2.Liftovi

Liftovi

1. LIFTOVI Definicija liftova. Pod liftom se podrazumeva trajno ugrađeno postrojenje za prevoz, koje opslužuje određene stanice korišćenjem kabine (koja se kreće između najmanje dve čvrsto ugrađene vođice), čije mere i konstrukcija omogućavaju pristup ljudima ili utovar tereta.

1.2. Podela liftova Prema konsrukciji liftovi se dele na: ¾ Liftovi za vertikalni prevoz putnika i tereta. Kod njih se kabina kreće u voznom oknu između najmanje dve čvrsto ugrađene vertikalne vođice ili između vođica nagnutih najviše do 15 0 prema vertikali. ¾ Kosi liftovi. Liftovi čija se kabina kreće po čvrsto ugrađenim vođicama nagnutim za više od 15 0 prema vertikali.

Prema načinu pogona liftovi se dele na: ¾ Liftovi na električni pogon. Liftovi kod kojih se kretanje kabine postiže elektromotorom direktno ili preko reduktora. Liftovi sa reduktorom. Kod ovih liftova se obično koriste elektromotori naizmenične struje, konkretno trofazni asinhroni motori, ili elektromotori jednosmerne struje. Što se reduktora tiče koriste se dve vrste:

• Pužni reduktor. Dobra osobina je tihi rad, jednostavna izrada i mogućnost samokočenja. Loša osobina je veoma mali stepen iskorišćenja i mogućnost pregrevanja, zbog toga se oni koriste za manje brzine kretanja lifta.

• Zupčasti reduktor, od kojih se koriste planetarni i klasični uglavnom dvostepeni reduktori sa cilindričnim zupčanicima. Loša osobina ovih reduktora je bučnost, veća cena, manji broj zuba u zahvatu, nema mogućnosti samokočenja. Dobra osobina im je da imaju visok stepen iskorišćenja, što se pokazuje tokom eksploatacije i povoljni su za veće brzine kretanja lifta. Izgled nekih pogonskih mašina koje se koriste u liftovskim postojenjima dat je na sledećoj slici.

   1

 

Liftovi Električni liftovi bez reduktora mogu se upotrebiti u zgradama različitih visina. Nosiva užad su jednim svojim krajem spojena na vrh kabine lifta i prebačena preko pogonske užetnjače sa žljebovima. Drugi krajevi užadi su pričvršćeni za protivteg koji se može kretati u vertikalnom pravcu po svojim vođicama. Zajednička težina kabine i protivtega pritiska užad u žljebove na pogonskoj užetnjači stvarajući potrebnu vučnu silu. Da bi se smanjilo opterećenje motora, usvaja se da je težina protivtega jednaka zbiru težine prazne kabine i polovine nosivosti lifta (težine putnika). Kako se kabina podiže tako se protivteg spušta, balansirajući opterećenje. Na ovaj način smanjuje se potrošnja energije, jer u bilo kojem trenutku motor treba da podiže najviše polovinu težine tereta. Sigurnost je obezbeđena upravljačkim uređajem (graničnikom brzine) koji aktivira hvatački uređaj ukoliko dođe do propadanja kabine. Odlikuju se time što ne poseduju reduktor, već je pogonska užetnjača direktno spojena sa vratilom elektromotora, koje se zapravo obrće smanjenim brojem obrtaja u odnosu na elektromotore koji se koriste kod liftova sa reduktorom. U današnje vreme brzine liftova se kreću i do 18 m/s, što je primenljivo samo za zgrade velike spratnosti, iz razloga što ako bi se izvršila ugradnja jednog takvog lifta sa velikom brzinim u zgradu male spratnosti, desilo bi se da se zbog vremena ubrzanja i usporenja nazivna brzina lifta ne bi ni dostigla. Da bi dostigli tako velike brzine, liftovi se zasnivaju na konceptu primene bezreduktorske pogonske sinhrone mašine sa permanentnim magnetima. U zavisnosti od koncepta izvedbe neka postrojenja ne zahtevaju prostoriju za smeštanje pogonske mašine i ostale opreme (mašinsku kućicu).

¾ Hidraulični liftovi. Liftovi kod kojih se kretanje kabine izvodi hidrauličnim cilindrom

Za izbor pogona lifta treba imati u vidu prednosti i nedostatke jednih liftova u odnosu na druge. Prednosti hidrauličnih liftova se ogledaju u mirnijem radu, niskom nivou šuma, kod manjih liftova jednostavnija je konstrukcija jer ne zahteva mašinski prostor na vrhu zgrade, jednostavnije je spuštanje kabine kod ispada sistema iz rada. Njihove mane bi bile: nisu pogodni za velike visine dizanja, sadrže pored elektromehaničkih i hidraulične komponente koje donose probleme sa curenjem ulja itd. 2

Liftovi Prednosti liftova na električni pogon se odnose na to da su primenljivi za sve visine dizanja, ne zahtevaju kombinaciju elektro-hidrauličnog upravljanja itd. Mane su im te da im je za miran rad potrebno procesorsko upravljanje, da imaju relativno visok nivo šuma i da im je stepen korisnog dejstva relativno mali.

Prema načinu prenošenja vučne sile na pogonski element: ¾ Liftovi sa pogonskom užnicom. Liftovi kod kojih se vučna sila prenosi od pogonske mašine na noseću užad pomoću trenja između užadi i žljebova pogonske užnice. ¾ Liftovi sa bubnjem (dobošem). Liftovi kod kojih se vučna sila za podizanje kabine ostvaruje namotavanjem noseće užadi na bubanj pogonske mašine. ¾ Liftovi sa lančanikom. Liftovi kod kojih se vučna sila prenosi od pogonske mašine na noseći lanac preko lančanika.

Prema mestu ugradnje liftovi se dele na: ¾ Liftovi koji se ugrađuju u stambenim zgradama i javnim objektima (hotelima, ustanovama itd.) ¾ Bolnički liftovi. Liftovi namenjeni prvenstveno za prevoz bolesnika na krevetima ili na bolesničkim transportnim sredstvima. ¾ Fasadni liftovi. Liftovi namenjeni za održavanje spoljnih zidova zgrade.

Prema nameni liftovi se dele na: ¾ Osobni liftovi. Liftovi namenjeni prvenstveno za prevoz putnika. ¾ Teretni liftovi. Liftovi namenjeni za prevoz tereta, a mogu se ugrađivati unutar zgrade u zidanom voznom oknu, u stepeništu, u samoj nosećoj konstrukciji ili van zgrade. ¾ Maloteretni liftovi. Rade se do nosivosti 100 kg, čija unutrašnjost kabine nije pristupačna osobama zbog dimenzija kabine. I oni se kao i teretni liftovi rade u zgradi ili van nje i to u zidanom voznom oknu ili u konstrukciji. ¾ Liftovi namenjeni za prevoz motornih vozila. Namenjeni su prvenstveno za prevoz motornih vozila.

Prema brzini vožnje liftovi se dele na: ¾ Sporohodi liftovi sa brzinom vožnje do 0,85 m/s. U ovu grupu liftova spadaju osobni i teretni liftovi, bez obzira na broj osoba i nosivost. Elektromotori koji se koriste za pogon ovih liftova, rade se sa jednim brojem obrtaja, sa dva broja obrtaja, sa uređajem za finu regulaciju i sa uređajem sa kontinualnom promenom brzine. ¾ Brzohodi liftovi sa brzinom vožnje do 2 m/s ¾ Ekspres liftovi sa brzinom vožnje preko 2 m/s. Primenjuju se kod visokih zgrada, a koriste pogonske mašine bez reduktora, odnosno pogonske mašine sa direktnom vezom.

3

Liftovi

1.3. Hidraulični liftovi Hidraulični liftovi su podesni za prevoz tereta i transport ljudi u nižim stambenim zgradama. Nosivost teretnih hidrauličnih liftova se kreće od nekoliko stotina kilograma do više desetina tona. Pored ograničenja njihove ugradnje koju limitira najveća brzina od oko 1 m/s i visina od 30 m i problema curenja ulja, oni imaju niz pozitivnih osobina. To su visoki komfor vožnje, neosetan polazak i pristajanje, znatno manja buka od one kod električnih liftova, mašinska prostorija je manja i može biti pored voznog okna na bilo kojoj etaži objekta, mala potrošnja energije, niža investiciona ulaganja, itd. I hidraulični liftovi imaju kabinu, vozno okno i mašinsku prostoriju. Oni nemaju protivteg. Kreću se po vođicama. Pogon se realizuje hidrauličnim fluidom pod pritiskom, koga pokreće elektromotor i pumpa, potopljeni u rezervoar sa uljem. Pored navedenog, u opremu hidrauličnog lifta spadaju i komandni ventili za podizanje i spuštanje kabine, nepovratni ventil, ventil sigurnosti, čelične cevi, gumena creva. Pumpni agregat radi samo kada se kabina podiže. Tada se u cilindar ubrizgava fluid koji pokreće klip koji može biti iz jednog dela (za manje visine dizanja) ili teleskopski (za veće visine dizanja). Spuštanje lifta se obavlja pod dejstvom težine kabine i tereta koga prevozi. Brzine kretanja hidrauličnih liftova su od 0,25 m/s do maksimum 1 m/s. Postoji više tehničkih rešenja hidrauličnih liftova. Kod svih njih je zajednička karakteristika da se kao izvor energije koristi hidraulični fluid pod pritiskom. Klasični hidraulični lift je sa centralnim cilindrom. Iz njega su razvijeni jednostruki i dvostruki, direktni i indirektni "ruksak" liftovi sa kabinama i platformama.

1.3.1. Hidraulični liftovi sa centralnim cilindrom Pogon kabine ostvaruju pomoću cilindra koji se ukopava u tlo ispod voznog okna lifta, slika 1.2-a. Dužina ukopanog cilindra je jednaka rastojanju između krajnje donje i krajnje gornje stanice lifta. Ovo tehničko rešenje hidrauličnih liftova se koristi za visine dizanja do 15 m i za transport tereta do 5 tona. Za prevoz većih tereta koriste se rešenja sa na primer dva paralelno ukopana cilindra. Nedostatak ovih liftova, posebno za veće visine dizanja, je kopanje rupe za smeštaj cilindra. Zbog toga se za veće visine dizanja koriste komplikovanija ali adekvatnija tehnička rešenja hidrauličnih liftova.

1.3.2. Hidraulični liftovi sistema RUKSAK – direktan pogon Kada tehnički nije opravdano kopanje rupe za cilindar, koriste se sistemi ruksak jednostruki direktni i dvostruki direktni.Ova tehnička rešenja se primenjuju za transport manjih i srednjih tereta na vivine dizanja do dva sprata. Kod jednostrukog direktnog ruksak sistema cilindar se postavlja bočno. Klip cilindra je spojen sa konstrukcijom kabine. Dvostruki direktni sistem ima dva cilindra, slika 1.2-b, čiji su klipovi direktno spojeni sa kabinom. Paralelnim, ravnomernim pokretanjem klipova u smeru gore i dole, realizuje se kretanje kabine a time i transport tereta u njoj. Maksimalna nominalna nosivost jednostrukih direktnih ruksak liftova je oko1500 kg, dvostrukih oko 5 tona.

4

Liftovi

1.3.3. Hidrauličn i liftovi sistema RUKSAK – indirektni pogon Za vertikalni transport hidrauličnim liftovima na većim visinama primenjuju se jednostruki i dvostruki indirektni ruksak sistemi. I kod ovih rešenja nije potrebno ukopavati cilindre. Ovi sistemi liftova na vrhu klipa imaju koturaču preko koje je prebačen lanac ili uže. Lanac ili uže su najčešće na jednom kraju učvršćeni za postolje cilindra a na drugom za donji deo konstrukcije kabine. Pokretanjem klipa u smeru gore i dole, pokreće se kabina lifta. Kod jednostrukog indirektnog ruksak sistema postoji jedan cilindar i jedna koturača a kod dvostrukog dva cilindra i dve koturače, slika 1.2-c. Jednostruki i dvostruki indirektni sistemi pogodni su za visine dizanja do 30 m. Najveća nosivost jednostrukih je oko 1500 kg a dvostrukih oko 5 tona.

5

Liftovi

Cilindri Rezervoar za ulje

Odbonik kabine

a)

b) Graničnik brzine

Prevojna užnica

Cilindri Užad Rezervoar za ulje Kontroler

Odbojnik kabine

c) Slika 1.2. a) Hidraulični lift sa centralnim cilindrom b) Hidraulični lift sa dva cilindra-direktan pogon c) Hidraulični lift sa dva cilindra-indirektan pogon

6

Liftovi

2. ELEKTRIČNI LIFTOVI Liftovsko postrojenje pokreće pogonska mašina u čiji sastav ulazi i pogonska užnica preko koje je prebačen komplet čeličnih užadi koja su na jednom kraju povezana sa ramom kabine, a na drugom sa ramom protivtega, slika 2.1. Svako čelično uže ima poseban žljeb na užnici. Postoje dva tipa pogonskih mašina: sa reduktorom (geared) i bez njega (gearless). Liftovska postrojenja bez reduktora ugrađuju se u objekte u kojima su potrebni liftovi sa većim nazivnim brzinama. Električna energija pokreće pogonski elektromotor a on pogonsku užnicu, koja se nalazi direktno na njegovoj osovini (gearless) ili na osovini reduktora (geared). Pokretanjem osovine motora, pokreće se pogonska užnica, a trenjem užadi o njene žljebove ostvaruje se kretanje kabine i protivtega po njihovim vođicama. Smerovi kretanja kabine i protivtega su suprotni. Odgovarajućim upravljanjem rada pogonske mašine i ostalih delova liftovskog postrojenja realizuje se kretanje kabine između svih stanica koje lift opslužuje, otvaranje i zatvaranje vrata lifta a time i transport putnika i tereta. Građevinski delovi liftovskog postrojenja su mašinska prostorija, vozno okno i holovi. Oprema liftova je smeštena u mašinskoj prostoriji, voznom oknu i holovima.

Slika 2.1. Izgled liftovskog postrojenja električnog lifta

7

Liftovi

2.1. Mašinska prostorija Mašinska prostorija lifta je zatvoreni građevinski prostor namenjen za smeštaj pogonskih i upravljačkih uređaja lifta. Ona se nalazi iznad voznog okna i može biti zajednička za više liftova. U njoj mogu biti smešteni pogonske mašine, upravljački uređaji, pomoćne užnice i graničnici brzine. U mašinsku prostoriju ne smeju se ugrađivati instalacije i uređaji koji nisu sastavni deo lifta, osim uređaja za njeno provetravanje i grejanje, detektora požara i protiv požarnih uređaja za električne instalacije.Na podu mašinske prostorije postoji otvor za unošenjeiznošenje opreme. Prilaz mašinskoj prostoriji mora biti lako pristupačan i siguran. Vrata mašinske prostorije su metalna, koje se zaključavaju a ne smeju da se otvaraju prema unutrašnjosti prostorije. Mašinska prostorija mora biti suva i provetravana. Temperatura u njoj treba biti u granicama od 5 0 C do 40 0 C . Ako je potrebno, mašinska prostorija se mora provetravati prinudnim putem.

2.1.1. Pogonska mašina Pogonska mašina se sastoji od elektromotora, reduktora (kod gearless mašina njega nema), elektromehaničke kočnice i užnice. Jedno rešenje pogonske mašine sa elektromotorom, pužnim reduktorom, elektromehaničkom kočnicom i užnicom dato je na slici 2.2-a. Kočnica lifta deluje automatski ako nestane napon mreže i ako nestane napon upravljanja. Elektromehanička kočnica mora da zaustavi kabinu lifta, opterećenu sa 125% nazivne nosivosti, kada se kreće nazivnom brzinom u smeru dole. Elektromehanička kočnica mora imati napravu za ručno otkočivanje, koja je tako izrađena da se posle prestanka delovanja na nju kočnica automatski zakoči. Kod liftova najčešće se primenjuju kočnice sa spoljnim papučama. Šematski izgled kočnice sa dve papuče dat je na slici 2.2-b. Kretanje kabine električnih liftova može se ostvariti sa klasičnim elektromotornim pogonom i sa regulisanim elektromotornim pogonom. Prednosti regulisanog elektromotornog pogona u odnosu na klasični su znatne i navešće se samo neke: - mirniji rad - maksimalno moguć komfor putnika - tačnije pozicioniranje na spratovima, itd. Njegove mane se ogledaju u višoj ceni i složenijem sistemu upravljanja. To su ujedno i prednosti klasičnog elektromotornog pogona u odnosu na regulisani. Mane klasičnog elektromotornog pogona su: - nagli polasci i zaustavljanja (veća ubrzanja i usporenja) - umanjen komfor putnika - grublje je pozicioniranje na spratovima - veće habanje užadi i ižnice, itd. 8

Liftovi Kod svih pogona električnih liftova sa reduktorom, mogu se koristiti: - pužni reduktor - klasičan zupčasti reduktor - zupčasto-pužni reduktor - planetarni zupčasti reduktor - specijalni zupčasti reduktor

d

Slika 2.2. a) Pogonska mašina kod električnog lifta b) Kočnica sa dve papuče

Prednosti pužnih reduktora u odnosu na zupčaste se ogledaju u delimičnoj ili potpunoj samokočivosti, manjim dimenzijama, ukrštenim osama ulaza i izlaza što je povoljno zbog smeštaja pogonske mašine, niskom nivou šuma. Njihove najveće mane su mali stepen korisnog dejstva i nešto veća cena nego zupčastih. Postoje rešenja liftova sa pogonskom mašinom postavljenom gore iznad voznog okna i sa postavljenom pogonskom mašinom sa strane voznog okna, slika 2.3. Lift sa pogonskom mašinom postavljenom iznad voznog okna je prikazan na slici 2.1.

Slika 2.3. Električni lift sa pogonskom mašinom postavljenom sa strane voznog okna bez mašinske prostorije na vrhu voznog okna

9

Liftovi

2.1.2. Graničnik brzine Graničnik brzine se pokreće čeličnim užetom. Uže granićnika brzine mora biti zategnuto zateznim uređajem koji se nalazi u donjem delu voznog okna. Ono je učvršćeno za ram kabine preko poluge koja aktivira hvatački uređaj. Brzina okretanja ograničitelja brzine je time srazmerna brzini same kabine. Graničnikom brzine, preko električnog sigurnosnog uređaja, mora da se isključi pogon lifta pre nego što brzina kabine, u smeru gore ili dole, dostigne brzinu stupanja u dejstvo graničnika brzine. Brzina stupanja u dejstvo hvatačkog uređaja ne sme biti veća od vrednosti datih u tabeli 2.1, gde je v nazivna brzina lifta. Brzina aktiviranja ograničitelja koji dejstvuje na hvatački uređaj protivtega mora da bude veća nego brzina ograničitelja brzine koji dejstvuje na hvatački uređaj kabine, a da pri tome ne prekorači ovu vrednost za više od 10%. Ograničitelj brzine mora da se pokreće putem vrlo savitljivog čeličnog užeta. Nazivni prečnik užeta mora da iznosi najmanje 6 mm. Tabela 2.1. Brzine stupanja u dejstvo hvatačkih uređaja

Brzina dejstva hvatačkog u m/s

Vrsta hvatačkog uređaja

0,8

Za hvatačke uređaje sa trenutnim dejstvom

1

Za hvatačke uređaje sa valjcima ili klinovima sa trenutnim dejstvom

1,5

Za hvatačke uređaje sa prigušnim uređajem

1,25 ⋅ v +

0,25 v

Kod svih ostalih vrsta hvatačkih uređaja

Postoji više vrsta ograničitelja brzine koje proizvode razni proizvođači, a navešće se samo neke. Ograničitelj brzine sa kontrolnom užnicom. U svom sastavu on ima kontrolnu užnicu sa klinastim žljebom, čiji je prečnik manji od prečnika glavne užnice ograničitelja brzine. Preko ove kontrolne užnice izvodi se proba hvatanja kabine za svoje vođice i određivanje pravilnosti rada ograničitelja brzine. Ograničitelj brzine sa centrifugalnim masama. Ovaj ograničitelj brzine ima tegove koji usled centrifugalne sile zbog povećanja nominalne brzine vrši priljubljivanje tegova za zid kućice ograničitelja brzine i tada nastaje kočenje i aktiviranje procesa hvatanja. Na ograničitelju brzine nalazi se glavna i kontrolna užnica kao i prekidač linije upravljanja koji se prekida kada se aktivira ograničitelj brzine. Ovaj ograničitelj brzine je prvenstveno preporučljiv za brzohode i ekspresne liftove.

10

Liftovi

2.1.3. Vozno okno Vozno okno lifta je građevinski prostor, potpuno ili delimično ograđen, u kome se kreću kabina i protivteg jednog ili više liftova. Vozno okno je jedinstvena celina, ali se funkcionalno može podeliti na tri dela, srednji, gornji i donji deo, slika 4.1. Srednji deo je između nivoa holova krajnje donje i krajnje gornje stanice. Njime se kreću kabina i protivteg. Gornji deo voznog okna je od nivoa hola lifta krajnje gornje stanice do tavanice voznog okna, a donji od nivoa hola krajnje donje stanice do samog dna voznog okna.Vozno okno se gradi kao zidano- vozno okno ili od metalne konstrukcije. Na voznom oknu dozvoljeni su otvori za vrata voznog okna, vrata za održavanje, vrata za nužni izlaz i pristup u vozno okno i vrata za kontrolu, kao i otvori za provetravanje i otvori koji u slučaju požara odvode gasove i dim. Ako je vozno okno zajedničko za više liftova, u njegovom donjem delu mora postojati pregrada između pokretnih delova susednih liftova. Od sredine voznog okna do kabine lifta postavljaju se fleksibilni kablovi u kojima se nalaze električni provodnici za upravljanje, osvetljenje i ventilaciju kabine. U tabeli 2.2 date su orjentacione površine zidanog voznog okna pravougaonog preseka sa kabinom bez vrata i spoljnim jednokrilnim obrtnim ručnim vratima. U tabeli 2.3 date su orjentacione mere za zidano vozno okno pravougaonog preseka, sa rešenjem – kabina ima automatska vrata tipa teleskop, a spoljna su jednokrilna obrtna ručna. Tabela 2.2. Površina voznog okna sa kabinom bez vrata

Tabela 2.3. Površina voznog okna sa kabinom sa automatskim vratima

Površina voznog okna A m2

Broj osoba

Površina voznog okna A m2

Broj osoba

1,58

3

2,10

4

1,85 2,32 3,00 3,50

4 6 8 10

2,56 3,14 3,60 4,00

6 8 10 12

[ ]

[ ]

Orjentacione mere zidanog voznog okna pravougaonog preseka, sa rešenjem – kabinska i spoljna vrata su automatska dvokrilna klizna koja se kreću jedna naspram drugih date su u tabeli 2.4. Tabela 2.4. Površina voznog okna sa automatskim kabinskim i spoljnim vratima Površina voznog okna A m2

Broj osoba

2,25

4

2,90 3,20 3,60 4,00

6 8 10 12

[ ]

11

Liftovi

2.1.4. Protivteg Protivteg se najčešće izrađuje iz više delova slika 2.4, koji su međusobno čvrsto spojeni i postavljeni u njegov ram. Najmanji slobodni prostor između protivtega i zida voznog okna mora biti 50 mm, a između protivtega i pokretnih delova lifta 70 mm. Kada se na protivtegu nalazi hvatački uređaj, on se postavlja na njegov donji deo i dejstvuje pri kretanju protivtega u smeru dole. Hvatački uređaj protivtega mora zaustaviti protivteg dejstvom graničnika brzine i mora ga držati na njegovim vođicama čak i pri slobodnom padu. Protivteg se povezuje sa kabinom pomoću odgovarajućeg broja pogonskih čeličnih užadi.

Slika 2.4. Položaj protivtega pri direktnom vezivanju užadi za protivteg i kabinu

2.1.5. Pogonska čelična užad Kabina i protivteg su, na gornjim delovima svojih ramova, povezani čeličnim pogonskim užadima koja, preko pogonske užnice pokretane elektromotorom, realizuje kretanje kabine i protivtega. Pored pogonske užnice koristi se i pomoćna (otklonska) užnica koja se postavlja na odgovarajućem rastojanju kako bi se obezbedilo najefikasnije kretanje kabine i protivtega po njihovim vođicama. Postoje dva načina povezivanja užadi za kabinu i protivteg: direktno na ramove kabine i protivtega i preko prevojnih užnica koje se nalaze na kabini odnosno protivtegu, slika 2.5-a. Na svim užnicama (pogonskoj, otklonskoj i pomoćnim na kabini i protivtegu) za svako pogonsko čelično uže postoji poseban žljeb slika 2.5-b. Čelična užad su vrlo prikladna za liftovska postrojenja, jer imaju sledeća svojstva: - rade bez šuma pri raznim brzinama kretanja - imaju veliku sigurnost u radu - sopstvena težina im je mala - prikladna su za dinamičke udare Pri dužem radu lifta, kod čeličnog užeta pojavljuje se veći broj iskidanih žica, te je potrebno da se njegovo stanje prekontroliše, da bi se eventualno zamenilo. Liftovi sa pogonskom užnicom moraju da imaju najmanje dva užeta koja su nezavisna jedno od drugog. Ovo isto važi i kod liftova sa dobošem. Broj užadi zavisi od nazivne nosivosti kabine, a određuje se proračunom. Minimalni pečnik pogonskog užeta ne sme biti manji od 8 mm i sva užad moraju biti atestirana. Da bi opterećenje pogonskih užadi bilo ravnomerno, bar na jednoj strani njihovog postavljanja mora postojati uređaj za izjednačavanje opterećenja. Ako se 12

Liftovi bar jedno pogonsko uže olabavi ili prekine, pogon lifta mora da se zaustavi električnom sigurnosnom sklopkom.

K

K

G

G

a)

b)

Slika 2.5. a) Primeri povezivanja užadi sa kabinom i protivtegom b) Položaj užadi na užnici

2.1.6. Hvatački uređaj Na svakoj kabini lifta, na gornjem ili donjem delu njenog rama, mora postojati najmanje jedan hvatački uređaj. Njegov zadatak je da zaustavi kabinu, opterećenu nazivnim opterećenjem, u vožnji sa smerom na dole odupiranjem o vođice. On se aktivira graničnikom brzine. Protivteg mora imati hvatački uređaj ako se prostor ispod voznog okna koristi kao garaža, skladište, prolaz ili slično. Ima više vrsta ovih uređaja. Izbor odgovarajućeg hvatačkog uređaja zavisi od nazivne brzine lifta, tako da se mogu podeliti na sledeće hvatačke uređaje: a) Hvatački uređaji za trenutno kočenje za nazivne brzine do 0.63 m/s b) Za hvatačke uređaje sa valjcima ili klinovima sa trenutnim dejstvom 1 m/s c) Hvatački uređaji za postupno kočenje (kočni hvatački uređaji) za nazivne brzine preko 1 m/s Kada hvatački uređaji uklješte kabinu lifta sa nazivnim teretom na vođicama, oni ne smeju da popuste ako se vučna sila u užetu ograničitelja brzine smanji. On mora da dejstvuje na obe vođice (sa jedne i druge strane rama kabine) istovremeno i istom silom pritiska. Na slici 2.6 prikazano je rešenje hvatačkog uređaja koji je postavljen na donjem delu rama kabine.

Slika 2.6. Hvatački uređaj na donjem delu rama kabine

13

Liftovi

2.1.7. Vođice Kabina i protivteg se kreću po nepokretnim, čvrsto ugrađenim čeličnim šinamavođicama. Broj vođica mora biti paran. Dužine vođica moraju biti tolike da ih kabina i protivteg ne mogu napustiti. One moraju izdržati dinamičko naprezanje prouzrokovano dejstvom hvatačkog uređaja i zbog neravnomernog opterećenja kabine. Vođice kabine se danas najčešće izrađuju od ,,T” profila koji se dobijaju izvlačenjem. Da bi se dobilo što bolje i tiše kretanje kabine po vođicama, na mestima površina gde klizači klize ili se kotrljaju fino su obrađene. Izgled jednih takvih vođica dat je na slici 2.7 proizvođača liftova ,,OMEGA-elevators”. Vođice u voznom oknu mogu biti izvedene na dva načina: kao viseće vođice (koje se retko primenjuju) i kao vođice koje su poduprte na dnu voznog okna, odnosno stojeće vođice. Spajanje vođica izvodi se tako, da svaki kraj vođica ima ožljebljeni deo koji viri ili koji je udubljen (gde ulazi ovaj ožljebljeni deo). One sa na odgovarajućim mestima pričvršćene za konzolu u voznom oknu na rastojanju 2 m ili većem. Veza između vođica i konzole se izvodi preko žabica koje svojim površinama za stezanje drže vođicu preko sile trenja, a u isto vreme dozvoljavaju vođicama vertikalno pomeranje.

Slika 2.7. Vođice kabine i protivtega

2.1.8. Odbojnici kabine i protivtega U donjem delu voznog okna nalaze se odbojnici kabine i protivtega kojima se ograničava putanja kabine i protivtega. Odbojnici mogu biti pričvršćeni za kabinu i protivteg.Tada oni moraju na kraju svoje putanje da nasednu na stub visine najmanje 50 cm. Odbojnici se u zavisnosti od nazivne brzine lifta delena: a) odbojnici sa oprugom (bez prigušenja i sa povratnim prigušenjem) b) odbojnici sa uljnim amortizerom (sa prigušenjem) c) Odbojnici bez prigušenja mogu se upotrebiti samo za liftove čija nazivna brzina nije veća od 1 m/s. Odbojnici sa povratnim prigušenjem mogu se upotrebiti samo za liftove čija nazivna brzina nije veća od 1,6 m/s. Odbojnici sa prigušenjem mogu se upotrebiti za sve liftove bez obzira na nazivnu brzinu. Ako lift ima odbojnike sa prigušenjem, tek kada se odbojnici vrate u početni radni položaj (on se kontroliše električnim sigurnosnim uređajem za kontrolu povratka odbolnika), može se omogućiti rad lifta. Na slici 2.8 je prikazan izgled jednog opružnog odbojnika. Slika 2.8. Opružni odbojnik 14

Liftovi

2.1.9. Vrata lifta Vrata lifta sačinjavaju vrata voznog okna i vrata kabine. Vrata kabine su na kabini. Ona se sa kabinom kreću od stanice do stanice. Vrata voznog okna su ugrađena na odgovarajućim otvorima voznih okana svake etaže koju lift opslužuje. Kada kabina nije na stanici vrata voznog okna su obavezno zabravljena. Kabina ne može da se pokrene sa stanice ako nisu zatvorena i njena vrata ivrata voznog okna. Prema načinu otvaranja i zatvaranja vrata lifta se mogu podeliti na: ručna, poluautomatska i automatska. Vrata lifta koja se ručno otvaraju se mogu praviti kao jednokrilna, dvokrilna i makazasta. Jednokrilna vrata se uglavnom primenjuju kod stambenih zgrada (gde se traži niska cena koštanja stanova). Dvokrilna vrata se upotrebljavaju za bolničke i teretne liftove. Makazasta vrata se najčešće koriste kao kabinska. Poluautomatska vrata voznog okna imaju veliku primenu u stambenim i javnim objektima. Ona rade tako što se otvaraju na ručno guranje-povlačenjem krila vrata, a zatvaraju se samostalno automatski. Kod automatskih vrata uređaj za otvaranje vrata lifta nalazi se na krovu kabine. Njegovim radom komanduje mikroprocesorsko upravljanje lifta. Ovim se obezbeđuje da sila koja je potrebna za sprečavanje zatvaranja vrata ne bude veća od 150 N i da kinetička energija krila vrata ne bude veća od 10 J, što je vrlo značajno za bezbednost putnika. Vrata lifta imaju sigurnosne uređaje za kontrolu zatvorenosti i vrata kabine i vrata voznog okna. Ovim uređajima se sprečava kretanje lifta ako i jedna i druga vrata nisu potpuno zatvorena. Ako neko nasilno pokuša da odbravi vrata voznog okna kada se kabina kreće, lift mora stati. Vrata za nužni izlaz iz kabine mogu se ugraditi ako u voznom oknu ima najmanje dva lifta. Ova vrata se spolja moraju otvarati bez ključa a iz kabine samo pomoću specijalnog trouglastog ključa. Za kvalitet funkcionisanja lifta izuzetan značaj imaju njegova vrata. Ona veoma mnogo utiču na transportni kapacitet lifta i na bezbednost i komfor putovanja. Vrata lifta, u svakom ciklusu vožnje lifta, angažuju znatan deo njegovog vremena. Trajanje ciklusa sastoji se iz vremena: ulaska putnika, zatvaranja vrata, vožnje od polazne do odredišne stanice, otvaranja vrata, izlaska-ulaska (transfera) putnika i zatvaranja vrata. Sve se ovo množi sa brojem stajanja od polaska sa glavne stanice do povratka na nju. Da bi se obezbedio što veći transportni kapacitet, potrebno je smanjiti vremena transfera putnika i rada vrata. Prvo vreme značajno zavisi od korisnika liftova. Na njega projektanti liftova mogu da utiču izborom širih vrata i njihovim upravljanjem. Vreme otvaranja i zatvaranja vrata lifta mogu smanjiti proizvođači liftova kvalitetnim tehničkim proizvodom, a projektanti izborom odgovarajućeg tehničkog rešenja vrata. Trajanje rada vrata lifta može se smanjiti i kvalitetnim tehničkim rešenjem njihovog otvaranja. Ovde se podrazumeva predotvaranje vrata i "osetljivost" upravljanja liftova na otkrivanje broja putnika u holovima i kabini. Podešava se trajanje vremena otvorenih vrata, potrebno za transfer korisnika lifta na svakoj stanici, kao i efikasno ponovno otvaranje vrata kada im prilazi putnik u fazi njihovog zatvaranja. Mikroprocesorsko upravljanje radom vrata znatno skraćuje vreme bavljenja lifta u stanici. Savremeni liftovi moraju da imaju programe upravljanja vratima da ona "osete" kada više nema putnika koji žele da uđu u kabinu ili da izađu iz nje, te da odmah daju komandu za zatvaranje vrata. Mikroprocesorsko upravljanje bira one karakteristike brzina otvaranja i zatvaranja vrata koje odgovaraju trenutnom obimu i intenzitetu toka putnika. Kada je intenzitet transporta veliki, rad vrata je brži kako bi se povećao transportni kapacitet. Kad zahtevi za prevozom nisu intenzivni, prednost ima komfor putnika.

15

Liftovi

2.1.10. Kabina lifta Kabina lifta je deo lifta namenjen za prevoz putnika i tereta. Geometrija i nazivna nosivost kabina su standardizovane. Izračunavanje najvećeg broja putnika vrši se prema izrazu: najveći broj putnika = ( nazivna nosivost ) / 75. Da bi se sprečilo da broj osoba u kabini ne prekorači nazivno opterećenje moraju se koristiti najveće vrednosti korisne površine kabine, date u tabeli 2.5, a prema. Kabina lifta mora biti ograđena punim zidovima, podom i tavanicom. Ona se sa svom svojom opremom montira na njen čelični ram. U cilju izolacije buke i vibracija, zbog boljeg komfora putnika, između kabine i rama postavljaju se gumeni podmetači. Na svakoj kabini mora postojati najmanje četiri uređaja za njeno vođenje po vođicama kabine. Vođenje se može realizovati klizanjem ili kotrljanjem. Ovi uređaji se montiraju na ramu kabine. Ram, uređaji za vođenje, zidovi, pod i tavanica kabine moraju imati dovoljnu mehaničku čvrstoću da izdrže sve udare i opterećenja kojima je kabina izložena za vreme rada lifta, kada deluju hvatački uređaji i kada kabina nasedne na odbojnike. U poslovnim i drugim sličnim zgradama, kod liftova za prevoz putnika mogu se zastakliti zidovi kabine i voznog okna. Zidovi kabine moraju se zastakliti providnim i kaljenim stakom. Ako je rastojanje od ivice krova kabine do zida voznog okna veće od 30 cm, na krovu kabine se mora postaviti zaštitna ograda. Tabela 2.5. Površine poda kabine i najveći dozvoljeni broj putnika

Nazivna nosivost [kg ] 100 180 225 300 375 400 450 525 600 630 675 750 800 825 900

Najveća korisna površina poda kabine m2 0,40 0,50 0,70 0,90 1,10 1,17 1,30 1,45 1,60 1,66 1,75 1,90 2,00 2,05 2,20

[ ]

Najveći broj putnika

Nazivna nosivost [kg ]

Najveća korisna površina poda kabine m2

Najveći broj putnika

1 2 3 4 5 5 6 7 8 8 9 10 10 11 12

975 1000 1050 1125 1200 1250 1275 1350 1425 1500 1600 1800 2100 2500

2,35 2,40 2,50 2,65 2,80 2,90 2,95 3,10 3,25 3,40 3,56 3,88 4,36 5,00

13 13 14 15 16 16 17 18 19 20 21 24 28 33

16

[ ]

Liftovi

2.1.11. Oprema za upravljanje Liftovima se upravlja pomoću električnih impulsa, koji se šalju na na odgovarajuće elektro-organe, a koji izvode odgovarajuće operacije. Komandovanje se može podeliti u sledeće grupe i to: - prosta komanda - složena komanda U prostu komandu dolazi komandovanje preko ručnog potezača i komandovanje preko dugmadi. Komandovanje preko ručnog potezača je najprostija komanda. Ona se primenjuje kod malih 17

Liftovi teretnih liftova nosivosti do 100 kg za industrijske pogone. Ovo je jedna od prvih komandi koja se do danas zadržala. Komandovanje preko dugmadi može raditi bez spratnih releja i sa spratnim relejima. Komandovanje preko dugmadi bez spratnih releja predstavlja jedno od starijih rešenja ovog tipa komande. U kabini se nalazi registar kutija koja radi preko dugmadi. Dugme je direktno vezano za polugu koja deluje kao kontaktna poluga i mehanička poluga. Složena komanda ima pored univerzalne komande još niz pomoćnih radnji koje daju ceo ciklus radnji za kretanje lifta. U okviru električne komande, pored već poznatih elektroorgana, koji vrše radnje oko pokretanja elektromotora , nalaze se i pomoćni releji: relej za centralno zatvaranje, spratni releji, svetlosni releji, vremenski relej itd. Sve ove komande se odnose za liftove čiji je pogon preko elektromotora bez posebne regulacije. Kod liftova sa regulisanim pogonom u energetskom ormaru lifta nalaze se tiristorski mostovi kojima se reguliše broj obrtaja osovine pogonskog elektromotora odnosno brzina kretanja kabine. U mikroprocesorskom kontroleru nalazi se mikroprocesor i sva ostala mikroelektronika pomoću kojih se upravlja radom energetskog dela liftovskog postrojenja, kabinom i vratima. U njemu se obrađuju svi podaci o položaju kabine u voznom oknu, smeru njenog kretanja, broju putnika u njoj. Takođe, u njemu se registruju svi zahtevi putnika za prevozom koji se daju u svim holovima lifta. Mikroprocesor sve ove podatke obrađuje i donosi odluku o kretanju kabina u cilju realizacije svih zahteva putnika.

2.1.12. Električne sklopke U mašinskoj prostoriji odmah pored njenih vrata, mora da se za svaki lift nalazi po jedna glavna sklopka lifta. Njome se prekida dovod struje za pogon lifta. Ova sklopka ne sme da prekida strujna kola za osvetljenje i provetravanje kabine, za priključnice na krovu kabine i u mašinskoj prostoriji, za osvetljenje mašinske prostorije i voznog okna, za provetravanje i za uređaj za uzbunu.

2.1.13. Zaštite Metalni delovi električnih sigurnisnih uređaja moraju biti uzemljeni priključivanjem za zaštitni vod bez obzira na visinu napona struje. Naponski udari koji se pojavljuju pri pogonu lifta i uključenju drugih aparata priključenih na mrežu, moraju se ograničiti da nebi štetno delovali na elektronske elemente i sklopove. Dejstvom električnog sigurnosnog uređaja mora se istog trenutka zaustaviti kretanje pogonske mašine, odnosno mora se sprečiti njeno pokretanje.

2.2. Vuča kabine Vuča kabine se može ostvariti na tri načina: - preko doboša za namotavanje čeličnog užeta - frikcionom vezom, između pogonske užnice i užadi - preko lančanika i lanca

2.2.1. Vuča dobošem Kod ovog načina vuče uže se namotava na doboš. Nema pojave proklizavanja užeta. Vuča tereta ostvaruje se na dva načina: bez protivtega i sa protivtegom. U prvom slučaju pogonska mašina, preko bubnja, prima ceo teret. Kod liftova se upotrebljavaju najmanje dva noseća čelična užeta. U većini slučajeva u sklopu sa dobošem nalaze se odgovarajući šetači u vidu pokretnih užnica, koje služe za pravilno 18

Liftovi namotavanje užadi na doboš. Tek posle dolazi nepokretna pomoćna užnica sa ovalnim kanalima, koja omogućuje pravilan pravac užeta. Pogonski doboš ima i pozitivne i negativne karakteristike. Pozitivna karakteristika je da se ne pojavljuje klizanje užadi. Nedostatak doboša je u tome što kod visokih zgrada i veće nosivosti lifta doboš mora da bude dosta dugačak, a što je nepovoljno kako za njegovu konstrukciju tako i za odgovarajući prostor u mašinskoj kućici. Na slici 2.9 šematski je prikazano rešenje vuče pomoću doboša, sa pogonskom mašinom postavljenom gore i dole.

Q+K

Q+K

Slika 2.9. Vuča pomoću doboša

2.2.2. Vuča frikcionom vezom-pogonskom užnicom Kod ovog načina pogona vešanje kabine mora biti sa protivtegom. Oblik poprečnog preseka žljebova zavisi od povećanja brojne vrednosti trenja, tako da imamo sledeće oblike: klinasti žljeb, polukružni žljeb sa prorezom i polukružni žljeb bez proreza, slika 2.10.

γ d

δ

δ

d

β

Slika 2.10. Oblici poprečnih preseka žljebova užnica

Pošto nastaje brzo habanje klinastog žljeba bez proreza, pa se zbog toga stalno smanjuje pogonska moć vuče, ovaj tip žljeba se uglavnom koristi samo kod liftova čija brzina užadi ne prelazi 0,6 m/s. Pogonska užnica je čvrsto vezana sa izlaznim pogonskim vratilom reduktora ili vratilom elektromotora.Postoji više rešenja vuče preko frikcione veze od kojih izdvajamo neka. 19

Liftovi Jedno od najjednostavnijih rešenja vuče je kada se radi bez pomoćne užnice i sa pomoćnom užnicom, slika 2.11. U oba slučaja pogonska mašina se nalazi iznad voznog okna.

G

Q+ K

Q+ K

G

b

a

Slika 2.11. Rešenje vuče preko frikcione veze

Ako se traži veća nosivost pogonske mašine, onda se to rešava preko pomoćnih užnica, koje su vezane za ram kabine i za ram protivtega. Drugi krajevi užadi vezani su za pod mašinske kućice, slika 2.12-a. Ako se desi da užad proklizavaju onda se povećanjem obuhvatnog ugla to može sprečiti. Rešenje sa povećanim obuhvatnim uglom dato je na slici 2.12-b,c.

G

a

Q+ K

G

Q+ K

Q+ K

G

b

c

Slika 2.12. Rešenja povećanja nosivosti pogonske mašine

Na slici 2.13-a prikazano je rešenje lifta gde se pogonska mašina nalazi dole, sa strane voznog okna. Na slici 2.13-b dato je rešenje pomoću kompenzacionog uređaja. Kompenzacioni uređaj služi da se kompenzira nepravilno prenošenje težine pri vuči lifta. Pri većoj visini dizanja imamo uvek izrazitu i težinu čeličnih užadi. Da bi se izbegao ovaj negativan uticaj pri vuči lifta, postoje dva načina i to: a) Vezivanje ispod kabine i protivtega istim brojem i istog prečnika čeličnih užadi, preko zateznog uređaja sa užnicom za kompenzaciju kod liftova sa nominalnom brzinom većom od 2,5 (m/s), slika 2.13-b. Broj užadi za kompenzaciju mora da bude najmanje dva. 20

Liftovi

G+K

b) Vezivanje ispod kabine i protivtega čeličnim lancem, koji je izrađen od karika, a kroz njega provučeno uže od kudelje

G

G+K

G

b

a

Slika 2.13. Pogonska mašina postavljena dole i pogon sa kompenzacionim uređajem

21

Liftovi

3. TEHNIČKA KONTROLA Novoizgrađeni i rekonstruisani liftovi, liftovi osposobljeni za upotrebu posle nesrećnog slučaja, liftovi na kojima je izvršena zamena bilo kog od sledećih delova: noseće užadi, pogonske mašine, hvatačkog uređaja, graničnika brzine, upravljačkih uređaja, uređaja za kočenje ili uređaja za dizanje i liftovi za koje je pri pregledu utvrđena neispravnost koja može dovesti do opasnog pogonskog stanja i zbog koje je lift isključen iz upotrebe, ne smeju se pustiti u pogon pre nego što se tehničkom kontrolom lifta utvrdi da su ispunjeni svi propisani uslovi za njegov bezbedan rad. Liftovi podležu obaveznoj povremenoj tehničkoj kontroli.

3.1. Tehnička kontrola lifta pre puštanja u pogon Tehnička kontrola novoizgrađenog lifta i lifta osposobljenog za upotrebu posle nesrećnog slučaja vrši se: 1) pregledom celokupnog postrojenja lifta; 2) statičkim ispitivanjem lifta; 3) dinamičkim ispitivanjem lifta. O izvršenoj tehničkoj kontroli, sastavlja se izveštaj o ispitivanju. Pregled celokupnog postrojenja obuhvata proveru: ispravnosti rada svih sigurnosnih uređaja i delova lifta, stepena njihove istrošenosti i bezbednosti rada lifta, a naročito: 1) zazora između puža i pužnog kola; 2) noseće užadi ili lanaca i njihove veze sa kabinom i protivtegom; 3) pravilnog opterećenja protivtega, kabine i okvira kabine; 4) vođica kabine i protivtega; 5) rada svih sigurnosnnh strujnih kola i rada sigurnosnih električnih uređaja; 6) snage, brzine lifta i otpora izolacije svih strujnih kola; 7) zabrave vrata voznog okna; 8) uređaja za uzbunu; 9) uređaja za preopterećenje; 10) uređaja za povratnu vožnju; 11) rada strujnih kola za osvetljenje i signalizaciono-informacijskog strujnog kola; 12) zaštite od previsokog napona dodira; 13) priključaka na gromobransku instalaciju; 14) zvučne izolacije mašinske prostorije, kabine i prilaza voznom oknu; 15) osvetljenosti mašinske prostorije i njenog prilaza, kabine, prilaza voznom oknu i voznog okna. Statičko ispitivanje lifta obuhvata proveru zatezne čvrstoće i deformacije lifta i sledećih njegovih delova: kabine, noseće užadi, odnosno lanaca i njihovog vezivanja za kabinu i protivteg, noseće ploče ili noseđe čelične konstrukcije pogonske mašine i ispravnosti kočnica. Statičko ispitivanje lifta čija se vuča ostvaruje preko trenja obuhvata proveru ispravnosti vuče, odnosno klizanja užadi u žlebovima pogonske užetnjače. Za liftove na rogon jednosmernom strujom (Vard-Leonard sistem sa rotacionim pretvaračem), statičkim ispitivanjem proverava se sigurnost električnog kočenja bez mehaničke kočnice. Statičko ispitivanje lifta vrši se kad se kabina nalazi u najnižoj stanici. Kabina se ravnomerno opterećuje u trajanju od najmanje 10 minuta, i to: 22

Liftovi 1) 100% povećanim nazivnim opterećenjem, pri ispitivanju liftova nazivne nosivosti do 1000 kg; 2) 50% povećanim nazivnim opterećenjem, pri ispitivanju liftova nazivne nosivosti preko 1000 kg; 3) nazivnim opterećenjem pri otvorenoj mehaničkoj kočnici za liftove na pogon jednosmernom strujom, a ako se ispitivanje vrši u trajanju od 30 sekundi, kabina se ravnomerno opterećuje 50% povećanim nazivnim opterećenjem. Dinamičko ispitivanje lifta obuhvata proveru vučne sposobnosti lifta i ispravnosti rada kočnice pogonske mašine, hvatačkog uređaja, graničnika brzine i odbojnika. Vučna sposobnost lifta ispituje se višestrukim zaustavljanjem lifta sa najvećim mogućim usporenjem. Pri svakom zaustavljanju kabina se mora potpuno zaustaviti. Ispitivanje se vrši: 1) u vožnji nagore praznom kabinom, računajući od polovine visine dizanja; 2) u vožnji nadole i sa 25% povećanim nazivnim opterećenjem, računajući od polovine visine dizanja. Za vreme rada pogonske mašine i pri kočenjima užad u žlebovima pogonske užetnjače mogu klizati najviše do 30 mm, i to samo pri polasku i zaustavljanju kabine, pri čemu se moraju sama umiriti. Ako se protivteg nalazi na svojim potpuno sabijenim odbojnicima, okretanjem pogonske užetnjače neopterećena kabina ne sme se pokrenuti nagore. Ispravnost i efikasnost rada kočnice pogonske mašine ispituje se kočenjem kabine sa 25% povećanim nazivnim opterećenjem dok se kabina kreće nazivnom brzinom nadole. Dovod energije za motor i otkočni uređaj mora biti isključen. Ispravnost rada hvatačkog uređaja ispituje se ručnim uključivanjem graničnika brzine u vožnji nadole dok je kočnica otvorena i pogonski uređaj uključen. Ispitivanje se obavlja sve dok noseća užad ne počnu da klize ili dok se ne olabave. Hvatački uređaj za postupno kočenje ispituje se kada je kabina opterećena sa 25% povećanim nazivnim opterećenjem, raspoređenim ravnomerno na površinu poda kabine. Ispitivanje hvatačkog uređaja vrši se smanjenom brzinom u odnosu na nazivnu brzinu, i to blizu vrata voznog okna da bi se kabina oslobodila hvatanja i da bi se omogućilo njeno rasterećenje. Hvatački uređaj za trenutno kočenje i hvatački uređaj za trenutno kočenje sa prigušenjem ispituju se kad je kabina opterećena ravnomerno raspoređenim nazivnim opterećenjem pri nazivnoj brzini. Ako su u pitanju liftovi za prevoz motornih vozila, hvatački uređaj ispituje se sa 50% povećannm nazivnim opterećenjem. Hvatački uređaj na protivtegu proverava se na način određen u poslednjim stavovima, ali bez preopterećenja. Hvatački uređaj na protivtegu koji se ne uključuje graničnikom brzine ispituje se pomoću kinematike uređaja za uključivanje hvatačkog uređaja koja stupa u dejstvo olabljivanjem ili kidanjem užadi. Brzina uključivanja graničnika brzine ispituje se u smeru obrtanja koji odgovara vožnji kabine nadole. Ispitivanjem graničnika brzine proverava se, u oba smera vožnje lifta, da li se graničnikom brzine ili prekidačem na njemu zaustavlja lift. Graničnikom brzine mora se zaustaviti lift pre nego što brzina kabine u vožnji nagore ili nadole prekorači njegovu brzinu stupanja u dejstvo. 23

Liftovi Ispitivanje odbojnika bez prigušenja vrši se tako što kabina, sa nazivnim opterećenjem, nasedne na odbojnik, pri čemu se, sa potpuno labavim nosećim užadima, proverava da li sabijanje odbojnika odgovara grafičkom prikazu potrebnih ugiba odbojnika. Ispitivanje odbojnika sa prigušenjem i odbojnika sa povratnim prigušenjem vrši se tako što kabina sa nazivnim opterećenjem ili protivteg nailaze na odbojnike nazivnom brzinom ili brzinom koja je uzeta za proračun hoda odbojnika koji imaju skraćeni hod, a postoji uređaj za kontrolu usporenja. Masa protivtega mora odgovarati vrednosti koju je naznačio u uputstvu proizvođač, što se ispituje upoređivanjem merene veličine struje kod trofaznih motora i veličine napona kod jednosmernih motora. Ispitivanjem zabravljivanja vrata voznog okna proverava se da li se zabravljivačem zahvata najmanje 7 mm pre stupanja u dejstvo električnog sigurnosnog uređaja za kontrolu zabravljivanja, tako da lift ne sme da krene ako su vrata voznog okna otvorena ili nezabravljena.

3.2. Povremena tehnička kontrola lifta Povremena tehnička kontrola lifta mora se izvršiti najdocnije po isteku jedne godine od prethodne tehničke kontrole tog lifta. Povremena tehnička kontrola lifta obuhvata: 1) pregled celokupnog postrojenja kao prilikom tehničke kontrole pre puštanja u pogon; 2) dinamičko ispitivanje kao prilikom tehničke kontrole pre puštanja u pogon, s tim da se ispravnost rada hvatačkog uređaja i odbojnika za kabnnu i za protivteg ispituju sa praznom kabinom i sa smanjenom brzinom. O izvršenoj tehničkoj kontroli sastavlja se izveštaj o ispitivanju. Tehnička kontrola rekonstruisanih liftova i liftova na kojima je izvršena zamena opreme obavlja se na sledeći način: 1) ako se izvrši zamena noseće užadi, mora se obaviti statičko ispitivanje, a ako se izvrši zamena ili remont pogonskog motora, kao i zamena kočnog uređaja ili pogonske mašine, mora se obaviti statičko i dinamičko ispitivanje bez provere hvatačkog uređaja i odbojnika; 2) ako se izvrši zamena hvatačkog uređaja, graničnika brzine ili hidrauličkog odbojnika, mora se obaviti dinamičko ispitivanje; 3) ako se izvrši zamena upravljačkih uređaja, kopirnog uređaja i izmena konstrukcionog rešenja krajnje sklopke, zabrava i spratnih prebacivača, ne obavlja se statičko i dinamičko ispitivanje, već se samo proverava rad ovih uređaja.

3.3. Održavanje Svaki lift mora biti snabdeven uputstvom proizvođača o rukovanju liftom i o njegovom održavanju. Redovno održavanje lifta obuhvata: pregled postrojenja lifta i kontrolu njegovog rada, prema uputstvu proizvođača, otklanjanje utvrđenih nedostataka i zamenu neispravnih i oštećenih elemenata, a naročito: 1) proveru pravilnosti rada svih sigurnosnih uređaja, a naročito rada sigurnosnih uređaja kočnice pogonske mašine, hvatačkog uređaja, graničnika brzine, krajnjih sklopki, odbojnika, vrata voznog okna i zabrave vrata voznog okna; 2) proveru noseće užadi ili lanaca i njihove veze sa kabinom i protivtegom; 3) proveru vuče koja se ostvaruje preko trenja; 4) proveru izolacije svih strujnih kola i njihovih veza sa uzemljenjem; 24

Liftovi 5) proveru priključaka na gromobransku instalaciju; 6) čišćenje i podmazivanje delova lifta; 7) proveru ispravnosti rada lifta pri vožnji od stanice do stanice duž voznog okna u oba smera, kao i pri pristajanju; 8) proveru nužnih izlaza; 9) proveru ispravnosti pogonskih i upravljačkih uređaja lifta. Redovno održavanje lifta mora se vršiti najmanje jedanput mesečno. Svi nedostaci u radu lifta moraju se pri redovnom održavanju otklanjati bez odlaganja, a neispravni i oštećeni delovi moraju se zameniti ispravnim. Ako se pri pregledu lifta utvrde neispravnosti koje mogu dovesti do opasnog pogonskog stanja, lift se mora isključiti iz upotrebe dok se takve neispravnosti ne otklone. Svaki lift mora imati knjigu održavanja, koja sadrži: 1) opšte podatke o liftu (podatke o korisniku i mestu ugradnje lifta; datum i broj dozvole za upotrebu lifta; firmu, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača lifta; broj i godinu proizvodnje lifta); 2) osnovne karakteristike lifta (podatke o: vrsti lifta, nazivnoj nosivosti i brzini; najvećem broju uključaka na čas; broju časova rada u toku 24 časa; broju stanica i oznaci glavne stanice; visini dizanja; vrsti električne struje i naponu za strujna kola; zaštiti od previsokog napona dodira; vrsti kabine, njenoj veličini i materijalu od kog je izrađena; konstrukciji kabine i poda kabine; merama i vešanju vođica kabine; merama i vešanju vođica protivtega; konstrukciji hvatačkog uređaja i veličini putanje hvatanja; provetravanju mašnnske prostorije; provetravanju kabine; vrsti reduktora; broju hodova puža i broju zuba na pužnom kolu; prečniku užetnjače, obuhvatnom uglu i uglu žleba užetnjače; tehničkim karakteristikama čelične užadi za kabinu i protivteg; uređaju za kompenzaciju; graničniku brzine; kopirnom uređaju; grajnjim sklopkama i tehničkim karakteristikama pogonskog motora (tip, snaga, broj obrtaja, nazivna struja, zamajni moment i provetravanje); sigurnosnim uređajima; broju komadnih tabli; preseku glavnog električlog voda i vrsti odbojnika ispod kabine, odnosno protivtega); 3) podatke o izmenama ošptih podataka i osnovnih karakteristika lifta; 4) podatke o održavanju i isključivanju lifta iz upotrebe zbog neispravnosti; pregledima, kvarovima, popravkama i zameni delova lifta; 5) podatke o organizaciji udruženog rada ili licu koje održava lift.

3.4. Isprave koje prate liftove u prometu Liftovi u prometu, odnosno pri isporuci moraju biti snabdeveni garantnim listom. Garantni rok za ispravno funkcionisanje lifta ne može biti kraći od dve godine. Garantni rok počinje da teče od dana predaje lifta na upotrebu, odnosno od dana pribavljanja dozvole za upotrebu lifta. Rok u kome je davalac garancije, odnosno ovlašćeni servis dužan da postupi po zahtevu imaoca garantnog lista za izvršenje usluga održavanja, odnosno popravki lifta iznosi deset dana od dana prijema takvog zahteva. Liftovi moraju biti snabdeveni tehničkim uputstvom proizvođača, koje mora da sadrži: tehničke i druge podatke značajne za ispravno montiranje, puštanje u pogon i korišćenje lifta, otklanjanje smetnji i kvarova i nabavku rezervnih delova; upozorenja na opasnosti pri korišćenju lifta i uputstva za njihovo otklanjanje i podatak o roku obezbeđenog servisiranja lifta. Rok obezbeđenog servnsiranja lifta ne može biti kraći od deset godina, računajući od dana predaje novougrađenog lifta na upotrebu, odnosno od dana pribavljanja dozvode za upotrebu tog lifta. 25