3 Ok Pozicije

Zoran Milivojević: OK POZICIJE, MATERIJALI ZA EDUKACIJU IZ TRANSAKCIONE ANALIZE 2, TA CENTAR, NOVI SAD, 2004

1

OK pozicije Različiti ljudi u svojim referentnim okvirima imaju različite predstave i uverenja o sebi, drugima i svetu. Čak i kada dve osobe imaju istu predstavu o nečemu ili o nekome, one tu predstavu mogu vrednovati na različite načine. Ljudi se razlikuju i po tome kakve kriterijume vrednovanja primenjuju u proceni sebe, drugih i sveta. Nakon što osoba sebi odgovori na pitanja: „Ko sam ja?”, „Ko je drugi?” i „Kakav je svet?”, ona sebe može zapitati: „Koliko ja vredim?”, „Koliko vredi drugi?” i „Koliko vredi svet?”. Dakle, jedno je šta neko misli o sebi, a drugo je koliko to ceni ili vrednuje. Ukoliko to pojednostavimo u smislu da osoba može misliti da nešto vredi ili ne vredi, ili da nešto vredi više ili manje, tada dolazimo do različitih vrednosnih pozicija: osoba može verovati da ona vredi, a da drugi ne vredi, da ona ne vredi, a da drugi vredi, odnosno da oboje vrede ili da oboje ne vrede. Vrednosni sud koji osoba zauzima prema sebi i prema drugima nazivamo egzistencijalna pozicija.

Vredi /ne vredi

Vredim /ne vredim

Vredi /ne vredi

Slika – Vrednosne pozicije u Referentnom okviru. Za razumevanje egzistencijalnih pozicija je veoma važno da se razlikuje ponašanje od bića ili osobe koja se ponaša na dati način (fundamentalna razlika). U egzistencijalnim pozicijama je uvek reč o odnosu prema sebi ili drugome kao prema biću. Lični rast i razvoj se najbolje ostvaruju iz pozicije u kojoj osoba ceni sebe, ceni druge i ceni svet u kome živi.

Odnos prema sebi Sam pojam „odnos prema sebi” pretpostavlja podeljenost osobe na dva dela: na deo koji zauzima odnos i deo prema kome se zauzima odnos. Kao da se osoba distancira od sebe i posmatra sebe, da bi na kraju vrednosno ocenila ono što vidi. Predstave o sebi ili „slika o sebi” je osnov

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

2

onoga što se naziva identitet. Na emotivnom planu odnos prema sebi se izražava kroz osećanja prema sebi (samoosećanja). Pozicija „Ja vredim!” Kada neko pozitivno misli o sebi i sebe ceni, tada se nalazi u poziciji Ja vredim (ili Ja sam OK ili Ja +). Međutim, ova pozicija može biti takva da je osobina slika o sebi preterana, grandiozna, omnipotentna i neadekvatna ili patološka. Zbog toga razlikujemo dve pozicije Ja vredim: realističnu i grandioznu. 1 Realistična pozicija Osoba koja je svesna svojih pozitivnih osobina i koja sebe prihvata kao takvu poseduje sposobnost za samoljubav i samopoštovanje, odnosno poseduje osećanje lične vrednosti. Osoba koja veruje u svoju dobrotu, u svoju sposobnost i doslednost može osećati samopouzdanje. Kako je pozicija Ja vredim isključivo odnos prema sopstvenom biću, a nije odnos prema sopstvenom ponašanju, osoba u ovoj poziciji može imati veoma negativan stav i osećanja prema nekim svojim postupcima, akcijama ili delima. Osobi u ovoj poziciji je jasno da se pojam „greška” uvek odnosi na neki postupak ili ponašanje, a ne na biće. Zbog toga je ovoj poziciji moguće osećati samoljutnju i krivicu, jer su ova osećanja zahtev za promenom sopstvenog ponašanja. Svako ljudsko biće zbog onoga što jeste i zbog onoga što može da bude ima pravo na bazično ili bezuslovno osećanje lične vrednosti. Ukoliko neko ima takve osobine da u nekom aspektu vredi više od drugih (veoma lep, veoma pametan, veoma sposoban, veoma talentovan, itd.), on ili ona ima pravo na posebno ili uslovno osećanje lične vrednosti. Iako svaki čovek poseduje neku osobinu ili neki potencijal koji mu daje pravo na posebno osećanje lične vrednosti, ovo osećanje je neuporedivo manje važno od bazičnog osećanja lične vrednosti i ne može ga zameniti. Pozicija Ja vredim je pozicija samosvesti, koja omogućuje spontanost i bliskost, konstruktivne odnose s drugim ljudima, rast i razvoj ličnosti, sposobnost za kreativnost i rad. Kako je pozitivan odnos prema sebi preduslov za pozitivne odnose prema drugima i prema svetu, možemo reći da je ova pozicija prirodna ljudska pozicija prema sopstvenom biću. Grandiozna pozicija Važno je napomenuti da za procenu adekvatnosti pozicije Ja vredim ne treba uzimati samo pozitivni vrednosni zaključak, već i realnost predstava na osnovu kojih je osoba došla do takvog zaključka. Dakle, nije dobro sve što je pozitivno, već je dobro samo ono što je istovremeno i

1 U TA je uobičajeno da se pod pozicijom Ja sam OK u kojoj se ne navodi njeno određenje podrazumeva realistična pozicija, a da se neadekvatna pozicija posebno naglašava.

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

3

realistično i pozitivno. Sasvim posebna kategorija je ono što istovremeno jeste i nerealistično i pozitivno, kao kada neko o sebi misli nerealno lepo. U tom smislu neko može imati nerealno „naduvan” ego i sebi pripisivati one osobine koje u stvarnosti nema ili, pak, može precenjivati one osobine koje zaista poseduje. Takođe osoba može smatrati da je nepogrešiva i da sve što uradi zaslužuje divljenje. U tom slučaju je reč o grandioznoj poziciji u kojoj postoje samoidealizacija, omnipotentnost (svemoć) i doživljaj superiornosti (više vrednosti). Razlika između realistične i grandiozne Ja vredim pozicije jeste razlika između samosvesti o svojim pozitivnim aspektima i prepotentnosti.2 Pozicija „Ja ne vredim!” Pozicija Ja ne vredim je rezultat negativne slike o sebi i kao takva uvek iskrivljena ili patološka. Ili osoba nije svesna postojanja svojih pozitivnih kvaliteta ili ih je svesna, ali smatra da oni nisu dovoljno vredni jer sebe potcenjuje. Ovo samopotcenjivanje je u rasponu od laganog osećanja manje vrednosti (inferiornost) do potpune bezvrednosti. Zbog toga ljudi u ovoj poziciji nisu sposobni za osećanje samoljubavi, samopoštovanja i samouverenja, već, umesto ovih samoosećanja osećaju samoprezir, samomržnju, hronični stid, depresivnost ili hroničnu anksioznost. Svaki put kada se pojavi ovaj mentalni stav osoba ga može izraziti kroz različite oblike samodestrukcije: od samopovređivanja i razboljevanja do samoubistva i ludila. Ja ne vredim je nerealistična pozicija koja je zasnovana ili na iskrivljenim ili defektnim predstavama o sebi ili na preteranim i iskrivljenim vrednosnim standardima u odnosu na koje osoba procenjuje sopstvenu vrednost. U osnovi je to naučena, patološka pozicija, koja je rezultat individualne istorije i koja se menja psihoterapijom. Razvojno gledano odnos prema sebi je često reprodukcija onog odnosa koje su prema osobi u njenom detinjstvu i kasnije zauzimale za nju važne osobe (roditeljske figure ili autoriteti, grupa vršnjaka i slično). Zbog toga je odnos prema sebi u stvari odnos ego stanja Roditelja prema ego stanju Deteta. Ukoliko su roditelji voleli, poštovali i verovali u dete i to pokazivali, dete internalizuje takav odnos i transponuje ga u relaciju navedenih ego stanja. Takva osoba oseća i pokazuje samoljubav, samopoštovanje i samopouzdanje. Ukoliko roditelji nisu voleli i poštovali dete, ili ukoliko jesu ali to nisu pokazivali, ili su nastupali iz pozicije prezira i mržnje prema detetu, tada dete internalizuje takav negativan odnos i reprodukuje ga kao odnose samoprezirinferiornost ili samomržnja-mortido između Roditelja i Detata. Drugim rečima, osnovna

2

Ovu razliku ne čini takozvano pozitivno mišljenje. U pozitivnom mišljenju se smatra da je uvek važno pozitivno misliti o sebi i pozitivno redefinisati značenje događaja. U TA se smatra da pored iskrivljenja stvarnosti u negativnom pravcu (na primer obezvređivanje) postoji i iskrivljenje stvarnosti u pozitivnom pravcu (na primer precenjivanje).

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

4

egzistencijalna pozicija prema sebi u smislu Ja vredim ili Ja ne vredim uglavnom nastaje internalizacijom roditeljskog stava prema detetu.

Odnos prema drugome (ili drugima) U odnosu prema drugim ljudima možemo razlikovati nekoliko kategorija generalizacija: opšte, grupne ili individualne. Osoba može verovati da su svi ljudi takvi i takvi i da zbog toga vrede ili ne vrede, da neki ljudi vrede ili ne vrede, i da konkretna individua vredi ili ne vredi. U pitanju je dakle, višeslojni sistem predstava o drugim ljudima i vrednosni kriterijumi na osnovu kojih se ove predstave vrednuju. Predstave o drugima mogu biti realistične i humanizovane, idealizovane i dehumanizovane. Pozicija „Drugi vredi” Kada osoba drugu osobu (ili osobe) ocenjuje pozitivno, reč je o poziciji „Drugi vredi!” I ovde, kao i u slučaju pozicije „Ja vredim”, drugi može biti procenjen realistično, ali i grandiozno, precenjeno, kao u slučaju zaljubljenosti i obožavanja. Realistična pozicija da drugi ljudi vrede je pozicija realnosti u kojoj je predstava o drugim ljudima humana. Dakle, drugo ljudsko biće je čovek kao i ja, sa svojim vrednostima, osećanjima i sposobnostima. Zbog toga je u drugome moguće videti sebe i u sebi videti drugoga (identifikacija), a što je uslov za solidarnost i saosećajnost. 3 Naglašavamo da je ova pozicija, prema našem shvatanju, pozicija osnovnog poštovanja drugih, odnosno uvažavanja njihovih ljudskih prava. Ukoliko pravimo razliku između bića i postupaka tog bića (fundamentalna razlika), tada je moguće istovremeno imati poziciju da je to biće OK iako njegovi postupci nisu OK. Zbog toga pozicija da drugi ljudi jesu OK ne isključuje takva ponašanja prema njima kao što su kritika, ljutnja i kazna. Drugi ljudi su OK je pozicija u kojoj postoji bazično poštovanje drugog ljudskog bića. To znači da su drugi ljudi važni samo zbog toga što su ljudi, da subjekt uvažava i poštuje njihova elementarna ljudska prava. To je osnova za svako ljudsko biće iako posebna ljudska bića imaju i svoje posebne vrednosti koje im drugi mogu priznati. Prema našem uverenju svi ljudi vrede u

3 Upravo zbog identifikacije s drugima (u drugome videti sebe), pozicije „Ja vredim” i „Drugi vredi” međusobno rezoniraju.

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

5

bazičnom smislu, iako postoje razlike koliko vrede u posebnim aspektima. Na primer, neko može biti bolji vozač od drugoga, odnosno više vredeti kao vozač.4 Za stvarnu poziciju „drugi vrede” nije dovoljno da predstava o drugima bude pozitivna, već je potrebno da bude i realistična. Kada neko grandiozno precenjuje druge, kada druge idealizuje i obožava, predstava jeste pozitivna, ali nije realna. Grandiozno je verovati da su svi ljudi dobronamerni ili da svi ljudi isto vrede. Osoba koja polazi od ideološke ili religijske dogme da su svi ljudi dobri će sigurno zbog toga imati puno problema u svom životu. Ona će drugima pristupati s neograničnim apriornim poverenjem, tako da će joj se dešavati da je drugi prevare, iskoriste i zloupotrebe. Kako se ovakva dogmatična pozicija ispoljava kao naivnost, zovemo je naivni stav prema drugima. Kada je predstava o drugima dehumanizovana, onda osoba ocenjuje da su drugi ispod nekog minimuma ljudske vrednosti, odnosno da su inferiorna, bezvredna ili zla ljudska bića. Rezultat ovakvog stava će biti to da osoba prema drugima reaguje osećanjima prezira (drugi je loš) ili mržnje (drugi je zao). U prvom slučaju dolazi do neprihvatanja, odbacivanja, ignorisanja ili nasilnog ponižavanja drugih, a u drugom slučaju osoba se angažuje u uništenju drugoga u socijalnom, psihičkom ili fizičkom smislu. Zbog toga stav da drugi ne vrede ili da su zli jeste povezan s destrukcijom sve do ubistva. U sklopu ovih koncepata može se postaviti značajno filozofsko pitanje da li zaista postoje ljudi monstrumi koji kao bića nisu OK i koji zaista zaslužuju da pate ili ne postoje. Na primer, neko može sistematično činiti grozne zločine, a kada je uhvaćen biti ponosan na svoje postupke bez želje da se promeni. Čini nam se da je odgovor na ovo povezan sa socio-kulturnim kontekstom onoga koji odgovara na pitanje.5 Naš stav, koji je različit stava od većine transakcionih analitičara, je da mentalno zdravlje podrazumeva povremeno zauzimanje pozicije da drugi nisu OK.6 Tako na primer, postoje situacije u kojima je razumljivo i prihvatljivo da neko osZoran Milivojević Page 5

4

6/26/2014eti prezir ili mržnju. Iako mi, dakle, smatramo da je sposobnost za prezir i

Jednakovrednost treba razlikovati od ravnopravnosti. Na primer, svi ljudi koji imaju vozačku dozvolu imaju jednako pravo, ali sasvim je druga stvar kakvi su oni kao vozači jer tu sigurno postoje određene razlike. Ova ilustracija je možda dobra da se shvati razlika između bazične i posebne vrednosti. Iako postoji razlika među vozačima koliko ko dobro vozi (posebna vrednost), svi vozači koji su položili vozački ispit su pokazali da dovoljno vrede kao vozači čime su i stekli vozačku dozvolu (bazična vrednost). 5 Vrednosna matrica date kulture se transponuje u zakonske propise. U društvima u kojima se smatra da postoje osobe koje kao bića nisu OK, postoje institucije doživotnog zatvora (prezir) i smrtne kazne (mržnja), a u društvima u kojima postoji uverenje da je svako OK kao i gde se pravi jasna razlika između osobe i njenog neprihvatljivog postupka, maksimalna kazna je dvadeset godina, a smrtna kazna je ukinuta. Pretpostavka je da kazna jeste usmerena na promenu ponašanja i da svako biće treba da ima šansu da popravi svoje ponašanje. Emocionalni ekvivalent ovakvom kažnjavanju je ljutnja.

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

6

mržnju važna, mi pravimo razliku između socijano prihvatljivih i socijalno neprihvatljivih načina izražavanja ovih osećanja. 7

OK koral Veoma dobar način da se vizuelno predstave moguće egzistencijalne pozicije unutar relacije JaTi, Frenklin Ernst je nazvao OK koral (Ernst, 1971). Ja +

JA + TI +

JA + TI –

JA sam OK , TI si OK

JA jesam OK , TI nisi OK

Plus, plus (+,+)

Plus, minus (+,–)

Ti +

Ti –

JA – TI +

JA – TI –

JA nisam OK, TI jesi OK

JA nisam OK , TI nisi OK

Minus, plus (–,+)

Minus, minus (–,–)

Ja – Slika – OK koral

„Ja vredim, ti vrediš” (plus, plus pozicija) Konstruktivna pozicija je ona u kojoj je osoba svesna svojih i tuđih kvaliteta tako da prihvata i sebe i druge. Ovo je pozicija samopoštovanja i poštovanja, odnosno samoljubavi i ljubavi prema drugima. Ocena Ja + ti + mora biti zasnovana na stvarnosti, a ne sme biti ideološki ili religijski aksiom koji se ne preispituje. Za stvarnu poziciju „drugi vrede” nije dovoljno da predstava o drugima bude

6 I Frenklin Ernst (1971) je smatrao da svaka od četiri osnovne pozicije u OK koralu može biti izražena kao socijalna operacija koju u nekim situacijama možemo primeniti svesno, iz Odraslog ego stanja. To uključuje i operacije iz ne-OK pozicija. 7

Više o tome u našoj knjizi Emocije (Milivojević, 1999).

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

7

pozitivna, već je potrebno da bude i realistična. Kada neko grandiozno precenjuje druge, kada druge idealizuje i obožava, predstava jeste pozitivna, ali nije realna. Grandiozno je verovati da su svi ljudi dobronamerni ili da svi ljudi isto vrede. Osoba koja polazi od ideološke ili religijske dogme da su svi ljudi dobri će sigurno zbog toga imati puno problema u svom životu. Ona će drugima pristupati s neograničnim apriornim poverenjem, tako da će joj se dešavati da je drugi prevare, iskoriste i zloupotrebe. Kako se ovakva dogmatična pozicija ispoljava kao naivnost, zovemo je naivni stav prema drugima. Tako, na primer, osoba koja je odrasla u maloj seoskoj sredini u kojoj su zaista postojali idealni međuljudski onosi, nakon odlaska u veliki grad svim ljudima pristupa s bezgraničnim poverenjem tako da je na kraju ljudi iskorišćavaju. Ovde je reč o naivnoj Ja vredim, ti vrediš poziciji.

„Ja ne vredim, ti vrediš” (minus, plus pozicija) Kada ljudi umanjuju svoju vrednost ili preuveličavaju tuđu vrednosti, tada se nalaze u poziciji Ja ne vredim, ti vrediš. U ovoj poziciji ljudi osećaju osećanja nedovoljne vrednosti, stida, anksioznosti, depresivnosti, ili čak samomržnje. Prema drugome se može osećati obožavanje i zaljubljenost, kao i neka druga osećanja zasnovana na idealizaciji. Zbog toga ovi ljudi pribegavaju dvema socijalnim strategijama: ili idu uz ljude (servilnost, poniznost) ili idu od ljudi (povlačenje i osamljivanje).8 U stresnim situacijama ljudi u minus, plus poziciji sebe okrivljuju i smatraju odgovornim i za ono za šta nisu. Oni destruktivnost okreću prema sebi, tako da u slučaju eskalacije i snažnih afektivnih reakcija može doći do pokušaja samoubistva i samog samoubistva. Ukoliko transakcioni analitičar primeti da postoji povećan rizik da osoba izvrši ili pokuša samoubistvo, jedan od načina da se taj rizik smanji jeste da se sa klijentom napravi ugovor protiv samoubistva ili antisuicidalni kontrakt koji obično važi za neki ograničeni period. 9

„Ja vredim, ti ne vrediš” (plus minus pozicija) Ova pozicija nastaje tako što osoba sebe precenjuje ili tako što drugoga potcenjuje. Osoba se ponaša „sa visine”, arogantno, ponižavajuće, potcenjivački, prezrivo i slično. Od drugih očekuje

8 Reč je o socijalnim mehanizmima koje je opisala Karen Hornaj. Treći mehanizam, „protiv ljudi” je karatkeristika pozicije ja vredim, ti ne vrediš.

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

8

ponizan i servilan odnos. Tipične samoemocije su samozaljubljenost i samodivljenje, a tipične emocije su prezir, mržnja, zavist, iritacija. Osobe u ovoj poziciji u stresnim i konfliktnim situacijama grešku traže kod drugih, njih optužuju i okrivljuju, smatraju ih odgovornima i onda kada to nisu. Ove osobe su veoma osetljive na kritiku koja je upućena njima, odmah se pravdaju optužujući drugoga. Kada osoba toliko obezvređuje i potcenjuje drugoga da on (ili grupa ljudi) gubi osobine ljudskog bića, tada je reč o dehumanizaciji objekta.10 U situacijama snažnog afekta ovi ljudi mogu postati fizički nasilni, sve do, u slučaju dehumanizacije, hladnokrvnog ubistva. Ukoliko transakcioni analitičar proceni da postoji rizik od fizičkog nasilja ili ubilačke namere, dužan je, između ostalog, da napravi ugovor protiv ubistva ili protiv nasilja (antihomicidalni kontrakt). 11 Ukoliko terapeut proceni da postoji značajan rizik, a osoba odbije da sklopi ugovor protiv ubistva ili samoubistva, kao i da primeni druge mere, terapeut ne samo da nije dužan da čuva profesionalu tajnu, već je dužan da obavesti o destruktivnoj nameri, a kako bi sprečio gubitak života.12 Veoma često je „superiorna” plus, minus pozicija samo psihološka odbrana od „dublje” ili osnovnije „inferiorne” minus, plus pozicije. Osoba razmišlja unutar dihotomije: „Ili sam inferiorna ili sam superiorna” što čini da bežeći od inferiornosti ulazi u superiornost. Kako je superiornost pokušaj da se nadoknadi ili kompenzije inferiornost, tada govorimo o kompenzatornoj plus, minus poziciji. Kompenzatorna + – pozicija. Ovo je pozicija onih koji beže iz osećanja inferiornosti u osećanje superiornosti. U jednom delu sebe oni zauzimaju poziciju – +, da bi pokušavajući da nadoknade taj manjak pokušavali da sebe izgrade kao biće koje je superiornije od ostalih, tako da u drugom delu ličnosti s kojim pokušavaju da se potpuno identifikuju ili koji pokazuju drugima zauzimaju poziciju + –. Narcisoidna + – pozicija. Akcenat u ovom slučaju je na polju Ja. Narcisoidna osoba je uverena da je ona prepuna pozitivnih kvaliteta, ona je samozaljubljena i divi se samoj sebi, tako da nju

9

„Sklapam ugovor protiv samoubistva što znači da se u narednih dve nedelje neću ubiti, neću pokušati da se ubijem i neću sebe dovesti u situaciju da poginem, i to bez obzira kako se loše budem osećao.” Ovaj ugovor je obično praćen ugovorom o zaštiti kojim se osoba obavezuje na korake koje će učiniti ukoliko se bude osećala vrlo loše: otići u bolnicu; pozvati terapeuta telefonom; pozvati člana grupe; pozvati telefonsku tele-apel službu; itd. 10 Nametanje stava: „Mi smo u redu, oni nisu u redu!” je osnova svake dehumanizujuće ideologije, različitih „izama” i deo svake psihološke i propagandne pripreme za rat. 11 „Sklapam ugovor protiv fizičkog nasilja i ubistva osobe M, što znači da u narednih deset dana neću primenjivati bilo kakvo nasilje prema njoj. U slučaju da osetim želju da je povredim odmah ću prekinuti komunikaciju sa njom i udaljiti se od nje.” 12 Princip tajnosti podataka je jedan od temelja koji omogućuje iskrenu komunikaciju, a samim tim i profesiju terapeuta (sveštenika, lekara, advokata i psihologa). Međutim, smatra se da je čuvanje života važnije od čuvanja tajne. Zbog toga u ovim slučajevima ne samo da je dozvoljeno otkriti podatak i obavestiti, već je to i dužnost.

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

9

drugi ljudi puno i ne interesuju osim kao svedoci njene superiornosti. Stav prema drugima se prvenstveno manifestuje kao ravnodušnost i bezsaosećajnost prema drugima. Paranoidna + – pozicija. Razlog za ovu poziciju je u polju drugi jer se drugi doživljavaju kao pokvareni, dakle loši ili zli ljudi koji jedva čekaju da iskoriste osobu. Zbog toga je osoba stalno na oprezu spremna da otkrije i predupredi maliciozne namere drugih ljudi. Paranoidna osoba živi u strahu od drugih jer veruje da je preziru i mrze, a njeno nasilje prema drugima je uvek „odbrambeno” u smislu proganjanja progonitelja. Antisocijalna + – pozicija. Ova pozicija je slična paranoidnoj u smislu da su ljudi skup egoističnih pojedinaca koji gledaju samo svoje interese i koji, u skladu sa svojom moći, porobljavaju i eksploatišu slabije od sebe. Ovakva osoba veruje da je život džungla u kojoj jače, luđe ili sposobnije životinje imaju pravo da uništavaju slabije od sebe. Zbog toga će antisocijalna ličnost prema slabijim od sebe zauzeti + – poziciju i raditi im ono za šta veruje da bi i oni da su jači od nje radili njoj. Konsekventno, prema jačima od sebe ova osoba će zauzeti suprotnu poziciju slabijeg – +.

„Ja ne vredim, ti ne vrediš” (minus minus pozicija) Kada osoba obezvređuje kako sebe, tako i drugoga, tada je reč o minus, minus poziciji ili o poziciji opšte bezvrednosti. U ovoj poziciji se pojavljuju besmisao, bespomoćnost, beznadežnost i svakojaki nihilizam. Upravo zbog toga što je negativistična i u odnosu na sebe i na druge, mogući su različiti ishodi snažnih afektivnih stanja. Zbog toga što ona ne vredi moguće je okretanje osobine agresivnosti ka samoj sebi i samoubistvo. Zbog toga što drugi ne vredi moguće je okretanje agresivnosti prema drugome i ubistvo. Nekada je moguće da osoba u ovoj poziciji ubije drugog, a zatim i samu sebe. Pored toga za ovu poziciju je tipično razboljevanje, u slučaju teških bolesti i umiranje, kao i psihotične dekompenzacije kod predisponiranih osoba.

Uslovne pozicije Postoje pozicije koje zovemo uslovne pozicije zbog toga što se nečija vrednost uslovljava prethodnim ostvarenjem nekog zahteva ili ispunjenjem nekog uslova. Sve dok neko ili nešto ispunjava dati uslov, on ili ono vredi, a kada neko ili nešto više ne ispunjava dati uslov, tada više ne vredi. Osoba može da uslovljava vrednost ljudi ili pojava u sva tri polja referentnog okvira.

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

10

„Vredeću samo ako (vredim sve dok, vredeću tek kad) ispunim uslov X (na primer, budem najbolji)!” „Vrediš samo ako (vrediš sve dok, vredećeš tek kad) ispuniš uslov X (na primer, ispunjavaš mi želje)!” „Svet (život) ima smisla samo ako (sve dok, tek kad) ispunjava uslov X (na primer, pravda uvek pobeđuje).” Ukoliko dati uslov nije ostvaren, tada dolazi do promene stava i, na primer, odbacivanja onoga od koga se očekivalo da ispuni uslov. Osoba koja zauzima uslovnu poziciju prema sebi ima stav: „Ja vredim samo ako sam takav i takav i samo ako postupam tako i tako!”. Dakle, Ja + samo ako …(uslov). Logički sledi da osoba koja ne ispuni uslov ne vredi. Iako Ja + samo ako … može ličiti na stvarnu Ja + poziciju, ona je u osnovi Ja – pozicija. Celokupan logički sistem je zasnovan na pretpostavci da je Ja –, ali da će biti Ja + samo onda kada ispuni dati uslov i sve dok ga ispunjava. Ako osoba želi da pobegne od osećanja niže vrednosti (Ja –), ona mora neprestano biti angažovana na ostvarenju datog uslova što se manifestuje kao prisilno ponašanje (u TA poznato kao driver, o čemu će biti reči u posebnom poglavlju). Uslovna pozicija prema drugima je Ti + samo ako …(uslov). Drugim rečima, osoba poručuje: „Ti ne vrediš i ja te ne prihvatam, ali ako i samo ako ispuniš moj zahtev onda ću te ceniti i prihvatati, ali samo dok ispunjavaš uslov!”. Kao što ćemo videti kasnije u poglavlju o skriptu, ovo je osnovna pozicija iz koje roditeljske figure upućuju skriptne kontrazabrane. Osoba može zauzeti uslovnu poziciju i prema svetu: Svet + samo ako …(uslov). Na primer, svet mora biti apsolutno pravedan da bi osoba htela da živi u njemu ili mora postojati ljubav da bi svet (život) imao smisla, itd. Postoje retke situacije da kada ovaj uslov svet nije „ispunio”, osoba odbacuje svet, izoluje se u nekom malom delu sveta ili izvrši samoubistvo jer joj je besmisleno da živi u „takvom” svetu. U psihoterapijskoj literaturi postoji izvesna konfuzija oko uslovnog i bezuslovnog prihvatanja, ljubavi i slično. Mi verujemo da su međuljudski odnosi uglavnom uslovni i da je bezuslovno prihvatanje ili bezuslovna ljubav mit i čak logički contradictio in adjecto. Međutim, za nas postoje dve vrste uslovljavanja: kinetičko i potencijalno uslovljavanje. Kinetičko uslovljavanje je karakteristika iznuđivanja: „Bićeš OK samo ako uradiš to i to!” S druge strane, potencijalno uslovljavanje je posledica postojanja eksplicitnih ili implicitnih ugovornih odnosa između ljudi. To znači da je drugi prihvaćen takav kakav je sve dok je u bitnim stvarima ostao isti takav:

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

11

„Prihvatam te takvog kakav si sve dok se u meni važnim stvarima ne promeniš.” Za nas je kinetičko uslovljavanje iznuđivanje, dok je potencijalno uslovljavanje deo odraslih odnosa.13

Egzistencijalne i komunikacijske pozicije Egzistencijalna pozicija je opšti stav prema sebi, drugim ljudima i svetu ili životu. Reč je o hroničnoj poziciji iz koje osoba, uz eventualna kraća odstupanja, živi svoj život. Međutim, nečiju poziciju možemo analizirati u konkretnoj komunikacijskoj situaciji: odnos nečijeg Ja prema tuđem Ti u konkretnoj situaciji. Stav koji se zauzima u komunikacijskoj poziciji je, analogno poljima referentog okvira, Ja, Ti i Situacija. Ukoliko osoba hronično komunicira s različitim drugima iz neke pozicije, onda je ta komunikacijska pozicija najverovatnije identična s njenom egzistencijalnom ili životnom pozicijom.

Promena pozicija Svaka pozicija sadrži subjektovu predstavu o sebi, o drugome i o svetu. Zbog toga svaka pozicija jeste manifestacija posebnog referentnog okvira. Ukoliko je osoba celovita (integrisana), ona će dosledno koristiti jedan referentni okvir i, shodno tome, dosledno će pokazivati jednu egzistencijalnu poziciju. Idealno integrisana osoba će, naravno, konstantno biti u poziciji + +, ali rigidno organizovana osoba može biti konstantno i u nekoj drugoj poziciji. Ukoliko osoba čije pozicije analiziramo nije integrisana, već je fragmentisana na različite delove koji su u međusobnom neskladu, onda je svaki taj deo nje u stvari jedan referentni okvir sa svojim sistemom predstava o sebi, drugima i svetu i shodno tome s različitom pozicijom. U tom slučaju osoba može u različitim vremenskim intervalima aktivirati dve, tri ili četiri pozicije. Dakle, u jednoj situaciji ona može biti u + +, u drugoj situaciji u + –, u trećoj u – +, a u četvrtoj u – –. Često za datu osobu postoji zakonitost u sekvenci promene pozicija. Nekada su u pitanju mikrosekvence koje izražavamo u sekundama ili minutama (miniskript), a nekada do promene pozicija dolazi u različitim životnim periodima. Prelaz iz jedne pozicije u drugu se često manifestuje kao obrt, a nalazimo ga u igrama i miniskriptu.14

13

Više o kinentičkom i potencijalnom uslovljavanju vidi u Formulama ljubavi (Milivojević, 1995). Pored sekventnog uključivanja različitih pozicija, moguće je simultano ili isovremeno aktiviranje dve ili više pozicija o čemu će biti reči u poglavlju o inkongruentnosti. 14

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

12

Promenu različitih pozicija kod jedne osobe možemo analizirati kroz dijagram kojeg smo mi nazvali poziciogram. Reč je o histogramu u kojem osoba sama ocenjuje koliko je vremena provela u različitim pozicijama (slika).

+–

+–

–+

––

Slika – Poziciogram. Kao odgovor na pitanje kako je proveo proteklih sedam dana, klijent je nacrtao dati poziciogram. Ovaj klijent u konfliktim situacijama optužuje druge (Ja+, Ti–), da bi se, kada ostane sam nakon svađe, osećao krivim (Ja–, Ti+).

Doživljajna i bihejvioralna pozicija Često postoji razlika između pozicije koja se pokazuje i pozicije koju osoba doživljava. Na primer, osoba u socijalnoj situaciji počinje da se oseća inferiorno ( – +) i počinje da se plaši da će to drugi ljudi primetiti i da će je doživeti kao nekoga ko je bezveze, tako da počinje da krije svoju inferiornost zauzimajući sasvim suprotan položaj tela, izraz lica, itd. Nekada je osoba sasvim nesvesna kako izgleda drugima i ne može da shvati zašto je oni doživljavaju kao arogantnu kada je ona, uz stvari, preplašena. Suprotan primer je kada neko manipuliše tako što zauzima poziciju – +, iako se u sebi tiho smeje i oseća svoju superiornost (pozicija + –).

Višestrane pozicije Iako za potrebe analize komunikacije uglavnom analiziramo Ja-Ti pozicije, ili egzistencijalne Ja-Drugi pozicije, moguće je ovu analizu vršiti uključujući više članova ili strana. Na primer, Bern je analizirao trostrane pozicije u kojima su članovi ja, ti i oni (Berne, 1972, str. 76–77), i došao do sledeće klasifikacije. Pozicija Ja +, Ti +, Oni + je demokratska pozicija, za razliku od pozicije snobova ili klike koja je Ja +, Ti +, Oni –. Misionarska ili agitatorska pozicija je Ja +, Ti –, Oni +, a samozadovoljni kritičar ima poziciju Ja +, Ti –, Oni –. Melanholička pozicija je Ja –, Ti +, Oni +. Dok je pozcija Ja –, Ti +, Oni – pozicija prave servilnosti, pozcija Ja –, Ti –, Oni + je pozicija

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

13

servilne zavisti. Cinična pozicija ili pozicija onih koji veruju u prvi greh je Ja –, Ti –, Oni –. Pored ovih pozicija u kojima je neko određen kao onaj koji valja (+) ili koji ne valja (–) postoje i otvorene, sumnjičave procene (?). Bern navodi „evangelističku” poziciju Ja +, Ti +, Oni ? U ovom slučaju drugi su sumnjivi dok ne pokažu svoje vrednosti ili ne pređu na stranu procenjivača. Aristokratska pozicija je Ja +, Ti ?, Oni – u kojoj drugi tek treba da se dokaže. Groder je analizirao petostrane pozicije čiji su članovi Ja, Ti, Mi, Oni i To (Groder, 1977). Kategorija Mi se odnosi na užu primarnu ili referentnu grupu, kategorija Oni odnosi na širu zajednicu, a kategorija To se odnosi na doprinos napretku i evoluciji čovečanstva. 15 Groder se posebno bavio energijom koju ljudi ulažu u to da budu OK (+1) ili da budu neOK (–1).16 On je smatrao da svaki čovek može najviše da promeni kod sebe, a kako je stepen organizacije viši to je stepen uticaja manji (Slika). Najviše OK

Ja

+1

Ti

Mi

Oni

To

Slika – Moć pozivanja OK promena (prema Groder, 1977)

Razvojni aspekti OK pozicija U TA se veoma često citira bajka prema kojoj se svako rađa kao princ ili princeza, ali da svačiju daljnu sudbinu definiše prisustvo dobre vile ili zle veštice. Iako svako dete dolazi na ovaj svet kao dobro (vredno) i ima pravo da tako i ostane, okolnosti su često takve da im se osoba adaptira na način koji će je odvesti u neku drugu egzistencijalnu poziciju. Iako su brojni načini koji

15

„Da bi neko stvarno, stvarno, stvarno bio OK, mora proći ispit na Ja sam OK, Ti si Ok, Mi smo OK, Oni su OK, To je OK analizi.” (Groder, 1977, str. 162) 16 Martin Groder je jedan od transakcionih analitičara čiji su radovi fascinantni, iako o njima znamo nedovoljno jer ovaj autor nije objavljivao. Dok je radio kao zatvorski psihijatar, njega su zanimali ljudi koji su puno energije uložili u ne OK poziciju (visokoenergetski gubitnici), kao i njihova suprotnost ljudi koji su puno energije uložili u OK poziciju (duhovne vođe, mesije i slično). Groder je smatrao da je veoma teško promeniti nivo energije individue, tako da je postavio prilično uspešan program preobraćanja visokoenergetskih gubitika u visokoenergetske pobednike.

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

14

mogu dovesti do devijacije razvoja i detetovog fiksiranja za neku patološku poziciju, i u potpuno normalnom razvoju deteta često dolazi do zauzimanja različitih pozicija drukčijih od Ja+,Ti+.17 Ukoliko je u prvoj godini formirana zadovoljavajuća simbioza majke i deteta, majka i drugi ukućani pokazuju detetu da je dobrodošlo. Na ovaj način dete razvija jedno osećanje bazičnog poverenja (Erik Erikson) koje nije ništa drugo do primarna Ja+, Ti+ pozicija. U drugoj godini kada je dete dovoljno sposobno da razume zahteve, počinje prava drama. Kada roditelji detetu ne dozvojavaju da ostvari neku svoju želju, ono to razume kao njihov stav Ja+, Ti–. Rezlog za ovo je to što tako malo dete ne razlikuje sebe od svojih želja, tako da odbacivanje svoje želje doživljava kao odbacivanje svog bića, kao ne ljubav. U tom periodu se javlja negativizam druge godine kada Prkosno Dete kroz prkos, inat i bunt pokazuje stav Ja+, Ti–. Kada roditelji kao jači insistiraju na tome da dete zaista mora da odustane od svoje želje i da se podredi roditeljskom ograničenju, dete prelazi u poziciju Ja–,Ti+.18 Dakle, iako je dete ispunilo razvojni zadatak i naučilo da se podređuje roditeljskim zahtevima, ono to često čini iz pozicije Ja–,Ti+. Tek kasnije kada dete nauči da razlikuje sebe od onih svojih želja i svojih ponašanja koje roditelji definišu kao neprihvatljive, naučiće da se podređuje iz Ja+,Ti+ pozicije.

Praktična primena koncepta OK pozicija Koncept vrednosnih pozicija je veoma značajan i lako primenljiv. 1.

Shvatanje da postoji pozicija istovremenog samopoštovanja i poštovanja (Ja+, Ti+) pomaže nekim ljudima da je jasno razliku od superiorne pozicije (Ja+, Ti–) i da izađu iz zamke pogrešne dihotomije: „Ili sam inferioran ili sam superioran!”

2.

Poznavanje koncepta OK pozicija pomaže ljudima da povećaju svoju socijalnu i emocionalnu inteligenciju, jer u grupnoj terapiji koja ima edukativnu komponentu, prosečni klijent veoma brzo nauči da razlikuje i da prepoznaje osnovne pozicije.

3.

Transakcioni analitičar takođe veoma brzo identifikuje OK poziciju (ili pozicije) svog klijenta, što mu je vodilja za dalju dijagnostiku. Drugi korak je ispitivanje uverenja koja

17 Ideja na koju je posebno ukazivao Tomas Haris (Harris, 1969). Haris je smatrao da je osnovna pozicija deteta upravo pozicija Ja–,Ti+, a da su druge dve ne OK pozicije samo varijacija ove pozicije (Haris, 1969; Harris i Harris, 1985). Argument za detetovo osećanje da nije OK, Haris je nalazio u detetovoj nemoći i zavisnosti. Ovaj autor je smatrao da se za razliku od emotivnih i uglavnom nesvesnih ne OK pozicija, pozicija Ja+,Ti+ zauzima svesno, kasnije u životu. Harisov model potpuno odgovara kategoriji presocijalizovanih klijenata u koju spadaju amerikanci iz srednje klase, ali nikako nije univerzalan. Danas smatramo da rana detetova pozicija u velikoj meri zavisi od roditeljskog stava i vaspitnog stila, koji varira od zanemarivanja i maltretiranja, preko presocijalizovanja, do razmaživanja i prezaštićivanja.

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

15

su povezana sa datim pozicijama, odnosno zašto neka osoba misli da ona nije OK ili da drugi nisu OK. Time se ide dublje u istraživanju životnog skripta. 4.

Pozicija samopoštovanja i poštovanja drugih (Ja+, Ti+) je i osnovni model za konstruktivnu i zdravu ljudsku komunikaciju. Priprema i trening za transakcionog analitičara podrazumeva rad na sebi kako bi se uklonile smetnje da profesionalac nađe ličnu i profesionalnu ravnotežu u poziciji samopoštovanja i poštovanja drugih. To znači da ovakvi profesionalci i u stresnim situacijama ostaju u poziciji Ja+, Ti+. U radu sa klijentima transakcioni analitičar je dužan da funkcioniše iz pozicije Ja+, Ti+.19 Ne samo da TA praktičar nudi sebe kao model ili uzor za funkcionisanje iz pozicije Ja+, Ti+, već on i na druge načine poziva svoje klijente da iz neke ne OK pozicije pređu u Ja+, Ti+ poziciju i da tamo i ostanu.

5.

Pozicija Ja+, Ti+ je veoma važna u vaspitanju i obrazovanju jer je to jedina pozicija u kojoj je moguće zdravo vaspitavati dete i kod njega takođe razvijati poziciju samopoštovanja i poštovanja.

6.

Teorija o OK pozicijama može poslužiti određenim klijentima da izgrađuju i stabilizuju Ja+, Ti+ poziciju kao poziciju ozdravljenja. To podrazumeva i učenje onih socijalnih veština koje idu uz ovu poziciju. Ernst je smatrao da je korisno da klijenti ulože napor da bi povećali procenat svojih transakcija iz pozicije Ja+, Ti+ za 3 do 5%. Pri tome nije toliko važno da se osoba i oseća u ovoj poziciji, već samo da se tako ponaša, pa makar i mehanički (Ernst, 1971). Pretpostavka je da tokom vremena nastaju automatizmi i da se pojavljuju i osećanja.

Literatura Berne, Eric (1972) What do you say after you say hallo? Psychology of human destiny. New York: Random House (Bern, Erik: Šta kažeš posle zdravo? Psihologija ljudske sudbine. Prevod Ivan Roksandić. Beograd: Nolit, 1989). Ernst, Jr., Franklin H. (1971) The OK corral: the grid for get on with. Transactional Analysis Journal, 1: 4, 231– 240. Groder, Martin (1977) Groder's 5 OK diagrams. In: Transactional analysis after Eric Berne. Graham Barnes, editor. New York: Harper Row. Pp 160–168. Harris, Amy Bjork & Harris, Thomas (1983) Staying OK (Haris, Emi i Tomas: Ostati OK. Prevod Žika Bogdanović. Beograd: Mono & Manana press, 1997.)

18 Ovo na izvestan način odgovara onome što je Melani Klajn (Melanie Klein) kod dece nazvala paranoidnoshizodina pozicija i depresivna pozicija.

Dr Zoran Milivojević: OK POZICIJE

16

Harris, Thomas (1969) I'm OK, you're OK. London: Pan books, 1973 (Haris, Tomas: Ja sam O.K., ti si O.K. Prevod Živorad Janković. Beograd: Medicinska knjiga, 1989).

19

To znači da je ovako definisana etična praksa u Etičkom kodeksu transakcionih analitičara.