3. Dubrovacka knjizevnost - periodizacija

Универзитет у Београду

КЊИЖЕВНОСТ ОД РЕНЕСАНСЕ ДО РАЦИНАЛИЗМА ПЕРИОДИЗАЦИЈА

БЕОГРАД

1. XV – XVI ВЕК

XV ВЕК ЕКОНОМСКИ, ДРУШТВЕНИ И ПОЛИТИЧКИ УСЛОВИ ЗА НАСТАНАК И РАЗВОЈ ХУМАНИЗМА И РЕНЕСАНСЕ ОПШТА КАРАКТЕРИСТИКА ХУМАНИЗМА И РЕНЕСАНСЕ ГЛАВНИ ПРЕДСТАВНИЦИ НАШЕГ ХУМАНИЗМА И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ ЗА РАЗВОЈ КУЛТУРЕ И КЊИЖЕВНОСТИ Јаков Бунић Јурај Шишгорић Винко Прибојевић Илија Цријевић

КЊИЖЕВНОСТ НА НАРОДНОМ ЈЕЗИКУ УТИЦАЈ СРЕДЊЕВЕКОВНЕ КЊИЖЕВНОСТИ И НАРОДНЕ ПОЕЗИЈЕ НА РЕНЕСАНСНУ КЊИЖЕВНОСТ СПЕЦИФИЧНОСТ РАЗВОЈА НАШЕ РЕНЕСАНСНЕ КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРЕ НАЈСТАРИЈИ ПРЕДСТАВНИЦИ ПЕТРАРКИСТИЧКЕ ПОЕЗИЈЕ Џиво Гучетић Никша Рањина (Рањинин зборник) Шишко Менчетић Џоре Држић

ПРВА ПОЛОВИНА XVI ВЕКА ПРЕДСТАВНИЦИ ХРИШЋАНСКЕ РЕНЕСАНСЕ Марин Кристичевић Марко Марулић (Књижевност у Сплиту) Мавро Ветрановић Никола Димитровић

ПОКЛАДНА ПОЕЗИЈА Андрија Чубрановић Микша Пелегриновић (Књиж. Хвара)

РАЗВОЈ РЕНЕСАНСНЕ ДРАМЕ И ПОЗОРИШТА Ханибал Луцић (Књижевност Хвара) и његов значај за развој световне драме Никола Наљешковић као претходник Марина Држића Марин Држић Његов живот Његов значај за развој дубровачког позоришта Његове драме у стиху Његове комедије у прози Држић као песник и преводилац

ДРУГА ПОЛОВИНА XVI ВЕКА ДУБРОВАЧКА ЛИРИКА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XVI ВЕКА Савко Бобаљевић Мароје Мажибрадић Доминко (Динко) Рањина Доминко (Динко) Златарић Антун Сасин (епигон Марина Држића) Савко Гучетић-Бендевишевић Франо Лукаревић-Бурина Михо Бунић-Бабулиновић Никола Гучетић Вало Валовић (Валентин Соркочевић)

КЊИЖЕВНОСТ ДРУГИХ ПРИМОРСКИХ ГРАДОВА КЊИЖЕВНОСТ ХВАРА Петар Хекторовић и његово «Рибање и рибарско приговарање», слика ренесансног живота, први забележени текстови народне поезије Мартин Бенетовић Епигон Марина Држића ЗАДАРСКИ ПИСЦИ Петар Зоранић Оснивач аркадског романа Брне Карнарутић

РЕФОРМАЦИЈА И ПРВИ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

ПОКУШАЈИ

СТВАРАЊА

ЗАЈЕДНИЧКОГ

Стјепан Конзул Антун Далматин

ПОСЕБАН ЗНАЧАЈ РЕФОРМАЦИЈЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТИ НА НАРОДНОМ ЈЕЗИКУ

СТВАРАЊЕ

Примож Трубар

КЊИЖЕВНОСТ ОБНОВЉЕНЕ ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

СЛОВЕНАЧКЕ

2. XVII ВЕК

ЕКОНОМСКЕ, ДРУШТВЕНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ КОЈЕ УСЛОВИЛЕ ПРЕЛАЗ ОД РЕНЕСАНСЕ КА БАРОКНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

СУ

КАТОЛИЧКА РЕАКЦИЈА (ОБНОВА) И ЊЕН УТИЦАЈ НА КУЛТУРУ И КЊИЖЕВНОСТ XVII ВЕКА СТВАРАЊЕ НОВИХ КЊИЖЕВНИХ РОДОВА: МЕЛОДРАМА, ШКОЛСКА ДРАМА, ИСТОРИЈСКО-РОМАНТИЧНИ ЕПОС ИТД. РОДОЉУБЉЕ И МИСАО О ОСЛОБОЂЕЊУ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА КАО ДОМИНАНТНА ЦРТА У НАШОЈ КЊИЖЕВНОСТИ XVII ВЕКА

ПИСЦИ НА ПРЕЛАЗУ ИЗ XVI У XVII ВЕК Хорације Мажибрадић Паскоје Примовић

ПРВА ПОЛОВИНА XVII ВЕКА МАРИНИЗАМ И ОСТАЛЕ КЊИЖЕВНЕ ШКОЛЕ БАРОКА ГЛАВНИ ПРЕДСТАВНИЦИ БАРОКНЕ КЊИЖЕВНОСТИ Мартолица Рањина Стијепо Ђурђевић Иван Гундулић Иван Бунић Јуније Палмотић Владислав Менчетић Непознати дубровачки сатиричар: „Тржницам“

ДРУГА ПОЛОВИНА XVII ВЕКА КЊИЖЕВНОСТ КРАЈА XVII ВЕКА У ДУБРОВНИКУ Влахо Сквадровић

РАД НА КОМЕДИЈИ

КЊИЖЕВНОСТ ПЕРАСТА Андрија Змајевић

КЊИЖЕВНОСТ У УЖОЈ ХРВАТСКОЈ Франо Крсто Франкопан Петар Зрински Павао Ритер Витезовић Јурај Крижанић

КЊИЖЕВНОСТ У БОСНИ У XVII ВЕКУ Матија Дивковић

АЉАМИАДО КЊИЖЕВНОСТ (КЊИЖЕВНОСТ БОСАНСКИХ МУСЛИМАНА НА НАШЕМ ЈЕЗИКУ)

3. XVIII ВЕК

ПИСАЦ НА ПРЕЛАЗУ ИЗ XVII У XVIII ВЕК Игњат Ђурђевић

XVIII ВЕК ПОКУШАЈ АРКАДСКЕ ПОЕЗИЈЕ Франо Геталдић Крухорадић Антун Глеђевић Петар Канавеловић Јероним Кавањанин

ПРЕВОДИ И АДАПТАЦИЈЕ МОЛИЈЕРОВИХ КОМЕДИЈА ЕРУДИТИЗАМ; ИСТОРИЦИЗАМ; ИСТОРИЈСКОГ РАДА

ПРВИ

ПОКУШАЈ

КЊИЖЕВНО-

ПОЧЕЦИ СИСТЕМАТСКОГ БЕЛЕЖЕЊА НАРОДНЕ ПОЕЗИЈЕ Ђуро Матијашевић Јозо Бетондић

ПОКУШАЈИ КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ ДА УТИЧЕ НА РАЗВОЈ НАРОДНЕ ПОЕЗИЈЕ И ПРВЕ МИСТИФИКАЦИЈЕ НАРОДНЕ ЕПИКЕ Филип Грабовац Андрија Качић Миошић Матија Антун Рељковић