Čedomir Obračević- Tablice hranljivih vrednosti stočnih hraniva i normativi u ishrani preživara

,) ~.

"

DR CEDOMIR OBRACEVIC "

TABLICE HRANLJIVIH VREDNOSTI STOCNIH HRANIVA I NORMATIVI U ISHRANI PREŽIVARA

II

.JIoubttJ,~ ~

DR CEDOMIR

OBRACEVIC

TABLICE HRANLJIVIH VREDNOSTI STOCNIH HRANIVA I NORMATIVI U ,ISHRANI PREŽIVARA

ó

óÖ×¢¿ò¢ ÞÛÑÙÎßÜôïççðò - .

Dr Cedomir Obracevic TABLICE HRANLJIVIH VREDNOSTI STOCNIH I NORMATIVI U ISHRANI PREZIV ARA

HRANIVA

Izdavac IDP »Naucna knjiga« Beograd, Uzun-Mirkova

5

,

Recenzenti: Prof, dr Damjan Zeremski Prof. dr Janez Zgajnar Za izdavaca Dr Blaža Perovic Urednik Nikola Doncev i Tehnicki

urednik

Gordana

Krstic

Korektor Nada Milisavljevic Korice Jovan Bogicevic Tiraž

500 primeraka

ISBN

86-23-47037-0

Stampa: DP Beogradski izdavacko-graficki zavod Beograd, Bulevar vojvode Mišica 17

SADRŽAJ ÐÎÛÜÙÑÊÑÎ

-

UVOD

-

SASTAVLJANJE

Preporuke

-

--

-

--

OBROKA

za ishranu

goveda

a) Krave

-

b) Podmladak c) Priplodni

goveda bikovi -

Preporuke

-

e) Jagnjad f) Koze g) Jarad

-

za ishranu

d) Ovce

Preporuke

-

-

-

za

ishranu

-

-

ovaca

-

-

-

koza

-

-

-

-

-

-

-

Strana

------

- - - - -

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

3

-

-

HRANLJIVIH za korišcenje

VREDNOSTI tablica -

1. ZELENA HRANIVASVEZA,

SILIRANA

1.1.Zelenahraniva sveža - 1.1.1.Prirodne livade - 1.1.2.Graminee,krmne trave 1.1.2.Graminee,žitarice- 1.1.3.Leguminoze - - 1.1.4.Ostalazelenahraniva 1.2.Silaže - - - - - 1.2.1. Travna

masa

s prirodnih

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

.-

-

-

-

-

--

-

-

-

livada

1.2.2.Graminee, trave - - 1.2.2.Graminee, žitarice - 1.2.3.Leguminoze - - - 1.2.4.Ostale biljke - - - 1.3.Osušena zelena hrana - - 1.3.1.'Prirodno osušena - seno 1.3.1.1.Prirodne livade 1.3.1.2.Graminee, trave -

-

-

-

HRANIV A

-

-

-

-

Koeficijenti za preracunavanje ME u NEL jedinice Koeficijenti za preracunavanje ME u NEM jedinice Konverzija telesne mase u metabolicku masu - TABLICE Uputstvo

-

-

-

-

-

I OSUSENA

-

-

-

-

-- -

-

-

-

-

47 47

--

-

-

-

10 10 10 20 28 28 28 36. 39 39 42 43 44 45

-

.-

--

50 50 50 50 52 54 60 62 62 62 62 64 70 72 72 72 74

I I

Strana

1.3.1.2.Graminee, žitarice 1.3.1.3.Leguminoze - 1.3.2. Veštacki osušena -

-

-

-

dehidrirana zelena hrana

2. SLAME KOCANKE, PLEVE I LJUSKE 2.1. Slame i kocanke - - - - 2.1.1. Graminee, trave i žitarice -

2.1.2. Leguminoze -

-

-

-

-

-

-

-

82

-

-

-

82

-

-

-

-

-

82 82

-

-

-

-

2.2. Pleve i ljuske - - 2.2.1. Graminee, žitarice 2.2.2. Leguminoze - 2.2.3. Ostale ljuske - -

-

-

-

-

-

-

-

-

-

--

-

80

-

-

4. ZRNEVLJE

-

-

-

GOMOLJI

-

-

-

------

I PLODOVI

78 73

-

-

3. KORENJE,

-

84 84 34 84 84

SEMENJE

-

-

-

-

-

-

-

-

-:- -

-

-

-

-

-

84

4.2. Leguminoze -

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

86

-

-

-

-

-

-

-

-

-

86

4.1.Zitarice-

4.3. Semenje bogato u ulju 5. INDUSTRIJSKI

PROIZVODI

84

--------

5.1.Proizvodi m1inske industrije 5.1.1.Krmna (stocna) brašna 5.1.2.Mekinje, posije - -

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

--

-

--

-

--

REGISTAR LITERATURA

HRANIV ß I IZVORI

SV ARLJIVOSTI

-

-

-

KOEFICIJENTI

-

-

-

PROSECNI

-

-

-

vrenja

-

-

-

industrije

-

-

5.2. Proizvodi industrije skroba 5.3. Proizvodi industrije šecera 5.4. Proizvodi industrije ulja 5.5. Proizvodi

-

86

-------PODATAKA

--

86 86 88 88 88 90 92 95 105

-

-

I I ~ JI I

PREDGOVOR Pub~:LkaciJa >~NolVi Isilstemi !oc€lnjirvan!ia hranljd!ve vrednosti stocne hrane«, koju sam 1984. godine objavio u posebnom izdanju Poslovne zajednice industrije stocne hrane, poslužila je strucnoj javnosti da se upozna sa prakticnim rešenjima do kojih je savremena nauka stigla u oblasti procenjivanja hranljive vrednasti stocne hrane i kakva su rešenja prihvacena za naše uslave. S obzirom na ta da je navedena publikacija odavno rasprodana i da su u meduvremenu prikupljeni novi padaci, ukazala se potreba za pripremu nove publikacije i to 11 formi prirucnika iz ishrane preživara. Ovaj tekst pred1'tavlja patpuna preradeno i proširena izdanje navedene publikacije koje sadrži, pored padataka o hranljivoj vrednosti niza &tocnih hraniva, odgovarajuce narmative i preparuke kaje amogucavaju pravilno sastavljanje obroka za pojedine vrste i kategorije preživara. Pored taga pojednastavljen je nacin obracunavanja hranljive vrednosti stacne hrane, a unet je i pregled koeficijenata svarljivosti pajedinih grupa organskih sastojaka hrane što omogucava, u slucaju potrebe, izracunavanje vrednosti stocne hrane iz vlastite proizvodnje. Ovako koncipirana publikacija predstavlja, zapravo, prirucnik k,oji je neaphodan studentima pri upoznavanju sa prakticnbm arganizacijom ishrane preživara, strucnjacima stacarima i nutricianistima u svakodnevnaj praksi, a takade i naucnim radnicima kaji se bave prablemima energetike i organizacijam hranidbenih ogleda u ishrani preživara. U riz:r,adi 1000olg 'pri.rucnilka iznacaj!I1IU!pomac u !pl"Iiikrupljanju izvora za obradu podataka pružili su prafesori dr K. Salobir, Ljubljana i dr H. Zlatic, Zagreb, na cemu im pasebna zahvaljujem. Takode se zahvaljujem i recenzentima profesorima dr D. Zeremskam, Beograd i dr J. Žgajnaru, Ljubljana, koji f:U svojim savetima daprineli kvalitetu prirucnika. C. O.

1

UVOD Raznolikost hraniva po sastavu i strukturi nametnula je potrebu iznalaženja jednostavnog i efikasnog nacina izražavanja njihove hranljive vrednosti, odnosno utvrdivanje njihovog proizvodnog potencijala. Pošto organski sastojci hrane predstavljaju i osnovne sastojke stocnih proizvoda, a njihova zajednicka karakteristika je da sadrže energiju koju životinja može koristiti i ugradivati u svoje proizvode, postoji mogucnost jedinstvenog prikazivanja proizvodnog potencijala hraniva na bazi odredivanja njihove energetske vrednosti. Ova vrednost zavisi od sadržaja svarljivih ugljenih hidrata, proteina i masti. Proteini u hrani imaju dvostruku ulogu - energetsku, kao i ostali organski sastojci, ali i specificnu u podmirivanju potreba u proteinima, pošto se ove potrebe ne mogu zadovoljiti iz drugih izvora energije. Obzirom da su potrebe u proteinima u obroku životinja takode znacajne, neophodno je proizvodni potencijal hraniva prikazivati u energiji i u proteinima. Ostali potrebni sastojci hrane (vitamini, minerali i dr.) ne mogu se obuhvatiti jedinstvenom merom te se tretiraju posebno. Za merenje proizvodnog potencijala hrane koristio se u Ev:rlOipli,pa :i kod IHas, Iskir:obni ekvivalent, odnoSlllo hranljive jedinice koje su izvedene iz sistema skrobne vrednosti i predstavljaju kolicinu energije hrane (neto energiju, NE) koja, posle svih gubitaka u toku varenja i metabolizma, preostaje životinji za ugradivanje u proizvod. U tom sistemu tablicne vrednosti svakog hraniva bile su fiksirane, bez obzira za koju vrstu proizvodnje i u kakvom tipu obroka su se one koristile. U sistemu skrobnih ekvivalenata zapažena su osetna neslaganja 'izmedu stvarne proizvodnje i. proizvodnje ocekivane na osnovu vrednosti obroka prikazanih u skrobnim ekvivalentima ili u ovsenim jedinicama. Zbog toga su vršene razne korekcije (koeficijenti pune vrednosti, korekcija za sirovu celulozu (vlalminu), korekcija u proizvodnji mleka, korekcija za vrednost sena i dr.). Pored toga, stalnim prilagodavanjem 3

normativa nastojala su se ublažiti odstupanja realI1lih od o!bracunat'iJh vI'eda:1lOlS1t~ oibmlka. Sve ovo ;je obez'V'redilo navedene jedinice merenja vrednosti hrane. Kao primer za ova variranja može se navesti jecmena jedinica, cija je vrednost u Danskoj, Holandiji, Norveškoj obracunavana kao 1650 kcal NE, dok se u Francuskoj njena vrednost u proizvodnji mleka racuna kao 1730 kcal NE, a u proizvodnji mesa kao 1855 kcal NE. U iSlVertuje 'u pooleloojili. cetrdese,taik igpdina intenziv.ir:acr:l!o proucavanje efekata iskorišcavanja hrane u ishrani domacih životinja, a u okviru Evropske zootehnicke federacije održavani su svake tri godine simpozijumi na Kojima su se razmatrali najnoviji rezultati proucavanja metaboHzma energije. Kada je prikupljeno dovoljno podataka o neodrživosti starih sistema za ocenjivanje vrednosti stocne hrane, formirana je radna grupa za izradu predloga novog evropskog sistema i za izradu energetskih potreba u preživara. Komisija za ishranu domacih životinja pl1i Jugoslovenskom društvu za proucavanje i unapredivanje stocarstva na svojim redovnim sastancima, pocev od 1974. godine, stalno je razmatrala zbivanja i napore u nauai, koji su se kretali u pravcu jznalaženja boljih i savršenijih nacina ocenjivanja hranljive vrednosti stocne hrane. Kada su istraživanja u ovom podrucju toliko odmakla (12, 13, 14) da su omogucila izradu novih sistema, koji su uvedeni u SAD, V. Britaniji, Holandiji, DR Nemackoj, Francuskoj, Švajcarskoj i SR Nemackoj i naša je Komisija prihvatila potrebu prelaska na nove sisteme i odlucila da se pride sastavljanju novih tablica hranljive vrednosti stocnih hraniva Ii adekvatnih normativa koji ce omoguciti njihovu primenu. Odluka je bila da se hranljiva vrednost prikazuje u neto-energiji (NE) i da se kao osnova za izradu novih tablica uzmu preporuke navedene radne grupe i novi holandski sistemi koji predstavljaju uspešnu sintezu naucnih dostignuca na ovom polju u DR Nemackoj, V. Britaniji, SAD i Holandiji (19). Istovremeno je odluceno da se za novu jedinicu merenja neto energetske vrednosti hrane uzme 1 MJ '~melgadž'lIl), lmj:i odgorv:alra v.r;edlnOlsti ad ,1000 [kJ {kilodžula) , odnosno 1 mUion J (džula). Odluka o napuštanju kalorija kao mere za energiju i prihvatanje džula u saglasnosti je sa novim Medunarodnim sistemom mera,koji je ozvanicen i u J ugoslavij i. Jedan J predstav lj a rad koj i izvrši sHa 1 N (Newton - njum) lI:1apiUlbuod 1 m, a 1 N Je proiizv:od mase od 1 kg i ubrzanja od 1 m li S2. Novi sistemi i tablice 4

r

I-

t

hranljive vrednosti stocne hrane pripremljeni za upotrebu u nclišlo~prail{Js;iprvi put SIU obj'cliVljeni 19S4.goidine. Da danas le vecina evropskih zemalja napustila stare i prihvatila nove sisteme ocenjivanja hranljive vrednosti stocne hrane. I pored želje da se stare mere usavrše i zadrže kao jedin.;tvene mere vrednosti stocne hrane, dasadašn}a istraživanja su pakazala da je nemaguce vrednost hrane prikazati s jednom jedinicom mere, jer se u telu ista kolicina hrane koristi razlicito, odnosno daje razlicitu kolicinu NE, što zavisi od f'l1nirocije, odnosnO' iPotireba koje podmil1Uje. Efelk.ti tisJ1~svar1jive BEM u g - 0,00063 X šeceri u g Vrednosti za koeficijente kl i kmf, radi pojednostavljenja obracuna, izracunate su za metabo1icnost energije koja se krece od 10 do 90'% i prikazane su u tabelama 29 i 30, na strani 43 i 44. Takode su. pripremljeni, kao privremeni, prosecni koeficijenti svar1jivosti i nalaze se u tabe1i na stranama 95-104. Primer: Izracunavanje energetske vrednosti lucerkinog sena iz I otkosa obavljenog u prvoj polovini cvetanja, koje sadrži u 1 kg 850 g SM, a u 1 kg SM: UE, MJ/kg SM iz sir. proteina 168 g X 0,02414 = 4,055 UE, MJ/kg SM iz sir. masti 19 g X 0,03657 = 0,695 UE, MJ/kg SM iz sir. celuloze 329 g X 0,02092 = 6,883 BEM 391 g X 0,01699 = ~- 6,643 UE, MJ

ME,MJ/kg

SM:

sir. proteini, sir.mast sir. celuloza BEM

g g g g

=

18,276

koef. svarlj. svarlj. mat. (str. g 100) 168XO,69=1l5,9XO,01590=1,843 19XO,39= 7,4XO,03766=0,279 329XO,48=157,9.x0,01380=2,179 391XO,67=262,OXO,01464=3,836

ME,MJ=8,137 8137 Metabolicnost energije u 1ucerkinom senu; q, 6 1,21

0,90 1,11

27 25

8,9 8, 9

0,69 0,67 0,64

0,71 0,67 0,63

15 13 9

8 8 8

0,58

0,54

6

8

14,0

Suncokret 158 pre

cvetanja

159 pocetak cvetanja 160 sredina cvetanja 161 kraj cvetanja

101 70 46 I

1509 153 160 125 161 97

198 244 299

-

-

-

120 125 130

162 163 164

131 110 151

306 340 305

6,5 6,0 7,5

3,5 3',0 3,5

2,0 1,5 2,5

210 210 210

1,32 1,11 1,27

1,36 1,10 1,3,0

18 13' 22

9 9 9

165 166 167

137 110 140

285 360 330

3,5 3,5 5,0

3,0 2,5 3,0

1,5 1,5 2,0

210 210 210

1,27 1,09 1,12

1,32 1,08 1,13

20 14 19

9 9 9

149

135

1.2. S il a ž e 1.2.1. Travna Uvaa

masa

s prirodnih

162 I otkos, pocetak klasanja 163 I otkos, isklasala 164 II otkos,'7 nedelja posle

nizijskih

I otkosa

6,29 5,29 6,07

6,48 5,22 6,20

85 64 103 I

1.2.1. Graminee,

trave

Ježevica; klupcasta oštrica 165 I otkos, pocetak klasanja 166 I otkos, isklasala 167 II otkos, 8 nedelja posle I otkosa

6,05 5,19 5,36

6,27 5,14 5,38

96 67 90

Ljulj italijanski 168 I otkos, pocetak klasanja 169 I otkos, isklasao 170 II otkos, 5 nedelja posle

5,97 5,37 5,85

6,14 5,36 5,96

57 49 120

168 169 170

97 90 169

278 310 2'9'2

4,5 4,5 5,0

3,0 3,0 3,5

1,0 1,0 2;0

210 210 210

1,25 1,13 1,2'3

1,29 1,13 1,25

12 10 25

9 9 9

5,31 4,76 5,22

5,31 4,61 5,19

83 66 86

171 172 173

12'9 110 134

299 340 295

4,0 3,5 4,5

3,0 2',5 3,5

1,5 1,5 2,5

2.10 210 210

1,11 1,00 1,10

1,11 0,97 1,09

17 14 18

9 9 9

,

174

81

200

3,5

2,5

1,5

420

1,98

1,88

17

9,

4;0

2,0

i

150 170 180 230

0,61 0,76 0,9'7 1,30

0,56 0,73 0,97 1,31

10 8 8 11

1 1 1, 15 15, 18

]

I otkosa

Vijuk visoki, vlasulja trstLkasta 171 I otkos, pocetak klasanja 172 I otkos, isklasao 173 II otkos, 7 nedelja posle I otkosa

I 1.2.2. Graminee,

žitarice

Jecam 174 u mlecno-voštanoj

zrelosti

4,71

4,47

41

Kukuruz 175 bez

kUpova,

pred

cvetanje,

prosecna

176 bez kUpova, posle cvetanja, prosecna 177 u mlecnoj zrelosti, prosecna (SM 18%) 178 u mlecnoj zrelosti, prosecna (SM 23%) 62

..

4,07

3,75

64

175

4,50 5,41 5,66

4,28 5,39 5,71

,47 43 48

176 177 178

I

120 320

100

300(} 3',9 813 286 3,6 97 298

1,8 1,8 -

-

-

63

Si1aže Red. br.

U 1 kg suve materije NEL NEM SSP g

Hranivo

179 u mlecno-voštanoj

zrelo>sti, prosecna

(2(j1O/oSM)

180 u mlecnQvoštanoj zrelosti, prosecna (SM 29%)

uslovi vegetacije povoljni: 181 manje od 28% SM, posecen u toku 2 meso posle cvetanja 182 više od 28% SM, normalna kolicina kUpova (55-65/0 SM) 183 bogat u klipovima (više od 65°/" SM)

I

UP g

U 1 kg suve materije P SC Ca Mg g g g g

U 1 kg hraniva SM NEL NEM SSP Izvor g g podataka

179

84

286

-

-

-

260

1;40

1,40

11

15

37

1 I

180

71

252

-

-

-

290

1,62

1,62

11

15

6,05

46

I

181

86

222

-

-

-

250

1,48

1,51

11

9

6,13 6,65

42 42

182

183

82 82

187 165

3,5 -

2,5

1,5

-

3@ 350

2,09 2,24

2,14 2,33;

15 15

9 9

184

105

226

-

-

-

240

1,33

1,33'

15

9

-

-

-

5,39

5,37

44

5,59

5,60

5,91 5,99 6,40

Red. br.

-

I

uslovi vegetacije nepovoljni: 184 manje od 28% SM, posecen u toku 2 meso posle cvetanja 185 više od 28/o SM, siromašan u k1ipovima (manje od 55% SM) 186 klipovi sa ovojnim lišcem 187 klipovi bez ovajnag lišca 188 kukuruzovina sHirana u vreme berbe kukuruza Ovas, zob 189 pocetak klasanja 190 u mlecno-voštanoj

zrelosti

zrna

5,55

62

5,58 7,43 7,84

5,60 7,99 8,54

37 60 63

4,16

3,85

28

5,96 4,35

6,17 4,01

74 45

5,53

Pšenica 191 u mlecno-vaštanoj

zrelasti

zrna

4,48

4,23

185 186 187

77 98 97

2.03 147 74

-

-

-

3'20 500 600

1,78 3,7'6 4,71

1,79 3,99 5,12

12 30 38

9 8 8

I

188

66

337

4,0

2,0

2,2

310

1,29

1,19

9

9

I.

-

-

-

190

87

287

2,5

1,5

185 3'80

1,10

3,0

1,14 1,52

14 17

9 9

191

98

267

3,0

2,5

1,5

360

1,61

1,52

21

9

192 193

212 200

276 282

-

-

-

192 274

1,05 1,58

1,04 1,58

30 38

3 3

235

1,17

1,12

33

3

201

1,04

1,01

13

3

I

57

189

106 300

1,65 'f

I 1.2.3. Leguminoze Bob 192 u cvetu

193 pocetak

formIranja

semena

5,46

5,40

5,76

5,78

151

140 1

Graharica obicna 194 u cvetu 195 u smeši: grahorica poc. cvet. 20%, astala ovas u cvetu Detelina

..

4,76

140

J

194

195

228

22,0

4,0

5,17

5,05

66

I

195

109

279

7,0

2,0

-

5,43

5,43

138

I

196

189

240

16,2

2,9

-

160

0,87

0,87

22

1

5,03

4,84

97

197

149

295

14,9

2,4

-

200

1,00

0,97

19

1

crvena

196 I otkas, pred cvetanje, si1irana sveža, dobra 197 I atko's, pocetak cvetanja, si1irana sveža, dabra 64

4,97

I

65

Silaže U 1 kg suve materije

Red br .

Hranivo

.

NEL

198 I otkos, u punom cvetu, siHrana sveža, dobra 199 I otk!os, pred cvetanje, sili:rana sveža Prosecn a 200 I otk!os,, pocetak cvetanja, si1irana sveža, prosecna 201 I otkos, u punom cvetu, sili rana sveža, prosecna 202 I otIms, pred cvetanje, silirana ,

provenula, dobra

203 I otkos, pocetak

cvetanja,

silirana

provenula, dobra

204 I otkos, u punom cvetu, silirana provenula dobra 205 I otkos, pred cvetanje, silirana

provenula, prosecna

206 I otkos, pocetak cvetanj a, silirana provenula, prosecna 207 I otkos, li punom cvetu, siJlirana provenula, pro~ecna v . 208 II I III otkos, pocetak cvetanJa, gili~ana sveža, dob!a . 209 II 1 lU otkos, pocetak cvetanJa, snirana sveža, prosecna 210 U i III otkos, pocetak cvetanja, silirana provenula, dobra 211 U i lU otkos, pocetak cvetanja, siliirana

provenula

Detelina crvena

prosecna

+ trave,

NEM

4,39

4,09

4,83

4,69

4,43

4,17

4,09

3,74

5,71

5,79

SSP g

I

-", U 1 kg suve materije R eu;. br. UP SC Ca P Mg g g g g g

U 1 kg hraniva SM NEL NEM SSP Izvor g g podataka

78

198

133

330

14,3

2,2

-

215

0,94

0,88

17

1

107

199

176

24 5

14,4

2,6

-

165

0,80

0,77

18

1

J

200

139

300

13,2

2,1

-

205

0,91

0,86

15

1

61

I

201

124

340

12,7

2,0

-

220

0190

0,82

13

1

141

I I I J

202

193 230

18,0

3,2

-

350

2,!}0 2,02

49

1

203

-

1

74

5,16

5,05

100

4,72

4,48

82

5,50

5,51

107

4,32

3,99

4,27 5,02

,

152

285

16,5

2,7

2{)4 135

320

15,9

2,5

205

181

24'0

16,2

74

206

142

295

3,95

61

207

12,7

4,78

112

208

167

4,40

4,11

86

209

156

5,14

5,02

113

210

4,59

4,33

87

I

I

350

1,81

1,77

3,5

350

1,65

1,57

29

1

2,9

-

350

1,92

1,93

37

1

149 ",

24

-

350

151

140 ,

26

1

330

14,3

2,2

1,49

1,38

21

1

15,2

2,2

-

350

285

215

1,08

1,03

24

1

295

1J.5 "

2O

-

220

090

19

1

169

275

16 9

25

O97 " 1 80

1 76

40

1

211

159

285

15,2

2,2

,! 1,61

1,52

30

1

"

-

350 350

/"

smeša 1: 1

212 I oikos, pred cvetanje, silirana sveža,. dobra 213 I oikos, pocetak cvetanja, sHirana sveža, dobra 214 I otkos, u punom cvetu, siJlirana sveža, dobra 215 I oikos, pred cvetanje, silirana sveža prosecna 216 I otkos, pocetak cvetanja, ,silirana sveža, pro secna

5,69

5,77

120

I

4,90

4,73

75

4,83

4,64

59

I I I

4,99

4,89

91

4,62

4,42

58

212

171

2'35

10,8

3,3

-

170

0,97

0,98

20

1

213

125

295

10,1

2,7

-

205

1,00

0,97

15

1

214

107

330

10,2

2,6

-

245

1,18

1,14

14

1

-

175

0,87

0,86

16

1

2 10

0,97

0,93

12

1

215

159

240

9,6

3,0

216

118

300

9,0

2,4

,

217 I otkos, u puoom cvetu, silirana

sveža, prosecna 218 I oikos, pred cvetanje, sui rana provenula, dobra 219 I otkos, pocetak cvetanja, sili rana provenula, dobra ,

66

...

4,23

3,91

43

,

5,92

6,05

124

I

5,75

5,83

79 I

,

,

,

,

,

2'17

101

340

9,0

2,3

-

250

1,06

0,98

11

1

218

174

230

12,0

3,7

-

350

2,07

'2,12

43

1

219

127

28'5

11,2

3,0

-

350

2,01

2,04

28

1

5"

67

Silaže U 1 kg suve

~ed.

Hranivo

r.

NEL

materije

NEM

SSP

.

g

Red. br.

,

.

UP g

U 1 kg suve materije SC Ca P Mg g g g g

U 1 kg hraniva SM NEL NEM SSP Izvor g g podataka

I 220 I otlros, u punom cvetu, si1irana provenula, dobra 221 I otkos, pred cvetanje, silirana

provenula, prosecna

222 I otkos, pocetak cvetanja, silirana provenula, prosecna 223 I otkos, u punom cvetu, silirana

provenula, prosecna

224 II i lU oikos

pocetak

cvetanja,

silirana sveža, dobra

225 U i lU otkos, pocetak cvetanja, silirana sveža, prosecna 226 U i Ul oikos, pocetak cvetanja,

silirana provenula dobra 227 II i Illotkos, poCetak cvetanja, silrirana provenula, Lucerka

228 I otkos, pred

prosecna

cvetanje,

sveža, dobr~.

229 I otkos, pocetak

4,89

60'

220

108

10,7

2,7

-

350

1,76

1,71

21

5,14

96

221

163 2410 10,8

320

3,3

-

350

1,H3

1,80

34

1

4,83

4,65

62

222

120

10,1

2,7

-

350

1,69

1,63

22

1

4,40

4,09

46

223

102 3:35

9,6

2,4

-

350

1,54

1,43

16

1

5,12

5,08

87

224

140 290

10,3

2,7

-

220

1,13

1,12

19

1

4,74

4,56

68

225

130

9,7

2,6

-

2.25 1,07

1,02

14

1 1

295

295

230 I otkos, u punom cvetu, si1irana sveža, dobra 231 I otkos, pred cvetanje, si1i["ana sveža, prosecna 232 I otkos, pocetak cvetanja, silirana sveža, prosecna 233 I otkos" u punom cvetu, silirana

517

89

226

142 280

11,4

3,0

-

350

1,83

1,81

31

4,45

70

227

132

290

10,3

2,7

-

350

1,64

1,56

24

1

5,22

5,14

172

228

221

250

18,0

3,4

-

175

0,91

0,90

30

1

4,73

4,52

120

2,29 177 :no

16,7

2,7

-

200

0,95

0,90

26

1

4,31

3,98

112

230

162

350

215

0,93

1

133

231

205

2'60

-

180

24

1

-

205

20

1

-

220

083 ' O86 " 0,83

085 , (}80 , O79

24

4,45

24 , 3O 'I' 24,

-

4,64

162 ' 16 (} ' 14 9 "

0,73

18

1

527 "

.

I

4,19

3,87

98

232

16,6 320

sveža, prosecna

3,76

3,34

82

233

152 360

14,4

2,2

5,45

5,42

176

234

215

provenula, dobra

4,92

4,73

135

235

1H5 305

20 O ' 18,6

38 , 3,0

4,49

4,18

4,80

4,61

3,36

4,06

234 I o.tkos, pred cvetanje, siJ..irana provenula, dobra 235 I otkos, pocetak cvetanj a, silirana 236 I otkos, u punom cvetu, sHirana

provenula, dobra

237 I otkos, pred

cvetanje,

provenula, prosecna

238 I otkos, pocetak

silirana

cvetanja,

'silirana

provenula, prosecna

239 I oikos, u punom cvetu, :silirana

provenula, prosecna

240 II-IV

oikos, pocetak

Isveža, dobra

cvetanja,

241 II-IV otkos, pocetak cvetanja, sveža, prosecna

silirana silirana

1

4,68

silirana

cvetanJ a,

silirana sveža, dobra

68

5,03

5,22

245

116

J I

236

165

345

18,0

2,7

137

Ii

237

211

255

18,0

3,4

102

I J I

238

170

315

16,7

2,7

3,94

3,54

88

4,74

4,52

150

4,17

3,85

11' I

,

-

350

1,91

1,90

62

1

-

350

1,72

1,66

47

1

350

1,57 1,46 41

1

-

350

1,68

1,61

48

1

350

1,18

1,42

36

1

239

155

3'55

16,2

2,4

1,38 1,24 31

1

203

295

19,6

2,6

-

350

240

205

0,97

O,93

3.1

1

241

189

305

17,4

2,3

-

210

0,87

0,81

25

1 69

Silaže

Red. br.

TI 1 kg suve materije NEL NEM SSP g

Hranivo

242 II-IV otkos, pocetak provenula, dobra 243 II-IV otkos, pocetak provenula, prosecna

cvetanja,

siilirana

cve1Janja,

sili rana

Lucerka + trave, smeša 1: 1 244 I otkos, pred cvetanje, silirana sveža, dobra' 245 I otkos, pocetak cvetanja, silirana sveža, dobra 246 I otkos, u punom cvetu, sii-1irana sveža, dobra 247 I otkos, pred cvetanje, silirana sveža, prosecna 248 I otkos, pocetak cvetanj a, si1irana sveža, prosecna 249 I otkos, u punom cvetu, sili-rana sveža, prosecna 250 I otkos, pred cvetanje, sl1irana provenula, dobra 251 I otkos, pocetak cvetanja, si1irana provenula, dobra 252 I otkos, u punom cvetu, sil:irana provenula, dobra 253 I otkos, pred cvetanje, siHrana provenula, prosecna 254 I otl1 Detelina inkarnatka, grimizna (Trifolium incarnatum L.) 56, 78 Detelina perzijSka (Trifolium resupinatum L.) 56 Detelina švedska (Trifolium hybridum L.) 56, 78 Dunjica (Medicago lupulina L.) 56, 78 Esparzeta (Onobrychis vidaefolia Scop) 56, 78, 96 Grah, v. pasulj Grahorica maljava (Vida villosa Roth.) 56 Grahorica obicna (Vicia sativa L.) 58, 64, 82, 84, 86, 9;6, 99, 101, 102 Grašak (Pisum sativum L.) 58, 812, 84, 86, 10'1, 102 Grožde (Vitis v~ni.fera) 92, 104 Jabuka (Malus Mill.) 92, 104 Jecam (Hordeum vulgare L.) 52, 6i2;, 82, 84, 86', 88, 92, 9'5, 101, 102, 104 Ježevica (Dactylis glomerata L.) 50, 62, 74, 95, 99

HRANIV A Karfiol (Brassica oleracea L, val'. botrytis) 60 Kelj stocni (Brassica oleracea L., val'. acephala DC) 60, 97 Kikiriki, v. ara'šid Klupcasta oštrica, v. ježevica, Kokos (Cocoa nucifera L.) 90, 103 Kokotac beli (Melilotus albus Med.) 58, 78 Kokotac žuti (Melilotus officinalis L.) 78 Komina, v. grožde i jabuka Konoplja (Cannabis sativa L.) 86, 90 Krompir (Solanum tuberosum L.) 60, 84, 88, 92, 97, t1O2, 103 Kukuruz (Zea mays L.) 5~, 62, 64, 80, 82, 84, 8'6, 88, 90, 92, 95, 98, 101, 102, 103 Kupu s beli i crveni (Brassica oleracea L., val'. capitata) 60, 97 Kupus lisnati (Brassica oleracea L., val'. acephala) 60 Lan, (Linum usitatissimum) 86, 90, 103 Leca, v. socivo Lisicji rep (Alopecurus L.) 50, 74, 95, 100

pratensis

Lucerka (Medicago sativa L.) 58, 68, 70, 78, 80, 82', 97, 98, 100, 101 Lucerka hmeljasta, v. dunji-eru Lupina 60,

žuta 86

Ljulj L.)

engleski 5.0, 74

(Lupinus (Lolium

luteus

L.)

perenne

105

Ljulj francuski (Avena elatior L.) 50, 74 Ljulj italijanski (Lolium italicum L.) 50, 62, 74, 76, 82 Macji rep (Phleum pra~ense L.) 52, 76, 95, 100 Mak (Papaver somniferum L.} 90, 103 MaIJlioka, v. taipioka Maslina (Olea europea L.) 90, lO'3 Mrkva (Daucus carota L.) 84, 10Q Ovas (Avena sativa L.) 54, 64, 78, 82,. 84,. 86, 8'8, 96, 98, 101, 102 Pahovka" v. ljulj francuski Pamuk (Gosisipium hirsutum) 90, 104 Pasulj (Phaseolus vul.garis Savi.) 82, 84, 86, 101 Pirinac (Oryza sativa L.) 86, 58 Prava livadarka (Poa pratensis L.) 52, 76, 9'5 Prosa (Palnicum miliaceum L.) 54, 86, 102, Pšenica (Triticum aestivum L.) 54, 64, 84, 86, 88, 96, 10'1, 10'2 Raž (Secale cereale L.) 5'4, 82, 84, 86" 88, 96, 101, 10'2 Repa stocna (Beta vulgaris L. crassa) 60, 72, 84, 97, 9S,. 102 Repa polušecerna 84 Repa šecernaJ (Beta vulga