power Point Prezentacija „Plodored i zelenišno đubrivo“. HortiCons GmbH. Kopp Barbara, M. Boss (2003): Grundlagen des oekologischen Obstbaus. Bioland Verlags GmbH, ISBN 3-934239-08-0 Mratinić Evica (2002): Višnja. Vizartis, Beograd. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Sl. glasnik RS”, br. 48/11) Sredojević, Zorica Ekonomska analiza proizvodnje, prerade i plasmana trešnje i višnje u Srbiji. Institut za agroekonomiju, Poljoprivredni fakultet Zemun. Wolfram B. (2000): Sour Cherry Breeding at Dresden Pilnitz. Acta Horticulturae, 538: 355-358 www.oekolandbau.de www.sarep.ucdavis.edu/ccrop/- cover crops; organic farming information www.biofruit.org www.foeko.de www.fibl.org www.poljoberza.net, Gajenje i sorte višnje i trešnje, autorski tekstovi, autor teksta: Časopis voćarski glasnik Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010)

NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: [email protected]

GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: [email protected]

Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović, Marija Kalentić E-Mail: [email protected], [email protected]