297786085-Osho-Knjiga-Mudrosti-pdf.pdf

Predavanja o Atišinih sedam tačaka treninga uma •

I

< � ;:J < � �

' "

v

�

Z z ......

,

t.;..; o:: ,

r-

;2

"

< v < '

,

......

,

�cl

�

vl

::c z

......

......

)'J'; ......

,

......

< O -< Z < > < cl ,

•

,., -

o::

,

"

......

Prevod s engleskog Ivan Đolić

Naslov originala: THE BOOK OF WISDOM

- Talks given to dis­

ciples in Woodlands, Bombay, India ©Copyright originala: tion Switzerland

1914

9

Osho International Founda­

www.osho.com

© Copyright za Srbiju:

2007.

10 Čuda su vaše urođeno pravo

ID "ESOTHERlA" Beograd

II Proterani iz sveta

Sva prava prevoda i objavljivanja :-:a Srbiju zadržava izdavač

12 Buda u supermarketu

OSHO je zaštitni znak Osho International Foundation, korišćen sa dozvolom Materijal u ovoj knjizi je prepis serije originalnih

predavanja

snimciina. Audio zapisi i celovita arhiva knjiga može se naći na onlajn Osho Bihlioteci na adresi www.osho.com

tel:

01113285-949, 2631-820

web:

www .esotheria.com

SADRŽAJ

e-mail: [email protected]

Uvod

Glapni ttreclmlc Vladimir Madić

l

Atiša triput veliki

Alt dti'f!ictor i dti-e!ctorplOdtt!cciie.·

2

Prosvetljenje ljiljana

Bojana Gnjatović

Lektura ikorektltra: Dragana Jovanović Graf/cki diza;iz: Miljana Arsenović Dacić Prelom Boban Knežević v

.Dizajn !corica: Ivana Flegar

Stampa: Djurdjevdan, Arandjelovac

2013. Tiraž: 100 ISBN 80-7348-101-5 Beograd,

3

4

Aditnalta i sedamnaest čakri Poslednja prilika za pobunu

5

Sejanje belog semena

7

Učenje vcštinc

6 8

Sanjasa je za lavove

Krišnamurtijeva solo Ilauta

6

8

26

44

62

80

100

l 16

132

192

242

18 Ispadanje sa olimpijskih igara

•

178

15 Plamen bez dima l 7 Probudi roba

lP ESOTHERIA, Beograd

164

206

16 Univerzitet unutrašnje alhemijc

/zdavac:'

146

13 Ne pravi poročne šale

14 Drugi gurui i itdanande

Osha, koja je održao uživo. Sva Oshova predavanja su objavljena u c elini kao knjige i takodje su dostupne na originalnim audio

Maršala Birjuzova Ba

Motreći posmatrača

224

258 276

296

19 Tri stepenika na lestvarna ljubavi

314

21 Vagabundi u duši

354

20 Diogen i pas

334

22 Najveća šala što postoji

372

24 Uvedite novog čoveka

408

23 Izvan ruku majstora

25 Mi smo drevni hodočasnici •

26 Nelogični elektron 27 Duša je pitanje

28 Budi šala za sebe OOšu

390 426

448

466 484

502

u v o D

Samo je nekolicina spremna da krene na to putovanje srca na koje nas On poziva, to putovanje ka istini, to putovanje koje uopšte nije putovanje već upuštanje u sada/ovde. Put da se skupi hrabrost, da se sretne majstor, neko prosvetljen, neko čije samo biće ša­ puće ljubav, i onda dolazi osećaj da je i za nas, takođe, moguće da tako živimo. ". .. Dok ne naiđete na čoveka kao što je Hrist, Buda ili Atiša, nećete biti u stanju da sa­ kupite dovoljno hrabrosti. Gledajući Atišu, nešto se može pokrenuti u vašem srcu, struna može biti udarena, nešto može biti okinuto, sinhronicitet. Prisustvo nekoga ko je postigao može izazvati u vama veliku čežnju, može postati rođenjejedne intenzivne i strasne potrage za istinom."

Ošo je našao ljude spremne da putuju sa njim - to su slušaoci kojima je govorio, sa­ nj asini i prijatelji posetioci. Na njih je izlio svoju ljubav odgovarajući na pitanja i deleći savremeno tumačenje uputstava koja je dao Atiša, prosvetljeni učitelj sa Tibeta, o putu ka nerođenoj, neumirućoj svesnosti. Ali upravo dok govori, poruka nije u idejama već u prisutnosti koja se od njega širi dok govori - on je to o čemu govori, iz trena, za trenom u tren. On čini nemoguće: deleći neizrecivo rečima, glasno govoreći ono što se najbolje može iskazati ćutnjom. "Samo tišina prenosi istin u onako kakva onajeste. Molim da se pripremite što pre, tako da bi mogli samo da budemo zajedno... Ono što ne mogu da kažem u nekoliko godina može biti preneseno u jednom trenu tišine. I ona što se nikada ne može reći, može se čuti među nama kada nema misaone barijere - kada su samo moja i vaša tišina prisutne, odslikava­ jući jedna drugu...

Kao sve Ošove knjige i ova šapuće istinu. Naći ćete mudro st u rečima, ali istina je u prazninama između reči, u razmacima između redova. To je tihi, neizgovoreni šapat: Vo­ lim vas. Bivstvo vas voli. Čitajte između redova, "Bivstvo vas voli". To dolazi kao miris sa svake stranice. Nešto što hrani najdub lje kutke srca, ukus suštins kog, stvarnog. Nešto istinito . Ošo ovde kaže da je potrebna hrabrost da bi se pronaš la istina. Ljudi nisu spremn i da se odreknu svojih snova i svog sanjanj a. Nisu spremn i da odbace um i pređu u nepo­ srednost. "Samo se nekoliko ljudi ikad usudilo da otkrije istinu... Toje rizično: to može da rastre­ ska sve što ste ranije znali i moraćete da preuredite čitav svoj život. To je opasno: može uništiti sve vaše iluzije, može da skrši sve vaše snove."

Sretni smo. Imamo njegove reči i njegovu ćutnju. "Molim da se pripremite što pre, tako da bi mogli samo da budemo zajedno...

"

•

1

•

,

•

l

•

Prvo, izuči pripremu. Smatraj da su sve pojave kao snovi. Ispitaj prirodu nerođene svesnosti. . Pusti čak i sam lek da slobodno ode svojim putem. Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, suštini. Između sesija, smatraj pojavna za iluziju. Vežbaj sjedinjujući, dajući i primajući zajedno. Čini to upravljajući dahom. Tri objekta, tri otrova, tri osnove vrline. Vežbaj sa opisanim u svakom obliku ponašanja.

Religija nije nauka... Religija nije nauka u značenju u kom su fizika, matematika i hemija nauke. Ali ipak je nauka, jer to je konačno znanje: reč nauka znači znanje. Ako religija nije nauka, šta bi drugo mogla biti? Ona je najviše znanje, najčistije znanje. Obična nauka je znanje, nije spoznaja: religija je spoznaja sebe. Obična nauka je orijentisana na objekte - doznaje nešto, stoga je to učenost. Religija nije objektno orijenti­ sana; ona nema objekat, ništa ne saznaje. Spoznaja saznaje sebe, kao kad bi se ogledalo reflektovalo u sebi. Sasvim je čisto od svih sadržaja. Stoga religija nije učenost već spoznavanje. Nauka je niži oblik znanja, religija viši. Religija je philosophia u/tima: krajnje znanje. Razlika između njih nije u duhu - duh je isti - već je razlika zacelo u čistoti. Nauka je izmešana sa mnogo mUlja. Religija je čista esencija, čist miris. Mulj je ne­ stao, pojavio se lotos. A u najvišem stepenu čak je i lotos nestao, ostao je samo miris. Ovo su tri stadijuma znanja: mulj, lotos i miris. •

l

, •

•

t �

-

, •

,

•

• •

l

I

,

K NJ I G A M U D R O S T I ...

10

Religija se ne može zgrabiti, jer u njoj nema objekta. Ali još uvek se može razumeti. Ne može se objasniti, ali se može iskusiti. Nema načina da budete informisani o religiji, jer se ona ne može svesti na informacije. Ali može vam se pokazati put, staza do nje - pr­ sti koji pokazuju na Mesec. Prsti, očigledno, nisu Mesec, ali mogu da pokazuju na Mesec. Tih "Sedam tačaka treninga uma" velikog majstora Atiše, to su prsti, sedam prstiju koji pokazuju na Mesec. Nemojte se uhvatiti za prste, ne budite previše opsednuti pr­ stima. Nije u tome stvar, to bi bio promašaj. Upotrebite prste i zaboravite ih, i gledajte gde prsti pokazuju. A kada vidite Mesec ko mari za prste? Ko ih se seća? Oni automatski postaju nebitni; nestaju. Zato za one koji su iskusili religiju, svi tekstovi postaju potpuno beskorisni, sve me­ tode postaju nebitne. Kada je postignut cilj, put je zaboravljen. Atiša je jedan od retkih majstora, redak u smislu da su ga podučavala tri prosvetljena majstora. To se nije desilo nikada pre ni posle toga. Biti učenik tri prosvetljena majstora je jednostavno neverovatno - jer jedan prosvetljeni majstor je dovoljan. Ali ta priča, da su ga podučavala tri prosvetljena majstora, ima takođe metaforično značenje. A to je i istorijski takođe tačno. Tri majstora sa kojima je Atiša bio mnogo godina bili su: prvi, Darmakirti, veliki bu­ distički mistik. Učio ga je neumu, učio ga je praznini, učio ga je da bude bez misli, učio ga je kako da odbaci sav sadržaj uma i da bude bez sadržaja. Drugi majstor je bio Darma­ rakšita, još jedan budistički mistik. Učio ga je ljubavi, samilosti. I treći majstor je bio jogin Maitreja, takođe budistički mistik. Učio ga je preuzimanju patnje od drugih i apsorbova­ nju u sopstveno srce: ljubav u akciji. Ovo je bilo moguće jer su ta tri majstora bili dobri prijatelji. Oni su započeli svoje traganje zajedno, dok su putovali bili su skupa, i kada su postigli ono što jesu i dalje su ostali zajedno. Ašita je postao učenik Darmakirtija. Darmakirti mu reče: "Učiću te prvom pravilu. Za drugo ići ćeš Darmarakšiti, a za treće joginu Maitreji. Tim putem ćeš saznati sva tri lica krajnje stvarnosti, tri lica Boga - trojstvo, trimurti. Na taj način ćeš naučiti svako lice od osobe koja se u tome najviše usavršila." To su tri puta kojim ljudi stižu do krajnjeg. Ako to postigneš kroz prazninu takođe dobijaš i druga dva, ali tvoj put ostaje u osnovi put praznine, tako da će praznina biti istaknuta u svemu što budeš poučavao. To je ono što se desilo u Budinom slučaju. On se ostvario kroz prazninu, stoga je njegovo celo učenje ostalo orijentisan o na prazninu. Nema Boga u Budinom učenju, jer

Bog je misao, sadržaj, neki objekat - Bog je drugo, a Buda se ostvario odbacujući drugo. Buda se ostvario prazneći potpuno svoj um, tako da nije bilo mesta za Boga, nije bilo mesta ni za šta uopšte. Njegov put je najčistija via negativa. To je takođe bio slučaj sa Darmakirtijem. On je bio savršeni majstor praznine, maj­ stor bez premca za prazninu. I kada je Atiša naučio kako da bude prazan, majstor reče: "Bilo bi za tebe bolje da odeš Darmarakšiti za sledeći korak, jer se on ostvario potpuno drugačijim putem. Kao što možeš da osvojiš Everest sa različitih strana, on se ostvario sasvim drugom stazom, stazom samilosti. Ja takođe mogu da te učim stazi samilosti, ali moje poznavanje te staze je samo poznavanje sa vrha. "Ostvario sam se kroz stazu praznine. Kada jednom stigneš na vrh, možeš pogledati dole na sve staze, sve su dostupne tvom pogledu. Ali slediti stazu njenim raznovrsnim dimenzijama, slediti stazu u svim njenim detaljima, sitnim pojedinostima, sasvim je ra­ zličita stvar." A gledati na nju iz helikoptera ili sa vrha planine je sasvim drugačije; to je ptičija perspektiva. I Darmakirti reče: "Da ovde niko drugi nije dostupan, učio bih te takođe i drugim dvema stazama. Ali kako je ovde upravo čovek kao Darmarakšita, moj sused, koji živi u susednoj pećini, bolje je da odeš kod njega." Prvo čovek treba da postane prazan, sasvim prazan. Ali ne treba da prianjate za pra­ zninu, inače vaš život neće nikada saznati za pozitivno izražavanje religije. U životu će vam nedostajati poezija, radost deljenja; ostaćete prazni. Imaćete jednu vrstu slobode, ali će vaša sloboda biti samo sloboda od, neće biti sloboda za. A dok sloboda nije oboje - i sloboda od i sloboda za - nešto nedostaje, nešto fali; vaša sloboda će biti siromašna. Biti samo slobodan od je siromašan oblik slobode. Prava sloboda počinje tek kada ste slobodni za. Možete pevati, plesati, možete slaviti i možete početi izlivanje. To je samilost. Čovek živi u strasti. Kada um nestane, strast se preobrazi u samilost. Strast znači da ste prosjak sa prosjačkom zdelom; tražite i tražite, više i više od svakoga; koristite druge. Vaši odnosi nisu drugo do koristoljubivi - lukava sredstva da se poseduje drugi, vrlo mu­ dra strategija da se dominira. Kada živite u umu, u strasti, ceo život vam je politika moći. Čak i vaša ljubav, vaše službe društvu, čak i vaš humanitarni rad, nisu ništa do politika moći. Duboko dole je želja da se ovlada drugima. Ista energija kada se odbaci um postaje samilost. A ona započinje nešto sasvim dru­ gačije. To više nije prošenje, postajete vladar, počinjete da dajete. Sada imate nešto - to uvek imate, ali toga niste svesni zbog uma. Um je delovao kao mrak oko vas, i niste bili

( lj

I

" J )

�

)

"

)

r

I ,

svesni unutarnjeg svetla. Um je stvarao iluziju da ste prosjak, dok ste sve vreme bili vla­ dar. Um je stvarao san; u stvarnosti nikada vam ništa nije bilo potrebno. Sve je već bilo dato. Sve što vam treba, sve što vam može zatrebati, već jeste. Bog je u vama, ali zbog uma - um znači sanjanje, želje - nikada ne gledate unutra, nastavljate da jurite napolje. Držite sebe u pozadini, oči su vam okrenute napolje, postale su tamo usmerene. To je sve ono što je um: usmerenost očiju napolje. I čovek treba da uči kako da ih odvrati odatle - kako da ih učini labavijim, manje krutim, fluidnijim, tako da se mogu okrenuti unutra. Kada jednom vidite ko ste, prosjak nestaje. U stvari on nije nikad postojao; to je bio samo san, ideja. Um stvara svu vašu patnju. Sa otišlim umom, odlazi i patnja, i iznenada ste puni energije. A energiji je potrebno iskazivanje, deljenje; ona želi da postane pesma, ples, slavlje. To je samilost: počinjete da delite. Atiša je naučio samilost od Darmarakšite. Ali samilost ima dva lica. Jedno je neak­ tivna samilost: meditant sedi tiho u svojoj pećini, izlivajući svoju samilost po svemu što postoji. Ali to je veoma neaktivan oblik samilosti. Morate otići do njega da bi sudelovali, on vama neće doći. Moraćete da odete u planine do njegove pećine da podelite njegovu radost; on neće doći kod vas. On nigde neće poći, neće učiniti ni jedan aktivan korak. Neće poteći prema drugima, neće gledati i tragati za ljudima sa kojima bi mogao da podeli svoj ples. On će čekati. To je ženska vrsta samilosti: kao što žena čeka - ona nikad ne preduzima inicijativu, ona nikad ne ide čoveku. Ona može voleti čoveka, ali ona nikad neće prva reći: "Volim te." Cekaće; nadaće se da će jednog dana ili nekog drugog, pre ili kasnije, muškarac predložiti. žena je neaktivna ljubav, pasivna ljubav. Muškarac je aktivna ljubav; muškarac pre­ uzima inicijativu. Na isti način samilost ima dve mogućnosti: žensku i mušku. Od Darmarakšite Atiša je naučio žensku veštinu voljenja bivstva. Bio je potreban još jedan korak, Darmarakšita mu je rekao: "Idi joginu Maitreji" - ta tri majstora su živeli svi zajedno u susedstvu - "Idi do jogina Maitreje i nauči kako da preobratiš tu energiju u aktivnu energiju, tako ljubav postaje aktivna." A jednom kada je ljubav aktivna, samilost je aktivna, prošli ste kroz sve tri dimenzije istine - saznali ste sve. Saznali ste potpunu prazninu, spoznali ste pojavu samilosti, spo­ znali ste davanje samilosti. život je ispunjen samo kada se dogode ove sve tri stvari. Pošto je Atiša učio kod tri prosvetljena majstora, nazvan je Atiša triput veliki. O nje­ govom običnom životu, kada i gde je rođen, ne zna se ništa. živeo je negde u jedanaestom y

.2

veku. Rodio se u Indiji, ali u trenutku kada je njegova ljubav postala aktivna počeo je da se pomera prema Tibetu, kao da ga je tamo privlačio neki veliki magnet. Stigao je do Hi­ malaja; nije se nikada vratio u Indiju. Otišao je na Tibet, njegova lj ubav se razasula po Tibetu. Preobratio je celokupni kvalitet tibetanske svesnosti. Bio je čudotvorac, sve što je dodirnuo pretvorilo bi se u zlato. Bio je jedan od najvećih alhemičara za koje je svet ikada saznao. Tih "Sedam tačaka treninga uma" su osnovno učenje koje je on dao Tibetu - poklon Indije Tibetu. I ndija je dala velike poklone svetu. Atiša je jedan od tih velikih poklona. Kao što je Indija dala Bodidarmu Kini, Atišu je dala Tibetu. Tibet beskrajno mnogo duguje ovom čoveku. Tih sedam tačaka, najmanje blago koje možete naći, neizmerne je vrednosti. Mora­ ćete da meditirate o svakom iskazu. Oni su sažetak celokupne religije: moraćete da obja­ snite svaki iskaz. Oni su kao seme, sadrže mnogo. To možda neće biti tako očigledno, ali u trenutku kada uđete dublje u iskaze, kada kontemplirate i meditirate, i počnete da ek­ sperimentišete sa njima, bićete iznenađeni - poći ćete u najveću avanturu svog života. Prvo: Prvo, izuči pripremu.

Sta je priprema? Ovo je pripre ma: prvo: istina jeste. Istina nije nešto što se pravi, istina nije nešto jako udaljen o. Istina je sada ovde, istina vas okružu je kao što okean okružuje ribu. Riba ne mora biti svesna - jednom kada riba postane svesna okeana, riba je prosvetljena. Riba nije svesna, ne može biti svesna, jer riba je rođena u okeanu, oduvek je živela u okeanu, deo je okeana kao što je svaki talas deo okeana. Riba je takođe talas - malo čvršći, ali nastao u okeanu, živi u okeanu i jednog dana nestaje u okeanu. Riba možda nikada neće saznati za okean. Da bi se nešto saznal o potrebno je malo odstoja nje. Da bi se nešto saznalo potrebna je perspektiva. A okean je tako blizu, zato riba ne može . da bude svesna okeana. Takav je slučaj i sa istinom, ili ako želite možete koristiti reč Bog. Takav je slučaj sa Bogom. Nije to da je on jako daleko, i da zbog toga ne znamo za njega; to je zato što on nije daleko već tako blizu. Čak ni reći da je blizu nije tačno, jer vi ste to. On je unutar vas i spolja: on je svi i sve. To je prva stvar kojoj treba dozvoliti da se ureže duboko u vaše srce: istina već jeste, mi smo u njoj. To je najosnovnija stvar sa kojom treba početi. Ne treba da je otkrijete; nije prikrivena. Sve što je potrebno je nova vrsta svesnosti koja vam nedostaje. Istina je y

1

I

J.

1

f

I

I

l

1

, I I

I

1

K NJ I G A M U D R O S T I

tu, ali vi je niste svesni, niste pažljivi, niste oprezni. Ne znate kako da gledate, ne znate kako da posmatrate, ne znate kako da pogledate i vidite. Imate oči a ipak ste slepi, imate uši ali ste gluvi. Prva priprema je: istina jeste. Druga priprema je: um je prepreka. Ništa drugo vam ne preči istinu, samo vaš vla­ stiti um. Um vas okružuje kao film, kao film koji traje i traje, i vi ostajete njime zaoku­ pljeni, fascinirani. To je fantazija koja vas okružuje, neprestana priča koja traje i traje. I pošto ste tako oduševljeni njom, nastavljate da propuštate ono što jeste.A um nije; on je samo fantazija, samo sposobnost da se sanja. Um nije ništa do snovi i snovi - snovi prošlosti, snovi budućnosti, snovi kako bi stvari trebale biti, snovi velikih ambicija, postignuća. Snovi su želje, to je stvar od koje je sači­ njen um. Ali to vas okružuje kao Kineski zid. I zbog toga riba ostaje nesvesna okeana. Tako druga priprema je: um je samo prepreka. I treće neum, to su vrata. Atiša je nazivao neum bodhichitta, to je njegova reč za neum. To se može prevesti kao budin-um, ili budina-svesno st. Ili ako želite možete je nazvati Hristovom-svesnošću, Krišninom-svesnošću. Nema nikakve razlike koje god ime da se koristi, ali osnovni kvalitet bodićite je neum. To izgleda paradoksalno: um u stanju ne­ uma. Ali značenje je sasvim jasno: um bez sadržaja, um bez misli, to je ono što se misli, na šta se ukazuje. Zapamtite reč bodićita, jer Atiša kaže da ceo trud religije, sva nauka religije, nije ni­ šta drugo do nastojanje da se stvori bodićita, budina svest, um koji funkcioniše kao neum, um koji više ne sanja, više ne misli, um koji je jedino svesnost, čista svesnost. To je priprema. Druga izreka: Smatraj da su sve pojave kao snovi...

Sada počinje rad. Atiša je veoma sažet kao semenka. Značenje izreke: to je samo nit, samo nagoveštaj, i onda treba da je odgonetnete. Smatraj da su sve pojave kao snovi.

14

"Pojave" znači sve što vidite, sve što iskusite. Sve što se ikada može iskusiti sve su to fenomeni. Upamtite, nisu samo objekti u svetu pojave i snovi, već takođe i objekti svesti. To mogu biti predmeti sveta, ili objekti uma. Mogu biti velika duhovna iskustva. Možete videti kako se kundalini podiže u vama: to je pojava takođe - predivan san, veoma sladak

san, ali to je sve samo san. Možete videti da veliko svetlo preplavljuje vaše biće, ali svetlo je takođe pojava. Možete videti da lotosi cvetaju unutar vas i da se jak miris razvija unu­ tar vašeg bića, to su takođe pojave, jer vi ste uvek onaj koji gleda a nikada ono što se vidi, uvek onaj koji doživljava a nikad ono što se doživljava, uvek svedok a nikad ono čemu se svedoči. Sve čemu se može prisustvovati, gledati, posmatrati su pojave. Materijalne pojave, psihološke pojave, duhovne pojave - sve su one iste. Nema potrebe da se pravi bilo kakva razlika. Osnovna stvar koju treba zapamtiti je: ono što može da se vidi jeste san. Smatraj da su sve pojave snovi.

Ovo je izuzetno jaka tehnika. Počnite da kontemplirate na ovaj način: ako hodate ulicom, kontemplirajte da su ljudi koji prolaze snovi. Radnje i prodavci, mušterije i ljudi koji dolaze i odlaze, svi su snovi. Kuće, autobusi, voz, avion, sve su to snovi. Odmah ćete biti iznenađeni nečim izuzetno važnim što se dešava u vama. U trenutku kad mislite "Sve su to snovi" iznenada, kao bljesak, jedna stvar dolazi u vaše viđenje: ..I ja sam san takođe." Zato, ako je viđeno san, ko je onda to "Ja"? Ako je objekat san, onda je i subjekat takođe san. Ako je objekat lažan, kako subjekat može biti stvaran? Ne može. Ako posmatrate sve kao san, iznenada ćete otkriti da nešto izmiče iz vašeg bića: ideja o egu. To je jedini način da odbacite ego, i najjednostavniji. Samo pokušajte to - mediti­ rajte na ovaj način. Meditirajući na ovaj način ponovo i ponovo, jednog dana čudo će se dogoditi: pogledaćete unutra a tamo se ne nalazi ego. Ego je nusproizvod, nusproizvod iluzije da je sve što vidite tačno. Ako mislite da su objekti stvarni, onda ego može da postoji; on je nusproizvod. Ako mislite da su objekti snovi, ego nestaje. I ako neprestano mislite da je sve san, onda jednoga dana, noću u snu, bićete iznenađeni: iznenada u snu setićete se da je to takođe san! I odmah, kada ste se setili, san će nestati. I po prvi put ćete iskusiti svoje duboko spavanje, mada budni - ve. oma paradoksalno iskustvo, ali od velike koristi. Jednom kada ste videli da vaš san nestaje jer ste postali svesni sna, vaš kvalitet sve­ sti će imati novi ukus za to. Sledećeg jutra ćete ustati sa sasvim različitim kvalitetom za koji nikada pre niste znali. Probudićete se po prvi put. Sada ćete znati da su sva ta druga jutra bila lažna: niste bili zaista probuđeni. Snovi su se nastavljali - jedina razlika je bila što ste noću sanjali sklopljenih očiju, danju ste sanjali sa otvorenim očima. Ali ako je san nestao pošto je došlo do svesnosti, iznenada ste postali svesni sna... I zapamtite, svesno st i sanjanje ne mogu da postoje zajedno. Ovde, svesnost se uvećava, a

I

NJ I

G

fl

M U D R ° S T

l ..

"

"

Smatraj da su sve pojave kao san.

"

Prvo, objekti će izgubiti svoju objektivnost. I drugo subjekt će izgubiti svoju subjek­ tivnost. A to vas prenosi u transcedentno. Objekat više nije važan, subjekat više nije va­ žan, šta je onda ostalo? Transcedentalna svesnost bodićita - samo svedočenje, bez ideje "Ja" i "ti"; samo čisto ogledalo u kom se ogleda ono što jeste. A Bog nije ništa drugo do ono što jeste. Treća izreka:

-

Jednom su mi doveli nekog Sufi mistika. Trideset godina je neprestano koristio Sufi metod zikr, i stekao je velika iskustva. To se moglo videti, čak su i obični ljudi bili svesni da on živi u sasvim drugačijem svetu. To ste mogli videti u njegovim očima, sijale su sa radošću. Celo njegovo biće je imalo vibraciju onostranog. Njegovi učenici su mi ga doveli, i rekli: "Naš majstor je ostvarena duša. Sta vi kažete za njega?" Odgovorio sam: "Ostavite svog majstora samnom tri dana, pa se onda vratite." Majstor je ostao samnom tri dana. Trećeg dana je bio jako ljut, i rekao je: "Uništio si moj tridesetogodišnji rad!" Zato što sam mu rekao jednostavnu stvar - samo ovu Atišinu izreku: Pusti čak i sam lek da ode... Rekao sam mu: "Trideset godina si imao na umu jednu stvar, da je sve božansko. Drvo je Bog, ljudi su Bog, pas je Bog, sve je Bog - trideset godina si se toga neprestano sećao." I on je stvarno učinio iskreni napor: Rekao je: "Da." Kazao sam: "Sad prestani da se toga prisećaš. Dokle ćeš to da radiš? Ako se to desilo, onda prestani to da pamtiš i da vidimo šta će se desiti. Ak{) se to stvarno dogodilo, onda ćeš čak i posle odbacivanja prisećanja ostati to." To je bilo tako logično da se on složio. Kazao je: "To se jeste desilo." Rekao sam: "Onda pokušaj. Tri dana ne drži to na umu, prestani da se prisećaš." Kazao je: "ne mogu da se zaustavim, postalo je automatski." Rekao sam: "Samo ti čekaj i pokušaj." Trebalo mu je najmanje dva dana, četrdeset osam časova, da se zaustavi. Bilo je teško da se zaustavi, to je postalo automatski. Sada više nije bilo potrebe da se priseća, trideset "

Ispitaj prirodu nerođene svesnosti.

Sada znate šta je svesnost. Spoznali ste transcedentalnu svesnost u kojoj subjekat i objekat više ne postoje. Po prvi put ste spoznali tu čistotu, to kristalno čisto ogledalo. Sada ispitajte prirodu te svesnosti. Pogledajte u nju, pogledajte duboko u nju. Razdrmajte se u najvećoj mogućoj bud­ nosti. Probudite se i vidite! I počećete da se smejete - jer ćete sada videti da nikad nije bilo rođenja, i nikada neće biti smrti. Ovo je nerođena i neumiruća svesnost. Oduvek je bila ovde. Ona je večna, i bezvre­ mena. I kako ste se plašili od smrti, kako ste se plašili od starosti, i kako ste se plašili od hiljadu stvari! I ništa se nikada nije desilo: sve je bio san. Videći ovo, čovek se osmehuje, čovek se smeje. Ceo život do sada je bio smešan, ap­ surdan. Plašili ste se bez potrebe, nepotrebno ste bili pohlepni, nepotrebno ste patili. živeli ste u noćnoj mori koju ste sami stvorili. Ispitaj prirodu nerođene svesnosti.

I oslobodili ste se sve bede, sve patnje, svog pakla. 16

I nemojte sada da prianjate za lek, za metod. To iskušenje se pojavljuje. To je posled­ nje iskušenje, poslednji pokušaj uma da opstane. Um dolazi na sporedna vrata i pokušava još jednom. Pre nego što zauvek nestane, pravi još jedan pokušaj, i taj pokušaj je da pri­ one za metod - metod mišljenja da su sve pojave snovi. To vam je dalo takvu radost, tako duboko iskustvo stvarnosti, da prirodno želite da prionete za to. I kad jednom prionete ponovo ste na istom starom putu: um je ponovo zamaskiran. Prionite za bilo šta i um je tu, jer um je zavisnost, ropstvo. Posedujte bilo šta - čak i spiritualnu tehniku, čak i metod meditacije - postanite posednik. i vi ste posednuti time. Da li posedujete novac ili mnogo značajan metod meditacije, nije važno. Sta god da posedujete, bićete time posednuti, i plašićete se da to izgubite.

tamo, san nestaje. Kada postanete budni u svom snu, sledeće j utro će biti nešto tako važno, da je to neuporedivo. Ništa slično se nikada nije desilo. Oči će vam biti tako čiste, tako prozirne, i sve će izgledati tako psihodelično, tako puno boja, tako puno života. Cak će se osetiti da i stene dišu, pulsiraju; čak će i stene imati otkucaje srca. Kada ste budni celo postojanje menja svoj kvalitet. Zivirno u snu. Mi spavamo, čak i kada mislimo da smo budni.

Pusti čak i sam lek da slobodno ode svojim putem.

I

•

l

godina se prisećao, to je jednostavno tu bilo kao podzemni tok. Ali za četrdeset osam sati j e prestalo. I ujutru trećeg dana bio je jako ljut. Kazao je: "Sta si uradio? Sva radost je nestala. Osećam se sasvim obično, osećam da sam isti kao što sam bio i pre nego što sam započeo put pre trideset godina." Počeo je da plače od ljutnje i tuge; suze su se pojavile u njegovim očima. "Vrati mi moju tehniku - molim te ne uzimaj je!" Rekao sam: "Samo pogledaj! Ako to toliko zavisi od tehnike, onda se ništa nije desilo. To je samo jedna iluzija koju stvaraš neprestanim prisećanjem. To nije ništa drugo do autohipnoza." v

Svi veliki majstori to kažu, da jednog dana treba da odbacite tehniku. I čim pre je odbacite, tim bolje. U trenutku kada postignete, u trenutku kada je svesnost ostvarena u vama, odmah odbacite tehniku. Pogledajte: to je upravo četvrta izreka. U trećoj Atiša kaže: Ispitaj prirodu nerođene svesnosti.

A odmah u četvrtoj: Pusti čak i sam tek da ode...

Sada nema više ispitivanja, nema više pažnje, nema više prisećanja da je sve san. Jednom kada ste prvi ukus svesnosti osetili na svom jeziku, budite brzi! Jer um je veoma lukav - um može da počne da vam govori: "Vidite, više niste obični, vi ste izuzetni. Vidite, postigli ste ostvarenje. Vidite, postali ste buda, prosvetljeni ste. Vidite, to je cilj svih ljud­ skih bića, veoma retko, jedan u milion to postigne. Vi ste taj jedan od milion." Um će reći sve te divne slatke trice, i naravno ego može da se vrati. Možete da poč­ nete da se osećate jako dobro, da ste više sveti od drugih. Možete početi da se osećate posebno, duhovno, svetački. I sve je izgubljeno. Pomoću leka, bolest se vratila. Prianjate za lek, i bolest se vrati. Covek mora biti jako oprezan kod odbacivanja tehnike. Kada ste jednom postigli nešto, odmah odbacite tehniku, inače će vaš um početi da prianja za tehniku. Obratiće vam se vrlo logično, govoreći: "Tehnika je ono što je važno." v

Buda je često pričao jednu priču. Pet idiota je prošlo kroz selo. Videći ih, ljudi su bili iznenađeni, jer su na glavama nosili čamac. Camac je bio zaista velik; gotovo je zgnječio pet idiota, oni su gotovo umirali pod njegovom težinom. I ljudi su pitali: "Šta to radite?" v

Odgovorili su: "Ne možemo da ostavimo ovaj čamac. To je čamac koji nam je pomo­ gao da pređemo sa druge obale. Kako da ga ostavimo? Zahvaljujući njemu smo bili u sta­ nj u da dođemo ovamo. Bez njega bi umrli na prethodnoj obali. Noć se približavala, i na toj obali je bilo divljih životinja. Bilo je sasvim sigurno da bi do jutra bili mrtvi. Nikada nećemo ostaviti ovaj čamac, neizmerno nas je zadužio. Nosićemo ga na svojim glavama u znak potpune zahvalnosti." To je moguće da se desi, jer svi su umovi idioti. Um je takav idiot. Lepo je setiti se porekla reči idiot. Idiodski znači nešto privatno, nešto posebno, ne­ što što je vaše vlastito, nešto ekscentrično. To je osnovno značenje idiotizma - delanje na jedan ekscentričan način. Um uvek deluje na jedan ekscentričan način, um je uvek nekakav idiot. Stvarno in­ teligentna osoba nema um. Inteligencija se pojavljuje iz neuma, idiotizam iz uma. Um je idiodski, neum je mudar. Neum je mudrost, inteligencija. Um zavisi od znanja, tehnika, novca, iskustva, od ovoga i onoga. Umu uvek trebaju pravila, podrška, ne može da postoji samostalno. Samostalno on propadne. Tako, krajnji pokušaj uma da se vrati biće kada vi steknete neku svesnost. Reći će: "Vidi, stigli smo." U trenutku kada nešto u vama kaže: "Stigli smo," čuvajte se! Budite sada jako oprezni, svaki korak mora biti jako oprezan. Pusti čak i sam lek da slobodno ode svojim putem.

Molim vas sada ne prianjajte za lek, za tehniku. To je naglašavao Dž. Krišnamurti ali to je njegova prva izreka. Trebala bi da bude četvrta. To je ono u čemu je on grešio: to ne može biti prva izreka. Kako da odbacite tehniku koju nikada niste koristili? Možete da odbacite samo tehniku koju ste koristili. Atiša je daleko više logičan nego Dž. Krišnamurti. Ali mogu da razumem zašto je on to isticao, jer se bojao da ako uđete u prve tri izreke nikad nećete stići do četvrte, možete se izgubiti kod prve tri. Mnogi su se izgubili u pripremama, mnogi su se izgubili kod teh­ nike. Tako, on je postao previše oprezan, ekstremno oprezan. Tih pet idiota je nosilo čamac, a Dž. Krišnamurti na drugoj obali uči ljude: "Ne ula­ zite u čamac" - previše oprezno! - "jer ako uđete u čamac, ko zna, možete početi da nosite čamac na glavi. Zato molim vas ne ulazite u njega." I bilo je mnogo onih koji su se plašili ulaska u čamac. Ali plašiti se ulaska u čamac je isti idiotizam; nema razlike. Onaj ko se plaši ulaska u čamac je ista osoba koja će nositi čamac; inače zašto biste se plašili?

'( lj I

vl U

D R O

S

T

I

�O

Imam stare prijatelje koji su sledili Dž. Krišnamurtija celog svog života. Došli su kod mene i rekli: "Voleli bi da dođemo ovde ali plašimo se svih tehnika koje podučavaš. Teh­ nike su opasne," kažu. Tehnike su opasne samo ako niste svesni; inače mogu divno da se koriste. Da li mi­ slite da je čamac opasan? Opasan je ako mislite da ga nosite na glavi celoga života iz puke zahvalnosti; inače to je samo splav da se upotrebi i odbaci. Sve tehnike su splavovi da se upotrebe i odbace, iskoriste i ostave, upotrebe i nikad više ne pogledaju - nema potrebe - nema svrhe! To su dva ekstrema. jedan su onih pet idiota, a drugi su sledbenici Dž. Krišnamurtija. Nama potrebe da budete ni jedno. Moj pristup je: upotrebite čamac, upotrebite divne čamce, upotrebite što je više čamaca moguće; sa tom svesnošću kada se stigne na obalu čamac se ostavlja bez prianjanja. Dok ste u čamcu uživajte u njemu, budite mu zahvalni. Kada izađete iz čamca, zahvalite se i nastavite dalje. Peta izreka: Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, suštini.

\

Ako odbacite lek, automatski počinjete da se ustaljujete u svom biću. Um prianja, nikada ne dozvoljava da se ustalite u svom biću. Drži vas zainteresovanim za nešto što niste Vl: za camce. Kad ne prianjate ni za šta, nema gde da se ide - svi čamci su ostavljeni. ne možete nigde otići, sve staze su odbačene, ne možete nikuda; svi snovi i želje su nestali, nema puta kojim bi se krenulo. Dešava se opuštanje samo po sebi. Samo mislite o reči opušta­ nje. Budite, ustalite se, stigli ste kući. •

•

v

Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, suštini.

I kada se ustalite, to je čista svesnost, bez napora, bez tehnike. Ako je svesnosti po­ trebna tehnika, onda još uvek to nije prava svesnost, nije suštinska svesnost, nije prirodna spontana svesnost. još uvek je to nusproizvod tehnike; kultivisana je, napravljena. To je nusproizvod uma, još nije istina. Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, suštini.

Sada više nema šta da se radi. Vidi, budi, uživaj: postoji samo ovaj trenutak. Ovo sad, ovo ovde, ovo graktanje vrana ... i sve je tišina.

Spoznati to spokojstvo je znati ko ste vi, šta je ovo postojanje. To je samadi, po Pa­ tanđalijevim rečima. To je sambodhi po rečima Gotama Bude. To je bodićita po rečima Atiše. . Između sesija, smatraj pojavno za iluziju.

Sada je Atiša zaista veoma svestan učenika. Zna da će ovo iskustvo ustaljivanja biti samo trenutno u početku. jednog trenutka ćete se naći relaksirani u svom biću, sledećeg trena to će nestati. U početku je obavezno tako: jednog trena ste preplavljeni nepoznatim, sa misterijom, sledećeg trena to više nije tu. jednog trena je sve miris, a sledećeg tragate za njim i ne možete da nađete, gde je nestao. U početku će se dešavati samo prosjaji. Polako, polako postaju sve solidniji, ostaju sve duže i duže. Polako, polako, veoma polako ustaljuju se zauvek. Pre toga vam se ne sme dozvoliti da to prihvatite kao gotovu činjenicu; bila bi to greška. Stoga on kaže: Iz­ među sesija... Kada sedite u meditaciji, sesiji meditacije, to će se desiti - ali će otići. Tako, šta se očekuje od vas da radite između sesija? Između sesija, smatraj pojavno za iluziju.

Između sesija nastavite da koristite tehniku. Odbacite tehniku kada ste duboko u me­ ditaciji. Trenutak dođe, kao da svesnost postaje sve čistija i čistija, kada je iznenada krajnje čista: odbacite tehniku, ostavite tehniku, zaboravite sve o leku, samo se ustalite i budite. Ali to će se desiti samo na trenutke u početku. Ponekad se to desi ovde dok me slu­ šate. Samo za trenutak, kao povetarac, preneseni ste u drugi svet, svet neuma. Samo za trenutak znate da znate - ali samo za tren. I ponovo se skuplja tama i um se vrati sa svim njegovim snovima, željama i svim njegovim glupostima. Za trenutak oblaci su se razišli i videli ste sunce. Sada su oblaci ponovo tu; sve je mračno i sunce je nestalo. Sad bi čak i verovanje da sunce postoji bilo teško. Sada bi bilo teško verovati da je to što ste iskusili prethodnog trena istina. Mogla je to biti samo fan­ tazija, um može reći da je to mogla biti samo mašta. To je tako neverovatno, izgleda tako nemoguće da se to moglo vama desiti. Sa svom tom glupošću u umu, sa svim tim oblacima i tamom, to se desilo vama: videli ste sunce za trenutak. To ne izgleda verovatno - mora da ste to izmislili; možda ste pali u san i to videli.

I( NJ I G

A

Između sesija počnite ponovo, budite u čamcu, ponovo koristite čamac. . . . Smatrajte pojavno za iluziju. Atiša je veoma pažljiv prema učenicima. Inače bi četvrta izreka bila poslednja - ili, bar, peta: Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, suštini.

M U D R O S T I T

22

Da je Atiša bio čovek kao Bodidarma, rasprava bi se završila sa petom izrekom, ili čak sa četvrtom: Pusti čak i sam lek da slobodno ode svojim putem.

Onda se ustaljivanje događa od sebe. Bodidarma je bio veoma škrt, on ne bi koristio petu, ali Atiša je veoma pažljiv prema učeniku. On je bio učenik, tako da zna probleme učenika. I bio je učenik tri velika učitelja, tako da zna za sve teškoće sa kojima učenik mora da se suoči. Bio je hodočasnik; zna sve probleme. I bio je hodočasnik na tri staze, sve tri moguće staze, tako da zna za sve probleme, sve teškoće, sve zamke i sve prepreke koje se obavezno pojavljuju na stazi učenika. Zbog njegove pažljivosti kaže: Između sesija... Između tih trenutaka meditativnosti, između tih trenutaka krajnje radosti, praznine i čistote, između tih momenata postojanja, setite se da je sve san, da je svaka pojava ilu­ zija. Nastavite da koristite tu tehniku dok ustaljenje ne ostane zauvek. Vežbaj sjedinjujući, dajući i primajući zajedno. Čini to upravljajući dahom.

Praznina je sada doživljena - to je što je on poučavao. Do ove izreke je bio sa prvim majstorom, Darmakirtijem. Sa ovom izrekom, kod drugog majstora, Oarmarakšite. Vežbaj sjedinjujući, dajući i primajući zajedno. Čini to upravljajući dahom.

On sada kaže: počnite da budete samilosni. A tehnika je, kada udišete - slušajte pa­ žljivo, ovo je jedna od najvećih tehnika - kada udišete, mislite da udišete svu patnju svih ljudi na svetu. Svu tamu svu negativnost, sav pakao koji postoji bilo gde, vi udišete. I do­ zvolite da bude upijena u vaše srce.

Možda ste čitali ili čuli za takozvane pozitivne mislioce na Zapadu. Oni kažu sasvim suprotno - oni ne znaju šta govore. Kažu: "Kada izdišete, izbacite svu patnju i negativnost; a kada udišete, udišite radost, pozitivnost, sreću, veselost." Atišin metod je sasvim suprotan: kada udišete, udišite sav jad i patnju svih bića na svetu - prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. A kada izdišete, izdišite svu radost koju imate, sav blagoslov koji imate. Izdišite, izlijte sebe u postojanje. To je tehnika samilosti: popijte svu patnju i izlijte sav blagoslov. I bićete iznenađeni ako to radite. U trenutku kada uzimate svu patnju sveta u sebe, to više nije patnja. Srce odmah transformiše energiju. Srce je snaga preobražavanja: upi­ jate jad, a on se pretvori u blaženstvo ... onda to izlijete napolje. Kada jednom naučite da vaše srce može da čini tu magiju, to čudo, želećete da to činite ponovo i ponovo. Pokušajte. To je jedna od najpraktičnijih tehnika - jednostavna, i daje trenutne rezultate. Učinite to danas, i vidite. To je jedan od Budinih pristupa i svih njegovih učenika. Atiša je jedan od njegovih učenika, u istoj je tradiciji, na istoj liniji. Buda je stalno govorio svojim učenicima: " lhi passiko: dođi i vidi!" To su jako naučni ljudi. Bw;l.izam je najnaučnija religija na zemlji: stoga, Budizam osvaja sve više i više prostora u svetu svakoga dana. Kako svet postaje inteligentniji, Buda će postajati sve više i više važan. Nužno je da tako bude. Kako sve više i više ljudi bude znalo za nauku, Buda će biti privlačniji, jer će uveriti naučni um - jer on kaže: "Šta god kažem može se praktikovati." A ja ne kažem: "Verujete u to," kažem: "Ispitujte to, iskušavajte to, i samo onda ako sami to osetite, verujte. I nače nema razloga da verujete u to." Pokušajte ovu divnu tehniku samilosti: upijte svu patnju i izlijte svu radost. Vežbaj sjedinjujući, dajući i primajući zajedno. Čini to upravljajući dahom. Tri objekta, tri otrova, tri osnove vrline.

•

Ima tri stvari koje deluju ili kao tri otrova, ili mogu postati tri osnove neograničene vrline . Atiša govori o unutrašnjoj alhemiji. Otrov može postati nektar, niži metal može biti pretvoren u zlato. Koje su to tri stvari? Prva je averzija, druga privrženost, a treća ravnodušnost. Tako funkcioniše um. Osećate averziju prema svemu što vam se ne sviđa, osećate privrženost prema svemu što vam se sviđa, i osećate ravnodušnost prema svemu što vam se niti ne

K

'lj !

G A M U D

R

O S

T !

�4

sviđa niti sviđa. To su tri objekta. Između njih tri, um egzistira. To su tri noge tronošca zvanog um: odbojnost, privlačnost i ravnodušnost. ! ako živite među njima tri kakve jesu, zlvlte u otrovu. Tako smo načinili pakao od života. Odbojnost, nedo padanje, mržnja, gađenje - to stvara jednu trećinu vašeg pakla. Privrženost, dopadanje, prianjanje, posesivnost - to stvara drugu trećinu vašeg pakla. I ravnodušnost prema svemu što vas niti privlači, niti odbija - stvara treći deo, treću trećinu vašeg pakla. Samo posmatrajte svoj um, tako vaš um funkcioniše. On uvek govori: "To volim, to ne volim, na to treće sam ravnodušan." To su tri puta kojima se um kreće. To je ruta, ru­ tina. Atiša kaže: To su tri otrova, ali oni mogu postati tri osnove vrline. Kako oni mogu postati tri baze velike vrline? Ako unesete kvalitet samilosti, ako naučite veštinu upijanja patnje, kao da sva patnja sveta dolazi sa udahom, kako onda možete biti odbojni? Kako vam se može nedo padati i kako možete biti ravnodušni prema bilo čemu? ! kako možete biti privrženi bilo čemu? lako bezuslovno primate unutra svu patnju na svetu, upijate je, apsorbujete je u svoje srce, i onda umesto nje izlivate blagoslov na celo postojanje bezu­ slovno - ne nekome posebno, zapamtite, ne samo čoveku već svemu: svim bićima, drveću i stenama, pticama i životinjama, celokupnoj egzistenciji, materijalnoj i nematerijalnoj - kada izlivate svoje blagoslove bezuslovno, kako možete biti privrženi? Privrženost, odbojnost, indiferentnost: sve nestaje sa ovom malom tehnikom. I sa njihovim nestankom ovaj otrov se preobraća u nektar, i ropstvo postaje sloboda, i pakao više nije pakao, to je raj. U tim trenucima dolazite do znanja: Upravo ovo telo je buda, upravo ova zemlja 10tosov raj. I zadnja izreka: v .

•

Vežbaj sa opisanim u svakom obliku ponašanja.

Atiša nije eskapist. On ne uči eskapizmu, on vam ne govori da se pomerite iz situa­ cije koja vam se ne dopada. On kaže: Treba da učite da funkcionišete u bodićiti, u budinoj svesti, u svim vrstama situacija - na tržnici, u manastiru; sa ljudima u gomili ili sami u pećini; sa prijateljima ili neprijateljima; sa porodicom, sa poznatim ljudima, i sa strancima; sa ljudima i sa životinjama. U svim situacijama, u svim vrstama izazova, treba da

učite da delujete sa saosećanjem, u meditaciji - jer sva ova iskustva različitih situacija će učiniti vašu bodićitu sve zrelijom. Ne bežite ni iz jedne situacije - ako pobegnete, onda će ostati nešto da nedostaje unutar vas. Onda vaša bodićita neće biti tako zrela, neće biti tako bogata. živite život u njegovoj višedimenzionalnosti. I to je ono što vas takođe učim: živite život u njegovoj totalnosti. I živeći u svetu ne budite kao on. živite u svetu kao lotosov cvet u vodi: on živi u vodi, ali ga voda ne dotiče. Samo tada će bodićita cvetati u vama, rascvetavati u vama. Samo tada ćete spoznati krajnju svesnost koja je sloboda, koja je radost, beskrajna radost, koja je blagoslov. Ne spoznati je, to je promašiti suštinu života; spoznati je, to je jedini cilj.jedini cilj - upam­ tite to. I zapamtite, Atišine izreke nisu filozofske, nisu spekulativne, nisu apstraktne. One su rezultat ispitivanja, one su naučne. Dozvolite da ponovim još jednom: religija je nauka u smislu najčistijeg znanja. Ipak ona nije nauka u smislu kao hemija ili fizika. To nije nauka spoljašnjeg, to je nauka unu­ trašnjeg. To nije nauka spoljašnjeg, to je nauka duševnog. To je nauka koja vas vodi ono­ stranom, to je nauka koja vas vodi u nepoznato i nespoznatljivo. To je najveća avantura što postoji. To je poziv i izazov svima onima koji imaju makar malo hrabrosti, makar malo petlje, makar malo inteligencije. Religija nije za kukavice, ona je za ljude koji žele da žive opasno. Dosta za danas.

•

2

p R O S V E T LJ 'E NJ E

LJ

•

I

LJ A N A

•

�

•

Prvo pitanje: Voljeni Ošo, ovo zvuči kao glupo pitanje. Nisam siguran da li želim da se prosvetIim. Iznenađen sam da vidim okolo toliko mnogo ljudi koji izgleda imaju tu želju. Veoma sam privržen mojoj zemlji i volim svoj posao. Ipak želim da uzmem sanjasu. Da li je to moguće? Nije li to kontradiktorno ?

•

,

Sva pitanja, Gorane Strandbergu, glupa su a takvi su i odgovori. Pitanja izlaze iz uma kao lišće iz drveta. Pitanja su deo uma koji treba da bude odbačen; pitanja održavaju um. Pitanja su u stvari traganje za hranom. Odgovor je hrana. Pitanje je ispipavanje: um se oseća gladnim, želi da bude osnažen, želi da bude nahranjen, traga za hranom. Gde god može da nađe nešto zadovoljavajuće ... bilo kakav odgovor koji čini um upućenim, koji daje umu osećanje: "Ja sada znam", funkcioniše kao hrana. I um može da nastavi sa pitanjima, sakupljanjem odgovora, obrazujući se. Što je um više obrazovan to ga je teže odbaciti. A on mora da bude odbačen, jer dok ne prestanu pitanja u tebi, nikad nećeš utihnuti. Dok postavljanje pitanja potpuno ne nestane, nećeš naći ono mesto, onaj mir, onu duboku tišinu" koja te može učiniti svesnim ko si, i šta je to zaista. Upamti, stvarnost ti nikad neće doći u obliku odgovora. To se nikada nije desilo na laj način i to se nikada neće desiti na taj način. To se ne može desiti na taj način, to nije u prirodi stvari. Stvarnost vam dolazi kada više nema pitanja; stvarnost dolazi u jednom nepltajUCem stanju svesnostl. Tako prvo što treba zapamtiti je: sva su pitanja glupa, i svi odgovori takođe. Onda 'ete biti malo zbunjeni - zašto nastavljam da odgovaram na vaša pitanja? Ako pogJed3!te .

.

,

.

.

K 'J J I G A M U D R O S T I

�8

duboko u moje odgovore videćete da to nisu odgovori. Oni ne hrane vaš mozak, oni uni­ štavaju vaš mozak, oni vas razmrskavaju. Predviđeni su da budu šokovi. Svrha mog od­ govaranja je da izudara vaš um - to je udaranje, to nije odgovaranje. U početku kada dođete ovde po prvi put, i ne razumete mene i moj cilj, možete da mislite da vam odgovaram. Sto ste duže ovde, dublje postajete usklađeni samnom, sve više znate da moje odgovaranje nije davanje odgovora. Ono vas ne čini obrazovanijim sasvim suprotno. Ono odnosi vaše znanje, čini vas neobrazovanim, čini vas neznalicama - ponovo neznalicama, ponovo nevinima - tako da zapitkivanje nestaje. A gde nema zapitkivanja, tu je potpuno nov kvalitet za vašu svest. Taj kvalitet se zove čuđenje. Čuđenje nije zapitkivanje, to je osećanje zbunjenosti postojanjem. Zapitkivanje je jedan pokušaj da se razjasni postojanje; to je jedan pokušaj da se ne prihvati misterija života. Zato svodirno svaku zagonetku na pitanje. Pitanje znači da je misterija samo pro­ blem za rešavanje, i kada se jednom savlada, više neće biti misterije. Moj pokušaj u odgovaranju nije da demistifikujem postojanje već da ga još više mi­ stifikujem. Odatle su moje kontradikcije. Ne mogu da ostanem dosledan, ja vam ne od­ govaram. Ne mogu da budem dosledan jer nisam ovde da vas učinim obrazovanijim. Da sam dosledan, imali biste telo znanja - jako dobro za um, hranljivo, osnažujuće, ugodno. Promišljeno sam nekonsistentan, kontradiktoran, tako da, zahvaljujći meni, ne mo­ žete sačiniti nikakvo telo znanja. Tako, ako jednog dana počnete nešto da sakupljate, sledećeg ja to odnesem. Ne dozvoljavam vam ništa da skupljate. Pre ili kasnije, primorani ste da postanete svesni činjenice da se nešto sasvim drugo ovde dešava. Ne dajem vam neke dogme u koje ćete verovati, neku filozofiju po kojoj ćete živeti, ne, ne uopšte. Krajnje sam destruktivan, oduzimam vam sve. Polako, polako vaš um će prestati da zapitkuje. Šta je suština? Kad niko ne daje od­ govore, u čemu je onda stvar? A dan kada prestanete da zapitkujete je dan velike radosti, jer onda počinje čuđenje. Prešli ste u sasvim novu dimenziju; ponovo ste dete. Isus je govorio: "Dok ne budete kao mala deca, nećete ući u carstvo Božije." Sigurno je mislio dok ne postanete ponovo neznalice, ponovo nevini, ne postavljate pi tanja i ču­ dite se. Stoga postoji razlika između pitanja deteta i odrasle osobe. Razlika je u kvalitetu. Dete pita, ne da bi mu se odgovorilo; ono jednostavno izgovara svoje čuđenje. Tako da ako ne odgovorite detetu ono zaboravlja svoje pitanje, i počinje da pita nešto drugo. Na­ mera nije da se dobije odgovor, svrha je da ono govori samo sa sobom. Ono iznosi svoje čuđenje, pokušava da shvati šta je to - čudo, misterija. Ono ne čezne za odgovorom, tako •

v

da ga nikakav odgovor ne zadovoljava. Ako mu odgovorite, postaviće drugo pitanje ve­ zano za odgovor. Njegovo čuđenje se nastavlja. Kada odrasla osoba - obrazovana, sofisticirana, dobro načitana, informisana - po­ stavi pitanje, ona to pita iz svog znanja, da sakupi još znanja. Um uvek čezne za još više, ' i još više. Ako imate novac, on čezne za još novca; ako imate ugled, on čezne za još više ugleda; ako imate znanje on čezne za još više znanja. Um živi u "još više". I to je put kojim nastavljate da izbegavate stvarnost. Stvarnost je misterija, nije pi­ tanje koje se može postaviti. To je misterija da se živi, da se iskusi, da se voli, misterija da se u njoj rastvori, da se u njoj utopi. Odgovaram vam ne da odgovorim već da prosto uništim pitanje. Nisam UČitelj. Uči­ telj vas uči; majstor vas ne uči, pomaže vam da se odučite. Gorane Strandbergu, kažeš: "Ovo zvuči kao glupo pitanje." Ne da zvuči kao, ono to jeste. Sva pitanja jesu - šta ja tu mogu? Šta ti možeš da učiniš? Kažeš: "Nisam siguran da želim da se prosvetIim." To pokazuje kako funkcioniše um. On nikada ni u šta nije siguran. Um je uvek nesi­ guran, živi u nesigurnosti. Um živi u konfuziji, nikada ne može da ima neku jasnoću. Ja­ snoća uopšte nije deo uma; jasnoća je odsustvo uma, konfuzija je prisustvo uma. KonfuzIJa I um su Sll1Ol1lml. Ne možete imati jasan um. Ako imate jasnoću, ne možete imati um; ako imate um, ne možete imati jasnoću. Um je uvek podeljen protiv sebe, on živi u konfliktu. Podeljenost je njegova priroda. Stoga oni koji žive u umu nikada ne postaju individue, nepodeljeni. Oni ostaju podeljeni: jedan deo hoće ovo, drugi deo hoće ono. Um je gomila želja; on nije jedna želja. Um ima mnogo delova, i svi delovi su pali na razne strane. Cudo je kako nastavljamo da se održavamo na okupu; teška je to borba da se održimo na okupu. Uspevamo to nekako, ali zajedništvo ostaje samo na površini. Dole u dubini je metež. Zaljubite se u ženu: da li ste sigurni da ste zaljubljeni? Zaista sigurni? Nikada nisam naišao na zaljubljenog koji je zaista siguran. Možda se čak i oženite, ali da li ste sigurni? Možete imati decu, ali da li ste sigurni da ste zaista želeli tu decu? Tako živite: ništa nije sigurno. Ali čovek mora da učini jedno ili drugo da bi sebe dr­ žao zaposlenim, tako nastavljate da držite sebe zaposlenim. Ali sigurnost nije iz uma, ne može biti. I isti problem će se javiti na svakom nivou. Suočavate se ponovo sa istim pro­ blemom. Ti kažeš: "Nisam siguran da li želim da se prosvetIim." •

•

•

•

•

v

•

K NJ [

G A M U D R

O S T [

...

30

Ali mora da postoji neka želja, inače zašto pitanje? Deo tvog uma mora da govori: "Strandberg, prosvetli se" - samo deo. Drugi deo sigurno govori: "Zar si lud? Zar si izgu­ bio razum? Imaš ženu kod kuće, decu, posao, voliš svoju zemlju - i pokušavaš da se pro­ svetliš? Mora da si postao žrtva masovne hipnoze: tako mnogo ljudi u pomorandži, opa­ sno je živeti sa tako ludim ljudima. Tako mnogo ludih ljudi, uživaju, smeju se, vole i izgle­ daju tako sretni! Strandberg, imaj na umu: imaš ženu, decu, posao. Budi oprezan!" Ali ponovo, i ponovo želja će doći. Kad je tako mnogo ljudi zainteresovano za pro­ svetljenje, mora da u tome ima nečega. Možeš da obmanjuješ jednog, možeš obmanjivati dvoje, ali kako da obmanjuješ toliko mnogo? Hiljade ljudi je zainteresovano za prosvet­ ljenje? N e može to sve biti glupost. Tako pojavljuje se želja: probaj malo to. Tu je takođe i strah. Ali situacija je ovakva: uvek je tako, u svemu je tako. Hoćeš da kupiš auto, i isto je: da li da kupiš Sevrolet, Ford ili Mercedes? Ako tu nije tvoja žena da ti pomogne, nikada ne bi kupio auto! žene su odlučnije: one su još uvek manje u umu od muškaraca. One de­ luju iz srca, njihova osećajna strana je još uvek aktivna. Na sreću one još nisu tako civili­ zovane; još su primitivne, pomalo divlje, naginju ka intuiciji a ne ka intelektu, još uvek su sposobne i dovoljno hrabre da deluju odlučno, da deluju intuitivno, da deluju neloglcno. Sve odluke dolaze iz srca. Um nikada nije odlučan, ne može to da bude. Ako hoćete da odlučite umom, nikada nećete moći. A ja ne govorim o velikim stvarima kao o pro­ svetljenju, postojanju Boga ili životu posle smrti. Ne govorim o velikim stvarima, samo o malim stvarima - da li kupiti ovaj ili onaj sapun, ili koju pastu za zube - i naći ćete istu poteškoću. Um je fragmentaran, izdeljen. Zato neprestano insistiram da izađete iz uma i počnete da živite. Um samo razmišlja i nikada ne živi. On razmišlja o predivnim stvarima, ali sve jedno to su samo misli, samo snovi. Izađite iz uma ako hoćete da živite. Izađite iz uma ako hoćete da živite ovaj trenutak. Um ne može da živi u ovom trenutku, jer on prvo mora da odluči, i trenutak jc izgubljen u razmišljanju. I za vreme dok um odluči - ako ikada odluči - trenutak je već prošao. Uvek zaostajete. Um uvek trči za životom, zaostaje i nikako ga ne dostiže . Mnogi od vas su sigurno sanjali nešto ovako: Anand Maitreja neprest;:lI1o sanja da će da stigne na voz, i u snu uvek zakasni. Mnogi ljudi, mislim da skoro svi, imaju takve snove - samo što niste uspeli, samo što niste... i izmakne vam. U trenutku kad st ignete na peron, voz je otišao. Vidite kako odlazi, ali prekasno; ne možete da se pop n ,t , Ila njega. v

• v

San Ananda Maitreje je veoma značajan san, i veoma univerzalan. Jednostavno tako um funkcioniše; taj san simbolizuje um: on uvek kasni na voz. Mora tako da bude jer umu treba vremena da razmisli, a vreme ne može da stane za vas, ono ide dalje i izmiče vam iz ruku. Nikada niste imali dva trenutka zajedno u svojim rukama, samo jedan trenutak. To je tako mali trenutak da nema prostora da se pokrenu misli, nema prostora za postojanje misli. I li možete da živite to, ili možete da razmišljate. živeti znači biti prosvetljen, misliti . znaCi propustitI. Prosvetljenje, Strandbergu, nije cilj o kom treba da odlučiš da li da ga prihvatiš ili ne. To nije cilj. Prosvetlj enje je shvatanje da imamo da živimo samo sadašnji trenutak. Sledeći trenutak nije siguran - možda će doći, možda neće doći. U stvari sutra nikada ne dolazi. Ono uvek dolazi i dolazi ali nikada ne dođe. I um živi u sutrašnjem... a život je moguć samo u sadašnjosti. Isus je rekao svojim učenicima: "Pogledajte ljiljane u polju, kako su lepi! Cak ni veliki Solomon, u svoj svojoj veličini, nije bio tako lepo okićen kao ovi siroti ljiljani." I u čemu je tajna? Tajna je što oni ne misle na sutra. Oni žive sada, oni žive ovde. Ziveti sada znači biti prosvetljen, živeti ovde znači biti prosvetljen, biti ljiljan znači biti prosvetljen baš ovog trenutka! Ne razmišljajte o tome šta govorim. Ne razmišljajte o tome samo budite ovde. Ovo je ukus prosvetljenja. I kada ga jednom probate, želećete da probate još i još. Ne činite cilj od toga; to nije cilj, to je najobičnije stanje svesti. To nije ništa neobično, nije ništa posebno. Drveće je prosvetljeno, ptice su prosvetljene, stene su prosvetljene, Sunce i Mesec su prosvetljeni. Samo čovek nije, jer samo čovek misli i nastavlja da propusta. U trenutku kada shvatite da propuštate jer previše mozgate, onda počinju da se de­ šavaju mali prosjaji. Male pukotine u saobraćaju uma, male pukotine gde nema prometa: . to su trenuci meditacije. Mogu se desiti bilo gde... Da Stranbergu, i ti možeš da probaš takođe! Tako, nema potrebe da se brineš, ne moraš da budeš u I ndiji. Indija nema autorska prava na prosvetljenje; ono još nije paten­ tirano. Možete bilo gde da budete prosvetljeni. Možete da budete prosvetljeni ostajući muž, otac, majka ili žena. Možete biti prosvetljeni kao inžinjer, kao doktor, stolar, kao vagabund - čak i kao hipik. Možete biti prosvetljeni bilo gde. Prosvetljenje nije nešto za šta morate da radite, da se naprežete. To je nešto za šta t reba da se opustite - ne da se naprežete, već opustite. Opustite se, i u ovom trenutku ste "

.

.

v

v

v

K NJ I G A M U D R O S T I ...

32

prosvetljeni. Mnogo puta ćete postati prosvetljeni, i mnogo puta ćete postati neprosvet­ Ijeni ponovo, samo zbog stare navike. Kažeš: ..Iznenađen sam da vidim okolo toliko mnogo ljudi koji izgleda imaju tu želju." Ako oni imaju tu želju, nikada neće postati prosvetljeni. Možete ili da imate želju, ili prosvetljenje; ne možete imati oba. Možete ili da pojedete tortu ili da je imate; ne možete oboje. Ako imate želju za prosvetljenjem onda vam se prosvetljenje nikada neće desiti - nikad, nikad. Jer želja to sprečava, zato se prosvetljenje ne može želeti; to bi bila kon­ tradikcija u uslovima. Ili ste prosvetljeni ili niste, to je tako jednostavno. I prosvetljenje nije nečim izazvano, ono je vaša priroda. Tako, to nije pitanje pravljenja velikog pregnuća. To nije neki podu­ hvat; ne treba vam plan. Ono se već događa! To je Atišina prva priprema: Istina jeste. Prosvetljenje jeste: ono je to onoliko mnogo koliko i Sunce sija svud naokolo. Ali možete ostati sa zatvorenim očima, i vi ste u mrkloj noći mada Sunce sija svud naokolo. Otvorite oči i noć nestaje i nema tame. Čak i kada ste mislili da je bilo tame, nije je bilo. Bila je to sasvim privatna stvar, idiodska; to što ste radili bilo je ekscentrično. Biti neprosvetljen je nešto što ste stekli; veliki napor je bio uložen da bi bili nepro­ svetIjeni. I neprestano morate da nastavljate da se trudite da ostanete neprosvetljeni. Samo odbacite činjenje daljih napora da ostanete neprosvetljeni, i vi ste prosvetljeni. Prosvetljenje je prirodno stanje; to je ono što vi jeste. Zato molim vas, ljudi, da me ne razumete pogrešno. Novajlije su svakako poželjne, oni su došli zbog želje, u potrazi za nečim. Ali oni koji su bili ovde samnom malo duže više nisu u bilo kakvoj žudnji. Oni žive iz trenutka u trenutak, uživajući neobične obično­ sti života. Male stvari - pijuckanje vrućeg čaja ujutru: možete da ga pijete na prosvetljen način, i možete da ga pijete na neprosvetljen način. Ako, pijuckajući vrući čaj ujutru, niste u sadašnjem trenutku već mislite na nešto drugo - da treba da idete na jutarnje preda­ vanje - niste prosvetljeni. Propuštate jednu prosvetljenu šolju čaja. I zapamtite, ako je to vaša navika, propustićete i predavanje takođe - jer to opet nije ništa do šoljica čaja. Onda ćete na predavanju misliti: "Treba da uradim Sufi meditaciju, treba da pojurim da uradim ovo i ono, i onda da se vratim." To nije pitanje jednog trenutka, to je pitanje vašeg obrasca, vašeg gelštata. Ako je to vaš gelštat, da uvekjurite ispred vremena, razmišljajući o sledećem trenutku, onda osta­ jete neprosvetljeni. I to je vaš napor, to je nešto što vi radite. Ništa nije potrebno činiti radi prosvetljenja, samo ovo razumevanje . .. "ZaŠLO b i h na­ stavio da držim sebe neprosvetljenim?"

To sam odlučio jednoga dana: "Dosta je toga. živeo sam tolike mnoge živote na ne­ prosvetljen način." I od tada sam živeo prosvetljeno. To je jednostavno razumevanje, to nije želja. Kažeš: "Osećam privrženost mojoj zemlji i volim svoj posao." Savršeno dobro! Voli svoj posao, voli svoju zemlju, idi nazad - ali živi tamo na taj jednostavni, iz momenta u moment, način, tako da ostaneš prosvetljen. Ne zaostaj pozadi, ne juri ispred. Samo budi sada ovde, gde god da si, šta god da radiš. ..Ipak," kažeš, "Hoću da uzmem sanjasu. Da li je to moguće? Nije li to kontradiktorno?" To jeste kontradikcija. Ali vi živite u kontradikcijama, i to je poslednja kontradikcija. Pre nego što izađete iz vašeg kontradiktornog života, vašeg života konflikta, treba da za­ tvorite vrata tog života. Sanjasa nije drugo do zatvaranje vrata - poslednja stvar. To je jednostavno izjava: "živeo sam u umu tako dugo, i moje iskustvo nije bilo ništa drugo do patnja. Sada iskačem iz uma u nepoznato. Idem u sasvim drugačiju vrstu života." Sanjasa je samo znak sa vaše strane koji znači da je razumevanje svanulo, i želeli bi ste da mi priđete bliže da vidite šta je to stvarno. Biti blizak majstoru, biti u vezi sa majstorom, biti prisan sa majstorom, nije ništa drugo do približavanje vašem vlastitom krajnjem razumevanju, vašem vlastitom prosvet­ ljenju. Vaš um će preduzeti da se veoma mnogo uplašite nepoznatog, to će vas povući nazad. I uvek je bezbednije živeti sa poznatim; to je uobičajeno, sposobni ste da u tome živite. Da bi prešli u nepoznato, potreban vam je vodič - vodič koji je prešao u nepoznato, koji živi u nepoznatom, koji živi u nevinosti. Samo da bi usvojili duh potreban vam je vo­ dič - ne za neko vođenje, već samo da usvojite duh nepoznatog, radost nepoznatog, slav­ Ije nepoznatog. Jednom kad počnete da upijate nešto od majstora, nećete se vratiti starim načinima razmišljanja. U tome je sva sanjasa. Da, Strandbergu, možeš da uzmeš sanjasu. U početku mora ponovo da postoji isti konflikt: uzeti je ili ne. To je prirodno jer si tako funkcionisao mnoge živote. To je postala tvoja druga priroda. Nagovaram te, zavodim te na sanj asu. Potrebno je veliko nagovaranje, potrebno je veliko zavođenje. I zato sam napravio sanj asu. I nače ne bi bilo potrebe; mogao si doći ovde, sluš ati me, i otići. Ti bi me sluš ao, ali mi se ne bi prib ližiO . Ovo je mos t. Cuo bi me, ,Ili ne bi okusio moju tišinu. Znao bi šta govorim o ljubavi, ali ne bi spoznao moju ljubav. Sanjasa to omogućava. Ona je jedno energetsko polje, ona je budino polje. To je ko­ munikacija, neverbalna, od srca srcu, i, jednoga dana, od bića-biću. v

K NJ I G A M U

D R O S T I ...

Drugo pitanje Dragi Ošo, danas, za trenutak, sam te videla i čula, i našla se u skladu sa tobom, i pokrenuta sam i inspirisana tobom tako mnogo da osećam da moram da te pitam dva pitanja u vezi toga, i jedno koje nije direktno u vezi. Zašto si ti tako mnogo protiv uma? Sigurno ga svi koristimo i potreban nam je i, izgleda mi, samo kad ga zloupotrebljavamo - tako da kažem, koristeći ga kao odbranu da ne bi previše duboko osećali, i protiv njegovog prevazi!aženja - da smo u pravu da ga kritikujemo. Drugo pitanje se tiče mog problema, mada nema sumnje ima i drugih koji osećaju kao i ja: Zašto nalaziš da je to toliko neophodno, toliko važno, za sanjasine, da nose na­ randžasto i tvoju fotografiju - u stvari vrstu uniJorme i ikonu? Ako odem odavde ose­ ćajući ljubav i duboko poštovanje za m udrog čoveka, iscelitelja, neće mi biti potrebno da naokolo, sa sobom, nosim njegovu fotografiju. Njegov lik će biti tako duboko usečen u mom unutrašnjem ja, i ako mi bude potrebno da ga konsultujem u mislima, "doča­ raću ga u duh u" i videti mnogo življe nego ako pogledam fotografiju. Vrlo mnogo bih volela da uzmem sanjasu, ali zbog poslednjeg pitanja možda me nećeš prihvatiti.

Džojs Brant, draga damo, molim te izvini. Mora biti da je bila samo koincidencija da si se osetila u harmoniji samnom; to može biti samo koincidencija, inače nije moguće osećati se u harmoniji samnom. I ne odlučuj se prer ano . Cula si me sam o jedn om: sam o bud i ovde mal o duže, i vide ćeš tolike kontradikcije! Sačekaj malo, daj mi malo više vremena, i uopšte se nećeš osećati u harmoniji samnom. U stvari i ovaj put takođe, nije to bilo da se ti osećaš u harmoniji samnom, već sam ja nekako bio u harmoniji sa tobom. Ti već imaš velike ideje, veoma si obrazovana. Tvoje pitanje nije izašlo iz nevinosti, ono je izašlo iz znanja. Ovde ima tako mnogo ljudi; Ne mogu da kažem stvari koje će razmrskati svačiji um. Ako kažem nešto i to razmrska um jedne osobe, to može biti u harmoniji sa još nečijim umom. Za njega ću to uraditi sutra ili prekosutra. Ali pre ili kasnije čekić padne na sva­ koga - i onda se nećeš osećati tako inspirisanom. U stvari, odgovarajući na tvoje pitanje, učiniću te vrlo mnogo neinspirisanom. Sačekaj! v

Šta podrazumevaš pod ..inspiracija"? Izgleda da ti već nešto znaš; inače, šta ti podra­ zumevaš pod "inspiracijom"? Šta podrazurnevaš pod "harmonijom"? Ti već nešto znaš, i kažeš "Da, ovaj čovek govori razumno" - razumno, jer je to ono u šta si oduvek verovala. Nisam tu da podržim tvoje verovanje: treba da odagnam tvoje verovanje. Nisam tu da te inspirišem, jer sve inspiracije proizvode ropstvo. Ako sam te inspirisao, postaćeš moj rob, postaćeš ovisna o meni. Ja te ne inspirišem, jednostavno nastavljam da te tre­ skam, udaram. Pre ili kasnije, j a sam ovde, ti si ovde, i mi smo strašno povezani, ali tu nema ropstva, nema zavisnosti. Mi smo u odnosu, ali nije u pitanju inspiracija, jer onaj ko te inspiriše automatski postaje za tebe važan - toliko mnogo tako da počinješ da se osecas zavisnom. Ti tragaš za očinskom figurom koja bi mogla da te inspiriše, koja bi mogla da unese malo vatre u tvoj dosadni, mrtvi život. Ali ako neko drugi stavi malo vatre u tvoj život, on stiče moć nad tobom. Ja nisam ovde da ti dajem bilo kakvu vatru, ovde sam samo da ti pomognem da vidiš sopstvenu vatru. Budi svetlo sama sebi. I nspiracija znači da slediš nekoga drugoga, irniti­ raćeš ga; postaćeš Hrišćanin, ili Hindu, ili Musliman. Sanjasa je izjava da više nisi Hindu, nisi više Hrišćanin, nisi više Musliman, da više ne pripadaš ni jednoj veri, ni jednoj dogmi. Ja nemam veru, ni dogmu. Postajući sanjasin jednostavno znači da si objavila svoju slobodu . Ali sigurno se javlja pitanje: Zašto narandžasto, mala i fotografija? Zašto? To je sredstvo, draga damo, da se neželjeni ljudi zadrže napolju. Ovo nije za gomile, ovo nije za rulju, ovo je samo za nekoliko izabranih. Konačno je - nazovimo to Bogom, prosvetljenjem - samo za one koji su zaista hrabri, neizmerna hrabri, jer krajnje postaje dostupno samo onima koji mogu da odbace um i pređu na neposrednost. Neposrednost su vrata za konačno. A da se odbaci um potrebna je velika hrabrost - to nije za svakoga. To je samo sredstvo. Narandžasta je dobra kao i svaka druga boja, ili bezbojno . N erna ničeg posebnog u tome. Mogao sam da izaberem bilo koju - zelenu, crnu, poslužile bi. Ali namena im je da budu sredstvo. To je za ljude koji su spremni da urade nekoliko ludih stvari - jer kasnije, sve veće i veće ludosti čekaju. Ako ne možeš da uradiš tako jedno­ stavnu, budalastu stvar kao nošenje narandžastog, medaljona i male, ako ne možeš da sakupiš dovoljno hrabrosti da izgledaš glupo, predmet poruge gde god odeš, i da se oseaš apsurdno i smešno - ako ne možeš da uradiš toliko, onda ovo nije mesto za tebe, jer e veće i veće stvari morati da se urade. Kako budeš ulazila u veću prisnost samnom, zahtevaću više i više nelogičnih stvari, l r samo kroz te zahteve um može da nestane; nema drugog puta . Ti zahtevi su kao '

v

.

K \l j I G A M U D R O S T I ..

!6

električni šokovi. Samo onda može tvoj kultivisani um, negovan vekovima, biti prodrman iz temelja. To je samo jednostavno sredstvo da pomogne da se isteraju ljudi koji ovde ne treba da budu. Oni prosto pobegnu. Videvši tako ludu gomilu, videvši ljude u narandžastom, oni se uplaše i pobegnu. To je urađeno namerno. Mogao sam da učinim lakšim, za tebe, da budeš ovde, da sakupljaš još znanja i da se inspirišeš, i takve stvari. Ali ovo nije hrišćanska nauka. Nisam Bili Graham, nisam tu da te inspirišem. Ovo je sasvim drugačija pojava. U stvari ja nisam čak ni religiozan; uopšte nisam duhovan. Sve te etikete su krajnje irelevantne. To je samo sredstvo da se izaberu oni koji su spremni da idu samnom, koji Sl! spremni da idu sa­ mnom do apsurdnih granica. Ali ti si pametnija. Kažeš: "Mogu te imati u svom srcu, usađenog duboko u mom biću" - kao da ti znaš šta je biće i koje je dubine. Lukava si i pametna. Kažeš: "Mogu da te do­ čaram u duhu". Ali šta god dočaraš biće to tvoj vlastiti um, deo tvog vlastitog uma; to neću biti ja, to ne mogu biti ja. Možeš me imati samo ako ideš samnom bezuslovno. Nikakav uslov sa tvoje strane se ne može prihvatiti. A ponekad tražim stvari koje su očigledno besmislene, i ja znam da su besmislene. Moji ljudi polako, polako počinju da shvataju da ako možeš da uradiš nešto apsurdno, to pomaže da postaneš malo slobodniji, izvan svog uma. jednom kada si bezuslovno sa­ mnom, onda ako kažem: ..Idite i šetajte goli po ulicama," ti kažeš: "Uredu"... Ako to možeš da kažeš, jednostavno i nevino, neću te poslati da ideš gola ulicama; svrha je ispunjena. Ako oklevaš, ako kažeš: "Kako to misliš?" onda ćeš morati da ideš. To su mala sredstva. I ponekad mala sredstva deluju jako duboko, jer ne možeš da ih otkriješ. Velika sredstva možeš da otkriješ - toliko su velika da i glupa osoba može da ih vidi. Baš pre neki dan Krišna Prem mi je napisao pismo, da se seća da je u mnogo, mnogo prošlih života bio u odnosu sa Divjanandom, sa kojom je u ljubavi. U prošlom životu, on je bio majka a Divjananda sin. I nije mogao da ispuni sve majčinske obaveze L I Lom životu, i zato je sada sa Divjanandom u ljubavi. "Ali sada se čini da su svi dugovi isplaćeni, i Di­ vjananda me povređuje na mnogo načina, da li da prekinem vezu?" Poslao sam mu poruku: ..Idi i razgovaraj sa Tertom." Naravno, bio je jako povl'eđen. Govorio je o tako velikim stvarima; sigurno je očekivao da kažem: "Krišn a Pr ' 1 1 1 , postigao

si. Sećanje na tvoje ranije živote, to je divno! To je tvoj prvi satori, Krišna Prem." Dole u dubini sigurno je to očekivao. Pre nego da kažem bilo šta o njegovom velikom iskustvu, rekao sam mu da ide Terti i da razgovara. To ga je sigurno duboko povredilo jer mu ne dajem direktan odgovor, ša­ ljem ga Terti. I ko je taj Terta, uopšte? Krišna Prema šalju Terti? Krišna Prem je visoko razvijen kao Terta, pa zašto? Ili je možda on čak viši i svetiji? Zašto? Zašto Terti? Dva dana je živeo u velikom očajanju. Sada, tako mala stvar, a on nije mogao da je otkrije. Trebalo mu je četrdeset osam sati da je otkrije, i onda je shvatio: "To je samo udarac za moj ego." I onda trenutno, u tom razumevanju, sav očaj je nestao. U tom razu­ mevanju, baš u tom trenutku, sva tama je otišla i on je bio osvetljen, sretan, i vratio se ponovo svom prirodnom biću. Ali trebalo mu je četrdeset osam sati da to otkrije. Sada više nema potrebe: Krišna Prem, ne moraš da ideš Terti. Sada ću da pronađem nešto drugo! Male, veoma male stvari je mnogo teže primetiti, iz jednostavnog razloga jer su male. Velike stvari možete da vidite. Kada su tamo planine možete ih videti, ali malo zrnce pe­ ska je neprirnetno. Džojs Brant, ako hoćeš da budeš ovde, ako zaista hoćeš da budeš samnom u odnosu, moraćeš da naučiš potpuno drugačiji način ophođenja. Nisam nastavnik, tako ako si ti ovde samo učenik da se inspirišeš, i sve to... Nisam ni misionar; nisam tu da te preobra­ tim u neku filozofiju. Ako si zaista da budeš u odnosu sa majstorom - koji nema znanje ali koji zna, koji ima poznavanje ali nema znanje - onda ćeš morati malo da se opustiš. Moraćeš da odba­ ciš svoje ideje kako stvari treba da budu. Uvek imaj na umu, mnogo puta se to dogodilo: ti hoćeš da postaneš sanjasin, ali si zaboravila ko je majstor a ko učenik, i dole u dubini si počela da očekuješ da majstor ispuni neke stvari. On treba da bude po tvome, tek onda Je pravI. Ali svaki majstor vredan pomena nikad neće biti po tvome. Ljudi koji su po tvom su političari. Oni znaju da ćeš ih slediti samo ako su po tvom: to je uzajamni dogovor. Oni Lreba da slede tebe da bi od tebe načinili svog sledbenika: to je uzajamna eksploatacija. To su političke vođe, sledbenici sledbenika. Oni vas posmatraju, šta su vaša očekivanja, i kreću da ih ispune. ja grešim na svaki način. Ne mogu da ispunim tvoja očekivanja. Ako počnem da is­ punjavam tvoja očekivanja, onda ti neću biti ni od kakve koristi. Onda bi zaista ti bila l i č i telj a ja učenik. •

•

K Nj I G A M U D R ° S T I

38

Ko prima sanjasu od koga? To mora biti odlučeno u početku. Da li ja uzimam sanjasu od tebe, ili ti od mene? Neka to bude sasvim j asno. Mnogo puta uzimate sanjasu i to nije jasno, i želite da budem ovakav ili onakav, da živim na ovaj način ili da živim na onaj na­ čin. I ako nisam po vašem, onda ste razočarani. Pravi majstor će vas uvek razočarati. On treba da vas razočara. Tako će, polako po­ lako, komadi vašega uma biti odlomljeni i odnešeni od vas. Treba da vas neprestano uda­ ram čekićem, i treba da budem savršeno jasan u pogledu toga od početka. Narandžasto, mala i slika nemaju drugu svrhu. Svrha je da treba jasno da znate da ste vi ti koji treba da budu bezuslovno u skladu samnom, i da treba da odbacite sva očekivanja da budem u skladu s � vama. Samo tada može da počne rad. Oni koji su za to spremni, sanjasa je samo za njih. Oni koji za to nisu spremni, sanjasa im pomaže da pobegnu, da se gube. Kažeš: "Zašto si toliko protiv uma?" Nisam protiv uma, samo jednostavno utvrđujem činjenicu - šta je um. Ako vidite šta je um, vi ćete ga odbaciti. Kada kažem: "Odbacite um", nisam protiv uma. jednostavno vam C1l11m Jasmm sta Je um, sta vam je uradio, kako je postao okov. I nije u pitanju koristiti ga ili ga zloupotrebljavati. Sam um je problem, ne njegovo korišćenje ili zloupotreba. I zapamtite, ne možete koristiti um dok ne naučite kako da . budete bez uma. Samo ljudi koji znaju kako da budu bez uma sposobni su da koriste um; inače um koristi njih. To što vas koristi je um. Ali um je veoma pametan, on vas obma­ njuje. Nastavlja da vam govori: "Ti mene koristiš." Um vas koristi. Vi ste iskorišćeni; um je postao vaš gospodar, vi ste rob. Ali um je veoma pametan, on nastavlja da vas podupire. Kaže: "ja sam samo instrument, ti si gos­ podar." Ali pogledajte, pogledajte u mehanizam uma, kako on nastavlja da vas koristi. M islite da vi njega koristite. Možete da ga koristite tek kada znate da ste oelvojeni od njega; inače kako bi ga koristili? Vi se identifikujete sa njim. Ako kažete: "ja sam Hrišćanin", identifikujete se sa hrišćanskim umom. Ako kažete: "ja sam Hindus", identifikujete se sa hindu umom. Ako kažete: "ja sam Nemac", ielentifi­ kujete se sa umom Nemca. Ta identifikacija treba da se razbije. Treba da znal ela niste um. I samo u trenucima kada um ne funkcioniše - kada niste okupirani, kada j procep, mirnoća, tišina, kada je um prestao - bićete u stanju da znate ko ste vi, ela spoznate sebe kao svest. Onda možete da koristite um. ja koristim um, Brant, ti ne koristiš um. Kako onda ja mogu biti proliv lIllla? Nisam protiv uma. Može izgledati da jesam, ali ceo trud je da vas otkačim od lima l,lko da mo­ žete da spoznate svoju odvojenost od njega, svoju slobodu. jednom k:HI;) spoznate v .

.

.

.

v

.

"

in ih pš jle na od n da je t, en m ru st in an iv ed pr to je da slo bo du , možete da koristite um . On el� ut pj m ko i eć jv na i k Ca . lje bo o št ne i čin na da ju an st u st ru m en at a. Čovek jo š ni je bi o ­ sa e ož m um n da Je . um e ož m je ko ri va st i čin na jef ik as ni ji kompjuter jo š ni je u stanju da držati sve bi bl ioteke na svetu. : ne as i op đe ko ta su e on e, lik ve e ag sn te su o št po i Al a. um Strašno je m isl iti o m oć im a t, en m ru st in an oć m n, va di ko ta um je o št po o: sil mogu da te nadvladaj u. To je on o što se de , te a av er m us , be te ti ris ko On . tiš ris ko ga da eš ož m potpala si pod njegovu vlast. Više ne ­ do Ne e. id da čio lu od on je a jim ko a cim av pr u ni go te da za da je ti programe. Na stavlja iti ol zv do ti će ne , en er uv je ni o Ak . or izb v ka ka ni ti zvoljava ti nikakvu slo bo du , ne ostavlja da m rd ne š ni m ili m etar. . um si ni da aš zn sa ne k do ar od sp go ti bi eš ož m Zato ko je gospodar? Ne a, eg i nj zit vo će to au zi; vo ga da e ož m ne m to au im Č ovek koji se id entifikovao sa svoj si da i at zn aš or m la; ko od a jen vo od š de bu da š ra Mo a. a on da se mora de siti neka ne sr eć ri. va st ge no m e ed izv da e ož m da i e, nj će riš ko odvojena, da je auto divan, divna m aš in a za Al i m or aš biti odvoje na . ... o tim ris ko i sv ga o rn gu Si a? um iv ot pr go no m ko ta si Ka že š: "Zašto s, Isu , da Bu : um e til ris ko su e ob os e tk re a om ve Ne . Ne m og u svi da ga koriste. Samo , Ne s. va ti ris ko um če na I a. m di lju u eđ m a in lic ko ne i Atiša, Ti lo pa - sa m o vrlo retke, m al o ­ ko Ti . ke zli ra lo bi bi Ne ? de Bu i be te u eđ m iz la bi ka zli ra ne koriste svi um , in ač e ko ja bi e m u to ti ris ko um be te a , um ti ris ko da Bu ? ka zli ris tiš um i Bu da koristi um , u če m u je ra n. je vo od im sv sa je da a zn r je um ti ris ko da e ož je razlika. A Bu da m da eš ož m ko ka , um tiš ris ko da eš ož m ne o Ak . be re ot up zlo I za pa m ti to ni je pi ta nj e oup zlo da eš ož m ne a eg ti nj a, jav bl re ot up zlo ili te ga zlo upotrebljavaš? Um je ta j: koristi trebljavaš. ga ili um i til ris ko i on su li da iš isl m a št , ju gi er en u sk om at ili Ka da su na uč ni ci otkr n­ Aj rt be Al , ki sa ga Na i u šim ro Hi na na če ba ba m ,c , zlo upotrebljavali? Ka da je atomska bo no a av sp da ao og m je Ni n. ire m ne uz o bi je a m ni � da ći: štajn ni je mogao da sp ava ce le no ju an ar stv u t en m ru st in je o Bi n. ire m ne uz no aš str ni je mogao da se opusti, stvarno je bi o a sk om at je o da sa pi na u ik dn se ed pr om ičk er am u sm pi ,1tomske bo be . On je bi o taj ko je u bo mb a mo gu ća. ed pr o sm pi ći šu pi um oj sv tio ris ko no es sv jn ta Sa da se jav lja pi ta nj e: da li je Aj nš ­ sle po n ta es sv o bi je li Da a? rim iča lit po iju ac rm fo in s dn ik u Amerike, da ju ći tu m oć nu ti , bi ila civ h ni vi ne , di lju de lja hi će da ki sa ga Na i u šim ro Hi dic a? Da li je ikada m isl io na . U g@ to n ta es sv o bi je ni e, m to o io isl m je ni , Ne . sp alj en o u se ku nd i, be z nj ih ove krivice -

"

,

stv�ri � ije bi o opre�an kako će se atomska bo m ba upotrebi ti. I pre nego što je umro neko ga J � ? It ao : , Ka�a � I ste se ponovo rodili, šta bi ste že le li po novo da budete? Veliki mate­ : , m at lc ar, velIki fizIcar, veliki naučnik?" Izvešteno je da je rekao: "N e, nikada! Pre bih voleo da bu de m vodoinstalater, Ali sada ,Je prekasno." A! n štaj � je im a? jeda n od na jle pš ih umova. Da li ga je zl ou po tr eb . io v ? M is liš li da su . . na uc nl�l koJI su kreiralI velIku tehnologiju i un iš ti li ce lu ek ologiju ze m lje koristili svoje . umove III zloupotrebljavali? Ako je d noga � :na 0va planeta umre, to će biti zbog velikih um ova dvadesetog veka . . . , v � . Je r u celOj Is tO ri JI covecanstva bi lo je stotinu naučnika, de si lo se da je devedeset devet zlvelo � dvadesetom veku. U stvari se da m de se t pet procen ata velikih naučnika svih vre­ m en a zlve sa da . U m j e stekao tako veliki � amah. Stvorili sm o veliku te hn ol . og iju to ko m za dn jih sto, tl� � godina, po se� no u zadn J�? de se: godina, ali ta tehn ol og ija će uništiti ze m lju . Ko će . , v biti odgovoran? I st� ce� t� re cI ? N � ucnici su koristili um ili ga zl oupotrebljavali? . . � ko m en e Pl t� s, re cI cu da On i ni su bili go sp od ar i svojih um ova. N is u ni upotreblja­ . . valI ni zl o �potreblJavalI um ; um Je koristio njih, zloupotreb io ih . NaucI s� sad� p ��rebni veliki meditanti, inače je zemlja osuđ ena na propast. Nauci su sada P?trebm ljudi kOJI mogu d: korist: svoje umove, koji su gospodari svoga bića, koji mogu da k0 lste nau�u na ��est�? ? a�:n. Inace smo na ivici da poči nimo kolektivno samoubistvo. ovek �ece moCi � a ZIVI vi se od dvad es et pe t godina na nači n na koji je živeo do sada, . . . ako se ?: UCl nI drastlcna promena. I najveća stvar koja m ož e biti od pomoći koja m ož e , v po m oc I covecanstvu da pre� ivi, i zemlji da nastavi dalje da živi... A ovo je predivna ze m lja . U p �re đe nJ u s � ovom ze m ljo m m il �oni i � ili on i zvezda su sa sv im m rt ve : ne m a cv etanja . . cvec�, reka kOJe teku, n � m a ptl::a, Zlv05In Ja , ne m a lju di . Ov aj sv emir je skoro kao velika . v pu st l �Ja Ova ze� IJa Je zIVa! Nesto strasno zn ač aj no se de si lo ovde - sv es no st . Ali ta sve­ � sn os t JO s uvek ni Je go sp od ar, on a je rob. Treba da se os lo bo di . To je moj � os ao �vde, moj osnovni te m el jn i rad: da vam po m og ne m da se os lo bo dite um�, ta�o da bl m �gl I da ga koristit�. I ako ste vi go sp od ar, ne možete ga zloupotreblja­ vati, to Je n :n:oguce. Kada �te budni, svesni, m ed itativni, zl ou po tr eb a ni je m og uć a. . , , D a Je �Jn�taJn takođe bI O I buda, bi lo bi atomske energije al i ne bi bi lo bombi, i atom­ . ska : nergl! a bl postala blagoslov - najveći blagoslov ikada. Zemlja bi postala raj, Ali Albert AJnstan nIJe �ud a; na nesreću ništa ne zn a o meditaciji - velik um , ali gospodar ne do st aj e' velIki m eh an iz am , og ro m an av io n bez pilota. '

t'

v

Cuo sam da su napravili bespilotni avion koji može da ide do najvećih udaljenosti bez pilota _ bespilotno, automatski. Bilo je puno uzbuđenja i entuzijazma, i na prvom letu automatski mehanizam se obratio ljudima: "Krećemo se na toj i toj visini, tempera­ tura je tolika i tolika, brzina je tolika i tolika. Molim vas budite mirni, ne brinite. Ništa ne može da se pokvari, ništa ne može da se pokvari, ništa ne može da se pokvari, ništa ne može da se pokvari. . ." i tako je to išlo! Već se pokvarilo. Pomislite na te ljude, šta je rnoralo da im se desi! Sta sad da se radi? Velika nauka je tamo, nusprodukt uma, ali je u rukama robova. Potrebne su bude da preuzmu čovečanstvo - a jedan ili dva bude neće biti dovoljno. Mnogo, mnogo buda je potrebno na svim poljima, u svim pravcima, u svim dimenzijama života, tako da bi se mogao koristiti um. Inače um nije nikada bio tako delotvoran kao sada, a to je opasno. Um nije nikada bio tako pametan kao sad, nikada moćan kao sada. Atomske bombe smo dali u dečije ruke. Ako se ne desi nikakva nesreća, to će biti čudo. Svi su izgledi da neka nesreća mora da se desi. Deca se igraju atomskim bombama. Političari su najnezreliji umovi na svetu. Samo trećerazredni umovi se interesuju za politiku; osrednji ljudi, i ljudi koji pate od kompleksa inferiornosti, oni postaju političari. I u rukama tih ljudi su atomske bombe, hidrogenske bombe, laserski zraci, ovo i ono. M ožete nestati svakog trenutka! - Možda neću biti u stanju da dovršim predavanje. Svakog trena... sedirno na gomili hidrogenskih bombi, i ima ih tako mnogo ... neverovatno je kako čovek može da bude glup. Imamo toliko mnogo hidrogenskih bombi da možemo da uništimo svako pojedinačno ljudsko biće sedam stotina puta. Kakva glupost! Zbog čega? Covek jednostavno umire jedanput. Ako hoćete da budete predostrožni dvaput je dovoljno - ali koji je smisao u sedam stotina puta? I oni neprestano prave još i još. Cela zemlja je puna hidrogenskih bobi; možemo da uništimo sedam stotina planeta kao što je ova. A opet, sedamdeset procenata naše ener­ gije se stavlja u ratne potrebe. Cela planeta izgleda da je ludnica. A ti, Brant, kažeš: "Sigurno ga svi koristimo i potreban nam je, i izgleda mi samo kad ga zloupotrebljavamo - tako da kažem, koristeći ga kao odbranu da ne bi osećali previše duboko, i protiv njegovog prevazilaženja - da smo u pravu da ga kritikujemo." Ja ga ne kritikujem. U stvari, bićeš u stanju da ga ceniš više ako razumeš šta govorim, moći ćeš više da ga koristiš ako razumeš šta govorim. Ako prevaziđeš um, postaneš sve­ dok umu, i znaš da si odvojena, i um više nema nikakvu vlast nad tobom, nisi više njime hipnotisana, onda ćeš biti u stanju da ga stvarno vrednuješ. I takođe ćeš biti u stanju da ga koristiš, i nikada nećeš moći da ga zloupotrebiš. Svesna osoba ne može ništa da zloupotrebi. v

v

•

•

J

•

,

l � J

)

�

)

,

)

r

I ,

Poslednje pitanje: Voljeni Ošo, primetio sam da kada vidim ženu koja je posebno lepa, i kada sam obuzet slatkom tišinom, zaboravim sve o filozofiji i religiji, i izgubljen sam u trenutku. Mislim da su životinje mudre jer ih Bog ne muči sa metafizikom. Ipak, želim da bacim moje knjige... ali još uvek ih volim.

Dejvide Lajt, žena je metafizika, filozofija, poezija. To je i muškarac. Sigurno čovek će zaboraviti metafiziku i filozofiju kada naiđe na živu metafiziku, živu filozofiju, živu poeziju. To jednostavno pokazuje da si ti još uvek živ. Poštovati lepotu, biti preplavljen i opijen njom, nešto je neizmerno vredno. Bilo bi nešto pogrešno ako, videvši prelepu ženu, i dalje pamtiŠ Stari zavet, Bagavad Gitu ili Kuran. To bi pokazalo da sa tobom nešto nije u redu. Ovo jednostavno pokazuje da si prirodan, ljudsko biće. Pusti da ta osetljivost raste, i polako polako, kako budeš postajao sve više i više osetljiv, više i više čulan, videćeš više i više lepo tu okolo. Sto je dublji tvoj uvid, veća je lepota. I kada ugledaš celo ovo postojanje kao ogroman ples, slavlje, oslobođen si od njega. To je slavlje koje oslobađa, to je ljubav koja oslobađa, to je lepota koja oslobađa - to nije metafizika ili filozofija. Ali ne kažem da treba da baciš svoje knjige - jer ima predivnih knjiga takođe; one su nusprodukti velikih iskustava. Nemoj se izgubiti u njima, ali pročitati nešto od Sekspira ili Kalidase, ili pročitati nešto od Bude ili Atiše, je ući u isti svet lepote na različita vrata. I ma mnogo vrata na Božijem hramu. U stvari, odbacujući svoje knj ige, j e d nostavno ćeš kazati da si još vezan za njih. Mržnja nije ništa drugo do ljubav koja dubi na glavi, ljubav koja radi sirhasan, stoj na glavi. Ljubav i mržnja nisu odvoje ne. one su jedno. U stvari trebali bi da prestanemo da koristimo te dve reči odvojeno, treb a l i bi dCl načinimo jednu reč: ljubavmržnja. Nije čak potrebna ni crtica između njih dve; o n ' S l I j 'dnostavno ista energija kao toplo i hladno, leto i zima, tama i svetlost. Nema potrebe da odbaciš svoje knjige: uživaj u njima! I neill;) POlI' 'il ' d d pr staneš da uživaš u divnom obliku žene, jer i to je takođe božansko. UživClj živol u w i l l i n jegovim dimenzijama. Zašto da ova neprekidna opsesija postane jednodi l11l'nzi()l I . i l n,\, ili ovo ili ono? Zašto ne oba? Zašto živeti u ili/ili? Zašto ne živeti u i/oba? To jl' 1 1 1 0 1 PIISI I l P : živeti u i/oba, a odbaciti življenje u ili/ili. v

v

S. Kjerkegor je napisao knjigu Ili/ili. živeo je ceo svoj život u Ili/ili. Nije mogao da odluči da li da oženi ženu koju je voleo - a voleo ju je strašno; nije mogao da se odluči. To ili/ili je potrajalo tako dugo da je konačno žena odlučila da pođe za nekog drugog. On godinama nije mogao da se odluči. Njegova knjiga je postala čuvena, on sam je postao slavan, i dok je po navici šetao Kopenhagenom, balavci, deca i ljudi bi vikali za njim: "Ili/ili! Ili/ili! Evo ide Ili/ili !" Čak su i deca znala da je običavao da stane na raskršću razmišljajući: "Kuda da idem? Ili/ili - da krenem ovim putem ili onim? Oba puta vode do istog cilja, oba vode do stanice, ali kojim krenuti?" I on bi stajao na raskršćima razmišljajući satima. Ziveo je samo u mišljenju ; bio je zaista metafizičar. Njegov otac je ostavio nasledstvo; imao je dovoljno novca, tako da nije bilo potrebe da radi. Tako ceo dan, po dvadeset četiri časa, on je razmišljao. I kada je podigao poslednji novac iz banke, na putu kući, pao je mrtav. Dobro je uradio - inače bi se našao u nevolji. Osećam da je on sigurno mislio: "Biti ili ne biti? Ili/ili." Jer sada više nije ostalo para. Mora da je doživeo srčani udar između tog ili/ili. To je bio njegov način življenja. Nema potrebe za biranjem. Zašto ne živeti bez biranja? Zašto ne živeti sve što vam život učini dostupnim? Ne budite duhovni i ne budite materijalista, budite oba. Ne budite Zorba i ne budite Buda; budite oba: Zorba i Buda. Uživajte u svemu što Bog izlije po vama. To je moja poruka mojim sanjasinima. Ti, Dejvide Lajt, još nisi moj sanjasin. Ali ako počneš da živiš u totalitetu, prihvatajući sve, dajući svakom momentu ono što mu pripada, poštujući sve, i kad prelepa žena prođe ti si ushićen, to pokazuje da si živ, da još nisi mrtav. Ali to ne mora, u tebi, da bude samo seksualno uzbuđenje - to je vrlo oskudno. To treba da bude nešto više; to može biti i duhovno uzbuđenje takođe. Nisam protiv seksa, ali živeti samo seksualan život je živeti život na minimumu. Zašto ne živeti ceo njegov spektar, od seksa do samadija? Kada zaista lepa žena prođe, ako je uzbuđena samo tvoja seksualnost, onda je živo­ tinja živa ali ti nisi. Ali ako je tvoja duhovnost takođe uskorpešana, onda si živ u svojoj totalnosti. A biti živ u totalnosti je put ka Bogu. Dosta za danas. v

I

I

(

,

•

l

I

•

l I

� I

I I •

,

L

3

I

A D

I

T N A L T A

,

I

,

,

, ,

I ,

, ,

,

,

I I I I , ,

,

I I

,

S

E D A M N A E S T v

e A K R

I

--

,

"

--.?.

� c�

I •

", •

-

> iii"

Prvo pitanje: a nj re e v o p m a m e n o št a z , šo O i en lj Vo

u

tebe?

­ v o sn jo a N . e b se u ja n re e v o p š a im o rv p o k a o m sa će u g o m je je n P re m Prageta, povere ­ e v o p ti a im š e ž o m , e b se u ja n re e v o p š a im o k A i. b te u i d o g o d n ij a stvar treba prvo da se li A . je n ja o st o p u ja n re e v o p ti a im š e ž o m , e d u lj u ja n re e v o p ti a im š re n ja i u m e n e , m o ž e . e ć u g o m a d a ik n e ij n je n re e v o p o g ru d o v k a ik n a d n o , e b se u ja n re ako n e m a š pove ­ re e v o p š a im a d a v a lj o v z o d e n o n O . u n re o k m o m sa u je n re e v o A d ru štvo u n ištava p , u v k cr u je n re e v o p , e lj e it d ro u je n re e v o p ja n re e v o p a m ta rs v n ja u se b e . U č i svim drugim je e b se u je n re e v o p o n v o sn o li A . o n e ič n ra g o e n , a g o B u je n re e v o poverenje u državu, p a sv u s a d n O . a n ž la u s o n z e v a b o , a n ž la ja n re e v o p a g ru d a sv u s a p o tp u n o u n iš te n o . A o n d . ća e cv g o v ra p je n ta e v c a z e n re o k e v ra p š a m e N . e ć e v c o n ič st poverenja sa m o pla je n sa a p o , e b se u ja n re e v o p a im ji o k k e v o č r je , m je il c a s , o n r e m a n D r uštvo to radi u lo a ir st e v in o g o n m o k ta je je o k o v št ru d , a v st p ro d o i is v a z je po d r u š tvo društvo k o ropstvo. e ć n o , ti e id v d re p a g te e ž o m e l'! . k e v o č je n a is v a z e n , e b se u ja Covek koji im a poveren a d a k , a ć se o a d a k ja n re e v o p e ć a Im t. o iv ž v o g je n i it b će a d o b lo S . se kretati sv o ji m p u te m o v o g je n će a d n O i. b se u u n ti is i t e it z n te in n a m ro g o ti a im je n re e v voli, i o n d a će n je govo po , je n re e v o p je o sv a z e sv je u ik z ri a d n a m e r sp i it b će n o I . o n č ti poverenje b it i živo i auten a d a k , e c sr o v o g je n e ć re k o p a d a k o m a s , o rn a v st je a d a k o m a s , a ć li s a m o o n d a kada ose tu rs v ju o k o il b a n ti ra o m ri p a g te e ž o m e N . e n e č a in , av b u lj i u ij c n p o kreće njegovu intelige poverenJa. _

v

<

•

K 'lj I G A

M U D R O S T I

f6

A ovo društvo zavisi od poverenja. Njegova cela građa je od autohipnoze. Cela struk­ tura se zasniva na stvaranju robota i mašina, a ne ljudi. Potrebni su mu ovisni ljudi - to­ liko da im je stalno potrebno da budu tiranisani, toliko mnogo da traže i teže svojim vla­ stitim tiranima, svojim vlastitim Hitlerima, svojim vlastitim Musolinijima, vlastitim Sta­ ljinima, vlastitim Mao Ce Tungovima. Ovu zemlju, ovu divnu zemlju, pretvorili smo u veliki zatvor. Nekoliko ljudi žednih moći, je svelo celo čovečanstvo na rulju. Čoveku je dozvoljeno da živi samo ako pravi kompromise sa svakojakim glupostima. Sada, reći detetu da veruje u Boga je besmislica, krajnja besmislica - ne da Bog ne postoji, već zato što dete još nije osetilo poverenje, želju, čežnju. Ono još nije spremno da krene u potragu za istinom, krajnjom istinom života. Ono još nije dovoljno zrelo da ispituje stvarnost Boga. Taj ljubavni događaj treba da se desi jednog dana, ali to može da se desi samo ako mu poverenje nije nametnuto. Ako je obraćen pre nego što je poverenje poraslo da istražuje i spoznaje, onda će ceo svoj život živeti na lažan način, živeće u obmamo Da, pričaće o Bogu, jer mu je rečeno da Bog postoji. Rečeno mu je autoritativno, i rekli su mu ljudi koji imaju moć u njegovom detinjstvu - njegovi roditelji, sveštenici, na­ stavnici. Rekli su mu ljudi, i moralo je da prihvati; to je bilo pitanje opstanka. Nije moglo da kaže ne roditeljima, jer bez njih ne bi uopšte bilo u stanju da živi. Bilo je previše ri­ skantno reći ne, moralo je da kaže da. Ali njegovo da nije moglo biti istinito. Kako može da bude istinito? Kazalo je da samo kao političko sredstvo, da bi preživelo. Niste ga obratili u religioznu osobu, napravili ste ga diplomatom, načinili ste političara. Sabotirali ste njegov potencijal da izraste u autentično biće. Otrovali ste ga. Uništili ste samu mogućnost njegove inteligencije, jer inteligencija raste kada raste čežnja da se zna. Sada se čežnja nikad neće javiti, jer pre nego što je pitanje obuzelo njegovu dušu, odgovor je bio pribavljen. Pre nego što je bio gladan, hrana je silom ubačena u njegovo biće. Sada, bez gladi, nasilna hrana ne može da se vari; nema gladi da je svari. Zato ljudi žive kao cevi kroz koje život prolazi kao nesvarena hrana. Treba biti jako strpljiv sa decom, veoma oprezan, vrlo svestan da se ne kaže nešto što može kočiti da se javi njihova vlastita inteligencija, ne obraćati ih u Hrišćane, Hinduse i Muslimane. Potrebno je beskrajno strpljenje. Jednog dana se dogodi čudo kada dete počne samo da zapitkuje. Tada takođe, ne snabdevajte ga gotovim odgovorima. Gotovi odgovori nikome ne pomažu, gotovi odgovori su dosadni i glupi. Pomozite mu da postane pametnije. Pre nego da mu date odgovore, •

dovedite ga u situacije i izazove da mu se izoštri inteligencija i da upita dublje - tako da pitanje prodre u njegovo samo jezgro, tako da pitanje postane pitanje života i smrti. Ali to nije dopušteno. Roditelji se vrlo mnogo plaše, društvo se vrlo mnogo plaši: ako se deci dopusti da ostanu slobodna, ko zna? Možda nikada neće doći stadu kome pripadaju njegovi roditelji, možda nikada neće ići u crkvu - katoličku, protestantsku, ovu ili onu. Ko zna šta će se desiti kada ona postanu pametna za sebe? Neće biti pod vašom kontrolom. A ovo društvo ide u dublju i dublju politiku kontrole svakoga, da poseduje svačiju dušu. Zato je prva stvar koju treba da urade da unište poverenje - poverenje deteta u sebe, samopouzdanje. Treba da ga učine nesigurnim i uplašenim. Jednom, kada ono drhti, pod kontrolom je. Ako je sigurno ne može se kontrolisati. Ako je sigurno učvrsti će se, poku­ šaće da radi vlastite stvari. Nikada neće hteti da radi nešto tuđe. Ići će svojim putem, neće ispuniti tuđe želje o nekom putu. Nikada neće biti imitator, nikada neće biti otupela, mr­ tva osoba. Biće tako živo, tako će pulsirati životom, da niko neće moći da ga kontroliše. Uništite njegovo poverenje i kastrirali ste ga. Uzeli ste mu snagu: sada će uvek biti nemoćno i stalno će trebati nekoga da njime dominira, upravlja i komanduje. Sada će biti dobar vojnik, dobar građanin, dobar nacionalista, dobar Hrišćanin, dobar Musliman, do­ bar Hindu. Da, ono će biti sve to, ali neće biti prava individua. Ono neće imati nikakve korene, biće istrgnuto čitavog života. živeće bez korena - a živeti bez korena je živeti u patnj i, to je život u paklu. Kao što je drveću potrebno korenje u zemlji, čovek je isto drvo i potrebni su mu koreni u postojanju ili će živeti veoma neinteligentnim životom. On može uspeti u životu, može postati veoma slavan... Baš pre neki dan sam čitao priču: Srela se tri stara prijatelja, hirurga, na odmoru. Na plaži, sedeći na suncu, počeše da se hvališu. Prvi je rekao: "Naišao sam na čoveka koji je izgubio obe noge u ratu. Stavio sam mu veštačke noge, i to je bilo čudo. Sada je postao jedan d najvećih trkača na svetu! Ima sve šanse da na predstojećim Olimpijskim igrama pobedi." Drugi reče: "Nije to ništa. Naišao sam na ženu koja je pala sa tridesetospratnice: lice joj je bilo sasvim zgnječeno. Uradio sam veliki posao u plastičnoj hirurgiji. Sad pre neki dan saznao sam iz novina da je postala svetska kraljica lepote." Treći je bio skroman čovek. Obojica se okretoše prema njemu i upitaše: "Sta si ti radio u poslednje vreme? Sta ima novo?" Čovek reče: "Ne mnogo - i štaviše, nije mi dopušteno da govorim bilo šta o tome." v

v

,

I< IJ J I G A

M U D R O S T I

�

t8

Kolege postadoše jako radoznale. Rekoše: "Ali mi smo prijatelji, možemo da čuvamo tvoju tajnu. Ne treba da brineš, to neće procuriti napolje." Tako on reče: "U redu, ako vi tako kažete, ako obećavate. Donet mi je čovek: ostao je bez glave u automobilskoj nesreći. Nisam znao šta da radim. Odjurio sam u moju baštu, samo da razmislim šta ću, i iznenada sam naišao na kUpus. Ne pronašavši ništa drugo, transplatirao sam kupus na mestu gde je bila glava. I znate šta? Taj čovek je postao pred­ sednik vlade Indije." Možete uništiti dete, ipak ono može postati predsednik vlade Indije. Nema inheren­ tne nemogućnosti da se postane uspešan bez inteligencije. U stvari mnogo je teže postati uspešan sa inteligencijom, jer inteligentna osoba je inventivna. Ona je uvek ispred svog vremena; potrebno je vreme da se razume. Neinteligentnu osobu je lako razumeti. Ona se uklapa u gelštat društva, društvo ima vrednosti i kriterijume da je oceni. Ali društvu su potrebne godine da proceni genija. Ne kažem da osoba koja nema inteligenciju ne može postati uspešna, ne može po­ stati slavna - ali ipak će ostati lažna. I to je jadno: možete postati slavni, ali ako ste lažni živite u bedi. Ne znate kako blagosloven život kaplje po vama, nikada nećete znati. Ne­ mate dovoljno inteligencije da znate. Nikada nećete videti lepotu postojanja, jer nemate osetljivost da je spoznate. Nikada nećete videti pravo pravcato čudo koje vas okružuje, koje se ukršta sa vašim putem, na milione načina svakoga dana. Nikada to nećete videti, jer da bi to videli potreban vam je ogroman kapacitet da razumete, osetite, budete. Ovo društvo je društvo okrenuto moći. Ovo društvo je još uvek krajnje primitivno, krajnje varvarsko. Nekolicina ljudi - političara, sveštenika, profesora - nekolicina ljudi vlada milionima. I ovo društvo juri takvim putem da ni jednom detetu nije dopušteno da ima inteligenciju. To je puki slučaj da ponekad Buda dođe na zemlju - puki slučaj. Nekako, vrlo retko, osoba pobegne iz vlasti društva. Retko osoba ostane a da je druš­ tvo ne zatruje. To mora biti zbog neke omaške, neke greške društva. Inače društvo uspeva u uništavanju vaših korena, uništavanju vašeg poverenja u sebe. A kada se to jednom uradi, nećete nikada biti u stanju da se uzdate u bilo koga. Jednom kada niste sposobni da volite sebe, nikada nećete biti u stanju da volite bilo koga. To je jedna apsolutna istina, nema izuzetaka od nje. Možete voleti druge samo ako ste sposobni da volite sebe. Ali društvo zabranjuje ljubav prema sebi. Kaže da je to sebično, kaž . cla je to narci­ soidno. Da, ljubav prema sebi može postati narcisoidna, ali nije nužno takva. Može postati

narcisoidna ako nikada ne ode dalje od sebe, može postati vrsta sebičnosti ako se ogra­ niči na sebe. Inače ljubav prema sebi je začetak svih drugih ljubavi. Kod osobe koja voli sebe pre ili kasnije ljubav počne da se preliva. Osoba koja se uzda u sebe ne može a da se ne uzda u nekoga, čak i u one koji će da je prevare, čak i u one koji su je već prevarili. Da, ona čak ne može da bude bez poverenja, jer sada ona zna da je poverenje mnogo vrednije nego bilo šta drugo. Možete da varate osobu - ali u čemu je možete varati? Možete joj uzeti nešto novca ili nešto drugo. Ali čovek koji zna lepotu poverenja neće biti ometen tim malim stvarima. I dalje će vas voleti, i dalje će imati poverenja. A onda se dešava čudo: ako čovek zaista . . . Ima poverenja u vas, nemog uce ga Je varati, gotovo nemoguce. To se, takođe, dešava skoro svaki dan u vašem životu. Kada god imate poverenja u neku osobu za nju postaje nemoguće da vas vara, da vas prevari. Sedeći na peronu žele­ zničke stanice, ne poznajete osobu koja sedi pored vas - stranac, potpuni stranac - i vi mu kažete: "Samo pripazite na moj prtljag, treba da idem da kupim kartu. Molim vas samo pripazite na prtljag." I odete. Imali ste poverenja u potpunog stranca. Ali gotovo se nikad ne desi da vas stranac prevari. Mogao je da vas prevari da niste imali poverenja. Poverenje ima nečeg magičnog u sebi. Kako može da vas prevari kada ste mu ukazali poverenje? Kako može da padne tako nisko? Nikada neće moći da oprosti sebi ako vas prevan. Ljudska svest ima bitnu osobinu da ukazuje poverenje i da joj se veruje. Svako voli da mu se veruje, to je poštovanje od strane druge osobe; a kada iskazujete poverenje strancu to je onda još više. Nema razloga da imate poverenja, a ipak ukazujete poverenje. Podižete čoveka na tako visok piedestal, cenite ga tako mnogo, da je za njega gotovo ne­ moguće da padne sa tako velike visine. I ako padne, nikada neće moći da oprosti sebi, moraće da nosi breme krivice celog svog života. Covek koji se uzda u sebe sazna je lepotu toga - sazna je da što ima više poverenja, više cveta; više je u stanju opuštenosti i relaksacije, više je miran i vedar, više je spokojan, staložen i tih. I to je tako lepo kada počnete da stičete sve više i više poverenja u ljude, jer što se više uzdate, više se produbljuje spokojnost, staloženost ide dublje i dublje, sve do same su štine vašeg bića. I što je veće poverenje više se dižete u visinu. Covek koji može da l l kaže poverenje, pre ili kasnij e spozna je logiku ukazivanja poverenja. I jednog dana on l primo ran da pokuš a da ukaže poverenje nepoz natom . ,

.

,

•

v

v

.

K Nj I G A M U D R O S T I �

;0

Tek kada možete imati poverenje u nepoznato možete imati poverenja u majstora, nikada pre toga, jer majstor ne predstavlja ništa drugo do nepoznato. On predstavlja ne­ obeleženo, predstavlja neizmerno, neograničeno. Predstavlja okeansko, predstavlja div­ lje, predstavlja Boga. Prageta, kažeš: "Zašto nemam poverenja?" To je jednostavno: nemaš poverenja u sebe. Počni da se uzdaš u sebe - to je osnovna lekcija, prva lekcija. Počni da voliš sebe. Ako ne voliš sebe, ko će drugi da te voli? Ali upamti, ako samo voliš sebe, tvoja ljubav će biti jako siromašna. Veliki jevrejski mistik, Hajle!, je rekao: "Ako nisi za sebe, ko će drugi biti za tebe?" Takođe: "Ako si samo za sebe, kakvo značenje može tvoj život ikada imati?" - strahovito važno tvrđenje. Upamti: voli sebe, jer ako ne voliš sebe niko drugi nikad neće biti u stanju da te voli. Ne možeš voleti osobu koja mrzi sebe. A na ovoj nesrećnoj zemlji, gotovo svako mrzi sebe, svako osuđuje sebe. Kako možeš voleti osobu koja osuđuje sebe? Ona ti neće verovati. Ona ne može da voli sebe - kako ti smeš da se usudiš? Ona ne može da voli sebe - kako ti možeš da je voliš? Ona će sumnjati da je u pitanju neka igra, neki trik, neka fantazija. Sumnjaće da pokušavaš da je obmaneš u ime ljubavi. Biće jako oprezna, pripravna, i njena sumnja će zatrovati tvoje biće . Ako voliš osobu koja mrzi sebe, pokušavaš da uništiš njen koncept o sebi. A niko ne odbacuje lako svoj koncept o sebi; to je njen identitet. Sukobiće se sa tobom, dokazaće ti da je ona u pravu, a da ti grešiš. To se dešava u svakoj ljubavnoj vezi - dozvolite mi da nazovem to svakom takozva­ nom ljubavnom vezom. To se dešava između svakog muža i žene, svakog dragog i voljene, svakog muškarca i svake žene. Kako možeš da uništiš koncept neke osobe o sebi? To je njen identitet, njen ego, tako ona zna sebe. Ako ti to odstraniš ona neće znati ko je. To je previše riskantno; ona ne može odbaciti svoj koncept tako lako. Ona će ti dokazati da nije zaslužila da živi, nju možeš samo mrzeti. A isti je slučaj i sa tobom. Ti takođe mrziš sebe; ne možeš da dozvoliš nikome da te voli. Kad god neko dođe sa energijom ljubavi do tebe, ti se skupiš, želiš da pobegneš, pla­ šiš se. jako dobro znaš da nisi vredan ljubavi, znaš da samo na površini izgledaš tako dobro, tako lepo; duboko unutra si ružan. I ako dozvoliš toj osobi da te voli, pre ili kasnije - a to će pre biti pre nego kasnije - ona će doznati ko si ti u stvarnosti . Koliko dugo ćeš moći da se pretvaraš sa osobom sa kojom treba da živiš II ljubavi? Možeš da se pretvaraš na pijaci, Lajon klubu ili Rotari klubu - osmesi, sve osmesi. Možeš divno da glumiš i igraš ulogu. Ali ako živiš sa ženom ili mužem dvadeset četiri sata dnevno,

onda je iscrpljujuće da se smešiš, smešiš i smešiš. Onda te osmeh iscrpljuje, jer je lažan. To je samo jedna vežba za usne, a usne se zamore. Kako možeš da nastaviš da budeš sladak? Tvoja gorčina će izbiti na površinu. Stoga u vreme kada se završava medeni mesec, sve je gotovo. Oboje ste saznali međusobnu stvarnost, oboje ste saznali međusobna foliranja, oboje ste saznali međusobne neistine. Čovek se boji da bude intiman. Biti intiman znači staviti na stranu ulogu. A vi znate ko ste: bezvredni, samo đubre. To je ono što vam je bilo rečeno od samog početka. Vaši roditelji, vaši učitelji, vaši sveštenici, vaši političari, svi su vam govorili da ste đubre, bez­ vredni. Niko vas nikad nije prihvatio. Niko vam nije dao osećaj da ste voljeni i poštovani, da ste potrebni - da ćete nedostajati ovom životu, da bez vas život neće biti isti, da će bez vas tu biti praznina. Bez vas ovaj će univerzum izgubiti nešto poezije, nešto lepote, pesma će nedostajati, note će nedostajati, tu će biti pukotina - niko vam to nije rekao. I to je moj posao ovde: da uništim ono što je stvoreno u vama o sebi, da uništim sva neodobravanja koja su vam bila naturena, da ih odnesem od vas i da vam dam osećanje da ste voljeni i poštovani, da vas život voli. Bog vas je stvorio zato što vas je voleo. Voleo vas je toliko mnogo da nije mogao da odoli iskušenju da vas stvori. Kada slikar slika, on slika zato što voli. Vincent van Gogh je neprestano slikao sunce celog svog života, tako mnogo je voleo sunce. U stvari zbog sunca je poludeo. jednu go­ dinu je neprestano stajao i slikao pod vrelim suncem. Ceo njegov život se okretao oko sunca. I onog dana kada je zadovoljno slikao sliku koju je oduvek voleo da slika - i da bi slikao tu sliku slikao je mnoge druge, ali nije bio zadovoljan sa njima - onog dana kada je bio zadovoljan, onog dana kada je mogao da kaže: "Da, ovo je ono što sam hteo da na­ slikam", počinio je samoubistvo, jer, rekao je: "Moj posao je završen. U radio sam stvar zbog koje sam došao. Moja sudbina je ispunjena, sada je besmisleno živeti." Ceo njegov život je posvećenost određenom slikanju? Mora da je bio ludo zaljubljen u sunce. Gledao je u sunce tako dugo da je to uništilo njegove oči, njegovo viđenje, to ga je dovelo do ludila. Kada pesnik iskomponuje pesmu, to je zato što je voli. Bog je naslikao vas, otpevao vas, otplesao. Bog vas voli! Ako u reči Bog ne vidite nikakvo značenje, ne brinite; nazovite to Postojanjem, nazovite to Celinom svega. Postojanje vas voli, inače ne bi bili ovde. Opustite se u svom biću, Celina vas neguje. Zato Celina nastavlja da diše u vama, pulsira u vama. jednom kada počnete da osećate taj strahoviti respekt, ljubav i poverenje Celine u vas, počećete da dobijate korene u svom biću. lmaćete poverenja u sebe. A samo tada možete imati poverenja u mene. Samo tada se možete uzdati u svoje prijatelje, sv