Đilas, Milovan, Tamnica i Ideja, Kolašinska Liga Za Ljudska Prava, 1984

Народна 6нliлиотека

-.-:-

11

Cpliиje

4,ti.(v3

..,!Ј.~............. --о·-·--

Milovan Dilas

Tamnica i ideja

LONDON 1984

Copyright ©

Ьу

Milovan Djilas

Sva prava su zadriana. Nijedan deo ove puЬ/ikacije ne sme bez prethodnog odobrenja nosioca izdavai:kog prava. All rights reserved. No part of this puЬ!ication may Ье reproduced, stored in а retrieval system, or transmitted, in any form or Ьу any means, electronic, mecltanical, pltotocopying, recording or otlterwise, witltout tlte prior permission of tlte copyright owner. Ьiti prestampan

Izdavac: Kolasinska liga za ljudska prava с/о 16 Cumber·land Road Kew Surrey TW9 ЗНQ PuЬ!islted Ьу:

Kolasin Human Rights League 16 Cumberland Road Kew Surrey TW9 ЗНQ с/о

Priпted in Great Britain Ьу WhitstaЬle Litho Ltd., W!JitstaЬie,

Kent

POSVECENO SINUALEKSI

"""

_________

1 riput sam u Zivotu Ьiо slobodan - veoma blizu nepostojecoj, neostvarivoj apsolutnoj slobodi: dvared u zatvoru, а jedared u ratu. Mo:Ze neko primetiti: svaki put u izuzetnim, mucnim i opasnim, smrtno opasnim, prilikama. Ali niie bas tako. Nego sam se apsolutnoi slobodi naiЬliZe primakao u pomenutim prilikama Ьа5 zbog toga sto sam u njima. u tim prilikama, najdublje, najpostojanije verovao. Okolnosti su besumnje doprinele da vera predje granicu zivota i smrti - da se ја dovinem slobode. Ali to ne Ьi Ьilo mogucno da vera vec nije u meni postojala kao potencijalno neslomiva - kao јаса od svih divota zivota. Oni koji nisu imali takvu veru padali su, i padaju - spasavajuci neponovljivi i predivni, goli zivot - u ropsku pokornost. Jer do vere, do ideje - do vere-ideje, ne dolazi se lako i prekonoe, makar se i neke njene komponente nasledjivale. Vera-ideja se stice kroz stra5nu borbu izmedju duznosti i ljubavi, izmedju savesti i naslade - ona mora postati jedina ljubav i vrhunska naslada da Ьi postala i sloboda. Ali neka niko ne pomisli da је u tom mom osecanju, u tom mom saznanju slobode bila presudna cvrstina, а ne sadrzina, verovanja, odnosno sama ideja. Jer se cvrsto ne moze verovati u koju bilo ideju, nego samo u onu koja se u svesti spoji sa sudblnom - s neizbeznim, najzivotnijim tokovima zivota. Ali kako znati - koja, kakva се se ideja spojiti s neizbeznim, naj:Zivotnijim tokovima i tako postati nepokorljiva, ako ne i pobednicka? 1 koji i ciji su to tokovi? Na to nema pouzdanog odgovora. Mi to ne znamo, kao sto ne znamo ni staje i radi cega

т

7

је Zivot, pogotovu zivot ljиdski. Kanda se i tu, и tоте, jednoт, и najпedokиcivijeт, od krugova ljиdske Pucina zivota је neistraziva i nedogledna. Bas zbog vredno sтelo se zари titi и рисinи zivota. N aslada је и

vrtiтo и sиdblne. toga је i stтeтlje­

njи k nedostiZnoт - и ~orbl, ~ ne и pobedi. J~dini, kolП:o­ -toliko poиzdani koтpas Jeste: cvrsto, nepokoleb1vo verovat1 и svoje иverenje, vezati svojи sиdblnи za one snage koje sи se saznanjeт dovinиle do пeophodnosti prosirenja иslova egzistencije _ do novog kruga slobode. Dakle, spoj тisticnog i racionalnog. Nek Ьиdе! Nisи li vera, verovanje, ideja, sатiт tim sto sи neotklonjivo, najljиdskije ljиdsko svojstvo, istovreтeno i najtajanstvenija, nedokи~iv~ тis.terija? Zar nij~. ne.~oguc, neplodaп i иbltacatl,. svak1 ljиdski P?S~pak koJl n~~e иnapred osтisljen, izveden 1Z тnogostruke, 1Z z1ve realnosti. Nego, nije 1i i pre;i~~ apst~aktnog ~azтi.slj~?j~ -:- nis~ ~i opisi dozivljaja, nisи 11 z1votna 1skиstva 1 zaштlJlVlJa 1 роисшја?

NAJPRE: MUKE ZA SLOBODU, DOSLUCIVANJE SLOBODE Те посi krajeт aprila 1933. godine, odveli sи те - posle ponocnog ~lacenja ро tabaniтa volиjskoт ziloт и kancelariji Vиjkovica, sefa Cetvrtog (antikoтиnis~ickog) ~dseka Opst: policije Uprave grada Beograda - od~el1, o~~kll ~и те a~ent1 i gurnиli и celijи, k~o .?а se оt:е~~Ји sиv~snog .1 zaт~cno~ breтena. Sapatnik iz cellJe, prenezш 1 naglo 1slabeli plavuskastl Slovenac, proplakao је, Ьl~zeci. тi n~kvasen~т таrатiсот tabane boloviтa raspomamljene 1 bolov1тa otkшиte od ostalog tela. 1 meni sи potekle sиze - od poniZenja i gordosti, od radosti: odoleo sam neodoljiviт- strasnijiт и slиcenjи, nego и realnosti - mиkama, а nisam izdao svoje drugove. Znane, voljene drиgove - опi sи ~i ~Ш ~а pameti, а ~е i~eja. l~ti~a, niko me nije пi silio na 1zdajи 1deje, па odncan)e od 1de]e. Policajce jedva ako odricaпje o~.ideje za?-iт~, i to ~ek pos:o se izdajи drugovi, tek posto.s: ot~riJe_orgaш~aC1Ja. l~eJa sи m.1. ~а nшkama, postali drиgov1, 1de]a se шkarшrala и ПЈ1mа. Ра 1 v1se

8

od toga: ја sam se inkarnirao и njima. Ја sam se, odolevsi, а da toga nisam пi Ьiо svestan - preobrazio и drugove-idejи, orgaпizacijи-idejи i time postao пesalomljiv. Tek kad se koпkre­ tizиje, tek kad se materijalizиje и venlim zпanim saborcima i и svojoj organizaciji, svojoj drzavi ili partiji -- ideja i postaje neипistiva.

Bilo је to na mansardi. Pod nama i oko nas је spokojno spavao Beograd i и njemи voljeпa, neprezaljena devojka. Ali grada kao da nije ni Ьilo - iscezao је negde и obezlicenim prostranstvima. А devojka - devojka se preobrazila и pazljivog gledaoca pred kojim se gordim, pred kojim sam stekao jos јеdап, najиzviseniji i najnepostiZniji, razlog njene ljиbavi: postajao sam gospodar stvarnog, spoljnjeg sveta samim tim sto on za mene, иkoliko је postojao, vise nije Ьiо i nesto svoje, neotudjeno. Ја se tada- и celiji, posle mиcenja- nisam secao da me је i rnajka, и detinjstvи, precesto, siЬala nоси, иspavanog, jer те nije nюgla prekodan ићvatiti da me kazni zbog nevaljalstava i pasjalиka, а na konak sam se morao dosиljati: vaтpiri iz grobalja, vestice i zdиhaCi iz tmina, djavoli iz klisиriпa, vukovi iz kljestiпa, guje iz sipraga i odsvukиd zli ljиdi bili sи strasniji od majcinЉ siЬa. Prernorenog od иpasanja stoke i igre i kavgi s decom, rnene iz teskog, iz kratkonocnog letпjeg decjeg sna и prvi mah nisи bиdile majcine siЬe ро ogoleloт telи: majCiпe kletve i majCine siЬe sи, и prvi mah, иpadale и san Ш izmicale iz njega. А rnajka, majka је bila tvrdog morala, licnost od reCi: Ьila se zaklela, prekodan, da си јој platiti za svoje nevaljalstine. SiЬajиCi me, ona је navaljivala: Reci, da neces nikad vise! - А ја bas to nisam mogao da izиstim. 1 zvizdиci siЬe i moje jaиkanje sи se nastavljali, sve dok se ne Ьi istutnjio gnev majcin, sve dok и шајсi ne Ьi prevladali zaljenje i briga. Zaspivao sат naglo posle tiћ majCinЉ siЬa - ипesrecen zaпavek sto те majka, sto rhe niko ne voli i sto, zlocest, ljиbav пе иmem ni da zaslиzirп .. .1 te noci posle mисепја posle tri-cetiri noCi iskidane nesanicaтa и ocekivanjи mиcenja - zaspao sат, ali tvrdo i samozadovoljno, rиkи skvrcenill lanciшa i dиse obogacene. Nije те razdirala, пiје me gonila и осај, ni mr:Znja prema mиCiteljima vise sam Љ prezirao, ра i sazaljevao, zbog 9

njihovog sramotnog i ropskog zanimanja. Sveg me ispunjavala, sveg me napinjala ljubav za svoj svet - svoje drugove, svoju organizaciju: zasluzio sam, odbranio sam njihovo poverenje u mene, stao najzad na put bratstva i slobode. Та noe, noe mucenja, Ьila је poeetna, ali nezamenjiva u postavljanju pitanja: kako i zasto se postaje izdajnik? А odgovor na to pitaцje mogao sam formulisati tek mnogo kasnije, s obogacivanjem svojih iskustava i saznanja. lzdajnik se ne postaje u mucenju, nego - u neuparedivo najvecem broju slucajeva- pre mucenja. Prelomni trenutak ka izdaji nastaje, najcesce, vec u onim osamucujucim i bezrazloznim pocetnim samaranjima, pretnjama i maltretiranjima kojima policajci omeksavaju i prepariraju krivca vec pri stupanju u zatvor - odnosno "ubedjivanjima" kojima politicki vodji "ispiraju mozgove" svojih koleЬljivih nezadovoljnika. Ali mnozina pripremaju sebe za izdaju - za slucaj mucenja vec i pre llapsenja, na slobodi: buduci izdajnik se ponajpre prepoznaje ро naizgled nenametljivoj, lukavoj radoznalosti, kao sto se provokator ponajpre otkriva odsustvom interesovanja, odnosno prividnim interesovanjem, za teoriju. Buduci izdajnik, za razliku od delatnog provokatora, revno buba teoretske apstrakcije - kao da u torne traZi spasenje od pomisli na rnucenje i od prividjanja muka, od strasne mucenicke stvarnosti koja ga ocekuje. Ali i buduci izdajnik i delatni provokator neobuzdano, bezumno vole zivot - svakakva uzivanja, sigurnost i toplinu. Ко lloce da se bori, da se zrtvuje za ideju- da bude ideja da Ьi zagospodario zivotorn, mora se cuvati zivota, ne sme se dvourniti izmedju zivota i ideje - sem kad se radi о promicanju ideje. Jer zivot је sam ро seЬi izdaja i zaЬluda - navodi na izdaju i zaЬludu. Jer izdaja је ideje i sebe i suboraca ako se covek dokraja preda zivotu, jer zaЬluda је ako se Zivot sllvati i prillvati kao jedina, kao najvisa vrednost, kao opravdanje neetickog, malodusnog ponasanja. Jer ideja, zivot za ideju, zivljenje idejorn jeste najuzvisenija, neprolazna vrednost Zivota. То i jeste zivot u svom preciscenorn vidu - dиll, nadallnиce zivota. Slablc, izdajпik, vise је svojstvo, nego stanje: zatvor, muciliste i mucenje, izdajпici i slaЬiCi nose u seЬi pre nego sи i dospeli na strasni ispit. 1 kao sto se moze pretpostaviti, nabubana ideja niti raskrcu10

је stvarnost, niti spasava od izdaje i klonuca. Samo ideja koja је

komponenta prakse i komponenta licnosti, ideja-realnost i

id~ja-licnost- samo takva totalna ideja odoleva iskusenjima i

oSlgurava borcu da nadZivi svoju smrt: pobedjиju vernici, а ne sиmnjala i oklevala. Skeptici sи prijatni u salonima, ali pogubni za istoriju, za zivot nacija. Takav borac s takvom idejom ne treba, nema razloga, da se boji ni tamnice, ni mucenja, ра ni smrti - prezivece i zivece u saborcima, и zivoj ideji. Ali Ьiсе samopouzdaillji i Iakse се podneti mиke ako bude иnapred znao jos neke, glavne, "slabosti" mucenja i mиcitelja: 1. Nema muka koje mиcitelji mogu izmisliti, а da ih mucenik predan ideji i resen na smrt, ne moze podneti. Mиcitelji mahom i ne raspola:iu velikom, pronalazackom mastom u izmisljanju mиka. Oni ponajcesce, jer to је ponajlakSe, idu иllodanim stazama i koriste isprobane, nasledjene i svoje, naCine mиcenja. 1 sluze se, takodje, isprobanim, pripremljenim orudjima: volujskim zilama, pendrecima, kesicama s peskorn, iglama, ricinusom, strujama i slicnim. Desava se dodиse - pogotovu tamo gde mucenja nisи u redovnoj, dr:iavnoj praksi - da se policajci sluze, mallom и besu i llitnji, i orudjima koja su im nadollvat- olovkama (medjи prstima), fijokama (u koje zatvaraju sake), stolicama (kojima gruvajи иllapsenika), а najcesce svojim sakama kao najneposrednijim, najisprobanijim i najkomotnijim sredstvom. 2. Mucenika zastrasиje i izbezumljиje mast.a vise nego samo mиcenje, kad do ovoga vec dodje. Zbog toga zatvorenik treba da nastoji svim silarna- avaj, te sile su precesto slablje od njegove maste, и kojoj se skriva nagon za zivotom - da se ne иZivljava ипарrеd ni u mucenje, ni u pojedine muke. Suzblti sasvim divljanje maste пiје mogucno. Ali ako mucenika poslиzi sreca - odnosno ako policija ne bude imala dovoljno celija - ра ga smeste zajedno s drugim zatvorenicima, to mu pruza mogucnost da и pricanju i pricama i и dokonim igrama skracиje vreme а time i skracиje divljanje maste. Ali ako је sam, u celiji, o;da mucenik treba odmall, neodlozno, da skracuje svoje vreme kako god moze - Ciscenjem celije, brigom о svojoj lligijeni i slicnim. Jer vreme је nepopravljivi, zakleti neprijatelj zatvorenika. I 11

mada vreme u celiji - bez knjiga, bez hartije i pera, bez icega svoga - protice relativno brze, nego u skupnoj zatvorskoj prostoriji, ono је dosadnije, ono је uЬitacnije svojom jednolicnoscu. UoCi nшcenja i u mucenju vreme, vreme bez dogadjanja, raspaljuje mastu i pojacava mucna uzivljavanja u "nesnosnim" mukama. Zbog toga se treba odmah, neodlozno uciti suzЬijanju maste, zavaravanju i gospodarenju mastom: cim pocne masteno uzivljavanje u muke - treba skrenuti svoju misao na nesto drugo, na sta Ьilo drugo. То nije lako, naroCito u pocetku, neuveZЬanom zatvoreнiku. Alije izvodljivo: cim se javi uzivljavanje, nateraj sebe - svoje misljenje, da misli nesto drugo. I tako neprestaнo, uporno, svaki put: muCi svoj um - da on ne Ьi muCio tebe. I um се se, najzad, pokoriti - on nije odvojen od volje, od licnosti, iako је bezmeran i neobuzdan u svojim mozganjima. Jer bas zbog toga sto је takav - bezmeran i neobuzdan - um је neogranicen i nesputan u izboru tema. А i u najtezim, nezamislivo nepovoljnim okolnostima - kad su sputaнe i noge i ruke, kad do zatvorenika dopiru ро svu noc jedino krikovi muceнika i psovke strazara - zatvorenik moze da skrece svoju mastu, svoj um, koncentracijom na konkretнosti, na tacke na plafonu Ш na dovratnicima - posmatranjem uporнim i ukoceпim, sve dok mu okolne koпkretnosti, okolпe tacke пе nestanu. То је tesko i mucno, ali smiruje i okrepljuje i rrюgucno ga је do iscrpljenosti poнavljati. А нikad,

ni u jednom trenutku, ne treba smetati s uma ideju. Trebaje stalno prizivati, stalнo Ьiti s нјоm. Ona nikad ne izнeverava, ona nikad ne malakse - ako se s njom i u njoj traje i misli. Ona za vernost нagradjuje hiljadustrukom vernoscu, ona је veza s predcima i istorijom, ona је jedino pouzdanje, jedina pouzdana buducnost. Zivljenje, pacenje njome i radi nje jeste neprekidiva veza s vremenom i prostorom, s vecnoscu i beskrajem. Ona је ona velicanstvena sveljudskost i svenarodnost u kojoj i kojom licnost pretrajava i svojom smrcu se obesmrcuje. З.

Muke, ра i pojedinacna mucenja, imaju granice trajanja, nase telo ima granice podnosenja. Kada mucenje dosegne tu granicu telo i duh se brane nesvescu. Stavise, u treнucima nesvestice muke postaju i slatke, pretapaju se u naj-

odnosrю

12

suptilniju, najspiritualniju нasladu. Time poCinje i pobeda nad nшCiteljima i mukama. ~· ~~ treba se -.а i uzaludno је - bojati smrti na mucenju.

P~llcaJCI su opre~?I, uveZЬani mucitelji, а i sadisti su medju

n]lma mnogo redJI, nego sto se to misli - pogotovu nego sto misle protivнici vlasti i potencijalni politicki krivci. Surovost zestina i poduzimlji.vost su kod policajaca komponenta profesij~ -. kornponenta koJa vremenom postaje i navika, deo licnosti. All ta komponenta ne obuzima licnost u tolikoj meri da Ьi se ona predala uЬilackim cudima i bezumnoj samovolji. То se pogotovu odnosi na politicku policiju i njene sluzbenike u dikta· torskirn rezimima, jer njih tamo kontroliSu politicki sefovi а i sa~~-njihov~ .~oliticki d~sciplinovana i uigrana organiza~ija. Pollticke policiJe, ро praVIlu, ne uЬijaju, а niti muce - ako im nije naredjeno, ako to ne spada u politicki kurs diktatora i oligarhije. Policajci, pogotovu politicki policajci, ро pravilu su iнteligentni, iskusni i odmereni - inteligentni, iskusni i odmereni i u muceнju - sem kad im је naredjeno, ili kad su ovlasceni, da se ponasaju suprotno tim svojstvima. Oni ne mogu, ne smeju, drukciji da budu - Ьiraju ih politicari za obavljanje najosetljivijih i najvaznijih, politickЉ poslova. Samo p~korn sl~~ajnosc~ moze se dogoditi da krivac podlegne muce~~""?J~u, ako rllje n~r~d]erю da se s njim postupa ne pazeci na njegov "'~,,Z.ll,~t: а od slucaJa, od slucajнe pogiЬije, niko nikad nigde nije mogao Ьiti uscuvan. Zb~g.:og~ se n~. treba bojati ni od sadista-policajaca, premd~ pollciJe ш u n]Ima ne oskudevaju i rado se njima sluze. U~stinu su sadisti-policajci manje opasni, nego policajci-nesadi-

stl. Sadisti su strasni, ali нeefikasni. Jer sadisti, mahom razmetljivi slaЬiCi, sluze za ono za sta jediнo mogu da sluze: za ~astr~siva~je i izb.ezumlj.i':'anje. Jer policije, odnosno policijski se~ov1, s.ad1s~e kor1ste, all1h strogo kontroliSu da ne Ьi kompromitovall svo]lrn bezumnostima i нeodmerenostima vlast i vladajucu politiku i izazivali suvisne komplikacije s javnoscu s rodЬinom i prijateljima krivca. Ра i u slucajevima retktm ratnirn i revolucionarnim, kad је krivac vec unapred bez suda' osudjen na smrt, policajci izbegavaju da krivac umr~ na muka: rna. Ne zbog toga sto Ьi ga zalili, nego sto је propisirna i praksorn predvidjen naCin uzimanja ljudskog zivota - strelja13

njem, vesanjem ili nekim drugim naCinom - sto је иzimanje ljиdskog Zivota takav ritual kojim se dzelati obezlicиjи, koji s dzelata skida greh i рrеЬасије ga na driavu, na vlast i politicare kao na "vise", "neиmitne" sile. No nezaziranje od smrti, prevladavanje straha od smrti na mисеnји i и tamnicama ima i druge, prakticne i spiritualne, metafizicke prednosti: to olaksava podnosenje mиka i иcvrscиje иverenje и njihovu prolaznost, to иzdiZe nшcenika na visinи ideje, poistovecиje mиcenika s idejom - s cistotom, s bezgresnoscи i besmrtnoscи ideje.

ZATIM: SMRTNO HRVANJE ZA SLOBODU, SUMNJANJE И IDEOLOGIJU КАО SLOBODU Usred najstrasnije Ьitke jиgoslovenskog revolиcionarnog rata, и јиnи 1943. godine na Sиtjesci, и sиmskim vlaznim nocima, s grupicom izrazЬijene vojske - и meni sи, mimo moje volje, ozivljavale nasledjene vizije i atavisticka shvatanja. Nemci i Italijani sи divizijama zatvorili klisure i zaposeli vrhove. Planinske i kaznene jedinice, s policijskim psima i planinarima, koji sи vec pre rata- zlи се trebati- istraZili pиtljage, иdoline i vrhove, pretraZivali sи sиme, gazili dиz brzaka da и nekom zapeckи ili pod zilama ziv stvor ne pretekne. Gruvaпje topova i treska granata sи bili zamиkli. Svud okolo sи praskale rucne bombe, stektali mitraljezi i razglegali se pиscani pиcnji Nemci i ltalijani sи иЬijali nase ranjenike, resetali nase bolnicare i nedиzne, zapanjene begunce iz okolnih sela. Pitao sam se: Sta је rat, kakva је to sila, nadljиdska и ljиdima, dovela nemacke doktore i italijanske pevace и crnogorska i bosanska Ьеsриса- da istreЫjиjи cobane i studente?- 1 mada mije nas otpor, nase ratovaпje, Ьilo i opravdano i shvatljivo- pitao sam se takodje: А sta наs, pobиnjenicke snage naseg naroda, goni na otpor, и neravne Ьitke i bezmerna, bezumna pиstosenja? Prezalogajivalo se, pridremljivalo se i razmisljalo se s lesevima i pogiЬijama - иsred ljиdske kasapnice od koje niko nije Ьiо post.edjeн, iz koje је samo slиcaj mogao ponekog da spase. Prekoracii smo granicи smrti, иsli и smrt kao и neizbeznost. 14

Trajalo se sa smrcи, и smrti. Da, nije vec bilo ni mrznje- one mrznje иtemeljene i podjarivane ideoloskim postavkama i dobrovoljnim dиznostima. NeminoVIlost, nedokuciva i neizbezna. Za razlikи od na5ih neprijatelja kojima sи иpravljali mehanizmi ideologije i soldateske - mi smo branili gole, licne zivote i borili se za postojanje svog naroda kao sиbjekta medjи narodima. Ва5 zbog toga - zbog tog prekoracenja granice smrti, zbog te resenosti na smrt za lik, za sиdbinи svog naroda - mi smo bili slobodni: slobodniji, ра i hrabriji i predиzimljiviji, od naSih neprijatelja. U tim danima, и najsmrtnijim trenиcima, nisam sиmnjao ni и jednи postavkи svoje ideologije marksizma-lenjinizma. Ideologija mije stajala и svesti cvrsto, kao i klisиrine cije vrhove је zaposeo neprijatelj, bиdno motreci na svaki znak zivota и sиmama. Ali mimo nje, ра i nasиprot njoj, javljale sи se noveili moZda stare, iskonske - pomisli i sиmnje: sta је rat, zbog cega ljиdi ratujи, ima li kraja, doglednog, ratovima? Те pomisli i sиmnje sи иstvari i bile istinske ideje - ideje koje izнicи iz postojanja, iz hrvanja na zivot i smrt, iz iskиstava proslosti i saнjarija о bиdиcnosti ... Pa i sama ideologija, marksizam-lenjinizam, doЬijala је s tim novim, egzistencijalno-nacioнalпim idejama - ili sam ја ideologiji, jos vezan za nји, to pridavao - пеkе dиblje korene, plodnija i svetlija opravdanja. Bez toga Ьi ta ideologija mogla Ьiti odиvana, kao travcica s kamena, i zamenjena nekom drиgom, pogodnijom ideologijom. Те ideje, нaslиcene i neizrecene, mozda dokraja i neizrecive - te ideje sи davale tom Ьоји на Sиtjesci smisao i opravdanje koje нikakvo logicko rezonovanje nije moglo da formиliSe: smisao i opravdanje te Ьitke, iskazivali sи se samom Ьitkom, samiш sшrtnim obracиnavanjem. Svesna resenost na smrt i spontana, nepogresiva i neobиzdana borba za zivot. Ideja-Ьit­ ka, ideja-rat, ideja-zivot. U 1983. godini се Ьiti cetrdeset godina od Ьitke na Sиtjesci. 1 ја pokиsavaш da iz nje - iz saznanja i osecanja koja је ta Ьitka zgomilala и moje Ьiсе, а koja sи se isCiscavala i racionalizovala и tokи tih шnogih godiнa - dam bar skroman prilog obja5njavanjи rata. Bas zbog toga sto је to bila za mene, za vojskи и kojoj sam

15

Ьiо, Ьitka

s one strane smrti - bas zbog toga se u mojoj svesti javila diskrepancija izmedju usvojene, "svesne", marksisticke ideologije i realnosti Ьitke, odnosno novih pomisli i sumnji. Naime, ideologija је ucila: ratovi su proizvod klasnih suprotnosti i klasnih interesa, а jednog lepog dana, u besklasnom drustvu, u komunizmu, s nestankom klasa nestace i ratova, kao i svake druge nuznosti nasilja. А Ьitacna realnost, Ьitka kao zivot, sugerisalaje, nagovestavalaje mom umu mnogo slozeniju i trajniju, ako jos ne i neprolaznu uzrocnost ratova. I tako danas mislim ono sto sam tada, na Sutjesci, tek samo slutio. Dokle god unazad dopire nase znanje о ljudima, о njihovoj preistoriji i istoriji - narodi, plemena i socijalne grupe su ratovali. Iz toga Ьi se moglo zakljucivati da su ratovi svojstvo ljudske prirode. А bas za to nema pouzdanih dokaza, kao sto ih nema ni za suprotno - da ljudi kao takvi nisu naklonjeni ratovanju i dominaciji. Jer mada se zna podosta о coveku i njegovom ponasanju, doista se jos ne zna - а nadajmo se da se nece ni saznati, jer Ьi time covek postao banalni rob - sustina ljudske prirode. Moderni Ьiolozi dokazuju -- mozda su i dokazali - da zivotinjski svet ne ispoljava, ni prema tudjim vrstama, takve planske i toliko "krvolocne" "nagone" kao covek - kao ljиdske zajednice i njihovi predstavnici: mozda se samo neke vrste insekata u "krvolostvu" priЬliZиju covekи. Ро mome misljenjи - do toga sam dosao и svojim zatvorskim razmisljanjirna, prvenstveno и godinama od 1962. do 1966. - ratovi i gradjanski ratovi poticu iz ljиdskog иmа i iz ljиdskog drustva, iz ljиdske zajednice kao takve: samim tim sto misli i zivi u zajednicama covek mora i da ratuje. Ljudski иm proizvodi ideje. Ali on, um, ne Cini to nezavisno od realnih иslova i dиlюvnog пasledja. А ideja је ideja ako se javi и "savrsenom", и apsolиtnom vidи - ako је idealizacija, odпos­ no iпtelektиalno tumacenje, realпog sveta. Sveta realnog kao proslost, kao sadasnjost ili kao bиdиcnost, tacnije - sveta kao sve to troje skиpa. Jer иm је sklon ka istini, ka apsolиtnom. Niko doista ne zna kakve се Ьiti posledice neke ideje, pogotovu ideje politicke, sracиnate na izmenu ljиdskih odnosa. Sva dobra, ali i sva zla, zacinjи se пајрrе и ljudskom иmи. Zbog toga treba Ьiti oprezan s idejama, makar sto sи one najtvoracki16

ја neizbeZпost

covekova. А samim tim sto је covek, ljudska vrsta, prisiljen da zivi u zajednicama, osиdjen је i da se bori, da ratuje za te zajednice - bilo za odbranи postojeceg, svog i zivotnog, Ьilo za osvajanje, za pretvaranje tudjeg u svoje, u svoje zivotno. Zbog toga - zbog tih neminovnosti rata, u ratu је sve sem ratovanja neefikasno, besmisleno i jadno. Jasnije, роtрипiје receno: zbog sklonosti ljudskog иmа idejama, idealima i idealnim projekcijama, zbog neminovnosti ljиdskih zajednica da se bore - ne treba se orijentisati na "vecni mir", nego se za mir иporno boriti. Boriti se za mir, za Zivot ovih zivih ljиdi i njihovog poroda bas zbog toga sto је poиzdanije da се ratova Ьiti - ako, mozda, i ne vecito, а ono и doglednoj buducnosti nego da ih nece Ьiti. Jer jedino је ideja zivota vredna svih napora, ра i zrtvovanja svog zivota. Nijedna druga ideja nema, niti је imala, izgleda da zivi i prezivi- da pobedi. Danas је nov, koпkretaп, sarno vid, samo nacin izrazavanja, te nejasne, nedokиCive i neodoljive vecne иslovljenosti. Boriti se za mir и ovom i ovakvom svetu - svetu dиhovno zatrovanom i Zivotno zakrvljenom, snagom i svescи, oruzanom silom i verom и novi harmonicпiji svet, и svoj svet kao najbolji od svih nюgucЉ svetova. Podela ratova na "pravedne" i "nepravedne", mada nasledjena iz pradavnЉ mudrosti koje је vreme cinilo mиdrijim, ne izgleda mi daпas dovoljno preciznom, dovoljno efikasnom: termin pravda i pravedan poticи iz mozda pravednijeg, religioznog misljenja, i baz zbog toga sи nedovoljni za obogacena, racionalisticka, "zapadnjacka" saznanja. Ratove Ьi, dnim, trebalo deliti na nиzne i nenиzne, na narodne i oligarhijske. Pri сети је sasvim sporedno da li narodni rat vodi grupa, а и oligarhijskom ratu иcestvuje bezmalo citav narod: presиdno је da li је za narod, za njegov opstanak i razvoj rat nиzan ili nenuzan. I mada ni za tu procenи ne postoje poиzdani kriteriji - svak svoj rat smatra narodnim, а sve ratove vode grupe, elite i oligarhije - ipak iskustvo, iskиstvo samog rata, иbrzo otkriva i пјеgоvи prirodи. Najmaпje

ljaju

онi

se nad uzrocima i prirodom ratova danas zamis- to su и prvom redи komunisti- koji sи verovali i 17

obecavali da sa njihovom pobedom, s nastankom drustva formiranog ро propisima njihove ideologije, nastaje i svet bez ratova. I bas taj njihov nemar u pitanjima rata dokazuje, mozda vise no ista drugo, ne samo varljivost njihove, i svake, "naucne" ideologije, nego i nasilni, bezakonski njihov monopol nad drustvom. I mada је apsolutno "naucna" pouzdanost njihove ideologije razbljena samim tim sto se i njihov internacionalni pokret razblo na nacionalne pokrete, а nacionalni pokreti pak' na razliCite frakcije - monopolisticka vlast traje i vodi osvajacke ratove ne samo protiv tudjih ideja i poredaka, nego i protiv dojucerasnjih drugova i srodnih, cak istovetnih poredaka. Javljaju se nove vojno-ideoloske imperije. А s tim, narodima i ljudskom rodu prete, predstoje, najstrasniji ratovi - najstrasniji ne samo zbog razorne moCi modernih oruzja, nego, jos vise, zbog zatvorenosti, zbog ideoloskog, vlastodctackog monopolizrna novih, partijsko-birokratskih klasa. Те

klase nernaju rnoralnog dvoumljenja u upotrebl kojeg i atomskog i Ьioloskog oruzja, jer nisu ni podvrgrшte javnosti - dvoumljenje se za njih javlja samo s opasnoscu za vlastiti opstanak. Najstrasniji ratovi predstoje, ро svemu sudeCi, izшedju kornunistickih dctava - drzava s totalnim шonopoli­ rna partijskih, politickih Ьirokratija. Ьilo, ра

Svet је usao u atornsko-elektronsku epohu i epohu ideoloskih ratova- ratova motivisanih i inspirisanih "apsolutnoscu", "nesurnnjivorn prednoscu" "svojih" vrednosti i "svog" nacina zivota. Ideoloska bezurnlja haraju umovima, pleneCi, porobljujuCi citave nacije, rnilijarde ljudskih Ьiса. Racionalno misljenje, ako hoce da izbegne jalovo tavorenje, rnora i samo da postane fanaticno i ratoborno - fanaticno i ratoborno za slobodu, odnosno da se ukoreni u adekvatnoj, disciplinovanoj i samouverenoj masovnoj organizaciji. А rat је tamnica - tamnica najsurovije, nametnute i voljne discipline, nametnute i voljne smrti. Izlaza iz te tamnice - iz opasnosti od rata i ratovanja, nema drugog nego ubojnim ratnim sredstvima: ne radi se, i nikad se nije radilo, о tome sta treba ciniti nego sta se mora ciniti.

18

NAJZAD: SA VLADJIVANJE SEBE 1 IDEOLOGIJE - DOKUGIVANJE SLOBODE

Citaocu koji nije dovoljno, Ш nimalo, obavesten: sam se vec kao student, na pocetku tridesetih godina, ukljucio u ilegalni komunisticki pokret i sa 27 godina dovinuo u пajvisi ilegalni partijski forum. U dosadasnjoj mojoj raspravi·prici, dva odsudna, najdramaticnija zblvanja u mom naslucivanju slobode i hrvanju za slobodu - mucenje na policiji i Ьitka na Sutjesci - u najuzoj su vezi s mojom komunistickom aktivnoscu, ako ne i njena kulminacija. Trece, najpunije - а ја dctim i konacno - moje saznavanje slobode i srasCivanje s njom, zbllo se za vreme mojih tamnovanja u tamnicama Titovog rezima -·- zbog kritike savremenog, lenjinistickog komunizma, naroCito njegove totalitarne prakse. Citaoca, cak i obavestenijeg, pogotovu onog demokratskih uverenja, moze zacuditi takvo, besumnje naizgled kontradiktorno, povezivanje slobode, ideje slobode, s komunistickom delatnoscu, odnosпo- stradanja za komunizam sa stradanjem pod komunizmom. То utoliko pre sto se, i nestrogo uzev, komunizam, ni kao teorija, а pogotovo kao praksa -- kao vlast, ne moze vezivati s idejoш i idealima slobode. Sloboda је za koшuniste "ostvareпa nuznost", а buduCi је komunizam "istorijski nuzan", to znaci, uprosceno receno, i totalnu vlast komuпista kao "ostvarivaca" te "nuznosti". Ali ni taj proЬlern nije tako jednostavan da Ьi se s njim izislo na kraj uproscenim negiranjem koпшnizma kao slobode. То utoliko pre sto ideja- svaka, ра i komunisticka- ne moze Ьiti verno proceпjena izvaп njene primene u konkretnoj stvarnosti, odпosno izvan njene kreativne, socijalne i svake druge uloge. Ideje nernaju apsolutnu, vanstvarnosnu i nezavisnu valjanost. Pogotovu to nemaju politicke ideje, jer su one i "smisljene" radi uticanja na realnost i radi konfrontiranja s drugim idejama. Za procene svake politicke delatnosti, pogotovu politickih ideja kao idealizovanog izraza politike, uspeh је, makar пе i jedini, najpouzdaniji kriterij valjaпosti. Ра ako politicka ideja uspe, u datim uslovima, da "objasni", da iskaZe datu Ја

19

realnost - tacnije receno: da mobilise za ЬоrЬи odredjene snage - ona time poиzdano P?tvrdj~je ~ sv~~и relat~vnи valjanost, svojи Zivotnost. Time valjanost 1de]e ШЈе data Jed~o~ za иvek nego, kao sto rekoh, za datu realnost, ра se s nastaJanJem novih snaga, novih odnosa, menja i valjanost ideje. Tako . i komиnizam: nepobltnost da vlast komиnista, odnosno komиш­ sti nюnopolisticki vlastodr5ci, јеsи najobиhv~t~ija, mod.erna tiranija, ta nepobltnost sama ро sebl ne potvrdJ~~e komишzam kao apsolиtno zlo - da li apsolиtno zlo i posto]1 - kao zlo ~ svim vremenima i svim иslovima. Кае1а ne Ьi Ьilo tako - zar Ь1 za idejи komиnizma trpeli mиcenici nepojamne mиke, zar Ьi za njega ginиli milioni? U odnosи na odredjene snage i odredjene odnose и odredjenom vremenи, na primer и odnosи na fasizam ili licne tiranije Iatinskoamerickog tipa - komиnizam је znacio i znaci racio: nalniji ра i slobodniji, poredak za vecinи beznadeznih 1 иgroze,nih. Dakako ne za izbornи veCi~и: k?mиnisticki. pored~k se i ne zasniva na izborima. Ovde Је rec о revolиcюnarшm slojevima, koji и teznji za promenom dotrajal~g nesno~nog stanja idи s komиnistima i predstavljajи, и .datlm иs~o_v1m~, najdinamicnije snage nacije, kao sto sи omladшa, delov1 ~~tell­ gencije i radnicke klase, seoska sirotinja, oru:lane formac1]e. U tom smislи i Staljin, i Мао, i Tito imali sи - za mene и to nema nikakve sиmnje - za sobom takvu veCinи: inace se ne moze objasniti ni cvrstina njihove vlasti, ni. tr.ajanje. i po~Ie. njihove smrti poredaka koje sи oni predstavl]ali .. 1 Њtler Ј~ 1m~o ~а sobom takvu vecinи. Teror је neosporno 1grao и pr1dob1]an]и takvih vecina znatnи иlogu. Ali ni taj teror ne Ьi Ьiо mogucan bez podrske najdinamicnijih snaga i bez id7ologije zasn~v~~e .na vrednostima, makar vremenim, privremen1m: и komишstick1m diktaturama na indиstrijalizaciji i veri и savr5eno drustvo, и nacistickoj Nemackoj na izvlacenjи nacije iz podredjenosti i na rasistickim mitovima. Danas, posle brojnih raznovrsnih iskustava s komиnizmom kao praksom, nije nimalo tesko иociti manjkavosti same ~omu~ nisticke ideje. о tome vec postoje nepristrasne, teonjske 1 dokишentovane kritike: bas se "naиcnost", odnosno "neizbezna" "istorijska шisija" komиnista, koja је komиnisticki~ pokretiшa davala иbedjenost, otkriva ne sашо kao pseиdoreligюz20

no исеnје nego i kao ilиzije и nepogresivost same naиke, а "izgradnje drustva na naиcnim osnovama". Ali pseиdoreligija, kakva је и sиstini komиnisticka ideologija, шоzе da igra, i jos иvek igra, иlogu religije и odredjenim prilikaшa i odredjeniш шasovniш pokretiшa. 1 religija- danas sшо bas svedoci toga, na priшer и nekim islamskim zешlјаша - шоzе pod odredjeniш иslovima da igra иlogu politicke ideologije. Zbog toga se ne treba cиditi sto koшиnisti, pogotovu komиnisti~vernici, u odredjeniш periodiшa i и konkretnim zblvanjiшa, dozivljavajи koшиnistickи idejи kao slobodu, а zrtvovanje i stradanje za nји kao odиhovljenи srecи. Ја sam и beogradskoш шиcilistu kraljevske taшnice pre rata i и istreЬiji­ vackoj Ьici na Sиtjesci, о сеши је vec Ьilo reci, Ьiо sашо jedan priшer za to - priшer mozda i ne najizrazitiji ni ро doZivljajи ni ро stradaнjи. Ali ako ideje пеmаји apsolиtnu, jednoш za иvek datu i od prakse nezavisnи valjanost, one рlепе dиhove i шеnјаји odnose jedino ako Ьиdи shvacene i prihvacene kao apsolиtne, kao "vise istine". Apsolиtнa vera и neapsolиtno- to је i jeste najstvarniji, najstvaralackiji odnos licnost-ideja, а kroz to i politicki pokret-ideja. Konacna vera и nekonacnи idejи - и nesto sto znaшo da nije konacno, nego vreшeno i kao vremeno istinito i pravedno - и tome i jeste kreativnost politicka i svaka druga. Cvrstiнa i postojanost te veze иz individиalne odlike i srecne ili nesrecne slиcajrюsti, i jeste шеrа иloge и istorijskim zblvanjiшa i и zivotи grиpe, нaroda, covecanstva. Tako sаш ја, kao i шnogi revolиcioneri-idealisti, prihvatio i dozivljavao idejи konшnizma, ра za nји i trpeo i glavu zalagao. Sve dok и sиkоЬи sa Staljinom 1948. godine, а роtош i s Тitош 1953. godine, nisaш росео da иvidjaш ne samo нesaglasenost ideje i prakse, nego i da nаslисијеш prevazidjenost, а samiш tim i pogresnost, sаше ideje. S tiш sаш zapadao и шoralne dileшe, s tiш sи se zacinjala и шeni nova saznanja, nove ideje шozda шаnје nove nego sto sаш drzao, ali Ьеsишnје viSe moje - najpre шоја "jeres", ра шоје "otpadnistvo". pogotovи

Do tih saznanja о koшиniznш i о znacajи ideja ја Ьih dosao, kao i шnogi pre mепе, i da ше Тitove vlasti nisи bacile, и dva 21

maha (1956-1961. i 1962-1966. godine) u devetogodisnju tamnicu. Vec sam Ьiо utamnicen svojim novim idejama, а ukoliko је neko rob ideja, utoliko је i slobodnije ljudsko Ьiсе. Devetogodisnje boravljenje u tamnici za svoje ideje imalo је dejstva samo utoliko sto је te ideje u mom saznanju razvijalo, а moje verovanje u njih Cinilo apsolutnim- apsolutnim kao u vremene istine, а ne kao neizmenjive dogme. АН to saznavanje i ta vera su se utemeljivali postupno - u dve faze, kao i mQie tamnovanje. То saznavanje i ta vera su najuze povezani s tim tamnovanjima. U prvoj fazi, na mojoj prvoj roЬiji (1956-1961.), ја sam se jos borio sa samim sobom, odnosno jos sam u seЬi dozrevao ideje. Та borba sa samim sobom vec nije Ьila sumnjanje u ideje, nego precenjivanje moci sveta, odnosno moci vlasti. Tacnije receno: sumnjanje, povremeno, u vlastite moci. Drukcije receno: ideja se, u meni i kroza me, jos borila sa spoljnim svetom, ~ vlascи.

Svakako Ьi te sиmnje bile manje i manje pиstosne da ја tu vlast nisam dobro poznavao, da је nisam i sam gradio i dиgo јој pripadao. Мој um se vec Ьiо odvojio od te vlasti, ali moj zivot, zivot mog sincica i moje supruge, jos је zavisio od nje - od razborite Ш nerazborite procene vlastodrzaca, ako ne i od njihove dobre Ш zle volje. Trebalo је prevazici sebe, prevazici ne samo svoj zivot, nego i svoju savest i odgovornost za Zivot svojih najdraZih. ldeja nema milosti, ponajmanje prema onima и kojima se zacela Ш onima koji и nји izistinski veruju. Moji postupci i moja zakljucivanja su ЬШ razumni, cak ako se tako more reci - i prevec razumni, prevec promisljeni i prevec tacni. Ali su me, neizostavno, na smenи i иporedo, spopadale sиmanиte иverenosti da cu poludeti, da vec lиdim, i da се neprijatelj, vlastodгSci, iskoristiti moje ludilo da kompromitujи, da zatru samu idejи. Bila је to пemilosrdna borba izmedjи иmlja i bezumlja, izmedju samorazaranja i svesti. Dnevno kidanje izmedjи stralla od smrti u lиdilu i straha za ideju nastavljalo se u noci - и tupom bиnilи Ш pretecim, prozirno lиdackim i izdajnickim snovima. Bezao sam od jave, иzasavao se zaspivanja. Бојао sam se da nоси pogledam и resetke - mogu me privuci da se obesim i osramotim sebe-ide-

22

ји. А

ako Ьi na cas i иminиo strall od ludila - trajalo је saznanje da се se taj strah javiti cim zaboravim na njega: nema zaborava, пеmа sklonista od ideje. Ali sam odoleo ludilи i smrti - ideja је Ьila јаса, ideja је јаса od njih, mozda bas zbog toga sto јој је jedan koren и iracioпalnim nedokucivostima, а drugi, makar tanиsniji, u razumnostima. Jer ideja koja ne пadvlada svoje iracionalne, zivotne porive, koja nije kadra da se prikaze kao pиtokaz i da Ьиdе pиtokaz iz obesmisljenih, jalovih ljиdskih realnosti takva ideja i nije istinska ideja, nego tuzna tlapnja, u najboljem slисаји naivna sanjarija иcveljenih, izguЬljenih duhova. .!~~nicaje najsurovija, najogoljenija borba z~ ~~vot. 1 to ne,.ј1 -;

пајсеsсе,

zbog uslova- zbog hrane, postupka, blgtjene. Kad stv vec dospe и tamnicи, Ьиdисi је i ona institucija, driavna иstanova, zatvoreniku је obezbedjen bar minimum drzavne brige za njegov zivot. Vajna briga doista, ali najcesce dovoljna da se izvuce goli zivot. lzиzetak sи и tome nacisticki i Staljinovi logori. Ali ti logori i nisи smisljeni kao tamnice - kao prinиdпa, patнicka samoispitivanja i kajanja, nego kao gubШ­ sta- kroz "koristan rad" - rasno Ш ideoloski tudjih, "infektivnih" grupa. I te logore је sazdala ideja - јег ima svakakvih ideja - ideja "naиcnog" prekrajaнja necistog i nesavrsenog ljиdskog Zivljenja u "Cisto" i "savгSeno". Ј а se nisam borio za goli zivot t{j u prvom ni и drugom mom tamrюvanjи pod Titovom vlascи. lmao sam i hrane i lekarskи zastitu. А sto sи те vlasti drzale devet godina и пezagrejaпoj celiji - to је besиmnje trosilo moje kalorije, ali i drzalo

mobilnim ostale, ра i fizicke moje snage. Secam se da mi је zimi, nоси, trebalo ро dva-tri sata dok smirim zmarce pretrnи­ lih nogu, dva-tri sata nemirnЉ, plodotvornih mozganja - da Ьih potom zaspao zdravim i bezbriznim snom ... Uzgred spominjem - doznao sam to iz izvora poиzdanog, tada veoma bliskog Titu - kada је Titu predlozeno da mi se da grejalica, on је иzvratio: Ne! Nek' on, Djilas, oseti - nek' se malo rasbladi. -1 takvim tricarijama se bave driavni vrhovi, i na takve konkretnosti se svedи ideloske raspre! ... Ја sam и prvom svom tamnovanju pod Titom (1956-1962. godine) morao da se borim protiv onog sto је opasnije od gladi, 23

necistoce i studeni: protiv svojih strahova, svojih besova i svoje saтotпosti, da se boriт za vrednosti neuporedivo vece od zivota, bez kojih i zivot guЬi sve svoje vrednosti - za svoje nюralпo i duhovno pretrajavanje, za svoj razuт i svoju ideju. I ја ni danas пе nalazim drugog objasnjenja kako sат pretrajao, kako sат pobedio sebe ako to nije - а jeste, jeste! - snaga ideje, identifikovanje svoje licnosti, svog ја, s idejoт. U drugoт svoт taтnovanju (1962-1966. godine) ја vec nisaт vodio tu borbu sa sатiт sоЬот: ludilo, sтrt u ludilu, povukla se pred idejoт, pred тojim preporodjeniт, oslobodjenim i slobodniт Ьiсет. Svakako је u tот тот preporodu igralo znacajnu ulogu i to sto sam Ьiо osudjen neviп, zbog objavljivanja, prvo u Sjedinjeniт Americkiт Drzavaтa, Razgovora sa Sta/jinom (u origina· lu: Susreti sa Sta/jinom). U svim dotadanjiт osudaтa nada тnom, vlasti, sudovi, тogli su naCi izgovor, bar forтalan, sto те salju u zatvor. Uz to, i najpresudnije, bilo је to sto је "slucaj Djilas" Ьiо jos ziv, nezaboravljen, раје svaka nюја delatnost, ako пе i тоје postojanje, sтetalo пetoierantnoт, autokratskoт i oligarhijskom rezimu. U оvот slucaju - u osudi zbog Razgovora sa Sta/jinom, formalni razlozi su пaprosto iskonstruisani, da Ьi se udovoljilo novoт prijateljstvu sa sovjetskoт vladorn i ispoljila cvrstoca u ucutkivanju rnene, а preko теnе i ostalih, poglavito reforrnistickih socijalistickih strujanja. Zbog toga zatvorenik zbog ideje, Ьiо on zatvorenik potencijalni ili stvarni, nikada ne treba da sтetne s urna - da nevin lakse i uspesnije podnosi i rnuceпja i rnuke tarnnicke. Сiт se takav zatvorenik oseca kriviт - тakar i тalecno, rnakar i kao pornagac ili "zaveden" - on је vec nacet u seЬi, vec sklon predaji i porazu. Jer tu se radi о posebnoj vrsti krivice - о posebnorn osecaпju i meri "krivice". Ukoliko је takav zatvorenik uvereniji u ideju, utoliko се se i osecati nevinijirn- potpuna vera, potpuna uvererюst i jesu potpuna nevinost, makar to forrnalno i forrnalisticki i ne bilo tako. Veruj i Ьices nevin i nepobediv: polutanirna, oklevaliтa i surnnjalirna nije тesto ni u ideji ni u tarnnici. 1 zbog toga је za to savladjivanje saтog sebe, za rnoju pobedu nad ludilorn, Ьila odlucujuca ideja - uverenost, vera u pravednost i istinitost ideje, ideje-slobode. Osecanje nevinosti se 24

spojilo s uverenoscu: zar Ьi те vracali nevinog na dugogodisnju roЬiju kada moje ideje пе Ьi Ьile ispravne kada пе Ьi navescivale nov krug slobode? Татпоvапје mije, dakako, i tad tesko padalo. "Taтnicaje kuca пеоЬiсnа", kao sto kaze srpska narodna реsта. Taтnica је neprestana, neтirna i neutesna zudnja za svim radostima i nasladaтa koje pruza zivot kao takav i kao svoj. Ali to је bilo drukcije trpljenje - trpljenje telesno i eтocionalno, ali ne ni intelektualno ni dusevno. U taтnici је ziтi bilo studeno i vlazno, leti sparno i stenicavo. Tugovao sат za suprugoт i sinoт - kidale su те njilюve rnesecne posete. Brinuo sат pazljivije о svakodnevnoт Zivotu, ali vec se nisam Ьојао ludila. Nisam strepeo za ideju ni hajao о sтrti: Ьiо sат izvan, iznad samog sebe, izvan, iznad realnosti. Realna i spokojna је Ьila ideja. U тeni је Ьiо тir i pouzdanje - rnoj razuт је osecao svoju nadтoc, а тоја dusa svoju nesavladivost. 1 vreтe kao da је Ьilo stalo - rnoj uт i тој е telo belezili su godisnja doba, ра i to neћajno. Ali тоје Ьiсе је bilo spokojno рrета trajanju vrernena. Mogao sат tako, u taтnici, provesti spokojrю ostatak zivota - Ьiо sат u vecnosti. Nevinost i ideja zagospodarili su - zagospodarili bez razrnetljivosti i osvetnistva - nad vlastiтa i паd stvarima, nad uslovljenosti i nad materijorn. Nevina, Cista ideja је takoreCi pobedila i saтu sebe svoju prirodnu teznju za realizacijorn, za svojirn ostvarenjeт kroz vlast i u vlasti. Ona, ideja, postala је vrednost za sebe rnozda za neko drugo, ne-moje vrerne, ostvariva тozda u nekoт drukcijern, пe-tarnnickom vreтenu. Postao sат rob~" ideje, uzivajuci u torn i takvorn ropstvu: nije li sloboda robovanje ideji, odпosno Bogu- za one koji u Boga veruju? Bio sarn, s tirne i tako, slobodan - ukoliko је rnoguce Ьiti slobodan u svom. vreтenu i svojiт uslovirna.

25

II eodvojivi su covek i tamnica, odnosno covek i ideja - jer ideja је svojevrsna, najstra.Snija i najnasladnija tamnica. Radi se samo о stepenu - о tome koliko је ko rob ideje-tamnice, а ne о tome da li је rob ili nije. Ljudski stvor је rob ideje samim tim sto је idejan, sto ne moie da opstoji bez ideja. Time nisam hteo reCi da је covekovo Ьitno - а pogotovu ne jedino - svojstvo idejnost, odnosno, uopstenije iskazano, da је misaonost jedina covekova Ьitnost. Jer ја smatram da coveka nije mogucno definisati - da coveka nije mogucno svesti na ovo Ш ono svojstvo, р а ni na aristotelovsku "politicku Zivotinju" Ш na religioznost. Covek је Ьiсе s bezbrojnim osobenostima, samim tim sto је i Ьiсе s bezbrojnim mogucnostima - jedino Ьiсе koje opstoji u neprestanom nemiru, neprestanom nastojanju da potcini i prevazidj~ prirodne zakon~, odn?sno materijalne, socijalne - svoje vlastite - uslove. Ide]nost Је, dakle, samo jedna od Ьitnosti, jedna od neotklonjivosti covekovih. Ona, svakako, ne mora Ьiti, ali ona moie Ьiti - zavisno od uslova najvaznija Ьitnost covekova. lzg~eda mi da se ~as u na~e vreme ta Ьitnost previdja i zanemaruJe - besumn]e opet IZ nekog idejnog razloga, iz nekog "lukavstva uma". 1 ovaj moj spis је dobrim delom podstaknut tim sveopstim zapostavljanjem ideje i idejnosti, zapostavljanjem opakim i pogubnim, kao sto је vazda bilo svako zapostavljanje - bolje reci: svako izigravanje i obezvredjivanje - duhovnih vodilja nacija i covecanstva, ра i licnosti.

N

26

Tamnica i ideja su se i bukvalno uselile u moj Zivot. Vec petnaestak godina "na slobodi", ја zivim njima sve intenzivnije ukoliko starim i prirodno se lisavam Zivotnih naslada. Svakako је moj licni udes - moja mnogogodisnja tamnovanja radi ideje - imao i ima udela u inspirisanju i uoblicavanju mojih spisa, pogotovu ovog koji citalac ima pred ocima. Nisam kadar - а ne verujem ni da је iko drugi - da izmerim udeo tog licnog dozivljavanja u delu. Isto tako ne Ьi bilo uverljivo ni kad Ьi ono, to doZivljavanje, bilo zanemarivano i poricano. Ali uveravam citaoca da је to moje licno doZivljavanje, makoliko podsticajno, nepresudno za moje izlaganje i riюja zakljucivanja: "U dar nadje iskru u kamenu ... " Svi smo mi, hteli ne hteli, u istom kazanu - u tamnici-ideji. Radi se samo о tome da to uvidimo, da shvatimo da smo i ideja i da u svetu ne moiemo preZiveti, а kamoli razvijati se, bez jasnih, nedvosmislenih ideja - bez robovanja idejama, bez slobode u idejama. Citalac је vec shvatio - а ako nђе, posebno isticem - da se moje izlaganje odnosilo i nadalje се se pretezno odnositi - na diktature, odnosno na poretke u kojima vlast ogranicava, а cesto i zabranjuje javno izlaganje ideja. U takvim porecima, idejije, besumnje, najteze da se problje. Ali ona, ideja, problvsi se kroz zabraпe i tamnice, bas u tim porecima doblja na znacaju, na uverljivosti i "zaraznosti". U toj postavci, kao i u citavom ovom spisu, neskriveno је i kazivanje о vlastitom zivotnom putu - о mojim tamnovanjima, kolebanjima i dvoumljenjima radi ideje. Моја iskustva i saznanja Ьi u demokratskom poretku bila sticana s manje nedaca, ali ne i lagodno: u svom sazrevanju, а pogotovu u svom radjanju, ideja se u svakom poretku problja iz tamnice. Jer, potpuno slobodnog, potpuno otvorenog drustva ne moze Ьiti samim tim sto је drustvo kao takvo zajednica razliCitih, suprotnih i zatvorenih slojeva, interesa i ideja. Svako drustvo, ра i najotvorenije odnosno neki delovi drustva vise, neki manje - odbojno је prema novim idejama, а time i prema stvaraocima ideja: prema "jajoglavcima", "inteligentima", filozofima i umetnicima. Ideja је svetlost, jedina nada i pouzdana . realпost u neprestanoj noci i nemilosnom beskraju koji nas 1/ okruzuju. Covek opstoji, covek se otima iz tamnice samim tim 27

sto је idejan. Taтnica - u пајЬоlјет slucaju taтnica bez resetaka - пeizbeznost је ideje, nove ideje, u svakoт, svakom bez izuzetka, drustvu. Herojstvo i stradanje, borbe i porazi sudЬina su ideje-coveka, covekovog stvaranja i ljudskih zajednica. Jer ideja, поvа ideja- to је zivot u тogucnosti, verovatni, а mozda i тoguCi novi zivot za one kojiтa је dati, realni zivot postao preuzak, okostao i nerazurnan - тakar jos uvek Ьiо i zivotan za "оне druge"' one koji zive u nasledjeniт i prihvaceпim, udobniт forтama.

Ра ako se u nedeтokratskim, prinudno nepluralistickiт i prinudno zatvorenim drustviтa тога za ideju stradati i istradati rizikovanjeт guЬitka porodice, prijatelja i svog zivota, saтoЬicevaпjen1 i svog duha i svog tela u pluralistickiт, otvoreniт drustviтa, ideje, ljudi od ideja obreceni su takodje na patnje i napore, poraze i poniZenja.

Zbog toga је dusevпo stradanje kroz ideju, stradanje za ideju, пе samo cesce i пeizbeznije, nego i neuporedivo nesnosnije od tortura tela i telesпih odricanja. Jedne nшke ne Ьivaju bez drugih, ali u analizovanju, ра i dozivljavanju, cas jedne cas druge iтaju "prednost". U svojim predratпiт taтпovaпjima u kraljevskiт taтnica­ ma, пюrао sam пе samo da otrpim тuсепја i batinanja, nego i studen i gladovaпja, svakojake oskudice. Bilo је, uza sve to, i strahova ijadanja za prosliт radostiтa, za pretrgnutoт ljubavlju s devojkom. Proslost i ljubav, prikazivale su se utoliko punijim i zanosnijim sto su bile fantasтagoricnije i prociscenije secanjem. Jer nета veceg bola od danteovskog- od secanja u nesreci na izguЬljerш srecu. Trebalo је, dakle, i tada pobedjivati sebe - protekli zivot koji је jos bujao u тeni, u тој ој тladosti, u zeljaтa i zudnjama, u paтcenju i odricanjima. Ali idejaje vec Ьila u тeni- vec sат se Ьiо predao ideji, vec тоја тisao, ра i тоја podsvest, stapala i poistovecivala s idejoт. TrpeCi i pretrpljujuci тuke i nevolje isplivavao sат i

se

uznosio se u radosni sjaj jos nedosegnutog, ali u saznanju nepoЬitnog, ljudskog bratstva i konacne slobode. Bilo је nevazno, neЬitno sto је dusevna radost Ьila naknada i nagrada za telesne nedace. Znacajrю i nezamenjivo је Ьilo to sto su one, te muke i ta radost, potvrdjivale, u тeni i kroza те za сео ljudski 28

rod, neizbeznost, ostvarivost zbratiтljenog covecanstva i kolektivizovanog individualizтa. lpakje drukcije, тnogo teze i mnogo slozenije, Ьilo pobedjivati saтog sebe - odstojavati ideju, u тојiт posleratnim taтnovanjiтa u titovskiт, "koтunistickim" taтnicaтa. О tоте sam ponesto vec rekao u prvoj glavi ove knjige, kao i u svojiт ranijim spisiтa. Trebalo је, тоrао sат, prevladati u seЬi ideju lenjinistickog kотuшzта kojoj sат dotada pripadao i za koju sam se borio citave svoje mladosti i dobrog dela svog zrelog doba. Trebalo је, morao sam! Ali ne! Nista meni nije trebalo - ја sam sато guЬio, ako se prosudjuje s koje bilo racionalne tacke. А nista nisam ni тоrао. Niko me nije prisiljavao- pre su те svi i sve odvracali. Ideja, zaceta, gonila те Ьila је јаса i od moje svesti i neobuzdanija od mojih iskidanih, zagusivanЉ zivotnЉ poriva. Ideja me i zavodila, zaseniivala~ Pojavljivala se kao savest i kao istorijska odgovornost, premda sam slutio da su i jedno i drugo - savest i istorijska odgovornost - samo sredstva kojima se ideja sluzi u otklanjanju тојЉ slabosti i podjarivanju тоје uverenosti. Ziтe, bez grejanja, smenjivale su se sa zagusljivim i steпica­ vim letпjim zegaтa. Vreтe se topilo, nestajalo u nezЬivanju, vreтe se iskazivalo kao reagovanje mog tela na studen i zegu: odulюvljen, postajao sam zivince. 1 nigde oluje nisu bile toliko silovite, priZeljivane i pamcene: oluje su se istutnjavale, izmahnitavale iz теnе, ostavljajuci za sоЬот spokoj i vedrinu. Bludne i koтbinatorske, iscrpljujuce besanice su se smenjivale s pretecim i nezaboravnim snovima. Kaznionsko zvono те trzalo iz postelje iscrpljenog ili raspaтecenog, iscrpljenog raspaтecenoscu. Trebalo је svakog jutra napregnuti svest i savest da Ьi se uklopilo u realnost - u тonotoni tok zatvorskog Ьitisa­ пja. А potorп, poslejutarnje setnje, тoralo se- bas moralo!sesti za izglodani cetvrtasti сатоv stocic i prihvatiti se pisanja. Jer таdа тi se katkada nije pisalo, nisam mogao odoleti da ne pisem. Nepisanje mi је ne sато obesnнsl]avalo tamnovanje, nego те pritiskalo kao svojevrsna izdaja i sebe i ideje. Naime, ја sam uzivao jedinu privilegiju da ne тoram raditi u kaznionskim kancelarijaтa ili radioпicama. Istina, to је upravnik kaznione trazio od mene, kad sam 1962. godine, ро drugi put doveden u kaznionu - besuтnje su partijski vodji, s koiiтa sат se тnoge 29

godine druzio i saradjivao, hteli da me onemoguce i u knjizevnom radu. Alija sam odЬio da radim, rizik.ujuci time da budem bacen u dugomesecnu celiju i odsecen od porodice. Ali uprava se zadovoljila time sto mi nije dopustila da imam papir za pisanje, ра sam pisao na higijenskom papiru: to је pojacavalo neuroticnu, sladostrasnu "obavezu" pisanja. Tamnica је sto i pustinja, sto i pestera - tamnica је moderna zamena za pustinju i pesteru. Sve religije su se zacele i sazrele u pustinjama - proverile se odolevajuci pustinjskim, iskusenikovim i Sataninim, kusanjima. I kao sto је Satana vrebao spremno i prisutno slabosti i kolebanja proroka i Bozjih poslanika, tako u tamnicama sudije i upravnici motre na borca nutkajuci ga Ьlagodetima stostruko veCim od onih kojih su ga lisili - da Ьi mu odvojili Zivot od ideje, da Ьi, podarujuci mu zivot, oslabili, ako ne i dotukli samu ideju. А zivot је najopasnija, uvek prisutna i spremna zamka. Zivot је vredпost koja niCim ne moze Ьiti ni zamenjena ni naknadjena. Alije ideja znacajnija, trajnija i neprolaznija: ideja је Zivot u buducnosti, u vecnosti.

CUVАЈ'ГЕ SE SAMJ SEBE - DA ВЈ SE USCUVALJ OD SUDIJA Ј UPRA VNJKA

Policajci su zaduzeni, policajci smatraju svojom dufuoscu - poпavljam: u drzavama u kojima hapse i sude zbog ideja da otkriju krivca, saberu dokazni materijal protivu njega i nateraju ga na priznanja i terecenje sumisljenika. Potom se sudije prillvataju delikatnijeg, "zakoпskog" posla, da "krivca" i "krivicu" uklope u zakonske forme. Njihov posao је tezi, jer se ne sluze torturom. Stavise, katkada poneki sudija ispoljava ako i ne sazaljenje prema "krivcu", а ono precutno ogradjivanje od policijskih brutalпosti: Sada ste u sudu - mozete da govorite slobodno ... Sud i sudije usko saradjuju s politickom policijom - utoliko uze i podredjenije ukoliko је neki rezim suroviji, totalitarniji. U kraljevskoj Jugoslaviji Drzavni sud za zastitu drzave (sud za 30

politicke krivice) је Ьiо u znatnoj meri nezavisan od policije i podredjen neposredno vladi i dvoru, s kojima se koпsultovao u odredjivanju visiпe kazne. U posleratnoj, "komuпistickoj" Jugoslaviji, kao i u svim istoenoevropskim zemljama, zavisnost sudija i sudova od politicke policije i partijskih foruma је neposredna - i to ne samo u politickim, nego i u krupnijim kriminalnim delima. Sudije, skoro bez izuzetka, clanovi su partije, sto dodatno opterecuje njihovu svest i savest. Vec i to upucuje "krivca" da bude budan prema sudijama - na sudu okrivljeni u rafiniranoj formi пastavlja borbu za samog sebe, za ideju i svoj integritet. Sudije su zadurene svojom ulogom i zvaпjem da doka.Zu ono sto su policajci iznudili grozotama podmetanja, zastrasivanja i mucenja. Oni odmah, na pocetku isledjenja, stvaraju posebnu atmosferu - atmosferu slobode i straha: slobodnog izjasnjavaпja "krivca" i precutne, naglasene pretnje da se "krivcu" moze dogoditi оно sto mu se vec dogodilo na policiji, ako ne bude "priznavao" i "saradjivao". Oni, sudije, ne obziru se na zalЬe zatvorenika da su bili muceni, da im је prizпanje iznudjeno. Ne obziru se ni na ozlede zadate na torturi. Na to se ne obzire пi sud, na sudjenju: jadanja optuzenih docekuju ravnodusni, kiselkavi osmesi najuzvisenijih predstavnika zakona. Sudije su, zbog toga, prinudjene na rafiniranije metode na zamke, dovitljivosti i nadmudrivanja. Njih vise, politicke vlasti i Ьiraju ne samo prema odanosti, nego i prema tim, lukavim svojstvima: svaki sudija ne moze, а poneki i izbegava, da bude islednik ili sudija u politickim delima. Ali manje se treba cuvati lukave pameti sudija, nego atmosfere koja vlada na sudu, а koju sudije i namerno podvlace. То је atmosfera reda i zakona, neprinude i pravednosti. Na to idejni "krivci" najcesce nasedaju. Tome doprinosi i njihova "slabost" - njihovo osecanje nevinosti, njihov zaslepljujuci idealizam. Oni, idejni "krivci", ne vide, nisu kadri da vide, da је ideja najveei, najopasniji zloein za suprotnu stranu. А time sto su i sami idejni, nosioci ideje, idejni "krivci" i svoje protivnike ne sagledavaju realno - najcesce policajce vide kao zlocinacka cudoviSta, а sudije kao pasivna orudja poretka. А nijedno ni drugo nije tacno: policajci-mucitelji su takvijer su

31

se voljno prihvatili nшciteljske иloge, а sиdije-islednici prepredeni sи jer jedino kao takvi i mogu da "dokazи" krivicи necem sto samo ро seЬi ne sadrZi krivicnog dela. ZЬog toga, mada se sиdija ne treba bojati, jer sи njihove mogucnosti primene torture ogranicene - sиdija se treba cиvati vise nego i samih policajaca. Jer sиdije zavode, sиdije иЬlаzаvаји, omeksavajи idejи. Sиdije iskrivljиjи sиstinи ideje. А "krivcи" se tek па sиdи pruza kakva-takva mogucnost da brani, da popиlarise idejи. Cak i na tajnim sиdjenjima sиdski arllivi и bиdиcnosti mogu Ьiti otkriveni i postati izvor nadahnиca, izvor jacanja i sirenja ideje. Izbor branioca је najneposrednije povezan s borbom okrivljenog za idejи, za sebe kao nosioca ideje. Zbog toga okrivljeni treba promisljeno da izabere branioca. Dakako иkoliko za to ima mogucnosti - а danas ipak ima i и vecini "komиnistickih" zemalja. I mada nije nevazno da branilac Ьиdе dobar pravnik - da Ьиdе strucan i snalailjiv и izoblicavanjи vlasti kao krsioca vlastitih zakona - vaznije је da on Ьиdе politicki cestit, odnosno da ne saradjиje s policijom i sиdom i da shvata iпtencije, licnost i polozaj okrivljenog. Treba Ьirati branioca koji ni sаш пеша ilиzija da шоzе иticati na visinи kazne. Kazne se i tako i tako odmeravajи na politickim forumima, а sиd ih samo formalisticki obrazlaie i izrice. Dakle, branilac koji ne obezvredjиje idejи i ne moljaka za optuzenog. Izbor branioca је иtoliko znacajпiji sto је on, branilac, najcesce i jedina veza okrivljenog sa spoljnim svetom, s porodicom i prijateljima, а и srecnijim okolпostima - kad sи diktatorski rezimi prisiljeni da se prikazиjи kao postovaoci zakona i sa stranim, zapadnim - drugih slobodnih i nema! - sredstvima informacija. Na krajи jos nesto о zvanicnim braniocima - braniocima koje postavlja sиd, jer se diktatorske vlasti cesto slиze i takvim smicalicama - da Ьi sakrile svoje bezakonje i potpиno izolovale optuzenog. S takvim "braniocima" ne treba saradjivati. Ni и сеnш im se пе treba poveravati, niti im ista verovati. Vece povereпje i veru zaslиzиjи mиcitelji i sиdije, nego takvi "branioci". No pri tome treba imati и vidи i da vlasti - iz svojih demagoskih роЬиdа da sиd i sиdjenje prikaiи kao objektivne i nezavisne - odredjиjи za branioce i one koji sи и javnosti 32

poznati kao savesni и svom poslи, а katkada i kao protivnici rezima. S takvima optuzeni treba da saradjиje, dakako s onoliko otvorenosti i onoliko opreznosti koliko је nиino da ideja i licnost ne gube. Jer mada konacna sиdЬina ideje ne zavisi od kolebanja ili odvainosti cak ni njenih eminentnih zastupnika - иverljivost, sirenje i ostvarivanje ideje sи itekako zavisni bas od "beznacajnih", malih i skromnih ljиdi. Jer mada ideja nije isto sto i licnost, tek kad se licnost poistoveti s idejom i kad ideja postane strast, patnja i herojstvo licnosti - tek tada ideja doЬija zivotnи, nesavladljivu иverljivost. А borba za idejи nigde ne prestaje - menjajи se samo oblici borbe, nema иslova и kojima neki, kakav-takav, oblik ne Ьi Ьiо moguc. Ako nista drugo: nek se protivnika zadivljиje, nek ga demoraliSe dostojanstveno drianje idejnih boraca na mиkama i na stratistima.

SIMBOLICNA Ј STVARNA, PRELOMNA VREDNOST KIВLE (NOCNOG SUDA)

RоЬи

ideje, а pogotovu robljasи za idejи, tesko је, najteze је ali i пajodsиdnije i najplodonosnije - prevladati svoje dvojstvo, odnosno neиsaglasenost izmedjи idejnih zaveta i zivotnih poriva. Idejoшje on dиhovan i neиnistiv, ali је on to nјоше, idejoш, и zaшisljanom i neostvarivoш, apstraktnom svetu. Jer on, rob ideje, istovreшeno zivi i cezne jediniш Zivotom koji ти је dat: пeodoljivo ga zovu i mаше radosti i lepote, neponovljivosti neponovljivog zivota. Naizgled, tog dvojstva ne Ьi шoralo da Ьиdе: zasto covek ne Ьi mogao da Ьиdе istovreшeno idejan i zivotan - resen na irtvu za idejи i zanet nasladaшa zivotnim? Katkada, kod ponekill, dvojstva doista i nеша. Stavise, oni i nisи izиzeci: dvojstveni nisи, sa sobom se ne bore, oni koji idejи shvate i prihvate kao jedno od - "jedno od", а ne пajиzvisenije i najkreativnije svojstava, jednи od funkcija zivota. Takvi malюm Ьivаји иspes33

ni izvrsioci, snalazljivi organizatori i vlastodrsci. Nijedan pokret ne sато sto ne тоzе bez takvih, nego oni neminovno - kad ideja vec uzme таhа i posvoji svoje pristase - postaju vodji i izmioci. ldejaje za takve sredstvo, kao sto su za njih i ljubavna strast i vlast sато naslade. Ali nigde i nikada takvi nisu duhovni kreatori, nisu zacetnici i тucenici ideje. Takvi svako Zrtvovanje za ideju sтatraju svojoт Zrtvoт, а ne zrtvenim dugoт sатој ideji: Dvojstveni su, u dileтaтa su sато oni koji sve - ра i Zivot svoj i svojih najdraZih - ne sато podredjuju ideji, nego i poistovecuju s nјот. ldeja је sve: voljena zena i deca, roditelji i braca, covecanstvo i doтovina. Takvi, jedino takvi, i zacinju novi Zivot - novu ideju kao тogucni, blpoteticni Zivot. Takvi ne тogu izbeCi dvojstvo, suтnje i kolebanja, vec i zbog toga sto doslednost u ideji neizbeZпo dolazi u sukob s realnoscu, s datim fоrтата. Takvi su u neprestanoj borbl sa samima sоЬот, sa svojiт slabostiтa i nedoslednostiтa u odnosu na ideju: osecanje greha, gresnost, svojstvo је ра i duznost, svakog doslednog borca za ideju. Jer zatocnik ideje, ideala, neтinovno је gresan sатiт tiт sto је ziv, тakar i ne uZivao sve Ьlagodeti zivota. On svoje Zrtvovanje i stradanje za ideju ne dozivljava - odnosno dozivljava utoliko таnје ukoliko је idejniji - kao nesrecu i patnju, nego kao trijuтf i sjaj sате ideje, а tiтe i saтog sebe. Do takvog poistovecivanja s idejoт - takvog voljnog, presrecnog predavanja ideji - ne dolazi se gordoт saтouvere­ noscu, nego saтosvesniт odricanjeт i neraznatljiviт, neizbirljiviт prihvatanjeт i bezvrednih, "prljavih" duznosti. Kada su те u kasnujesen 1933. godine sproveli u kaznionu, koтitet koтunista-zatvorenika zaduzio те na otpreтanju kroz kanalizaciju partijske literature i "nuzuZitka", hrane dobljene od porodice ili kupljene. Bio sат vec prosao kroz policijsko тucilacko isledjivanje i rutinsko sudjenje, na kоте тi је izrecena trogodisnja roblja, koju sат doziveo s pritajenoт i utoliko gorcoт ojadjenoscu sto те korektna sudska atтosfera zavarala da nece Ьiti toliko visoka. Istrpeo sат Ьiо, u jalovoт i zатоmот fantaziranju, i troтesecni celijski zatvor bez icega i ikoga sет oskudne kaznjenicke hrane i odece i "тrtvih setnji" u nетот kruznoт jednoredu s nepoznatiт kriтinalniт osudjenicima. 34

Uzleteo sат, razleteo sат se kad sат se, najzad, na5ao drugovima, od kojih su neki bili zive legende тarksistic­ ke ucenosti i herojske partijnosti, а poneki i jednog i drugog. 1 vec tog prvog jutra, dok se nisaт ni sredio od usplahirene radosti i radoznalosti, partijski komitet koтunista-osudjenika dodelio тi је poтenuto zaduzenje, ne hajuci о тој ој eventualnoj gadljivosti. Drug koji је to dotad radio, jedva је doeekao da те ukratko poduci i da тi preda plehnate kutije izotucanih i oljustenih ivica i uzice uvoscene i usтradjene osokoт od тedju

izтeta.

Koтitet тi nije dodelio taj prljavi, najprljaviji posao ni iz aniтoznosti. Uradjeno је to ponajvecтa zbog toga sto sат Ьiо novajlija, "cuvaks", а рrета novajlijaтa su se i u toj, kao i u svakoj kolektivizovanoj zajednici, odnosili s podтeslji­ voт nadтenoscu. Ali to је Ьiо i odgovoran, vrlo odgovoran posao: svakako тi је dodeljen i zbog toga sto su drugovi koji su те otpre, sa slobode, poznavali dali о тeni pozitivnu karakteri-

kakve

stiku. Na tот zaduzenju sат ostao nekoliko тeseci - sve dok nisu i теnе prebacili, ро kazni, u drugu kaznionu. 1 za sve to vreтe nisaт se uvestio kako da izbegneт udar тucnine, koju Ьi u тeni cesce i silovitije odapinjao nesmiljeni, stostruki sтrad iz usocenih uzica, koje sат тоrао scedjivati kroz saku, nego svezi izтet s ivica kutija. Ali sат posao dokraja obavljao ne sато bez roptanja nego i s nekiт priguseniт uZivanjeт i potajniт ponosoт.

Vec sат Ьiо тladi nadobudni pisac. 1 тladi revolucioner svestan da тоrат uciti, uCiti тnogo i brzo i iz knjiga i diskusija i iz prakse. Moju spisateljsku sujetu, тоје neugasive porive za pisanjeт, u prvi таh је pogodilo sto nisaт doblo neko lepse i adekvatnije zaduzenje. Ali to је bila istovreтeno i zudjena provera i potvrda тоје odanosti ideji i ljubavi рrета drugoviтa. То zaduzenje тi se prikazivalo - а tako је stvamo i bilo utoliko znacajnije i odgovornije sto је zatvorenicka partijska organizacija Ьila razjedinjena i zatrovana posle poraza u nedavnoт strajku gladju. Postupno је zadovoljstvo prevladalo тојu sujetu i тоје porive: zar i to, to kanalizaciono saobracanje, nUe uzviseno kao i duhovno stvaralastvo, zar ono ne povezuje i ne snaZi izтucene, izgladnele i ogorcene saborce? StiCi cu i da 35

pisem, govorio sam seЬi, i ne sluteCi da i taj posao moie jednog dana Ьiti Iit.erarni motiv i idejno nadahnuce. А sa saZivljavanjem s tim zaduzenjem i sa zadovoljstvom sto је ono bas mene zapalo, u mom umu је nicalo saznanje da su svi poslovi za ideju podjednako cisti, uzviseni i presni. U mom umu uvrezavalo se saznanje da nema prljavih, niskih i nepresnih zaduzenja kad је ideja u pitanju. Dvadeset i tri godine kasnije, 1957. godine, bacili su me u celiju iste kaznione - ovog puta moji drugovi, medju kojima је Ьilo i onih s kojima sam onda tamnovao i za koje sam obavJjao pomenutu kanalizacionu duznost. Mnogo sta se bilo promenilo. Rat i revolucija su razorili stari poredak, а ilegalno partijsko vodjstvo, u kome sam Ьiо i ја, preobratilo se u vrh nove drzave. А manje sticajem prilika nego mojom sklonoscu Ш mojom sudЬinom - da budem zatocenik ako ne i zrtva ideje - razisao sam se s drugovima s kojima sam sudelovao u veri i stradanju, revoluciji i vlasti. Sudili su me i sada s rutinskom korektnoscu, а visina kazne nije iznenadila: znao sam predobro da sud obavlja formalnosti odluke koju donosi partijsko-dr:lavni vrh. Ali sa mnom su postupali, iako nisam Ьiо mucen, neuporedivo stroze nego u kraljevskim tamnicama. Tamnica је najvernija slika poretka, а za svoje Ьivse drugove Ьiо sam otpadnik, mada sam se ја osecao kao vernik sveljudske slobode, kojuje ideja komunizma, odnosno socijalizma, proglasavala svetinjom svetinja, i za koju su sagoreli mnogi smeli i mocni duhovi i izginuli mШoni uvredjenih i zapostavljenih. Osecao sam se i duznikom svog naroda i izginulih drugova: i ја sam ih vodio u pobunu protiv nadmocnijeg neprijatelja i u bratske omraze CЪratske odmazde, radi slobodnijeg, nesputanog ljudskog zivota. Drukcije receno: u mojoj svesti se ta izvorna sustina ideje komunizma, odnosno socijalizma javljala u konkretnom, makar jos neostvarivom, vidu kao niz strukturalпЉ reformi koje Ьi Jugoslaviju odvele u . plura,listic~~ocijalizaф, а njene narode isturile medju one koji ~ао i opravdaпje пacionalne egzistencije prvenstveno nalaze u gradjanskim, u ljudskim slobodama. То su za mene ЬШ zaceci ideja ideja novih i utoliko neodoljivijih. То је Ьiо spoj, Ш bar pokusaj spajanja, izvorne те

36

sustine ideje s jugosloveпskom poslerevolucioпarnom i antistaljiпistickom stvarnoscu. Ја sam znao da sam ne samo predstavпik, nego i zrtva tih zacetaka. То su znali i nюji Ьivsi drugovi: nisu se usudjivali da ustanu protiv novih ideja - da ne Ьi ogoleli sebe kao vlastoljupce- nego su utoliko bezobzirnije kidisali na mепе. Komotnost i povrsпost, tipicna za samodr5ce, navodila ih је na zakljucak, da се kompromitovaпjem licnosti dotuCi samu ideju. Zbog toga је i stroze postupanje sa mnom - stroze i u odnosu na kraljevske tamnicare i u odnosu na zlocince - bilo izraz smisljene i neskrivaпe namere mojih ЬivsЉ drugova da me slome. Ali da me slome tako da to, bar naizgled, bude od moje volje, а ne pod grubom silom: drzali su me u najstrozoj, totalnoj izolaciji, ali mi nisu onemogucavali Citanje i pisanje. Mozda је kod mojih Ьivsih drugova, odnosno mojih tamпi­ cara, i moje drianje unekoliko podsticalo njihove zamisli: drzao sam se ne samo gordo i odbojno, nego i prkosno i prezrivo. U meni se pored pobunjenika jos prsio partijski velmoza, nepomireп sasvim sa svojim padom, ра ni sa sudЬinom, makar sto ju је sam seЬi пametnuo. Svakako zbog toga nisam Cistio sobu, sem koliko da se ne gusim u kalu i prasini. Krevet sam пamestao ovlas Ш nikako. А kiЬlu, koja је Ьila moj i nocni i dпevni sud, nisam ribao jedino Ьih је isplaknuo i plaknuo kad Ьi me izjutra i izveceri pustili u zatvorenicki klozet. Na unutrasnjosti kiЬle se hvatala krecna cadjava skrama, sve пeravnija i smradnija: smrad manje ostar i iznenadan nego onaj iz uzica, iz mog predratrюg zatvorskog partijskog zaduzenja. Ali taj smrad је Ьiо postojaniji i podmukliji. Kad Ьih se sa setnje vratio u sobu osetio bih da је prodro u knjige i hranu, u odecu i posteljinu. Naposletku su na stranama kiЬle pocele gusto izrastati krecne bodlje, а smrad је strujao upornije i prodorпije.

Potrajalo је to tako, mesecima. Straza se nehajno odnosila prema takvom mom ponasanju, uprkos higijenskim propisima i merama. А ја sam to prihvatao kao popustljivost, kao nehajnost kaznionskih vlasti prema Ьivsem visokom funkcioneru. Dok jedпog dапа ... Jednog jutra, u leto 1958. godine, posle 37

moje jutarnje setnje, navrati, kao slucajno, М., sef tajne kaznionske sluzbe. М. se zadriao poduze, u Ьlagonaklonom razgovoru. Ne secam se pojedinosti tog razgovora. Ali mi је ostao neizbrisiv utisak da М. nije navratio slucajno, nego ро nalogu najvise vlasti. Jedva prikrivajuci svoju naklonost, on mi је istovremeno nedvosmisleno stavio na znanje da moje dalje camljenje u celiji i kaznioni zavisi od mog drianja, jer da sam ја suvise tvrdoglav i nerealistican. М. је izazvao u meni dilemu - Ьа5 dilemu, а ne kolebanje: sta znaci njegova poseta, kako ја dalje da se driim? u noci, posle prvog sna - kao ponekad i dotad, kad bih Ьiо u tezim dilemama - sinulo mi је u glavi da su vlasti dokonale iz mog sve aljkavijeg odnosa prema higijeni i zivotnim uslovima- daje vreme da me se "obradjuje", zakljucak mozda izmozgan, ali obvezujuci. Nametnulo mi se: preokrenuti svoje drzanje i urediti sobu i kiЬlu, а time staviti do znanja upravi i straZi, koja је danonoeno motrila na mene, da moja uverenost i otpornost ne slabe nego jacaju. Vec sutradan otpocelo је "veliko spremanje": izribao sam patos, ocistio prozore, za to је veoma pogodna novinska hartija, i istresao cebad. 1, dakako, oribao kiЬlu. Bio је to mucan posao - nahvatani krec se branio tvrdocom i smradom. Posle mesec-dva dana porucio sam M-u da zelim da razgovaram s njim: saopstio sam mu da cu stupiti u strajk gladju ukoliko mi ne ukinu celijski zatvor, i inace primenjen nada mnom suprotno uredbama. Saslusao me paZljivo i, kao usput, zatraiio da pogleda kiЬlu. - Driite је sada, vidim, cistu. Odgovorio sam: Da, iz цiе Ьi se moglo jesti.

zlata i soferom koji је preprodavao "istrosene" gume svog preduzeca. Vec prvog dana smo raspodelШ sobna zaduzenja. Lopov је Ьiо cistunac i negadljiv i odmah se javio da се on ribati kiЬlu. Ali ја sam tu "privilegiju" zadriao za sebe. U svemu sam postao roЬijas kao i drugi. U svemu, sem u vlastitim oCima i ocima uprave. 1ја i uprava shvatili smo da sam uzeo sebe u ruke i da oevrscavam. OcvгScavala је, doista, ideja u meni. ldejni borac је kadar da se dovija kroz najzamгSenije, najlukavije zamke, ali samo ako је ideja istinska - ako siri ljudske slobode, ako borac u tu ideju doista veruje, ako је ona za njega vrednost iznad svih vrednosti. lz ove price о kiЬli mogla Ьi se izvuci i pouka: zatvorenik treba ne samo da se odmah prilagodi zatvorskim uslovima i da savesno obavlja sve higijenske i druge duznosti, nego i da te duznosti shvati i prihvati kao prirodne i svoje - kao svoj nacin zivota. 1 da te uslove i duZпosti poboljsava, kao sto i na slobodi cini sa svojim Zivljenjem. А to, dalje, znaci: zatvorenik ne sme - ne sme radi svog integriteta i radi cistoce svoje ideje - da se pomiri sa zatvorskim uslovima. U savesno obavljanje zatvorskih duznosti i potreba spada i zivo nastojanje na poboljsavanju zatvorskih uslova. U odnosima s upravom treba Ьiti dostojanstven а ne nadmen, nepoverljiv а ne podvaljivac, cvrst а ne provokativan; uvek traZiti poboljsanja, jer nema niti moze Ьiti takvog zatvora koji Ьi Ьiо dobar za zatvorenika. Као sto nema ni drustva u kome Ьi ideja Ьila potpuno slobodna, nema ni prostora toliko stesnjenog, Ш sistema toliko savrsenog, и kojima covek, covekov um, ne Ьi imao Ш mogao da izumeva, ne Ьi imao sta da stvara.

М. шi nije nista оЬесао, ali sam iz njegovog drianja zakljucio da on uvidja da је dalje zadriavanje mene u celijskom zatvoru besmisleno, jer је neefikasno. м. је to vec uvideo i ranije, ali vrhovima је trebalo, eto, dvadeset meseci mog celijskog tamnovanja da to uvide. Posle desetak dana u moju celiju i celije u parteru, isprainjenom uoci dovodjenja mene u kaznionu, dovedeni su kriminalni osudjenici, probrani kao neskloni svadjama Ш kao douskivaci. Delio sam celiju s trojicom: lopovom, navodnim svercerom

38

39

III Platon i Marks јеsи i nisu и pravu. Dиboko, иmno је Platonovo shvatanje: ne oblikuje ideje realnost (mate~i­ ja), nego, naprotiv, ideje oblikиjи realnost. Platon Је, verujem, do takvog zakljиcka dosao analiziranje~ same. re~ln?: sti: nema nikakvog dokaza da realnost (matenja) oЬlikиJe Љ proizvodi ideje. А ne mora se Ьiti obdaren Platonovim иmom ра da se иосi da ni najbeznacajnije delovanje nije moguce ni и jednom trenиtkи bez pretlюdnog osmisljavanja, bez svog prototipa и ideji. Ideja i realnost sи za Platona dva sveta, pri сети је ovaj drugi podredjen, niZe vrste. Od takvog gledanja do idejnog, ideoloskog, filozofskog projektovanja "savrsene drzave", odnosno "savrsenog drustva", nije veliki korak- pogotovu za иm Platonov, angazovan и politickoj filozofiji koliko i и svim drugirn oЬlastima razmisljanja. Marks, kao i drugi materijalisti, primarnost daje materiji. Za Marksa је idejni svet prodиkt materijalnog, и prvom redи proizvodnih odnosa i пivoa proizvodnih snaga. Doista ne treba ni stoti deo Marksove paшeti ра da se иоСi da nema nikakvih ideja nezavisnih od ljиdskog mozga i socijalnih i kиlturnih realnosti. А i takvom totalnom materijalistickom shvatanjи sveta је blisko, ра i svojstveno, projektovanje "savrsenog drustva" - drustva ostvarivog sa samom adekvatnom promenom materijalnih, proizvodnih i tehnickih иslova. ОЬе ove postavke, Platonovu i Marksovu, slиtio sam i

1

40

opazao - za vreme svog tamnovanja, poglavito poslednjeg kao tacne, premda sиprotne jedne drugoj. lndoktriniran materijalistickim иcenjima i jos иvek revan и zelji da иticem na postojece, и prvom redи jиgoslovenske prilike - davao sam prednost materijaliznш, makar vec i ne samo Marksovom. А istovreшeno mi se silovito, plasticno nametala oCiglednost oblikovanja realnosti и konkretnom slисаји politike, drustva, иmet­ nickih dela- prema idejama: tamnica, kao i pиstiнja, veomaje pogodna za dozivljavanje idejnog, idealnog sveta kao realnog. Nisam se starao da пadjem izlaz iz tog protivrecja - sve do sada, kada mi se izlaz namece razvojem mog misljenja, razvitkom politickih prilika и svetu i и Jиgoslaviji, а svakako i impиlsima koje ne mogu da dokиcim. Ne mirim, dakle, idealizaш i materijalizam, nego ih оdЬасијеш и njihovom krajnjem, iskljиcivoш i doktrinarnom vidи, kao prevazidjene "proizvode". ёini mi se da sada, bar za sebe, razresиjem to protivrecje: Platon i Marks - иzimam njih kao najeminentnije predstavnike dvajи pravaca - nisи и pravu, nisи sasvim и pravu. Drukcije rесепо: i Platon i Marks, kao i drugi veliki mislioci, пisи и pravи, nisи sasvim и pravu, bas и onome и сети sи najoriginalniji, ра i najistiniЩi, najЬliZi "konacnoj istiпi". Drziш da kategorisanje, а verovatno i podvajanje, ideje i realnosti, dиha i materija, "baze" i "nadgradnje", ne odgovara ni daпasnjeш znanjи i iskиstvu, ni teznji modernog coveka za integritetom, za jedinstvom samog sebe i svojim jedinstvom s prirodom. Za mene је ocigledno da se Zivotne forme - covek, zivotinje, Ьiljke - ne mogu strogo podvajati jedna od druge. Pogotovu mi пeosnovano izgleda strogo podvajanje formi ljиporedjivanju i nagradjivanju funkcionera i jeste razlog losem, neuspesnom menadZerstvu u socijalistickim zemljama: u "samoupravnoj", "triisnoj" Jugoslaviji to је otislo dotle da se i za cistaCice traZi "moralno-politicka podobnost". Korupcija i klikastvo, protekcije i "veze" su ugradjeni u sistem, poticu iz privilegija na ideoloskoj, partijskoj pripadnosti. Drianje svih polozaja па kojima se Ьilo sta odlucuje svakako razlog sto kradje, pronevere i zloupotrebe takozvane drustvene imovine najcesce i vrse komunisti, odnosno funkcioneri partije. Ali to nije jedini razlog: komunisti na upravljackim polozajima se osecaju politicki i socijalno sigurnim, ili bar neugrozenijim, а koпtrole nad njima nema skoro nikakve sem aparatske, р а i ta је cesto podmitljiva ili "drugarska". U takvom privilegovanom polozaju i na funkciji koju vlasnik ne kontroliSe - jer vlasnik i ne postoji - funkcioner partije se oseca poput feudalca koji је od vrlюvnog vladaoca doЬio leno, ра lako podleze "ljudskim slabostima".

је

108

Lopov i proneveritelj su pojedinac ili grupa, ali svojina kolektivna. Cija? Drustva, пасiје, radnicke klase, partije?

је

Sve one grane i objekte koje nacionalizuje ili razvije drzava, odnosno partija preko organa vlasti, zakoni definisu kao drustvenu svojinu, to jest svojinu citavog drustva. Drustvena svojina је, uzgred receno, i najvaznija, pokretacka ideja svЉ socijalistickih ucenja. Ali ni u jednoj komunistickoj zemlji nije jasno, pravno, definisano sta zapravo drustveпa svojina jeste, odnosпo na koji пасiп drustvo kao celina ostvaruje svoja svojinska prava u prvom redu pravo raspolaganja vrednostima i prihodima koje ta svojina omogucava. Tacnije Ьi Ьilo reci: u svim komunistickim zemljama postoje brojni i zamrseni zakoni i propisi koji reguliSu i upravljanje i prihode, ali ostavljaju ddavi, odnosno partiji driava је partijska- net11knuto pravo imenovanja upravljaca i rasporedjivanja prihoda: u tome se Ьitno ni Jugoslavija ne razlikuje od ostalih istocnoevropskih zemalja, buduci sve organe, ра i organe samoupravljanja, fakticki postavlja partija i buduci је Jugoslavija jednopartijska drzava, ра partija ima i u raspodeli prihoda odlucujucu i privilegovanu ulogu, makar sto ovu ostvaruje na posredan i zakonima, samoupravnim, regulisan naCin. Та neodredjenost u pravnom definisanju drustvene svojine nije nimalo slucajna, pogotovu ako se ima u vidu da i u komunistickim zemljama ima izoЬila kvalifikovanih i darovitih pravnika. То na prvi pogled moze izgledati cudno, buduci su komunisticke drzave izrazito birokratske i zagusuju drustvo, takoreci sa strascu, komplikovanim, "svepredvidjajucim", sveobuhvatnim propisima. Ali nema razloga za cudjenje, makar sto је u komunizmu sve - sem prava i privilegija partije regulisano zakonima i propisima. Komunistima kao vladajucem sloju, koji svoju vlast i privilegije poglavito zasniva na raspolaganju ekonomijom, besumnje i nije u interesu precizno, nedvosmisleno odredjivanje drustvene svojine. Svako jasno pravпo odredjivanje karaktera i funkcionisanja drustvene svojine, neizbezno Ьi povlacilo za sobom i ukidanje nelegalnog i zakulisnog, faktickog prava partije, odnosno ukidanje formalnog prava ddavnЉ organa da postavljaju 109

upravljace nad tom svojinom i da raspodeljuju prihode koje njeno funkcionisanje donosi. Nikakva partija, pogotovu komunisticka koja funkcionise na striktnom pokoravanju centru, ne nюze predstavljati Citavo drustvo, buduCi svako drustvo, ро svojoj prirodi -- bez obzira na politicki poredak- ne moze ni postojati, а kamoli slobodno se razvijati, sem kao pluralisticko, odnosno kao Zivotna zajednica razlicitih, suceljenih i istovremeno povezanih inteiesa. I komunisticka drustva su pluralisticka, vec pluralisticka, iako se to ne priznaje i ne uvidja, jer Ьi ugrozilo monopole komunisticke partije. Prema tome, da Ьi "drustvena svojina" mogla da funkcionise i da se ostvaruje kao drustveпa, а ne ideoloska, partijska - drucije receno: da Ьi se upravljanje i raspodela obavljali u ime i u interesu drustva kao celine - pretpostavka је da samo drustvo bude slobodno, odnosno da njegovi razliCiti slojevi, razlicite teznje i razlicite ideje, slobodno dolaze do izrazaja. Uvidjanje, prizпavanje pluralizma drustva dovelo Ьi ako ne odmah, besumnje u toku kretanja u tom sm·eru - do pluralisticke, visepartijske kontrole nad drustvenom svojinom. Nema sumпje da Ьi partijski pluralizam omogucio i pravedniju raspodelu prihoda i odЬir kvalitetnijih upravljaca privredom: svaka partija Ьi nastojala da na upravu dovede svoje ljude, ali Ьi i vodila racuna da zbog neuspeha ne izguЬi popularrюst. U svakom slucaju, time Ьi nestalo monopolisticke uprave jedine, komunisticke partije, oredjale Ьi mrюge greske i promasaji, oslabile samovolje i korupcije. Do ovde sve izgleda ј asno samo р о seЬi, mada u komunistickim zemljama nema primera takvog, pluralistickog, drustvenog tretiranja drustvene svojiпe. Ali ako nema u "komunizmu" ima u "kapitalizmu"! Nije шi dovoljno poznato kakvi su - od zem]je do zemlje efekti, socijalni i ekonomski, drustvene svojine, odnosno nacionalizovanih grana i preduzeca u kapitalistickim zemljama. U nekim zemljama nacionalizacije nisu dale - pogotovu gde su vrsene iz ideoloskih razloga, da Ьi se suzbila "svemoc kapitalista" - ocekivane razultate i pratile su ih iste one slabosti koje i drustvenu sv~iinu u komunizmu: neefikasnost i Ьirokratizam. 110

za to primer шogla Ьiti Britanija, iша u drugim i priшera - ako su шоје inforшacije dovoljne, dovoljпo tacne - uspesnog funkcionisanja. No i tашо, u kapitaliznш, nacionalizovane grane i preduzeca, шakar i ne funkcionisu рrеша svojiш mogucnostima - ро pravilu funkcionisu efikasnije пеgо u komunizшu, а besиmnje nisи na njima izrasle monopolisticke Ьirokratije. Ako

Ьi

zешlјаша

Neosporno је, izgleda, da funkcionisanje nacionalizovane privrede u kapitalizmи ne podleze nikakvom apsolиtnom pravilи - sve zavisi od celine uslova, od ljudi i sistema. 1 mada ni u komuпizmи drustvena svojina, od zemlje do zemlje, ne funkcioпise s podjednakom иspesnoscи, u svim - bez izиzetka и svim - komunistickim zemljama privreda, odnosno nacionalizovane grane, ne funkcionisи ni prema svojim mogucnostima, ni prema potrebama drustva. 1 nеша, stavise, ni izgleda da se stanje Ьitno poboljsa dogod traje politicki, а time i privredni, monopol partije. U kapitalizmu nacionalizovana privreda funkcioniSe bolje nego и komunizmи ne samo iz jednostavnog razloga sto trpi i koпkurencijи, nego sto је upravljanje njom podlozno slobodnoj kritici, а takodje i smenjivanju sa smenjivanjem na vlasti. Zato se i moze zakljuciti: ako је funkcionisanje nacionalizovane privrede u kapitalistickim zemljama pretezno ekonomski, и aиtoritamim, komиnistickim zemljama је i ekonomski i politicki рrоЬiеш. U kapitalizmu је drustvena svojina definisana kao driavna - vlast odredjuje funkcionisanje, иpravljanje i raspodelи nacionalizovanih dobara. А budиci sи vrhovne vlasti smenjive, ni funkcionisanje пacioпalizovanih dobara nije stalno, jednom za. uvek, dato - vrse se cak i denacionalizacije sa smenjivanjem partija na vlasti. 1 и nekim konшпistickim zemljama, na primer и Sovjetskoш Savezи, drustvena svojina se tretira, bar и teoriji, kao driavna. Ali od toga шаlо vajde i drustvu i toj svojini i drzavidogod raspodelu prilюda i иpravljanje stvarno vгSe partijski forumi, "partokratija", "nomenklatura", partijska Ьirokratija, makar sto sи sakriveni и drzavnim иstanovama i1i iza njih. Ocigledno је da su odnosi u kapitalizmu ne samo jasniji, nego i manje hipokritski: tanю nacionalizovanom imovinom 111

upravlja ova Ш она partija prema svom sllvataпju пacioпalrllh potreba i, dakako, prema svojim uzim, partijskim potrebama. Drustvo i tamo, dakle, upravlja i deli doЬit posredпo, preko partija: пacioпalizovaпa, drustvena svojina је samo utoliko i objektivno drustvena ukoliko ova Ш ona partija na vlasti svoj subjektivni interes ostvaruje kao drustveni. Nacioпalna, drustvena svojina u kapitalizmu је nacionalna i drustvena samo relativno, samo kao privremeno pravo ove Ш one vlade da njome raspolaze u ime drustva. Nasuprot tome, u komunizmu је drustvena svojina apsolutno nedrustvena samim tiш sto је pravno nedefinisana, neregulisana, а drustvo nema nad njom nikakve, skoro nikakve, kontrole: monopolska koпtrola jedine partije, Ш organa kojima partija upravlja, ne nюze se smatrati ni objektivnom ni drustvenom. Cak i kad Ьi istorijski ciljevi partije ЬШ nepoЬitno dokazivi i ostvarivi i kad Ьi ЬШ istovetni s teznjama i potrebama drustva, drustveпa svojina u komunizmu ne Ьi time postala drustvenom vec i zbog toga sto partija ima privilegiju da njom •. monopolski raspolaze. Tako паm analiza raspolaganja drustvenom svojinoш otkriva samu tu svojinu kao fikciju, i u "kapitalizmu" i u "socijalizmu" - u kapitaliznш manje fiktivnu nego u socijalizmu. Komunisti, i da su llteli, nisu ni uz najbolju volju mogli zakonski fiksirati drustvenu svojinu - iz jednostavnog razloga sto takva svojina ne postoji, а nije ni moguca. Oni jednostavno prillvataju da је drustvena svojina drustvena samim tim sto su је, oduzevsi је privatnom vlasnistvu, dekretovali kao drustvenu, odnosno nacionalnu. Drustvena svojina је svuda - i u komunizmu i u kapit.alizmu, kao sto је Ьila i u feudalizmu - fakticki staleska, Ьirokratska svojina. U komunizmu nema mogucnosti da se razotkrije fikcija, odnosno stvarnost drustvene svojine, jer nema ni slobode kritike, ni mogucnosti drukcijeg, пemonopolistickog, visepartijskog raspolaganja drustvenom svojinom. Nasuprot, u kapitalizmu postoje mogucnosti - sloboda izrazavanja, visepartijnost - da se ta fikcija razotkriva kao fikcija, kao iluzornost. Та fiktivnost drustvene svojine u kapitalizmu se otkriva kao nacionalna nevolja- nacionalizacija preduzeca neproduktivnЉ i oskudnЉ 112

u kapitalu, а vaznЉ za naciju - Ш kao utopijska mera iza koje se kriju nastojanja Ьirokratija, partijsk_Љ i sindikalrllh, da pomocu tog fiktivnog oblika svojine ucvr5cuju svoj privilegovani polozaj. Nije slucajno sto se nacionalizacije nisu ni u kapitalizmu, пi u socijalizmu - sem u veoma retkim slucajeviшa i to privremeno - opravdale s ekonomske tacke gledista. Zbog toga se potvrdjuje da su nacionalizacije svuda politicke mere. Као takve, kao politicke, one mogu Ьiti i opravdane, povremeno i privremeno - na primer nacionalizacije veleposeda Ш preduzeca koja sluze kao podloga diktatorima i1i diktatorskim tendencijama. То navodi na analogiju da је drustvena svojina u komunizmu najslicnija, ро svojim socijalnim i ekonomskim efektima, feudalnoj i robovskoj svojini: svojina koju Ьi putem politickЉ sloboda, odnosno ukidanjem monopola jedne partije nad ekonomijom, ра time i nad drustvom, tek trebalo koliko-toliko podrustviti, bar koliko onu u kapitalizmu. Jer sam razvitak drustvene svojine u komunizmu otkriva i njerш fiktivnost i njenu neefikasnost. Sa zavrsavanjem industrijske revolucije, izЬijaju u razlicitim formama- najcesce preko dopunskog rada i raznih oЬlika trgovine i spekulacije - tendencije da se drustvena svojina iskoristi za licno bogacenje, р а cak i kao podloga za privatnu poduzetnost. То је uzelo ogromne razmere i uzima fantasticne, nepredvidljive oblike u sviш socijalistickim zemljama, ukljucivsi i Sovjetski Savez: ро racunanju akademika Sallarova oko 15 posto privrede u Sovjetskom Savezu pripada takozvanom drugom sektoru, to jest privatnoj ekonomiji. U Jugoslaviji - pored poljoprivrede koja је oko 90 posto privatna - dr:lavna, odnosno drustvena preduzeca se cesto ispomazu privatnicima u "sporednim" poslovima: cesto је to korupcija, nшogo cesce nuzda. No najznacajnije је da u Jugoslaviji drustvena preduzeca ispoljavaju postojanu tendenciju pretvaranja u kooperativnu, takozvanu grupnu svojinu. Takve tendencije su neizbezne, ра i zivotne, buduCi jugoslovenska preduzeca teze poslovanju, а u znatnoj meri i posluju - ukoliko Љ partija i drzava ne ometaju restriktivnim merama- na nacin slican preduzeCima na Zapadu. U Jugoslaviji su se najpre i јаvШ termini za te nove pojave: privatizacija, grupna svojina, i slicno. 113

(Ј

Jezik ide ispred teorije - da Ьi ga, potom, teorija opravdala. MoZda је bas grupna svojina, to jest svojina nad sredstvima rada onih koji njima i rade, buduci, prelazni oЬlik od birokratske drustvene svojine ka slobodnoj svojini - ka otvorenoщ drustvu. Time Ьi i samoupravljanje dobilo realni smisao, umesto da bude ideoloska vlastodrzacka utopija. Ni~ta u komunizmu na vlasti nije ispalo prema teoriji, prema idealima. Stavise, sve se na prelazu iz teorije i ideala u praksu - kao ро nalogu Hegelove i Marksove dijalektike preobraZavalo i preobrazilo u svoju suprotnost: vlast naroda u vlast politicke, partijske oligarhije, drustvena svojina u birokratsku svojinu, besklasno drustvo u novo klasno drustvo sloboda u tamnice i zabrane, bratstvo u nepostedne obracun~ sekti, ravnopravnost u dominacijujakih, mir medju narodima u ratove komunistickih driava. I tako dalje i tako dalje - kojeg bilo se ideala i koje bilo se odgovarajuce stvamosti dotakli. Ali bilo Ьi zlobno i plitko iz toga zakljuciti da su komunisti varalice, а komunizam obmana. Utopija nije isto sto i laZ utopija је svojevrsna vera, а laZ је namemo izopacivanje istine. Т~е nisam hteo reci da se komunisti ne sluze laZju - naprotiv, ош se sluze laZju kao i drugi, i vise no drugi, politicari, narocito posle ucvrscenja svoje vlasti. Radi se о tome da ona velika, sudblnska "laz" - izgradnja savгSenog, besklasnog drustva, potice iz nestvarnosti, iz utopicnosti same ideje takvog drustva - ideje niciш dokazane i пedokazive na osnovu Iogickog ili empirijskog argumentisanja. с, S komunizmom је sazdana - delom preuzeta iz religija naucna mitologija "svetle buducnosti", odnosno beskonfliktnog drustva, u kome се covek Ьiti totalno slobodan. u toj mitologiji buducnosti glavno mesto је dobila svojina - ukidanje privatne, kapitalisticke svojine i zasnivanje drustvene, kolektivne svojine. Ра ako vec i predmarksisticki socijalisti, odnosno komunisti, nisu Ьili u pravu smatrajuci privatnu svojinu izvorom sviju zala, bez preterivanja se moze daпas zakljuciti: u koшunizmu је bas drustvena svojina - tacпije, nerazjasnjeni, nedemistifikovani karakter takozvane drustvene svojine - glavno uporiste, i ideolosko i stvarno, nasilja i eksploatacije. Zbog toga su i sve promene u kornuniznш nuzno pracene i promenama u toj svojini - u vecem i1i manjern stvamom pravu raspolaganja tom 114

svojinom i drugih drustvenih snaga, oligarhija.

а

ne samo partijskih

Mit drustvene svojine је jos uvek duboko ukorenjen na Zapadu, а posvecen u y!su, najvisu stvamost na Istoku. Jos uvek se kao neospoma tekoyina "istocnih" komunizama - narocito 1.i redovima evrokomunista i levih socijalista - istice drustvenost svojine, jos uvek se tretira kao zlocin i izdaja svaka neverica u idealnost i spasonosnost drustvene svojine. Razaranje mita drustvene svojine namece mnoge, nepredvidljive proЬleme. 1 to ne samo ekonomske i politicke, nego i teoretske. Sta uraditi, u toku menjanja poredaka pod vlascu komunista, sa drustvenom svojinom - kako је uciniti ako i ne drustvenom, b.ar drustvenijom? Da 1i је funkcionalnost, odnosno efikasnost svojine - efikasnost i funkcionalnost ne slablja nego u kapitalizmu - moguca na postojecim forrnalnim osnovama? Nije li neka vrsta grupne, kooperativne svojine izlaz, makar privremen, iz laZnog i пeproduktivnog oЬlika drustvene svojine? А povrh svega, morala Ьi se narюvo formulisati i teorija socijalizma. Јег ideja sщ;ijalizma, odnosno kornunizma, nije nastala sa savremenim, lenjiпskim komunizmom, niti се nestati s ukidanjern пюnороlа komunista u пеkој komunistickoj drzavi.

Ocito је da drustvena svojina ne moze da sluzi za osnovu socijalizma, ni kao ideja ni kao stvamost, ako pod socijalizmom treba razumeti - а sta Ьi drugo tтebalo razumeti: nije 1i "f-~ komunizam i росео u ranom hriscanstvu kao pr~vedna raspolela?- otvoreno drustvo, odnosno drushro~~otvoreno svim obli~. r ma i tendencijama u okviru zakoн~m uredjenih,TnSilliicij~ MoZda zvuCi apsurdno, ali socijalizma - drustva u kojem slobodna, nenasilna igra socijalnih grupa ornogucava pravedniju podelu "nacionalnog kolaca" - socijalizma nema bez mesane privrede, bez slobodne svojine. Jer svojina је takodje sloboda, sloboda је takodje u svojini. 115

ILUZORNOST BESKLASNOG DRUSTVA, ODUMIRANJA DRZA. VE, SAMOUPRA VUANJA, RASPODELE PREMA RADU Vec је u ovom spisu bilo podosta reCi о utopicnosti, о nemogucnosti - zbog same prirode drustva i cov,eka - besklasnog drustva. lpak cu izvesti zakljucak, makar on unekoliko Ьiо i ponavljanje. Teoretski uzev, besklasno drustvo Ьi neizbefuo odvelo ako Ьi do njega i nюglo doei - u izumiranje svakog zajednistva, ", ра samim tim i ljudske vrste. А u realnosti - insistiranje na besklasnom drustvu neizbezno vodi ka monopolistickom gospodstvu odredjene grupe nad drustvom, i to baS one koja propagira takvo drustvo. Prema tome, "greh" i "greska" komunista, tamo gqe su zavladali, nije u tome sto su dozvolili - oni tp ni~u -mogli ni spreciti -'formiranje novog klasiюg drustva, nego u tome sto su uime apokrifne buducnш.ti, uspostavШ -svoj monopol ј time oпemogucШ prirodпe, slobodne tokove. А komш1isticki poreci se i odriavaju tako dugo na vlastiЪas zbog toga sto su klasno, svojevrsno klasno, drus!_vo - а ne zbog toga sto to nisu - jer time пiје sasvim ukoceпo socijalno kretanje, odпosno socijalna diferencijacija: vladajuci ideoloski sloj пiје mogao da se odrzi а da mrvice privilegija ne prepusti i drugima. Zbog toga ni izlaz iz stagnacije i truljeпja komunistickih drustava пiје, niti moze Ьiti, u vracanju na izvorпu dogmu- na besklasпo drustvo - пеgо u omogucavaпju sloboonih tokova drustva, odnosno u ukidanju nюnopola partijske oligarhije.. . Najvise, пajidealnije sto se moze postici u drustvUsvЬdi se-ni ;. vеси, sve vеси, jedпakost i pravedпost medjи klasama: sve sto је r.Y)/ "izпad" Ш "izvan" toga samo је vece Ш drukCije nasilje, veci Ш drukciji moпopol odredjene grupe паd drustvom. Jer mada i zla volja i gramzivost igrajи itekakvu иlogu u пastajanjи i иstolica­ vanjи klasa, svojiпa i vlasti - i klase, i svojiпe i vlasti sи plod пuzпosti prosirivanja i menjaпja uslova da Ьi covek mogao da opstoji. Ukoliko је ikada i postojala zajednica bez razlika, bez vlasti, bez svojiпe - ona је Ьila samom takvom strukturom osиdjena na tavoreпje i propadanje. 116

Iz toga sledi - cak i da nema bas u komunizmu i previse dokaza о јасапјu, о svemoci driave - da исеnје о odиmiranju driave spada и one utopijske koпstrukcije koje dobro poslure .jediпo totalпom gospodstvu partijske birokratije nad drustvom роmоси drzavnog aparata. Drustvom bez driave, bez vlasti ako је takvo drustvo zamislivo - odmah Ьi zavladala grupa razbojnika: mnoge driave, mnoge vlasti, doista su tako i poct(le. Ра makar · sta se mislilo о driavi - ni ја ne sriiatram driavu Ьlagodeti; nego пeizbeznoscи - bez nje se ne more odriati nikakva ni socijalna ni пacioпalna zajednica: covek naprosto nюra da podпosi mnoga zla, ра i drzavu, radi dobra, radi zivota. Iz ucenja о besklasnom drustvu i odumiranjи drzave sи se rodila i utopijska nedoцo~cad - samoupravljanje i pravedno · Х nagradjivanje, odnosno nagradjivanje prema radи. Na raspru о tome sam prisiljen - premda иvidjam da i dalje skrecem s glavne teme ove kпjlge - zbog toga sto sи bas samoupravljanje i pravedno nagradjivanje glavne, akutne opsesije i levih socij_alista па Zapadu i komunista na IStoku - kod prvih zbog griznje "socijalisticke savesti"; а kod drugih zbog ораsпе apatije пaroda, и prvom redи radnicke klase. Samoиpravljanje ·_ tacпije rесепо: takozvaпo samoupravljanje- do sada је пajrazvijeпije и Jиgoslaviji, i kao иtopijsko uсепје i kao admiпistrativna forma. Sanюиpravljaпje se и Jиgoslaviji javilo posle sиkoba sa Sovjetskim Savezom, kao reakcija na neefikasne, kopirane sovjetske forme, ali njegovi zacetнici sи па Zapadu teorijski и aнarhizmи, а prakticno u Zapadnoj Nemackoj. U stvari је ono povezaнo s postojanjem kakvog-takvog triista и ostalim istoenoevropskim zemljama, gde је trZiste "ukinuto", nije ni bilo potrebe za samoupravljanjem. Ali uporedo s ozakonjenjem i s organima samoupravljanja vodeca uloga partije se nije smanjivala, nego - imajuci u vidи citav period od nastanka samoиpravljanja do danas - povecavala. Ni trziste se nije razvijalo, nego је ostalo napola slobodno; а napola ograniceno birokratskim nacionalizmom i Iokalizmom, kao i svakojakim privilegijama. Zaziruci od ma cijeg, ma kolikog osamostaljivanja, а pogotovu onog radnicke klase,

117

~

1

partijsko vodjstvo se postaralo da samoиpravne organe pretvori и privesak partije: bezmalo svi Clanovi samoиpravnih organa sи i clanovi partije. Akиtna doktrina jиgoslovenskih komиnista Је: "bez snazne partije и organima samoиpravljanja - nema ni samoиpravljanja". Sanюиpravljanje је tako postalo ideoloska osnova, ideolosko pokrice totalitamill formi i tendencija и Jиgoslaviji- formi i tendencija sada, posle Tita, kako separatistickih tako i иnitaristickiћ. Konacan rezиltat jиgoslovenskog samoиpravljanja је privredni i zakonodavni haos, sve zamrseniji sиkob partijskog monopolizma s potrebama privrede i drustva, s teznjama jиgoslovenskih nacija i teoretske misli: иkoliko se taj sиkob zaostrava, partijska vodjstva nepromisljenije i besomиcnije insistirajи na samoиpravljanjи - fakticki na odrzanjи svoje monopolisticke vlasti. Zbog toga је jиgoslovensko iskиstvo и samoиpravljanjи dragoceno- dakako и negativnom smislи. То iskиstvo otkriva i potvrdjиje dve najbesmislenije zablиde, dve najporaznije pogreske, samog исеnја о sanюиpravljanjи. kao takvo, moze resiti proЬleme privrede i demokratizacije socijalizma. Mada i ја smatram da samoиpravljanje moze и socijalistickim иslovima poslиziti, bar kao prelazпa forma, и kontroli privredne administracije - оно ne moze Ьiti nista drugo sem vise ili manje podesna forma organizacije. I proЬlemi ekonomije i proЬlemi socijalizma mogu Ьitijedino reseni politickom demokratijomslobodnoш igrom datih socijalnill sпaga и okviru zakona i institucija. Svako иpravljanje, ра i samoиpravljanje, mora Ьiti, а i jeste, hijerarhicпo: и Jиgoslaviji 80 posto prihvacenill predloga potice od visill - sindikalnill, partijskih i menadzerskih struktura, а samo 20 posto iz baze, а i zvanicno se priznaje Ьirokratizacija samoиpravnih orgaпa. Niti drustvo, niti pojedinac ne mogu samoиpravljati. Upravljanje је - и najboljem slисаји - иzajaman odnos izmedjи raznih vlasti i pojedinaca: pojedinac иpravlja sobom time sto njime иpravljajи drugi, а on drugima. Drugo, da је samoиpravljanje "konacno nadjena" forma prelaza и besklasno drustvo - nasиprot staljinistickom ЬiroPrvo, da

samoиpravljanje,

fuпkcionisanja

118

kratizmи i пasiljи. Nastranи to sto se jиgoslovenska partija obracиnava s idejnim protivnicima ne hajиci о samoиpravljanjи - insistiranje na samoиpravljanjи kao na jedinoj, иz to demokratskoj i najdemokratskijoj, formi nije i ne moze Ьiti nista drugo nego ideologizacija samoиpravljanja: nova ideOiogija,

stari, provereni lenjinski totalitarizam. Ideologija nеша и sebl snage da izidje iz vlastite, vlastodrzacke, opcinjenosti: samoиpravljanje је jalov, ilиzionisticki podиhvat spasavanja monopolizma partijskih i propartijskih Ьirokratija.

Као samoиpravljanje, tako је i pravedno nagradjivanje, odnosno nagradjivanje prema radи, jedna od najprivlacnijih postavki i parola socijalistickih pokreta, pogotovu и socijalistickim zemljama: sta Ьi moglo Ьiti lepse i pravednije nego da svak Ьиdе nagradjen ро zaslиzi? Ali to sи, istovremeno, najmanje objasnjavane i najneobjasnjivije, najcesce zloиpotreЬljavane postavke i parole. Koji је to kriterijиm, koja је to mera kojom se moze pravedno izmeriti neCiji rad, makar da se radi о radnicima istih kvalifikacija pod istim radnim иslovima? Kako pravedno nagradjivati kad је i samo odlиcivanje о nagradjivanjи hijerarhicno, kad odlиkи о tome donose visi forumi, vise vlasti? Zar sи doista oni koji иpravljajи i vladajи svi od reda toliko neseЬicni i mиdri da иvek i na svakom mestu iznadjи pravu meru nagradjivanja? Takva mera nije do sada pronadjena ni и jednom sistemи, bilo da se radi о najdemokratskijem, s najmиdrijim i najpravicnijim vodjima, а nekmoli kad se radi о diktaturama sa samovoljnim, cesto i priglиpim, oligarhijama.

Jedino stvarno, koliko-toliko pravedno, merilo nagradjivaџja prema radи moze Ьiti trZiste - иkoliko је slobodnije, иtoliko је i verovatnoca pravednog nagradjivanja veca. Istina, bas и vreme slobodnog trsista, и devetnaestom vekи na Zapadи,

eksploatacija, odnosrю nepravedno nagradjivanje, Ьila је i nepravedna i bezobzirna. Ali и tome sи, pored gramzivosti vlasnika, znatnи иlogu igrale i istorijske okolnosti - opsta zaostalost, oskиdica kapitala, neorganizovanost radnika, иticaj vlasnika na drzavnи vlast i tako dalje. А niti postoji, cak ni na Zapadи, neko idealno, apsolиtno----slobodno trZiste: slobodи 119

----------------

svakog trsista, i onog najslobodnijeg, neprestano ruse i uspostavljaju razliCite privredne grupacije, ра i sama driava. А kakav tek kriterijum nagradjivanja prema radu nude, i mogu da ponude, socijalisticke zemlje kad su one, i u nacelu i u praksi, protiv trzista: trZisna vrednost se tamo ostvaruje rusenjem administrativnih stega i propisa i preko medjunarodnog trzista, zbog cega te zemlje i zapadaju u ekonomsku konfuziju i podredjenost. Zbog toga su i jedina merila koja socijalisticke zemlje mogu primeniti, i primeпjuju, za nagradjivanje prema radu, ona koja odgovaraju ideoloskoj, totalitaranoj prirodi njihovih vlastodriaca, i njihovoj moci, to jest ideoloska, voluntaristicka i administrativna. Ukidanje, ometanje trzista i trzisnih zakona u tim zemljama potice iz nastojanja vladajuceg monopolistickog sloja za odrzaпjem svoje admiпistratorske, privilegovane uloge- dakako motivisaпe i marksistickim antitrZisnim doktrinama. ! _ ..(:. / Nema niti moze Ьiti pravednog nagradjivanja - kao ni -:;:: /. savr5enog drustva, ni drustva bez dr:lave. Eksploatacijaje neminovna, cak prirodпa, kao sto је i borba protiv eksploatacije pravedna i mogucna: covek opstoji boreci se, takodje, protiv drustvene, kao i prirodne, svoje prirode. То isto Ьi se moglo reci i za ravnopravnost i neravпopravnost: i jedna i druga se ruse i uspostavljaju neprestanom borbom. Najpravednije је drustvo koje је svesno svoje nepravednosti - drustvo koпflikata i zakona, zakonskih konflikata.

120

I.X

т

amnica је pogodno i plodno tle za razmisljanje n~rocito za nestvarna, utopicna i "kosmicka" razmiSlja-

nJa. U jesen 1957. godine - bas u dane kada se prva Jjudska tvorevina, sovjetski kosmicki brod, otrgla od zemaljske teze i vinula u vanzemaljske prostore - mene su iz kaznione и Sremskoj Mitrovici policajci odveli na sudjenje zbog Nove k/ase. Bio sam vec izdrzao u celiji bezmalo citavu godinu prve osude~bog ~oli?arisanja s MadjarskiЩJ.Щtankoml.956..;:godine - kad Је obJa~]J~n~ z:;ova ~la~a, ра su me iz kaznione ponovo potegli na sudjenje 1 lZrekll m1 kaznu od sedam godina zatvora. Pisao sam tada Сти Goru i bas delove kad junak te knjige, Mil?s, iscekuje vesanje sa dvojicom isto takvih sapatnika: ocekivanJe ~о~е. ka?:n~ i du.gogodisnjeg tamnovanja pobudjivalo је crne m1sll 1 UZlVIJavanJe u smrtnu jezu, а ljudsko otrzanje iz zemaljske "dolje placa i uzasa" је budilo misli о coveku i covekovoj kosmickoj buducnosti i sudЬini ... Dok је na putevima, kojima su me vozili ka gradu, kljucao Zivot - decaci s kotu~o?m.a, z~ne .и I~tnjim haljinama i Iakim dzemperima, radшc1 u lZguzvaшm 1 zamazanim odelima. 1 uzreli kukuruzi cije је iskrzano, zutnulo lisce zadriavalo izmaglicu i rosu. 1 bik ' ogroman i moean, ukrocen alkom kroz nozdrve, kojega ј; sredovecan seljak vodio na pazar ili na klanicu ... . 1 ро s~dj~nju su me vratili, nekim drugim putem - ispra:lnjenog, oJadJenog, ali smirenijeg i pripremnog za nova klijanja ~ ' nove misli... 121

-------------------------

Covek - da 1i је ili nije kosmicko Ьiсе? Ne razиmem pitanje - na njega se moze odgovoriti i negativno i pozitivno, zavisno od toga sta se podrazиmeva pod Covekom, ра i pod Kosmosom. Nesиmnjivo је da је Covek zemaljsko Ьiсе, ali koje је ро svojim иmnim mogucnostima kadro da se otisne и kosmicka prostranstva. Materija је svuda, koliko se zna, jedna te ista, ali иslovi Zivota sи, koliko se zna, zemaljski ili veoma retki и Kosmosи. Verujem da i negde drugde ima Zivota, а ne sиmnjam и to da се Covek - samim tim sto се Ьiti kadar da transformise oЫike materije - stvoriti van Zemlje иslove zivota. No bilo ovako ili onako, prodorom и Kosmos Coveka, odnosno njegovih orudja, otpoeece - vec је otpocela - epoha novih, neslиcenih mogucnosti: istrzanjem iz zemaljskih иzа zapoeinje besmrtnost, neиnistivost covecanstva. Pocela је najvelicanstvenija i najstrasnija drama Covekova: izlazeci и beskraj Covek ираdа и beskonacnи tamnicи i nesagledivu slobodи. Tamnica се zjapiti sve bezizglednija, а sloboda se nиditi sve dokиcivija. Prodiranje и spoljnи tamnicи се иvecavati иnиtarnjи slobodи: saznanja о svetu i Covekи, oslobadjanja Coveka и sebl i и svetu. Tehnika nece potCiniti, nece mehanizovati Coveka - Covek се otkrivati i podmladjivati svojи iskonsku, "nagonskи", sиstinи kоји sи civilizacije guSile i sakatile и borbl za egzistencijи. То sи, dakako, slиtnje, nagadjanja. Ono и sta verujem jeste: Covek се i и Kosnюsи nastaviti da se bori i strada, da veruje i stvara. 1 ratovi "kosmickim", atomskim oruzjima postace mogucnost, verovatno i realnost. Bиdиcnost Covecanstva је u Kosmosи, ali tamo Covekи predstoje i tragedije neslиcenih, cиdovisnih razmera i oЫika. Covecanstvo се se siriti i иjedinja­ vati na kosmickim bojistima. Danasnje ideje, danasnje dogmaticne i pragmaticne ideologije се odиmreti и zemaljskom zlи i prasini - bиdиcnost, kosmicka, pripada idejama, filozofijama i religijama. Sreca coveka izgledace mogucnija nego ikad, jer се i mogucnosti izgledati neogranicene. Pred namaje epoha vodja i mislliaca, sanjara i realista kakve covecanstvo nije videlo ро zamahи i dиbini, ро vizionarstvu i realizmи. 1 te

122

sи те

misli opsedale и tamnici -

Ьа5

svojom skиcenos-

си. tamnica podstice misljenje da Ыиdi, da porice иslove i pnrodne zakone i prepиsta se svojoj, bezuslovnoj slobodi: izmedjи celije i beskraja, izmedjи ideje i realnosti и tamnici nema pregrada. 1 и иskoj vezi s tim kosmickim, nerealnim i privatnim razmisljanjima - razmisljanja о Covekи, о Covekovoj licnosti i s~.dbltli, о tragicnosti Covekove egzistencije, Covekove neotkloПJlve borbe za dobro i slobodи: jedan krug se zavrsi и krvi i omrazi, da Ьi zapoeeo novi s idejom i odricanjem. Nigde nikad smiraja, sreca је и borbl i traganjи.

JEDAN

TAMNI(:КI DAN

Na pocetku posled,njeg robljanja, od 1962. do 1966. godine иkoliko me secanje slиzi- nametalo mi se kao literarni motiv' opis~v~nje jednog mog zatvorskog dana~ Ali ne opisivanj~ spol]П]eg, zatvorskog reda i regularnih postupaka zatvorenika: materijalna i fizioloska svakodпevica је trebalo da Ьиdе samo okvir i pozadina, valjda i zbog toga sto ја и tamnici nisam Ьiо р~пиdјеп da se hrve?I za goli zivot - imao sam i previse hrane, шsam morao da rad1m, zatvorski lekari sи иvek bili predиsret­ ljivi. Мој motiv jedпog zatvorskog dana trebalo је da Ьиdе opisivanje ипиtarnjeg, misaonog i emocionalnog, zivota zatvorenika. Sve sto Ьi nш padalo, sve sto Ьi ти moglo pasti na pamet, sve sto је osecao i Zиdeo- dakako и konkretnoj celiji, и tokи konkretrюg zatvorskog reda i obavljanja svojih nиzda i o?a~eza ... Nocna zamisljanja i kosmari, jиtarnje tlapnje i trezП]eщa, dernjanje straiara i krici zatvorenika, rezanje brava i tres.ka .. vr~ta •. o.ko na spijиnki i strepnja и celiji. Secanja i sanJa~~e, _1deJ~ 1 .reflektovanje spoljnje realnosti na misljenje и tamшc1. ZиdnJe 1Za resetaka, filozofiranje pregradjeno resetkanш.

То је zamisljano kao - to је moglo Ьiti - citav Zivot ~atv~~eni~ov и jednom zatvorskom danи. Ра i citava ljudska lSt~Т:Ja, l~иdska sиdbina, и doZivljajima, иnиtarnjim, jednog sиznJa и

Jednom konkretnom,

и

kojem bilo

danи.

123

Nacija i drustvo, Zemlja i Kosmos nemaju centra - u tamnici, u tamnickoj celiji, roЬijas, idejni roЬijas, doZivljuje sebe kao centar sveta, centar svega. Istina, on zna da to nije niti moze Ьiti, kao ni Ьilo ko drugi. Ali njegovo osecanje i njegova misao su precesto takvi da se on zanese i dozivi sebe, svoju ideju, kao zizu sveta. Jer jos sluti, jos sluti svoje malecno srce, jos izviru sveze, neugasive misli. Ра i takav, sveljudski, "kosmicki", taj motiv- to sam znao - nije mogao Ьiti napisan u taшnici. Ako sаш hteo da piseш nesputano - а tako jedino i iша sшisla pisati - neizbezne su i "zle", jereticke i kriticke шisli, koje vlasti ne Ьi dopustile da izidju iz taшnice, kad Ьi ih vec ulovile na hartiji. Ova knjiga је unekoliko zaшena za taj zaшisljani taшnicki dan. Tako sam taj шotiv tajio u seЬi, negovao ga zaboravom. Jer ideja, u svojoj doslednosti i otvorenosti, mora da bude i mudra, lukava- da se pritajuje, da ceka i bira svoj, ostvarivi trenutak. U tamnici је ona najslobodnija, izlazak iz taшnice ni njoj nije lak i jednostavan. Jer ona је i ziv covek, data licnost - covek, licnost је пosi i pronosi. Jedan tanшicki dап - dan ideje i realnosti, trpljenja i nade, kovitlanja u seЬi i leta u beskraj. Kosmos i taшnica u sиznju. KOSMI(:КA

KOSMI(:КA

IDEJA- ИТОРЈЈА, IDEJA -REALNOST

Pred liceш Kosшosa, pred bezdani i realnosti Kosшosa, verovatno се se povuci i иgasiti "klasne" i "nacionalne", "komиnisticke" i "kapitalisticke", а i ostale иtopije koje danas harajн i odиsevljavajи ljude i poretke: "kapitalizaш" i "socijalizaш" sи blizanci - oni se hrane ошrаzош i strahoш jedan iz drugog, oni се i isceznиti, ili se izшeniti, и takшicenju i

beskraja, postati sanjarskiji, иtopistickiji i1i - ako se nekoш ti izrazi vise svidjajи- verskiji, idejniji. Covek ne Ьi шоgао ni da siri svoje иslove kad и osпovi svega njegovog ne Ьi bila teznja ka apsolutnoj istini, ka fornшli Kosшosa i savrsenstvu ljиdskom. Utopija i realnost се se, verovatno, и svesti i saznanjи priЬliza­ vati - da se nikada ne spoje i poistovete. Apsolиtna ideja, Bog i Ьlaienstvo, пi s prodiranjeш и Kosшos nece Ьiti saznati i dosegnиti, ali ne zbog toga sto Ьi Covekovo postojanje time izgubilo sшisao, nego sto to nije u prirodi ni Kosшosa ni Coveka: Covek, kao i Kosmos, sazdan је kao bezmeran, kao пedokиciv.

nastati novi covek - о kome su toliko sanjarili i propovedali. Ко to moze da zna? Da li se covek Ьitno шеnјао и tokи svog postojanja, premda se stalno bogatilo njegovo iskиstvo i saznanje? Ako Covek u Kosmosи i dozivi neke transformacije on nece prestati Ьiti ono sto jeste: "kosmicki Covek" се zadriati svoja svojstva, svoje slabosti i vrline, makar i postao иmniji i strasniji, mocniji i podlozniji. Kako god Ьilo - Covek se nece obezliCiti, nego, pre, postati jos licniji. Nesto slicno Ьi se moglo reCi i za narode, za etnicke posebnosti. Licrюst i narod sи bogatstvo i energija covecanstva. Najsmelija avantura и kоји se zapиtio Covek је i njegovo najproracиnatije delovanje. Najrealnija realnost i najsanjarskija sanjarija, nepoЬitno saznavanje i tvrdo verovanje. ldeja i tamnica, Covek i Kosmos. Da li

се и

toj

bиdиcnosti

иtopisti i propovedпici

Beograd, jesen 1982 - zima 1983.

kataklizшi.

Svest i sazrevanje се шozda, verovatno, u "kosшickoj bи­ postati realisticniji, naиcniji - nijedan korak u kosшickoш beskraju nije, niti се Ьiti, шogucan bez naиcne, koшpjuterizovane obrade i sigurnosti. Ali Covek nece prestati da Ьиdе sanjar: verovatno се Covek, nasav se u realnosti dиcnosti"

124

125

1

OBJAVUENA DELA MILOVANA DJILASA Nova k/asa, Razgovori sa Sta/jinom, Ста Gora, Gubavac i druge price, Njegos, Nesavrseno drustvo, lzgub/jene bltke, Besudna zem/ja, Kamen i /jublcice, Uspomene revo/ucionara, De/ovi iivo~a, Ratno doba, prevod s engleskog speva Izgub/jeni raj Dzoil-a Miltona, Druienje s Titom, ldeje i sistem, Sudblna /opova, Vlast. Vecina Djilasovih dela su objavljena na vise svetskih jezika. Clanci i intervjui u americkim, engleskim, italijanskim, nemackim, francuskim i drugim novinama i casopisima. Srpsko-hrvatska izdanja Nesavrsenog drustva, Druienja s Titom i Vlasti mogu se nabaviti preko casopisa Nasa rec, 53 Hawthorn Drive, Harrow, Middlesex, НА2 7NU, ·velika Britanija.