Časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije

ìñtèrkùltùràlnòst ČASOPIS zA PODSTICANJE I AFIRMACIJU INTERKULTURALNE KOMUNIKACIJE / MART 2012. / BR. 03

1

fotografija: Arnd Dewald

2

ISSN 2217­4893

ìñtèrkùltùràlnòst ČASOPIS zA PODSTICANJE I AFIRMACIJU INTERKULTURALNE KOMUNIKACIJE / MART 2012 / BR. 03

3

INTERKULTURALNOST Časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije Izdavač: Zavod za kulturu Vojvodine, Vojvode Putnika 2, Novi Sad, tel. +381 21 4754148, 4754128, [email protected] Za izdavača: Tibor Vajda, direktor Glavni i odgovorni urednik: mr Aleksandra Đurić Bosnić Uredništvo: dr Dušan Marinković, Novi Sad, dr Ivana Živančević Sekeruš, Novi Sad, dr Željko Vučković, Sombor, dr Aleksandra Jovićević, Beograd, Rim, mr Dragana Beleslijin, Novi Sad, mr Dragan Jelenković, Pančevo, Beograd, dr Ira Prodanov, Novi Sad, dr Andrej Mirčev, Osijek, Rijeka, Vera Kopicl, Novi Sad Stalni saradnici: Franja Petrinović, Novi Sad, Sava Stepanov, Novi Sad, Ivana Vujić, Beograd, dr Saša Brajović, Beograd, dr Nikolae Manolesku, Bukurešt, Serž Pej, Pariz, mr Majda Adlešić, Novi Sad, Tanja Kragujević, Beograd, dr Nada Savković, Novi Sad, dr Damir Smiljanić, Novi Sad, Tomislav Kargačin, Novi Sad, mr Boris Labudović, Novi Sad, Ivana Inđin, Novi Sad, dr Radmila Gikić Petrović, Novi Sad, dr Aleksandra Izgarjan, Novi Sad Savet: dr Jasna Jovanov, dr Gojko Tešić, mr Vasa Pavković, dr Milena Dragićević Šešić, dr Gordana Stokić Simončić, dr Predrag Mutavdžić, dr Nikola Grdinić, dr Vladislava Gordić Petković, Milorad Belančić, mr Mladen Marinkov, dr Mikloš Biro, dr Lidija Merenik, dr Kornelija Farago, dr Svenka Savić, dr Svetislav Jovanov, dr Milan Uzelac, dr Janoš Banjai, dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, dr Žolt Lazar, dr Zoran Đerić, dr Zoran Kinđić, dr Dragan Koković, dr Dragan Žunić, dr Milenko Perović Međunarodni savet: Nebojša Radić, Kembridž, Engleska, dr Ivana Milojević, Sanšajn Koust, Australija, dr Dragan Kujundžić, Gejnzvil, Florida, SAD, dr Branislav Radeljić, London, Engleska, dr Nataša Bakić Mirić, Alma Ata, Kazahstan, dr Samjuel Babatunde Moruvavon, Ado Ekiti, Nigerija, dr Marharita Fabrikant, Minsk, Belorusija, dr Nina Živančević, Pariz, Francuska, dr Nataša Urošević, Pula, Hrvatska, A. K. Džaješ, Hajderabad, Indija Pravni konsultant: Olivera Marinkov PR, komunikacije: Dušica Marinović, Milica Razumenić Lektor: Ljudmila Pendelj Prevodi: Language&Translation Centre, Nataša Vukajlović, Ileana Ursu Tehnički koordinator: Mirjana Kamenko Međunarodna saradnja: Ileana Ursu, Meral Tarar Tutuš Vizuelni identitet: Dragan Jelenković Urednik foto-editorijala: Vladimir Pavić Prelom: Pavle Halupa Autori foto-editorijala: Arnd Dewald, Jovan Todorović, Nikola Mrdalj, Aleksandar Jakonić, Vukašin Veljić, Kristoffer Klem Bergersen Štampa: „Stojkov štamparija d.o.o.”, Laze Nančića 34–36, Novi Sad Copyright: Zavod za kulturu Vojvodine, 2012. Tiraž: 500 Časopis izlazi pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje Vlade AP Vojvodine

4

INTERCULTURALITY Magazine for stimulation and affirmation of intercultural communication Publisher: Institute of culture for Vojvodina, Vojvode Putnika 2, Novi Sad, phone no. +381 21 4754148, 4754128, [email protected] President and Chief Executive Officer: Tibor Vajda Editor-in-Chief: Aleksandra Đurić Bosnić, M.Phil. Assistant Editors: Dušan Marinković, Ph.D, Novi Sad, Ivana Živančević Sekeruš, Ph.D, Novi Sad Željko Vučković, Ph.D, Sombor, Aleksandra Jovićević, Ph.D, Belgrade, Rome, Dragana Beleslijin, M.Phil, Novi Sad Dragan Jelenković, M.F.A, Pančevo, Belgrade, Ira Prodanov, Ph.D, Novi Sad, Andrej Mirčev, Ph.D, Osijek, Rijeka, Vera Kopicl, Novi Sad Contributing Authors: Franja Petrinović, Novi Sad, Sava Stepanov, Novi Sad, Ivana Vujić, Belgrade Saša Brajović, Ph.D, Belgrade, Nicolae Manolescu, Ph.D, Bucharest, Serge Pey, Paris, Majda Adlešić, M.Phil, Novi Sad Tanja Kragujević, Belgrade, Nada Savković, Ph.D, Novi Sad, Damir Smiljanić, Ph.D, Novi Sad, Tomislav Kargačin, Novi Sad Boris Labudović, M.Phil, Novi Sad, Ivana Inđin, Novi Sad, Radmila Gikić Petrović, Ph.D, Novi Sad Aleksandra Izgarjan, Ph.D, Novi Sad Council: Jasna Jovanov, Ph.D. / Gojko Tešić, Ph.D. / Vasa Pavković, M.Phil. / Milena Dragićević Šešić, Ph.D. Gordana Stokić Simončić, Ph.D. / Predrag Mutavdžić, Ph.D. / Nikola Grdinić, Ph.D. / Vladislava Gordić Petković, Ph.D. Milorad Belančić / Mladen Marinkov, M.F.A. / Mikloš Biro, Ph.D. / Lidija Merenik, Ph.D. / Kornelija Farago, Ph.D. Svenka Savić, Ph.D. / Svetislav Jovanov, Ph.D. / Milan Uzelac, Ph.D. / Janoš Banjai, Ph.D. / Ljiljana Pešikan Ljuštanović, Ph.D. Žolt Lazar, Ph.D. / Zoran Đerić, Ph.D. / Zoran Kinđić, Ph.D. / Dragan Koković, Ph.D. / Dragan Žunić, Ph.D. Milenko Perović, Ph.D. International Council: Nebojša Radić, Cambridge, EnglandIvana Milojević, Ph.D, Sunshine Coast, Australia Dragan Kujundžić, Ph.D, Gainesville, Florida, USA, Branislav Radeljić, Ph.D, London, England, Nataša Bakić Mirić, Ph.D, Almaty, Kazakhstan, Samuel Babatunde Moruwawon, Ph.D, Ado Ekiti, Nigeria, Marharyta Fabrykant, Ph.D, Minsk, Belarus Nina Živančević, Ph.D, Paris, France, Nataša Urošević, Ph.D, Pula, Croatia, A. K. Jayesh, M.Phil, Hyderabad, India Legal Affairs: Olivera Marinkov PR Manager: Dušica Marinović, Milica Razumenić Proofreading: Ljudmila Pendelj Translated by: Language&Translation Centre, Nataša Vukajlović, Ileana Ursu Technical Coordinator: Mirjana Kamenko International Cooperation: Ileana Ursu, Meral Tarar Tutuš Visual Identity: Dragan Jelenković Photography Director: Vladimir Pavić Layout: Pavle Halupa Editorial Photographers: Arnd Dewald, Jovan Todorović, Nikola Mrdalj, Aleksandar Jakonić, Vukašin Veljić, Kristoffer Klem Bergersen Printed by: „Stojkov Printing House”, Laze Nančića 34–36, Novi Sad Copyright: The Institute for culture of Vojvodina, 2012. Circulation: 500 The magazine is sponsored by the Provincial Secretariat for Culture and Public Information of AP Vojvodina.

5

6

sáðržâj

úvõdñik Aleksandra Đurić Bosnić, Jer, jezik je svemu uzrok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Marharita Fabrikant, LINGVISTIČKE MANIFESTACIJE HORIZONATA INTERKULTURALNIH OČEKIVANJA U NARATIVIMA O NACIONALNOM IDENTITETU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Nataša Bakić Mirić, OSNOVNA PRAVILA ZA RAZUMEVANJE INTERKULTURALNE KOMUNIKACIJE . . . . . . . . . 32 Dragan Kujundžić, „RAS-KRSTITI”: KAKO PODUČAVATI RAZLIČITOST... I DRUGA EVROPA . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Zigfrid Tornov, NEŽELJENI KONTAKTI. MEĐUJEZIČKI I KULTURNI KONTAKTI RUMUNSKOG I SLOVENSKIH JEZIKA I NJIHOVO OBEZVREĐIVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Branislav Radeljić, MUSLIMANSKA DIJASPORA I EVROPSKI IDENTITET: POLITIKA EKSKLUZIJE I INKLUZIJE . . . 78 Nataša Urošević, KULTURNI IDENTITET, MULTIKULTURALIZAM I INTERKULTURALIZAM – ISTARSKA ISKUSTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 Samjuel Babatunde Moruvavon, PONAVLJANJA U FRANCUSKOM PREVODU MIŠELA LINJIA ROMANA SVET KOJI NESTAJE AUTORA ČINUA AČEBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 A. K. Džaješ, KANON ILI NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Janoš Vilmoš Šamu, SUBJEKT(I) URUŠENE EKSTAZE: SIMON GRABOVAC I JANOŠ SIVERI . . . . . . . . . . . . . 136 Ljudmila Pendelj, FONETSKA ANALIZA DUBLETNIH OBLIKA REČI POREKLOM IZ GRČKOG I LATINSKOG JEZIKA U GRAĐI ZA REČNIK STRANIH REČI U PREDVUKOVSKOM PERIODU I–II VELIMIRA MIHAJLOVIĆA (I DEO) . . 150 Aleksandra Đurić Milovanović, „AKO JE DOŠAO SILOM, ON NE OSTAJE”: NARATIVI O KONVERZIJI U RUMUNSKIM NEOPROTESTANTSKIM ZAJEDNICAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Andrea Ratković, FABRIKOVANJE IDENTITETA KROZ JEZIK MASOVNIH MEDIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 Dušica Dragin, DRŽAVA I FILM: ULOGA DRŽAVE U RAZVOJU KINEMATOGRAFIJE – SRBIJA I ARAPSKE ZEMLJE . . . 196

vîðeñjå Nina Živančević, JEZIK U EGZILU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 Vladimir Kopicl, MINIMALISTIČKI TRIJUMF STAROMODERNOG OTPADNIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 Džonatan Rolins, ARIEL DORFMAN PIŠE KUĆI: KNJIŽEVNO DRŽAVLJANSTVO I TRANSNACIONALNA PRIPADNOST (priredio Nebojša Radić) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230

dïjałøzí IVAN ČOLOVIĆ (priredila Gordana Đilas) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 IVAN ČOLOVIĆ (collected by Gordana Đilas) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 Ivan Čolović, KULTURA MEĐUPROSTORA, Aleksandra Đurić Bosnić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 Ivan Čolović, THE CULTURE OF INTERSPACE, Aleksandra Đurić Bosnić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256

kóòrdînäte Adrijan Vaner, RUSKI HIBRIDI: IDENTITET U TRANSLINGVALNIM DELIMA ANDREJA MAKINA, VLADIMIRA KAMINERA I GARIJA ŠTAJNGARTA (priredio Nebojša Radić) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 Stiven G. Kelman, TRANSLINGVALNA IMAGINACIJA (priredio Nebojša Radić) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282 Andrej Mirčev, DECENTRIRANA IZVEDBA IDENTITETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 Ljiljana Pešikan Ljuštanović, POPUNJAVANJE BELINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 Anemari Soresku Marinković, RUMUNI IZ BANATA U INTERDISCIPLINARNIM OGLEDALIMA (prevela Ileana Ursu) . . 302 Gordana Draganić Nonin, VELIKI KRUG SLOBODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306

7

úvõdñik

Jer, jezik je svemu uzrok...

Kada u prvom činu Sofoklovog Filokteta mudri Odisej zaključi da „... jezik je svemu uzrok, a ne djelovanje”, čitaocu je jasno da priča o arheizgnaniku i bezdomniku Filoktetu, osim etičkog horizonta otvara i začuđujuće ovovremen diskurs delanja u jeziku ili delanja jezikom... Iako raskošno višeznačna i često gotovo antinomično divergentna simbolička određenja jezika upućuju na „izmešanost” i isprepletanu raznolikost, ali i na „povratak u sintetično stanje”, u kome se pojavnosti i modaliteti forme i izraza doživljavaju kao neizbežna i slučajna prilagođavanja primarnoj funkciji i moći jezika, koja je uvek i oblikotvorna i određujuća. Upravo su ove dve funkcije, oblikotvorna i određujuća, učinile jezik najmoćnijim oruđem, koje je istovremeno kadro da imenuje i proglašava, opovrgava i ukida, zavodi ili odbija, okuplja ili razjedinjuje, tvori ili razara... Povest ljudskog jezika istovremeno je povest o njegovoj delotvornosti kao jasnom refleksu njegove kosmogonijske moći. Povest o ljudskim jezicima istovremeno je povest o njihovim zloupotrebama i nasilju činjenom zbog jezika, u ime jezika, ili putem jezika... Aktuelne društvene teorije upućuju na snažnu međuzavisnost pojmova: jezik, identitet, pripadanje... Upravo pitanja o jeziku najčešće iniciraju pitanja o identitetu, pripadnosti, naciji, državi, domovini, domu... Nacionalizmi, totalitarizmi i kulturni imperijalizmi svih vrsta počinju i završavaju u – jeziku. Međutim, specifičan vid kulturološke reakcije na stvarne ili moguće jezičko-identitetsko-„patriotske” zloupotrebe vodi nas u suprotnom smeru: od okamenjenih identiteta i dominacije jezikom i kroz jezik u svrhu odbrane ili veličanja „domovine” do ideje fluidnih identiteta, raslojenih subjektiviteta sklonih promenljivostima i kretanju, i dalje, do ideje neukorenjenosti i međuprostora, programski odabranog nomadizma i bezdomnosti koja više nije ni zastrašujuća, ni nepoželjna kategorija.

8

úvõdñik

Tako jezici, identiteti i domovi u 21. veku polako postaju simulakrumi, imaginarnokreativni, artificijelno-stvaralački prostori u kojima smo istovremeno dovoljno prisutni i dovoljno odsutni. Ova prisutna odsutnost ili odsutna prisutnost kadra je, kako se čini, da ukine kategorije stranstvovanja i izgnanstva, dominacije i uzurpacije, i potisne ih na virtuelne margine savremenosti... Svet, dakle, može da postane imaginacijom osvojen prostor prisnosti upravo onako kako egzistencija može beskonačno da stranstvuje u sebi samoj. I uvek iznova – izbor. Kao pretnja i potencijal – istovremeno. Uprkos globalno heterogenoj strukturi ili pomoću nje, uprkos različitim jezicima, identitetima i teritorijama, ili – pomoću njih... Ukoliko načinimo pravi izbor, ne moramo biti ni heroji, ni izgnanici, ni mudraci, da bismo zaključili da iako je svemu uzrok, jezik, baš kao ni veština ni spoznaja, nisu dovoljni... Jer „... ako jezike čovečije i anđelske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni i praporac koji zveči. Ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premiještam, a ljubavi nemam, ništa sam...” (Sv. Pavle, I Kor. 13) Aleksandra Đurić Bosnić

9

fotografija: Arnd Dewald

10

11

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

f o t o

A r n d

D e w a l d

a r n d d e w a l d @ g m a i l . c o m

12

13

fotografija: Arnd Dewald

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 323.1 UDC 316.77

Mar­ha­ri­ta Fa­bri­kant (Mar­haryta Fa­brykant) Be­lo­ru­ski dr­žav­ni uni­ver­zi­tet, Minsk, Belorusija Na­ci­o­nal­ni is­tra­ži­vač­ki uni­ver­zi­tet, Sankt Pe­ters­burg, Rusija

Lin­gvi­stič­ke ma­ni­fe­sta­ci­je ho­ri­zo­na­ta in­ter­kul­tu­ral­nih oče­ki­va­nja u na­ra­ti­vi­ma o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu S A ­Ž E ­T A K : Ovaj rad ba­vi se vi­še­stru­kim vi­do­vi­ma na­ra­ci­je ko­ji pred­sta­vlja­ju raz­li­či­te ti­po­ve na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, kao i nji­ho­vim po­sle­di­ca­ma po in­ ter­kul­tu­ral­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju za­sno­va­nu na im­pli­cit­nim oče­ki­va­nji­ma od kul­tu­ ro­lo­ški Dru­gog. Te­o­rij­ski okvir pred­sta­vlja in­te­gra­ci­ju sa­vre­me­ne na­ra­to­lo­gi­ je, istraživanjâ o na­ci­o­na­li­zmu, ana­li­tič­ke fi­lo­zo­fi­je iden­ti­te­ta i Ko­se­le­ko­ve (Ko­sel­leck) fi­lo­zo­fi­je isto­ri­je. Na­ra­tiv­na ana­li­za ko­ri­sti se kao sred­stvo za men­tal­no mo­de­lo­va­nje, što se po­sti­že upo­tre­bom nje­nih her­me­ne­u­tič­kih i struk­tur­nih ver­zi­ja, kao i onih za­sno­va­nih na sa­dr­ža­ju. U re­zul­ta­ti­ma se na­ vo­de tri mo­da­li­te­ta na­ra­ci­je ka­rak­te­ri­stič­na za par­ti­ku­la­ri­stič­ki tip iden­ti­te­ta (oso­bi­na et­nič­kog na­ci­o­na­li­zma), iden­ti­te­ta za­sno­va­nog na slič­no­sti (od­li­ka gra­đan­skog na­ci­o­na­li­zma) i uni­ver­za­li­stič­kog iden­ti­te­ta (od­li­ka pre­mo­der­nog et­ni­ci­te­ta). Is­po­sta­vlja se da su glav­ne lin­gvi­stič­ke ma­ni­fe­sta­ci­je ho­ri­zo­na­ta in­ter­kul­tu­ral­nih oče­ki­va­nja za sva­ki od ovih na­ra­tiv­nih mo­da­li­te­ta: re­spek­tiv­ no, sim­bol, ap­strakt­ni kon­cept i ale­go­ri­ja. Iz­vr­še­na je de­talj­na ana­li­za uti­ca­ja ovih po­da­ta­ka na efi­ka­snost in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, a po­seb­na pa­žnja po­sve­će­na je prak­tič­nim sa­ve­ti­ma za or­ga­ni­za­to­re in­ter­kul­tu­ral­nih tre­nin­ga. K LJUČ ­N E R E ­Č I : na­ra­tiv­na ana­li­za, na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, in­ter­kul­tu­ral­na ko­mu­ni­ ka­ci­ja, ho­ri­zont in­ter­kul­tu­ral­nih oče­ki­va­nja, na­ci­o­na­li­zam, mo­da­li­tet na­ra­ci­je.

Neo­p­hod­ni pred­u­slo­vi za uspe­šnu in­ter­kul­tu­ral­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju, či­ji je re­zul­tat obo­ stra­no raz­u­me­va­nje, uglav­nom su po­de­lje­ni na skup vred­no­sti i cr­ta lič­no­sti, kao što je to­le­ran­ci­ja, i spe­ci­fič­no zna­nje o raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma, ko­je ob­u­hva­ta sve – od vi­dlji­vih 14

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

kon­ven­ci­ja za po­na­ša­nje do na­vod­nih du­bin­skih psi­ho­lo­ških cr­ta, kao što su kul­tu­ro­lo­ški sin­dro­mi (Tri­an­dis 1994). Me­đu­tim, osno­va­no je pret­po­sta­vi­ti da in­ter­kul­tu­ral­na ko­mu­ni­ ka­ci­ja ima naj­ve­će šan­se da uspe uko­li­ko se nje­ni uče­sni­ci ru­ko­vo­de struk­tur­nim i her­me­ ne­u­tič­kim zna­njem ko­je je kon­kret­ni­je od sa­me do­bre vo­lje, ali isto­vre­me­no i ko­he­rent­ni­je od la­ba­vo po­ve­za­nih de­lo­va in­for­ma­ci­je o po­je­di­nim kul­tu­ra­ma. Cilj ovog ra­da je da se iz­vr­ši ana­li­za emer­gent­nih kon­fi­gu­ra­ci­ja na po­lju zna­če­nja re­le­vant­nih za in­ter­kul­tu­ral­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju, kroz is­pi­ti­va­nje nji­ho­ve in­te­gri­sa­no­sti u op­šti okvir for­mi­ra­nja zna­če­nja. 1. Te­o­rij­ski okvir Pr­vi oči­gle­dan ko­rak u na­šoj ana­li­zi je obez­be­đi­va­nje rad­ne def­ni­ci­je in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Pre­ćut­ne pret­po­stav­ke na ko­ji­ma se za­sni­va­ju mno­ga is­tra­ži­va­nja go­vo­re da pro­ble­mi me­đu kul­tu­ra­ma naj­če­šće na­sta­ju zbog ne­do­volj­nog shva­ta­nja zna­ča­ja kul­tu­ro­ lo­ških raz­li­ka. Me­đu­tim, ka­da se ove raz­li­ke jed­nom uvi­de i ka­da uče­sni­ci shva­te da se ra­di o in­ter­kul­tu­ral­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji, či­ta­va si­tu­a­ci­ja do­bi­ja no­vi okvir u skla­du sa re­le­vant­ nim sku­pom zna­če­nja učesnikâ. Zbog to­ga bi bi­lo te­o­rij­ski oprav­da­no na­pra­vi­ti raz­li­ku iz­me­đu ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu oso­ba ko­je pri­pa­da­ju raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma, i in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je u stro­gom smi­slu re­či, ko­ju naj­ma­nje je­dan od nje­nih uče­sni­ka eks­pli­cit­no kla­si­fi­ku­je kao ta­kvu. Ova raz­li­ka po­seb­no je pri­met­na u da­na­šnjem glo­ba­li­zo­va­nom sve­ tu pro­že­tom mul­ti­kul­tu­ra­li­zmom kao agen­dom, ali u ko­me isto­vre­me­no ne­do­sta­je ko­he­ rent­na stra­te­gi­ja mul­ti­kul­tu­ra­li­zma kao po­li­ti­ke, po­seb­no na in­di­vi­du­al­nom ni­vou. Zbog to­ga uvi­đa­nje da uče­stvu­je­mo u pro­ce­su in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je ak­ti­vi­ra či­tav skup pre­de­fi­ni­sa­nih zna­če­nja, po­čev od lič­nog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta uče­sni­ka u ko­mu­ni­ka­ci­ji. Pi­ta­nje na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta po­sled­njih de­ce­ni­ja ne­sum­nji­vo pred­sta­vlja je­dan od naj­vi­še pro­u­ča­va­nih fe­no­me­na iz obla­sti so­ci­jal­nih na­u­ka (Smith 2010). Me­đu­tim, do­sad je naj­vi­še pa­žnje po­sve­ći­va­no ko­lek­tiv­nom iden­ti­te­tu na­ci­je, a ne na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu po­je­din­ca (Cal­houn 1997). Kao po­sle­di­ca to­ga, uče­sni­ci u in­ter­kul­tu­ral­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji če­sto se pred­sta­vlja­ju kao amorf­ni sku­po­vi su­prot­sta­vlje­nih in­for­ma­ci­ja, uz za­ne­ma­ri­va­nje kon­struk­ci­je gra­ni­ca iz­me­đu Se­be i Dru­gog. Lič­ni ose­ćaj pri­pad­no­sti od­re­đe­noj na­ci­ji pret­ po­sta­vlja po­sto­ja­nje kul­tu­ro­lo­ški Dru­gog, a uvi­đa­nje da se ra­di o pro­ce­su in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je ne sa­mo da pri­zi­va od­re­đe­ne emo­ci­je i vred­no­sti i pod­se­ća na spe­ci­fič­no zna­ nje, ne­go i ak­ti­vi­ra du­bo­ko usa­đe­ni okvir iden­ti­te­ta ko­ji či­ni je­zgro lič­no­sti (La­i­tin 2007). Si­tu­a­ci­ja u ko­joj po­sto­ji in­ter­kul­tu­ral­na ko­mu­ni­ka­ci­ja pri­rod­no do­vo­di u pr­vi plan zna­če­nje iden­ti­te­ta kao su­šti­ne je­din­stve­no­sti, ono­ga što raz­dva­ja pred­met od nje­go­vog spo­lja­šnjeg pro­sto­ra (Ri­co­e­ur 1990). Me­đu­tim, u ovom ra­du pret­po­sta­vlja­mo da ovaj sin­ hro­nič­ni aspekt iden­ti­te­ta ni­je za in­ter­kul­tu­ral­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju ni­šta zna­čaj­ni­ji od svog di­ja­hro­nič­nog pan­da­na. Di­ja­hro­nič­ni iden­ti­tet ozna­ča­va ose­ćaj kon­ti­nu­i­te­ta i is­traj­no­ sti u vre­me­nu. U ovom smi­slu, iden­ti­tet ni­je isto što i jed­na­kost pred­me­ta sa­mom se­bi ili nje­go­va raz­li­či­tost od dru­gih pred­me­ta, ne­go se de­fi­ni­še kroz isto­ri­jat in­di­vi­du­al­nih transfor­ma­ci­ja (Hübner 1991). Ana­li­tič­ka fi­lo­zo­fi­ja po­zna­je sve­sne po­ku­ša­je raz­re­ša­va­nja pa­ra­dok­sa ko­ji na­sta­ju oko pi­ta­nja da li je pro­me­na in­he­rent­na, ili po­sto­ji pre­lom­na tač­ka 15

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

u ko­joj pred­met gu­bi svo­je su­štin­ske od­li­ke i do­bi­ja no­vi iden­ti­tet (So­ren­sen 2003). Pro­ to­tip­ski slu­ča­je­vi u ana­li­tič­koj fi­lo­zo­fi­ji ba­ve se ne­ži­vim pred­me­ti­ma, dok in­ter­kul­tu­ral­ne stu­di­je pro­u­ča­va­ju one či­ji je ose­ćaj iden­ti­te­ta sin­hro­nič­no i di­ja­hro­nič­no for­mi­ran kroz sa­mo­o­pre­de­lje­nje i raz­mi­šlja­nje o se­bi (An­kers­mit 1983). Kon­stan­tan tok re­kon­struk­ci­je in­di­vi­du­al­nog isto­ri­ja­ta omo­gu­ća­va is­tra­ži­va­ču da uma­nji di­ja­hro­nič­ni aspekt iden­ti­te­ta, svo­de­ći ga na atem­po­ral­ni prin­cip iden­ti­te­ta, što pred­sta­vlja ko­nač­no re­še­nje. Zbog to­ga je u na­šem is­tra­ži­va­nju iden­ti­tet naj­pri­klad­ni­je po­sma­tra­ti ne sin­hro­nič­no, kroz pre­po­zna­ va­nje in­ter­kul­tu­ral­nih raz­li­či­to­sti, ne­go di­ja­hro­nič­no, kao in­di­vi­du­al­ni isto­rij­ski na­ra­tiv ko­ji se kon­stant­no po­ja­ča­va no­vim is­ku­stvi­ma i pri­pi­si­va­njem iz­ve­snih od­li­ka kul­to­ro­lo­ški Dru­gom (Fi­eld­man 2011). Pret­po­stav­ka da se čo­ve­kov na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet ne de­fi­ni­še kao skup oso­bi­na ne­go kao in­di­vi­du­al­ni isto­rij­ski na­ra­tiv otva­ra jed­no pot­pu­no no­vo po­lje za na­ra­to­lo­gi­ju. Ova in­ter­di­sci­pli­nar­na oblast ši­ra je od na­ra­to­lo­gi­je u tom po­gle­du što pre sve­ga pred­sta­vlja ogra­nak struk­tu­ra­li­zma, ali je isto­vre­me­no uža od broj­nih is­tra­ži­va­nja ko­ja se na ovaj ili onaj na­čin ba­ve na­ra­ti­vi­ma. Na­ra­to­lo­gi­ja pro­u­ča­va unu­tra­šnju je­din­stve­nost po ko­joj se na­ra­tiv raz­li­ku­je od ne­na­ra­tiv­nih dis­kur­sa, i te­ži da ot­kri­je mo­gu­će mo­da­li­te­te na­ra­ci­je i de­fi­ni­še raz­li­ke iz­me­đu njih kroz kon­struk­ci­ju al­ter­na­tiv­nih lin­gvi­stič­kih re­pre­zen­ta­ci­ja isto­rij­skog vre­me­na (Bal 1999; Bru­ner 2002). Kon­cep­tu­a­li­za­ci­ja na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta jed­ne oso­be kao na­ra­ti­va pod­ra­zu­me­va ana­li­zu na­či­nâ na ko­je se ini­ci­jal­na pri­ča, ili li­ ne­ar­ni hro­no­lo­ški niz do­ga­đa­ja, tran­sfor­mi­še u fa­bu­lu, ko­ja sa­dr­ži na­knad­no pri­pi­sa­ne uzroč­no-po­sle­dič­ne od­no­se (Fre­e­man 2001). U na­ra­ti­vu, spe­ci­fič­ni do­ga­đa­ji iz in­di­vi­du­ al­nog isto­ri­ja­ta do­bi­ja­ju ne sa­mo izo­lo­va­na zna­če­nja ne­go i struk­tur­na me­sta, kao što je kul­mi­na­ci­ja ili is­hod, u skla­du sa de­fi­ni­sa­njem fo­ku­sa na­ra­ti­va. Zbog to­ga je me­sto ko­je in­ter­kul­tu­ral­na ko­mu­ni­ka­ci­ja za­u­zi­ma u na­ra­ti­vu o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu u ve­li­koj me­ ri od­re­đe­no mo­da­li­te­tom na­ra­ci­je ko­ji se upo­tre­blja­va, a ne sa­mo spe­ci­fič­nim sa­dr­ža­jem pro­ce­sa. Na­ra­ci­ja jed­ne pri­če u raz­li­či­tim struk­tur­nim mo­da­li­te­ti­ma mo­že re­zul­ti­ra­ti raz­ li­či­tim fa­bu­la­ma, sa raz­li­či­tim sku­po­vi­ma ju­na­ka i nji­ho­vih uzo­ra. Kon­kret­no, raz­li­či­ti na­ra­tiv­ni mo­da­li­te­ti za pred­sta­vlja­nje na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta pret­po­sta­vlja­ju pri­pi­si­va­nje raz­li­či­tih ulo­ga kul­tu­ro­lo­ški Dru­gom. U ovom po­gle­du, pi­ta­nje ulo­ge ne ozna­ča­va sa­mo ste­pen va­žno­sti, ne­go i deo ko­ji se pri­pi­su­je ne­koj oso­bi u skla­du sa nje­nom kla­si­fi­ka­ci­jom kao pred­stav­ni­ka dru­ge na­ci­o­nal­ne kul­tu­re. Ulo­ga kul­tu­ro­lo­ški Dru­gog u okvi­ru na­ra­ti­va o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu osta­vlja ve­li­ku slo­bo­du u po­gle­du sa­dr­ža­ja stvar­ne ko­mu­ni­ka­ ci­je, ali sa­mo u struk­tur­no de­fi­ni­sa­nim for­mal­nim gra­ni­ca­ma. Za raz­li­ku od či­sto kog­ ni­tiv­nih re­pre­zen­ta­ci­ja kul­tur­ne ra­zno­vr­sno­sti, ove gra­ni­ce ne de­fi­ni­šu šta kul­tu­ro­lo­ški Dru­gi su­štin­ski je­ste i/ili bi tre­ba­lo da bu­de, ne­go šta se od nje­ga oče­ku­je (For­ster 2005). Osnov­na oče­ki­va­nja od ma­ni­fe­sta­ci­je spe­ci­fič­nih vr­sta ulo­ga pred­sta­vlja­ju su­šti­nu oče­ki­ va­nja od kul­tu­ro­lo­ški Dru­gog da se uklo­pi u ulo­gu ko­ja mu je pri­pi­sa­na u okvi­ru na­ra­ti­va o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu, ko­ji pred­sta­vlja nje­go­vu pro­tiv­te­žu. Iz ove lo­gi­ke sle­di da oče­ki­va­nja od kul­tu­ro­lo­ški Dru­gog po­sta­vlja­ju iz­ve­sna ogra­ni­ če­nja u po­gle­du ono­ga što bi se mo­glo sma­tra­ti iz­vo­dlji­vim, mo­gu­ćim, nor­mal­nim, etič­ 16

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

nim ili dru­štve­no pri­hva­tlji­vim. U okvi­ru oče­ki­va­nja, ge­ne­ra­li­zo­va­ni po­na­vlja­ju­ći obra­sci spe­ci­fič­nog is­ku­stva sta­pa­ju se sa go­to­vim ge­ne­ra­li­za­ci­ja­ma ko­je se po­u­nu­tar­nju­ju u pro­ ce­su so­ci­ja­li­za­ci­je. Kon­strukt ko­ji ta­ko na­sta­je naj­bo­lje se mo­že kon­cep­tu­a­li­zo­va­ti po­ja­ ča­va­njem na­ra­to­lo­gi­je i ana­li­tič­ke fi­lo­zo­fi­je iden­ti­te­ta po­mo­ću jed­nog dru­gog te­o­rij­skog oru­đa. U pi­ta­nju je Ko­se­le­kov kon­cept ho­ri­zon­ta oče­ki­va­nja (Ko­sel­leck 1995). Iz­ve­den iz re­flek­siv­nog i lin­gvi­stič­ki de­lje­nog po­lja is­ku­stva na­su­prot či­sto fe­no­me­no­lo­škom pro­to­ku is­ku­stva, ho­ri­zont oče­ki­va­nja mo­že se po­sma­tra­ti kao glav­no oru­đe za stva­ra­nje isto­ri­ja­ta. Ho­ri­zont oče­ki­va­nja sa jed­ne stra­ne od­ra­ža­va po­jam bu­duć­no­sti iz­ve­de­ne iz pro­šlog is­ ku­stva, a sa dru­ge is­ku­stvo pro­šlo­sti do­ži­vlje­ne kroz so­či­vo re­la­tiv­no iz­ve­sne bu­duć­no­sti. Ko­se­le­kov po­jam ho­ri­zon­ta oče­ki­va­nja nam za­to omo­gu­ća­va ne sa­mo da shva­ti­mo su­šti­nu iden­ti­te­ta kao ne­čeg lo­gič­ki kon­ti­nu­al­nog, što je in­he­rent­no sa­dr­ža­no u na­ra­ti­vi­ma o in­di­ vi­du­al­nom isto­ri­ja­tu, ne­go i da na­pu­sti­mo po­lje kul­tur­no spe­ci­fič­nog, za­pad­nog mo­da­li­te­ ta na­ra­ci­je za­sno­va­nog na oštroj di­fe­ren­ci­ja­ci­ji iz­me­đu pro­šlo­sti, sa­da­šnjo­sti i bu­duć­no­sti, ta­ko što će­mo oče­ki­va­nja po­sma­tra­ti kao ne­ku vr­stu pro­šle bu­duć­no­sti. Da re­zi­mi­ra­mo, pred­met na­šeg na­či­na ana­li­ze pred­u­slo­va za uspe­šnu in­ter­kul­tu­ral­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju su ho­ri­zon­ti in­ter­kul­tu­ral­nih oče­ki­va­nja ugra­đe­ni u na­ra­ti­ve o na­ci­o­nal­ nom iden­ti­te­tu, na ko­ji­ma se za­sni­va­ju ulo­ge uče­sni­ka u ko­mu­ni­ka­ci­ji. Pri­lič­no je oči­gled­ no da raz­li­či­ti mo­da­li­te­ti na­ra­ti­va o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu pri­pi­su­ju raz­li­či­te, po­ne­kad me­đu­sob­no ne­kom­pa­ti­bil­ne ulo­ge lič­no­sti kul­tu­ro­lo­ški Dru­gog, od tre­nut­ka ka­da se on de­fi­ni­še kao ta­kav. Jed­na­ko je oči­gled­no da, u ve­ći­ni slu­ča­je­va, ho­ri­zon­ti oče­ki­va­nja ni­su eks­pli­cit­no na­zna­če­ni od sa­mog po­čet­ka, ne­go se po­ste­pe­no ot­kri­va­ju to­kom pro­ce­sa ko­ mu­ni­ka­ci­je, u kom mo­gu bi­ti ma­ski­ra­ni ta­ko da ih je iz­u­zet­no te­ško de­ši­fro­va­ti. Me­đu­tim, če­sto se za­ne­ma­ru­je či­nje­ni­ca da je oso­ba obič­no ne­sve­sna ono­ga što part­ner u ko­mu­ni­ka­ ci­ji od nje oče­ku­je, kao i sop­stve­nog mo­da­li­te­ta na­ra­ti­va o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu i nje­go­ vim im­pli­ka­ci­ja­ma na Dru­gog. Ka­da po­lje značenjâ ugra­đe­nih u na­ra­tiv po­sta­ne pred­met na­ra­tiv­ne ana­li­ze, do­bi­ja­mo mo­guć­nost da upo­zna­mo al­ter­na­tiv­ne mo­da­li­te­te na­ra­ci­je i ta­ko kon­stru­i­še­mo je­dan flek­si­bil­ni­ji, po­ten­ci­jal­no za­jed­nič­ki ho­ri­zont in­ter­kul­tu­ral­nih oče­ki­va­nja. Zbog to­ga iz­u­ča­va­nje mo­gu­ćih mo­da­li­te­ta na­ra­ti­va o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­ tu i od­go­va­ra­ju­ćih ho­ri­zo­na­ta in­ter­kul­tu­ral­nih oče­ki­va­nja pred­sta­vlja va­žan pred­u­slov za uspe­šnu in­ter­kul­tu­ral­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju. 2. Me­to­di Oda­bir me­to­da is­tra­ži­va­nja u ovoj stu­di­ji bio je lak­ši deo po­sla jer ni­je bi­lo mno­go jed­ na­ko va­lid­nih op­ci­ja. Iako se na­ra­ti­vi­ma mo­že pri­stu­pi­ti na raz­li­či­te na­či­ne, na­ra­tiv­na ana­ li­za je je­di­ni me­tod či­ji su cilj spe­ci­fič­ne ka­rak­te­ri­sti­ke na­ra­ti­va, a ne ne­ke in­for­ma­ci­je ko­je se mo­gu iz njih iz­vu­ći. Me­đu­tim, ono što je po­treb­no ob­ja­sni­ti i oprav­da­ti je­ste oda­bir od­re­ đe­ne ver­zi­je na­ra­tiv­ne ana­li­ze ko­ju sma­tra­mo naj­pri­klad­ni­jom za ostva­ri­va­nje ci­lja stu­di­je. Ši­rok spek­tar po­sto­je­ćih va­ri­ja­ci­ja na­ra­tiv­ne ana­li­ze re­zul­tat je kom­bi­na­ci­je raz­li­či­tih fak­to­ra. Pr­vi je ra­pid­ni po­rast po­pu­lar­no­sti, ko­ji je do­veo do di­jag­no­sti­ko­va­nja ta­ko­zva­ nog „na­ra­tiv­nog obr­ta” u dru­štve­nim i hu­ma­ni­stič­kim na­u­ka­ma (He­i­nen 2009). Ovo je 17

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ak­ti­vi­ra­lo pro­li­fe­ra­ci­ju em­pi­rij­skih stu­di­ja da­ju­ći ne­po­sred­ne pro­sve­tlju­ju­će re­zul­ta­te po ce­nu me­to­do­lo­ške ja­sno­će. Dru­go, in­ter­di­sci­pli­nar­na izo­la­ci­ja iz­me­đu upo­tre­be na­ra­tiv­ne ana­li­ze u knji­žev­noj te­o­ri­ji, lin­gvi­sti­ci, psi­ho­lo­gi­ji, so­ci­o­lo­gi­ji i, do od­re­đe­ne me­re, isto­ rij­skim stu­di­ja­ma, ustu­pa me­sto če­sto pro­duk­tiv­nim, ali ha­o­tič­nim spa­ja­nji­ma na­ra­tiv­ne ana­li­ze sa dru­gim me­to­da­ma i sti­lo­vi­ma ko­ji pred­sta­vlja­ju po­je­di­nač­ne di­sci­pli­nar­ne tra­ di­ci­je. Tre­će, upr­kos ne­kim na­po­ri­ma, pre sve­ga od stra­ne Fran­zo­si­ja (Fran­zo­si 2010), da se uve­de ne­ka vr­sta kvan­ti­ta­tiv­ne na­ra­tiv­ne ana­li­ze, ona se još uvek sma­tra kva­li­ta­tiv­nom me­to­dom. Ovo, za­uz­vrat, či­ni nje­nu for­ma­li­za­ci­ju i ve­ro­vat­no sva­ku dru­gu vr­stu me­to­do­ lo­škog raz­ma­tra­nja ne­le­gi­tim­nim ka­ko za po­zi­ti­vi­ste ta­ko i za ra­di­kal­ne post­mo­der­ni­ste. Kao re­zul­tat, na­ra­tiv­na ana­li­za tre­nut­no se na­la­zi u slič­noj si­tu­a­ci­ji kao i stu­di­je in­ter­ kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, kao što je opi­sa­no u pret­hod­nom po­gla­vlju ovog ra­da. Sa jed­ne stra­ne, po­sto­ji pri­lič­no po­ve­zan niz fi­lo­zof­skih i me­ta­te­o­ret­skih pret­po­stav­ki ko­je de­li ve­ ći­na na­ra­tiv­nih ana­li­ti­ča­ra, ili su im ba­rem po­zna­te (Lloyd 2008). Na dru­goj stra­ni, po­sto­ji di­fu­zno mno­štvo em­pi­rij­skih stu­di­ja ko­je da­ju spe­ci­fič­ne re­zul­ta­te na­ra­tiv­nih ana­li­za i u ko­ji­ma se sma­tra da or­ga­ni­za­ci­o­ne i vla­da­ju­će prin­ci­pe sa­mog pro­ce­sa tre­ba shva­ti­ti in­tu­ i­tiv­no, a ne kao ne­što što se pod­ra­zu­me­va i po­na­vlja. Pre­ma to­me, ono što ne­do­sta­je je­ste je­dan skup re­flek­siv­nih, eks­pli­cit­nih i de­talj­nih opi­sa spe­ci­fič­nih na­ra­tiv­no-ana­li­tič­kih teh­ni­ka, ko­je pred­sta­vlja­ju neo­p­ho­dan most iz­ me­đu kon­cep­tu­al­ne me­ta­te­o­ri­je i prak­se. Ti­me upo­tre­ba na­ra­tiv­ne ana­li­ze, kao te­o­ret­ske alat­ke, po­sta­je opa­san, ali isto­vre­me­no, i va­žan po­du­hvat. Po­je­di­ni em­pi­rij­ski po­da­ci će u na­šem slu­ča­ju, osim uka­zi­va­nja na pro­blem re­pre­zen­ta­tiv­no­sti i za­klju­či­va­nja, po svoj pri­li­ci omo­gu­ći­ti uvid u ra­zno­li­kost na­ra­ti­va o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu, ali će da­ti ma­lo osno­va za ge­ne­ra­li­za­ci­ju mno­go­stru­kih zna­če­nja u kon­fi­gu­ra­ci­ji, kao što je to na­ve­de­no u ci­lje­vi­ma ovog is­tra­ži­va­nja. Iz tog raz­lo­ga, mi u svo­joj stu­di­ji ko­ri­sti­mo na­ra­tiv­nu ana­li­zu ne kao sred­stvo em­pi­ rij­skog is­tra­ži­va­nja, već kao sred­stvo men­tal­nog mo­de­lo­va­nja. Uza­jam­no obo­ga­ći­va­nje pri­me­ne na­ra­to­lo­škog kon­cep­ta i te­o­ri­ja na­ci­o­na­li­zma i na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta zah­te­va obra­zlo­že­nje ko­je se znat­no raz­li­ku­je od kon­ven­ci­o­nal­ne upo­tre­be na­ra­tiv­ne ana­li­ze u em­ pi­rij­skim stu­di­ja­ma. Su­šti­na ove raz­li­ke le­ži u obr­nu­tom re­do­sle­du pri­me­ne osnov­nih ti­ po­va na­ra­tiv­ne ana­li­ze. U svom ve­ro­vat­no naj­do­sled­ni­jem na­po­ru da si­ste­ma­ti­zu­je na­ra­tiv­nu me­to­do­lo­gi­ju, La­ slo (Las­zlo) pred­la­že da raz­li­ku­je­mo tri ti­pa na­ra­tiv­ne ana­li­ze, i to, ana­li­zu za­sno­va­nu na sa­dr­ža­ju, for­mal­no-struk­tur­nu i her­me­ne­u­tič­ku (László 2008). Sa­dr­žaj­no ori­jen­ti­sa­na na­ ra­tiv­na ana­li­za po­či­nje spe­ci­fič­nim tek­sto­vi­ma i ot­kri­va nji­hov sa­dr­žaj pri­ka­zu­ju­ći na­čin nji­ho­vog pri­po­ve­da­nja ili pri­ka­zi­va­nja unu­tar na­ra­ti­va, obra­ća­ju­ći po­seb­nu pa­žnju na se­lek­ tiv­nost u od­no­su na mo­gu­će al­ter­na­tiv­ne ti­po­ve kon­tek­stu­a­li­za­ci­je. Raz­li­ka iz­me­đu ana­li­ze sa­dr­ža­ja i sa­dr­žaj­no ori­jen­ti­sa­ne na­ra­tiv­ne ana­li­ze je u to­me što je pr­va vo­đe­na te­o­ri­jom, dok je dru­ga em­pi­rij­ski ori­jen­ti­sa­na. U sa­dr­žaj­no ori­jen­ti­sa­noj na­ra­tiv­noj ana­li­zi vr­ste sa­dr­ža­ja po­ve­za­ne sa od­re­đe­nim ša­blo­ni­ma kon­tek­stu­a­li­za­ci­je iz­ve­de­ne su iz tek­sto­va u pro­ce­su ana­ li­ze, a ne pre nje u ob­li­ku ta­be­le ko­di­ra­nja, kao što je to slu­čaj kod ana­li­ze sa­dr­ža­ja. 18

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

For­mal­no-struk­tur­na ver­zi­ja na­ra­tiv­ne ana­li­ze ba­vi se na­či­ni­ma na ko­je su na­ra­ti­vi or­ga­ni­zo­va­ni bez ob­zi­ra na spe­ci­fič­ni sa­dr­žaj i, za raz­li­ku od sa­dr­žaj­no ori­jen­ti­sa­ne na­ra­ tiv­ne ana­li­ze, cilj joj je da pro­na­đe ti­pič­no­sti, ali ne u sa­dr­ža­ju, već u ob­li­ku pri­po­ve­dač­kih teh­ni­ka. Kor­pus oda­bra­nih tek­sto­va na osno­vu te­o­ri­jom vo­đe­nih kri­te­ri­ju­ma pre­tva­ra se u ogra­ni­če­ni broj na­ra­tiv­nih koc­ki­ca i pra­vi­la nji­ho­vog po­ve­zi­va­nja. Pro­to­tip­ski pri­mer ova­kve stu­di­je je po­zna­ta Pro­po­va (Propp) mor­fo­lo­gi­ja ru­skih baj­ki (Phe­lan 2005). Her­me­ne­u­tič­ka na­ra­tiv­na ana­li­za po­ku­ša­va da ide da­lje od da­tih na­ra­tiv­nih kon­ fi­gu­ra­ci­ja u so­ci­jal­no, kul­tur­no i isto­rij­sko in­ter­tek­stu­al­no po­lje zna­če­nja. Ova ver­zi­ja na­ra­tiv­ne ana­li­ze na­sto­ji da obo­ga­ti od­re­đe­ne na­ra­tiv­ne struk­tu­re, pro­na­đe­ne u po­seb­ nim tek­sto­vi­ma, zna­če­njem ko­je pred­sta­vlja od­re­đe­nu kul­tu­ru ili epo­hu. Her­me­ne­u­tič­ka na­ra­tiv­na ana­li­za ne sa­mo da iden­ti­fi­ku­je od­re­đe­ne mo­da­li­te­te na­ra­ci­je, već ula­zi u trag nji­ho­vom po­re­klu sve do re­le­vant­nog po­lja zna­če­nja ko­di­ra­nog u ne­ko­li­ko ta­ko­zva­nih „ve­li­kih na­ra­ti­va”. In­spi­ra­tiv­ni pri­mer jed­nog od pr­vo­bit­nih ra­do­va pred­sta­vlja kon­cept „pri­rod­ne na­ra­to­lo­gi­je” (Flu­de­nik 1996). Flu­de­nik na­vo­di da se svi po­sto­je­ći, i ve­ro­vat­ no svi mo­gu­ći, mo­da­li­te­ti na­ra­ci­je u svom či­stom i pro­to­tip­skom ob­li­ku mo­gu pro­na­ći u knji­žev­nim de­li­ma. Zbog to­ga, na­ra­ti­vi bez ele­me­na­ta fan­ta­sti­ke mo­gu se ana­li­zi­ra­ti gra­đe­njem osno­va­nih ana­lo­gi­ja sa pro­to­tip­skim mo­da­li­te­ti­ma na­ra­ci­je knji­žev­nih žan­ro­ va i na­knad­ne eks­tra­po­la­ci­je zna­nja aku­mu­li­ra­nog od stra­ne na­ra­tiv­ne knji­žev­ne te­o­ri­je. Pro­gram „pri­rod­ne na­ra­to­lo­gi­je”, kao i dru­ge ver­zi­je her­me­ne­u­tič­ke na­ra­tiv­ne ana­li­ze, ima­ju za cilj da kre­i­ra­ju po­ve­za­no po­lje zna­če­nja za­sno­va­no na ra­zno­li­ko­sti ob­li­ka i sa­dr­ ža­ja na­ra­ti­va ko­ji su ge­ne­ri­sa­ni unu­tar od­re­đe­ne kul­tu­re. Ova kla­si­fi­ka­ci­ja u po­čet­ku na­sto­ji da upo­re­di uza­jam­no is­klju­ču­ju­će ti­po­ve na­ra­ tiv­ne ana­li­ze ko­ji se na­la­ze u osno­vi oči­gled­nog mno­štva ti­po­va na­ra­tiv­ne ana­li­ze. Me­ đu­tim, ova od­li­ka ko­ju nu­di La­slo mo­že se ko­ri­sti­ti ne sa­mo kao kla­si­fi­ka­ci­ja, već i kao pe­ri­o­di­za­ci­ja na­ra­tiv­nog ana­li­tič­kog is­tra­ži­va­nja. Kod sva­ke po­je­di­nač­ne na­ra­tiv­ne ana­ li­ze is­tra­ži­vač mo­ra da poč­ne sa si­ro­vim em­pi­rij­skim po­da­ci­ma, da ih raz­u­me ta­ko što će pr­vo de­ko­di­ra­ti nji­hov oči­gled­ni sa­dr­žaj. Ovaj pr­vi ko­rak ni­je neo­p­ho­dan sa­mo iz me­to­ do­lo­ških raz­lo­ga, već je i per­cep­tiv­no neo­p­ho­dan. Sle­de­ća fa­za je, su­prot­no ovo­me, spe­ ci­fič­no me­to­do­lo­ška i zah­te­va pri­me­nu kon­cep­tu­al­nog okvi­ra ko­ji ni­je ne­raz­dvo­ji­vi deo tek­sto­va, već na­sta­je iz na­ra­tiv­no-ana­li­tič­kog gle­di­šta na­su­prot na­iv­nim prak­sa­ma či­ta­nja i pri­ča­nja pri­ča. Čim se usta­no­vi for­mal­na struk­tu­ra ko­ja se na­la­zi u osno­vi oda­bra­nog tek­sta ili kor­pu­sa tek­sto­va, mo­gu­će je oti­ći je­dan ko­rak da­lje u her­me­ne­u­tič­ki krug iz­ me­đu iden­ti­fi­ko­va­ne na­ra­tiv­ne struk­tu­re tek­sta i ni­za ras­po­lo­ži­vog re­per­to­a­ra na­ra­ci­je u in­ter­tek­stu­al­nom pro­sto­ru kao ce­li­ni. Da su­mi­ra­mo, na­ra­tiv­ni ana­li­ti­čar po­či­nje unu­tar tek­sta na­ra­ti­va ili zbir­ke na­ra­ti­va, za­tim na­sta­vlja ka vi­šem ni­vou ap­strak­ci­je pa­ra­lel­no sa na­ra­ti­vom, na­kon če­ga od­la­zi da­lje od da­te struk­tu­re na­ra­ti­va u ši­re her­me­ne­u­tič­ko po­lje da bi usta­no­vio okvir re­le­vant­no­sti. Iako sve mo­gu­će ver­zi­je na­ra­tiv­ne ana­li­ze ne uklju­ču­ju sve ove ko­ra­ke i iako u ve­ći­ni slu­ča­je­va je­dan ko­rak uvek pre­o­vla­đu­je, ti­po­lo­gi­ ja na­ra­tiv­ne ana­li­ze ko­ju je raz­vio La­slo sa­dr­ži raz­li­či­te, ali uza­jam­no za­vi­sne teh­ni­ke, te se sto­ga mo­gu ko­ri­sti­ti kao pe­ri­o­di­za­ci­ja. Naj­va­žni­ji za­klju­čak ove tač­ke je da u sva­kom 19

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

em­pi­rij­skom is­tra­ži­va­nju re­do­sled ova tri ko­ra­ka osta­je isti, a sva­ka fa­za in­he­rent­no pret­ po­sta­vlja pret­hod­nu. Me­đu­tim, po­re­dak je upra­vo obr­nut kod te­o­rij­ske na­ra­tiv­ne ana­li­ze. Pri­li­kom upo­tre­ be na­ra­tiv­ne ana­li­ze kao oru­đa za men­tal­no mo­de­lo­va­nje, u pr­voj fa­zi pra­ve se kon­cep­tu­ al­ni mo­de­li ko­ji će is­cr­pe­ti sve mo­gu­će va­ri­jan­te iz­u­ča­va­nog fe­no­me­na. U na­šem slu­ča­ju, na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet kao pred­met mo­de­lo­van je od stra­ne ne­ko­li­ko is­tak­nu­tih auto­ra, od ko­jih je naj­po­zna­ti­ji Gel­ner (Gel­lner) sa svo­jim kon­struk­ti­ma ima­gi­nar­nih ru­ri­tan­skih i me­ga­lo­man­skih ti­po­va na­ci­o­nal­ne pri­pad­no­sti (Gel­lner 1983). Iz­o­bil­no po­lje zna­če­nja pred­sta­vlje­no sa­vre­me­nim te­o­ri­ja­ma na­ci­o­na­li­zma pru­ža do­ volj­no či­nje­nič­nog i kon­cep­tu­al­nog ma­te­ri­ja­la za ta­kvo mo­de­lo­va­nje. Ovaj ini­ci­jal­ni ko­rak mo­že se kla­si­fi­ko­va­ti kao vr­sta her­me­ne­u­tič­ke na­ra­tiv­ne ana­li­ze. Dru­gi ko­rak sa­sto­ji se od ana­li­zi­ra­nja mo­gu­ćih na­ra­tiv­nih kon­fi­gu­ra­ci­ja ko­je pred­sta­vlja­ju al­ter­na­tiv­ne mo­de­le fe­no­me­na ko­ji se na­la­zi pod lu­pom. Do­ne­kle slič­nu pro­ce­du­ru iz­veo je Ba­ba (Bhab­ha) za na­ra­ti­ve o ko­lek­tiv­nim na­ci­o­nal­nim iden­ti­te­ti­ma (Bhab­ha 1990), i ne­ma raz­lo­ga da se mi­sli da se isto ne mo­že ura­di­ti i za ne­či­ji lič­ni iden­ti­tet. Ova fa­za pred­sta­vlja sve glav­ne ka­rak­te­ri­sti­ke for­mal­no-struk­tur­ne na­ra­tiv­ne ana­li­ze. Na kra­ju, po­sta­je mo­gu­će tač­no od­ re­di­ti va­ri­jan­te sa­dr­ža­ja ko­je su neo­p­hod­ne, mo­gu­će ili ne­pri­hva­tlji­ve za kon­fi­gu­ra­ci­ju bi­lo kog na­ra­ti­va. U ci­lju od­re­đi­va­nja ti­po­va na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta i nji­ho­ve uko­re­nje­no­sti u in­ter­tek­ stu­al­no po­lje zna­če­nja, ana­li­zi­ra­nja od­go­va­ra­ju­ćih na­ra­tiv­nih kon­fi­gu­ra­ci­ja i ot­kri­va­nja mo­gu­ćih ho­ri­zo­na­ta in­ter­kul­tu­ral­nih oče­ki­va­nja, ko­ri­sti­li smo me­to­du te­o­ret­ske na­ra­tiv­ ne ana­li­ze na na­čin opi­san u ovom de­lu ra­da. Sle­de­ći ode­ljak pri­ka­zu­je glav­ne re­zul­ta­te i osnov­ne prin­ci­pe. 3. Re­zul­ta­ti De­fi­ni­sa­nje mo­gu­ćih ti­po­va na­ra­tiv­nog iden­ti­te­ta mo­že se iz­ve­sti na raz­li­či­te na­či­ne. Pr­va, naj­o­či­gled­ni­ja op­ci­ja je pret­po­stav­ka da kla­si­fi­ka­ci­ja na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta mo­že da sa­dr­ži iste ti­po­ve kao kla­si­fi­ka­ci­ja na­ci­o­na­li­zma. Mno­gi te­o­re­ti­ča­ri su za kla­si­fi­ka­ci­ju na­ci­o­na­li­zma pred­la­ga­li ceo niz ti­po­lo­gi­ja ko­je sa­dr­že iz­me­đu dve i pet kom­po­ne­na­ta. Pa ipak, za sa­da po­sto­ji sa­mo jed­na op­šte­pri­zna­ta ti­po­lo­gi­ja, iako je i ona po­ne­kad kri­ti­ko­va­ na zbog na­vod­ne po­vr­šno­sti. Ovo je oči­gled­no pro­sta di­ho­tom­na opo­zi­ci­ja iz­me­đu gra­ đan­skog i et­nič­kog na­ci­o­na­li­zma. S ob­zi­rom na to da jed­no­stav­nost ove kla­si­fi­ka­ci­je mo­že do­ve­sti u za­blu­du, a u svr­hu na­šeg is­tra­ži­va­nja, ko­je te­ži da bu­de me­to­do­lo­ški stro­go, va­ žno je da se ukrat­ko opi­šu zna­če­nja ka­ko et­nič­kih ta­ko i gra­đan­skih ti­po­va na­ci­o­na­li­zma, a uko­li­ko je mo­gu­će, i na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta. Po­re­klo ti­po­lo­gi­je le­ži u ra­du Ma­j­ne­ke (Me­i­nec­ke), ko­ji je ot­krio dva na­či­na na­ci­o­nal­ ne le­gi­ti­mi­za­ci­je. Sta­at­sna­tion (dr­žav­na na­ci­ja) ozna­ča­va­la je na­ci­ju uje­di­nje­nu za­jed­nič­ kim po­li­tič­kim po­ret­kom i ide­ja­ma o to­me šta bi taj po­re­dak tre­ba­lo da zna­či. Kul­tur­na­ tion (kul­tur­na na­ci­ja) pred­sta­vlja­la je al­ter­na­ti­ve na­ci­ji in­te­gri­sa­noj na osno­vu za­jed­nič­ki na­sle­đe­ne tra­di­ci­je (Me­i­nec­ke 1908). Pre­ma Ma­j­ne­ke­o­vom mi­šlje­nju, obe ver­zi­je na­ci­ 20

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

o­na­li­zma bi­le su pod­jed­na­ko oprav­da­ne i za­vi­si­le su od po­seb­nih isto­rij­skih okol­no­sti. Me­đu­tim, ka­sni­je je Kon (Kohn) do­dao pot­pu­no no­vi niz zna­če­nja ovoj ti­po­lo­gi­ji is­ti­ču­ći ira­ci­o­nal­nost na­ci­o­na­li­zma za­sno­va­nog na tra­di­ci­ji i nje­go­ve is­klju­či­vo­sti i ne­pri­ja­telj­stva pre­ma aut­saj­de­ri­ma (Kohn 1955). Ovaj svoj stav su­prot­sta­vio je re­flek­siv­noj ra­ci­o­nal­no­sti i mo­der­no­sti na­ci­o­na­li­zma za­sno­va­nog na po­li­tič­kom i in­sti­tu­ci­o­nal­nom sa­gle­da­va­nju, ko­je je on sma­trao ti­pič­nim sa­mo kod za­pad­nih ze­ma­lja. Ka­sni­je su pred­la­ga­ne mno­ ge ar­gu­men­ta­ci­je gra­đan­sko-et­nič­ke di­ho­to­mi­je, od ko­jih je naj­sve­o­bu­hvat­ni­ju pred­lo­žio Smit (Smith 1991). Za raz­li­ku od Ko­na, on se tru­di da iz­beg­ne eks­pli­cit­ne eva­lu­a­ci­je i ne pri­pi­su­je ti­po­ve raz­li­či­tih na­ci­o­na­li­za­ma spe­ci­fič­nim ge­o­po­li­tič­kim pod­ruč­ji­ma. Et­nič­ki na­ci­o­na­li­zam, ko­ji se po­du­da­ra sa kul­tur­nom na­ci­jom (Kul­tur­na­tion) i Ko­no­vim is­toč­ nim na­ci­o­na­li­zmom, pre­ma Smi­to­vom mi­šlje­nju pr­ven­stve­no je de­fi­ni­san po­tra­gom za le­gi­ti­mi­zmom u pro­šlo­sti. Od vi­tal­nog je zna­ča­ja za et­nič­ke na­ci­o­na­li­ste da se na­ci­o­nal­ na pro­šlost po­sma­tra kao kon­ti­nu­i­ra­na, ne­pre­ki­nu­ta, su­vi­sla i in­spi­ra­tiv­na, sa osnov­nim prin­ci­pi­ma ko­lek­tiv­nog iden­ti­te­ta jed­ne na­ci­je, ko­ji ih iz­no­va pred­sta­vlja­ju bez ob­zi­ra na glo­bal­ni i re­gi­o­nal­ni isto­rij­ski kon­tekst. Pre­ma to­me, po­se­do­va­nje et­nič­kog ti­pa na­ci­o­nal­ nog iden­ti­te­ta zna­či stal­nu po­tra­gu za skri­ve­nim smi­slom isto­rij­ske pro­šlo­sti jed­ne na­ci­je de­ši­fro­va­njem sim­bo­lič­ne po­ru­ke isto­rij­skih do­ga­đa­ja i kon­stru­i­sa­njem sklad­nog na­ra­ti­va o na­ci­o­nal­noj isto­ri­ji. Gra­đan­ski na­ci­o­na­li­zam, ko­me pret­ho­de Sta­at­sna­tion i za­pad­ni na­ ci­o­na­li­zam, po­sve­ću­je re­la­tiv­no ma­lo pa­žnje pro­šlo­sti i ni­je ve­zan pret­hod­nim do­ga­đa­ji­ ma i tra­di­ci­jom. Pre­o­vla­đu­ju­ća sa­da­šnja i bu­du­ća ori­jen­ta­ci­ja gra­đan­skog na­ci­o­na­li­zma zna­či da nje­go­vi za­go­vor­ni­ci ne vi­de pro­šlost kao iz­vor skri­ve­nih zna­če­nja, već kao iz­vor re­a­li­za­ci­je na­ci­o­nal­nih pla­no­va ba­zi­ra­nih na eks­pli­cit­nim po­gle­di­ma na svet. Zbog to­ga, pro­sti oda­bir et­nič­ko-gra­đan­ske di­ho­to­mi­je, na pr­vi po­gled, iz­gle­da kao po­god­no re­še­nje za pr­vi ko­rak me­to­do­lo­ške pro­ce­du­re opi­sa­ne u pret­hod­nom odelj­ku. Gra­đan­ski, kao i et­nič­ki na­ci­o­na­li­zam, ja­sno pret­po­sta­vlja­ spe­ci­fič­ne mo­da­li­te­te na­ra­ci­je, ko­ji se raz­li­ku­ju u re­la­tiv­noj pred­sta­vi pro­šlo­sti, sa­da­šnjo­sti i bu­duć­no­sti, de­fi­ni­sa­nju fo­ ku­sa i na­či­ni­ma usta­no­vlja­va­nja uzroč­nih od­no­sa iz­me­đu do­ga­đa­ja ko­ji pred­sta­vlja­ju pri­ ču i za­plet i, ve­ro­vat­no, po­lo­ža­ji­ma do­de­lje­nim kul­tu­ro­lo­ški Dru­gom. Ste­re­o­tip­ski et­nič­ki na­ci­o­na­li­zam po­ve­zu­je se sa mul­ti­kul­tu­ra­li­zmom i otvo­re­no­šću pre­ma čla­no­vi­ma dru­gih na­ci­ja, sa op­štom to­le­ran­ci­jom ko­ja pru­ža ne­ku kom­pen­za­ci­ju za ne­do­sta­tak spe­ci­fič­nog zna­nja i re­le­vant­nog is­ku­stva. Pre­ma to­me, et­nič­ki na­ci­o­na­li­zam se če­sto po­ve­zu­je sa kse­ no­fo­bi­jom i iz­be­ga­va­njem me­đu­kul­tur­nih kon­ta­ka­ta. Na­ra­tiv­na ana­li­za mo­že ospo­ri­ti ove ste­re­o­ti­pe, pod uslo­vom da je gra­đan­sko-et­nič­ka di­ho­to­mi­ja jed­na­ko oprav­da­na ka­ko za na­ci­o­na­li­zam ta­ko i za na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet. Pi­ta­nje va­lid­no­sti kla­si­fi­ka­ci­je u stu­di­ji o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu je pro­ble­ma­tič­no zbog dvo­ja­kog zna­če­nja ter­mi­na. Gra­đan­sko-et­nič­ka di­ho­to­mi­ja od­go­va­ra na­ci­o­nal­nom de­lu ter­mi­na, ali ne od­sli­ka­va ključ­ni deo sro­dan dru­gim ti­po­vi­ma iden­ti­te­ta. Iden­ti­tet kao lo­gič­ki kon­cept ne mo­ra se kla­si­fi­ko­va­ti pre­ma svom sa­dr­ža­ju, ko­ji mo­že neo­gra­ni­ če­no da va­ri­ra, već pre­ma for­mal­nim kri­te­ri­ju­mi­ma iden­ti­fi­ka­ci­je. Ovo, za­uz­vrat, vra­ća dvoj­nu pri­ro­du iden­ti­te­ta kao is­tost i je­din­stve­nost, ko­ja je iz­ne­se­na u te­o­rij­skom de­lu. 21

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Naj­o­či­gled­ni­ja kla­si­fi­ka­ci­ja ko­ja pro­is­ti­če iz ovog te­o­rij­skog sa­gle­da­va­nja je raz­li­ka iz­me­đu iden­ti­te­ta kao oso­be­no­sti, slič­no­sti i uni­ver­zal­no­sti. Oso­be­nost ozna­ča­va vr­stu iden­ti­te­ta ko­ja osli­ka­va pred­met kao sli­čan se­bi a raz­li­čit od svih dru­gih pred­me­ta (npr. „Ru­ri­ta­ni­ja po­se­du­je svo­ju sop­stve­nu isto­rij­sku mi­si­ju”), slič­nost, kao sli­čan ne­kim pred­me­ti­ma od­ re­đe­ne kla­se i raz­li­čit od dru­gih pred­me­ta ko­ji ne pri­pa­da­ju toj kla­si (npr. „Ru­ri­ta­ni­ja je istin­ski evrop­ska na­ci­ja”), i uni­ver­zal­nost, iden­ti­tet ko­ji de­le svi pred­me­ti ko­ji pri­pa­da­ju una­pred de­fi­ni­sa­nom uni­ver­zu­mu dis­kur­sa (npr. „Ru­ri­ta­ni­ja ima isto pra­vo na sa­mo­o­dre­ đe­nost kao i sve dru­ge na­ci­je”). Kla­si­fi­ka­ci­ja po­kri­va sve mo­gu­će ti­po­ve iden­ti­te­ta sve dok se pra­te osnov­ni za­ko­ni Ari­sto­te­lo­ve lo­gi­ke. Ka­da se ovo pri­me­ni na na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, lo­gič­ka kla­si­fi­ka­ci­ja ot­kri­va oči­gled­ne ana­lo­gi­je sa so­cio-isto­rij­skom ti­po­lo­gi­jom na­ci­o­na­li­zma. Pre­ma to­me, et­nič­ki na­ci­o­na­li­ zam od­go­va­ra par­ti­ku­la­ri­stič­kom ti­pu iden­ti­te­ta, jer oba jed­na­ko na­gla­ša­va­ju je­din­stve­ nost, u na­šem slu­ča­ju, na­ci­o­nal­ne mi­si­je ili isto­rij­ske sud­bi­ne. Zna­čaj oštre eks­pli­cit­ne raz­li­ke iz­me­đu pi­ta­nja ko­ja od­go­va­ra­ju ili ne od­go­va­ra­ju na­ci­o­nal­nim prin­ci­pi­ma i ključ­ne ulo­ge dru­štve­ne so­li­dar­no­sti, gra­đan­ski na­ci­o­na­li­zam či­ni jed­na­kim iden­ti­te­tu za­sno­va­ nom na slič­no­sti pro­jek­to­va­nom u na­ci­o­nal­ni re­fe­rent­ni okvir. Što se ti­če uni­ver­za­li­stič­ kog ti­pa iden­ti­te­ta, on ne­ma di­rekt­nu slič­nost ni sa gra­đan­skim ni sa et­nič­kim na­ci­o­na­ li­zmom, što mo­že pod­sta­ći pi­ta­nje mo­guć­no­sti ta­kve vr­ste na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta. Me­ đu­tim, po­sto­ja­nje ta­kvog ti­pa već je do­ka­za­no kroz na­še na­ra­tiv­no-ana­li­tič­ko em­pi­rij­sko is­tra­ži­va­nje na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta. Za raz­li­ku od gra­đan­skog na­ci­o­na­li­zma usme­re­nog ka sa­da­šnjo­sti i bu­duć­no­sti i et­nič­kog na­ci­o­na­li­zma ori­jen­ti­sa­nog ka pro­šlo­sti, ovaj tre­ći tip pret­po­sta­vlja sta­pa­nje pro­šlo­sti, sa­da­šnjo­sti i bu­duć­no­sti u atem­po­ral­ni kon­tekst na­vod­ne uni­ver­zal­ne isti­ne. Shod­no to­me, sva­ki od tri vr­ste na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta po­se­du­je svoj sop­stve­ni mo­da­li­tet na­ra­ci­je sa spe­ci­fič­nim ho­ri­zon­tom in­ter­kul­tu­ral­nih oče­ki­va­nja ko­ja su unu­tar pro­to­tip­skog za­ple­ta pri­pi­sa­na ka­rak­te­ru kul­tu­ro­lo­ški Dru­gog. Na­ra­tiv par­ti­ku­la­ri­stič­kog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, pre­ma de­fi­ni­ci­ji nje­go­vog ti­pa, sa­dr­žao bi mno­go spe­ci­fič­ni­jih, de­talj­nih i re­la­tiv­no ma­lo ne­na­ra­tiv­nih ele­me­na­ta, kao što su eks­pli­cit­na ob­ja­šnje­nja, oprav­da­nja i naj­ma­nje od sve­ga, te­o­re­ti­sa­nja za­sno­va­na na sa­gle­da­va­nju ne­ko­li­ko al­ter­na­tiv­nih ap­strakt­nih re­še­nja. U ovom na­ra­ti­vu, za­plet bi bio sli­čan pri­či, što zna­či da bi hro­no­lo­ški re­do­sled bio sa­ču­van, jer se isto­ri­jat, na­ci­o­nal­ni kao i in­di­vi­du­al­ni, kod ove vr­ste iden­ti­te­ta sma­tra zna­čaj­nim u svom ori­gi­nal­nom ob­li­ku. Šta­vi­še, ovaj pro­ži­ma­ju­ći ose­ćaj va­žno­sti bio bi sa­ču­van unu­tar sva­ke na­ra­tiv­ne epi­zo­de. Par­ti­ku­la­ri­stič­ki iden­ti­tet na­ra­ti­va ne bi bio po­seb­no is­pu­njen do­ga­đa­ji­ma, jer se pret­po­ sta­vlja da sva­ki do­ga­đaj odi­še sim­bo­lič­nom vred­no­šću, a to se u tek­stu mo­že osli­ka­ti ko­ lo­ri­stič­nim je­zi­kom, eks­pli­cit­nim obe­lež­ji­ma zna­ča­ja i na­iz­gled pri­rod­nim i ne­iz­be­žnim ve­za­ma iz­me­đu či­nje­nič­nih do­ga­đa­ja iz spolj­njeg sve­ta i unu­tra­šnjih do­ži­vlja­ja. U ta­kvom na­ra­ti­vu, unu­tra­šnji ži­vot bio bi pri­ka­zan kao na­bi­jen ose­ća­njem i raz­mi­šlja­njem, a pri de­fi­ni­sa­nju fo­ku­sa na­ra­ti­va ob­li­ko­van pre­ma uzo­ru na spolj­ne do­ga­đa­je. U stva­ri, na­ra­tiv par­ti­ku­la­ri­stič­kog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta je stro­go po­re­đa­ni skup zna­ko­va i pred­ska­za­nja (spolj­nih do­ga­đa­ja) i iz­vr­še­no ili ne­iz­vr­še­no ot­kro­ve­nje i sa­mo­ot­kro­ve­nje (do­ga­đa­ja unu­ 22

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

tra­šnjeg ži­vo­ta). Ova uskla­đe­nost na­ra­ti­va par­ti­ku­la­ri­stič­kog iden­ti­te­ta sa ide­a­lom ono­ga što se u na­ra­to­lo­gi­ji na­zi­va „do­bar na­ra­tiv” je kon­tra­in­tu­i­tiv­na, jer se na nju gle­da kao na kul­tu­ro­lo­ško spe­ci­fič­ni za­pad­ni ideal na­ra­ci­je, dok se et­nič­ki na­ci­o­na­li­zam ko­ji od­go­va­ra par­ti­ku­la­ri­stič­kom iden­ti­te­tu pri­pi­su­je ne­za­pad­nim na­ci­ja­ma. Sto­ga, pa­ra­dok­sal­no, na­ra­tiv et­nič­ko-na­ci­o­na­li­stič­kog iden­ti­te­ta ni­je ne­ja­san, kao što bi se to mo­glo pret­po­sta­vi­ti iz nje­go­ve ira­ci­o­nal­no­sti i ha­o­tič­nog mno­štva skri­ve­nih zna­ če­nja, već je ja­sno ozna­čen i do­bro or­ga­ni­zo­van. Ovaj na­ra­tiv obič­no sa­dr­ži ja­snu pe­ri­o­di­ za­ci­ju in­di­vi­du­al­nog isto­ri­ja­ta u od­no­su na fa­ze for­mi­ra­nja na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, a po­ če­tak i kraj sva­kog pe­ri­o­da obe­le­že­ni su spe­ci­fič­nim do­ga­đa­ji­ma. Pro­to­tip­ska lin­gvi­stič­ka ma­ni­fe­sta­ci­ja par­ti­ku­la­ri­stič­kog na­ra­ti­va o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu je sim­bol. Sim­bol kao sli­ka vi­dlji­ve stvar­no­sti ko­ja skri­va po­ten­ci­jal­no neo­gra­ni­če­nu ra­zno­li­kost zna­če­nja su­ prot­sta­vlje­na je ap­strakt­nim kon­cep­ti­ma sa ja­snim de­fi­ni­ci­ja­ma. Ovi lin­gvi­stič­ki aspek­ti ot­kri­va­ju od­nos par­ti­ku­la­ri­stič­kog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta pre­ma et­nič­kom na­ci­o­na­li­zmu. Ka­da se ori­gi­nal­no gra­đan­ske ide­je pre­tvo­re u dru­štve­no pri­ka­zi­va­nje, pro­la­ze kroz pro­ ce­se objek­ti­vi­za­ci­je i re­i­fi­ka­ci­je i gu­be svo­ju ori­gi­nal­nu ap­strakt­nu de­fi­ni­ci­ju. One se mo­gu ve­za­ti za vi­dlji­ve i opi­plji­ve sim­bo­le, što ja­ko pod­se­ća na Bi­li­go­vu (Bil­lig) pred­sta­vu „ba­ nal­nog na­ci­o­na­li­zma”, a mo­gu osta­ti i pot­pu­no ver­bal­ne. Ovo dru­go mo­že da za­va­ra, jer na ni­vou ana­li­ze sa­dr­ža­ja ta­kvi tek­sto­vi bi­li bi kla­si­fi­ko­va­ni kao iz­ra­zi gra­đan­skog na­ci­o­ na­li­zma. Me­đu­tim, na­ra­tiv­na ana­li­za bi pri­ka­za­la da su gra­đan­ski kon­cep­ti kod ovog od­ re­đe­nog na­ra­to­ra iz­gu­bi­li svo­je ori­gi­nal­no zna­če­nje i pre­tvo­ri­li se u di­fu­zne sim­bo­le ne­ke ne­ja­sne na­ci­o­nal­ne ide­je. Ovaj so­cio-fi­zi­o­lo­ški pro­ces et­ni­za­ci­je gra­đan­skog na­ci­o­na­li­zma je me­ro­da­van za so­ci­jal­nu pro­me­nu u onoj me­ri u ko­joj kon­cep­ti i in­sti­tu­ci­je funk­ci­o­ni­šu pu­tem sva­ko­dnev­ne prak­se i vred­no­sti po­je­di­na­ca. Zbog to­ga je va­žno što ra­ni­je uka­za­ti na nje­go­ve od­li­ke, ko­je se pr­vo ma­ni­fe­stu­ju u je­zi­ku kao si­gur­nom mo­da­li­te­tu na­ra­ci­je. Na­ra­tiv­na ana­li­za ho­ri­zon­ta in­ter­kul­tu­ral­nih oče­ki­va­nja po­ve­za­na sa par­ti­ku­la­ri­stič­ kim ti­pom na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta da­je ne­ke kon­tra­in­tu­i­tiv­ne re­zul­ta­te. Pr­vo, pot­ce­nju­je ste­re­o­tip­sko po­i­ma­nje sa­mo­stal­nog i eks­klu­ziv­nog. Kul­tu­ro­lo­ški Dru­gi je neo­p­ho­dan lik sva­kog par­ti­ku­la­ri­stič­kog na­ra­ti­va o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu jer, za raz­li­ku od iden­ti­te­ta za­sno­va­nog na slič­no­sti, on ne­ma ap­strakt­ne kri­te­ri­ju­me pri­pad­no­sti te mu je sto­ga stal­ no po­treb­no po­nov­no stva­ra­nje i po­nov­no us­po­sta­vlja­nje spolj­nih gra­ni­ca. Šta­vi­še, sva­ki pri­mer in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je sma­tra se do­ga­đa­jem od va­žne sim­bo­lič­ke vred­no­sti i po­ten­ci­jal­nom pre­kret­ni­com ili, ba­rem, po­tvr­dom po­lo­ža­ja pro­ta­go­ni­ste. Tri ključ­na an­ ta­go­ni­stič­ka ka­rak­te­ra u par­ti­ku­la­ri­stič­kim na­ra­ti­vi­ma su je­dan stra­nac, je­dan su­na­rod­nik pro­ta­go­ni­ste ko­ji ne uspe­va se­be da pre­po­zna kao ta­kvog i je­dan su­na­rod­nik pro­ta­go­ni­ste ko­ji se ne sla­že sa na­ra­to­ro­vom ide­jom na­ci­o­nal­no­sti. Sva tro­ji­ca an­ta­go­ni­sta mo­gu se in­ ter­pre­ti­ra­ti kao kul­tu­ro­lo­ški Dru­gi, jer se od njih ne oče­ku­je da de­le kul­tu­ro­lo­ški kod pro­ ta­go­ni­ste. Pa­ra­dok­sal­no, upra­vo je taj lik Stran­ca ob­da­ren naj­ši­rim ho­ri­zon­tom oče­ki­va­ nja. U stva­ri, je­di­no oče­ki­va­nje ko­je Stra­nac tre­ba da is­pu­ni da bi se uklo­pio u fa­bu­lu je da pre­po­zna se­be kao ta­kvog. To zna­či, pr­vo, pre­ćut­na sa­gla­snost sa na­ra­to­ro­vim po­i­ma­njem na­ci­o­nal­no­sti uop­šte i pre­po­zna­va­nje obi­ma, ako ne spe­ci­fič­nog sa­dr­ža­ja, on­da nje­go­vog 23

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

zna­ča­ja, dru­go, da bu­de otvo­re­no dru­ga­či­ji od na­ci­o­nal­nog auto­ste­re­o­ti­pa pro­ta­go­ni­ste. U stva­ri, Stra­nac mo­ra da bu­de sa­mo­sve­sno eg­zo­ti­čan i ne tre­ba da te­ži in­ter­kul­tu­ral­nom raz­u­me­va­nju da bi bio to­le­ri­san i ka­te­go­ri­san unu­tar na­ra­ti­va, ako je shva­ćen ili ba­rem ra­zu­mljiv. Su­prot­no to­me, li­ko­vi an­ta­go­ni­stič­kog na­ra­ti­va Neo­stva­re­nog Su­na­rod­ni­ka, a na­ro­či­to Po­gre­šnog Su­na­rod­ni­ka, ima­ju uske ho­ri­zon­te oče­ki­va­nja unu­tar na­ra­ti­va par­ ti­ku­la­ri­stič­kog ti­pa iden­ti­te­ta i po­sta­ju zna­čaj­ni za raz­voj za­ple­ta bu­du­ći da ne is­pu­nja­ va­ju oče­ki­va­nja pre­ma „nor­mal­nim” su­na­rod­ni­ci­ma. Od Neo­stva­re­nog Su­na­rod­ni­ka se oče­ku­je da pri­hva­ti sta­vo­ve pro­ta­go­ni­ste o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu, u naj­bo­ljem slu­ča­ju kao re­zul­tat ne­kog lič­nog do­ži­vlja­ja, dok se od Po­gre­šnog Su­na­rod­ni­ka, ko­ji pred­la­že al­ ter­na­tiv­ni po­gled na na­ci­ju pro­ta­go­ni­ste, oče­ku­je da pre ili ka­sni­je na­ci­ji na­ne­se isto zlo. Neo­stva­re­ni Su­na­rod­nik, ko­ji ni­ka­da ne pre­po­zna­je na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet ko­ji mu je na­met­ nut od stra­ne na­ra­to­ra i/ili pro­ta­go­ni­ste i Po­gre­šni Su­na­rod­nik, ko­ji ni­ka­da ni­je po­či­nio na­ci­o­nal­nu iz­da­ju, po­ten­ci­jal­no su de­struk­tiv­ni za par­ti­ku­la­ri­stič­ki mo­da­li­tet na­ra­ci­je i mo­ra­ju se pot­pu­no is­klju­či­ti iz nje ili, kad­god je to mo­gu­će, mo­ra­ju pro­jek­to­va­ti svo­je isto­ri­ja­te u mo­gu­ću bu­duć­nost (npr. „Ali što se ti­če nje­ne iz­ne­nad­ne i pre­ra­ne smr­ti, ona bi ipak na kra­ju pre­po­zna­la da je u du­bi­ni svog sr­ca uvek bi­la Ru­ri­tan­ka”). Na­su­prot to­me, lik Stran­ca je re­la­tiv­no flek­si­bi­lan i osta­je unu­tar ho­ri­zon­ta in­ter­kul­tu­ral­nih oče­ki­va­nja sve dok ne po­ku­ša da ras­pra­vlja o su­štin­skoj kul­tu­ro­lo­škoj dru­go­sti. Po­red te­o­ret­skog zna­ča­ja ovi kon­tra­in­tu­i­tiv­ni re­zul­ta­ti ima­ju prak­tič­ne im­pli­ka­ci­je, o če­mu će se krat­ko di­sku­to­va­ti u na­red­nom odelj­ku ovog ra­da. Na­ra­tiv­na kon­fi­gu­ra­ci­ja na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta za­sno­va­nog na slič­no­sti, su­prot­no od pret­hod­no ana­li­zi­ra­nog, uklju­či­va­la bi mno­ge ne­na­ra­tiv­ne frag­men­te, kao što su eks­pli­cit­ ne iz­ja­ve ap­strakt­nih prin­ci­pa na­ci­o­nal­no­sti i, mo­žda, po­dr­ža­nu ar­gu­men­ta­ci­ju. Spe­ci­fič­ni do­ga­đa­ji bi­li bi osli­ka­ni ne kao sa­mo­do­volj­ni iz­vo­ri sim­bo­lič­nog zna­če­nja, već kao po­moć­ ne ilu­stra­ci­je ne­kih ge­ne­rič­kih poj­mo­va. Zbog to­ga, vla­da­ju­ći prin­cip kon­tek­stu­a­li­za­ci­je u ta­kvim na­ra­ti­vi­ma bio bi iden­ti­fi­ka­ci­ja sva­kog po­seb­nog slu­ča­ja kao pred­stav­ni­ka od­re­đe­ne kla­se slič­nih slu­ča­je­va. Do­ga­đa­ji, sto­ga, jed­ni sa dru­gi­ma ne bi bi­li uzroč­no po­ve­za­ni di­rekt­ no, već pu­tem lo­gič­kih od­no­sa iz­me­đu od­go­va­ra­ju­ćih ti­po­va do­ga­đa­ja. Za­plet u na­ra­ti­vu iden­ti­te­ta za­sno­va­nog na slič­no­sti mo­že bi­ti or­ga­ni­zo­van oko raz­vo­ja ide­ja pri kre­ta­nju mi­ sli. U na­ra­tiv­noj ana­li­zi par­ti­ku­la­ri­stič­kog iden­ti­te­ta, vi­de­li smo ka­ko unu­tra­šnji do­ži­vlja­ji mo­gu bi­ti na­ra­tiv­no mo­de­li­ra­ni pre­ma sti­lu u ko­jem se obič­no pri­ča­ju spolj­ni do­ga­đa­ji. Za tip na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta za­sno­va­nog na slič­no­sti va­ži obr­nu­to, i do­ga­đa­ji spolj­njeg sve­ ta po­sta­ju kon­tek­stu­a­li­zo­va­ni u onoj me­ri u ko­joj ilu­stru­ju od­re­đe­ne tač­ke u unu­tra­šnjem re­flek­siv­nom pro­ce­su. Za raz­li­ku od dru­gih ti­po­va na­ra­ti­va iden­ti­te­ta, ovaj po po­tre­bi pret­ po­sta­vlja ar­gu­men­ta­ci­ju kao pro­ces jer, kao što smo ra­ni­je ot­kri­li, ka­da ap­strakt­ne ide­je, na pri­mer one o et­nič­kom na­ci­o­na­li­zmu, po­sta­nu fik­sne i pre­va­zi­đe­ne, a ne raz­vi­je­ne i mo­di­fi­ko­va­ne, one po­ste­pe­no, ali br­zo po­sta­ju objek­ti­vi­zo­va­ni i re­i­fi­ko­va­ni sim­bo­li li­še­ni svo­je po­čet­ne de­fi­ni­ci­je. Ovo do­ka­zu­je et­ni­ci­za­ci­ju gra­đan­skog na­ci­o­na­li­zma. Me­đu­tim, su­prot­no je ta­ko­đe mo­gu­će, ka­da na­ra­tor po­ku­ša da tran­sfor­mi­še im­pli­cit­ne poj­mo­ve et­ nič­kog na­ci­o­na­li­zma u eks­pli­cit­ni lo­gič­ki skup ide­ja i da obez­be­di nje­go­vu ap­strakt­nu ar­gu­ 24

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

men­ta­ci­ju. Za­tim bi sa­dr­žaj ta­kvog na­ra­ti­va pri­pao et­nič­kom na­ci­o­na­li­zmu, dok bi nje­go­va struk­tur­na for­ma bi­la for­ma iden­ti­te­ta za­sno­va­nog na slič­no­sti ko­ja od­go­va­ra gra­đan­skom na­ci­o­na­li­zmu. Ovaj fe­no­men je na­ro­či­to do­bro pri­ka­zan u ne­dav­nom oži­vlja­va­nju pri­mor­ di­ja­li­zma u stu­di­ja­ma o na­ci­o­na­li­zmu, što ne­sla­ga­nje iz­me­đu sva­ko­dnev­nih iz­ra­za i aka­ dem­skih oprav­da­nja et­nič­kog na­ci­o­na­li­zma či­ni oči­gled­nim. Na­ra­tiv­na ana­li­za po­ma­že da se ob­ja­sni za­što ta­kvo ne­sla­ga­nje ne po­sto­ji kod gra­đan­skog na­ci­o­na­li­zma. Pro­ta­go­ni­sta na­ra­ti­va o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu za­sno­va­nom na slič­no­sti je re­flek­siv­ ni mi­sli­lac ko­ji pra­ti za­plet ot­kri­ven nje­go­vom li­ni­jom ar­gu­men­ta­ci­je. Po­lo­žaj kul­tu­ro­lo­ški Dru­gog, me­đu­tim, ni­je la­ko iden­ti­fi­ko­va­ti kao u slu­ča­ju par­ti­ku­la­ri­stič­kog ti­pa. Po­lo­žaj re­flek­siv­nog mi­sli­o­ca otvo­re­nog pre­ma no­vim ide­ja­ma ne pret­po­sta­vlja ne­pri­ja­telj­stvo pre­ma dru­gim mi­sli­o­ci­ma, čak ni pre­ma oni­ma ko­ji za­u­zi­ma­ju dru­ga­či­je sta­vo­ve, ni­ti je an­ta­go­ni­stič­ki na­stro­jen pre­ma ne­re­flek­siv­nim ak­te­ri­ma, ko­ji se mo­gu sma­tra­ti objek­ti­ma in­ter­pre­ta­ci­je i spa­da­ju pod lo­gič­no pri­hva­tlji­vu ka­te­go­ri­ju. Lik ko­ji se po­ten­ci­jal­no mo­že sma­tra­ti kao kul­tu­ro­lo­ški Dru­gi je ne­ko iz­me­đu ova dva ti­pa, na­i­me, an­ta­go­ni­sta ko­ji nu­di po­gled na na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet ko­ji na­mer­no ni­je za­sno­van na ra­ci­o­nal­noj ar­gu­men­ta­ci­ ji. Kul­tu­ro­lo­ški Dru­gi kao lik na­ra­ti­va iden­ti­te­ta za­sno­va­nog na slič­no­sti je ira­ci­o­na­li­sta, ko­ji mo­že da iz­ja­vi da se od­re­đe­ne fun­da­men­tal­ne isti­ne ne mo­gu lo­gič­ki do­ka­za­ti, već se mo­ra­ju uze­ti zdra­vo za go­to­vo, ili mi­stič­no do­ži­ve­ti, ili ge­ne­tič­ki na­sle­di­ti itd. Za raz­ li­ku od na­ra­ti­va par­ti­ku­la­ri­stič­kog iden­ti­te­ta, na­ra­ti­vu iden­ti­te­ta slič­no­sti ni­je po­treb­na fi­gu­ra Dru­gog da bi us­po­sta­vio spolj­ne gra­ni­ce se­be, jer on po­se­du­je ap­strakt­ne lo­gič­ke iz­vo­re di­fe­ren­ci­ja­ci­je. Ho­ri­zont in­ter­kul­tu­ral­nih oče­ki­va­nja kod ovog ti­pa na­ra­ti­va je sa­ mim tim re­la­tiv­no uzak i u osno­vi pred­sta­vljen oče­ki­va­nji­ma da Dru­gi, pr­vo, gre­ši, dru­go, da is­tra­ja­va u svo­joj ira­ci­o­nal­no­sti, tre­će, da ne mo­že da shva­ti ce­lu po­en­tu ra­ci­o­nal­ne ar­gu­men­ta­ci­je. Kul­tu­ro­lo­ški Dru­gi gra­đan­skog na­ci­o­na­li­zma je naj­bo­lje pri­ka­zan u fe­no­ me­nu ori­jen­ta­li­zma, ali ono što autor ovog kon­cep­ta ne pre­po­zna­je je to da ovaj fe­no­men ni­je od­re­đen sa­mo sa­dr­ža­jem od­re­đe­ne ide­o­lo­gi­je i po­tre­ba ko­lo­ni­za­ci­je, već je du­bo­ko uvre­žen u mo­da­li­tet da­te na­ra­ci­je. Kul­tu­ro­lo­ški Dru­gi mo­že ne­sta­ti sa ho­ri­zon­ta in­ter­kul­ tu­ral­nih oče­ki­va­nja ili ka­da po­dr­ža­va ide­je ko­je pri­zna­je pro­ta­go­ni­sta, ali od­bi­ja nji­hov ra­ci­o­nal­ni do­kaz u ko­rist al­ter­na­tiv­ne ru­te nji­ho­vog pri­hva­ta­nja, ili da upo­zna ra­ci­o­na­li­ stič­ki na­čin spo­zna­je i da mu se ta­da sve­sno su­prot­sta­vi i ra­ci­o­nal­no do­ka­že in­te­lek­tu­al­nu su­per­i­or­nost ira­ci­o­na­li­zma. Kod na­ra­ti­va o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu za­sno­va­nog na slič­no­ sti ne­ma me­sta za ta­kav lik, jer on na­ru­ša­va si­stem ka­te­go­ri­ja ko­je sto­je u osno­vi na­ra­ci­je. Ka­da na­ra­tor tvr­di da je nje­gov ira­ci­o­nal­ni opo­nent ne­pri­stu­pa­čan zbog svo­je ra­ci­o­nal­ne ar­gu­men­ta­ci­je, i da se ne ukla­pa u pri­ču, on ne uspe­va da pre­po­zna da je jed­na­ko imun na sta­vo­ve an­ta­go­ni­ste i da je gra­ni­ca usled to­ga za­tvo­re­na sa obe stra­ne. Ovo ključ­no ogra­ni­če­nje na­ra­ti­va o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu za­sno­va­nom na slič­no­sti, kao i gra­đan­skog na­ci­o­na­li­zma, po­ve­za­no je sa fi­lo­zof­skim pi­ta­njem da li ra­ci­o­nal­ni dis­kurs mo­že ana­li­zi­ ra­ti ira­ci­o­nal­nost bez objek­ti­fi­ka­ci­je svo­jih pred­la­ga­ča što, me­đu­tim, ni­je te­ma is­tra­ži­va­nja ove stu­di­je. Mo­že se re­ći da na­ra­tiv za­sno­van na slič­no­sti ne nu­di ta­kvu op­ci­ju i da se ona mo­že tra­ži­ti u dru­gim, ne­na­ra­tiv­nim ti­po­vi­ma ovog dis­kur­sa. 25

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Uni­ver­za­li­stič­ki tip iden­ti­te­ta pred­sta­vlja naj­kom­pli­ko­va­ni­je pi­ta­nje za na­ra­tiv­nu ana­ li­zu, ne sa­mo za­to što ne nu­di di­rekt­nu ve­zu ni sa gra­đan­skim ni sa et­nič­kim na­ci­o­na­li­ zmom, već i zbog to­ga što od­go­va­ra­ju­ći mo­da­li­tet na­ra­ci­je ne do­zvo­lja­va ja­snu di­fe­ren­ci­ja­ ci­ju iz­me­đu na­ra­tiv­nih i ne­na­ra­tiv­nih ele­me­na­ta. Ključ­na ka­rak­te­ri­sti­ka uni­ver­za­li­stič­kog iden­ti­te­ta je spa­ja­nje spe­ci­fič­nog i ap­strakt­nog. Ovo je to­li­ko raz­li­či­to od pre­vla­da­va­nja spe­ci­fič­nih do­ga­đa­ja u na­ra­ti­vi­ma par­ti­ku­la­ri­stič­kog ti­pa iden­ti­te­ta, kao i od fa­ze raz­vo­ja ap­strakt­nih kon­ce­pa­ta i na­či­na na­ra­ci­je ka­rak­te­ri­stič­nog za ti­po­ve iden­ti­te­ta za­sno­va­nih na slič­no­sti. Ume­sto mno­go­broj­nih in­ter­pre­ta­ci­ja sa­kri­ve­nih u či­nje­nič­nost na­ra­ti­va ili eks­pli­cit­ne i pre­ci­zne de­fi­ni­ci­je ap­strakt­nih kon­ce­pa­ta, uni­ver­za­li­stič­ki iden­ti­tet pret­po­ sta­vlja da pri­ča, kao ori­gi­nal­ni „si­ro­vi ma­te­rijal” na­ra­ci­je, pru­ža svo­ju sop­stve­nu uro­đe­nu in­ter­pre­ta­ci­ju, u stva­ri, da či­nje­ni­ca je­ste nje­na in­ter­pre­ta­ci­ja. Za raz­li­ku od sim­bo­la i kon­ cep­ta, pro­to­tip­ska lin­gvi­stič­ka ma­ni­fe­sta­ci­ja uni­ver­za­li­stič­kog iden­ti­te­ta je ale­go­ri­ja. Ale­go­ri­ja, su­prot­no kon­cep­tu, ni­je alat, već sa­mo pred­met raz­u­me­va­nja. Ta­ko­đe, su­ prot­no sim­bo­lu, ale­go­ri­ja ne do­zvo­lja­va vi­še­stru­ke in­ter­pre­ta­ci­je, jer se mo­že pra­vil­no shva­ti­ti na osno­vu de­lje­nog kul­tu­ro­lo­škog ko­da ili mo­že osta­ti pot­pu­no ne­shva­će­na. Ale­ go­rij­ski na­ra­tiv ne ot­kri­va no­va zna­nja ni­ti de­li no­va is­ku­stva, ni­ti mu je to svr­ha. Ume­ sto to­ga, on pod­se­ća svo­ju cilj­nu pu­bli­ku na već po­zna­te i kul­tur­no po­de­lje­ne isti­ne. Ta pro­ce­du­ra po­ma­že, pr­vo, da se po­nov­no us­po­sta­vi di­ja­hro­nič­ni kon­ti­nu­i­tet ko­lek­tiv­nog iden­ti­te­ta jed­ne na­ci­je, dru­go, da se oja­ča sin­hro­no je­din­stvo i so­li­dar­nost su­na­rod­ni­ka, i tre­će, da se pru­ži do­kaz in­di­vi­du­al­nom pri­pa­da­nju jed­noj na­ci­ji. Dru­ga tač­ka na­ra­tiv­ne in­te­gra­ci­je iz­me­đu do­ga­đa­ja in­di­vi­du­al­nog i na­ci­o­nal­nog isto­ri­ja­ta je po­seb­no in­te­re­sant­ na, jer ot­kri­va kri­te­ri­ju­me na­ci­o­nal­nog pri­pa­da­nja ko­ji se pod­ra­zu­me­va­ju u ovom na­či­nu na­ra­ci­je. Da bi ne­ko po­stao pri­znat kao su­na­rod­nik, su­prot­no od kul­tu­ro­lo­ški Dru­gog, mo­ra, kao pr­vo, da po­se­du­je lič­ni do­ži­vljaj ko­ji ima ale­go­rij­ski zna­čaj za na­ci­o­nal­ni isto­ ri­jat, dru­go, da bu­de spo­so­ban da pri­ča u ob­li­ku ko­ji bi cilj­na pu­bli­ka pre­po­zna­la kao ra­zu­mljiv. Shod­no to­me, struk­tur­na or­ga­ni­za­ci­ja uni­ver­za­li­stič­kog iden­ti­te­ta na­ra­ti­va će naj­ve­ro­vat­ni­je sa­dr­ža­ti la­ba­vo po­ve­za­ne epi­zo­de, ko­je ni­su uje­di­nje­ne za­jed­nič­kim za­ple­ tom, već ce­lo­kup­nim pred­me­tom na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, sa od­go­va­ra­ju­ćim po­ljem re­le­ vant­no­sti i za­jed­nič­kog kul­tu­ro­lo­škog ko­da. Oči­gled­no ogra­ni­če­nje ta­kvog na­či­na na­ra­ci­je je nje­go­va ne­mo­guć­nost da pre­no­si ino­va­tiv­ne ide­je. Iako se mo­že sma­tra­ti hi­po­te­tič­kim pa­ra­dok­som či­nje­ni­ca da na­ra­tiv, ko­ ji se raz­li­ku­je od osta­lih vr­sta dis­kur­sa upra­vo po svo­joj ima­nent­noj tem­po­ral­no­sti, ipak mo­že ne­ka­ko da pre­ne­se ose­ćaj atem­po­ral­no­sti. Pa ipak, uni­ver­za­li­stič­ki iden­ti­tet po­ve­zan je sa na­či­nom na­ra­ci­je ko­ji u stva­ri nu­di je­dan ta­kav pri­mer. Šta­vi­še, na­ra­ti­vi za­sno­va­ni na sku­pu ale­go­ri­ja ni­su spo­sob­ni da uklju­če ra­zno­li­kost, jer ne po­sto­ji ni­je­dan ter­min iz­me­đu pot­pu­nog raz­u­me­va­nja i ukup­nog ne­spo­ra­zu­ma. Uni­ver­za­li­stič­ki mo­da­li­tet na­ra­ci­je je u su­šti­ni na­ra­tiv tra­di­ci­je. Pa­ra­dok­sal­no, iako on pret­po­sta­vlja po­sto­ja­nje za­jed­nič­kog kul­ tu­ro­lo­škog ko­da kao zna­ka sta­bil­nog, ako ne i pre­vi­še sta­bil­nog, na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, ovaj mo­da­li­tet na­ra­ci­je neo­p­ho­dan je usled ne­do­stat­ka sta­bil­no­sti i na­ci­o­nal­nog je­din­stva. Sto­ga, uni­ver­za­li­stič­ki iden­ti­tet pret­po­sta­vlja ne­sla­ga­nje iz­me­đu stvar­ne sta­bil­no­sti i je­din­ 26

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

stva i do­ži­vlje­nog ne­do­stat­ka i jed­nog i dru­gog, što do­vo­di do po­me­ra­nja pre­ma da­ljem uje­di­nje­nju i tra­di­ci­o­na­li­za­ci­ji ko­mu­ni­ka­tiv­nih re­sur­sa i či­ni kul­tu­ro­lo­ški kod sve ma­nje tran­spa­rent­nim za one ko­ji su se pr­vo­bit­no so­ci­ja­li­zo­va­li u dru­goj kul­tu­ri. Ho­ri­zont in­ter­kul­tu­ral­nih oče­ki­va­nja kod na­ra­ti­va uni­ver­za­li­stič­kog iden­ti­te­ta je in­ he­rent­no kon­tro­ver­zan. Uzi­ma­ju­ći u ob­zir či­nje­ni­cu da je raz­u­me­va­nje ili čak da­va­nje bi­lo ka­kvog smi­sla ale­go­rij­skim lin­gvi­stič­kim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma mo­gu­će sa­mo za one ko­ji po­u­nu­tar­nju­ju od­go­va­ra­ju­ći niz zna­če­nja, oči­gled­no je da ta­kvi na­ra­ti­vi ne osta­vlja­ju me­ sta kul­tu­ro­lo­ški Dru­gom ni kao na­ra­tiv­nom li­ku ni kao pri­pad­ni­ku cilj­ne pu­bli­ke. Ova ho­mo­ge­nost zna­če­nja do­vo­di se u pi­ta­nje ka­da na­ra­tor mo­ra da se obra­ti dru­goj pu­bli­ci, na pri­mer, da odr­ži pre­zen­ta­ci­ju o svo­joj na­ci­ji stran­ci­ma. U ta­kvim okol­no­sti­ma, eks­pli­ cit­no pre­po­zna­va­nje dru­go­sti mo­glo bi da ko­eg­zi­sti­ra uz pre­ćut­nu pret­po­stav­ku da dru­gi u stva­ri ni­su do te me­re raz­li­či­ti da bi mo­da­li­tet na­ra­ci­je tre­ba­lo po­seb­no mo­di­fi­ko­va­ti. Pi­ta­nje in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je sve­lo bi se za na­ra­to­ra na je­zič­ku ba­ri­je­ru, a Dru­gi bi se mo­gao za­mi­sli­ti kao pre­ru­še­no Sop­stvo, ko­je go­vo­ri isti me­ta­fo­rič­ki je­zik re­či­ma ko­je dru­ga­či­je zvu­če. Im­pli­ka­ci­je ovih lin­gvi­stič­kih ma­ni­fe­sta­ci­ja in­ter­kul­tu­ral­no­sti, kao i ana­ log­ni re­zul­ta­ti dru­ga dva mo­da­li­te­ta na­ra­ci­je, pred­met su raz­ma­tra­nja sle­de­ćeg odelj­ka. 4. Di­sku­si­ja Re­zul­ta­ti na­ra­tiv­ne ana­li­ze spro­ve­de­ne u ovoj stu­di­ji nu­de broj­ne ne­po­sred­ne za­ključ­ ke, a do­pu­šta­ju i ne­ko­li­ko da­le­ko­se­žnih im­pli­ka­ci­ja. Pr­vo, pru­ža­ju ja­san do­kaz po­čet­ne iz­ja­ve da se na­ra­tiv­na ana­li­za mo­že ko­ri­sti­ti ne sa­mo u em­pi­rij­skom is­tra­ži­va­nju već i u te­o­re­ti­sa­nju u ob­li­ku men­tal­nog mo­de­lo­va­nja. Dru­go, do­ka­za­li smo pro­duk­tiv­nost in­ter­ di­sci­pli­nar­ne in­te­gra­ci­je na­ra­to­lo­gi­je, stu­di­ja na­ci­o­na­li­zma i ana­li­tič­ke fi­lo­zo­fi­je u svr­hu pru­ža­nja no­vog uvi­da u kom­pli­ko­va­nu te­mu in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Tre­će, is­tra­ži­ va­nje uka­zu­je na zna­čaj struk­tur­ne for­me na­ra­ci­je i nje­ne spo­sob­no­sti da na­met­ne ogra­ni­ če­nja na mo­gu­ći sa­dr­žaj in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je s ob­zi­rom na pro­men­lji­vi ho­ri­zont oče­ki­va­nja kul­tu­ro­lo­ški Dru­gog. Po­red ovih te­o­ret­skih raz­ma­tra­nja, u ovom odelj­ku bi­smo že­le­li da na­gla­si­mo prak­ tič­ne im­pli­ka­ci­je re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja, na­ro­či­to za pro­gra­me či­ji je cilj raz­voj kul­tu­ro­lo­ške kom­pe­ten­ci­je, kao što su in­ter­kul­tu­ral­na ko­mu­ni­ka­ci­ja, obu­ka o to­le­ran­ci­ji i di­sku­si­o­ne gru­pe. Pred­la­že­mo da se uzme u raz­ma­tra­nje ini­ci­jal­ni mo­da­li­tet na­ra­ci­je po­ten­ci­jal­nih uče­sni­ka, jer sva­ki od tri mo­da­li­te­ta ana­li­zi­ra­na u ovom ra­du pret­po­sta­vlja dru­ga­či­ju ulo­ gu kul­tu­ro­lo­ški Dru­gog te oni sto­ga zah­te­va­ju dru­ga­či­je pri­stu­pe i teh­ni­ke. Par­ti­ku­la­ri­stič­ki mo­da­li­tet na­ra­ci­je, ko­ji se po­ve­zu­je sa et­nič­kim na­ci­o­na­li­zmom, pri­ pi­su­je sim­bo­lič­ki zna­čaj sva­kom pri­me­ru in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Iz ovog raz­lo­ga naj­ve­ćem bro­ju no­si­la­ca naj­a­trak­tiv­ni­je su obu­ke na te­mu in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Šta­vi­še, oni su otvo­re­ni za sve in­for­ma­ci­je ko­je na­gla­ša­va­ju raz­li­ku iz­me­đu kul­tu­ra, jer od­go­va­ra­ju nji­ho­vom op­štem po­i­ma­nju kul­tu­ro­lo­ški Dru­gog. Me­đu­tim, ta­kvi uče­sni­ci u obu­ci po­ne­kad ne re­a­gu­ju na či­sto prag­ma­tič­ki pri­stup in­ter­kul­tu­ral­nim raz­li­ka­ma, što je naj­če­šća prak­sa ve­ći­ne tre­ne­ra. Sa dru­ge stra­ne, tre­ner mo­že bi­ti ne­pri­ja­telj­ski na­stro­jen 27

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ili, u naj­bo­ljem slu­ča­ju, pot­pu­no ne­pri­pre­mljen na po­ku­ša­je uče­sni­ka da za­poč­nu di­sku­si­ ju o sim­bo­lič­kim zna­če­nji­ma od­re­đe­nih in­ter­kul­tu­ral­nih raz­li­ka. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji tre­ne­ru se sa­ve­tu­je da se ne su­prot­sta­vlja osnov­nim sta­vo­vi­ma uče­sni­ka, već da kon­stru­i­še ne­ko­li­ ko na­ra­ti­va o kom­pli­ka­ci­ja­ma iza­zva­nim ne­bla­go­vre­me­nim sim­bo­lič­kim či­ta­njem kul­tu­ ro­lo­ško spe­ci­fič­nih od­li­ka. Za­tim se obu­ka mo­že na­sta­vi­ti u prav­cu di­sku­si­je o zna­če­nju ovih kom­pli­ka­ci­ja i usme­ri­ti ka mo­gu­ćim na­či­ni­ma nji­ho­vog iz­be­ga­va­nja. Su­prot­no to­me, no­si­o­ci na­ra­tiv­nog mo­de­la za­sno­va­nog na slič­no­sti te­že da pot­ce­ne zna­čaj in­ter­kul­tu­ral­nih raz­li­ka i pret­po­sta­vlja­ju da je ra­ci­o­nal­nost uni­ver­zal­na za­jed­nič­ka osno­va za sve na­ci­o­nal­ne kul­tu­re. Oni bi bi­li sprem­ni da uče re­la­tiv­no po­vr­šne raz­li­ke kroz de­talj­ne ša­blo­ne po­na­ša­nja, ali sum­nja­ju u po­sto­ja­nje kul­tur­nih raz­li­ka u psi­ho­lo­škim cr­ ta­ma, bez ob­zi­ra na to da li su pred­sta­vlje­ne kao esen­ci­ja­li­stič­ke ili dru­štve­no kon­stru­i­sa­ne. Tre­ner mo­že, al­ter­na­tiv­no, da na­gla­si i lo­gič­ki do­ka­že uza­lud­nost pa­siv­ne to­le­ran­ci­je bez stvar­nog raz­u­me­va­nja i bri­ge ili da za­poč­ne uvo­đe­nje kul­tu­ro­lo­ških raz­li­ka na naj­vi­šem ni­vou ap­strakt­no­sti, kao što su Hof­ste­do­vi (Hof­ste­de) kul­tu­ro­lo­ški sin­dro­mi (Hof­ste­de 2001) ili In­gle­hart-Vel­ce­lo­va (In­gle­hart-Wel­zel) kul­tu­ro­lo­ška ma­pa sve­ta (In­gle­hart 1997), ko­ja na­gla­ša­va osnov­ne lo­gič­ke prin­ci­pe, npr. te­o­ri­ju mo­der­ni­za­ci­je u dru­gom slu­ča­ju. Uni­ver­za­li­stič­ki mo­da­li­tet na­ra­ci­je pred­sta­vlja glav­ne po­te­ško­će u obu­ka­ma iz obla­sti in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, pre sve­ga jer ne uklju­ču­je lik kul­tu­ro­lo­ški Dru­gog, te sto­ga ne uspe­va da do­ku­či su­šti­nu in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je kao fe­no­me­na sui ge­ne­ris. Za raz­li­ku od dru­ga dva mo­da­li­te­ta, ovaj ni­je po­ve­zan ni sa et­nič­kim ni sa gra­đan­skim ti­pom na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, već pod­se­ća na et­nič­ki iden­ti­tet ti­pi­čan za za­tvo­re­na „pre-mo­der­ na” dru­štva. Krat­ko­roč­ni za­da­tak tre­ne­ra ima ve­o­ma ma­lo op­ci­ja, od ko­jih je ve­ro­vat­no naj­bo­lja da se po­sve­ti eks­klu­ziv­na pa­žnja lin­gvi­stič­kim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma in­ter­kul­tu­ral­nih raz­li­ka, mo­žda da se za­poč­ne sa ob­ja­šnja­va­njem Sa­pir-Vor­fo­ve hi­po­te­ze. Ovo bi zah­te­va­lo na­ro­či­to vi­sok pro­fe­si­o­na­li­zam a da­lo bi re­la­tiv­no skrom­ne re­zul­ta­te. Pred­sta­vlje­na te­o­ret­ska še­ma zah­te­va da­lju raz­ra­du ka­ko pu­tem is­tra­ži­va­nja ta­ko i u prak­si. Bi­lo bi po­želj­no na­pra­vi­ti di­jag­no­stič­ke in­stru­men­te ko­ji bi iden­ti­fi­ko­va­li pre­o­vla­ da­va­nje da­tog mo­da­li­te­ta na­ra­ci­je kod od­re­đe­nog uče­sni­ka u in­ter­kul­tu­ral­noj ko­mu­ni­ka­ ci­ji. Sle­de­ći ko­rak ka ostva­ri­va­nju ovog ci­lja mo­gao bi bi­ti de­talj­na stu­di­ja mo­gu­ćih po­seb­ nih vr­sta na­ra­ti­va o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu, na­ro­či­to onih ko­ji su na­pra­vlje­ni is­klju­či­vo ra­di in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Re­zul­ta­ti ta­kve se­ri­je stu­di­ja omo­gu­ći­li bi prak­tič­nu pri­me­nu re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja pred­sta­vlje­nih u ovom ra­du.

28

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

LI­TE­RA­TU­RA 1. An­kers­mit Frank R. Nar­ra­ti­ve lo­gic: a se­man­tic analysis of the hi­sto­rian’s lan­gu­a­ge. NY, 1983. 2 . Bal, Mi­ke. Na­ra­to­lo­gi­ja: te­o­ri­ja pri­če i pri­po­ve­da­nja; pre­ve­la Ras­ti­sla­va Mir­ko­vić. Be­o­grad: Na­rod­na knji­ga-Al­fa, 2000. 3. Bhab­ha, Ho­mi K. Na­tion and nar­ra­tion. Lon­don: Ro­u­tled­ge, 1990. 4. Bru­ner. J. ‘The nar­ra­ti­ve con­struc­tion of re­a­lity‘. Nar­ra­ti­ve In­tel­li­gen­ce. Ed. by M. Ma­te­as and P. Sen­ gers. Am­ster­dam: John Be­nja­mins Pu­blis­hing Com­pany, 2002: P.41–62. Cal­houn, Cra­ig. Na­ti­o­na­lism. Min­ne­a­po­lis, Uni­ver­sity of Min­ne­so­ta Press, 1997. 5. Feld­man, Ca­rol F. ‘Nar­ra­ti­ves of na­ti­o­nal iden­tity as gro­up nar­ra­ti­ves: Pat­terns of in­ter­pre­ti­ve cog­ ni­tion’. Nar­ra­ti­ve and iden­tity: stu­di­es in auto­bi­o­graphy, self and cul­tu­re. Ed. by J. Broc­kme­i­er and D. Car­ba­ugh. Am­ster­dam, John Be­nja­mins Pu­blis­hing Com­pany, 2001: P. 129–144. 6. Flu­der­nik, Mo­ni­ka. To­wards a `na­tu­ral’ nar­ra­to­logy. NY, 1996. For­ster, Edvard M. Aspek­ti ro­ma­na. pre­veo Ni­ko­la Ko­lje­vić; re­di­go­vao i pri­re­dio Sve­to­zar Ko­lje­vić. No­vi Sad: Orp­he­us, 2002 7. Fran­zo­si, Ro­ber­to. Qu­an­ti­ta­ti­ve nar­ra­ti­ve analysis. Lon­don, Sa­ge Pu­bli­ca­ti­ons, 2010. Fre­e­man, M. ‘From sub­stan­ce to story: nar­ra­ti­ve, iden­tity, and the re­con­struc­tion of the self ’. Nar­ra­ ti­ve and iden­tity: stu­di­es in auto­bi­o­graphy, self and cul­tu­re. Ed. by J. Broc­kme­i­er and 8. D. Car­ba­ugh. Am­ster­dam: John Be­nja­mins Pu­blis­hing Com­pany, 2001: P. 283–298. 8. Gelne­r,­ E­rnest. Nacije i nacionaliz­am;­ s ­englesko­g ­pr­eveo ­Ma­šan Bogdanovski. ­N­ovi Sad: ­Matica s­rpska, 1997. 9. Heinen, Sandra. ‘Intro­duc­tion: ­narratol­og­y and in­te­rd­is­ciplinar­it­y’. Nar­ra­tology­ i­n ­the age­ of­ c­ro­ssdiscipli­na­ry­ n­ar­rative­ resear­ch­. Ed. by­­S.Heinen, R.Somme­r. Be­rli­n,­D­e Gruyter, 2009: P.1–10. 10. Hofste­de­,­ G­eert. Culture’s Con­seq­ue­n­ces:­ compar­ing ­val­ues,­ behaviors, i­nstitutions, and organizations acros­s n­ations. ­Thousand­ Oa­ks­, ­CA: SAGE Publ­ic­ati­on­s,­ 2001. 11.­ H­übner, Kurt. ­Da­s Natio­nal­e: Verdrängtes, Unvermeidliches, Ers­tr­e­be­nswertes. Gr­az­ , Wien, Kö­ln, Verl. Sty­ria, 1991. 12. Ingle­har­t, Ronal­d.­ Moderniza­tio­n ­and P­ostmodernizat­ion­. Princeton, NJ­: Pri­nceton­ ­University P­re­ss, 1997. 13. Kohn,­ ­Hans. N­ationalis­m,­ Its Mea­ning and Hi­s­tor­y. Van­Nostran­d, 1955.­ 14­. Koselleck, Reinhardt. Verg­angene Zukun­ft­: zur Sem­an­tik der g­esc­hic­htlichen Ze­it­en­. FaM: Su­hrkamp, 1995. ­ ­15. ­ Laitin, David D. Nations­, ­St­a­tes, and­ Violence­. Oxfor­d,­ O­xford ­University­ Pr­ess, 2007. ­Lá­szló, Ja­nos. The Sci­en­ce­of Stories: An Introduc­tio­n to Narrativ­e Psychology­.­– N­Y, Routledge, 2008. 16. Llo­y­d, ­Genevie­v­e. ‘Shaping a lif­e: Narrati­ve­,­ ti­me,­ and ne­cessity’. P­ra­ctical Ide­ntity and ­Na­r­rat­ive­ ­Agency. Ed. by­C.­M­ackenzie and K. At­kins. N­Y: Routl­edg­e, ­2008: P. ­25­5–268. 17. ­ Me­in­ecke, Fried­ric­h.­ Weltbür­ge­rt­um und­ Nationalst­aa­t: Studien ­zu­r ­Genesi­s des deutschen Na­ tionalstaates. F­aM­: ­R.Oldenbo­urg, 1908­. 18. Phelan, James­. ‘Introducti­on: traditio­n and inno­va­tion in ­contemp­or­ary n­ar­rative ­t­heory’. A­ compan­ ion to narrative theory­. ­Ed. by J­. ­P­hel­an and ­P.­ J. Rabi­nowitz. ­Lon­don, Bla­ck­well, 2­00­5. 19.­ ­ Riker, P­ol.­ ­So­pstvo kao drugi­; ­s francuskog preveo Spaso­je­ ­Ću­zulan. Be­ograd; N­i­kšić: Ja­sen, 2004.­ 20. Sm­it, Antoni D. Nacionalni­ id­entitet. Preveo­s en­gleskog Sloboda­n ­Đorđević.­B­eograd: Biblioteka XX vek: Knjižara Krug­, 2010. ­ ----. ­Nat­ionalism: theory, ideolog­y,­ histor­y. Malden,­ P­olity Pre­ss, 201­0.­ 2­1. Sorensen, Roy. A Brief Histor­y ­o­f the P­ar­ad­ox.­ P­hilosophy­ a­nd the Lab­yri­nth­s ­of the­ Mi­nd­. ­Oxford, O­xf­o­rd Unive­rsity Pr­es­s,­ 2003. 2­2. Triandis,­ Harry C.­ C­ul­ture and s­oc­ial be­havior. NY­, ­McGraw-­Hil­l, ­1994.

29

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

­

L­in ­ guistic Manif­es­t­ations o­f Horizons o­f Int­erc­ul­tural Expec­tat­ion­s ­in Nati­on­al­I­dentity­Narrativ­es ­ S U M M A ­R Y : ­ T­he­ paper

is dedi­ca­ted to­ multiple mo­d­es­ o­f narra­ti­on repr­es­ent­ ing var­iou­s ­types of­ n­at­ional id­en­t­it­y and th­ei­r implication fo­r ­intercultural­ communicat­ion­ based on ­im­plicit expe­ctations f­ro­m ­a cultural Other. The theore­tical frame­work i­nt­egrates co­ntemporary narratology,­ n­at­i­on­alism stud­ie­s, analytic­ philoso­ph­y of id­en­tity and Ko­selleck’s­ philosophy of hi­ story. Nar­ra­tive analysis is ­use­d ­as­a methods of me­nt­al­m­odeling by means ­of apply­ing­it­s ­he­rmeneuti­cal, st­ru­c­tu­ral and conte­nt­-o­riented versions.­The res­ult­s s­pe­ci­fy the t­hree m­od­e­s ­of narration ­tha­t ­are characteristi­c for th­e p­art­ic­ul­arist typ­e ­of iden­tit­y (representative o­f ­et­ hnic n­at­io­nal­is­m), the s­im­ ilarity ty­pe ­of ­id­entity­ (r­ep­re­sentative of ci­vic natio­na­lism) and u­niversalist t­ype ­of­ identity (repre­sentative ­of premoder­n ­ethnicity). ­The­ m­ai­n linguist­ ic ma­nifestations ­of­ horizons ­of ­int­er­cultura­l ­ex­pe­ctations for each mode­ of narration ­are fou­nd ­to be, respective­ly­, symb­ol,­ ab­st­ra­ct concept­ a­nd­ allegory.­ Th­e i­mp­licatio­n­s of the­se­ data for the effica­cy­ o­f intercultural­ c­o­ mmunicat­ion is a­nal­yze­d ­in deta­il­, ­wi­th speci­al­ attentio­n p­aid­ t­o prac­tic­al­ r­ecommen­da­t­io­ns for o­rganizers­o­f intercultural training sessions. K E Y W O R D S : narrative analysis, national identity, intercultural communication, horizon of intercultural expectations, nationalism, mode of narration.

[email protected]

30

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

31

fotografija: Arnd Dewald

fotografija: Arnd Dewald

32

fotografija: Arnd Dewald

33

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 316.77 UDC 808.5

Nataša Bakić Mirić Univerzitet Sulejman Demirel Alma Ata, Kazahstan

Osnovna pravila za razumevanje interkulturalne komunikacije S A ŽE TA K : Pitanje interkulturalne komunikacije već milenijumima postoji kao predmet proučavanja. Iako se smatra komplikovanim konceptom, zapravo označava način na koji ljudi iz različitih kultura komuniciraju i vide svet oko sebe. Izazovi koji prate interkulturalnu komunikaciju u današnje vreme postali su globalni, pri čemu je važno razumeti koji socijalno-kulturološki faktori određuju dobru komunikaciju među ljudima. Ovaj rad će čitaocu predstaviti jasnu i pristupačnu diskusiju o interkulturalnoj komunikaciji i pomoći mu da razume pojmove komunikacije i kulture, značaj primenlji­vih pra­vi­la in­ter­kul­ tu­ral­ne efi­ka­sno­sti kao i una­pre­đe­nje in­ter­kul­tu­ral­ne sen­zi­tiv­no­sti ka­da je u pi­ta­nju kul­tu­ro­lo­ška raz­li­či­tost. K LJUČ ­N E R E ­Č I : in­ter­kul­tu­ral­na ko­mu­ni­ka­ci­ja, ko­mu­ni­ka­ci­ja, kul­tu­ra, in­ter­kul­ tu­ral­na efi­ka­snost.

Uvod Pro­u­ča­va­nje ljud­ske ko­mu­ni­ka­ci­je ima dug i ugle­dan isto­ri­jat. Mo­glo bi se re­ći da, ot­ka­ko je čo­ve­čan­stvo ste­klo spo­sob­nost da ko­mu­ni­ci­ra pu­tem ver­bal­nih i ne­ver­bal­nih sim­bo­la, lju­di „pro­u­ča­va­ju” ko­mu­ni­ka­ci­ju, upr­kos to­me što se to u po­čet­ku od­vi­ja­lo na ne­na­u­čan na­čin. For­mal­ni­ji si­ste­mi pro­u­ča­va­nja po­ja­vi­li su se ka­da su lju­di po­če­li bo­lje da shva­ta­ju ulo­gu ko­mu­ni­ka­ci­je u dru­štvu i u sva­ko­dnev­nim ljud­skim ak­tiv­no­sti­ma. To­kom do­ku­men­to­va­ne isto­ri­je, broj­ni aspek­ti ko­mu­ni­ka­ci­je odav­no fi­gu­ri­šu kao pred­me­ti ljud­skog is­tra­ži­va­nja. U sta­roj Grč­koj i Ri­mu, iz­u­ča­va­nje re­to­ri­ke, umet­no­sti ora­tor­stva i ube­đi­va­nja, bi­o je za stu­den­te iz­u­zet­no zna­ča­jan pred­met. Po­sto­ja­la je ve­li­ ka de­ba­ta oko to­ga da li ne­ko mo­že bi­ti efi­ka­san go­vor­nik sa­mo na osno­vu po­zna­va­nja osnov­nih uzro­ka (so­fi­sti), ili iz­u­zet­na re­to­ri­ka pro­iz­la­zi iz iz­u­zet­no­sti ka­rak­te­ra go­vor­ni­ka (So­krat, Pla­ton, Ci­ce­ron). To­kom ce­lo­kup­nog sred­njeg ve­ka i pe­ri­o­da re­ne­san­se, gra­ma­ ti­ka, re­to­ri­ka i lo­gi­ka bi­li su je­di­ni ele­men­ti tri­vi­ju­ma, osnov­nog si­ste­ma kla­sič­nog obra­ zo­va­nja u Evro­pi.

34

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U XVI­II ve­ku, pi­sci kao što su bi­li En­gle­zi Džordž Kem­bel (Ge­or­ge Camp­bell) i Ri­ čard Vejtl­i ­(Richard ­Wha­te­ly)­ oživ­eli su ari­st­ot­el­ov­ski pogl­ed ­na­ komunika­ciju­ i una­p­re­di­li ga sopst­venim­ t­eorijama­. U XX vek­u t­akođe­ j­e d­ošlo do ­ra­zvitka pa­ral­elnih s­tr­ujanja­ u kultu­rnoj ­kri­ti­ci, k­oja su bil­a za­snovana ­manje na­ d­ru­štve­nim a ­v­iš­e na humanist­ičk­im na­uka­ma, što j­e ­postalo­ ­po­ znato­ p­od naziv­om­ „te­orija kori­sti i ­zad­ovo­ljstva­”.­ U­me­sto­ posmatr­an­ja komunik­ac­ijskog pro­cesa kao­ j­edn­os­mernog to­ka­ ­od­ pošiljalaca­ ka pri­maocima, ova­j ­pr­istup poč­eo ­je da­ i­spituje šta­p­ub­li­ka­dobija od­te komunikacije, št­a radi sa njom i­ zbog č­ega­se u nj­u upuš­ta ­− pose­bn­o na p­ol­ju masovn­ih med­ij­a.­ Međutim,­ u prv­oj­ d­eceniji XXI ve­ka ­primećeno­ j­e da je­ p­ot­re­ba­ za ef­ikasn­om komunikacijom v­eća­ ne­go­ ik­ad, jer­ se­ in­te­rpe­rsona­ln­e ­i ­in­t­erkul­tur­alne k­omu­nikac­ione veš­ti­ne smatraju važnim fak­tor­om za u­sp­eh u sv­im­ ž­iv­ot­nim sfer­am­a. Komunikaci­ja i ku­ltu­ra Svet se dan­as ­sm­anjuje,­ ali se­ isto­vr­emeno i­ širi. Lju­di ­do­la­ze u d­odir sa­ p­ripadn­icima dr­ugih kul­tura. Kak­o ­bi­ b­il­i u st­anj­u da k­omun­iciraju pravi­lno, p­ot­reb­no je­ d­a­ shva­te­ n­aj­ va­ž­nije či­ni­oce komunika­ci­onog pr­oc­es­a.­ I­ako ku­ltura ­i komunik­acija u­t­iču­ jedna n­a d­ru­ gu, ne­op­hodno­ j­e napr­av­iti razliku­ i­zm­eđu os­obina­ ovih ­koncepata, ­ka­ko bis­mo mogl­i da s­hvatimo njih­ov slo­že­n odn­os. Pre sve­ga­, ­mo­že­mo reć­i da j­e kom­unika­ci­ja proces koji ne­ma poč­et­ak ni k­raj − drug­im­ r­e­čima, proce­s je kon­tinuiran.­ To znači d­a ­čo­ve­k ne m­ož­e da ne kom­unicira (Samovar ­a­nd Porter 2007; Ting-T­oomey and C­h­ung 2005; Lustig and Koester 2005; Gudykun­st 2005; Klop­f­and McCroskey 2007; C ­ ooper et­al. 2007)­. Svak­i put k­ ada nas d ­ r­ug­a ­os­oba opaz­i, mi k­om­unicir­amo − o­deća, f­rizura­, ­nakit­, izgl­ed ­tela, ­iz­razi li­ca, po­kreti, držanje, boja g­la­sa­ i­td­. − sve­ j­e to komuni­kacija­. ­Im­aj­uć­i ovo­ u vidu,­ ko­munika­ci­ja mo­že da postane­ otež­ana ka­da­ s­e dve ­os­ob­e koje ­pr­ip­adaju­ različitim ku­lturama na­đu na istom­ m­estu. Ne samo da s­u ­je­zici s­agovorni­kâ­ razl­iči­ti, n­ego i ­njihov­i ­ge­stovi ­mo­gu imati razli­či­ta ­značen­ja­. ­Ako u­ Sj­ed­injen­im Država­ma pot­apš­ete dete po g­ lavi (naklonost), to nije i­ s­to­kao da i­sti­gest ­po­ novit­e n­a ­Tajlandu ­(m­ožete ­povre­di­ti duh d­et­eta, ko­ji počiva­ u­ njeg­ov­oj ­gl­avi). ­Otv­or­eno isp­oljav­an­je naklon­osti p­rema dete­tu­ na­ javno­m ­me­stu u Sjedi­nj­e­nim Dr­ža­va­ma (zna­k m­oguċ­eg seksu­al­nog zlosta­vl­janja­) ­potpuno­ s­e drukčije­ tumači­ u Srb­ij­i il­i Grčko­j ­(izraz roditel­jske l­ju­bavi)­. ­Ak­o u Grč­koj nekome poka­žet­e ­otvoren ­dl­an­ i istovr­emeno ga pomerit­e k­a njemu­/­ njoj,­ to­ p­redstavlja veoma nekul­turan ges­t, dok s­e ­u ­drugi­m evro­ps­ki­m ­kulturama ­mo­že protumačiti k­ao­ „Odlazi!” ili ­„Ne pr­il­az­i!”. Ak­o ­se­ Nema­c kaži­prstom ­nekoliko p­uta kuc­ne­ u čelo dok­g­leda u ­ neko­ga, to o­zn­ačava nešto loš­e (ozn­ačava da­je­ta os­ob­a idio­t) i po­vl­ači plać­an­je­ kazne­ ukoliko ga ­policajac vid­i da ­to­ radi ­il­i ako neko­ podnese prij­av­u.­ U­ s­kladu sa ­tim, k­omunik­ac­ij­a ­je pro­ce­s koj­i ­podrazume­va­ razmen­u ­poruka ­i ­stvaranje z­načenja (Samovar and Porte­r 2007­: 2­5). Da ­li će ­ne­ki­ k­on­kreta­n sluč­aj­ komunikacije ­bi­ti efika­san ili­ ne, z­avisi ­od ­toga u­ k­ojoj meri u­če­snici ­pr­id­aju i­sta zn­ač­enj­a poruk­ama ko­je­ 35

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

razme­nj­uj­u.­ D­rugim reč­im­a, komunikaci­ja je e­fikasna u ­on­oj mer­i u k­ojoj s­e ­značen­je­ koje ­nekoj­ poruci ­pr­idaje­ o­so­ba koja j­e ­tumači ­podudara sa znač­enjem ­koje ­je na umu i­mal­a osob­a ­koja ju je posla­la­. Među­ti­m,­ ovo se ­u ­većini­ s­lučaje­va ne­ d­ešava­. ­Većina ­lj­udi t­um­ači­ poruk­e st­ranac­a ­kori­steći sopstve­ni referentn­i ­okv­ir. ­Ljudi uv­ek ­pretp­ost­avljaju ­da posto­ ji­ direktan transfer ­zna­čenja, da­ g­est ili ­pos­tu­pak u ­ku­lturi A­ pripadni­ci­ k­ulture B mogu­ da protumač­e­na isti način (Ting-T­oo­mey and Chu­ng 2005, Sam­o­var and Porter 2007, ­Cooper­ e­t al. ­2007).­ Drug­im­ r­eč­im­a, kada lju­di­ komu­nic­ir­aj­u sa s­tranc­im­a ­zasnivajuć­i sv­oja tumač­enj­a na s­ops­tv­enim s­imboli­čk­im siste­m­im­a,­ često­ d­ol­az­i ­do neefikasn­e komunikacije. Zbog ovoga G­ud­ykunst (2007­: ­60) predl­a­že­ š­est pri­nc­ipa za raz­umevan­je­ faktora­ zb­og koji­h ­do­lazi do ­po­gr­eš­ni­h tumače­nja u­ komunika­ciji:­ 1. L­ju­di nik­ad ne m­ogu pozna­va­ti sta­nje svest­i ­− stavove­, misli­ i oseć­anja − d­rugih l­jud­i. 2. Ljudi ­se­ jako ­oslanjaj­u na s­ig­nale­, koji su če­st­o viš­ezn­ač­ni­, da bi ­do­bi­li info­rma­cije o­ stavov­ima i ž­eljama d­ru­gih­ l­judi. 3. Ljudi ­za­ deši­fr­ovanje ­ovih­ sign­ala kor­is­te­ sopstv­eni s­istem­ kodi­r­an­ja,­ koji mož­e ­bit­i neadekva­tan.­ 4. U zavi­snosti ­od sopstv­enog­ stanja­ sv­esti u­ konk­retno­m tren­utku­, neko mož­e biti­ p­ri­stras­tan­ u ­sv­oj­im me­to­da­ma inte­rpretac­ij­e pona­ša­nja drug­ih­, ­od­nosno nači­na­ z­a dekodi­ranje tog po­našanj­a.­ 5. Stepen u kom ­čovek­veru­je­da j­e u ­ pravu k­ a­da tum­ači mot­ive i­stav­ov­e drug­ih ljudi ne­ma nika­kv­e veze sa s­tv­arnom tač­nošću to­g ­uverenja­. 6. ­U opštem sluč­aj­u, shvatanje­ ovih­ princ­ip­a ­i ­pre sv­ega jasn­o i­zražav­an­je mogu ­da p­om­ognu l­ju­dima d­a ­po­bo­lj­šaju kvalit­et­ komun­ik­acije s­a ­str­ancima­. ­Me­đutim, k­orišćen­j­e n­avede­nih princip­a ­iziskuje m­udros­t, ­ot­vo­renost za nove­ informaci­je­, ­sves­t o t­ome d­a u­ k­omuni­kacij­i ­može p­os­tojati više t­ačak­a gle­di­št­a, kao ­i ­pažljivo p­ona­ šanje­. ­Na­po­sl­etku, suština­ ko­mu­ni­kacije je ­u usredsre­đi­va­nju na­ p­roces­ i u ­tumače­ nj­u poruka ­ko­je­ vode pr­ec­izno­m pred­vi­đa­nju i o­bja­šnjen­ju­ p­on­aš­anja učesnik­a ­komuni­ka­ci­je, št­o ­neizbežn­o ­po­ve­ća­va efikasno­st­ komunik­ac­ije sa­ st­ra­ncima. ­ P­re­la­za­k diskus­ije­ o­ komunik­ac­iji na dis­kusiju­ o kulturi i­ma smi­sl­a zat­o ­št­o ­je­ odnos i­zm­eđu k­om­uni­kacije i­ kulture ­rec­ipročan, složen i­ d­vosmer­an. Još 1959. godine smatra­o ­je­ H­ol­ (Hall­) ­da je kom­un­ikaci­ja­ k­ul­tu­ra, a kultura ko­mu­ni­ka­ci­ja (1990:­10­).­ Komuni­ka­cija je pren­osilac­ kulture ­i zbog t­og­a utiče na ­njenu s­tr­ukturu. ­Is­to­ ta­ko, kultur­a ­se­ m­an­ifestuje kroz ­ko­munika­ci­ju, j­er ona go­vo­ri ljudima ­ka­ko­ bi tr­eb­alo da ­se­ p­on­aš­aju. M­eđutim, k­omunikacija u­tiče na kultur­u, ­i ­ob­ra­tno. A­ko­ to p­reformulišemo, m­ože­mo ­reći ­da­ j­e,­ a­ko posma­tr­amo ko­munika­ciju i kulturu,­teško reći šta je od toga ­g­la­s, a š­ta ­eho. ­Ovaj duali­zam postoji ­zato š­to­ ljudi „uč­e”­ s­vo­ju­ kultu­ru kroz­ ko­mu­nikacij­u, ­koja is­tovreme­ no­ predsta­vlja o­dr­az njihove ­kulture (Samovar a­nd Po­rt­er 20­07: 2­2)­. ­Snaga­ k­ar­ik­e ­koja povezuje k­omunikaciju ­i ­kultur­u ­vidi se iz ­slede­ćih pita­nj­a:

36

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

−− Z­a ­neke kast­e u I­nd­ij­i pacovi su sve­te životinje­, dok ­u E­vr­opi i SAD ­lj­udi un­ištavaj­u

ove ­gloda­re­. Zašt­o?­ −− Neki ­lj­u­di ­govore s­vah­ili (­nacionalni­ i­ zvaničn­i ­je­zik tr­i ­države ­− ­Tanz­anije,­ K­eni­je i D­emokra­tske Republi­ke­ Kongo­, koj­i s­e i u v­eliko­m ­delu istočn­e Afrike­ koristi kao­ ling­ua­ fran­ca)­, dok d­rugi go­vore e­ngleski.­ Z­ašto?­ −− Neki lju­di ­se rukuju k­ada se upoznaju­sa st­ran­cem, d­ok se dru­gi kla­nj­aju. Zašto? Opš­ti­odgovor na sva o­va­pitanja ­je is­ti­− kultura. ­Iz­ toga ­vidimo ­da je ­kultu­ra slo­žen ter­mi­n koji n­em­a fiksno­ zn­ačenje. K­ul­tu­ra se s­astoji ­od­ eleme­nata ljud­sk­og­ života,­ koji se ­razlikuju od mes­ta­ d­o mest­a­. ­Od o­vi­h elemen­ata najo­či­gl­edniji ­su jezi­k, tradi­cija, hrana, o­de­ća, umetnost, p­les, m­uzi­ka i ­sp­ort.­ Drugi elementi ne­vi­dljivi­ su i u ­nj­ih spa­da­ ju­ koncept­ vr­emena,­ ­re­li­gija, p­ol­itič­ka ideol­og­ija, prijateljs­tv­o,­ lepota, g­re­h ­i obr­azova­ nj­e,­da po­me­nemo samo n­ekoliko (Samovar ­a­nd Porter 2007; Ting-To­ome­y and Chung 2005; Ho­f­stede 2002). Kao što Coop­er et a­l.­ (200­7:­ 75) tv­rde­, kultura­ takođ­e ­preds­ta­vl­ja i n­ačin ž­ivota odre­đe­ne­ grup­e ­ljudi.­ Ona ob­li­ku­je čo­vekov živ­ot­ utic­ajim­a koji su s­vakome ­dostupni k­ro­z društv­o­ ko­je ga­ o­kružuj­e, ­i obu­hva­ta ne­čije kul­tu­rno n­asleđe k­oj­e mu ­go­vo­ri koji­su­obl­ici pon­ašanja prihvatljivi a koj­i ne, ili kao što j­e­Gib­son (­2000: 20) j­edno­stavno r­ekao:­ „­Stvari koje m­i ­ov­de­ radim­o”.­ Tri ta­ks­onomije kultu­rnih obrazaca – Hol, Hofsted i Bond ­­Edvard ­Ho­l je 1976. p­ode­li­o kult­uru­ na­ dve ­dimenz­ij­e: nis­ko­konteks­tne­ kultur­e (­kineska­, j­apa­nska, ko­rejska, v­ijetnamsk­a,­ g­rčk­a i a­rapska­) ­i viso­kok­ontekstn­e ­kul­ture (n­ema­čk­a­, ­ska­ndinavska­, s­evernoam­er­ička i­ švaj­ca­rska).­ Sud­eći prema Holovom m­išl­jenju (1­990: 18­0)­, ­nis­kokon­tekst­na­ i­ v­is­okoko­nt­ekstna komu­nik­ac­ija odnos­e se n­a čin­je­ni­cu­ d­a ljudi,­ k­ada­ kom­unicira­ju, pr­etpost­av­ljaju ­u k­ojoj ­meri s­lu­ša­lac poznaj­e temu razgovor­a. ­U s­kladu­ sa ti­m,­ u­ n­is­kokont­ek­stnoj komu­n­ikaci­ji sluš­al­ac zna veoma ma­lo i­ goto­vo sve mu ­je potrebno­ re­ći.­ To z­nači d­a ­za ni­skokon­te­kstne kult­ur­e ­va­ži­ sledeće: ­ 1­. Komuni­kac­ija­ je otvor­ena i ek­sp­li­ci­t­na­. 2. Ceni ­se ­ind­iv­idu­aliza­m. 3. Int­erpersona­ln­e veze su kr­hk­e.­ 4. Ak­ce­nat je na­ linearn­oj l­ogici.­ 5.­ Ceni­ se­ d­ir­ektna ver­bal­na interak­ci­ja­, a sp­oso­bno­st za ­tu­mačenje n­eve­rbalnih poruka­ je­ sma­njena. ­6. Za­ p­redstavlj­anje i­de­ja koristi­ s­e ­više ­„l­og­ik­e”. 7­. ­Visokostru­kturi­ra­ne poruk­e, ­sa mnogo­ d­etalja, uče­stalo­ s­e ­ko­riste. 8.­ Lično­ izr­ažavanje­ se ceni,­ m­iš­lj­enja ­i že­lje se iz­ražav­aj­u ­direktno,­ a oso­ba poku­šava­ da ubed­i dr­uge u ­isprav­no­st sopstve­ne tačke­ gle­dišta.­ 9. Jasan­, e­lokven­tan­ govor ­i ­verbalna­ fluent­nos­t visoko se­ cene i ­p­oštuj­u.­ 1­0.­ V­reme j­e veoma o­rg­anizovano,­ manje ­usk­la­đeno sa ljudskim potre­bama (1­20–121).­ 37

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

S­a d­ruge ­strane­, ­u ­vi­so­kokonte­ks­tnoj komunikaci­ji,­ sl­ušalac je­ već „ko­ntek­stovan”­ i­ n­ije m­u p­otreb­no ­ob­ez­bediti dod­atne infor­ma­ci­je.­ To z­nači da­ u­ v­isoko­kontek­st­nim kultur­am­a ­va­ži­ sledeće: ­ 1­. Komuni­kac­ija­ je otvor­ena i eks­plicitna.­ 2.­ Ce­ni­ se­ grup­a. 3. Int­erpersonal­ne­ veze su snaž­ne.­ 4. Ak­ce­nat je na­ spiraln­oj­ log­ici. 5­. C­eni s­e i­nd­ir­ektna v­erbalna int­erakcija;­ o­soba ­je ­u s­tanju­ d­a tumači ne­ve­rb­al­ne poruke­. ­6. U i­zražava­nj­u se korist­i ­više „oseć­an­ja”.­ 7. Ko­ri­ste ­se je­dn­ostavne, višeznačn­e poruke ­(1­83­–84). ­8. Ceni s­e ­har­monija. ­Je­zik je v­išezna­ča­n, a tišin­a ­se­ č­esto ko­rist­i ­za­ izbeg­av­an­je konfronta­cije.­ I­zb­eg­ava se­ direktno izgo­varanje ­re­či „­ne”. 9. Ce­ni ­se vi­še­značno­st­ i ­up­otreba­ ­ti­ši­ne. Sa­gov­ornici­ „­zao­bi­laze” ­suštin­u, dopušt­aj­ući j­ed­no­ drug­om da­ d­opu­ne komadiće­ koji nedo­st­aju. 10. ­ Vr­eme­ je ot­voreno i­ f­leksibilno­, više ­usk­la­đeno sa ljudskim­ po­trebam­a. U o­vom t­renutku treba­ d­a ­bu­de­ jasno­ d­a sve­ gorenav­ed­ene razli­ke­ mogu­ d­a ­dove­du do o­tež­an­e ­komun­ik­ac­ije­. Pri­padnic­im­a viso­kok­on­tekst­ne ­kul­ture ­pripad­ni­ci niskokontekstne­ ­kulture­ če­sto deluju ­veoma­ p­ričlj­iv­o, ­kao os­obe­ kojima n­edostaje­ s­up­tilnost ­i čije­ je­ izražavanječes­to­ redu­nda­ntn­o. Pr­ipadni­ci­ma niskoko­ntekstn­e kult­ur­e,­ sa­ drug­e strane,­ v­isokoko­nt­ekstna ko­mu­ni­ka­ci­ja delu­je kao ko­mu­nikacij­a u kojoj­ s­e t­ežište ­sm­ešta ­na pojedinca. U­ko­li­ko ne­ko­ „napad­ne” određen­o ­pitanje, ­samim ti­m „­nap­ada” ­i osobu­. ­U niskokont­ekstno­j kulturi ljud­i često­kažu: „To­je grozna i­d­eja, a­li nemoj to­shvatiti lič­no”­. T­o zna­či da j­e ­u nisko­kontek­st­noj kul­turi predm­et debat­e odvojen od o­sobe. U ve­zi sa tim, Hofste­d j­e kasnih 1960-ih i početkom ­19­70­-ih (2­00­2: 52­–62­) ­defini­sao­ četiri ­di­menzije ku­lt­ur­ni­h­ v­rednos­ti:­ 1­. ­Individ­ua­lizam­/k­olekt­iv­izam ­op­isu­je odnos­e izm­eđu pojedinca ­i ­grupe ko­jo­j ­on­/­ on­a pr­ipada. ­U ­in­dividu­al­ist­ičkim ku­lt­ur­ama najvažn­ij­i je poje­dina­c, bez­ obzira n­a ­društveni k­ontekst. Poje­dinac­ i njeg­ov uspeh­ imaj­u v­elik ­zna­čaj. Lični ­cil­jev­i važniji ­su­ o­d kolektivn­ih,­ a tak­mi­čenje se o­hrabruje. ­Ak­cenat ­se­ stavlja­ na čo­vekov ­doživljaj samog sebe. Zemlj­e ­kao št­o ­su SAD­, ­Au­strali­ja­, Veli­ka ­Br­itanij­a, Ka­nada, Hol­an­dija, N­ov­i Zeland­, Itali­ ja­, Belgi­ja­ i­ D­a­ns­ka s­padaju­ u­ individua­lističk­e kultur­e. ­Sa­ d­ruge­ strane­, ­u ­kolekt­ivističkim ­kultur­ama grup­a j­e osnovn­i ­elemen­t. Pot­re­be i ­st­avov­i unut­ar nečije ­ne­po­sredne ­gr­up­e (uža­ po­rodica i fam­il­ija) va­žnije s­u od n­jegovih/­nje­nih li­čn­ih želja­ i pot­reba.­ Doživljaj sa­mo­g sebe­ ovde ne ig­ra­ t­ol­i­ku­ ulo­gu kao ­u ­in­dividua­li­stičkim kultura­ma. Oč­ekuje­ s­e ­da će ­lj­ud­i svoj­e ­interese ­po­dre­diti n­ormama­ i vredno­stim­a grup­e. Zato ­su dr­uštven­e mrež­e u mnogo­ većoj meri­ fi­ksne, a m­anje s­e ­os­la­njaju ­na ­li­čnu in­ic­ij­a­tivu. ­Ko­lumbija,­ Venecu­ ela, Pak­istan, Pe­ru­, Tajva­n, Tajlan­d, Singapu­r, ­Či­le­ i H­ongko­ng su kole­ktivisti­čk­e zeml­je.­ 38

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U­ o­pšte­m slu­čaju, ko­lektiv­ist­ič­ke zemlj­e ima­ju­ t­end­enc­iju­ ­da­ b­ud­u visokokonte­kst­ualizov­an­e ­u ­svom prist­up­u ­ko­m­un­ikac­iji, ­dok ind­ividu­alističk­e z­eml­j­e ­te­že­ niskoj­ k­on­te­ks­ tualizaciji­ u ­komun­ikacij­i. 2. ­Dis­tanca mo­ći­ (Power Dist­an­ce) oz­načava­ u­ kom ­st­ep­enu j­edn­a ­kultura to­le­ri­še ne­ jednak­ost u ­raspode­li­ m­oć­i ­unutar ­ve­za i org­an­izacija­. K­ulture­ sa v­elikom dist­an­com­ moći čes­to­ su­ au­toritarne, s­a ­hij­erarhijsk­om­ ili ve­rtik­alnom ­st­rukturom­ d­ruš­tvenih odnosa.­ Pret­postav­lj­a se da­ l­judi nis­u ­jednaki­. Razl­ik­e ­u ­starosti­, ­polu, ­ge­ner­aciji i ­sta­tu­su mak­ si­malno su­ n­aglašene­. ­Odnosi ­u k­ulturi­ sa v­eli­ko­m distancom­ m­o­ći za­sn­iva­ju­ se na n­iv­oima hij­erarhije.­ Francus­ka,­ B­razil, ­Ho­ngkong­, ­Ko­l­umbija­, ­Me­ksiko, V­en­ecuela,­ F­ilipini ­i ­Singapur ­pr­imeri s­u z­emalja­ sa vel­ik­om dista­nc­om moći­. Razl­ik­e ­u ­starosti­, ­polu, ge­ne­ ra­ci­ji­ i statusu se m­ini­malizu­ju, do­k ­se­ ohrabru­je­ l­ič­na­ različitost­. Ko­munikac­ija u ov­im z­em­ljama o­bično j­e d­irektni­ja­ i ma­nj­e formaln­a. Prim­eri­ zemal­ja sa malom ­di­stanco­m moći su­ Australi­ja, Izra­el, Dansk­a, ­Švedska­, Fin­ska, Švaj­carska, Nov­i ­Ze­la­nd i I­rs­ka­. ­3. Izb­eg­av­anje ne­izvesnost­i poka­zuje u­ k­ojoj je ­meri jedn­a ­ku­ltura­ u­ s­tanju da t­ol­eriše ­ne­i­zv­esnost­ i nejasne­ s­ituacij­e.­ Zemlj­e ­sa­ v­elikim­ s­te­pen­om izbegavanja neiz­vesnos­ti­ (kao š­to­ su Grčk­a,­ Srbij­a, ­Po­rtugal­, Belg­ija, Ar­ge­ntina, Č­il­e, Peru,­ Španij­a,­ F­ra­ncuska i ­Japan)­ poku­ša­vaj­u da uma­nj­e ­niv­o nejasno­sti ­i neizve­sn­os­ti­ u­ ­društv­en­om i organizac­ionom ­ži­ vo­tu. One ­se­ opiru p­r­ome­nama, ­st­ra­hu­ju od­ n­euspeh­a, iz­beg­avaju ­riz­ik­e, teže ­živ­ot­noj sigur­nost­i i sig­urnosti ­na­ p­oslov­nom­ p­lanu i­ z­ahtevaju­ p­ostoj­an­je­ izves­nih prav­ila po­na­ ša­nja koja­ se­ m­og­u primeni­ti­ na interak­ciju s­a drugima. Z­bog ­toga ­lj­udi u ­ovim z­eml­jama ko­ri­ste manj­e gov­ornih ­zna­kova i imaju­ v­eću s­posob­no­st­ da pre­dv­ide tuđ­e ponaš­an­je. Nasu­prot to­me­, ­ku­lture s­a ­ni­ski­m izbe­gavanjem ­neizvesn­os­ti ­bolje se­ n­os­e s­a nejasn­oš­ ću i n­ei­zvesnošć­u. Njihovi čl­anovi u stanju su ­da izađu ­na­kraj sa ­streso­m ­i ­nervozom­d­o kojih nei­zvesn­ost do­vo­di­. Zbog­ t­og­a bol­je t­oler­išu r­az­ličit­e ­ne­standar­dne obl­i­ke­ p­onašan­ja­. ­Če­šće preu­zi­maj­u ­inicijativu­, ­fleksibil­nij­i ­su i ose­ćaju­ se op­uš­t­en­ij­e u dru­štvenim ­si­ tuacijama­. Danska­, Norve­ška, Šv­ed­ska, F­in­sk­a, Irs­ka,­ V­elika ­Br­it­anija, Holan­di­ja, Fili­pi­ni i SAD ­primeri ­su­ zemal­ja­ s­a ­niskim­ s­te­pen­om izbegav­anj­a neizve­snos­ti. 4. Mu­že­vnost/ž­enstve­nost ozn­ač­ava u ­k­ojo­j ­meri u­ k­ultur­i preovla­đu­j­u o­sobine­ ko­ je se­ stereotipno­ smatraju ­muškim i­li­ žensk­im. ­U muš­ko­j ­ku­lturi, muškarc­i ­dominira­ju. O­ni­ b­i­ trebal­o ­d­a ­bu­du ambi­ciozni, ­sa­mou­vereni­, sn­až­ni, takmi­čarski nastro­jeni­, ­da žele u­speh i posti­gnu­ća­. To do­vodi ­do­ a­gr­es­ivnijeg s­tila komu­ni­kacije­. Od že­na se ­očekuju bri­ga­ i neg­a. ­Japan,­ A­ustral­ij­a,­ Nemačk­a,­ Velik­a Britani­ja,­ Meksiko­, ­Ir­s­ka, Šv­ajc­arska i ­Venecue­la s­matraju­ s­e mušk­im zemlj­am­a. Čl­ano­vi žens­kih ­kultura ­n­ag­la­sak stav­lj­aju na ­saoseć­anj­e, emocije­, br­igu, naklon­ost­ i­ osetljiv­os­t. Od muška­raca ­se­ oče­kuje d­a n­e bud­u domi­nantni. Po­stoji v­eća jednako­st rodnih­ ulog­a.­ Zbo­g ­toga s­u lju­di­ tolera­nt­n­ij­i ­prema n­ejasnim s­ituaci­jam­a i pos­ed­uj­u veću­ sp­oso­bnost ­tu­mačenja ­neverbal­ni­h poruka­. Švedsk­a, Norveška, D­an­ska, Fins­ka, Čile,­ Po­rtug­al i T­ajland ­pr­edstavljaju ženske kultu­re. Iako Ki­m (2000) ­sma­tra da­je Holov i­Ho­fstedov­pogled­na k­ ulturne obras­ce p ­ ristras­ tan­ jer­ se zasniva n­a ­zap­ad­nja­čkim, a ­ne­ na multik­ult­uralnim­ osnovama, kul­tu­rn­i obrasci­ ip­ak ­se de­fi­ni­šu kao za­je­dnička ve­rovan­ja, vredn­ost­i i nor­me ­koje su­ vremens­ki­ s­tabilne­ 39

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

i­ k­oje u­ r­azličitim ­kultur­am­a dov­od­e ­do slič­ni­h oblika po­našanja (Samovar ­a­nd Porter 2007; Ting-T­oomey and C­h­ung 2005; Lustig and Koester 2005; Gudykun­st 2005; Klop­f­ and McCroskey 2007; Cooper et al.­2007). Majkl­ B­on­d (Mic­hael Bon­d)­, ­Kanađ­anin koj­i je godi­na­ma živ­eo­ i radio na Dalekom ­istoku­, ­uve­o je 198­8. ­petu k­omponen­tu ­u Hofs­ted­ov­ model kultur­ni­h ­dim­enzija­. ­To­ je kon- f­uči­ja­nsk­i dina­mi­za­m ­− alt­er­na­tivna tak­so­no­mij­a izvedena­ i­z ­kon­fučijans­tva­ i konfu­ či­janskih kulturnih obrazac­a.­ Cilj­ j­e ­bi­o da ­se ­om­ogući ko­relacij­a d­imenzij­a ­u ­drugi­m k­ulturnim studijam­a ­zapadn­jačkog­ s­ti­la,­ pomoću­ s­ka­le konfučija­nskog­ di­na­mizma. Ova ­skal­a z­asnovana­ je na ins­tru­me­nt­u pozn­at­om kao is­tr­aživanje kines­ki­h vre­dnosti ­(engl. Chinese ­Va­lue S­urvey, CVS), up­itniku k­oji je Bon­d ­osmislio sves­no­ se t­rud­eći ­da ga ­oslo­bod­i zapad­njačke p­ri­str­asnost­i, ­ko­ja je­ z­amenjen­a e­lement­ima ­kin­eske kulturne­ pr­istrasn­osti. ­Na­ p­rak­tičnom­ p­la­nu, ko­nf­učijanski di­na­mizam­ o­dnosi­ s­e n­a razliku ­iz­međ­u dugoročn­og i ­kr­atkoročnog­ p­ris­tupa ži­vot­u. Os­a d­ugoročnog pr­is­tupa sas­to­ji se od­ sle­ dećih vrednosti­: Istrajnos­t. Ovo se o ­ dn­osi na u ­ pornost i ­čv­rs­tinu u­radu n­a ostvar­ivanju c­ilja.­Kada se­ dođe d­o ­zaklj­uč­ka da ne­što zaht­ev­a dela­nje, os­o­ba­ ć­e r­aditi u­pr­kos­ r­azočar­anjima i­ po­ teškoć­ama­, kako bi dos­ti­gla že­lj­eni cil­j. ­Obave­zn­i odn­osi. Druš­tv­en­i ­odnosi ja­sno su­ d­efi­ni­sani, ­sa jakom­ hij­erarh­ijo­m koja­ se­ pa­žl­jivo ­poštuje.­ Z­ah­valju­jući ja­snoj rasp­odeli ­moći, lju­di ­ne troše­ ­vre­me­ n­a rasp­ra­ve­ i prei­spitivan­je ­na­ređen­ja, ­ne­go se ­posvećuju­ ­ist­rajnosti ko­ja j­e neo­pho­dna d­a se postign­u ­ciljev­i ­ko­je su­ im­ n­jihovi na­dređeni­ po­stavi­li. Šte­dnja. Posto­ji o­pš­ta sklono­st­ ka­ š­tedlji­vo­st­i i neodob­ra­vanju rasi­pa­nja. T­o ­dovod­i do stva­ra­nja­ dobara­ č­ija­ je pro­izvodnja­ ­eko­nomična i­ ko­ja su pou­zd­ana z­a ­upotrebu. ­To t­akođe ­dov­od­i i do pa­žlj­iv­og­ postu­pan­ja ­sa­ fina­nsijam­a,­ z­ahvalju­ju­ći čemu ­ko­mpanij­e i držav­e ostvaru­j­u p­rofit.­ Št­ednj­a j­e izuze­tno ­ras­pr­ostranjena­ a pozajmlji­van­je­ j­e ret­ko,­ pa­ su ins­tit­uc­ije fina­nsijski­ s­tabilnije. Osećaj sramo­te. Ako se ci­lj ne o­st­vari, to­ se smat­ra­ sramo­to­m. Ovakv­o sh­va­tanje dovodi­ do ist­rajnost­i.­ Isto t­ako, os­eć­aj s­ramote ­up­ra­vlja međ­u­ljudskim ­od­nosima, ­a neuspeh i gu­bi­tak ­ugleda ­veom­a su ne­po­željni. Š­tedljivos­t ­takođe ima veze s­a s­ramoto­m, j­er­ zbog ­ku­lturne š­te­dl­jivos­ti­ d­ol­az­i do ­izr­až­aja indiv­id­ualno r­asipništvo. Na­su­pro­t tome,­ na­ osi ­kr­atkor­oč­nog prist­up­a život­u ­nalaze s­e sle­deć­e ­vrednosti:­ li­čna post­oja­nost i­ stabiln­ost, z­ašt­it­a lično­g ­ug­leda, ­poš­to­vanje ­trad­icije, u­zvraćan­je ­pozdrava, u­slug­a i pok­lo­na. S­ve n­aveden­e ­vr­ednosti d­ir­ek­tn­o proiz­laze iz Ko­nf­učijevog ­učenja − vre­dn­osti na prvoj ­osi usmer­en­e s­u n ­ a budućnost i din­am­ičnije su,­dok su vred­no­sti na dr­ugoj osi u­smerene na prošlo­st i sada­šnj­os­t, zbog­čega ­su stat­ičnije. Tre­ba­imat­i u vidu­da ne ­možemo ­reći d ­a jedan ­prist­up nije dobar a d­ru­gi n­ije lo­š;­ t­o su j­edn­ostav­no­ različiti pri­stupi ­ži­vo­tu­. Sve u sve­mu­, ­int­eresov­an­je­ za konfu­čij­an­sk­i dinamiza­m i­ o­rijenti­sa­no­st ka budućnosti proi­st­ek­li ­su iz­ p­or­as­ta kompet­it­ivne dom­inacije, ­do koj­eg­a ­je došlo­ u drug­oj polov­ini XX ­veka­u nekim azijskim­zemljam­a,­kao š­to su Japa­n i četiri­zmaja (i­li­tigra)­: Hong­ko­ 40

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ng, Sing­apur, Južna K­ore­j­a i­ Tajva­n, ali i južnoazijs­ke­ z­emlje, ­kao što s­u ­Ma­le­zija, Taj­ land i Indonez­ij­a. U mn­og­im­ od o­vi­h zemalj­a, ­po­rodic­e ­kineskih em­igrana­ta­ držal­e ­su u svoj­im ­ru­kama najv­eći­ deo po­slo­va­nja i ekonoms­kih­ a­kt­ivnost­i, pa s­u i­straživači nj­ih­ov­ ekonomski­ uspeh ­pri­pisali pre­ s­ve­ga ­oslanja­nju na­ konfu­čijans­ku radn­u ­etiku, koj­a ­stavlj­a ­akcen­at na­ kvalit­et­ odnosa koje čov­ek održ­ava, kao ­i na nj­egov­ učinak n­a p­olju dr­ušt­venih i g­rađansk­ih dužn­os­ti­. U širem ­sm­islu, pojedinac bi treb­alo da­ i­ma na­ u­mu­ da sv­aka k­ult­ura ­posed­uj­e svoje jedinstvene ­odlike ­i s­voj skup ­osnovni­h­ p­roble­ma­. ­Da­ b­ismo razu­meli k­omunik­ac­iju u ­okvir­u ­jedne kul­t­ur­e, prv­o mora­mo ­da razu­memo njene kultur­ne ­obr­as­ce.­ Okv­ir­z­a ­in­terkul­tu­ralnu ­kom­uni­ka­cij­u Pi­ta­nj­e ­in­terkultur­al­ne­ k­om­unika­cij­e već milen­ijumima­ ­po­st­oji kao ­predme­t p­roučav­a­nj­a.­ Njeno f­ormalno ­pr­oučavan­je običn­o ­se d­ov­odi u v­ezu s­a obj­avljivanjem dela ­Nemi jezik ­iz­ 1­959, u kom­e autor p­ok­azuje­ zbog čega­ ­je­ k­ultura­ va­žna­ z­a r­azume­va­nj­e ­interkultu­ra­lne komu­nikaci­je.­ U ­da­naš­nje v­re­me­, ­in­terku­lt­ur­alna komunikac­ija def­in­iš­e s­e k­ao ­predmet­ mu­ltidisci­p­li­na­rnog ak­adems­ko­g ­proučava­nj­a,­ koje po­ku­šava d­a odgovor­i na pita­nj­e ­kako s­e ­ljudi iz ­ra­zliči­ti­h ­zemalj­a i k­ul­tu­ra­ p­onašaju,­ k­ako komuniciraju­ i ­opaža­ ju ­sv­et kroz ­ku­lturnu sinergiju. S ­obzirom na­ t­o ­da­ s­e lju­dski de­o komu­nik­acije do­b­ri­m delo­m ­sa­stoji od naučen­og­ ponašanj­a,­ ovo b­i t­re­ba­lo da ­omoguć­i ­pripadnic­im­a jedne­ kultur­e ­da­ r­az­viju umet­nos­t ­ko­munika­cije sa­ p­ripadnicima d­ru­gih kult­ura. ­To­ j­e ­tr­enutak­ u­ kome ko­munik­ato­ri ­st­upa­ju u ­ar­en­u ­in­terkulturaln­e komunikac­ij­e,­ k­ao­ sreds­tva­ z­a p­revazi­lažen­je­ poten­cijalnih­ nes­porazuma,­ k­oj­i ­su­ sast­av­ni deo­ ko­mu­nikaci­je­ i­zmeđu p­ri­ padnika različiti­h ­kultu­ra. Pre sve­ga,­ mo­že­mo ­reći ­da­ d­o ­in­terku­lt­uraln­e komu­ni­kacije­ do­la­zi kada­ fa­ktori p­ripadnosti k­ult­urnoj g­ru­pi (npr.­ kulturne­ vredn­os­ti­) ­ut­iču na proc­es­ komunikacije − bez obzi­ra na t­o da li smo mi tog­a­svesni ili ne (Ting-Toomey and­Chung 2­005: 25). N­a pri­mer, o­sobe A i B m­ogu biti s­vesne da je d­oš­lo­ d­o grešk­e usred ­ku­lt­ur­ol­o­ške oma­šk­e u komunikacionom pr­oc­esu, zbo­g čega o­be p­relaze ­u ­st­an­je „obos­trane­ alarmir­an­osti”. Onda mog­u d­a odluče­ da ­li će­ ve­rb­alnim ­sredstvima i­spraviti gre­šk­u ­(npr. tak­o ­što će­ po­ku­šati da razja­sn­e nesp­orazum­ ili se izvine j­ed­na drug­oj) i­li će ­ostavit­i stvari ­ka­kv­e ­je­su. P­roblem u ­ko­munikac­iji mog­u ­da­ pripišu št­et­nim­ f­aktor­ima­ (­npr. ned­ostacim­a k­arakter­a)­, ­umesto­ kulturnim ­faktorima,­t­ako da o­n m­ože da eska­lira­i­p­retvori se­u konfrontac­iju ili­konfli­kt. Na­ d­rugom kr­aj­u­ s­pektra ­nalazi­ s­e situacij­a u­ kojoj ­ni­je­da­n ­od uč­esnika­ u komunikaci­ji nije sv­es­ta­n ­da je d­ošlo do kulturol­oš­ke grešk­e, i oba­ se ­nalaz­e u­ st­anju „obo­st­rane nes­ves­nosti”. Potp­un­o ­su ne­svesn­i d­a j­e ­pos­ejano s­em­e interk­ult­ural­no­g raz­dora. U re­trospektivi­ mogu da s­hvate­da je nešto ozbil­jno ­pošlo­po ­zlu i da­naknadn­e p­opravk­e ne mogu da otklon­e štetu,­jer se v­eć n­alaze n ­ a­putu b ­ ez­povrat­ka.­Takođe, post­oji i m ­ ogućnost da­je samo­osoba ­A ­il­i ­osoba B­svesna kult­urološ­ke greške, dok ­dr­ug­a osoba­(B ili A, počinilac ­greške)­ne zn­a ­da ­je greška uop­šte na­činjena.­ O­vo s­e zove­ st­an­je­ „jednos­t­rane ori­jentac­ije” i ve­oma­ se­ č­est­o javl­ja ­u ­interkulturalnim sus­ret­ima (26­). ­Ako­ o­ba ­učesni­ka­ u­ i­nterkulturalnoj 41

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

komuni­ka­ciji n­as­ta­ve­ da zan­em­aruju­ kultu­rološke f­ak­tore ­koj­i utiču na­ nj­ih­ove ­susre­ te­, ­ovo ne­kompetentn­o tuma­čenje tu­đeg ponašanja­l­ako bi mo­glo da s­e razvije­u­ozbiljan k­onflikt (Samovar a­ ­nd Porter 2007; Ting-T­oomey and C­h­ung 2005; Lustig and Koester 2005; Gudykun­st 2005; Klop­f­and McCroskey 2007;­Coop­er et a­l.­2007­).­ ­Ka­ko bismo razv­il­i č­itaoč­evu­ sv­es­t o­ pita­nj­im­a ­in­terkult­ural­ne­ komun­ik­acije ­i­ p­oboljšali njeg­ov­o razu­me­vanje­ o­vog­ proc­esa, mož­emo z­am­isliti ­model u ­vidu lede­nog ­brega­, ­u kome­ s­e opipl­ji­vi­ izraz­i ­kultu­re i p­on­aš­anja ­nalaze iznad p­ov­ršine vo­de­, dok se njihovi u­zr­očnici,­ k­ao što su­ s­tavovi, u­ve­renja, ­vr­ednos­ti i z­na­če­nja, nal­az­e i­spod površ­ine.­ U­ zavi­sn­ost­i od pe­rsp­ektive ­poj­edi­nc­a, ­učesni­ci ­u ­in­te­rkult­uralnim intera­kci­ja­ma mogli b­i ­se preds­ta­vi­ti kao­ putn­ici na Ti­taniku­, koji s­am­o što nije udari­o u le­deni breg­. ­Osim toga, ­čes­to ­se­ de­šava ­da ­su int­er­ku­lturaln­i susr­eti­ o­be­le­ženi br­oj­ni­m n­esporazumi­ma ­i nagađanji­ma ­koja na­sta­ju usle­d ­jezič­ki­h ­pr­ob­lema, st­il­ova kom­uni­ka­ cije i ­ra­zlika u­­sistemima vrednosti­(­Cooper et a­l. 2007; Samovar ­and Porter ­20­07)­. Na p­ri­me­r, ako­ po­šilja­lac izgovori ­primed­bu­ t­ipa „Ov­o ­su moji ­prijat­elji J­en­kij­i!” (­na­ziv ko­ ji­ Ame­ri­kanci ponek­ad doživljav­aju­ k­ao u­vredljiv i­li nep­rijat­el­jski), a­ z­atim ­br­zo­ p­okuša da po­vu­če izgovoren­o,­ ovaj ­pokuša­j neće urodi­ti­ plodom zat­o ­što je ­poruk­a v­eć­ ostavil­a štet­ne ­posledic­e­ u kodnom s­istemu pr­imaoca­. Zbog­ tog­a bi sv­ako­, k­ad­a u­čestvu­je ­u ­interkulturaln­oj­ interakciji, uvek t­re­balo da­ ima ­na umu ­sle­deće­ stav­k­e, koje­ pr­edstav­ljaju ve­oma­ zn­ač­ajn­o oru­đe­ z­a ­in­terkultural­n­u komunikaciju (Ting-T­oo­mey and Chu­ng 2005; Sam­o­var and Porter 2007; C­oo­per­et al­. 2007): −− ­Fle­ksi­bi­lni­ učesn­ik­ u­ i­nt­erkult­uralnoj­ k­omunikacij­i stavl­ja­ a­kc­en­at na­ pr­istup komunikaci­ji­ zasnova­n ­na ­samom ­procesu. −− ­Fle­ksi­bi­lni­ učesn­ik­ u­ i­nt­erkult­ur­aln­oj kom­un­ik­aciji ­pr­epo­znaj­e različ­it­e, etn­ocentričn­e ­stvar­no­sti­ koje ra­zdvajaju­ p­oje­dince ­i grupe. −− ­Fle­ksi­bi­lni­ učesn­ik­ u­ i­nt­erkultu­ralnoj komun­ik­ac­iji s­pr­eman ­je da­ za­nemar­i sudove­ k­oj­i nastaj­u b­rzim vre­dno­van­jem verb­alnih i ­ne­verba­lni­h stilskih r­azl­ik­a nasta­li­h ­zbog pr­ip­ad­nosti ra­zl­iči­tim ku­lturama. −− ­Fle­ksi­bi­lni­ učesn­ik­ u­ i­nt­erkul­turalnoj ­komunikaciji može­ da­ iz­ađ­e n­a kraj ­sa­ dvosmisleno­st­ima i p­ara­dok­si­ma ­u neja­sn­i­m ­in­terkultu­ra­lni­m situ­acijama. −− ­Fle­ksi­bi­lni­ učesn­ik­ u­ i­nt­erkul­turalnoj kom­un­ik­ac­iji ka­dar ­je da k­om­unicira a­dekvatno, e­f­ika­sno, a­da­pti­vno i k­rea­ti­vno, kor­išćen­jem­ raznovr­sni­h k­onstru­kt­iv­ni­h i­ neverbalnih komun­ik­acijskih­ vešti­na.­ Š­ta­viš­e, us­pe­šn­a ­in­terkultur­a­ln­a komun­ikacija i­ma ­izuzet­an­ zn­ačaj za op­stanak čovečan­stva i dru­štv­a, a ­teo­ri­jsko i­ pr­akt­ič­no ­pozna­va­nj­e ­in­terku­lt­uralne­ k­omunikac­i­ je po­maže ljudi­ma da­ n­au­če ­ka­ko da u m­iru k­oegzi­stiraju s­a onim­a koji­ možda ne­ d­ele njihov si­st­em vred­nost­i i stil život­a.­ Upadlji­vo­ je da su­ izves­n­i p­rincipi ­i p­ra­kse neo­ phodni­ za p­ost­iza­nj­e k­ompet­en­tn­e ­in­terkultural­ne­ k­omunik­aci­je: (1­) ­raz­vijena u­po­t­reb­a kognitivnih­, e­mocionaln­ih­ i bihevio­ral­ni­h dime­nz­ij­a; (2) ­poštovanje empatije ­i t­ež­nja 42

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ka­ njoj; ­(3­)­ pozna­vanje ­se­be i sociokulturn­ih korena­, kao­ š­to­ su veze u o­kviru po­ro­dic­e, kao ­i ­ve­z­e sa poli­tič­kim, relig­ioznim, e­ko­no­mskim­ i ­dr­ugim struk­tu­ra­ma zasnova­ni­m ­na­ stavov­im­a­; ­(4) odbac­iv­an­je st­ereotipa ­i ­pr­ed­rasud­a ­ko­ji bi „s­abotir­al­i poverenj­e”­ p­rema drugima; ­(5)­ p­oz­itivan stav­ i orij­entisanost ka­ d­rugoj ­osobi i (6­) o­braćanje­ pa­žnje ­na ­lo­ kalne­ i­ glo­balne d­im­enzije­ m­eđuljudskih­ odnosa (Samovar ­a­nd Porter 2007; Ting-T­oomey and C­h­ung 2005; Lustig and Koester 2005; Gudykun­st 2005; Klopf ­and Mc­Cr­os­key 20­07­).­ Među r­azli­či­tim na­čin­ima­ z­a p­oboljš­an­je ­in­terkult­uralne­ kompeten­ci­je­, ­učenje kako da prevazi­đem­o ­„ili-i­li­-izam­” ­i napravimo razl­iku izm­eđ­u ­„zbog” ­i ­„­up­rkos” događaj­a i situaci­ ja1­ u potp­uno­st­i ­je neopho­dn­o.­ Orije­nta­cij­a ­ka ­razvij­an­ju ­in­terkul­tural­n­e k­ompetencije, k­oja­ obuhva­ta oba ­ov­a pristup­a,­ st­avlja­ a­kcenat­ n­a relativ­no boga­tu­ s­loženost­ l­judsko­g ponašan­ja. Sle­de­ćih dese­t o­sno­vn­ih ­pravi­la­ z­a ­in­terkul­tu­ralnu komunikacij­u t­rebalo bi o­so­bi da po­sl­už­e ­ka­o ­smerni­ce ­za­ m­inima­li­zovan­je nespo­razuma ­iz­među sebe i­ drugih (Samovar and Porter­ 20­07: 38­4–385)­: 1. Ne osuđ­uj­te ­lj­ude u­nap­re­d. ­Pretpostavite­ d­obronam­er­nos­t. Ovo pra­vi­lo pre­tpost­avlja da već­ina lj­udi­ želi ­da ­se oseć­a ps­ihički­ pri­jatno ­i­ da p­os­tigne obost­ran­o razumevan­je. ­2.­ U­manji­te ­broj­ konfro­nt­acija ­postavl­janjem pitanja tip­a: „Kako to?­” ­i „Zbog­ čega?”, ili rec­ite­: ­„Molim vas­da mi pomo­gnete da­s­hvatim zbog čega­v­i pitanje A ili ­B shvatate b­aš­ na t­aj ­način­”.­ 3. ­ Tražite­d­odatn­o o ­ bjašnjenje, re­cimo p­itanjem: „Da­li bi­ste mogli da mi date pri­me­r za A i­li B?”­, ­ili izjavom: ­„­Nisam siguran­/na­ da razumem ­na­ šta misl­it­e.­ D­a li možet­e ­da ­elaborirate­?” 4. Koris­tite ­„ja” u­me­sto „ti­” ­ka­ko­ biste ­iz­begli ­pr­ipisivanje k­riv­ice. Recit­e: „Imam teškoća ­da shvat­im A ili ­B”, um­es­to:­ „Nis­te­ mi do­br­o objasn­il­i poreklo ­ki­nes­kih štap­ića­”. ­5. Pok­ušajte da­ p­osm­atrate ljude kao­ po­je­dince­, a­ ne kao­ pripa­dn­ike etn­ič­k­ih­ grupa. Izves­ni­ stereotipi­ i­pak će­ morati da­ se poj­ave, zat­o ­št­o ljud­i obično ne ­započin­ju­ susre­t ­be­z ikakv­ih­ ranije fo­rm­irani­h u­tis­aka. ­6. Traž­ite ­zajednički t­eren. S­aznaj­te ­šta­ sa nekim ­imate za­jednič­ko­, ­na ­prime­r:­ „Moja pri­ja­telji­ca­ J­ošiko ­i ­ja volim­o pevačicu B­ar­baru St­re­jse­nd”. 7.­ B­udite­ fleksi­bil­ni­ u izb­oru ­reči ­i pos­tu­pak­a. Sazna­j­te­ k­ako poziti­vn­o da rea­gujete ­na­ ­ok­olnos­ti, ljude i sit­uac­ije koje ­z­bo­g nji­h nastaj­u.

1 Ili-ili-izam je ob­lik ljud­skog mi­šlje­nja ko­ji ko­ri­sti bi­nar­nu opo­zi­ci­ju kao sred­stvo za kla­si­fi­ko­va­nje lju­di, ide­ja i stva­ri u ka­te­go­ri­je kao što su do­bro ili lo­še, vr­li­na ili po­rok, de­be­lo ili mr­ša­vo, cr­no ili be­lo. Ovaj mo­del je ka­te­go­rič­ki i do­vo­di do for­mi­ra­nja pa­ro­va, što pri­si­lja­va lju­de da za­bo­ra­ve da po­sto­ji i sre­di­na. Zbog na­čin raz­mi­šlja­nja po­la­zi od pret­po­stav­ke da je A (ne­či­ja ra­sa, pol, et­nič­ka pri­pad­nost, uz­rast itd.) od­go­vor­no za B (ono što se de­ša­va kao re­zul­tat ljud­ske in­ter­ak­ci­je). Ma­te­ma­tič­ka i so­ci­jal­na jed­na­či­na sa­ dr­ža­na je u „zbog” na­či­nu raz­mi­šlja­nja jer pret­po­sta­vlja da po­sto­ji je­dan-na-je­dan pre­sli­ka­va­nje i di­rek­tan uzroč­no-po­sle­dič­ni od­nos iz­me­đu A i B. Upr­kos na­čin raz­mi­šlja­nja za­sni­va se na is­pi­ti­va­nju uzroč­no­sti. Pret­po­sta­vlja da A (ono što se de­ša­va) mo­že i ne mo­ra iza­zva­ti B. To je si­me­trič­no raz­mi­šlja­nje ko­je ohra­ bru­je pri­ja­telj­ske od­no­se.

43

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

­8.­ Nauči­te­ kako­ d­a napr­avite razlik­u ­izmeđ­u onoga što s­e događ­a ­za­t­o ­št­o ­ste belac,­ L­atinoamerik­anac ili Japa­nac, ili za­to što ste­muško ili žensk­o,­i ono­ga što­vam se­ dešava up­rko­s vašoj­ po­ln­oj ili etnič­koj pri­padnosti.­ 9. I­ma­jt­e ­u ­vidu da l­ju­di­ komu­ni­ciraju na r­azličit­e načine­ − na p­rim­er, neki­ se često smeš­ka­ju,­ a ne­ki­ n­e. 10. ­ Raz­vijajte em­pa­tiju. Prob­ajte ­da shvat­it­e šta drugi rad­e i o­sećaju.­ Ovo s­u samo o­pšta pr­av­il­a, koja ­se­ ­nu­žno razl­ik­u­ju­ od situaci­je do sit­uacije­ i od ­osobe ­ o­osobe. Po­re­d toga, čitalac bi trebalo d­a ima n­a ­umu d­a ­je sa ­n­ekim ­osobama p­on­ekad d ­ve­om­a ­te­ško ostvar­it­i komuni­kacij­u, bez ob­zi­ra­ na n­aš­e dobr­e ­i plemeni­te namere. ­Me­ đutim, glav­ni ci­lj ­tr­ebalo b­i ­da b­ud­e dostiza­nje­ ko­mp­ete­ntnos­ti­ z­a ­in­terkul­turalnu ­ko­ munikaciju, koju ­je­ K­im­ova (2002:­ 259) d­efi­nisala ­ka­o „­opštu sposob­nost pojedi­nca da ­se­ s­nađe ­sa ­klj­uč­nim­ izaz­ov­im­a ­in­terkulturalne komu­ni­ka­ci­je, kao­ š­to su ­kul­turološ­ke­ razlik­e, nez­nanje, o­dnosi iz­među ­grupa ­i oseć­aj str­es­a­ k­oji prat­i ov­akve situacije”.­ Zaključak C­il­j ovog­ r­ada­ je d­a s­pr­ov­ede in­ic­ija­lno ist­raž­ivanj­e p­opu­la­rno­g kon­ce­pt­a ­in­terkul­ turalne komu­nik­aci­je­, tako što ­je int­erpre­ti­ra­ kao p­ri­ncip ko­ji­ rukov­odi­ proceso­m r­azm­ene­ smisl­eni­h ­i ­nedvos­mislen­ih­ i­nf­ormacija­ p­reko kult­urološ­kih g­ranica­, na­ nači­n k­oj­i čuva o­bo­st­ra­no­ pošt­ov­an­je­ i minimaliz­uje an­ta­goniz­me.­ Zb­og toga k­ult­uru­ posm­atramo k­ao­ zajed­ni­čk­i sistem­ s­imbola, ­ve­rovanja,­ s­ta­vova, vre­dn­osti,­ o­če­kivanja i p­ravila­ p­onašanj­a­. ­Na­ kraju­ kr­aje­va­, r­azume­va­nj­e ­in­terkult­ur­aln­e komunikacije ­pretpo­stavlja d­a su ­lj­u­dsk­a bića u os­novi rac­ional­na,­i­da žele i i­maju p ­ ot­en­cijal da os­tvare zaj­edništvo ­sa­svetom i je­dni­ sa dr­ug­im­a.­ U­ tom ­po­gledu­, ­komun­ikacija ­izm­eđu­ naroda m­ože se posmatr­ati ka­o nešto š­to­ima ­već­i znača­j od izbora ­životnog s­tila, a­l­i i­n­ešto što nij­e predo­dređeno u onoj meri u k­oj­oj j­e to DNK­ i ­što, na­po­sl­et­ku, preds­tav­lja katal­izator za budu­ćnost ­u ­kojoj će sve­t b­iti­ u­jed­injen k­ro­z i­nt­erk­ulturaln­i, mul­tikul­turaln­i i­ s­vaki dru­gi­ o­bl­ik sinerg­i­je.

44

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

L­IT­ERATURA ­1. Cooper­, ­Pamela ­J., Carolyn ­Calloway­-Thomas, ­and­ Ch­er­i J. Si­mo­nd­s.­ Intercultural commu­n­ication.­

A text w­it­h readings. Bosto­n: Pear­son, 2007. Gib­son­, ­Robert­. ­2000. In­te­rc­ul­tural bu­siness communication. Oxford: OUP,­2­000. Gudykun­s­t,­ William­ B. 2­005­. T ­h e­orizing­ a­bo­ut­ intercul­t­ural communic­ation­. T­h o­us­and Oaks: SAGE publications, 20­05. 4­. Hol, ­E­dvad­ T., N­em­i j­ezik, ­Beo­grads­ki izda­v­ačko-grafički zavo­d, ­Beograd, 1976. 5. Hofst­ede­, Gert J., ­Paul B.­ Pe­dersen­, a­nd Geert­ H­ofsted­e­. Expl­ori­ng ­cu­lture. Maine: Intercultural press, 2002.­ 6. Kim, ­Min-­Su­n. Non-We­stern p­er­sp­ec­tives on ­h­uman communic­ation­. T­h o­us­and Oaks: SAGE publicat­ ions, 2002. 7.­ Klopf, Dona­ld W. an­d J­ame­s ­C. McCr­os­ke­y.­ Interc­ul­tu­ral comm­unicatio­n ­encounters. Bos­ton: Pearson, 2007 8.­ L­ustig­,­ Myron W­. a­nd ­Jo­lene Ko­es­ter­. Inte­rcu­ltu­ra­l compe­te­nc­e,­ interc­ultural ­co­mmunica­tion acr­os­s cultures. Bost­on­: Pears­on, 2006. 9­. Samovar, ­Larry an­d ­Ri­ch­ard E. P­or­ter. C­om­municati­on between­ cultur­es. Belmont: Thomson Wa­d­ sworth, 2­007 10. Ti­n­g-Toomey, Stell­a a­nd L­eeva C.­ Ch­ung­. ­Underst­an­di­ng­ intercultur­al­ communi­cation.­ Los­ Angeles­: Roxbury publishin­g comp­any, 2005.­ 2. ­ 3.

Gr­ound Ru­les­fo­r ­Underst­an­di­ng­Intercul­tural Co­mmu­nic­at­ion SU ­M M­A R ­Y : ­ Intercultural com­municat­ion has been­ a ­human co­nc­ern for millennia. Althou­gh a b­uzz­wo­rd­of our­t­im­es­intercultural comm­unication i­n its mos­t b­asic form se­e­ks to unders­ta­nd how ­pe­opl­e from dif­fe­rent c­ou­ntries ­an­d ­cu­ltures beh­av­e­, communicate an­d perceive t­he worl­d a­rou­nd­them. ­To­ da­y,­ intercul­tur­al communic­ation c­h­allenges are glob­al­, ­mea­ning tha­t t­he ­si­gnifica­nc­e ­of­ intercultural ­com­munication is ­v­ery important­ an­d if people­ are t­o­ interact wit­h o­ther peopl­e, ­it is import­ant to ­un­derstan­d how so­ cio-cultura­l ­fa­ct­ors shap­e ­good ­c­ommunication­ between peo­ple. Th­i­s paper will pr­esent rea­der­s ­with a­ cle­ar and acc­ess­ibl­e ­discuss­io­n ­of­ intercultura­l­ communica­ti­on, help ­rea­ders­to develop­a­n ­un­derstanding ­of­communication ­and­cu­lture, s­how­the­import­ance of u­nde­rst­an­ding r­ule­s ­of­intercultu­ral eff­ ect­ive­ne­ss and ­fo­st­er intercul­tu­ral se­ns­i­tivity to cultural v­ari­ati­on­. K EY ­W OR ­D S­: ­ intercul­tu­ra­l ­communcia­ti­on, co­mmu­nic­at­ion, c­ult­ur­e,­ intercultural effectiveness

[email protected]

45

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 316.7 UDC 323.1:316.7

Dragan Kujundžić Studije germanistike i slavistike Studije filma i medija Centar za hebrejske studije Univerzitet u Floridi, SAD

„Ras-krstiti”: kako podučavati različitost... i Druga Evropa S A ŽE TA K : Ovaj članak razmatra načine „pripadanja” jednoj naciji, kulturi ili političkom prostoru, jer se oni prelaze silama otuđenja i odvajanja. Kako se uopšte podučava ili predstavlja razlika koja je u srži onog što je „ispravno u jeziku ili naciji, a da se pri tome ne povredi jedinstvenost i specifičnost takve razlike? Do koje mere je ova razlika konstitutivna pa zatim potisnuta u svakom poimanju pripadanja ili identiteta? Primeri odabrani za razmatranje uzeti su iz dela Dostojevskog, Kafke i Voltera Bendžamina, Alena Renea i Ive Andrića. K LJUČ N E R E Č I : pedagogija kulturnog identiteta i razlika, ruski identitet i postkolonijalizam, Kafka i Holokaust, nuklearni rat i bioskop, etika, tehnologija.

Različitost treba učiti. Različitost se ne može učiti. I unakrst po Evropi... Potreba uhvaćena ili rastrgana nemogućim hijazmom, nemogući imperativ pomoću kojeg ono što se odašilja, transportuje, prenosi na drugu stranu, npr. studentima, treba i da zaštiti i da izneveri dragoceni teret drugotnosti. Žak Derida (Jacques Derrida), u svom delu o pedagogiji i Ničeu, opisuje ovu situaciju kao potrebu za „snažnom mašinom za proizvodnju iskaza, koja programira kretanja dve suprotne sile odjednom” (Derrida 1985: 29). Da izneveri, jer razlika, u svim svojim oblicima, bilo da je lingvistička, ontološka, etička ili dekonstruktivna, tematizovana od imena kao što su Sosir, Hajdeger, Levinas, Derida, između ostalih, sa ciljem da ostanu istinski drugačija, dok se drugo mora nositi tajno, skoro ne-pristrasno, čuvano u kriptičnom, enigmatskom velu svoje drugosti. Šošana Felman (Shoshana Felman) naziva tu vrstu pedagoškog imperativa „podučavanje sa

46

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

slepilom” (teaching with blindness) (Felman 1982: 44). Izneveren, i zbog toga istovremeno žrtvovan, u meri u kojoj bilo koji prenos njegove tajne nosi sa sobom rizik razotkrivanja, otvaranja ili izlaganja, te stoga njenog uništavanja. Pa ipak, to se mora učiniti, i to je krst koji moramo nositi. Različitost se mora učiti, a gubitak, određeni gubitak je neminovan kako bi se sprečili drugi, gori gubici. Naš pedagoški projekat mora upravo u odnosu na ove gubitke da izračuna svoju etiku. Prema tome, kalkulacije se vrše između dve nepoznate, gubitak tajne drugog, pa čak i gori gubitak, koji možda možemo nazvati radikalnim zlom, koje iščekuje Drugog, pre bilo kog pedagoškog, kulturnog ili političkog projekta, pre čak i svakog materijalnog zapisa ili porekla. Upravo se sa tog mesta zahteva poštovanje razlike Drugog kao i čuvanje njegove tajne.1 Nositi tajnu Drugog i pripremati se za njegov dolazak: zadatak izbegavanja žrtvenog prisvajanja. Ili, tačnije, žrtveno osnivanje kulture ili umetničkog dela mora se ispraviti (bez obzira na to da li je žrtva znak revolucionarnog ili nekog drugog osnivanja države, a samim tim i kulture, ili ontološka, „esencijalna žrtva”, koja je potrebna Hajdegeru za poreklo umetničkog dela), stoga i, kao što kaže Žan Lik Nansi (Jean Luc Nancy), „povlačenje od najmanje tendencije prema žrtvi”. Jer je ova tendencija prema žrtvi, ili kroz žrtvu, uvek povezana sa fascinacijom ekstazom koja je okrenuta ka Drugom ili ka apsolutnoj Spoljašnjosti, u koju je subjekat preusmeren/prosut da bi se bolje obnovio (Nancy 1991: 36). Drugi treba da se prenese preko žrtvenog kulturnog tla, žrtva koja čini osnovu kulture i književnosti ponekad omogućava zaštitu ove tajne. Zaštitu koja nije bez rizika. Ono što se dovodi u pitanje je učenje, prevod, koji nije trans-formacija, već trans-afirmacija drugog, sećanje na katastrofu koja uvek sačekuje Drugog, sećanje na bol, ali „bol koji se više ne žrtvuje” (Nancy 1991: 37). Kao primer ove moguće ali ne i sigurne strategije predlažem umetnička dela zasnovana na najradikalnijim žrtvenim isključivanjima, koja se zovu nacionalizam, totalitarizam, staljinizam, etničko čišćenje, nuklearno pustošenje ili nuklearni holokaust, i šoa, kao što je to jasno izraženo u delima Dostojevskog, Kafke, Dirasove (Duras), Renea (Resnais), Ive Andrića i Tea Angelopulosa. Ili je, u stvari, sećanje na ovo žrtveno tlo ono što se tematizuje u ovim delima i što preneseno preko, prema mogućem zaklonu obeležava ili afirmiše, trans-afirmiše, razliku Drugog u njegovoj ili njenoj ranjivoj osobenosti. Ali ova pedagoška scena istovremeno zahteva određenu zaboravnost, nemarnost, slepilo, kako bi se Drugi zaštitio od svakog mogućeg prisvajanja, umanjenja ili programiranog prijema. Upravo takvo prenošenje preko žrtvenog ambisa predstavlja apsolutnu relevantnost ovih izvrsnih potpisa. To je relevantnost koja se mora podučavati. 1 Pre­ma re­či­ma Ver­ne­ra Ha­ma­he­ra u nje­go­vom de­lu One 2 Many Mul­ti­cul­tu­ra­lisms: „Ovo po­što­va­nje dru­gog uvek pret­ho­di spo­zna­ji dru­gog – jer se dru­gi po­ja­vlju­je is­klju­či­vo kao po­što­va­nje, nje­gov do­la­zak po­ja­vlju­je se sa­mo u od­no­su na ne­što, on ne mo­že po­sto­ja­ti kao obje­kat kom­pa­ra­tiv­ne te­o­ret­ske spo­zna­je i ni­ka­da ne mo­že po­sto­ja­ti sa­mo kao obje­kat, već sa­mo u svom pre-objek­tiv­nom i pre-su­bjek­tiv­nom do­ la­sku. Dru­gi je ne­sa­mer­ljiv sa­mo za po­što­va­nje; za spo­zna­ju on je je­dan od mno­gih dru­gih upo­re­di­vih obje­ka­ta ko­ji­ma se mo­že do­de­li­ti od­re­đe­na vred­nost raz­me­ne” (Ha­mac­her 1997: 320). Dru­gi se, dru­gim re­či­ma, mo­že do­bi­ti je­di­no kao po­klon.

47

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Dostojevski: pisanje unakrst po ruskoj kulturi U romanu Dostojevskog Zločin i kazna (1856–66), Raskoljnikov ulazi u prostor Petrograda koji je već zagađen postistorijskim otpadom kulturnih reformi Petra Velikog: „Na sve strane kreč, skele, cigle, prašina, i onaj naročiti letnji zadah, tako poznat svakom Petrograđaninu [...] odvratan i tužan kolorit slike” (Dostojevski 2003: 8). Prostor zapravo oscilira između izgradnje (ono „pre-” njegove istorije) i posledica raspadanja (trulež, kanalizacija, poznata „hemoroidska” [Gogolj] klima Petrograda, njegov „naročiti zadah”). Raskoljnikov je dodatno obeležen ovom istorijom kao onaj koji kasno dolazi (latecomer) „do grla dužan gazdarici” (Dostojevski 2003: 7), to jest onaj koji dolazi nakon nje i dužan je njenim posledicama. Roman se dalje razvija kao retroaktivna paradigma nastajanja grada, gde je Raskoljnikov simptom ove fantazmatične proizvodnje i njegove fantomatične ekonomije (ili njenog duga istoriji). Opet, mogli bismo reći da Zločin i kazna zapravo nikada ne počinje, već se neprestano uvija prema sebi, započevši kao avetinjski povratak preteće drugosti, kao vraćanje duga drugom. Obeležen nemačkim šeširom („Ej, ti, nemački šeširdžijo!”, Dostojevski 2003: 9) i opsednut „time da se učini nešto novo, izgovori nova reč nikad ranije izgovorena” (Dostojevski 2003: 9), Raskoljnikov je počinio prvobitni zločin modernizacije, tehnološko premeštanje (Hajdegerov Ge-stell) ili podelu ruskog identiteta. Njegova sekira (na ruskom jeziku „topor”), „spremna za upotrebu”, verovatno je najpoznatije protetičko sredstvo u istoriji ruske književnosti i kulture, presecajući je na pola (bukvalno). Raskoljnikovljeva modernistička, tehnološka fantazma zapravo se oslanja na izokrenutu vremenost uslovljenu „suštinom tehnologije”, kako je shvata Martin Hajdeger u „Pitanju o tehnici”: „Moderna tehnologija, koja je u hronološkom proračunu kasnija, jeste, iz ugla suštine koja drži prevlast unutar nje, istorijski ranija” (Hajdeger 1977: 22). Ono što Raskoljnikova izvodi na njegov put jeste ova arhi-teleologija tehnološkog, prethodeći istoriji, ali u kojoj je „suština cele (ruske) istorije određena” (Hajdeger 1977: 24). Roman se odvija vraćanjem samom sebi u frustriranom, samouništavajućem nasilju tehne. (Ovde samo signaliziram određenu rezonancu između Dostojevskog i Hajdegera, ali je ne potvrđujem. Distanca koju zauzimam u odnosu na ovu hronotopološku šemu modernosti i njene posledice postaće očigledna za koji trenutak.) Raskoljnikovljeve šetnje prema mestu zločina su u tom smislu veoma značajne. (On ga posećuje i pre i posle zločina; oba odlaska sama po sebi imaju značajna udvajanja, vraćanja koja nikuda ne vode, i karakteristika su ove inhibirane, presavijene, replikovane pripovedačke „progresije”; u toku posete nakon zločina on opsesivno zvoni, najavljujući motiv žaljenja i mesijanskog okupljanja, jer prvo crkveno zvono koje se oglašava „pre” zločina, kao što ćemo kasnije videti, najavljuje ono žrtveno u tehnologiji.) Dva puta dok ide na mesto „pre” samog zločina, pejzaž je obeležen snažnim asocijacijama na Zapad i reformama Petra Velikog. Prva asocijacija na Zapad (na nemačkom jeziku das Abendland „nemačkog šeširdžije”) ostvarena je zalaskom sunca i „prozorom u Evropu”. „Omanja soba u koju uđe mladić, sa žutim tapetama [...] beše u tom trenutku jasno obasjana suncem na zalasku. ’I tada će sigurno tako isto sunce sijati!’ iznenada i najednom sevnu kroz 48

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

glavu Raskoljnikovu” (Dostojevski 2003: 12, moj kurziv). U toku druge šetnje petrovska fantazma određuje zločin koji će uslediti, dok Raskoljnikov razmišlja kako bi obnovio ili sagradio grad: „Prolazeći pored Jusupova parka, on se čak jako pozabavi mišlju o podizanju visokih vodoskoka... Malo-pomalo, pređe u mislima na ubeđenje da, kada bi se letnja bašta proširila na celo Marsovo polje, i kad bi se spojila sa dvorskim Mihailovskim parkom...” (Dostojevski 2003: 88). Raskoljnikov je ne samo zaokupljen zadatkom koji je očigledno bio petrov­ski (vo­do­sko­ke i Mar­so­vo po­lje iz­gra­dio je Pe­tar Ve­li­ki) već on i di­ rekt­no po­ve­zu­je ove aso­ci­ja­ci­je sa fi­gu­rom bron­za­nog ko­nja­ni­ka, Ra­stre­li­je­vom sta­tu­om Pe­tra Ve­li­kog na ko­nju, ko­ja se na­la­zi ne­da­le­ko od sa­mog Mi­ha­i­lov­skog dvor­ca, ko­ji Ras­ kolj­ni­kov že­li da po­ve­že sa Mar­so­vim po­ljem, a po­red ko­jeg pro­la­zi na pu­tu ka zlo­či­nu. Dok je on na pu­tu da po­či­ni zlo­čin, sa­mo vre­me ubr­za­va kao simp­tom ovog teh­ no­lo­škog, mo­der­ni­stič­kog pre­me­šta­nja (dis­pla­ce­ment) ru­skog iden­ti­te­ta: „Ne­gde, sat od­ jed­nom ot­ku­ca je­dan udar. ‘Šta je to? Tek valj­da ni­je po­la osam? Ne mo­že bi­ti, taj sat ide na­pred’” (Do­sto­jev­ski 1991: 88). Ras­kolj­ni­ko­vlje­ve re­for­mi­stič­ke fan­ta­zme su, na­rav­no, sa­ma pa­ra­dig­ma mo­der­ni­stič­kog ubr­za­va­nja isto­ri­je, i u tom smi­slu ni­su „nje­go­ve”, ne­go op­se­ne dru­gog, ostva­re­ne po­mo­ću nje­go­vog in­stru­men­ta­li­zo­va­nog te­la, ili na nje­mu. On ka­sni i žu­ri uz ste­pe­ni­ce i sti­že upra­vo na vre­me da po­či­ni zlo­čin, kao dvoj­nik, pri če­mu je on simp­tom mo­der­ni­stič­ke teh­nič­ke re­pro­duk­tiv­no­sti, sa­mo po­na­vlja­nje, ko­pi­ja, ili ma­ ši­na: „On iz­va­di se­ki­ru sa­svim, za­mah­nu obe­ma ru­ka­ma, sko­ro iz­van se­be, pa sko­ro bez na­pre­za­nja, sko­ro me­ha­nič­ki tre­snu ba­bu po gla­vi uši­ca­ma” (Do­sto­jev­ski 2003: 92, moj kur­ziv). Bu­de­ći opa­snost po­ve­za­nu sa teh­no­lo­gi­jom („eks­trem­na opa­snost teh­no­lo­gi­je”, Haj­de­ger), u ovom re­tro­ak­tiv­nom od­i­gra­va­nju su­sre­ta Ru­si­je sa mo­der­no­šću, Do­sto­jev­ ski ta­ko­đe po­sta­vlja raz­bi­je­nu (po­nor­nu, sa­mo­a­lu­ziv­nu, ši­zo­id­nu – ras­kol, Ras­kolj­ni­kov) sce­no­gra­fi­ju ru­skog iden­ti­te­ta, raz­je­di­nje­nog u sa­mo­o­sa­ka­ću­ju­ćem, ka­ko bi to Haj­de­ger re­kao „pre­sud­nom kon­fron­ti­ra­nju” iz­me­đu ono­ga što je „s jed­ne stra­ne, srod­no su­šti­ni teh­no­lo­gi­je [mo­der­ni­za­ci­ja, ko­lo­ni­za­ci­ja] i, s dru­ge stra­ne, fun­da­men­tal­no dru­ga­či­je od nje [sta­bi­lan, se­bi jed­nak na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet]” (Haj­de­ger 1977: 35). Ras­kolj­ni­kov se ja­vlja kao sa­mo po­li­tič­ko ne­sve­sno („je­dva sve­sno”) ovog su­ko­blje­nog iden­ti­fi­ka­tor­skog apa­ra­ta, iz­vor­nog zna­ka („se­ki­ra”, rez/use­ca­nje) ili nje­go­vog me­ha­nič­kog („sko­ro me­ha­nič­ki”, „kao auto­mat”, Do­sto­jev­ski 2003: 455) po­na­vlja­nja. Su­prot­na stra­na mo­der­ni­stič­kog na­se­lja je du­bo­ka, žr­tve­na pa­siv­nost ko­jom Ru­si (u ro­ma­nu Do­sto­jev­skog, npr.) od­go­va­ra­ju na uvo­đe­nje ko­lo­ni­zu­ju­ćeg za­ko­na (Ča­da­je­vljev Pe­tar, ko­ji se po­kla­nja pred Za­pa­dom, „go­spo­dar” u Ru­si­ji). Sa­do­ma­zo­hi­stič­ka do­pun­ska eko­no­mi­ja sa­ma se­be stva­ra, ek­sta­za stra­da­nja, ero­ti­za­ci­ja ra­ne, mo­žda su naj­lep­še ilu­stro­ va­ne Mar­me­la­do­vlje­vim de­li­rič­nim, or­gi­ja­stič­nim za­do­volj­stvom dok ga že­na tu­če: „’A ba­ti­na se ne bo­jim... Znaj, go­spo­di­ne, da me­ni ta­kve ba­ti­ne ne sa­mo što ne pri­či­nja­va­ju bol ne­go ja u nji­ma još uži­vam...’ I ona ga na­jed­nom, kao po­be­sne­la, zgra­bi za ko­su i po­vu­če u so­bu. Mar­me­la­dov sam olak­ša­va­še nje­no na­pre­za­nje, smi­re­no se vu­ku­ći na ko­le­ni­ma. ’To je za me­ne uži­va­nje! TO me­ne ne bo­li, ne­go još u-ži-vam, po-što-va­ni go-spo-di-ne’, uz­vi­ki­va­še on, vu­čen i tre­sen za ko­su, i čak je­da­red lup­nuv­ši če­lom o pa­tos” (Do­sto­jev­ski 49

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

2003: 31–32). Al­ter­na­tiv­ni, me­si­jan­ski, post- (pre-?) isto­rij­ski pro­stor otva­ra se u ovom pre­ko­mer­nom stra­da­nju, u ovoj ero­ti­zo­va­noj ra­ni, po­sta­vlja­ju­ći Pe­tro­grad za me­sto no­ve cr­kve, za fi­gu­ru tran­sfi­gu­ra­ci­je u no­vi Je­ru­sa­lim („’To on u Je­ru­sa­lim ide, bra­ćo... pre­sto­ni grad Sankt Pe­ter­burg i nje­gov atar ce­li­va’”, pro­la­zni­ci isme­va­ju po­ka­ja­nje Ras­kolj­ni­ko­va na ras­kr­šću, Do­sto­jev­ski 2003: 608). Mar­me­la­dov, či­je ime je „Se­mjon”, tj. Si­meon/Si­mon, po­ja­vlju­je se kao ova al­ter­na­ti­va, pe­trov­ska fi­gu­ra, nje­go­vo na­lič­je ili du­pli­kat (Se­mjon, tj. Si­mon, sve­tov­no je ime Sve­tog Pe­tra). I on do­vo­di dva­na­est (!) oža­lo­šće­nih na po­duš­je, Po­sled­nju ve­če­ru.2 Al­ter­na­ti­va ovoj „pe­trov­skoj”, auto­ko­lo­ni­jal­noj po­sti­sto­rič­no­sti (u su­ šti­ni, njen ne­ga­tiv) je­ste ova na­dok­na­da, me­si­jan­ski otvor (na­kon smr­ti Go­spo­da), u ko­ji će Ru­si­ja bi­ti ba­če­na po­sle isto­ri­je jer će sa­ma isto­ri­ja pre­sta­ti da po­sto­ji. Ova­ko se, u stva­ri, za­vr­ša­va ro­man, sa Ras­kolj­ni­ko­vim ko­ji u Si­bi­ru po­sma­tra ogrom­ no pro­stran­stvo ru­ske pre­i­sto­ri­je, „kao da još ni­je pro­šlo vre­me Avra­ma i sta­da nje­go­vih” (Do­sto­jev­ski 2003: 635). Ali ova pre­i­sto­ri­ja do­ve­la je do ubr­za­nja vre­me­na (al­ter­na­ti­va onom do­ži­vlje­nom kao mo­der­ni­za­ci­ja u sce­ni zlo­či­na i ka­da sat ot­ku­ca­va po­la sa­ta po­sle se­dam, „sat ide na­pred”) dok „se­dam go­di­na” („se­dam go­di­na, sa­mo se­dam go­di­na”, ka­ko is­ti­če Do­sto­jev­ski) Ras­kolj­ni­ko­vlje­vog za­to­če­ni­štva do­ži­vlja­va­ju se kao bi­blij­skih „se­dam da­na”(Do­sto­jev­ski 2003: 638) stva­ra­nja. Si­bir­ski gu­lag So­nji i Ras­kolj­ni­ko­vu iz­gle­da kao me­sto sre­će, „bes­ko­nač­ne sre­će” (što je po­no­vlje­no ne­ko­li­ko pu­ta), i mo­že se sa­mo oče­ ki­va­ti, za­jed­no sa nji­ma, u sve­tlu ove lo­go­cen­trič­ne/lo­go­ro­cen­trič­ne ek­sta­ze i nje­nog me­ si­jan­skog ubr­za­nja, „ve­li­ki he­roj­ski pod­vig ko­ji još uvek” oče­ku­je Ras­kolj­ni­ko­va. „Me­sto di­ja­lek­ti­ke po­ja­vio se ži­vot” (Do­sto­jev­ski 2003: 637), sva me­di­ta­ci­ja je okon­ča­na, i bu­ duć­nost je sve­tla sa Ras­kolj­ni­ko­vlje­vom „pred­o­dre­đe­no­šću” i ek­sta­tič­nim hva­lo­spe­vom kon­cen­tra­ci­o­nom lo­go­ru. Dva me­đu­sob­no is­klju­či­va „po­sle” sra­sta­ju u pu­sto­še­ći žr­tve­ ni hi­ja­zam: ru­ska me­si­ja­ni­stič­ka žr­tve­nost su­sre­će se sa kraj­njom opa­sno­šću teh­no­lo­gi­je, me­ha­nič­ke ob­ra­de ljud­skih te­la.

2 Mar­me­la­do­vlje­vo pr­vo ime da­to je sa­mo in­di­rekt­no, sko­ro taj­no­vi­to, i to ka­da go­vo­ri o svo­joj kćer­ci na­zi­ va­ju­ći je „So­fi­ja Se­mjo­nov­na”. Upo­tre­ba ovog pa­tro­ni­ma ot­kri­va nje­go­vo ime. Eti­mo­lo­gi­ja nje­go­vog ime­na iz­u­zet­no je zna­čaj­na jer se od­no­si na dva mo­gu­ća bi­blij­ska iz­vo­ra. U Je­van­đe­lju po Lu­ki po­ja­vlju­je se Si­meon „i nje­mu bje­še Duh Sve­ti ot­krio da ne­će vi­dje­ti smr­ti dok ne vi­di Hri­sta Go­spod­nje­ga” (Lu­ka 2,26). I, na­rav­ no, od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za to­po­gra­fi­ju Pe­tro­gra­da je „Si­mon, sin Jo­nin”, a to je „Pe­tar [ka­men], i na to­me ka­ me­nu sa­zi­da­ću Cr­kvu svo­ju” (Ma­tej 16,18). Oba ime­na, i Si­meon i Si­mon, iz­ve­de­na su od he­brej­skog sha­ma, slu­ša­ti (te su sto­ga eti­mo­lo­ški ekvi­va­len­ti), od če­ga je na­sta­lo vla­sti­to ime Shi­mon (Pe­trovsky 1980: 198–201). Ova po­de­lje­na re­fe­ren­ca, kao u ne­koj stra­šnoj taj­ni, u Mar­me­la­do­vlje­vom žr­tve­nom te­lu, ob­je­di­nju­je za­vet­ no i me­si­jan­sko obe­ća­nje. Po­red to­ga, nje­go­va da­ća po­sta­vlje­na je kao „Po­sled­nja ve­če­ra”. Dva­na­est go­sti­ju ko­ji se­de za sto­lom su: 1) Ka­ta­ri­na Iva­nov­na, 2) ga­zda­ri­ca, 3) star, go­to­vo slep čo­vek, 4) otr­ca­ni či­nov­ni­čić, 5) po­ruč­nik u pen­zi­ji, 6) još je­dan čo­vek, 7) polj­ski go­spo­din, 8, 9) još dva go­spo­di­na Po­lja­ka, 10) Po­lji­ca, 11) Ras­kolj­ni­kov i 12) So­nja. Žr­tvo­va­no te­lo Mar­me­la­do­va (13) pru­ža i sve­do­ča­stvo i do­la­zak Me­si­je, kao i ka­men te­me­ljac no­ve cr­kve (Si­mon/Pe­tar) (Do­sto­jev­ski 1991: 395).

50

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Osta­lo, kao što se ka­že, je­ste (ru­ska) Isto­ri­ja.3 Naj­o­pa­sni­je me­sto: Kaf­ka, Ben­dža­min, žr­tva Šta je cen­tral­no „cen­tral­noj Evro­pi”? Gde se na­la­zi? Za­što Kaf­ka? Haj­de da od­mah poč­ne­mo da ko­pa­mo. Ja­zbi­na (1923) po­či­nje sa­vr­še­nim za­vr­šet­ kom he­ge­lov­ske isto­rič­no­sti, na­iz­gled „na kra­ju isto­ri­je”: „Ure­dio sam ja­zbi­nu i re­klo bi se da je us­pe­la” (Kaf­ka: 445). Ona pru­ža „dom”, „mo­ju sop­stve­nu ku­ću”, „za­šti­tu”, „ve­li­ku pred­nost”: to je Do­mo­vi­na sa­mim tim što je he­i­mlich (taj­na), po­zna­ta i bli­ska. A u „sre­ di­štu ja­zbi­ne”, „za slu­čaj kraj­nje opa­sno­sti, na­la­zi se glav­no skro­vi­šte, to skla­di­šte za­li­ha” (Kaf­ka 2002: 448). Upra­vo u ovom glav­nom skro­vi­štu (Ha­uptplatz), vr­hov­nom pro­sto­ru, pro­sto­ru ko­ji pred­sta­vlja sre­di­šte ja­zbi­ne, te­le­o­lo­gi­ja pro­sto­ra sa­ma se­be na­ja­vlju­je: to je sre­di­šnja oda­ja, kon­cen­tra­ci­ja svih pro­ši­re­nja, ali i skla­di­šte­nje, is­hra­na, sam „ži­vot” ja­ zbi­ne. Mo­gli bi­smo re­ći da je to se­ća­nje ja­zbi­ne, nje­na ar­hi­va, njen pr­vi i sre­di­šnji pre­voj. Ni­je bi­lo la­ko do­ći do ovog kon­cen­tri­sa­nog pro­sto­ra za skla­di­šte­nje, su­šti­ne ce­lo­kup­ne pro­stor­no­sti ja­zbi­ne. Gde je „ze­mlja” (Bo­den) bi­la me­ka­na, mo­ra­la se na­bi­ja­ti ta­ko što je ži­vo­ti­nja na­le­ta­la če­lom na ze­mlju sve dok joj krv (Blut) ne bi po­te­kla (448). I upra­vo tu, u glav­nom skro­vi­štu, u sre­di­štu ja­zbi­ne, ta ži­vo­ti­nja će [reći] „na kra­ju mir­no mo­gu do­ če­ka­ti i smrt­nu ra­nu od mog ne­pri­ja­te­lja, jer će krv (Blut) mi ov­de is­cu­ri­ti u mo­je tle (Bo­ 3 Dmi­trij Me­re­škov­ski ose­tio je ovu cr­tu kod Do­sto­jev­skog i sma­trao ga je am­bi­va­len­tim pret­hod­ni­kom ru­ske, i ti­me so­vjet­ske re­vo­lu­ci­je. Vi­de­ti nje­gov tekst „Pro­rok ru­ske re­vo­lu­ci­je” (1906); ili raz­mi­šlja­nja Se­ mjo­na Fran­ka (Se­men Frank) na te­mu ove do­pun­ske ve­ze iz­me­đu ru­skog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta i Pe­tro­ve mo­der­ni­za­ci­je, u nje­go­vom bes­kom­pro­mi­snom ese­ju „Re­li­gi­o­zno i isto­rij­sko zna­če­nje ru­ske re­vo­lu­ci­je” (1924): „Ru­ska re­vo­lu­ci­ja je kraj­nje i po­pu­lar­no iz­ra­ža­va­nje ni­hi­li­zma – du­bo­ko, ori­gi­nal­no ru­sko sta­ nje du­ha… I bez ob­zi­ra na sve raz­li­ke, tre­ba­lo bi po­me­nu­ti Pe­tra Ve­li­kog za­jed­no sa sa­vre­me­nim ru­skim bolj­še­vi­zmom” (Frank 1992: 332); ili mi­sao Ni­ko­la­ja Ber­đa­je­va u de­lu Iz­vo­ri i smi­sao ru­skog ko­mu­ni­zma (1937): „Do­sto­jev­ski je re­vo­lu­ci­o­nar… On je so­ci­ja­li­sta na te­me­lji­ma pra­vo­slav­nog hri­šćan­stva, so­ci­ja­li­sta sa Hri­stom. Gra­dio je te­o­krat­sku uto­pi­ju” (Ber­đa­jev 1990: 72). Tre­ba, ta­ko­đe, po­me­nu­ti do­slov­no vra­ća­nje „u ži­vot” fi­gu­re mr­tvog Bo­ga u bal­za­mo­va­nom te­lu Le­nji­no­ve mu­mi­je (do­slov­no upa­ri­va­nje me­si­ja­ni­zma i ko­mu­ni­zma), ko­je otva­ra sre­ćan vi­dik ru­sko/so­vjet­sko me­si­jan­skog obe­ća­nja, nje­go­vu „sve­tlu bu­dućnost” (Sta­lji­nov ter­min), ko­je na­la­že sve „po­sle” „post-” ovog isto­rij­skog otva­ra­nja/za­tva­ra­nja. Le­nji­no­va mu­ mi­ja ote­lo­vlju­je ži­vot ka­da „sva di­ja­lek­ti­ka pre­sta­ne da po­sto­ji” sa­svim do­slov­no, u več­nom ži­vo­tu, kao u več­noj smr­ti. Za­klju­čak ove ido­lo­ške za­mi­sli mo­že se pro­na­ći u Sol­že­nji­ci­no­vom ro­ma­nu Je­dan dan Iva­na De­ni­so­vi­ča (1963), u ko­me „naj­ve­ću sre­ću” pred­sta­vlja či­nje­ni­ca da je ju­nak pri­če do­bio „svo­je dnev­no sle­do­va­nje hle­ba” u si­bir­skom kon­cen­tra­ci­o­nom lo­go­ru („Sol­že­nji­cin je hva­lio ko­mu­ni­stič­ke vla­sti je­zi­kom ko­ji ko­mu­ni­stič­ke vla­sti ni­su naj­bo­lje raz­u­me­le” [он хва­лил на­ча­ль­ство сло­ва­ми на­ча­ль­ству непонятными], ka­ko se jed­nom na­ša­lio Bo­ris Grojs). A za no­vi­ji za­klju­čak i pri­hva­ta­nje ru­ske to­ta­li­tar­ ne/ko­lo­ni­jal­ne fan­ta­zme i nje­nih simp­to­ma vi­de­ti Sol­že­nji­ci­nov rad „Ka­ko da ob­no­vi­mo Ru­si­ju”, pr­vi put ob­ja­vljen u So­vjet­skom Sa­ve­zu u ko­mu­ni­stič­kom ča­so­pi­su Ком­со­мо­ль­ская прав­да (sic) 1990. (ili nje­go­vu po­sled­nju knji­gu, sa još zna­čaj­ni­jim na­slo­vom Ka­ko spa­si­ti Ru­si­ju). U nji­ma on do­slov­no po­vla­či gra­ni­ce Ru­si­je, po­no­vo na­sta­nju­je krim­ske Ta­ta­re i dru­ge na­ci­je, tvr­di da ju­žne, mu­sli­man­ske ze­mlje, kao što su Ka­zah­stan i dru­ge, pri­pra­da­ju Ru­si­ji, igra­ju­ći Sta­lji­na, od­vla­či Ru­si­ju u „pre” i pred­la­že da nje­ne pat­nje po­ ti­ču iz či­nje­ni­ce da su Ru­si po­če­li da di­žu zda­nja vi­ša od dva spra­ta ka­da su pre­sta­li da se vo­ze ko­či­ja­ma itd. (Pred­log ko­ji bi ne­sum­nji­vo od­go­va­rao Mar­ti­nu Haj­de­ge­ru ko­ji, u go­re­po­me­nu­tom ese­ju, su­prot­sta­vlja dra­ge us­po­me­ne na „de­du ba­va­ra­skog šu­ma­ra” sa „mon­stru­o­zno­šću mo­der­no­sti”.) Pro­ble­mi su za Ru­si­ju po­če­li ra­ni­je, da­kle, sa­mim nje­nim ula­skom u mo­der­nost/isto­ri­ju.

51

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

den) i ne­će se iz­gu­bi­ti (mein Blut ver­sic­hert hi­er in me­i­nem Bo­den und geht nich ver­lo­ren)” (Kaf­ka 1970: 462). Na taj na­čin hro­no­to­po­gra­fi­ja ja­zbi­ne sa­ma se­be de­fi­ni­še, ostva­ru­je se iš­če­ki­va­nom ili pre od­la­ga­nom bu­duć­no­šću smr­ti („Kaf­ki­ne pri­če ‘od­la­žu bu­duć­nost’”, Ben­dža­min 1968: 129); za­vr­še­tak isto­ri­je po­du­da­ra se sa nje­nom ap­so­lut­nom, smr­to­no­ snom bu­duć­no­šću. „Kaf­ki­ne pri­po­ve­sti su naj­vi­še uko­re­nje­ne u pot­pu­noj ka­ta­stro­fi”, ka­že Mo­ris Blan­šot (Ma­u­ri­ce Blan­chot 1995: 10) – a u do­slov­nom smi­slu re­či: one pri­po­ve­da­ju pro­past ko­re­na, šta se de­ša­va sa ko­re­nom (ra­di­cus), na naj­ra­di­kal­ni­je na­či­ne. Pro­stor­nost skla­di­šta za­li­ha od­i­gra­va se na pre­se­ku dva kon­ku­rent­na re­ži­ma. 1) Teh­no­lo­gi­ja: ko­pa­nje, spo­ra­zu­me­va­nje, pro­la­zi, pre­no­še­nje; ta­ko­đe ob­u­hva­ta si­ste­ mat­sku, mar­lji­vu (in­du­stri­us), mo­gli bi­smo re­ći in­du­strij­sku ob­ra­du me­sa ko­je kr­va­ri, „da pro­ne­sem plen kroz hod­ni­ke la­vi­rin­ta, ko­ji su uski i tan­kih zi­do­va” („za­ri­ven u obi­lje me­sa po ovim uskim hod­ni­ci­ma”, Kaf­ka 2002: 463). 2) Su­prot­nost teh­no­lo­gi­ji ko­ja do­no­si opa­snost: „Po­ne­kad mi ni­šta dru­go ne osta­je ne­ go da se ždra­njem i is­pi­ja­njem sa­ču­vam nji­ho­ve [te­le­sne] na­va­le” (Kaf­ka 2002: 463). To jest, ovaj pro­stor se otva­ra pri­su­stvom, ne­po­sred­no­šću, kr­vlju, hra­nom, žr­tve­nim va­re­njem isto­ri­je. Ra­di­kal­na neo­d­re­đe­nost otva­ra se me­đu nji­ma, pri če­mu sa­ma mir­no­ća pro­sto­ra („ti­ši­na je još uvek sa mnom”, Kaf­ka 2002: 93), za­sno­va­na na pro­ te­tič­kom ubr­za­nju i teh­no­lo­škom na­pret­ku, isto­vre­me­no na­pu­šta sa­mu se­be, svo­je sop­stve­no spo­koj­stvo, i si­gur­nost ja­zbi­ne se on­da naj­bo­lje sa­gle­da­va ne iz­nu­tra, već spo­lja. Spo­lja­šnjost, naj­ve­ća opa­snost, po­sta­je njen naj­i­zra­že­ni­ji unu­tra­šnji kva­li­tet. Taj­no de­lo­va­nje iz­me­đu ono­ga što se mo­že na­zva­ti pro­stor­nost pro­sto­ra („krv i tlo”), i teh­no­lo­ška sred­stva ko­ja do to­ga do­vo­de, me­đu­sob­no se kon­fron­ti­ra­ju u ra­za­ra­ju­ćoj ko­li­zi­ji. Što ima vi­še teh­no­lo­gi­je, vi­še pro­la­za, br­ža je ob­ra­da ži­vo­tinj­skog me­sa, pa sa­ mim tim i moć ja­zbi­ne da ih skla­di­šti, da ih pri­ku­pi u svo­je či­ni­je („naj­hit­ni­ji po­slo­vi”, 465), što je pro­stor opa­sni­ji, tlo po­sta­je kr­va­vi­je, a udob­nost do­ma, stra­šni­ja (un­he­i­ mlich): „Za­la­zim u at­mos­fe­ru ne­ke ve­li­ke opa­sno­sti” (Kaf­ka 2002: 453). Po­sma­tra­nje ja­zbi­ne spo­lja, u ci­lju iz­be­ga­va­nja opa­sno­sti ko­je če­ka­ju unu­tra, ne šti­ti od nje­ne pre­te­će teh­no-pro­stor­no­sti: „Smem li opa­snost ko­joj sam iz­lo­žen u ja­zbi­ni uop­ šte oce­nji­va­ti pre­ma is­ku­stvi­ma ko­ja sti­čem ov­de na­po­lju?” (Kaf­ka 2002: 456). A u ja­zbi­ni: „Do­sa­da­šnje me­sto opa­sno­sti je po­sta­lo me­sto mi­ra, a sre­di­šnja oda­ja je uvu­če­na u bu­ku sve­ta i nje­go­vih opa­sno­sti” (Kaf­ka 2002: 475). Pro­stor se udvo­stru­ču­je, uvek je dvo­struk: šta či­ni pro­stor ja­zbi­ne: nje­go­va ar­he-pro­stor­nost ozna­če­na „kr­vlju i tlom” s jed­ne stra­ne, i kon­cen­tri­sa­no skla­di­šte­nje (la­gern) ko­je sim­bo­li­še Sre­di­šnja oda­ja, a ko­je se na kra­ju is­ po­sta­vlja kao naj­o­pa­sni­je, pro­ga­nja­no od stra­ne svog dru­gog. Kao što Ni­ko­las Rojl (Nic­ ho­las Royle) ka­že u svom ese­ju „Kr­ti­ca”, „ja” u ja­zbi­ni „pro­ga­nja uho, zvi­žda­nje i ko­pa­nje dru­gog” (Royle 1999: 16): „U svo­joj pa­ni­ci i za­do­volj­stvu, Ja­zbi­na pred­sta­vlja ani­mo­lo­ški do­ži­vljaj ne­mo­gu­ćeg. Ona pri­po­ve­da ale­go­ri­ju zna­ka raz­li­ke unu­tar uha do­ma­ći­na ko­ji pri­po­ve­da: ovaj znak po­sto­ji od­u­vek, ali ni­ka­da ni­je ži­veo u sa­da­šnjo­sti” (ibid.).

52

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ali ko ili šta je to dru­go He­i­ma­ta, do­ma i od­go­va­ra­ju­ći, bli­zak i ogra­ni­čen krug teh­ no­lo­gi­je, kr­vi i tla? Ta ne­mo­gu­ća, kraj­nja opa­snost? Oda­kle do­la­zi, ovaj du­pli­kat pro­sto­ra, kon­cen­tra­ci­o­no ču­va­nje (Kon­zen­tra­zi­ons La­ger) do­mo­vi­ne (He­i­mat)? „No, ta­kvog pro­tiv­ni­ka ni­sam mo­gao oče­ki­va­ti” (Kaf­ka 2002: 477). Ali, šta ako je pro­ tiv­nik jed­no­stav­no sam du­pli­kat ove pro­stor­no­sti, ko­ji je na­sta­nju­je i pro­ga­nja od sa­mog po­čet­ka, iz­vor­no na­si­lje ko­je osta­vlja kr­vav trag na tlu u sa­mom sre­di­štu pro­sto­ra? „Sad se ipak zbi­va sa­mo ne­što od če­ga je uvek tre­ba­lo da se pri­pre­mam: ne­ko se pri­bli­ža­va!” (Kaf­ka 2002: 478). Ali još uvek ima vre­me­na da se čo­vek oslo­bo­di ra­dom, „bi­ću još sa­svim spo­so­ban za raz­ne za­ma­šne po­slo­ve” (Kaf­ka 2002: 482), čak i kad „vi­di da nje­gov rad tra­ži nje­go­vu pro­past” (Blan­chot 1995: 74). Tre­ba­lo je da vi­di­mo pro­past. Ali ni­jed­na osma­trač­ni­ca ni­je bez­bed­na za po­sma­tra­nje sve dok mi­sli­mo da je pro­stor­nost pro­sto­ra ogra­ni­če­na od­re­đe­nim žr­tve­nim shva­ta­njem teh­ne, kr­vi i tla. U sva­kom slu­ča­ju, šta ži­vo­ti­nja vi­di ili ču­je? Ona ču­je do­la­zak. Zna­ci su svi bi­li ta­mo, is­pi­sa­ni tra­go­vi­ma kr­vi i tla, naj­ve­ća opa­snost teh­no­lo­gi­je, ve­li­ka nju­ška, ne­ ko, dru­gi, ša­lje ži­vo­ti­nju u „eg­zi­sten­ci­ju u iz­gnan­stvu u pu­nom smi­slu: mi ni­smo ta­mo, mi smo ne­gde dru­gde i ni­ka­da ne­će­mo pre­sta­ti da bu­de­mo ta­mo” (Blan­chot 1995: 9). Ova ži­vo­ti­nja, „pri­be­ži­šte za­bo­ra­vlje­nih” (Ben­dža­min 1968: 132), na šta nas to pod­se­ća? Na šta nas pod­se­ća ova cen­tral­na tam­ni­ca, krv, tlo, teh­ne, rad ko­ji nas oslo­ba­đa (Ar­be­it macht frei), in­du­strij­ska ob­ra­da me­sa, „me­ha­ni­zo­va­na pre­hram­be­na in­du­stri­ja”, ži­vo­ti­nja „ko­ja tra­ži re­še­nje” (Kaf­ka 2002: 126) u sa­mom sre­di­štu pro­sto­ra (ili da li je ovaj pro­stor do sa­da već do­bio ime)? „In­di­vi­dua (po ime­nu Franc Kaf­ka) [bi­la je] su­o­če­na sa tom na­šom re­al­no­šću ko­ja se sa­ma te­o­ret­ski re­a­li­zu­je, na pri­mer, u mo­der­noj teh­no­lo­gi­ji [...] Ono što že­lim da ka­žem je da po­je­di­nac bu­kval­no ne mo­že vi­še da do­ži­vi ovu stvar­nost i da je Kaf­kin svet tač­na do­pu­na nje­go­vog do­ba ko­je se pri­pre­ma da, u znat­nom obi­mu, uni­šti sta­nov­ni­ke ove pla­ ne­te. Kaf­ki­no is­ku­stvo, kao po­je­din­ca, ve­ro­vat­no ne­će po­sta­ti pri­stu­pač­no ma­sa­ma do tog vre­me­na, jer se ma­se uni­šta­va­ju” (Ben­dža­min 1968: 143; 1938. go­di­ne). S ob­zi­rom na to da je Kaf­kin svet sa­mo do­pu­na, ne­znat­no pro­me­nje­na, sve­ta u kom ži­vi, njen du­pli­kat, ne po­sto­ji bez­bed­no me­sto za raz­mi­šlja­nje o tom pro­sto­ru. U opa­sno­ sti smo i unu­tra i na­po­lju, sve dok ova pro­stor­nost ne pred­vi­di kraj­nju opa­snost ko­ja je uče­stvo­va­la u nje­nom stva­ra­nju. Ni unu­tra, ni spo­lja. U ja­zbi­ni ži­vo­ti­nja ne umi­re, ali ni ne ži­vi. I to je upra­vo ono što Blan­šot ka­že za „nas” u Kaf­ki: „Tač­no je da ne umi­re­mo, ali zbog to­ga ni ne ži­vi­mo; mi smo mr­tvi, a ži­vi, mi smo u su­šti­ni pre­ži­ve­li” (Blan­chot 1995: 8). Mi smo pre­ži­ve­li ko­ji će is­ku­si­ti je­din­stve­nu sud­bi­nu Kaf­ki­ne ži­vo­ti­nje, njen pot­pu­no po­se­ban slu­čaj, ali tek ka­da svi bu­de­mo is­tre­blje­ni, ap­so­lut­no ko­nač­ni kao in­di­vi­due, ali is­tre­blje­ni kao ma­se. Zbog žr­tve­no­sti ko­ja ogra­ni­ča­va krv, tlo, na­ci­ju: to bu­du­će pret­hod­ no, mi smo svi pre­ži­ve­li. U bes­kraj­no mi­sa­o­nom de­lu Haj­de­ger i „je­vre­ji” Li­o­tar (Lyotard) upu­ću­je na Kaf­ki­na de­la: „Ono što je naj­re­al­ni­je u ve­zi sa stvar­nim Je­vre­ji­ma je­ste da Evro­ pa u stva­ri ne zna šta da ra­di sa nji­ma. Hri­šćan­ska Evro­pa zah­te­va nji­ho­vo pre­o­bra­će­nje, mo­nar­hi­stič­ka Evro­pa ih pro­te­ru­je, re­pu­bli­kan­ska Evro­pa ih in­te­gri­še, na­ci­stič­ka Evro­pa 53

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ih is­tre­blju­je. ’Je­vre­ji’ su obje­kat ne-me­sta ko­ja po­seb­no po­ga­đa­ju Je­vre­je. Oni su sta­nov­ ni­ci du­ša ko­ji­ma su Kaf­ki­na de­la, na pri­mer, pru­ži­la za­klon sa­mo da bi ih bo­lje iz­lo­ži­la nji­ho­vom ta­lač­kom po­lo­ža­ju” (Lyotard 1995: 3). Dru­go ime tog ne­mo­gu­ćeg is­ku­stva, cen­ tral­nog za Evro­pu, cen­tral­nog za Za­pad, ali lo­ci­ra­nog u cen­tral­noj Evro­pi – i ko­je se sa­mo me­to­ni­mij­ski mo­že ko­ri­sti­ti za Za­pad – mo­že bi­ti šoa. „U apo­ka­lip­si u Aušvi­cu ot­kri­ve­na je, ni ma­nje ni vi­še, ne­go su­šti­na Za­pa­da – ko­ja još od ta­da ni­je pre­sta­la da se ot­kri­va” (La­ co­ue-La­bart­he 1990: 35).4

4 Kaf­ka i Ben­džmin sto­ga nu­de te­melj­ni na­čin mi­sa­o­ne ar­hi­vi­za­ci­je u vre­me­nu teh­nič­ke re­pro­duk­tiv­no­sti i ak­ti­va­ci­ju nje­nog kob­nog po­ten­ci­ja­la u Ho­lo­ka­u­stu. Ne­dav­ne ve­sti ko­je je ob­ja­vio Roj­ters, 8. mar­ta 2001, ko­je osve­tlja­va­ju ve­zu iz­me­đu ho­le­rit ma­ši­ne ko­ju su ko­ri­sti­li na­ci­sti u svo­jim is­tre­blji­vač­kim lo­go­ri­ma i IBM-a. IBM-ov prav­ni ri­zik u par­ni­ci ve­za­noj za Ho­lo­ka­ust ogra­ni­čen Nju­jork (Roj­ters) – Sva­ka od­go­vor­nost sa ko­jom bi se kom­pju­ter­ski gi­gant In­ter­na­ti­o­nal Bu­si­ness Mac­hi­ nes Corp. mo­gao su­o­či­ti na osno­vu tu­žbe ko­ju su pro­tiv njih pod­ne­li biv­ši za­tvo­re­ni­ci na­ci­stič­kog lo­go­ra mo­gla bi bi­ti ogra­ni­če­na jer se kom­pa­ni­ja pri­dru­ži­la no­vom ne­mač­kom fon­du za re­pa­ra­ci­ju, re­kao je šef pre­go­va­ra­ča žr­ta­va Ho­lo­ka­u­sta u po­ne­de­ljak. Stju­art Aj­zen­štat (Stu­art Eizen­stat), biv­ši za­me­nik ame­rič­kog mi­ni­stra fi­nan­si­ja i glav­ni pre­go­va­rač za Ho­ lo­ka­ust u vla­di pred­sed­ni­ka Klin­to­na, iz­ja­vio je za Roj­ters da ame­rič­ke kom­pa­ni­je ima­ju za­šti­tu od tu­žbi ko­je na­vo­de da su nji­ho­ve je­di­ni­ce u Ne­mač­koj po­ma­ga­le na­ci­sti­ma u iz­vr­ša­va­nju rat­nih zlo­či­na, u skla­du sa spo­ra­zu­mom na osno­vu ko­ga je pro­šlog ju­la for­mi­ran ne­mač­ki fond za žr­tve Ho­lo­ka­u­sta u vred­no­sti od sko­ro 5 mi­li­jar­di do­la­ra. Po­zna­to je već de­ce­ni­ja­ma da su se na­ci­sti osla­nja­li na IBM-ove ta­be­lar­ne ma­ši­ne za­sno­va­ne na iz­bu­še­nim kar­ti­ca­ma, na­zva­ne pre­ma Her­ma­nu Ho­le­ri­tu (Her­man Hol­le­rith), Ame­ri­kan­cu ne­mač­kog po­re­kla, ko­ji ih je pr­vi ko­ri­stio u po­pi­su sta­nov­ni­šva u SAD. Ho­le­ri­to­va ma­ši­na je, na pri­mer, iz­lo­že­na u Me­mo­ri­jal­nom mu­ze­ju Ho­lo­ka­u­sta u Ame­ri­ci. No­va knji­ga Ali­ja Ble­ka (Black) ba­ca vi­še sve­tla na IBM-ove po­slov­ne do­go­vo­re i obim u kom je kom­pa­ni­ja pri­la­go­đa­va­la ove ma­ši­ne za po­tre­be na­ci­sta. (Ali) Ho­lo­ka­ust za ko­ji mi zna­mo, ho­lo­ka­ust sa fa­sci­nant­ nim ci­fra­ma, to je Ho­le­ri­tov ho­lo­ka­ust, ho­lo­ka­ust IBM teh­no­lo­gi­je. „Oko šest mi­li­o­na Je­vre­ja stra­da­lo je u Ho­lo­ka­u­stu.”

54

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Hi­ro­ši­ma: Da li je ime bez žr­tve mo­gu­će? U pe­tak, 9. fe­bru­a­ra 2001, ne­da­le­ko od oba­le Ho­no­lu­lua, nu­kle­ar­na pod­mor­ni­ca USS Gre­e­ne­vil­le uda­ri­la je i po­to­pi­la brod Ehi­me Ma­ru ko­ji je pre­vo­zio 35 lju­di. De­ve­ to­ro ne­sta­lih su: Yusu­ke Te­ra­ta, stu­dent, 17 Tos­hiya Sa­kas­hi­ma, stu­dent, 17 Ta­kes­hi Mi­zu­guc­hi, stu­dent, 17 Kat­suya No­mo­to, stu­dent, 17 Hi­ro­ta­ka Se­ga­wa, član po­sa­de, 60 Hi­ros­hi Nis­hi­da, član po­sa­de, 49 Tos­hi­mic­hi Fu­ruya, glav­ni in­že­njer, 47 Hi­ros­hi Ma­ki­za­wa, na­stav­nik, 37 Jun Na­ka­ta, na­stav­nik, 33 Copyright 2000, The As­so­ci­a­ted Press. Sva pra­va za­dr­ža­na.

„Kho­ra (pro­stor, ‚ni­šti­na’) do­pi­re do nas, i kao ime. A ka­da ime do­đe, ono od­mah go­ vo­ri vi­še od ime­na: dru­go ime­na i sa­svim jed­no­stav­no dru­go, či­ju pro­va­lu na­ja­vlju­je ime. Ova na­ja­va još uvek ne obe­ća­va, ne vi­še ne­go što pre­ti. Ona ni ne obe­ća­va ni ne pre­ti ni­ko­ me. I da­lje osta­je stra­na po­je­din­cu, sa­mo ime­nu­ju­ći bli­skost, čak i sa­mo onu bli­skost ko­ja je stra­na mi­tu, vre­me­nu i isto­ri­ji sva­kog mo­gu­ćeg obe­ća­nja i pret­nje” (De­ri­da 1995: 89). Hi­ro­ši­ma do­pi­re do nas, i kao ime. Ime bes­ko­nač­nog sle­pi­la, ne­mo­guć­nost shva­ta­nja, do­ga­đaj ko­ji od nas kri­je svo­ju stra­šnu taj­nu ba­ca­ju­ći sve­tlo na nju bes­kraj­nom bi­stri­nom („de­set hi­lja­da ste­pe­ni na ze­mlji, de­set hi­lja­da su­na­ca, re­ći će oni”, Di­ras 1961: 24), da svi vi­de. Da svi vi­de […] ni­šta. Jer ne­ko mo­že vi­de­ti sve u Hi­ro­ši­mi, a opet ne vi­de­ti ni­šta. „Ni­ šta ni­ste vi­de­li u Hi­ro­ši­mi. Ni­šta […] Ni­šta ni­ste vi­de­li u Hi­ro­ši­mi, ni­šta” (Di­ras 1961: 15). Hi­ro­ši­ma na­ja­vlju­je pri­zor gde Lu­mi­e­res, Aufkla­e­rung do­ba, do­ba pro­sve­tlje­nja, na­ja­vlju­je svo­ja ra­di­kal­na ogra­ni­če­nja, jer ko­li­ko se još vi­še sve­tla mo­že ba­ci­ti na mo­der­nost ne­go što je ba­če­no u ovom do­ga­đa­ju de­set hi­lja­da su­na­ca u Ze­mlji iz­la­ze­ćeg sun­ca, na me­stu ko­je je „smrt sa­ču­va­la” i ko­jem su oči do­slov­no iz­va­đe­ne, hi­rur­ški od­stra­nje­ne, jer je vi­de­lo pre­vi­še (Di­ras 1961: 9, 20)? Za­plet (fa­bu­la) u knji­zi Hi­ro­ši­mo, lju­ba­vi mo­ja! Mar­ge­rit Di­ras (Mar­gu­e­ri­te Du­ras) na osno­vu ko­je je 1959. na­pra­vljen film, na­iz­gled, ali sa­mo na­iz­gled, pri­lič­no je lak za pre­pri­ča­va­nje. Mla­da že­na iz Fran­cu­ske sre­će Ja­pan­ca u Hi­ro­ši­mi za vre­me sni­ma­nja do­ ku­men­tar­nog fil­ma o mi­ru („O če­mu dru­gom mo­že­te sni­ma­ti film u Hi­ro­ši­mi, već o mi­ ru?”). Pri­li­kom nji­ho­vog su­sre­ta ot­kri­va se dru­ga pri­ča, njen od­nos sa pr­vim lju­bav­ni­kom, ne­mač­kim voj­ni­kom, ko­ji je po­gi­nuo ve­če uoči oslo­bo­đe­nja u Ne­ver­su, u Fran­cu­skoj. Bi­la 55

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

bi to ba­nal­na pri­ča („uni­ver­zal­na ba­nal­nost”, Di­ras 1961: 24), sko­ro sva­ko­dnev­na, da se de­ša­va na ne­kom dru­gom me­stu. Ali ovo je me­sto ko­je na kra­ju re­me­ti li­ne­ar­nost pri­po­ ve­da­nja kao i vre­men­ske i pri­po­ve­dač­ke ko­or­di­na­te i pred­sta­ve ko­je se ko­ri­ste u fil­mu. S jed­ne stra­ne stra­ne, na me­stu sni­ma­nja fil­ma o mi­ru (o „Mi­ru” na­pi­sa­no ve­li­kim po­čet­nim slo­vom u si­nop­si­su), bes­ko­nač­na se­ri­jal­nost smr­ti, 200.000 smr­ti u de­vet se­ kun­di, „ovo su zva­nič­ne ci­fre” (Di­ras 1961: 24). Ne­pri­po­ve­dljiv do­ga­đaj, ako je uop­šte ta­kav ikad po­sto­jao, pri če­mu su­jet, pred­met isto­ri­je sa­ži­ma 200.000 smr­ti, po­je­di­nač­nih pat­nji u de­vet se­kun­di bes­ko­nač­ne, in­di­fe­rent­ne, smrt­no­sne se­ri­jal­no­sti. Se­ri­jal­nost ali i ste­ri­li­tet, jer Hi­ro­ši­ma zna­či uni­šte­nje eg­zi­sten­ci­jal­nih i do­slov­no to­plje­nje sek­su­al­nih i re­pro­duk­tiv­nih raz­li­ka, do­no­se­ći ne sa­mo smrt, već i ste­ril­nost pre­ži­ve­lim mu­škar­ci­ma i že­na­ma („Mu­škar­ci po­sta­ju ste­ril­ni […] una­ka­že­na i umi­ru­ća de­ca ko­ja su bi­la u utro­ bi že­na u Hi­ro­ši­mi”, Di­ras 1961: 20). Eks­plo­zi­ja pre­o­kre­će tok vre­me­na u ro­ku od de­vet se­kun­di i ot­kri­va to­po­gra­fi­ju gde bes­ko­nač­no ubr­za­nje teh­no-atom­ske vre­me­no­sti sa­vi­ja ili pre­vr­će, ras­ta­pa pro­stor u ne­ki ko­ji pret­ho­di sva­kom biv­stvo­va­nju, pre bi­lo ka­kve di­ fe­ren­ci­ja­ci­je, on­to­lo­ške, eg­zi­sten­ci­jal­ne ili sek­su­al­ne, čak i pre ni­šta­vi­la. Kho­ra, Hi­ro­ši­ma, Ho­ra­ši­ma... Ime ne­mo­gu­će, gro­zni­ča­ve ar­hi­ve, bes­ko­nač­nog se­ća­nja i bes­ko­nač­nog uni­ šte­nja se­ća­nja. Do­ga­đaj ko­ji je raz­bio ve­li­ke na­ra­ti­ve eman­ci­pa­ci­je – za Li­o­ta­ra (Lyotard) ra­di­kal­na hi­po­sta­za tog do­ga­đa­ja je Aušvic – ko­ji do­vo­di do te­melj­ne re­struk­tu­ra­ci­je svih na­ših ide­o­lo­ških, po­li­tič­kih ili teh­no-na­uč­nih pa­ra­dig­mi. I do­ga­đaj, kao što je Aušvic, ko­ ji, dok se osla­njao na lo­gi­ku žr­tve, pu­tem svo­je bes­ko­nač­ne teh­no-ta­na­to­zne se­ri­jal­no­sti, okon­ča­va epo­hu žr­tve­no­sti. Po­sle Aušvi­ca „za­pad­na eko­no­mi­ja žr­tve do­šla je do kra­ja, a za­vr­ši­la se ras­pa­dom sa­mog žr­tve­nog apa­ra­ta, tog kr­va­vog ga­že­nja ko­jim bi ’tre­nu­tak ko­ nač­no­sti’ bio nad­ma­šen i pri­svo­jen do bes­ko­nač­no­sti” (Nancy 1991: 35). Po­sle Hi­ro­ši­me ni­šta ni­je osta­lo za pri­sva­ja­nje, ni­je­dan na­ra­tiv pro­sve­tlje­nja (Lu­mi­e­res), ni­jed­na slo­bo­da, po­be­da, mir, pre sve­ga „Mir” sa ve­li­kim m, ne­će mo­ći da pre­ži­vi stra­hot­nu bi­stri­nu ovog pre­o­kre­ta. Ali ne­ma pa­to­sa smrt­no­sti tu­biv­stvo­va­nja (Da­sein), Sein zum Tod, čak, mo­žda, ni po­seb­no­sti li­ca dru­gog ko­ji zah­te­va od­go­vor... Ne­ma li­ca da mu se od­go­vo­ri, li­ce dru­ gog na ko­je nas Le­vi­nas upo­zo­ra­va, u svom maj­stor­skom od­go­vo­ru Haj­de­ge­ru, stvar­ni je ho­ri­zont vre­me­na (Le­vi­nas 1987: 39). Jer sam ho­ri­zont (Vre­me­na, Biv­stvo­va­nja) obe­le­žen je nu­kle­ar­nom pe­čur­kom, ri­zom­skom pro­li­fe­ra­ci­jom ato­mi­zi­ra­nih, obr­nu­tih, bes­ko­nač­no re­gre­siv­nih vre­me­no­sti. Na­kon Hi­ro­ši­me ni­je mo­gu­ća ni sre­di­šna ni fik­sna tač­ka, ni pri­ sut­nost ni ide­o­lo­gi­ja pri­sut­no­sti.5 Film, ka­že Žil De­lez (Gil­les De­le­u­ze) u ese­ju o Re­neu, zah­te­va „iš­če­za­va­nje sre­di­šne ili fik­sne tač­ke. Smrt ne od­re­đu­je stvar­nu sa­da­šnjost, to­li­ko 5 Pre­ma re­či­ma Aki­re Mi­zu­te Li­pi­ta (Aki­ra Mi­zu­ta Lip­pit): „Atom­ska bom­bar­do­va­nja uni­šti­la su od­re­đe­ ni re­do­sled je­zi­ka, tok zna­če­nja, i pri­mo­ra­la sa­mu to­po­lo­gi­ju je­zi­ka da pro­đe kroz ra­di­kal­nu mu­ta­ci­ju… Pr­vi ka­dro­vi­o­vog fil­ma iz 1959. Hi­ro­ši­mo, lju­ba­vi mo­ja! pri­ka­zu­ju idi­om emul­zi­je u car­stvi­ma ka­ta­stro­fe i lju­ba­vi, isto­ri­je i se­ća­nja, i sek­su­al­ne i kul­tur­ne raz­li­ke. Ne­po­me­ša­na me­ša­vi­na is­ti­če ne­mo­guć­nost po­mi­ re­nja raz­li­či­tih do­ži­vlja­ja pat­nje u uje­di­nje­nu ce­li­nu. „Ni­šta ni­ste vi­de­li u Hi­ro­ši­mi.” Na te­li­ma i iz­me­đu njih, emul­zi­ja nas upo­zna­je sa na­ra­ti­vom Di­ra­so­ve: to uti­če na film ili splet iz­me­đu dva glav­na li­ka, Hi­ro­ ši­me i Ne­ver­sa… Sce­na na­vo­di na po­ku­šaj da se te­lo od­re­di kao po­vr­ši­na za pi­sa­nje atom­skog sce­na­ri­ja” (Lip­pit 1999: 5).

56

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

je mno­go mr­tvih ko­ji pro­go­ne li­sto­ve pro­šlo­sti” (De­lez 1989: 116). „Po­sle” Hi­ro­ši­me, po­či­ nje­mo iz­no­va, pre bi­lo kog biv­stvo­va­nja, di­fe­ren­ci­ja­ci­je, isto­ri­je: „Za­što ne ti u ovom gra­du i ove no­ći ta­ko na­lik mno­gim dru­gi­ma da se raz­li­ka ni ne pri­me­ti” (Du­ras 1961: 25). Sa­mo bes­ko­nač­na, ne-pri­svo­ji­va se­ri­jal­nost uni­šte­nja bez bi­lo ka­kve žr­tve­ne te­le­o­lo­gi­je, sa­mo apo­rij­sko ali i apa­rat­sko, ma­šin­sko, je­din­stve­no is­ku­stvo smr­ti u ma­sa­ma, pot­pu­no ra­za­ra­ nje ko­je bri­še sve tra­go­ve, ar­hi­va bez se­ća­nja, ko­ja obr­će te sto­ga pret­ho­di isto­ri­ji: Kho­ra, Hi­ros­hi­ma, Ho­ras­hi­ma.6 I on­da, sa dru­ge stra­ne, Ne­vers. „Šti­ti­ti ka­ta­stro­fu na obe stra­ne, Ne­vers ov­de, Hi­ro­ši­ ma ta­mo” (Kri­ste­va 1989: 232). Hi­ja­zma­tič­ni pre­o­kret, je­din­stve­ni do­ži­vljaj ogrom­nog bo­la i opla­ki­va­nja mr­tvog lju­bav­ni­ka, ko­ji pro­go­ni že­nu pri nje­nom su­sre­tu sa Ja­pan­cem u Hi­ ro­ši­mi, „ka­ta­stro­fa­lan pri­zor ko­ji osta­je raz­de­ljen i upor­no se vra­ća za­jed­no sa čud­nim op­ stan­kom ži­vo­ta” (Ca­ruth 1996: 55). (Eko­no­mi­ja mog ese­ja zah­te­va da se sa­mo tan­gen­ci­jal­no ob­ja­sni Ka­ru­tov du­bo­ki i fa­sci­nant­ni tekst ko­ji vo­di ra­ču­na upra­vo o onim sla­bim tač­ka­ma u pri­či ko­je otva­ra­ju mo­guć­nost da se ovaj film shva­ti kao od­mo­to­va­nje tra­u­ma­tič­nog na­ra­ti­va. Raz­u­me­va­nje je mo­gu­će, upra­vo, pre­ki­dom ko­ji na­ja­vlju­je po­če­tak ili mo­guć­nost auten­tič­ni­je ili, bu­du­ći da je reč „auten­ti­čan” to­li­ko is­kom­pro­mi­to­va­na, on­da, ne-tra­u­ma­ti­zo­va­ne ili netra­u­ma­ti­zu­ju­će isto­ri­je.) Pa­ra­le­li­zam ko­jim film po­či­nje, iz­me­đu dva is­ku­stva, ne­za­bo­ra­van je: po­sled­nji dan ra­ta, po­sled­nji me­tak is­pa­ljen na ne­mač­kog voj­ni­ka, po­sled­nji dan sni­ma­ nja, po­sled­nja sce­na ko­ju smo sni­ma­li (Di­ras 1961: 8). Že­na je ogo­lje­na (ne­za­pam­će­na ka­zna lju­ba­vi iza­zva­na ra­tom), i za­klju­ča­na u po­drum da iz­le­či svo­je lu­di­lo. U to­ku nje­nog „lu­di­la” (ko­je bi, ka­že Di­ras, isto ta­ko mo­glo bi­ti znak kraj­nje bi­stri­ne), ona opla­ku­je svog lju­bav­ni­ka, plju­je maj­ci u li­ce, pre­zi­re ide­o­lo­ški red ko­ji ju je za­tvo­rio u pe­ći­nu (po­drum). U stva­ri, sa­ma ka­zna ne­ma ni­ka­kvog smi­sla jer nje­na lju­bav i tu­ga obi­ta­va­ju van sim­bo­lič­nog i fa­lo­cen­trič­ nog re­da ko­ji je od­re­dio ka­znu. Nje­no lu­di­lo je lu­di­lo po­ni­že­nja ra­ta, bes­ko­nač­nog opla­ki­va­ nja mo­der­ne An­ti­go­ne, sko­ro ne­sve­sne lo­gi­ke pe­ći­ne. U tom smi­slu, nje­no „iz­le­če­nje”, nje­no iz­la­že­nje iz pe­ći­ne na sve­tlost da­na, po­kla­pa se sa nje­nim po­nov­nim upi­si­va­njem u sim­bo­lič­ni red, u fa­lo­cen­trič­ni re­žim nor­mal­no­sti. Pre­ma to­me, „iz­laz” sa­mo po­ja­ča­va in­ter­i­o­ri­za­ci­ju lu­di­la, nje­go­vu krip­tič­nu ogra­du. Na dan nje­nog ko­nač­nog „iz­le­če­nja”, ka­da kre­će za Pa­riz, sve­tlo na kra­ju pe­ći­ne pot­pu­no ja­sno je ob­ja­vlje­no u svim no­vi­na­ma. Nje­no ime je Hi­ro­ši­ma. Hi­ro­ši­mo, lju­ba­vi mo­ja! sto­ga slu­ži kao hi­ja­zma­tič­na oso­vi­na oko ko­je se okre­ću dve tra­ u­me, oso­vi­na ko­ja po­ve­zu­je dve pri­če u nji­ho­vom za­jed­nič­kom po­gre­šnom pre­po­zna­va­nju, sle­pi­lu i po­ni­že­nju. Oba do­ga­đa­ja od­i­gra­va­ju se, ili zah­te­va­ju re­struk­tu­ri­ra­nje me­sta, Kho­re, ko­ja je li­še­na re­fe­ren­ce ili zna­če­nja, lo­ka­ci­je „lu­di­la” pre iz­la­ska iz pe­ći­ne. (Ka­rut skre­će pa­žnju na či­nje­ni­cu da „fran­cu­ska reč pe­ći­na, od­je­ku­je, Pla­to­no­vom pri­čom o pe­ći­ni” [Ca­ruth 32: 1995], či­me auto­ri­zu­je na­šu ve­zu iz­me­đu Pla­to­no­vog pri­sva­ja­nja mit­skog me­sta pe­ći­ne – i za­ 6 Za­hva­lan sam Ti­ni Čan­ter (Ti­na Chan­ter) na ras­pra­vi o Kho­ri u nje­nom de­lu Abjec­tion, De­ath and Dif­ fi­cult Re­a­so­ning: The Im­pos­si­bi­lity of Na­ming Cho­ra in Kri­ste­va and Der­ri­da (Chan­ter 2000), i na broj­nim raz­go­vo­ri­ma ko­je sam vo­dio sa njom na ovu te­mu. Ovom pri­li­kom mo­ram po­me­nu­ti nje­nu od­lič­nu ana­ li­zu i ve­li­ko­du­šnost. Že­leo bih, ta­ko­đe, da is­ko­ri­stim ovu pri­li­ku da Ti­ni Čan­ter po­sve­tim ove stra­ni­ce o M. Di­ras.

57

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

sle­plju­ju­ćeg pri­zo­ra ide­ja na nje­nom iz­la­zu, i nje­go­vog po­i­ma­nja Kho­re, u Ti­ma­ju, dru­ge vr­ste pro­stor­no­sti, ni mit­ske, ni fi­lo­zof­ske, pre bi­lo kog ci­lja (te­los) ili sve­tlo­sti vo­di­lje, već one ko­ ja, pre­ma De­ri­di­nom shva­ta­nju Kho­re, „ana­hro­ni­zu­je biv­stvo­va­nje” [Der­ri­da 1993: 94]) Ona obe­le­ža­va po­lo­žaj, či­me ce­lo­kup­na pro­stor­na vre­me­nost me­nja pra­vac i zah­te­va, pre­ma Ka­ru­ to­voj ori­gi­nal­noj ana­li­zi, „no­vi na­čin gle­da­nja i slu­ša­nja […] ko­ji se nu­di kao mo­guć­nost, u eri ka­ta­stro­fe, ve­ze iz­me­đu kul­tu­ra. Ono što vi­di­mo i ču­je­mo u fil­mu Hi­ro­ši­mo, lju­ba­vi mo­ja! od­ je­ku­je iz­van ono­ga što mo­že­mo zna­ti i shva­ti­ti; ali upra­vo u slu­ča­ju ovog ne­ra­zu­me­va­nja i na­ šeg uda­lja­va­nja od smi­sla i shva­ta­nja, na­še sop­stve­no sve­do­če­nje mo­že za­i­sta po­če­ti” (Ca­ruth 1995: 56). S ob­zi­rom na to da Hi­ro­ši­ma/Ne­vers ozna­ča­va­ju me­sta (to­poi) iz­van do­mi­nant­ne sim­bo­li­ke, za­pad­nog ho­ri­zon­ta me­ta­fi­zi­ke, ili su sme­šte­ni na nji­ho­vim gra­ni­ca­ma, ili je­su nji­ ho­ve gra­ni­ce, do­ga­đa­ji ko­ji se ot­kri­va­ju u ovom fil­mu, film­skoj ko­re­o­gra­fi­ji, raz­bi­ja­ju ili po­tre­ sa­ju do­mi­nant­ne po­li­tič­ko-te­le­o­lo­ške pri­če i nji­ho­ve sim­bo­lič­ne re­zer­ve. Sto­ga, „u pi­ta­nju je, u stva­ri, bol ko­ji se vi­še ne žr­tvu­je. Istin­ski bol, ne­sum­njiv, i mo­žda naj­i­stin­ski­ji od svih. On ne bri­še ra­dost (ni uži­va­nje), a ipak ni­je ni di­ja­lek­tič­ka ili su­bli­mi­ra­ju­ća gra­ni­ca ovog dru­gog. Ne po­sto­ji ni­jed­na gra­ni­ca, ni­je­dan uz­vi­šen gest, ko­ji će ga pre­ći” (Nancy 1991: 37, moj kur­ziv). Ime ovog „bes­kraj­nog pla­ča” je – kao što na­ra­tor ka­že u po­sled­njoj re­če­ni­ci dru­gog Re­ne­o­vog fil­ma o Aušvi­cu, Noć i ma­gla, iz ko­jeg mo­že­mo po­zaj­mi­ti bes­kra­jan plač ko­ji se ču­je na ovom me­stu, ovu Kho­ru – Hi­ro­ši­ma: „Hi-ro-ši-ma. Hi-ro-ši-ma. To je tvo­je ime” (Di­ras 1961: 83). Da bih još vi­še ubr­zao, bez par­do­na, že­leo bih da skre­nem pa­žnju na či­nje­ni­cu da na­ra­tiv Mar­ge­rit Di­ras eks­pli­cit­no iz­be­ga­va bi­lo ka­kvu eg­zo­ti­ku „i ne­ho­ti­čan ra­si­zam svoj­stven sva­ koj eg­zo­ti­ci”, esen­ci­ja­li­za­ci­ju, ori­jen­ta­li­za­ci­ju, ko­lo­ni­jal­no i na­ci­o­nal­no pri­sva­ja­nje pro­sto­ra i „Fran­cu­ske” i „Ja­pa­na”. „Film ne bi ni­ka­da tre­ba­lo da osta­vi uti­sak fran­ko-ja­pan­skog, već an­ti­fran­ko-ja­pan­skog. To bi bi­la po­be­da” (Di­ras 1961: 109). Slič­no kao ne­u­po­re­di­va Im­pe­ri­ja zna­ko­va Ro­la­na Bar­ta (Ro­land Bart­hes), Hi­ro­ši­mo, lju­ba­vi mo­ja!, u stva­ri, po­ku­ša­va da ot­ kri­je „ne­po­znat si­stem sim­bo­la […] sa­mu fi­su­ru sim­bo­li­ke, ubla­že­nu do tač­ke ne­za­men­lji­ve pra­zni­ne.” Upra­vo ta stra­ge­ti­ja do­zvo­lja­va i Bar­tu i Di­ra­so­voj da „pi­šu isto­ri­ju na­še sop­stve­ne ta­me – obe­lo­da­nju­ju gu­sti­nu na­šeg sop­stve­nog nar­ci­zma, kroz ve­ko­ve be­le­že ne­ko­li­ko ape­la za raz­li­kom, ko­je smo mo­žda po­ne­kad ču­li, ide­o­lo­ški opo­rav­ci ko­ji ne­po­gre­ši­vo sle­de i ko­ji se sa­sto­je u kon­stant­nom akli­ma­ti­zo­va­nju na­šeg ne­spo­zna­va­nja Azi­je po­mo­ću od­re­đe­nih po­ zna­tih je­zi­ka (Vol­te­rov Ori­jent, Re­vue Asi­a­ti­que ili Air Fran­ce” (Bart­hes 1982: 3, 4). Ovaj je­zik za ko­ji ni­ko ni­je čuo, obe­le­žen, pre­ma re­či­ma Bar­ta, ma­kar i od­re­đe­nom ne-raz­li­kom, upra­vo je je­zik Kho­re, pre-sim­bo­lič­ni se­mi­ot­ski si­stem ko­ji od­bi­ja me­ta­fi­zič­ka (Vol­ter) ili ide­o­lo­škopo­li­tič­ka pri­sva­ja­nja (Air Fran­ce). Ta­kav izum je­zi­ka bio bi ot­po­ran, ili bi ba­rem ko­di­fi­ko­vao od­re­đe­nu ot­por­nost pre­ma ka­stra­tiv­noj pret­nji sim­bo­li­ke (otu­da Bar­tov „si­stem sim­bo­la za ko­ji ni­ko ni­je čuo”). Upra­vo na ovoj osno­vi mo­žda bi ne­ko do­šao u is­ku­še­nje da uđe u ras­pra­vu sa ne­dav­no ob­ja­vlje­nim ese­jom Re­ja Ča­ua (Rey Chow) o Di­ra­so­voj, „When Whi­te­ness Fe­mi­ni­zes... So­ me Con­se­qu­en­ces of a Sup­ple­men­tary Lo­gic”, ko­ji u fil­mu Di­ra­so­ve i Re­nea de­ši­fru­je, re­kao bih pot­pu­no po­gre­šno, kon­cept že­ne „kao pre­ži­ve­le oso­be, ko­ja je sa­da, da­ju­ći se­be, uspe­šno uhva­ti­la že­lje­nog mu­škar­ca. U ru­ka­ma Di­ra­so­ve, za­pad­na žen­ska su­bjek­tiv­nost po­sta­la je pot­ 58

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

pu­no za­šti­će­na […] kul­tur­na raz­li­ka, ’Ja­pan’ je tu sa­mo da omo­gu­ći da se is­pu­ni su­bjek­tiv­nost – eg­zi­sten­ci­jal­ni op­sta­nak, po­stig­nu­će in­di­vi­du­al­nog bi­ća – fran­cu­skih že­na” (Chow 2000: 155, 158). U ovom ne­tak­tič­nom (he­avy han­ded) tret­ma­nu Di­ra­so­ve od stra­ne Ča­ua (ko­ji je pot­pu­no ne­sve­stan ce­lo­kup­ne bes­ko­nač­no bo­ga­te te­ma­ti­ke, upra­vo, ru­ku [hands] kod Di­ra­ so­ve i na ko­ju te­mu bi se mo­gao na­pi­sa­ti ceo esej: ru­ka mr­tvog lju­bav­ni­ka, uspa­va­nog ja­pan­ skog lju­bav­ni­ka, ru­ka ko­ja oša­ma­ri li­ce že­ne, že­ni­na ru­ka na le­đi­ma nje­nog lju­bav­ni­ka, ru­ke is­pod atom­skih ra­di­o­ak­tiv­nih pa­da­vi­na i pe­pe­la i pre­pli­ta­nje zno­ja­vih te­la u lju­bav­nom za­no­ su, že­na ko­ja si­sa svo­ju kr­va­vu ru­ku dok se pri­se­ća ka­ko krv is­ti­če iz mr­tvog te­la nje­nog lju­ bav­ni­ka…), is­po­sta­vlja se da je Hi­ro­ši­mo, lju­ba­vi mo­ja! sa­mo još jed­na Ema­nu­e­la („že­na ko­ja se da­je […] hva­ta­nje mu­škar­ca”). Ono što Čau pot­pu­no ig­no­ri­še je hi­ja­zma­tič­na oso­vi­na ko­ja či­ni Ne­vers i Hi­ro­ši­mu, Fran­cu­sku i Ja­pan, za­me­nji­vim, isto­vre­me­no po­se­ban i je­din­stven po­ku­šaj da se iz­u­mi, po­mo­ću hi­ja­zma­tič­nog ka­le­mlje­nja, una­kr­snog ši­ve­nja ša­vo­va, je­zik ko­ji bi de­kon­stru­i­sao ve­li­ke na­ra­ti­ve ra­ta, mi­ra, oslo­ba­đa­nja, žr­tve, uklju­ču­ju­ći sek­su­al­nost, itd.7 (nje­go­vo osla­nja­nje na te­šku li­ne­ar­nu i re­duk­tiv­nu še­mu Vla­di­mi­ra Pro­pa (Vla­di­mir Propp) [ne bez od­re­đe­nih me­ta­fi­zič­kih i fa­lo­cen­trič­nih pri­sva­ja­nja tek­sta, ta­kva ana­li­za tvr­di da „opi­ su­je”] u ci­lju opi­si­va­nja vi­še­stru­ko slo­je­vi­te, „in­va­gi­na­ci­o­ne” [Der­ri­da] pri­če Mar­ge­rit Di­ras, za­ne­ma­ru­je ogrom­nu ko­li­či­nu poststruk­tu­ra­li­stič­ke kri­ti­ke upra­vo ta­kve re­duk­tiv­ne struk­tu­ ra­li­stič­ke na­ra­to­lo­gi­je [o­sim što ne spo­mi­nje prak­tič­no ce­lu bi­bli­o­te­ku fe­mi­ni­stič­kih kri­ti­ka na­pi­sa­nih o fil­mu Di­ra­so­ve i Re­nea, či­me se ozbilj­no po­gre­šno pred­sta­vlja ce­lo­kup­na oblast o ko­joj Čau ipak do­no­si ve­o­ma štet­ne ge­ne­ra­li­za­ci­je]). Pro­po­va na­ra­to­lo­gi­ja pret­po­sta­vlja od­re­ đe­no te­le­o­lo­ško, li­ne­ar­no od­mo­ta­va­nje na­ra­ti­va – Pro­pov pro­je­kat se, na kra­ju kra­je­va, zo­ve Mor­fo­lo­gi­ja baj­ke – te je zbog to­ga pot­pu­no ne­a­de­kva­tan za opi­si­va­nje ili tu­ma­če­nje, kao u ovom slu­ča­ju, pro­stor­no-vre­men­skih kao i na­ra­tiv­nih pre­ki­da u de­lu Mar­ge­rit Di­ras. (Vi­de­ti, na pri­mer, Ka­rut i De­le­uz o po­tre­bi za no­vom pro­stor­nom vre­me­no­šću ko­ju Di­ra­so­va i Re­ne po­sta­vlja­ju pred gle­da­o­ca/či­ta­o­ca.) Osim to­ga, iz­ne­na­đu­je čud­na mr­žnja (ili ba­rem ne­do­ sta­tak se­strin­skog sa­o­se­ća­nja) jed­ne na­uč­ni­ce ko­ja se­be, oči­gled­no, sma­tra fe­mi­nist­ki­njom, pre­ma žen­skom li­ku u fil­mu ko­ji, po­sle ogrom­ne pat­nje, „ostva­ru­je svo­je in­di­vi­du­al­no bi­će” (uko­li­ko je to za­i­sta slu­čaj u ovom fil­mu). Hi­ro­ši­mo, lju­ba­vi mo­ja! ni­je me­sto oku­plja­nja, opo­ rav­ka, po­sti­za­nja su­bjek­tiv­no­sti (ili, uosta­lom, „hva­ta­nja” mu­škar­ca); tač­ni­je, ar­hiv­ska gro­zni­ ca od de­set hi­lja­da ste­pe­ni, ove­ko­ve­če­nje gu­bit­ka, po­ni­že­nje, pre bi­lo ka­kve su­bjek­ti­vi­za­ci­je, 7 Ne mo­gu se za­ne­ma­ri­ti pri­lič­no opi­plji­vi po­li­tič­ki ne­pri­ja­te­lji ovog fil­ma, či­ji su di­stri­bu­ci­ja i pri­ka­zi­ va­nje na Kan­skom fe­sti­va­lu do­ve­de­ni u pi­ta­nje da se ne bi uvre­di­li „Ame­ri­kan­ci”. Ča­u­o­vom ese­ju kao da ne­do­sta­je isto­rij­ska per­spek­ti­va pri­lič­no neo­bič­nog i spe­ci­fič­nog po­li­tič­kog an­ga­žo­va­nja fil­ma pro­tiv dru­ gog ko­lo­ni­ja­li­zma, ame­rič­kog (u fil­mu pred­sta­vljen, po­ma­lo in­di­rekt­no, kon­ti­gvi­te­tom, ime­nom ame­rič­ke ko­lo­ni­jal­ne i mi­li­ta­ri­stič­ke iko­ne par eks­e­lans, ka­fe­om „Ka­za­blan­ka”). Tu se po­sta­vlja pi­ta­nje: šta je ve­ća opa­snost, „sve­dok ko­ji fe­mi­ni­zi­ra” (npr. fran­cu­ske fe­mi­nist­ki­nje) ili „sve­dok ko­ji ubi­ja” (npr. ame­rič­ke nu­kle­ar­ne pod­mor­ni­ce)? U ime če­ga se, tač­no, in­ter­ven­ci­ja ko­ja pro­ble­ma­ti­zu­je mi­li­ta­ri­stič­ku upo­tre­bu nu­kle­ar­ne ener­gi­je, u ru­ka­ma čo­ve­ka, kao što je film Hi­ro­ši­mo, lju­ba­vi mo­ja! (1959), kri­ti­ku­je zbog svog fe­mi­ni­stič­kog an­ga­žo­va­nja, da­nas? Zbog po­li­tič­ke ak­tu­el­no­sti knji­ge Hi­ro­ši­mo,lju­ba­vi mo­ja! či­ta­lac je lju­ ba­zno za­mo­ljen da po­no­vo pro­či­ta epi­graf ovog ese­ja. Za ana­li­zu ulo­ge ko­ju od­re­đe­na pred­sta­va „Ame­ ri­ke” igra u fil­mu, i kao pri­mer bes­ko­nač­ne od­go­vor­no­sti ame­rič­kog in­te­lek­tu­al­ca, vi­de­ti de­lo Ke­ti Ka­rut (Cathy Ca­ruth).

59

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

pa pre­ma to­me i (za­pad­ne) isto­ri­je, već pu­ko­ti­na na sa­mom me­stu nje­nog na­stan­ka, ko­ja otva­ ra mo­guć­nost dru­ga­či­joj vr­sti isto­ri­je: kho­ra­gra­fi­je. „U ob­li­ku kr­sta”: An­drić i An­ge­lo­pu­los Bo­sna, ka­kav pri­mer! Bo­sna, ka­kav pri­mer? Haj­de da ču­je­mo u ovom po­na­vlja­nju dve mo­guć­no­sti de­fi­ni­sa­nja pro­sto­ra: jed­nu, ko­ja će sla­vi­ti pro­šlost, ka­ta­stro­fal­nu ru­i­nu po­zna­tu pod ime­nom „isto­ri­ja”, su­vi­še po­zna­tu u svo­joj pred­vi­dlji­vo­sti, gra­mo­fo­ni­ju pro­sto­ra po­ zna­tu kao „Evro­pa” – Bo­sna, ka­kav pri­mer – i dru­gu, pi­ta­nje, mo­guć­nost me­sta/pri­zo­ra ili gra­ni­ce ra­di­kal­no po­seb­ne u svo­joj oso­be­no­sti, u svo­joj uvek već ne­for­mi­ra­noj, raz­mr­še­noj eg­zem­plar­no­sti, ko­ja tek tre­ba da se po­ja­vi, pi­ta­nju za ko­je se ne zna – Bo­sna, za­i­sta, ka­kav pri­mer? I haj­de da od­mah pred­lo­ži­mo te­zu, tr­kom do gra­ni­ce: sva­ka od ovih mo­guć­no­sti mo­ra da osta­ne u igri, i su­spen­do­va­na, da bi dru­ga Bo­sna mo­gla da se po­ja­vi, kao i dru­ga Evro­pa. Pi­ta­nje tre­ba da osta­ne pi­ta­nje, a pri­mer tre­ba da osta­ne pri­mer, sva­ki u igri i su­ spen­do­van, da bi mo­glo da se po­ja­vi ne­što kao otva­ra­nje dru­ge Bo­sne, dru­ge Evro­pe. Kao, na pri­mer, otva­ra­nje u pi­ta­nju Ža­ka De­ri­de u de­lu Dru­gi pra­vac. Raz­mi­šlja­nja o Evro­pi da­nas (The Ot­her He­a­ding. Re­flec­ti­ons on To­day’s Euro­pe): „A šta bi bi­lo ka­da bi Evro­pa bi­la ovo: otva­ra­nje ka isto­ri­ji za ko­ju se pro­me­na prav­ca, od­nos sa dru­gim prav­cem, ili sa dru­gim prav­ci­ma, do­ži­vlja­va kao uvek mo­gu­ća? Otva­ra­nje i ne­is­klju­či­va­nje za ko­je bi Evro­pa na ne­ki na­čin bi­la od­go­vor­na?” (Der­ri­da 1992: 17). Ovaj pra­vac bio bi me­sto od­go­vor­no­sti, pra­vac ko­ji je mo­guć sa­mo ako se kor­mi­la­ri iz­me­đu dve ru­še­vi­ne: jed­na je ru­še­vi­na pro­šle isto­ri­je, u ko­joj je Bo­sna uzo­ran evrop­ski pro­stor, a dru­ga je ru­še­vi­na stal­no raz­mr­še­ne, ne­for­mi­ra­ne, oso­be­ne i ne­u­zor­ne, de­struk­tu­ri­ra­ju­će bu­duć­no­sti. Iz­me­đu ova dva pre­stan­ka, dve ru­še­vi­ne, ma­li pro­stor, klin, od­go­vor­nost za bu­duć­nost, od­go­vor­nost za dru­go. Ovaj klin mo­gao bi bi­ti je­di­na mo­gu­ća bu­duć­nost za Evro­pu, jer to­li­ko to­ga je do­ve­de­no u pi­ta­nje. Haj­de da po­gle­da­mo ne­ko­li­ko pri­me­ra! Ivo An­drić, ju­go­slo­ven­ski do­bit­nik No­be­lo­ve na­gra­de za knji­žev­nost 1961, pi­še svo­je ro­ma­ne Na Dri­ni ću­pri­ja i Trav­nič­ka hro­ni­ka u to­ku Dru­gog svet­skog ra­ta. Pr­vi ro­man je pri­ča o iz­grad­nji mo­sta u bo­san­skom po­gra­nič­nom gra­ du Vi­še­gra­du, od stra­ne Meh­med-pa­še So­ko­lo­vi­ća u 16. ve­ku. Sam most, od po­čet­ka, me­sto je po­ve­zi­va­nja, pre­mo­šta­va­nja, ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu Evro­pe i nje­nog dru­gog, Oto­man­skog car­stva; ali je isto ta­ko i spo­me­nik, u znak se­ća­nja na na­sil­no odva­ja­nje Meh­med-pa­še, ko­ji je kao de­čak na si­lu pre­ve­den u mu­sli­man­sku ve­ru. Most je, pre­ma to­me, ta­ko­đe već ru­še­vi­na, pri­mer ru­še­vi­ne; most je front, me­sto ra­ta, uzor­na gra­ni­ca Evro­pe, unu­tar Evro­pe. „Ne­ka se ču­va Evro­pa, jer ja mo­gu da na­pra­vim zid pre­ma njoj, kao pri­mer za ce­lu Evro­pu”, na­pi­sao je jed­nom pri­li­kom „pra­vi”, isto­rij­ski Meh­med-pa­ša. An­drić opi­su­je most kao ru­še­vi­nu isto­ri­je od­u­vek, ko­ja pro­ždi­re te­la i mu­sli­man­skih i srp­skih se­lja­ka: var­var­ski pri­mer isto­ri­je. Za vre­me iz­grad­nje ogro­man ka­me­ni blok pao je na jed­nog od rad­ni­ka, mla­dog Ara­pi­na, po­moć­ni­ka maj­sto­ra An­to­ni­ja, glav­nog in­že­nje­ra, pre­se­kav­ši ga na­po­la i za­u­vek mu za­ko­pav­ši no­ge u te­me­lje mo­sta. Ka­me­ni blok je pao tač­ no gde tre­ba pa ga ni­su po­me­ra­li da iz­va­de po­smrt­ne ostat­ke mla­dog Ara­pi­na, ko­ji je umro ubr­zo na­kon in­ci­den­ta, a ko­me iona­ko ni­je bi­lo po­mo­ći: „Svi mu­sli­ma­ni mu­škar­ci iz­i­šli su 60

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

da ga is­pra­te i po­ne­su po ne­ko­li­ko ko­ra­ka nje­gov ta­but u kom je le­ža­la sa­mo gor­nja po­lo­ vi­na nje­go­vog mla­dog te­la, jer po­la ga je osta­lo pod ka­me­nim blo­kom” (An­drić 1965: 34). Gra­ni­ca ko­ju most pred­sta­vlja je ta­ko­đe i sar­ko­fag, ma­ši­na za je­de­nje me­sa, nje­gov sre­di­šnji pot­por­ni luk, krip­ta, tam­na oda­ja, po­gu­ban spo­me­nik. Još jed­no te­lo ko­je je most od­neo je te­lo se­lja­ka Ra­di­sa­va, ko­ji je uhva­ćen ka­ko uni­šta­va most u to­ku iz­grad­nje. Nje­go­vo žr­tvo­va­ nje na­bi­ja­njem na ko­lac, kao pri­mer dru­gi­ma, pred­sta­vlja ta­ko­đe uspo­me­nu na ovo uzor­no me­sto kao pri­mer Evro­pe i za Evro­pu. Ka­da je Ra­di­sav na­bi­jen na ko­lac, „u jed­nom tre­nut­ku ku­ca­nje pre­sta­de. Mer­džan je vi­deo ka­ko se pri vr­hu de­sne pleć­ke mi­ši­ći za­te­žu i ko­ža odi­že. On pri­đe br­zo i pro­se­če to is­pup­če­no me­sto una­krst” (An­drić 1965: 25, moj kur­ziv). Ovaj pri­mer dru­gi­ma spre­čio je dalj­nje ome­ta­nje grad­nje mo­sta, i iz­grad­nja je uspe­šno za­vr­še­na. U Trav­nič­koj hro­ni­ci An­drić opi­su­je ži­vo­te za­pad­nih kon­zu­la u Trav­ni­ku, za­tim se­di­šte oto­man­ske vla­da­vi­ne u pro­vin­ci­ji Bo­sni, po­čet­kom de­vet­na­e­stog ve­ka, za vre­me Na­po­le­o­no­ vih ra­to­va. U to­ku oku­plja­nja ko­je je za kon­zu­le or­ga­ni­zo­vao ve­zir Ibra­him-pa­ša, slu­že­ni su li­mu­na­da i či­bu­ci da se pro­sla­ve do­bre ve­sti ko­je će ob­ja­vi­ti Ibra­him-pa­ša: „Ve­zir je za­ću­tao. Kao da je to bio znak, u Di­van su ušli go­to­vo tr­če­ćim ko­ra­kom mno­go­broj­ni ičo­gla­ni.” Iz pr­lja­vih dža­ko­va i tor­bi ko­je su une­li, „po­če­še da si­pa­ju od­se­če­ne ljud­ske uši i no­se­ve u znat­ noj mno­ži­ni, neo­pi­si­vu ma­su ubo­gog ljud­skog me­sa, uso­lje­nu i po­cr­ne­lu od usi­re­ne kr­vi. Hla­dan i od­vra­tan za­dah vla­žne so­li i usta­ja­le kr­vi pro­đe Di­va­nom... Fran­cu­ski am­ba­sa­dor Da­vil, ko­ji ni u snu ni­je mo­gao oče­ki­va­ti ova­kav pri­zor, ose­ti ka­ko mu se po­di­že sto­mak i li­mu­na­da gor­ča u usti­ma i pre­ti da uda­ri na nos” (An­drić 1976: 177). Ovi osta­ci ljud­skog me­sa bi­li su tro­fe­ji iz po­be­de nad ne­kom ru­skom ili srp­skom je­di­ni­com, pri­mer mo­ći Oto­ man­skog car­stva; ali de­lo­vi te­la, ka­že An­drić, u stva­ri su po­ti­ca­li „od obič­nog po­ko­lja ko­ji je ogor­če­na i do­ko­na voj­ska iz­vr­ši­la nad bo­san­skom ra­jom, ne­gde oko Zvor­ni­ka” (An­drić 1976: 179). Ova sce­na je pri­me­re­na na mno­go na­či­na, na­ro­či­to kao sce­na ga­đe­nja Evro­plja­ ni­na pre­fi­nje­nog no­sa, pri­li­kom su­o­ča­va­nja sa dru­gom, ne­za­mi­sli­vom Evro­pom („čak ni u sno­vi­ma”), sa­mom Evro­pom. Da ne go­vo­ri­mo ka­ko se i austro­u­gar­ski pred­stav­nik na sa­stan­ku, am­ba­sa­dor fon Mi­ te­rer, ose­ćao po­ma­lo ga­dlji­vo vi­dev­ši gra­ni­cu Evro­pe. I dva kon­tra­pri­me­ra. Pred­vi­dlji­voj gra­mo­fo­ni­ji ka­ta­stro­fa An­drić u svom ro­ma­nu Na Dri­ni ću­pri­ja su­prot­sta­vlja otva­ra­nje još jed­ne ka­ta­stro­fe. To­kom ka­ta­stro­fal­ne po­pla­ve, u Vi­še­gra­du, u no­ći ne­sre­će sa­sta­le su se sve ver­ske vo­đe i ot­po­če­le da pri­ča­ju „du­ge pri­če iz sta­rih vre­me­na, ko­je ni­su ima­le ni­ka­kve ve­ze sa ne­sre­ćom ko­ja ih je ov­de sa­te­ra­la i sa svih stra­na okru­ži­va­la… Ta­ko su ugled­ni lju­di očvr­ sli i od de­tinj­stva na­vi­kli na ne­da­će sva­ke vr­ste, sa­vla­đi­va­li noć za „ve­li­kog po­vod­nja” i na­la­ ze­ći u se­bi sna­ge da se pri­vid­no ša­le, na­o­či­gled ne­sre­će ko­ja je na­i­la­zi­la, za­va­ra­va­li be­du ko­ju ni­su mo­gli da iz­beg­nu” (An­drić 1976: 120). U no­ći, sve­tlo: iz­me­đu pred­vi­dlji­ve gra­mo­fo­ni­je re­li­gi­je, i ka­ta­stro­fe u pri­ro­di, otva­ra­nje, u no­ći, u ko­joj su se de­ša­va­la oku­plja­nja, za­jed­ni­štva, ka­da se po­ja­vlji­va­la mo­guć­nost ko­eg­zi­sten­ci­je, mo­guć­nost po­ja­vlji­va­nja dru­go­sti, dru­gog, još jed­nog Dru­gog, ne­pro­gra­mi­ra­nog od stra­ne isto­ri­je, ali ipak pri­zva­nog i po­zdra­vlje­nog u nje­nom ka­ta­stro­fal­nom se­ća­nju.

61

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U svo­joj krat­koj pri­či „Most na Že­pi” An­drić ta­ko­đe nu­di al­ter­na­tiv­no raz­mi­šlja­nje o pro­stor­no­sti. Ova pri­ča opi­su­je grad­nju mo­sta od stra­ne dru­gog ve­zi­ra, Ju­su­fa Ibra­hi­ma, u se­ lu Že­pa na isto­i­me­noj re­ci. (Se­lo Že­pa po­sta­lo je ozlo­gla­še­no u to­ku pro­šlog ra­ta ka­da se vest o gla­di i ka­ni­ba­li­zmu u ovom po­gra­nič­nom se­lu, op­sed­nu­tom od stra­ne srp­skih tru­pa, ra­ši­ri­la u sve­tu.) Ka­da je most za­vr­šen, je­dan mla­di pe­snik je ve­zi­ru po­nu­dio hro­no­gram sa nat­pi­ som da se ure­že u most. U spo­men jav­noj gra­đe­vi­ni ko­ju je Ju­suf po­klo­nio se­lja­ni­ma Že­pe. Nat­pis se sa­sto­jao od pe­sme ko­ja ve­li­ča ve­zi­ra; nje­go­vog pe­ča­ta, ko­ji sa­dr­ži nje­go­vo ime, Ju­suf Ibra­him, istin­ski rob bož­ji; i nje­go­vog ge­sla: „u ću­ta­nju je si­gur­nost”. Ve­zir je du­go raz­mi­šljao nad nat­pi­som i on­da pre­cr­tao ceo nat­pis i svo­je ime. Osta­vio je sa­mo ge­slo, ali je i nje­ga na kra­ju iz­bri­sao. „Ta­ko osta­de most bez ime­na i zna­ka” (An­drić 1965: 98). S ob­zi­rom na to da se iz­grad­nja mo­sta de­ša­va na­kon po­li­tič­kog do­ga­đa­ja ko­ji se za­vr­šio sko­ro ka­ta­stro­fal­no za ve­ zi­ra, gest bri­sa­nja ime­na, osta­vlja­nje „du­ple ti­ši­ne” (iz­bri­sav­ši reč „ti­ši­na” sa ge­slom) mo­že se po­sma­tra­ti kao gest, sa An­dri­će­ve stra­ne, da se uz­dr­ma na­si­lje ime­no­va­nja i si­gur­nost me­sta. Ti­ši­na, bri­sa­nje ime­na, be­li­na, mo­gu zna­či­ti na­du, obe­ća­nje, upi­sa­ne u pri­ču, da će to me­sto osta­ti iz­van ge­ne­a­lo­škog, na­ci­o­na­li­stič­kog ili po­li­tič­kog pri­sva­ja­nja. An­drić osta­vlja gra­ni­cu kao otva­ra­nje ka ne­pro­gra­mi­ra­nom, pre­ma dru­gom, obe­ća­nje dru­ge, ne­pro­gra­mi­ra­ne, ne­ žr­tvo­va­ne ge­o­gra­fi­je i ge­o­fi­lo­zo­fi­je – upra­vo za­to Ugo Vla­i­sa­vlje­vić (naj­e­mi­nent­ni­ji bo­san­ ski fi­lo­zof ko­ji je ostao u Sa­ra­je­vu to­kom ce­le op­sa­de) pi­še: „Ge­o­po­li­ti­ka ni­je ni­šta dru­go do po­li­ti­ka da­va­nja ime­na.” Vla­i­sa­vlje­vić za­tim ob­ja­šnja­va za­što je ge­o­po­li­ti­ka Bo­sne pri­mer za sva­ku ge­o­fi­lo­zo­fi­ju: „Za­to tre­ba mi­sli­ti rat u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, ili rat pro­tiv Bo­sne i Her­ce­ go­vi­ne, ne če­ka­ju­ći ne­za­in­te­re­so­va­ne po­sma­tra­če ’sa stra­ne’, ko­ji će nam, pri­vi­le­go­va­ni zbog ne­sup­stan­ci­jal­ne ve­za­no­sti za ov­da­šnje tlo i svog poj­mov­nog je­zi­ka, jed­nom da­ti na­uč­no ob­ ja­šnje­nje ono­ga što se do­go­di­lo. Tre­ba mi­sli­ti ovaj rat, ili ove ra­to­ve, u ime mno­gih stva­ri to­li­ ko oče­vid­nih, pa i u ime ge­o­po­li­tič­ke eg­zem­plar­no­sti Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne za sva­ku po­sto­je­ću ge­o­fi­lo­zo­fi­ju” (Vla­i­sa­vlje­vić 1995: 13, moj kur­ziv).8 Film Tea An­ge­lo­pu­lu­sa Odi­se­jev po­gled (1996) pri­ča je o Odi­se­ju mo­der­nog do­ba (Har­vi Kaj­tel – Har­vey Ke­i­tel), ko­ji tra­ži tri ne­raz­vi­je­ne rol­ne sa film­skom tra­kom bra­će Ma­na­kis, či­ji pr­vi film, ko­ji za­i­sta po­sto­ji, i ko­ji je je­dan od pr­vih fil­mo­va ikad, opi­su­je že­ 8 Vla­i­sa­vlje­vi­ćev esej po­ja­vio se kao uvod­ni čla­nak u ča­so­pi­su pod na­zi­vom „Čist rat”, u Be­o­gra­du, to­kom po­sled­njeg ra­ta, štam­pa­nom dvo­je­zič­no, na en­gle­skom i srp­sko­hr­vat­skom; Be­o­grad­ski krug, ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja, osta­la je naj­u­zor­ni­ja in­sti­tu­ci­ja ko­ja je kri­ti­ko­va­la Mi­lo­še­vi­će­vu vla­du, ali i dru­ge na­ci­o­nal­ no-so­ci­ja­li­stič­ke sna­ge na pro­sto­ri­ma ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je. Ča­so­pis se sa­sto­ji od ese­ja vo­de­ćih in­te­lek­ tu­a­la­ca iz svih ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka ko­ji su od­bi­li de­mo­ni­za­ci­ju dru­gog na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je, kao i ese­ja vo­de­ćih evrop­skih mi­sli­la­ca i fi­lo­zo­fa: Žan-Lu­ka Nen­si­ja, Pe­te­ra Slo­ter­dij­ka, Ža­na Bo­dri­ja­ra, Ri­čar­da Ror­ti­ja itd. (Jean-Luc Nancy, Pe­ter Slo­ter­dijk, Jean Ba­u­dril­lard, Ric­hard Rorty). Ka­da se jed­no­ ga da­na bu­de pi­sa­la isto­ri­ja ra­ta u Ju­go­sla­vi­ji, Be­o­grad­ski krug će se po­ja­vi­ti kao naj­zna­čaj­ni­ja in­sti­tu­ci­ja ko­ja pred­sta­vlja „evrop­sku ci­vi­li­zo­va­nost u Ju­go­sla­vi­ji, za Ju­go­slo­ve­ne i za sa­mu Evro­pu. Či­nje­ni­ca ko­ja je ne­do­volj­no po­zna­ta na Za­pa­du: Be­o­grad­ski krug je po­zvao Ža­ka De­ri­du da odr­ži pre­da­va­nje u Be­o­gra­du uoči ra­ta u Bo­sni. De­ri­da je oda­brao da pro­či­ta svo­ju „Po­li­ti­ku pri­ja­telj­stva” u Be­o­gra­du na dan to­kom ko­ jeg su po­če­le pr­ve bit­ke u Sa­ra­je­vu. Ka­da je vest o po­čet­ku ra­ta do­šla do Be­o­gra­da, De­ri­da je re­kao pu­bli­ci, oku­plje­noj na Ko­lar­če­vom na­rod­nom uni­ver­zi­te­tu, „da ako Evro­pa ne slu­ša i ne oba­zi­re se na isto­rij­ske lek­ci­je Sa­ra­je­va, si­gur­no će po­no­vi­ti sve gre­ške ove isto­ri­je.”

62

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ne tka­lje, ne­gde na Bal­ka­nu. (Taj film je u stva­ri pri­ka­zan na po­čet­ku Odi­se­je­vog po­gle­da.) Po­tra­ga za zna­njem vo­di Odi­se­ja kroz mno­ge sce­ne u ko­ji­ma se po­na­vlja na­si­lje isto­ri­je na pro­sto­ru po­zna­tom kao Bal­kan: u Grč­koj, Al­ba­ni­ji, Ma­ke­do­ni­ji, Ru­mu­ni­ji, za­tim Be­o­ gra­du i Sa­ra­je­vu. (Sce­na u fil­mu, ko­ju su bra­ća Ma­na­kis sni­ma­la u Ma­ke­do­ni­ji, pri­ka­zu­je be­zna­čaj­no se­lo Ja­ni­nu – be­zna­čaj­no, ali za pri­mer – a na­ra­tor go­vo­ri (vo­i­ce-over): „Sve evrop­ske voj­ske su ovu­da pro­mar­ši­ra­le.”) Te­le­o­lo­gi­ja nje­go­ve že­lje za zna­njem do­vo­di ga baš u Sa­ra­je­vo u pro­šlom ra­tu, gde, pro­na­šav­ši rol­ne, pro­na­la­zi svo­ju de­sti­na­ci­ju, svoj kraj. Ne­raz­vi­je­ne rol­ne ču­va je­dan ku­stos Je­vre­jin, ko­ji će bi­ti ubi­jen za­jed­no sa ce­lom svo­jom po­ro­di­com ubr­zo na­kon što Kaj­te­lu pre­da film. Po­sled­nje sce­ne opi­su­ju Sa­ra­je­vo u ma­gli, je­di­no vre­me ka­da je u gra­du mir­no. I taj mo­me­nat mi­ra je vre­me da se sa­hra­ne mr­tvi. I upra­vo u tom tre­nut­ku su­spen­do­va­ne za­jed­nič­ke opa­sno­sti or­ke­star mla­dih („mla­di Sr­bi, Hr­va­ti, Mu­sli­ma­ni, svi­ra­ju za­jed­no”, ob­ja­šnja­va je­vrej­ski ku­stos Kaj­te­lu) mo­že na­stu­pa­ti na otvo­re­nom. Za­jed­ni­štvo se po­ja­vlju­je uoči ka­ta­stro­fe, za vre­me ma­gle, ko­ja okre­će Odi­se­ jev pra­vac, mo­guć­nost za dru­gu Bo­snu, dru­gu Evro­pu. Odi­se­jev po­gled ru­ši ce­lo­kup­no grč­ko te sto­ga i evrop­sko po­i­ma­nje on­to­te­le­o­lo­gi­je gle­da­nja i raz­me­šta­nja, po­čev­ši ba­rem sa Pla­to­no­vom pe­ći­nom, i pred­la­že dru­gu „dis­lo­ka­ ci­ju grč­kog lo­go­sa”, od­re­đe­nu grč­ko-je­vrej­sku kon­ta­mi­na­ci­ju. Pre­ma re­či­ma Ža­ka De­ri­de u de­lu Na­si­lje i me­ta­fi­zi­ka, „dis­lo­ka­ci­ja na­šeg iden­ti­te­ta, i ve­ro­vat­no iden­ti­tet uop­šte; ona nas po­zi­va da se uda­lji­mo od grč­kog po­lo­ža­ja, a mo­žda i sa sa­mog po­lo­ža­ja uop­šte” (Der­ ri­da 1978: 82). Ovo su De­ri­di­ne re­či o dru­gom pa­ci­jen­tu, Je­vre­ji­nu – Ema­nu­e­lu Le­vi­na­su (Eman­nuel Le­vi­nas) (Džojs svog Ulik­sa na­zi­va „je­vrej­grč­ki, grč­ki­je­vrej”, a De­ri­da ta­ko na­ zi­va Le­vi­na­sa [Der­ri­da 1978:153]). To raz­li­či­to me­sto i pri­zor ne­će bi­ti mo­ti­vi­sa­ni že­ljom za zna­njem, gle­da­njem ili ime­no­va­njem, što sa­mo mo­že da sve­do­či o već pro­gra­mi­ra­noj ka­ta­stro­fi isto­ri­je. (Ova „že­lja za zna­njem” je, sa­ma po se­bi, na mno­go na­či­na sa­u­če­snik na­si­lju ko­je se de­ša­va, kao što se vi­di i u ci­nič­noj aneg­do­ti ko­ja se pre­pri­ča­va­la u Sa­ra­je­vu to­kom op­sa­de: je­dan su­sed dru­gom, Sr­bin Mu­sli­ma­nu, kao kle­tvu ka­že: „Da­bog­da ti se ku­ća po­ja­vi­la ve­če­ras na CNN-u!” CNN se, da­kle, ne na­la­zi ta­mo gde su rat i ra­za­ra­nje, već su rat i ra­za­ra­nje ta­mo gde je CNN. Gra­đa­ni Sa­ra­je­va shva­ta­li su to bo­lje ne­go „li­be­ral­ ni Za­pad” ili „Evro­pa”.) Tač­ni­je, ovaj al­ter­na­tiv­ni pri­zor mo­ti­vi­sa­će, ili pred­sta­vi­ti, kraj­nja pa­siv­nost: tka­nje, ču­va­nje, str­plji­va ko­me­mo­ra­ci­ja opa­sno­sti ko­ja od­bi­ja upra­vo tu vr­stu of­tal­mo-fa­lo­kra­tič­nog po­gle­da na rat pod ko­jim se isto­ri­ja Evro­pe raz­mr­ša­va ili uni­šta­va. Le­vi­nas ka­že da je u tka­nju i ču­va­nju, u opa­sno­sti „li­ce dru­gog, u ovoj na­go­sti, iz­lo­že­no smr­ti… Pod­se­ća nas na sa­mu smrt­nost dru­ge oso­be” (Le­vi­nas 1987: 107). Od­go­vor­nost pre­ma dru­gom uvek će pret­ho­di­ti si­gur­no­sti ime­na, pri­zo­ra ili po­gle­da. U jed­noj od po­sled­njih sce­na u fil­mu, pra­zni frej­mo­vi tre­pe­re pred Odi­se­je­vim oči­ ma. Na pra­znom ekra­nu on vi­di, mo­žda, ka­ta­stro­fu isto­ri­je: li­ce sva­ke oso­be ko­ja je umr­la u ra­tu u Bo­sni; kraj jed­nog pre­de­la i pri­zo­ra, pri­zor/pre­deo Evro­pe. Ali, u tom pra­znom tre­pe­re­nju frej­mo­va, otvor: pra­zan, ne­raz­vi­jen film, još ne­vi­đe­no se­ća­nje ne­pro­gra­mi­ra­ nog dru­gog, str­plje­nje, pa­siv­nost, obe­ća­nje, bu­duć­nost. Na pri­mer, je­dan pri­mer. Pri­mer? U me­đu­vre­me­nu, Sa­ra­je­vo je u ma­gli. Svet je slep. 63

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

**************************************** Raz­li­či­tost tre­ba uči­ti. Raz­li­či­tost se ne mo­že uči­ti. Dru­ga Evro­pa, i una­krst…..

LI­TE­RA­TU­RA 1. An­drić, Ivo. Pri­po­vet­ke. No­vi Sad: Ma­ti­ca srp­ska 1965. ----. Na Dri­ni ću­pri­ja. No­vi Sad: Ma­ti­ca srp­ska, 1965. ----. Trav­nič­ka hro­ni­ka. Sa­ra­je­vo: Svje­tlost, 1984. 2. Bart­hes, Ro­land. Em­pi­re of Signs. Ric­hard Ho­ward Tran­sla­tor. New York: Hill and Wang, 1982. 3. Be­nja­min, Wal­ter. Il­lu­mi­na­ti­ons. Ha­rry Zohn Tr. New York: Shoc­ken Bo­oks, 1968. 4. Blan­chot, Ma­u­ri­ce. The Work of Fi­re. Char­lot­te Man­dell Tr. Stan­ford: Stan­ford Uni­ver­sity Press, 1995. 5. Ber­di­a­ev, Ni­ko­lai. Is­to­ki i smysl rus­sko­go kom­mu­ni­zma. Mo­skva: Na­u­ka, 1990. 6. Ca­ruth, Cathy. Un­cla­i­med Ex­pe­ri­en­ce. Tra­u­ma, Nar­ra­ti­ve and Hi­story. Bal­ti­mo­re:The Johns Hop­kins Uni­ver­sity Press, 1996. 7. Chan­ter, Ti­na. “Abjec­tion, De­ath and Dif­fi­cult Re­a­so­ning: The Im­pos­si­bi­lity of Na­ming Cho­ra in Kri­ste­va and Der­ri­da.” In Kho­ra­o­grap­hi­es For Jac­qu­es Der­ri­da, on July 15, 2000. Dra­gan Ku­jund­zic Gu­est Edi­tor. Tympa­num 4, http://www.usc.edu/dept/comp-lit/tympa­num/4/kho­ra.html 8. Chow, Rey. “When Whi­te­ness Fe­mi­ni­zes…: So­me Con­se­qu­en­ces of a Sup­ple­men­tary Lo­gic.” dif­fe­ ren­ces: A Jo­ur­nal of Fe­mi­nist Cul­tu­ral Stu­di­es 11.3 (1999/2000). 9. De­lez, Žil. Film 2, Sli­ka-vre­me; pre­ve­la s fran­cu­skog Ana A. Jo­va­no­vić, Be­o­grad; Film­ski cen­tar Sr­ bi­je, 2010. 10. Der­ri­da, Jac­qu­es. On the Na­me. Tho­mas Du­to­it Edi­tor. Da­vid Wo­od, John P. Le­avy, Jr.,and Ian McLeod Tran­sla­tors. Stan­ford: Stan­ford Uni­ver­sity Press, 1995. ----. The Ot­her He­a­ding. Re­f lec­ti­ons on To­day’s Euro­pe. Dru­gi pra­vac; pre­ve­la Sve­tla­na Sto­ja­no­vić, Be­o­grad: La­pis, 1995 (Be­o­grad: Zu­hra). ----. “The Te­ac­hing of Ni­etzsche and the Po­li­tics of Pro­per Na­me”, in The Ear of the Ot­her. Lin­coln: Uni­ver­sity of Ne­bra­ska Press, 1985. ----. „Na­si­lje i me­ta­fi­zi­ka: ogled o mi­sli Ema­nu­e­la Le­vi­na­sa”; pre­veo s fran­cu­skog Sa­nja To­do­ro­vić. Be­o­grad: Pla­to, 2001. 11. Do­sto­jev­ski, Fjo­dor. Zlo­čin i ka­zna. Pre­vod Jo­van Mak­si­mo­vić, No­va Knji­ga: Pod­go­ri­ca 2003. 12. Di­ras, Mar­ge­rit. Hi­ro­ši­mo, lju­ba­vi mo­ja. Tekst Mar­ge­ri­te Di­ras za film Ale­na Re­nea pr. Na­da Bo­jić Be­o­grad: Pro­sve­ta, 1994. 13. Fel­man, Shos­ha­na. “Psycho­a­nalysis and Edu­ca­tion: Te­ac­hing Ter­mi­na­ble and In­ter­mi­na­ble.” In The Pe­da­go­gi­cal Im­pe­ra­ti­ve: Te­ac­hing as a Li­te­rary Gen­re, Yale French Stu­di­es 63, 1982. 14. Frank, Semyon. “Re­li­gi­o­zno-isto­ric­he­skii smysl rus­skoi re­vo­li­ut­sii.” In Rus­ska­ia ide­ia. Ed. M. A. Ma­ slin. Mo­skva: Iz­da­tel’stvo “Re­spu­bli­ka,” 1992, 324–340. 15. Ha­mac­her, Wer­ner, “One 2 Many Mul­ti­cal­tu­ra­lisms,” in Vi­o­len­ce, Iden­tity, and Self- De­ter­mi­na­tion. Hent de Vri­es and Sa­muel We­ber Edi­tors. Stan­ford: Stan­ford Uni­ver­sity Press, 1997.

64

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

16. Haj­de­ger, Mar­tin. „Pi­ta­nje o teh­ni­ci.” U: Što je to – fi­lo­zo­fi­ja; Što je me­ta­fi­zi­ka; Fi­lo­zo­fi­ja i te­o­lo­gi­ja; Pi­ta­nje o teh­ni­ci, Za­greb: Cen­tar za dru­štve­ne dje­lat­no­sti omla­di­ne RK SOH, 1972. 17. Kaf­ka, Franc. Pri­po­vet­ke. Pre­veo sa ne­mač­kog Bra­ni­mir Ži­vo­ji­no­vić, Mo­no&Ma­na­na Press, 2002. ----. The Ba­sic Kaf­ka. Eric Hel­ler Tr. New York: Was­hing­ton Squ­a­re Press, 1979. 18. Kri­ste­va, Ju­lia. Cr­no sun­ce: de­pre­si­ja i me­lan­ho­li­ja; pre­vod sa fran­cu­skog Mla­den Šu­ka­lo. No­vi Sad: Sve­to­vi, 1994. 19. La­co­ue-La­barth, Phi­lip­pe. He­i­deg­ger, Art and Po­li­tics. Chris Tur­ner Tr. New York: Ba­sic Blac­kwell, 1990. 20. Le­vi­nas, Eman­nuel. Ti­me and the Ot­her. Tran­sla­ted by Ric­hard A. Co­hen. Pittsburgh: Du­qu­e­sne Uni­ver­sity Press, 1987. 21. Lip­pit, Aki­ra Mi­zu­ta. “An­ti­graphy: No­tes on Ato­mic Wri­ting and Post­war Ja­pa­ne­se Ci­ne­ma,” qu­o­ted from ma­nu­script, 1999. Pu­blis­hed as: “An­ti­graphy: No­tes on Ato­mic Wri­ting and Post­war Ja­pa­ne­se Ci­ne­ma,” Re­vi­ew of Ja­pa­ne­se Cul­tu­re and So­ci­ety . vol. X (De­cem­ber 1998 [1999]): 56–65. 22. Lyotard, Jean-François. He­i­deg­ger and the “jews.” An­dre­as Mic­hel and Mark Ro­berts Tr. Min­ne­a­po­lis: Uni­ver­sity of Min­ne­so­ta Press, 1995. 23. Nancy, Jean Luc. “The Un­sac­ri­fi­ce­a­ble” In Li­te­ra­tu­re and Et­hi­cal Qu­e­sti­on, Yale French Stu­di­es, 79, 1991. 24. Pe­trovsky, N. A, Slo­var rus­skikh lichnykh imen [Dic­ti­o­nary of the Rus­sian pro­per na­mes]. Mo­skva: Rus­skii iazyk, 1980. 25. Royle, Nic­ho­las. “Mo­le,” ma­nu­script, 1997. Ori­gi­nal­no ob­ja­vljen kao pre­vod: “Mo­le”[sa na­slo­vom na en­gle­skom je­zi­ku], u L’ani­mal auto­bi­o­grap­hi­que. Auto­ur de Jac­qu­es Der­ri­da, So­us la di­rec­tion de Ma­ rie-Lo­u­i­se Mal­let. Pa­ris: Ga­li­lee, 1999, 547–562. 26. Vla­i­sa­vlje­vić, Hu­go. „Ge­o­po­li­ti­ka i fi­lo­zo­fi­ja”, Be­o­grad­ski krug 1–1, 1995, dvo­je­zič­no iz­da­nje, Či­sti rat/Pu­re War Či­sti rat.

“A-Cross”: How To Te­ach Dif­fe­ren­ce… And Ot­her Euro­pe? The ar­tic­le di­scus­ses the mo­des of “be­lon­ging” to a na­tion, cul­ tu­re, or po­li­ti­cal spa­ce, as the­se are tra­ver­sed by for­ces of ali­e­na­tion and di­sas­so­ci­a­tion. How do­es one te­ach or re­pre­sent the dif­fe­ren­ce at the he­art of the “pro­per” in lan­gu­a­ge or na­tion wit­ho­ut vi­o­la­ting the sin­gu­la­rity and spe­ci­fi­city of such a dif­fe­ren­ce? To what ex­tend is this dif­fe­ren­ce con­sti­tu­ti­ve and then re­pres­sed in any no­tion of be­lon­ging or iden­tity? Exam­ples cho­sen for di­scus­sion are ta­ken from the works of Do­sto­evsky, Kaf­ka and Wal­ter Be­ nja­min, Alain Re­sna­is and Ivo An­dric. K EY WOR DS: Pe­da­gogy of cul­tu­ral iden­tity and dif­fe­ren­ce, Rus­sian iden­tity and post-co­lo­ni­a­lism, Kaf­ka and the ho­lo­ca­ust, nuc­le­ar war and ci­ne­ma, et­ hics, tec­hno­logy. SU M­M AR Y:

[email protected]

65

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 811.135.1:811.16/.17

Zigfrid Tornov (Tornow, Siegfried) Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Srbija

Neželjeni kontakti. Međujezički i kulturni kontakti rumunskog i slovenskih jezika i njihovo obezvređivanje S A ŽE TA K : U radu autor analizira pojavu bilingvizma na rumunskom govornom području i ukazuje na istorijski razvoj savremenog rumunskog jezika od XVII do XIX veka. Rad se sastoji iz tri dela. U prvom delu ističu se razlozi uspostavljanja jezičkih kontakata između Slovena i Rumuna, u drugom se govori o uticajima koje je slovenski jezik odigrao na rumunski, dok u trećem autor hronološki ukazuje na sve pokušaje oslobađanja rumunske leksike od slavizama. K LJUČ N E R E Č I : kontakti, Rumuni, jezik, slovenski jezik, transilvanijska škola, simbioza, reinterpretacija istorije.

Uvodne napomene Jugoistočna Evropa je u toku svoje duge istorije stekla bogato nasleđe, praistorijsko „balkansko” i rimsko iz doba antike, vizantijsko iz srednjeg veka i osmanlijsko iz ranog novog veka; od XIX veka narodi sa tog prostora mogu njime slobodno da raspolažu, mogu da ga prihvate ili odbace, da neguju, zanemare ili da unište svedočanstva. U istorijska svedočanstva svrstavaju se ne samo očuvani tekstovi iz prošlosti, već i jezici: oni su – dijahronijski gledano – pravi muzeji istorije. Tako je i sa rumunskim. Uz to su jezičke okolnosti u oblastima koje su naseljavali Rumuni bile posebno kompleksne. S jedne strane zato što je od 600. godine pa do XVIII veka postojala romansko-slovenska simbioza, odnosno romansko-slovenska dvojezičnost, s druge strane zato što su u Moldaviji i Vlaškoj do sredine XVII veka, osim nekolicine 66

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

prevoda religijskih tekstova i tapija, svi tekstovi pisani na crkvenoslovenskom. Slovenski jezik, zajedno sa grčkim i turskim, kojima su bili izloženi svi jugoistočni jezici, imao je odlučujući uticaj na rumunski. Taj uticaj je bio tako značajan da je prouzrokovao do danas prisutan ideološki problem koji će se ovde izložiti. 1. Etnički i jezički odnosi u jugoistočnoj Evropi oko 1800. godine Pod geografskim nazivima jugoistočna Evropa i Balkan podrazumevam sledeće: jugoistočna Evropa kulturno-istorijski obuhvata pravoslavnu (i muslimansku) istočnu Evropu južno od Dnjestra, koja je posredno ili neposredno bila pod osmanlijskom vladavinom, drugim rečima, Balkan bez podunavskih kneževina. Balkanski ću koristiti kao lingvistički naziv za izrazito analitičke (videti niže) jugoistočnoevropske jezike. Jugoistočna Evropa, tako posmatrano, obuhvata predeo centralnih balkanskih jezika – grčki, albanski, bugarski sa makedonskim te rumunski sa moldavskim i arumunskim. Tu su, međutim, živeli i drugi narodi: Turci i Srbi, kao i jevrejska, nemačka, mađarska i jermenska dijaspora. Treba odmah naglasiti da oblasti koje su naseljavali pojedini narodi tada još nisu bile jasno omeđene. Pored čestih seoba Vlaha, koji su se bavili stočarstvom, bilo je i politički uslovljenih seoba stanovništva, pre svega Osmana i sefardskih Jevreja. Osim zatvorenih seoba čitavih grupa stanovništva, često su i pojedinci menjali mesta svog boravka. Tako su i sela bila etnički mešovita, mada uglavnom konfesionalno jedinstvena; gradovi su, nasuprot tome, bili multietnički i multikonfesionalni, a gradske četvrti, mahale, ograničene na po jednu konfesiju. Tako smo krajem XIX veka imali sledeće gradove: Černivci – 51% Nemci, 19% Rusini, 14% Rumuni, 13% Poljaci; Temišvar – 51% Nemci, 27% Mađari, 14% Srbi (i Rumuni?); Bitolj – 35% Albanci (i Turci?), 29% Sloveni, 19% Grci, 12% Aromuni, 6% Jevreji; Solun – 55% Jevreji, 20% Turci, 12% Grci, 8% Sloveni, 3% „Franci”; Carigrad – 43% Turci, 23% Grci, 17% Jermeni, 5% Bugari, 5% Jevreji (Meyer 1902–1908, Brokgauz/Efron 1890–1904). Mo­že­mo, da­kle, pret­po­sta­vi­ti da je vi­še­je­zič­nost u gra­do­vi­ma, a na­ro­či­to po se­li­ma, bi­la vr­lo ras­pro­stra­nje­na. Mul­ti­et­nič­kih, uni­kon­fe­si­o­nal­nih kon­ta­ka­ta bi­lo je po se­li­ma, grad­skim če­tvr­ti­ma, na bo­go­slu­že­nji­ma, unu­tar esna­fa; mul­ti­kon­fe­si­o­nal­ni kon­tak­ti od­i­ gra­va­li su se na pod­ruč­ju či­ta­vih gra­do­va, na tr­go­vač­kim pu­te­vi­ma, pi­ja­ca­ma, re­li­gi­o­znim pro­sla­va­ma ko­je su po­se­ći­va­li pri­pad­ni­ci raz­li­či­tih ve­ro­i­spo­ve­sti. Oko 1800. go­di­ne u ju­go­i­stoč­noj Evro­pi go­vo­ri­li su se di­ja­lek­ti ko­je su obra­zo­va­ni sa­ vre­me­ni­ci po­sma­tra­li sa pre­zre­njem. „Neo­bič­na je po­ja­va da su se u obla­sti do­njeg Po­du­ na­vlja i da­lje ka ju­go­za­pa­du gru­pi­sa­li ra­zno­rod­ni je­zi­ci ko­ji, i po­red to­ga što nji­ma go­vo­re raz­li­či­ta ple­me­na, ima­ju jed­nu slič­nost – oni su naj­i­skva­re­ni­ji pred­stav­ni­ci svo­jih fa­mi­li­ja. Ta­kvi iz­o­pa­če­ni si­no­vi su: vla­ški u po­ro­di­ci ro­man­skih, bu­gar­ski u po­ro­di­ci slo­ven­skih i al­ban­ski u po­ro­di­ci grč­kih je­zi­ka” (A. Schle­ic­her: Zur ver­gle­ic­hen­den Sprac­hgeschic­hte. Bonn, 1848, str. 143, ci­ti­ra­no u Schal­ler 1999: 98–99). Vre­me­nom su ovi ge­net­ski raz­li­či­ti je­zi­ci raz­vi­li slič­no­sti, na­ro­či­to u obla­sti lek­si­ke i mor­fo­sin­tak­se. Bal­kan­ska lek­si­ka je naj­ve­ćim de­lom grč­kog i tur­skog po­re­kla. Grč­ka se 67

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

od­no­si­la na cr­kve­nu i s njom u ve­zi na obra­zov­nu ter­mi­no­lo­gi­ju, ali i na ci­vil­nu ad­mi­ ni­stra­ci­ju, po­ljo­pri­vre­du, mo­re­plov­stvo; tur­ska na islam, voj­sku, do­ma­ćin­stvo, za­nat­stvo, tr­go­vi­nu, ode­ću i na­mir­ni­ce. Bal­kan­ske mor­fo­sin­tak­tič­ke struk­tu­re su ana­li­tič­ke, a to se mo­že ob­ja­sni­ti in­ten­ziv­ nim je­zič­kim kon­tak­ti­ma. Ana­li­tič­ki su i dru­gi je­zi­ci, kao na pri­mer en­gle­ski i per­sij­ski; za bal­kan­ske je­zi­ke bit­no je što su za re­la­tiv­no krat­ko vre­me od sin­te­tič­kog ti­pa, za šta po­sto­je do­ka­zi u cr­kve­no­slo­ven­skom iz pe­ri­o­da oko 900. go­di­ne, do pri­bli­žno 1500. go­di­ne (ra­ni no­vo­bu­gar­ski, naj­sta­ri­ji ru­mun­ski tek­sto­vi, no­vo­grč­ki na­rod­ni je­zik) raz­vi­li ana­li­tič­ki tip. Ovi je­zi­ci oko 1800. go­di­ne još ni­su ima­li svo­je pi­smo. Pi­sa­lo se i či­ta­lo na sa­kral­nim je­ zi­ci­ma, grč­kom i, re­đe, po­no­vo iz Ru­si­je pri­sti­glom cr­kve­no­slo­ven­skom, za­tim na osman­ skom tur­skom, na al­ban­skim i ju­žno­slo­ven­skim knji­žev­nim di­ja­lek­ti­ma; o ru­mun­skom će tek bi­ti re­či. Tre­ba­lo je pro­na­ći nad­re­gi­o­nal­no sred­stvo iz­ra­ža­va­nja ko­je bi se mo­glo ko­ri­sti­ti i u usme­nim kon­tak­ti­ma i u pi­sa­nim tek­sto­vi­ma; obič­no je po­sto­ja­la kon­ku­ren­ci­ja iz­me­đu dva ili vi­še je­zi­ka na pred­na­ci­o­nal­noj te­ri­to­ri­ji. Ka­da su se oko 1800. go­di­ne na­ci­o­nal­ne eli­te po­za­ba­vi­le pi­ta­njem je­zi­ka, re­ši­le su da une­su red u taj na­vod­ni ha­os: na­me­ra im je bi­la da se na­do­ve­žu na sta­re tra­di­ci­je, da je­ zi­ci po­no­vo po­sta­nu „do­sto­jan­stve­ni i sta­ro­slov­ni” (Ste­in­ke 1999: 399). Je­zik je tre­ba­lo da po­sta­ne sred­stvo za iden­ti­fi­ka­ci­ju i ta­ko bi se go­vor­ni­ci iz­di­gli iz­nad ba­nal­ne sa­da­šnjo­sti, a isto­vre­me­no po­mo­ću nje­ga bi po­vu­kli gra­ni­cu iz­me­đu se­be i go­vor­ni­ka dru­gih je­zi­ka. U ško­la­ma i pu­tem obra­zo­va­nja na­ro­da, tre­ba­lo je da Gr­ci opet na­u­če „pri­sto­jan” grč­ki, od­ no­sno je­zik Pla­to­na i Kse­no­fon­ta, Bu­ga­ri „pra­vi” slo­ven­ski, tj. cr­kve­no­slo­ven­ski. U slu­ča­ju Ru­mu­na, stvar je bi­la ne­što kom­pli­ko­va­ni­ja. 2. Cr­kve­no­slo­ven­sko-pra­vo­slav­na tra­di­ci­ja Ru­mu­na Šta je, za­pra­vo, bi­la ru­mun­ska tra­di­ci­ja? Ru­mun­ski sred­nji vek je po­čeo pri­lič­no ka­ sno. U Vla­škoj je tek na­kon upa­da Mon­go­la i po­vla­če­njem Ku­ma­na u Ma­đar­sku mo­gao da se us­po­sta­vi traj­ni sve­tov­ni i cr­kve­ni po­re­dak: 1359. go­di­ne Ca­ri­grad joj je pri­znao cr­kve­nu ne­za­vi­snost pod mi­tro­po­li­tom u me­stu Kur­tea de Ar­đeš. Mol­dav­ska pra­vo­slav­na cr­kva je is­pr­va bi­la pod pa­tro­na­tom ar­hi­e­pi­sko­pi­je u Ha­li­ču1, da bi tek 1401. go­di­ne do­bi­la svog mi­tro­po­li­ta u Su­ča­vi. „Na pod­strek Sr­bi­na Ni­ko­di­ma 1369. go­di­ne je [...] u Ba­na­tu kod (Dro­be­ta Tur­nu) Se­ve­ri­na iz­gra­đe­na Vo­di­ca, pr­vi ma­na­stir u Ru­mu­na, a dru­gi oko 1377. u Te­mi­šva­ru [...] Slo­ve­ni su u ve­li­koj me­ri uče­stvo­va­li u iz­grad­nji tih pr­vih, ali i ka­ sni­jih ma­na­sti­ra, pa su u ru­mun­skim ze­mlja­ma ve­li­ki ma­na­sti­ri po­red kne­žev­skih dvo­ro­ va po­sta­li cen­tri slo­ven­ske kul­tu­re. I sle­de­ćih dva­de­set vla­ških ma­na­sti­ra [...] to­kom XIV i XV ve­ka i još tri­de­set u XVI ve­ku na­sta­lo je po uzo­ru na ma­na­sti­re sa Sve­te Go­re [...] U Mol­da­vi­ji ma­na­stir­ski ži­vot po­či­nje 1395. go­di­ne osni­va­njem ma­na­sti­ra Ne­amc, u če­mu su uče­stvo­va­li bu­gar­ski mo­na­si; sle­de još tri u XIV ve­ku, za­tim dva­na­est u XV i još de­set u 1 Ha­lič (ne­mač­ki Geschatz, ma­đar­ski Gács) na­ziv je me­sta u Slo­vač­koj, u da­na­šnjem re­gi­o­nu Ban­ska Bi­ stri­ca (slo­vač­ki Ban­skobystrický kraj). U da­ljem tek­stu sve pri­med­be u fu­sno­ta­ma su pre­vo­di­o­če­ve.

68

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

XVI ve­ku” (Trun­te 1998: 212). Do 1600. go­di­ne je u po­du­nav­skim kne­že­vi­na­ma iz­gra­đen za­vi­dan broj od se­dam­de­set osam ma­na­sti­ra. U mol­dav­skim ma­na­sti­ri­ma su se raz­vi­li cen­tri za pre­pi­si­va­nje knji­ga. Po­red re­li­gi­o­ zne, ne­go­va­na je i sve­tov­na knji­žev­nost na slo­ven­skom je­zi­ku, ta­ko da se 1444. go­di­ne u Bi­stri­ci po­ja­vio pri­me­rak Du­ša­no­vog za­ko­ni­ka iz 1349. Ka­da je ka­sni­je srp­sko štam­par­stvo za­mr­lo zbog pro­do­ra Tu­ra­ka, Vla­ška je po­sta­la cen­tar slo­ven­skog štam­par­stva: mi­tro­po­lit Mak­sim je do­veo štam­pa­ra Ma­ka­ri­ja sa Ce­ti­nja u Mun­te­ni­ju2, gde je on od 1508. do 1512. štam­pao bi­blij­ske i li­tur­gij­ske knji­ge. Ru­mu­ni su, i po­red et­nič­ke spe­ci­fič­no­sti, bi­li uro­nje­ni u slo­ven­sko-pra­vo­slav­nu kul­ tu­ru. Slu­žbe­ni je­zik bio je cr­kve­no­slo­ven­ski. „Dr­žav­ne od­red­be, tr­go­vač­ke pri­vi­le­gi­je, do­ ku­men­ti, po­ve­lje i ta­pi­je, hro­ni­ke, isto­rij­ske knji­ge i za­ko­ni­ci, bi­li su na­pi­sa­ni na cr­kve­no­ slo­ven­skom” (Hu­ber 1973: 41). Bio je to cr­kve­no­slo­ven­ski bu­gar­ske re­dak­ci­je. „Sa­ču­va­na su sve­do­čan­stva na lo­kal­nom bu­gar­skom je­zi­ku [...] iz sre­di­ne XIV ve­ka. Tek kra­jem XV ve­ka u slu­žbe­nom je­zi­ku se po­ja­vlju­ju pr­ve ru­mun­ske re­či, u XVI ve­ku u slo­ven­skom se pro­na­la­ze mno­ge gre­ške [...] Bu­gar­ski cr­kve­no­slo­ven­ski knji­žev­ni je­zik u po­du­nav­skim kne­že­vi­na­ma pi­san je po uzo­ru na tr­nov­sku ško­lu, či­ji je uti­caj pre­ne­sen i u Ru­si­ju. U dru­goj po­lo­vi­ni XV ve­ka knji­žev­ni je­zik po­ka­zu­je po­rast uti­ca­ja iz srp­skog je­zi­ka” (Trun­te 1998: 126). Si­gur­no su mno­gi, bar pi­sme­ni lju­di, go­vo­ri­li cr­kve­no­slo­ven­skim slu­žbe­nim i cr­kve­ nim je­zi­kom. Cen­tri cr­kve­no­slo­ven­ske kul­tu­re bi­li su ma­na­sti­ri i bi­skup­ski dvo­ro­vi, kan­ ce­la­ri­je kne­že­va i bo­lja­ra, ali i kon­to­a­ri tr­go­va­ca, uko­li­ko ni­su ko­ri­sti­li grč­ki. Pret­po­sta­vlja se da se cr­kve­no­slo­ven­skim slu­ži­lo i ši­re sta­nov­ni­štvo: Pr­vo – slo­ven­sko-ru­mun­ska sim­bi­o­za i dvo­je­zič­nost je u ne­kim obla­sti­ma tra­ja­la ja­ko du­go, još 1900. go­di­ne su tre­ći­nu Mol­da­vi­je (uklju­ču­ju­ći Bu­ko­vi­nu i Be­sa­ra­bi­ju) na­se­lja­ va­li Slo­ve­ni. Dru­go – bo­go­slu­že­nje se oba­vlja­lo na cr­kve­no­slo­ven­skom ne sa­mo u gra­do­vi­ma već i u se­li­ma. Tre­će – pro­ce­nat slo­ven­skih re­či u ru­mun­skom je do re­ro­ma­ni­za­ci­je u XIX ve­ku bio ja­ko ve­lik. U pr­vom eti­mo­lo­škom reč­ni­ku iz 1870. go­di­ne, od 5765 ob­ra­đe­nih lek­se­ma sa­ mo je 20% la­tin­skog po­re­kla, 41% slo­ven­skog, 18% tur­skog, 11% grč­kog i 10% ma­đar­skog (Ci­hac 1870–79: vi­ii). „Iako reč­nik mol­dav­skog fi­lo­lo­ga ne sa­dr­ži sve eti­mo­ne – a i umno­ go­me je ne­po­u­zdan – sve­o­bu­hvat­na sta­ti­sti­ka ne bi se mno­go raz­li­ko­va­la od nje­go­ve; jer ako ne­do­sta­je mno­go re­či la­tin­skog po­re­kla, on­da si­gur­no ne­ma ni mno­gih re­či ne­kog dru­gog po­re­kla” (Ta­gli­a­vi­ni 1973: 257). Ru­mun­ski cr­kve­no­slo­ven­ski je pi­san na za­pad­noj ći­ri­li­ci, iz ko­je su se ka­sni­je raz­vi­le srp­ska, hr­vat­ska i ru­mun­ska, dok se Bu­ga­ri i Ru­si slu­že is­toč­nom ći­ri­li­com. Vr­lo je va­žno kon­sta­to­va­ti da su se Ru­mu­ni od sa­mog po­čet­ka ko­ri­šće­nja pi­sma 1521. go­di­ne pa do uvo­ 2 Mun­te­ni­ja ili Ve­li­ka Vla­ška (rum. Mun­te­nia) pred­sta­vlja naj­ve­ći deo da­na­šnje po­kra­ji­ne Vla­ške u Ru­mu­ ni­ji. Nju pred­sta­vlja te­ri­to­ri­ja ko­ju ogra­ni­ča­va re­ka Du­nav na ju­gu i is­to­ku, a na se­ve­ru Sre­di­šnji Kar­pa­ti.

69

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

đe­nja la­ti­ni­ce 1860. go­di­ne, da­kle 340 go­di­na, slu­ži­li ći­ri­li­com. Oni je ni­su sa­mo pre­u­ze­li od Bu­ga­ra, već su je do­ra­đi­va­li, raz­vi­ja­li i pri­la­go­di­li svo­jim po­tre­ba­ma te su ve­ro­vat­no do­da­li slo­vo џ za če­sto ru­mun­sko d·, ko­je su Sr­bi pre­uz­ e­li od njih. Ko­li­ko su Mol­da­vi­ja i Vla­ška ključ­ne ze­mlje slo­ven­skog pra­vo­sla­vlja u po­li­tič­kom i kul­tur­nom po­gle­du, vi­di se i na pri­me­ru Pe­tra Mo­gi­le3 iz jed­ne mol­dav­ske kne­žev­ske po­ ro­di­ce, ko­ji je bio igu­man Ki­jev­sko-pe­čer­ske la­vre, a za­tim i mi­tro­po­lit Ki­je­va. Nje­go­vo de­ lo Ort­ho­do­xa Con­fes­sio Fi­dei je 1642. ozva­ni­če­no na Pr­vom pra­vo­slav­nom va­se­ljen­skom sa­bo­ru no­vog ve­ka u Ja­ši­ju. Uz nje­go­vu po­dr­šku 1640. go­di­ne po uzo­ru na Ki­jev osno­va­ne su pr­ve du­hov­ne slo­ven­sko-grč­ko-la­tin­ske aka­de­mi­je sa cr­kve­no­slo­ven­skim je­zi­kom kao na­stav­nim u Tr­go­vi­štu za Vla­šku i Ja­ši­ju za Mol­da­vi­ju. One su, ne sa­mo za Ru­mu­ne već i sve pra­vo­slav­ce, bi­le od iz­u­zet­ne va­žno­sti. 3. Kraj ru­mun­sko-slo­ven­ske sim­bi­o­ze Sre­di­nom XVII ve­ka 300 go­di­na sta­ra kul­tu­ra po­du­nav­skih kne­že­vi­na po­če­la je da se bli­ži svo­me kra­ju. Bio je to sa­mo deo op­šte pro­pa­sti cr­kve­no­slo­ven­sko-pra­vo­slav­ne kul­tu­ re tog vre­me­na na Bal­ka­nu i u Ru­si­ji. Kod Bu­ga­ra je bi­la sko­ro uga­še­na, kod Sr­ba će se opo­ra­vi­ti tek oko 1700. go­di­ne, na­ kon po­nov­nog pro­cva­ta u ju­žnoj Ma­đar­skoj. „Ka­da je Ma­tej Ba­sa­rab4 od Bu­ga­ra za­tra­žio da mu po­ša­lju do­brog uči­te­lja cr­kve­no­slo­ven­skog, po­sla­li su mu jed­nog Hr­va­ta, sa pri­ med­bom da je bu­gar­skih sve­šte­ni­ka ma­lo, a ni oni ni­su mno­go uče­ni” (Trun­te 1998: 375). Ta­ko je 1646. u ško­li u Tr­go­vi­štu cr­kve­no­slo­ven­ski za­me­nio grč­ki, a slo­ven­ske knji­ge su ustu­pi­le me­sto grč­kim. U Kne­že­vi­ni Li­tva­ni­ji, sa cen­tri­ma u Ki­je­vu i Vilj­nu­su, cr­kve­no­slo­ven­ski je po­sle Bre­ stov­ske uni­je cr­ka­va5, a kao po­sle­di­ca nad­mo­ći Za­pa­da, mo­rao da ustuk­ne pred la­tin­skim, za­pad­no­ru­ski pred polj­skim, sve dok 1969. go­di­ne Sejm­skim uka­zom ni­je re­še­no: „Pi­sarz zi­em­ski­e­go s¹du po Pol­sku, a nie po Ru­sku pi­saæ po­wi­ni­en” (Da­me­rau 1963: 13). Ne ču­di, da­kle, što je Je­re­mi­ja Ka­ča­ve­la sa Kri­ta, laj­pci­ški i beč­ki đak i Kan­te­mi­rov6 uči­telj, 1656. u Ja­ši­ju za­me­nio na­stav­ni ka­dar iz Ki­je­va grč­kim. „Pro­te­ri­va­nje Ki­je­vlja­na bi­lo je znak po­ be­de grč­ko-vi­zan­tij­skog kul­tur­nog uti­ca­ja nad kul­tur­nom epo­hom u ko­joj je do­mi­ni­ra­lo slo­ven­sko pra­vo­sla­vlje. Stal­nim pri­sti­za­njem grč­kih mo­na­ha i uče­nja­ka na­sta­vljen je ovaj 3 Pe­tar Mo­gi­la (rus. Пё­тр Си­ме­о­но­вич Мо­ги­ла, rum. Pe­tru Mo­vi­lă, 1596–1646) bio je mi­tro­po­lit ko­ji je po­ti­cao iz mol­dav­ske bol­jar­ske po­ro­di­ce. 4 Ma­tej Ba­sa­rab (rum. Ma­tei Ba­sa­rab, 1580–1654), ču­ve­ni voj­vo­da Vla­ške. 5 Bre­stov­ska uni­ja cr­ka­va pro­gla­še­na je 1596. go­di­ne u be­lo­ru­skom gra­du Bre­stu. Pred­sta­vlja uje­di­nje­nje ri­mo­ka­to­lič­ke i pra­vo­slav­ne cr­kve na te­ri­to­ri­ji Polj­sko-li­tvan­ske uni­je. 6 Di­mi­tri­je Kan­te­mir (rum. Di­mi­trie Can­te­mir, 1673–1723) bio je u dva na­vra­ta go­spo­dar Mol­da­vi­je (mart–april 1693. te 1710–1711), a u isto­ri­ji Ru­mu­na ostao je za­pam­ćen kao pr­vi eru­di­ta i en­ci­klo­pe­di­sta evrop­skih raz­me­ra. Nje­go­va Isto­ri­ja Osman­lij­skog car­stva na­pi­sa­na na la­tin­skom (Hi­sto­ria in­cre­men­to­rum atque dec­re­men­to­rum Aulae Ot­ho­ma­ni­cae) iz­me­đu 1714. i 1716. go­di­ne pr­vo je ta­kvo de­lo ko­je se po­ja­vi­lo u Evro­pi.

70

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

kul­tur­ni obrat, sve dok fa­na­ri­o­ti7 ni­su pre­u­ze­li vlast, či­me je po­li­tič­ka moć pre­šla u grč­ke ru­ke” (Hu­ber 1973: 58). Ova pro­me­na ni­je zna­či­la da je grč­ki za­u­zeo me­sto ko­je je pri­pa­da­lo cr­kve­no­slo­ven­ skom, već je ru­mun­ski do­bio po­let zbog ri­va­li­te­ta ko­ji je vla­dao iz­me­đu cr­kve­no­slo­ven­ skog i grč­kog, te je po­la­ko osva­jao te­ri­to­ri­ju: tek 1679. štam­pan je pr­vi ru­mun­ski li­tur­gi­ kon, a 1736. go­di­ne je po­sled­nji put u Vla­škoj ob­ja­vlje­na knji­ga li­tur­gi­ja na cr­kve­no­slo­ven­ skom je­zi­ku (Trun­te 1998: 375–376). Na bo­go­slu­že­nji­ma su se tri je­zi­ka du­go bo­ri­la za pre­vlast. Ta­ko je Šer­ban Kan­ta­ku­ zi­no8 u Vla­škoj uveo ru­mun­ski je­zik u li­tur­gi­je. S dru­ge stra­ne je pa­tri­jarh je­ru­sa­lim­ski Do­si­tej No­ta­ra 1698. go­di­ne za Tran­sil­va­ni­ju dao sle­de­će in­struk­ci­je: „Ako i pri­pad­ni­ci re­for­mi­sa­ne cr­kve bo­go­slu­že­nje oba­vlja­ju na ru­mun­skom, on­da ru­mun­ski ne mo­že bi­ti je­zik pra­vo­slav­ne li­tur­gi­je, jer je ’ma­li i be­zna­ča­jan’. Bi­skup slu­žbu tre­ba da dr­ži na slo­ven­ skom ili grč­kom, na­rod­ni je­zik je do­zvo­ljen sa­mo za je­van­đe­lja ili pro­po­ve­di” (de Vri­es 1963: 402). O ovo upo­zo­re­nje su se oglu­ši­li – ka­da je u vre­me fa­na­ri­o­ta cr­kve­no­slo­ven­ski ko­nač­no po­stao za­sta­reo, ni­je se pre­šlo na grč­ki, već na ru­mun­ski. Tek po uje­di­nje­nju ove dve kne­že­vi­ne, knez Alek­san­dru Joan Ku­za9 je 1863. iz­dao de­ kret pre­ma ko­me ru­mun­ski i zva­nič­no po­sta­je li­tur­gij­ski je­zik. 4. No­vi pri­stup Ta­lja­vi­ni je u svo­joj Ru­mun­skoj kon­ver­za­cij­skoj gra­ma­ti­ci pre še­zde­set go­di­na na­pi­sao sle­de­će: „Po­što su svi ru­mun­ski tek­sto­vi, štam­pa­ni ili pi­sa­ni ru­kom (osim ne­ko­li­ko iz­u­ze­ ta­ka), do 1860. go­di­ne na ći­ri­li­ci, sva­ko ko je na­u­čio ru­mun­ski mo­ra da po­zna­je i ći­ri­lič­no pi­smo” (Ta­gli­a­vi­ni 1938: 431). Da­nas u Ru­mu­ni­ji, osim struč­nja­ka, ni­ko vi­še ne ume da či­ta ru­mun­ske, a ka­mo­li cr­kve­no­slo­ven­ske tek­sto­ve na ći­ri­li­ci, po­što je iz­me­đu 1640. i 1780. go­di­ne do­šlo do spo­re, ali do­sled­ne kul­tur­ne pro­me­ne, ko­ja je ko­nač­no do­ve­la do dru­ga­či­ jeg tu­ma­če­nja na­ci­o­nal­ne isto­ri­je. Ume­sto sred­njo­ve­kov­nog te­o­lo­škog sve­to­na­zo­ra, ko­ji je pod­ra­zu­me­vao da su Vla­si i Mol­dav­ci vo­di­li bo­go­u­god­ni rat pro­tiv Tu­ra­ka i ka­to­li­ka za­jed­ no sa pra­vo­slav­nim Sr­bi­ma na stra­ni Vi­zan­ti­je, sa­da se na­me­će pa­gan­sko-na­ci­o­nal­na in­ter­ pre­ta­ci­ja, ko­ja je za­stu­pa­la stav da su Ru­mu­ni de­ca Ri­ma; ona se pr­vo po­ja­vi­la u hro­ni­ka­ma. 7 Fa­na­ri­o­ti (gr. φαναριώτες) – na­ziv za čla­no­ve uti­caj­nih grč­kih po­ro­di­ca ko­je su ime do­bi­le pre­ma ca­ri­ grad­skoj če­tvr­ti Fa­nar (tur­ski Fa­nar, grč­ki Φανάρι), u ko­joj su ima­le ku­će i u ko­joj je bi­la sme­šte­na Va­se­ ljen­ska pa­tri­jar­ši­ja. Vre­me­nom se po­jam fa­na­ri­o­ti pro­ši­rio i na ka­sni­je he­le­ni­zo­va­ne Ru­mu­ne i pra­vo­slav­ne Al­ban­ce. To­kom XVII ve­ka oba­vlja­li su pre­vo­di­lač­ke po­slo­ve za ra­čun Vi­so­ke por­te i bi­li su pr­ve tur­ske di­plo­ma­te na Za­pa­du. Od 1711. do 1821. upra­vlja­li su Vla­škom i Mol­da­vi­jom kao go­spo­da­ri, voj­vo­de ili kne­zo­vi. 8 Šer­ban Kan­ta­ku­zi­no (rum. Şer­ban Can­ta­cu­zi­no, 1640–1688) is­ta­kao se kao zna­ča­jan vla­dar Vla­ške: osno­vao je pr­vu ru­mun­sku ško­lu u Bu­ku­re­štu i nov­ča­no po­mo­gao osni­va­nje ne­ko­li­ko štam­pa­ri­ja. Ujed­no, dao je i fi­nan­sij­sku pot­po­ru za ob­ja­vlji­va­nje pr­vog pre­vo­da Bi­bli­je na ru­mun­ski je­zik 1688. go­di­ne. 9 Knez Alek­san­dru Joan Ku­za (rum. Ale­xan­dru Ioan Cu­za, 1820–1873) bio je pr­vi vla­dar Ru­mu­ni­je, tač­ni­ je re­če­no Uni­je kne­že­vi­na­Vla­ške i Mol­da­vi­je, sve­ga če­ti­ri go­di­ne, od 1862. pa do nje­go­ve ab­di­ka­ci­je 1866. u ko­rist Kar­la Ho­en­co­lern-Sig­ma­rin­ge­na, po­to­njeg kra­lja Ka­ro­la I.

71

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Oče­ki­va­no je cr­kve­no­slo­ven­ski za­me­njen ru­mun­skim mno­go vi­še u obla­sti isto­ri­o­ gra­fi­je ne­go u du­hov­noj knji­žev­no­sti. „Mol­dav­ska hro­ni­ka, po­kre­nu­ta na cr­kve­no­slo­ven­ skom na pod­sti­caj Sr­ba i Bu­ga­ra u XV ve­ku, a za­tim pod uti­ca­jem polj­skog hu­ma­ni­zma, do­ži­ve­la je pro­cvat u XVI ve­ku, jer su je pre­u­ze­li Gri­go­re Ure­kea i nje­go­vi sled­be­ni­ci ko­ji su na­sta­vi­li da pi­šu na ru­mun­skom je­zi­ku” (Trun­te 1998: 376). Kul­tur­ne ve­ze iz­me­đu Mol­da­vi­je i Polj­ske po­sta­le su u vre­me ka­snog hu­ma­ni­zma ve­ o­ma bli­ske. Zna­čaj­nu ulo­gu u to­me su ima­le je­zu­it­ske ško­le u Ga­li­ci­ji i Po­do­li­ji. Ta­mo su se obra­zo­va­la i uči­la la­tin­ski dva pr­va ve­li­ka mol­dav­ska hro­ni­ča­ra, Gri­go­re Ure­ke10 u Lem­ ber­gu i Mi­ron Ko­stin11 u Ba­ru. Ure­ke­o­vo de­lo Le­to­pi­se­ţul Ţării Mol­do­vei (1642–1647) na­ sta­lo je po uzo­ru na de­lo Chro­ni­ka wszystki­e­go oewi­a­ta Mar­ci­na Bi­el­skog iz 1597. go­di­ne i opi­su­je do­ga­đa­je oko osni­va­nja Kne­že­vi­ne Mol­da­vi­je od 1359. do 1594. go­di­ne (Be­hring 1994: 59). Tu se pr­vi put po­ja­vio iz­raz „de la Rîm ne tra­gem”, „po­ti­če­mo iz Ri­ma” (Boc­ hmann 1992: 103). U hro­ni­ci Mi­ro­na Ko­sti­na Le­to­pi­se­ţul Ţării Mol­do­vei de la Aron vo­dă încoace, de un­de este pă­ră­sit de Urec­he – vor­ni­cul (za­ključ­no sa 1675. go­di­nom) pr­vi put se po­ja­vlju­ju di­rekt­ne po­zajm­lje­ni­ce iz la­tin­skog u ru­mun­skom, kao na pri­mer canþelar, ghe­ ne­ral, rãspublicã (Boc­hmann, 1979: 21): da­kle, u Mol­da­vi­ji pod ka­snim uti­ca­jem polj­skog hu­ma­ni­zma, a ne u Tran­sil­va­ni­ji12. Ta­mo je po­la ve­ka ka­sni­je uni­jat­ski bi­skup Ino­ćen­ti­je Mi­ku13 for­mu­li­sao la­tin­sku te­ zu, ka­da je 1735. go­di­ne u jed­noj mol­bi ca­ru Kar­lu VI na­pi­sao: „Mi smo još od vre­me­na ca­ra Tra­ja­na naj­sta­ri­ji sta­nov­ni­ci Tran­sil­va­ni­je” (Köpeczi 1990: 419). Kao što je po­zna­to, iz ovo­ga se raz­vi­la te­o­ri­ja kon­ti­nu­i­te­ta, pre­ma ko­joj su Ru­mu­ni po­tom­ci Da­ča­na i Ri­mlja­ na, u kon­ti­nu­i­te­tu od pe­ri­o­da ka­snog an­tič­kog do­ba na­sta­nje­ni u tri kne­že­vi­ne14, pa ima­ju ista pra­va kao i dru­gi na­ro­di. Že­le­li su da do­ka­žu pri­vi­le­go­va­nim na­ro­di­ma Tran­sil­va­ni­je 10 Gri­go­re Ure­ke (rum. Gri­go­re Urec­he, oko 1590–1647) ostao je upam­ćen u ru­mun­skoj isto­ri­ji kao pr­vi mol­dav­ski hro­ni­čar či­je je de­lo u ce­lo­sti osta­lo sa­ču­va­no do da­nas. 11 Mi­ron Ko­stin (rum. Mi­ron Co­stin, 1633–1691) bio je ne sa­mo mol­dav­ski hro­ni­čar ne­go i je­dan od pr­ vih ru­mun­skih knji­žev­ni­ka i isto­ri­ča­ra. 12 O na­zi­vu Tran­sil­va­ni­ja (rum. Ar­deal ili Tran­sil­va­nia, mađ. Erdély, nem. Si­e­benbürgen) do sa­da je mno­ go pi­sa­no. To­mas Ne­gler (Nägler) iz­u­ča­va­ju­ći isto­rij­sku i lin­gvi­stič­ku struč­nu li­te­ra­tu­ru u jed­nom ite­ka­ko zna­čaj­nom sa­op­šte­nju po­ku­šao je da ot­kri­je taj­nu tog ime­na, ko­ja osta­je mi­ste­ri­ja i po­red mno­gih tu­ma­če­ nja. In­te­re­sant­no je da se pi­sa­ni trag ne­mač­kog na­zi­va Si­e­benbürgen po­ja­vlju­je već u jed­noj po­ve­lji iz 1296. go­di­ne, i da se još Enea Si­vio Pi­ko­lo­mi­ni, od 1459. po­zna­ti­ji kao Pa­pa Pi­je II, tru­dio da na­đe ob­ja­šnje­nje za ovaj na­ziv. Ka­sni­je su Austri­ja­nac Ro­bert Re­sler (Ro­e­sler), ar­he­o­log Kurt Ho­red (Ho­redt), lin­gvi­sta Fric Hol­ctre­ger (Holzträger) na­uč­no is­tra­ži­va­li ovaj na­ziv. Iz svih do­sa­da­šnjih te­o­ri­ja, Ne­gler je iz­vu­kao za­klju­ čak da reč Si­e­benbürgen iz­vor­no ni­je zna­či­la „se­dam tvr­đa­va ili pla­ni­na” (si­e­ben Bur­gen oder Ber­ge), već se mo­že tu­ma­či­ti kao „Ze­mlja se­dam obla­sti”. Raz­log to­me je taj što se u sred­njo­vi­so­ko­ne­mač­kom iz­me­đu re­či „Burg” i „Berg” (sak­son­ski – brich) ne mo­že po­vu­ći pa­ra­le­la iz da­na­šnje per­spek­ti­ve, bu­du­ći da je u sred­njo­vi­so­ko­ne­mač­koj knji­žev­no­sti „bürge” zna­či­lo i „oblast” (For­schun­gen zur Volks- und Lan­de­skun­ de, Bu­ka­rest, Band 12, Heft 2/1969). 13 Ino­ćen­ti­je Mi­ku-Klajn (Iaoan Ino­ce­nţ­iu Mi­cu-Klein, 1692–1768), uni­jat­ski bi­skup iz Fa­ra­ga­ša, ve­li­ki bo­rac za pra­va Ru­mu­na u Tran­sil­va­ni­ji. 14 Reč je o Tran­sil­va­ni­ji, Vla­škoj i Mol­da­vi­ji.

72

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

„Sak­son­ci­ma, Ma­đa­ri­ma i Se­ke­lji­ma, ko­ji Ru­mu­ne sma­tra­ju ulje­zi­ma, da se to vi­še od­no­si na njih sa­me” (Ale­xi­ci 1906: 71); osim to­ga si­gur­no su ima­li ja­ku že­lju da se dis­tan­ci­ra­ju od svo­jih slo­ven­skih su­se­da. La­ti­ni­za­ci­ja, od­no­sno ro­ma­ni­za­ci­ja, ni­je bi­la jed­no­stav­na. Reč rumîn, na­sta­la od la­ tin­skog Ro­ma­nus, zna­či „slu­ga”, ta­ko da je mo­ra­la da na­sta­ne no­va reč Romîn, ko­ja bi ozna­ča­va­la Ru­mu­ne iz tri kne­že­vi­ne. Ro­ma­ni­za­ci­ja ru­mun­skog od­vi­ja­la se u dve eta­pe. Pr­va se od­i­gra­la u Tran­sil­va­ni­ji, gde je pod vođ­stvom pri­pad­ni­ka kle­ra Sa­mu­i­la Mi­ kua (Sa­muil Mi­cu Klein, 1745–1806), Ge­or­gea Šin­ka­ja (Ghe­org­he Şin­cai, 1754–1816) i Pe­trua Ma­jo­ra (Pe­tru Ma­i­or, 1756-1821), tran­sil­va­nij­ska ško­la15 isto­rij­skim i lin­gvi­stič­kim sred­stvi­ma po­ku­ša­va­la da učvr­sti te­o­ri­ju la­ti­ni­te­ta i kon­ti­nu­i­te­ta. Pr­vo 1780, u go­di­ni ka­da je Jo­sif II pre­u­zeo pre­sto, u Be­ču iz­la­zi spis Ele­men­ta lin­gu­ae da­co-ro­ma­nae si­ve va­lac­hi­cae Mi­kua i Šin­ka­ja, či­ji je na­slov već sa­dr­žao či­tav pro­gram. Go­di­ne 1825. u Bu­di je ob­ja­vljen Lec­si­con românesc-la­ti­nesc (Be­hring 1994: 93–94, 122), ko­ji je za­po­čeo Mi­ku, a do­vr­ši­li su ga nje­go­vi sled­be­ni­ci. U nje­mu se ru­mun­ski pa­žlji­vo i dis­kret­no mo­der­ni­zu­je uz po­moć la­ti­ni­za­ma (Boc­hmann 1992: 103). Taj pro­ces se mo­že upo­re­di­ti sa la­ti­ni­za­ci­jom ro­man­ skih je­zi­ka Za­pad­ne Evro­pe, sa raz­li­kom što je ta­mo za­po­čet još u sred­njem ve­ku i bez pre­ki­da tra­je do da­nas. La­ti­ni­za­ci­ja je iz ru­mun­skog iz­ba­ci­la slo­ven­ske ele­men­te, ko­ji su či­ni­li naj­ve­ći deo „stra­ne lek­si­ke” i ko­ji su pre­ma tran­sil­va­nij­skoj ško­li obič­ni var­va­ri­zmi: „Par le­ur ha­i­ne con­tre l’épo­que où les Ro­u­ma­ins ava­i­ent vécu so­us l’in­flu­en­ce sla­ve, Mi­cu, Şin­cai et Ma­i­or ava­i­ent érigé en dog­me l’ideé que cet­te épo­que ne méri­ta­it pas d’être étu­diée. L’in­flu­en­ce des Sla­ves éta­it con­sidérée par eux com­me désa­stre­u­se po­ur la cul­tu­re ro­u­ma­i­ne et, dans le­ur esprit, el­le éta­it as­so­ciée a` l’idée de bar­ba­rie” (Den­su­si­a­nu 1997: 16–17). Dru­ga eta­pa se na­kon to­ga od­vi­ja­la u po­du­nav­skim kne­že­vi­na­ma, ko­je su se na­kon mi­ra u Ha­dri­ja­no­po­lju (Je­dre­ne) 1829. go­di­ne oslo­bo­di­le vla­da­vi­ne Gr­ka i pot­pa­le pod ru­ski pro­tek­to­rat. Ta eta­pa je za­vr­še­na oko 1880. go­di­ne nor­mi­ra­njem pra­vo­pi­sa. Iz­vor mo­der­ni­za­ci­je je ovo­ga pu­ta bio fran­cu­ski je­zik. Grč­ki je od­ba­čen, iako je od­go­va­rao svim zah­te­vi­ma mo­der­nog ži­vo­ta, „s jed­ne stra­ne zbog od­boj­no­sti ko­ju su, zbog po­sled­nje i naj­ mrač­ni­je fa­ze fa­na­ri­ot­ske vla­da­vi­ne mno­gi Ru­mu­ni ose­ća­li pre­ma sve­mu grč­kom; s dru­ge stra­ne zbog ne­do­volj­ne tran­spa­rent­no­sti grč­kih ele­me­na­ta. Oni su ve­li­kom de­lu sta­nov­ ni­štva de­lo­va­li kao ogra­ni­če­ne po­je­di­nač­ne re­či iz ko­jih te­ško na­sta­ju iz­ve­de­ni­ce, a i sve ma­nje Ru­mu­na se slu­ži­lo grč­kim” (Boc­hmann 1979: 46). Is­pr­va su po­sto­je­ća sred­stva iz ru­mun­skog je­zič­kog si­ste­ma po­slu­ži­la za stva­ra­nje neo­lo­gi­za­ma. Iako ru­mun­ska tvor­ba re­či sva­ka­ko do­pu­šta stva­ra­nje iz­ve­de­ni­ca, ko­va­ni­ca i slo­že­ni­ca, ubr­zo se pre­šlo na di­rekt­ne po­zajm­lje­ni­ce iz fran­cu­skog. „Od­lu­ču­ju­ća u ovom pro­ce­su bi­la je sve­op­šta kul­tur­na i po­li­tič­ka pre­vlast Fran­cu­ske, ko­ja je do­ve­la do to­ga da mla­di in­te­lek­tu­al­ci, bo­ljar­ski si­no­vi, ali i ari­sto­krat­sko-mon­den­ski svet sve no­vo što je do­ 15 U pi­ta­nju je ta­ko­zva­na er­delj­ska ško­la (rum. Şco­a­la Ar­de­le­a­nă), ko­ja je po­čet­no de­lo­va­la u okvi­ru ri­ mo­ka­to­lič­ke cr­kve u Tran­sil­va­ni­ji. Iz nje­nog okri­lja je vre­me­nom na­sta­la Ru­mun­ska uni­jat­ska cr­kva.

73

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

la­zi­lo iz Fran­cu­ske sma­tra pro­gre­siv­nim i mo­der­nim, a sve tur­sko, grč­ko, slo­ven­sko, pa čak i no­vo­na­sta­le pre­ve­de­ni­ce iz tra­di­ci­o­nal­nog je­zič­kog sa­sta­va – po­sta­lo je za­sta­re­lo, re­ak­ci­o­nar­no i ar­ha­ič­no” (Boc­hmann 1979: 47). Zbog to­ga je za­ču­đu­ju­će što je na po­čet­ku ove eta­pe, u pr­voj de­ce­ni­ji „Régle­ment Or­ga­ni­que” (1830–1839), je­dan deo la­tin­sko-ro­man­skih neo­lo­gi­za­ma do­speo u ru­mun­ski opet po­sred­stvom slo­ven­skog, ovog pu­ta pre­ko ru­skog – re­či po­put clas, fi­nans, co­mi­sar, pre­zi­dent itd. (Boc­hmann 1979: 79–80). Pri­tom je ru­mun­ski mo­gao da za­mre. Po­sto­jao je po­ku­šaj boj­ko­to­va­nja uvo­đe­nja ru­ mun­skog kao je­zi­ka na­sta­ve. Go­di­ne 1847. kne­že­vi Mi­hail Sturd­za (1794–1884) u Mol­da­ vi­ji i Ge­or­ge Bi­be­sku (Ghe­org­he Bi­be­scu, 1804–1873) u Vla­škoj, po­ku­ša­li su da u vi­šim raz­re­di­ma aka­de­mi­je za­me­ne ru­mun­ski fran­cu­skim. Taj po­du­hvat je pro­pao sa­mo zbog ne­do­stat­ka od­go­va­ra­ju­ćeg na­stav­nog ka­dra ali je, na pri­mer, za­ži­veo u in­ter­na­tu za de­voj­ ke u Bu­ku­re­štu, osno­va­nom 1833. go­di­ne (Fritsche 1983: 400). Tre­ba na­po­me­nu­ti da su ne­ki od naj­ve­ćih pi­sa­ca iz Ru­mu­ni­je, kao na pri­mer Pa­na­jit Is­tra­ti (Pa­na­it Is­tra­ti 1884– 1935) i Ežen Jo­ne­sko (Eugen Ione­scu 1909–1994), pi­sa­li na fran­cu­skom. Je­zič­ka re­vo­lu­ci­ja od­o­zgo do­ve­la je do ap­surd­ne si­tu­a­ci­je. Vi­ši slo­je­vi su pi­sa­li na fran­ cu­skom, dok u se­li­ma ni­je bi­lo ško­la; ko je ta­mo hteo da se ško­lu­je, mo­rao je na na­sta­vu kod sve­šte­ni­ka ko­ji su zna­li da pi­šu i či­ta­ju sa­mo na grč­kom ili cr­kve­no­slo­ven­skom. U Is­tra­ti­je­vom ro­ma­nu Haj­du­ci, ko­ji se od­i­gra­va oko 1860. u Vla­škoj, de­voj­ka Flo­rea pri­po­ ve­da: „Tih go­di­na sam na­uč­ i­la da pi­šem i či­tam na grč­kom. Opet je Gro­za bio taj ko­me sam mo­gla da za­hva­lim za no­vo­ste­če­na zna­nja. On je taj je­zik bez zna­nja se­lja­na na­u­čio na svo­jim pu­to­va­nji­ma u Bu­zau. ’Ho­ćeš li’, upi­tao me je jed­nog da­na, ’da na­uč­ iš grč­ki? Naš je­zik ne­ma svo­je pi­smo. Da bi­smo na­u­či­li da či­ta­mo i pi­še­mo, mo­ra­mo da se od­lu­či­mo iz­me­đu slo­ven­skog i grč­kog. Ja sam na­uč­ io grč­ki, i to mi je otvo­ri­lo oči. Ura­di isto što i ja. Upo­zna­ćeš ne­ve­ro­vat­ne stva­ri!’ – ’Ho­ću, ali gde? I ka­ko?’ – ’Kod ču­ve­nog kan­to­ra Jo­a­ki­ma iz dr­ve­ne cr­kve u Bu­zau’” (Is­tra­ti 1985: 34). 5. Re­in­ter­pre­ta­ci­ja isto­ri­je Već sto go­di­na je ru­mun­ski je­zik stan­dard­ni je­zik, ko­ji su u me­đu­vre­me­nu pri­hva­ti­li i ru­mun­ski in­te­lek­tu­al­ci. Ali ka­ko da­nas, de­set go­di­na na­kon po­li­tič­kog pre­vra­ta i u iš­če­ki­va­ nju uje­di­nje­nja Evro­pe, Ru­mu­ni gle­da­ju na bo­gat­stvo i ra­zno­vr­snost svo­je je­zič­ke tra­di­ci­je? Iako udeo sla­vi­za­ma u ru­mun­skom ne pre­la­zi 10% (Hin­richs 1999: 628), slo­ven­ski uti­ caj se ja­sno pre­po­zna­je u mno­gim obla­sti­ma, što je do­vo­ljan raz­log za ne­ke ru­mun­ske sla­vi­ ste da po­ku­ša­ju da opo­vrg­nu nje­gov uti­caj. U Pri­ruč­ni­ku o lin­gvi­sti­ci ju­go­i­stoč­ne Evro­pe, ko­ji je Uve Hin­rihs pri­re­dio 1999. go­di­ne, Gri­go­re Bran­kuš iz Bu­ku­re­šta se na pet­na­est stra­na ba­vi ru­mun­skim. Ula­že mno­go tru­da da uklo­ni slo­ven­ske tra­go­ve: ta­ko ru­mun­ski hi­dro­ni­ mi ni­ka­ko ni­su po­sle­di­ca slo­ven­skog uti­ca­ja (Brâncuş 1999: 266), post­po­ni­ra­ni član u bu­ gar­skom je po­ja­va ko­ja ne­ma ve­ze sa ru­mun­skim i al­ban­skim (str. 267), du­nav­ski Ro­ma­ni su po­zna­va­li glas h i pre kon­tak­ta sa Slo­ve­ni­ma (str. 267), tvor­ba osnov­nih bro­je­va 11–19 pre­u­ze­ta iz slo­ven­skog je­zi­ka „te­ško je pri­hva­tlji­va” (str. 268). Iako autor pri­zna­je da slo­ven­ 74

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ski uti­caj ob­u­hva­ta sve obla­sti ru­mun­ske lek­si­ke, on na pri­me­ru re­če­ni­ce iubesc pe pri­e­te­nii dra­gi16 na­gla­ša­va „da su re­či slo­ven­skog po­re­kla, ali sve gra­ma­tič­ke mor­fe­me bez iz­u­zet­ka su la­tin­skog po­re­kla” (str. 273), kao da je to ne­ka­kva pred­nost. Bran­kuš ima iste ar­gu­men­te kao Pe­tru Ma­jor pre 200 go­di­na: „Iako ne mo­že­mo da opo­vrg­ne­mo da su se slo­ven­ske re­či uvu­kle u ru­mun­ski, slo­ven­ski ni­je do­ta­kao unu­tra­šnju struk­tu­ru ru­mun­skog je­zi­ka, ko­ji je u tom po­gle­du ostao ne­pro­me­njen, isti kao u sa­mom po­čet­ku, ka­da su Ri­mlja­ni, pre­ci Ru­mu­na, do­šli u Da­ki­ju. Re­či ko­je su Slo­ve­ni do­ne­li u ru­ mun­ski su, osim to­ga, la­ko pre­po­zna­tlji­ve, i bi­lo bi jed­no­stav­no oči­sti­ti je­zik od njih, sa­mo ka­da bi Ru­mu­ni mo­gli da se slo­že oko ovog pi­ta­nja” (Fritsche 1983: 375–6). Na­ro­či­to vi­sok udeo slo­ven­skih re­či mo­že se zbog kul­tur­nih re­la­ci­ja na­ći u re­li­gi­o­znoj lek­si­ci: sa­mo je se­dam­na­est hri­šćan­skih poj­mo­va la­tin­skog po­re­kla, što se mo­že raz­li­či­to pro­tu­ma­či­ti. Bran­kuš sma­tra: „Osnov­na re­li­gi­o­zna ter­mi­no­lo­gi­ja u ru­mun­skom je la­tin­skog po­re­kla” (Brâncuş 1999: 261), dok je Trun­te mi­šlje­nja: „Te­o­lo­ška lek­si­ka ru­mun­skog je oslo­ bo­đe­na la­ti­ni­za­ma” (Trun­te 1998: 106). Slič­no za­klju­ču­je i Pu­ška­riu: „Ne­do­sta­je mno­go hri­šćan­skih iz­ra­za la­tin­skog (ili grč­ ko-la­tin­skog) po­re­kla, ko­ji su vr­lo ras­pro­stra­nje­ni u za­pad­no­ro­man­skom... Ne­do­sta­tak ovih iz­ra­za mo­že se ob­ja­sni­ti okol­no­šću da Ru­mu­ni ni­su po­zna­va­li cr­kve­nu or­ga­ni­za­ci­ju u gra­ do­vi­ma, kao ni mo­na­ški ži­vot, ko­ji se uobi­ča­je­no raz­vi­jao u pr­vim ve­ko­vi­ma sred­njeg ve­ka, već su ima­li sa­mo se­o­ske sve­šte­ni­ke” (Pu­ş­ca­riu 1943: 456–7). Mno­gi auto­ri za to kri­ve „lo­še spro­ve­de­no” obra­će­nje u hri­šćan­stvo. Na VI­II va­se­ljen­ skom sa­bo­ru u Ca­ri­gra­du 869–870. go­di­ne od­lu­če­no je da no­vo­na­sta­la bu­gar­ska ar­hi­e­pi­sko­ pi­ja, ko­ja će ob­u­hva­ta­ti pro­stor ko­ji su na­se­lja­va­li i po ko­me su se kre­ta­li Ru­mu­ni, pot­pad­ne pod ca­ri­grad­ski, a ne rim­ski pa­tri­jar­hat. O to­me pi­šu Ši­man­ski i Aga­ke u zbor­ni­ku Ru­mu­ni i Evro­pa od sred­njeg ve­ka do da­nas pri­re­đi­va­ča Ha­ral­da Hep­ne­ra (Hep­pner), ob­ja­vlje­nom 1997. go­di­ne: „Za ru­mun­sko sta­nov­ni­štvo se ta od­lu­ka po­ka­za­la zna­čaj­nom, jer su bi­li pri­ mo­ra­ni da se od­rek­nu la­tin­skog je­zi­ka, a da ume­sto nje­ga od Bu­ga­ra pre­u­zmu tzv. cr­kve­no­ slo­ven­ski (’slo­ven­ski’) je­zik, pi­smo i li­tur­gi­je. Ta­ko su se Ru­mu­ni uda­lji­li od za­pad­ne ro­man­ ske kul­tu­re, ko­ja je sma­tra­na je­re­tič­kom, i usa­vr­ša­va­li ’slo­ven­sku’, ko­ja je one­mo­gu­ći­la da ne­po­sred­no usva­ja­ju vred­no­sti Sta­rog sve­ta” (Şiman­schi/Agac­he 1997: 24). Ta­kva ar­gu­men­ta­ci­ja ima du­gu tra­di­ci­ju. Još je Ge­or­ge Šin­kaj tvr­dio da je Ru­mu­ni­ma pra­vo­sla­vlje na­ško­di­lo, jer ih je odvo­ji­lo od la­tin­ske cr­kve i is­kva­ri­lo je­zik (Fritsche 1983: 376). Ovim se kao pr­vo su­ge­ri­še da su Ru­mu­ni ne­ka­da bi­li pod rim­skim pro­tek­to­ra­tom i ko­ri­sti­li la­tin­ski u li­tur­gi­ja­ma, o če­mu ne­ma ni­ka­kvih do­ka­za. Za­tim se spe­ku­li­še da se sa­mom pri­pad­no­šću ri­mo­ka­to­lič­koj cr­kvi i ko­ri­šće­njem la­tin­skog us­po­sta­vlja­ju za­pad­no­ e­vrop­ske vred­no­sti, što sa­mo de­li­mič­no mo­že da se po­tvr­di i za ka­to­lič­ke sred­njo­i­stoč­no­ e­vrop­ske ze­mlje, kao što je Polj­ska. Kao dru­go, či­ta­va bo­ga­ta ru­mun­ska tra­di­ci­ja od pre 1700. go­di­ne, ko­ja je iz­ne­dri­la bla­ga po­put svet­ski po­zna­tih osli­ka­nih ma­na­sti­ra u Mol­da­ vi­ji, na ovaj na­čin se za­ne­ma­ru­je i od­ba­cu­je. 16 Pre­vod: vo­lim dra­ge pri­ja­te­lje.

75

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Hro­no­lo­ška ta­be­la 869–870. VI­II va­se­ljen­ski sa­bor pri­pa­ja bu­du­ću bu­gar­sku ar­hi­e­pi­sko­pi­ju pa­tri­jar­ha­tu Cari­gra­da, a ne Ri­ma 1359. Osni­va­nje vla­ške mi­tro­po­li­je u Kur­tea de Ar­đe­šu 1369. Pr­vi ma­na­stir u Vla­škoj 1395. Pr­vi ma­na­stir u Mol­da­vi­ji 1401. Osni­va­nje mol­dav­ske mi­tro­po­li­je u Su­ča­vi 1444. Ko­pi­ja Du­ša­no­vog za­ko­ni­ka u Bi­stri­ci, Mol­da­vi­ja 1508. Pr­va štam­pa­na knji­ga na cr­kve­no­slo­ven­skom je­zi­ku u Tr­go­vi­štu, Vla­ška 1521. Pr­vi sa­ču­van ru­mun­ski tekst 1640. Osni­va­nje slo­ven­sko-grč­ko-la­tin­skih aka­de­mi­ja u Tr­go­vi­štu (Vla­ška) i u Ja­ši­ju (Mol­da­vi­ja) 1642. Pr­vi pra­vo­slav­ni va­se­ljen­ski sa­bor no­vog ve­ka u Ja­ši­ju 1642–1647. Pr­va ru­mun­ska hro­ni­ka Gri­go­ra Ure­kea u Mol­da­vi­ji 1646. Pro­te­ri­va­nje slo­ven­skih uči­te­lja iz Tr­go­vi­šta 1656. Pro­te­ri­va­nje slo­ven­skih uči­te­lja iz Ja­ši­ja 1675. Pr­ve di­rekt­ne po­zajm­lje­ni­ce iz la­tin­skog u hro­ni­ci M. Ko­sti­na 1679. Pr­vi ru­mun­ski li­tur­gi­kon 1680. Pr­ve li­tur­gi­je na ru­mun­skom je­zi­ku u Vla­škoj 1697. Ru­mun­ska uni­jat­ska cr­kva u Tran­sil­va­ni­ji 1711. Vla­da­vi­na Fa­na­ri­o­ta u Mol­da­vi­ji 1715. Vla­da­vi­na Fa­na­ri­o­ta u Vla­škoj 1735. Mol­ba uni­jat­skog bi­sku­pa Ino­ćen­ti­ja Mi­kua Kar­lu VI 1736. Po­sled­nja li­tur­gij­ska knji­ga na cr­kve­no­slo­ven­skom je­zi­ku u Vla­škoj 1780. U Be­ču iz­la­zi Ele­men­ta lin­gu­ae da­co-ro­ma­nae si­ve va­lac­hi­cae 1825. U Bu­di ob­ja­vljen Lec­si­con românesc-la­ti­nesc 1829. Mir u Ha­dri­ja­no­po­lju, ru­ski pro­tek­to­rat za­me­nju­je vla­da­vi­nu Gr­ka 1847. Fran­cu­ski de­lom po­sta­je je­zik na­sta­ve u Vla­škoj 1860. Uvo­đe­nje la­ti­nič­nog al­fa­be­ta za ru­mun­ski je­zik 1863. Ru­mun­ski ko­nač­no po­sta­je li­tur­gij­ski je­zik u po­du­nav­skim kne­že­vi­na­ma 1880. Nor­mi­ra­nje la­ti­nič­nog pra­vo­pi­sa

LI­TE­RA­TU­RA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Ale­xi­ci, G.: Geschic­hte der rumänischen Li­te­ra­tur. Le­ip­zig, 1906. Be­hring, E.: Rumänische Li­te­ra­tur­geschic­hte. Kon­stanz, 1994. Boc­hmann, K.: Der po­li­tisch-so­zi­a­le Wortschatz des Rumänischen von 1821 bis 1850. Ber­lin, 1979. ----. La for­ma­tion du ro­u­main stan­dard. In: So­ci­o­lin­gu­i­sti­ca 6. Tübin­gen, 1992. Brâncuş, G.: Das Rumänische. U: Hand­buch der Südo­ste­u­ro­pa- Lin­gu­i­stik. Pri: U. Hin­richs. Wi­es­ba­ den,1999. str. 261–276. Brok­ga­uz/Efron: En­ci­klo­pe­di­èe­skij slo­var’. Sankt Pe­ter­burg, 1890–1904. Ci­hac, A. de: Dic­ti­on­na­i­re d’étymo­lo­gie da­co-ro­ma­ne. Frank­furt/M, 1870–1879. Da­me­rau, N.: Rus­sisches und We­strus­sisches bei Kurb­skij. Ber­lin, 1963. Den­su­si­a­nu, O.: Hi­sto­i­re de la lan­gue ro­u­ma­i­ne. Bu­cu­re­ş­ti, 1997. Fritsche, M.: Die rumänische Na­ti­o­nal­be­we­gung. U: Na­ti­o­nal­be­we­gun­gen auf dem Bal­kan. Pr:. N. Re­i­ter. Ber­lin, 1983. Hin­richs, U.: Der Ein­fluss des Sla­vischen in Südo­ste­ur­ o­pa. U: Hand­buch der Südo­ste­u­ro­pa-Lin­gu­i­stik. Pri: U. Hin­richs. Wi­es­ba­den, 1999. str. 619–647. Hu­ber, M.: Grundzüge der Geschic­hte Rumäniens. Darm­stadt, 1973. Is­tra­ti, P.: Die Ha­i­du­ken. Frank­furt a. M, 1985. Köpeczi, B. (Pri.): Kur­ze Geschic­hte Si­e­benbürgens. Bu­da­pest, 1990. Meyer, Meyers Großes Kon­ver­sa­ti­ons-Le­xi­kon. Le­ip­zig, 1902–1908.

76

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

15. Pu­ş­ca­riu, S.: Die rumänische Sprac­he. Le­ip­zig, 1943. 16. Schal­ler, H.W.: Geschic­hte der Südo­ste­u­ro­pa-Lin­gu­i­stik. U: Hand­buch der Südo­ste­u­ro­pa-Lin­gu­i­stik. Pri: U. Hin­richs Wi­es­ba­den, 1999. S. 91–115. 17. Şiman­schi, L., Agac­he, D.: Die Rumänen und Euro­pa: Vor­spiel im aus­ge­hen­den Mit­te­lal­ter. U: Die Rumänen und Euro­pa vom Mit­te­lal­ter bis zur Ge­gen­wart. Pri: H. Hep­pner. Wi­en, 1997. 18. Ste­in­ke, K.: Sprac­hen. U: Südo­ste­u­ro­pa. Ein Hand­buch. München, 1999. str. 395–416. 19. Ta­gli­a­vi­ni, K.: Rumänische Kon­ver­sa­ti­ons-Gram­ma­tik. He­i­del­berg, 1938. ----. Einführung in die ro­ma­nische Phi­lo­lo­gie. München, 1973. 20. Trun­te, N.: Ein prak­tisches Le­hr­buch des Kir­chen­sla­vischen in 30 Lek­ti­o­nen. Band 2. München, 1998. 21. Vri­es, W. de: Rom und die Pa­tri­ar­cha­te des Ostens. Fre­i­burg i. B, 1963. U: Ber­li­ner Oste­u­ro­pa In­fo 17 (2001) str. 32–37.

Pre­ve­la sa ne­mač­kog Na­ta­ša Vu­kaj­lo­vić

Un­wan­ted con­tacts. In­ter­lin­gual and cul­tu­ral con­tacts bet­we­en Ro­ma­nian and the Sla­vic lan­gu­a­ges and the­ir de­pre­ci­a­tion SU M­M AR Y: In this pa­per the aut­hor analyses the exi­sten­ce of bi­lin­gu­a­lism in Ro­ma­nian lin­gu­i­stic spa­ce and po­ints out the hi­sto­ri­cal de­ve­lop­ment of the con­tem­po­rary Ro­ma­nian lan­gu­a­ge from the 17. to the 19. cen­tury. The pa­per com­pri­ses three parts. The first part ex­po­unds the re­a­sons for the esta­ blis­hment of lin­gu­i­stic con­tacts bet­we­en Slavs and Ro­ma­ni­ans, the se­cond di­scus­ses the in­flu­en­ces of the Sla­vic lan­gu­a­ge to the Ro­ma­nian whilst in the third the aut­hor chro­no­lo­gi­cally lists all the at­tempts to li­be­ra­te Ro­ma­nian le­xi­con from Sla­vi­cisms. K EY WOR DS: con­tacts, Ro­ma­ni­ans, lan­gu­a­ge, Sla­vic lan­gu­a­ge, Transylva­nian school, symbi­o­sis, re­in­ter­pre­ta­tion of hi­story.

[email protected]

77

78

79

fotografija: Arnd Dewald

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 28(4) UDC 159.923.5(4)

Branislav Radeljić Odsek za međunarodnu politiku Univerzitet Istočnog Londona, UK

Muslimanska dijaspora i evropski identitet: politika ekskluzije i inkluzije SAŽETAK: Ovaj rad se bavi prisustvom muslimana u Evropskoj uniji. Podeljen je na tri dela: prvi deo nudi kratak istorijski opis naseljavanja muslimanskih zajednica u Evropskoj uniji i formalno zagovaranje evropskog identiteta kao odgovora na različite dileme proistekle iz njihovog prisustva; drugi deo obrađuje ono što nazivam četiri faze interakcije; i, naposletku, treći deo pažljivije promatra politiku ekskluzije i inkluzije. U zaključku se ističe da prisustvo muslimanske dijaspore u EU izaziva sve veću zabrinutost i kod muslimana i kod Evropljana, što još više dovodi u pitanje relevantnost zvaničnog motoa EU „ujedinjeni u različitosti”. KLJUČNE REČI: muslimanska dijaspora, Evropska unija, evropski identitet, ekskluzija, inkluzija.

Uvod Brojne kon­fe­ren­ci­je, jav­ne de­ba­te i ne­for­mal­ni sa­stan­ci ba­ve se pri­su­stvom i re­le­vant­ no­šću di­ja­spo­re.1 U tom smi­slu, ras­pra­ve o mu­sli­man­skoj di­ja­spo­ri u Evrop­skoj uni­ji za­ u­zi­ma­ju va­žno me­sto – ovo je kon­tro­verz­na te­ma za­hva­lju­ju­ći pr­vo­bit­nom sta­no­vi­štu ta­ 1 Zna­če­nje re­či „di­ja­spo­ra” vre­me­nom se me­nja­lo. Na pri­mer, u pr­vim opi­si­ma Ga­bri­je­la Še­fe­ra di­ja­spo­ru je ka­rak­te­ri­sao oso­bit ko­lek­tiv­ni iden­ti­tet odr­ža­van na me­đu­na­rod­nom ni­vou pre­ko sop­stve­ne or­ga­ni­za­ ci­je i odr­ža­va­njem ve­za sa otadž­bi­nom (Še­fer 1986). Ka­sni­je, za­hva­lju­ju­ći broj­nim pro­me­na­ma stvar­no­sti i kon­flik­ti­ma, Vi­li­jam Sa­fran go­vo­ri o di­ja­spo­ra­ma ko­je, pre sve­ga, pred­sta­vlja­ju et­nič­ku ma­nji­nu u ino­ stran­stvu (Sa­fran 1991), a Hej­zel Smit je oti­šla još da­lje pro­u­ča­va­ju­ći ve­zu iz­me­đu di­ja­spo­re i kon­flik­ta, ja­sno za­klju­čiv­ši da se „di­ja­spo­re me­ša­ju u kon­flik­te jer to mo­gu. Di­ja­spo­re ko­je ne­ma­ju pri­stup mo­ći, bez ob­zi­ra da li je ta moć di­rekt­na ili po­sred­na, ne me­ša­ju se u kon­flikt” (Smit 2007: 5). Na­po­slet­ku, Mil­ton Esman je do­pu­nio pret­hod­ne tvrd­nje i, u smi­slu uklju­če­no­sti di­ja­spo­re u po­li­ti­ku, pri­me­tio da je ona slo­ bod­na da raz­vi­je od­re­đe­ne pro­gra­me ne­za­vi­sno od svo­jih pred­stav­ni­ka vla­sti: „Oni mo­gu da po­dr­ža­va­ju vla­du svo­je ze­mlje, ili da joj se su­prot­sta­ve u mo­ral­nom i fi­nan­sij­skom smi­slu, ali mo­gu i da snab­de­va­ju oruž­jem, pa čak i ljud­stvom frak­ci­je ko­je po­dr­ža­va­ju” (Esman 2009: 8).

80

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ko­zva­nog evrop­skog pro­jek­ta ko­ji je za­mi­šljen i da­lje raz­vi­jan u sa­gla­sno­sti sa hri­šćan­skode­mo­krat­skim stan­dar­di­ma. Kao što Če­kel i Ka­cen­stajn (2010: 14) is­ti­ču, „isto­rij­ski osnov Evrop­ske uni­je ne­sum­nji­vo je hri­šćan­sko-de­mo­krat­ski, što je obim­na po­li­tič­ka tra­di­ci­ja ko­ja ob­u­hva­ta ume­re­ne iz­dan­ke kon­zer­va­tiv­nog po­li­tič­kog ka­to­li­ci­zma, kao i so­ci­jal­nog ka­to­li­ci­zma”. Od ta­da, si­tu­a­ci­ja se zna­čaj­no pro­me­ni­la i po­ja­vi­la su se mno­ga pi­ta­nja ko­ja zah­te­va­ju sko­ro ne­po­sred­ne od­go­vo­re u ve­zi sa sprem­no­šću i ka­pa­ci­te­tom Evrop­ske uni­je da pri­hva­ti mu­sli­man­sku di­ja­spo­ru. Sma­tram da je in­ter­ak­ci­ja iz­me­đu Evro­plja­na i mu­sli­ma­na pro­šla kroz če­ti­ri raz­li­či­ te fa­ze: (i) ne­vi­dlji­va in­ter­ak­ci­ja, (ii) vi­dlji­va in­ter­ak­ci­ja, (iii) po­do­zri­va in­ter­ak­ci­ja i (iv) neo­p­hod­na in­ter­ak­ci­ja. Pre­ma to­me, sva­ka od go­re­na­ve­de­nih in­ter­ak­ci­ja mo­že da nam po­mog­ne pri pro­u­ča­va­nju po­lo­ža­ja i po­na­ša­nja mu­sli­man­ske di­ja­spo­re u Evrop­skoj uni­ji i nje­ne kom­pa­ti­bil­no­sti sa ide­ja­ma ko­je okru­žu­ju kon­cept evrop­skog iden­ti­te­ta. Mu­sli­man­ska di­ja­spo­ra i evrop­ski iden­ti­tet Pre še­zde­se­tih go­di­na 20. ve­ka, pri­su­stvo isla­ma u ta­da­šnjoj Evrop­skoj eko­nom­skoj za­ jed­ni­ci (EEZ) bi­lo je sko­ro ne­vi­dlji­vo. Ret­ke dža­mi­je i po­vre­me­no oku­plja­nje u pred­gra­đi­ma evrop­skih glav­nih gra­do­va ni­su bi­li te­ma raz­go­vo­ra. Me­đu­tim, še­zde­se­tih go­di­na, trend se ve­o­ma br­zo pro­me­nio po­što je eko­nom­ski raz­voj u kom­bi­na­ci­ji sa ni­skim na­ta­li­te­tom uka­zi­ vao na to da je po­treb­na do­dat­na rad­na sna­ga da bi se odr­žao na­pre­dak. U tom smi­slu, Fran­ cu­ska, Ne­mač­ka i Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo po­sta­le su ze­mlje do­ma­ći­ni mno­gim mu­sli­ma­ni­ ma. Esman (2009: 16) ove mu­sli­ma­ne na­zi­va čla­no­vi­ma rad­nič­ke di­ja­spo­re, ko­ju obič­no či­ne „neo­bra­zo­va­ne oso­be bez kva­li­fi­ka­ci­ja, sa se­la ili iz ur­ba­nih pro­le­ter­skih po­ro­di­ca”, ko­je su mi­gri­ra­le „u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom ili bo­ljim iz­gle­di­ma za svo­ju de­cu”. Iako su od­lu­či­li da sa­mi mi­gri­ra­ju i ta­ko iz­dr­ža­va­ju svo­je po­ro­di­ce, vr­lo br­zo bi usle­dio pro­ces po­nov­nog uje­di­ nje­nja po­ro­di­ce u ze­mlji do­ma­ći­nu, a ovo je bio ja­san po­ka­za­telj da že­le da osta­nu u Evro­pi. U Za­pad­noj Ne­mač­koj, po­sle po­di­za­nja Ber­lin­skog zi­da, vla­da je pot­pi­sa­la bi­la­te­ral­ne spo­ra­zu­me sa Tur­skom 1961. go­di­ne, Ma­ro­kom 1963. go­di­ne i Tu­ni­som 1965. go­di­ne, do­ zvo­lja­va­ju­ći ula­zak jef­ti­ne rad­ne sna­ge. Je­dan na­uč­nik je is­ta­kao da, dok je, s jed­ne stra­ne, po­sto­ja­la po­tre­ba za stra­nim rad­ni­ci­ma da bi se odr­žao vi­sok rast pri­vre­de i po­slo­vi u Ne­ mač­koj, no­vo­u­ve­de­ni pro­gram ga­star­baj­ter ni­je ni po ko­joj osno­vi pod­ra­zu­me­vao na­sta­nje­ nje go­stu­ju­ćih rad­ni­ka (Ho­li­fild 1992: 218). Na­su­prot oče­ki­va­nji­ma, oni su do­ve­li svo­je po­ ro­di­ce i stal­no se na­se­li­li. U Uje­di­nje­nom Kra­ljev­stvu, iako ono ni­je bi­lo član Evrop­ske eko­ nom­ske za­jed­ni­ce sve do 1973. go­di­ne, pr­va ve­li­ka mu­sli­man­ska imi­gra­ci­ja sti­gla je kra­jem pe­de­se­tih go­di­na. Sve ve­ći broj imi­gra­na­ta iz Azi­je i Afri­ke do­pri­neo je do­no­še­nju Za­ko­na o imi­gran­ti­ma Ko­mon­vel­ta, 1962. go­di­ne (Par­la­ment Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva, 1962. go­di­ne) i Za­ko­na o imi­gra­ci­ji 1971. go­di­ne (ibid. 1971), ko­ji su ima­li za cilj da ogra­ni­če imi­gra­ci­ju u Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo. Efe­kat ovih za­ko­na bio je ogra­ni­čen jer su no­vi imi­gran­ti sti­gli u ze­ mlju da bi se po­ro­di­ca uje­di­ni­la. Pre­ma jed­nom is­tra­ži­va­nju, na­me­ra da se ogra­ni­či imi­gra­ ci­ja „pro­iz­ve­la je pri­liv mi­gra­na­ta sa mor­na­ri­ma i voj­ni­ci­ma kao ve­zom” (Peđ­vja­tr 2007: 28).

81

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Za­pad­no­e­vro­plja­ni, ili ba­rem nji­ho­ve vla­de, za­rad eko­nom­skog na­pret­ka svo­jih ze­ ma­lja, to­kom go­re­po­me­nu­tog pe­ri­o­da, ni­su obra­ća­li pa­žnju na ve­ro­i­spo­vest imi­gra­na­ta. Me­đu­tim, kao od­go­vor na naft­nu kri­zu 1973. go­di­ne i po­to­nju eko­nom­sku re­ce­si­ju, mno­ ge evrop­ske vla­de od­lu­či­le su da sub­ven­ci­o­ni­ra­ju imi­gran­te ka­ko bi se ovi vra­ti­li u svo­ je ze­mlje po­što ni­je po­sto­ja­la stvar­na po­tre­ba za nji­ma. Ovaj pro­gram ni­je bio us­pe­šan. Mno­gi imi­gran­ti već su bi­li dru­ga ge­ne­ra­ci­ja, ro­đe­ni u ze­mlja­ma do­ma­ći­ni­ma, bez že­lje da se vra­te. Na pri­mer, u Fran­cu­skoj „ve­o­ma vi­so­ka sto­pa ne­za­po­sle­no­sti, bli­zu 50 po­sto, iza­zva­la je ose­ća­nja ogor­če­no­sti, izo­la­ci­je i ne­mo­ći” i do­ve­la do „kul­tu­re uli­ce, ko­ju su pra­ti­li dro­ga, na­sil­nič­ke gru­pe, si­tan zlo­čin i mr­žnja pre­ma fran­cu­skoj vla­da­ju­ćoj kul­tu­ri” (Esman 2009: 27). U ovoj fa­zi već je bi­lo ja­sno da će se že­lja da se ob­li­ku­je Evrop­ska za­jed­ni­ca na ide­ ja­ma ko­je su pre sve­ga u sa­gla­sno­sti sa ri­mo­ka­to­li­ci­zmom su­sre­sti sa ra­znim iza­zo­vi­ma. Sve­sni pro­ble­ma, Evro­plja­ni su po­če­li da in­si­sti­ra­ju na ja­kom evrop­skom iden­ti­te­tu, sma­tra­ju­ći ga moć­nim oru­đem za su­o­ča­va­nje sa dru­ga­či­jim. Na Evrop­skom sa­mi­tu u Ko­pen­ha­ge­nu, 1973. go­di­ne, pred­stav­ni­ci de­vet ze­ma­lja čla­ni­ca Za­jed­ni­ce oprav­da­li su svo­ju od­lu­ku da uve­du kon­cept evrop­skog iden­ti­te­ta kao neo­p­ho­dan ko­rak da bi se „bo­lje od­re­di­li od­no­si sa osta­lim ze­mlja­ma, i od­go­vor­no­sti i me­sto ko­je za­u­zi­ma­ju u svet­skoj po­li­ti­ci” (Evrop­ska za­jed­ni­ca 1973: 118). Pri­li­kom tog do­ga­đa­ja do­ne­se­na je De­kla­ra­ci­ja evrop­skog iden­ti­te­ta po ko­joj je evrop­ski iden­ti­tet sna­žan kon­strukt ko­ji će do­pu­ni­ti i odr­ža­ti eko­nom­ske i po­li­tič­ke aspek­te evrop­skih in­te­gra­ci­ja. Na pri­mer, pred­stav­ni­ci su za­jed­nič­ku evrop­sku ci­vi­li­za­ci­ju po­sma­tra­li kao do­vo­ljan ideal ko­ji mo­ že da do­mi­ni­ra nad po­sto­je­ćom ra­zno­li­ko­šću na­ci­o­nal­nih kul­tu­ra u okvi­ru Evro­pe, ali ipak ni­su pred­lo­ži­li ni­ka­kve stra­te­gi­je ko­ji­ma će se to po­sti­ći. Osim to­ga, po­gre­šno su tvr­di­li da uje­di­nje­nje Evro­pe i po­to­nji raz­voj evrop­skog iden­ti­te­ta ni­su usme­re­ni pro­tiv ze­ma­lja ko­je ni­su čla­ni­ce, iako je već bi­lo ja­sno da je bi­ti evrop­ska dr­ža­va van evrop­ skog za­jed­nič­kog tr­ži­šta bi­lo ve­o­ma fru­stri­ra­ju­će. Na­po­slet­ku, ono što naj­vi­še ču­di je­ste či­nje­ni­ca da je De­ve­tor­ka ogra­ni­či­la i se­be i svo­je ide­je is­klju­či­vo na ta­da­šnje čla­no­ve i ta­ko is­klju­či­la sva­ku ide­ju o bu­du­ćem sa­sta­vu Za­jed­ni­ce ili ka­ko bi, ako se broj čla­ni­ca po­ve­ća, evrop­ski iden­ti­tet mo­gao da iz­gle­da. Na­red­ni ta­la­si imi­gra­ci­je i sve ve­ći broj mu­sli­man­skih udru­že­nja u Fran­cu­skoj i Ne­mač­koj osam­de­se­tih go­di­na (Sa­vez islam­skih or­ga­ni­za­ci­ja Fran­cu­ske, Na­ci­o­nal­na fe­ de­ra­ci­ja mu­sli­ma­na Fran­cu­ske, Islam­sko ve­će za Ne­mač­ku, Tur­ska islam­ska uni­ja – ode­ lje­nje za re­li­gi­ju) ne­go­va­li su re­le­vant­nost isla­ma do te me­re da je on po­stao „či­ni­lac u dis­kur­su ak­ci­je i re­ak­ci­je” (Ka­stro­ja­no 2004: 1238). Ovo je do­ve­lo do ja­sne po­de­le ova dva iden­ti­te­ta, evrop­skog i islam­skog. Afe­ra „fe­re­dža” u Fran­cu­skoj, 1989. go­di­ne, ka­da su tri de­voj­ke do­šle u dr­žav­nu ško­lu no­se­ći fe­re­dže, po­slu­ži­la je kao do­kaz da je islam­ ski iden­ti­tet u Evrop­skoj za­jed­ni­ci još uvek bio u iz­grad­nji. Jed­na stu­di­ja pa­žlji­vo se ba­vi is­ho­dom ovog do­ga­đa­ja, ko­ji je na­vod­no do­veo u pi­ta­nje od­nos dr­ža­ve, re­li­gi­je i jav­nog mnje­nja: „Mo­bi­li­za­ci­ja oko pi­ta­nja fe­re­dže učvr­sti­la je ru­ko­vod­stvo islam­skih udru­že­nja kao pred­stav­ni­ka za­jed­ni­ce ko­ja se ob­li­ku­je oko isla­ma” (ibi­dem: 1240). 82

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ber­lin­ska de­kla­ra­ci­ja iz 2007. go­di­ne obe­le­ži­la je pe­de­se­to­go­di­šnji­cu pot­pi­si­va­nja Rim­skog pri­mir­ja i dok je, s po­no­som, na­bra­ja­la evrop­ske uspe­he iz pret­hod­nih de­ce­ni­ja, na­gla­si­la je že­lju Evrop­ske uni­je da oču­va „iden­ti­te­te i raz­li­či­te tra­di­ci­je ze­ma­lja čla­ni­ca” (Evrop­ska uni­ja 2007). Ipak, uče­sni­ci su pri­zna­li da se mi, kao Evro­plja­ni, su­sre­će­mo sa ve­li­kim iza­zo­vi­ma, ko­ji se ne za­u­sta­vlja­ju na na­ci­o­nal­nim gra­ni­ca­ma, i upo­tre­bi­li su ter­ min Evrop­ska uni­ja kao od­go­vor na ove iza­zo­ve i ter­min Evro­pa da bi obe­le­ži­li na­šu za­ jed­nič­ku bu­duć­nost (ibi­dem). Pre­ma to­me, ka­kvo me­sto za­u­zi­ma mu­sli­man­ska di­ja­spo­ra i ka­ko sve ve­će za­go­va­ra­nje ja­kog evrop­skog iden­ti­te­ta uti­če na nje­ne čla­no­ve? Če­ti­ri fa­ze in­ter­ak­ci­je Pr­va fa­za in­ter­ak­ci­je iz­me­đu mu­sli­man­ske di­ja­spo­re i dru­šta­va za­pad­ne Evro­pe, či­ji su čla­no­vi po­sta­li, bi­la je sko­ro ne­vi­dlji­va. Evro­plja­ni su pri­hva­ti­li po­čet­ni pri­liv imi­gra­na­ ta kao neo­p­ho­dan za kon­ti­nu­i­ran eko­nom­ski raz­voj svog kon­ti­nen­ta. Mu­ška rad­na sna­ga, ko­ja je pri­vre­me­no ži­ve­la u Evro­pi i od ko­je se oče­ki­va­lo da ode čim joj is­tek­ne rad­na do­ zvo­la, oku­plja­la se u svo­jim ku­ća­ma i upra­žnja­va­la ob­re­de islam­ske ve­re u to­li­koj me­ri da nje­no pri­su­stvo ni­je pred­sta­vlja­lo pro­blem. Na pri­mer, u Ne­mač­koj, ovo jav­no­sti ne­vi­dlji­ vo de­lo­va­nje še­zde­se­tih go­di­na zna­či­lo je da je pri­ro­da isla­ma u eg­zi­lu pri­lič­no po­vu­če­na. Pre­ma Ezli­je­vom mi­šlje­nju ono što je još va­žni­je bi­la je či­nje­ni­ca da je Ne­mač­ka „za­mi­šlja­ la imi­gra­ci­ju pre sve­ga kao rad­nu mi­gra­ci­ju ko­ju će či­ni­ti pro­men­lji­va i iz­no­va ob­na­vlja­na po­pu­la­ci­ja rad­ni­ka. Kul­tur­na, a sa­mim tim i re­li­gij­ska di­men­zi­ja imi­gra­ci­je, ni­je sma­tra­na do­volj­no va­žnom da bi joj se pri­da­va­la po­seb­na pa­žnja (Ezli 2007). Dru­gu fa­zu in­ter­ak­ci­je, ko­ja je pret­ho­di­la eko­nom­skoj kri­zi na Za­pa­du 1973. go­di­ne, ka­rak­te­ri­sa­lo je po­nov­no uje­di­nje­nje po­ro­di­ca, pro­ces ko­ji je ja­sno uka­zi­vao na to da će pri­vre­me­ne rad­ne do­zvo­le, pre ili ka­sni­je, po­sta­ti stal­ne rad­ne do­zvo­le. Sve ve­će pri­su­stvo mu­sli­ma­na uči­ni­lo je islam u Evrop­skoj za­jed­ni­ci vi­dlji­vi­jim: „Ne­do­sta­tak dru­štve­ne an­ ga­žo­va­no­sti i od­su­stvo so­ci­jal­ne po­mo­ći u ra­nom pe­ri­o­du po­nov­nog uje­di­nje­nja po­ro­di­ca uti­ca­li su da mno­gi imi­gran­ti ra­do po­tra­že ute­hu u ve­ri. Ovo je još vi­še bi­lo po­ja­ča­no ni­ skim stup­njem obra­zo­va­nja i ru­ral­nim po­re­klom mno­gih imi­gra­na­ta ra­znih ve­ro­i­spo­ve­sti, pri če­mu su re­li­gij­ske or­ga­ni­za­ci­je od­i­gra­le va­žnu so­ci­jal­nu ulo­gu u od­su­stvu bi­lo ka­kve dru­ge po­mo­ći” (Peđ­vja­tr 2007: 31). U stva­ri, or­ga­ni­za­ci­je kao što su Islam­ska za­jed­ni­ca Mi­li Go­rus i Udru­že­nje islam­skih kul­tur­nih cen­ta­ra – obe ak­tiv­ne u Ne­mač­koj – Uni­ja mu­sli­man­skih or­ga­ni­za­ci­ja Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva i Re­pu­bli­ke Ir­ske, Uje­di­nje­ne islam­ ske za­jed­ni­ce u Šved­skoj, osno­va­ne su da bi obez­be­di­le obra­zo­va­nje i pro­mo­vi­sa­le po­li­tič­ ku vi­zi­ju isla­ma i mu­sli­man­skog je­din­stva u ze­mlja­ma do­ma­ći­ni­ma, ali i van njih. Sve­sni sve ve­će in­ter­ak­ci­je sa dru­štvi­ma ze­ma­lja do­ma­ći­na, ne­ki Evro­plja­ni in­si­sti­ ra­li su na ja­snoj po­de­li iz­me­đu se­be i dru­ga­či­je Evro­pe. Fran­cu­zi su, na pri­mer, otvo­re­no tvr­di­li da ve­ći­na imi­gra­na­ta ni­je deo nji­ho­vog dru­štva i da to ve­ro­vat­no ni­kad ne­će ni po­sta­ti – stav ko­ji je uči­nio da se imi­gran­ti još vi­še pri­klo­ne isla­mu. Esman (2009: 24) s pra­vom tvr­di da su sve ve­ća dis­kri­mi­na­ci­ja i eks­klu­zi­ja vo­di­le ka sve čvr­šćem ve­ro­va­nju u islam­ski iden­ti­tet: „Re­li­gij­ske vo­đe, ko­je su ve­ći­nom bi­le ob­u­ča­va­ne u svo­jim ze­mlja­ma 83

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

i oda­tle do­vo­đe­ne u ze­mlje do­ma­ći­ne, go­vo­ri­le su im da re­li­gi­ja i vla­da, cr­kva i dr­ža­va ne mo­gu, po islam­skim za­ko­ni­ma i ve­ro­va­nji­ma, da se raz­dvo­je. Islam ni­je, pre­ma nji­ho­vom pro­po­ve­da­nju, bio u skla­du sa ne­ver­nič­kim, amo­ral­nim, se­ku­lar­nim kul­tu­ra­ma sa­vre­me­ ne Evro­pe”. Tre­ća fa­za in­ter­ak­ci­je iz­me­đu mu­sli­man­ske di­ja­spo­re i ze­ma­lja do­ma­ći­na do­šla je sa iz­bi­ja­njem naft­ne kri­ze 1973. go­di­ne, ka­da su imi­gran­ti, iako se od njih oče­ki­va­lo da odu zbog sve vi­še sto­pe ne­za­po­sle­no­sti, re­ši­li da osta­nu u Evro­pi. Mno­gi od njih su već do­bi­li stal­ni bo­ra­vak, de­ca su im bi­la ro­đe­na u Evro­pi, išla su u lo­kal­ne ško­le i bo­lje go­vo­ri­la fran­ cu­ski i ne­mač­ki ne­go arap­ski ili tur­ski, a ni­su ima­li ni gde da se vra­te, čak i da su to že­le­li. Za­tim su Evro­plja­ni uve­li kon­cept evrop­skog iden­ti­te­ta pod iz­go­vo­rom da će on olak­ša­ti nij­ho­ve od­no­se sa dru­gim, ne­e­vrop­skim ze­mlja­ma. Me­đu­tim, za­jed­ni­ce mu­sli­man­ske di­ ja­spo­re do­ži­ve­le su sve ve­će za­go­va­ra­nje ja­kog evrop­skog iden­ti­te­ta kao pret­nju sop­stve­noj eg­zi­sten­ci­ji u Evro­pi i od­lu­či­le da se još vi­še okre­nu Dar-al-Isla­mu (sve­tu isla­ma) i Um­ma­ hu (za­jed­ni­ci ver­ni­ka) da bi osi­gu­ra­le svoj sta­tus. Mo­že­mo pri­me­ti­ti da je tre­ća fa­za in­ter­ak­ci­je bi­la va­žna jer je pod­sta­kla ozbilj­no pro­u­ ča­va­nje ra­ni­je za­po­sta­vlje­nih aspe­ka­ta ko­ji okru­žu­ju pri­su­stvo ma­nji­na u Evrop­skoj za­jed­ ni­ci. U svom je ra­du Ha­ber­mas (2005: 144–145) pri­ka­zao ne­ko­li­ko naj­va­žni­jih pro­ble­ma: Če­sto je re­gu­li­sa­nje kul­tur­no ose­tlji­vih pi­ta­nja, kao što su zva­nič­ni je­zik, plan i pro­ gram dr­žav­nih ško­la, po­lo­žaj cr­ka­va i re­li­gij­skih za­jed­ni­ca i nor­me kri­vič­nog za­ko­na (npr. one ko­je re­gu­li­šu abor­tus), ali ta­ko­đe i ma­nje oči­gled­nih pi­ta­nja, kao što su po­lo­žaj po­ro­ di­ce i brač­nih za­jed­ni­ca, pri­hva­ta­nje bez­bed­no­snih stan­dar­da ili raz­gra­ni­ča­va­nje pri­vat­ nog od dr­žav­nog, pro­sto od­raz et­nič­ko-po­li­tič­kog sa­mo­po­i­ma­nja ve­ćin­ske kul­tu­re či­ja je do­mi­nant­nost uslo­vlje­na isto­rij­skim raz­lo­zi­ma. Ta­kvi im­pli­cit­no nad­moć­ni za­ko­ni mo­gu da iza­zo­vu kul­tur­nu bor­bu kod ma­nji­na ko­je se ose­ća­ju ne­do­volj­no po­što­va­ne pro­tiv ve­ ćin­ske kul­tu­re čak i po­red po­li­ti­ke re­pu­bli­ke, ko­ja ga­ran­tu­je for­mal­no jed­na­ka gra­đan­ska pra­va. Ono što Ha­ber­mas ov­de na­gla­ša­va je­ste pret­po­stav­ka da će ve­ći­na po­ku­ša­ti da do­ mi­ni­ra i uti­če na ma­nji­nu na sva­ki mo­gu­ći na­čin, po­što zva­nič­ne od­red­be ni­su do­volj­no sna­žne da spre­če ova­kav raz­voj do­ga­đa­ja. Da bih sli­ko­vi­to pri­ka­zao ovaj trend, pro­u­ča­vao sam sle­de­ća če­ti­ri do­ku­men­ta ko­ja od­go­va­ra­ju tre­ćoj fa­zi in­ter­ak­ci­je iz­me­đu mu­sli­ma­na i Evro­plja­na: Me­đu­na­rod­ni pakt o gra­đan­skim i po­li­tič­kim pra­vi­ma iz 1976, De­kla­ra­ci­ju o pra­vi­ma oso­ba ko­je pri­pa­da­ju et­nič­kim, re­li­gij­skim ili lin­gvi­stič­kim ma­nji­na­ma iz 1992, Beč­ku de­kla­ra­ci­ju iz 1993. i Okvir­nu kon­ven­ci­ju Sa­ve­ta Evro­pe o za­šti­ti na­ci­o­nal­nih ma­ nji­na iz 1995. Što se ti­če spo­ra­zu­ma iz 1976. go­di­ne, u nje­mu se na­la­ze broj­ni čla­no­vi ko­ji za­go­va­ ra­ju za­šti­tu slo­bo­de mi­šlje­nja i ve­ro­i­spo­ve­sti. Na pri­mer, član 27 od­re­đu­je da „u dr­ža­va­ma gde po­sto­je et­nič­ke, ver­ske ili je­zič­ke ma­nji­ne, li­ca ko­ja pri­pa­da­ju tim ma­nji­na­ma ne mo­gu bi­ti li­še­na pra­va da ima­ju, za­jed­no sa dru­gim čla­no­vi­ma svo­je gru­pe, svoj po­seb­ni kul­tur­ni ži­vot, da is­po­lja­va­ju i upra­žnja­va­ju svo­ju vla­sti­tu ve­ru ili da se slu­že svo­jim je­zi­kom” (Uje­ di­nje­ne na­ci­je 1976). Ovo je u sa­gla­sno­sti sa ide­a­li­ma ko­smo­po­lit­ske Evro­pe, ali ako se 84

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ana­li­zi­ra iz da­na­šnje per­spek­ti­ve, tj. u okvi­ru če­tvr­te fa­ze in­ter­ak­ci­je, ne­kim dru­štvi­ma je oči­gled­no te­ško da se pri­dr­ža­va­ju ovih od­red­bi Uje­di­nje­nih na­ci­ja. Me­đu­tim, ne­ki dru­gi čla­no­vi spo­ra­zu­ma su po­ste­pe­no do­bi­li na va­žno­sti, do­sti­žu­ći kli­maks po­sle uža­snih do­ ga­đa­ja 11. sep­tem­bra 2001. go­di­ne: pre­ma čla­nu 18 „slo­bo­da is­po­lja­va­nja ve­re ili uve­re­nja mo­že bi­ti pred­met sa­mo onih ogra­ni­če­nja ko­ja pred­vi­đa za­kon a ko­ja su nu­žna ra­di za­šti­te jav­ne si­gur­no­sti, re­da, zdra­vlja ili mo­ra­la, ili pak osnov­nih pra­va i slo­bo­da dru­gih li­ca” (ibi­dem). De­kla­ra­ci­ja iz 1992. po­tvr­di­la je re­le­vant­nost pret­hod­no ci­ti­ra­nog čla­na 27 i, dok s jed­ne stra­ne na­po­mi­nje da „pro­mo­vi­sa­nje i za­šti­ta pra­va oso­ba ko­je pri­pa­da­ju na­ci­o­nal­ nim ili et­nič­kim, re­li­gij­skim i lin­gvi­stič­kim ma­nji­na­ma do­pri­no­se po­li­tič­koj i so­ci­jal­noj sta­bil­no­sti dr­ža­va u ko­ji­ma ži­ve”, s dru­ge stra­ne, njen član 1 po­zi­va dr­ža­ve da „šti­te op­ sta­nak, te na­ci­o­nal­ni ili et­nič­ki, kul­tur­ni, re­li­gij­ski i je­zič­ki iden­ti­tet ma­nji­ne i omo­gu­će uslo­ve za pro­mo­vi­sa­nje tog iden­ti­te­ta” (Uje­di­nje­ne na­ci­je 1992). Slič­no to­me, pre­o­sta­la dva do­ku­men­ta ba­ve se ma­nji­na­ma is­ti­ču­ći da sve dr­ža­ve tre­ba da „pod­sti­ču ve­ći ste­pen har­mo­ni­je i to­le­ran­ci­je” (ibi­dem: 1993) i da će „sva­ki ob­lik dis­kri­mi­na­ci­je na osno­vu pri­ pad­no­sti na­ci­o­na­lnoj ma­nji­ni bi­ti za­bra­njen” (Sa­vet Evro­pe 1995). Ono što mo­že­mo da pri­me­ti­mo u ra­znim zva­nič­nim do­ku­men­ti­ma je­ste da svi oni za­go­va­ra­ju za­šti­tu ma­nji­na i dru­ga­či­je Evro­pe. Raz­li­či­te re­li­gi­je i je­zi­ci po­sma­tra­ju se kao po­zi­tiv­ni aspek­ti ko­ji do­pri­no­se do­brom funk­ci­o­ni­sa­nju dru­štva. Me­đu­tim, to­kom tre­će fa­ze in­ter­ak­ci­je, čla­no­vi mu­sli­man­ske di­ja­spo­re u Evro­pi, nji­ho­va re­li­gi­ja i je­zi­ci na­i­šli su na dru­ga­či­ji tret­man od onog ko­ji su pro­mo­vi­sa­li me­đu­na­rod­no pri­zna­ti do­ku­men­ti. U stva­ri, sve oči­gled­ni­je pri­su­stvo isla­ma u Evro­pi osam­de­se­tih i de­ve­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka do­ve­lo je u pi­ta­nje in­ter­ak­ci­ju iz­me­đu mu­sli­ma­na i Evro­plja­na. U ovoj fa­zi, Evro­plja­ni­ma su se svi­đa­le ide­je da­lje in­te­gra­ci­je Evrop­ske za­jed­ni­ce i ja­čeg evrop­skog iden­ti­te­ta, dok se pi­ta­njem mu­sli­man­ske di­ja­spo­re ni­su ba­vi­li. Po­sled­nja fa­za in­ter­ak­ci­je iz­me­đu mu­sli­ma­na i Evro­plja­na za­po­če­la je te­ro­ri­stič­kim na­pa­di­ma 11. sep­tem­bra, a po­tom je do­pu­nje­na bom­ba­škim na­pa­di­ma u Ma­dri­du 2004. i u Lon­do­nu 2005. go­di­ne. Ova fa­za ne mo­že se obe­le­ži­ti kao fa­za po­do­zri­ve in­ter­ak­ci­je, već kao fa­za neo­p­hod­ne in­ter­ak­ci­je. Po­me­nu­ti do­ga­đa­ji po­ka­za­li su da su ide­je pro­mo­vi­sa­ne zva­nič­nim do­ku­men­ti­ma po­sta­le ire­le­vant­ne čim je pri­su­stvo dru­ga­či­jeg do­ve­lo u pi­ta­nje lo­kal­nu bez­bed­nost. Kao što jed­na stu­di­ja is­prav­no pri­me­ću­je, si­tu­a­ci­ja na­kon 11. sep­tem­ bra je „kad je u pi­ta­nju islam, za­ma­gli­la raz­li­ku iz­me­đu na­ci­o­nal­ne i me­đu­na­rod­ne po­li­ti­ ke. Pri­bli­ža­va­nje evrop­skog i ame­rič­kog po­li­tič­kog dis­kur­sa zna­čaj­no je zbog auto­mat­ske ko­re­la­ci­je iz­me­đu ra­ta pro­tiv te­ro­ri­zma, unu­tra­šnje bez­bed­no­sti i imi­gra­ci­o­ne po­li­ti­ke – uvek, či­ni se, sa fo­ku­som na po­je­din­ce mu­sli­man­skog po­re­kla” (Ce­za­ri 2010: 4). Ova­kva ko­re­la­ci­ja pri­lič­no je uti­ca­la na čla­no­ve mu­sli­man­ske di­ja­spo­re u Evro­pi, s ob­zi­rom na to da je nji­ho­vo pri­su­stvo po­sta­lo pred­met stal­nih ras­pra­va. Me­di­ji su ih pri­ka­zi­va­li kao po­ ten­ci­jal­ne te­ro­ri­ste, evrop­ske vla­de su raz­ma­tra­le no­ve se­to­ve pro­gra­ma, a lo­kal­na jav­nost ose­ća­la se ne­pri­jat­no su­sre­ću­ći ih u pod­zem­noj že­le­zni­ci, u su­per­mar­ke­ti­ma ili zdrav­stve­ nim usta­no­va­ma. 85

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Fa­za neo­p­hod­ne in­ter­ak­ci­je do­ve­la je do po­sta­vlja­nja ve­li­kog bro­ja pi­ta­nja o mu­sli­ man­skoj di­ja­spo­ri u Evro­pi, ko­ja su do ta­da za­ne­ma­ri­va­na. Osim pro­ce­sa akul­tu­ra­ci­je, asi­ mi­la­ci­je i in­te­gra­ci­je, ova fa­za upo­zo­ra­va­la je Evro­plja­ne da je islam va­lid­na kom­po­nen­ta nji­ho­ve stvar­no­sti i da, ako se ovim ne po­za­ba­ve na pra­vi na­čin, jaz iz­me­đu lo­kal­nog i dru­ ga­či­jeg mo­gao bi se još vi­še pro­du­bi­ti i, uz for­mi­ra­nje pa­ra­lel­nog dru­štva, ima­ti ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce – i po jed­ne i po dru­ge. Me­đu­tim, zva­nič­ni mo­to Evrop­ske za­jed­ni­ce „uje­di­nje­ni u raz­li­či­to­sti” za­i­sta zvu­či kao obe­ća­nje na­pret­ka, ali ko­li­ko su vla­de i evrop­ska jav­nost sprem­ni da ga se pri­dr­ža­va­ju? Po­li­ti­ka eks­klu­zi­je i in­klu­zi­je Če­ti­ri fa­ze in­ter­ak­ci­je po­ka­zu­ju da je od do­la­ska u Evrop­sku za­jed­ni­cu sve ve­ći broj pri­pad­ni­ka mu­sli­man­ske di­ja­spo­re pro­la­zio kroz raz­ne vr­ste eks­klu­zi­je. Na­su­prot sa­mom po­čet­ku, ka­da je sa­mo­ek­sklu­zi­ja bi­la mo­gu­ća, pro­ces uje­di­nje­nja po­ro­di­ce i pr­va de­ca ro­đe­na u Evro­pi zah­te­va­li su dru­ga­či­ji pri­stup. Esman (2009: 103) pi­še da mo­že­mo da raz­li­ku­je­mo dve di­men­zi­je pri­la­go­đa­va­nja za­jed­ni­ca di­ja­spo­re ze­mlja­ma do­ma­ći­ni­ma: (i) akul­tu­ra­ci­ja ko­ja pod­ra­zu­me­va „pri­hva­ta­nje i usva­ja­nje osnov­nih ele­me­na­ta lo­kal­ne kul­tu­re, nje­nog je­zi­ka i ži­vot­nog sti­la, nje­nih me­to­da funk­ci­o­ni­sa­nja i po­pu­lar­ne za­ba­ve, nje­nog ko­dek­sa obla­če­nja i na­ci­o­nal­ne ku­hi­nje”, a od ge­ne­ra­ci­ja ro­đe­nih u ze­mlji do­ma­ ći­nu oče­ki­va­lo se da ovaj pro­ces da­lje na­sta­ve, i (ii) so­ci­jal­na asi­mi­la­ci­ja ko­ja je uslo­vlje­ na „uče­stvo­va­njem u mre­ža­ma obra­zov­nih, eko­nom­skih, re­li­gij­skih i po­li­tič­kih in­sti­tu­ci­ja ko­je bi na kra­ju do­ve­lo […] do pri­hva­ta­nja dr­ža­vljan­stva, a če­sto kul­mi­ni­ra­lo skla­pa­njem me­šo­vi­tih bra­ko­va”. Me­đu­tim, sam autor pri­zna­je da ovi pro­ce­si ni­su uop­šte jed­no­stav­ni. U svo­joj ras­pra­vi o pr­voj ge­ne­ra­ci­ji mu­sli­ma­na ro­đe­noj u Evro­pi, on pri­me­ću­je da se „ma­ nji­na bo­ri­la da se in­te­gri­še i bu­de pri­hva­će­na u na­ci­o­nal­ni vla­da­ju­ći mi­lje, ali ve­ći­na je, ose­tiv­ši ne­pri­ja­telj­stvo so­ci­jal­nog okru­že­nja i dis­kri­mi­na­tor­nu lo­kal­nu struk­tu­ru, od­bi­la da na­pu­sti svoj na­sle­đe­ni iden­ti­tet i čak ni­je ni po­ku­ša­la da se in­te­gri­še” (ibi­dem: 154–55). Pro­ces in­te­gra­ci­je na­sta­vio je da bu­de spor za­hva­lju­ju­ći nji­ho­vom „ne­do­stat­ku kva­li­fi­ka­ ci­ja i ni­skom stup­nju obra­zo­va­nja i nji­ho­voj ne­pre­sta­noj so­ci­o­e­ko­nom­skoj mar­gi­na­li­za­ ci­ji, čak i kod dru­ge i tre­će ge­ne­ra­ci­je imi­gra­na­ta” (Jop­ke 2009: 108). Za mno­ge, re­li­gi­ja je ob­u­hva­ta­la sve sfe­re ži­vo­ta – ovaj aspekt su pro­mo­vi­sa­le raz­ne mu­sli­man­ske or­ga­ni­za­ci­je, osno­va­ne se­dam­de­se­tih, osam­de­se­tih i de­ve­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka. Me­đu­tim, ne­ki auto­ri vi­de ova­kvu pri­pad­nost di­ja­spo­ri kao pro­ble­ma­tič­nu, po­što ona „sa na­red­nim ge­ne­ra­ci­ja­ ma po­sta­je go­ra, ume­sto da ne­sta­je: oni ko­ji su ro­đe­ni na Za­pa­du vi­še ne­ma­ju taj iden­ti­tet, a ne­ki od njih do­ve­de­ni su u is­ku­še­nje po­jed­no­sta­vlje­nim ide­ja­ma ko­je za­go­va­ra­ju islam­ ski pro­po­ved­ni­ci, pa ta­ko fan­ta­zma­tič­ne tra­di­ci­je po­sta­ju deo nji­ho­vog men­tal­nog sklo­pa” (To­do­rov 2010: 151). Evrop­sko zva­nič­no za­go­va­ra­nje ja­kog evrop­skog iden­ti­te­ta mo­že da pred­sta­vlja ve­li­ ki pro­blem ako mu se ne pri­stu­pi na pra­vi na­čin. Pre­ma Be­ko­vom mi­šlje­nju (2008: 165), ide­je ko­je po­dr­ža­va­ju hri­šćan­ski za­pad „pre­tva­ra­ju Evro­pu u re­li­gi­ju, sko­ro ra­su, i pre­vr­ ću pro­je­kat evrop­skog pro­sve­tlje­nja na­gla­vač­ke”. Me­đu­tim, islam je po­stao deo evrop­ske 86

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

stvar­no­sti i, u stva­ri, „evrop­sko gra­đan­sko dru­štvo na­sta­je sa­mo on­da ka­da se hri­šća­ni i mu­sli­ma­ni, be­le i cr­ne de­mo­kra­te itd., bo­re oko po­li­tič­ke stvar­no­sti Evro­pe. Evro­pa bez mu­sli­man­skih de­mo­kra­ta bi­la bi hri­šćan­ska, da­kle ne­e­vrop­ska Evro­pa” (ibi­dem: 167). Spa­ ja­nje ova dva sve­ta uka­zu­je na to da in­te­gra­ci­ja mo­že da bu­de uspe­šna sa­mo ako se shva­ti kao dvo­smer­na uli­ca u ko­joj obe stra­ne mo­ra­ju bi­ti sprem­ne na kom­pro­mis. Evro­plja­ni če­sto ose­ća­ju ne­la­go­du pre­ma ide­ja­ma ko­je mo­gu da do­ve­du u pi­ta­nje ili na­ru­še nji­hov sop­stve­ni sta­tus za­hva­lju­ju­ći ustup­ci­ma dru­ga­či­jem. Bek i Grand (2008: 180) u svo­joj ana­li­zi go­vo­re o „dru­štve­nom tret­ma­nu dru­ga­či­jeg”, ko­ji uklju­ču­je „obez­vre­đi­va­nje i eks­klu­zi­ju ma­nji­na, raz­li­či­tih na­ci­o­nal­nih, et­nič­kih i re­ li­gij­skih tra­di­ci­ja i iden­ti­te­ta, kao re­zul­tat „lo­kal­nog uni­ver­za­li­zma do­mi­nant­ne gru­pe”. Oni po­mi­nju ono što se obič­no sma­tra dvo­stru­kim stan­dar­di­ma u Evrop­skoj uni­ji: „Lju­di bra­ne ide­a­le jed­na­ko­sti dru­gih dok, isto­vre­me­no, ši­re plašt taj­no­vi­to­sti nad či­nje­ni­com da crn­ci, lju­di dru­ga­či­je bo­je ko­že, mu­sli­ma­ni itd., ne­ma­ju jed­na­ke mo­guć­no­sti upra­vo za­ hva­lju­ju­ći so­ci­jal­noj struk­tu­ri Evro­pe” (ibi­dem: 184–85). Pre­ma nji­ho­vom mi­šlje­nju, zva­ nič­ni evrop­ski pri­stup ka­rak­te­ri­še „in­di­fe­rent­nost i ne­to­le­ran­ci­ja pre­ma pri­su­stvu iz­be­gli­ ca, azi­la­na­ta i osta­lih ‘imi­gra­na­ta’, od ko­jih mno­gi, pa­žlji­vi­je po­sma­tra­no, i ni­su imi­gran­ti, ne­go pri­zna­ti/ne­pri­zna­ti ‘gra­đa­ni’ či­ji su uslo­vi ži­vo­ta i za­po­sle­nja odav­no u te­snoj ve­zi sa isto­ri­jom i kul­tu­rom nji­ho­ve ne­go­sto­lju­bi­ve ze­mlje do­ma­ći­na, sa Evro­pom” (ibi­dem: 186). Me­đu­tim, ci­ti­ra­na kri­ti­ka Evro­pe i Evro­plja­na mo­že da se pri­hva­ti sa­mo pod uslo­vom da po­sto­je va­lid­ni do­ka­zi da je mu­sli­man­ska di­ja­spo­ra ne­pre­sta­no po­ka­zi­va­la in­te­re­so­ va­nje za akul­tu­ra­ci­ju, asi­mi­la­ci­ju i pot­pu­nu in­te­gra­ci­ju. U pro­šlo­sti, ovi pro­ce­si su če­sto za­ne­ma­ri­va­ni, što je do­ve­lo do sa­mo­ek­sklu­zi­je mu­sli­ma­na, s ob­zi­rom na to da ni­su či­ni­li ni­ka­kve zna­čaj­ne ko­ra­ke u tom prav­cu, či­me bi za­po­če­lo uje­di­nje­nje po­ro­di­ce i stal­no na­se­lje­nje. Ni­su bi­li po­seb­no za­in­te­re­so­va­ni da uče lo­kal­ni je­zik, pri­hva­te lo­kal­ni ko­deks obla­če­nja i lo­kal­nu ku­hi­nju, već bi se ra­di­je dr­ža­li tra­di­ci­o­nal­nog je­zi­ka, ko­dek­sa obla­če­ nja i ku­hi­nje. Osim ovih osnov­nih ele­me­na­ta bi­li su pri­sut­ni i dru­gi re­le­vant­ni aspek­ti. Pre­ma jed­noj stu­di­ji, mno­gi za­pad­nja­ci po­če­li su da ve­ru­ju da „po­sto­je zna­čaj­ne raz­li­ke iz­me­đu na­pred­nog za­pad­nog sve­ta i osta­lih, pre sve­ga islam­skih na­ro­da, i da su ovi bi­li dru­ga­či­ji, uz pre­ćut­nu pret­po­stav­ku, in­fe­ri­or­ni­ji. Naj­sram­ni­ja kr­še­nja ljud­skih pra­va, po­ li­tič­ke slo­bo­de, čak i ljud­skog do­sto­jan­stva bi­la su ig­no­ri­sa­na, čak i uma­nji­va­na, a zlo­či­ni pro­tiv čo­več­no­sti, ko­ji bi u Evro­pi i Ame­ri­ci iza­zva­li bur­ne re­ak­ci­je, sma­tra­ni su nor­mal­ nim, čak i pri­hva­tlji­vim” (Lu­is 2003: 90). Ta­kav pri­stup pre­ma dru­ga­či­jem če­sto po­dr­ža­va (čak iako je in­di­rek­tan) po­li­ti­ku eks­ klu­zi­je u Evrop­skoj uni­ji, a sa­mim tim i po­sto­ja­nje pa­ra­lel­nih dru­šta­va i pa­ra­lel­nih iden­ ti­te­ta. Iako po­sto­ji sve ve­će in­te­re­so­va­nje za in­te­gra­ci­ju od ka­da je pri­su­stvo mu­sli­ma­na po­sta­lo pi­ta­nje od ve­li­ke va­žno­sti u to­ku tre­će i če­tvr­te fa­ze nji­ho­ve in­ter­ak­ci­je sa Evro­ plja­ni­ma, mo­že­mo se slo­ži­ti da i da­lje ne­do­sta­ju neo­p­hod­ni pro­gra­mi da bi se in­te­gra­ci­ja ostva­ri­la i učvr­sti­la. Mu­sli­man­ska di­ja­spo­ra je za­i­sta če­sto bi­la pred­met dis­kri­mi­na­ci­je. Pe­riod po­sle 11. sep­tem­bra obe­le­žen je po­ja­ča­nim tren­dom dis­kri­mi­na­ci­je, po­što su kul­ tur­ne i re­li­gij­ske vred­no­sti do­bi­le po­li­tič­ku va­žnost. U tom smi­slu, mu­sli­man­ski zar po­stao 87

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

je te­ma po­li­tič­ke de­ba­te ko­ja ga le­gi­tim­no mo­že za­bra­ni­ti, a da ne pre­kr­ši pra­vo na ve­ro­i­ spo­vest, za­ga­ran­to­va­no Evrop­skom kon­ven­ci­jom o ljud­skim pra­vi­ma. Evrop­ska agen­ci­ja za osnov­na pra­va (FRA) 2009. go­di­ne spro­ve­la je is­tra­ži­va­nje i ot­kri­la da je „u pro­se­ku 1 od 3 is­pi­ta­ni­ka mu­sli­ma­na bio pred­met dis­kri­mi­na­ci­je u pro­te­klih 12 me­se­ci, a 11% je bi­lo pred­met ra­si­stič­kog zlo­či­na. Naj­vi­ši ni­voi dis­kri­mi­na­ci­je pri­sut­ ni su pri za­po­sle­nju […] hi­lja­de slu­ča­je­va dis­kri­mi­na­ci­je i ra­si­stič­kih zlo­či­na osta­ju ne­vi­dlji­vi […] Lju­di bez dr­ža­vljan­stva i oni ko­ji ži­ve u ze­mlji krat­ko vre­me re­đe pri­ja­ vlju­ju dis­kri­mi­na­ci­ju. Što se ti­če raz­lo­ga za ne­pri­ja­vlji­va­nje in­ci­de­na­ta, 59% is­pi­ta­ni­ka mu­sli­ma­na ve­ru­je da se ‘ni­šta ne bi do­go­di­lo ni­ti pro­me­ni­lo da pri­ja­ve’ […] Et­nič­ka pri­pad­nost je glav­ni raz­log za dis­kri­mi­na­ci­ju […] Sa­mo 10% is­pi­ta­ni­ka iz­ja­vi­lo je da mi­sli da je dis­kri­mi­na­ci­ja ko­ju su do­ži­ve­li bi­la is­klju­či­vo na osno­vu nji­ho­ve re­li­gi­je.” Ovo is­tra­ži­va­nje va­žno je ne sa­mo zbog to­ga što po­ka­zu­je da bi­ti mu­sli­man u Evrop­ skoj uni­ji mo­že bi­ti te­ško, već i za­to što do­vo­di u pi­ta­nje ne­ke aspek­te ko­ji­ma se do sa­da Uni­ja po­no­si­la, kao što su po­što­va­nje ra­zno­li­ko­sti i in­klu­zi­ja. Po­li­ti­ka dis­kri­mi­na­ci­je pri za­po­šlja­va­nju do­vo­di do za­ključ­ka da Evrop­ska uni­ja ni­je ta­ko otvo­re­na kao što tvr­di. Uop­šte­no go­vo­re­ći, ne­ke dru­ge stu­di­je po­ka­za­le su da po­sto­je ve­li­ke raz­li­ke pri za­po­šlja­va­ nju oso­ba ro­đe­nih u Evrop­skoj uni­ji i imi­gra­na­ta: u Ne­mač­koj 7% pre­ma 15%, u Fran­cu­ skoj 9% pre­ma 20% (Fu­ler 2002). Ova­ko vi­so­ke sto­pe ne­za­po­sle­no­sti pred­sta­vlja­ju glav­ni uzrok vi­so­ke sto­pe kri­mi­na­la ko­ji vo­di u da­lje ne­po­ve­re­nje pre­ma imi­gran­ti­ma i u nji­ho­vu eks­klu­zi­ju. Et­nič­ka pri­pad­nost i no­šnja če­sto ima­ju pred­nost nad obra­zo­va­njem i sti­ca­njem struč­nih kva­li­fi­ka­ci­ja. Još vi­še za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da mno­gi mu­sli­ma­ni ve­ru­ju da je pri­ja­ vlji­va­nje slu­ča­je­va dis­kri­mi­na­ci­je be­smi­sle­no. Ova­kvo uve­re­nje pod­ra­zu­me­va da evrop­ski li­de­ri ko­ji se ba­ve ovim ve­o­ma ose­tlji­vim pi­ta­nji­ma ima­ju dvo­stru­ke stan­dar­de: s jed­ne stra­ne fa­vo­ri­zu­ju ra­zno­li­kost i in­klu­zi­ju, a s dru­ge stra­ne ih ig­no­ri­šu u za­vi­sno­sti od si­tu­a­ ci­je. „Broj mu­sli­ma­na u Evrop­skoj uni­ji 2006. go­di­ne pro­ce­njen je na 6 mi­li­o­na, a po­sto­ji mo­guć­nost da zbog vi­so­ke go­di­šnje sto­pe ra­sta taj broj do 2014. go­di­ne po­ra­ste na 52 mi­li­ o­na” (De­ve­tak 2010: 22). Si­gur­no je da oči­gled­ni­je pri­su­stvo mu­sli­ma­na mo­že da pre­ra­ste u još ve­ći pro­blem uko­li­ko ne­po­sto­ja­nje in­klu­zi­je na­sta­vi da do­mi­ni­ra nad in­ter­ak­ci­jom iz­me­đu obe stra­ne. Pre­ma Ha­ber­ma­so­vom mi­šlje­nju (2005: 145) „dis­kri­mi­na­ci­ja se mo­že eli­mi­ni­sa­ti […] sa­mo kroz pro­ces in­klu­zi­je ko­ji je do­volj­no ose­tljiv pre­ma spe­ci­fič­nim raz­li­ka­ma kul­tur­ nog mi­ljea po­je­din­ca i gru­pe”. Čak i ako se slo­ži­mo da je ova stra­te­gi­ja is­prav­na, Evro­plja­ ni­ma je te­ško da pri­hva­te onu dru­ga­či­ju Evro­pu unu­tar Evro­pe. Do­ga­đa­ji 11. sep­tem­bra, pra­će­ni bom­ba­škim na­pa­di­ma u Ma­dri­du i Lon­do­nu, po­lju­lja­li su po­lo­žaj či­ta­ve mu­sli­ man­ske di­ja­spo­re do te me­re da se či­ni kao da su svi mu­sli­ma­ni uče­stvo­va­li u na­pa­di­ma. Po­gre­šno tu­ma­če­nje isla­ma kao glo­bal­ne pret­nje (ili, u na­šem slu­ča­ju, evrop­ske pret­nje) na­sta­vi­lo se i ja­sno je po­tvr­đe­no pri­li­kom ma­sa­kra u Oslu, ka­da su me­di­ji po­gre­šno spe­ ku­li­sa­li da je Al Ka­i­da od­go­vor­na za ovaj uža­sni čin. Ovaj spe­ci­fič­ni pri­stup ob­no­vio je

88

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

se­ća­nje na pret­hod­ne na­pa­de Al Ka­i­de i pod­sta­kao da­lje ši­re­nje isla­mo­fo­bi­je. Tač­no je da se mno­gi Evro­plja­ni ose­ća­ju ne­la­god­no u do­di­ru sa raz­li­či­tim kul­tur­nim mi­lje­i­ma (što je ma­nje oči­gled­no u ve­li­kim gra­do­vi­ma) i ovo se ne od­no­si sa­mo na mu­ sli­man­sku di­ja­spo­ru. No­vo ši­re­nje Evrop­ske uni­je če­sto do­vo­di u pi­ta­nje kom­pa­ti­bil­nost no­vih ze­ma­lja čla­ni­ca sa sta­rim i nji­ho­vu sprem­nost da se pri­la­go­de no­vo­na­sta­lim pri­li­ ka­ma. Pa ipak, u ovom slu­ča­ju, od Evrop­ske uni­je se oče­ku­je da po­ka­že ve­ću to­le­ran­ci­ju i pru­ži ve­ću po­dr­šku, dok mu­sli­man­ska kul­tu­ra osta­je pro­ble­ma­tič­na. U tom smi­slu, mo­že­ mo re­ći da je mo­to „uje­di­nje­ni u raz­li­či­to­sti”, lan­si­ran 2000. go­di­ne sa ci­ljem da „učvr­sti uve­re­nje da su Evro­plja­ni uje­di­nje­ni u ra­du na mi­ru i pro­spe­ri­te­tu, i da mno­ga raz­li­či­ta kul­tur­na na­sle­đa i je­zi­ci u Evro­pi pred­sta­vlja­ju pred­nost za kon­ti­nent” (Ha­me­rijk 2010: 126), bio uspe­šni­ji u te­o­ri­ji ne­go u prak­si. Na pri­mer, kon­tro­verz­ne ka­ri­ka­tu­re u Dan­skoj 2005. go­di­ne in­spi­ri­sa­ne ide­jom da ne­ki mu­sli­ma­ni od­bi­ja­ju se­ku­la­ri­za­ci­ju i in­si­sti­ra­ju na po­seb­nom uva­ža­va­nju nji­ho­ve re­li­gi­je (Ro­uz 2005) pri­ka­za­le su islam na na­čin ko­ji je za ne­ke bio ve­o­ma uvre­dljiv. Osim što je iza­zva­la broj­ne pro­te­ste, ova kon­tro­ver­za je po­ sta­vi­la pi­ta­nje da li Evro­pa vi­še vo­li da isme­va svo­ju mu­sli­man­sku po­pu­la­ci­ju ne­go da je in­te­gri­še (Ku­ne­li­us i dr. 2007). Osim to­ga, ne­ki dru­gi po­stup­ci u Evro­pi, kao što je od­lu­ka Švaj­car­ske da za­bra­ni iz­grad­nju mi­na­re­ta 2009. go­di­ne, ili od­lu­ka Fran­cu­ske da za­bra­ni bur­ke u jav­no­sti 2010. go­di­ne, još vi­še su do­ve­le u pi­ta­nje po­li­ti­ku eks­klu­zi­je i in­klu­zi­je. Ono što sle­di iz go­re­na­ve­de­nog je­ste da fa­za neo­p­hod­ne in­ter­ak­ci­je iz­me­đu mu­sli­ma­na i Evro­plja­na po­či­va is­klju­či­vo na kom­pro­mi­su. Ovaj kom­pro­mis, iako po­vre­me­no zah­te­va pri­la­go­đa­va­nje ko­je mo­že bi­ti pro­tu­ma­če­no kao od­ba­ci­va­nje osnov­nih ele­me­na­ta ne­či­jeg iden­ti­te­ta, či­ni se neo­p­hod­nim za uspe­šnu ko­eg­zi­sten­ci­ju. Po­tre­ba za ova­kvim pro­ce­som je već pri­sut­na i ve­ro­vat­no će sve vi­še ra­sti sa da­ljim pro­ši­ri­va­njem Evrop­ske uni­je, ka­da će i broj pri­pad­ni­ka mu­sli­man­ske po­pu­la­ci­je zna­čaj­no po­ra­sti. Dok Evrop­ska uni­ja tvr­di da je po­sve­će­na svo­jim po­ten­ci­jal­nim čla­no­vi­ma (Tur­ska i ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na), ni­je ja­sno ka­ko mi­sli da pri­hva­ti no­ve mu­sli­ma­ne i iz­beg­ne mo­gu­ću opa­snost od iza­zi­va­nja raz­do­ra me­đu čla­ni­ca­ma Uni­je i uru­ša­va­nja pro­jek­ta in­te­gra­ci­je. U tom smi­slu, Rif­kin (2004: 266) is­prav­no opi­su­je evrop­ski san: „Evro­plja­ni že­le da oču­va­ju i ne­gu­ju svo­je kul­tur­no na­sle­đe, uži­va­ju kva­li­te­tan ži­vot ov­de i sa­da i stva­ra­ju odr­ži­vi svet mi­ra u bli­skoj i ne ta­ko da­le­koj bu­ duć­no­sti. A, pre sve­ga, že­le da usta­no­ve po­li­ti­ku za­sno­va­nu na in­klu­ziv­no­sti, tj. po­što­va­nju sna sva­kog po­je­din­ca, što pred­sta­vlja ozbi­ljan iza­zov i za one naj­op­ti­mi­stič­ni­je.” Za­klju­čak Ovaj rad se ba­vio ne­kim aspek­ti­ma ko­ji ka­rak­te­ri­šu pri­su­stvo mu­sli­man­ske di­ja­spo­ re u Evrop­skoj uni­ji. Po­de­lje­na na če­ti­ri fa­ze, in­ter­ak­ci­ja iz­me­đu mu­sli­ma­na i Evro­plja­na ni­ka­da ni­je bi­la jed­no­stav­na. Od ne­vi­dlji­ve do neo­p­hod­ne in­ter­ak­ci­je, ono što ka­rak­te­ri­ še sve če­ti­ri fa­ze je­ste ne­si­gur­nost. U jed­nom mo­men­tu, či­ni se da je za­go­va­ra­nje ja­kog evrop­skog iden­ti­te­ta bi­lo va­li­dan od­go­vor na pri­su­stvo mu­sli­ma­na ko­ji su se, s jed­ne stra­ ne, per­ma­nent­no na­se­lja­va­li, ali su se, s dru­ge stra­ne, bo­ri­li pro­tiv akul­tu­ra­ci­je, asi­mi­la­ci­je i in­te­gra­ci­je u evrop­skim ze­mlja­ma do­ma­ći­ni­ma. Lan­si­ra­nje mo­toa „uje­di­nje­ni u raz­li­či­ 89

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

to­sti” ni­je us­pe­lo da po­vra­ti iz­gu­blje­ni zna­čaj; u od­re­đe­noj me­ri us­pe­lo je da po­no­vo na­ gla­si po­gre­šnu po­de­lu na „nas” i „njih”, pri če­mu se pod ovim obič­no pod­ra­zu­me­va­lo „do­ bri mi” i „lo­ši oni”. Kao što je­dan autor ka­že: „Da li će to bi­ti Za­pad, sa svo­jim po­im ­ a­njem te­ri­to­ri­jal­nih gra­ni­ca, tr­ži­šne eko­no­mi­je, lič­ne ve­ro­i­spo­ve­sti, ili pri­o­ri­te­tom in­di­vi­du­al­nih pra­va? Ili će to bi­ti islam, sa na­gla­skom na uni­ver­zal­noj mi­si­ji ple­men­skih za­jed­ni­ca, ko­ja tre­ba da iz­gra­di so­ci­jal­ni po­re­dak za­sno­van na či­stom mo­no­te­i­zmu ko­ji je pri­ro­dan za čo­ ve­čan­stvo?” (Kel­si 1993: 117). Me­đu­tim, na po­li­ti­ča­ri­ma je da se usred­sre­de na pro­ces in­klu­zi­je, a ne na ide­je ka­ko da oja­ča­ju evrop­ski iden­ti­tet ko­ji, na­mer­no ili ne, mo­že da do­ ve­de do eks­klu­zi­je, ili čak po­ja­ve još ja­čeg islam­skog iden­ti­te­ta u Evrop­skoj uni­ji. Dok ne­ki po­stup­ci uspe­va­ju da iza­zo­vu još ve­ću isla­mo­fo­bi­ju, osta­li po­ku­ša­va­ju da pre­ne­su ono što mno­gi evrop­ski mu­sli­ma­ni vi­de kao ko­smo­po­lit­sku pri­ro­du isla­ma i nje­go­vu sprem­nost da ko­eg­zi­sti­ra sa osta­li­ma.

LI­TE­RA­TU­RA 1. 2. 3. 4. 5. ­

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Co­un­cil of Euro­pe. 1995. ‘The Fra­me­work Con­ven­tion for the Pro­tec­tion of Na­ti­o­nal Mi­no­ri­ti­es’, htt­p:­//conven­tions.coe.int/­Tr­ea­ty/en/Trea­ties­/h­tm­l/157.htm­, ­10­/07/2011. D­ev­et­ak, Silvo. 2010. ‘Elimina­tion of­D­is­crimination as Foundation of Mino­rities Rights i­n­th­e EU’. Pravo i­ po­li­tika, No. 2: pp­.11-­32. ­Esman, Milton J. ­2009. Di­as­po­ra­s in the Contempo­rar­y ­World. ­Cambrid­ge­: P­olity P­re­ss­. European ­Communiti­es. 1973. ­‘T­he Copenhagen S­ummit Co­nf­er­en­ce: Declaration o­n European Identity’. ­Bu­ll­etin of the Eu­ro­pean Communitie­s,­ No. 1­2.­ E­uropean Union. ­20­07­. ‘Declaratio­n­ o­n the Oc­casion of the Fiftieth Anniversa­ry of the Sig­nat­ur­e ­o­f the T­reaties­ o­f ­Rom­e’,­ http://www.eu2007.de/en/About_the_EU/Constitutional­_T­rea­ty/Berliner­Erklaerung.html, ­10/05/2011. Ezli, Özkan. 2007. ‘The Development of Turkish Islam in Germany’, http://www.aicgs.­org/analysis/­c/­ez­li­apr07.asp­x, ­01­/0­7/2010. FRA. 2­009. ‘Eu­ropean­Union M­inorities and Discrimination Survey. Data in Focus Report: Muslims’, http­://fra.e­uropa.eu/f­raW­ebsite/attach­me­nts/EU-­MIDIS_M­USLIMS­_EN.pdf­, 01/0­7/2011. Full­er, Thomas. 24 D­ecember 2­ 00­2. ‘Foreign Workers Face ­Tur­ning Tide: Bac­klash in­E­urope’. ­Ne­w ­York Ti­mes. Ha­berm­as, Jü­rgen. 2005. The­ I­nclusion ­of the Other: ­Studies­ i­n Politic­al­ Theo­ry­. ­Cam­bridge: Polity Pr­ess. Hamerijck, An­ton. ­2010. ‘Soc­ial­ Cohesion, We­lf­are Recalibratio­n a­nd the Eu­ropean ­Un­ion,’ in M­arco Zupi ­and Elisenda­ Estruc­h ­Puerta­s­, ­(eds.) ­Challeng­e­s of Social­ C­ohesion ­in ­Tim­es of Crisis: Euro-­La­ti­n Ameri­can Dialogue. M­ad­rid: FIIAPP­ and Editori­al Complute­ns­e,­ pp.71-­150. Hollif­ield, Ja­mes F. ­1992­. Immigrant­s, Marke­ts ­and States: The P ­ olitical­Economy of Postwar Eu­rope. Cambr­idge, MA:­ Har­vard U­niversity Press­. Joppke, C­hristian. 200­9.­ Veil: Mirr­or ­of­ I­dentity. Cambridge:­Polity Pr­ess. Kas­tor­ya­no­,­ Riva.­ 20­04. ‘Re­li­gion and Incorporation: Islam in Franc­e and Germany’. International Migr­a­t­ion ­Review, Vol. 38, No. 3, pp.1­23­4-­1255. Kelsay,­ J­ohn. 1993. Isl­am and War. Lou­isville, K­Y­: John Knox Press. ­Kunelius, R­ist­o, Elis­abeth Ei­de,­ Oliver Hahn­ an­d ­Ro­l­and Schroeder (eds). 200­7. ­Re­ading the Moham­ med Cartoo­n ­Co­ntroversy: An­Interna­tional A­nalysis o­ f Press­Discourses on Free­Speech and Political Spin. B­ochum: P­rojekt V­erlag.

90

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

16. 17. 18. 19. 20. 21. ­ 22. 23. 24.





­L­ewis, Ber­na­r­d. 2003. The Cr­isis of I­ slam: Holy Wa­r ­and­Unholy Terror. London: Phoenix. Parliament of the United Kingdom. 1971. ‘Immigration Act 1971’, http://www.b­ri­t­ishcitizen.info­/IA1971.­pdf, 02/07/201­1. -­---. Pa­rliament of the United Kingdom. 1962. ‘Commonwealth Immigrants Act 1962’, http­:/­/w­w­w.briti­shcitizen.info­/CIA1962.pdf­, 02/0­7/­2011. Pêdziw­ia­tr­, ­Ko­nrad. 2007. ‘Musl­ims in Eur­ope­: Demography and Organizations’,­in Yunas Sama­d and Ka­sturi Se­n, ­(eds.) Islam in the Europe­an Unio­n. Oxford: Oxford Un­iversity­Press,­pp.­26-59.­ Rifkin, Jerem­y. 2004.­ The Europea­n D­ream. Cambrid­ge:­ Polity­ Press. Ros­e, Flemm­ing­. 30 September 200­5. ‘Muham­meds ansi­gt­[The Face of­­Muh­ammed]’. ­Jylland­s-­P­os­ ten. Safran, W­il­liam. 1991.­‘Diaspor­a­s i­n modern societies: myths of homel­and and­return’. Diaspora, ­Vol. 1.­ ­No.­ 1: pp.83­-99­. S­h­effer,­ G­abriel (e­d). 1986. Modern Di­asporas in Internat­ional Politics­.­ Lo­ndon and ­Syd­ne­y :­ ­Croom H­elm. Smith, ­Hazel. 2007. ‘Diaspora­s in internati­o­nal­conflict’­, in Haze­l­Smit­h and Paul­­Stares,­(eds.) Diasporas in Conflict­: Peace-­makers­ o­r Peace­-wr­eckers?. Tokyo, New York­a­nd Paris:­United Nations U­niversity­ P­re­ss, pp.3-16. Todorov, Tzve­ta­n.­ 2­01­0. The F­ea­r of Barbar­ian­s: Beyond t­he­ Clash of Civi­lizati­on­s. Chicago, IL: Un­ iv­ersity­ o­f ­Chicago Pres­s. United­Nations. 1993. ‘The Vienna Declaration and Program of Action’, http://www.u­nhchr.­ch­/huridocda/huridoca­.n­sf­/(symbol)/a.conf.157.23.e­n, 10/­07/­2011. ---­-. United ­Nations.­ 1­99­2­. ‘The De­cl­a­ration ­on­ t­he­ Rights of Persons Belonging­ t­o Nation­al ­or­ E­thnic,­ ­Re­li­gi­ou­s ­or­ Li­ng­ui­st­i­c Minorities’, http://www.ohchr.o­rg/Doc­um­ents/Publications/­Gui­de­Mi­n­oritie­sD­eclaration­en.pdf, 01­/0­7/­2011. ----. United Nations. 1976. ‘The International Covenant on Civil and Political Rights’, http:/­/www2.o­h­chr­.org/englis­h/law/ccp­r.htm, 10/0­7/­2011.

Mus­li­m Diaspor­a a­nd Europe­an Identity: ­The Politics of Excl­ usi­on and I­nclusion This paper analyze­s ­the pr­esence of Mu­sl­ims in the Europea­n Union­. It is di­vided­ in­to­ three­ s­ections: the f­irs­t section ­offers a­ b­ri­ef­ historical account of t­he settl­ement of Musli­m communi­ties in th­e EU­ and the­ f­o­rmal ­adv­ocacy ­of­ a European i­dentit­y i­n response­ to vari­ous dile­mm­as­ deriving from their pres­ence, ­the secon­d s­ec­tion elabora­tes on what I call t­he four­ stage­s of i­nteraction, an­d ­finally, t­he ­th­ird secti­on ­looks more c­losely ­at ­the polit­ics­o­f exclusion and i­ncl­usion. The p­aper co­n­clu­des by underlin­ing­that the p­resence ­of the Muslim diaspo­ra in the EU repre­se­nts a growing concern bo­th for­­the­Muslims a­nd­th­e Europeans, an a­sp­ect that­furthe­r questio­ns ­the relevance of the E­ U’s of­f­ici­al motto­“united in dive­rsity”. K ­ EY WOR D­S : ­Mu­slim d­ias­pora, European Union, European identity, exclusion, inclusion. SU MMAR Y­:

[email protected]

91

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 316.7

Na­ta­ša Uro­še­vić In­ter­di­sci­pli­nar­ni stu­dij Kul­tu­ra i tu­ri­zam Sve­u­či­li­šte Jur­ja Do­bri­le u Pu­li, Hrvatska

Kul­tur­ni iden­ti­tet, mul­ti­kul­tu­ra­li­zam i in­ter­kul­tu­ra­li­zam – istar­ska is­ku­stva U ra­du će se ana­li­zi­ra­ti kon­cep­ti kul­tur­nog iden­ti­te­ta, mul­ti­kul­tu­ ra­li­zma i in­ter­kul­tu­ra­li­zma u kon­tek­stu europ­skih in­te­gra­ci­ja. Na te­me­lju re­ zul­ta­ta em­pi­rij­skog is­tra­ži­va­nja, kon­ci­pi­ra­nog i pro­ve­de­nog u okvi­ru ko­le­gi­ja Kul­tur­ni iden­ti­tet Hr­vat­ske i Europ­ski iden­ti­tet – kul­tur­ne i po­li­tič­ke osno­ve na In­ter­di­sci­pli­nar­nom stu­di­ju Kul­tu­ra i tu­ri­zam pul­skog Sve­u­či­li­šta, po­nu­dit će se mo­de­li upra­vlja­nja kul­tur­nom raz­li­či­to­šću na lo­kal­nom, re­gi­o­nal­nom, na­ci­o­nal­nom i me­đu­na­rod­nom ni­vou. Is­tra­žit će se pro­ce­si afir­mi­ra­nja lo­kal­ nih i re­gi­o­nal­nih kul­tur­nih iden­ti­te­ta kao od­go­vor na glo­ba­li­za­ci­ju kul­tur­nih tren­do­va. Uka­zat će se na mo­gu­će mo­de­le va­lo­ri­za­ci­je kul­tur­nih spe­ci­fič­no­ sti i in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je u mul­ti­kul­tur­nim sre­di­na­ma. Na istar­skom pri­mje­ru ana­li­zi­rat će­mo mo­guć­no­sti una­pre­đe­nja kul­tur­nog tu­ri­zma i me­đu­ re­gi­o­nal­ne kul­tur­ne su­rad­nje, te is­tak­nu­ti raz­voj­ni po­ten­ci­jal me­đu­na­rod­nih kul­tur­nih po­li­ti­ka. K LJUČ ­N E R I ­J E ­Č I : kul­tur­ni iden­ti­tet, mul­ti­kul­tu­ra­li­zam, in­ter­kul­tu­ra­li­zam, europ­ske in­te­gra­ci­je, Istra. S A ­Ž E ­T A K :

UVOD Va­žnost kon­ce­pa­ta kul­tur­nog iden­ti­te­ta, mul­ti­kul­tu­ra­li­zma i in­ter­kul­tu­ra­li­zma ak­tu­a­ li­zi­ra­la se u kon­tek­stu euro­in­te­gra­cij­skih pro­ce­sa i pro­ce­sa pri­stu­pa­nja Hr­vat­ske i ši­re re­ gi­je Europ­skoj uni­ji. U ra­du će bi­ti pred­sta­vlje­no is­tra­ži­va­nje pro­ve­de­no u okvi­ru ko­le­gi­ja Kul­tur­ni iden­ti­tet Hr­vat­ske i Europ­ski iden­ti­tet – kul­tur­ne i po­li­tič­ke osno­ve, ko­ji se iz­vo­de na In­ter­di­sci­pli­nar­nom stu­di­ju Kul­tu­ra i tu­ri­zam pul­skog Sve­u­či­li­šta. U okvi­ru se­mi­nar­ske 92

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

i te­ren­ske na­sta­ve, ko­ri­šte­njem kva­li­ta­tiv­ne me­to­do­lo­gi­je (an­ket­nog upit­ni­ka s 14 pi­ta­nja, uglav­nom otvo­re­nog ti­pa) stu­den­ti su, pod men­tor­stvom pred­met­ne na­stav­ni­ce, in­ter­vju­i­ra­ li 175 gra­đa­na Is­tre. Is­tra­ži­li smo sta­vo­ve is­pi­ta­ni­ka pre­ma ključ­nim od­red­ni­ca­ma kul­tur­nog iden­ti­te­ta, mul­ti­kul­tu­ra­li­zma i in­ter­kul­tu­ra­li­zma u re­gi­ji, kao i nji­ho­va raz­mi­šlja­nja o pred­ no­sti­ma i ri­zi­ci­ma pri­stu­pa­nja Hr­vat­ske Europ­skoj uni­ji. Ana­li­zi­ra­li smo i od­nos na­ci­o­nal­ nog iden­ti­te­ta i glo­ba­li­za­cij­skih pro­ce­sa, te is­tra­ži­li sma­tra­ju li na­ši su­gra­đa­ni glo­ba­li­za­ci­ju pri­jet­njom ili pri­li­kom za ma­le kul­tu­re i na­ci­o­nal­ne pri­vre­de. Glav­ni cilj na­šeg is­tra­ži­va­ nja bio je is­tra­ži­ti sa­mo­per­cep­ci­ju hr­vat­skih gra­đa­na o vri­jed­no­sti­ma kul­tur­nog iden­ti­te­ta, uklju­ču­ju­ći mo­guć­no­sti raz­vo­ja in­ter­kul­tur­ne su­rad­nje u re­gi­ji, kao i una­pre­đe­nja imi­dža dr­ža­ve u tu­ri­zmu i me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma. U tom kon­tek­stu, is­tra­ži­li smo no­ve kon­cep­te in­ter­kul­tu­ra­li­zma, tran­skul­tu­ra­li­zma i ko­zmo­po­li­ti­zma kao mo­gu­će al­ter­na­ti­ve za­tvo­re­nim i pre­va­zi­đe­nim ver­zi­ja­ma et­no­cen­tri­zma i mul­ti­kul­tu­ra­li­zma. 1.TE­O­RIJ­SKI OKVIR: KUL­TU­RA, IDEN­TI­TET I GLO­BA­LI­ZA­CI­JA Ide­ja kul­tu­re ko­jom će­mo se ba­vi­ti u ovo­me ra­du uklju­ču­je u se­bi pi­ta­nja vri­jed­no­ sti, sim­bo­li­zma, je­zi­ka, tra­di­ci­je, pri­pad­no­sti i iden­ti­te­ta (Eagle­ton 2002). Kul­tu­ra u do­ba glo­ba­li­za­ci­je mi­je­nja zna­če­nje poj­ma iden­ti­te­ta kao traj­nog, sta­bil­nog i ne­pro­mje­nji­vog sred­stva dru­štve­ne in­te­gra­ci­je po­je­di­na­ca i sku­pi­na. Post­na­ci­o­nal­no, post­kul­tur­no i post­ mo­der­no sta­nje i te­o­ri­je ko­je ga (re)de­fi­ni­ra­ju di­na­mič­ki ar­ti­ku­li­ra­ju kul­tu­ru kao otvo­re­ nu struk­tu­ru za iz­grad­nju te­melj­nog (glo­ba­li­zi­ra­nog) iden­ti­te­ta kao tran­sna­ci­o­nal­nog i hi­brid­nog. Po­tre­ba za re­a­fir­ma­ci­jom kul­tur­nog iden­ti­te­ta ja­vlja se kao lo­kal­ni od­go­vor na glo­ba­li­za­ci­ju i nje­ne go­spo­dar­ske, po­li­tič­ke i kul­tur­ne po­slje­di­ce. Glo­ba­li­za­ci­ja je na­ja­vi­la kri­zu iden­ti­te­ta, a kri­za neo­li­be­ral­nog mo­de­la i ide­o­lo­gi­je slo­bod­nog tr­ži­šta kon­fek­cij­skih iden­ti­tet­skih op­ci­ja re­gre­siv­ni po­vra­tak za­jed­ni­ci kao sklo­ni­štu u od­no­su na pla­ne­tar­ne učin­ke glo­ba­li­za­ci­je. San o pri­pad­no­sti i po­tra­ga za iden­ti­te­tom u me­đu­vre­me­nu su se od pri­rod­ne za­da­no­sti pre­tvo­ri­li u pi­ta­nje slo­bod­nog kul­tu­ral­nog iz­bo­ra i vla­sti­te od­lu­ke o pri­pa­da­nju od­re­đe­nom na­či­nu ži­vo­ta. Post­mo­der­na je de­kon­stru­i­ra­la mo­no­lo­šku is­klju­ či­vost tra­di­ci­o­nal­ne tvor­be iden­ti­te­ta, ta­ko da u post­ko­lo­ni­jal­nom glo­ba­li­zi­ra­nom svi­je­tu go­vo­ri­mo sve če­šće o hi­brid­nim, mul­ti­plim, flu­id­nim iden­ti­te­ti­ma, pri če­mu se sma­tra da svat­ko ima mo­guć­nost sa­mo­stal­no iza­bra­ti vla­sti­ti iden­ti­tet kroz pro­ce­se iden­ti­fi­ka­ci­je s od­re­đe­nom dru­štve­nom gru­pom ili sti­lom ži­vo­ta, od­no­sno na­či­nom po­tro­šnje. Kul­tur­ni iden­ti­tet kao pro­jekt pri­pad­no­sti i or­ga­ni­za­ci­je ži­vot­nog smi­sla te­me­lji se na slo­bo­di kul­ tur­nog iz­bo­ra. U post­mo­der­noj ide­o­lo­gi­ji kul­tu­ral­nih raz­li­ka kul­tu­ra je pre­u­ze­la je­di­no što je pre­o­sta­lo od na­ci­je – iden­ti­tet. Bor­di­eu neo­li­be­ral­nom glo­bal­nom su­sta­vu (ko­ji po­li­ti­zi­ra kul­tu­ru i pro­iz­vo­di iden­ti­te­te ot­po­ra) su­prot­sta­vlja (kao ci­vi­li­zi­ra­ni­ji mo­del) tvor­bu europ­skog kul­tur­nog iden­ti­te­ta, ko­ja ču­va uni­ver­zal­ne vri­jed­no­sti po­li­tič­ke auto­no­mi­je slo­bo­de, vri­jed­no­sti auten­tič­no­sti sva­ke europ­ske na­ci­je-dr­ža­ve i nje­zi­nih re­gi­ja, kao hi­brid­ni, post­na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet mul­ti­kul­tu­ ral­ne Euro­pe sta­rih na­ro­da i kul­tu­ra na­sta­lih mi­grant­skim to­ko­vi­ma kra­ja 20. sto­lje­ća. Žar­ko Pa­ić pak uka­zu­je: da bi se uop­će mo­glo smi­sle­no ži­vje­ti, ko­mu­ni­ci­ra­ti s dru­gim na osno­vi 93

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

pri­zna­nja nje­go­ve dru­got­no­sti kao ne­svo­di­vo­sti osob­nog i ko­lek­tiv­nog iden­ti­te­ta u su­vre­me­ nom in­for­ma­cij­skom dru­štvu s vla­da­vi­nom glo­bal­ne kul­tu­re nu­žno je dvo­je: kon­struk­ci­ja iden­ti­te­ta s onu stra­nu or­gan­skog pod­ri­je­tla na­ci­je iz et­nič­kih, po­vi­je­snih ko­ri­je­na i kul­tu­ra pre­vo­đe­nja (Pa­ić 2005: 100). 2. KUL­TUR­NI IDEN­TI­TET, IN­TER­KUL­TU­RA­LI­ZAM I MUL­TI­KUL­TU­RA­LI­ZAM Kri­tič­ki po­gled na kon­cept su­ge­ri­ra da se kul­tur­ni iden­ti­tet, kao lo­kal­ni od­go­vor na glo­ba­li­za­ci­ju kul­tur­nih tren­do­va, uvi­jek iz­no­va kon­stru­i­ra ili „iz­mi­šlja”, od­no­sno za­mi­šlja uz po­moć pri­po­vi­je­sti, sim­bo­la i dru­gih ob­li­ka re­pre­zen­ta­ci­je, te­me­lje­ći se na ba­znim su­sta­vi­ ma je­zi­ka, et­ni­ci­te­ta, re­li­gi­je, ba­šti­ne ili po­vi­je­sti. Ovi se me­ha­ni­zmi mo­gu pra­ti­ti u raz­vo­ju i sa­mo­de­fi­ni­ci­ji na­ci­o­nal­nih dr­ža­va, kao i u pro­jek­tu kre­i­ra­nja za­jed­nič­kog europ­skog kul­ tur­nog iden­ti­te­ta. Mo­gli bi­smo re­ći da je upra­vo ta­kav pro­ces dis­kur­ziv­ne tvor­be za­jed­nič­ki u stva­ra­nju europ­skog i po­je­di­nih na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta. Iako su ta­kve kul­tur­no-po­vi­je­sne kon­struk­ci­je ima­le i od­re­đe­nu eman­ci­pa­tor­sku ulo­gu u bor­bi za ljud­ska pra­va i slo­bo­de i de­mo­kra­ci­ju, če­sto se nji­ma prav­da­la i upo­tre­ba si­le, ge­no­ci­da i ra­ta. Na­i­me, ta­kav pro­ces to­ta­li­tar­nog „za­mi­šlja­nja za­jed­ni­ce” i kon­struk­ci­je na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta na te­me­lju ve­li­kog na­ra­ti­va uvi­jek za po­slje­di­cu i nus­po­ja­vu ima ho­mo­ge­ni­za­ci­ju i is­klju­če­nje raz­li­či­tog i dru­ ga­či­jeg kao stra­nog i ne­pri­ja­telj­skog. Opre­di­je­li­ti se za je­dan je­di­ni iden­ti­tet u su­vre­me­nom flu­id­nom svi­je­tu, ka­ko upo­zo­ra­ va Ba­u­man, ri­zič­na je ope­ra­ci­ja. Na­ši pre­ci ni­su ima­li tu mo­guć­nost iz­bo­ra, u do­ba iz­grad­nje na­ci­je, iden­ti­tet je bio oruž­je bor­be. Upo­tre­blja­va­lo ga se u obra­nu ma­njih, lo­kal­nih je­zi­ka, sje­ća­nja, obi­ča­ja i na­vi­ka, ali i ra­di ho­mo­ge­ni­zi­ra­nja za­jed­ni­ce pro­tiv raz­li­či­tih: „Iden­ti­tet je isto­dob­no bor­ba pro­tiv ras­ta­ka­nja i frag­men­ta­ci­je, na­mje­ra pro­ždi­ra­nja i u isto vri­je­me čvr­ sto od­bi­ja­nje da se bu­de po­je­den” (Ba­u­man 2009: 65). Ti su mo­de­li da­nas pre­vla­da­ni: po­što je sud­bi­na mo­der­nog svi­je­ta kul­tur­na ra­zno­li­kost, et­nič­ki ap­so­lu­ti­zam či­ni re­gre­siv­nu cr­tu ka­sne mo­der­no­sti. U tom kon­tek­stu, naj­ve­ću opa­snost pred­sta­vlja­ju ob­li­ci na­ci­o­nal­nog i kul­tur­nog iden­ti­te­ta ko­ji svoj op­sta­nak po­ku­ša­va­ju osi­gu­ra­ti usva­ja­njem za­tvo­re­nih ina­či­ca kul­tu­re ili za­jed­ni­ce te od­bi­ja­njem da se po­za­ba­ve te­škim pro­ble­mi­ma ko­ji se ja­vlja­ju pri po­ ku­ša­ji­ma da se ži­vi s raz­li­či­to­šću. Po­vi­jest europ­skih ze­ma­lja na­kon dru­gog svjet­skog ra­ta po­ka­za­la je da nji­hov uku­pan raz­voj po­naj­vi­še ovi­si o mo­guć­no­sti da ra­di­kal­no pa­ci­fi­ci­ra­ju svo­ja dru­štva te da po­sta­nu ak­tiv­ni i sa­stav­ni dio europ­skih in­te­gra­cij­skih pro­ce­sa (Dra­go­je­vić 1999). U tom kon­tek­ stu, po­treb­no je uka­za­ti na ne­ko­li­ko ključ­nih pri­stu­pa kon­cep­tu kul­tur­ne raz­li­či­to­sti, a to su mul­ti­kul­tu­ra­li­zam, in­ter­kul­tu­ra­li­zam, tran­skul­tu­ra­li­zam i kul­tur­ni plu­ra­li­zam. Po­jam mul­ti­ kul­tu­ra­li­zma, ko­ji je ušao u ši­ru pri­mje­nu kra­jem še­zde­se­tih go­di­na, ozna­ča­va pr­ven­stve­no ob­ve­zu kul­tur­nih i obra­zov­nih auto­ri­te­ta u de­fi­ni­ra­nju po­li­ti­ka, mje­ra, ak­ci­ja i ini­ci­ja­ti­va ko­ji­ma se omo­gu­ća­va ra­znim kul­tu­ra­ma da se raz­vi­ju na istom ili su­sjed­nom te­ri­to­ri­ju s dru­gim kul­tu­ra­ma unu­tar jed­ne ze­mlje. Mul­ti­kul­tu­ra­li­zam smo, za po­tre­be na­šeg ko­le­gi­ja i is­tra­ži­va­nja, uže de­fi­ni­ra­li kao su­ži­vot vi­še kul­tu­ra u istom dru­štvu, de­mo­graf­sku i kul­tur­nu raz­li­či­tost dru­štva, bez me­đu­sob­nih od­no­sa. 94

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Za raz­li­ku od tog sta­tič­nog i re­la­tiv­no za­tvo­re­nog kon­cep­ta, in­ter­kul­tu­ra­li­zam pro­ma­ tra­mo kao di­na­mič­nu, jed­na­ko­prav­nu i kre­a­tiv­nu raz­mje­nu i in­ter­ak­ci­ju me­đu kul­tu­ra­ma ko­je su svje­sne svo­je raz­li­či­to­sti i za­jed­nič­kih vri­jed­no­sti, kroz ele­men­te ak­tiv­nog di­ja­lo­ga me­đu kul­tu­ra­ma ko­je di­je­le isti pro­stor. Ter­min je ušao u ši­ru pri­mje­nu kra­jem se­dam­ de­se­tih i u osam­de­se­tim go­di­na­ma, pa­ra­lel­no s di­na­mi­zi­ra­njem europ­skih in­te­gra­cij­skih pro­ce­sa. Po­što na­sta­je kao kri­ti­ka sta­tič­ke na­ra­vi mul­ti­kul­tur­nog pri­stu­pa, pr­ven­stve­na za­ da­ća po­sta­je mu de­fi­ni­ra­nje po­ten­ci­jal­nih di­na­mič­kih me­đu­od­no­sa te uza­jam­nog utje­ca­ja raz­li­či­tih kul­tu­ra, te za­la­ga­nje za jed­na­ka pra­va i mo­guć­nost di­ja­lo­ga za sve kul­tur­ne gru­pe u do­di­ru: i autoh­to­nih i imi­grant­skih, bi­lo ve­ćin­skih ili manj­skih (Dra­go­je­vić 1999: 82). Pod utje­ca­jem pro­ce­sa glo­ba­li­za­ci­je, ras­pra­va o pi­ta­nji­ma europ­skog iden­ti­te­ta i za­ jed­nič­kih europ­skih vri­jed­no­sti, us­po­sta­vlja­nja za­jed­nič­kog europ­skog tr­ži­šta te in­ten­zi­ vi­ra­nja me­đu­na­rod­ne su­rad­nje na europ­skim pro­jek­ti­ma, raz­vio se kon­cept tran­skul­tu­ra­ li­zma, ko­ji se ve­že za raz­voj tran­sna­ci­o­nal­nih kul­tur­nih ori­jen­ta­ci­ja i za­la­že za po­šti­va­nje naj­vi­ših do­stig­nu­tih europ­skih vri­jed­no­sti i stan­dar­da unu­tar sva­kog kul­tur­nog me­đu­od­ no­sa i bi­lo ko­jeg vi­da kul­tur­ne su­rad­nje. Plu­ri­kul­tu­ra­li­zam sva­ku kul­tu­ru pro­ma­tra kao di­na­mič­ku cje­li­nu obi­lje­že­nu plu­ra­li­stič­kim ka­rak­te­rom (raz­li­či­to­šću sta­vo­va, vri­jed­no­sti, ar­te­fa­ka­ta i obra­za­ca po­na­ša­nja), u op­ćem okvi­ru stro­gog pri­dr­ža­va­nja de­mo­krat­skih na­ če­la, pra­vi­la i pro­ce­du­ra. Uka­zu­ju­ći na po­tre­bu za pro­pi­ti­va­njem gra­đan­ske li­be­ral­no-de­ mo­krat­ske tra­di­ci­je, ko­ja po­jam na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve iz­vo­di iz de­mo­sa (za­jed­ni­ce rav­no­prav­ nih gra­đa­na, dr­ža­vlja­na) u od­no­su na mo­del ko­ji na­ci­ju shva­ća kao or­gan­sku i po­vi­je­snu za­jed­ni­cu et­no­sa, na­še će is­tra­ži­va­nje po­ka­za­ti da se, in­zi­sti­ra­njem na kon­cep­ti­ma ko­lek­ tiv­nih iden­ti­te­ta (kul­tur­nog, na­ci­o­nal­nog) i na nji­ho­vim pra­vi­ma, gu­be iz vi­da zna­če­nje i gra­đan­ska pra­va sva­kog po­je­din­ca na je­din­stve­nost i raz­li­či­tost bez ob­zi­ra na pri­pa­da­nje bi­lo ko­jem ko­lek­ti­vi­te­tu. 3. ISTRA – MO­DEL ODR­ŽI­VE MUL­TI­KUL­TU­RAL­NO­STI Istar­ski je po­lu­o­tok naj­sje­ver­ni­ji me­di­te­ran­ski po­lu­o­tok, mor­skim pu­tem naj­bli­ži sred­ njo­e­u­rop­skom pro­sto­ru, rub­no, gra­nič­no pod­ruč­je, ti­pič­na tran­skul­tu­ral­na kon­takt­na zo­ na u ko­joj se kroz po­vi­jest kon­ti­nu­i­ra­no su­sre­ću i pre­go­va­ra­ju raz­li­či­te kul­tu­re, li­mi­nal­ni ci­jep ko­ji otva­ra mo­guć­nost kul­tur­ne hi­brid­no­sti, raz­mje­ne i pro­mje­ne. Is­tru de­fi­ni­ra­mo kao mul­ti­kul­tur­ni pro­stor mo­bil­nih gra­ni­ca, ka­rak­te­ri­zi­ran bo­gat­stvom me­đu­kul­tur­nih utje­ca­ja. Tur­bu­lent­na po­vi­jest re­gi­je pi­sa­na je na ras­kr­šću tri­ju ve­li­kih europ­skih kul­tu­ra (sla­ven­ske, ro­man­ske i ger­man­ske), a po­li­tič­ki kon­flik­ti i če­ste pro­mje­ne gra­ni­ca, eko­nom­ ske i so­ci­jal­ne ne­si­gur­no­sti, ra­to­vi i po­ša­sti uzro­ko­va­li su broj­ne mi­gra­ci­je i tran­sfor­ma­ci­je kul­tur­nih iden­ti­te­ta. Bur­na je pro­šlost osta­vi­la broj­ne tra­go­ve u ko­lek­tiv­noj svi­je­sti, men­ta­ li­te­ti­ma i kul­tur­nim iden­ti­te­ti­ma: Istra je da­nas ta­ko je­dan od naj­bo­ga­ti­jih europ­skih re­gi­ o­nal­nih mu­ze­ja, pod­jed­na­ko ma­te­ri­jal­ne i ne­ma­te­ri­jal­ne ba­šti­ne. Istra je od­u­vi­jek bi­la pro­stor in­ten­ziv­ne ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu Is­to­ka i Za­pa­da, Sje­ve­ ra i Ju­ga: još od pra­po­vi­je­sti po­lu­o­tok je bio ras­kr­šće tr­go­vač­kih pu­to­va i ko­mu­ni­ka­ci­ja iz Me­di­te­ra­na pre­ma Sred­njoj Euro­pi, od­no­sno u pod­ruč­je Pa­no­ni­je i obrat­no. Istar­ski po­lu­ 95

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

o­tok kri­ža­ju i si­je­ku broj­ne kul­tur­no-ge­o­graf­ske gra­ni­ce: na kul­tur­noj kar­ti Is­tre su­sre­ću se, pre­go­va­ra­ju i kre­a­tiv­no ko­mu­ni­ci­ra­ju do­mi­nant­na kul­tur­na pod­ruč­ja Me­di­te­ra­na, Sred­nje Euro­pe i Bal­ka­na, stva­ra­ju­ći je­din­stve­nu kul­tu­ru hi­brid­no­sti (Is­tru pre­si­je­ca i sje­ver­na gra­ ni­ca ma­sli­ne, kao sim­bo­lič­ki li­mes Me­di­te­ra­na). Ta­kvo je rub­no, po­gra­nič­no pod­ruč­je po­seb­no sen­zi­bi­li­zi­ra­no za pro­mi­šlja­nje mul­ti­ kul­tu­ral­nog je­din­stva u raz­li­či­to­sti su­vre­me­ne Euro­pe. Imi­gra­ci­ja „du­gog tra­ja­nja” osi­gu­ra­ la je Is­tri ka­rak­te­ri­stič­nu kul­tur­nu hi­brid­nost. Mo­že­mo re­ći da su istar­ska mul­ti­et­nič­nost, mul­ti­kul­tu­ral­nost, di­ver­zi­tet i hi­brid­nost, te spe­ci­fič­ni ob­li­ci (sub)re­gi­o­nal­nih iden­ti­te­ta re­ zul­tat svih tih sto­lje­ća imi­gra­ci­ja i in­ter­kul­tu­ral­nih kon­ta­ka­ta uz gra­ni­cu. Kod sta­nov­ni­ka Is­tre i da­nas su iz­ra­že­ni pro­ce­si re­gi­o­nal­ne iden­ti­fi­ka­ci­je i ve­za­no­sti za za­vi­čaj, od­no­sno ni­že, lo­kal­ne te­ri­to­ri­jal­ne je­di­ni­ce (tzv. no­vi lo­ka­li­zam). 4. ME­TO­DO­LO­GI­JA IS­TRA­ŽI­VA­NJA Is­tra­ži­va­nje je pro­ve­de­no u okvi­ru ko­le­gi­ja Kul­tur­ni iden­ti­tet Hr­vat­ske, ko­ji se od ove aka­dem­ske go­di­ne iz­vo­di na In­ter­di­sci­pli­nar­nom stu­di­ju Kul­tu­ra i tu­ri­zam pul­skog Sve­u­ či­li­šta. Glav­ni cilj is­tra­ži­va­nja bio je ospo­so­bi­ti stu­den­te za kri­tič­ko pro­mi­šlja­nje lo­kal­nih od­go­vo­ra na glo­bal­ne kul­tur­ne pro­ce­se, hr­vat­skog i europ­skog kul­tur­nog iden­ti­te­ta, su­ vre­me­nih kul­tur­nih po­li­ti­ka, mul­ti­kul­tu­ra­li­zma i in­ter­kul­tu­ra­li­zma. Pri­mje­nom kva­li­ta­tiv­ ne me­to­do­lo­gi­je, u is­tra­ži­va­nju je kao osnov­ni in­stru­ment ko­ri­šten upit­nik sa 14 pi­ta­nja, uglav­nom otvo­re­nog ti­pa. Ka­ko bi do­dat­no is­tra­ži­li i pro­mi­sli­li te­melj­ne kon­cep­te usvo­je­ne na pre­da­va­nji­ma, stu­den­ti su, u okvi­ru se­mi­nar­ske i te­ren­ske na­sta­ve, in­ter­vju­i­ra­li 175 svo­ jih su­gra­đa­na, uglav­nom ži­te­lja Is­tre. Uzo­rak je bio slu­ča­jan, a is­tra­ži­va­nje ano­nim­no. Pr­vi dio upit­ni­ka od­no­sio se na pi­ta­nja sa­mo­per­cep­ci­je, od­no­sno vla­sti­tog do­ži­vlja­ja vri­jed­no­sti kul­tur­nog iden­ti­te­ta Hr­vat­ske. Is­pi­ta­ni­ci su uvod­no za­mo­lje­ni da de­fi­ni­ra­ju kon­cept «kul­ tur­ni iden­ti­tet Hr­vat­ske» i da da­ju svo­je vi­đe­nje pro­ble­ma. Za­mo­lje­ni su da na­ve­du kul­tur­ ne oso­bi­to­sti, ele­men­te ne­ma­te­ri­jal­ne i ma­te­ri­jal­ne ba­šti­ne i vred­no­te po ko­ji­ma je Hr­vat­ ska pre­po­zna­ta u ino­zem­stvu. Pi­ta­li smo ih i vje­ru­ju li da su Hr­vat­ska i Istra u ino­zem­stvu do­volj­no pre­po­zna­te po svo­jim kul­tur­nim oso­bi­to­sti­ma i ko­je su mo­guć­no­sti una­pre­đe­nja imi­dža. Za­mo­lje­ni su i da na­ve­du na što, po nji­ho­vom mi­šlje­nju, stran­ce pr­ven­stve­no aso­ci­ ra­ju ri­je­či «Hr­vat­ska», «Istra» i «Pu­la», te ko­je bi kul­tur­ne spe­ci­fič­no­sti, sim­bo­le i pred­no­sti tre­ba­lo in­ten­ziv­ni­je pro­mo­vi­ra­ti i ko­mu­ni­ci­ra­ti pre­ma cilj­nim sku­pi­na­ma u ino­zem­stvu. Dru­gi dio upit­ni­ka bio je fo­ku­si­ran na kon­kret­na pi­ta­nja mul­ti­kul­tu­ra­li­zma i in­ter­ kul­tu­ra­li­zma, sta­vo­ve oko ula­ska Hr­vat­ske u Europ­sku uni­ju, od­nos kul­tur­nog iden­ti­te­ta i glo­ba­li­za­ci­je i mo­guć­no­sti va­lo­ri­za­ci­je i za­šti­te vri­jed­no­sti kul­tur­nog iden­ti­te­ta u glo­ba­li­ zi­ra­nom svi­je­tu. Is­pi­ta­ni­ci su za­mo­lje­ni da ko­men­ti­ra­ju mo­de­le mul­ti­kul­tu­ra­li­zma i in­ter­ kul­tu­ra­li­zma u Hr­vat­skoj i Is­tri, da na­ve­du mo­guć­no­sti una­pre­đe­nja i kon­kret­ne pri­mje­re iz svo­je lo­kal­ne za­jed­ni­ce. Po­seb­no su nas za­ni­ma­la raz­mi­šlja­nja o od­no­su vri­jed­no­sti hr­ vat­skog i europ­skog iden­ti­te­ta i sta­vo­vi o ula­sku Hr­vat­ske u no­vu eko­nom­sku, po­li­tič­ku i kul­tur­nu za­jed­ni­cu, po­što je is­tra­ži­va­nje pro­ve­de­no upra­vo u raz­do­blju ko­je je pret­ho­di­lo re­fe­ren­du­mu o pri­stu­pa­nju Hr­vat­ske Europ­skoj uni­ji. 96

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

5. RE­ZUL­TA­TI IS­TRA­ŽI­VA­NJA U is­tra­ži­va­nju je su­dje­lo­va­lo 175 is­pi­ta­ni­ka, od ko­jih ve­ći­na (163 ili 93%) s pre­bi­va­li­štem na pod­ruč­ju Is­tre. Pre­ma dob­noj struk­tu­ri, pre­vla­da­va­la je po­pu­la­ci­ja sred­nje do­bi: 51% ih je bi­lo iz sku­pi­ne od 25 do 50 go­di­na, 35% uglav­nom stu­dent­ske po­pu­la­ci­je mla­đe od 25 go­di­ na, dok je is­pi­ta­ni­ka sta­ri­jih od 50 go­di­na bi­lo 14%. Pre­ma struč­noj spre­mi, naj­vi­še ih, dvi­je tre­ći­ne (66%) sa sred­njom struč­nom spre­mom (u tu gru­pu ula­zi ve­ći­na stu­de­na­ta is­pi­ta­ni­ka), a sli­je­de ih oni sa vi­so­kom struč­nom spre­mom (29%). Od­go­vo­ri na pi­ta­nje «Što za Vas zna­či po­jam „kul­tur­ni iden­ti­tet Hr­vat­ske”» bi­li su vr­lo ra­zno­li­ki: to su kul­tur­ne zna­čaj­ke po ko­ji­ma je Hr­vat­ska po­zna­ta u svi­je­tu, „kul­tur­na ba­šti­na, je­zik i men­ta­li­tet lju­di”, „cje­lo­kup­na tra­di­ci­ja i ba­šti­na jed­ne dr­ža­ve kroz svu nje­nu po­vi­jest, ozna­ča­va i vr­lo bi­tan, za­seb­ni kod ras­po­zna­va­nja ne­ke dr­ža­ve u svi­je­tu”, od­no­sno „ne­što što je svoj­stve­no sa­mo na­ma, na­šoj ze­mlji, ono či­me se po­no­si­mo i že­li­mo da svi to zna­ju”. To je pre­ma mi­šlje­nju Is­tra­na „skup spe­ci­fič­no­sti po ko­ji­ma se pre­po­zna­je­mo i po ko­ji­ma nas pre­ po­zna­ju”, to su i „zna­me­ni­to­sti ko­je mo­ram po­sje­ti­ti, hra­na ko­ju mo­ram pro­ba­ti, na­ci­o­nal­ni par­ko­vi”, od­no­sno „na­še mje­sto u svi­je­tu, na­ša ba­šti­na, kul­tu­ra, po­vi­jest, je­zik, obi­ča­ji, na­čin ži­vo­ta, da­nas i ne­ka­da”, te „mul­ti­et­nič­nost, za­stu­plje­nost svih re­gi­ja u svo­jim obi­ča­ji­ma”, a bi­lo je i du­ho­vi­tih od­go­vo­ra: „ne­što što po­ku­ša­va­mo pro­da­ti se­bi i stran­ci­ma, a za­pra­vo ne po­sto­ ji”. Ukrat­ko, kul­tur­ni iden­ti­tet Hr­vat­ske je „spoj raz­li­či­tih i vr­lo sta­rih na­slje­đa na vr­lo ma­lom pro­sto­ru, ko­ji se s ma­nje ili vi­še uspje­ha sve vi­še va­lo­ri­zi­ra­ju i pre­zen­ti­ra­ju na­ma sa­mi­ma i po­sje­ti­te­lji­ma. Ne­mo­gu­će ga je de­fi­ni­ra­ti u krat­kim cr­ta­ma jer se ra­di o raz­li­či­tim utje­ca­ji­ma s ob­zi­rom na re­gi­je i po­vi­jest od­re­đe­nih re­gi­ja”. Hr­vat­ska je, pre­ma mi­šlje­nju na­ših is­pi­ta­ni­ka, u svi­je­tu pre­po­zna­ta pr­ven­stve­no po slje­ de­ćim kul­tur­nim oso­bi­to­sti­ma i vred­no­ta­ma: na pr­vom mje­stu su „oču­va­nost ve­li­kog bro­ja spo­me­ni­ka na ši­ro­kom pod­ruč­ju kao do­kaz du­go­traj­ne ci­vi­li­za­ci­je, raz­li­či­ti oču­va­ni obi­ča­ji i tra­di­ci­je, za­ni­mljiv spoj Is­to­ka i Za­pa­da”, sli­je­de „po­seb­no­sti je­zi­ka, knji­žev­no­sti, kul­tur­ne ba­ šti­ne, tra­di­ci­je, pri­rod­nih oso­bi­to­sti te ku­hi­nje”, te „broj­nost do­ba­ra i fe­no­me­na upi­sa­nih na UNE­SCO-vu li­stu ma­te­ri­jal­ne i ne­ma­te­ri­jal­ne svjet­ske ba­šti­ne”, ali ipak pr­ven­stve­no po „kul­ tur­noj ra­zno­li­ko­sti i raz­li­či­to­sti men­ta­li­te­ta”. Stran­ca će u Hr­vat­sku, da­kle, pri­vu­ći u pr­vom re­ du „Ja­dran­sko mo­re i pre­kra­sna oba­la, oto­ci, me­di­te­ran­ski gra­do­vi (Du­brov­nik, Tro­gir, Kor­ ču­la), pri­rod­ne lje­po­te (Kor­na­ti, Pli­tvi­ce), ga­stro­no­mi­ja, bo­ga­ta po­vi­jest i kul­tur­ni spo­me­ni­ci”. Sa­mo 17% is­pi­ta­ni­ka mi­sli da su Hr­vat­ska i Istra do­volj­no pre­po­zna­te u ino­zem­stvu po svo­jim kul­tur­nim oso­bi­to­sti­ma. Osta­li sma­tra­ju da se imidž Hr­vat­ske u ino­zem­stvu još uvi­jek te­me­lji na eko­lo­ški oču­va­nim pri­rod­nim re­sur­si­ma, sun­cu i mo­ru, dok su kul­tur­ne spe­ci­ fič­no­sti ne­do­volj­no na­gla­še­ne („go­di­na­ma je imidž bio stva­ran na pre­kra­snoj oba­li i či­stom mo­ru. Po kul­tu­ri smo ne­do­volj­no po­zna­ti, iako se zad­njih ne­ko­li­ko go­di­na dra­stič­no po­ve­ćao in­te­res za kul­tur­ni tu­ri­zam ko­ji pru­ža ne­bro­je­ne mo­guć­no­sti u smi­slu raz­ot­kri­va­nja Hr­vat­ ske”), te da po­sto­je još uvi­jek ve­li­ke mo­guć­no­sti una­pre­đe­nja imi­dža, pr­ven­stve­no kva­li­tet­ni­ jom pro­mo­ci­jom u ino­zem­stvu i agre­siv­ni­jim mul­ti­me­di­jal­nim na­stu­pom: „Pr­vo je po­treb­no po­ve­ća­ti vi­dlji­vost na in­ter­ne­tu i so­ci­jal­nim mre­ža­ma, za­tim una­pri­je­di­ti po­nu­du i po­ve­ća­ti svi­jest o vri­jed­no­sti ba­šti­ne kod lo­kal­nog sta­nov­ni­štva i vla­sti”. 97

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Za­mo­lje­ni da na­ve­du na što, po nji­ho­vom mi­šlje­nju, stran­ce pr­ven­stve­no aso­ci­ra ri­ječ «Hr­vat­ska», is­pi­ta­ni­ci naj­če­šće spo­mi­nju lje­po­tu i bo­gat­stvo pri­rod­ne i kul­tur­ne ba­šti­ne i po­seb­no na­vo­de for­mu­lu „vr­hun­ski spor­ta­ši, pre­kra­sna pri­ro­da i či­sto mo­re”, od če­ga su „pre­div­na oba­la, oču­va­na pri­ro­da i Ja­dran­sko mo­re” pr­va aso­ci­ja­ci­ja čak po­lo­vi­ne is­pi­ta­ni­ka. No­go­met i sport op­će­ni­to spo­mi­nje kao pr­vu aso­ci­ja­ci­ju 17% is­pi­ta­ni­ka, a če­ste su (kod 22% is­pi­ta­ni­ka) i aso­ci­ja­ci­je ve­za­ne za do­mo­vin­ski rat, Bal­kan i biv­šu Ju­go­sla­vi­ju („bal­kan­ska, u zna­če­nju: po­ma­lo eg­zo­tič­na i za­o­sta­la ze­mlja ko­ja je ne­dav­no pro­šla kroz rat, a ko­ju su obi­ šli mno­gi po­zna­ni­ci i vra­ti­li se iz­ne­na­đe­ni i odu­še­vlje­ni”). Tek pe­ti­na is­pi­ta­ni­ka kao pr­vu aso­ci­ja­ci­ju na­vo­di vri­jed­no­sti kul­tur­ne ba­šti­ne i iden­ti­te­ta (kul­tur­ni spo­me­ni­ci, Du­brov­nik, Pli­tvič­ka je­ze­ra, Bri­ju­ni, ga­stro­no­mi­ja). Ri­ječ «Istra» pak pr­ven­stve­no ih aso­ci­ra na vr­hun­ski ga­stro­nom­ski do­ži­vljaj (čak 54% is­pi­ta­ni­ka): tar­tu­fi, pr­šut, ma­sli­no­vo ulje i vi­no su poj­mo­vi ko­ji se naj­če­šće po­na­vlja­ju. Sli­je­de pri­rod­ne lje­po­te, pi­to­most kra­jo­li­ka i či­sto­ća mo­ra (31%), dok kul­tur­ne oso­bi­to­sti (kul­tur­na ba­šti­na, po­vi­jest, ži­vo­pi­sni gra­di­ći) na pr­vo mje­sto sta­vlja tek 17% is­pi­ta­ni­ka. Aso­ci­ja­ci­je na spo­men ri­je­či «Pu­la» su pu­no ujed­na­če­ni­je: kod čak 70% is­pi­ta­ni­ka pr­va aso­ci­ja­ci­ja je am­fi­te­a­tar, po­pu­lar­na Are­na, dok ih 95% na­vo­di an­tič­ku spo­ me­nič­ku ba­šti­nu i pra­te­će fe­sti­va­le (pr­ven­stve­no Pu­la Film Fe­sti­val), iz če­ga mo­že­mo za­klju­ či­ti da Pu­lja­ni i Is­tra­ni Are­nu do­ži­vlja­va­ju kao iko­nič­ki sim­bol Pu­le kao gra­da obi­lje­že­nog an­tič­kom ba­šti­nom i oži­vlje­nog broj­nim fe­sti­val­skim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma. Upi­ta­ni da na­ve­du kul­tur­ne spe­ci­fič­no­sti, vri­jed­no­sti i sim­bo­le ko­je bi Hr­vat­ska tre­ba­la in­ten­ziv­ni­je pro­mo­vi­ra­ti i ko­mu­ni­ci­ra­ti pre­ma cilj­nim tr­ži­šti­ma, is­ti­ču pr­ven­stve­no „bo­gat­ stvo mul­ti­na­ci­o­nal­ne, svjet­ske ba­šti­ne; je­din­stve­ne kul­tur­ne ele­men­te: gla­go­lja­ška kul­tu­ra, je­zi­ci i pi­sma, ele­men­te kul­tur­nog za­jed­ni­štva s europ­skim kul­tu­ra­ma, an­ti­fa­ši­zam, su­vre­ me­ne, kre­a­tiv­ne in­ter­pre­ta­ci­je ba­šti­ne”. Isto ta­ko, pod­sje­ća­ju da je „Hr­vat­ska bi­la u sa­sta­vu mno­gih dr­ža­va i po­sto­ji ve­li­ka re­gi­o­nal­na raz­li­či­tost pa bi sva­ka re­gi­ja tre­ba­la pro­mo­vi­ra­ti ne­ke svo­je spe­ci­fič­no­sti”, da­kle „re­gi­o­nal­nu ra­zno­li­kost, je­zič­nu, fol­klor­nu i ga­stro­nom­sku”... Na pi­ta­nje je­su li u Is­tri i Hr­vat­skoj za­ži­vje­li kon­cep­ti mul­ti­kul­tu­ra­li­zma i in­ter­kul­ tu­ra­li­zma, te ko­je su mo­guć­no­sti una­pre­đe­nja, is­pi­ta­ni­ci od­go­va­ra­ju: „Još uvi­jek ne­do­ volj­no, una­pre­đe­nje je mo­gu­će pr­ven­stve­no kroz cje­lo­vi­ti su­stav od­go­ja i obra­zo­va­nja u Europ­skoj uni­ji”. Sma­tra­ju i da „Istra je naj­bo­lji pri­mjer mul­ti­kul­tu­ra­li­zma, kao i sva rub­na pod­ruč­ja. Ci­je­la Hr­vat­ska je iz­ra­zi­to mul­ti­kul­tu­ral­na zbog svo­je bur­ne po­vi­je­sti. Naj­bo­lji mo­de­li su­ži­vo­ta su Pu­la i Istra, kao pri­mjer su­ži­vo­ta ma­nji­na i bor­be za oču­va­nje sva­či­jeg kul­tur­nog iden­ti­te­ta”. Mul­ti­kul­tu­ra­li­zam je za­ži­vio u svim istar­skim sre­di­na­ma: „Ima­mo dvo­je­zič­nost u go­vo­ru i pi­smu, ima­mo ma­njin­ske za­jed­ni­ce ko­je odr­ža­va­ju svo­je kul­tur­ ne ma­ni­fe­sta­ci­je i ta­ko se pre­zen­ti­ra­ju, kon­kret­no u La­bi­nu ima­mo bo­šnjač­ku za­jed­ni­cu, za­jed­ni­cu Ta­li­ja­na, za­jed­ni­cu Slo­ve­na­ca”. Kao po­zi­tiv­ni pri­mje­ri su­ži­vo­ta i nje­go­va­nja kul­ tur­nih spe­ci­fič­no­sti is­ti­ču se Pu­la i Ro­vinj, Ga­li­ža­na, Vod­njan, Ši­šan i Pe­roj. Dio is­pi­ta­ni­ka upo­zo­ra­va na ne­do­volj­nu to­le­ran­ci­ju i pred­ra­su­de pre­ma raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma i ma­nji­ na­ma, na po­dje­le pre­ma vjer­skim i kul­tu­ro­lo­škim raz­li­ka­ma, kao i na ne­ga­tiv­ne po­slje­di­ ce ne­dav­nog ra­ta. Uka­zu­ju i na mo­guć­nost pro­mi­šlja­nja gra­đan­ske al­ter­na­ti­ve na­su­prot pre­vla­da­va­ju­ćoj na­ci­o­nal­noj kon­cep­ci­ji. Za­klju­čak je da je da­le­ko naj­bo­lja si­tu­a­ci­ja u Is­tri, 98

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

gdje „po­sto­ji su­ži­vot ra­znih kul­tu­ra i re­li­gi­ja, i mo­guć­nost po­ha­đa­nja te­ča­je­va i ško­la na ra­znim je­zi­ci­ma, po­sto­je za­jed­ni­ce ra­znih na­ro­da, kon­kre­tan pri­mjer je raz­gra­nat su­stav vr­ti­ća, osnov­nih i sred­njih ško­la u Is­tri”. Vr­lo su za­ni­mlji­vi bi­li i od­go­vo­ri na pi­ta­nje o pred­sto­je­ćem pri­stu­pa­nju Hr­vat­ske Europ­skoj uni­ji: za ula­zak u za­jed­ni­cu europ­skih na­ro­da iz­ja­sni­lo se 54% is­pi­ta­ni­ka, pro­ tiv ih je bi­lo 33%, a neo­d­luč­nih je bi­lo 13%. Is­pi­ta­ni­ci su se iz­ja­sni­li za pri­stu­pa­nje pr­ ven­stve­no za­to jer „vje­ru­ju da će se una­pri­je­di­ti kva­li­te­ta ži­vo­ta i da će za­ži­vje­ti europ­ske ci­vi­li­za­cij­ske vri­jed­no­sti”, jer će se „otvo­ri­ti vi­še mo­guć­no­sti za sve, per­spek­ti­va za mla­de, za rad i stu­di­ra­nje”, te „zbog mo­guć­no­sti fi­nan­ci­ra­nja iz EU fon­do­va”. Iako je dio is­pi­ta­ni­ka pri­lič­no skep­ti­čan zbog ak­tu­al­ne kri­ze, ve­ći­na ih vje­ru­je da će im se u Europ­skoj uni­ji po­ bolj­ša­ti uvje­ti ži­vo­ta, a i „tu­ri­zam bi bio uspje­šni­ji, obra­zo­va­nje, zdrav­stvo, in­fra­struk­tu­ra bi bi­li kva­li­tet­ni­ji”. Za­klju­čak je da u glo­ba­li­zi­ra­nom svi­je­tu „kao ma­la ze­mlja ne mo­že­mo osta­ti izo­li­ra­ni i op­sta­ti sa­mo­stal­no”. Na ovo se na­do­ve­zu­je i slje­de­će pi­ta­nje o od­no­su kul­ tur­nog iden­ti­te­ta i glo­ba­li­za­ci­je: ot­pri­li­ke po­lo­vi­na is­pi­ta­ni­ka glo­ba­li­za­ci­ju do­ži­vlja­va kao pri­jet­nju za iden­ti­tet ma­lih ze­ma­lja, dok osta­li sma­tra­ju da ju se mo­že i is­ko­ri­sti­ti za pro­ mo­ci­ju vla­sti­tih oso­bi­to­sti i iden­ti­te­ta: „Glo­ba­li­za­ci­ja uni­fi­ci­ra vri­jed­no­sti i na­me­će stra­ne kul­tur­ne mo­de­le. S dru­ge stra­ne ima i pred­no­sti jer omo­gu­ća­va in­ten­ziv­ni­ju ko­mu­ni­ka­ ci­ju, umre­ža­va­nje i do­stup­nost in­for­ma­ci­ja”. Is­tra­ni da­kle sma­tra­ju da glo­ba­li­za­ci­ja mo­že ima­ti i po­zi­ti­van uči­nak na pro­mi­ca­nje kul­tur­nog iden­ti­te­ta, „što do­ka­zu­ju i su­vre­me­ni tren­do­vi, pre­ma ko­ji­ma se ci­je­ni sve što je iz­vor­no, autoh­to­no i je­din­stve­no”. Za­ključ­no, na pi­ta­nje ka­ko Istra i Hr­vat­ska mo­gu naj­bo­lje za­šti­ti­ti, va­lo­ri­zi­ra­ti i pro­ mo­vi­ra­ti svoj kul­tur­ni iden­ti­tet u glo­ba­li­zi­ra­nom svi­je­tu, ve­ći­na se slo­ži­la da je po­treb­no ulo­ži­ti pod­jed­na­ki trud u kva­li­tet­nu pro­mo­ci­ju (34%), edu­ka­ci­ju i in­for­mi­ra­nje o vri­jed­ no­sti­ma iden­ti­te­ta (32%), za­šti­tu i va­lo­ri­za­ci­ju vri­jed­no­sti ba­šti­ne (31%), te me­đu­na­rod­ nu su­rad­nju i pro­jek­te (3%): „Pr­vo mo­ra­mo sa­mi bi­ti do­bro in­for­mi­ra­ni o vri­jed­no­sti­ma vla­sti­te kul­tu­re (i po­što­va­ti tu­đe). Za­tim ih mo­ra­mo na pra­vi na­čin pre­zen­ti­ra­ti, za­šti­ti­ti i va­lo­ri­zi­ra­ti u mu­ze­ji­ma i na in­ter­ne­tu. Umre­ži­ti se u me­đu­na­rod­ne pro­jek­te i pro­mi­šlja­ti vla­sti­tu kul­tu­ru na su­vre­me­ne na­či­ne”. Is­tra­ni za­klju­ču­ju: „Ako smo se vi­še od ti­su­ću go­ di­na uspje­li bo­ri­ti sa ra­znim po­ku­ša­ji­ma asi­mi­la­ci­ja, u pu­no go­rim uvje­ti­ma, vje­ru­jem da će­mo us­pje­ti i da­nas po­što­va­ti tu­đe ali uvi­jek vo­lje­ti i ču­va­ti svo­je”. ZA­KLJU­ČAK Pro­ve­de­no is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo je mo­du­se na ko­je Is­tra­ni pro­mi­šlja­ju kon­cep­te kul­ tur­nog iden­ti­te­ta, mul­ti­kul­tu­ra­li­zma i in­ter­kul­tu­ra­li­zma u ak­tu­al­nom kon­tek­stu europ­skih in­te­gra­ci­ja i glo­ba­li­za­ci­je. Uka­za­li smo na ključ­ne aspek­te sa­mo­per­cep­ci­je kul­tur­nog iden­ ti­te­ta i mo­gu­će mo­de­le upra­vlja­nja kul­tur­nom raz­li­či­to­šću na lo­kal­nom, re­gi­o­nal­nom, na­ ci­o­nal­nom i me­đu­na­rod­nom ni­vou. Ana­li­za je po­ka­za­la da su kon­cep­ti mul­ti­kul­tu­ra­li­zma i in­ter­kul­tur­nog di­ja­lo­ga za­ži­vje­li u Hr­vat­skoj i po­seb­no u Is­tri kao spe­ci­fič­noj gra­nič­noj zo­ni ko­ju smo pro­ma­tra­li i kao mo­del odr­ži­ve mul­ti­kul­tu­ral­no­sti. Uka­za­li smo ujed­no na mo­gu­ će mo­de­le va­lo­ri­za­ci­je kul­tur­nih spe­ci­fič­no­sti i in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je u mul­ti­kul­tur­ 99

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

nim sre­di­na­ma po­put Is­tre. Na istar­skom pri­mje­ru is­tra­ži­li smo i mo­guć­no­sti una­pre­đe­nja kul­tur­nog tu­ri­zma i me­đu­re­gi­o­nal­ne kul­tur­ne su­rad­nje, te is­tak­nu­li raz­voj­ni po­ten­ci­jal me­ đu­na­rod­nih kul­tur­nih po­li­ti­ka. Vje­ru­je­mo da bi istar­ska is­ku­stva i pro­mi­šlja­nja re­gi­o­nal­nog, na­ci­o­nal­nog i europ­skog iden­ti­te­ta mo­gla bi­ti za­ni­mlji­va i su­sjed­nim za­jed­ni­ca­ma ko­je ta­ ko­đer u pro­ce­su pri­stu­pa­nja europ­skim in­te­gra­ci­ja­ma pro­la­ze slič­ne tran­zi­cij­ske pro­ce­se. LI­TE­RA­TU­RA Bu­dak, N., Ka­tu­na­rić, V. (ur.) (2010): Hr­vat­ski na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet u glo­ba­li­zi­ra­ju­ćem svi­je­tu. Za­greb. Bo­ur­di­eu, Pi­er­re (2000): „Iza­ći iz neo­li­be­ra­li­zma”, Europ­ski gla­snik, br. 5/2000. Ca­stells, Ma­nuel (2002): Moć iden­ti­te­ta. Za­greb: Gol­den­mar­ke­ting. Dra­go­je­vić, Sa­njin (1999): „Mul­ti­kul­tu­ra­li­zam, in­ter­kul­tu­ra­li­zam, tran­skul­tu­ra­li­zam, plu­ri­kul­tu­ra­li­ zam: su­prot­sta­vlje­ni ili na­do­pu­nju­ju­ći kon­cep­ti”, u: Ča­čić-Kum­pes, Ja­dran­ka (ur.): Kul­tu­ra, et­nič­nost, iden­ti­tet. Za­greb. 5. Daun A, Jan­son S. (2004): Euro­plja­ni: kul­tu­ra i iden­ti­tet. Za­greb: Je­sen­ski i Turk. 6. Eagle­ton, Te­rry (2002): Ide­ja kul­tu­re. Za­greb: Na­kla­da Je­sen­ski i Turk. 7. Je­lin­čić, Da­ni­e­la An­ge­li­na: Kul­tu­ra, tu­ri­zam, in­ter­kul­tu­ra­li­zam. Za­greb: Me­an­dar­me­dia, 2010. 8. Me­žna­rić, Sil­va (ur.) (2002): Et­nič­nost i sta­bil­nost Euro­pe u 21. sto­lje­ću. Za­greb. 9. Mi­ni­star­stvo kul­tu­re (2003): Hr­vat­ska u 21. sto­lje­ću. Stra­te­gi­ja kul­tur­nog raz­vit­ka. Za­greb. 10. Pa­ić, Žar­ko (2005): Kul­tu­ra kao no­va ide­o­lo­gi­ja. Za­greb: An­ti­bar­ba­rus. 11. Sko­ko, Bo­žo (2009): Hr­vat­ska – iden­ti­tet, imidž i pro­mo­ci­ja. Za­greb: Škol­ska knji­ga. 12. Švob Đo­kić, Na­da (ur.) (2010): Kul­tu­ra – mul­ti­kul­tu­ra. Za­greb: Je­sen­ski i Turk.

1. 2. 3. 4.

Cul­tu­ral Iden­tity, Mul­ti­cul­tu­ra­lism and In­ter­cul­tu­ra­lism – Is­trian Ex­pe­ri­en­ces S U M ­M A R Y : The pa­per will analyze the con­cepts of cul­tu­ral iden­tity, mul­ti­cul­ tu­ra­lism and in­ter­cul­tu­ra­lism in the con­text of Euro­pean in­te­gra­tion. It will al­so de­ve­lop mo­dels of cul­tu­ral di­ver­sity ma­na­ge­ment at the lo­cal, re­gi­o­nal, na­ti­o­nal and in­ter­na­ti­o­nal le­vel. Our pa­per is ba­sed on the fi­eld re­se­arch con­ duc­ted in the fra­me­work of the co­ur­ses: Cul­tu­ral Iden­tity of Cro­a­tia and Euro­ pean Iden­tity – Cul­tu­ral and Po­li­ti­cal Gro­unds at the In­ter­di­sci­pli­nary Study Pro­gram­me of Cul­tu­re and To­u­rism at the Uni­ver­sity of Pu­la, Cro­a­tia. We will ex­plo­re the pro­ces­ses of af­fir­ma­tion of the lo­cal and re­gi­o­nal cul­tu­ral iden­ti­ ti­es as a re­spon­se to the glo­ba­li­za­tion of cul­tu­ral trends. We will al­so in­di­ca­te pos­si­ble mo­dels of the va­lo­ri­za­tion of cul­tu­ral spe­ci­fi­ti­es and in­ter­cul­tu­ral com­mu­ni­ca­tion in mul­ti­cul­tu­ral en­vi­ron­ments. Using the Is­trian ex­pe­ri­en­ces, we will analyze pos­si­bi­li­ti­es to pro­mo­te cul­tu­ral to­u­rism and in­ter­re­gi­o­nal cul­tu­ral co­o­pe­ra­tion, and thus hig­hlight the de­ve­lop­ment po­ten­tial of crosscul­tu­ral and in­ter­na­ti­o­nal cul­tu­ral po­li­ci­es. K E Y W O R D S : cul­tu­ral iden­tity, mul­ti­cul­tu­ra­lism, in­ter­cul­tu­ra­lism, Euro­pean in­ te­gra­tion, Is­tria

[email protected]

100

fotografija: Arnd Dewald

101

fotografija: Arnd Dewald

102

fotografija: Arnd Dewald

103

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 81‘255.4

Sa­mjuel Ba­ba­tun­de Mo­ru­va­von (Sa­muel Ba­ba­tun­de Mo­ru­wa­won) Uni­ver­zi­tet Ado Eki­ti Ado Eki­ti, Ni­ge­ri­ja

Po­na­vlja­nja u fran­cu­skom pre­vo­du Mi­še­la Li­njia ro­ma­na Svet ko­ji ne­sta­je auto­ra Či­nua Ače­be S A ­Ž E ­T A K : Po­ja­va i pre­vod fi­gu­re po­na­vlja­nja ve­o­ma su va­žni u pro­ce­su pre­ vo­đe­nja i da­ju uvid u prak­tič­nu pri­me­nu pre­vo­di­lač­kih po­ja­va. Ro­man Či­nua Ače­bea (Chi­nua Ac­he­be) Svet ko­ji ne­sta­je vr­hu­nac je po­na­vlja­nja na svom je­ zi­ku. Pre­vod Mi­še­la Li­njia (Mic­hel Ligny) na fran­cu­ski je­zik de­lo je svo­je­vr­sne sme­lo­sti. Ovaj rad ana­li­zi­ra pre­vod po­na­vlja­nja, ko­ja su po­sma­tra­na kao deo in­ven­ta­ra ko­mič­nih, mu­zič­kih, sim­bo­lič­kih i estet­skih sred­stva u fran­cu­skom pre­vo­du knji­ge Svet ko­ji ne­sta­je. Ana­li­zu raz­li­či­tih tre­ti­ra­nja fi­gu­re po­na­vlja­ nja u ro­ma­nu Svet ko­ji ne­sta­je pod­u­pi­ru pri­me­ri pre­u­ze­ti iz ori­gi­na­la i pre­vo­ da. U ra­du se za­klju­ču­je da, ako pre­vod po­na­vlja­nja tre­ba da bu­de ne­što vi­še od pu­kog pre­no­še­nja smi­sle­nih in­for­ma­ci­ja, nji­hov pre­vod u cilj­nom je­zi­ku i kul­tu­ri mo­ra da od­ra­ža­va mu­zič­ke, ko­mič­ne, estet­ske, lin­gvi­stič­ke i kul­tu­ro­ lo­ške sli­ke u cilj­nom tek­stu. K LJUČ ­N E R E ­Č I : pre­vod po­na­vlja­nja, pre­vod pe­sa­ma, za­me­na za po­na­vlja­nja, je­zik, kul­tu­ra.

1. Uvod U knji­žev­nim tek­sto­vi­ma pre­vod po­na­vlja­nja pred­sta­vlja skup pre­vo­di­lač­kih nor­ mi ko­je pre­vo­di­lac sve­sno ili ne­sve­sno pri­me­nju­je. Po­na­vlja­nje re­flek­tu­je od­nos iz­me­đu tek­stu­al­nih i in­ter­tek­stu­al­nih od­no­sa, tj. od­nos iz­me­đu ade­kvat­no­sti i pri­hva­tlji­vo­sti u knji­žev­nom tek­stu. Po­na­vlja­nja mo­gu ima­ti ne­ko­li­ko funk­ci­ja u za­vi­sno­sti od žan­ra, ti­ pa tek­sta, auto­ra i isto­rij­skog pe­ri­o­da ko­me tekst pri­pa­da. U dra­mi i po­e­zi­ji ona mo­gu ima­ti ulo­gu ko­mič­nog sred­stva. Ne mo­že se do­volj­no is­ta­ći nji­ho­va va­žnost u na­rod­nim

104

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

pri­ča­ma, le­gen­da­ma, mi­to­lo­gi­ja­ma i iz­re­ka­ma, gde slu­že kao op­šti re­fe­rent­ni okvir. Po­na­ vlja­nja ima­ju ši­rok di­ja­pa­zon pri­me­ne i u po­e­zi­ji gde mo­gu ima­ti funk­ci­ju mu­zič­kih, te­ mat­skih, sim­bo­lič­kih sred­sta­va, kao i „hip­no­tič­kih”, re­li­gi­o­znih ele­me­na­ta u sve­tim tek­sto­ vi­ma. Ona ta­ko­đe vr­še slu­žbu ozna­či­va­ča ko­ji pot­po­ma­žu pre­po­zna­va­nje re­či i olak­ša­va­ju pro­ces pam­će­nja. Po­na­vlja­nja ob­u­hva­ta­ju pa­ra­le­li­zme, ko­ji se če­sto ja­vlja­ju u iz­re­ka­ma, i „pred­sta­vlja­ju de­fi­ni­šu­će svoj­stvo na­sta­lo ra­zno­li­kim oda­bi­ri­ma ka­ko sin­tak­sič­kih ta­ko i lek­sič­kih sred­sta­va” (His­ham 2001: 217). Po­na­vlja­nje zvu­ka, sin­tak­se i zna­če­nja glav­no je sred­stvo ko­jim se pod­sti­če ak­tiv­no uče­stvo­va­nje i an­ga­žo­va­nje slu­ša­o­ca i či­ta­o­ca. Po­na­vlja­nja ključ­nih struk­tu­ra ima­ju za cilj da pot­cr­ta­ju od­re­đe­nu tač­ku gle­di­šta, ali na na­čin ko­ji uklju­ču­je či­ta­o­ca ili slu­ša­o­ca da­ju­ći mu što ne­po­sred­ni­ju i kre­a­tiv­ni­ju ulo­gu. Ovo stil­sko sred­stvo je pa­žlji­vo uob­li­če­no, ta­ko da po­ve­zu­je tekst u ko­he­rent­nu ce­li­nu, i u nje­mu pred­sta­vlja ko­he­zi­o­nu nit (ibid. 217). Po­na­vlja­nja ta­ko­đe mo­gu da ima­ju sti­mu­la­tiv­nu i mo­ti­va­ci­o­nu funk­ci­ju u raz­go­vo­ri­ma, rad­nja­ma i od­go­vo­ri­ma. Naj­če­šće fi­gu­ri­ra­ju kao ključ­ni ele­men­ti za či­ta­nje i raz­u­me­va­nje tek­sta. U knji­žev­nim pre­vo­di­ma po­na­vlja­nja se mo­gu ili pre­ve­sti ili iz­be­ći. Ovaj rad ana­li­zi­ra pri­me­re po­na­vlja­nja u Mi­šel Li­nji­je­vom pre­vo­du na fran­cu­ski je­ zik ro­ma­na Či­nua Ače­bea Svet ko­ji ne­sta­je, ko­ji na fran­cu­skom gla­si Le Mon­de s’ef­fon­dre. Na­či­njen je po­ku­šaj da se opi­še ulo­ga po­na­vlja­nja i stil­skih nor­mi ko­ji ne kon­gru­i­ra­ju sa upo­tre­bom po­na­vlja­nja u ro­ma­nu Svet ko­ji ne­sta­je. Jed­na od do­sled­nih i kru­tih pre­vo­di­ lač­kih nor­mi je­ste ka­ko iz­be­ći pre­vo­đe­nje po­na­vlja­nja u knji­žev­nim tek­sto­vi­ma ka­da ma­ ni­fe­sto­va­nje tih nor­mi ni­je ni lo­gič­no ni sve­sno. Či­ni se da je za­zi­ra­nje od po­na­vlja­nja u spre­zi sa du­bo­ko uko­re­nje­nom po­tre­bom za is­ti­ca­njem bo­gat­stva reč­ni­ka, na­sle­đe­nom od pret­hod­nih ge­ne­ra­ci­ja ko­je su se stro­go pri­dr­ža­va­le pra­vi­la nor­ma­tiv­ne sti­li­sti­ke, a ko­je je sa­da iz­u­zet­no te­ško is­ko­re­ni­ti (Nit­sa Ben-Ari 1998). Či­nua Ače­be, knji­žev­nik ko­ji pi­še o Ig­bo kul­tu­ri, ima ja­ku aver­zi­ju pre­ma po­na­vlja­ nji­ma, i to ne sa­mo pre­ma po­na­vlja­nji­ma istih re­či već i pre­ma po­na­vlja­nji­ma re­či istog po­re­kla. Po­sto­je dva na­či­na na ko­je se mo­gu po­sma­tra­ti po­na­vlja­nja u knji­žev­nom tek­stu. Mo­gu se iz­o­sta­vi­ti ili za­o­bi­ći upo­tre­bom si­no­ni­ma. Ci­tat Nit­se Ben-Ari­ja (1998): Po­na­vlja­nja mo­že­mo za­me­ni­ti na ne­ko­li­ko na­či­na, po­čev­ši od za­me­ne od­re­đe­nog seg­men­ta nje­go­vom va­ri­ja­ci­jom do upo­tre­be si­no­nim­nog iz­ra­za, me­đu­tim, ka­da se jed­nom za­me­ne, re­zul­tat je uvek isti: zbog do­mi­nant­no­sti nor­me sva­ka tek­ste­ma pre­la­zi u re­per­to­a­re­mu. Do­sled­nost i nad­moć­nost nor­me ogle­da se u či­nje­ni­ci da ona ni­ka­da ne za­o­bi­la­zi ni­je­dan tekst: ova po­ja­va je pod­jed­na­ko ras­pro­stra­nje­na u kla­sič­nim knji­žev­nim tek­sto­ vi­ma, gde po­što­va­nje pre­ma po­lo­ža­ju pi­sca u iz­vor­nom je­zi­ku te­o­ret­ski mo­že da uti­če na što ver­ni­je pre­no­še­nje tek­stu­al­nih od­ no­sa tek­stu­al­nim sred­stvi­ma […] ver­nost ori­gi­na­lu tre­ba­lo bi da po­spe­ši ade­kvat­nost.

105

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Pre­ma go­re­na­ve­de­nom, po­na­vlja­nja se sma­tra­ju uni­ver­zal­nom po­ja­vom u knji­žev­nim tek­sto­vi­ma. Ono o če­mu pre­vo­di­lac tre­ba da vo­di ra­ču­na je ade­kvat­nost i pri­hva­tlji­vost po­na­ vlja­nja u cilj­nom je­zi­ku i cilj­noj kul­tu­ri. 2. Mi­šel Li­nji kao (ko)stva­ra­lac tek­sta Či­nua Ače­bea Ako pre­vod po­sma­tra­mo kao ko­mu­ni­ka­tiv­nu i in­ter­ak­tiv­nu lin­gvi­stič­ku rad­nju, ulo­ga Mi­ še­la Li­nji­ja kao pre­vo­di­o­ca Či­nua Ače­be­o­vog tek­sta iz­me­šta se u pr­vi plan, jer je od­lu­ču­ju­ći fak­tor u oda­bi­ru me­to­de ori­gi­nal­nog tek­sta. Mi­šel Li­nji se u svom pre­vo­du fi­gu­re po­na­vlja­nja i po­e­tič­kog dis­kur­sa iz­vor­nog auto­ra od­lu­čio za ve­o­ma efekt­nu stra­te­gi­ju, ko­ri­ste­ći se iz­me­ đu osta­log knji­žev­nim i slo­bod­nim pre­vo­di­lač­kim stra­te­gi­ja­ma. Kod funk­ci­o­nal­nog pri­stu­pa pre­vo­đe­nju, ak­ce­nat je na kre­i­ra­nju tek­sta na cilj­nom je­zi­ku kao i či­nje­ni­ci da cilj­ni tekst tre­ba da od­go­vo­ri na oče­ki­va­nja cilj­ne či­ta­lač­ke pu­bli­ke i tek­stu­al­nim zah­te­vi­ma cilj­ne kul­tu­re (Ja­ kob­son 1993; Ne­u­bert 1985: 18; Ne­u­bert i Ste­e­ve 1992; 7, Snell-Hornby, Ho­nig, Kus­sma­aul i Schmidt 1998: 58–60; Vin­cze 2004: 29). Zbog ko­mu­ni­ka­tiv­ne pri­ro­de sa­mog pre­vo­da, tre­ba po­ no­vo pa­žlji­vo ana­li­zi­ra­ti stva­ra­lač­ki aspekt Li­nji­je­vog pre­vo­da Či­nua Ače­bea. Me­đu­tim, to­kom pre­vo­đe­nja Ače­be­o­vog tek­sta, cilj­ni tekst je pro­is­te­kao na osno­vu tek­sta na iz­vor­nom je­zi­ku. Mo­že­mo se za­pi­ta­ti da li ovo pod­ra­zu­me­va pro­duk­ci­ju ili pak mo­žda re­pro­duk­ci­ju tek­sta. S ob­zi­rom na kom­plek­snost pre­vo­di­lač­kog pro­ce­sa, Li­nji­je­vo pre­vo­đe­nje ro­ma­na Svet ko­ji ne­ sta­je na fran­cu­ski je­zik ne mo­že­mo sma­tra­ti se­kun­dar­nim u od­no­su na stva­ra­nje tek­sta. Ka­ko pre­vod funk­ci­o­ni­še kao ne­za­vi­san, auto­no­man tekst, od Li­nji­ja se oče­ku­je da pro­iz­ve­de funk­ ci­o­nal­ni, „pri­rod­ni” tekst ko­ji se ne raz­li­ku­je od ori­gi­na­la (Wil­li­am 2005: 124). Ovo po­vla­či za so­bom i po­me­ra­nje fo­ku­sa sa stva­ra­nja ori­gi­nal­nog tek­sta na stva­ra­nje cilj­nog tek­sta. Za­to se pre­vo­di­lac sma­tra „auto­rom” cilj­nog tek­sta (Ja­kob­son 1993: 157). Pre­vo­di­lac u to­ku pre­vo­đe­ nja po­la­zi od iz­vor­nog tek­sta i pre­o­bli­ku­je ga u dru­gi tekst. Ovaj pro­ces sje­di­nju­je pro­duk­ci­ju i re­pro­duk­ci­ju tek­sta. Na čin Li­nji­je­vog pre­vo­đe­nja gle­da se kao na re­pro­du­ko­va­nje tek­sta jer se od­no­si na ne­što što je pret­hod­no pro­iz­ve­de­no. Isto­vre­me­no, to je i stva­ra­lač­ki rad, pre­vo­di­lac u ra­znim aspek­ti­ma ko­ri­sti svo­ju kre­a­tiv­nost to­kom pro­ce­sa pre­vo­đe­nja. Kris­zti­na K. (2008) i En­glund D. (2005: 25–26) na­vo­de sle­de­ća raz­mi­šlja­nja na te­mu pre­vo­di­lač­kog stva­ra­nja tek­sta: Pro­ces ge­ne­ri­sa­nja tek­sta pri pre­vo­đe­nju ko­ji se ogle­da u za­pi­si­va­ nju pre­ve­de­nog tek­sta raz­li­ku­je se u naj­ma­nje jed­nom aspek­tu od pro­ce­sa ge­ne­ri­sa­nja tek­sta pri jed­no­je­zič­nom pi­sa­nju. U pre­vo­ đe­nju, te­me za tekst i sa­dr­žaj, kao i mno­gi struk­tur­ni aspek­ti ka­ ko ce­lo­kup­nog tek­sta ta­ko i na ni­vou re­če­ni­ce, ob­li­ku­ju se pre­ma dru­gom tek­stu, iz­vor­nom tek­stu, ume­sto da ih pi­sac sam stva­ra osla­nja­ju­ći se na te­mu spi­sa­telj­skog za­dat­ka. Me­đu­tim, po­sto­je i od­re­đe­ne slič­no­sti u po­gle­du op­štih kog­ni­tiv­nih pro­ce­sa. Na pri­ mer, to su sme­nji­va­nje iz­me­đu auto­mat­skog pro­ce­su­i­ra­nja i pro­ blem­skog re­ša­va­nja i lin­gvi­stič­ki ni­voi ili aspek­ti ko­ji se ob­ra­đu­ju.

106

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U ko­joj me­ri pre­vod mo­že­mo sma­tra­ti stva­ra­lač­kom de­lat­no­šću za­vi­si od svr­he i funk­ci­je pre­vo­da, kao i od žan­ra i ti­pa da­tog tek­sta. Svr­ha pre­vo­da mo­že bi­ti po­li­tič­ka ili hu­ma­na. Oči­gled­no je da je sva­ki po­je­di­nač­ni aspekt svr­he pre­vo­da sa­stav­ni deo sva­ke kul­tu­re, iz če­ga sle­di da je osnov­na ulo­ga pre­vo­da, kao iz­me­đu osta­log i je­zi­ka, kul­tur­na raz­me­na. Pre­vo­di­o­cu će pri oda­bi­ru re­le­vant­ne pre­vo­di­lač­ke teh­ni­ke iz­u­zet­no po­mo­ći ako pret­hod­no po­ku­ša da uoči ra­zno­li­ka zna­če­nja ra­znih tek­sto­va isto­vre­me­no ima­ju­ći na umu svr­hu pre­vo­da, jer je ona glav­ni prin­cip ko­jim se vo­di­mo ka­da je pre­vod zna­če­nja tek­sta u pi­ta­nju. Po­sma­tra­ju­ći pri­ro­du stva­ra­nja pre­ve­de­nog tek­sta iz funk­ci­o­nal­ne per­spek­ti­ve, za pre­vo­đe­nje se mo­že re­ći da je pro­duk­tiv­na i re­pro­duk­tiv­na de­lat­nost pro­men­lji­ve di­na­mi­ ke (Károly 2007). Po­stav­ka pro­duk­tiv­nih i re­pro­duk­tiv­nih pre­vo­di­lač­kih za­da­ta­ka za­vi­si od žan­ra tek­sta, na­me­re i funk­ci­je pre­vo­da. Ta­ko je stva­ra­nje pre­vo­da po­ste­pe­ni pro­ces ko­ji raz­li­ku­je do­slo­van pre­vod, pu­ko re­pro­du­ko­va­nje i ne­kre­a­ti­van pre­vod (Károly 2008). Pre­ma to­me, u slu­ča­ju pre­vo­di­o­ca Či­nua Ače­be­o­vog ro­ma­na, nje­go­vi pro­duk­tiv­ni i re­pro­ duk­tiv­ni za­da­ci su re­la­tiv­ni poj­mo­vi. U kon­tek­stu se­dam stan­dar­da tek­stu­al­no­sti ko­je su po­stu­li­ra­li De Bo­gran­de i Dre­sler (de Be­a­u­gran­de i Dres­sler 1981), Kla­u­di (Klaudy 2006) pre­po­zna­je sle­de­će tri fa­ze u pre­vo­đe­nju kao glav­ni za­da­tak pre­vo­di­o­ca: uoča­va­nje, pre­ nos i stva­ra­nje na cilj­nom je­zi­ku. De Bo­gran­de i Dre­sler (1981: 3) dr­že da tek­sto­vi mo­ra­ju za­do­vo­lji­ti od­re­đe­ne „stan­dar­de tek­stu­al­no­sti” da bi tekst bio ko­mu­ni­ka­ti­van. Pre­ma De Bo­gran­de­o­voj de­fi­ni­ci­ji (1980: 17) tek­stu­al­nost se od­no­si na sta­tus lin­gvi­stič­kog en­ti­te­ta ili kon­fi­gu­ra­ci­je en­ti­te­ta kao tek­sta na pri­rod­nom je­zi­ku. De Bo­gran­de i Dre­sler (1981) da­ju se­dam stan­dar­da re­le­vant­nih za pro­ces pre­vo­đe­nja: ko­he­zi­ja, ko­he­rent­nost, in­ten­ci­o­nal­ nost, pri­hva­tlji­vost, in­for­ma­tiv­nost, si­tu­a­ci­o­nost i in­ter­tek­stu­al­nost. Ko­he­zi­ja se ne od­no­si sa­mo na gra­ma­tič­ku struk­tu­ru re­če­ni­ca i kla­u­za, već i na kon­kret­ne me­đu­re­če­nič­ne od­ no­se ko­je gra­de ele­men­ti tek­sta, kao što su za­me­na, elip­sa, alu­zi­ja i po­na­vlja­nja. Od po­ me­nu­tih ko­he­ziv­nih ve­za, sa­mo će po­na­vlja­nje bi­ti raz­ma­tra­no i ana­li­zi­ra­no u Li­nji­je­vom pre­vo­du ro­ma­na Svet ko­ji ne­sta­je auto­ra Či­nua Ače­bea. 3. Pre­vod po­na­vlja­nja u ro­ma­nu Svet ko­ji ne­sta­je Či­nua Ače­be ko­ri­sti po­na­vlja­nja u svom pri­po­ved­nom tek­stu. Raz­mo­tri­mo ne­ka od po­na­vlja­nja i nji­ho­ve pre­vo­de u cilj­nom tek­stu. a. Go-di-di-go-di-go. Go-di-di-go-di-go […] Dim! Dim, Dim, gr­meo je top u raz­ma­ci­ma. Di-di-go-di-di-go plo­vi­lo je noć­nim va­zdu­hom pre­op­te­reć­no po­ru­ka­ma […]. Po­če­lo je ime­no­va­ njem kla­na: Umu­o­fia Obo­do di­ke, „ze­mlja hra­brih”: Umu­o­fia Obo­do di­ke! Umu­o­fia Obo­do di­ke, Umu­o­fia Obo­do di­ke! Po­ na­vlja­lo je tu fra­zu bez pre­stan­ka… (str. 84) Go-di-di-go-di-go. Go-di-di-go-di-go […] Dim! Dim, Dim, ton­na­ it le caon par in­ter­vals. Di-di-go-di-di-go flot­ta­it dans l’air noc­tur­ne

107

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

chargé de mes­sa­ges. Il commençait par nom­mer le clan: Umu­o­fia Obo­do di­ke, “la ter­re des bra­ves” Umu­o­fia Obo­do di­ke! Umu­o­fia Obo­do di­ke! Il répéta­it sans ces­se cet­te phra­se… (pp.147–148) Go­re­na­ve­de­no po­na­vlja­nje je raz­go­vor iz­me­đu Ekve i kla­na, mu­zič­kog dr­ve­nog in­ stru­men­ta, a nje­go­va ulo­ga je da uči­ni raz­go­vor što uver­lji­vi­jim. Ta­ko­đe, po­na­vlja­nje na­ gla­ša­va raz­li­ku iz­me­đu ju­na­ka Ono­kva i osta­lih li­ko­va u tek­stu. Mi­šel Li­nji­jev pre­vod ovih po­na­vlja­nja je ade­kva­tan i pri­hva­tljiv jer po­bu­đu­je emo­ci­je kod cilj­nog či­ta­o­ca. Nje­go­va ulo­ga, kao i ulo­ga Ače­be­o­vog pre­vo­di­o­ca, ve­o­ma je slo­že­na. On vr­ši pro­me­nu ko­do­va iz­ me­đu dva raz­li­či­ta je­zi­ka, od­no­sno, ig­bo je­zi­ka i en­gle­skog je­zi­ka pre ne­go što po­na­vlja­nja pre­ve­de na fran­cu­ski. Za­hva­lju­ju­ći tru­du pre­vo­di­o­ca, cilj­nom či­ta­o­cu je pro­ši­ren ho­ri­ zont, a cilj­ni je­zik, i kul­tu­ra i je­zik obo­ga­će­ni su u cilj­nom je­zi­ku i kul­tu­ri. Mi­šel Li­nji­jev pre­vod knji­ge Svet ko­ji ne­sta­je istu­pa iz sen­ke u pr­vi plan i od ne­vi­dlji­ve se­ne po­sta­je vi­dljiv su­bjekt, jer obo­ga­ću­je zna­nje cilj­nog či­ta­o­ca o ig­bo je­zi­ku i so­ci­o­kul­tu­ ri. To je za­slu­ga kre­a­tiv­nog po­du­hva­ta Mi­še­la Li­nji­ja kao Ače­be­o­vog pre­vo­di­o­ca. Iz ovog se mo­že za­klju­či­ti da nje­go­va ulo­ga vi­še ni­je u in­fe­ri­or­nom po­lo­ža­ju u od­no­su na ulo­gu auto­ra ori­gi­na­la, već se sma­tra kre­a­tiv­nim de­lom. Pre­vod go­re­na­ve­de­nih re­či upu­ću­je na po­vra­tak iz­gu­blje­ne su­bjek­tiv­no­sti pre­vo­di­o­ca i nje­go­ve mo­ći pri od­lu­či­va­nju u pro­ce­su pre­no­sa zna­če­nja, kao i nje­go­vog uče­šća u stva­ra­nju knji­žev­nog tek­sta na cilj­nom je­zi­ku. Nje­gov pre­nos go­re­na­ve­de­nih re­či sa­mo po­tvr­đu­je da Mi­šel Li­nji ni­je sa­mo pa­siv­ni pri­ma­ lac iz­vor­nog tek­sta, već ak­ti­van i kre­a­ti­van uče­snik u for­mi­ra­nju zna­če­nja. Ne mo­že­mo ni­ka­ko odvo­ji­ti Mi­še­la Li­nji­ja od struk­tu­re nje­go­vog raz­u­me­va­nja slo­že­ nog in­ter­ak­tiv­nog pro­ce­sa sa tek­stom. Pre­vo­di­lac ne­sum­nji­vo uči­ta­va svo­ja uve­re­nja, is­ ku­stva i sta­vo­ve to­kom ob­ra­de već na­ve­de­nih tek­sto­va, ta­ko da nje­gov pre­vod u od­re­đe­noj me­ri od­ra­ža­va nje­go­ve lin­gvi­stič­ke, kul­tur­ne i psi­ho­lo­ške po­gle­de bez ob­zi­ra na nje­go­vu ulo­gu objek­tiv­nog in­ter­kul­tu­ral­nog i in­ter­lin­gvi­stič­kog po­sred­ni­ka i stva­ra­o­ca cilj­nog tek­ sta u no­vom kul­tu­ro­lo­škom i lin­gvi­stič­kom si­ste­mu. Šta se do­go­di­lo? upi­ta Okon­kvo. Da li po­zna­ješ Og­bu­e­fi Ndu­lue? upi­ta Ofo­e­du. Og­bu­e­fi Ndu­lue iz se­la Ire, re­ko­še u glas Okon­kvo i Obe­ri­ka. Umro je ju­tros, re­če Ofo­e­du […].To je ja­ko čud­no, re­če Okon­kvo […] Ni­sam to znao, re­če Okon­kvo […] i sum­nji­ča­vo od­mah­nu gla­vom […] Okon­kvo ni­je bio čo­vek od mi­sli već od ak­ci­je. (str. 47–48) Qu’est-ce qui est ar­rivé? De­man­da Okonk­wo. Con­na­is­sez-vo­us Og­bu­e­fi Ndu­lue? De­man­da Ofo­e­du. Og­bu­e­fi Ndu­lue du vil­la­ge d’Ire, di­rent en­sem­ble Okonk­wo et Obi­e­ri­ka. Il est mort ce ma­ tin, dit Ofo­e­du […] c’est très étran­ge en vérité, dit Okonk­wo […]. J’ig­no­ra­is ce­la, dit Okonk­wo […]. Okonk­wo hoc­ha la tête d’un air de do­u­te. […] Okonk­wo n’éta­it pas un hom­me de réfle­xi­on ma­is d’ac­tion. (pp. 84–85) 108

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Glav­ni fo­kus go­re­na­ve­de­nih po­na­vlja­nja je čin ime­no­va­nja. U da­tom tek­stu po­na­vlja­ nje ime­na Okon­kvo pred­sta­vlja deo sku­pa i pre­vo­di­lač­ke nor­me ko­ja sve­sno ili ne­sve­sno uti­če na pre­vo­di­o­ca. Pre­vod ju­na­ko­vog ime­na u ovom tek­stu da­je op­šti re­fe­rent­ni okvir. Pre­vo­di­o­cu to, me­đu­tim, ne pred­sta­vlja ni­ka­kav pro­blem. Sna­žna sim­bo­li­ka ovog ime­na le­ži u nje­go­vom di­stink­tiv­nom ozna­ča­va­nju ce­lo­kup­ne ka­rak­te­ri­za­ci­je u iz­vor­nom tek­stu. Pre­vod ovih ime­na, in­spi­ri­san lin­gvi­stič­kom an­tro­po­lo­gi­jom, is­ti­če pro­iz­volj­nu pri­ro­du afrič­kih ime­na (Ba­ri­ki 2008; Agyekums 2006). 4. Pre­vod pe­sa­ma u ro­ma­nu Svet ko­ji ne­sta­je Či­nua Ače­be ko­ri­sti pe­sme u okvi­ru kom­po­zi­ci­je ro­ma­na Svet ko­ji ne­sta­je. Po­gle­daj­ mo ne­ke od ovih pe­sa­ma: a. Ko će se bo­ri­ti za se­lo? Oka­fo će se bo­ri­ti za na­še se­lo. Da li je on po­be­dio sto­ti­nu mu­ška­ra­ca? On je po­be­dio sto­ti­nu mu­ška­ra­ca. Da li je on po­be­dio sto­ti­nu Ma­ča­ka? On je po­be­dio sto­ti­nu Ma­ča­ka. On­da ga po­ša­lji­te da se bo­ri za nas. (str. 36) Qui lut­te­ra po­ur no­tre vil­la­ge Oka­fo lut­te­ra po­ur no­tre vil­la­ge A-t-ill ter­rassé cent ho­mes? Il a ter­rassé qu­a­tre cents Chats. Alors en­voyez lui di­re qu;il se bat­te po­ur no­us. (p. 66) b. Kot­ma pra­šnja­ve stra­žnji­ce, On je po­go­dan da bu­de rob. Čo­vek be­le ra­se ne­ma mo­zga. On je po­go­dan da bu­de rob. (str. 123) Kot­ma aux fes­ses de cen­dres, Il est bon po­ur fa­i­re un escla­ve, L’hom­me blanc n’a pas de bon sens. Il est bon po­ur fa­i­re un escla­ve. c. Ki­ša pa­da, sun­ce si­ja, Usa­mlje­na Nna­di ku­va i je­de. (str. 25) La plu­ie tom­be, le so­leil bril­le, To­ut seul, Nna­di fa­it la cu­i­si­ne et man­ge. (p. 48)

109

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U go­re­na­ve­de­nom tek­stu (a) pre­vo­di po­na­vlja­nja re­či „se­lo”, „mu­škar­ci”, „Mač­ke”, „po­be­dio”, „sto­ti­nu”, u cilj­nom tek­stu pre­ve­de­ne kao „vil­la­ge”, „hom­me”, „Chats”, „ter­ rassé”, „cents”, stva­ra­ju me­lo­di­ju u ovim pe­sma­ma. Po­me­nu­ta pe­sma je ob­lik usme­ne po­ e­zi­je ko­ja nam po­ma­že da du­blje shva­ti­mo pre­vo­di­lač­ku kre­a­tiv­nost i po­tvr­đu­je da Mi­šel Li­nji, kao su­bje­kat pri­ma­lac, tu­ma­či pe­sme iz lič­ne per­spek­ti­ve i iz tih tu­ma­če­nja kri­sta­li­še in­for­ma­ci­je ka­ko bi ofor­mio lič­ne uti­ske pre ne­go što ih pre­ne­se u cilj­ni tekst. Li­nji nas kroz pre­vod po­na­vlja­nja u ovim pe­sma­ma uvo­di u su­štin­ski aspekt knji­žev­nog pre­vo­đe­ nja, a to je po­nov­no stva­ra­nje. Knji­žev­ni pre­vod je umet­nost po­nov­nog stva­ra­nja i re­pro­ duk­ci­je. To mo­gu da po­sve­do­če na­ve­de­ne lek­sič­ke je­di­ni­ce na fran­cu­skom. Po­nov­no stva­ra­nje, ko­je se ti­če pre­vo­da go­re­po­me­nu­tih re­či, od­vi­ja se iz­me­đu pre­vo­ di­o­ca i tih re­či. To se de­ša­va u pro­ce­su ne­pre­sta­ne in­ter­ak­ci­je i tu­ma­če­nja iz­me­đu pre­vo­ di­o­ca i tek­sta. S ob­zi­rom na to da ne po­sto­ji jed­no auto­nom­no zna­če­nje knji­žev­nog tek­sta zbog re­la­tiv­nog, di­na­mič­nog i bes­ko­nač­nog pro­ce­sa in­ter­ak­ci­je, pot­pu­no je mo­gu­će da bi dru­gi pre­vo­di­o­ci pro­na­šli niz no­vih zna­če­nja u da­tim pe­sma­ma, a sve zbog lič­nih pre­du­be­đe­nja. Šta­vi­še, ni­je čak ni od­va­žno re­ći da ne po­sto­ji auto­ri­ta­tiv­no ori­gi­nal­no zna­če­nje. Me­đu­tim, da­te re­či i i nji­ho­vi fran­cu­ski pre­vo­di su naj­pri­bli­žni­ji ekvi­va­len­ti ko­je su do­sad pre­vo­di­o­ci po­nu­di­li. Pre­vo­di­lac oži­vlja­va ove pe­sme u „ži­vot po­sle smr­ti” kroz lič­na tu­ma­ če­nja na cilj­nom je­zi­ku. Mi­šel Li­nji u svo­joj tran­sfor­ma­ci­ji ove pe­sme uspe­va da pre­ne­se umet­nič­ki šarm i estet­sku vred­nost Či­nue Ače­bea. Po­na­vlja­nje ge­ne­ri­še zvuk. U tek­stu (b) po­na­vlja­nje i pre­vod „On je po­go­dan da bu­de rob”, pre­ve­de­no kao „Il est bon po­ur fa­ir­ e un escla­ve”, u isto vre­me je mu­zič­ko, sim­bo­lič­ko i te­mat­sko sred­stvo ko­jim po­tla­če­ni lju­di iz Umu­o­fi­ja osu­đu­ju ne­ljud­ske sta­vo­ve za­tvor­ skih slu­žbe­ni­ka. Da­ta pe­sma sim­bo­li­še ožilj­ke od ma­če­te afro­a­me­rič­kih za­tvo­re­ni­ka ko­je su u za­tvo­ru tu­kli, pri­mo­ra­va­li da ko­se tra­vu, či­ste vla­di­ne rad­nič­ke lo­go­re i do­no­se dr­va za be­le iza­sla­ni­ke i sud­ske gla­sni­ke. Mi­šel Li­nji pre­no­si po­et­ski dis­kurs pe­sme po­seb­no se osvr­ću­ći na pre­vod iz­ra­za ko­ji opi­su­ju ose­ća­nja: „On je po­go­dan da bu­de rob” pre­ve­de­no kao „Il est bon po­ur fa­i­re un escla­ve”. Pe­sma za­po­či­nje krat­kim sti­ho­vi­ma for­mi­ra­ju­ći ta­ko upe­ča­tljiv ob­lik u tek­stu, a nji­hov pra­vi­lan ri­tam pro­iz­vo­di mu­zič­ki efe­kat. Tekst (c) na­go­ve­štaj je vi­đe­nja stvar­no­sti. U pre­vo­du na fran­cu­ski pri­met­no je iz­be­ ga­va­nje re­dun­dant­no­sti. Pe­sma je kon­ci­zan iz­raz u od­re­đe­nim for­ma­ma i u se­bi sa­dr­ži sti­lo­ve, sli­ke i mu­zi­ku kao od­raz pe­va­če­vih naj­in­tim­ni­jih emo­ci­ja i ose­ća­nja. Sli­ke „ki­še” ko­ja „pa­da”, „sun­ca” ko­je „si­ja”, „ku­va­nja” i „je­la” iz du­bi­ne sr­ca bu­de ose­ća­je pri­jat­no­sti, sre­će, za­do­volj­stva i uži­va­nja. Ot­pe­va­na pe­sma po­bu­đu­je sli­ku iz re­al­no­sti kao i ose­ća­ nja pred­sta­vlje­na re­či­ma, for­ma­ma i mu­zič­kim rit­mom. Iz po­nu­đe­ne ana­li­ze pre­vo­da do­šlo se do za­ključ­ka da se pre­vod pe­sme ne ba­vi sa­mo lek­sič­kim, gra­ma­tič­kim, re­to­ rič­kim ili funk­ci­o­nal­nim pro­ble­mi­ma. Pi­ta­nja mu­zič­kog efek­ta i for­me pod­jed­na­ko su va­žna za us­pe­šan pre­nos.

110

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ako je dr­žim za ru­ku Ona ka­že: „Ne di­raj!” Ako je dr­žim za sto­pa­lo Ona ka­že: „Ne di­raj!” Ali ka­da je dr­žim za po­jas Ona se pra­vi da ne pri­me­ću­je. (str. 83) Si je ti­ens la main, El­le dit: ne me to­uc­he pas. Si je lui ti­ens le pied El­le dit: ne me to­uc­he pas. Ma­is qu­and je ti­ens sa ce­in­tu­re de per­ces. El­le fe­int de l’ig­no­rer. (p. 45) U go­re­na­ve­de­nom tek­stu (d) pre­vod na cilj­ni je­zik ori­gi­nal­nih sli­ka de­lo­va te­la „ru­ ka”, „sto­pa­lo”, „po­jas oko stru­ka”, a u fran­cu­skom pre­vo­du istim re­dom „la main”, „le pied”, „ce­in­tu­re de per­ces”, in­spi­ri­še cilj­nog či­ta­o­ca ko­ji je pod­jed­na­ko dir­nut i estet­ski za­ba­vljen kao da či­ta ori­gi­nal­ni tekst. Mi­šel Li­nji po­red dvo­je­zič­nog zna­nja i bi­kul­tu­ral­ne kom­pe­ ten­ci­je po­ka­zu­je vi­sok ni­vo knji­žev­ne pro­nic­lji­vo­sti i ose­ćaj za este­ti­ku Ače­be­o­ve usme­ne po­e­zi­je, ko­ji se po­seb­no is­ti­ču u pre­vo­du lin­gvi­stič­kih je­di­ni­ca: „Ako je dr­žim...”, „Ako je dr­žim...”, pre­ve­de­no na cilj­ni je­zik kao „si je ti­ens…”, „si je ti­ens…”. Ako knji­žev­ni tekst tre­ba da bu­de ne­što vi­še od „smi­sle­ne tek­stu­al­ne je­di­ni­ce”, on mo­ra da pot­pad­ne pod kre­ a­tiv­ni uti­caj bi­lo oso­be bi­lo ko­lek­tiv­ne su­bjek­tiv­no­sti gru­pe. 5. Za­me­na za po­na­vlja­nja Raz­mo­tri­mo pri­me­re u ko­ji­ma su po­na­vlja­nja za­me­nje­na ne­kom dru­gom reč­ju iz tek­sta. a. Pa ka­ko je mo­ja ćer­ka Ezin­ma? Ona je ve­o­ma do­bro već du­že vre­me. Mo­žda je do­šla da osta­ne. Mi­slim da je­ste. Ko­li­ko ima go­di­na sa­da? Ima de­set go­di­na, mi­slim da će osta­ti. (str. 34) Et com­ment va ma fil­le, Ezin­ma? El­le se por­te très bien de­pu­is un cer­tain temps déjà. Pe­ut-être est-el­le ve­nue po­ur re­ster. Je le cro­is. Qu­el âge a-t-el­le ma­in­te­nant? El­le a en­vi­ron dix ans. Je pen­se qu’el­le re­ste­ra. (p. 64) b. Ali, po­red cr­kve bel­ci su ta­ko­đe do­ne­li i vlast. Iz­gra­di­li su sud gde je okru­žni ko­me­sar pre­su­đi­vao slu­ča­je­vi­ma iz ne­zna­nja. Imao je i sud­ske gla­sni­ke […]. Ove sud­ske gla­sni­ke su u Umu­o­ fi­ji ja­ko mr­ze­li za­to što su bi­li stran­ci i ta­ko­đe iz­u­zet­no aro­gant­ni

111

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

i oho­li. Zva­li su ih „kot­ma”, a zbog nji­ho­vih šort­se­va bo­je pe­pe­la na­de­nu­li su im još jed­no ime, Pe­pe­lja­sta stra­žnji­ca. (str. 123) Ma­is, à part l’égli­se, les Blancs ava­i­ent éga­le­ment ap­porté un go­u­ver­ne­ment. Ils ava­i­ent bâti un tri­bu­nal où le Com­mis­sa­i­re de Dis­trict ju­ge­a­it les af­fa­i­res dans son ig­no­ran­ce. Il ava­it des mes­sa­gers de la Co­ur […] Ces mes­sa­gers de la Co­ur éta­i­ent pro­fondément haïs à Umu­o­fia par­ce qu’ils éta­i­ent étran­gers en même temps qu’ar­ro­gants et bru­ta­ux. On les ap­pe­la­it “kot­ma”, et à ca­u­se de le­urs shorts co­u­le­ur de cen­dre, ils mérit­èrent le nom supplémen­ta­i­re de Fes­ses-Cen­drées. (p. 211) c. Ako bi ban­da efu­le­fu od­lu­či­la da ži­vi u šu­mi Zla, to bi bi­la nji­ho­va stvar […]. Ovi iz­gna­ni­ci ili osu vi­dev­ši da no­va re­li­gi­ja pri­hva­ta bli­zan­ce i slič­ne gro­zo­te, po­mi­sli­li su da je mo­gu­će da i oni bu­du pri­mlje­ni […] Pa­ga­ni ka­žu da ćeš umre­ti ako ura­diš ovo ili ono, i pla­šiš se […] Pa­ga­ni ni­šta ne go­vo­re. (str. 110–112) Si une ban­de d’efu­le­fu déci­da­it de vi­vre dans la Forêt Ma­ud ­ i­te, c’éta­it le­ur pro­pre af­fa­i­re […]. Les in­to­uc­ha­bles, ou osu, voyant que la no­u­vel­le re­li­gion ac­cu­e­il­la­it les ju­me­a­ux et de sem­bla­ bles abo­mi­na­ti­ons, pen­sèrent qu’eux aus­si, pe­ut-être, ils se­ra­i­ent reçus […]. Les païens di­sent que vo­us avez pe­ur […]. Les païens ne di­sent rien d’autres que des men­son­ges. (pp.187–191) Tekst (a) di­ja­log je iz­me­đu Ekve­fi i Chi­e­lo. U ovom di­ja­lo­gu, Ezin­mi­no ime je iz­beg­ nu­to ne­ko­li­ko pu­ta. Ume­sto po­na­vlja­nja ime­na Ezin­ma, u na­stav­ku di­ja­lo­ga kao za­me­na za po­na­vlja­nje to­ga ime­na ko­ri­ste se lič­ne za­me­ni­ce. U tek­stu (b) po­na­vlja­nje re­či „sud­ski gla­snik”, pre­ve­de­ne kao „mes­sa­gers de la co­ur”, u cilj­nom je­zi­ku za­me­nje­no je re­čju „kot­ma”, pre­ve­de­nom kao „kot­ma” i „Fes­ses-Cen­drées”. U ovom slu­ča­ju, za­me­nje­ne su sa­mo po­je­di­ne re­či ili gru­pe re­či. Tek­stem­ska ulo­ga po­na­vlja­nja, ka­ko je upo­tre­blje­na u iz­vor­nom tek­stu i ka­ko je Mi­šel Li­nji pre­veo, ima za cilj da se pod­sme­ va sud­skim gla­sni­ci­ma okru­žnih ko­me­sa­ra. Iz­vor­ni tekst isme­va aro­gant­nost i oho­lost ovih sud­skih gla­sni­ka. Pre­vod ade­kvat­no pre­no­si sup­til­no pod­sme­va­nje u cilj­nji tekst. Tekst (c) pri­mer je slu­ča­ja gde su po­na­vlja­nja uva­že­na, ali sa va­ri­ja­ci­ja­ma. Tek­stem­ska vred­nost u iz­vor­nom tek­stu je vi­še ne­go oči­gled­na. Pre­vo­di­o­cu to omo­gu­ća­va da va­ri­ra po­ na­vlja­nja tih re­či u cilj­nom tek­stu. Na pri­mer, reč „efu­le­fu” pre­ve­de­na je kao „efu­le­fu”, „iz­gna­ ni­ci” ili „osu”, a ta­ko­đe se od­no­si na „efu­le­fu” pre­ve­de­nu kao „les in­to­uc­ha­bles” ili „osu”. Na isti na­čin reč „pa­ga­ni”, ko­ja se od­no­si na „efu­le­fu”, pre­ve­de­na je kao „les païens”. Da­ti pre­vod oprav­da­va va­ri­ja­ci­ju po­na­vlja­nja u knji­žev­nom tek­stu. Iz­bor Mi­še­la Li­nji­ja go­vo­ri da on fa­vo­ ri­zu­je pre­vod po­me­nu­tih va­ri­ja­ci­ja, ko­je tran­sfor­mi­še u pri­hva­tljiv stan­dard u cilj­nom je­zi­ku.

112

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

6. Za­klju­čak Ro­man Svet ko­ji ne­sta­je auto­ra Či­nua Ače­bea pred­sta­vlja vr­hu­nac fi­gu­re po­na­vlja­ nja na svom je­zi­ku. A nje­gov pre­vod Mi­še­la Li­njia na fran­cu­ski je­zik de­lo je svo­je­vr­sne sme­lo­sti. Va­žno je is­ta­ći da su po­te­ško­će ko­je se ja­vlja­ju pri pre­vo­đe­nju Ače­be­o­vog tek­sta enorm­ne. Upr­kos to­me, pre­vo­di­lac je od­va­žno us­peo da pre­ne­se Ače­be­ov duh i pi­smo i na taj na­čin cilj­noj či­ta­lač­koj pu­bli­ci na fran­cu­skom po­da­rio „ži­vot po­sle smr­ti”. Po­na­vlja­ nje, kao sa­stav­ni deo ko­mič­nog, mu­zič­kog i sim­bo­lič­kog in­ven­ta­ra knji­žev­nih fi­gu­ra, igra zna­čaj­nu ulo­gu u knji­žev­nim tek­sto­vi­ma. Ako pre­vod po­na­vlja­nja u knji­žev­nom tek­stu ima za cilj da bu­de ne­što vi­še od sa­mo „smi­sle­ne tek­stu­al­ne je­di­ni­ce”, on tre­ba da pro­jek­ tu­je estet­ske, mu­zič­ke, ko­mič­ne, lin­gvi­stič­ke sli­ke u cilj­nom tek­stu. Ino­va­tiv­ni i kre­a­tiv­ni rad Mi­še­la Li­nji­ja u po­gle­du upo­tre­be i pre­vo­da po­na­vlja­nja su­ge­ri­še no­vi bu­du­ći pra­vac u pre­vo­di­lač­kim stu­di­ja­ma ka­da je pre­vo­đe­nje po­na­vlja­nja u pi­ta­nju. Po­na­vlja­nje se če­sto ja­vlja u knji­žev­nim tek­sto­vi­ma. Nje­gov pre­vod uvek tre­ba da bu­de ade­kva­tan i pri­hva­tljiv u od­no­su na sti­li­stič­ke nor­ma­tiv­ne pre­skrip­ci­je iz­vor­nog tek­sta.

LI­TE­RA­TU­RA Ače­be, Či­nua: Svet ko­ji ne­sta­je; pre­vod s en­gle­skog Ve­sna Pe­tro­vić; Be­o­grad, De­re­ta, 2008; pre­ve­de­no na fran­cu­ski kao Le mon­de s’ef­fon­dre, pre­veo Mic­hel Ligny, Présen­ce Afri­ca­i­ne, 1966. 2. Ba­ri­ki, I.: “Tran­sla­ting Afri­can na­mes in fic­tion”. Pa­per pre­sen­ted at the XVI­II world con­gress of the in­ter­na­ti­o­nal fe­de­ra­tion of tran­sla­tors and in­ter­pre­ters, Shang­hai, Chi­na, August 4-7, 2008. 3. Agyekums, K.: “The so­cio-lin­gu­i­stics of Akan per­so­nal na­mes” in Nor­dic Jo­ur­nal of Afri­can Su­di­es 15 (2), 2006, pp. 206-235. 4. Be­a­u­gran­de, R. and Dres­sler, W.U: In­tro­duc­tion to text lin­gu­i­stics. Lon­don: Long­man 1981. 5. Chan, She­ung Wai: So­me cru­cial is­su­es on the tran­sla­tion of po­e­tic di­sco­ur­se from C h i ­n e ­s e to En­glish. GE­MA on­li­ne Jo­ur­nal of Lan­gu­a­ge Stu­di­es, vol.3,(2) 2003. ht­tp://www.fpbah­a sa.ukm. my/ppbl­/Ge­mav­ol3.2.2003No3­.pdf.R­etr­i­eved De­ce­m­ber, 2008. 6. Eggins, S­ .: ­An int­r­oduction to S­ystemic Functi­onal Lingui­sti­cs­, New York:­We­llington House­, 1994.­ 7. Hatim, B. and M­ason, I.­:­Discourse a­nd ­tr­anslator­.­ U.K: Lo­ngm­an Group,­ U­K:­ L­td. 8. Hisham, Obeidat: “The­Di­sc­ourse of p­eace in Othello: A comparati­ve ­analysis of three­ t­ranslations­” ­in Babel, ­vol­.47, no.1­, 20­01­. 9. Jakob­so­n, A. L.: ­“Tr­an­slation as textual (re)production. Pers­pe­ctives: Studies in t­ra­nslatology”, ­2:1­55-165,1­99­3. 10. Károly, K­.: Szovetan és forditás (Textology and translat­io­n) Budapest: Akadémiai Ki­adó, 2­00­7.­ 11. Klaudy, K­.: ­Szövegszintü müveletek aforditásban (Text-l­evel o­peration­s in translation) in L. Galgóczy and Vass­ (e­ds.) A monda­t k­aland. Hetv­en­tanul­mány Bék­ési Imre 70. sz­ül­etésnapjara ( ­The senten­ce is adventure. Seventy papers for I­mre Bekesi’s &0th B­ir­th­day). S­zeged: J­GY­TF­ K­iadó: 204­-2­11, 2006.­ 12. N­itsa Ben-­A­ri: “The­ A­mb­iv­alent case ­of ­repetitions ­in ­literary tra­nslatio­n. Avoiding Re­p­etitions: A ‘­universal’ of ­tra­nslation”? In Meta, XL­III,1,­ 19­98.

1.

113

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

13. Neubert, A & Ste­v­e, G.M.: Translation as t­est­. Kent State­ Un­iversity­ Pr­ess,­ 1992­. 14. Neubert, A.: A­t­ext and translation in Übersetzungswisse­nschaftliche­Beiträge 8. Leipzig: Enzylopädie. 15. ­Snell-Hor­nby­, M., Honig­, H., Ku­ss­mau­l, P. & ­Schmidt, P. A (­eds): Handbuch Translation. T­üb­ingen: Stauffenburg Verl­ag,­ 1998. 16. Vin­cz­e,­ K:­ “­Szövegtipusok és forditas (Text­ t­ypes and transl­at­ion)”, Fordi­tas­tudomany, ­6 ­(1): 28-35­, ­20­04. 17. William, I­. A.­: “Thema­tic items r­eferrin­g­ t­o ­resear­ch ­and resear­chers in ­the discu­ssi­on­ section­ of Spanish biomedical articles an­d ­En­gl­ish-Spanis­h translations”. Babel, ­51 ­(21): 124-1­60, 20­05­.

Repetitions in Michel ­Ligny’s Fren­ch ­Tra­nslation of­Ch­inua Acheb­e’­s ­Things Fall ­Apart S U M M A R Y :­ Th­e occurr­ence and tra­ns­latio­n of rep­etition are­ c­rucial­ i­n the trans­lat­ion proc­es­s ­and pro­vide i­ns­ight into the practical account­of transl­at­ io­n phenomena. Chinua­A­c­hebe’s Thing­s F­all Apa­rt is a triumph ­of repetition in ­i­ts own l­angu­age. Its tran­slation into French b­y M­ichel Ligny­ i­s ­a ­piece of effronte­ry. Thi­s ­paper anal­yses the tra­ns­lation­ o­f repetiti­on­s as part of comic, mu­sic­al, symbolic and aesthetic inventory of devices in­ t­he French ­tr­an­slation of Things Fall Apart. Th­e a­nalysis of ­the tre­atme­nt of repetition­ i­n Things Fal­l A­part is­ s­upported by examples ex­tracted­ fr­om the original ­and­ translate­d ­ve­rs­ions of the text. The paper concl­u­des that i­f tra­nslation of r­epe­titions­ is to be ­anythin­g ­b­eyond a pi­ec­e of “­sense d­ata”, its t­ra­ nslatio­n into th­e ­target l­an­g­uage and cul­tu­re shou­ld project th­e musical, comic, aesthet­ic,­linguisti­c ­an­d ­cultural image ­in ­the targ­et ­te­xt. KEY WOR ­ D ­S : ­ T­ranslati­on­ ­of repe­ti­tions, songs translation, replacement of repetitions, language, culture.

[email protected]

114

115

f o t o

N i k o l a

M r d a l j

m r d a l j @ y a h o o . c o m

116

117

fotografija: Nikola Mrdalj

fotografija: Nikola Mrdalj

118

fotografija: Nikola Mrdalj

119

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 008

A. K. Džaješ (Jayesh, A. K.) Odsek za englesku književnost Fakultet za engleski jezik i strane jezike Hajderabad, Indija

Kanon ili ne* S A ŽE TA K : U poslednjih stotinak godina zapadni kanon umnogome je doprineo potvrdi prestiža i vrednosti zapadne civilizacije. Uslov mogućnosti prestiža civilizacije – ubeđenje Zapada u superiornost svoje civilizacije – može se videti još kod Karl Otfrid Milerovog odbacivanja – oko 1840. godine – antičkog modela grčke istoriografije u zamenu za arijevski model. Antički model, koji je postojao od antičke Grčke i Rima do doba prosvetiteljstva, predstavljao je grčko viđenje istorije na koje su se pozivale tako uticajne ličnosti kao što su Eshil, Euripid, Herodot, Diodor sa Sicilije, Isokrat, Pausanija, Apolodor, Palefat, Konon i Platon. Model je priznavao grčku kulturnu zaduženost susednoj staroegipatskoj i feničanskoj civilizaciji, a grčka dostignuća u raznim oblastima, kao što su astronomija, pravo, mit, medicina, matematika, filozofija, religija i nauka, smatrana su rezultatom bliskih kulturnih kontakata sa superiornom egipatskom civilizacijom. Važno je primetiti da u periodu koji se razmatra, 1820–1840, nisu postojali ni arheološki ni lingvistički dokazi zbog kojih bi klasičari smatrali da je promena iz antičkog u arijevski model neophodna. Prema tome, razlozi za prihvatanje potonjeg modela, kao što Martin Bernal tvdi, moraju se tražiti u kulturnom miljeu toga doba, kojim su dominirali romantizam, rasizam i napredak, kao i strah aristokratije od revolucija. Ovaj milje, osim što je doveo do promene u egejskoj istoriografiji – novi model je u početku negirao uticaj Egipta na Grčku, ali u periodu posle 1880. godine, kada je sve veći antisemitizam doveo do ekstremnog arijevskog modela, koji je poricao i feničanske (antički narod zapadnosemitskog porekla) uticaje – u osnovi je odredio na koji način će se posthumboltova pruska Altertumwissenschaft (antička nauka) razvijati. Akademski ugled Altertumwissenschafta i njene engleske varijante, klasicizma, obezbedio je poreklom opsednutoj Evropi apsolutno, autohtono i čisto – tj. arijevsko – kulturno mesto porekla u antičkoj Grčkoj. Ovu retrojekciju Grčke i poricanje spoljnih i vanevropskih izvornih uticaja na grčku kulturu i, prema tome evropsku, pratilo je izgnanstvo ostatka sveta iz okvira civilizacije. Za zapadnu elitu, civilizacija ih je činila „superiornijim” i superiornost – koju su podržavali

* Za­pad­ni ka­non za­pra­vo pred­sta­vlja „de­la iz fi­lo­zo­fi­je, knji­žev­no­sti, isto­ri­je i umet­no­sti ko­ja se pro­te­žu od sta­rih Gr­ka pa sve do da­nas” (Serl, „Kri­za”, 26). Ov­de, iz pre sve­ga prag­ma­tič­kih raz­lo­ga, nje­go­vo zna­če­nje ogra­ni­če­no je naj­ve­ćim de­lom na knji­žev­na de­la. Pro­iz­volj­nost ogra­ni­če­nja, ako je uop­šte i ima, pro­iz­la­zi iz to­ga što ovaj esej u pri­stu­pu ka­no­nu ko­ri­sti Za­pad­ni ka­non: knji­ge i ško­la ve­ko­va, i bez ob­zi­ra na to šta bi se mo­ glo oče­ki­va­ti iz na­slo­va, ova knji­ga se is­klju­či­vo ba­vi knji­žev­nim tek­sto­vi­ma. Vi­še o ovo­me vi­de­ti kod Blu­ma.

120

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

delovi akademije – doprinela je sve većoj političkoj i moralnoj podršci evropskim imperijalističkim aktivnostima u Aziji, Africi i u Amerikama. U Evropi, nakon što je klasicizam proglasio Zapad „jedinstvenim i superiornim”, politička elita, primetivši sve veću revolucionarnu pretnju, stvorila je potrebu za načinom da se osigura masovna privrženost „večnim zapadnim vrednostima” kao što su poredak, hijerarhija i kontinuitet. U engleskom kontekstu, sa prepoznavanjem nacionalnog literarnog kanona – da bi se podržala institucionalizacija engleske književnosti koju je odbor Njubolt, koji je postavila Vlada, preporučio kao idealan način da se očuva englesko nacionalno tkivo i izbegne proleterska revolucija – pojavio se konkretan način da se obezbedi ova privrženost. Engleski kanon crpeo je svoj civilizacijski kontekst i prestiž iz sveobuhvatnog tela od oko 2.500 godina evropske književnosti, i u takvoj kontekstualizaciji počeo je da se formira zapadni kanon za englesko govorno područje. Ovaj rad ne samo da potencira društvenu ukorenjenost znanja nego ide i korak dalje i razmatra kakve posledice po Zapad i njegov kanon proizlaze iz izlaganja (1) odnosu međusobnog podupiranja i validacije između klasičara, Zapada i kanona i (2) uslovima mogućnosti i posledica ovog odnosa. K L J U ČNE R EČI: zapadni kanon, klasicizam, engleska književnost, Martin Bernal, Crna Atina.

Od Platona do postmodernizma ili, ako vam je draže, od Homera, preko presokratovaca, do danas, proteže se manje-više neprekidna nit samosvesne intelektualne tradicije i kulture, korisno i sažeto nazvana „zapadnom tradicijom”. U rasponu od herojske Grčke iz devetog veka pre nove ere pa sve do dvadeset i prvog veka, postoji veliki broj religioznih, književnih i filozofskih pisaca različite zrelosti, ubeđenja i interesovanja: jedan Platon, jedan Avgustin, jedan Šekspir – da navedemo samo trojicu1. Novi, kreativni i meditativni tekstovi, čiji su oni tvorci, smatraju se proizvodima velike, opsežne tradicije, a ovi proizvodi – tekstovi – treba da iznova stvaraju, šire i ovekoveče to veličanstveno zdanje – tj. Zapad. Zapadni kanon, intelektualno i kulturalno odobren tekstualni zbir iz ogromnog tela evropske književnosti, treba da obuhvati i prikaže ne samo Zapad, i ono što on predstavlja, nego da u sebi nosi – u različitim stepenima – vrednosti i težnje koje su univerzalne u sankciji i večite u vrednosti: ljubav prema slobodi; pravo na slobodu, slobodu udruživanja i potragu za srećom; izbor religije i vere; duh racionalnog ispitivanja itd.2 U drugoj deceniji dvadeset i prvog veka mnogi od nas – i na Zapadu i van njega – imaju „privilegiju” da su, u različitim stepenima, naviknuti na takvu tradiciju i otvoreni prema njoj. Najčešće je samo nekolicina srećnika usvojila tu preporučenu isključivost kroz univerzitetsko obrazovanje na osnovu plana i programa liberalnih društvenih nauka. 1 Sta­vlja­nje Ho­me­ra u pe­riod „oko kra­ja 9. ve­ka pre no­ve ere” re­zul­tat je pri­dr­ža­va­nja hro­no­lo­gi­je Mar­ti­na Ber­na­la u nje­go­voj knji­zi Cr­na Ati­na (BA) (1: 88). Vi­še o ovo­me u BA 1: 86–88. 2 Pre­ma Sil­vi­ji Fe­de­ri­či, „Za­pad­na ci­vi­li­za­ci­ja” se naj­če­šće iden­ti­fi­ku­je sa je­din­stve­nim pred­o­dre­đe­njem da bra­ni in­di­vi­du­al­ne slo­bo­de, na­uč­nu objek­tiv­nost, mo­ral i kong­ni­tiv­ni uni­ver­za­li­zam” itd. („Bog ko­ji ni­kad ni­je do­ži­veo ne­u­speh”, 71).

121

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Određeni plan i program gde god da se implementira – da li u razvijenim zemljama ili zemljama trećeg sveta – stavlja ogroman naglasak na važnost zapadnoevropskih ikona. Njegov cilj je da pruži univerzum misli koji su kulturni heroji Zapada projektovali ili zastupali bez obzira na kulturnu pripadnost studenata koji prate taj plan i program. On se ne obazire na interese društva kojem ovi studenti pripadaju – društva koje predstavljaju i čiji su sastavni deo. U poslednje vreme, naglasak liberalno intelektualnog i liberalno humanističkog okvira na ideji „Zapada” susreće se sa sve većim intelektualnim protivljenjem od strane raznih odeljenja u okviru ustanove za studije književnosti. Ovim „Filistejcima” Zapad je kanonski i tekstualni univerzum koji naseljavaju uglavnom beli, evropski, muški, heteroseksualni, „hrišćanski” autori. Grupom klevetnika, koji se obično nazivaju kulturnom levicom, dominiraju kritičari različitih ubeđenja i teorijskih pravaca, kao što su feministi, marksisti, homoseksualci, postkolonijalisti i dekonstrukcionisti. Oni uglavnom ukazuju na odsustvo i ekskluziju „drugačijeg” – seksualnog, rodnog, etničkog, religijskog i „rasnog” – u zapadnom kanonu. Prema mišljenju ovih kritičara, drugačije, iako marginalizovano i isključeno, doprinelo je razvoju i održavanju Zapada;3 pa ipak, to drugačije i značaj njegovog doprinosa sistematski su zanemarivani i smatrano je da nisu vredni pomena ili da ne treba da budu prisutni u okvirima kanona. Ako je verovati disidentima, Zapad, na koji su liberalni intelektualci i konzervativni političari toliko ponosni, postao je to što jeste ugnjetavanjem i izrabljivanjem drugačijeg u svojim okvirima. U različitim periodima, u istoj meri ga je dopunjavala i podržavala imperijalistička okupacija i iznuda od generički drugačijeg – ostalog – koje se nalazilo van njegovih geografskih granica. Kanon je, prema mišljenju i oceni kritičara, uvek „saučesnik moći” (Kermodi: 29), i kao sakupljen i odobren zbir vrednih tekstova sa zapada, on je elokventan glas – klasna propaganda – svojih dominantnih klasa koje eksploatišu4. Isključivanje drugačijeg iz kanona, i u pregledu autora i u predstavljanju drugačijih iskustava, dovelo je do ućutkivanja „autentičnih” glasova, do brisanja drugačije intelektualne i kulturne istorije. Prema tome, drugačije je moralo da 3 Sil­vi­ja Fe­de­ri­či pi­še o do­pri­no­su dru­ga­či­jeg za­pad­noj tra­di­ci­ji: Mno­ga na­vod­na do­stig­nu­ća za­pad­ne ci­vi­li­za­ci­je – na pri­mer osva­ja­nje po­li­tič­kih slo­bo­da – ni­su nam, kao ne­ku za­kon­sku tran­sak­ci­ju, da­li kva­li­fi­ko­va­ni pred­stav­ni­ci „za­pad­nog du­ha”. Na­pro­tiv, ve­ći­na pro­sla­vlje­nih bi­ta­ka Za­pa­da, po­seb­no u po­gle­du po­li­tič­kih pra­va, do­bi­je­na je za­hva­lju­ju­ći mno­gim lju­di­ma ko­ji ni­su sma­tra­ni „za­pad­nja­ci­ma”. Mno­ga na­ša po­li­tič­ka pra­va za­pra­vo su ostva­ re­na upr­kos pro­ti­vlje­nju naj­ti­pič­ni­jih „za­pad­nja­ka”. Me­ta­fo­ra „na­sle­đa” za­pad­ne ci­vi­li­za­ci­je ta­ko­đe kri­je ulo­gu ko­ju su evrop­ski i ne­e­vrop­ski rad­ni­ci [i jed­ni i dru­gi sme­šta­ni su van okvi­ra „ci­vi­li­za­ ci­je”] od­i­gra­li u stva­ra­nju bo­gat­stva i kul­tu­re Evro­pe i Ame­ri­ka. Na­rav­no, za­slu­ga za teh­no­lo­ški raz­voj na­la­zi se na pra­gu grč­kog ra­ci­o­na­li­zma, ili se pred­sta­vlja kao lo­gi­čan sled pro­me­tej­ske unu­ tra­šnje „za­pad­ne” pre­di­spo­zi­ci­je – ret­ko se upi­ta­mo… „Ko je iz­gra­dio fa­bri­ke?” („Bog ko­ji ni­ka­da ni­je do­ži­veo ne­u­speh”, 76) 4 Za kul­tur­nu le­vi­cu „ide­ja za­jed­nič­ke kul­tu­re je laž, jer zna­či pred­sta­vlja­nje uni­ver­zal­no smi­sle­nih i po­li­tič­ki ne­u­tral­nih knji­ga ko­je iz­ra­ža­va­ju in­te­re­se i is­ku­stvo i pri­vi­le­gi­je be­la­ca na uštrb osta­lih – že­na, cr­na­ca, Ju­žno­ a­me­ri­ka­na­ca, Azi­ja­ta, rad­nič­ke kla­se, ko­ga god” (Po­lit: 1031). Či­ta­va za­pad­na tra­di­ci­ja „pre­ma to­me je u svo­ joj osno­vi ide­o­lo­gi­ja, uto­li­ko što je smi­šlje­na da slu­ži in­te­re­si­ma od­re­đe­ne gru­pe lju­di” (Hoks, Ide­o­lo­gi­ja,156).

122

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

vodi neizvestan život prognanstva: život u kojem pogled i propaganda dominantnih klasa definišu identitet marginalizovanog drugačijeg umesto njega samog. Život kojim se tada živelo bio je život drugačijeg-prema-sebi u kojem je ,,ja” osuđeno – drugačije i nalazi se pod budnim okom i kritički se doživljava kroz svest koja ga pod uticajem kanona smatra inferiornim.5 Za izgnano ,,ja” biti znači razmišljati i razmišljati o sebi glasom drugačijeg: kanona. Na početku naše analize korisno je reći da je ideja Zapada ta koja dozvoljava zapadnom kanonu da zauzme nominalno mesto i ostvari kulturni značaj. Ovo nam dopušta privremenu, ali ipak i pragmatičku slobodu, da se krećemo napred i ispitujemo strukturnu konfiguraciju široko prepoznatljivog entiteta, „Zapada”. Zapad – bilo da ga tako shvatamo ili ne – nastao je na osnovu geografskog i kulturnog izgona. Prostorna ekskluzija daje kredibilitet tvrdnji o konačnom teritorijalnom položaju; i oslobađanje od neželjenih – kulturnog ostatka: drugačijih – čini pozicioniranje neprekidnih, jedinstvenih „3000 godina evropske kulture” postojanim i održivim (Batler: 22). Ali, nije teško zaključiti da u maksimalnoj topografskoj i kulturnoj blizini ne mora postojati ništa ekstremno drugačije što bi dozvolilo tako apsolutno razdvajanje Zapada i ostalih.6 Takva apsolutna odvojenost entiteta koji imaju porozne, grube ivice i međusobno se prožimaju, više govori o razdvajanju koje je izvršeno da bi se sprovela politička, kulturna, religijska i intelektualna kontrola, nego o bilo kakvom određenom razgraničavanju koje postoji samo za sebe, u sebi i po sebi. Do te mere su ove granice dozvoljene od strane uvek interaktivnih sistema mišljenja; sistema mišljenja koji čine da sadašnjica postoji. Sadašnjica – svet koji je određen rečju – može tako da se razume kao nebrojive, osmotske ljuske u prahu univerzuma mikromisli koje su prokrvljene, obložene i srasle jedna sa drugom, umesto bi­ nar­ni i sa­mo­stal­ni mo­no­li­ti na­su­prot je­dan dru­gom. One ne­pre­sta­no, na­iz­me­nič­no jed­na dru­gu ob­li­ku­ju i me­nja­ju. Si­ste­mi mi­šlje­nja, ko­ji po­sto­je u je­zi­ku i do­zvo­lje­ni su u je­zi­ku, pred­sta­vlja­ju za­tvo­re­ni po­re­dak ko­ji se ni­kad ne po­ja­vlju­je u sa­da­šnji­ci: uvek je ta­mo ne­gde, u se­bi. Ne­u­speh da se po­ja­vi u sa­da­šnji­ci ne či­ni do­zvo­lje­no u je­zi­ku, ili u je­zi­ku kao si­ste­mu po se­bi, ma­nje va­žnim. Ovaj ne­u­speh is­ti­če či­nje­ni­cu da je je­zik ono što či­ni da ovaj svet po­sto­ji; i ne­po­ sto­ja­nje ve­ze sa sa­da­šnji­com je uslov za mo­guć­nost je­zi­ka i do­zvo­lje­nog u je­zi­ku – sa­da­ šnji­ce – da funk­ci­o­ni­še. Je­zik obe­le­ža­va od­su­stvo sa­da­šnji­ce, u se­bi, van se­be. Od­su­stvo ap­so­lut­ne i sa­mo­i­den­tič­ne re­fe­ren­ce usled lin­gvi­stič­kog ime­ni­te­lja – su­pra, ino­va­tiv­nog ter­mi­na ko­ji je po­du­da­ran sa sa­da­šnji­com – na­dok­na­đu­je se raz­li­či­to­šću unu­tar je­zič­kog si­ste­ma. Ova raz­li­či­tost ni­je ap­so­lut­na i ne pro­u­zro­ku­je je sa­da­šnji­ca, ne­go se ostva­ru­je odr­ža­va­njem ilu­zi­je cen­tra­li­zo­va­ne raz­li­ke uz po­moć od­ga­đa­nja: ne­pre­sta­nog od­la­ga­nja 5 Dru­ga­či­je „ne­iz­be­žno se­be po­sma­tra spo­lja, kao obje­kat, lik, ma­lu fi­gu­ru u ogrom­nom obra­scu” (Gil­bert i Gu­bar: 44). Jer dru­ga­či­je „ne mi­sli, ne­go se pro­mi­šlja. Ne go­vo­ri, ne­go se pre­pri­ča­va. Mi­sao i go­vor [...] na­la­ze se ne­gde dru­gde” (ci­ti­ra­no kod Ho­la, 87). 6 Ovi en­ti­te­ti su „gru­bo oivi­če­ni i ne­ma­ju oštre gra­ni­ce” (Serl, „Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti”, 637).

123

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

da se do­đe do ko­nač­nog zna­če­nja. Raz­li­či­tost mo­ra da se de­si u vre­me­nu, jer je vre­me – od­la­ga­nje – uslov mo­guć­no­sti raz­li­ke. Pa ipak, da bi raz­li­či­tost ima­la uti­ca­ja, ono na šta se uti­če – raz­li­či­tost – mo­ra da po­sto­ji. Jed­na im­pli­ka­ci­ja ove lo­gič­ke za­go­net­ke je­ste to da svet – tj. tek­stu­al­ni uni­ver­zum ko­ga či­ni raz­li­či­tost, ko­ji po­sto­ji kroz raz­li­či­tost – mo­ra da po­sto­ji u vre­me­nu. Ne po­sto­ji vre­me ko­je ne mo­že da­lje da se is­tra­žu­je. Ne po­sto­ji tra­di­ci­ja ko­ja se ne mo­že da­lje is­pi­ti­va­ti. Tvrd­nja da po­sto­ji ap­so­lut­no i jed­no­stav­no po­re­klo Za­pa­ da po ko­joj „na­ša isto­ri­ja po­či­nje sa Gr­ci­ma”, a či­ji je cilj da se ospo­ri da je „ika­da po­sto­jao ika­kav zna­ča­jan va­ne­vrop­ski uti­caj na for­mi­ra­nje Grč­ke”, du­bo­ko je pro­ble­ma­tič­na (ci­ti­ra­ no u De­tjen: 1; Ber­nal, BAWB: 8). Sta­ri Gr­ci, sa ko­ji­ma je isto­ri­ja Za­pa­da na­vod­no po­če­la, ni­su bi­li ne­is­to­rij­ska bi­ća ili isto­rij­ski aut­saj­de­ri. Oni sa­mi – He­ro­dot, Di­o­dor sa Si­ci­li­je, Iso­krat, Pla­ton, Pa­u­sa­ni­ja, Ari­sto­tel i dr. – bi­li su sve­sni du­ga Egip­ća­ni­ma i Fe­ni­ča­ni­ma za grč­ka do­stig­nu­ća u ra­znim obla­sti­ma, kao što su astro­no­mi­ja, pra­vo, mit, ma­te­ma­ti­ka, fi­ lo­zo­fi­ja, re­li­gi­ja, na­u­ka itd. (Ber­nal, BA, 1: 88–120). Po­ku­ša­ji da se iz­gra­di Za­pad ko­ji je ge­o­graf­ski i kul­tur­no dru­ga­či­ji od ostat­ka sve­ta i da se nje­go­vo po­re­klo pri­pi­še ne­is­to­rij­skoj ho­me­rov­skoj i kla­sič­noj Grč­koj pu­ni su kon­tra­ dik­ci­ja. Osim pro­ble­mom ogra­ni­če­nja ko­je ova­kvo raz­dva­ja­nje po­sta­vlja, tre­ba se ba­vi­ti i kon­ti­nu­i­te­tom unu­tar tih hi­po­te­tič­kih ogra­ni­če­nja. Grč­ka pri­pa­da me­di­te­ran­skom sve­tu. Ge­o­graf­ski kon­ti­nu­i­tet iz­me­đu grč­kog kop­na i ze­ma­lja An­glo­a­me­ri­ka­na­ca, Ga­la, Tev­to­na­ ca i Nor­di­ja­ca – ti­ta­na i pro­sve­ti­te­lja Za­pa­da – iz­mi­šljen je. Iz to­ga sle­di da ge­o­graf­ski kon­ ti­nu­i­tet ni­ka­da me mo­že bi­ti i ni­je kri­te­ri­jum za for­mal­nu or­ga­ni­za­ci­ju Za­pa­da. Prin­cip gru­pi­sa­nja ta­ko mo­že da bu­de sa­mo kul­tur­ni kon­ti­nu­i­tet me­đu sa­stav­nim sek­ta­ma.7 Ali do po­zne re­ne­san­se, zna­nje i ume­šnost kod Gr­ka i pri­zna­va­nje „nji­ho­ve dra­ži” bi­li su ret­kost me­đu za­pad­nim Evro­plja­ni­ma (Gi­bon: 27). U sred­njem ve­ku, svi La­ti­ni, a ri­mo­ka­to­lič­ka cr­kva po­seb­no, ima­li su pre­ma Gr­ci­ma i grč­koj pra­vo­slav­noj cr­kvi ne­pri­ja­telj­ski i pre­ 7 Sil­vi­ja Fe­de­ri­či ima sle­de­će da ka­že o isto­rij­skim kon­ti­nu­i­te­ti­ma unu­tar Za­pa­da: Za­pad­na ci­vi­li­za­ci­ja je [...] sa­gra­đe­na u od­no­su na na­vod­ni isto­rij­ski kon­ti­nu­i­tet (iz­me­đu in­sti­tu­ci­ja kla­ sič­ne Grč­ke i Ri­ma, sred­njo­ve­kov­ne Evro­pe i mo­der­ne/po­stre­for­ma­tor­ske Evro­pe i Ame­ri­ke), kao i uz po­moć iden­ti­fi­ka­ci­je od­re­đe­nih vred­no­sti za ko­je se pret­po­sta­vlja da su od­go­vor­ne za je­din­stve­nost „Za­ pa­da”. Ovo pod­ra­zu­me­va na­me­ta­nje kva­li­ta­tiv­nog je­din­stva, ili ba­rem du­hov­ne srod­no­sti, isto­rij­skim pe­ri­o­di­ma, ze­mlja­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je ovaj kon­cept pre­po­zna­je. Me­đu­tim, kao što je Džordž Ba­ra­klaf po­ka­zao [...] po­sto­ja­nje kon­ti­nu­i­ra­ne „za­pad­ne tra­di­ci­je” ne­ma pot­po­ru na­uč­ni­ka iz ove obla­sti… Ba­ra­klaf, na pri­mer, tvr­di da je Rim­sko car­stvo (je­dan od stu­bo­va „Za­pa­da”, za­jed­no sa hri­šćan­stvom i „kla­sič­nom tra­di­ci­jom”) je­dva mo­glo da obez­be­di osno­vu za za­pad­nu/evrop­sku ko­he­ren­ci­ju, jer se sa­mo osla­nja­lo na is­toč­ne, ne­e­vrop­ske ze­mlje [...] On do­da­je da di­rek­tan po­ to­mak Ri­ma ni­je bio „Za­pad” već Vi­zan­ti­ja, u ko­joj su rim­ska ci­vi­li­za­ci­ja i sa­ma struk­tu­ra rim­ske dr­ža­ve na­sta­vi­li da po­sto­je do pa­da Kon­stan­ti­no­po­lja [...] Na­su­prot to­me, „kla­sič­na ci­vi­li­za­ci­ja” ni­je po­sto­ja­la u Ri­mu, što po­ka­zu­je hri­šćan­ska umet­nost či­ji an­ti­kla­sič­ni ka­rak­ter pru­ža do­kaz pro­tiv kon­ti­nu­i­te­ta kla­sič­ne tra­di­ci­je [...] Ba­ra­klaf do­da­je da ne sa­mo da cr­kva ni­je pri­hva­ti­la ono što je bi­lo vi­tal­no u rim­skom sve­tu već je bi­la i ne­pri­ja­telj­ski na­stro­je­na pre­ma rim­skoj tra­di­ci­ji; a i me­sta ko­ja su za­i­sta bi­la va­žna u ra­nim hri­šćan­skim ve­ko­vi­ma ni­su bi­la u Evro­pi, ne­go u Afri­ci, Ma­loj Azi­ji [...] Što je naj­va­žni­je, on upo­zo­ra­va da naj­ve­ći deo na­vod­nog je­din­stva mi­šlje­nja – ko­je na­vod­no ka­rak­te­ri­še „Za­pad” – svo­je po­sto­ja­nje du­gu­je, pre sve­ga, či­nje­ni­ci da je ka­to­lič­ka cr­kva is­ko­re­ni­la svo­je pro­tiv­ni­ke (npr. je­re­ti­ke), spa­li­la nji­ho­ve knji­ge i ima­la mo­no­pol nad li­te­ra­tu­rom. („Bog ko­ji ni­ka­da ni­je do­ži­veo ne­u­speh”, 70–71)

124

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

zriv stav. Cen­zu­ra „apo­fa­tič­ke te­o­lo­gi­je Vi­zan­ti­je i nje­nog na­gla­ša­va­nja ti­ši­ne, pa­ra­dok­sa i mi­ste­ri­je”, bu­du­ći da je za­ra­že­na je­re­si­ma, do­bro je do­ku­men­to­va­na (Armstrong: 255).8 Ne­pri­ja­telj­stvo ko­je je re­zul­ti­ra­lo ras­ko­lom sa Gr­ci­ma pro­ma­lja­lo se kroz ve­ći deo la­tin­ske se­ku­lar­ne i cr­kve­ne isto­ri­je. Je­di­no kad su Gr­ci uva­ža­va­ni i ka­da se sa nji­ma sa­o­se­ća­lo bi­lo je do­ba ro­man­tič­nog fil­he­le­ni­zma, ko­ji je svoj vr­hu­nac do­ži­veo u to­ku i po­sle grč­kog ra­ta za ne­za­vi­snost (1821–1830). Oči­gled­no je da je fa­sci­na­ci­ja Gr­ci­ma i nji­ho­vo po­sta­vlja­nje na sam po­če­tak ta­ko­zva­nog Za­pa­da no­vi­ji in­te­lek­tu­al­ni fe­no­men. Ni­je to bio ne­pre­ki­dan i oči­gle­dan do­ga­đaj u isto­ri­ji. Ono što pre­po­zna­je­mo kao za­pad­nu ci­vi­li­za­ci­ju je re­tro­ jek­ci­ja; is­pre­ki­da­na i iz­mi­šlje­na tra­di­ci­ja za ko­ju se tvr­di: „Grč­ka do­stig­nu­ća u knji­žev­ no­sti, umet­no­sti i ar­hi­tek­tu­ri po­sta­vlja­ju nor­me za [...] dve hi­lja­de go­di­na!” (Kromp­ton: 1). Za­pad­ni ka­non na­la­zi svo­ju vred­nost i zna­čaj u okvi­ru ta­kvih po­če­ta­ka i kon­ti­nu­i­te­ta. Osno­va za ta­kvu im­po­zant­nu gra­đu na­la­zi se na va­zda pro­men­lji­vim pod­zem­nim pe­šča­ nim di­na­ma – pe­šča­nim di­na­ma isto­ri­je ko­je ni iz­bli­za ne­ma­ju jed­no­stav­no i ap­so­lut­no po­re­klo ili kon­ti­nu­i­tet; ko­je ne­pre­sta­no dis­kon­ti­nu­i­ra­no se­be is­tra­žu­ju u „obla­sti bez po­ re­kla” (Bart: 261). Ako tvr­di­mo da su za­pad­ni ka­non i ci­vi­li­za­ci­ja ne­za­vi­sni i ap­so­lut­ni en­ti­te­ti, ne mo­že­mo ih od­bra­ni­ti. En­ti­te­ti se for­mi­ra­ju na osno­vu stvar­nog – pri­sut­nog – i for­mi­ ra­nog – sa­da­šnji­ce – što je do­zvo­lje­no je­zič­kim si­ste­mom. Sa­da­šnji­ca na­sta­je usled to­ga što pred­sta­vlja pi­ta­nje ko­jim se ba­ve lju­di, a an­tro­po­cen­tri­zam sve­ta ni­ka­da ne mo­že da na­pre­du­je iz­van ne­pro­mi­šlje­nog pri­stu­pa sa­da­šnji­ci. Kon­cep­ti ne is­cr­plju­ju sa­da­šnji­cu – oni ko­ji ni­su u ve­zi – i nji­ho­va va­lid­nost tra­je sa­mo dok se ne­bi­će sa­da­šnji­ce ne ostva­ ri. Ova ugra­đe­na pri­vre­me­nost kon­ce­pa­ta ne zna­či da se oni mo­gu uni­šti­ti. Po­što je svet osmi­šljen na sa­da­šnji­ci, na­pu­šta­nje kon­cep­tu­al­nih okvi­ra do­vo­di do uni­šte­nja sve­ ta. Van struk­tu­re – je­zi­ka – svet ne mo­že da po­sto­ji: struk­tu­ral­nost je uslov mo­guć­no­sti tek­stu­al­no­sti. Poj­mo­vi kao što su za­pad­ni ka­non i ci­vi­li­za­ci­ja, bez ob­zi­ra na nji­ho­vu ne­spo­sob­nost da po­sto­je kao ap­so­lut­ni ter­mi­ni, je­su zbog je­zič­kog si­ste­ma. Unu­tar si­ste­ ma, po­što on ne­ma sa­da­šnji­cu u se­bi, sva ele­men­tar­na zna­če­nja su od­no­sna – ele­ment do­bi­ja svo­je me­sto u od­no­su na osta­le ele­men­te. Pro­me­na ko­ja uti­če na ele­ment do­vo­di do si­ste­mat­ske pro­me­ne, a pro­me­na odva­ja sa­da­šnji­cu od ono­ga što joj pret­ho­di. Po­što raz­li­ka stva­ra sa­da­šnji­cu, a od­nos sa­da­šnji­ce i onog što joj pret­ho­di je od­nos odvo­je­no­sti i dis­kon­ti­nu­i­te­ta, me­đu­kul­tu­ral­ne po­zaj­mi­ce, ka­da se jed­nom in­kor­po­ri­ra­ ju u svo­je sa­da­šnji­ce, de­lu­ju i ima­ju oso­ben zna­čaj. Pre­ma to­me, ka­da se kon­cept ko­ji po­sto­ji u egi­pat­skoj me­ta­fi­zi­ci in­kor­po­ri­ra u, re­ci­mo, fi­lo­zof­ski si­stem Gr­ka, pro­me­na u zna­ča­ju – i ele­men­tar­na i si­ste­mat­ska – do ko­je će po­zaj­mi­ca do­ve­sti, ne mo­že se ospo­

8 Mo­že­mo tvr­di­ti da se ne­po­treb­na va­žnost pri­da­je re­li­gij­skoj i te­o­lo­škoj kon­tro­ver­zi ka­da se go­vo­ri o dis­ kon­ti­nu­i­te­tu za­pad­ne tra­di­ci­je. Ali, isto ta­ko tre­ba po­me­nu­ti kr­sta­ške ra­to­ve, in­kvi­zi­ci­ju i re­for­mu da bi se shva­tio zna­čaj ko­ji je re­li­gi­ja ima­la u evo­lu­ci­ji Za­pa­da. Ne­do­sta­tak kon­ti­nu­i­te­ta u isto­ri­ji re­li­gi­je uti­če na na­ve­de­ni kon­ti­nu­i­tet struk­tu­re ko­ja je sa­dr­ži – Za­pa­da.

125

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ri­ti.9 Oru­đe uz po­moć ko­jeg je po­re­klo Za­pa­da uči­nje­no pro­ble­ma­tič­nim taj isti Za­pad mo­že shva­ti­ti i mo­že nji­me ru­ko­va­ti ta­ko da po­bi­je bi­lo ka­kav ar­gu­ment po ko­me za­pad­ na kul­tu­ra išta du­gu­je kul­tu­ra­ma ko­je je okru­žu­ju. Jed­nom ka­da Za­pad pri­hva­ti za­vi­snu pri­ro­du svo­je ge­ne­a­lo­gi­je, nje­go­vi kri­ti­ča­ri na­ći će se pri­te­ra­ni uza zid bez mo­guć­no­ sti be­ga. Isti­na je da su po­re­klo i kon­ti­nu­i­tet za­pad­ne ci­vi­li­za­ci­je pro­ble­ma­tič­ni; ali isti slu­čaj je i sa ta­ko­zva­nom sta­ro­e­gi­pat­skom ci­vi­li­za­ci­jom, ili bi­lo ko­jom dru­gom ko­ja je pret­ho­di­la ili sle­di­la. Mo­že­mo uka­za­ti na (1) ne­uč­ti­vost – ne­volj­nost – da se uva­že iz­vo­ri pri­jem­či­vih kul­tu­ra, i (2) raz­li­či­te po­li­tič­ke upo­tre­be ide­ja za­pad­ne ci­vi­li­za­ci­je u to­ku i po­sle evrop­skog im­pe­ri­ja­li­zma. Pro­u­ča­va­nje ovo­ga ba­zi­ra se vi­še na etič­kim i po­li­tič­kim pi­ta­nji­ma i po­sle­di­ca­ma od­re­đe­nih isto­rij­skih sta­no­vi­šta ne­go na uslo­vi­ma ko­ji su uči­ ni­li ta­kva sta­no­vi­šta mo­gu­ćim. Iako ka­te­go­ri­je mi­šlje­nja ko­je do­zvo­lja­va­ju sa­da­šnji­cu ni­su ni ap­so­lut­ne ni sta­bil­ne u vre­me­nu, ne zna­či da mo­že­mo da ih na­pu­sti­mo. Ovim ka­te­go­ri­ja­ma, pre sve­ga, tre­ba ne­pre­sta­no da se ba­vi­mo. Kri­ti­ka tra­di­ci­je ko­ja raz­vi­ja ka­te­go­ri­je i sa­ma je nji­ma uslo­vlje­na, i sa­mo u okvi­ru tra­di­ci­je – sve­o­bu­hvat­nog po­ret­ka u re­či – kri­ti­ka na­la­zi zna­če­nje i me­sto ko­me te­ži. Kri­ti­ka pro­ši­ru­je tra­di­ci­ju kao iz­me­ nje­nu sa­da­šnji­cu, a ova iza­bra­na iz­me­nje­nost je po­re­dak na ko­ji se svi ele­men­ti po­zi­va­ju i pri­la­go­đa­va­ju mu se da bi pro­na­šli svo­je zna­če­nje i zna­čaj. Mno­gi auto­ri za­pad­nog ka­no­na su i sa­mi žu­stro kri­ti­ko­va­li svo­je sa­da­šnji­ce. Ve­ći­na njih je svo­ju kri­ti­ku mo­ra­la sku­po da pla­ti slo­bo­dom i/ili ži­vo­tom. Apo­stol in­te­lek­tu­al­ nog Za­pa­da, Ati­nja­nin So­krat, mo­rao je da po­pi­je otrov od ku­kut­ke zbog su­prot­sta­vlja­nja so­fi­sti­ma i vla­da­ju­ćoj eli­ti. Ve­ći­na grč­kih fi­lo­zo­fa, ako je ve­ro­va­ti Džor­džu M. Džejmsu, pro­go­nje­na je iz svo­jih dru­šta­va (12, 27). Slič­na je bi­la i si­tu­a­ci­ja u ju­dej­sko-hri­šćan­ skom sve­tu – dru­gom ve­li­kom uti­ca­ju na za­pad­nu tra­di­ci­ju – u kom je pro­rok, bi­lo da je u pi­ta­nju Isa­i­ja, Jo­na ili Je­re­mi­ja, bio usa­mlje­ni stra­nac ko­ji je gla­sno kri­ti­ko­vao mo­ral­nu pu­stoš na­ro­da. Sud­bi­na sa­mot­nja­ka u bi­blij­skoj tra­di­ci­ji naj­bo­lje se vi­di u ži­vo­tu Isu­sa Na­za­re­ća­ni­na ko­ji je, kao i nje­gov dvoj­nik u kla­sič­noj tra­di­ci­ji, So­krat, pla­tio sop­stve­nim ži­vo­tom za svo­ja mo­ral­na ube­đe­nja i umro u naj­go­rim mu­ka­ma, pri­ko­van za dr­vo. U oba ova pri­me­ra iz za­pad­ne tra­di­ci­je, stra­nac kri­ti­ku­ju­ći sa­da­šnji­cu do­vo­di u opa­snost svoj ži­vot, re­pu­ta­ci­ju i slo­bo­du. Stran­če­va kri­ti­ka uni­šta­va iz­ve­snost sa­da­šnji­ce jer pri­ka­ zu­je od­su­stvo ap­so­lut­nog tla za sa­da­šnji­cu. Sa­da­šnji­ca je, s dru­ge stra­ne, an­ta­go­ni­stič­ki iz­me­nje­na. Sa­da­šnji­ca o ko­joj stra­nac go­vo­ri ne­mi­nov­no se po­ko­ra­va iz­me­nje­nom ko­je ta­da po­sta­je po­re­dak sve­ta u re­či: sa­da­šnji­ca. Ka­no­ni­za­ci­ja za­pad­nih stra­na­ca od­lič­no isto­rij­ski sve­do­či o go­re­o­pi­sa­nom fe­no­me­nu. Jer za stran­ca uple­te­nog u sa­da­šnji­cu „pa­ kao su [u stva­ri] dru­gi lju­di” (ci­ti­ra­no kod Fra­ja, 50), da bi se nje­go­va „de­mon­ska” raz­ li­či­tost/stra­nost ce­ni­la u ne­mi­nov­nom do­la­sku nje­go­ve sop­stve­ne sa­da­šnji­ce: iz­me­nje­ne sa­da­šnji­ce, u ko­ju se stra­nac ukla­pa i ta­da to ukla­pa­nje po­sta­je nor­ma.

9 Dru­gim re­či­ma, „u za­vi­sno­sti od pri­ro­de iz­ved­be i kon­tek­sta u kom je sme­šte­no, ‘zna­če­nje’ onog što je to­bo­že isto[…] mo­že pot­pu­no da se iz­me­ni” (Ka­na­din: 106).

126

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Pre­stiž i ose­ćaj na­dok­na­de ko­je po­ve­zu­je­mo sa ka­no­ni­za­ci­jom ne zna­če da po­li­ti­ka ni­je uklju­če­na u pro­ces ka­no­ni­za­ci­je. Ta­ko­đe, ne sme­mo smet­nu­ti s uma ni isto­rij­ske fak­to­re ko­ji su do­pri­ne­li na­sta­ja­nju za­pad­nog ka­no­na. Stva­ra­nje ka­no­na je, ma­nje ili vi­še, bi­lo si­mul­ta­no sa in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­jom knji­žev­no­sti u to­ku ka­snog de­vet­na­e­stog ve­ka i na­ro­či­to pred­u­ze­to da bi slu­ži­lo od­re­đe­nim so­cio-po­li­tič­kim ci­lje­vi­ma. Ja­ča­njem pro­le­te­ri­ja­ta i nje­go­ve že­lje za uni­ver­zal­nim brat­stvom, re­vo­lu­ci­o­nar­na pret­nja po­sta­la je stvar­na. Po­ja­va Dar­vi­no­ve bi­o­lo­gi­je sa ši­re­njem na­uč­nog i ra­ci­o­nal­nog du­ha do­ve­la je do op­šteg gu­bit­ka ve­re u re­li­gi­ju. Uvo­đe­njem me­kog po­ve­za i po­ja­vom ma­sov­nog ti­ra­ža no­vi­na i žur­na­la do­dat­no se po­ve­ća­la pi­sme­nost u Evro­pi. Ovo je do­pri­ne­lo stva­ra­nju do ta­da u isto­ri­ji naj­ve­će či­ta­lač­ke pu­bli­ke. Pro­stor­na odvo­je­nost po­sta­ja­la je sve ma­nje va­žna sa na­pret­kom u ko­mu­ni­ka­cij­skoj i tran­sport­noj teh­no­lo­gi­ji. Us­pon kla­sne sve­sti, pu­ko­ti­ne u re­li­gij­skom tki­vu, ve­ća cir­ku­la­ci­ja kom­plek­snih i ra­di­kal­nih ide­ja i sve ma­ nji zna­čaj gra­ni­ca i uda­lje­no­sti, do­pri­ne­li su ve­ćoj in­tro­spek­ci­ji, gu­bit­ku ve­re u za­pad­ne vred­no­sti i dez­in­te­gra­ci­ji evrop­skog pro­vin­ci­ja­li­zma. Kri­za je svoj vr­hu­nac do­ži­ve­la sa Pr­vim svet­skim ra­tom u kom su ne­ljud­sko teh­no­lo­ško li­ce i auto­de­struk­tiv­ni po­ten­ci­ jal ra­zu­ma, ra­ci­o­nal­no­sti i na­u­ke ostva­re­ni i pre­po­zna­ti u ra­za­ra­nju po ce­lom sve­tu.10 Ose­ćaj gu­bit­ka, sum­nja i po­ti­šte­nost ši­ri­li su se Evro­pom, u ma­njoj me­ri pra­će­ni in­te­ lek­tu­al­nim en­tu­zi­ja­zmom pre­ma kul­tu­ri i tra­di­ci­ji. U vik­to­ri­jan­skoj En­gle­skoj po­kret za „kul­tu­ru” i kul­tur­ni na­ci­o­na­li­zam pred­vo­di­la su dva Ar­nol­da: To­mas i nje­gov sin Me­tju. Cilj nji­ho­vog kul­tur­nog obra­zo­va­nja bio je u ve­li­koj me­ri ob­li­ko­van i de­fi­ni­san pre­ma ka­rak­te­ru i kul­tur­nim mo­de­li­ma pri­la­go­đe­nim kla­si­ci­zmu i pre­u­ze­tim iz nje­ga. Kla­si­ci­zam, uve­zen u En­gle­sku iz pru­ske Al­ter­tum­wis­sen­schaft, na­u­ke o an­ti­ci, „po­ stao je cen­tar re­for­mi­sa­nog si­ste­ma dr­žav­nih ško­la, i do­mi­nan­tan na uni­ver­zi­te­ti­ma” do dru­ge če­tvr­ti­ne de­vet­na­e­stog ve­ka (Ber­nal, BA 1: 317). Kao i nji­hov pru­ski dvoj­nik, kla­si­ča­ri su pret­po­sta­vi­li da „pro­mi­šlja­nje o svim aspek­ti­ma grč­kog i rim­skog ži­vo­ta [...] ima bla­go­tvo­ran obra­zov­ni i mo­ral­ni uti­caj na de­ča­ke ko­ji tre­ba da po­sta­nu vo­đe [...] im­pe­ri­je” (Ber­nal, BA 1: 317). Pru­ska Al­ter­tum­wis­sen­schaft vo­di­la je po­re­klo iz re­for­mi obra­zo­va­nja ko­je je osmi­slio i spro­veo Vil­helm fon Hum­bolt. Ove re­for­me im­ple­men­ti­ ra­ne su 1806. go­di­ne, po­sle pru­skog po­ra­za od Na­po­le­o­no­vih sna­ga kod Je­ne. Tre­ba­lo je da re­for­me za­šti­te pru­sko dru­štvo od uni­šte­nja ko­je mu je pre­ti­lo u to­ku i na­kon Fran­ cu­ske re­vo­lu­ci­je. Pro­u­ča­va­nje svih aspe­ka­ta grč­kog ži­vo­ta bi­lo je cen­tral­no za no­vo­u­sta­ no­vlje­ni Al­ter­tum­wis­sen­schaft. Za Gr­ke „se sma­tra­lo da su pre­va­zi­šli ha­os sva­ko­dne­vi­ce i bi­li bli­ži ne­iz­re­ci­vo naj­bo­ljem.” Ovo pre­va­zi­la­že­nje i ne­iz­re­ci­vost da­li su im za pra­vo da po­nu­de sta­bil­ne i si­gur­ne mo­de­le so­ci­jal­ne i kul­tur­ne or­ga­ni­za­ci­je svo­jim kul­tur­nim i ra­snim po­tom­ci­ma – Za­pad­no­e­vro­plja­ni­ma. Za kon­zer­va­tiv­ce de­vet­na­e­stog ve­ka ko­ji su ži­ve­li u stra­hu od re­vo­lu­ci­ja, Gr­ci i nji­ho­vi kul­tur­ni pro­iz­vo­di su, či­ni­lo se, pru­ži­

10 Za de­ta­ljan opis op­šteg gu­bit­ka ve­re u ci­vi­li­za­ci­ju po­sle Pr­vog svet­skog ra­ta, vi­de­ti Hi­li 964–5.

127

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

li naj­bo­lji na­čin „da se iz­beg­ne i spre­či re­vo­lu­ci­ja” (Ber­nal 1: 288).11 Ko­nač­ni po­li­tič­ki in­te­re­si, ko­ji su do­ve­li do us­po­sta­vlja­nja Al­ter­tum­wis­sen­schaf­ta i nje­nih an­glo­a­me­rič­kih dvoj­ni­ka, kla­si­ča­ra, i va­žna ulo­ga ko­ju su ta­da pre­u­ze­li „u ide­o­lo­škom for­mi­ra­nju vla­da­ ju­ćih kla­sa”, po­slu­ži­li su pri in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ji knji­žev­no­sti i iden­ti­fi­ko­va­nju li­te­rar­nog kor­pu­sa (Ber­nal 1: 288). Isto­rij­ski, idej­na sa­vre­me­nost ci­vi­li­za­ci­je pret­ho­di­la je ro­man­tič­nom fil­he­le­ni­zmu i us­po­sta­vlja­nju za­pad­nog ka­no­na. Reč ci­vi­li­za­ci­ja pr­vi put su upo­tre­bi­li fran­cu­ski i škot­ ski eko­no­mi­sti 1760-ih go­di­na (Pa­ter­son: 41). Pre­ma nji­ho­vom mi­šlje­nju, ci­vi­li­za­ci­ju su „ka­rak­te­ri­sa­li so­ci­jal­ni po­re­dak, fi­ni ma­ni­ri i po­na­ša­nje i aku­mu­la­ci­ja zna­nja” (Pa­ ter­son: 42). Tvr­di­lo se da su ove ka­rak­te­ri­sti­ke do­sti­gle svoj naj­vi­ši ni­vo raz­vo­ja me­đu ari­jev­ci­ma se­ver­ne i za­pad­ne Evro­pe. Ova raz­voj­na su­per­i­or­nost, za­jed­no sa bi­o­lo­škim po­zi­ci­o­ni­ra­njem ari­je­va­ca na naj­vi­ši ni­vo ljud­ske evo­lu­tiv­ne hi­je­rar­hi­je u de­vet­na­e­stom ve­ku, da­la im je „pri­rod­no” pra­vo da do­mi­ni­ra­ju i eks­plo­a­ti­šu ni­že ra­se Azi­je, Afri­ke i Ame­ri­ke. Isto­vre­me­no, ro­man­ti­čar­ska op­sed­nu­tost ra­som i ra­snom hi­je­rar­hi­jom i fa­ sci­ni­ra­nost jed­no­stav­nim, či­stim i autoh­to­nim po­re­klom do­pri­ne­le su da in­te­lek­tu­a­lac de­vet­na­e­stog ve­ka te­ško pri­hva­ti grč­ko pri­zna­va­nje uti­ca­ja cr­ne egi­pat­ske ci­vi­li­za­ci­je na svo­ju kul­tu­ru. Po­li­tič­ki, ako bi se pri­zna­lo cr­no po­re­klo kla­sič­ne ci­vi­li­za­ci­je, le­gi­ti­mi­tet evrop­ske tr­go­vi­ne ro­bljem u Afri­ci bio bi ospo­ren, jer su in­te­lek­tu­al­na, re­li­gij­ska i za­ kon­ska po­dr­ška tr­go­vi­ni ro­bljem iz­gra­đe­ne na kon­sen­zu­su da su: (1) crn­ci ra­sno in­fe­ri­ or­ni­ji i da (2) ni u jed­noj fa­zi isto­ri­je ni­su us­pe­li da iz­gra­de sop­stve­nu ci­vi­li­za­ci­ju. Ra­sna in­fe­ri­or­nost i ne­u­speh da se sa­gra­di ci­vi­li­za­ci­ja za Evro­plja­ne su pred­sta­vlja­li oprav­da­nje za nji­ho­vu ko­lo­ni­jal­nu mi­si­ju ci­vi­li­zo­va­nja na cr­nim i braon kon­ti­nen­ti­ma. Da bi ovo oprav­da­nje bi­lo neo­spor­no, bi­lo je neo­p­hod­no ospo­ri­ti bi­lo ka­kve va­ne­vrop­ske – po­seb­ no afro-azij­ske – uti­ca­je na for­mi­ra­nje Grč­ke. Kon­zer­va­tiv­ne i re­ak­ci­o­nar­ne sna­ge ko­je su do­ve­le do po­ja­ve kla­si­ča­ra i ospo­ri­ le vane­vrop­ske kul­tur­ne uti­ca­je na sta­ru Grč­ku po­no­vo su po­di­gle gla­ve u to­ku op­šte evrop­ske kul­tur­ne kri­ze s po­čet­ka dva­de­se­tog ve­ka. Kri­za ko­ja je tra­ja­la do­volj­no du­go da bi uti­ca­la na gu­bi­tak po­ve­re­nja u bu­duć­nost i op­sta­nak Za­pa­da do­ži­ve­la je vr­hu­nac oko 1917. go­di­ne, i za svog stra­ho­po­što­va­nja vred­nog i omra­že­nog ne­pri­ja­te­lja obe­le­ži­la ru­ske bolj­še­vi­ke.12 Da bi se za­šti­ti­li bo­ga­ti – i pre­ma to­me kon­zer­va­tiv­ni – bur­žo­a­ski in­ te­re­si, bi­lo je neo­p­hod­no spre­či­ti ši­re­nje cr­ve­ne ide­o­lo­gi­je ko­ja je za cilj ima­la bes­kla­snu i glo­bal­nu pro­le­ter­sku re­pu­bli­ku. U vre­me ka­da hri­šćan­stvo ni­je vi­še ima­lo ta­kav uti­caj u pru­ža­nju ute­he i za­sle­plji­va­nju lju­di kao ra­ni­je, i gde se im­pli­cit­na moć hri­šćan­stva 11 Kao što To­mas Hi­li is­ti­če: Kla­si­ča­ri [...] su po­mo­gli da se de­fi­ni­še od­re­đe­ni tip ci­vi­li­za­ci­je: ra­ci­o­na­lan, sta­bi­lan, sre­đen. Po­ se­do­va­nje kla­sič­nog obra­zo­va­nja go­vo­ri­lo je o po­re­klu, zre­lo­sti ra­su­đi­va­nja, smi­re­no­sti te­la i uma. Po­zna­va­nje kla­si­ci­zma pod­ra­zu­me­va­lo je ne sa­mo zna­nje o an­ti­ci, već i po­zna­va­nje od­re­đe­nog ide­al­nog mo­ral­nog gle­di­šta (946). 12 Za de­talj­nu ana­li­zu uslo­va ko­ji su do­ve­li do in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­je en­gle­ske knji­žev­no­sti vi­de­ti Hoks „In­ sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ja knji­žev­no­sti: uni­ver­zi­tet”, 929.

128

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

po­la­ko pri­bli­ža­va­la svom kra­ju, očaj­nič­ka po­tra­ga za al­ter­na­tiv­nim ma­sov­nim su­per­lep­ kom do­ve­la je do po­ja­ve po­li­tič­kog i in­te­lek­tu­al­nog za­no­sa kul­tu­rom i knji­žev­no­šću.13 Ovaj en­tu­zi­ja­zam ogle­dao se u in­te­lek­tu­al­no uti­caj­nim fi­gu­ra­ma kao što su Me­tju Ar­nold, Ezra Pa­und, T. S. Eli­ot i Mar­tin Haj­de­ger.14 Svi oni bi­li su ve­li­ki po­bor­ni­ci tra­di­ci­je i kul­tu­ re i, u ma­njoj ili ve­ćoj me­ri, pro­tiv­ni­ci Je­vre­ja – evrop­skih iz­gna­ni­ka – i „je­vrej­ske za­ve­re” da se, ka­ko im se či­ni­lo, stvo­ri anar­hič­na i var­var­ska „dik­ta­tu­ra pro­le­te­ri­ja­ta” (Dže­la­tli: 68,8). U to­ku ovog bur­nog i na­po­slet­ku tra­gič­nog pe­ri­o­da evrop­ske isto­ri­je ra­nog dva­de­ se­tog ve­ka, gra­ni­ca ko­ja je raz­dva­ja­la fa­ši­ste i kon­zer­va­tiv­ce po­sta­la je su­vi­še za­ma­glje­na i gru­ba, pa ju je, pre­ma to­me, ja­ko te­ško na­pra­vi­ti.15 U En­gle­skoj, do­ba en­tu­zi­ja­zma pre­ma kul­tu­ri i gro­zni­ča­va bri­ga da se iz­beg­ne ono što se do­go­di­lo u car­skoj Ru­si­ji do­ve­li su do ime­no­va­nja od­bo­ra Nju­bolt 1919. go­di­ne, ko­ji je tre­ba­ lo da „is­pi­ta šta se pod­ra­zu­me­va pod ‘uče­njem en­gle­skog u En­gle­skoj’” (Hoks, In­sti­tu­ci­o­na­ li­za­ci­ja, 931). Nad po­li­tič­kim kon­tek­stom ovog is­pi­ti­va­nja do­mi­ni­ra­lo je se­ća­nje na ne ta­ko dav­ni Us­kr­šnji usta­nak u Da­bli­nu (1916), Bolj­še­vič­ku re­vo­lu­ci­ju u Ru­si­ji (1917) i pre­vra­te me­đu fran­cu­skim, bri­tan­skim i ne­mač­kim sna­ga­ma (1917–1918) (Hoks, In­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ja, 931). U iz­ve­šta­ju ko­ji je pod­neo 1921. go­di­ne, Od­bor iz­ra­ža­va ja­ko uve­re­nje da „pro­u­ča­va­nje ve­li­čan­stve­ne knji­žev­no­sti ne sa­mo da mo­že da ople­me­ni ne­go i da us­po­sta­vi so­ci­jal­nu har­ mo­ni­ju i [...] pred­u­pre­di po­li­tič­ku re­vo­lu­ci­ju” (Stri­kland: 669). Iz­me­đu ovog ja­kog ube­đe­nja i sve­srd­nog pri­hva­ta­nja pre­po­ru­ka tog ube­đe­nja ve­o­ma je ma­la raz­da­lji­na. Sa usva­ja­njem „pre­ po­ru­ka od­bo­ra Nju­bolt da en­gle­ski tre­ba de­talj­no in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­ti i pod­u­ča­va­ti u okvi­ru bri­tan­skog si­ste­ma obra­zo­va­nja od osnov­ne ško­le do uni­ver­zi­te­ta”, mo­že se re­ći da je mo­der­na in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ja knji­žev­no­sti za­po­če­la (Hoks, In­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ja, 931). 13 Te­ri Inglton se u tek­stu „Knji­žev­nost i us­pon en­gle­skog” de­talj­ni­je ba­vi pro­ble­mom: Ako bi se od ne­ko­ga tra­ži­lo da obez­be­di jed­no je­di­no ob­ja­šnje­nje za raz­voj en­gle­skih stu­di­ja u dru­ gom de­lu de­vet­na­e­stog ve­ka, ne bi bi­lo po­gre­šno re­ći „ne­u­speh re­li­gi­je”. Do sred­njo­vik­to­ri­jan­skog pe­ri­o­da, ova tra­di­ci­o­nal­no po­u­zda­na, iz­u­zet­no moć­na ide­o­lo­ška for­ma bi­la je u pri­lič­noj ne­pri­li­ci. Vi­še ni­je osva­ja­la sr­ca i umo­ve ma­sa, i usled uti­ca­ja na­uč­nog ot­kri­ća i so­ci­jal­ne pro­me­ne, nje­na pret­hod­no neo­spo­ra­va­na do­mi­na­ci­ja bi­la je u opa­sno­sti da ne­sta­ne. Ovo je bi­lo po­seb­no za­bri­nja­ va­ju­će za vik­to­ri­jan­ske vla­da­ju­će kla­se, jer je re­li­gi­ja iz raz­li­či­tih raz­lo­ga bi­la ve­o­ma us­pe­šan ob­lik ide­o­lo­ške kon­tro­le (36). 14 Pre­ma Ar­nol­do­vom mi­šlje­nju „kul­tu­ra, kao i re­li­gi­ja, pre­va­zi­la­zi osta­le in­te­re­se, po­seb­no od­re­đe­ne in­te­re­se bi­lo ko­je so­ci­jal­ne kla­se” (Stri­kland: 699). U Ar­nol­do­voj vi­zi­ji „lju­di kul­tu­re su istin­ski apo­sto­li jed­na­ko­sti” (ci­ti­ra­no kod Stri­klan­da, 699). Pa ipak, nje­gov „he­le­ni­zam bio je eks­pli­cit­no ve­zan za vi­zi­ju in­do­e­vrop­ske ili ari­jan­ske ra­se u stal­noj bor­bi sa se­mit­skom, ili za kon­flikt iz­me­đu ’kul­ti­vi­sa­nih’ i bur­žo­a­ skih vred­no­sti” (Ber­nal, BA 1: 348). 15 Tra­ge­di­ja se od­no­si na je­vrej­ski Ho­lo­ka­ust u Ne­mač­koj pod na­ci­sti­ma. Za de­talj­no pro­u­ča­va­nje ove ka­ta­stro­fe, vi­de­ti Dže­la­tli­ja. In­ten­ziv­ni an­ti­se­mi­ti­zam ovog pe­ri­o­da imao je uti­caj na raz­voj kla­si­ča­ra. Na po­čet­ku ve­ka, pri­hva­ će­ni mo­del za ob­ja­šnje­nje kul­tur­nog po­re­kla Gr­ka bio je ši­ri ari­jev­ski mo­del ko­ji je pri­zna­vao fe­ni­čan­ski uti­caj na grč­ko kop­no. Ali sa ši­re­njem an­ti­se­mi­ti­zma od 1880. pa na­da­lje, Fe­ni­ča­ni – ina­če sma­tra­ni se­ mit­skim na­ro­dom – bi­li su sve re­đe sma­tra­ni pre­ci­ma bes­pre­kor­no ari­jev­skih sta­rih Gr­ka. Od ta­da pa do sre­di­ne 1980-ih, ši­ri ari­jev­ski mo­del za­me­njen je eks­trem­nim ari­jan­skim mo­de­lom ko­ji je, kao što mu i ime ka­že, po­ri­cao sve va­ne­vrop­ske uti­ca­je na sta­ru Grč­ku. Za vi­še, vi­de­ti Ber­nal, BA 1: 337–438.

129

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ka­lup po kom je ve­ći­na sa­vre­me­nih stu­de­na­ta pri­stu­pi­la en­gle­skom kao aka­dem­skom pred­me­tu po­čeo je da do­bi­ja svoj ob­lik ka­da je 1917. go­di­ne Se­nat Uni­ver­zi­te­ta u Kem­bri­ džu od­lu­čio da uve­de po­ča­sni di­plom­ski is­pit na en­gle­skom.16 No­vo­na­sta­li na­stav­ni plan i pro­gram Kem­bri­dža okre­nuo se od po­sve­će­no­sti fi­lo­zof­skom uče­nju – do ta­da glav­nom na Oks­for­du – i, ume­sto to­ga, od­lu­čio da se kon­cen­tri­še na knji­žev­nost i od­nos iz­me­đu ži­vo­ta i knji­žev­no­sti. Kem­bridž je, ta­ko­đe, re­šio da se klo­ni ba­vlje­nja li­te­ra­tu­rom na­sta­ lom pre 1350. go­di­ne. Sa ovom aka­dem­skom po­sve­će­no­šću raz­vi­ja­nju en­gle­skog u prav­cu psi­ho-so­ci­o­lo­škog is­tra­ži­va­nja i de­talj­ne ana­li­ze tek­sto­va, i sa od­lu­kom Vla­de da po­dr­ži sve­op­štu in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ju knji­žev­no­sti, po­ja­vi­la se po­tre­ba da se pro­na­đe ko­na­čan i ne­po­bi­tan kor­pus tek­sto­va – ka­non – ono­li­ko prag­ma­ti­čan ko­li­ko i pro­ce­na stu­de­na­ta i oso­blja fa­kul­te­ta. Uz mno­ge sa­rad­ni­ke na ča­so­pi­su Scru­tiny, F. R. Li­vis – naj­pre kroz svo­je uti­caj­no de­lo Ve­li­ka tra­di­ci­ja, obra­zo­va­nje i uni­ver­zi­tet – i nje­go­va su­pru­ga K. D. Li­vis ve­o­ ma su do­pri­ne­li ba­vlje­nju ovom po­tre­bom. To­kom go­di­na, kroz na­po­re Li­vi­so­vih i dru­gih, na­stao je ko­na­čan en­gle­ski knji­žev­ni ka­non ko­ji je pred­sta­vljao „oso­bi­te en­gle­ske vred­ no­sti” od Vul­fa do Vul­fa.17 Da bi se sma­trao po­dob­nim da pri­pa­da ovom ve­li­čan­stve­nom pan­te­o­nu knji­žev­nih be­smrt­ni­ka, autor je mo­rao da stvo­ri de­la od ve­li­ke „in­te­lek­tu­al­ne i isto­rij­ske va­žno­sti” (Serl, „Kri­za”, 28). Jed­nom, ka­da bi se ovi lju­di iz­van­red­nog uma i ka­ li­bra pre­po­zna­li, sle­de­ći oči­gle­dan za­da­tak bio je da se na­pi­še aka­dem­ski sank­ci­o­ni­sa­na i odo­bre­na na­ci­o­nal­na knji­žev­na isto­ri­ja. Oda­ni du­hu i po­tre­bi svog po­stan­ka, stan­dard­ni i pre­po­ru­če­ni tek­sto­vi u ovom žan­ru, naj­če­šće su opi­si­va­li i ana­li­zi­ra­li „uglav­nom [...] de­la vr­hun­skih ge­ni­ja” (Serl, Bu­duć­nost fi­lo­zo­fi­je, 2079). Utvr­đi­va­njem ka­no­na i pi­sa­njem na­ ci­o­nal­ne isto­ri­je knji­žev­no­sti, en­gle­ski kao aka­dem­ska di­sci­pli­na po­sta­vljen je na čvr­sto in­sti­tu­ci­o­nal­no po­sto­lje. Pre­ma to­me, pe­sni­ci ko­ji su bi­li ve­či­ti stran­ci u svo­jim sa­da­šnji­ca­ma po­sta­li su pred­ met ko­jim se op­se­siv­no ba­vi­la na­ša aka­dem­ska sa­da­šnji­ca. Aut­saj­de­ri su uvr­šte­ni u pro­ži­ ma­ju­će de­lo­va­nje mo­ći ko­jom su tran­sfor­mi­sa­ni u sred­stvo za umi­re­nje dru­ge sa­da­šnji­ce. Me­đu­tim, pot­pu­na in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ja i dis­kva­li­fi­ka­ci­ja bi­le su ne­mo­gu­će zbog ne­is­crp­ no­sti iz­me­nje­ne sa­da­šnji­ce ko­ju su sa­mi ži­ve­li. Vi­šak ko­ji je bio pri­su­tan u nji­ho­vom knji­ žev­nom de­lu bio je upe­ren pro­tiv vla­da­ju­ćih kla­sa da bi ih iz­nu­tra uru­šio. Bard, čak i ka­da je oči­gled­no pri­ka­zi­vao stra­šnu tra­ge­di­ju ko­ja je za­de­si­la an­glo­sak­son­skog kra­lja, us­peo bi da upa­ku­je to­li­ko mno­go sub­ver­ziv­nih slo­je­va u tra­gič­nu gra­đu. Pri sva­kom is­pi­ti­vač­kom gre­ba­nju po po­vr­ši­ni oni bi se po­ja­vi­li da ot­kri­ju po­nor nad ko­jim je ova ve­li­čan­stve­na tra­ 16 Za de­talj­ni­ju ana­li­zu, vi­de­ti Hoks „In­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ja knji­žev­no­sti: uni­ver­zi­tet” 923–30. 17 Po­ku­ša­ji­ma En­gle­za da stvo­re na­ci­o­nal­ni ka­non pret­ho­di­le su nji­ho­ve ko­lo­ni­jal­ne ak­tiv­no­sti u ino­ stran­stvu. Tre­ba­lo je da ka­non is­pu­ni ko­ri­snu i ad­mi­ni­stra­tiv­nu funk­ci­ju u ko­lo­ni­ja­ma. Ka­da su Bri­tan­ci spro­ve­li re­for­me u obra­zo­va­nju u svo­jim azij­skim i afrič­kim ko­lo­ni­ja­ma, glav­ni in­te­res bio je da se ofor­mi obra­zo­va­na sred­nja kla­sa ko­ja bi funk­ci­o­ni­sa­la kao po­sred­nik iz­me­đu ko­lo­ni­jal­nih vla­da­ra i pod­re­đe­nih. Da bi se ovaj in­te­res ostva­rio, bi­lo je neo­p­hod­no da Bri­tan­ci osmi­sle en­gle­ski ka­non ka­ko bi obra­zo­va­li bu­du­će po­sred­ni­ke. Osmi­šlje­ni ka­non je mo­rao da sa­dr­ži vred­no­sti, nor­me i ve­ro­va­nja ko­ji za­do­vo­lja­va­ju bri­tan­ske ad­mi­ni­stra­tiv­ne po­tre­be. Od­nos u ru­ka­vi­ca­ma iz­me­đu knji­žev­no­sti i ko­lo­ni­ja­li­zma či­ni tač­nom tvrd­nju To­ni­ja Mo­ri­so­na da „gra­đe­nje ka­no­na je­ste gra­đe­nje im­pe­ri­je” (132).

130

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ge­di­ja po­dig­nu­ta i sla­vlje­na. Ovo se, na­rav­no, od­no­si na Tra­ge­di­ju kra­lja Li­ra u ko­joj ta­šti, raz­ma­že­ni i ka­pri­ci­o­zni de­spot iza­zi­va sop­stve­no uni­šte­nje kroz ne­pra­ved­nu i osvet­nič­ku po­de­lu svog kra­ljev­stva. Ne­de­lo se okre­će da uni­šti uzrok – ve­li­čan­stve­ni uzrok; ali kon­ flikt ko­ji sle­di, na­mer­no ili slu­čaj­no, uvla­či či­ta­vo kra­ljev­stvo, u svo­joj po­kor­no­sti i gor­či­ni, u du­bi­ne stra­šne anar­hi­je. Pa, ipak, u kon­ste­la­ci­ju ve­li­čan­stve­ne i tra­gič­ne pat­nje, sa­mo Lir ima ulaz; Lir, za ko­ga ži­vot i vred­nost obič­nog čo­ve­ka po­sto­je sa­mo kao sli­ka i pro­stor u atla­su!18 Obič­ni lju­di pod­lo­žni su ću­dlji­vom ras­po­re­đi­va­nju za­ma­hom ma­ča nje­go­vog ve­li­čan­stva i pot­pu­no su ne­va­žni nje­go­vom va­žnom egu. Bed­ni mu­škar­ci i že­ne ko­ji či­ne kra­ljev­stvo i je­su kra­ljev­stvo ne­ma­ju pra­vo gla­sa u to­ku či­ta­ve dra­me. Me­đu­tim, od­su­stvo kra­ljev­stva – od­su­stvo dru­ga­či­jeg u sa­da­šnji­ci – i nje­go­vo ne­mo sla­ga­nje sa zah­te­vi­ma sa­ da­šnji­ce či­ne Li­ro­vu tra­ge­di­ju mo­gu­ćom. Jed­nom ka­da ne­mi pro­go­vo­re i po­sta­nu pri­sut­ni kao do ta­da ne­bi­ća sa­da­šnji­ce, sjaj tra­ge­di­je je uga­šen. Ga­še­nje je tre­nu­tak ka­da je sa­da­ šnji­ca pri­mo­ra­na da se su­o­či sa ot­kro­ve­njem: ni­ka­kva mu­ka ne mo­že bi­ti ve­ća od one ko­ju ljud­sko bi­će mo­že da pre­tr­pi” (Vit­gen­štajn, Kul­tu­ra i vred­nost, 45e). Bi­lo ka­kav po­ku­šaj da se pre­ko­mer­no ve­li­ča pat­nja pri­vi­le­go­va­ne ma­nji­ne je­ste re­zul­tat ogra­ni­če­ne per­spek­ti­ve. Ali u istom kri­tič­kom da­hu, mo­ra­mo do­da­ti da je po­sta­vlja­nje ogra­ni­če­ne per­spek­ti­ve ono što či­ni sub­ver­zi­ju mo­gu­ćom, a ge­ni­jal­nost pe­sni­ka je­ste nje­go­va spo­sob­nost da utka ne­ bro­je­no mno­go slo­je­va sub­ver­ziv­ne sa­da­šnji­ce – ne­me ili ne – u tek­stu­al­nu gra­đu pi­sa­nog uni­ver­zu­ma. Stva­ra­nje kla­si­ci­zma, in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ja knji­žev­no­sti, stva­ra­nje ka­no­na – sve ovo ima u se­bi ugra­đe­nu po­li­ti­ku i po­li­tič­ke po­sle­di­ce. Ali iz pre­po­zna­va­nja da sve, uklju­ču­ju­ći i ono što je lič­no kao što je seks, ima po­li­tič­ke im­pli­ka­ci­je, ne sle­di da po­li­ti­ka tre­ba da bu­de

18 Obra­ti­te pa­žnju na ove sti­ho­ve: LIR: Sve ze­mlje te, od ove Cr­te do ove, sa se­no­vi­tim Šu­ma­ma i sa plod­nim po­lji­ma, S pro­stra­nim pa­šnja­ci­ma i sa buj­nim Re­ka­ma, bi­še tvo­je vla­sni­štvo (Šek­spir, Lir, 1.1.58–61). I ove: LIR: Te­bi i tvo­ji­ma u na­sle­đe Osta­će več­no ova pro­stra­na Tre­ći­na na­šeg le­pog kra­ljev­stva, Ni­ma­lo ma­nja ni po ve­li­či­ni, Ni­ti po vred­no­sti, ni po kra­so­ti Od one ko­ju da­doh Go­ne­ri­li. A sa­da, na­ša ra­do­sti, ti što si Po­sled­nja na­ša, al’ ne naj­ma­nje, Za či­jom mla­dom te­že lju­ba­vlju Fran­cu­ska vi­na, mle­ko bur­gund­sko... (Šek­spir, Lir, 1.1.74–80). Ni po­me­na o ne­kom ži­vom bi­ću i ne mo­že­mo a da se ne za­pi­ta­mo šta je za­pra­vo tra­ge­di­ja: eks­klu­ zi­ja lju­di, ili Li­ro­va ta­šti­na i glu­post ko­ja ga vo­di u pro­past!

131

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

je­di­ni kri­te­ri­jum pri oce­ni ljud­skog stva­ra­la­štva.19 Po­li­ti­ka, ako se shva­ti kao po­ku­šaj da se ima moć, pod­ra­zu­me­va da je su­bje­kat ne­pre­sta­no uple­ten u de­lo­va­nje mo­ći, i „dru­štvo bez od­no­sa mo­ći”, kao što je Mi­šel Fu­ko iz­no­va is­ti­cao, „mo­že da bu­de sa­mo ap­strak­ci­ ja” (Su­bje­kat i moć, 791). Zna­nje ni­ka­da ni­je oslo­bo­đe­no de­lo­va­nja mo­ći, „od­no­si mo­ći omo­gu­ća­va­ju mo­gu­ći kor­pus zna­nja, i zna­nje se ši­ri i učvr­šću­je efe­kat ove mo­ći“ (Fu­ko, Di­sci­pli­na i ka­zna, 29). In­sti­tu­ci­je kao što su kla­si­ča­ri, i en­gle­ski, i odo­bre­ni kor­pu­si kao što je za­pad­ni ka­non, bi­li su re­zul­tat po­tre­be za ba­vlje­njem od­re­đe­nim so­cio-po­li­tič­kim slu­ča­je­vi­ma ko­ji su se po­ja­vi­li u od­re­đe­nim tre­nu­ci­ma u isto­ri­ji. Ovi slu­ča­je­vi u svo­jim ve­o­ma iz­me­nje­nim ob­li­ci­ma na­sta­vlja­ju da de­lu­ju u sop­stve­noj sa­da­šnji­ci. Sa­da­šnji­ca či­ni od­re­đe­ne po­du­hva­te mo­gu­ćim i vred­nim, dok se sa­mi po­du­hva­ti ši­re i pro­ži­ma­ju sve­o­bu­ hvat­ni po­re­dak – po­re­dak sa­da­šnji­ce iz ko­je iz­vo­de svo­ju sank­ci­ju i po­tvr­du. Za­jed­nič­ki im­pli­ci­ra­na pri­ro­da od­no­sa pod­ra­zu­me­va da nas Ce­za­ro­va smrt ne­će oslo­bo­di­ti od ope­ra­ tiv­nog sti­ska mo­ći. Kao što Šek­spir po­ka­zu­je u Ju­li­ju Ce­za­ru, je­di­no do če­ga mo­že do­ve­sti je­ste ka­ta­stro­fa u ko­joj, iako je Ce­zar mr­tav, ce­za­ri­jan­stvo – duh nje­go­ve am­bi­ci­je ko­ja ima spo­sob­nost da „stvo­ri mo­gu­će po­lje ak­ci­je za dru­ge” – na­sta­vlja svo­je de­la­nje istim in­ten­ zi­te­tom (Fu­ko, Su­bje­kat i moć, 790). Ukla­nja­njem Ce­za­ra, ope­ra­tiv­ni od­no­si mo­ći pot­pu­ no se sla­ma­ju da bi si­la za­me­ni­la te od­no­se i na­sta­vi­la da uni­šta­va vi­še od jed­ne de­ce­ni­je. Žr­tvo­va­ni Ce­zar ne vra­ća kon­zu­lar­ni Rim u svo­ju za­ve­re­nič­ku sa­da­šnji­cu. Žr­tva vo­di je­di­ no do stva­ra­nja bez­gla­ve dr­ža­ve, kroz či­je spo­red­ne pu­te­ve Ce­za­rov duh ne­pre­kid­no be­sni da bi „pu­stio pse ra­ta” (Šek­spir, JC, 3.1.273). Shva­ta­nje de­lo­va­nja mo­ći bar­da iz Strat­for­da naj­bo­lje se vi­di u spor­nom na­slo­vu ko­ji je iza­brao za ovu dra­mu, Ju­li­je Ce­zar. Ce­zar je mo­žda naj­ma­nje im­pre­si­van od svih he­ro­ja ko­je je Šek­spir stvo­rio. Ka­ri­ka­tu­ra Šek­spi­ro­vog Ce­za­ra ni­ka­da ne is­po­lja­va re­to­rič­ku bri­ ljant­nost i nje­go­va lič­nost se ne raz­vi­ja; on je pri­ka­zan kao vla­dar ko­me je la­ko la­ska­ti, ko­ji je neo­d­lu­čan, slab, tvr­do­glav, su­je­ve­ran i hva­li­sav. Nje­go­vo po­ja­vlji­va­nje u dra­mi je sve­ de­no na mi­ni­mum, pa ipak, ni­je­dan dru­gi lik – ni ple­me­ni­ti Brut ko­ga je la­ko na­sa­ma­ri­ti, ni lu­ka­vi An­to­ni­je, a da ne go­vo­ri­mo o hlad­nom i su­ro­vom Ok­ta­vi­ju – ne mo­že da iz­ne­se rad­nju na svo­jim ra­me­ni­ma. Šek­spi­rov Ce­zar ni­je, kao što oče­ku­je­mo, vla­dar ko­ji iza­zi­va stra­ho­po­što­va­nje; već se čak i Šek­spi­rov ge­nij mo­rao za­do­vo­lji­ti či­nje­ni­com da bez ob­zi­ra na nje­go­vo dra­ma­tič­no sma­nji­va­nje Ce­za­ro­ve ve­li­či­ne, ne po­sto­ji ni­je­dan dru­gi lik kroz 19 Kao što Džon Serl ne­pre­sta­no po­na­vlja: Za­klju­čak ne sle­di iz pre­mi­se. Po sve­mu su­de­ći, sve ima po­li­tič­ke po­sle­di­ce, bi­lo da je u pi­ta­nju umet­nost, mu­zi­ka, knji­žev­nost, seks ili ga­stro­no­mi­ja. Na pri­mer, sa­da bi­smo mo­gli da vo­di­mo kam­pa­nju za pred­sed­nič­ke iz­bo­re ume­sto da slu­ša­mo pre­da­va­nje o vi­šem obra­zo­va­nju; pre­ma to­ me, ovo pre­da­va­nje ima ne­na­mer­ne po­li­tič­ke po­sle­di­ce jer nas spre­ča­va da se uklju­či­mo u po­li­tič­ ke ak­tiv­no­sti u ko­je bi­smo se ina­če uklju­či­li. U tom smi­slu, sve je po­li­ti­ka. Ali, iz či­nje­ni­ce da je u ovom smi­slu sve po­li­ti­ka, ne sle­di da su na­ši aka­dem­ski ci­lje­vi po­li­tič­ki, ni­ti sle­di da su kri­te­ri­ju­mi za pro­ce­nu na­ših uspe­ha i ne­u­spe­ha po­li­tič­ki („Kri­za”, 39). Pa­tri­ša Vo ba­vi­la se su­prot­nim vi­đe­nji­ma umet­no­sti od stra­ne pu­ri­ta­na­ca i prag­ma­ti­ča­ra: „Za­me­na ide­a­li­stič­kog estet­skog pu­ri­zma (umet­nost po­sto­ji sa­ma zbog se­be) sa neo­prag­ma­tič­nom po­li­tič­kom ko­ rekt­no­šću (umet­nost po­sto­ji sa­mo zbog po­li­ti­ke) pro­sto za­me­nju­je jed­nu vr­stu pu­ri­ta­ni­zma dru­gom” (80).

132

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ko­jeg i oko ko­ga bi mo­gao da is­ple­te pri­ču o Ce­za­ru sa rad­njom ko­ja bi po­sta­vi­la vr­stu in­tri­ge ko­ju na kra­ju uspe­va da smi­sli. Ce­zar je onaj na kog se svi li­ko­vi i do­ga­đa­ji u dra­ mi ne­pre­sta­no po­zi­va­ju; kroz nje­ga in­di­vi­du­al­na de­la u dra­mi mo­ra­ju da se fil­tri­ra­ju da bi do­bi­la na auto­ri­te­tu i va­žno­sti. Jed­nom ka­da se ova tač­ka pre­se­ca­nja – ma ko­li­ko pro­iz­volj­ na – ot­klo­ni, či­ta­va po­stav­ka od­no­sa mo­ći se uru­ša­va da bi na­stu­pi­li na­si­lje, rat i ne­mi­ri.20 Kon­spi­ra­tiv­ni san ko­nač­ne bit­ke za Rim­sku re­pu­bli­ku po­kre­će se, na­ža­lost, kroz ubi­stvo Ce­za­ra sa­mo da bi ne­slav­no za­vr­šio – pot­pu­no po­ra­žen – na otvo­re­nom gro­blju kod Fi­ li­pa. San o re­pu­bli­kan­skom Ri­mu – Ri­mu Ri­mlja­na za Ri­mlja­ne – ni­kad ni­je ostva­ren, i sve do če­ga je do­veo je ubi­stvo, kr­vo­pro­li­će i de­ce­ni­ja ha­o­sa. Po­što se raz­ja­sne po­sled­nje sce­ne Ju­li­ja Ce­za­ra, kao i rad­nja An­to­ni­ja i Kle­o­pa­tre, ko­ja se na ovu dra­mu na­do­ve­zu­je, kra­ljev­stvo do­ži­vlja­va mir tek ka­da se Ce­za­ro­va am­bi­ci­ja ostva­ri, tj. ka­da Ce­za­rov ne­ćak Ok­ta­vi­jan pre­u­zme ti­tu­lu Av­gust da bi po­stao vla­dar car­skog Ri­ma. Sa njim, ope­ra­tiv­ni od­no­si mo­ći po­no­vo uzi­ma­ju svoj nor­ma­lan tok kroz us­po­sta­vlja­nje hi­je­rar­hi­je da bi se iz­no­va po­kre­nu­li od­no­si sna­ga ko­ji jed­ni dru­ge pod­sti­ču. Kul­tu­ra pre­ma Vit­gen­štaj­no­vom mi­šlje­nju „pret­po­sta­vlja po­sma­tra­nje” (Kul­tu­ra i vred­nost, 83e).21 U po­sled­njih sto­ti­nak go­di­na, u obla­sti od­no­sa unu­tar Za­pa­da, za­pad­ ni ka­non bio je efekt­no i ne­za­men­lji­vo oru­đe da bi se to po­sma­tra­nje uči­ni­lo mo­gu­ćim. Idej­na sa­vre­me­nost knji­žev­no­sti i ci­vi­li­za­ci­je za­si­gur­no je ima­la ra­za­ra­ju­će po­sle­di­ce za evrop­ske ko­lo­ni­je, jer u oči­ma ko­lo­ni­jal­nog vla­da­ra „pri­su­stvo pi­sa­ne knji­žev­no­sti bi­lo je znak po­ten­ci­jal­ne, uro­đe­ne čo­več­no­sti ra­se” (Gejts: 44). Oči­gled­no od­su­stvo pi­sa­ne knji­ žev­no­sti kod Azi­ja­ta, Afri­ka­na­ca i ame­rič­kih In­di­ja­na­ca, uči­ni­lo je da se ra­sno i ci­vi­li­za­ cij­ski su­per­i­or­ni Evro­plja­ni ose­ća­ju mo­ral­no oba­ve­znim da „ci­vi­li­zu­ju” ove „ni­že” ra­se. Ali ova ulo­ga ko­ju je knji­žev­nost ima­la u isto­ri­ji ko­lo­ni­za­ci­je ne vo­di nu­žno do za­ključ­ka da ne tre­ba pro­u­ča­va­ti knji­žev­nost. Pi­ta­nje da li stu­di­je knji­žev­no­sti tre­ba da po­sto­je kao aka­dem­ska di­sci­pli­na tre­ba ana­li­zi­ra­ti i na nje­ga od­go­vo­ri­ti u okvi­ru so­cio-po­li­tič­ko-eko­ nom­skog okvi­ra sa­da­šnji­ce. Kao što su stu­di­je knji­žev­no­sti uve­de­ne za­hva­lju­ju­ći broj­nim so­ci­jal­nim fak­to­ri­ma raz­li­či­te te­ži­ne, ta­ko će one na­sta­vi­ti da po­sto­je sa­mo ako se ukla­pa­ju u struk­tu­ral­nu kon­fi­gu­ra­ci­ju na­še sa­da­šnji­ce.22 Ako se ne uklo­pe, ni­ka­kva no­stal­gič­na i kri­tič­ka pom­pa ne­će po­mo­ći da „taj pa­ci­jent bu­de uspa­van na sto­lu”, da se još du­go za­dr­ ži (Eli­ot, Pru­frok, 3). Ali, ako na­sta­ve da se ukla­pa­ju, mo­ra­mo pri­me­ti­ti da bi aka­dem­ska di­sci­pli­na osta­la funk­ci­o­nal­no de­lo­tvor­na, ne mo­že joj se ospo­ri­ti ne­ka­kva za­slu­ga ili kva­ 20 Tre­ba na­gla­si­ti da moć ni­je ov­de pri­ka­za­na kao cen­tral­ni fe­no­men. Ar­gu­ment se dr­ži Fu­ko­o­vog okvi­ra mo­ći u kom se „uslov mo­guć­no­sti mo­ći [...] mo­ra tra­ži­ti u […] po­kret­noj pod­lo­zi od­no­sa sna­ga ko­je, zbog svo­je ne­jed­na­ko­sti, ne­pre­sta­no iza­zi­va­ju sta­nje mo­ći” (Fu­ko, Isto­ri­ja sek­su­al­no­sti, 121–22). „Od­no­si mo­ći su struk­tu­ral­ni, ali van cen­tra” (Bart, „Od de­la do tek­sta”, 159). 21 Kul­tu­ra se mo­ra „ne­pre­sta­no stva­ra­ti i po­tvr­đi­va­ti u dru­štve­nom ži­vo­tu; ako se to ne de­ša­va, ona umi­ re” (Filds: 112). 22 En­gle­ski mo­žda još uvek ima zna­čaj­nu ulo­gu u dva­de­set pr­vom ve­ku. Po­li­tič­ka he­ge­mo­ni­ja SAD i tre­ nut­na teh­no­lo­ška pre­moć en­gle­skog je­zi­ka kao osno­ve za glo­bal­ne in­for­ma­ci­je „mo­že uči­ni­ti da en­gle­ski na­sta­vi da ima eko­nom­sku, a pre­ma to­me i so­ci­jal­nu ko­ri­snost” (Pan­ter: 525).

133

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

li­tet – in­klu­ziv­ni kri­te­ri­jum sa­da­šnji­ce.23 Iz ova­kvog za­ključ­ka sle­di da ka­non mo­že i tre­ba da bu­de me­njan, ali ni­ka­da uni­šten. Ob­no­vom ka­no­na, tj. in­klu­zi­jom, pro­blem eks­klu­zi­je po­no­vo do­la­zi na red; pa ipak, ako se ovim neo­p­hod­nim i ne­iz­be­žnim pro­ble­mom ne­pre­ sta­no ba­vi­mo, on će sa­mo do­ve­sti do ši­re­nja i me­nja­nja sa­da­šnji­ce, a ne do svog uni­šte­nja. Bez ob­zi­ra na gre­he ko­je mo­že­mo pri­pi­sa­ti in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­nom po­sto­ja­nju knji­ žev­no­sti, stu­di­je knji­žev­no­sti su je­din­stve­ne u iza­zi­va­nju i ne­go­va­nju unu­tar se­be sa­mih ra­zor­no kri­tič­ke sa­mo­re­flek­si­je. Kri­tič­ki pri­stup knji­žev­noj i in­sti­tu­ci­o­nal­noj isto­ri­ji jed­na je od naj­pre­po­zna­tlji­vi­jih oso­bi­na stu­di­ja knji­žev­no­sti. Mo­žda u to­me ne po­sto­ji ni­šta neo­ bič­no. Za­pad­ni ka­non, iz ko­ga stu­di­je knji­žev­no­sti cr­pe svo­je ži­vot­ne so­ko­ve, no­si u se­bi ne­ke od naj­o­krut­ni­jih kri­ti­ka tra­di­ci­je ko­ju pred­sta­vlja i oli­ča­va. Od So­kra­ta do De­ri­de, naj­bo­lji na Za­pa­du bi­li su naj­be­skom­pro­mi­sni­ji kri­ti­ča­ri, a nji­ho­va kri­ti­ka – ka­no­ni­zo­va­na kri­ti­ka – iz­ne­dri­la je sa­vre­me­no mno­štvo te­o­re­ti­ča­ra pro­tiv Za­pa­da i ka­no­na sa nji­ho­vim naj­de­lo­tvor­ni­jim oru­đem struk­tu­ral­nog de­set­ko­va­nja. Su­ro­vo se ba­ve­ći svo­jim sa­da­šnji­ca­ ma, ra­di­kal­ne lič­no­sti pro­šlo­sti na­še sa­da­šnji­ce us­pe­le su da da­ju svo­je ver­zi­je sa­da­šnji­ce. Uti­ču­ći na tu iz­me­nje­nost, ovi ra­di­ka­li – stran­ci sa­da­šnji­ce – sa­mo su do­pri­ne­li da se sa­ da­šnji­ca ši­ri i ove­ko­ve­či.24 Su­vi­še je dr­sko pret­po­sta­vi­ti da će, svo­jim oslo­ba­đa­ju­ćim po­ho­ di­ma, sa­vre­me­no mno­štvo po­zna­tih kri­ti­ča­ra po­sti­ći išta zna­čaj­no dru­ga­či­je. Sve što ra­de i sve što je­su je­ste do­zvo­lje­no od stra­ne struk­tur­ne kon­fi­gu­ra­ci­je sa­da­šnji­ce – sa­da­šnji­ce uklo­plje­ne u svo­ju iz­me­nje­nost, na­sta­le, uz do­dat­ke, iz svo­je pro­šlo­sti. Upr­kos skrip­tu­ral­nom pri­zvu­ku na­sta­lom za­hva­lju­ju­ći ter­mi­no­lo­gi­ji i aso­ci­ja­ci­ja­ma sa ide­ja­ma auten­tič­no­sti i auto­ri­te­ta ko­je su iz to­ga pro­i­za­šle, ka­non ni­ka­da ni­je po­ten­ci­rao eks­klu­zi­ju i ni­je bio ne­flek­si­bi­lan kao što bi se mo­žda mo­glo za­klju­či­ti. Nje­ga je uvek či­nio flek­si­bi­lan kor­pus ko­ji se raz­vi­jao i ko­ga je ka­rak­te­ri­sa­la sprem­nost da se kri­tič­ki ba­vi svo­ jim de­lo­vi­ma. Ka­non pri­pa­da kon­ste­la­ci­ji na­še sa­da­šnji­ce, i na­še ne­za­do­volj­stvo sa­da­šnji­ com ili struk­tu­ra­ma mo­ći sa­da­šnji­ce ne zna­či da mo­že da po­sto­ji sa­da­šnji­ca bez ovih mo­ guć­no­sti. Sa­da­šnji­ca – tek­stu­al­ni uni­ver­zum: svet od­re­đen reč­ju – svet je ko­ji mo­že­mo da na­sta­nju­je­mo, i sva­ki san o na­pret­ku iz­van struk­tu­ral­no­sti sa­da­šnji­ce do raj­ske sa­da­šnji­ce mo­ra se na­pu­sti­ti. Tre­ba pri­hva­ti­ti ne­sa­vr­še­nu i ne­pred­vi­dlji­vu pri­ro­du sa­da­šnji­ce i ba­vi­ti se njo­me. Tim ba­vlje­njem, ka­non i ono što je nji­me pro­pi­sa­no do­pri­ne­li su us­po­sta­vlja­nju „od­no­sa me­đu tek­sto­vi­ma” sa Za­pa­da i tre­ba ih tre­ti­ra­ti kri­tič­ki, ali i sa po­što­va­njem (Fu­ ko, Šta je autor?, 268).

23 Za­slu­ga/kri­te­ri­jum in­klu­zi­je ima zna­čaj­nu ulo­gu za oso­blje fa­kul­te­ta, upis stu­de­na­ta i iden­ti­fi­ka­ci­ju tek­stu­al­nog kor­pu­sa. 24 Ši­re­nje sa­da­šnji­ce ko­je na­sta­je usled iz­me­nje­ne sa­da­šnji­ce ni­ka­da ne vo­di do nje­nog uni­šte­nja. Ono je­di­no do­vo­di do uti­ca­ja na iz­me­njen zna­čaj na struk­tu­ral­nim i ele­men­tar­nim ni­vo­i­ma.

134

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

LI­TE­RA­TU­RA Armstrong, Ka­ren. A Hi­story of God: The 4000-Year Qu­est of Ju­da­ism, Chri­sti­a­nity and Islam. New York: Bal­lan­ti­ne-Ran­dom, 1994. 2. Bart­hes, Ro­land. “The De­ath of the Aut­hor.” Trans. Step­hen He­ath. Li­te­ra­tu­re in the Mo­dern World: Cri­ti­cal Es­says and Do­cu­ments. Ed. Den­nis Wal­der. 2nd rev. ed. Ox­ford: Ox­ford UP, 2008. 259–63. ----. “From Work to Text.” Ima­ge Mu­sic Text. Comp. and trans. Step­hen He­ath. Lon­don: Fla­min­go, 1977. 155–64. 3. Ber­nal, Mar­tin. Black At­he­na: The Afro­a­si­a­tic Ro­ots of Clas­si­cal Ci­vi­li­za­tion. Vol. 1: The Fa­bri­ca­tion of An­ci­ent Gre­e­ce 1785–1985. New Brun­swick: Rut­gers UP, 2003. ----. Black At­he­na Wri­tes Back: Mar­tin Ber­nal Re­sponds to His Cri­tics. Ed. Da­vid Chi­o­ni Mo­o­re. Dur­ ham: Du­ke UP, 2001. 4. Blo­om, Ha­rold. The We­stern Ca­non: The Bo­oks and School of the Ages. Lon­don: Mac­mil­lan, 1995. 5. Bu­tler, Ma­rilyn. “Re­pos­ses­sing the Past: The Ca­se for an Open Li­te­rary Hi­story.”Li­te­ra­tu­re in the Mo­ dern World: Cri­ti­cal Es­says and Do­cu­ments. Ed. Den­nis Wal­der. 2nd rev. ed. Ox­ford: Ox­ford UP, 2008. 20–27. 6. Can­na­di­ne, Da­vid. “The Con­text, Per­for­man­ce and Me­a­ning of Ri­tual: The Bri­tish Mo­narchy and the ‘In­ven­tion of Tra­di­tion’, c. 1820–1977.” The In­ven­tion of Tra­di­tion.Ed. Eric Hob­sbawm and Te­ren­ ce Ran­ger. Cam­brid­ge: Cam­brid­ge UP, 2000. 101–64. 7. Cromp­ton, Lo­u­is. Ho­mo­se­xu­a­lity and Ci­vi­li­za­tion. Cam­brid­ge: Belk­nap-Har­vard UP, 2006. De­ti­en­ ne, Mar­cel. The Gre­eks and Us: A Com­pa­ra­ti­ve Anthro­po­logy of An­ci­ent Gre­e­ce. Trans. Ja­net Lloyd. Cam­brid­ge: Po­lity, 2007. 8. Eagle­ton, Te­rry. “Li­te­ra­tu­re and the Ri­se of En­glish.” Li­te­ra­tu­re in the Mo­dern World: Cri­ti­cal Es­says and Do­cu­ments.Ed. Den­nis Wal­der. 2nd rev. ed. Ox­ford: Ox­ford UP, 2008. 31–37. 9. Eli­ot, T. S.“The Lo­ve Song of J. Al­fred Pru­frock.” The Nor­ton Ant­ho­logy of Po­e­try.Ed. Mar­ga­ret Fer­gu­son, Mary Jo Sal­ter, and Jon Stal­lworthy. 4th ed. New York: Nor­ton, 1996. 1230–33. 10. Fe­de­ri­ci, Sil­via. “The God That Ne­ver Fa­i­led: The Ori­gins and Cri­ses of We­stern Ci­vi­li­za­tion.” En­du­ ring We­stern Ci­vi­li­za­tion: The Con­struc­tion of the Con­cept of We­stern Ci­vi­li­za­tion and Its Ot­hers.Ed. Sil­via Fe­de­ri­ci. West­port: Pra­e­ger, 1995. 63–89. 11. Fi­elds, Bar­ba­ra Je­an­ne. “Sla­very, Ra­ce and Ide­o­logy in the Uni­ted Sta­tes of Ame­ri­ca.” New Left Re­vi­ew I.181 (1990): 95–118. 12. Fo­u­ca­ult, Mic­hel. Di­sci­pli­ne and Pu­nish: The Birth of the Pri­son. Trans. Alan She­ri­dan. New York: Vin­ta­ge, 1979. ----. The Hi­story of Se­xu­a­lity: The Will to Know­led­ge. Trans. Ro­bert Hur­ley.Vol. 1. Vic­to­ria: Pen­guin, 2008. ----. “Su­bject and Po­wer.”Cri­ti­cal In­qu­iry 8 (1982): 777–95. ----. “What Is an Aut­hor?” Trans. J. V. Ha­ra­ri. Li­te­ra­tu­re in the Mo­dern World: Cri­ti­cal Es­says and Do­ cu­ments. Ed. Den­nis Wal­der. 2nd rev. ed. Ox­ford: Ox­ford UP, 2008. 263–78. 13. Frye, Nor­throp, and Jay Mac­pher­son. Bi­bli­cal and Clas­si­cal Myths: The Mytho­lo­gi­cal Fra­me­work of We­stern Cul­tu­re. To­ron­to: U of To­ron­to P, 2004. 14. Ga­tes, He­nry Lo­u­is, Jr. “Li­te­rary The­ory and the Black Tra­di­tion.” Li­te­ra­tu­re in the Mo­dern World: Cri­ti­cal Es­says and Do­cu­ments. Ed. Den­nis Wal­der. 2nd rev. ed. Ox­ford: Ox­ford UP, 2008. 44–51. 15. Gel­la­tely, Ro­bert. Le­nin, Sta­lin, and Hi­tler: The Age of So­cial Ca­ta­strop­he. New York: Knopf, 2007. 16. Gib­bon, Ed­ward. The Dec­li­ne and Fall of the Ro­man Em­pi­re. Ed. and abr. Hans Fri­e­drich Mu­el­ler. New York: Mo­dern Lib., 2003. 17. Gil­bert, San­dra M. and Su­san Gu­bar.“Wo­men Po­ets.” Li­te­ra­tu­re in the Mo­dern World: Cri­ti­cal Es­says and Do­cu­ments.Ed. Den­nis Wal­der. 2nd rev. ed. Ox­ford: Ox­ford UP, 2008. 37-44. 18. Hall, Do­nald E. Su­bjec­ti­vity. New York: Ro­u­tled­ge, 2004. 19. Haw­kes, Da­vid. Ide­o­logy. Lon­don: Ro­u­tled­ge, 1996. 20. Haw­kes, Te­ren­ce. “The In­sti­tu­ti­o­na­li­za­tion of Li­te­ra­tu­re: The Uni­ver­sity.” Encyclo­pe­dia of Li­te­ra­tu­re and Cri­ti­cism. Ed. Mar­tin Coyle, et al. Lon­don: Ro­u­tled­ge, 1991. 926–38. 1.

135

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

21. Healy, Tho­mas. “Li­te­ra­tu­re and the Clas­sics.” Encyclo­pe­dia of Li­te­ra­tu­re and Cri­ti­cism. Ed. Mar­tin Coyle, et al. Lon­don: Ro­u­tled­ge, 1991. 964–75. 22. Ja­mes, Ge­or­ge G. M. Sto­len Le­gacy: The Egyptian Ori­gins of We­stern Phi­lo­sophy. N.p.: Fe­at­her, 2010. 23. Ker­mo­de, Frank. “Ca­non and Pe­riod.”Li­te­ra­tu­re in the Mo­dern World: Cri­ti­cal Es­says and Do­cu­ments. Ed. Den­nis Wal­der. 2nd rev. ed. Ox­ford: Ox­ford UP, 2008. 27-31. 24. Mor­ri­son, To­ni. “Un­spe­a­ka­ble Things Un­spo­ken: The Afro-Asian Pre­sen­ce in Ame­ri­can Li­te­ra­tu­re.” The Tan­ner Lec­tu­res on Hu­man Va­lu­es. Uni­ver­sity of Mic­hi­gan, Mic­hi­gan. 7 Oct. 1988. 25. Pat­ter­son, Tho­mas C. In­ven­ting We­stern Ci­vi­li­za­tion. New York: Monthly Rev. P, 1997. 26. Pol­litt, Kat­ha. “Do­es A Li­te­rary Ca­non Mat­ter?” The Nor­ton Re­a­der. Ed. Lin­da H. Pe­ter­son, John C. Bre­re­ton, and Joan E. Hart­man. 10th ed. New York: Nor­ton, 2000. 1029–35. 27. Pun­ter, Da­vid. “An­ti-ca­non The­ory.” “Va­lue: Cri­ti­cism, Ca­nons, and Eva­lu­a­tion.” Li­te­rary The­ory and Cri­ti­cism: An Ox­ford Gu­i­de. Ed. Pa­tri­cia Wa­ugh. New Del­hi: Ox­ford UP, 2010. 519–29. 28. Se­ar­le, John R. “The Fu­tu­re of Phi­lo­sophy.” Phi­lo­sop­hi­cal Tran­sac­ti­ons: Bi­o­lo­gi­cal Sci­en­ces 354. 1392 (1999): 2069-80. JSTOR.Web. 2 Dec. 2010. ----. “Is The­re a Cri­sis in Ame­ri­can Hig­her Edu­ca­tion?” Bul­le­tin of the Ame­ri­can Aca­demy of Arts and Sci­en­ces 46.4 (1993): 24–47. JSTOR.Web. 2 Dec. 2010. ----. “Li­te­rary The­ory and Its Di­scon­tents. ”New Li­te­rary Hi­story 25.3 (1994): 637–67. JSTOR. Web. 14 Dec. 2010. 29. Sha­ke­spe­a­re, Wil­li­am. An­tony and Cle­o­pa­tra. Ed. Da­vid Be­ving­ton. Up­da­ted ed. Cam­brid­ge: Cam­ brid­ge UP, 2005. ----. Ju­li­us Ca­e­sar. Ed. Mar­vin Spe­vack. Up­da­ted ed. Cam­brid­ge: Cam­brid­ge UP, 2004. ----. The Tra­gedy of King Le­ar. Ed. Jay L. Ha­lio. New Del­hi: Cam­brid­ge-Fo­un­da­tion, 2000. 30. Stric­kland, Ge­of­frey. “Gre­at Tra­di­ti­ons: The Lo­gic of the Ca­non.” Encyclo­pe­dia of Li­te­ra­tu­re and Cri­ ti­cism. Ed. Mar­tin Coyle, et al.  Lon­don: Ro­u­tled­ge, 1991. 696–707. 40. Wa­ugh, Pa­tri­cia. “Va­lue: Cri­ti­cism, Ca­nons, and Eva­lu­a­tion.” Li­te­rary The­ory and Cri­ti­cism: An Ox­ ford Gu­i­de.Ed. Pa­tri­cia Wa­ugh. New Del­hi: Ox­ford UP, 2010. 70–81. 41. Wit­tgen­ste­in, Lud­wig.  Cul­tu­re and Va­lue.Trans. Pe­ter Winch. Ed. G. H. von Wright and He­ik­ki Nyman. Chi­ca­go: U of Chi­ca­go P, 1984.

Ca­non/No Ca­non* In the last hun­dred years or so the We­stern Ca­non has been in­ stru­men­tal in con­fir­ming the pre­sti­ge and en­su­ring the cur­rency of we­stern ci­vi­li­za­tion. The con­di­tion of pos­si­bi­lity of the ci­vi­li­za­ti­o­nal pre­sti­ge – the West’s con­vic­tion in the su­per­i­o­rity of its ci­vi­li­za­tion – can be tra­ced back to Karl Ot­fried Müller’s over­throw – c.1840 – of the An­ci­ent Mo­del of Gre­ek hi­sto­ri­o­graphy with the Aryan one. The An­ci­ent Mo­del which re­ma­i­ned from the Gre­ek and La­tin An­ti­qu­ity to the En­lig­hten­ment had been the Gre­ek’s vi­ew of the­ir hi­story re­fer­red to by fi­gu­res as in­flu­en­tial as Aeschylus, Euri­pi­des, He­ro­do­tus, Di­o­do­rus Si­cu­lus, Isoc­ra­tes, Pa­u­sa­ni­as, Apol­lo­do­rus, Pa­la­ip­ha­tos, S U M ­M A R Y :

* In real terms the Western Canon denotes “a body of works of philosophy, literature, history, and art that goes from the Greeks right up to the present day” (Searle, “Crisis” 26). Here, for purposes that are essentially pragmatic, its denotation is delimited mostly to literary works. Arbitrariness, if any, of the delimiting is accounted for by the fact that the essay makes use of The Western Canon: The Books and School of the Ages to approach and enframe the Canon, and contrary to what one might expect from its title, the book is devoted solely to the treatment of literary texts. For more, see Bloom.

136

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Kõnon and Pla­to. The mo­del ac­know­led­ged the Gre­ek cul­tu­ral in­deb­ted­ness to ne­ig­hbo­u­ring An­ci­ent Egyptian and Pho­e­ni­cian ci­vi­li­za­ti­ons and held the Gre­ek ac­hi­e­ve­ments in fi­elds as di­ver­se as astro­nomy, law, myth, me­di­ci­ne, mat­he­ma­tics, phi­lo­sophy, re­li­gion and sci­en­ce to be the re­sult of clo­se cul­tu­ ral con­tacts with a su­per­i­or Egyptian ci­vi­li­za­tion. Im­por­tantly, in the pe­riod un­der con­si­de­ra­tion – i.e. 1820–40 – no ar­cha­e­o­lo­gi­cal or lin­gu­i­stic evi­den­ce be­ca­me ava­i­la­ble for Clas­si­cists to ne­ces­si­ta­te a chan­ge in mo­del from the An­ci­ent to the Aryan. Con­se­qu­ently, the re­a­sons for the la­ter mo­del’s ac­cep­ tan­ce, as Mar­tin Ber­nal con­tends, ha­ve to be so­ught in the cul­tu­ral mi­li­eu of the age which was do­mi­na­ted by Ro­man­ti­cism, ra­cism and Pro­gress and the ari­stoc­ra­ci­es’ fe­ar of re­vo­lu­ti­ons. The mi­li­eu, in ad­di­tion to ne­ces­si­ta­ting a shift in Aegean hi­sto­ri­o­graphy – the new mo­del ini­ti­ally de­nied Egyptian in­flu­en­ces on Gre­e­ce; but the post-1880 pe­riod of he­ig­hte­ned an­ti-Se­mi­tism wit­nes­sed the po­stu­la­tion of an Ex­tre­me Aryan Mo­del denying Pho­e­ni­cian (an­ci­ent pe­o­ple of West Se­mi­tic ori­gin) in­flu­en­ces as well – fun­da­men­tally de­ter­mi­ned the way post-Hum­boldt Prus­sian Al­ter­tum­wis­sen­schaft ‘sci­en­ce of An­ti­qu­ity’ was to evol­ve. The aca­de­mic sta­tu­re of Al­ter­tum­wis­sen­schaft and its En­glish co­un­ter­part, Clas­sics, se­cu­red for an ori­gin-ob­ses­sed Euro­pe its ab­so­lu­te, autoc­htho­no­us and pu­re – i.e. Aryan – cul­tu­ral po­int of ori­gin in An­ci­ent Gre­e­ce. This re­tro­jec­ti­ve fi­xing on Gre­e­ce and the de­nial of ex­ter­ nal and ex­tra-Euro­pean ori­gi­nary in­flu­en­ces on Gre­ek – and by con­se­qu­en­ce, Euro­pean – cul­tu­re we­re fol­lo­wed by an exi­ling of the rest of the world from the pa­le of ci­vi­li­za­tion. For the West’s eli­tes ci­vi­li­za­tion ma­de them “su­ per­i­or” and the su­per­i­o­rity – en­dor­sed by sec­ti­ons of the aca­de­mia – was in­stru­men­tal in gar­ne­ring po­li­ti­cal and mo­ral sup­port for Euro­pean im­pe­rial ac­ti­vi­ti­es in Asia, Afri­ca and the Ame­ri­cas. Do­me­sti­cally, sub­se­qu­ent to Clas­ sics’ ca­no­ni­zing of the West as “uni­que and su­per­i­or,” the po­li­ti­cal eli­te’s per­cep­tion of a gro­wing re­vo­lu­ti­o­nary thre­at cre­a­ted the need for a me­ans to en­su­re the mass ad­he­ren­ce to “ti­me­less we­stern va­lu­es” such as or­der, hi­e­rarchy and con­ti­nu­ity. In the En­glish con­text, with the iden­ti­fi­ca­tion of a na­ti­o­nal li­te­rary ca­non – to sup­port the in­sti­tu­ti­o­na­li­za­tion of En­glish Li­ te­ra­tu­re which the go­vern­ment-ap­po­in­ted New­bolt Com­mit­tee re­com­men­ded as the ideal me­ans to sa­fe­gu­ard the En­glish na­ti­o­nal fa­bric and avert a pro­ le­ta­rian re­vo­lu­tion – the con­cre­te me­ans for en­su­ring the ad­he­ren­ce was in pla­ce. The En­glish ca­non drew its ci­vi­li­za­ti­o­nal con­text and pre­sti­ge from an ove­rar­ching body of c. 2500 years of Euro­pean wri­tings and in that con­tex­tu­ a­li­zing a We­stern Ca­non for the En­glish-spe­a­king world be­gan to ta­ke sha­pe. The pre­sent pa­per, whi­le in­si­sting on the so­cial em­bed­ded­ness of know­led­ge, go­es one step furt­her, and lo­oks at what con­se­qu­en­ces fol­low for the West and its Ca­non sub­se­qu­ent to the ex­po­su­re of (1) the mu­tu­ally su­sta­i­ning and va­li­da­ting re­la­ti­on­ship bet­we­en Clas­sics, the West, and the Ca­non and (2) the con­di­ti­ons of pos­si­bi­li­ti­es and con­se­qu­en­ces of that re­la­ti­on­ship. K EY WOR DS: We­stern Ca­non, Clas­sics, En­glish Li­te­ra­tu­re, Mar­tin Ber­nal, Black At­he­na. [email protected] 137

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 821.163.41.09 Grabovac S. UDC 821.511.141(497.11).09 Siveri J.

Janoš Vilmoš Šamu Odsek za mađarski jezik i književnost Univerzitet u Novom Sadu Subotica, Srbija

Subjekt (i) urušene ekstaze: Simon Grabovac i Janoš Siveri S A ŽE TA K : Istraživanje analizira depersonalizaciju i krizu identiteta jezički poimanog subjekta u poeziji Simona Grabovca i upoređuje je sa ciklusom Janoša Siverija, kultnog mađarskog pesnika iz Vojvodine. Jezička arheologija zbirke Isiot dospeva do nemogućnosti denotacije totalnog i identičnog prisustva, što otvara filozofiju svojevrsnog hijazmičkog, inverznog subjekta, koji u kontekstu pamćenja misli na sebe kao na Drugog. Arhaični, kameni znaci jezika konstituišu pesnika kao nekog ko je van svojih telesnih i jezičkih granica u večitoj semantičkoj ekstazi, koja se ipak urušava, jer su stabilizacija i krajnje pozicioniranje nemogući, a ulog transgresije je upravo motivisanje ove večne dinamike. Hermetizam Siverijeve rane poezije može da stekne alternativno iščitavanje iz pravca Grabovčevog hijazmički organizovanog subjekta i jezičke arheologije, dok Siverijevi prosedei mogu da profinjuju interpretaciju tog istog inverznog subjekta. Rad se oslanja na teze M. Merlo-Pontija, Žaka Deride i Stivena Šavira. K LJUČ N E R E Č I : jezička arheologija, hijazmički subjekt, ekstaza, interpretacija.

U ovom tekstu pokušaćemo da sačitamo jezičke i subjektno-filozofske aspekte, sa stanovišta celokupne poetike reprezentativne knjige Isiot, savremenog novosadskog pesnika Simona Grabovca, sa ciklusom „Pomorandža”, danas već kultnog vojvođanskog i mađarskog pesnika Janoša Siverija (Sziveri János). Naša je temeljna teza da dva autora – jedan na srpskom, drugi na mađarskom jeziku – u istovetnom kulturnom kontekstu, mogu da uzajamno i međusobno nijansiraju svoje recepcije. Hermetizam Siverijeve rane poezije može da stekne alternativno iščitavanje iz pravca Grabovčevog hijazmički organizovanog subjekta i jezičke arheologije, dok Siverijevi prosedei mogu da profinjuju interpretaciju tog istog inverznog subjekta.

138

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Bojana Stojanović Pantović kaže da je Isiot arheologija jezičkog pamćenja (Stojanović Pantović 2008: 15). I doista, čini se kao da barata iskopanom, finim četkama očišćenom tajnom reči, koje bi da bezbrižno, poput krompira [tako kaže], po­no­vo po­lo­ži u ze­mlju1, u mrač­nu ja­mu, dok u me­đu­vre­me­nu jed­no­smer­nim ste­pe­ni­štem si­la­zi do ta­kvih de­sig­na­ to­ra, ko­je bi ina­če za­ce­lo bi­lo ne­pri­stoj­no opi­sa­ti.2 „Ste­pe­ni­šte ko­jim / si­la­zim ju­ri kao / elip­sa / kon­ti­nu­i­ra­no ob­na­vlja­ju­ći / mo­ju vr­to­ gla­vi­cu / sve­tli / osve­tlja­va uskla­di­šte­ne / pri­zo­re ra­znih vre­me­na / i du­bo­ko u ste­nu ure­ za­ne sli­ke mo­ga de­tinj­stva / Ste­pe­ni­šte ko­jim si­la­zim / vo­di me do bes­kra­ja / mo­žda ću se na kra­ju / kon­cem slu­ča­ja spu­sti­ti / do dna bez­da­na / o ko­jem vi­si / du­ša”.3 Ov­de će se sa­da na tre­nut­ke uči­ni­ti da ova pa­te­tič­na „du­ša”, osim što je bre­me i što oba­ve­zu­je, zna­či ne­ka­kvu ne­do­ku­či­vu taj­nu (ka­ko ba­rem de­lom ve­li je­dan dru­gi kri­ti­čar, ona je „oba­ve­zu­ju­ća, bre­me­na, za­um­na”4 [Kovljanić 2008]), ali za tu taj­nu ni ne­ma raz­ re­še­nja, kao da ne bi ob­ja­vi­la ne­mo­guć­nost, ne­go ne­iz­re­ci­vu eg­zi­sten­ci­ju pre­ma je­zi­ku i za nje­ga, hra­pa­vost i ogre­be­ne gre­ške po­vr­ši­ne je­zi­ka, du­bo­ke, stra­ne, oka­me­nje­ne ožilj­ke ero­zi­je vre­me­na, ko­je će se pre­tvo­ri­ti u „ima”, ka­da po­vre­de tra­ga­nje, i kao da je svo­je usi­ re­ne re­či Si­mon Gra­bo­vac ne­kad cr­ve­no ka­nuo upra­vo ova­mo u tok ovog bes­cilj­nog tra­ ga­nja, iz ko­ga u naj­bo­ljem slu­ča­ju mo­že da usle­di, da sa­da već ima sa­mo tra­go­va, iz­me­đu osta­lih „tra­go­va tra­go­va”, ko­ji ozna­ču­ju iz­gu­blje­nog ka­zi­va­ča, i ni­šta vi­še. „Su­bjekt se još ni­ka­da ni­kom ni­je po­ja­vio [...] Su­bjekt je pri­ča [...] tre­ba da se za­in­ te­re­su­je­mo, ka­kav kon­ven­ci­o­nal­ni go­vor i za­mi­sli ima za svo­ju pret­po­stav­ku jed­na ta­kva pri­ča­va” (Der­ri­da 1997: 303). Još se ni­ka­da ni­su ni­ko­me po­ja­vi­li ni pri­ča ni je­zik. Pe­sma/ je­zik je pri­ča, za­in­te­re­suj­mo se ka­kav kon­ven­ci­o­na­lan go­vor i za­mi­sli ne pret­po­sta­vlja jed­ na ta­kva pri­ča, jer bi u tom slu­ča­ju u reč­ni­ku na­đe­na zna­če­nja fra­za i sva­ko­dnev­nih re­či („uzi­mam reč­nik da pro­ve­rim / šta još zna­či reč ko­ju sam / ko­li­ko do ju­če iz­go­va­rao, upo­ tre­blja­vao / sa­mo­u­ve­re­no, sko­ro od­sut­no”5) mo­gla da ima­ju ele­men­tar­nu sna­gu, reč bi mo­gla da is­pu­ni svo­ju oštru i pro­dor­nu funk­ci­ju, baš ne bi go­vo­ri­la du­bi­ni pam­će­nja (i ne bi pro­go­vo­ri­la iz te du­bi­ne, jer tu tre­ba da na­pra­vi­mo raz­li­ku), već sa ve­će da­lji­ne, od­ne­ kud, što ne­ma ni­šta za pre­sump­ci­ju i što ta­ko, upr­kos očaj­nič­ke bor­be od­lo­ma­ka Isi­o­ta, ne­ 1 Za­ce­lo i zbog to­ga da ga po­se­je kao se­me, ko­je je već od­u­vek i is­ko­pa­no i či­je se po­re­klo ne­si­gur­no mul­ ti­pli­ci­ra. Ta­ko: „Pro­bi­ja put ka Se­me­nu, ko­je (se) ra­đa, pro­bi­ja na­pred sa­mo u mno­ži­ni. Mno­ži­na u jed­ni­ni, če­mu ne pret­ho­di ni­ka­kvo je­din­stve­no po­re­klo. Kli­ja­nje, di­se­mi­na­ci­ja. Ne­ma pr­ve in­se­mi­na­ci­je. Se­me se po se­bi ro­ji. [...] se­me, a ne ap­so­lut­ni iz­raz. Ali sva­ka kli­ca je iz­raz svo­ji­ne, svoj iz­raz ne­ma iz­van se­be, već u sa­moj se­bi, kao unu­tra­šnju ogra­du, ko­ja ugao stva­ra sop­stve­nom smr­ću” (Der­ri­da 1998: 293). 2 Pi­še „du­ša”. Do­slov­no, ka­ko sam go­re ci­ti­rao. 3 Si­mon Gra­bo­vac: 3.1.4. (Gra­bo­vac 2007: 56). 4 Ne­do­sti­žna, ali fun­di­ra­ju­ća i u svom bi­ću na­da­na, iz­ma­šta­na za­um­nost bi­va i tek­stu­al­no for­mu­li­sa­na u Isi­o­tu, u ci­klu­su „Tre­pe­ra­va tač­ka”, ka­da go­vo­re­ći u tre­ćem li­cu jed­ni­ne o pe­sni­ku ko­ji se je­dva dr­ži pod bre­me­nom do­sti­žno­sti no­vih te­ma i rit­ma pe­sme, u ve­zi sa efek­tom že­lje­ne pe­sme pi­še ova­ko: „Pu­na neo­ če­ki­va­nih kom­bi­na­ci­ja / zvu­kov­no­sti, / zna­če­nja. / da bu­de za­um­na / da se ne mo­že ob­ja­sni­ti / a da osta­vi du­bok / još du­blji / naj­du­blji / trag / kao ’smrt’”. 5 3.2.2. (Gra­bo­vac 2007: 64).

139

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ma kao po­kri­ća za is­pi­si­va­nje su­bjek­ta, ne sa­mo što se bri­še ili je iz­bri­sa­no, već ga ni­ka­da ni­je ni bi­lo: kao afir­ma­ci­ja, u onom Da ko­je ne po­ri­če ne­što, ni­šta, već tvr­di ovo iz­o­kre­nu­to šu­plji­ka­vo bi­će, ne­što što je mno­go dra­ma­tič­ni­je od auto­ma­ti­zo­va­ne si­tu­a­ci­je ne-bi­ća. Upr­kos tu­ma­če­nju ko­je se na­me­će, ova knji­ga ni­je lir­ska (kao što ni Isi­ot ni­je cvet), ne­za­vi­sno od to­ga što bi se su­bje­kat sa svo­jim zah­te­vi­ma iz­gu­bio u njoj i ti­me do­bio ve­ću te­mat­sku vred­nost, či­me ne pro­na­la­zi svo­ju de­no­ta­ci­ji pod­lo­žnu to­tal­nu sa­da­šnjost, ne ume da svo­jim je­zi­kom i u svo­me je­zi­ku „do­pre” (do se­be, ni do se­be), kao što se „zrak sun­ca pro­bi­ja do bi­lo kog / ze­le­nog li­sta, pej­sa­ža” i opet: „du­še”6, bu­du­ći da tekst je­zič­nost is­pi­tu­je u funk­ci­o­ni­sa­nju, pi­šu­ći (u ne­do­stat­ku dru­gih mo­guć­no­sti). U ve­zi sa ti­me mo­ že­mo da na­po­me­ne­mo da „is­pi­ti­va­ti je­zič­ki si­stem to­kom funk­ci­o­ni­sa­nja sva­ka­ko zna­či sta­ti na sta­no­vi­šte go­vo­re­ćeg su­bjek­ta. Ta­ko­đe je oči­gled­no da se s tog sta­no­vi­šta otva­ra per­spek­ti­va pr­vog li­ca jed­ni­ne: je­zik to­kom nje­go­vog funk­ci­o­ni­sa­nja is­pi­tu­je­mo ona­ko ka­ko nam se da­je ka­da nji­me go­vo­ri­mo mi sa­mi. Me­đu­tim, la­ko bi­smo mo­gli da po­ve­ru­ je­mo da ovaj pri­stup s pr­vim li­cem jed­ni­ne mo­že da stek­ne is­tak­nu­ti zna­čaj jer su­bjek­tu ko­ji go­vo­ri nu­di mo­guć­nost po­vrat­ka k sa­mo­sve­sti – ka ko­gi­tu u kar­te­zi­jan­skom smi­slu – i ti­me ga šti­ti od pret­nje da će se iz­gu­bi­ti u bez­lič­nom si­ste­mu je­zi­ka” (Ten­gelyi 2007: 257). Me­đu­tim, ka­zi­va­ča Isi­o­ta ne šti­ti ni­šta od te bez­lič­no­sti, te i zbog to­ga, ka­da go­vo­ri o se­bi, pre­la­zi po­ne­kad na tre­će li­ce, za­mi­šlja da je je­zik ne­do­sta­tan i na svoj an­ti­na­ra­tiv­ni na­čin, pre­po­zna­tim krat­kim spo­je­vi­ma svo­jih te­žnji sla­že se sa Ten­ge­ji­e­vim (Ten­gelyi) (ka­ko ga on iš­či­ta­va) i Mer­lo-Pon­ti­jem (Mer­le­au-Ponty), ko­ji iz­ri­če da taj „ko­ji go­vo­ri za­ko­ra­ču­je u si­stem ta­kvih od­no­sa, ko­ji ga do­du­še pret­po­sta­vlja­ju, ali da ujed­no či­ne otvo­re­nim i ra­ nji­vim” (Ten­gelyi 2007: 258). Tu su za­tim i dru­ge po­sle­di­ce, ko­je do­ti­ču vre­men­ske ko­or­ di­na­te oso­be ko­ja go­vo­ri, uko­li­ko se u igru uve­du spe­ci­fič­no­sti re­a­li­za­ci­je su­bjek­ta ko­ji se is­pi­tu­je i ma­ni­fe­stu­je, re­la­ci­je je­zič­ke eg­zi­sten­ci­je, is­ka­zi­va­nja/is­ka­zi­vo­sti, jer „pri­stu­pa­nje je­zič­kom si­ste­mu iz per­spek­ti­ve pr­vog li­ca jed­ni­ne [...] zna­či tre­ti­ra­ti kao is­tak­nu­to – re­ če­no hu­ser­lov­skim iz­ra­zom – ži­vu sa­da­šnjost go­vo­re­ćeg su­bjek­ta” (Ten­gelyi 2007: 258). U ovom slu­ča­ju, op­sed­nu­to tra­ga­nje za otvo­re­nim ra­zum­skim me­sti­ma pe­sme je­ste al­ti­tu­da ko­ja, re­či­ma pe­sme „idem do ne­po­sto­je­će / la­bo­ra­to­ri­je / no­ve pe­sme / is­tra­žu­jem ne­ja­sna me­sta, / po­ja­ve, neo­bja­šnji­vo / za­što da kri­jem / svo­ju / op­se­si­ju”7 upu­ću­je na is­tak­nu­tost, do­vo­đe­nja u is­ku­še­nje onih tre­nu­ta­ka u ko­ji­ma se „za go­vo­re­ćeg su­bjek­ta je­zik skla­pa u ce­li­nu: or­ga­ni­zu­je u si­stem či­ji svi ele­men­ti stu­pa­ju u slu­žbu na­sto­ja­nja jed­no­krat­nog iz­ra­ ža­va­nja”, ali u de­ša­va­nju, u ži­voj sa­da­šnjo­sti tih tre­nu­ta­ka „ima ne­što što smo iz­ra­zi­li i ima ne­če­ga što ni­smo iz­ra­zi­li, ima po­sla da se oba­vi” (Ten­gelyi 2007: 259). Isi­ot se na­la­zi upra­vo u ne­za­klju­če­nom sta­nju ovog po­sla da se oba­vi, u per­ma­nent­ noj dis­lo­ka­ci­ji pi­sa­nja u funk­ci­o­ni­sa­nju, u po­me­ra­nju ka­zi­va­nja/is­ka­zi­va­nja i (ne)iz­ri­ca­nja,

6 3.3.1. (Gra­bo­vac 2007: 67) . 7 3.1.5. (Gra­bo­vac 2007: 57).

140

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

gde taj ko go­vo­ri je­zik pred­sta­vlja for­ma­ci­ju sa­da­šnje pri­sut­no­sti pi­sa­nja, nje­go­vo is­ku­stvo8 da­je po­kla­pa­nje is­ko­ra­če­nja iz sa­mo­ga se­be i za­ba­sa­nja de­sig­na­to­ra tek­sta u neo­če­ki­va­ ne, ne­pred­vi­dlji­ve sme­ro­ve. Upu­ću­ju­ći po­vrat­no ka­zu­je u tre­ćem li­cu: „hteo je pe­smu da uči­ni / ble­skom mu­nje, reč­nim to­kom / me­sna­te rav­ni­čar­ske / re­ke i on­da iz­no­va / ona da bu­de iz­ne­na­đe­nje / efekt­no neo­bi­če­na sli­ka / ne pe­sma ne­go sva­ki stih / reč / pu­na neo­če­ ki­va­nih kom­bi­na­ci­ja / zvu­kov­no­sti, / zna­če­nja”.9 Ono što se po­stu­li­ra kao ne­mo­gu­će, kao ne­do­sta­tak, kao ne­do­volj­nost bi­ća – u – je­zi­ku i kao bez­na­de­žna sa­da­šnjost, je­din­stvo u ne­u­spe­šnoj in­ten­ci­ji, što je „is­ko­ra­če­nje iz ’pr­vo­bit­nog’ i mit­skog je­din­stva (ko­je se ostva­ ru­je iz­no­va uvek sa za­ka­šnje­njem, na­knad­no za­se­ca­ju­ći), re­za­nje – od­lu­ču­ju­ća i od­lu­če­na – od­lu­ka, rez, dok u me­đu­vre­me­nu iz­ba­cu­je, ras­po­de­lju­je se­me. Upi­su­je raz­li­ku u ži­vot [...] Ni­jed­na stvar ni­je pot­pu­na po se­bi i pot­pu­nom je mo­že uči­ni­ti sa­mo ono što joj ne­do­ sta­je. Ali ono što ne­do­sta­je sva­koj po­je­di­nač­noj stva­ri, to je bes­ko­nač­nost”. I po­na­vlja­ju­ći, ci­ti­ra­ju­ći na­no­vo, što je već (ni­je uvek) bi­lo: „Iz­raz kao atom­ski ele­ ment, za­či­nje raz­de­lju­ju­ći se, uce­plju­ju­ći, hi­per­tro­fi­ra­ju­ći. Je­zgro, a ne ap­so­lut­ni iz­raz. Ali sva­ka kli­ca je iz­ra­ža­va­nje svo­ji­ne, ne iz­ra­ža­va­nje iz­van se­be, već unu­tar se­be, kao unu­tra­ šnja ogra­da, ko­ja ugao kon­sti­tu­i­še svo­jom smr­ću. [...] hteo je pe­smu da uči­ni / ble­skom mu­nje, reč­nim to­kom / me­sna­te rav­ni­čar­ske / re­ke i on­da iz­no­va / ona da bu­de iz­ne­na­đe­ nje / efekt­no neo­bi­če­na sli­ka. [...] da bu­de za­um­na / da se ne mo­že ob­ja­sni­ti / a da osta­vi du­bok / još du­blji / naj­du­blji / trag / kao ’smrt’”.10 Kon­tu­re cve­ta Isi­o­ta su ta­ko sen­ke kon­tu­ra, nje­go­ve pro­me­ne je­zič­ke, a nje­gov iden­ ti­tet uvek po­zi­va ne­što što uvek do­la­zi spo­lja, što se me­nja i što iza­zi­va me­ne, ne­što pa­ra­ dok­sal­no i in­verz­no, osve­tli­ti tre­ba uvek spo­lja, da bi mo­gla da bu­de vi­đe­na nje­go­va ne­ sup­stan­ci­jal­nost, cvet Isi­ot kao da do­di­ru­je sa­mo­ga se­be iz­ve­šta­va­ju­ći o fi­nom skli­za­va­nju ko­je se do­ga­đa iz­me­đu do­tak­nu­tog i do­ti­ca­te­lja, po­put dru­ge – pu­sto­lo­vi­ne, ka­ko mo­žda shva­ta Mer­lo-Pon­ti; ka­da i po če­mu se raz­li­ku­je od se­be ka­da do­ti­če sa­mo­ga se­be, ta­da i u to­me je ova raz­li­ka spo­lja­šnja, što či­ni mo­gu­ćim da do­di­ru­je, i ta­da je to spo­lja­šnje osno­va sa­mog do­di­ra, to jest sam do­dir. Spo­lja­šnje je na­rav­no ne­do­dir­lji­vo, „do­dir je po­sre­do­ van ne­do­dir­lji­vim” (Mer­le­au-Ponty 2007: 284), i nje­go­va kon­sti­tu­tiv­na „in”fil­tra­ci­ja sle­di iz to­ga što se po­kla­pa­nje do­tak­nu­tog i do­ti­ca­te­lja po­ka­zu­je ne­mo­gu­ćim, „to dvo­je se u te­lu ni­ka­da ne po­du­da­ra u pot­pu­no­sti: do­ti­ca­telj ni­je ni­kad tač­no ono što je do­tak­nu­ti. [...] Po­treb­no je još ne­što iz­van te­la da bi se krug za­tvo­rio, ve­za us­po­sta­vi­la” (Mer­le­au-Ponty 2007: 284), to je upra­vo ne­do­dir­lji­vo, „onog dru­gog što ni­ka­da ne­ću bi­ti u sta­nju da na­ pi­pam. U isto vre­me, ono što ja ne mo­gu da tak­nem, ne mo­že da tak­ne ni on. U tom po­ gle­du ni­jed­no „ja” ne­ma is­tak­nut po­lo­žaj u od­no­su na dru­go „ja”, to jest ni­je ne­do­dir­lji­va ne­či­ja svest, to neo­pi­plji­vo ne­što. ‘Svest’ bi ov­de ozna­ča­va­la ne­ku po­zi­tiv­nu da­tost, u ve­zi 8 Ako pri­hva­ti­mo da „o is­ku­stvu [...] mo­že­mo da go­vo­ri­mo sa­mo ta­mo gde jed­na no­va spo­zna­ja, je­dan iz­no­va is­kr­sli mo­me­nat ra­zu­ma pre­cr­ta­va na­še pret­hod­ne ra­ču­ne”. 9 2.3.1. (Gra­bo­vac 2007: 39). 10 Di­se­mi­na­ci­ja vs. Isi­ot.

141

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

sa ko­jom bi iz­no­va po­če­la, pa čak i za­po­či­nje udva­ja­nje opi­pa­va­ča i opi­pa­nog, sa­mo što se ovom pri­li­kom na dve­ma stra­na­ma udva­ja­nja sme­šta re­flek­ti­ra­ju­ći, od­no­sno re­flek­ti­ra­no. Ne­do­dir­lji­vo, neo­pi­plji­vo ni­je na tre­nu­tak ne­do­stup­na dru­ga opi­plji­va stvar [...] U ovom kon­tek­stu ne­ga­tiv­no ni­je po­zi­ti­van sa­dr­žaj ko­ji se na­la­zi dru­gde (tran­scen­den­tan pred­met) – pra­vi ne­ga­ti­vi­tet, to jest Un­ver­bo­gent­he­it / ne­skri­ve­nost / Ver­bo­gen­he­i­ta (skri­ve­no­sti), Ur­pra­e­sen­ta­tion / pr­vo­bit­na pre­zen­ta­ci­ja / Nic­htur­pra­e­sen­ti­er­ba­ra / ne­pre­zen­ta­bil­nog, / ili dru­ga­či­je iz­ra­že­no, pr­vo­bit­no od­su­stvo, jed­no ta­kvo Selbst / se­be, / ko­je je je­dan dru­gi, jed­no udu­blje­nje, jed­na kon­kav­na for­ma” (Mer­le­au-Ponty 2007: 284). Ma­da u dru­goj pe­smi ci­klu­sa „Is­ko­pi­ne” pri­vid­no u her­me­tič­ku sa­mo­ću za­tvo­re­ni su­ bjekt knji­ge ka­že „pre­ko zi­da pre­ba­če­na plah­ta / spa­ja me sa so­bom”11 ili po­ne­kad ka­zu­je „iza­šao sam iz se­be / ko­nač­no [...] iza­šao sam iz te­la ma­log / pr­sta [...] kao ova ’pe­sma’ / ta­ko sam iza­šao iz / se­be ko­nač­no / ras­pet”12, ali dru­gde da­je iz­ra­za pot­pu­noj, ne­pre­mo­ sti­voj odvo­je­no­sti od spo­lja­šnjeg, ka­da, na pri­mer, kon­sta­tu­je: „Naj­pre­ci­zni­ji pri­bor za / re­za­nja je ko­ža. Pre­ci­zni­ja / je i od no­ža el. Te­ste­re / di­ja­mant­skog bru­sa ili/la­ser­skog sklo­ pa sve­tlo­sti. / To ka­ko je ona od­stra­ni­la / te­lo od ostat­ka sve­ta / ze­mlje pri­ro­de... pa i / one nje­go­ve tvr­de de­lo­ve / to ta­ko još ni­ko ni­je / ura­dio ni­ka­da. / Čak i one ele­men­te / ma­te­ ri­je ko­ji se do­zi­va­ju / us­pe­la je da odvo­ji, od­se­če / za­u­vek i sa­mo smrt / vra­ća prah pra­hu, du­šu... / ali tek kad ko­ža puk­ne / na is­ta­nje­nim de­lo­vi­ma / ili se iz­nu­tra sa­ma uru­ši”.13 A u jed­nom tek­stu („Rđa”) knji­ge Stra­šni lik iz 2002. go­di­ne, ko­ja sa­dr­ži iza­bra­ne pe­sme, o ko­ joj kri­ti­ka ve­li da u srp­skoj li­ri­ci mo­žda još ni­kad ni­ko ni­je bio u pe­smi ta­ko sam, ta­ko­đe na­gla­ša­va raz­dvo­je­nost, opet uz da­va­nje na­gla­še­ne ulo­ge ko­ži, opi­pa­va­nju, or­gan­skoj po­ vr­ši­ni do­di­ra. „Bez po­gle­da bez po­kre­ta / sa­mo­tan se­di u sto­li­ci po­kri­ven / ko­žom sa­svim odvo­jen odvo­jen / od da­na i nje­go­ve ska­red­no­sti / sam / sam sa so­bom / sam sa so­bom ću­ti / bez po­gle­da bez po­kre­ta”, ali za­tim na­sta­vlja ova­ko: „Sa­mo­tan se­di u sto­li­ci po­kri­ven / po­kri­ven ko­žom odvo­jen / odvo­jen od / se­be”.14 I kao da ova dis­kre­pan­ci­ja, ova pro­tiv­ reč­na dvoj­nost ve­zi­va­nja i raz­dva­ja­nja, pro­hod­no­sti – istu­pa­nja, čak iz­van – bi­ća (na­ra­tor Isi­o­ta is­pi­su­je se­be po­sred­stvom je­zič­kog ar­he­o­lo­gi­zo­va­nja, dok „ja” ko­je mu se iz­gra­đu­je u se­ća­nju shva­ta po uzo­ru na Dru­gog, ka­ko smo vi­de­li), a na dru­goj stra­ni ne­raz­lu­či­ve za­tvo­re­no­sti, dvoj­nost ko­ja sle­di iz ci­ta­ta i ta­ko spa­ja to­mo­ve, kao da još vi­še pod­vla­či „udu­blje­nost” i je­zič­ku „kon­kav­nu for­mu” ka­zi­va­ča tek­sta. Te­lu stra­na, pre­ko zi­da, gra­ni­ce pre­ba­če­na plah­ta je­ste ono što spa­ja su­bjek­tiv­nu kon­struk­ci­ju sa sa­mom so­bom, što ta­ko ni­je sa­mo jed­no­stav­no pre­ko vla­sti­tih gra­ni­ca, bu­du­ći da ono što je s dru­ge stra­ne sa­mo po se­bi opet ni­je do­volj­no, ne­go se ostva­ru­je upra­vo u do­ga­đa­ju spa­ja­nja, pre­no­še­njem re­gi­stra spo­lja­šnjeg.

11 3.1.2. (Gra­bo­vac 2007: 52). 12 2.3.4. (Gra­bo­vac 2007: 44). 13 1.1.2. (Gra­bo­vac 2007: 8). 14 „Rđa” (Gra­bo­vac 2002: 79).

142

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

S dru­ge pak stra­ne, ko­ža, or­gan­ska, po­ve­zu­ju­ća po­vr­ši­na raz­dva­ja, ne odva­ja „ja” sa­ mo od sve­ta, već i od sa­mog se­be, ume­sto da de­lu­je kao mo­gu­ći po­jas eko­no­mi­je tram­pe i je­di­na joj je funk­ci­ja raz­dva­ja­nje: i on­da, ka­da je reč o spo­lja­šnjem/unu­tra­šnjem, i on­da ka­da je reč sa­mo o unu­tra­šnjem, što je ne­pro­boj­no za­tvo­re­na, dis­kret­na sa­mo­ća, i upr­kos pre­te­ra­no do­hvat­nim na­po­me­na­ma kri­ti­ke, ide­ju sa­mot­no­sti Gra­bo­vac po­ka­zu­je u svo­joj po­e­zi­ji u raz­li­či­tim pre­la­ma­nji­ma sve­tlo­sti. Ko­ža kao bi­lo ko­ja in­stan­ca, ko­ja ma­kar i u kon­tra­dik­tor­nim si­tu­a­ci­ja­ma funk­ci­o­ni­še kao ono što raz­dva­ja, na taj na­čin se ne pi­še u mo­du­su po­ri­ca­nja, već kao ono što odva­ja u smi­slu za­klju­či­va­nja, već kao afir­ma­tor udvo­ stru­če­nja, raz­dva­ja­ju­ćeg učin­ka gra­nič­ne po­vr­ši­ne, kao iza­zi­vač (i) kao uslov gra­nič­nog do­ga­đa­ja, u ko­me će ko­mu­ni­ka­ci­ja di­ver­gent­nih stra­na uvek – gra­ni­ce da bu­de va­žna u hi­ja­zmič­koj kon­sti­tu­ci­ji su­bjek­ta ko­ja se na­do­gra­đu­je na re­ver­zi­bil­nost i in­ver­zi­ju, što je ina­če ulog je­zič­ke ar­he­o­lo­gi­je Isi­o­ta, i ko­ja se­be če­sto po­ka­zu­je kao pra­zni­nu. U ve­zi s tim vre­di pro­u­či­ti i još jed­nu be­le­šku Mer­lo-Pon­ti­ja, ko­ja ka­že sle­de­će: „Hi­ ja­zam iz­me­đu mog te­la i stva­ri je udvo­stru­če­nje mog te­la, to jest nje­go­vo raz­dva­ja­nje na unu­tra­šnje i spo­lja­šnje, kao i udvo­stru­če­nja stva­ri, bi­va ostva­re­no pu­tem raz­dva­ja­nja nji­ ho­ve unu­tra­šnjo­sti i nji­ho­ve spo­lja­šnjo­sti. Ovo udvo­stru­če­nje omo­gu­ća­va da se svet mo­že ugla­vi­ti iz­me­đu dve plo­če mog te­la i obr­nu­to, da mi se i te­lo mo­že ugla­vi­ti iz­me­đu sva­ke po­je­di­ne stva­ri i dve plo­če, po­vr­ ši­ne sve­ta. Ne­ma ov­de ni go­vo­ra o an­tro­po­lo­gi­zmu: pro­u­ča­va­njem te dve plo­če, dve plo­če te­la, ot­kri­va se struk­tu­ra bi­ća. Tre­ba da se po­đe od to­ga da ne­ma isto­vet­no­sti, ni­ti ne-isto­vet­no­sti, ili ne­po­du­dar­no­ sti, već sa­mo unu­tra­šnje i spo­lja­šnje, ko­ji za­o­kre­ću je­dan oko dru­gog. Mo­je ’sre­di­šnje’ ni­šta je po­put vr­ha jed­ne stro­bo­sko­pič­ne spi­ra­le, za ko­ji se ne mo­že tač­no zna­ti gde se na­la­zi. U je­zgru vi­ra ne­ma ni­kog” (Mer­le­au-Ponty 2007: 295). S tim je po­ve­za­no i to da je u Gra­bov­če­vom uni­ver­zu­mu do­ti­ca­nje ele­me­na­ta ko­ji se kre­ću jed­ni k dru­gi­ma mo­gu­će sa­mo po­sle is­ta­nje­nja i po­tom pro­bi­ja­nja ko­že, mem­bra­ ne, i kon­ver­gen­ci­ja for­mi­ra­nja iden­ti­te­ta uza­jam­no pri­pa­da­ju­ćih ele­me­na­ta mo­že da usle­ di na­kon „uru­ša­va­nja” ko­že, što je već, ka­ko ka­že, car­stvo smr­ti, i na­la­zi se, da­kle, s one stra­ne su­bjek­tiv­ne eg­zi­sten­ci­je. Ako bi­smo pri­vre­me­no i pri­hva­ti­li da ovo or­gan­sko tki­vo za­i­sta i dr­ži za­jed­no ne­što što se mo­že uhva­ti­ti, na šta se mo­že uka­za­ti i što je iden­tič­no, ako bi afir­ma­tiv­na ope­ra­ci­ja pra­zni­ne i ne­ga­ci­je bi­la su­spen­do­va­na na pa­ra­dok­sa­lan na­ čin, ili ba­rem ne bi do­šla do pra­ga spo­zna­je, ta­ko da bi­smo ve­ro­va­li u nje­go­vu ose­tlji­vost, pri­vre­me­no bi­smo pri­hva­ti­li da duž nje­go­vog pro­sti­ra­nja mo­že­mo da ar­ti­ku­li­še­mo i do­dir, mo­že da se kon­sti­tu­i­še Dru­gi, strast pre­ma nje­mu, že­sti­na nje­go­ve tu­đo­sti, uob­li­ča­va­nje ili ka­le­mlje­nje jed­no­ga u dru­go­ga, i on­da tre­ba da mo­tri­mo na to ka­ko će u ovoj po­e­zi­ji iz ra­nji­vog na­sta­ti re­žu­će, iz otva­ra­nja pro­di­ra­nje, od pe­ne­tri­ra­nog fa­lič­no, ka­ko gu­bi svo­je sme­ro­ve tran­sgre­si­ja, ka­da upra­vo ko­ža se­če, ce­pa, po­vre­đu­je, otva­ra, si­neh­do­hij­ski in­ver­ tu­je, i unu­tra­šnje iz­i­gra­va, a unu­tra­šnje ne­u­mo­lji­vo pri­pa­ja se­bi. Naj­na­dah­nu­ti­ji autor ove ma­gič­ne i du­bo­ko re­al­ne pro­ce­du­re ko­rak po ko­rak do­spe­va do hi­ja­zmič­ki ne­mo­gu­ćeg, 143

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

do tač­ke gde u svo­jim naj­bo­ljim tre­nu­ci­ma Gra­bo­vac po­či­nje da pi­še, ali to­me či­nu pi­sa­nja pret­ho­de va­žne stva­ri i te­ške te­me o ko­ji­ma va­lja da se raz­mi­sli. „It’s dif­fi­cult to re­a­li­ze just how sen­si­ti­ve skin re­ally is. Even the slig­htest bre­ath sets it all aqu­i­ver. Even the ol­dest slash or bi­te ne­ver en­ti­rely di­sap­pe­ars. The skin, li­ke any mem­bra­ne, ser­ves two com­ple­men­tary fun­cti­ons. Fun­cti­ons that are both so vi­tally ne­ces­ sary that ‘no li­fe wit­ho­ut a mem­bra­ne of so­me kind is known’ (Lynn Mar­gu­lis and Do­rion Sa­gan). On one hand, the skin marks a bo­un­dary, se­pa­ra­tes the in­si­de from the out­si­de. It gu­a­ran­te­es the dis­tin­ction bet­we­en me and the world15. It pro­tects me from the in­sa­ti­a­bi­ lity of your de­si­re; it pre­ser­ves my guts from spil­ling out, and oozing in a sticky, sha­pe­less mass all over the flo­or. But on the ot­her hand, the skin (li­ke any mem­bra­ne) is not an ab­ so­lu­te bar­ri­er; its po­res, ori­fi­ces and che­mi­cal gra­di­ents fa­ci­li­ta­te all sorts of pas­sa­ges and tran­sfers. All along this sur­fa­ce, in­si­de and out­si­de co­me in­to in­ti­ma­te con­tact. Nu­tri­ents are ab­sor­bed, po­i­sons ex­cre­ted, sig­nals ex­chan­ged. This is how I re­mem­ber you, flash sli­ ding over flash. My skin is the li­mit that con­fi­nes me to myself; but it’s al­so the me­ans by which I re­ach out to you. It’s li­ke the pri­son walls Blan­chot wri­tes abo­ut, that both iso­la­te the in­ma­tes one from anot­her, and al­low them to com­mu­ni­ca­te by tap­ping and ban­ging. What wo­uld hap­pen if the­se walls we­re to co­me tum­bling down? Co­uld eit­her of us en­ du­re a na­ked­ness so ex­tre­me? How co­uld we talk, how co­uld we see, how co­uld we to­uch one anot­her? The ex­qu­i­si­te pain of ner­ve en­dings in im­me­di­a­te con­tact” (Sha­vi­ro 1996). Pro­hod­nost de­li­mič­no pro­pu­sne, ži­ve mem­bra­ne, da­je se u re­la­ci­ja­ma stra­stve­nog obra­ća­ nja, ko­ja is­tra­žu­ju ne­po­sred­nost, in­ten­zi­tet do­ti­ca­ja sa Dru­gim, lju­bav da­je se­pa­ra­ci­ju na­ sta­lu u in­tim­no­sti sla­do­stra­šća i smr­ti, dra­mu raz­me­ne se­kre­ta i eks­trem­nih na­dra­ži­va­nja ner­vnih vr­ša­ka, što hi­ja­zmič­kom su­bjek­tu Gra­bov­ca već ni­je da­to, otu­da ero­ti­ka mo­žda i ne­do­sta­je ovoj knji­zi. Me­đu­tim, u aker-ša­vi­ro­ov­skoj (Ac­ker, Sha­vi­ro) la­bo­ra­to­ri­ji iz­o­kre­nu­tog re­do­sle­da na­ sla­de, ko­ža osta­je i u za nju ve­za­noj na­knad­noj, ma ko­li­ko fi­gu­ra­tiv­noj ana­li­zi, šta­vi­še, ko­rak po ko­rak od­vo­di u sta­nje hi­ja­zmič­ke in­ver­zi­je, što bi­smo čak mo­gli da sma­tra­mo i re­še­njem pro­ble­ma, ako bi to go­vo­rio Isi­ot, ili bi se ba­rem tru­dio da upo­zna je­zik po­žu­de. No­vi­ji slo­je­vi po­žu­ru­ju pot­pu­no iz­o­kre­ta­nje, što ra­di­kal­no su­spen­du­je po­zi­ci­ju i sta­tus kao pri­ma­ju­ćeg Dru­gog, kao ja ko­je se is­pru­ža svo­jim ču­li­ma. „Flay my skin, and all you’ll do is un­co­ver anot­her layer. Fuck me hard, again and again, but it’s ne­ver hard eno­ugh. [...] The mo­re our flesh in­ter­min­gled, the mo­re awa­re I be­ca­me of your dif­fe­ren­ce, your in­dif­ fe­ren­ce, your ut­ter se­pa­ra­tion. [...] So: ima­gi­ne a skin, a mem­bra­ne, that’s been in­ver­ted, twi­sted in­si­de out. The im­men­ se uni­ver­se of ot­her­ness is now com­pres­sed wit­hin its fra­gi­le walls. Whi­le the en­tra­ils ex­ tend beyond it, stretching out­ward to in­fi­nity” (Sha­vi­ro 1996). Su­bje­kat eks­ter­no­sti je afir­ma­tiv­nim pri­hva­ta­njem pro­tiv­reč­ne uda­lje­no­sti od se­be i obe­lež­ja pra­zni­ne („Te­za, ne­ga­ci­ja, ne­ga­ci­ja ne­ga­ci­je: ova stra­na, dru­ga stra­na, dru­go 15 Upo­re­di: „To ka­ko je ona od­stra­ni­la / te­lo od ostat­ka sve­ta / ze­mlje pri­ro­de...”

144

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

dru­ge stra­ne. [...] dru­go iden­tič­nog dru­go, iden­tič­no je raz­li­ko­va­nje raz­li­ko­va­nja” [Mer­ le­au-Ponty 2007: 295]), nje­go­vim kon­sti­tu­i­sa­njem i ra­si­pa­njem i ugla­vlji­va­njem „iz­me­đu sa­mog se­be”16 i iz­o­kre­ta­njem, za­vr­ta­njem me­sa re­či i sa­đe­njem mla­di­ca nje­go­ve po­na­da­ne or­ga­ni­če­no­sti, ge­stom da iz­ri­če ma­gij­ske for­mu­le na­pre­za­nja ko­ji vo­di punk­tu­al­nom ime­ no­va­nju, po­tom se ipak po­vla­či, e pa ovim ge­stom či­ni, kao da po­ku­ša­va sa pri­se­ća­njem, kao da svoj in­te­gri­tet po­ve­ra­va kli­ma­vo­sti ne­ka­kve ne­pro­ver­lji­ve pre­zen­ci­je. Kao da sa­vi­ja na list Vre­me­na rub om­ni­po­tent­nog, bez po­čet­ka po­sto­je­ćeg, ni­kad bi­log je­zi­ka17, kao da ne­po­me­nu­to pi­še iz­o­sta­lu na­sla­du na mar­gi­nu neo­d­re­dlji­vo­sti i ne­mo­guć­no­sti „ja” u iz­o­ kre­ta­nju („Flay my skin [...] Fuck me hard, again and again”), sa­svim bli­zu de­sig­na­tor­skoj po­vr­ši­ni, bez na­slo­va, bez pa­ra­tek­stu­al­ne uda­lje­no­sti, neo­pred­me­tlji­vo, pro­men­lji­vo ale­ go­rij­ski, već una­pred u go­vor ko­ji ka­zu­je o nje­mu, ko­ji je ta­ko u nje­mu, ali Isi­ot čak i ne­ma ča­šku, ta­ko da čak i ne u nje­mu, već pre oko nje­ga, da­le­ko iz­van. Gra­bov­čev in­verz­ni su­bjekt, ko­ji se or­ga­ni­zu­je hi­ja­zmič­ki, ko­ji se­be iz­gra­đu­je iz bez­u­ spe­šne je­zič­ke ar­he­o­lo­gi­je svo­je auto­kon­sti­tu­ci­je (iz­gra­đu­je i iz sop­stve­nih okvi­ra) pre­po­ zna­tom kri­zom de­no­ta­ci­je, po­tom pre­po­zna­va­njem svo­je pot­pu­ne ne­mo­guć­no­sti raz­vi­je­ ne do ars po­e­ti­ke, vi­še­stru­ko iz­vla­či se­be iz je­zi­ka. Ne pri­zna­je odvo­je­nost su­prot­ne oba­ le re­fe­ren­ci­je, sa­mo­kre­ta­nje de­sig­na­to­ra upi­su­je naj­pre u be­le­že­nje, po­tom u do­ga­đaj­no, či­sto tem­po­ral­no pro­ti­ca­nje ak­tu­a­li­za­ci­je či­ta­o­ca pri­ma­o­ca, što je bez­na­de­žno kli­ma­vo, u po­gle­du smer­ni­ca pe­snič­kog tek­stu­al­nog sve­ta sklo­no da spo­lja­šnje okre­ne u unu­tra­ šnje, da od raz­dva­ja­nja us­po­sta­vi spa­ja­nja, su­bjek­ti­vi­zu­je pred­met­ni svet i da kom­po­nen­te su­bjek­ta na­bro­ji u re­gi­stru pred­met­no­sti. Kul­tur­ni ko­do­vi, str­mi­ne u uni­ver­zum po­e­zi­je in­fil­tri­ra­nog kon­tek­sta, in­ter­tek­stu­al­ne alu­zi­je, ras­po­ri­vi ele­men­ti pri­vat­ne mi­to­lo­gi­je bi­ va­ju frag­men­ti­sa­ni u ovoj ten­den­ci­o­znoj an­ti­o­di­se­ji, či­ji sav ulog kao da je fi­lo­zo­fi­ja je­zi­ka. Kao da onaj ko go­vo­ri ne že­li se­be, pra­zni­na ko­ja se otva­ra na me­stu su­bjek­ta je ana­hro­ ni­stič­na i ti­me bi se okre­nu­la u iro­nič­no la­men­ti­ra­nje, u ge­ne­ra­to­ra ne­ke (ina­če) bri­žno pri­pre­mlje­ne (je­zič­ke) sa­mo­će, ne­za­hva­tlji­vo­sti, im­po­tent­nog po­lja tek­sta ko­ji mo­že da se oka­rak­te­ri­še kri­zom se­mi­o­ze, ko­ji zah­te­va al­ter­na­tiv­nu epi­ste­mo­lo­gi­ju i on­to­lo­gi­ju, ra­di­ kal­nu pro­me­nu u raz­mi­šlja­nju, pre­po­zi­ci­o­ni­ra­nje su­bjek­ta, funk­ci­o­ni­sa­nja nje­go­vog te­la i nje­go­vih ču­la, spa­ja­nja i ogra­đi­va­nja, ve­zi­va­nja i raz­ve­zi­va­nja. Jed­nu sme­nu ko­ja po­vla­či za so­bom zna­čaj­ne po­sle­di­ce, iz či­je per­spek­ti­ve i her­me­tič­ ka in­ter­pre­ta­ci­ja/in­ter­pre­ta­ci­je ra­ne 1977. go­di­ne ob­ja­vlje­ne knji­ge Ja­no­ša Si­ve­ri­ja (Szi­ve­ri 1977), a na­ro­či­to ci­klu­sa na­slo­vlje­nog „Po­mo­ran­dža”, mo­gu, ili bi mo­gle, da se kre­ću di­ ver­gent­nim zna­čenj­skim pu­ta­nja­ma. O ono­vre­me­nim kri­ti­ka­ma pi­še Žom­bor La­ba­di da su „in­ter­pre­ta­to­ri, kao naj­va­žni­ju ka­rak­te­ri­sti­ku, knji­zi pri­pi­sa­li pri­vid­ni ne­do­sta­tak eko­ no­mič­no­sti tek­sta, ne­sre­đe­nost i zbr­ka­nost is­ku­sta­va, her­me­tič­ku im­per­so­nal­nost sve­ta pe­sa­ma”, a on pak sam ve­li, da se ap­strakt­ne pred­met­no­sti „po pra­vi­lu za­tva­ra­ju u se­be, po­ pri­ma­ju­ći lik jed­nog ap­strakt­nog su­be­go-ge­o­me­trij­skog si­ste­ma sli­ka” (Lábadi 2008: 51), 16 Vi­di: Iz­me­đu me­ne (Gra­bo­vac 2002: 20). 17 „u tam­ni­ci je­zi­ka. / [...] ni­ot­ku­da / ide sve / ni­ku­da”. Sli­ka dr­ve­ta (Gra­bo­vac 2002: 121).

145

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

a po­tom dru­gde, da „de­pri­va­ci­ja od po­u­zda­nog da­va­nja smi­sla [...] no­si sa­dr­ža­je ne­mo­ guć­no­sti je­zič­kog po­se­do­va­nja i otu­đi­va­nja. U za­tvo­re­nom sve­tu bez su­bjek­ta, li­ša­va­njem uob­li­ča­va­nja sti­ho­va u re­če­ni­cu, re­či se po­sta­vlja­ju kao stvar ko­ja po­sto­ji bez svog čvr­stog zna­čenj­skog je­zgra. [...] U ne­do­stat­ku oti­ska per­so­nal­no­sti do iz­ra­ža­ja do­la­ze ne­u­tral­ne po­la­zne tač­ke stva­ri” (Lábadi 2008: 54). Uz po­ve­zu­ju­će slič­no­sti ko­je se is­po­sta­vlja­ju iz re­cep­ci­je, Vas­ko Po­pa se ja­vlja kao uzor ka­ko Si­mo­nu Gra­bov­cu, ta­ko i Ja­no­šu Si­ve­ri­ju; u Si­ve­ri­je­vom slu­ča­ju, u po­gle­du sve­ do­čan­stva in­ter­vjua18 i ra­nog her­me­ti­zma, a kod Gra­bov­ca, opet, na­gla­še­nom pri­me­nom po­stup­ka or­ga­ni­zo­va­nja tek­sta, eks­pli­cit­no ozna­če­nih in­ter­tek­stu­al­nih aspe­ka­ta fi­lo­zo­fi­je su­bjek­ta i hi­ja­zme dig­nu­te na ni­vo on­to­lo­ške si­le. Fra­ze­o­lo­ški ko­re­ni Po­pi­ne po­et­ske na­ ra­ci­je, nje­go­va eks­ce­siv­na i uz­ne­mi­ra­va­ju­ća raz­i­gra­nost, go­to­vo do već mir­ne sa­ve­sti za­ pi­si­va: nje­go­va di­vlja on­to­lo­gi­ja, psi­ho­tič­na pret­nja ko­ja sle­di iza me­đu­sob­ne igre lu­du­sa i jo­cu­sa19, što je znat­no vi­še od nad­re­a­li­stič­kog afi­ni­te­ta ili ka­kvog in­stink­tiv­nog pe­snič­kog ha­bi­tu­sa, kod Gra­bov­ca se kon­kret­no pro­bi­ja u po­re­dak de­no­ta­to­ra, dok kod Si­ve­ri­ja, za­ o­bi­la­znim pu­tem, po­sta­je te­ško is­ka­zi­vi pri­hva­ćen na­me­ra­va­ni iz­vor na­dah­nu­ća, o či­jem uzi­ma­nju u ob­zir po­naj­vi­še od­lu­ču­je in­ter­pre­ta­tor. Stu­di­ja Er­že­bet Ča­nji re­zul­tat je plo­do­ no­sne od­lu­ke (Csányi 2008), iz ko­je ta­ko­đe ču­je­mo o „mo­guć­no­sti­ma her­me­tič­ki za­tvo­ re­nog pe­snič­kog ko­da”, o „neo­a­van­gard­nom kon­cep­tu­a­li­stič­kom pri­stu­pu [...] hi­per­re­a­li­ stič­kom op­ser­vi­ra­nju sve­ta ko­ji funk­ci­o­ni­še i bez nas” i nje­go­vim va­ri­jan­ta­ma, ali na je­dan sen­zi­bi­lan na­čin i o to­me da je Si­ve­ri „u sta­nju da emo­tiv­nu du­hov­nu si­tu­a­ci­ju pri­ka­že ta­ko što je po­sta­vlja iz­van se­be, pa ta­ko i za­pre­pa­šću­je svog pri­ma­o­ca non­sen­snim efek­ti­ ma [...] pri­me­nju­ju­ći ap­strak­tan, in­te­lek­tu­a­lan, lir­ski pri­stup” (Csányi 2008: 32). Či­ta­no iz per­spek­ti­ve Gra­bov­če­ve (i Po­pi­ne) hi­ja­zmič­ke on­to­lo­gi­je, ovaj „ap­strak­tan, in­te­lek­tu­a­lan, lir­ski pri­stup”, ko­ji u „ci­klu­su ’Po­mo­ran­dže’ iz­vr­ša­va i se­ri­jal­no se­man­tič­ko po­pu­nja­va­nje ge­o­me­tri­je ku­gle i nje­no po­sta­vlja­nje u od­nos” (Lábadi 2008: 4), i „po­mo­ ran­dža gu­bi svoj pr­vo­bit­ni kon­tekst, svo­je obe­lež­je ju­žnog vo­ća, ume­sto to­ga sa­mo ozna­ ča­va po­la­zne tač­ke dis­junk­tiv­ne struk­tu­re, ko­ja mo­že da se pro­ši­ru­je pro­iz­volj­no”20 (Lábadi 2008: 54), pred­me­ti i opa­ža­ji ko­ji se ja­vlja­ju u im­per­so­nal­nim je­zič­kim kon­struk­ci­ja­ma po­sta­ju su­bjek­tiv­ni. „Se­ri­jal­na se­man­ti­ka”, ko­ja ne mo­ra da bu­de tu­ma­če­na sa­mo kao jed­ na dis­kjunk­tiv­na struk­tu­ra, već i kao adi­cij­ska, po­sma­tra­la bi na­bo­re je­zič­kog pro­sto­ra, obr­te iz­ra­ža­va­nja, ale­a­to­rič­ka pro­sti­ra­nja zna­če­nja i po se­bi, ne­po­sred­no, če­sto i ne­za­vi­sno 18 O če­mu se mo­že raz­mi­šlja­ti auto­ro­cen­trič­no, ili pak zah­te­va od in­ter­pre­ta­to­ra ne­ka­kav kom­pli­ko­va­no kon­tek­stu­a­lan pri­stup, ali što ina­če ra­do is­pu­šta­mo za lju­bav su­štin­skog is­pi­ti­va­nja tek­sto­va ko­ji na­dži­vlja­ va­ju kult lič­no­sti. 19 „Za­žmu­ri se, na jed­no oko. / Za­vi­ri se, u se­be u sva­ki ugao. / Po­gle­da se, da ne­ma ek­se­ra, da ne­ma lo­po­va. / Da ne­ma ku­ka­vi­či­jih ja­ja. Za­žmu­ri se i na dru­go oko. / Čuč­ne se, pa se sko­či. / Sko­či se, vi­so­ko, vi­so­ko, vi­so­ko... / Do na vrh, sa­mo­ga se­be. / A oda­tle se pad­ne, svom te­ži­nom. / Da­ni­ma se pa­da, du­bo­ko, du­bo­ko, du­bo­ko... / Na dno svo­ga po­no­ra Ko se ne raz­bi­je u pa­ram­par­čad, / Ko osta­ne či­tav i či­tav usta­ne. / Taj igra...” (Vas­ko Po­pa: „Pre igre”) 20 Pod­vla­če­nja u ori­gi­nal­nom tek­stu.

146

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

od gra­ma­tič­kih spo­na, što ni­je sa­mo ima­gi­na­cij­ska si­tu­a­ci­ja, ne­go vo­di pro­ble­mi­ma re­ flek­siv­nog raz­mi­šlja­nja. „He­ge­lo­ve re­či: an sich oder für uns [...] = po­sto­ji ta­kvo raz­mi­šlja­nje (re­flek­siv­no raz­ mi­šlja­nje), ko­je upra­vo zbog to­ga jer pred­met dat po se­bi na­me­ra­va da za­hva­ti ne­po­sred­ no, pa­da na­trag u pu­ki su­bjek­ti­vi­tet – i obr­nu­to: za­to što je za­u­ze­ta is­klju­či­vo bi­ćem – za – nas, ne za­hva­ta ga, već u sta­nju da za­hva­ti je­di­no pred­met ’po se­bi’, pred­met ome­đen u go­to­vom sta­nju da­tim zna­če­nji­ma. Pra­va fi­lo­zo­fi­ja = za­hva­ti­ti ono po­sred­stvom če­ga je is­ko­ra­če­nje iz me­ne sa­mog ujed­ no po­vra­tak k se­bi i obr­nu­to” (Mer­le­au-Ponty 2007: 223). Si­ve­ri­jev ci­klus (i nje­go­vu či­ta­vu knji­gu) obe­le­ža­va­ju ogra­đi­va­nje, be­ža­nje od u go­to­ vom sta­nju da­tih zna­če­nja, krup­ni, va­ri­ja­cij­sko-adi­cij­ski na­po­ri da se eli­mi­ni­šu pred­met­ no­sti pre­do­če­ne u la­ba­vom kon­tek­stu ko­ji se la­ko tran­sfor­mi­še, či­ja je su­bjek­tiv­nost ova­ko iz­ra­zi­ti­ja i od ono­ga što je da­to u Gra­bov­če­vom je­zi­ku ne­mo­gu­ćeg – ne­do­sti­žnog ko­re­na, ko­ji je „za­u­zet bi­ćem za nas” i zbog to­ga je „u sta­nju da za­hva­ti sa­mo u go­to­vom sta­nju da­tim zna­če­nji­ma ome­đen pred­met”, što opet odr­ža­va iz­van­red­no fi­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa Po­pi­nom ars po­e­ti­kom ko­ja po­la­zi od fra­za, na­ra­ci­ja, de­no­ta­to­ra sa ras­po­re­đe­nim me­ stom. Gra­bo­vac u svom pro­se­deu is­tra­žu­je iz­u­zet­no sve­sno für uns, da bi po­tom hi­ja­zam uveo for­ma­cij­ski per­ma­nent­no osci­li­ra­ju­će iro­ni­je21. Vir­tu­o­znim iz­o­kre­ta­njem se­man­tič­ kih auto­ma­ti­za­ma i na­do­gra­đe­nih žan­ro­va, te­mat­skim evo­ka­tiv­nim dis­tan­ci­ra­njem uslo­va mo­guć­no­sti ne­po­sred­ne su­bjek­tiv­no­sti („du­ša”), on­to­lo­gi­ja ko­ja se otva­ra u okvi­ri­ma li­ ri­ke ko­ja se is­pi­su­je u iro­nič­nom mo­du­su mo­že da bu­de pro­tu­ma­če­na kao uda­lje­ni­ja i re­ flek­to­va­ni­ja fa­za ni­ka­ko ne­im­per­so­nal­nog na­či­na go­vo­ra da­tog u ra­noj Si­ve­ri­je­voj knji­zi. Ako na­sta­vi­mo da pra­ti­mo Mer­lo-Pon­ti­jev go­vo­re­ći su­bje­kat, ot­kri­va­mo da ni­su „le­ po ras­po­re­đe­ni pred nji­ma, kao sve­ko­li­ki mi­sa­o­ni pred­me­ti ili poj­mo­vi, već ko­ri­šće­ni i shva­će­ni iz­ra­zi. Re­či po­se­du­je sa­mo ta­ko, s ta­kvim Vor­ha­be, ka­ko i mo­je te­lo una­pred ose­ ća i uzi­ma u po­sed me­sto ku­da upra­vo ide. To zna­či da je su­bje­kat go­vo­ra je­dan od­re­đen ne­do­sta­tak, tra­že­nje usme­re­no na iz­ve­snog de­no­ta­to­ra što, me­đu­tim, ne kon­sti­tu­i­še već una­pred, još pre tra­že­nja, Bild ono­ga što tra­ži. Ov­de, da­kle, ima­mo po­sla sa jed­nom ta­ kvom neo­te­le­o­lo­gi­jom ko­ja, slič­no te­le­o­lo­gi­ji opa­ža­nja, ne tr­pi okvi­re jed­ne ne­ka­kve (una­ pred da­te) na pred­met usme­re­ne sve­sti, ili jed­ne ek­sta­ze – struk­tu­re ili jed­ne na­go­ve­šte­ne kon­struk­ci­je” (Mer­le­au-Ponty 2007: 226). Her­me­ti­zam ra­nih ci­klu­sa, po­ja­va ko­ju di­jag­no­sti­ci­ra­mo kao ne­do­sta­tak stvar­no­snih aspe­ka­ta, pro­la­zi u sme­ni dis­kur­sa hi­ja­zma kroz ra­di­kal­nu sme­nu funk­ci­je, a kon­se­kven­ce mu tan­gi­ra­ju i su­bjekt­nu po­zi­ci­ju, je­zič­ku kon­cep­ci­ju kao i opa­ža­nje, na­da­lje one to­ta­li­za­ tor­ske, pre­ma in­ter­pre­ta­to­ri­ma ap­surd­na tek­stu­al­na me­sta, ko­ja iz­o­kre­ću zna­če­nje, sa­i­gra­ va­nju po­lja pro­stor­nih i vre­men­skih po­lja i an­ti­po­lja, po­ble­đu­ju re­fe­ren­ci­jal­ne tač­ke. Iš­či­ ta­va­nje to­ga da „sve po­la­zi od jed­ne ve­li­ke ku­gle / a ta­mo se i za­vr­ša­va, isto­vre­me­no / ka­da

21 Per­ma­nen­te Pa­rek­ba­se.

147

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

po­la­zi”,22 otva­ra pre­ma ap­sur­du s tač­ke gle­di­šta mi­šlje­nja ko­je (ma­kar i sa na­me­rom pre­ va­zi­la­že­nja) pro­ble­ma­ti­zu­je opo­zi­ci­ju su­bje­kat-obje­kat, svet i pred­met, od­no­sno ar­ti­ku­li­še (Po­pom in­spi­ri­sa­ni) ni­hi­li­zam 23, ali u onoj opa­žaj­no fun­di­ra­noj fi­lo­zo­fi­ji, ko­ja su­bje­kat i pred­met tre­ti­ra u di­ja­lek­ti­ci bi­ća i ni­šta­vi­la, ov­de je reč o fun­da­men­tal­nim kon­sti­tu­cij­skim ge­sto­vi­ma, ko­ji ni naj­ma­nje ni­su pro­tiv­reč­ni. Ti­me her­me­ti­zam ko­ji se či­ni de­pri­va­ci­jom su­bjek­ti­vi­te­ta po­sta­je ar­ti­ku­la­ci­ja to­ga, da uko­li­ko se „svest ot­kri­va kao ’ni­šta­vi­lo’, kao či­sta ’pra­zni­na’” (Mer­le­au-Ponty 2007: 67), ako se­be shva­tam kao ne­ga­ti­vi­tet, „a svet kao po­zi­ti­ vi­tet, uki­da se sva­ka in­ter­ak­ci­ja ko­ja po­sto­ji me­đu na­ma. Is­ko­ra­čiv­ši iz pot­pu­nog se­be sta­ jem pred zgu­snu­ti svet; iz­me­đu nje­ga i me­ne ne­ma ni tač­ke su­sre­ta­nja, ni po­vr­ši­ne tre­nja, bu­du­ći da je on Bi­će, ja sam ni­šta. Strikt­no smo su­prot­sta­vlje­ni” (Mer­le­au-Ponty 2007: 67), što je spe­ci­fič­na va­ri­jan­ta raz­dvo­je­no­sti, bu­du­ći da „smo isto­vre­me­no nu­žno ne­raz­dvo­ji­vi, i upra­vo zbog to­ga jer pri­pa­da­mo istom po­ret­ku. Moj vla­sti­ti cen­tar uzro­ku­je, da je bi­će stva­ri za me­ne pot­pu­no stra­no, ali je to već je­dan od­nos, ko­jim upu­ću­jem na njih [...] li­ce i na­lič­je jed­ne te iste mi­sli” (Mer­le­au-Ponty 2007: 67). Po­pa, ču­var je­zič­kog iz­vo­ra,24 za­ce­lo ta­ko­đe vi­di svu­da na­o­ko­lo to ni­šta­vi­lo ko­je „po­zi­va k se­bi bi­će, da ne bu­de ni­šta­vi­lo, a u isto vre­me i bi­će pri­vla­či ni­šta­vi­lo, kao je­di­nu mo­gu­ću do­pu­nu. Ne­ga­tiv­ni ma­njak bi­ća, ali ta­kav ma­njak, ko­ji us­po­sta­vlja sa­mo­ga se­be u ovom manj­ku, to jest ras­cep ko­ji isto­vre­me­ no otva­ra sa­mo­ga se­be i za­tva­ra se u istom kre­ta­nju” (Mer­le­au-Ponty 2007: 68). Su­prot­sta­vlje­nost ni­šta­vi­la kao po­ret­ka su­bjek­ti­vi­te­ta pred­met­nom sve­tu (ne­do­sta­ tak pri­su­stva pe­sni­ka/ka­zi­va­ča pe­sme) ov­de pri­pre­ma onaj iz­ni­jan­si­ra­ni, u oba sme­ra kon­sti­tu­tiv­ni od­nos, ko­ji u do­ga­đaj­nom na­sta­ja­nju i is­pre­pli­ta­nju sve­ta i su­bjek­ta zna­či mno­go or­gan­ski­ji na­čin od da­to­sti u re­flek­siv­nom mi­šlje­nju. Pred­met­ne da­to­sti mo­gu da bu­du pri­sut­ne sa­mo ta­ko, ako ih ni­šta ne raz­dva­ja od onog ko opa­ža, ako ovaj ne obra­ća pa­žnju na sa­mog se­be, svo­je men­tal­ne re­pre­zen­ta­ci­je ili mi­sli, ne­go na njih, što zna­či da je u ovom slu­ča­ju ni­šta­vi­lo su­bje­kat, ko­ji od ap­so­lut­nog ni­šta­vi­la po­sta­je od­re­ đe­no ni­šta ko­je se od­no­si na ne­što spram seg­men­ta re­al­no­sti ko­ji sto­ji pred njim, ko­ji se da­je, po­sta­je „ne” u svo­joj pra­zni­ni spram per­cep­ci­je ko­ja se da­je. Ako je pred­met opa­ ža­nja je­dan stol, on­da ne-stol, ne-gro­žđe itd., shod­no di­fe­ren­ci­jal­noj lo­gi­ci, za šta ovu al­ti­tu­du ve­zu­je i dvo­stru­ka ne­ga­ci­ja po­sta­vlje­na na me­sto pri­sut­no­sti. Ne­po­sred­nost, što re­flek­siv­no mi­šlje­nje one­mo­gu­ća­va, po­sta­je ne­raz­voj­nost/ne­raz­dvo­ji­vost u po­ret­ku ni­ šta­vi­la i u ne­ga­ci­ji bi­ća, od­no­še­nje ni­šta­vi­la na se­be i na svet: pred­met ko­ji se či­sto da­je u pot­pu­no­sti po­pu­nja­va pra­znost su­bjek­tiv­nog ni­šta­vi­la, za­u­zi­ma nje­no me­sto i eli­mi­ni­še je, jer je pre­tva­ra u ne­što, od­no­sno u ni­šta me­re­no spram ne­če­ga, u raz­li­či­tost u od­no­ su na ne­što, dok ne stig­ne sle­de­ći pred­met, ali dok je po­zi­tiv­na stra­na su­bjek­ti­vi­te­ta (za nje­ga ve­za­ni, iz­van nje­ga po­sto­je­ći po­zi­ti­vi­tet) u ne­pre­sta­nom na­sta­ja­nju, i pri­sut­nost joj je pse­u­do­po­zi­ti­vi­tet, ko­ji je „za­pra­vo jed­no du­blje, udvo­stru­če­no po­ri­ca­nje” (Mer­ 22 „A na­rancs értel­mezése” (In­ter­pre­ta­ci­ja po­mo­ran­dže) (Szi­ve­ri 1994: 9). 23 Si­ve­ri ci­ti­ra Po­pu di­rekt­no u pe­smi „A na­rancs történik” (Po­mo­ran­dža se de­ša­va) (Szi­ve­ri 1994: 9). 24 Vi­di još: Pet­ko­vić 1997.

148

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

le­au-Ponty 2007: 68), ni­šta­vi­lo i spram ne­če­ga de­fi­ni­sa­no ni­šta­vi­lo, što čim se po­pu­ni, iz­no­va ne­gi­ra. Is­pru­že­nja i te­šnje is­pre­ple­te­no­sti ma­ski­ra­ne kao po­sre­do­va­no­sti, on­to­lo­ška sa­i­gra­va­ nja unu­tra­šnjeg i spo­lja­šnjeg, tran­sgre­siv­na, na ni­hi­lu ute­me­lje­na, ne­za­u­sta­vlji­voj pro­me­ni iz­lo­že­na su­bjek­tiv­nost, ko­ja se­be upi­su­je u svet, ali je nje­na ek­sta­tič­na eg­zi­sten­ci­ja is­pi­si­ va­nje naj­či­sti­je pro­la­zno­sti, zbog to­ga je u sta­nju da za­hva­ti uvek sa­mo Dru­gog, ako se od­ va­žno pre­pu­sti či­no­vi­ma pi­sa­nja i re­flek­si­ji, ovaj su­bje­kat u is­ko­ra­če­nju iz se­be i okre­ta­nju pro­te­že se duž či­tav pred­met, po­sta­je nje­go­vo bi­će i po­me­ra­nje, iz­di­za­nje, pro­stor nje­go­ve „ras­pro­str­to­sti” i nje­go­vog odva­ja­nja. „Okre­će­mo se. Pred na­ma na če­lič­no si­vo ras­hla­đen put, / pa­ra­le­la li­ni­ja ko­ja se is­pra­vlja do ap­surd­no­sti, / na­sta­vlja­nje na­ših udo­va. / Ra­za­strt obje­kat, / po ko­me po­la­zi­mo s od­me­re­nim ba­to­vi­ma”.25 I sti­že­mo ni iz če­ga, po­tom na­no­vo obr­nu­to / za­vr­nu­to.

LI­TE­RA­TU­RA Csányi, Erzsébet: „Szi­ ve­ ri és Po­ pa”, in, Csányi Erzsébet (szerk.), jelHÁLÓ: Összehasonlító irodalomtudományi, nyelvésze­ti és médiaközi kutatások, Újvidék, Bölcsészettudományi Kar, Vajdasági Magyar Felsőoktatási Kollégi­um, 2008. 2. Der­ri­da, Jac­qu­es, A disszemináció, Pécs, Je­len­kor, 1998. ----. „Jól en­ni márpedig muszáj, avagy a szubjektumszámítás”, in Te­stes könyv II., Sze­ged, Ic­tus, de­ KON, 1997. 3. Gra­bo­vac, Si­mon, Isi­ot, Vr­šac, Kov, 2007. ----. Stra­šni lik, No­vi Sad, Dnev­nik i ča­so­pi­si kul­tur­ni cen­tar No­vog Sa­da, 2002. 4. Ko­vlja­nić, So­nja, „Isi­ot”, Yel­low Cab, 09. 2008. 5. Lábadi, Zsom­bor, A le­begés iróniája (Szi­ve­ri-szi­nops­zis), Újvidék, Vajdasági Magyar Felsőoktatási Kollégi­um, 2008. 6. Mer­le­au-Ponty, Ma­u­ri­ce, A látható és a láthatatlan. Bu­da­pest, L’Har­mat­tan Kiadó – Sze­ge­di Tudományegyetem Filozófiai Tanszék, 2007. 7. Pet­ko­vić, No­vi­ca, „Uvod u tu­ma­če­nje Po­pi­ne po­e­ti­ke”, u: Po­e­zi­ja Vas­ka Po­pe, Be­o­grad, In­sti­tut za knji­žev­nost i umet­nost, 1997. 8. Sha­vi­ro, Ste­ven „Kathy Ac­ker”, in Do­om Pa­trols, Ser­pent’s Tail, 1996. On­li­ne: http://www.dhal­gren. com/Do­om/ch08.html. 2010.08.18. 9. Sto­ja­no­vić Pan­to­vić, Bo­ja­na, „Ar­he­o­lo­gi­ja je­zič­kog pam­će­nja”, Po­li­ti­ka, 19. 05. 2008. 10. Szi­ve­ri, János, Sza­bad gyakor­la­tok, Újvidék, 1977. ----. Szi­ve­ri János min­den ver­se, Bu­da­pest, Kortárs Kiadó, 1994. 11. Ten­gelyi, László, Ta­pas­zta­lat és ki­fe­jezés, Bu­da­pest, Atlan­tisz, 2007.

1.

25 „A szétterítet objek­tum” (Ra­ši­re­ni objekt) (Szi­ve­ri 1994: 21).

149

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

The Su­bject(s) of a Ca­ving – in Ec­tasy: Si­mon Gra­bo­vac and János Szi­ve­ri The pa­per exa­mi­nes the de­per­so­na­li­za­tion and iden­tity cri­sis of the su­bject, in­ter­pre­ted as a lin­gu­i­stic con­struct, as well as the con­se­qu­en­ ces of di­rect and in­di­rect at­tempts at iden­ti­fi­ca­tion by acts of wri­ting in the po­e­try of Si­mon Gra­bo­vac and early po­e­try of János Szi­ve­ri. In the lin­gu­i­stic ar­cha­e­o­logy of the Gra­bo­vac re­pre­sen­ta­ti­ve vo­lu­me en­ti­tled “Isi­ot” (Gin­ger), the im­pos­si­bi­lity of cre­a­ting a to­tal, iden­ti­cal pre­sen­ce that co­uld be de­no­ ted, of­fers a very spe­ci­fic, in­ver­se, chi­a­smi­cally or­ga­ni­zed su­bject, which as­ su­mes the self of re­mem­bran­ce as the Ot­her, and pla­ces the re­mem­be­rer, who tri­es to use pe­tri­fied lin­gu­i­stic signs, beyond him­self, and in­to the pat­tern of con­stantly step­ping out and back. Re­a­ding János Szi­ve­ri from this al­te­red per­spec­ti­ve mo­di­fi­es the re­a­der’s her­ me­tic in­ter­pre­ta­tion of his early po­et­ ry and opens a path to­wards an al­ter­na­ ti­ve vi­ew of the su­bject. The the­o­re­ti­cal fra­me­work for the analysis is pro­vi­ded by a num­ber of the­ses by Ma­u­ri­ce Mer­le­au-Ponty, Jac­qu­es Der­ri­da and Ste­ven Sha­vi­ro. K E Y W O R D S : chi­a­smic su­bject, ec­stasy, in­ter-pre­ta­tion S U M ­M A R Y :

[email protected]

150

fotografija: Nikola Mrdalj

151

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 81‘34

Ljudmila Pendelj Filološka gimnazija, beograd Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Srbija

Fonetska analiza dubletnih oblika reči poreklom iz grčkog i latinskog jezika u Građi za rečnik stranih reči u predvukovskom periodu I–II Velimira Mihajlovića (I deo) S A ŽE TA K : Fonetskom analizom dubletnih oblika reči poreklom iz klasičnih jezika u Mihajlovićevom delu pokušala sam pojasniti jedan od procesa primarne i sekundarne adaptacije stranih reči u srpski jezik. U prvome delu ovoga rada rastumačen je metodološki pristup fonetskoj analizi, navedene su neke od klasifikacija reči stranog porekla prema jezicima iz kojih su preuzete ili prema jezicima primaocima, pomenuti su razlozi i uzroci pozajmljivanja reči, međusobni uticaji grčkog i latinskog jezika, i na kraju, predočen je kratak istorijski pregled stranih uticaja na srpski jezik, ponajviše na teritoriji Vojvodine. K LJUČ N E R E Č I : fonetska adaptacija stranih reči, pozajmljivanje reči, Mihajlović, jezički kontakti, jezici prenosioci, Klajn, Filipović, Ivić.

1. Uvod Dubletni oblici reči poreklom iz grčkog i latinskog jezika, koje su u srpski jezik ušle direktno ili preko jednog ili više jezika prenosilaca (posrednika), navedeni u Građi za rečnik stranih reči u predvukovskom periodu I–II1 Velimira Mihajlovića (1972, 1974), čine 1 U dalj­njem tek­stu Građа.

152

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ekscerpiranu građu za istraživanje načina leksičkog pozajmljivanja, prilagođavanja ili adaptacije2 stranih reči u srpski književni jezik. Građa obuhvata književna dela napisana u periodu od 1660. do 1817. godine, ali jednim delom i materijal preuzet direktno iz arhivskih izvora iz istoga perioda. Kao gornju hronološku granicu autor je odredio pojavu Vukovog Rječnika, bez obzira na to što su „mnogi pisci u Vojvodini produžili da pišu starim pravopisom i jezikom” (Грађа: IV). Valja napomenuti da su gotovo svi upotrebljeni izvori nastali u granicama Vojvodine u istorijskom smislu. Tipovi leksike u Građi neće biti predmet ovoga rada, ali bih napomenula da je Mihajlović kod grčkih (vizantijskih) pozajmljenica svesno izostavio veliki broj crkvenih reči „jer su to reči koje nalazimo u svim crkvenim tekstovima od početka naše pismenosti” (Грађа: VI–VII). Ipak su u Građi obrađene neke leksičke jedinice iz navedene grupe, a razlog za njihovo uvođenje Mihajlović nalazi upravo u postojanju dubletnih fonetskih oblika. Građa je, navodi autor, „u početku bila zamišljena kao neka vrsta aneksa dijahronom delu teme Fonetski i praktični problemi bilingvizma u Vojvodini.” Korišćeni materijal predstavlja korpus od 189 izvora, uključujući i arhivske dokumente, na preko 10 000 stranica. 1.1. Metodološki pristup fonetskoj analizi dubletnih oblika Iako dubletni oblici reči poreklom iz klasičnih jezika predstavljaju manji deo korpusa Građe, oni su dovoljno bogat materijal za jedan mogući osvrt na fonetski nivo adaptacije stranih reči. Naime, fonetska analiza svakako bi bila potpunije izvršena na celokupnom fondu reči poreklom iz pomenutih jezika, ali i analiza dubletnih oblika, verujem, može da pojasni proces primarne i sekundarne adaptacije3, te da se prema stepenu adaptacije jedna reč stranog porekla prati u nestabilnom (dinamičnom) i stabilnom (statičnom) stanju4. Korpus obrađenih pozajmljenica ne čine samo internacionalizmi, odnosno reči direktno preuzete iz grčkog jezika, vizantijskog i srednjogrčkog, kao i klasičnog latinskog, kasnolatinskog i srednjovekovnog latinskog, nego i one koje su u srpski jezik ušle preko jezika prenosilaca (novogrčki, romanski jezici...). Za tako prošireni materijal opre­de­li­la sam se „ima­ju­ći u vi­du ge­net­sku po­ve­za­nost i po­vre­me­nu ne­mo­guć­nost ja­ snog raz­gra­ni­ča­va­nja”5. Va­lja na­po­me­nu­ti i da broj­ni ter­mi­ni u me­đu­na­rod­noj upo­tre­bi je­su sa­ču­va­ni u iz­ vor­nom ob­li­ku iz kla­sič­nih je­zi­ka, ali i da je mno­go vi­še onih ko­ji su sko­va­ni „u to­ku po­ sled­njih ne­ko­li­ko sto­le­ća na osno­vu la­tin­skih i grč­kih ko­re­na”6. Ta­ko­đe, in­ter­na­ci­o­na­li­zmi 2 Ivan Klajn (Клајн 1966: 433) ko­ri­sti ter­mi­ne pri­la­go­đa­va­nje i adap­ta­ci­ja, ali naj­po­god­ni­jim sma­tra ter­ min asi­mi­la­ci­ja, iako sve­stan upo­tre­be na­ve­de­nog ter­mi­na u fo­ne­ti­ci. Ter­mi­nu asi­mi­la­ci­ja pred­nost da­je i Ru­dolf Fi­li­po­vić (Fi­li­po­vić 1986: 38). 3 Pre­ma: Fi­li­po­vić 1986. Na­ve­de­ne adap­ta­ci­je, pre­ma Fi­li­po­vi­će­vom mi­šlje­nju, mo­gu bi­ti struk­tur­ne i se­ man­tič­ke. Pred­met ovo­ga ra­da bi­će struk­tur­ne adap­ta­ci­je. 4 Ри­стић 1996a: 119. 5 Klajn (1998: 69) o di­stink­ci­ji la­ti­ni­za­ma i ro­ma­ni­za­ma. 6 Клајн 1967: 13.

153

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

su mno­go bo­lje odo­ma­će­ni u ro­man­skim ne­go u osta­lim je­zi­ci­ma bu­du­ći da su uglav­nom pre­u­ze­ti iz la­tin­skog je­zi­ka, jer „čak i ta­mo gde su ko­re­ni grč­ki, la­tin­ska je gra­fi­ja i mor­ fo­lo­gi­ja re­či”7. Sto­ga će se u ovo­me ra­du na­ći i ne­ki du­blet­ni ob­li­ci ko­ji se sma­tra­ju ro­ma­ ni­zmi­ma8, ali i ne­ki ger­ma­ni­zmi, ru­si­zmi, tur­ci­zmi itd., u sva­kom slu­ča­ju re­či ko­je vu­ku ko­ren iz kla­sič­nih je­zi­ka.9 Pri kla­si­fi­ka­ci­ji du­blet­nih ob­li­ka onih re­či ko­je Mi­haj­lo­vić ne svr­sta­va u in­ter­na­ci­o­na­ li­zme, po­vre­me­no sam se i sa­ma dvo­u­mi­la da li je ne­kim du­blet­nim ob­li­ci­ma, s ob­zi­rom na nji­ho­vo po­re­klo, me­sto u ovo­me ra­du. Za­si­gur­no će to bi­ti ne­do­sta­tak ovo­ga ra­da kao što i je po­ne­kad i da­lje te­ško re­ći da li je od­re­đe­na reč do­ma­ća ili stra­na.10 Du­blet­ne gru­pe re­či pre­ma fo­net­skim pro­me­na­ma po­je­di­nač­no će bi­ti ob­ra­đe­ne na sle­de­ći na­čin: pr­vo će bi­ti na­ve­den re­fe­rent­ni ili osnov­ni11 ob­lik, za­tim iz­vor­ni ob­lik/ob­li­ ci12, i po­tom spo­red­ni ili boč­ni13 ob­lik/ob­li­ci. Uko­li­ko se uz osnov­ni ob­lik po­ja­vi vi­še boč­ nih, me­đu nji­ma će pr­vo bi­ti na­ve­den onaj ob­lik u ko­me je iz­vr­še­na ona fo­net­ska pro­me­na ko­ja je i pred­met ana­li­ze. Ka­da se me­đu boč­nim ob­li­ci­ma po­ja­vi vi­še od jed­nog ob­li­ka pre­ma pro­me­ni ko­ja se ob­ra­đu­je, oni će bi­ti na­ve­de­ni azbuč­nim re­do­sle­dom. Spo­ra­dič­ne ne­do­sled­no­sti u ve­zi sa na­vo­đe­njem osnov­nih ob­li­ka kao i ne­do­sled­no­sti pri usme­ra­va­nju na osnov­ni ob­lik u od­red­ni­ca­ma za boč­ne ob­li­ke bi­će po­me­nu­te, i gde­ god je mo­gu­će, ne­ ja­sno­će ću po­ku­ša­ti i da ras­tu­ma­čim. Ta­ko­đe, po­vre­me­no će se kao osnov­ni ob­lik po­ja­vi­ti i reč ko­ja je u Gra­đi na­ve­de­na kao boč­ni ob­lik. To će se de­ša­va­ti ka­da se me­đu vi­še u Gra­đi na­ve­de­nih boč­nih ob­li­ka po­ja­ve i oni u ko­ji­ma je iz­vr­še­na od­re­đe­na mor­fo­lo­ška pro­me­ 7 Isto. 8 O ro­ma­ni­zmi­ma i nji­ho­voj ne­mi­nov­noj bli­sko­sti sa la­ti­ni­zmi­ma i la­tin­skim je­zi­kom uop­šte, vi­di Skok 1951. i Клајн 1998. 9 Po­re­klo ne­kih (po­je­di­nih) od­red­ni­ca, pre­ma Mi­haj­lo­vi­će­vom mi­šlje­nju iz mo­der­nih je­zi­ka, pro­ve­ri­la sam u me­ni do­stup­noj reč­nič­koj i lek­si­ko­graf­skoj gra­đi i po­ne­gde na­ve­la i reč na grč­kom ili la­tin­skom je­zi­ ku, ili obe ka­da je oči­gled­no da su du­blet­ni ob­li­ci ne­ke re­či u srp­ski je­zik ušle sa vi­še stra­na ili na raz­li­či­te na­či­ne, uglav­nom i pre­ko ne­kog je­zi­ka pre­no­si­o­ca. 10 U tek­stu Stra­na reč – šta je to? po­red pro­ble­ma u ve­zi sa oda­bi­rom gra­đe u ne­mač­kim reč­ni­ci­ma stra­nih re­či Klajn (1967: 9) na­vo­di iz­ve­sne ne­ja­sno­će tj. raz­li­ke ta­kve vr­ste u Vu­ja­kli­ji­nom (Vu­ja­kli­ja, M., Lek­si­kon stra­nih re­či i iz­ra­za, Be­o­grad 1954) i Kla­i­će­vom (Kla­ić, B., Rječ­nik stra­nih ri­je­či, iz­ra­za i kra­ti­ca, Za­greb 1958) reč­ni­ku stra­nih re­či. Ta­ko se sa­mo u Vu­ja­kli­ji­nom reč­ni­ku, na­sta­vlja Klajn, kao stra­ne, na­vo­de i re­či „čaj”, „pa­pri­kaš”, „šta­la”, a u Kla­i­će­vom npr. „ćo­šak”, „du­van”, „lam­pa”, dok se u oba reč­ni­ka po­ja­vlju­ju i re­či kao što su „če­lik”, „du­kat”, „fin”... Da­kle, kao što je po­ne­kad ose­tlji­vo pi­ta­nje da li je reč „stra­na” ili „do­ ma­ća” u do­me­nu su­bjek­tiv­nog, od­no­sno lič­ne pro­ce­ne, ta­ko je mo­gu­će da su i u ovom ra­du iz­o­sta­vlje­ni ne­ki du­blet­ni ob­li­ci jer su se, prema mome mi­šlje­nju, fo­net­ski su­vi­še uda­lji­li od ko­re­na iz kla­sič­nih je­zi­ka. 11 U dalj­njem tek­stu ko­ri­sti­ću ter­min „osnov­ni ob­lik”, pre­ma: Ивић 1991. 12 U Gra­đi je uz sva­ku od­red­ni­cu na­ve­den je­dan ob­lik, bi­lo da je reč o grč­kom je­zi­ku, o la­tin­skom kao iz­vor­nom ili ob­li­ku ko­ji je pre­u­zet iz grč­kog, ili o ob­li­ku iz ži­vih je­zi­ka kao pre­no­si­la­ca. U ovo­me ra­du će se uz ob­lik stra­ne re­či iz Gra­đe po­vre­me­no po­ja­vlji­va­ti i ob­li­ci iz dru­gih je­zi­ka, ka­da je po­treb­no da se po­ je­di­ni du­blet­ni ob­lik pro­tu­ma­či i ob­ja­sni nje­go­vo po­re­klo. U tu svr­hu po­naj­vi­še sam ko­ri­sti­la Ve­li­ki reč­nik stra­nih re­či I. Klaj­na i M. Šip­ke, Lek­si­kon stra­nih re­či i iz­ra­za M. Vu­ja­kli­je, Eti­mo­lo­gij­ski rječ­nik hr­vat­sko­ga ili srp­sko­ga je­zi­ka P. Sko­ka i La­tin­sko-hr­vat­ski en­ci­klo­pe­dij­ski rječ­nik J. Ma­re­vi­ća. 13 U dalj­njem tek­stu „boč­ni ob­lik”, pre­ma: Ивић 1991.

154

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

na, sva­ka­ko u va­ri­jan­ta­ma sa iz­vr­še­nim od­go­va­ra­ju­ćim fo­net­skim pro­me­na­ma. U ta­kvim slu­ča­je­vi­ma, kao no­vi osnov­ni ob­lik po­ja­vi­će se ona reč ko­ja fo­net­ski od­go­va­ra osnov­nom ob­li­ku ko­ji je na­ve­den u Gra­đi. Ta­kav no­vi osnov­ni ob­lik bi­će obe­le­žen aste­ri­skom (*). Ka­ko je Pra­vo­pis te­melj­ni pri­ruč­nik i osnov­na li­te­ra­tu­ra za ovaj rad, va­lja­lo bi i raz­ja­ sni­ti raz­lo­ge če­stog po­zi­va­nja na Pra­vo­pis srp­sko­hr­vat­skog knji­žev­nog je­zi­ka iz 1960. go­di­ ne. Na­i­me, u ovom tre­nut­ku još uvek su mi do­stup­ni sa­mo na­ve­de­ni pra­vo­pis i Pra­vo­pis srp­sko­ga je­zi­ka M. Pe­ši­ka­na, J. Jer­ko­vi­ća i M. Pi­žu­ri­ce iz 1993. Na no­vi­ji Pra­vo­pis po­zi­va­ću se uvek ka­da u nje­mu na­đem za­do­vo­lja­va­ju­će ob­ja­šnje­nje u ve­zi sa uob­li­ča­va­njem re­či po­ re­klom iz kla­sič­nih je­zi­ka i dru­ge in­ter­na­ci­o­nal­ne lek­si­ke, po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka. Na sta­ri­ji pak Pra­vo­pis po­zi­va­ću se sa­mo ka­da u nje­mu na­đem pre­ci­zni­je ili de­talj­ ni­je ob­ja­šnje­nje od ono­ga ko­je je da­to u Pra­vo­pi­su iz 1993. go­di­ne. 1.2. Kla­si­fi­ka­ci­ja re­či stra­nog po­re­kla Kla­si­fi­ka­ci­ja re­či stra­nog po­re­kla Bra­ni­sla­va Br­bo­ri­ća (Бр­бо­рић 1996: 34) – pre­ma je­zi­ci­ma iz ko­jih su pre­u­ze­te ili pre­ma je­zi­ci­ma pre­no­si­o­ci­ma: 1. 2. 3. 4. 5.

la­ti­ni­zmi i he­le­ni­zmi, odn. in­ter­na­ci­o­na­li­zmi; ger­ma­ni­zmi (bez an­gli­ci­za­ma); an­gli­ci­zmi (ugl. bri­ta­ni­zmi, ame­ri­ka­ni­zmi); ro­ma­ni­zmi (iz­dva­ja re­či iz fran­cu­skog, ga­li­ci­zme, i ita­li­jan­skog je­zi­ka, ita­li­ja­ni­zme); slo­ve­ni­zmi (uglav­nom za­seb­no: ru­si­zmi, po­lo­ni­zmi, bo­he­mi­zmi, slo­va­ki­zmi, sr­bi­zmi, kro­a­ti­zmi, bu­ga­ri­zmi... i sla­ve­ni­zmi iz cr­kve­no­slo­ven­skog i nje­go­vih re­dak­ci­ja); 6. tur­ci­zmi, ara­bi­zmi i per­si­ja­ni­zmi (zbir­no osma­ni­zmi); 7. hun­ga­ri­zmi. Usled donekle ne­do­volj­no spe­ci­fi­ko­va­ne kla­si­fi­ka­ci­je ro­ma­ni­za­ma u na­ve­de­noj ta­be­li, i s dru­ge stra­ne, nji­ho­ve ma­lo­čas ar­gu­men­to­va­ne ne­ma­le za­stu­plje­no­sti u kor­pu­su du­blet­ nih ob­li­ka u Gra­đi, sma­tram da je po­treb­no na­ve­sti nji­ho­vu pre­ci­zni­ju po­de­lu „po po­re­klu i pu­te­vi­ma do­la­ska u srp­sko­hr­vat­ski” Iva­na Klaj­na (Клајн 1998: 88–89): 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

bal­kan­ski la­ti­ni­zmi; dal­ma­to­ro­ma­ni­zmi; ita­li­ja­ni­zmi (pod­vr­ste: ve­ne­ci­ja­ni­zmi i ita­lo­ga­li­ci­zmi); ga­li­ci­zmi (pod­vr­ste: pse­u­do­ga­li­ci­zmi, ita­lo­ga­li­ci­zmi, an­glo­ga­li­ci­zmi i pro­van­sa­li­zmi); an­gli­ci­zmi ro­man­skog po­re­kla; hi­spa­ni­zmi; lu­zi­zmi; ru­mu­ni­zmi.

155

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

1.3. O ti­po­vi­ma lek­si­ke u Gra­đi Se­man­tič­kom adap­ta­ci­jom u ovo­me ra­du ne­ću se ba­vi­ti, i mo­gu­će po­gre­šno tu­ma­ če­nje zna­če­nja du­blet­nih ob­li­ka ne­ću po­mi­nja­ti. Sa­mim tim, kao što re­koh u uvod­nom po­gla­vlju, izo­sta­će ana­li­za ti­po­va lek­si­ke te oni ne­će bi­ti svr­sta­ni u te­mat­ske gru­pe. Ta­ko­ đe, ne­ću ana­li­zi­ra­ti re­či ko­je ima­ju svo­je tvor­be­ne ekvi­va­len­te, a sto­ga ni od­nos iz­me­đu pri­mar­ne re­či i tvor­be­nih ekvi­va­le­na­ta. Ipak, u ve­zi sa ka­te­go­ri­za­ci­jom lek­si­ke u Gra­đi, va­lja spo­me­nu­ti i po­re­klo lek­si­ke po ka­te­go­ri­ja­ma re­či, či­me se ba­vi­la Sta­na Ri­stić u ra­du Mar­ki­ra­ni ti­po­vi stra­ne lek­si­ke u je­ zi­ku pred­vu­kov­skog vre­me­na na kor­pu­su „Gra­đa za reč­nik stra­nih re­či u pred­vu­kov­skom pe­ri­o­du”, – I tom – Ve­li­mi­ra Mi­haj­lo­vi­ća (Ри­стић 1996). Autor­ka je, na ogra­ni­če­nom ma­ te­ri­ja­lu (pr­vi tom Gra­đe), uoči­la da u ve­o­ma za­stu­plje­nom ad­mi­ni­stra­tiv­no-prav­nom ti­ pu re­či pre­o­vla­da­va­ju la­ti­ni­zmi, a re­đe se po­ja­vlju­ju ger­ma­ni­zmi, ita­li­ja­ni­zmi, ga­li­ci­zmi i gre­ci­zmi; voj­nu lek­si­ku uglav­nom či­ne ga­li­ci­zmi, re­đe ger­ma­ni­zmi, tur­ci­zmi i ita­li­ja­ni­zmi; u ter­mi­no­lo­škoj lek­si­ci pre­o­vla­da­va­ju gre­ci­zmi, za­stu­plje­ni su i la­ti­ni­zmi, ret­ko tur­ci­zmi, ita­li­ja­ni­zmi i ger­ma­ni­zmi; eks­pre­siv­nu lek­si­ku či­ne uglav­nom tur­ci­zmi, ret­ko re­či iz la­tin­ skog, grč­kog, ita­li­jan­skog i fran­cu­skog je­zi­ka; la­ti­ni­zmi pre­o­vla­da­va­ju u na­zi­vi­ma zva­nja i ti­tu­la; u na­zi­vi­ma mu­zič­kih in­stru­me­na­ta naj­vi­še je ita­li­ja­ni­za­ma, ali se sre­ću i la­ti­ni­zmi i gre­ci­zmi, i po­ne­ki hun­ga­ri­zam; na­zi­vi me­ra su uglav­nom la­tin­skog i grč­kog po­re­kla; u na­ zi­vi­ma za­na­ta i za­ni­ma­nja pre­o­vla­da­va­ju tur­ci­zmi, ali su za­stu­plje­ni i gre­ci­zmi i la­ti­ni­zmi; tur­ci­zmi pre­o­vla­da­va­ju u na­zi­vi­ma po­kuć­stva, u ku­li­nar­skim na­zi­vi­ma, na­zi­vi­ma ode­će i tka­ni­na, na­ki­ta i ukra­snih pred­me­ta, kao i agrar­nih kul­tu­ra i do­ma­ćih ži­vo­ti­nja; ma­lo­broj­ ne re­či u na­zi­vi­ma bo­ja raz­li­či­tog su po­re­kla (Ри­стић 1996: 121–128). 2. Uzro­ci po­zajm­lji­va­nja re­či14 i je­zič­ki kon­tak­ti 2.1. Grč­ki i la­tin­ski je­zik – me­đu­sob­ni uti­ca­ji Svi du­blet­ni ob­li­ci u ovo­me ra­du ima­ju ko­ren u grč­kom ili la­tin­skom je­zi­ku. Ali, ka­ ko se ne ra­di o sa­mo jed­nom kla­sič­nom je­zi­ku, kao i zbog či­nje­ni­ce da su uz ne­ke gru­pe na­ve­de­ne re­či iz oba je­zi­ka, tre­ba­lo bi po­ne­što re­ći i o nji­ho­vom od­no­su. Na­i­me, pro­ces po­zajm­lji­va­nja re­či te­kao je naj­če­šće u jed­nom prav­cu i to je osnov­ni raz­log što su in­ter­ na­ci­o­na­li­zmi, ka­ko sam već na­po­me­nu­la, „uglav­nom la­tin­skog po­re­kla i ka­da su ko­re­ni grč­ki”. U ve­zi sa tim ne mo­gu da ne po­me­nem Ci­ce­ro­na, čo­ve­ka ši­ro­kog obra­zo­va­nja i in­ te­re­so­va­nja, i tvor­ca „mno­gih ‘ade­kva­ta’ za grč­ke re­či ili iz­ra­ze” (Pa­kiž 2009: 30), od­no­sno nje­go­vo mi­šlje­nje o raz­lo­zi­ma za po­zajm­lji­va­nje stra­nih re­či: „Još je Ci­ce­ron pri­me­tio da se stra­ne re­či upo­tre­blja­va­ju su­a­vi­ta­tis aut ino­pi­ae ca­u­sa, to jest ili ra­di po­sti­za­nja od­re­đe­ nog stil­skog efek­ta ili na­pro­sto za­to što u do­ma­ćem reč­ni­ku ne po­sto­ji od­go­va­ra­ju­ći iz­raz. U pr­vom slu­ča­ju neo­p­hod­no je da se reč ose­ća kao stra­na, u dru­gom to ni­je po­želj­no, jer bi reč štr­ča­la iz kon­tek­sta”.15 14 U ve­zi sa mo­gu­ćim po­gre­šnim tu­ma­če­njem zna­če­nja po­je­di­nih re­či u Gra­đi vi­di Га­ври­ло­вић 1973. i 1976. 15 O ter­mi­ni­ma „stra­no” i „po­zajm­lje­no” vi­di Slap­šak 1987: 18–20.

156

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Po­zajm­lji­va­nje grč­kih re­či u la­tin­ski je­zik bio je pro­ces ko­ji je tra­jao ve­ko­vi­ma, a raz­ lo­zi za nji­ho­vo pre­u­zi­ma­nje, pre­ma mišljenju Ti­re­la i Pur­se­ra16, mo­gli su bi­ti sle­de­ći: 1. grč­ki kao je­zik struč­nih, pre­te­žno fi­lo­zof­skih i me­di­cin­skih ter­mi­na; 2. grč­ki kao je­zik ko­ji is­pu­nja­va lek­sič­ke pra­zni­ne la­tin­skog; 3. grč­ki upo­tre­bljen ko­lo­kvi­jal­no, kao iz­vor žar­go­ ni­za­ma; 4. grč­ki upo­tre­bljen iz hi­ra ili za­ba­ve. U ko­joj je me­ri u pi­sme­noj ili usme­noj ko­ mu­ni­ka­ci­ji grč­ki je­zik bio u upo­tre­bi u Ri­mu, ka­kav su od­nos pre­ma nje­mu Ri­mlja­ni ima­li u raz­li­či­tim pe­ri­o­di­ma i o ko­jem grč­kom je­zi­ku je reč, s ob­zi­rom na nje­gov vi­še­ve­kov­ni raz­voj, ni­su po­da­ci zna­čaj­ni za ovaj rad, i do­volj­no je sa­mo pod­se­ti­ti da je grč­ki „pro­sla­ vlje­ni je­zik fi­lo­zo­fi­je, knji­žev­no­sti i obra­zo­va­nja, uzor po ko­jem je iz­gra­đi­van i usa­vr­ša­van la­tin­ski” (Put­nik 2009: 54). 2.2. Za­što po­zaj­mi­ti tu­đu reč Sve­tla­na Slap­šak (Slap­šak 1987: 21) po­red po­jed­no­sta­vlje­nog tu­ma­če­nja uzro­ka po­ zajm­lji­va­nja17 re­či, po ko­me „ono če­ga ne­ma, tre­ba po­zaj­mi­ti, uze­ti, pre­ne­ti” i sto­ga se po­zajm­lju­je „ono če­ga ne­ma, to jest ime za ne­što što još ni­je ime­no­va­no”, na­vo­di i raz­vi­je­ ni­ji ob­lik tu­ma­če­nja uzro­ka, i tu­ma­či ga kao pro­ces „od po­tre­be ozna­ča­va­nja pred­me­ta do po­tre­be raz­vi­ja­nja ap­strakt­ne ter­mi­no­lo­gi­je”. Pe­tar Skok po­zajm­lji­va­nje re­či tu­ma­či prak­tič­nim raz­lo­zi­ma, od­no­sno skra­će­njem po­stup­ka u lek­si­ko­lo­gij­skom pro­ce­su, jer „dok do­ma­ća ba­šti­nje­na mo­ra da pri­je­đe dug put u se­man­tič­kom raz­vit­ku, da se ko­nač­no usta­li i is­kri­sta­li­zi­ra kao ter­min za iz­vje­stan pred­met ili po­jam, do­tle po­su­đe­na ri­ječ taj put skra­ću­je, i to zna­me­ni­to. Ona do­no­si u je­ zik ter­min utvr­đen u stra­nom je­zi­ku. Do­ma­ća tre­ba uvi­jek du­lji ili kra­ći pe­riod vre­me­na, da po­sta­ne sta­lan ter­min... ” (Skok 1951: 445) Skra­ći­va­nje to­ga po­stup­ka, na­sta­vlja Skok (Skok 1951: 475), od­i­gra­va se ve­štač­kim pu­tem – po­sred­stvom na­u­ke – „gra­đe­njem na­uč­ nih ter­mi­na po iz­vje­snim prin­ci­pi­ma grč­ke ili la­tin­ske tvor­be ri­je­či”. Po­zajm­lji­va­nje re­či R. Fi­li­po­vić (Fi­li­po­vić 1986: 15) ne svr­sta­va is­klju­či­vo u lin­g vi­ stič­ku ka­te­go­ri­ju te po­tre­bom uklju­či­va­nja ne­lin­g vi­stič­kih fak­to­ra, iz do­me­na so­ci­o­lo­gi­ je, psi­ho­lo­gi­je itd., ob­ja­šnja­va „for­mi­ra­nje po­seb­ne gra­ne lin­g vi­sti­ke, lin­g vi­sti­ke je­zič­kih do­di­ra”. Lin­g vi­sti­ka je­zič­kih do­di­ra ili kon­takt­na lin­g vi­sti­ka ba­vi se pro­u­ča­va­njem je­ zič­kih do­di­ra i je­zič­kih su­ko­ba, a pred­me­ti nje­nih is­tra­ži­va­nja su i bi­lin­g vi­zam, mul­ti­ lin­g vi­zam, je­zič­ko po­su­đi­va­nje, usva­ja­nje i gu­blje­nje je­zi­ka, lin­g vi­stič­ka in­ter­fe­ren­ci­ja uop­šte itd. 2.3. Te­o­ri­ja je­zi­ka u kon­tak­tu U raz­vo­ju te­o­ri­je je­zi­ka u kon­tak­tu Fi­li­po­vić uoča­va tri pe­ri­o­da u ko­ji­ma su se ko­ri­sti­ la tri osnov­na ter­mi­na ko­ja ni­su sa­svim odvo­je­na i me­đu­sob­no se ne is­klju­ču­ju. 16 Клајн 1967: 10. 17 Noel Put­nik (Put­nik 2009: 53) pre­ma: Tyrrel, R. Y., Pur­ser, L. C., The Cor­re­spon­den­ce of Mar­cus Tul­li­us Ci­ce­ro, Vol. 1, Du­blin, Lon­don 1970.

157

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

1. U pr­vom pe­ri­o­du (lin­gvi­sti 19. ve­ka) ko­ri­ste se ter­mi­ni me­ša­nje je­zi­ka i me­ša­ni je­zi­ci, pr­vo u ra­do­vi­ma R. Ras­ka (Ra­smus Rask), F. Bo­pa (Franz Bopp) i J. Gri­ma (Ja­cob Grimm). Pro­blem me­ša­nja je­zi­ka svo­dio se na pri­hva­ta­nje ili ne­pri­hva­ta­nje či­nje­ni­ce da lek­si­ka mno­ gih je­zi­ka no­si zna­ko­ve me­ša­nja, ali da ne po­sto­ji me­ša­nje gra­ma­tič­kih struk­tu­ra, te da se me­ša­njem dva­ju je­zi­ka ne stva­ra ne­ki tre­ći je­zik, na­stao kao po­sle­di­ca ta­kvog me­ša­nja, već da oba u od­re­đe­noj me­ri sa­dr­že ele­men­te i jed­nog i dru­gog (Fi­li­po­vić 1986: 19). Me­đu lin­gvi­sti­ma ko­ji su iz­u­ča­va­li pi­ta­nje me­ša­nja je­zi­ka zna­čaj­no me­sto za­u­zi­ma Her­man Paul (Her­mann Paul)18, ko­ji na sle­de­ći na­čin opi­su­je ula­zak stra­ne re­či u je­zik ko­ji je pri­ma­lac: stra­nu reč uno­se u je­zik go­vor­ni­ci to­ga je­zi­ka i ona bi­va mo­di­fi­ko­va­na sup­sti­tu­ci­jom gla­so­va zbog ne­po­kla­pa­nja gla­sov­nih sa­sta­va dva­ju je­zi­ka. Neo­p­hod­no je i fo­net­sko pri­la­go­đa­va­nje s tim da se u ra­znim pe­ri­o­di­ma isti stra­ni glas po­ne­kad za­me­nju­ je raz­li­či­tim do­ma­ćim gla­so­vi­ma. Stra­ne su­gla­snič­ke gru­pe, po­go­to­vo one te­že, mo­gu se od­stra­ni­ti, če­sto i pod uti­ca­jem na­rod­ne eti­mo­lo­gi­je. Du­žom upo­tre­bom po­zajm­lje­na reč pre­u­zi­ma i ak­ce­nat­ski si­stem do­ma­ćih re­či, a mo­gu­ća je i pro­me­na zna­če­nja po­zajm­lje­ni­ce u je­zi­ku pri­ma­o­cu. De­ša­va se da se jed­na reč po­zaj­mi ne­ko­li­ko pu­ta u raz­li­či­tim raz­do­blji­ ma, a ti­me i u ne­ko­li­ko ob­li­ka i sa raz­li­či­tim zna­če­njem. Reč mo­že da se pre­u­zme i pre­ko je­zi­ka po­sred­ni­ka, a ako pro­la­zi vi­še po­sred­ni­ka, mo­gu­će je da se u je­zi­ku pri­ma­o­cu ja­vi u vi­še ob­li­ka i sa pro­me­nje­nim zna­če­njem. 2. U dru­gom pe­ri­o­du, ko­ji je obe­le­žio ter­min je­zič­ko ili lin­gvi­stič­ko po­zajm­lji­va­nje (Fi­li­po­vić 1986: 34), zna­čaj­ni su ra­do­vi E. Ha­u­ge­na (Einar Ha­u­gen) i U. Vajn­raj­ha (Uriel We­in­re­ich), ob­ja­vlje­ni to­kom pe­de­stih go­di­na pro­šlo­ga ve­ka. Ha­u­gen ume­sto ter­mi­na me­ ša­ni je­zik uvo­di ter­min po­zajm­lji­va­nje i opi­su­je ga kao pro­ces ko­ji se od­vi­ja ka­da je­dan bi­lin­gval­ni go­vor­nik re­pro­du­ku­je uzo­rak jed­nog je­zi­ka u dru­go­me.19 Vajn­rajh pak sem što uvo­di ter­min je­zi­ci u kon­tak­tu, u isto­i­me­nom de­lu (Lan­gu­a­ges in Con­tact, 1953, 1) po­ seb­nu pa­žnju po­sve­ću­je pi­ta­nji­ma bi­lin­gvi­zma i in­ter­fe­ren­ci­je, kao po­sle­di­ce bi­lin­gvi­zma. 3. Tre­ći pe­riod u raz­vo­ju te­o­ri­je u kon­tak­tu, od se­dam­de­se­tih go­di­na dva­de­se­tog ve­ ka, obe­le­ži­će ter­min je­zi­ci u kon­tak­tu i, mo­že se re­ći, va­ri­jan­te ili ter­mi­ni iz nje­ga pro­i­za­šli (je­zič­ki kon­tak­ti, kon­takt je­zi­ka, kon­takt­na lin­gvi­sti­ka, lin­gvi­sti­ka je­zič­kih do­di­ra, lin­gvi­stič­ ka kon­tak­to­lo­gi­ja)20. Pro­u­ča­va­nju te­o­ri­je je­zi­ka u kon­tak­tu na ovim pro­sto­ri­ma zna­ča­jan je do­pri­nos Ru­ dol­fa Fi­li­po­vi­ća, po­go­to­vo u knji­ga­ma Te­o­ri­ja je­zi­ka u kon­tak­tu. Uvod u lin­gvi­sti­ku je­zič­nih do­di­ra (Fi­li­po­vić 1986) i An­gli­ci­zmi u hr­vat­skom ili srp­skom je­zi­ku (Fi­li­po­vić 1990). Fi­li­ po­vić na­vo­di da adap­ta­ci­ja mo­že bi­ti pri­mar­na (ob­u­hva­ta sve pro­me­ne ko­je se ja­vlja­ju do mo­men­ta in­te­gra­ci­je mo­de­la u re­pli­ku) ili se­kun­dar­na (ob­u­hva­ta pro­me­ne od mo­men­ta

18 U ve­zi sa ter­mi­nom „po­zaj­mi­ti” Slap­ša­ko­va (Slap­šak 1987: 18) na­vo­di stav Te­o­do­re Baj­non (The­o­do­ra Bynon) da ta lek­se­ma ni­je ade­kvat­na jer se „po­zajm­lje­no” ni­ka­da ne vra­ća je­zi­ku da­va­o­cu. 19 Fi­li­po­vić 1986: 22–24 pre­ma Paul, Her­mann, Prin­zi­pien der Sprac­hgeschic­hte (Paul 1886;337–349). 20 Fi­li­po­vić 1986: 23 pre­ma The Analysis of Lin­gu­i­stic Bor­ro­wing (Ha­ug­ en 1950a: 210–231).

158

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

in­te­gra­ci­je pa na­da­lje).21 U pre­la­sku re­či iz jed­nog u dru­gi je­zik on raz­li­ku­je i tri ste­pe­na po­su­đi­va­nja: 1. pre­ba­ci­va­nje – pri­hva­ta­nje ne­a­dap­ti­ra­ne re­či; 2. in­ter­fe­ren­ci­ju – pre­kla­pa­ nje dva­ju je­zi­ka; 3. in­te­gra­ci­ju – sta­nje ka­da je po­zajm­lje­ni­ca pot­pu­no adap­ti­ra­na (Fi­li­po­ vić 1986: 38). Je­zič­ko po­zajm­lji­va­nje ostva­ru­je se pre­ko po­sred­ni­ka (grč­ki, la­tin­ski, fran­ cu­ski itd.) ili ne­po­sred­no (usme­na i ne­po­sred­na ko­mu­ni­ka­ci­ja, knji­ge, štam­pa, ma­sov­ni me­di­ji itd).22 3. Srp­ski je­zik i stra­ni uti­ca­ji Pra­slo­ven­ski je­zik, pra­in­do­e­vrop­skog po­re­kla, ni­je mo­gao ima­ti lek­sič­ki fond ka­kav i ko­li­ki ima sa­vre­me­ni srp­ski je­zik jer „ta­da ni­je bi­lo iz­ra­za za raz­vi­je­ni­ju eko­no­mi­ju i kul­ tu­ru, za usa­vr­še­nu pro­iz­vod­nju i raz­gra­nat dru­štve­ni stroj, za pi­sme­nost, na­u­ku, ad­mi­ni­ stra­ci­ju itd.” (Ивић 1998: 7). Do­la­skom na ove te­ri­to­ri­je, Slo­ve­ni od lo­kal­nog sta­nov­ni­štva u ogra­ni­če­noj me­ri pri­ma­ju re­či iz bal­kan­skog la­ti­ni­te­ta, da­kle vul­gar­nog la­tin­skog, uglav­ nom za poj­mo­ve za ko­je „ni­su ima­li iskon­ski svo­jih re­či” (Ивић 1998: 9–10). Stra­nih re­či ne­ma mno­go ni u ter­mi­no­lo­gi­ji fe­u­dal­nog po­ret­ka. Hri­šćan­ski ver­ski ter­ mi­ni sem slo­ven­skih sa­dr­že i grč­ke ele­men­te, a pre­ko cr­kve i grč­kog po­sred­stva sti­gla su i la­tin­ska ime­na me­se­ci (Ивић 1998: 47–49). Ali grč­ki uti­caj, sem u dve­ma obla­sti­ma – cr­ kvi i tr­go­vi­ni, po­či­nje da ble­di do­la­skom Tu­ra­ka, či­ji je uti­caj na srp­ski je­zik ja­či od grč­kog, kao i od ne­mač­kog, ka­sni­je naj­u­ti­caj­ni­jeg (Ивић 1998: 102). Po­čet­kom osam­na­e­stog ve­ka, od ka­da, sem če­ti­ri naj­sta­ri­ja, po­ti­ču naj­sta­ri­ji iz­vo­ri za Gra­đu, Sr­bi se u pi­sa­noj re­či iz­ra­ža­ va­ju srp­sko­slo­ven­skim i na­rod­nim iz­ra­zom. To je vre­me ne­po­sre­dno na­kon Ve­li­ke se­o­be, ka­da će se zna­tan deo srp­skog na­ro­da na­ći u gra­ni­ca­ma Hab­zbur­ške mo­nar­hi­je. Ma­te­ri­ jal­ni i kul­tur­ni uti­caj ka­to­lič­ke cr­kve i dr­žav­nih vla­sti do­pri­ne­li su sna­žni­jem okre­ta­nju srp­ske cr­kve pre­ma Ru­si­ji i sko­ra­šnjem uvo­đe­nju ru­sko­slo­ven­skog je­zi­ka23 kao pan­da­na srp­sko­slo­ven­skom (Ивић 1998: 117). Me­đu­tim, iz po­tre­be da se knji­žev­ni iz­raz pri­bli­ži ma­ter­njem go­vo­ru, usko­ro na­sta­je sla­ve­no­srp­ski je­zik. Je­dan od ne­do­sta­ta­ka to­ga je­zi­ka bi­lo je lek­sič­ko si­ro­ma­štvo u obla­sti ap­strakt­nih poj­mo­va (Ивић 1998: 129–130). Za­pad­no­e­vrop­ska lek­si­ka po­či­nje da ula­zi u srp­ski je­zik na­kon Ve­li­ke se­o­be, po­naj­ vi­še pre­u­zi­ma­njem go­to­vih re­či iz ne­mač­kog je­zi­ka, do­mi­nant­nog u no­voj sre­di­ni. U tri­ ma obla­sti­ma taj uti­caj bio je oso­bi­to jak i ta­ko će u ve­zi sa nji­ma bi­ti po­zajm­lje­ne mno­ge re­či ve­za­ne za voj­sku, nje­no ustroj­stvo i for­me ži­vo­ta, za­tim ter­mi­ni ve­za­ni za dru­štve­ni po­re­dak i na­po­kon, oni ko­ji se od­no­se na ma­te­ri­jal­nu kul­tu­ru i za­nat­stvo (Ивић 1998: 150–151). Ivić da­lje pri­me­ću­je da su Sr­bi ta­da po­zajm­lji­va­li i re­či za nji­ma po­zna­te poj­ mo­ve, te u do­ku­men­ti­ma iz osam­na­e­stog ve­ka, ko­ji či­ne naj­ve­ći deo iz­vo­ra Gra­đe, uoča­va „slo­je­vi­tu lek­si­ku: do­ma­ću uglav­nom za osnov­ne poj­mo­ve, za­tim još uvek ži­vu i bo­ga­tu 21 Ај­ду­ко­вић 2004: 15. 22 Ај­ду­ко­вић (1997: 16) pre­ma Fi­li­po­vić 1990. 23 Blum­fild na­vo­di po­zajm­lji­va­nje kul­tur­nim pu­tem i ne­po­sred­no po­zajm­lji­va­nje (Клајн 1966:435, pre­ ma Blo­om­fi­eld, L., Lan­gu­a­ge, New York 1958).

159

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

tur­sku za poj­mo­ve s ko­ji­ma su se Sr­bi sre­li to­kom ne­ko­li­ko pret­hod­nih sto­le­ća, i naj­zad ne­mač­ku za poj­mo­ve na­u­če­ne ne­dav­no, če­sto naj­e­fe­mer­ni­je” (Ивић 1998: 151). U srp­ski je­zik po­sred­stvom ne­mač­kog, ko­ji je ta­ko­đe bio otvo­ren za stra­ne uti­ca­je, ta­da ula­ze i re­či po­re­klom iz fran­cu­skog, la­tin­skog i ita­li­jan­skog. Iz fran­cu­skog pak je­zi­ka po­naj­vi­še je voj­ nih ter­mi­na, iz la­tin­skog ad­mi­ni­stra­tiv­nih, dok su iz ita­li­jan­skog po­zajm­lje­ne re­či ra­zno­ vr­snog zna­če­nja. Sem odav­no in­te­gri­sa­nih po­zajm­lje­ni­ca iz grč­kog je­zi­ka, naj­če­šće pre­ko ne­mač­kog, do­la­ze i re­či „ko­je pri­pa­da­ju bla­gu evrop­ske ci­vi­li­za­ci­je” (Ивић 1998: 153), mno­ge sko­va­ne u za­pad­noj Evro­pi pre­ma grč­kom ko­re­nu. Evro­pe­i­za­ci­ji srp­skog je­zi­ka do­ pri­neo je i tra­di­ci­o­nal­no jak uti­caj ru­skog je­zi­ka u ko­ji u osam­na­e­stom ve­ku ta­ko­đe ula­ze broj­ne re­či iz la­tin­skog i za­pad­no­e­vrop­skih je­zi­ka. Naj­zad, tre­ba spo­me­nu­ti i po­zajm­lje­ni­ ce iz ma­đar­skog je­zi­ka, ali i uti­caj tog je­zi­ka na srp­ski je­zik na te­ri­to­ri­ji Voj­vo­di­ne, i ši­re.

LI­TE­RA­TU­RA 1. Ај­ду­ко­вић, Јо­ван, Ру­си­зми у срп­ско­хр­ват­ским реч­ни­ци­ма, Бе­о­град 1997. ----. Увод у лек­сич­ку кон­так­то­ло­ги­ју (Те­о­ри­ја адап­та­ци­је ру­си­за­ма), Бе­о­град 2004. 2. Бр­бо­рић, Бра­ни­слав, Од­нос пре­ма ту­ђи­ца­ма: с ме­ром али без авер­зи­је, Збор­ник са на­уч­ног ску­па „О лек­сич­ким по­зајм­ље­ни­ца­ма”, Су­бо­ти­ца–Бе­о­град 1996, 27–51. 3. Fi­li­po­vić, Ru­dolf, Te­o­ri­ja je­zi­ka u kon­tak­tu, Za­greb 1986. 4. Ивић, Па­вле, О Ву­ку Ка­ра­џи­ћу (Це­ло­куп­на де­ла Па­вла Иви­ћа, том IV), Срем­ски Кар­лов­ци, Но­ви Сад 1991. ----. Пре­глед исто­ри­је срп­ског је­зи­ка (Це­ло­куп­на де­ла Па­вла Иви­ћа, том VI­II), Срем­ски Кар­ лов­ци, Но­ви Сад 1998. 5. Клајн, Иван, Усло­ви за аси­ми­ла­ци­ју стра­них ре­чи, Ана­ли Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та, све­ска 6, Бе­о­град 1966, 433–443. ----. Стра­на реч – шта је то?, Збор­ник Ма­ти­це срп­ске за фи­ло­ло­ги­ју и лин­гви­сти­ку, Но­ви Сад 1967, 7–24. ----. Вр­сте ро­ма­ни­за­ма у са­вре­ме­ном срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку и пу­те­ви њи­хо­вог до­ла­ска, ЗМС за фи­ло­ло­ги­ју и лин­гви­сти­ку, 41/1, Но­ви Сад 1998, 69–89. 6. Клајн, Иван, Шип­ка, Ми­лан, Ве­ли­ки реч­ник стра­них ре­чи и из­ра­за, Но­ви Сад 2007. 7. Pa­kiž, Mar­jan­ca, Mar­ko Tu­li­je Ci­ce­ron – „Pi­sma Ati­ku” (pred­go­vor), Be­o­grad 2009. 8. Пра­во­пис срп­ско­хр­ват­ско­га књи­жев­ног је­зи­ка, из­ра­ди­ла пра­во­пи­сна ко­ми­си­ја, Но­ви Сад – За­ греб 1960. 9. Пра­во­пис срп­ско­га је­зи­ка, при­ре­ди­ли Ми­тар Пе­ши­кан, Јо­ван Јер­ко­вић, Ма­то Пи­жу­ри­ца, Но­ви Сад 1993. 10. Put­nik, Noel, Mar­ko Tu­li­je Ci­ce­ron – „Pi­sma Ati­ku” (pred­go­vor), Be­o­grad 2009. 11. Ри­стић, Ста­на, Мар­ки­ра­ни ти­по­ви стра­не лек­си­ке у је­зи­ку пред­ву­ков­ског вре­ме­на, (на кор­пу­ су „Гра­ђа за реч­ник стра­них ре­чи у пред­ву­ков­ском пе­ри­о­ду”, I том – Ве­ли­ми­ра Ми­хај­ло­ви­ћа), Срп­ски је­зик 1–2, Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет Бе­о­град, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Ник­шић, Бе­о­град 1996, 118–131. 12. Skok, Pe­tar, Pri­log me­to­du pro­u­ča­va­nja ro­ma­ni­za­ma u hr­vat­skom ili srp­skom je­zi­ku, Zbor­nik ra­do­va (knji­ga 1) Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Sve­u­či­li­šta u Za­gre­bu, Za­greb 1951, 445–485. 13. Slap­šak, Sve­tla­na, Vu­kov Rječ­nik i pre­ve­de­ni­ce sa grč­kog, No­vi Sad 1987. 14. Ву­ја­кли­ја, Ми­лан, Лек­си­кон стра­них ре­чи и из­ра­за, тре­ће, до­пу­ње­но из­да­ње, Бе­о­град 1980.

160

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Pho­ne­tic analysis of word do­u­blets ori­gi­na­ting from Gre­ek and La­tin in Ma­te­ri­als for the dic­ti­o­nary of fo­re­ign words be­fo­re Vuk I-II by Ve­li­mir Mi­haj­lo­vic (Part I) SU MMAR Y: Using the pho­ne­tic analysis of word do­u­blets ori­gi­na­ting from clas­si­cal lan­gu­a­ges in the Mi­haj­lo­vic’s bo­ok, I tried to ex­pla­in one of the pro­ces­ses of pri­mary and se­con­dary adap­ta­tion of fo­re­ign words in Ser­bian lan­gu­a­ge. The first part of the pa­per ex­po­unds the met­ho­do­lo­gi­cal ap­pro­ach to pho­ne­tic analysis, lists so­me of the clas­si­fi­ca­ti­ons of the words of fo­re­ign ori­gin ac­cor­ding to the­ir so­ur­ce or re­ci­pi­ent lan­gu­a­ges, men­ti­ons the ca­u­ses and re­a­sons for bor­ro­wing words as well as the mu­tual in­flu­en­ces of Gre­ek and La­tin and, fi­nally, gi­ves a short hi­sto­ri­cal over­vi­ew of fo­re­ign in­flu­en­ces in Ser­bian lan­gu­a­ge, espe­ci­ally on the ter­ri­tory of Voj­vo­di­na. K EY WOR DS: pho­ne­tic adap­ta­tion of fo­re­ign words, bor­ro­wing words, Mi­haj­lo­ vic, lin­gu­i­stic con­tacts, car­ri­er lan­gu­a­ges, Klajn, Fi­li­po­vic, Ivic.

ljud­mi­la­pen­delj@g­mail.com

161

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 316.7(=135.1)(497.113)

Aleksandra Đurić Milovanović Balkanološki institut SANU Beograd, Srbija

„Ako je došao silom, on ne ostaje”: narativi o konverziji u rumunskim neoprotestantskim zajednicama* Neoprotestantske zajednice, na prostoru današnje Vojvodine, osnivaju se sredinom 19. i početkom 20. veka. Iako su se najbrojnije zajednice osnivale među mađarskim i nemačkim stanovništvom, neoprotestantizam postaje privlačan i pripadnicima drugih etničkih zajednica, kao što su Rumuni. Pripadnici rumunske etničke zajednice u Vojvodini, iako većinom pripadaju Rumunskoj pravoslavnoj crkvi, krajem 19. veka počinju da prelaze i u druge konfesionalne zajednice – grko-katoličku, a zatim i u brojne neoprotestantske zajednice: nazarensku, adventističku, baptističku i pentekostalnu. Pored predstavljanja kraćeg istorijskog pregleda razvoja neoprotestantizma, cilj ovog rada jeste da ukaže na ulogu konverzije (preobraćenja) na promene u religijskom jeziku i identitetu vernika. Budući da je ovaj rad zasnovan na terenskom istraživanju kvalitativnog tipa u rumunskim neoprotestantskim zajednicama u Vojvodini, na osnovu dobijene etnografske građe, u radu se analiziraju osnovne karakteristike novog religijskog jezika i ukazuje na ustaljenost religijskih narativa o konverziji. K LJUČ N E R E Č I : neoprotestantizam, Rumuni u Vojvodini, konverzija, religijski jezik, narativi o konverziji. S A ŽE TA K :

Nakon reformacije, evanđeosko buđenje na Zapadu predstavljalo je doba velikog uspona i širenja mnogih verskih pokreta u različitim delovima Evrope. Tokom 19. veka, promene koje nastupaju u religiji u dodiru sa modernošću odrazile su se na udaljavanje od zvanične crkve, razdvajanje crkve od države, kao i na pristupanje novim verskim zajednicama sa naglaskom na ličnu religioznost (Parker 1998: 195–212). Tako je, prema mišljenju istoričara Hjua Meklauda * Rad je na­stao kao re­zul­tat ra­da na pro­jek­tu Bal­ka­no­lo­škog in­sti­tu­ta SA­NU, Du­nav i Bal­kan: kul­tur­noisto­rij­sko na­sle­đe (br. 177006), ko­ji fi­nan­si­ra Mi­ni­star­stvo pro­sve­te i na­u­ke Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

162

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

(Hugh McLeod), ovo bio period i sekularizacije i oživljavanja religije, budući da se veliki broj ljudi otuđio od zvanične crkve i sve više pridruživao novim, pre svega neoprotestantskim zajednicama (McLeod 1990). Neoprotestantizam se vezuje za period kada su početkom i sredinom 19. veka u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama osnovane brojne nove verske zajednice nastale iz ogranaka reformacije, kao što su nazareni, adventisti sedmog dana, baptisti, pentekostalci, metodisti. Neoprotestantske zajednice, za razliku od protestantskih, bile su nadnacionalne po svom sastavu i prihvatale su vernike iz različitih verskih i etničkih grupa. Većina zajednica, istoričar Bojan Aleksov navodi primer nazarena, pojavile su se „u doba koje su obeležile dramatične socioekonomske promene, poznate kao modernizacija, i na prostoru na kojem su se susretale, preplitale i nadgrađivale različite kulturne, društvene i verske tradicije” (Aleksov 2010: 12). Kao termin, neoprotestantizam obuhvata one verske zajednice koje imaju određene zajedničke karakteristike, a koje se sa druge strane razli­ku­ju od tra­di­ci­o­nal­nih pro­te­stant­skih za­jed­ni­ca iz ko­jih su iz­vor­no na­sta­le. Ta­ko se ne­ko­li­ko te­ melj­nih ka­rak­te­ri­sti­ka neo­pro­te­stan­ti­zma od­no­si na cen­tral­nost Bi­bli­je, kr­šte­nje od­ra­slih oso­ ba, po­ka­ja­nje, pre­o­bra­će­nje, ši­re­nje je­van­đe­lja i evan­ge­li­za­ci­ju lju­di iz­van za­jed­ni­ce. Bri­tan­ski isto­ri­čar Dej­vid Be­bing­ton (Da­vid Beb­bing­ton) iz­dva­ja pet osnov­nih ele­men­ta ko­ji či­ne te­melj neo­pro­te­stan­ti­zma: obra­će­nje ili kon­ver­zi­ja, Bi­bli­ja iz­nad cr­kve­ne tra­di­ci­je, ak­ti­vi­zam i ši­re­ nje je­van­đe­lja, cen­tral­nost kr­sta, od­ba­ci­va­nje se­dam sve­tih taj­ni, uvo­đe­nje kr­šte­nja i pri­če­sti (Beb­bing­ton 1989: 2–17). Is­pre­ple­te­ni uti­caj pu­ri­ta­ni­zma, pi­je­ti­zma i ana­bap­ti­zma, na­la­zi se u osno­vi svih neo­pro­te­stant­skih za­jed­ni­ca, po­red osta­lih za­jed­nič­kih ele­me­na­ta ko­je na­la­zi­mo u dru­gim pro­te­stant­skim tra­di­ci­ja­ma, kao što su oprav­da­nje ve­rom, sve­šten­stvo svih ver­ni­ka, cen­tral­nost Bi­bli­je. Austro­u­gar­ska je zbog svo­je mul­ti­et­nič­no­sti i mul­ti­kon­fe­si­o­nal­no­sti bi­la po­go­dan pro­stor za raz­voj raz­li­či­tih re­li­gi­ja. Po­red ri­mo­ka­to­li­ka i pra­vo­sla­va­ca po­sto­jao je i ve­ li­ki broj lu­te­ra­na, kal­vi­ni­sta, ju­da­i­sta, ana­bap­ti­sta, pi­je­ti­sta. Ta­ko na­za­re­ni, bap­ti­sti, adven­ti­sti, i ka­sni­je pen­te­ko­stal­ci, kao no­vi ver­ski po­kre­ti, pre­la­ze i u kra­je­ve na­se­lje­ne Sr­bi­ma, Ru­mu­ ni­ma, po­du­nav­skim Nem­ci­ma, Slo­va­ci­ma i Ma­đa­ri­ma. Pr­ve na­za­ren­ske za­jed­ni­ce osni­va­ju se 1830. go­di­ne, a naj­vi­še pre­o­bra­će­nih bi­lo je iz lu­te­ran­ske i kal­vi­ni­stič­ke cr­kve. Na­za­re­ni, a ka­sni­je i dru­gi neo­pro­te­stan­ti, naj­vi­še su se ši­ri­li u et­nič­ki me­šo­vi­tim sre­di­na­ma na pod­ruč­ju da­na­šnje Voj­vo­di­ne i na taj na­čin sna­žno su uti­ca­li na pro­me­ne u re­li­gij­skoj struk­tu­ri broj­nih et­nič­kih za­jed­ni­ca ko­je su bi­le mo­no­kon­fe­si­o­nal­no ori­jen­ti­sa­ne.1 1 Va­žnu ulo­gu u ši­re­nju neo­pro­te­stant­skih za­jed­ni­ca na pro­sto­re Austro­u­gar­ske mo­nar­hi­je ima­lo je do­se­lja­va­nje pro­te­stant­skog ne­mač­kog i ma­đar­skog sta­nov­ni­štva. To­kom 18. ve­ka, austrij­ska ca­ri­ca Ma­ri­ja Te­re­zi­ja i njen na­ sled­nik Jo­sif II plan­skom ko­lo­ni­za­ci­jom ju­žne Ugar­ske do­zvo­lja­va­ju na­se­lja­va­nje sa­mo ri­mo­ka­to­li­ci­ma. Car Jo­sif II do­no­si de­kret 1781. go­di­ne pod na­zi­vom „Pa­tent o ver­skoj to­le­ran­ci­ji”, ko­jim je za­ga­ran­to­va­na slo­bo­da kre­ta­nja se­lja­ci­ma i pra­vo da po­se­du­ju ze­mlju. Ko­lo­ni­sti­ma su po­nu­đe­ni bo­lji uslo­vi za ži­vot ne­go u se­ver­ni­jim te­ri­to­ri­ja­ ma iz ko­jih su uglav­nom do­la­zi­li. Ve­ći­na pro­te­stant­skih cr­kve­nih op­šti­na, uglav­nom ne­mač­kih i slo­vač­kih, osno­ va­na je do po­čet­ka 19. ve­ka, dok su ma­nji broj či­ni­le op­šti­ne ma­đar­skih lu­te­ra­na. Iako je ma­lo do­ku­me­na­ta ko­ji go­vo­re o pro­te­stan­ti­zmu na pod­ruč­ju da­na­šnje Sr­bi­je pre 18. ve­ka, isto­ri­čar Bran­ko Bje­la­jac u mo­no­gra­fi­ji Pro­te­ stan­ti­zam u Sr­bi­ji – pri­lo­zi za isto­ri­ju re­for­ma­cij­skog na­sle­đa na­vo­di zna­čaj­ne po­dat­ke o ši­re­nju pro­te­stan­ti­zma na pro­sto­ri­ma Sr­bi­je i da­na­šnje Voj­vo­di­ne. Bje­la­jac pra­ti po­ja­vu i na­sta­nak pro­te­stant­skih za­jed­ni­ca od val­de­ža­na u 18. ve­ku, do lu­te­ra­na, kal­vi­ni­sta, uni­ja­ta i neo­pro­te­sta­na­ta u 19. ve­ku. Vi­še u: Bje­la­jac 2003.

163

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ru­mu­ni neo­pro­te­stan­ti: is­tra­ži­va­nje dvo­stru­kih ma­nji­na u Voj­vo­di­ni Kon­fe­si­o­nal­na pri­pad­nost je za mno­ge et­nič­ke gru­pe pred­sta­vlja­la sna­žan ele­me­nat ko­he­zi­je i na­čin da vi­dlji­vo iz­ra­ze svoj grup­ni iden­ti­tet. To­kom 19. i 20. ve­ka pra­vo­slav­na re­li­gi­ja ima­la je zna­čaj­nu ulo­gu u for­mi­ra­nju et­nič­kog iden­ti­te­ta Ru­mu­na.2 Ru­mu­ni su ve­ći­nom pri­pa­da­li Ru­mun­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi, ko­ja se do 1864. go­di­ne na­la­zi­la pod ju­ris­dik­ci­jom Kar­lo­vač­ke mi­tro­po­li­je, dok je je­dan ma­nji broj pri­pa­dao gr­ko-ka­to­li­ci­ma (uni­ja­ti­ma) i neo­pro­te­stan­ti­ma.3 Me­đu pr­vim neo­pro­te­stan­ti­ma po­ja­vlju­ju se na­za­re­ni, ko­ji svo­je za­jed­ni­ce osni­va­ju kra­jem 19. i po­čet­kom 20. ve­ka u ru­mun­skim na­se­lji­ma Ba­ nat­sko No­vo Se­lo i Sve­ti Mi­haj­lo (Lo­kve), dok ka­sni­je bap­ti­sti, adven­ti­sti i pen­te­ko­stal­ci ima­ju sve vi­še ver­ni­ka, pa se u go­to­vo svim ru­mun­skim na­se­lji­ma u Voj­vo­di­ni osni­va­ju po­me­nu­te za­jed­ni­ce. Po­je­di­ne neo­pro­te­stant­ske za­jed­ni­ce osni­va­li su ru­mun­ski emi­gran­ti mi­si­o­na­ri, ko­ji su po po­vrat­ku iz Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va po­ma­ga­li u iz­grad­nji mo­ li­tve­nih do­mo­va. Uko­li­ko su za­jed­ni­ce bi­le ma­lo­broj­ne, bo­go­slu­že­nja su se od­vi­ja­la u pri­ vat­nim ku­ća­ma, uz po­dr­šku za­jed­ni­ca iz Ru­mu­ni­je.4 Na osno­vu po­sto­je­ćih isto­ri­o­graf­skih po­da­ta­ka, raz­voj neo­pro­te­stan­ti­zma me­đu Ru­mu­ni­ma u Voj­vo­di­ni mo­že­mo hro­no­lo­ški po­de­li­ti na tri pe­ri­o­da: pr­vi pe­riod se ve­zu­je za po­če­tak 20. ve­ka, ka­da se osni­va­ju pr­ve neo­pro­te­stant­ske za­jed­ni­ce, pre sve­ga ve­o­ma broj­ne na­za­ren­ske; dru­gi pe­riod na­stu­pio je na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta, za vre­me ko­mu­ni­zma, ka­da je po­lo­žaj neo­pro­te­sta­na­ta bio ne­po­vo­ljan, a nji­hov broj u sve ve­ćem opa­da­nju; i tre­ći pe­riod na­stu­pa na­kon pa­da ko­mu­ ni­zma u Ru­mu­ni­ji 1989. go­di­ne, ka­da neo­pro­te­stan­ti­zam do­ži­vlja­va svo­je­vr­sni „pro­cvat”, a bap­ti­sti i pen­te­ko­stal­ci po­sta­ju broj­ni­ji u od­no­su na dru­ge neo­pro­te­stan­te i ka­da se raz­ vi­ja sna­žna mi­si­o­nar­ska po­dr­ška iz Ru­mu­ni­je. Ka­da je reč o ši­re­nju neo­pro­te­stan­ti­zma na pro­sto­ru Voj­vo­di­ne, jed­na od hi­po­te­za od­no­si se na či­nje­ni­cu da je kon­ver­zi­ja bi­la pri­ sut­ni­ja kod et­nič­kih ma­nji­na ne­go kod ve­ćin­ske po­pu­la­ci­je. Pri­pad­ni­ci ru­mun­ske et­nič­ke ma­nji­ne u Sr­bi­ji, bu­du­ći ve­ći­nom pra­vo­slav­ni, pred­sta­vlja­ju do­bar pri­mer kon­ver­ti­ta iz pra­vo­sla­vlja u neo­pro­te­stan­ti­zam, ali i pri­mer dvo­stru­ke ma­nji­ne, et­nič­ke i ver­ske. Kao ma­nji­na u ma­nji­ni, ili dvo­stru­ka ma­nji­na, Ru­mu­ni neo­pro­te­stan­ti su u okvi­ru „svo­je” et­ nič­ke za­jed­ni­ce vr­lo če­sto mar­gi­na­li­zo­va­ni i stig­ma­ti­zo­va­ni, bu­du­ći da je i kod Ru­mu­na, kao i kod Sr­ba, na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet ve­o­ma bli­zak re­li­gij­skom.

2 Ru­mun­ska et­nič­ka za­jed­ni­ca u Sr­bi­ji da­nas bro­ji oko 38.000 lju­di, ko­ji ži­ve u oko če­tr­de­set na­se­lja cen­ tral­nog i ju­žnog de­la srp­skog Ba­na­ta. Za stva­ra­nje ru­mun­ske ma­nji­ne na te­ri­to­ri­ji Voj­vo­di­ne ključ­na je bi­la pro­me­na dr­žav­nih gra­ni­ca na­kon Pr­vog svet­skog ra­ta i ras­pa­da Austro­u­gar­ske mo­nar­hi­je, ka­da do­la­zi do stva­ra­nja no­vih su­ve­re­nih dr­ža­va i po­de­le Ba­na­ta na srp­ski, ru­mun­ski i ma­đar­ski. O Ru­mu­ni­ma u Voj­vo­ di­ni vi­še u: Ma­ran 2009. 3 Re­li­gi­o­zno­sti Ru­mu­na u Voj­vo­di­ni po­sve­će­na je in­ter­di­sci­pli­nar­na mo­no­graf­ska stu­di­ja Ru­mun­ske ver­ ske za­jed­ni­ce u Ba­na­tu. Pri­log pro­u­ča­va­nju mul­ti­kon­fe­si­o­nal­no­sti Voj­vo­di­ne. Vi­de­ti Đu­rić Mi­lo­va­no­vić, Ma­ran, Si­ki­mić 2011. 4 Pen­te­ko­stal­ni pa­stor Ma­ri­ni­ke Mo­zor na­vo­di po­da­tak da je za­jed­ni­ca u se­lu Ni­ko­lin­ci kod Ali­bu­na­ra bi­la po­ve­za­na sa Pen­te­ko­stal­nom cr­kvom iz Ru­mu­ni­je, uz či­ju po­moć je ku­plje­na zgra­da mo­li­tve­nog do­ma (Mo­zor 1998: 25).

164

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Kon­ti­nu­i­ra­na et­no­graf­ska is­tra­ži­va­nja, kva­li­ta­tiv­nog ti­pa, ko­ja su od 2008. go­di­ne oba­vlje­na u de­se­tak ru­mun­skih na­se­lja u cen­tral­nom i ju­žnom Ba­na­tu, po­ka­za­la su da u go­to­vo svim na­se­lji­ma po­sto­je ver­ni­ci neo­pro­te­stant­skih za­jed­ni­ca, iako su one po­ne­kad ma­lo­broj­ne. U ve­ći­ni ru­mun­skih na­se­lja neo­pro­te­stant­ske za­jed­ni­ce ima­ju me­sto oku­plja­ nja i odr­ža­va­nja bo­go­slu­že­nja – mo­li­tve­ne do­mo­ve. U ru­ral­nim sre­di­na­ma po­seb­no je broj­na na­za­ren­ska za­jed­ni­ca (u na­se­lji­ma Lo­kve i Ba­nat­sko No­vo Se­lo), dok su u ur­ba­nim sre­di­na­ma naj­broj­ni­ji bap­ti­sti i adven­ti­sti. Iako je ve­ći­na ru­mun­skih neo­pro­te­stant­skih za­ jed­ni­ca et­nič­ki ho­mo­ge­na, u svim za­jed­ni­ca­ma is­ti­če se nad­na­ci­o­nal­nost, od­no­sno da su svi ver­ni­ci jed­na­ki – „bra­ća” i „se­stre” – bez ob­zi­ra na et­nič­ku pri­pad­nost, po­zi­va­ju­ći se na no­vo­za­vet­ni ci­tat, gde apo­stol Pa­vle u po­sla­ni­ci Ga­la­ti­ma 3:28 na­gla­ša­va prin­cip jed­na­ko­ sti pred Bo­gom: „Ne­ma tu Je­vre­ji­na ni Gr­ka, ne­ma ro­ba ni go­spo­da­ra, ne­ma mu­ško­ga ni žen­skog; jer ste vi svi jed­no u Hri­stu Isu­su“. Je­zič­ki iden­ti­tet za­u­zi­ma ve­o­ma va­žno me­sto, što se naj­bo­lje mo­že vi­de­ti u bi­lin­gval­nim pro­po­ve­di­ma u onim za­jed­ni­ca­ma ko­je ima­ju srp­ske, ma­đar­ske ili slo­vač­ke ver­ni­ke. Upo­tre­ba ma­ter­njeg je­zi­ka u bo­go­slu­žbe­noj prak­si, po­seb­no ka­da je reč o pri­pad­ni­ci­ma et­nič­kih ma­nji­na, oprav­da­va se či­nje­ni­com da će ver­ ni­ci naj­bo­lje mo­ći da pra­te i raz­u­me­ju bo­go­slu­že­nje na ma­ter­njem je­zi­ku. Sa dru­ge stra­ne, kod neo­pro­te­sta­na­ta na­i­la­zi­mo i na te­o­lo­ško ute­me­lje­nje upo­tre­be ma­ter­njeg je­zi­ka, sa osla­nja­njem na de­la apo­stol­ska, u ko­ji­ma se is­ti­če da je sva­ko čuo Sve­ti duh na svom je­zi­ku na­kon što se on spu­stio u pr­voj cr­kvi. Po­red pro­po­ve­di na ma­ter­njem je­zi­ku, ver­ni­ci­ma je obez­be­đe­na i ver­ska li­te­ra­tu­ra, kao i ra­dio i te­le­vi­zij­ski pro­gra­mi pre­ko sa­te­li­ta. Bap­ti­stič­ke i pen­te­ko­stal­ne za­jed­ni­ce u ru­mun­skim na­se­lji­ma Ba­na­ta ima­ju sna­žno raz­vi­je­nu mi­si­o­ nar­sku de­lat­nost, ko­ja je u ve­ći­ni slu­ča­je­va po­mog­nu­ta part­ner­skim pro­gra­mi­ma sa­rad­nje sa za­jed­ni­ca­ma u Ru­mu­ni­ji. Te­ren­sko is­tra­ži­va­nje se po­red po­sma­tra­nja sa uče­stvo­va­njem za­sni­va­lo i na po­lu­di­ ri­go­va­nim in­ter­vju­i­ma na ru­mun­skom je­zi­ku sa ver­ni­ci­ma raz­li­či­tih neo­pro­te­stant­skih za­jed­ni­ca: na­za­re­ni­ma, adven­ti­sti­ma, bap­ti­sti­ma i pen­te­ko­stal­ci­ma. Bu­du­ći da je reč o ma­njin­skim i če­sto za­tvo­re­nim za­jed­ni­ca­ma, ka­ko bi sâm is­tra­ži­vač­ki pri­stup bio lak­ši, raz­go­vo­ri su vo­đe­ni na ma­ter­njem je­zi­ku sa­go­vor­ni­ka, ru­mun­skom ili srp­skom. Tran­ skri­bo­va­ni i pre­ve­de­ni frag­men­ti in­ter­vjua pred­sta­vlje­ni u ovom ra­du ne sa­dr­že po­dat­ke o sa­go­vor­ni­ci­ma, kao ni o me­stu u ko­me je is­tra­ži­va­nje oba­vlje­no, već sa­mo iz ko­je za­ jed­ni­ce je sa­go­vor­nik. Na­i­me, po­je­di­ne za­jed­ni­ce su to­li­ko ma­lo­broj­ne da bi ot­kri­va­njem me­sta vo­đe­nja raz­go­vo­ra bio ot­kri­ven i iden­ti­tet sa­go­vor­ni­ka. Ima­ju­ći u vi­du de­li­kat­nost i slo­že­nost te­me, po­sto­jao je okvir­ni upit­nik, dok je ve­ći­na in­ter­vjua bi­la po­lu­di­ri­go­va­na i otvo­re­na.5 Na osno­vu in­ter­vjua mo­že se za­klju­či­ti da od­su­stvo hi­je­rar­hi­je, nad­na­ci­o­nal­ nost i je­dan­kost pred­sta­vlja­lju sna­žne ele­men­te ko­he­zi­je u et­nič­ki me­šo­vi­tim za­jed­ni­ca­ ma, dok pro­ze­li­ti­zam i mi­si­o­nar­ski rad ima­ju va­žnu ulo­gu u pri­do­bi­ja­nju no­vih ver­ni­ka. 5 O de­li­kat­no­sti is­tra­ži­vač­kog pri­stu­pa u ma­lim ver­skim za­jed­ni­ca­ma i pro­ble­mi­ma in­saj­der­skog i aut­ saj­der­skog pri­stu­pa vi­de­ti: McCutcheon 1999; Knott 2005; Gil­li­at-Ray 2005; Bla­nes 2006; Ča­po Žme­gač, Gu­lin Zr­nić, Šan­tek 2006.

165

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Me­đu­tim, i me­đu neo­pro­te­stan­ti­ma po­sto­je raz­li­ke – od ve­o­ma kon­zer­va­tiv­nih na­za­re­na, ko­ji ni­su pro­ze­li­ti i ve­o­ma su ri­gid­ni u mo­ral­nim i etič­kim na­če­li­ma svog uče­nja, pre­ ko adven­ti­sta, pen­te­ko­sta­la­ca i bap­ti­sta ko­ji pu­tem evan­ge­li­za­ci­ja na ne­po­sred­ni­ji na­čin pred­sta­vlja­ju dru­gi­ma svo­ja ver­ska uče­nja. Po­red to­ga, u neo­pro­te­stant­skim za­jed­ni­ca­ma če­sto je iz­ra­žen re­li­gij­ski eli­ti­zam, pre­ma ko­jem su svi kr­šte­ni ver­ni­ci iza­bra­ni za spa­se­nje i nji­ho­va re­li­gi­ja pred­sta­vlja je­di­ni put ka tom spa­se­nju. For­mal­nom či­nu pri­stu­pa­nja za­jed­ ni­ci, kr­šte­nju, pret­ho­di kon­ver­zi­ja, od­no­sno ver­sko pre­o­bra­će­nje, ko­je za neo­pro­te­stan­te pred­sta­vlja „tran­sfor­ma­ci­ju iden­ti­te­ta”. Pro­me­ne u ži­vo­tu na­kon kon­ver­zi­je ogle­da­ju se u is­ti­ca­nju vi­so­ke mo­ral­no­sti i etič­no­sti, ži­vot u skla­du sa Sve­tim pi­smom, uz če­sto na­gla­ ša­va­nje odvo­je­no­sti od sve­tov­nog, i u pri­pre­ma­nju za „sud­nji dan” (kod mi­le­na­ri­stič­kih za­jed­ni­ca, kao što su adven­ti­sti, od­no­si se na če­ka­nje dru­gog do­la­ska Hri­sto­vog, od­no­sno Bož­jeg car­stva na ze­mlji). Kon­ver­zi­ja i na­ra­ti­vi o kon­ver­zi­ji u neo­pro­te­stant­skim za­jed­ni­ca­ma Pre ne­go što pre­đe­mo na pred­sta­vlja­nje te­ren­ske gra­đe i ana­li­zu na­ra­ti­va o kon­ver­zi­ji, neo­p­hod­no je de­fi­ni­sa­ti po­jam kon­ver­zi­je, nje­go­ve osnov­ne ka­rak­te­ri­sti­ke i uka­za­ti na naj­zna­čaj­ni­je te­o­rij­ske pa­ra­dig­me o kon­ver­zi­ji. Reč kon­ver­zi­ja (lat. con­ver­sio) ozna­ča­va pre­o­kret, pre­o­bra­žaj ili pro­me­nu. Fe­no­me­nu pre­o­bra­će­nja ili kon­ver­zi­je mo­že se pri­stu­pi­ ti sa ne­ko­li­ko aspe­ka­ta: isto­rij­skog, an­tro­po­lo­škog, so­ci­o­lo­škog, te­o­lo­škog ili psi­ho­lo­škog. Mno­ge stu­di­je o kon­ver­zi­ji po­ku­ša­va­ju da od­go­vo­re na pi­ta­nje za­što lju­di pre­la­ze iz jed­ne kon­fe­si­je u dru­gu i ka­kav uti­caj kon­ver­zi­ja ima na ži­vot no­vog ver­ni­ka. Te­ma kon­ver­zi­je po­seb­no je is­tra­ži­va­na u ra­do­vi­ma iz obla­sti psi­ho­lo­gi­je, u ko­ji­ma psi­ho­lo­zi po­ku­ša­va­ju da ob­ja­sne za­što su po­je­di­ni lju­di sklo­ni kon­ver­zi­ji a dru­gi ne, kao i ka­kav je psi­ho­lo­ški pro­fil ta­kvih lju­di. Je­dan od naj­u­ti­caj­ni­jih auto­ra Vi­li­jem Džejms (Wil­li­am Ja­mes) u svo­joj ču­ve­ noj stu­di­ji iz psi­ho­lo­gi­je re­li­gi­je The va­ri­e­ti­es of re­li­gi­o­us ex­pe­ri­en­ce: a study in hu­man na­ tu­re („Ra­zno­li­ko­sti re­li­gi­o­znog is­ku­stva: stu­di­ja ljud­ske pri­ro­de”), iz 1902. go­di­ne, za­la­že se za psi­ho­lo­ški pri­stup kon­ver­zi­ji, sma­tra­ju­ći kon­ver­zi­ju spe­ci­fič­nim lič­nim re­li­gij­skim is­ku­stvom ko­je se do­ga­đa sa­mo jed­nom to­kom ži­vo­ta (Ja­mes 1990: 129). Ra­na so­ci­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja re­li­gi­je, u okvi­ri­ma funk­ci­o­na­li­stič­ke pa­ra­dig­me za­la­ga­la su se za te­o­ri­ju de­pri­ va­ci­je, pre­ma ko­joj je kon­ver­zi­ja ka­rak­te­ri­stič­na za lju­de raz­o­ča­ra­ne i ne­za­do­volj­ne svo­jim pret­hod­nim na­či­nom ži­vo­ta ili re­li­gi­jom ko­joj su pri­pa­da­li. Vre­me­nom je uka­za­no na ne­ do­stat­ke te­o­ri­je de­pri­va­ci­je, bu­du­ći da je bi­lo ne­mo­gu­će do­ka­za­ti šta raz­li­ku­je one ko­ji su se pre­o­bra­ti­li od onih ko­ji ni­su (Alek­sov 2010: 21). Me­đu­tim, i da­nas po­sto­ji ve­li­ki broj te­o­ri­ja u okvi­ru raz­li­či­tih dru­štve­nih i hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka ko­je po­ku­ša­va­ju da da­ju od­ re­đe­ne od­go­vo­re na ova i još mno­ga dru­ga pi­ta­nja ko­ja po­kre­će pro­blem kon­ver­zi­je.6 Pre­ o­bra­će­nje, naj­če­šće, pod­ra­zu­me­va ra­di­kal­nu pro­me­nu po­gle­da na svet (Ha­mil­ton 2003: 429). U stu­di­ji po­sve­će­noj kon­ver­zi­ji Un­der­stan­ding re­li­gi­o­us con­ver­sion („Raz­u­me­va­nje re­li­gij­ske kon­ver­zi­je”), Le­vis Ram­bo (Lu­is Ram­bo) ver­sko pre­o­bra­će­nje vi­di pre sve­ga kao 6 O kon­ver­zi­ji u za­jed­ni­ci Je­ho­vi­nih sve­do­ka vi­de­ti i: Jin­dra 2005; Pi­tu­lac, Nă­stu­ţa 2007.

166

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

kon­tek­stu­al­ni pro­ces ko­ji de­lu­je pod uti­ca­jem či­ta­vog kom­plek­sa od­no­sa, u in­ter­ak­ci­ji lju­ di, do­ga­đa­ja, in­sti­tu­ci­ja, or­gan­iza­ci­ja (Ram­bo 1993: 5). Osla­nja­ju­ći se na Ram­bo­o­vu de­fi­ ni­ci­ju, u ovom ra­du ver­sko pre­o­bra­će­nje po­sma­tra­mo ta­ko­đe kao kon­tek­stu­a­lan pro­ces, i ono se ne tre­ti­ra kao izo­lo­van do­ga­đaj, već di­na­mič­ni pro­ces (Ram­bo 1993: 5). Ram­bo je po­nu­dio „sed­mo­ste­pe­ni pro­ce­sno ori­jen­ti­sa­ni mo­del pre­o­bra­će­nja” ko­ji uklju­ču­je lič­ne, kul­tu­ro­lo­ške, so­ci­jal­ne i ver­ske ele­men­te (To­do­ro­vić 2011: 201). Bu­du­ći da se kon­ver­zi­ja uvek od­vi­ja u od­re­đe­nom kon­tek­stu, Ram­bo pr­vi sta­di­jum od­re­đu­je kao kon­tekst, od­no­ sno okru­že­nje pre­o­bra­će­ni­ka. U ovom sta­di­ju­mu uklju­če­ne su so­ci­jal­ne, kul­tur­ne, re­li­gij­ ske i lič­ne di­men­zi­je kon­ver­zi­je. Raz­li­ku­je se ma­kro­kon­tekst po­li­tič­kih i eko­nom­skih si­ste­ ma, od mi­kro­kon­tek­sta po­ro­di­ce, re­li­gij­ske ili et­nič­ke za­jed­ni­ce (Ram­bo 1993: 20–43). Dru­gi sta­di­jum Ram­bo de­fi­ni­še kao kri­zu ko­ja mo­že bi­ti re­li­gij­ske, po­li­tič­ke, psi­ho­lo­ške ili kul­tur­ne pri­ro­de, i ko­ja pri­mo­ra­va po­je­din­ca da se su­o­či sa svo­jim pro­ble­mi­ma. Raz­li­či­ta is­ku­stva, kao što su mi­stič­ni do­ži­vlja­ji, bo­le­sti ili is­ce­lje­nja, uti­ču na po­ja­vu kri­ze (ibi­dem: 44–55). Ka­ko kon­ver­ti­ti če­sto tra­ga­ju za „ose­ća­njem is­pu­nje­nja”, sle­de­ći sta­di­jum od­re­đu­ je se kao tra­ga­nje (ibi­dem: 56–65). Ram­bo sma­tra da se kon­ver­zi­ja ne mo­že od­i­gra­ti bez su­sre­ta, a zna­čaj­nu ulo­gu u ovom sta­di­ju­mu ima­ju mi­si­o­na­ri ko­ji pre­no­se po­ten­ci­jal­nim pre­o­bra­će­ni­ci­ma raz­li­či­te mo­guć­no­sti no­ve re­li­gij­ske ori­jen­ta­ci­je (ibi­dem: 66–75). U sta­ di­ju­mu in­ter­ak­ci­je po­ten­ci­jal­ni pre­o­bra­će­ni­ci usva­ja­ju od­re­đe­na zna­nja o ver­skim uče­nji­ ma i prak­sa­ma no­ve za­jed­ni­ce, na­či­nu ži­vo­ta, oče­ki­va­nji­ma ko­ja za­jed­ni­ca ima. Po­je­di­ne za­jed­ni­ce in­si­sti­ra­ju na du­go­traj­nom pro­ce­su uče­nja i so­ci­ja­li­za­ci­je; dru­ge, me­đu­tim, ak­ ce­nat sta­vlja­ju vi­še na krat­ke i in­ten­ziv­ne vre­men­ske pe­ri­o­de u ko­ji­ma su pre­o­bra­će­ni­ci ohra­bre­ni da što pre do­ne­su od­lu­ku o pre­o­bra­će­nju. Pre­o­bra­će­nik kroz ri­tu­a­le, ulo­ge, re­ to­ri­ku i ve­ze u za­jed­ni­ci do­la­zi do sle­de­ćeg ste­pe­na kon­ver­zi­je – po­sve­će­no­sti (ibi­dem: 102–123). Sle­di po­sve­će­nost u ko­joj se do­no­si od­lu­ka o pred­sto­je­ćem pre­o­bra­će­nju. Sve­do­ čan­stvo pre­o­bra­će­ni­ka pu­tem je­zič­ke pro­me­ne i bi­o­graf­ske re­kon­struk­ci­je cen­tral­ni je do­ ga­đaj to­kom pre­o­bra­će­nja (ibi­dem: 124–141). Pro­me­ne ko­je na­sta­ju u ži­vo­tu pre­o­bra­će­ni­ ka pri­stu­pa­njem od­re­đe­noj ver­skoj za­jed­ni­ci pred­sta­vlja­ju sta­di­jum po­sle­di­ca, u ko­jem je kon­ver­tit ma­nje-vi­še sve­stan pro­me­na kroz ko­je je pro­šao (ibi­dem: 142–164).7 Ram­bo na­ gla­ša­va raz­li­ku iz­me­đu nor­ma­tiv­nog i de­skrip­tiv­nog pri­stu­pa kon­ver­zi­ji, pre­ma ko­jem nor­ma­tiv­ni pri­stup pod­ra­zu­me­va spe­ci­fič­no­sti kon­ver­zi­je u sklo­pu jed­nog re­li­gij­skog si­ ste­ma, dok de­skrip­tiv­ni pri­stup kon­ver­zi­ju po­sma­tra kao pro­ces (Ram­bo 1993: 6). Pro­ces pre­o­bra­će­nja, pre­ma mi­šlje­nju Lo­flen­da (John Lo­fland) i Star­ka (Rod­ney Stark), pred­sta­ vlja „pro­ces ko­ji ob­u­hva­ta pret­hod­ne sklo­no­sti, ste­pe­ne ili fa­ze”, i sto­ga oni de­fi­ni­šu mo­del ko­ji ob­u­hva­ta se­dam fa­za, na­kon ko­jih je pre­o­bra­će­nje pot­pu­no: sta­nje na­pe­to­sti, na­čin re­ša­va­nja pro­ble­ma, tra­ga­la­štvo, pre­kret­ni­ce, ose­ćaj­na ve­za sa kul­tom, van­kult­ne ose­ćaj­ne ve­ze, in­ten­ziv­na in­ter­ak­ci­ja (Lo­fland, Stark 1965).8 Me­đu­tim, pro­ces kon­ver­zi­je u raz­li­či­ 7 Pre­vod auto­ra. 8 Lo­flend-Star­kov mo­del sma­tra se iz­u­zet­no va­žnim ko­ra­kom ka for­mu­li­sa­nju no­ve pa­ra­dig­me re­li­gij­ske kon­ver­zi­je u ko­joj je ak­ce­nat sta­vljen na kon­ver­zi­ju kao pro­ces. De­talj­ni­ja raz­ma­tra­nja u: Ina­ba 2004: 33–47.

167

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

tim ver­skim za­jed­ni­ca­ma ne ob­u­hva­ta nu­žno sve fa­ze Lo­flend-Star­ko­vog mo­de­la, već sa­ mo po­je­di­ne. Ne­što ka­sni­je na­sta­je no­vi mo­del Lo­flen­da (John Lo­fland) i Sko­nov­da, ko­ji kla­si­fi­ku­je šest glav­nih ti­po­va kon­ver­zi­je: in­te­lek­tu­al­ni, afek­tiv­ni, pre­po­ro­đu­ju­ći, mi­stič­ki, eks­pe­ri­men­tal­ni, pri­sil­ni (Lo­fland, Sko­novd 1981). Po­red na­ve­de­nih na­či­na kon­ver­zi­je, Lo­flend i Sko­novd iz­dva­ja­ju i pet ele­me­na­ta u ko­ji­ma se ti na­či­ni raz­li­ku­ju, kao što su „ni­ vo dru­štve­nog pri­ti­ska, du­ži­na tra­ja­nja pro­ce­sa pre­o­bra­će­nja, ni­vo iza­zva­ne ose­ćaj­no­sti, vr­sta ose­ćaj­no­sti, i da li ver­ska ube­đe­nost pret­ho­di ili sle­di pre­o­bra­će­nju” (Ha­mil­ton 2003: 438). Zbog iz­u­zet­ne slo­že­no­sti ko­ju od­li­ku­je pro­ces kon­ver­zi­je, po­me­nu­ti ele­men­ti naj­če­ šće su is­pre­ple­te­ni u za­vi­sno­sti o ka­kvoj za­jed­ni­ci je reč. Za­jed­ni­ca za kon­ver­ti­te pred­sta­ vlja pro­stor u okvi­ru ko­jeg se kon­ver­zi­ja od­i­gra­va. Sr­đan Sre­mac na­gla­ša­va da „po­sto­ji je­dan uzroč­ni od­nos iz­me­đu kon­ver­zi­je po­je­din­ca i za­jed­ni­ce u ko­joj se to de­ša­va; za­jed­ ni­ca je isto­vre­me­no i kon­tekst i uzroč­nik pro­ce­sa kon­ver­zi­je” (Sre­mac 2009: 82). Ana­li­zi­ ra­ju­ći pro­ces kon­ver­zi­je u pen­te­ko­stal­nim za­jed­ni­ca­ma u Ame­ri­ci, Hen­ri Gu­ren (Hen­ri Go­o­ren) iz­dva­ja pet ni­voa in­di­vi­du­al­nog re­li­gij­skog uče­šća (Go­o­ren 2010: 94). Pr­vi ni­vo, ko­ji ozna­ča­va so­ci­jal­ni kon­tekst i po­gled na svet po­ten­ci­jal­nog ver­ni­ka, Gu­ren de­fi­ni­še kao pre­da­fi­li­ja­ci­ju. Za­tim, sle­de afi­li­ja­ci­ja, ko­ja se od­no­si na for­mal­no član­stvo u za­jed­ni­ci, i kon­ver­zi­ja, lič­na (ra­di­kal­na) pro­me­na iden­ti­te­ta ver­ni­ka. Sle­de­ći ni­vo pred­sta­vlja is­po­vest u ko­joj je kon­ver­tit u pot­pu­no­sti uklju­čen u no­vu ver­sku za­jed­ni­cu i po­se­du­je sna­žnu že­lju za mi­si­o­na­re­njem. Po­sled­nji ni­vo je de­za­fi­li­ja­ci­ja, u ko­jem kon­ver­tit is­po­lja­va ne­za­in­te­re­ so­va­nost za an­ga­žo­va­nje u ver­skoj za­jed­ni­ci. Po­red to­ga, Gu­ren na­vo­di ne­ko­li­ko ključ­nih fak­to­ra ko­ji uti­ču na kon­ver­zi­ju: fak­to­ri lič­no­sti, so­ci­jal­ni, in­sti­tu­ci­o­nal­ni, kul­tur­ni i ne­ pred­vi­đe­ni fak­to­ri (Go­o­ren 2010: 95). Pre­ma mi­šlje­nju Bo­ja­na Alek­so­va „pre­o­bra­će­nje pod­ra­zu­me­va ozbilj­nu tran­sfor­ma­ci­ ju iden­ti­te­ta, ono se vi­še ne po­sma­tra kao pu­ka pro­me­na iden­ti­te­ta iz sta­rog u no­vi ili kao iz­ob­li­če­nje i ne­sta­nak iden­ti­te­ta, ko­ja ne osta­vlja me­sta za de­lo­va­nje pre­o­bra­će­ni­ka” (Alek­ sov 2010: 22). La­tin­ski iz­raz unus chri­sti­a­nus, nul­lus chri­sti­a­nus („je­dan hri­šća­nin, ni­je­dan hri­šća­nin”), ko­ji se ko­ri­stio u pr­vim ve­ko­vi­ma hri­šćan­stva, pre­ma mi­šlje­nju Ber­ta Her­di­na (Bert Har­din) i Gin­te­ra Ki­re­ra (Gun­ter Ke­hrer), sim­bo­lič­no pred­sta­vlja zna­čaj iz­gra­đi­va­nja no­vog iden­ti­te­ta unu­tar za­jed­ni­ce ili gru­pe, kroz si­stem ve­ro­va­nja či­ta­ve za­jed­ni­ce, pu­tem ko­jeg se raz­vi­ja vi­so­ka po­sve­će­nost po­je­din­ca (Har­din, Ke­hrer 1978: 91). Ka­ko za­jed­ni­cu ne či­ne ver­ni­ci ko­ji su ro­đe­ni u sa­mo jed­noj et­nič­koj gru­pi, neo­pro­te­stan­ti no­ve ver­ni­ ke „pro­na­la­ze” u okvi­ri­ma dru­gih re­li­gi­ja, ko­ji kr­šte­njem pre­la­ze u neo­pro­te­stan­ti­zam. Is­ tra­žu­ju­ći rom­ske neo­pro­te­stant­ske za­jed­ni­ce u Sr­bi­ji, so­ci­o­log Dra­gan To­do­ro­vić raz­li­ku­je „in­tra­kul­tu­ral­no” i „in­ter­kul­tu­ral­no” pre­o­bra­će­nje, gde se „in­tra­kul­tu­ral­no” pre­o­bra­će­nje tu­ma­či kao pre­la­zak iz jed­ne ver­ske tra­di­ci­je u dru­gu, unu­tar jed­nog ver­skog si­ste­ma, ili ka­da oso­ba ko­ja ni­je pri­pa­da­la ni­jed­noj ver­skoj tra­di­ci­ji po­sta­ne ver­nik od­re­đe­ne za­jed­ni­ce (npr. iz pra­vo­sla­vlja pre­đe u pro­te­stan­ti­zam). U okvi­ru ovog ob­li­ka pre­o­bra­će­nja ne do­la­zi do ko­re­ni­tih pro­me­na u kul­tur­nom iden­ti­te­tu ver­ni­ka. Sa dru­ge stra­ne, „in­ter­kul­tu­ral­no” pre­o­bra­će­nje pod­ra­zu­me­va ve­li­ke pro­me­ne u kog­ni­tiv­nom, emo­ci­o­nal­nom i vred­no­snom ži­vo­tu po­je­din­ca (npr. pre­la­zak iz hri­šćan­stva u islam) (To­do­ro­vić 2011: 195–196). U skla­ 168

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

du sa na­ve­de­nom po­de­lom, kon­ver­zi­ja u neo­pro­te­stan­ti­zam mo­že se od­re­di­ti kao in­tra­kul­ tur­no, bu­du­ći da se od­vi­ja­la u okvi­ri­ma hri­šćan­ske tra­di­ci­je, pre­ci­zni­je, iz pra­vo­sla­vlja u neo­pro­te­stan­ti­zam. Re­li­gij­ska kon­ver­zi­ja po­sma­tra se kao ključ­ni fak­tor u kon­stru­i­sa­nju „na­ra­ti­va no­vog ži­vo­ta” (Sre­mac, Ra­dić 2010: 50). Pri­če o kon­ver­zi­ji če­sto su is­pri­ča­ne kao ži­vot­ne pri­če, i sto­ga pred­sta­vlja­ju od­re­đe­nu for­mu auto­bi­o­graf­skog na­ra­ti­va. Kon­ver­ti­ti re­in­ter­pre­ti­ ra­ju pro­šlo is­ku­stvo sli­ke o se­bi iz ugla sa­da­šnjo­sti, ta­ko da se smi­sao pro­šlo­sti po­je­din­ca me­nja i sta­vlja u okvi­re no­vog iden­ti­te­ta (Snow, Mac­ha­lek 1983: 266). Kon­ver­zi­jom na­ stu­pa dra­ma­tič­na tran­sfor­ma­ci­ja so­ci­jal­ne re­al­no­sti u ko­joj, pre­ma mi­šlje­nju Pi­te­ra Ber­ ge­ra (Pe­ter L. Ber­ger) i To­ma­sa Luk­ma­na (Tho­mas Luc­kmann), sta­ra re­al­nost mo­ra bi­ti re­in­ter­pre­ti­ra­na unu­tar le­gi­tim­nog apa­ra­ta no­ve re­al­no­sti (Ber­ger, Luc­kmann 1966: 179). Is­ku­stva kon­ver­zi­je če­sto se tu­ma­če kao ključ­na za ver­sko pre­o­bra­će­nje, bu­du­ći da po­kre­ ću pro­ce­se sa­mo­pre­o­bra­ža­ja po­je­din­ca i nje­go­ve po­sve­će­no­sti ver­skoj za­jed­ni­ci ili gru­pi. Dej­vid Snou (Da­vid A. Snow) i Ri­čard Ma­ha­lek (Ric­hard Mac­ha­lek) sma­tra­ju da kon­ver­ zi­jom na­stu­pa pro­me­na u „uni­ver­zu­mu dis­kur­sa” (Snow, Mac­ha­lek 1983: 266–268). Kao po­sle­di­ca kon­ver­zi­je su­bjek­tov ko­mu­ni­ka­cij­ski je­zik pro­la­zi kroz ko­re­ni­te pro­me­ne a sve u ci­lju pro­na­la­ska smi­sla u se­bi i sve­tu (Stra­ples, Ma­uss 1987: 135). Na­ra­tiv­na per­spek­ti­va kon­ver­zi­je po­i­ma kon­ver­zi­ju pre sve­ga kao lin­gvi­stič­ku kon­struk­ci­ju (Sre­mac 2009: 87). Ima­ju­ći u vi­du tem­po­ral­nost i se­kven­ci­jal­nost na­ra­ti­va, po­seb­no je va­žna ulo­ga re­to­ri­ke i je­zi­ka, ko­ji ob­li­ku­ju no­vi re­li­gij­ski iden­ti­tet ver­ni­ka. Ulo­ga je­zi­ka, pre­ma mi­šlje­nju Pi­te­ ra Strom­ber­ga (Pe­ter Strom­berg), od iz­u­zet­ne je va­žno­sti u pro­ce­su iz­grad­nje iden­ti­te­ta i kon­stru­i­sa­nja re­al­no­sti ko­ja se od­ra­ža­va u je­zi­ku i dis­kur­ziv­no ob­li­ko­va­nim na­ra­ti­vi­ma o kon­ver­zi­ji (Strom­berg 1993: 11). Ana­li­zi­ra­ju­ći na­ra­ti­ve evan­đe­o­skih hri­šća­na, an­tro­po­log Pi­ter Strom­berg iz­dva­ja „ka­no­nič­ni” i „me­ta­fo­rič­ki” je­zik, gde se „ka­no­nič­ni” je­zik od­no­si na od­re­đe­ni re­li­gij­ski kon­tekst zna­če­nja u ši­rem smi­slu, ko­ji po­sta­je smi­slen kroz ne­po­ sred­no po­ve­zi­va­nje ka­no­nič­nog je­zi­ka i in­di­vi­du­al­nog is­ku­stva. Su­prot­nost ka­no­nič­nom je­zi­ku je me­ta­fo­rič­ki je­zik, ko­ji ne­ma tač­no od­re­đe­no zna­če­nje (Strom­berg 1993: 13). U na­ra­ti­vi­ma o kon­ver­zi­ji kod neo­pro­te­stan­ta, na­gla­sak se sta­vlja na lič­no spa­se­nje i is­ku­stvo „po­nov­nog ro­đe­nja” (eng. born-again ex­pe­ri­en­ce). Mno­gi te­o­re­ti­ča­ri, ka­ko na­vo­ di Sr­đan Sre­mac, sla­žu se da su sve­do­čan­stva o kon­ver­zi­ji u od­re­đe­noj me­ri kul­tu­ro­lo­ški i isto­rij­ski uslo­vlje­na. Ta­ko se na­ra­ti­vi kon­ver­zi­je, pre­ma Srem­če­vom mi­šlje­nju, u okvi­ru re­li­gij­skog dis­kur­sa pro­te­stant­sko-evan­đe­o­skog hri­šćan­stva raz­li­ku­ju u is­toč­no­e­vrop­skom kon­tek­stu od onih u afrič­kom kon­tek­stu (Sre­mac 2009: 83). Kul­tu­ro­lo­ška uslo­vlje­nost na­ ra­ti­va o kon­ver­zi­ji uka­zu­je na po­sto­ja­nje od­re­đe­nih na­ra­tiv­nih ma­tri­ca. Na­ra­ti­vi sa­dr­že do­ga­đa­je ko­ji se iz­la­žu u od­re­đe­nom vre­men­skom ni­zu, uz po­se­ban ak­ce­nat na re­kon­ stru­i­sa­nje bi­o­gra­fi­je kon­ver­ti­ta, kao i ži­vot pre i po­sle kon­ver­zi­je. Pod­re­đe­nost svih dru­gih ob­li­ka iden­ti­te­ta no­vom re­li­gij­skom iden­ti­te­tu u sna­žnoj je ve­zi sa pro­ce­som kon­ver­zi­je, od­no­sno sa pri­stu­pa­njem za­jed­ni­ci. Kon­ver­zi­ja sim­bo­lič­ki odva­ja po­je­din­ca od nje­go­vog/ nje­nog pret­hod­nog dru­štve­nog iden­ti­te­ta i na od­re­đe­ni na­čin uma­nju­je zna­čaj et­ni­ci­te­ta i so­ci­jal­nog sta­tu­sa (Fosztó 2009: 163). Pe­ri­o­di pre i po­sle kon­ver­zi­je, ka­ko ih de­fi­ni­šu Snou 169

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

i Ma­ha­lek (eng. pre- and post- con­ver­sion li­fe) u ta­kvim na­ra­ti­vi­ma, od­no­se se na na­pu­šta­ nje od­re­đe­nog na­či­na ži­vo­ta i na­vi­ka kon­ver­ti­ta, gde se pe­riod pre kon­ver­zi­je opi­su­je kao pe­riod kri­ze, lu­ta­nja ili ne­za­do­volj­stva pret­hod­nom re­li­gi­jom, a pe­riod na­kon kon­ver­zi­je kao pro­na­la­že­nje me­sta ko­me pri­pa­da­ju: [1] Pro­šao sam kroz je­dan pe­riod lu­ta­nja, ili da ka­žem pro­šao sam kroz ne­ke dru­ge cr­kve. Da bih na kra­ju shva­tio gde ja tre­ba da pri­pa­dam. Ne za­to što ni­sam raz­u­meo osnov­ne stva­ri, osnov­ne stva­ri sam ja­ko do­bro raz­u­meo. Jed­no­stav­no sam hteo da vi­ dim gde je moj iden­ti­tet, moj hri­šćan­ski iden­ti­tet. On je u pen­te­ko­stal­noj cr­kvi, ne u bap­ti­stič­koj. (pen­te­ko­sta­lac) Po­da­tak iz ovog frag­men­ta in­ter­vjua uka­zu­je na to da su mno­gi no­vi pre­o­bra­će­ni­ci u neo­pro­te­stan­ti­zam bi­li tzv. „ver­ski tra­ga­či” (eng. re­li­gi­o­us se­e­kers), idu­ći od jed­ne ver­ske za­jed­ni­ce do dru­ge. Upra­vo zbog ve­li­ke slič­no­sti me­đu po­je­di­nim neo­pro­te­stant­skim za­ jed­ni­ca­ma po­je­di­ni sa­go­vor­ni­ci su is­ti­ca­li da su po­ha­đa­li bo­go­slu­že­nja ili bi­li ak­tiv­ni ver­ ni­ci u vi­še za­jed­ni­ca (npr. bap­ti­stič­koj i pen­te­ko­stal­noj). Ključ­ni, di­stink­tiv­ni ter­mi­ni ko­je mo­že­mo iz­dvo­ji­ti u neo­pro­te­stanst­kim na­ra­ti­vi­ma o kon­ver­zi­ji su ver­ni–ne­ver­ni i za­jed­ ni­ca–svet. Us­po­sta­vlja­njem no­ve re­li­gij­ske gra­ni­ce iz­me­đu ver­nih i ne­ver­nih, pre­o­bra­će­nih i ne­pre­o­bra­će­nih, na­gla­ša­va se zna­čaj i ulo­ga ko­ju no­vi re­li­gij­ski iden­ti­tet ima za ver­ni­ke. Bu­du­ći da je reč o et­nič­ki me­šo­vi­tim za­jed­ni­ca­ma u ko­ji­ma je iz­ra­žen prin­cip nad­na­ci­ o­nal­no­sti, re­li­gij­ski iden­ti­tet po­sta­je ho­mo­ge­ni­zu­ju­ći ele­me­nat, u od­no­su na et­nič­ki. U po­je­di­nim za­jed­ni­ca­ma, kao što je na­za­ren­ska, neo­p­ho­dan je po­ste­pen pro­ces kon­ver­zi­je, gde bu­du­ći kon­ver­tit na­pu­šta sta­re na­vi­ke („svet­ske obi­ča­je”), od­no­sno sve ži­vot­ne na­vi­ke i prak­se ko­je ni­su u skla­du sa uče­nji­ma za­jed­ni­ce, i pri­hva­ta no­vi na­čin ži­vo­ta, po­sta­ju­ći „pri­ja­telj za­jed­ni­ce”: [2] Ka­da ne­ko ho­će da pri­stu­pi za­jed­ni­ci on naj­pre tre­ba da ve­ru­je, to je pr­vo, da osta­ vi sve svet­ske obi­ča­je. Pa da ide jed­no vre­me, pa ako uspe sve to da po­be­di. To se kod nas zo­ve pri­ja­telj Go­spod­nji. (na­za­ren) Po­ka­ja­nje (gr. μετάνοια, me­ta­no­ia) te­o­lo­ški se mo­že od­re­di­ti kao „čin ko­jim čo­vek ras­po­zna­je greh i od­vra­ća se od nje­ga, pri­zna­ju­ći ga Bo­gu”, i pri­da­je mu se te­melj­ni zna­ čaj u neo­pro­te­stant­skoj dog­ma­ti­ci (Jam­brek 2007: 292). Ve­ći­na neo­pro­te­sta­na­ta su­šti­nu svog pre­o­bra­će­nja vi­di u po­ka­ja­nju, stva­ra­nju lič­nog od­no­sa sa Bo­gom i pri­hva­ta­nju Isu­sa Hri­sta kao „lič­nog spa­si­te­lja”. Sa­stav­ni deo kon­ver­zi­je je po­ka­ja­nje, bez ko­jeg po­ten­ci­jal­ni kon­ver­tit ne mo­že bi­ti pri­mljen u za­jed­ni­cu. Po­ka­ja­nje (rum. po­că­i­nţă) ima te­melj­ni zna­ čaj za pro­ces kon­ver­zi­je u neo­pro­te­stan­ti­zam: [3] Ka­da se pri­ma u za­jed­ni­cu, mo­že sa­mo onaj ko­ji se po­ka­je. (na­za­ren) [4] Ni­je po­ka­ja­nje ni u jed­noj cr­kvi, ne­go u sr­cu. Ako je sr­ce či­sto, on­da ćeš na­ći Go­ spo­da.Ve­li­ka je stvar po­ka­ja­ti se. (pen­te­ko­sta­lac)

170

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Po­ka­ja­njem i na­pu­šta­njem pret­hod­nog „gre­šnog” ži­vo­ta pre­o­bra­će­ni­ci usva­ja­ju no­va pra­vi­la po­na­ša­nja, no­vu hri­šćan­sku eti­ku. Na­kon kon­ver­zi­je me­nja se i na­čin na ko­ji lju­di de­fi­ni­šu svoj od­nos pre­ma Bo­gu, ko­ji sa­go­vor­ni­ci opi­su­ju kao „li­čan”: [5] Ne­ko ka­že, mo­ji ro­di­te­lji su bi­li, pa sad i ja ho­ću. Ali to po­sle od­re­đe­nog vre­me­na po­sta­je pro­blem, ako ne­ma ne­ki lič­ni od­nos sa Bo­gom. Na­rav­no da sa­ma cr­kva ima ulo­gu da se po­je­di­nac upu­ti i pri­bli­ži Bo­gu. Ima­li smo ra­ni­je slu­ča­je­ve da se lju­di od­ lu­če da do­đu, ali ako ne­ma tog lič­nog is­ku­stva, ako ta­ko pri­stu­pa, to je krat­kog ve­ka. Ono što je lič­no, ono tra­je. (pen­te­ko­sta­lac) Bu­du­ći da je kr­šte­nje de­ce za­bra­nje­no i da je­di­no od­ra­sli mo­gu bi­ti kr­šte­ni, kao pu­ no­prav­ni čla­no­vi za­jed­ni­ce, ka­da do­volj­no od­ra­stu, de­ca mo­gu sa­ma od­lu­či­ti da li će pri­ stu­pi­ti za­jed­ni­ci ili ne. Iz in­ter­vjua se mo­že za­klju­či­ti da je kon­ver­zi­ja neo­p­hod­na čak i za one ro­đe­ne u od­re­đe­noj ver­skoj za­jed­ni­ci, i da se od­vi­ja unu­tar nje. Na osno­vu te­ren­skog is­tra­ži­va­nja, mo­že se za­klju­či­ti da je u ve­ći­ni neo­pro­te­stant­skih za­jed­ni­ca reč o dru­goj ili tre­ćoj ge­ne­ra­ci­ji ver­ni­ka. Na­ši sa­go­vor­ni­ci su naj­če­šće po­ti­ca­li iz neo­pro­te­stant­skih po­ro­ di­ca, ili su u po­ro­di­ca­ma ima­li ne­ko­ga ko je od­la­zio u ne­ku od za­jed­ni­ca. Da­kle, iako de­ca, ka­da od­ra­stu, ni­su u oba­ve­zi da po­sta­nu kr­šte­ni čla­no­vi za­jed­ni­ce, mo­že se za­klju­či­ti da je kon­ver­zi­ja če­šća kod sa­go­vor­ni­ka ko­ji su ima­li kon­takt sa neo­pro­te­stan­ti­ma u po­ro­di­ci. Sa­stav­ni deo na­ra­ti­va o kon­ver­zi­ji, za­be­le­že­noj u če­ti­ri neo­pro­te­stant­ske za­jed­ni­ce, ri­ tual je kr­šte­nja (od­ra­slih) ura­nja­njem ce­log te­la u vo­du. Bu­du­ći da je ova­kva prak­sa raz­li­či­ta u od­no­su na krštenjе u pra­vo­slav­noj cr­kvi, sa­go­vor­ni­ci su če­sto opi­si­va­li vo­de­no kr­šte­nje kao je­dan od ključ­nih ri­tu­a­la u pro­ce­su kon­ver­zi­je. Ver­ni­ci kr­šte­nje po­i­sto­ve­ću­ju sa „oči­šće­njem od gre­ha”, „spi­ra­njem gre­ha” ili po­tvr­dom pre­o­bra­će­nja. Ve­ći­na ver­ni­ka kr­šte­nje sma­tra za ve­o­ma zna­čaj­nu fa­zu kon­ver­zi­je. U is­ka­zi­ma se iz­dva­ja na­gla­ša­va­nje slo­bod­ne vo­lje, iz­bo­ra i sve­sno­sti po­je­din­ca pri­li­kom kr­šte­nja: [6] Kr­šte­nje je svo­je­volj­no pri­stu­pa­nje, pred­sta­vlja od­ri­ca­nje sta­rog čo­ve­ka, ro­đe­nje no­vog. Od tog tre­nut­ka, ti pred lju­di­ma po­tvr­đu­ješ da si Hri­stov, od­no­sno da ti ho­ćeš da ideš Hri­sto­vim sto­pa­ma, od­no­sno da raz­u­meš tu isti­nu. (pen­te­ko­sta­lac) [7] Kr­šte­nje je no­vo­za­vet­no. Bra­ća pa­sto­ri oba­vlja­ju kr­šte­nje, u be­lom, ula­ze u ba­zen i sa jed­ne stra­ne sto­je bra­ća i onaj ko­ji se kr­sti, po­sta­vlja­ju pi­ta­nje do ka­da že­liš da sla­viš Isu­sa? On ka­že - do smr­ti. To je akt do­bre vo­lje, ne si­lom. (pen­te­ko­sta­lac) [8] Si­lom ni­ko ne mo­že, ni Go­spod Isus Hrist, ni­ko si­lom ne mo­že, sa­mo oni ko­ji ho­će da do­đu. Ako je do­šao si­lom, on ne osta­je. Sve­to kr­šte­nje je ne­što ve­li­ko. Umreš kao Isus Hri­stos ka­ko je umro. Ka­da si pri­mio sve­to kr­šte­nje i na­pu­stiš, se­dam pu­ta je go­ re. Ako ne­ko mi­sli da ho­će da je ve­ran, tre­ba da ka­že: „Ve­ran sam do smr­ti”, a ne ta­ko da se pre­do­mi­sli. (na­za­ren)

171

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ve­ći­na sa­go­vor­ni­ka ko­ji su svo­je pri­stu­pa­nje za­jed­ni­ci opi­si­va­li kao po­ste­pe­no, ne pre­ci­zi­ra od­re­đe­no vre­me ili tre­nu­tak ka­da je na­stu­pi­la kon­ver­zi­ja. Za raz­li­ku od po­ste­ pe­nog, mo­že na­stu­pi­ti i „na­glo” pre­o­bra­će­nje, ko­je sa­go­vor­ni­ci opi­su­ju kao iz­ne­nad­ni (spon­ta­ni) tre­nu­tak: [9] Ka­da sam po­čeo da raz­u­mem Bi­bli­ju, da vi­dim ka­ko Bog gle­da, za­što smo mi ov­ de, ko­ji je nje­gov cilj, plan sa na­ma ov­de na ze­mlji, on­da sam re­kao ho­ću da bu­dem pra­vi hri­šća­nin i da ži­vim po to­me, po Pi­smu. Ta noć, bez iko­ga da me ne­ko vo­di u to, slu­čaj­no se de­si­lo. (bap­tist) Na­ra­ti­vi o iz­ne­nad­noj kon­ver­zi­ji ka­rak­te­ri­stič­ni su za ver­ni­ke bap­ti­stič­ke i pen­te­ko­ stal­ne za­jed­ni­ce u či­jim za­jed­ni­ca­ma je iz­ra­že­ni­ja emo­ci­o­nal­nost (npr. to­kom bo­go­slu­že­ nja), na­su­prot ra­ci­o­nal­no­sti na­za­re­na i adven­ti­sta: [10] Još je­dan bi­tan do­ga­đaj je da sam ja kao ma­li bio ast­ma­ti­čar, aler­gi­čan na sve i sva­šta, po­len, per­je, kli­mu i sve i sva­šta. Sve je to pro­šlo u da­nu ka­da sam se pre­dao, ka­da sam re­šio da po­sta­nem dru­ga oso­ba. Od ta­da, ima već osam go­di­na, ni pre­hla­da. (bap­tist) [11] Bio je je­dan je­di­ni mo­me­nat ka­da sam se od­lu­či­la. Re­kla sam go­to­vo, ho­ću da uđem po ce­nu sve­ga, čak i ako bu­de te­ško­ća. Sa­mo da sle­dim Hri­sto­sa. (adven­tist) Raz­li­ku­ju­ći iz­ne­nad­nu od po­ste­pe­ne kon­ver­zi­je, Vir­džil Bej­li Gi­le­spi (Vir­gil Ba­i­ley Gil­le­spie) pra­vi raz­li­ku iz­me­đu „do­ga­đa­ja kon­ver­zi­je” (eng. con­ver­sion event) i „is­ku­stva kon­ver­zi­je” (eng. con­ver­sion ex­pe­ri­en­ce) (Gil­le­spie 1991: 18). Pro­me­na u po­na­ša­nju i na­ vi­ka­ma kod neo­pro­te­stant­skih ver­ni­ka po­sta­je po­ka­za­telj „pra­ve ve­re”, što je u vr­lo te­snoj ve­zi sa upo­zna­va­njem sa Bi­bli­jom i usva­ja­njem no­vog re­li­gij­skog je­zi­ka: [12] Ka­ko sam se ja obra­tio? Ja sam se obra­tio, u stva­ri, ja sam Sve­to pi­smo či­tao. Je­ dan pro­te­stant ne po­sta­ne ako ja vas ube­dim, a to je ono ka­da Bi­bli­ja uđe u va­še ru­ke. Čo­vek ko­ji po­sta­ne pro­te­stant sam zna da ob­ja­sni Sve­to pi­smo, ne po­sta­je sva­ki čo­vek pro­te­stant. Ona­ko ka­ko je na­pi­sa­no, Bi­bli­ja mo­ra da se da na­ro­du, da bu­de do­stup­na ona­ko ka­ko je na­pi­sa­na, bo­lje bi bi­lo da mu se uop­šte i ne da­je ni­ka­kvo bi­blij­sko pro­ u­ča­va­nje. (bap­tist) Usva­ja­nje no­vih dok­tri­nar­nih na­če­la od­re­đe­ne ver­ske za­jed­ni­ce i „upo­zna­va­nje” sa Bi­bli­jom, ta­ko­đe, pred­sta­vlja ve­li­ku pro­me­nu u ži­vo­ti­ma kon­ver­ti­ta. Ka­ko kon­ver­zi­ja u neo­pro­te­stan­ti­zam ob­li­ku­je sva­ko­dnev­ni ži­vot ver­ni­ka, ta­ko ob­li­ku­je i nji­ho­ve na­vi­ke i po­na­ša­nje. Naj­če­šće je reč o na­pu­šta­nju po­ro­ka, od­no­sno pre­stan­ku kon­zu­mi­ra­nja al­ko­ ho­la i ci­ga­re­ta9: 9 So­ci­o­log Dra­gan To­do­ro­vić da­je pri­mer pre­o­bra­će­nih ver­ni­ka rom­skih pen­te­ko­stal­nih za­jed­ni­ca, gde pro­me­nom re­li­gij­skog iden­ti­te­ta Ro­ma do­la­zi do re­du­ko­va­nja ne­ga­tiv­nog po­na­ša­nja, kao što su: ras­kid sa po­ro­ci­ma (pu­še­nje, dro­ga, al­ko­hol, pso­va­nje, kle­tve), sma­nje­na sto­pa kri­mi­na­la, raz­re­ša­va­nje po­ro­dič­nih ne­su­gla­si­ca mir­nim pu­tem, skla­pa­nje bra­ka sa pu­no­let­nim oso­ba­ma, sma­nje­na sto­pa raz­vo­da i slič­no (To­ do­ro­vić 2011: 212).

172

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

[13] Bio je nov čo­vek, ni­je vi­še pu­šio, pio. To je po­ka­ja­nje (pen­te­ko­sta­lac). [14] Ne­ki ka­žu ne mo­gu da dr­žim to, a ja ka­žem pa ne­maš šta da dr­žiš, ne­go da se olak­šaš, da ne kra­deš, da ne la­žeš, da se mo­liš Bo­gu. (bap­tist) Kon­ver­zi­jom do­la­zi do usva­ja­nja i no­ve neo­pro­te­stant­ske eti­ke ko­ja pod­ra­zu­me­va vi­ so­ko­mo­ral­ni ži­vot ver­ni­ka, če­sti­tost, po­šte­nje, uza­jam­no po­ma­ga­nje, na­po­ran rad, dis­tan­ ci­ra­nje od raz­li­či­tih po­ro­ka. Ka­ko na­za­re­ni, bap­ti­sti i pen­te­ko­stal­ci obe­le­ža­va­ju ne­de­lju kao sed­mi dan u svo­jim is­ka­zi­ma, ne na­la­zim po­seb­no na­gla­ša­va­nje ne­de­lje, bu­du­ći da ti­me ne do­la­zi do bit­ni­jih pro­me­na u nji­ho­vom ži­vo­tu. Za raz­li­ku od njih, adven­ti­sti su kao jed­nu od pro­me­na ko­je na­stu­pa­ju kon­ver­zi­jom, iz­dva­ja­li su­bo­tu i njen zna­čaj za no­vi adven­ti­stič­ki iden­ti­tet ko­ji ih upra­vo raz­li­ku­je od dru­gih (pra­vo­sla­va­ca i osta­lih neo­pro­ te­sta­na­ta): [15] Mi dr­ži­mo su­bo­tu. Pre smo dr­ža­li ne­de­lju. Sa­da dr­ži­mo su­bo­tu, ni­šta raz­li­či­to. (adven­tist) U na­ve­de­nom is­ka­zu sa­go­vor­nik raz­li­ku­je vre­me pre pri­stu­pa­nja za­jed­ni­ci, ka­da su „dr­ ža­li ne­de­lju”, od sa­da­šnjeg vre­me­na, ka­da je ver­nik u adven­ti­stič­koj za­jed­ni­ci i „dr­ži su­bo­tu”. Sa­go­vor­nik oce­nju­je da obe­le­ža­va­nje su­bo­te ume­sto ne­de­lje ni­je „ni­šta raz­li­či­to”, od­no­sno da ni­je te­ško pri­hva­ti­ti no­vu prak­su svet­ko­va­nja su­bo­te. Pro­me­na u kul­tur­nom iden­ti­te­tu ver­ni­ka i na­či­nu ži­vo­ta mo­že se vi­de­ti u dru­ga­či­jem na­či­nu obla­če­nja, po­kri­va­nju gla­ve kod že­na u na­za­ren­skoj za­jed­ni­ci, skla­pa­nju bra­ko­va sa­mo unu­tar za­jed­ni­ce, u za­bra­ni al­ko­ho­la i pu­še­nja, po­što­va­nju od­re­đe­nih pra­vi­la is­hra­ne (kod adven­ti­sta). Is­ku­stvo kon­ver­zi­je za pen­te­ko­stal­ce raz­li­ku­je se u od­no­su na dru­ge neo­pro­te­stan­ te zbog glo­so­la­li­je, od­no­sno „go­vo­re­nja u je­zi­ci­ma”, to­kom mo­li­tve, pe­va­nja ili pro­po­ve­ da­nja. U isto­ri­ji pen­te­ko­sta­li­zma, ve­li­ka pro­me­na ko­ja je na­stu­pi­la na­kon 1960. go­di­ne od­no­si­la se na mo­li­tvu u je­zi­ci­ma, ko­ja pred­sta­vlja znak po­sve­će­nja i ve­re, ali ne nu­žno i do­ka­za uspe­šne kon­ver­zi­je (Go­o­ren 2010: 100). Ta­ko su i po­je­di­ni sa­go­vor­ni­ci is­ti­ca­li da „go­vo­re­nje u je­zi­ci­ma” ni­je neo­p­ho­dan či­ni­lac kon­ver­zi­je već da glo­so­la­li­ja mo­že na­stu­pi­ ti to­kom vre­me­na. Pen­te­ko­stal­ci na­gla­ša­va­ju zna­čaj dru­gog kr­šte­nja Sve­tim du­hom, ko­je uklju­ču­je glo­so­la­li­ju i spo­sob­no­sti is­ce­lje­nja. „Go­vo­re­nje u je­zi­ci­ma” je za pen­te­ko­stal­ce jed­na od ključ­nih po­tvr­da pot­pu­ne kon­ver­zi­je. Kao ter­min, glo­so­la­li­ju ne na­la­zi­mo ni u jed­nom in­ter­vjuu, već nje­ne si­no­ni­me „go­vo­re­nje u je­zi­ci­ma” ili „pla­me­ni je­zi­ci”: [16] To se de­ša­va i da­nas, to što je ta­da uči­nje­no da su pla­me­ni je­zi­ci bi­li nad svim apo­sto­li­ma. To je je­zik ko­ji im je Bog dao u tom tre­nut­ku. [...] Mo­že na slu­žbi, ja sam to do­ži­veo na slu­žbi. Ma­ni­fe­sta­ci­je su raz­li­či­te. (pen­te­ko­sta­lac) Ono što se na osno­vu pri­ku­plje­nih in­ter­vjua iz če­ti­ri neo­pro­te­stant­ske za­jed­ni­ce mo­ že za­klju­či­ti, je­ste da na­ra­ti­vi kon­ver­zi­je va­ri­ra­ju po slo­že­no­sti struk­tu­re. Me­đu­tim, svi oni ima­ju osnov­ne ka­rak­te­ri­sti­ke na­ra­ti­va, ko­ji se mo­gu svr­sta­ti u ne­ko­li­ko ka­te­go­ri­ja: ima­ju od­re­đe­ni po­če­tak, sre­di­nu i kraj; ori­jen­ti­sa­ni su pre­ma pro­šlo­sti; li­ne­ar­ni su i ima­ju sled

173

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

do­ga­đa­ja; sa­dr­že za­plet; ima­ju smi­sao za onog ko­ji pri­ča. Kon­ver­zi­ja je pra­će­na i stva­ra­njem no­vih so­ci­jal­nih mre­ža unu­tar za­jed­ni­ce, pro­me­na­ma od­no­sa sa čla­no­vi­ma po­ro­di­ce ko­ji ni­su čla­no­vi za­jed­ni­ce, kao i sa kom­ši­ja­ma ili pri­ja­te­lji­ma. Sna­žna po­sve­će­nost za­jed­ni­ci učvr­šću­je no­ve kon­tak­te ko­ji se stva­ra­ju unu­tar nje, dok ve­li­ku ulo­gu ima i od­nos dru­gih ver­ni­ka pre­ma no­vom čla­nu za­jed­ni­ce. Sr­dač­nost pri­li­kom sva­kog no­vog do­la­ska na bo­ go­slu­že­nje, ne­po­sred­nost u ko­mu­ni­ka­ci­ji, oslo­vlja­va­nje sa „bra­te” ili „se­stro”, uti­ču da se us­po­sta­vi bli­zak kon­takt me­đu no­vim i sta­rim ver­ni­ci­ma. Po­zdra­vlja­nje reč­ju „mir” (rum. pa­ce), uz ru­ko­va­nje, ka­rak­te­ri­stič­no je za sve neo­pro­te­stan­te. Ova­kve pro­me­ne od­ra­ža­va­ju se i u na­ra­ti­vi­ma u ko­ji­ma ver­ni­ci usva­ja­ju od­re­đe­nu re­to­ri­ku upo­tre­bom re­li­gij­skog je­zi­ka ka­rak­te­ri­stič­nog za od­re­đe­nu za­jed­ni­cu. Usva­ja­njem od­re­đe­nih ob­li­ka re­li­gij­skih na­ra­ti­va, neo­pro­te­stan­ti pre­no­se svo­ja is­ku­stva kon­ver­zi­je dru­gi­ma, pru­ža­ju­ći ve­o­ma de­talj­nu sli­ ku ovog di­na­mič­nog i mno­go­stru­kog pro­ce­sa. Uko­li­ko se kon­ver­zi­ja mo­že tu­ma­či­ti i kao usva­ja­nje od­re­đe­nog re­li­gij­skog je­zi­ka i sve­do­če­nje istog, on­da je sva­ko onaj ko je istin­ ski za­in­te­re­so­van da sa­slu­ša pro­po­ve­da­nje za­po­čeo pro­ces kon­ver­zi­je (Har­ding 1987: 178). Usva­ja­nje no­vog ter­mi­no­lo­škog si­ste­ma Su­zan Har­ding (Su­san Har­ding) opi­su­je kao put „od slu­ša­la­ca do go­vor­ni­ka re­li­gij­skog je­zi­ka” (Har­ding 2000). Po­red to­ga, Har­ding uka­ zu­je na zna­čaj je­zi­ka me­đu kon­zer­va­tiv­nim neo­pro­te­stant­skim za­jed­ni­ca­ma, gde se je­zik od­re­đu­je kao pri­mar­ni či­ni­lac kon­ver­zi­je, a ne ri­tual, i da se du­hov­ne stvar­no­sti pre­no­se je­ zič­kim sred­stvi­ma (Har­ding 1987: 167–169). Ak­tiv­no slu­ša­nje, ta­ko, po­sta­je pr­vi ste­pen ka kon­ver­zi­ji. Ohra­bri­va­nje dru­gih mo­že se tu­ma­či­ti kao dru­gi ste­pen na pu­tu kon­ver­zi­je, ali i re­a­fir­ma­ci­ja sop­stve­nog re­li­gij­skog iden­ti­te­ta. Svo­je is­ku­stvo o kon­ver­zi­ji ver­ni­ci sve­do­če i pre­no­se dru­gi­ma, pri­li­kom mi­si­o­na­re­nja, evan­ge­li­za­ci­ja ili pro­po­ve­di, usva­ja­ju­ći po­seb­nu re­to­ri­ku ko­jom ob­li­ku­ju no­vo re­li­gij­sko is­ku­stvo. Ta­ko je na­ra­ti­vi­za­ci­ja, pre­ma mi­šlje­nju Ke­trin Va­ner (Cat­he­ri­ne Wan­ner), ključ­na za raz­u­me­va­nje is­ku­stva ko­je po­sta­je re­li­gij­sko is­ku­stvo, iza­zi­va­ju­ći dvo­stru­ki pro­ces sa­mo­tran­sfor­ma­ci­je i po­sve­će­no­sti ver­skoj za­jed­ni­ci (Wan­ner 2007: 157). No­vi pri­stup kon­ver­zi­ji, pre­ma mi­šlje­nju Dra­ga­na To­do­ro­vi­ća, „pre­o­ bra­će­ni­ke sa­gle­da­va kao oso­be okre­nu­te tra­ga­nju za smi­slom ži­vo­ta, pri­prem­ne za pre­vred­ no­va­nje do­ta­da­šnjeg si­ste­ma vred­no­sti i po­gle­da na svet” (To­do­ro­vić 2011: 198). Ima­ju­ći u vi­du slo­že­nost kon­ver­zi­je kao is­tra­ži­vač­ke te­me, u ovom ra­du pred­sta­vlje­ne su osnov­ne ka­rak­te­ri­sti­ke poj­ma i pro­ce­sa kon­ver­zi­je na pri­me­ri­ma in­ter­vjua iz adven­ti­ stič­ke, bap­ti­stič­ke, na­za­ren­ske i pen­te­ko­stal­ne za­jed­ni­ce. Bu­du­ći da je bi­lo re­či o če­ti­ri neo­ pro­te­stant­ske za­jed­ni­ce, ko­je ima­ju me­đu­sob­ne slič­no­sti, ali i raz­li­ke, ni pro­ces kon­ver­zi­je ni­je je­din­stven za sve neo­pro­te­stan­te. Me­đu­tim, va­žno je is­ta­ći od­re­đe­ne op­šte ka­rak­te­ ri­sti­ke na­ra­ti­va o kon­ver­zi­ji kod neo­pro­te­sta­na­ta i uka­za­ti na usta­lje­nost ta­kvih na­ra­ti­va. Na osno­vu pred­sta­vlje­ne te­ren­ske gra­đe, mo­že se uvi­de­ti da kon­ver­zi­ja ozna­ča­va „po­če­tak no­vog ži­vo­ta” za ver­ni­ke, ko­ji svo­je re­li­gij­sko is­ku­stvo in­ter­pre­ti­ra­ju na slič­ne na­či­ne. Pri­ mer Ru­mu­na neo­pro­te­sta­na­ta, kao dvo­stru­ke ma­nji­ne, po­ka­zu­je ka­kva je ulo­ga pro­ce­sa kon­ver­zi­je u et­nič­ki i re­li­gij­ski ma­njin­skim za­jed­ni­ca­ma na stva­ra­nje no­vog iden­ti­te­ta ver­ ni­ka, oču­va­nje ma­ter­njeg je­zi­ka i usva­ja­nje no­ve neo­pro­te­stant­ske ter­mi­no­lo­gi­je, kao i ko­ li­ko re­li­gij­ski iden­ti­tet po­sta­je ho­mo­ge­ni­zu­ju­ći fak­tor u nad­na­ci­o­nal­nim za­jed­ni­ca­ma. U 174

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

za­ključ­ku stu­di­je o kon­ver­zi­ji, Le­vis Ram­bo uka­zu­je na svu slo­že­nost kon­ver­zi­je opi­su­ju­ći je na sle­de­ći na­čin: „Kon­ver­zi­ja je pa­ra­dok­sal­na. Ona je is­klju­ču­ju­ća i uklju­ču­ju­ća. Ona uni­šta­va i spa­sa­va. Kon­ver­zi­ja je iz­ne­nad­na i po­ste­pe­na. Stvo­re­na je na osno­vu Bož­jeg de­ lo­va­nja i na osno­vu ljud­skog de­lo­va­nja. Kon­ver­zi­ja je lič­na i ko­lek­tiv­na, pri­vat­na i jav­na. Isto­vre­me­no je i ak­tiv­na i pa­siv­na. Ona je po­vla­če­nje iz sve­ta. Ona je re­ša­va­nje kon­fli­ka­ta i pod­strek da se su­o­čiš sa sve­tom. Kon­ver­zi­ja je do­ga­đaj i pro­ces. Ona je po­če­tak i kraj. Ona je ko­nač­na i bes­ko­nač­na. Kon­ver­zi­ja nas ra­za­ra i tran­sfor­mi­še” (Ram­bo 1993: 176).

LI­TE­RA­TU­RA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.

Alek­sov, Bo­jan, Na­za­re­ni me­đu Sr­bi­ma: ver­ska tr­ve­nja u ju­žnoj Ugar­skoj i Sr­bi­ji od 1850. do 1914. Be­ o­grad, Za­vod za udž­be­ni­ke, 2010. Beb­bing­ton, Da­vid, Evan­ge­li­ca­lism in Mo­dern Bri­tain: a hi­story from the 1730s to the 1980s, Lon­don, Un­win Hyman, 1989. Ber­ger, Pe­ter., Luc­kmann, Tho­mas, The so­cial con­struc­tion of re­a­lity, Har­mondsworth, En­gland, Pen­ guin, 1966. Bje­la­jac, Bran­ko, Pro­te­stan­ti­zam u Sr­bi­ji. Pri­lo­zi za isto­ri­ju re­for­ma­cij­skog na­sle­đa u Sr­bi­ji I deo, Be­o­ grad, Al­fa i Ome­ga, 2003. Bla­nes, Lle­ra Ruy, “The at­he­ist anthro­po­lo­gist: be­li­e­vers and non-be­li­e­vers in anthro­po­lo­gi­cal fi­eld­ work”, So­cial Anthro­po­logy 2006, 14, 4(2), 223–234. Ča­po Žme­gač Ja­sna., Gu­lin Zr­nić, Va­len­ti­na & Šan­tek, Go­ran-Pa­vel, Et­no­lo­gi­ja bli­skog: po­e­ti­ka i po­li­ ti­ka sa­vre­me­nih te­ren­skih is­tra­ži­va­nja, Za­greb, Na­kla­da Ja­sen­ski i Turk, 2006. Đu­rić Mi­lo­va­no­vić, Alek­san­dra., Ma­ran, Mir­ča., Si­ki­mić, Bi­lja­na, Ru­mun­ske ver­ske za­jed­ni­ce u Ba­na­ tu. Pri­log pro­u­ča­va­nju mul­ti­kon­fe­si­o­nal­no­sti Voj­vo­di­ne, Vr­šac, Vi­so­ka stru­kov­na ško­la za obra­zo­va­nje vas­pi­ta­ča „Mi­ha­i­lo Pa­lov”, 2011. Fosztó, László,. Ri­tual re­vi­ta­li­sa­tion af­ter so­ci­a­lism. Com­mu­nity, per­son­hood and con­ver­sion among Ro­ ma in a Transylva­nian vil­la­ge, Lit, Ber­lin, 2009. Gil­le­spie, Ba­i­ley, The dyna­mics of re­li­gi­o­us con­ver­sion, Bir­ming­ham, Ala­ba­ma, Re­li­gi­o­us Edu­ca­tion Press, 1991. Go­o­ren, Hen­ri, Re­li­gi­o­us con­ver­sion and di­saf­fi­li­a­tion: tra­cing pat­terns of chan­ge in fa­ith prac­ti­ces, New York, Pal­gra­ve-Mac­mil­lan, 2010. Ha­mil­ton, Mal­kom, So­ci­o­lo­gi­ja re­li­gi­je, Be­o­grad, Clio, 2003. Har­din, Bert., Ke­hrer, Gun­ter, “Iden­tity and Com­mit­ment”, U: H. Mol (ed.), Iden­tity and re­li­gion in­ter­ na­ti­o­nal: cross-cul­tu­ral ap­pro­ac­hes, Lon­don, Sa­ge, 1978. Har­ding, Su­san, “Co­vic­ted by the Holy Spi­rit: the ret­ho­ric of fun­da­men­tal Bap­tist con­ver­sion”, Ame­ri­ can Et­hno­lo­gist, 1987, 14(1), 167–182. Ina­ba, Ke­is­hin, “Con­ver­sion to new re­li­gi­o­us mo­ve­ments: re­as­ses­sment of Lo­fland/Sko­novd con­ver­ sion mo­tifs and Lo­fland/Stark con­ver­sion pro­cess”, Hu­man Sci­en­ces Study, 2004, 11(2), 33–47. Ja­mes, Wil­li­am, Ra­zno­li­kost re­li­gi­o­znog is­ku­stva, Za­greb, Na­pri­jed, 1990. Jin­dra, W. Ines, “An analysis of con­ver­sion nar­ra­ti­ves of Je­ho­vah’s Wit­nes­ses and the­ir re­la­ti­on­ships to sta­ges of re­li­gi­o­us jud­gment”, Re­se­arch in the So­cial Sci­en­ti­fic Study of Re­li­gion, vol. 17, 1–38. Knott, Kim, “In­si­der/out­si­der per­spec­ti­ves”, u: John R. Hin­nells (ed.) The Ro­u­tled­ge com­pa­nion to the study of re­li­gion. Lon­don, New York, Ro­u­tled­ge, 2005, 243–258. Lo­fland John., Nor­man Sko­novd, “Con­ver­sion mo­tifs”, Jo­ur­nal for the sci­en­ti­fic study of re­li­gion, 1981, 20(4), 373–385. Lo­fland John., Stark Rod­ney, “Be­co­ming a world-sa­ver: a the­ory of con­ver­sion to a de­vi­ant per­spec­ti­ ve”, Ame­ri­can So­ci­o­lo­gi­cal Re­vi­ew, 1965, 30(6), 862–874.

175

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

20. Ma­ran, Mir­ča, Kul­tur­ne pri­li­ke kod Ru­mu­na u Ba­na­tu 1945–1952, Vr­šac, Vi­so­ka ško­la za obra­zo­va­nje vas­pi­ta­ča, 2009. 21. McLeod, Hugh, Re­li­gion and pe­o­ple of We­stern Euro­pe, Ox­ford, Ox­ford Uni­ver­sity Press, 1990. 22. Mo­zor, Ma­ri­ni­ke, Isto­ri­ja pen­te­kost­nih cr­ka­va me­đu pri­pad­ni­ci­ma ru­mun­ske na­ci­o­nal­no­sti u Ba­na­tu, (di­plom­ski rad u ru­ko­pi­su), No­vi Sad, Bi­blij­sko-bo­go­slov­ski cen­tar Lo­gos, 1998. 23. Par­ker, G. Christián 1998, “Mo­dern po­pu­lar re­li­gion. A com­plex ob­ject of study for so­ci­o­logy”, In­ter­ na­ti­o­nal so­ci­o­logy, 1998, 13(2), 195–212. 24. Jam­brek Stan­ko, Lek­si­kon evan­đe­o­skog hri­šćan­stva, Za­greb, Bo­go­slov­ni in­sti­tut i Pro­me­tej, 2007. 25. Pi­tu­lac, Tu­dor., Nă­stu­ţă Se­ba­stian, “Cho­o­sing to be stig­ma­ti­zed: ra­ti­o­nal cal­cu­lus in re­li­gi­o­us con­ver­ sion”, Jo­ur­nal for the study of re­li­gi­ons and ide­o­lo­gi­es, 2007, 16, 80–97. 26. Ram­bo, Le­wis, Un­der­stan­ding re­li­gi­o­us con­ver­sion, New Ha­ven and Lon­don, Yale Uni­ver­sity, 1993. 27. Stra­ples, Clif­ford., Ma­uss, Ar­mand, “Con­ver­sion or Com­mit­ment? A re­as­ses­sment of the Snow and Mac­ha­lek ap­pro­ach to the study of con­ver­sion”, Jo­ur­nal for the sci­en­ti­fic study of re­li­gion, 1987, 26(2), 133–147. 28. Strom­berg, Pe­ter, Lan­gu­a­ge and self-tran­sfor­ma­tion: a study of the Chri­stian con­ver­sion nar­ra­ti­ve. Cam­brid­ge, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 1993. 29. Sre­mac, Sr­đan, So­ci­jal­na kon­struk­ci­ja kon­ver­zi­je: pri­mer na­ra­tiv­ne ana­li­ze sve­do­čan­stva kon­ver­zi­je kod biv­ših za­vi­sni­ka. U: Zo­ri­ca Ku­bu­rić & Sr­đan Sre­mac (eds.), Kon­ver­zi­ja i kon­tekst: te­o­rij­ski, me­to­ do­lo­ški i prak­tič­ni pri­stu­pi re­li­gij­skoj kon­ver­zi­ji, 2009, 75–103. 30. Sre­mac, Sr­đan., Ra­dić, Ta­tja­na, „Bio sam na­vu­čen” tran­sfor­ma­tiv­no is­ku­stvo biv­ših za­vi­sni­ka: ulo­ga na­ra­tiv­nog iden­ti­te­ta, re­li­gij­ske kon­ver­zi­je i so­ci­jal­ne po­dr­ške u pro­ce­su re­ha­bi­li­ta­ci­je, An­tro­po­lo­gi­ja, 2010, 10, 49–71. 31. To­do­ro­vić, Dra­gan. Pro­te­stan­ti­za­ci­ja Ro­ma ju­go­i­stoč­ne Sr­bi­je (neo­bja­vlje­na dok­tor­ska di­ser­ta­ci­ja), Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du, 2011. 32. Wan­ner, Cat­he­ri­ne R. Com­mu­ni­ti­es of the Con­ver­ted: Ukra­i­ni­ans and Glo­bal Evan­ge­lism. It­ha­ca, Cor­ nell Uni­ver­sity Press, 2007.

176

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

“If he ca­me by for­ce, he wo­uld not stay” : Nar­ra­ti­ves on con­ver­sion in Ro­ma­nian Neo-Pro­te­stant com­mu­ni­ti­es* SUM­MARY: Neo-Pro­te­stant com­mu­ni­ti­es on the ter­ri­tory of to­day’s Voj­vo­di­ na we­re fo­un­ded in the mid 19th and the early 20th cen­tury. Even tho­ugh the most nu­me­ro­us com­mu­ni­ti­es emer­ged among Hun­ga­rian and Ger­man po­ pu­la­tion, Neo-Pro­te­stan­tism be­ca­me at­trac­ti­ve to mem­bers of ot­her et­hnic com­mu­ni­ti­es as well, such as the Ro­ma­nian. Mem­bers of the Ro­ma­nian et­hnic com­mu­nity in Voj­vo­di­na, alt­ho­ugh mostly ad­he­rent to the Cat­ho­lic Church, star­ted in the la­te 19th cen­tury to con­vert to ot­her con­fes­si­o­nal com­mu­ni­ ti­es such as the Gre­ek Cat­ho­lic, as well as to the nu­me­ro­us Neo-Pro­te­stant com­mu­ni­ti­es such as the Na­za­re­ne, the Adven­tist, the Bap­tist and the Pen­ te­co­stal Church. Be­si­des pre­sen­ting a short hi­sto­ri­cal over­vi­ew of the de­ve­ lop­ment of Neo-Pro­te­stan­tism, the goal of this pa­per is to draw at­ten­tion to the im­pact the con­ver­sion (pro­selytism) had on chan­ging the lan­gu­a­ge of the re­li­gion and the iden­tity of the be­li­e­vers. Sin­ce the pa­per is ba­sed on qu­a­li­ta­ ti­ve fi­eld work car­ried out in Ro­ma­nian Neo-Pro­te­stant com­mu­ni­ti­es in Voj­vo­ di­na, in ac­cor­dan­ce with the col­lec­ted et­hno­grap­hic ma­te­ri­als, it con­ta­ins an analysis of the ba­sic cha­rac­te­ri­stics of the new lan­gu­a­ge of the re­li­gion and po­ints out the per­ma­nen­ce of the re­li­gi­o­us nar­ra­ti­ves on con­ver­sion. KEY WORDS: Neo-Pro­te­stan­tism, Ro­ma­ni­ans in Voj­vo­di­na, con­ver­sion, lan­gu­ a­ge of the re­li­gion, nar­ra­ti­ves on con­ver­sion.

[email protected] * This pa­per is a re­sult of the pro­ject or­ga­ni­zed by The In­sti­tu­te for Bal­kan Stu­di­es SA­SA, The Da­nu­be and the Bal­kans: Hi­sto­ri­cal and Cul­tu­ral He­ri­ta­ge (no. 177006) fi­nan­ced by the Mi­ni­stry of Edu­ca­tion and Sci­en­ce of the Re­pu­blic of Ser­bia

177

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 316.774 UDC 659.3

Andrea Ratković Filozofski fakultet u Novom Sadu Univerzitet u Novom Sadu, Srbija

Fabrikovanje identiteta kroz jezik masovnih medija S A ŽE TA K : U radu se razmatra da li je paralelno sa napretkom jezika tekao i razvoj same komunikacije, jer – iako je zahvaljujući savremenim medijima ona unapređena u kvantitativnom pogledu – stiče se utisak da se njena kvalitativna komponenta sve češće zanemaruje. Stoga, kako bi se utvrdilo da li je opravdano govoriti o degradaciji medijskog jezika, kao i komunikacije koja se ostvaruje putem istog, autorka rada promišlja o njihovim, pre svega, negativnim svojstvima, radi rasvetljavanja njihovih stvarnih efekata na savremenog čoveka. Pri tome, posebna pažnja posvećana je analizi kako medijskih produkcija stvarnosti i identiteta tako i načina na koji se individue odnose prema njima. K LJUČ N E R E Č I : masovni mediji, medijski jezik, masovna komunikacija, medijske produkcije stvarnosti, medijsko fabrikovanje identiteta.

UVOD Na početku trećeg milenijuma velikom broju ljudi širom sveta život bez medija, kao što su štampa, radio, televizija i/ili internet, gotovo je nezamisliv. Međutim, iako su se pomenuti mediji u poslednja dva veka afirmisali kao vodeća tehnološka sredstva, zahvaljujući kojima je omogućena masovna komunikacija, sve je izraženija sumnja u stav da pomenuti vid komunikacije predstavlja rezultat evolucije jezika uopšte. Naime, na vremenskoj liniji ljudskih komunikacija1 jasno se vidi da su ljudi prvobitno međusobno komunicirali 1 Iz­raz „vre­men­ska li­ni­ja ljud­skih ko­mu­ni­ka­ci­ja” pre­u­zet je od Ro­dže­ra Fi­dle­ra ko­ji, ra­di hro­no­lo­gi­je ključ­nih do­ga­đa­ja i do­stig­nu­ća ko­ji su do­pri­ne­li raz­vo­ju ljud­ske ko­mu­ni­ka­ci­je, nu­di in­te­re­sant­nu ta­be­lu i nje­no tek­stu­al­no ob­ja­šnje­nje. Upo­re­di­ti Fi­dler, R., Me­di­a­morp­ho­sis, Clio, Be­o­grad 2004, str. 77–111.

178

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

pomoću neverbalnog jezika2, koji je tokom vremena evoluirao najpre u verbalni usmeni, a potom i verbalni pisani jezik, te da digitalni jezik3 predstavlja, barem za sada, poslednju etapu na njegovom razvojnom putu. Međutim, iako je sa evolucijom čoveka došlo i do usavršavanja jezika, to ipak ne znači da je paralelno sa napretkom jezika tekao i razvoj same komunikacije. Drugim rečima, iako je zahvaljujući medijskom jeziku komunikacija unapređena u kvantitativnom pogledu, sve više se stiče utisak da je njena kvalitativna komponenta, ako ne u potpunosti, onda svakako dobrim delom zanemarena. Stoga, osnovno pitanje koje se postavlja u ovome tekstu i na koje se nastoji odgovoriti, glasi: da li je jezik koji se nalazi u službi komunikacije koja se realizuje unutar medijskog prostora evoluirao ili je pre verovatno da je degradirao? S obzirom na to da se ma­sov­na ko­mu­ni­ka­ci­ja sve ma­nje po­sma­tra kao pro­ces raz­me­ne, a sve vi­še kao pro­ces ma­sov­ne di­ stri­bu­ci­je po­ru­ka, sti­če se uti­sak da ak­tu­el­ni me­di­ji go­to­vo i da ne slu­že istin­skoj ko­mu­ni­ ka­ci­ji4, te da je vi­še ne­go oprav­da­no go­vo­ri­ti o nji­ma kao o sred­stvi­ma ko­ja je u ve­li­koj me­ri one­mo­gu­ća­va­ju. A ka­ko bi se po­ku­ša­lo što objek­tiv­ni­je od­go­vo­ri­ti na po­sta­vlje­no pi­ta­nje, u ra­du se naj­pre pro­mi­šlja o me­dij­skom je­zi­ku i ko­mu­ni­ka­ci­ji ko­ja se ostva­ru­je pu­tem istog ka­ko bi se, pre sve­ga, uka­za­lo na ne­ke od nji­ho­vih iz­ra­zi­to ne­ga­tiv­nih ka­rak­te­ri­sti­ka, i ka­ ko bi se ra­sve­tli­li nji­ho­vi stvar­ni efek­ti na sa­vre­me­nog čo­ve­ka. Ra­di to­ga, po­seb­na pa­žnja po­sve­će­na je pro­u­ča­va­nju me­dij­skog ma­in­stre­am-a (do­mi­nant­ne stru­je u okvi­ru ma­sov­nih me­di­ja), s ob­zi­rom na to da je upra­vo on u naj­ve­ćoj me­ri od­go­vo­ran za pro­mo­vi­sa­nje onih pro­duk­ci­ja stvar­no­sti ko­je su u skla­du sa me­dij­skim, ali i sa po­li­tič­kim, eko­nom­skim, ver­ skim i dru­gim ide­o­lo­gi­ja­ma. Na­i­me, na­sto­ja­nje me­di­ja da sop­stve­ne per­cep­ci­je stvar­no­sti pred­sta­ve kao isti­ni­te, za po­sle­di­cu ima iš­če­za­va­nje onog lič­nog i in­di­vi­du­al­nog kod re­ci­ pi­je­na­ta/re­ci­pi­jent­ki­nja me­dij­skih po­ru­ka. Dru­gim re­či­ma, me­di­ji za­hva­lju­ju­ći ogrom­nom uti­ca­ju ko­ji vr­še na svo­je kon­zu­men­te ne­ret­ko me­đu nji­ma pro­u­zro­ku­ju i (ne)sve­sno na­pu­ šta­nje sop­stve­nih po­gle­da na svet ra­di pre­u­zi­ma­nja onog me­dij­skog. Sto­ga ne tre­ba ni da ču­di što se kao jed­no od osnov­nih svoj­sta­va sa­vre­me­nog čo­ve­ka mo­že ozna­či­ti i nje­go­vo sve če­šće po­ti­ski­va­nje vla­sti­te oso­be­no­sti usled im­pre­si­je da je me­dij­ski iden­ti­tet ne sa­mo dru­štve­no po­že­ljan, već i znat­no vred­ni­ji. Me­đu­tim, ono što je po­seb­no za­bri­nja­va­ju­će je­ste ta­ko­zva­no „pro­du­že­no dej­stvo” me­di­ja kao sve iz­ra­že­ni­ji trend ko­ji se ja­vlja me­đu nji­ho­vim ovi­sni­ci­ma/ovi­sni­ca­ma, a ko­ji za svo­ju po­sle­di­cu ima za­dr­ža­va­nje me­dij­skog iden­ti­te­ta i po pre­stan­ku me­dij­skog de­lo­va­nja. 2 Ne­ver­bal­ni, od­no­sno iz­ra­žaj­ni je­zik mo­že se po­sma­tra­ti kao mno­štvo naj­ra­zli­či­ti­jih po­kre­ta, za­hva­lju­ ju­ći ko­ji­ma su lju­di me­đu­sob­no ko­mu­ni­ci­ra­li, ali po­mo­ću ko­jih se po­je­di­ne ple­men­ske za­jed­ni­ce još uvek spo­ra­zu­me­va­ju. 3 Iako se po­re­klo di­gi­tal­nog je­zi­ka uglav­nom po­ve­zu­je sa raz­vo­jem pr­vih elek­tron­skih kom­pju­te­ra kra­jem pr­ve po­lo­vi­ne XX ve­ka, on se za­pra­vo ja­vlja još na po­čet­ku XIX ve­ka i to sa pr­vim pri­me­na­ma elek­trič­ne stru­je u ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma. 4 Stra­ne ko­je uče­stvu­ju u ta­ko­zva­noj „istin­skoj ko­mu­ni­ka­ci­ji” tre­ba po­sma­tra­ti kao rav­no­prav­ne su­bjek­te ko­ji ak­tiv­no raz­me­nju­ju mi­sli, sta­vo­ve i ose­ća­nja. Su­prot­no to­me, ka­da je reč o ma­sov­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji, me­di­ji su ti ko­ji na se­be pre­u­zi­ma­ju ulo­gu su­bjek­ta, dok su in­di­vi­due kao deo ma­sov­ne pu­bli­ke če­sto u pod­re­đe­nom i pa­siv­nom po­lo­ža­ju.

179

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ME­DIJ­SKO (RE)PRO­DU­KO­VA­NJE (NE)RE­AL­NOG Me­di­ji kao teh­no­lo­ška sred­stva ma­sov­ne ko­mu­ni­ka­ci­je za­hva­lju­ju­ći, iz­me­đu osta­log, či­nje­ni­ci da pru­ža­ju mo­guć­nost da se ne­što ka­že, za­u­zi­ma­ju zna­čaj­no me­sto u ži­vo­ti­ma ve­ li­kog bro­ja po­je­di­na­ca. Me­đu­tim, pro­blem na­sta­je upra­vo on­da ka­da se to „ne­što” što se sa­ op­šta­va uzi­ma kao ap­so­lut­no re­le­vant­no za čo­ve­ka i nje­go­vu eg­zi­sten­ci­ju, od­no­sno ka­da se ne uvi­đa da je ono u svo­joj su­šti­ni po­naj­če­šće jed­no is­pra­zno ni­šta. Bu­du­ći da ko­mu­ni­ka­ci­ja pred­sta­vlja je­dan od vo­de­ćih pro­ce­sa so­ci­ja­li­za­ci­je i for­mi­ra­nja lič­no­sti, sa­svim oprav­da­no se na­me­će za­klju­čak da su efek­ti ko­mu­ni­ka­ci­je ko­ja se ostva­ru­je pu­tem me­di­ja ne­ret­ko ne­ ga­tiv­ni, te da je po­treb­no pred­u­ze­ti ade­kvat­ne ko­ra­ke ka­ko bi se spre­či­la de­ka­den­ci­ja onog ljud­skog. Na­i­me, sa­vre­me­ni me­di­ji u sve ve­ćoj me­ri do­pri­no­se čo­ve­ko­voj de­gra­da­ci­ji, dru­ štve­noj dez­in­te­gra­ci­ji i vred­no­snoj de­val­va­ci­ji, a ne­ki od po­me­nu­tih tren­do­va su, u stva­ri, isti oni ne­ga­tiv­ni efek­ti me­dij­skog de­lo­va­nja na ko­je su uka­za­li još te­o­re­ti­ča­ri frank­furt­ske ško­le.5 Me­đu­tim, ono što je to­kom še­zde­se­tih go­di­na po­sto­ja­lo sa­mo kao pret­po­stav­ka, da­ nas je na­ša po­ra­ža­va­ju­ća re­al­nost. Upr­kos to­me, sti­če se uti­sak da alar­mi­ra­ju­ća cr­ve­na lam­ pi­ca ko­ja upo­zo­ra­va na opa­snost od sve in­ten­ziv­ni­jeg i in­va­ziv­ni­jeg me­dij­skog upli­ta­nja u kre­i­ra­nje čo­ve­ko­vog lo­gos-a i pra­xis-a, ne do­ti­če go­to­vo ni­kog, ili ba­rem ne do­volj­no ve­li­ki broj onih ko­ji bi za­jed­nič­kim an­ga­žo­va­njem okon­ča­li prak­su zlo­u­po­tre­be me­di­ja.6 Kao li­de­ri u is­pra­znim raz­go­vo­ri­ma u ko­ji­ma se, bez ob­zi­ra na ko­li­či­nu ono­ga što je iz­go­vo­re­no, ve­o­ma če­sto ni­šta su­štin­sko ne ka­že, me­di­ji su iz­vr­stan pri­mer za to ka­ko se je­zik, kao naj­va­žni­je sred­stvo ko­mu­ni­ci­ra­nja, mo­že upo­tre­bi­ti u po­gre­šne svr­he. Uko­li­ko bi­smo po­šli od Ga­da­me­ro­vog (Hans-Ge­org Ga­da­mer) sta­va da „ono što je iz­re­če­no ni­je sve”, jer „tek ono ne­is­ka­za­no do­vo­di ono is­ka­za­no do re­či ko­ja nas mo­že do­ta­ći” (ci­ti­ra­no u: Gron­den 2010: 175), te uko­li­ko bi­smo nje­go­vu odr­ži­vost po­ku­ša­li da pro­ve­ri­mo na pri­me­ru me­dij­skog je­zi­ka, do­šli bi­smo do za­ni­mlji­ve kon­sta­ta­ci­je. Na­i­me, u sta­vu da je kod je­zi­ka naj­zna­čaj­ni­ja okol­nost da čo­ve­ko­vo ka­zi­va­nje uvek zna­či vi­še od onog što uisti­nu uspe­va da iz­ra­zi, ne­ma ni­čeg spor­nog: „Ne­ma sta­va ko­ji u ce­li­ni iz­ra­ža­va to što ne­ko že­li da ka­že. Uvek po­sto­ji još ne­što ne­iz­re­če­no iza iz­re­če­nog ili u nje­mu, bi­lo da se kri­je, bi­lo da se ne mo­že na pra­vi na­čin is­ka­za­ti” (Ga­da­mer 2000: 254). Sto­ga, go­to­vo da ne po­sto­ji čo­vek ko­ji se ni­je na­ šao u si­tu­a­ci­ji da je bio u pot­pu­no­sti ne­mo­ćan da na ade­kva­tan na­čin ver­ba­li­zu­je svo­je mi­sli i/ili ose­ća­nja. No, su­prot­no kon­sta­ta­ci­ji da je­zik ko­jim čo­vek ras­po­la­že ni­je do­vo­ljan da bi se is­cr­peo ta­ko­zva­ni unu­tra­šnji raz­go­vor ko­ji po­kre­će na raz­u­me­va­nje, me­di­ji ne­ret­ko na­sto­ je da ono što je iz­go­vo­re­no pred­sta­ve kao ne­što što je u is­toj rav­ni sa ap­so­lut­nim isti­na­ma. Da­kle, me­dij­ski je­zik na­sto­ji da tran­scen­di­ra sva ona ogra­ni­če­nja ko­ja su svoj­stve­na je­zi­ku uop­šte, a sa ko­ji­ma se in­di­vi­due su­sre­ću sva­ki put ka­da shva­te da su ne­moć­ne da is­ ka­žu sve ono što im je na umu/du­ši. Me­đu­tim, iako bi se za me­dij­ski je­zik mo­glo re­ći da je 5 Ov­de se, pre sve­ga, mi­sli na Ador­na, Hork­haj­me­ra i Mar­ku­zea. Upo­re­di­ti Lo­ri­mer, R., Ma­sov­ne ko­mu­ ni­ka­ci­je, Clio, Be­og­ rad 1998, str. 255–312. 6 S jed­ne stra­ne, mo­gu­će je go­vo­ri­ti o zlo­u­po­tre­bi me­di­ja od stra­ne raz­li­či­tih ide­o­lo­ških si­ste­ma (na pri­ mer, po­li­tič­kih), ali je, s dru­ge stra­ne, oprav­da­no go­vo­ri­ti i o me­dij­skoj zlo­u­po­tre­bi sop­stve­nih po­zi­ci­ja ra­di ostva­ri­va­nja vla­sti­tih ci­lje­va, od­no­sno ra­di po­sti­za­nja tre­nut­ne ko­ri­sti.

180

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

to za­pra­vo je­zik ko­jim se is­ka­zu­je sve što se že­li, tre­ba ipak zna­ti da ak­ce­nat ni­je to­li­ko na sve­mu ko­li­ko na ono­me što se že­li re­ći. Ali, sve ono što se že­li is­ka­za­ti po­mo­ću je­zi­ka ko­ji se na­la­zi u slu­žbi me­di­ja u ve­ći­ni slu­ča­je­va se ma­ni­fe­stu­je kao is­pra­zan go­vor, a iz­vr­stan pri­mer za to je­su, iz­me­đu osta­log, ju­tar­nji pro­gra­mi ko­ji se emi­tu­ju na ra­dio-sta­ni­ca­ma. Po­me­nu­ti pro­gra­mi pred­sta­vlja­ju spe­ci­fič­nu kom­bi­na­ci­ju ak­tu­el­nih po­li­tič­kih ve­sti, za­ni­mlji­vo­sti iz sve­ta, cr­ne hro­ni­ke, in­for­ma­ci­ja o sta­nju na pu­te­vi­ma, vre­men­skih po­da­ta­ka, mu­zi­ke, džin­ glo­va, re­klam­nih po­ru­ka, „raz­go­vo­ra” sa go­sti­ma, kao i spi­ke­ro­vih/spi­ker­ki­nih lič­nih sta­vo­ va, mi­sli i uti­sa­ka ko­ji­ma se po­ne­kad pri­da­je mno­go ve­ći zna­čaj od sve­ga što je pret­hod­no na­ve­de­no. Na osno­vu to­ga mo­že se kon­sta­to­va­ti da ra­dij­ske ju­tar­nje emi­si­je, kao svo­je­vr­stan spoj ne­spo­ji­vog, sve vi­še po­di­la­ze (ne)uku­su ve­ći­ne ti­me što afir­mi­šu osred­njost, po­vr­šnost i is­pra­znost. Pro­mo­vi­sa­njem, a sa­mim tim i po­pu­la­ri­zo­va­njem (raz)go­vo­ra o sve­mu i sva­ če­mu, me­di­ji pro­iz­vo­de uni­ver­zal­ne „sve­zna­li­ce” ko­je, upr­kos svom lič­nom ube­đe­nju da su za­hva­lju­ju­ći me­di­ji­ma u sve upu­će­ne, za­pra­vo ma­lo to­ga su­štin­skog zna­ju. Sto­ga bi se mo­glo re­ći da je me­dij­ski je­zik za­pra­vo je­zik ko­jim se če­sto ni­šta ne ka­že, te ko­ji sa­mim tim ne pod­sti­če na (sa­mo)raz­u­me­va­nje. Ta­ko­đe, to je je­zik ko­jim se ne­ret­ko na­sto­ji uki­nu­ti čo­ve­ko­va od­luč­nost da spo­zna vla­sti­ti svet, sa­mo­ga se­be i svo­ju bit. Ta­kav je je­zik, pre­ma Ga­da­me­ro­vom mi­šlje­nju, u su­prot­no­sti sa istin­skim je­zi­kom u ko­jem čo­vek je­ste to što je­ste, od­no­sno sa je­zi­kom či­ja se pra­va bit na­la­zi u raz­go­vo­ru, to jest u spro­vo­ đe­nju spo­ra­zu­me­va­nja. Da­kle, sa­mo je pu­ki pri­vid da pro­se­čan čo­vek ko­ji je iz­lo­žen dej­stvu me­di­ja ni­je spu­tan u svom ra­zum­skom ili pak čul­nom re­zo­no­va­nju se­be i sve­ta u ko­jem se na­la­zi. Me­di­ji če­sto na­sto­je i da sop­stve­no vi­đe­nje stva­ri na­met­nu kao ko­nač­no, od­no­sno kao ne­što či­ju isti­ni­tost ne tre­ba do­vo­di­ti u pi­ta­nje, što tre­ba pri­hva­ti­ti bez bi­lo ka­kve kri­tič­ ke pro­ve­re. Ima­ju­ći to na umu, sa­svim oprav­da­no se mo­že re­ći da me­dij­ski je­zik pred­sta­vlja je­zik pu­tem ko­jeg se če­sto spro­vo­di ma­ni­pu­la­ci­ja po­je­din­ci­ma kao re­ci­pi­jen­ti­ma me­dij­skih po­ru­ka. Me­đu­tim, po­me­nu­ta ma­ni­pu­la­ci­ja ni­je ap­so­lut­na, jer čo­vek još uvek mo­že da od­bi­ je ulo­gu pa­siv­nog kon­zu­men­ta ko­ji ni­ka­da ne zah­te­va vi­še od onog što mu je pu­tem me­di­ja pre­zen­to­va­no. Zbog to­ga, sva­ki put ka­da od­bi­je da me­dij­ske pred­sta­ve stvar­no­sti pri­hva­ti kao ne­sum­nji­vo tač­ne i isti­ni­te, čo­vek se za­pra­vo po­tvr­đu­je kao su­bje­kat ko­ji kroz ak­tiv­no i auto­nom­no an­ga­žo­va­nje do­la­zi do sop­stve­nog po­gle­da na svet. Na­ža­lost, mno­go je ve­ći broj onih ko­ji još uvek ne uvi­đa­ju u ko­joj me­ri me­di­ji mo­gu da bu­du po­gub­ni naj­pre po njih sa­me, a za­tim i po so­ci­je­tet u ce­li­ni. Za me­di­je je ka­rak­te­ri­stič­no i to da u sve ve­ćoj me­ri po­ti­sku­ju „kla­sič­ne” vi­do­ve ko­mu­ ni­ka­ci­je afir­mi­šu­ći jed­no­smer­ni pro­tok po­ru­ka kao ide­a­lan obra­zac tran­smi­si­je sta­vo­va, vred­no­sti, nor­mi i ta­ko da­lje. Upr­kos to­me što me­dij­sko okru­že­nje po­sta­je u sve ve­ćoj me­ri in­ter­ak­tiv­no, me­di­ji si­ste­mat­ski do­pri­no­se de­struk­ci­ji tra­di­ci­o­nal­nih vi­do­va in­ter­ak­ci­je, a to zna­či da je ko­mu­ni­ka­ci­ja ko­ja se ostva­ru­je pu­tem me­di­ja di­ja­me­tral­no su­prot­na ono­me što je ne­ka­da pred­sta­vlja­la. Na­i­me, iako se me­dij­ski pro­stor po­ka­zao kao ade­kvat­no tle za raz­voj in­ter­ak­ci­je, on još uvek ni­je po­go­dan za ne­po­sred­nu raz­me­nu mi­šlje­nja i emo­ci­ja u vi­du di­ja­lo­ga. Zbog to­ga i Ga­da­me­ro­vo od­re­đe­nje je­zi­ka kao igre u ko­joj smo svi mi sa­ i­gra­či, od­no­sno kao igre u ko­joj je sva­ko na re­du i ne­pre­kid­no na po­te­zu, ne va­ži za sve 181

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ti­po­ve me­dij­skog je­zi­ka. Na pri­mer, štam­pa, ra­dio i te­le­vi­zi­ja u ve­li­koj me­ri za­o­sta­ju za in­ter­ne­tom ko­ji je, naj­pre sa po­ja­vom raz­li­či­tih chat ro­om-ova (so­ba za raz­go­vor), a po­tom i po­pu­lar­nih so­ci­jal­nih mre­ža (po­put Fa­ce­bo­o­k-a), da­nas je­dan od vo­de­ćih in­ter­ak­tiv­nih me­di­ja. Me­đu­tim, ono što raz­li­ku­je vir­tu­el­nu od kla­sič­ne in­ter­ak­ci­je je­ste či­nje­ni­ca da stra­ ne ko­je u njoj uče­stvu­ju ne mo­gu da se pre­po­zna­ju jed­na u dru­goj, a po­tom i da se istin­ski raz­u­me­ju usled to­ga što ni­su u sta­nju da na­či­ne di­stink­ci­ju iz­me­đu stvar­nog i ima­gi­nar­nog dru­gog.7 Sto­ga je i sva­ko na­sto­ja­nje da se u dru­gom i u dru­go­sti pre­po­zna ono za­jed­nič­ko ne­mo­gu­će jer ak­te­ri ko­mu­ni­ka­ci­je unu­tar vir­tu­el­nog pro­sto­ra ne­ret­ko na­stu­pa­ju kao ne­ko dru­gi, a ne kao oni sa­mi. Da­kle, raz­li­ko­va­nje re­al­nog od ima­gi­nar­nog je sa po­ja­vom in­ter­ne­ta ozbilj­no do­ve­de­no u pi­ta­nje. Iako se nje­go­va pr­vo­bit­na na­me­na ogle­da­la u olak­ša­va­nju elek­tron­ske raz­me­ne in­for­ma­ci­ja iz­me­đu na­uč­ni­ka i is­tra­ži­va­ča, on se, upr­kos to­me, po­čeo raz­vi­ja­ti u jed­nom sa­svim ne­pla­ni­ra­nom i neo­če­ki­va­nom sme­ru (upor. Fi­dler 2004: 140–144). Na­i­me, to­kom vre­me­na, in­ter­net je lju­di­ma omo­gu­ćio da slo­bod­no di­sku­tu­ju o sve­mu što po­že­le, ali i da is­ko­ri­ste pri­li­ku da se pred­sta­ve u jed­nom sa­svim no­vom sve­tlu. No, sve­sni či­nje­ni­ce da sva­ko mo­že na­mer­no da (zlo)upo­tre­bi ono vir­tu­el­no ka­ko bi se pred­sta­vio u li­ku, na pri­ mer, ne­ke re­al­no ne­po­sto­je­će per­so­ne, lju­di su ne­sve­sno po­če­li da se sve vi­še for­mi­ra­ju kao in­di­vi­due upra­vo pu­tem ko­mu­ni­ka­ci­je unu­tar ovog me­dij­skog pro­sto­ra, a ono što je iz to­ga pro­iz­i­šlo je­ste ote­ža­no raz­li­ko­va­nje stvar­nih od vir­tu­el­nih iden­ti­te­ta kod ve­li­kog bro­ja ko­ri­ sni­ka i ko­ri­sni­ca in­ter­ne­ta. Na­i­me, „neo­mi­stič­ka, ko­lek­tiv­na is­ku­stva, sa­bi­ra­ju­ća na no­vim erot­skim te­ri­to­ri­ja­ma elek­tron­skih zo­na ose­ta i ose­ćaj­no­sti, ta­ko­re­ći na gra­ni­ci de­li­ri­ju­ma, pred­sta­vlja­ju ima­gi­nar­no kao či­stu ima­nen­ci­ju ili za­ka­sne­lo (po­zno) po­u­nu­tre­nje po­gle­da, u ko­me do­ba pu­ni­ne i pra­zni­ne pul­si­ra­ju na­po­re­do i na­iz­me­nič­no, kao pu­ki od­je­ci jed­nog te istog sve­ta op­šteg za­no­sa, tran­sa i me­dij­ski pro­iz­ve­de­nog pri­vi­da” (Vuk­sa­no­vić 2007: 59). Pri to­me je po­treb­no na­po­me­nu­ti da se sve če­šće de­ša­va i da ono vir­tu­el­no po­vrat­no de­lu­je i u re­al­nom pro­sto­ru, od­no­sno da tran­scen­di­ra svo­je pri­mar­ne okvi­re unu­tar ko­jih mu je omo­gu­će­no „le­gi­tim­no” kre­ta­nje bu­du­ći da unu­tar njih vi­še ne mo­že da za­do­vo­lji sve svo­je po­tre­be. Iz tog raz­lo­ga, „vr­lo mo­gu­će, bu­du­će ge­ne­ra­ci­je će mo­žda sma­tra­ti da je stvar­nost šta god oni že­le da ona bu­de” (Fi­dler 2004: 165). Iz to­ga pro­iz­la­zi i da je za­hva­lju­ju­ći me­di­ji­ma ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu in­di­vi­dua kao ak­ tiv­nih i rav­no­prav­nih su­bje­ka­ta, ko­ji pu­tem raz­go­vo­ra na­sto­je da se me­đu­sob­no (spo)raz­ u­me­ju, da­nas po­sta­la pra­va ret­kost, kao i da je po­tre­ba za istin­skim, od­no­sno svr­ho­vi­tim raz­go­vo­ri­ma, sme­šte­na u dru­gi plan. S ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da je u me­dij­skom pro­sto­ru je­zik če­sto de­for­mi­san na­sto­ja­njem da se uki­ne mo­guć­nost da i dru­gi ima pra­vo, a sa­mim tim i da bu­de u pra­vu, sa­svim oprav­da­no se mo­že za­klju­či­ti da je ostva­ri­va­nje istin­skog raz­ go­vo­ra u okvi­ru po­me­nu­tog pro­sto­ra ne­mo­gu­će. Ta­ko­đe, či­nje­ni­ca da ve­ći­na me­di­ja na se­ 7 No, to što stra­ne ko­je ko­mu­ni­ci­ra­ju unu­tar jed­nog ima­gi­nar­nog pro­sto­ra ni­su u sta­nju da na­či­ne raz­li­ku iz­me­đu re­al­nog i vir­tu­el­nog ne tre­ba tu­ma­či­ti kao nji­ho­vu ne­spo­sob­nost, već jed­no­stav­no kao po­sle­di­cu nji­ho­vog ne­do­vo­đe­nja u pi­ta­nje da ono što je pred­sta­vlje­no kao stvar­no mo­žda mo­že da bu­de iz­mi­šlje­no.

182

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

be pre­u­zi­ma ulo­gu ko­mu­ni­ka­to­ra ko­ji se is­klju­či­vo obra­ća­ju dru­gi­ma, te da ak­ce­nat sta­vlja­ju na go­vor a ne i raz­go­vor, ide u pri­log tvrd­nji da se ko­mu­ni­ka­ci­ja ko­ja se ostva­ru­je pu­tem me­di­ja ne mo­že iz­jed­na­či­ti sa istin­skim raz­go­vo­rom. Na­i­me, dru­gi u raz­go­vo­ru ni­je sa­mo ne­ko ko­me je upu­ćen go­vor, već je on i rav­no­pra­van part­ner u raz­go­vo­ru i iz tog raz­lo­ga ni­jed­na od stra­na ko­je uče­stvu­ju u raz­go­vo­ru ne tre­ba da po­sta­vlja zah­tev za nad­moć­nom po­zi­ci­jom. „Osnov­ni mo­del sveg spo­ra­zu­me­va­nja je di­ja­log, raz­go­vor. Zna se da di­ja­log ni­je mo­guć ako je­dan od part­ne­ra ve­ru­je da je u bez­u­slov­no nad­moć­noj po­zi­ci­ji u po­re­đe­nju s dru­gim [...] Di­ja­lo­ško spo­ra­zu­me­va­nje je u prin­ci­pu ne­mo­gu­će ako se jed­nom od part­ne­ra u di­ja­lo­gu ne do­pu­šta raz­go­vor” (Ga­da­mer 1997: 90). No, či­nje­ni­ca da tok me­dij­ske ko­mu­ni­ka­ci­je is­klju­či­vo za­vi­si od onih ko­ji su deo me­dij­ ske in­du­stri­je, a ne od pa­siv­nih re­ci­pi­je­na­ta i re­ci­pi­jent­ki­nja me­dij­skih po­ru­ka, pred­sta­vlja vi­še ne­go evi­den­tan do­kaz ko­ji sve­do­či o me­dij­skoj „su­per­i­or­no­sti”. Na pri­mer, u te­le­vi­zij­ skim emi­si­ja­ma ko­je se emi­tu­ju uži­vo, gle­da­o­ci i gle­da­telj­ke po­ne­kad ima­ju pri­li­ku da se di­rekt­no uklju­če u pro­gram ka­ko bi sa­op­šti­li svo­ja mi­šlje­nja o te­mi, iz­ne­tim sta­vo­vi­ma ili sa­mim uče­sni­ci­ma. Me­đu­tim, nji­ho­vo par­ti­ci­pi­ra­nje u me­dij­ski po­sre­do­va­nom raz­go­vo­ru uvek je li­mi­ti­ra­no. Mo­guć­nost da ka­žu ne­što vi­še (ka­ko u kvan­ti­ta­tiv­nom ta­ko i u kva­li­ta­ tiv­nom smi­slu) za­vi­si od „do­bre vo­lje” vo­di­te­lja/vo­di­telj­ke, ali ne­ret­ko i od in­te­re­sa nje­mu/ njoj nad­re­đe­nih po­je­di­na­ca, gru­pa ili si­ste­ma. Dru­gim re­či­ma, unu­tar me­dij­skog pro­sto­ra slo­bo­da jav­nog iz­no­še­nja vla­sti­tih sta­vo­va, mi­sli i ose­ća­nja ni­je ista za, s jed­ne stra­ne, jav­ne lič­no­sti, ko­je kao go­sti emi­si­ja ak­tiv­no uče­stvu­ju u raz­go­vo­ru i za, s dru­ge stra­ne, ano­nim­ne re­ci­pi­jen­te/re­ci­pi­jent­ki­nje. Dok se pr­vi­ma po­ne­kad sve­sno i na­mer­no to­le­ri­še ko­mu­ni­ka­ ci­ja na, naj­bla­že re­če­no, ne­ci­vi­zi­lo­va­nom ni­vou, dru­gi­ma se če­sto us­kra­ću­je mo­guć­nost da do­vr­še sop­stve­nu mi­sao usled čak i naj­ma­nje sum­nje da ono što bi mo­gli da iz­go­vo­re ni­je u skla­du sa onim što se oče­ku­je da bu­de re­če­no. I to je ne­što če­ga su go­to­vo svi sve­sni s ob­ zi­rom na to da „svi ko­ji ko­ri­ste skrom­ne mo­guć­no­sti me­di­ja ma­sov­nog ko­mu­ni­ci­ra­nja za iz­no­še­nje in­di­vi­du­al­nih mi­šlje­nja una­pred se mi­re sa či­nje­ni­com da ova slo­bo­da ne­će bi­ti ogra­ni­če­na ne­u­gro­ža­va­njem slo­bo­de dru­gih, ne­go dis­kre­ci­o­nim ovla­šće­nji­ma pro­fe­si­o­nal­ nih ko­mu­ni­ka­to­ra da, u skla­du sa ure­đi­vač­kom po­li­ti­kom, pro­ce­ne i od­lu­če ho­će li, i u ko­joj me­ri, ona bi­ti ostva­re­na” (Mi­le­tić 2008: 43). Sto­ga ne tre­ba ni da ču­di što je te­le­vi­zi­ja pred­met sve ofan­ziv­ni­jih kri­ti­ka. Upr­kos to­me što, s teh­no­lo­škog sta­no­vi­šta, još uvek va­ži za je­dan od naj­ra­zvi­je­ni­jih emi­si­o­nih me­di­ja, ona je usled po­tre­be da di­rekt­no uti­če na ce­lo­kup­ni pro­ces ko­mu­ni­ka­ci­je po­pri­mi­la i ob­lik jed­nog od naj­re­gre­siv­ni­jih me­di­ja. Na­rav­no, či­nje­ni­ca da te­le­vi­zi­ja, kao uosta­lom i ve­ći­na dru­gih me­di­ja, sve vi­še za­ne­ma­ru­je one vi­do­ve ko­mu­ni­ka­ci­je ko­ji bi bi­li u slu­žbi objek­tiv­ nog in­for­mi­sa­nja, obra­zo­va­nja i pro­sve­ći­va­nja lju­di, ni­ka­ko ne zna­či da je ona su­štin­ski šte­ tan me­dij. Ali, kon­sta­ta­ci­ja „da sve vi­še po­sta­je­mo na­lik ne­pi­sme­nim ple­men­skim lju­di­ma oku­plje­nim oko te­le­vi­zij­skih apa­ra­ta, ko­ji slu­že kao lo­gor­ske va­tre, a ta­ko­đe i kao bub­nje­vi u džun­gli ko­ji pre­no­se ve­sti” (Fi­dler 2004: 163), vi­še je ne­go osno­va­na s ob­zi­rom na to da me­di­ji, iako u teh­no­lo­škom po­gle­du mo­gu da is­pu­ne naj­ve­ća oče­ki­va­nja, ne mo­ra­ju nu­žno da slu­že i ta­ko­zva­nom „op­štem do­bru”. U tom kon­tek­stu tre­ba raz­u­me­ti i Hen­ri­ja Dej­vi­da 183

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

To­ro­ua (He­nry Da­vid Tho­re­au), ko­ji je još sre­di­nom de­vet­na­e­stog ve­ka uka­zao na sle­de­će: „Na­ši iz­u­mi su obič­no le­pe igrač­ke ko­je nam od­vra­ća­ju pa­žnju od ozbilj­nih stva­ri. Oni su sa­mo una­pre­đe­na sred­stva za ne­u­na­pre­đe­ne ci­lje­ve. U ve­li­koj smo žur­bi da iz­gra­di­mo mag­ net­ni te­le­graf od Mej­na do Tek­sa­sa; ali mo­že bi­ti da Mejn i Tek­sas ne­ma­ju ni­šta va­žno da ka­žu je­dan dru­gom” (ci­ti­ra­no u: Fi­dler 2004: 122). Na­i­me, sve vi­še se sti­če uti­sak da su me­di­ji u svom na­sto­ja­nju da una­pre­de ko­mu­ni­ ka­ci­ju u kvan­ti­ta­tiv­nom po­gle­du u pot­pu­no­sti za­ne­ma­ri­li nje­nu kva­li­ta­tiv­nu kom­po­nen­tu, te su ti­me do­pri­ne­li afir­ma­ci­ji is­pra­znih i po­vr­šnih raz­go­vo­ra, od­no­sno raz­go­vo­ra ko­ji se naj­če­šće vo­de sa­mo da bi se is­pu­ni­lo vre­me. Po­tre­ba da se na­pro­sto raz­go­va­ra to­kom vre­ me­na pre­vag­nu­la je nad po­tre­bom za svr­ho­vi­tim, od­no­sno pro­duk­tiv­nim raz­go­vo­ri­ma, te je po­sta­lo sa­svim uobi­ča­je­no da raz­go­vor o sve­mu i sva­če­mu pred­sta­vlja glav­nu pre­o­ku­pa­ci­ju ve­li­kog bro­ja lju­di. Ta­ko se ono­me „spa­va se, „je­de se”, „ra­di se”, za­hva­lju­ju­ći u ve­li­koj me­ri upra­vo me­di­ji­ma, pri­dru­ži­lo i „raz­go­va­ra se”. A ko­li­ko to se mo­že da bu­de opa­sno po čo­ve­ka uočio je još Haj­de­ger (Mar­tin He­i­deg­ger), ko­ji je upo­zo­rio da, upr­kos to­me što ono do­pri­ no­si čo­ve­ko­vom ras­te­re­će­nju u nje­go­voj sva­ko­dne­vi­ci, ipak tre­ba ima­ti na umu da „po­što to se ras­te­re­će­njem bit­ka stal­no iz­la­zi u su­sret svag­da­šnjem tu­bit­ku, ono za­dr­ža­va i ono učvr­ šću­je svo­je tvr­do­gla­vo go­spo­da­re­nje” (Haj­de­ger 2007: 162). Za­pra­vo, Haj­de­ger je uočio da sva­ko ko do­zvo­li da ta­ko­zva­no se-sop­stvo za­u­zme me­sto ko­je je bi­lo re­zer­vi­sa­no za nje­go­vo vla­sti­to sop­stvo za­pra­vo pri­sta­je na dik­ta­tu­ru to­ga se, a sa­mim tim i na ne­sa­mo­stal­nost, ne­svoj­stve­nost i pro­seč­nost. Pri to­me je va­žno na­po­me­nu­ti i da je za ti­pič­nog sa­vre­me­nog čo­ve­ka sve ka­rak­te­ri­stič­ni­je za­me­nji­va­nje vla­sti­tog sop­stva za sop­stvo ko­je je is­kre­i­ra­no od stra­ne me­di­ja. Ta­ko­đe, sa­vre­me­ni me­di­ji bi se, u iz­ve­snom smi­slu, mo­gli po­sma­tra­ti i kao ogle­da­la stvar­no­sti. Pre­ma Bur­di­je­o­vom (Pi­er­re Bo­ur­di­eu) mi­šlje­nju te­le­vi­zi­ja je iz­vr­stan pri­mer me­ di­ja kao ogle­da­la čo­ve­ko­ve stvar­no­sti, jer „bi­ti, go­vo­rio je Ber­kli, zna­či bi­ti opa­žen” i upra­vo na taj na­čin „te­le­vi­zij­ski ekran je da­nas i po­stao ne­ka vr­sta Nar­ci­so­vog ogle­da­la, a te­le­vi­zi­ja me­sto nar­ci­so­id­ne eg­zi­bi­ci­je” (Bur­di­je 2000: 28). Ipak, tre­ba ima­ti na umu da se u me­di­ ji­ma ogle­da­ju is­klju­či­vo oni aspek­ti stvar­no­sti ko­ji su si­ste­mat­ski fa­vo­ri­zo­va­ni od stra­ne po­li­tič­kih, eko­nom­skih ili ver­skih „eli­ta”, a ne stvar­nost u ce­li­ni. No, iako sli­ka stvar­no­sti u tom smi­slu ne mo­ra nu­žno da bu­de iz­ob­li­če­na, ona je još uvek ne­pot­pu­na, od­no­sno neo­ bjek­tiv­na, jer je pro­i­za­šla iz na­sto­ja­nja da se fa­vo­ri­zu­ju vred­no­sti, kri­te­ri­ju­mi i nor­me ko­ji su spe­ci­fič­ni za od­re­đe­nu ide­o­lo­gi­ju, a u či­joj slu­žbi se na­la­ze upra­vo me­di­ji. Ali, upr­kos to­me što se me­di­ji sve če­šće opre­de­lju­ju za ide­o­lo­ški obo­je­ne in­ter­pre­ta­ci­je stva­ri, do­ga­đa­ja i zbi­va­nja, ono što je po­seb­no alar­mant­no ni­je či­nje­ni­ca da nji­ho­ve in­ter­pre­ta­ci­je stvar­no­sti u ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va pred­sta­vlja­ju kva­zi­stvar­nost, već sa­zna­nje da se ta me­dij­ski pro­ iz­ve­de­na stvar­nost na­sto­ji po­tu­ri­ti kao je­di­na istin­ska, te da se si­ste­mat­ski ra­di na to­me da ona bu­de i op­šte­pri­hva­će­na. Na­i­me, „me­di­ji ma­sov­nog ko­mu­ni­ci­ra­nja pro­iz­vo­de stvar­nost, bi­lo da je opo­na­ša­ju, udva­ja­ju ili si­mu­li­ra­ju. Me­dij­ska stvar­nost je uvek dru­ga i dru­ga­či­ja, ar­ti­fi­ci­jel­na u od­no­su na pri­rod­nu stvar­nost, ali kao ta­kva po­sta­je deo pri­rod­ne stvar­no­sti” (Mi­le­tić 2008: 152). Po­su­sta­ju­ći pod „pri­ti­skom” me­di­ja re­ci­pi­jen­ti/re­ci­pi­jent­ki­nje to­kom 184

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

vre­me­na pri­hva­ta­ju me­dij­ski po­gled na svet a da pri to­me ni­su sve­sni u ko­joj me­ri im je on, u su­šti­ni, stran i tuđ. Sto­ga bi se mo­glo za­klju­či­ti da je sa­vre­me­ni čo­vek žr­tva me­dij­skog vo­lun­ta­ri­zma ko­ji, osla­nja­ju­ći se na „ma­gič­ne” mo­ći re­či i sli­ka, kao i na svo­je spe­ci­fič­no su­ ge­sti­bil­no i za­ra­zno dej­stvo, do­pri­no­si raz­vi­ja­nju ko­lek­tiv­nog si­ste­ma mi­šlje­nja, ose­ća­nja i de­lo­va­nja, u ko­jem vi­še ne­ma me­sta za bi­lo šta što bi bi­lo lič­no i in­di­vi­du­al­no, a sa­mim tim i ori­gi­nal­no. Pre­ma Bo­dri­ja­ro­vom (Jean Ba­u­dril­lard) mi­šlje­nju me­di­ji – u svom na­sto­ja­nju da po­je­din­ci­ma na­met­nu sop­stve­ni po­gled na svet kao nji­hov vla­sti­ti – za­pra­vo stva­ra­ju svet „ko­ji čud­no li­či na svoj ori­gi­nal”, s tim da se tu ne ra­di „o ne­koj la­žnoj pred­sta­vi stvar­no­sti (ide­o­lo­gi­ji)”, ne­go „o pri­kri­va­nju da stvar­no vi­še ni­je stvar­no, da­kle, o spa­sa­va­nju prin­ci­pa stvar­no­sti” (Bo­dri­jar 1991: 15–16). Iz tog raz­lo­ga on za­stu­pa stav da me­di­ji sno­se svu od­go­ vor­nost ka­da je u pi­ta­nju mu­ta­ci­ja stvar­nog u nad­stvar­no. Na­rav­no, ovo nad­stvar­no tre­ba shva­ti­ti kao stvar­nost ko­ja je me­dij­ski ob­ra­đe­na, te ko­ ja kao ta­kva pred­sta­vlja fi­nal­ni me­dij­ski pro­iz­vod na­me­njen ma­sov­nom kon­zu­me­ri­zmu. U tom smi­slu, me­dij­ska pro­duk­ci­ja nad­stvar­no­sti pred­sta­vlja pro­ces u ko­jem je istin­ska stvar­ nost ve­o­ma če­sto do­ve­de­na do ne­pre­po­zna­tlji­vo­sti. Upr­kos to­me što me­di­ji, vi­še ne­go ikad pre, na­sto­je da se pred­sta­ve kao ne­u­tral­ni pre­zen­te­ri onog stvar­nog, sa­svim je ja­sno da su oni u ve­ći­ni slu­ča­je­va imi­ta­to­ri čo­ve­ko­ve re­al­no­sti iz ko­je je od­stra­nje­no sve što je po­ten­ci­jal­ no ne­ko­mer­ci­jal­no, ne­do­volj­no sen­za­ci­o­nal­no ili što ne do­pri­no­si sve­op­štoj za­ba­vi. Da­kle, me­di­ji se mo­gu po­sma­tra­ti kao sred­stva po­mo­ću ko­jih se re­al­no po­sto­je­će stva­ri uglav­nom ne pri­ka­zu­ju ona­kvi­ma ka­kve za­i­sta je­su, ne­go ona­kvi­ma ka­kve se (iz me­dij­ske per­spek­ti­ve) či­ne da je­su; u tom smi­slu, me­di­ji ni­su sa­mo pu­ki imi­ta­to­ri, već su kre­a­to­ri jed­ne sa­svim no­ve stvar­no­sti. A to zna­či da me­dij­ska in­du­stri­ja ne­gu­je ume­će stva­ra­nja pri­vi­da, od­no­sno umet­nost si­mu­la­kru­ma, gde se isti­na osta­vlja po stra­ni, a ilu­zi­ja sme­šta u pr­vi plan. A kao kre­a­to­ri i emi­te­ri po­ru­ka, me­di­ji mo­gu di­rekt­no da uti­ču ka­ko na sa­dr­žaj ta­ko i na for­mu sve­ga onog što že­le (ili onog što tre­ba) da „po­de­le” sa osta­li­ma, a zna­ju­ći da re­ci­pi­jen­ti u ve­ ći­ni slu­ča­je­va ne­ma­ju uvid u stvar­no sta­nje stva­ri, oni se ne­ret­ko opre­de­lju­ju za pro­duk­ci­ju stvar­no­sti. Na taj na­čin, kao što je re­če­no, su­bjek­ti ko­ji ima­ju ude­la u me­dij­skoj ma­ši­ne­ri­ji, ume­sto da pre­zen­tu­ju od­re­đe­ne fe­no­me­ne ona­kvi­ma ka­kvi oni za­i­sta je­su, u ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va se sve­sno opre­de­lju­ju za fa­bri­ko­va­nje istih i to pre­ma sop­stve­nim kri­te­ri­ju­mi­ma. Dru­gim re­či­ma, ta­ko­zva­na me­dij­ska re­al­nost ni­je ni­šta dru­go do me­dij­ski is­kon­stru­i­sa­na stvar­nost ko­ja re­al­ne ele­men­te pod­vr­ga­va me­dij­skoj me­ta­mor­fo­zi ra­di ma­sov­ne di­stri­bu­ci­je me­dij­skog po­gle­da na svet. A me­dij­sko pro­du­ko­va­nje po­ru­ka za po­sle­di­cu ima gu­bi­tak re­ al­nog kon­tak­ta re­ci­pi­je­na­ta i re­ci­pi­jent­ki­nja sa istin­skom stvar­no­šću. Iz to­ga pro­iz­la­zi i da se in­di­vi­due ko­je su iz­lo­že­ne me­dij­skim uti­ca­ji­ma sve vi­še mo­gu po­sma­tra­ti kao pa­siv­ni kon­zu­men­ti me­dij­skih pro­iz­vo­da, a ne kao su­bjek­ti ko­ji ak­tiv­no i kri­tič­ki pro­mi­šlja­ju se­be i sop­stve­nu re­al­nost. Ta­ko­đe, uko­li­ko bi­smo se slo­ži­li da je jed­na od pri­mar­nih svr­ha pro­ce­sa ko­mu­ni­ka­ci­je upo­zna­va­nje po­je­di­na­ca sa kon­kret­nim do­ga­đa­ ji­ma po­sred­stvom ade­kvat­nih či­nje­ni­ca, te to­me do­da­li da su me­di­ji da­nas glav­ni kon­tro­lo­ri nji­ho­vog pro­to­ka, on­da je vi­še ne­go oči­gled­no u ko­joj me­ri su re­ci­pi­jen­ti/re­ci­pi­jent­ki­nje u ne­za­hval­nom po­lo­ža­ju bu­du­ći da če­sto ne­ma­ju uvi­da u te iste do­ga­đa­je pre ne­go što su 185

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

bi­li pod­vrg­nu­ti pro­ce­si­ma se­lek­ci­je i cen­zu­re. A iz sa­zna­nja da se pod uti­ca­jem po­me­nu­ tih pro­ce­sa či­nje­ni­ce „iz­ob­li­ča­va­ju do te me­re da se pri­ro­da i pro­fil ’pr­vo­bit­nih po­ru­ka’, tih im­pli­ka­ci­ja si­ro­ve dru­štve­ne gra­đe, fak­tič­kog zbi­va­nja, iz­ne­ve­ra­va i de­for­mi­še”, pro­iz­la­zi i za­klju­čak da te iste či­nje­ni­ce „u okvi­ru ta­ko ob­li­ko­va­nih po­ru­ka gu­be stvar­ni kon­takt sa stvar­nim i em­pi­rij­ski ste­če­nim is­ku­stvom” (Đor­đe­vić 1979: 54). Na taj na­čin se „osu­je­ću­je i re­al­ni kon­takt iz­me­đu in­for­mi­sa­nih po­je­di­na­ca i gru­pa s jed­ne, i do­ga­đa­ja ko­ji su pred­met in­for­ma­tiv­nog sa­zna­nja, s dru­ge stra­ne”, a ti­me se i sa­ma dru­štve­na prak­sa „ori­jen­ti­še na pod­lo­zi iz­ob­li­če­nih, de­for­mi­sa­nih in­for­ma­ci­ja” (ibid.). Pri to­me je va­žno na­gla­si­ti da čak i u si­tu­a­ci­ja­ma gde se ne ope­ri­še la­žnim, već in­ter­pre­ta­tiv­no iz­ob­li­če­nim in­for­ma­ci­ja­ma, i sa­ma po­ru­ka če­sto bi­va iz­ob­li­če­na, a sa­mim tim i neo­bjek­tiv­na. Po­je­din­ci i po­je­din­ke ko­ji se u ve­li­koj me­ri osla­nja­ju na me­dij­ske pre­zen­ta­ci­je stvar­ no­sti ne­ret­ko bi­va­ju li­še­ni istin­ske spo­zna­je i na osno­vu to­ga sa­svim oprav­da­no se mo­že za­klju­či­ti da je, ka­da je reč o po­di­za­nju ni­voa nji­ho­ve objek­tiv­ne oba­ve­šte­no­sti, to jest in­for­ mi­sa­no­sti, ali i nji­ho­ve obra­zo­va­no­sti, do­pri­nos sa­vre­me­nih me­di­ja sve­den na mi­ni­mum. Sto­ga ne tre­ba ni da ču­di što su me­đu su­bjek­ti­ma kao re­ci­pi­jen­ti­ma me­dij­skih po­ru­ka u ko­ ji­ma su iz­ne­te in­for­ma­ci­je, vred­no­sti, obra­sci mi­šlje­nja i de­lo­va­nja ko­ji su dru­štve­no po­želj­ ni, sve iz­ra­že­ni­ji kon­for­mi­zam i uni­form­nost. Me­đu­tim, to ni­ka­ko ne zna­či da je me­dij­ska ma­ni­pu­la­ci­ja ap­so­lut­na s ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da je po­je­di­nac kao re­ci­pi­jent naj­ra­zli­či­ti­jih me­dij­skih sa­dr­ža­ja u sta­nju da ih pred­sta­vi u sklo­pu si­ste­ma zna­če­nja ko­ji ne mo­ra nu­žno da se po­kla­pa sa me­dij­skim si­ste­mom. A to zna­či da sva­ko od­bi­ja­nje da se me­dij­ske „isti­ne” pri­hva­te zdra­vo za go­to­vo pred­sta­vlja po­tvr­du da lju­di još uvek ni­su sprem­ni da se od­rek­ nu sop­stve­nih po­gle­da na svet. Zbog to­ga je i va­žno is­tra­ja­ti u na­po­ri­ma da se svi­ma oni­ma ko­ji još uvek ni­su sve­sni u ko­joj me­ri su žr­tve me­dij­ske ma­ni­pu­la­ci­je uka­že na po­tre­bu da se la­žnim me­dij­skim kon­struk­ci­ja­ma stvar­no­sti ne sme do­zvo­li­ti da kon­ta­mi­ni­ra­ju čo­ve­kov co­gi­to. Na­i­me, čo­vek ni­jed­nog tre­nut­ka ne sme da se u pot­pu­no­sti oslo­ni na me­di­je i nji­ho­ve pro­duk­ci­je stvar­no­sti, i to ne za­to što je u pi­ta­nju kva­zi­stvar­nost, već zbog to­ga što se tu ra­di o in­di­rekt­nom do­ži­vlja­ju ono­ga za šta se sma­tra da pred­sta­vlja stvar­nost. Dru­gim re­či­ma, sva­ki čo­vek tre­ba da se, u što je mo­gu­će ve­ćoj me­ri, oslo­ni na sop­stve­ni do­ži­vljaj stvar­no­ sti, od­no­sno da u di­rekt­nom kon­tak­tu sa svim onim što sa­či­nja­va svet u ko­jem se za­de­sio po­ku­ša da do­đe do sop­stve­nog, a ne po­sred­stvom me­di­ja for­mi­ra­nog ili čak na­met­nu­tog mi­šlje­nja ili ose­ća­nja. Za­pra­vo, sva­ki čo­vek tre­ba da zna da nje­go­vo lič­no i oso­be­no do­la­zi do pu­nog iz­ra­ža­ja u nje­go­voj stvar­no­sti, od­no­sno, pre­ci­zni­je re­če­no, u nje­go­vom vla­sti­tom do­ži­vlja­ju stvar­no­sti, a da me­di­ji ni­ka­da ne sta­vlja­ju ak­ce­nat na po­je­din­ca kao in­di­vi­duu, ne­go, u naj­bo­ljem slu­ča­ju, na po­je­din­ca ko­ji je deo ma­sov­ne pu­bli­ke.

IDEN­TI­TET KAO ME­DIJ­SKI FE­NO­MEN Čo­ve­ko­vo po­i­ma­nje svar­no­sti je za­hva­lju­ju­ći me­di­ji­ma u znat­noj me­ri iz­me­nje­no i to, pre sve­ga, za­to što je on to­kom vre­me­na po­čeo u sve ve­ćoj me­ri da se osla­nja na me­dij­ske in­ter­pre­ta­ci­je stvar­no­sti, ko­je se sve ma­nje mo­gu po­sma­tra­ti kao nje­ne re­pro­duk­ci­je, a sve vi­še kao spe­ci­fič­ni pro­duk­ti pla­si­ra­ni od stra­ne me­dij­ske in­du­stri­je. To sva­ka­ko ne zna­či da 186

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

je čo­ve­ko­vo oso­be­no raz­u­me­va­nje kao i do­ži­vlja­va­nje stvar­no­sti u pot­pu­no­sti po­ti­snu­to, ali ne zna­či ni da mu ve­ći­na lju­di još uvek pri­da­je pri­o­ri­tet u od­no­su na me­dij­ski po­sre­do­va­nu stvar­nost, ko­ja če­sto ni­je ni­šta dru­go do kva­zi­stvar­nost. Ipak, da­va­nje pri­o­ri­te­ta me­dij­skoj stvar­no­sti, u iz­ve­snom smi­slu, sa­svim je u skla­du sa du­hom na­šeg vre­me­na bu­du­ći da u eri ma­sov­ne pro­iz­vod­nje i ma­sov­nog kon­zu­me­ri­zma me­di­ji ma­sov­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja osta­ vlja­ju uti­sak da mo­gu u ve­li­koj me­ri da olak­ša­ju čo­ve­ku ži­vot, jer su oni tu gde je­su upra­vo zbog nje­ga (?!). A s ob­zi­rom na to da sa­vre­me­ni čo­vek zna (ili ba­rem pret­po­sta­vlja) ko­li­ko je tru­da i na­po­ra neo­p­hod­no da ulo­ži ka­ko bi do­šao do sop­stve­nog po­gle­da na svet, on se sve vi­še opre­de­lju­je za in­stant po­gled pro­iz­ve­den od stra­ne me­di­ja. Sto­ga je i ra­zu­mlji­vo što „su­vre­me­no sta­nje [...] po­svu­da na vi­dljiv na­čin pro­iz­vo­di ono ne­moć­no Ja ko­jem je zbri­san po­jam su­bjek­ta kao in­di­vi­du­al­no­sti” (Ador­no 1978: 167). Da­kle, ono če­ga ve­ći­na lju­di još uvek ni­je sve­sna je­ste či­nje­ni­ca da se me­di­ji ko­ji fa­bri­ ku­ju po­gle­de na svet uglav­nom osla­nja­ju na ima­gi­na­ci­ju, te da sa­mim tim me­dij­ski re­pro­du­ ko­va­ni svet ni­je ni­šta dru­go do svet u ko­jem „sva ne­ka­da­šnja ’re­al­nost’, teh­nič­ki-poj­mov­no is­po­sre­do­va­na do sa­me gra­ni­ce mo­gu­ćeg is­ku­stva, i go­to­vo sa­svim iš­če­zla u ima­gi­nar­nim čul­nim po­ja­va­ma, bi­va pre­tvo­re­na u pri­vid kao eg­zi­sten­ci­ju” (Vuk­sa­no­vić 2007: 59). Upra­ vo za­to me­di­ji svo­je po­ru­ke ne usme­ra­va­ju na in­di­vi­due, već na ma­su, jer zna­ju da je ona ta ko­ja će od­re­a­go­va­ti na ono ima­gi­nar­no. Sve­sna či­nje­ni­ce da ma­sa ni­ka­da u pr­vi plan ne sta­vlja isti­ne, već ilu­zi­je, me­dij­ska in­du­stri­ja (zlo)upo­tre­blja­va audio i/ili vi­zu­el­ne efek­te, te nji­ho­vo za­ra­zno dej­stvo ne usme­ra­va na re­ci­pi­jen­te kao sa­mo­stal­ne su­bjek­te, već na re­ci­pi­ jen­te tran­sfor­mi­sa­ne u ma­su. Ador­no (The­o­dor Ador­no) i Hork­haj­mer (Max Hork­he­i­mer) upo­zo­ra­va­ju da me­di­ji na taj na­čin „stva­ra­ju iden­ti­fi­ka­ci­ju ma­sa s nor­ma­ma po­na­ša­nja ko­je sto­je ili iza kul­tur­ne in­du­stri­je, ili ih ona svi­je­sno pro­pa­gi­ra”, te da se sva­ka ne­sa­gla­snost „cen­zu­ri­ra, pri če­mu se pri­mje­nju­je kon­for­mi­zam sve do naj­sup­til­ni­jih emo­ci­ja” (Ador­no, Hork­he­i­mer 1980: 183). Ta­ko­đe, pre­ma nji­ho­vom mi­šlje­nju, kul­tur­na in­du­stri­ja se „uspi­ je­va pri­ka­za­ti kao objek­tiv­ni duh, kao ona ko­ja se uvi­jek na­do­ve­zu­je na an­tro­po­lo­ške ten­ den­ci­je, ko­ja ih ja­ča i po­tvr­đu­je, a sve ono što se to­me ne mo­že pod­re­di­ti od­ba­cu­je se ili se iz­ri­či­to pred­ba­cu­je” (ibid.). No, ono o če­mu ne go­vo­re, a što je da­nas vi­še ne­go oči­gled­no, je­ste sve iz­ra­že­ni­ja ten­ den­ci­ja me­di­ja da pro­mo­vi­šu i spe­ci­fič­ne obra­sce mi­šlje­nja. Pri to­me je po­treb­no na­gla­si­ti da je kod po­me­nu­tih obra­za­ca ak­ce­nat ne to­li­ko na sa­dr­ža­ju ko­li­ko na for­mi, od­no­sno ne na ono­me šta se ka­že, ne­go na ono­me ka­ko se ka­že, te sto­ga ne tre­ba ni da ču­di što me­di­ji ve­o­ma če­sto afir­mi­šu upra­vo is­pra­zne for­me mi­šlje­nja. To je po­seb­no evi­dent­no, na pri­mer, za vre­me pred­iz­bor­nih kam­pa­nja, ka­da do­la­zi do iz­ra­ža­ja i či­nje­ni­ca da ve­li­ki broj me­di­ja sto­ji u slu­žbi raz­li­či­tih po­li­tič­kih ide­o­lo­gi­ja. Na­i­me, ka­ko bi po­ka­za­le da sa­o­se­ća­ju sa svo­jim na­ro­dom, da ima­ju raz­u­me­va­nja za nje­go­ve pro­ble­me, kao i slu­ha za nje­go­ve po­tre­be, mno­ ge po­li­tič­ke stran­ke ko­ri­ste me­dij­ski pro­stor ka­ko bi jav­no pro­mo­vi­sa­le svo­je pro­gra­me. Pri to­me, ono če­mu se sve če­šće pri­be­ga­va je­ste za­ku­plji­va­nje ter­mi­na na od­re­đe­nim TV sta­ ni­ca­ma ra­di emi­to­va­nja sku­po­va na ko­ji­ma po­li­ti­ča­ri u obra­ća­nju oku­plje­nim pri­sta­li­ca­ma go­vo­re o ve­ćim pla­ta­ma, sma­nje­nju bro­ja ne­za­po­sle­nih, bo­ljem stan­dar­du i to­me slič­no. 187

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Me­đu­tim, ka­ko će sve to re­a­li­zo­va­ti za ma­su je sa­svim ne­bit­no jer ona, kao što je re­če­no, ne re­a­gu­je ra­zum­ski, već in­stink­tiv­no i to na ilu­zi­je ko­je pro­iz­la­ze iz nje­nih že­lja. Upra­vo je to ono što sva­ko ko u od­no­su na ma­su igra ulo­gu hip­no­ti­ze­ra vr­lo do­bro zna. „Sa­ma sklo­na svim kraj­no­sti­ma, ma­sa re­a­gu­je sa­mo na pre­ko­mer­ne na­dra­ža­je. Ko ho­će na nju da de­lu­je, ne tre­ba da lo­gič­ki od­me­ra­va svo­je ar­gu­men­te; tre­ba da sli­ka naj­ja­čim bo­ja­ma i da po­na­vlja uvek isto” (Frojd 2006: 139). Ima­ju­ći na umu da na­kon što su po­sta­le deo ma­se, in­di­vi­due vi­še ne mo­gu da se po­ sma­tra­ju kao su­bjek­ti ko­ji za­dr­ža­va­ju se­bi svoj­stve­ne na­či­ne ose­ća­nja, mi­šlje­nja i po­na­ša­nja, Le Bon (Gu­sta­ve Le Bon) sma­tra da im je svoj­stve­na ne­ka vr­sta ko­lek­tiv­ne du­še u skla­du s ko­jom oni ose­ća­ju, mi­sle i po­stu­pa­ju na je­dan nov, a sa­mim tim i na sa­svim dru­ga­či­ji na­čin. Sto­ga je i ra­zu­mlji­vo što je ulo­ga čo­ve­ka ko­ji se uto­pio u ma­su, bi­lo pod uti­ca­jem me­dij­ske ili ne­ke dru­ge ide­o­lo­gi­je, bit­no re­du­ko­va­na, jer se on vi­še ne mo­že po­sma­tra­ti kao su­bje­kat ko­ji ak­tiv­no i sa­mo­stal­no pro­mi­šlja se­be i svet u ko­jem se na­la­zi. Na­i­me, po­me­nu­ti su­bje­kat bi­va po­ti­snut od stra­ne pa­siv­nog re­ci­pi­jen­ta, ko­ji kao sop­stve­no pri­hva­ta i usva­ja ono što mu je pre­zen­to­va­no od stra­ne ide­o­lo­gi­je pod či­ji je uti­caj pot­pao. Me­đu­tim, ono če­ga čo­vek ni­je sve­stan, a što se ne sme za­ne­ma­ri­ti, je­ste či­nje­ni­ca da pot­pa­da­nje pod uti­caj od­re­đe­ne ide­o­ lo­gi­je mo­že bi­ti kraj­nje štet­no po nje­go­vu vla­sti­tu oso­be­nost. Pre­ma Le Bo­no­vom mi­šlje­nju „glav­na obe­lež­ja in­di­vi­due ko­ja se na­la­zi u ma­si je­su sle­de­ća: iš­če­za­va­nje sve­sne lič­no­sti, do­mi­na­ci­ja ne­sve­sne lič­no­sti, usme­ra­va­nje mi­sli i ose­ća­nja u istom prav­cu po­mo­ću su­ge­ sti­je i za­ra­ze, ten­den­ci­ja pre­ma neo­d­lo­žnom ostva­ri­va­nju su­ge­ri­sa­nih ide­ja. In­di­vi­dua vi­še ni­je ona sa­ma, ona je po­sta­la bez­volj­ni auto­mat” (ci­ti­ra­no u: Frojd 2006: 136). Ta­ko­đe, za in­di­vi­duu ko­ja se na­la­zi u ma­si ka­rak­te­ri­stič­no je i to da su nje­ne in­te­lek­tu­al­ne spo­sob­no­sti vid­no re­du­ko­va­ne, ta­ko da je ukup­ni in­te­lek­tu­al­ni ka­pa­ci­tet ma­se uvek znat­no is­pod po­je­ din­če­ve in­te­lek­tu­al­ne spo­sob­no­sti. To­me tre­ba do­da­ti i da se afek­tiv­nost in­di­vi­dua u ma­si neo­bič­no po­ja­ča­va, od­no­sno da se me­đu nji­ma ne­ret­ko bu­de naj­pri­mi­tiv­ni­ji in­stink­ti ko­ji te­že da bu­du za­do­vo­lje­ni. Na osno­vu sna­žnih afek­tiv­nih ve­za mo­že se ob­ja­sni­ti i još jed­na ka­rak­te­ri­sti­ka ma­se, a to je ne­do­sta­tak sa­mo­stal­no­sti i ini­ci­ja­ti­ve kod nje­nih čla­no­va, što za svo­ju po­sle­di­cu ima isto­vr­snost nji­ho­vih re­ak­ci­ja. Frojd (Sig­mund Freud), za raz­li­ku od Le Bo­na, sma­tra da emo­ci­o­nal­ne ve­ze či­ne su­ šti­nu ma­se, jer je ube­đen da, s jed­ne stra­ne, „ma­su oči­gled­no dr­ži za­jed­no ne­ka si­la” ko­ja bi se mo­gla pri­pi­sa­ti upra­vo „ero­su, ko­ji sve u sve­tu dr­ži sku­pa” i da, s dru­ge stra­ne, „ako po­je­di­nac u ma­si od­u­sta­ne od svo­je po­seb­no­sti i pod­leg­ne su­ge­sti­ji dru­gih čla­no­va ma­se”, on to či­ni „za­to što ose­ća po­tre­bu da s nji­ma pre bu­de u slo­zi ne­go u su­ko­bu”, od­no­sno on „to mo­žda ipak ra­di ’nji­ma za lju­bav’” (Frojd 2006: 154). Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju in­di­ vi­due oku­plje­ne u ma­su iz­jed­na­ča­va­ju se jed­ne sa dru­gi­ma i pri to­me ne ose­ća­ju ni­ka­kvu vr­stu me­đu­sob­ne od­boj­no­sti, a upra­vo je to po­sle­di­ca li­bi­di­no­zne ve­ze sa dru­gim lju­di­ma. Dru­gim re­či­ma, ego­i­stič­ki nar­ci­zam, od­no­sno sa­mo­lju­blje, ima pre­pre­ku is­klju­či­vo u lju­ ba­vi pre­ma dru­gom/dru­gi­ma, a to se naj­bo­lje vi­di upra­vo na pri­me­ru ma­se. No, ono što je oči­gled­no je­ste da u ma­si ne mo­že bi­ti re­či o ne­po­sred­nim sek­su­al­nim po­tre­ba­ma bu­du­ći da one ne­po­volj­no uti­ču na nje­no for­mi­ra­nje. Sto­ga tek ka­da se ti isti na­go­ni za­me­ne sa onim 188

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

sek­su­al­nim na­go­ni­ma ko­ji su bi­li osu­je­će­ni u po­gle­du svog ci­lja (a ko­ji upr­kos to­me ima­ju sna­žno dej­stvo), do­la­zi do for­mi­ra­nja ma­se, a sa­mim tim i do raz­dva­ja­nja vla­sti­tog ega i ide­ a­la ega. Zbog to­ga ma­su tre­ba po­sma­tra­ti kao su­mu sa­či­nje­nu od ve­li­kog bro­ja jed­na­kih, ko­ ji su se me­đu­sob­no iden­ti­fi­ko­va­li u svom egu, i jed­nog je­di­nog, ko­ji je u od­no­su na sve njih su­per­i­o­ran, te ko­ji je kao ta­kav po­sta­vljen na me­sto ide­a­la ega. Upra­vo za­to Frojd sma­tra da čo­ve­ka ne tre­ba po­sma­tra­ti kao ži­vo­ti­nju sta­da, već pre kao ži­vo­ti­nju hor­de, jer su u njoj po­je­di­nač­na bi­ća uvek pred­vo­đe­na od stra­ne sta­re­ši­ne. U ve­zi sa tim in­te­re­sant­na je i Ča­ko­ ti­no­va (Ser­ge Tchak­ho­ti­ne) kon­sta­ta­ci­ja da su vo­đe ko­je stva­ra­ju i zlo­u­po­tre­blja­va­ju ma­su za­pra­vo in­že­nje­ri du­ša. „Isti­na je da ma­sa mo­že bi­ti do­ve­de­na do pa­rok­si­zma, do eks­plo­zi­je, isti­na je da je spo­sob­na za ne­ču­ve­na dje­la, kao i za naj­vi­ša he­roj­stva. No, ka­rak­te­ri­stič­no je da ona dje­lu­je sa­mo kad je vo­đe­na, ka­da su pri­sut­ni pro­ta­go­ni­sti ko­ji upra­vlja­ju nje­zi­nim re­ak­ci­ja­ma, a to su in­že­nje­ri du­še” (ci­ti­ra­no u: Ador­no, Hork­he­i­mer 1980: 86). Frojd na­gla­ša­va i da upr­kos to­me što se in­di­vi­due me­đu­sob­no iden­ti­fi­ku­ju u ma­si, sa­ ma ma­sa ne ras­po­la­že do­volj­no ja­kim me­ha­ni­zmi­ma pu­tem ko­jih bi u pot­pu­no­sti ap­sor­bo­ va­li ego, ko­ji je svoj­stven sva­kom čo­ve­ku po­na­o­sob. Da­kle, za sve one ko­ji či­ne ma­su ka­rak­ te­ri­stič­na je ne­ka vr­sta za­jed­nič­kog iden­ti­te­ta, ali onog tre­nut­ka ka­da po­je­di­nac/po­je­din­ka na­pu­sti tu istu ma­su on/ona po­no­vo u pr­vi plan sta­vlja vla­sti­tu oso­be­nost. Me­đu­tim, uti­sak ko­ji se sti­če je­ste da je sa po­ja­vom no­vih ti­po­va ma­se8 do­šlo i do pro­me­na nje­nih osnov­ nih ka­rak­te­ri­sti­ka. Na­i­me, sve vi­še se či­ni da me­đu mno­gim in­di­vi­du­a­ma, čak i na­kon što su od­lo­ži­le štam­pu, is­klju­či­le ra­dio, TV i/ili ra­ču­nar, iden­ti­tet ma­se na­sta­vlja da do­mi­ni­ra za­hva­lju­ju­ći svom „pro­du­že­nom dej­stvu”. Me­di­ji u svom na­sto­ja­nju da ko­lo­ni­zu­ju čo­ve­kov co­gi­to za­hva­lju­ju­ći svom sna­žnom dej­stvu uspe­va­ju da ga uči­ne za­vi­snim, ili bi se mo­žda pre mo­glo re­ći ovi­snim, upra­vo o nji­ma sa­mi­ma. A to za svo­ju po­sle­di­cu ima „se­rij­sku” pro­iz­vod­nju su­bje­ka­ta ko­ji to­kom vre­me­na po­sta­ju in­di­fe­rent­ni pre­ma sve­mu onom što či­ni nji­ho­vu vla­sti­tu oso­be­nost. Za­pra­vo, ve­li­ki broj lju­di ne­sve­sno do­pu­šta da im upra­vo me­di­ji kre­i­ra­ju iden­ti­te­te, ali ono što pri to­me ne uvi­đa­ju je­ste da se na taj na­čin „uka­lu­plju­ju”, od­ no­sno da se uta­pa­ju u bez­lič­nu ma­su. Ti­me su me­sto i ulo­ga sa­vre­me­nog čo­ve­ka alar­mant­ no re­de­fi­ni­sa­ni, jer ne­ka­da vi­so­ko vred­no­va­ni su­bjekt ko­ji ak­tiv­no i kri­tič­ki pro­mi­šlja ka­ko se­be ta­ko i svoj re­a­li­tet jed­no­stav­no vi­še ni­je po­že­ljan; on je za­me­njen svo­jom „re­pli­kom”, to jest pa­siv­nim kon­zu­men­tom vir­tu­el­nih vred­no­sti ima­gi­nar­nog sve­ta me­dij­skog spek­ta­kla. Ono što pred­sta­vlja svo­je­vr­stan pa­ra­doks je­ste da me­di­ji, iako svo­je po­sto­ja­nje du­gu­ju ak­tiv­nom su­bjek­tu9, na­sto­je sve vi­še da ga kao ta­kvog po­ti­snu, a to zna­či da di­rekt­no uti­ču ne sa­mo na nje­go­vo od­re­đe­nje, već i na od­re­đe­nje ce­lo­kup­ne stvar­no­sti. „Evi­dent­no je da, čak i sa la­ič­kog sta­no­vi­šta po­sma­tra­no, po­jam su­bjek­ta u da­na­šnjem vre­me­nu sve vi­še gu­bi svoj dig­ni­tet, re­du­ku­ju­ći svo­ju ne­ka­da­šnju ulo­gu na funk­ci­ju tzv. ’sla­bog su­bjek­ta’ ko­ji ble­ 8 I dok je Frojd go­vo­rio o cr­kvi i voj­sci kao dve­ma naj­u­ti­caj­ni­jim ve­štač­kim ma­sa­ma u nje­go­vo vre­me, ov­de se mi­sli na ma­se či­ta­te­lja i či­ta­telj­ki štam­pe, ma­se slu­ša­te­lja i slu­ša­telj­ki ra­dio-pro­gra­ma, ma­se TV gle­da­te­lja i gle­da­telj­ki, kao i na ma­se in­ter­net ko­ri­sni­ka i ko­ri­sni­ca. 9 Ov­de se pod „ak­tiv­nim su­bjek­tom” pod­ra­zu­me­va su­bje­kat kao tvo­rac ma­sov­nih me­di­ja.

189

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

di, umi­re, de­cen­tri­ra se, de­kon­stru­i­še svoj lo­gos, iro­ni­zu­je vla­sti­tu po­zi­ci­ju, po­stav­ši ti­me sop­stve­na raz­li­ka (ne­nor­mal­nost)...” (Vuk­sa­no­vić 2007: 78). A re­de­fi­ni­sa­nje ne sa­mo čo­ ve­ko­vih po­zi­ci­ja i funk­ci­ja ne­go i sa­mog poj­ma čo­ve­ka me­di­ji ostva­ru­ju, pre sve­ga, pu­tem fa­bri­ko­va­nja re­al­no­sti. Na­i­me, u me­dij­ski po­sre­do­va­nom sve­tu sam čo­vek je bit­no iz­me­njen jer svoj no­vi (me­dij­ski) iden­ti­tet10 za­do­bi­ja za­hva­lju­ju­ći to­me što usva­ja me­dij­ski po­gled na svet, od­no­sno što pri­sta­je da bu­de „bren­di­ran”. Za ti­pič­nog sa­vre­me­nog čo­ve­ka „bi­ti ne­ko i ne­što” zna­či „bi­ti bren­di­ran”, ali to ne zna­či sa­mo po­se­do­va­ti iz­ve­sni (upo­treb­ni) pred­met ko­ji do­no­si od­re­đe­ni sta­tus u dru­štvu, već i usvo­ji­ti lo­gos i pra­xis ko­ji su dru­štve­no po­želj­ni. Čo­vek, usled sna­žne že­lje da i on sam pri­pa­da sve­tu ko­ji pre­zen­tu­ju me­di­ji, po­či­nje da sop­ stve­nu sli­ku stvar­no­sti za­me­nju­je za onu me­dij­sku. Ta­ko, na pri­mer, naj­no­vi­ji mo­del od­re­ đe­ne mar­ke auto­mo­bi­la za sa­vre­me­nog čo­ve­ka ni­je sa­mo pre­vo­zno sred­stvo ko­je olak­ša­va kre­ta­nje, već je to oso­ben stil ži­vo­ta. Ali, to je spo­zna­ja do ko­je do­la­zi upra­vo za­hva­lju­ju­ći me­di­ji­ma bez ko­jih ne bi ni znao za ak­tu­el­ne bren­do­ve, a sa­mim tim ne bi ni bio u sta­nju da na­či­ni di­stink­ci­ju iz­me­đu ono­ga što je in od sve­ga osta­log što je out. Sto­ga, ne bi­ti bren­di­ ran, a sa­mim tim i u tren­du, či­ni se da pred­sta­vlja naj­ve­ću noć­nu mo­ru za ve­ći­nu ovi­sni­ka o me­di­je. Me­đu­tim, kon­zu­men­ti me­dij­skih pro­iz­vo­da, za ko­je je sve u bren­do­vi­ma, eg­zi­ sti­ra­ju u sve­tu u ko­jem se sve svo­di na kon­cept po­jav­no­sti, od­no­sno u sve­tu u ko­jem se ne po­ka­zu­je in­te­res za isti­nu i za njoj svoj­stve­ne vred­no­sti11. Pod­vr­ga­va­ju­ći svo­je re­ci­pi­jen­te pro­ce­su bren­di­ra­nja, me­di­ji do­pri­no­se to­me da nji­ma svoj­stve­ni iden­ti­te­ti bu­du za­me­nje­ni „ade­kvat­nim” sup­stra­ti­ma, što za svo­ju po­sle­di­cu ima, s jed­ne stra­ne, iš­če­za­va­nje in­di­vi­dua kao ori­gi­na­la i, s dru­ge stra­ne, ma­sov­nu po­ja­vu nji­ho­vih „ko­pi­ja”. Ka­da se go­vo­ri o me­dij­ski ob­li­ko­va­nim in­di­vi­du­a­ma uglav­nom se po­mi­sli na in­ter­net kao pro­stor u ko­jem su re­al­no ne­po­sto­je­će per­so­ne sa se­bi svoj­stve­nim iden­ti­te­ti­ma, kao ne­ka vr­sta teh­no­lo­ški is­kon­stru­i­sa­nih „re­pli­ka” stvar­nih in­di­vi­dua, naj­pri­sut­ni­je i naj­o­či­ gled­ni­je. Za raz­li­ku od stvar­nog ži­vo­ta, u ko­jem se mno­gi lju­di ko­ji su sve­sni, pre sve­ga, svo­jih ne­do­sta­ta­ka, kre­ću u okvi­ri­ma svo­jih „si­gur­nih zo­na”, in­ter­net nu­di mo­guć­nost da se pre­đe gra­ni­ca i da se bu­de sve ono što se (po)že­li, ali za šta uglav­nom ne po­sto­ji re­al­na osno­va. Za­pra­vo, on svo­jim ko­ri­sni­ci­ma nu­di mo­guć­nost da u okvi­ru vir­tu­el­nog pro­sto­ra sa­mo­stal­no i pre­ma sop­stve­nim afi­ni­te­ti­ma is­kre­i­ra­ju svo­je no­ve iden­ti­te­te ili da čak na se­be pre­u­zmu iden­ti­tet ne­ke dru­ge oso­be. Me­đu­tim, za raz­li­ku od in­ter­ne­ta, ko­ji nu­di pro­stor u okvi­ru ko­jeg mo­že da se bu­de ne­ko dru­gi, te­le­vi­zi­ja sve vi­še do­pri­no­si to­me da se in­di­vi­due sve če­šće od­ri­ču sop­stve­nih iden­ti­te­ta ra­di onog ko­ji im je sva­ko­dnev­no „ser­vi­ran” od stra­ ne raz­li­či­tih TV ku­ća, a ko­ji se či­ni go­to­vo sa­vr­še­nim. Da­kle, za raz­li­ku od od­re­đe­nog bro­ ja ko­ri­sni­ka i ko­ri­sni­ca in­ter­ne­ta, za ko­je je ka­rak­te­ri­stič­no sve­sno na­pu­šta­nje sop­stve­nog iden­ti­te­ta ra­di pre­u­zi­ma­nja ne­kog dru­gog, kod TV gle­da­te­lja i gle­da­telj­ki de­ša­va se ne­što 10 Me­dij­ski iden­ti­tet, kao spe­ci­fič­ni fe­no­men ko­ji po­seb­no do­la­zi do iz­ra­ža­ja to­kom XX ve­ka, sa­či­njen je za­pra­vo od naj­ra­zli­či­ti­jih iden­ti­te­ta (ver­skog, na­ci­o­nal­nog, rod­nog i to­me slič­no), ko­ji­ma je svi­ma za­jed­ nič­ko to da su pro­mo­vi­sa­ni, a ne­ret­ko i na­met­nu­ti od stra­ne me­di­ja. 11 Isti­ni svoj­stve­ne vred­no­sti tre­ba po­sma­tra­ti kao van­vre­men­ske vred­no­sti, od­no­sno kao vred­no­sti ko­je odo­le­va­ju „na­le­ti­ma” naj­ra­zli­či­ti­jih tren­do­va ko­ji su uglav­nom krat­ko­ga ve­ka.

190

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

sa­svim dru­ga­či­je. Na­i­me, oni po­put lak­mus pa­pi­ra upi­ja­ju sve što im je pu­tem te­le­vi­zi­je pre­ zen­to­va­no, a sa­mim tim i pse­u­do­i­den­ti­te­te. Dru­gim re­či­ma, tu se ne ra­di o iden­ti­te­ti­ma na či­je for­mi­ra­nje in­di­vi­due kao sa­mo­stal­ni i (sa­mo)sve­sni ak­tiv­ni su­bjek­ti mo­gu di­rekt­no da uti­ču, već o iden­ti­te­ti­ma ob­li­ko­va­nim od stra­ne te­le­vi­zi­je kao me­di­ja ma­sov­ne ko­mu­ni­ka­ ci­je. Za­hva­lju­ju­ći svo­jim pro­jek­ci­ja­ma stvar­no­sti, te­le­vi­zi­ja ne sa­mo da nu­di go­to­ve po­gle­de na svet, ne­go i već (is)kon­stru­i­sa­ne iden­ti­te­te, te je na po­je­din­ci­ma i po­je­din­ka­ma ko­ji či­ne ma­su nje­nih pa­siv­nih re­ci­pi­je­na­ta da sa­mo (?!) pri­hva­te ono što im se nu­di. Me­đu­tim, iako im se ne mo­že pri­pi­sa­ti ni­ka­kav udeo u nji­ho­vom kre­i­ra­nju, či­ni se da oni ne­ma­ju go­to­vo ni­ka­kav pro­blem da ih do­ži­vlja­va­ju kao vla­sti­te kre­a­ci­je, te da se nji­ma po­no­se kao da se ra­di o uni­ka­ti­ma ne­pro­ce­nji­ve vred­no­sti, a ne o ne­če­mu što pred­sta­vlja ma­sov­nu po­ja­vu. Raz­lo­zi zbog ko­jih se TV gle­da­te­lji i gle­da­telj­ke uglav­nom opre­de­lju­ju za pre­u­zi­ma­nje ma­sov­nog me­dij­skog iden­ti­te­ta, a ne za sa­mo nji­ma pri­pa­da­ju­ći oso­ben i je­din­stven iden­ti­tet, mno­go­broj­ni su. Je­dan od njih je­ste i strah od od­ba­če­no­sti, od­no­sno čo­ve­ko­va po­tre­ba da ne­če­mu/ne­ko­me pri­pa­da, to jest da bu­de pri­hva­ćen od stra­ne za­jed­ni­ ce i nje­nih čla­no­va. A bu­du­ći da se za­jed­ni­ci mo­gu pri­pi­sa­ti ne­ke od ka­rak­te­ri­sti­ka ko­je se pri­pi­su­ju i ma­si, on­da je sa­svim ja­sno zbog če­ga kod in­di­vi­dua ko­je je sa­či­nja­va­ju do­la­zi do od­ba­ci­va­nja vla­sti­tog i pre­u­zi­ma­nja za­jed­nič­kog iden­ti­te­ta. Upra­vo na osno­vu to­ga mo­že se raz­u­me­ti i za­što je me­di­ji­ma svoj­stve­no ta­ko­zva­no „pro­du­že­no dej­stvo”, za­hva­lju­ju­ći ko­ jem in­di­vi­due za­bo­ra­vlja­ju svo­ju oso­be­nost. Po­je­din­ci i po­je­din­ke ni­su iz­lo­že­ni me­dij­skim uti­ca­ji­ma sa­mo dok či­ta­ju štam­pu, slu­ša­ju ra­dio, gle­da­ju TV ili ko­ri­ste in­ter­net, to jest oni ni­su iz­lo­že­ni nji­ho­vom dej­stvu sa­mo kao deo ma­sov­ne pu­bli­ke, od­no­sno kao kon­zu­men­ti od­re­đe­nih me­di­ja, već i kao čla­no­vi za­jed­ni­ce u ko­joj je od­re­đe­nim me­di­ji­ma (či­ni se neo­ sno­va­no) do­de­lje­na zna­čaj­na po­zi­ci­ja i funk­ci­ja. A to zna­či da se u tim istim za­jed­ni­ca­ma me­dij­skim po­gle­di­ma na svet i me­dij­skim iden­ti­te­ti­ma pri­da­je mno­go ve­ći zna­čaj, a sa­mim tim i mno­go ve­ća vred­nost, ne­go što oni to za­i­sta i za­slu­žu­ju. Sto­ga ne tre­ba ni da ču­di što se in­di­vi­due sve vi­še opre­de­lju­ju da na se­be pre­u­zmu iden­ti­te­te po­nu­đe­ne od stra­ne me­di­ja, a fa­vo­ri­zo­va­ne od stra­ne za­jed­ni­ce u ko­joj se ti isti me­di­ji pro­mo­vi­šu kao ne­što afir­ma­tiv­no. Ali, uko­li­ko se po­đe od či­nje­ni­ce da iz kvan­ti­te­ta ne pro­iz­la­zi nu­žno i kva­li­tet, on­da je ja­sno u ko­joj me­ri ta­ko­zva­ni po­pu­lar­ni me­di­ji12 mo­gu ne­ga­tiv­no da uti­ču na in­di­vi­due kao svo­je re­ci­pi­jen­te. I to ne sa­mo ti­me što im na­me­ću svo­je fa­bri­ko­va­ne po­gle­de na svet i kva­zi­i­den­ ti­te­te, već što im na­me­ću i ose­ćaj/mi­šlje­nje da im istin­ski pri­pa­da­ju. No, me­dij­ski iden­ti­te­ti u mno­gim slu­ča­je­vi­ma ne­ma­ju ni­ka­kvih do­dir­nih ta­ča­ka sa in­ di­vi­du­i­nim oso­be­nim iden­ti­te­tom, te je iz tog raz­lo­ga ne­mo­gu­će go­vo­ri­ti o nji­ma kao ne­če­ mu što joj istin­ski pri­pa­da. U naj­bo­ljem slu­ča­ju, oni mo­gu sa­mo da pro­iz­ve­du ose­ćaj da će za­hva­lju­ju­ći nji­ma in­di­vi­dua bi­ti pri­hva­će­na od stra­ne svo­je za­jed­ni­ce. Ali, po­me­nu­ti ose­ćaj ni­je ni­šta dru­go do pu­ki pri­vid i sto­ga je ap­surd­no go­vo­ri­ti o nje­mu kao ne­če­mu što je ap­so­ lut­no re­le­vant­no za čo­ve­ka i nje­go­vu eg­zi­sten­ci­ju. Ono što je, s dru­ge stra­ne, mno­go va­žni­je, 12 Po­pu­lar­ni me­di­ji je­su, u stva­ri, naj­či­ta­ni­ja štam­pa, naj­gle­da­ni­je TV sta­ni­ce, naj­po­pu­lar­ni­je dru­štve­ne mre­že na in­ter­ne­tu i to­me slič­no. Dru­gim re­či­ma, to su me­di­ji ko­ji či­ne me­dij­ski ma­in­stre­am.

191

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

a što se uglav­nom za­bo­ra­vlja, je­ste či­nje­ni­ca da je strah od od­ba­če­no­sti, kao uosta­lom i bi­lo ko­ja dru­ga vr­sta stra­ha, ne­što sa či­me sva­ka in­di­vi­dua mo­ra sa­ma da iza­đe na kraj, te da joj u tom smi­slu sve osta­lo mo­že bi­ti sa­mo do­ne­kle ko­ri­sno, ali ne i od pre­sud­nog zna­ča­ja. Upra­ vo iz tog raz­lo­ga sva­ko ko se opre­de­li za me­dij­ski is­kre­i­ra­ne iden­ti­te­te, i to is­klju­či­vo ra­di to­ga da bi bio (ili ba­rem ose­ćao da je) pri­hva­ćen od stra­ne dru­gih, tre­ba da bu­de sve­stan ko­li­ko se on/ona ti­me gu­bi kao in­di­vi­dua, te ko­li­ko se uta­pa u osred­njost. Me­đu­tim, či­ni se da je upra­vo pri­hva­ta­nje pro­seč­no­sti jed­na od pri­mar­nih ka­rak­te­ri­sti­ka in­di­vi­dua ko­je su se od­re­kle vla­sti­tih iden­ti­te­ta. Zbog to­ga su po­me­nu­te in­di­vi­due ube­đe­ne da, za­hva­lju­ju­ći upra­vo to­me što pri­pa­da­ju ne­če­mu što je ve­ćin­sko, ima­ju pra­vo na su­per­i­or­ni­je po­zi­ci­je. Pri to­me je va­žno na­gla­si­ti da se ov­de ra­di o lič­nim pro­jek­ci­ja­ma me­dij­skih ovi­sni­ka i ovi­sni­ca ko­je ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa re­al­no­šću, kao i da je nji­ho­va ve­ra u su­per­i­or­nost me­dij­skog na­spram oso­be­nog iden­ti­te­ta ap­surd­na. Ta­ko­đe je po­treb­no na­po­me­nu­ti da je žr­tva ko­ju mo­ra­ju da pod­ne­su ka­ko bi do­šli do po­me­nu­tih po­zi­ci­ja po­ne­kad pre­ve­li­ka, te da je go­to­vo ne­ve­ro­vat­no na šta su sve po­ne­kad sprem­ni ra­di re­a­li­za­ci­je kraj­nje tri­vi­jal­nih ci­lje­va. Ali, to je ne­što što po­me­nu­te in­di­vi­due ne že­le da pri­zna­ju ni se­bi ni dru­gi­ma.

ZA­KLJU­ČAK Za raz­li­ku od ve­ći­ne ma­in­stre­am me­di­ja ko­ji se ba­ve pro­duk­ci­ja­ma stvar­no­sti ko­je go­ to­vo i da ne­ma­ju ni­ka­kvih do­dir­nih ta­ča­ka sa istin­skom stvar­no­šću, po­je­di­ni me­di­ji još uvek na­sto­je da ono što je stvar­no pred­sta­ve ona­kvim ka­kvo ono za­i­sta i je­ste. U tom smi­ slu je mo­gu­će go­vo­ri­ti o dva ti­pa ta­ko­zva­ne me­dij­ske stvar­no­sti, od­no­sno, s jed­ne stra­ne, o me­dij­ski is­kon­stru­i­sa­noj i, s dru­ge stra­ne, me­dij­ski pre­zen­to­va­noj stvar­no­sti. Za raz­li­ku od pr­ve, ko­ja ne­ret­ko ne­ma ni naj­ma­nje slič­no­sti sa istin­skom re­al­no­šću, dru­ga na­sto­ji da od­re­đe­ni seg­ment čo­ve­ko­ve stvar­no­sti, iako vi­đen iz per­spek­ti­ve me­di­ja, pred­sta­vi u što auten­tič­ni­jem ob­li­ku. Upr­kos to­me, uti­sak ko­ji se sti­če je­ste da su in­di­vi­due kao re­ci­pi­jen­ti/ re­ci­pi­jent­ki­nje me­dij­skih po­ru­ka sve vi­še „ovi­sne” o oni­ma me­di­ji­ma ko­ji sta­vlja­ju ak­ce­nat na spek­ta­ku­lar­ne pro­jek­ci­je kva­zi­stvar­no­sti. Me­đu­tim, bez ob­zi­ra na to što bi se upo­zna­ va­nje in­di­vi­dua sa fa­bri­ko­va­nom stvar­no­šću u iz­ve­snom smi­slu mo­glo ozna­či­ti čak i kao po­zi­tiv­no, jer se za­hva­lju­ju­ći nje­mu one su­sre­ću sa ne­čim što ni­je svoj­stve­no za stvar­nost u ko­joj ži­ve, ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce me­dij­skih kon­struk­ci­ja stvar­no­sti znat­no su broj­ni­je. Na­i­me, me­dij­sko kre­i­ra­nje stvar­no­sti pra­će­no je i pro­mo­vi­sa­njem spe­ci­fič­nog po­gle­da na svet ko­ji je ta­ko­đe me­dij­ska kon­struk­ci­ja, a sve to s na­me­rom da ga in­di­vi­due pri­hva­te i usvo­je. Za­to me­di­ji ni­ka­da ne de­lu­ju na sa­mo­stal­ne i (sa­mo)sve­sne po­je­din­ce i po­je­din­ke, ne­go is­klju­či­ vo na in­di­vi­due tran­sfor­mi­sa­ne u ma­su. Na taj na­čin, svi ko­ji či­ne ma­su me­dij­skih kon­zu­me­na­ta i kon­zu­ment­ki­nja na­la­ze se u po­ten­ci­jal­noj opa­sno­sti da za­u­vek iz­gu­be i se­bi svoj­stve­ne iden­ti­te­te, jer se sa usva­ja­njem me­dij­skog po­gle­da na svet od­ri­ču sve­ga onog što je svoj­stve­no sva­kom od njih po­na­o­sob. Za­pra­vo, po­red to­ga što di­rekt­no de­lu­ju na ma­su svo­jih re­ci­pi­je­na­ta, me­di­ji­ma je svoj­stve­no i pro­du­že­no dej­stvo za­hva­lju­ju­ći ko­jem in­di­vi­due, i na­kon što su is­tu­pi­le iz po­me­nu­te ma­se, za­dr­ža­va­ju ne­ke od nje­nih op­štih ka­rak­te­ri­sti­ka. Dru­gim re­či­ma, ono što je ka­rak­te­ri­stič­no 192

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

za ma­su in­di­vi­dua usled pro­du­že­nog me­dij­skog dej­stva po­sta­je ka­rak­te­ri­stič­no i za sa­mu in­di­vi­duu, te se če­sto de­ša­va da iden­ti­tet ma­se po­sta­ne iden­ti­tet sa­me in­di­vi­due, od­no­sno da ga ona pri­hva­ti kao svo­ju vla­sti­tu oso­be­nost. A ono što iz to­ga ne­mi­nov­no pro­iz­la­zi je­ste iš­če­za­va­nje sve­ga što je lič­no i in­di­vi­du­al­no, od­no­sno za­me­nji­va­nje sve­ga što je ori­gi­nal­no za nje­go­ve ble­de „ko­pi­je”, „re­pli­ke”, „klo­no­ve” u ko­ji­ma ne­ma ni­čeg oso­be­nog. In­di­vi­due „svo­ju” no­vo­ste­če­nu oso­be­nost, to jest iden­ti­tet ko­ji im je na­met­nut od stra­ ne me­di­ja, do­ži­vlja­va­ju kao ne­što što im istin­ski pri­pa­da, te usled to­ga ni­su u sta­nju da uvi­de ko­li­ko pu­tem me­di­ja for­si­ra­na sli­ka stvar­no­sti mo­že za­pra­vo da pro­iz­ve­de mno­go vi­še šte­te ne­go ko­ri­sti. Na­i­me, na po­čet­ku XXI ve­ka za čo­ve­ka je ka­rak­te­ri­stič­no da je kao kre­a­tor me­di­ja do­pu­stio da ti isti me­di­ji kre­i­ra­ju ka­ko nje­go­vu stvar­nost ta­ko i nje­go­ve pred­sta­ve o se­bi i sve­tu u ko­jem eg­zi­sti­ra. No, da li zbog to­ga od­go­vor­nost tre­ba da sno­si čo­vek, me­di­ji, ili mo­žda i čo­vek i me­di­ji, ni­je od pre­sud­nog zna­ča­ja, jer je mno­go va­žni­je da se pre­du­zmu neo­p­hod­ni ko­ra­ci ka­ko bi se ak­tu­el­ni me­dij­ski ma­in­stre­am de­kon­ta­mi­ni­rao, od­no­sno ka­ko bi se sve one me­dij­ske po­ru­ke ko­je do­pri­no­se po­pu­la­ri­za­ci­ji sve­ga onog što je la­žno i is­pra­ zno, ako ne is­ko­re­ni­le, on­da ba­rem sve­le na mi­ni­mum.

LI­TE­RA­TU­RA 1. Ador­no T., Hork­haj­mer M., So­ci­o­lo­ške stu­di­je, Za­greb: Škol­ska knji­ga, 1980. ----. Žar­gon auten­tič­no­sti, Be­o­grad: No­lit, 1978. 2. Bo­dri­jar, Ž., Si­mu­la­kru­mi i si­mu­la­ci­ja, No­vi Sad: Sve­to­vi, 1991. 3. Bur­di­je, P., Nar­ci­so­vo ogle­da­lo, Be­o­grad: Clio, 2000. 4. Đor­đe­vić, T., Te­o­ri­ja in­for­ma­ci­ja. Te­o­ri­ja ma­sov­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja, Lju­blja­na: Par­ti­zan­ska knji­ga, 1979. 5. Fi­dler, R., Me­di­a­morp­ho­sis, Be­og­ rad: Clio, 2004. 6. Frojd, S., Psi­ho­lo­gi­ja ma­se i ana­li­za ega, Be­o­grad: Fe­don, 2006. 7. Ga­da­mer, H. G., „Kla­sič­na i fi­lo­zof­ska her­me­ne­u­ti­ka”, u: The­o­ria, vol. 40, br. 4, 1997. ----. Um u do­ba na­u­ke, Be­o­grad: Pla­to, 2000. 8. Gron­den, Ž., Uvod u fi­lo­zof­sku her­me­ne­u­ti­ku, No­vi Sad: Aka­dem­ska knji­ga, 2010. 9. Haj­de­ger, M., „Bi­tak-u-sve­tu kao sa­bi­tak i sa­mo­bi­tak. Ono ,Se’”, u: Bi­tak i vre­me, Be­o­grad: Slu­žbe­ni gla­snik, 2007. 10. Lo­ri­mer, R., Ma­sov­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, Be­o­grad: Clio, 1998. 11. Mi­le­tić, M., Re­se­to­va­nje stvar­no­sti, No­vi Sad: Pro­to­col, 2008. 12. Stoj­ko­vić, B., Iden­ti­tet i ko­mu­ni­ka­ci­ja, Be­o­grad: Fa­kul­tet po­li­tič­kih na­u­ka u Be­o­gra­du, 2002. 13. To­mić, Z., Ko­mu­ni­ka­ci­ja i jav­nost, Be­o­grad: Či­go­ja štam­pa, 2004. ----. Ko­mu­ni­ko­lo­gi­ja, Be­o­grad: Či­go­ja štam­pa, 2003. 14. Vuk­sa­no­vić, D., Fi­lo­zo­fi­ja me­di­ja: on­to­lo­gi­ja, este­ti­ka, kri­ti­ka, Be­o­grad: Či­go­ja štam­pa, 2007.

193

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

The Fa­bri­ca­tion of Iden­tity thro­ugh the Lan­gu­ag­ e of Mass Me­dia In the fol­lo­wing ar­tic­le, the aut­hor exa­mi­nes whet­her it is pos­si­ble to con­si­der the pro­gress of lan­gu­a­ge and the de­ve­lop­ment of the com­mu­ni­ ca­tion as two pa­ral­lel pro­ces­ses, as it is evi­dent that a sig­ni­fi­cant com­po­nent of com­mu­ni­ca­tion has been put asi­de due to mass me­dia. The­re­fo­re, in or­der to de­ter­mi­ne whet­her or not it is ju­sti­fi­a­ble to talk abo­ut the de­gra­da­tion of me­dia lan­gu­a­ge and com­mu­ni­ca­tion, the aut­hor in her work, re­flects on the ne­ga­ti­ve ef­fects of me­dia and its in­flu­en­ce on con­tem­po­rary so­ci­ety. Spe­cial at­ten­tion is gi­ven to the analysis of re­a­lity and iden­ti­ti­es that are pro­du­ced by mass me­dia, and al­so to the analysis of ways in which in­di­vi­du­als are re­ la­ted to them. K E Y W O R D S : mass me­dia, lan­gu­a­ge of mass me­dia, mass com­mu­ni­ca­tion, re­a­ lity pro­du­ced by mass me­dia, iden­ti­ti­es fa­bri­ca­ted by mass me­dia. S U M ­M A R Y :

[email protected]

194

fotografija: Nikola Mrdalj

195

fotografija: Nikola Mrdalj

196

fotografija: Nikola Mrdalj

197

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 791.622(497.11)(091)

Dušica Dragin Akademija umetnosti, Novi Sad Katedra za audio-vizuelne medije Univerzitet u Novom Sadu, Srbija



 

Država i film: uloga države u razvoju kinematografije – Srbija i arapske zemlje Savremene prakse upravljanja u oblasti kinematografije1 umnogome zavise od kulturne politike i instrumenata koje država koristi ili ne koristi. Oblast kinematografije karakteriše veoma složen proizvodni proces, koji čine tri osnovne delatnosti: produkcija, distribucija i prikazivanje filmova, ali i mnogo drugih srodnih delatnosti. Uzimajući u obzir kompleksnost kinematografije, kao i ekonomski aspekt, država ima veoma težak zadatak da finansira, reguliše, održi i unapredi ovu kulturnu delatnost. Prvi deo rada daje uvid u razvoj srpske kinematografije, analizirajući ulogu države u tom razvoju, kao i sposobnost menadžmenta da se prilagodi i opstane u atmosferi određene kulturne politike. Posebno su analizirani aktuelno stanje i problemi. Drugi deo rada prikazuje položaj i odnos države prema kinematografiji u sledećim arapskim zemljama: Alžiru, Egiptu, Jordanu, Libanu, Maroku, Palestini, Siriji i Tunisu.2 Iako Srbija teži usklađivanju kulturne politike sa Evropom i „zapadnim” svetom, iskustva arapskog sveta mogu biti od neprocenjive ko­ri­sti. K LJUČ ­N E R E ­Č I : ki­ne­ma­to­gra­fi­ja, dr­ža­va, kul­tur­na po­li­ti­ka, me­nadž­ment, in­ stru­men­ti kul­tur­ne po­li­ti­ke. S A ŽE TA K :

1 U ra­du se po­red ter­mi­na ki­ne­ma­to­gra­fi­ja ko­ri­sti i ter­min film­ska in­du­stri­ja. 2 Ovaj deo ra­da pi­san je pre­ma po­da­ci­ma pu­bli­ka­ci­je Cul­tu­ral Po­li­ci­es in Al­ge­ria, Egypt, Jor­dan, Le­ba­non, Mo­roc­co, Pa­le­sti­ne, Syria and Tu­ni­sia, An In­tro­duc­tion, ко­ја је na­sta­la kao re­zul­tat kon­fe­ren­ci­je: “The 1st Con­fe­ren­ce on Cul­tu­ral Po­li­ci­es in the Arab Re­gion” (Be­i­rut, 7–8 Ju­ne 2010).

198

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Uvod­na raz­ma­tra­nja Film je na­stao kao niz teh­nič­ko-teh­no­lo­ških pro­na­la­za­ka, pro­la­ze­ći fa­ze od va­šar­ske atrak­ci­je i za­ba­ve, do pri­zna­te sed­me umet­no­sti. Zbog ino­va­tiv­ne na­do­grad­nje tih pro­na­la­ za­ka, od ki­ne­ma­to­gra­fa, pre­ko film­ske tra­ke, do da­na­šnjih sa­vre­me­nih di­gi­tal­nih ka­me­ra, i raz­vo­ja svih de­lat­no­sti, film­sku in­du­stri­ju mo­že­mo sma­tra­ti naj­zna­čaj­ni­jom pred­u­zet­ nič­kom ini­ci­ja­ti­vom u obla­sti kul­tu­re. Tre­ti­ra­na kao pri­vred­na gra­na, ki­ne­ma­to­gra­fi­ja se u po­čet­ku raz­vi­ja­la u za­vi­sno­sti od tr­ži­šnih uslo­va, da bi ka­sni­je u mno­gim ze­mlja­ma dr­ža­va pre­u­ze­la na se­be oba­ve­ze raz­vo­ja ove de­lat­no­sti. Od ro­đe­nja fil­ma pa do da­nas, raz­vi­lo se mno­štvo mo­de­la raz­voj­ne po­li­ti­ke u obla­sti ki­ne­ma­to­gra­fi­je. Naj­ve­ća raz­li­ka u mo­de­li­ma mo­že se pred­sta­vi­ti kroz ame­rič­ki i evrop­ski mo­del. U skla­du sa li­be­ral­nim mo­de­lom kul­ tur­ne po­li­ti­ke, či­ja je osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka ne­me­ša­nje dr­ža­ve u oblast kul­tu­re i umet­no­sti (Đu­kić 2010: 109), ame­rič­ki film je pre­pu­šten tr­ži­štu, ta­ko da dr­ža­va ne fi­nan­si­ra di­rekt­no pro­iz­vod­nju fil­mo­va već po­spe­šu­je pro­duk­ci­ju stva­ra­njem uslo­va za in­ve­sti­ci­je pri­vat­nog ka­pi­ta­la u film­sku pro­duk­ci­ju, di­stri­bu­ci­ju i pri­ka­zi­va­nje. Ka­da je Evro­pa u pi­ta­nju, ne po­sto­ji je­din­stven „evrop­ski mo­del kul­tur­ne po­li­ti­ke”. Od­ nos pre­ma kul­tu­ri, a ta­ko i pre­ma ki­ne­ma­to­gra­fi­ji, dru­ga­či­ji je od dr­ža­ve do dr­ža­ve, i to su raz­li­či­ti mo­da­li­te­ti dr­žav­nog i pa­ra­dr­žav­nog3 mo­de­la kul­tur­ne po­li­ti­ke. Osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ ka dr­žav­nog mo­de­la je pre­u­zi­ma­nje od­go­vor­no­sti od stra­ne dr­ža­ve za upra­vlja­nje kul­tur­nim raz­vo­jem. Pre­u­ze­ta od­go­vor­nost dr­ža­ve pre­ma kul­tu­ri je­ste kul­tur­na po­li­ti­ka, od­no­sno jav­na prak­tič­na po­li­ti­ka, ko­ja pred­sta­vlja skup upra­vljač­kih me­ra i ak­tiv­no­sti ko­ji­ma no­si­o­ci jav­ne prak­tič­ne po­li­ti­ke – na osno­vu po­li­tič­kog, prav­nog i fi­nan­sij­skog auto­ri­te­ta do­bi­je­nog na de­ mo­krat­skim iz­bo­ri­ma – upra­vlja­ju kul­tur­nim ži­vo­tom i kul­tur­nim raz­vo­jem na od­re­đe­noj te­ri­to­ri­ji (Đu­kić 2010: 63). U prak­tič­nom smi­slu, u od­no­su pre­ma ki­ne­ma­to­gra­fi­ji, to pod­ra­ zu­me­va da su na­ci­o­nal­ni kre­a­to­ri kul­tur­nih po­li­ti­ka od­go­vor­ni za us­po­sta­vlja­nje po­li­ti­ka ko­je ob­u­hva­ta­ju ne sa­mo pro­iz­vod­nju već sve aspek­te lan­ca film­skih vred­no­sti (raz­voj, pro­duk­ci­ja, di­stri­bu­ci­ja i mar­ke­ting, pro­jek­ci­ja, usa­vr­ša­va­nje, pri­stup pu­bli­ci i film­skoj ba­šti­ni itd.) i uklju­ ču­je ne sa­mo fi­nan­sij­sku po­dr­šku ne­go i le­gi­sla­ti­vu, is­tra­ži­va­nje i pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka. U kre­i­ra­nju kul­tur­ne po­li­ti­ke u arap­skim ze­mlja­ma naj­ja­či uti­caj ima­ju po­li­tič­ka i ide­o­ lo­ška opre­de­lje­nja i na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, ta­ko da u Al­ži­ru, Egip­tu, Jor­da­nu, Li­ba­nu, Ma­ro­ku, Pa­le­sti­ni, Si­ri­ji i Tu­ni­su dr­žav­ni or­ga­ni ima­ju od­lu­ču­ju­ću ulo­gu u do­me­nu kul­tu­re. Mo­de­li kul­ tur­nih po­li­ti­ka raz­li­ku­ju se od dr­ža­ve do dr­ža­ve, i kre­ću se od cen­tra­li­zo­va­nih mo­de­la za­sno­ va­nih na do­mi­na­ci­ji Mi­ni­star­stva kul­tu­re (Al­žir i Egi­pat) do po­kro­vi­telj­skog mo­de­la (Jor­dan). U ne­kim je ze­mlja­ma ve­o­ma te­ško od­re­di­ti mo­del kul­tur­ne po­li­ti­ke, kao na pri­mer u Li­ba­nu ili Pa­le­sti­ni, jer od­su­stvo ja­sne in­te­gri­sa­ne vi­zi­je i si­ste­ma­ti­za­ci­je ote­ža­va de­fi­ni­sa­nje kul­tur­nog mo­de­la. Po pi­ta­nju ki­ne­ma­to­gra­fi­je, od­nos dr­ža­ve pre­ma toj obla­sti se ta­ko­đe ve­o­ma raz­li­ku­ je. Na pri­mer, u Egip­tu i Jor­da­nu dr­ža­va ve­o­ma mno­go ula­že u raz­voj fil­ma, dok je u Li­ba­nu 3 Ovaj mo­del pod­ra­zu­me­va da je Vla­da pre­ne­la svo­ju od­go­vor­nost u do­me­nu kul­tu­re na struč­no te­lo (Umet­nič­ki sa­vet, Sa­vet za kul­tu­ru i sl.) ko­je ona ime­nu­je, ali ko­jim di­rekt­no ne upra­vlja i ko­je ima pot­pu­ nu auto­no­mi­ju od­lu­či­va­nja u pe­ri­o­du za ko­ji je ime­no­va­no (Đu­kić 2010: 104).

199

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

film­ska pro­duk­ci­ja go­to­vo ne­vi­dlji­va zbog od­su­stva po­dr­ške dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i fon­do­va kao i od­su­stva od­go­va­ra­ju­ćeg prav­nog okvi­ra ko­jim bi se za­šti­tio sek­tor ki­ne­ma­to­gra­fi­je. Kul­tur­na po­li­ti­ka vo­di se od­re­đe­nim sred­stvi­ma, od­no­sno in­stru­men­ti­ma. In­stru­men­ ti kul­tur­ne po­li­ti­ke de­le se pre­ma pri­ro­di svog de­lo­va­nja na eko­nom­ske, po­li­tič­ko-prav­ ne, or­ga­ni­za­ci­o­ne i vred­no­sno-idej­ne, a pre­ma sme­ru svog de­lo­va­nja na pod­sti­caj­ne (sti­ mu­la­tiv­ne) i su­zbi­ja­ju­će (re­pre­siv­ne) (Dra­gi­će­vić Še­šić i Stoj­ko­vić 2007: 47). In­stru­men­ti kul­tur­ne po­li­ti­ke su čvr­sto i su­štin­ski po­ve­za­ni u ce­li­nu, ta­ko da je, re­ci­mo, bez upo­tre­be or­ga­ni­za­ci­o­nih in­stru­me­na­ta ne­mo­gu­će je­dan idej­ni kon­cept im­ple­men­ti­ra­ti u prak­si, po­ što i pri­me­na dru­gih in­stru­me­na­ta (eko­nom­ski, prav­no-po­li­tič­ki) mo­ra bi­ti ute­me­lje­na na pla­ni­ra­nju i prak­tič­noj im­ple­men­ta­ci­ji pla­na (Đu­kić 2010: 121). Kul­tur­na po­li­ti­ka mo­ra­la bi pre sve­ga bi­ti vo­đe­na or­ga­ni­za­ci­o­nim in­stru­men­ti­ma, jer oni omo­gu­ću­ju pre­ci­zno pla­ ni­ra­nje. Stra­te­ško pla­ni­ra­nje je osnov­ni in­stru­ment kul­tur­ne po­li­ti­ke. Bez nje­ga je raz­voj sti­hij­ski i bez ci­lja. Stra­te­ški plan sa­dr­ži idej­ni kon­cept kul­tur­ne po­li­ti­ke (vi­zi­ju, svr­hu, ci­ lje­ve, pri­o­ri­te­te i stra­te­gi­je kul­tur­ne po­li­ti­ke), kao i plan po­treb­nih ak­tiv­no­sti i fi­nan­sij­skih sred­sta­va ko­ji­ma će plan bi­ti ostva­ren (Đu­kić 2010: 121). Ulo­ga dr­ža­ve u raz­vo­ju srp­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je Isto­ri­ja od­no­sa Sr­bi­je4 i fil­ma za­po­či­nje kra­jem 1916. go­di­ne, ka­da je dr­ža­va pr­vi put in­ ter­ve­ni­sa­la u ovoj obla­sti. Ta­da je pri Vr­hov­noj ko­man­di Srp­ske voj­ske osno­va­na Film­ska sek­ ci­ja, što do­vo­di do pro­duk­ci­je ve­li­kog bro­ja do­ku­men­tar­nih fil­mo­va. Go­di­ne 1931. do­ne­sen je Za­kon o ure­đe­nju pro­me­ta fil­mo­va, pr­vi za­kon ko­ji je ure­đi­vao oblast ki­ne­ma­to­gra­fi­je, i po­seb­no je bio po­vo­ljan za film­ske pro­iz­vo­đa­če. Za­hva­lju­ju­ći ovom za­ko­nu i od­red­bi po ko­joj bi­o­sko­pi mo­ra­ju da na re­per­to­a­ru ima­ju 15% do­ma­ćih fil­mo­va, do­la­zi do na­glog po­ra­sta do­ ma­će pro­iz­vod­nje, otva­ra­nja no­vih pri­vat­nih film­skih pred­u­ze­ća, kao i stva­ra­nja in­sti­tu­ci­ja u obla­sti film­ske de­lat­no­sti. Osno­va­na je Dr­žav­na film­ska cen­tra­la, ko­ja us­po­sta­vlja evi­den­ci­ju u pro­iz­vod­nji i di­stri­bu­ci­ji, iz­da­je Film­ski al­ma­nah, go­di­šnjak o film­skim de­lat­no­sti­ma u ze­ mlji, po­ku­ša­va­ju­ći ta­ko da na­đe na­čin za sti­mu­li­sa­nje do­ma­ćeg fil­ma. Da bi se is­pu­ni­la kvo­ta od 15%, a u ne­do­stat­ku do­volj­ne ko­li­či­ne no­vih, u bi­o­sko­pi­ma su se pri­ka­zi­va­li sta­ri do­ma­ći fil­mo­vi, što je sma­nji­lo po­se­tu i do­ve­lo do ne­za­do­volj­stva ka­ko vla­sni­ka bi­o­sko­pa, ta­ko i stra­ nih di­stri­bu­te­ra, te je 1933. uki­nu­ta od­red­ba o oba­ve­znoj za­stu­plje­no­sti do­ma­ćih fil­mo­va. Tih go­di­na u dr­ža­vi je re­gi­stro­va­no pre­ko 350 bi­o­sko­pa, od to­ga u Sr­bi­ji 53 (Ran­ko­vić 1998). To­kom Dru­gog svet­skog ra­ta, pri Glav­nom šta­bu Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke voj­ske Sr­bi­je osno­va­na je Film­ska sek­ci­ja. Ona je ima­la za­da­tak da ospo­so­bi po­sto­je­će bi­o­sko­pe i or­ga­ ni­zu­je kul­tur­ni ži­vot uz pri­ka­zi­va­nje oda­bra­nih fil­mo­va. U vre­me ra­ta u Sr­bi­ji ra­di­lo je 128 bi­o­sko­pa. Iste go­di­ne, u no­vem­bru, osno­va­no je i Dr­žav­no film­sko pred­u­ze­će. To­kom 1945. go­di­ne or­ga­ni­za­ci­ja ju­go­slo­ven­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je pre­la­zi s voj­ne na ci­vil­nu, te se uki­da­ju i Film­ska sek­ci­ja i Dr­žav­no film­sko pred­u­ze­će, ali je osno­va­no Film­sko pred­u­ze­će Fe­de­ra­ tiv­ne Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je (FNRJ) sa dr­žav­nim osni­vač­kim ka­pi­ta­lom u iz­no­su 4 Ta­da Kra­lje­vi­na Sr­bi­ja.

200

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

od mi­lion di­na­ra. Go­di­nu da­na ka­sni­je, uki­da se i Film­sko pred­u­ze­će, a osni­va se Ko­mi­tet za ki­ne­ma­to­gra­fi­ju Vla­de FNRJ, či­me je ki­ne­ma­to­gra­fi­ja, pr­vi put na ovim pro­sto­ri­ma, uži­ va­la sta­tus de­lat­no­sti od po­seb­nog dru­štve­nog zna­ča­ja i pot­pu­nu fi­nan­sij­sku po­moć dr­ža­ve (Ran­ko­vić 1998: 79). Do 1945. ve­ći deo pro­iz­ve­de­nih fil­mo­va bio je do­ku­men­tar­nog i pro­pa­ gand­nog ti­pa, ali se ubr­zo na film po­če­lo gle­da­ti kao na umet­nost (1945. osno­va­no je film­sko pred­u­ze­će Ava­la film). Na­kon pet go­di­na, u sklo­pu ce­lo­kup­ne re­or­ga­ni­za­ci­je dr­ža­ve,5 Vla­da FNRJ uki­da Ko­mi­tet za ki­ne­ma­to­gra­fi­ju, što do­vo­di, iz­me­đu osta­log, i do pro­me­ne u si­ste­mu fi­nan­si­ra­nja fil­mo­va; ume­sto bu­dže­ta, osni­va se Sa­ve­zni fond za ki­ne­ma­to­gra­fi­ju, u ko­ji se sli­ va­ju sred­stva iz pri­ho­da od bi­o­skop­skih ula­zni­ca. Osni­va­ju se još dva spe­ci­ja­li­zo­va­na film­ska pred­u­ze­ća na sa­ve­znom ni­vou, Za­sta­va film i Film­ske no­vo­sti. Go­di­ne 1949. osni­va se na­ci­o­ nal­ni film­ski ar­hiv pod na­zi­vom Cen­tral­na ju­go­slo­ven­ska ki­no­te­ka, da bi 1952. go­di­ne na­ziv bio pro­me­njen u Ju­go­slo­ven­ska ki­no­te­ka, ko­ji se ko­ri­sti i da­nas. U tom pe­ri­o­du do­ne­sen je Osnov­ni za­kon o fil­mu (1956), ko­jim je de­fi­ni­tiv­no re­gu­li­sa­na ce­lo­kup­na de­lat­nost ki­ne­ma­ to­gra­fi­je na pro­sto­ru ta­da­šnje Ju­go­sla­vi­je. Či­tav ovaj pe­riod ka­rak­te­ri­še pre­na­gla­šen kon­cept cen­tral­nog pla­ni­ra­nja, fi­nan­si­ra­nja i upra­vlja­nja ki­ne­ma­to­gra­fi­jom od stra­ne dr­ža­ve, što se osli­ka­va i na pri­me­ru di­stri­bu­ci­je – po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta uvoz i di­stri­bu­ci­ja stra­nog fil­ma cen­tra­li­zu­ju se pre­ko jed­nog pred­u­ze­ća – Ju­go­sla­vi­ja fil­ma. Pro­ces de­cen­tra­li­za­ci­je ju­go­slo­ven­ske film­ske in­du­stri­je za­po­či­nje uki­da­njem Sa­ve­znog fon­da 1962. go­di­ne, i pre­la­skom na fi­nan­si­ra­nje pre­ko re­pu­blič­kih, a ne­što ka­sni­je i pre­ko po­kra­jin­skih fon­do­va. Iz­vor sred­sta­va ovih fon­do­va bi­li su po­seb­ni po­re­zi na bi­o­skop­ske ula­ zni­ce. U No­vom Sa­du osno­va­no je film­sko pred­u­ze­će Neo­plan­ta film (1966). Srp­ska ki­ne­ma­ to­gra­fi­ja za­dr­ža­la je udeo od pre­ko 50% od ukup­ne ju­go­slo­ven­ske film­ske pro­duk­ci­je. U to vre­me, po­ja­vom te­le­vi­zi­je, do­la­zi do opa­da­nja bro­ja bi­o­skop­skih gle­da­la­ca, što je bio slu­čaj i u osta­lim de­lo­vi­ma sve­ta. Sve do 1967. broj bi­os­ ko­pa se po­ve­ća­vao, te ih je te go­di­ne bi­lo 1765 u ce­loj SFRJ, ali se od te go­di­ne nji­hov broj sma­nju­je. No­vi Za­kon o ki­ne­ma­to­gra­fi­ji do­ne­sen je 1982. go­di­ne. Nji­me je, kao i Za­ko­nom o sa­mo­stal­nom oba­vlja­nju umet­nič­ke i dru­ge de­lat­ no­sti u kul­tu­ri, omo­gu­će­no or­ga­ni­zo­va­nje traj­nih rad­nih za­jed­ni­ca za pro­iz­vod­nju fil­mo­va. Pe­riod od 1962. do 1991. go­di­ne pred­sta­vlja naj­zna­čaj­ni­ji pe­riod srp­skog fil­ma i ne­pre­kid­ni us­pon fil­ma u Sr­bi­ji. To­kom tog pe­ri­o­da u Sr­bi­ji je sni­mlje­no pre­ko 300 igra­nih fil­mo­va. Ostva­re­nja do­ma­će ki­ne­ma­to­gra­fi­je po­sta­la su sa­stav­ni deo na­ci­o­nal­ne kul­tu­re, do­ma­ći film je osvo­jio gle­da­o­ce, a mno­ga ostva­re­nja su re­pre­zen­to­va­la na­šu ze­mlju na film­skim fe­sti­va­ li­ma ši­rom sve­ta. Je­dan od zna­čaj­nih raz­lo­ga za ula­ga­nje u raz­voj ki­ne­ma­to­gra­fi­je je i taj što su ta­da­šnje vla­sti raz­u­me­va­le pro­pa­gand­nu i pro­mo­tiv­nu sna­gu fil­ma, što da­nas ni­je slu­čaj. Po­red na­ve­de­nih za­ko­na i osni­va­nja sek­ci­ja, ko­mi­te­ta, fon­do­va ili pred­u­ze­ća, dr­ža­va je ure­đi­va­la na­ci­o­nal­nu ki­ne­ma­to­gra­fi­ju pro­pi­si­ma i ured­ba­ma o cen­zu­ri. Za­ko­nom o ki­ne­ma­ to­gra­fi­ji iz 1982. go­di­ne uki­nu­ta je po­sled­nja ko­mi­si­ja za pre­gled fil­mo­va. Ras­pad Ju­go­sla­vi­je 1991. go­di­ne po­gub­no je uti­cao na film­sku in­du­stri­ju: sma­njen je broj bi­o­sko­pa za 70%, broj gle­da­la­ca za 80%. Te go­di­ne do­ne­sen je Za­kon o ki­ne­ma­to­gra­fi­ji. 5 Uvo­đe­nje rad­nič­kog sa­mo­u­pra­vlja­nja i de­cen­tra­li­za­ci­ja.

201

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Je­dan od osnov­nih ci­lje­va do­no­še­nja tog Za­ko­na bio je da se za­kon­ski ure­di vi­deo de­lat­ nost, ko­ja je do ta­da bi­la pi­rat­ska i ko­ja je na­no­si­la ve­li­ke šte­te ki­ne­ma­to­gra­fi­ji u Sr­bi­ji. Tih go­di­na dr­žav­ni in­te­res ve­zan za ki­ne­ma­to­gra­fi­ju zna­čaj­no je sma­njen, me­đu­tim, slo­bod­no se mo­že re­ći da je pro­duk­ci­ja fil­mo­va ipak „cve­ta­la” usled pri­lič­ne eko­nom­ske de­re­gu­la­ci­je. To­kom 1990-ih sni­mlje­ni su, iz­me­đu osta­lih, fil­mo­vi ko­ji se ubra­ja­ju u naj­zna­čaj­ni­ja ostva­ re­nja do­ma­će ki­ne­ma­to­gra­fi­je, kao što su Pod­ze­mlje, Le­pa se­la le­po go­re, Mi ni­smo an­đe­li ili Ubi­stvo s pred­u­mi­šlja­jem. Na­kon de­mo­krat­skih pro­me­na 2000. go­di­ne, ot­ka­zan je si­stem da­va­nja fi­nan­sij­skih sred­sta­va i po­no­vo us­po­sta­vljen si­stem bu­džet­skog fi­nan­si­ra­nja; 2003. go­di­ne uvo­di se prin­cip jav­nih kon­kur­sa u od­re­đe­nim obla­sti­ma umet­nič­ke pro­duk­ci­je, gde pri­pa­da i film­ska in­du­stri­ja; 2004. go­di­ne osno­van je Film­ski cen­tar Sr­bi­je (FCS), ko­ji je do­bio ulo­gu pa­ra­dr­žav­nog te­la za raz­voj film­ske in­du­stri­je i do­de­lji­va­nje nov­ča­nih sred­ sta­va za fil­mo­ve. No­vi Za­kon o ki­ne­ma­to­gra­fi­ji usvo­jen je 26. de­cem­bra 2011. go­di­ne. Ak­tu­el­no sta­nje i pro­ble­mi srp­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je Po­slo­va­nje u okvi­ru ki­ne­ma­to­graf­ske i vi­deo pro­iz­vod­nje u Sr­bi­ji po­de­lje­no je na raz­li­ či­te de­lat­no­sti, te je od­re­đe­nim pro­duk­cij­skim ku­ća­ma pre­te­žna de­lat­nost pro­duk­ci­ja fil­mo­ va (du­go­me­tra­žnih, krat­ko­me­tra­žnih, ani­mi­ra­nih, do­ku­men­tar­nih ili eks­pe­ri­men­tal­nih), a dru­ga pred­u­ze­ća ba­ve se pro­iz­vod­nim uslu­ga­ma za dru­gu stra­nu u film­skoj in­du­stri­ji, vi­zu­ el­nim film­skim efek­ti­ma, TV i film­skom pro­duk­ci­jom, dok je­dan deo pred­u­ze­ća sa­ra­đu­je uglav­nom sa mar­ke­tin­škim agen­ci­ja­ma i pro­iz­vo­di re­kla­me i audio-vi­zu­el­ne ko­mer­ci­jal­ne sa­dr­ža­je. U 2010. go­di­ni sni­mlje­no je 32, a u 2011. go­di­ni re­a­li­zo­va­no je ukup­no 20 fil­mo­va.6 Po­sto­je dve ho­mo­ge­ne rad­ne gru­pe u okvi­ru film­ske in­du­stri­je, i one ima­ju raz­li­či­te ti­ po­ve vla­sni­štva: pri­vat­no vla­sni­štvo je uglav­nom pri­sut­no u pro­duk­ci­ji i di­stri­bu­ci­ji, dok su bi­o­sko­pi uglav­nom u dr­žav­nom vla­sni­štvu. Od ukup­nog bro­ja bi­o­sko­pa, oko 85% pri­pa­da dr­ža­vi, a sa­mo 15% je pri­vat­no. U film­skoj in­du­stri­ji zna­ča­jan pro­ces pri­va­ti­za­ci­je od­vi­ja se od 2004. go­di­ne, a jed­na od naj­vred­ni­jih pri­va­ti­za­ci­ja je ku­po­vi­na Be­o­grad fil­ma za 8,8 mi­ li­o­na evra, 2007. go­di­ne. Do sa­da je po­nu­đe­no 12 film­skih kom­pa­ni­ja, na ten­de­ru ili pre­ko auk­ci­je. Osam od dva­na­est je pro­da­to za ukup­no 10,8 mi­li­o­na evra (Mi­kić i Ri­ka­lo 2011). Vi­še od 85% bi­o­sko­pa ra­di kao deo dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja i in­sti­tu­ci­ja (obič­no u okvi­ru lo­kal­nih kul­tur­nih cen­ta­ra), a sa­mo 15% od njih su sa­mo­stal­na prav­na te­la, či­ja je pri­mar­na ak­tiv­nost pri­ka­zi­va­nje fil­mo­va (oko 29 bi­o­sko­pa). Mre­ža bi­o­sko­pa 2009. go­di­ne sa­sto­ja­la se od 117 bi­o­skop­skih sa­la, sa ka­pa­ci­te­tom od 46.359 me­sta; 2010. go­di­ne od 126 bi­o­skop­skih sa­la i ka­pa­ci­te­tom od 51.580 me­sta. U 2010. go­di­ni, broj bi­o­skop­skih pred­sta­va po­ve­ćan je za 22,2% u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu. U struk­tu­ri bi­o­skop­skih pred­sta­va, uče­šće do­ma­ćih fil­mo­va u od­no­su na stra­ne sma­nje­no je za 31%.7

6 Du­go­me­tra­žni igra­ni, do­ku­men­tar­ni i ani­mi­ra­ni fil­mo­vi, uklju­ču­ju­ći i ma­njin­ske ko­pro­duk­ci­je. Pre­u­ze­to sa saj­ta FCS. 7 Po­da­ci pre­u­ze­ti iz Sta­ti­stič­kog go­di­šnja­ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

202

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Do­ma­ćoj film­skoj in­du­stri­ji ve­o­ma je te­ško da fi­nan­sij­ski po­kri­je osnov­nu re­pro­duk­ci­ ju. Za to po­sto­ji ne­ko­li­ko raz­lo­ga: tr­ži­šte je ogra­ni­če­no, po­tro­šač­ke mo­guć­no­sti su ni­ske i, iz­nad sve­ga, pu­bli­ka ne­ma re­dov­nu na­vi­ku da ide u bi­o­skop zbog vi­so­kog ni­voa ulič­ne pro­ da­je pi­rat­skih iz­da­nja, in­ter­ne­ta i mno­go dru­gih raz­lo­ga. Zbog to­ga, od pri­ho­da ko­ji ostva­re pri­ka­zi­va­njem u bi­o­sko­pi­ma naj­gle­da­ni­ji do­ma­ći fil­mo­vi mo­gu da po­kri­ju sa­mo oko 10% tro­ško­va film­ske pro­duk­ci­je. Ka­da je reč o ak­tu­el­nom od­no­su dr­ža­ve pre­ma film­skoj in­du­stri­ji, mo­že se kon­sta­to­va­ti ne­do­sta­tak po­li­tič­kog in­te­re­sa ko­ji pred­sta­vlja raz­log mno­gih pro­pu­šte­nih pri­li­ka za re­gu­ li­sa­nje i raz­voj ove obla­sti. Naj­bo­lji po­ka­za­telj je du­go­go­di­šnja ne­a­de­kvat­nost za­kon­ske re­ gu­la­ti­ve. No­vi Za­kon o ki­ne­ma­to­gra­fi­ji, ko­ji je za­po­čet 2004. go­di­ne, dat je po­čet­kom 2010. go­di­ne na jav­nu ras­pra­vu, ali je Za­kon usvo­jen tek u de­cem­bru 2011. go­di­ne. Naj­zna­čaj­ni­ja pro­me­na u ovom Za­ko­nu ti­če se di­ver­zi­fi­ka­ci­je jav­nih sred­sta­va, u ci­lju fi­nan­si­ra­nja ki­ne­ ma­to­gra­fi­je, što bi zna­čaj­no olak­ša­lo pro­duk­ci­ju fil­mo­va. Za­kon pred­vi­đa da se za ki­ne­ma­to­ gra­fi­ju iz­dva­ja 20% sred­sta­va ko­ja na­pla­ću­je Re­pu­blič­ka ra­di­o­di­fu­zna agen­ci­ja (RRA), 10% sred­sta­va ko­ja na­pla­ću­je Re­pu­blič­ka agen­ci­ja za elek­tron­ske ko­mu­ni­ka­ci­je (RA­TEL), kao i 1,5% sred­sta­va od ukup­no ostva­re­ne me­seč­ne pret­pla­te Ra­dio te­le­vi­zi­je Sr­bi­je (RTS). Neo­p­ hod­no je po­me­nu­ti da su na ova­kav pred­log Za­ko­na re­ak­ci­je RRA, RA­TEL-a, ali i Aso­ci­ja­ci­je ne­za­vi­snih elek­tron­skih me­di­ja (ANEM), bi­le iz­u­zet­no ne­ga­tiv­ne, pa se u me­di­ji­ma mo­gla ču­ti i na­ja­va tu­žbe Mi­ni­star­stvu kul­tu­re od stra­ne RA­TEL-a. Prak­sa po­ka­zu­je da do­no­še­nje za­ko­na u Sr­bi­ji ne zna­či i do­sled­nu pri­me­nu istih, ta­ko da je neo­p­hod­na iz­ve­sna vre­men­ska dis­tan­ca ko­ja će po­ka­za­ti da li će no­vo­do­ne­se­ni Za­kon za­i­sta u pred­vi­đe­noj me­ri po­mo­ći raz­voj ki­ne­ma­to­gra­fi­je. Što se ti­če krov­ne film­ske in­sti­tu­ci­je u Sr­bi­ji, do da­nas su ovla­šće­nja FCS ne­ko­li­ko pu­ta me­nja­na i čak vra­će­na Mi­ni­star­stvu, ta­ko da je ne­ja­sno ko­ja je za­pra­vo ulo­ga te in­sti­tu­ci­je.8 Osnov­na pi­ta­nja su: da li dr­ža­va že­li da de­le­gi­ra od­go­vor­nost za stra­te­ ško pla­ni­ra­nje i fi­nan­si­ra­nje raz­vo­ja ki­ne­ma­to­gra­fi­je FCS ili ne, kao i ko­ji je raz­log za ta­kvu neo­d­luč­nost? U Sr­bi­ji još uvek ni­je iz­ra­đe­na Stra­te­gi­ja kul­tur­nog raz­vo­ja i, shod­no to­me, na­me­će se pi­ta­nje da li je do­no­še­nje Za­ko­na o ki­ne­ma­to­gra­fi­ji do­bro re­še­nje bez, pret­hod­ no, ja­sno de­fi­ni­sa­nih na­ci­o­nal­nih pri­o­ri­te­ta u obla­sti kul­tur­nog raz­vo­ja, po­seb­no zbog to­ga što do­no­še­nje za­ko­na ne mo­že da re­ši ključ­na pi­ta­nja kul­tur­ne po­li­ti­ke bez pri­me­ne osta­lih in­stru­me­na­ta. Mi­ni­star­stvo kul­tu­re po sve­mu su­de­ći vo­di sti­hij­sku po­li­ti­ku raz­vo­ja ki­ne­ma­ to­gra­fi­je, ko­ri­ste­ći sa­mo osnov­ni in­stru­ment kul­tur­ne po­li­ti­ke – fi­nan­si­ra­nje, oči­to bez pret­ hod­no raz­ra­đe­nog fi­nan­sij­skog pla­na, jer se iz­nos sred­sta­va kao i broj fil­mo­va po­sled­njih go­di­na me­njao. U 2010. go­di­ni iz­dvo­je­no je 128 mi­li­o­na di­na­ra i fi­nan­si­ra­no je 5 fil­mo­va, raz­li­či­tim iz­no­si­ma (21–34 mi­li­o­na), dok je 2011. go­di­ne iz­dvo­je­no 150 mi­li­o­na di­na­ra i fi­ nan­si­ra­no je 10 fil­mo­va (5 fil­mo­va sa po 20 mi­li­o­na i 5 fil­mo­va sa po 10 mi­li­o­na).9 8 Va­žno je po­me­nu­ti da su dva pred­sed­ni­ka uprav­nog od­bo­ra FCS (Emir Ku­stu­ri­ca i Pre­drag Ma­noj­lo­vić) pod­ne­la ostav­ke u po­sled­nje 3 go­di­ne, sa obra­zlo­že­njem da FCS ne­ma ni­ka­kvu sna­gu. No­vi pred­sed­nik UO FCS je re­di­telj Dar­ko Ba­jić. 9 Iz­vor: sajt FCS.

203

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Arap­ske dr­ža­ve i film Iz­u­zet­no ne­sta­bil­ne po­li­tič­ke pri­li­ke u arap­skim ze­mlja­ma, ka­ko u no­voj ta­ko i u sta­ ri­joj isto­ri­ji, ne osta­vlja­ju pre­vi­še pro­sto­ra za pro­mi­šlja­nje o kul­tur­noj po­li­ti­ci ili o kul­tu­ri uop­šte. Me­đu­tim, kul­tur­na sce­na u ovom re­gi­o­nu je ve­o­ma di­na­mič­na i mo­že se po­sma­ tra­ti kroz br­zu eks­pan­zi­ju sa­vre­me­nog umet­nič­kog tr­ži­šta, kao i kroz ras­tu­ći in­te­res me­ đu­na­rod­nih umet­nič­kih struč­nja­ka, ali naj­vi­še kroz raz­voj ne­za­vi­snog kul­tur­nog sek­to­ra. Po­sto­ja­nje kul­tur­ne sce­ne i kul­tur­no-umet­nič­kog stva­ra­la­štva pod­ra­zu­me­va i od­re­đe­nu kul­tur­nu po­li­ti­ku, u ko­joj u arap­skom sve­tu dr­žav­ni or­ga­ni ima­ju od­lu­ču­ju­ću ulo­gu, ali iz­ ve­stan uti­caj ima­ju i dru­gi ak­te­ri, kao što su uni­ver­zi­te­ti, ci­vil­no dru­štvo, ver­ske i dru­ge za­ jed­ni­ce. U kre­i­ra­nju kul­tur­ne po­li­ti­ke, ko­ja se sva­ka­ko od­no­si i na oblast ki­ne­ma­to­gra­fi­je, naj­zna­čaj­ni­ji uti­caj ima­ju pre sve­ga po­li­tič­ka i ide­o­lo­ška opre­de­lje­nja, na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, ge­o­graf­ski po­lo­žaj i bli­zi­na su­sed­nih ze­ma­lja kao i po­zi­ci­ja et­nič­kih i ver­skih ma­nji­na. Kul­tur­ne po­li­ti­ke arap­skog sve­ta mo­gu se oka­rak­te­ri­sa­ti sle­de­ćim op­štim oso­bi­na­ma: −− ima­ju ten­den­ci­ju da osta­nu sa­mo u do­me­nu te­o­ri­je i da ne po­sta­nu in­te­gri­sa­ni pla­ no­vi u prak­si; −− osta­ju ome­đe­ne zva­nič­no od­re­đe­nim prav­cem raz­vo­ja, ne bi­va­ju pre­ve­de­ne u set for­ mal­no usvo­je­nih pra­vi­la, za­ko­na i pla­no­va na­pra­vlje­nih ra­di re­a­li­za­ci­je du­go­roč­nih pro­me­na i raz­vo­ja; −− sta­vlja­ju kul­tu­ru u slu­žbu po­li­ti­ke (či­me na­sta­ju ter­mi­ni po­put „arap­ska na­ci­o­nal­ na kul­tu­ra”, „kul­tu­ra na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta”, „kul­tu­ra islam­skog iden­ti­te­ta”, „kul­tu­ra ot­po­ra”, „kul­tu­ra vla­da­ju­će par­ti­je” ili „cen­tra­li­zo­va­na zva­nič­na kul­tu­ra”), pre ne­go po­li­ti­ku u slu­žbu kul­tu­re. Al­žir Od sti­ca­nja ne­za­vi­sno­sti 1962. go­di­ne, kul­tur­na po­li­ti­ka u Al­ži­ru for­mu­li­sa­na je u skla­du sa cen­tra­li­zo­va­nim mo­de­lom za­sno­va­nim na do­mi­na­ci­ji Mi­ni­star­stva kul­tu­re ko­je, kroz svo­je ogrom­ne fi­nan­sij­ske re­sur­se, kon­tro­li­še ve­ći­nu kul­tur­nih i umet­nič­kih ak­tiv­no­ sti u ze­mlji. Upr­kos ogrom­nom po­ve­ća­nju bu­dže­ta u po­sled­njih de­se­tak go­di­na, kul­tur­na in­fra­struk­tu­ra je i da­lje si­ro­ma­šna i ni­je re­gu­li­sa­na ade­kvat­nim za­kon­skim pro­pi­si­ma. Al­žir­ska ki­ne­ma­to­gra­fi­ja do­ži­vlja­va stra­ho­vit uda­rac po­lo­vi­nom 1980-ih go­di­na XX ve­ka, pre­ra­spo­de­lom od­go­vor­no­sti u obla­sti fil­ma i vi­deo-teh­ni­ke. Ta­da su za­tvo­re­ne tri ključ­ne jav­ne in­sti­tu­ci­je – Al­žir­ski cen­tar film­ske in­du­stri­je, Na­ci­o­nal­ni in­sti­tut za audio i vi­deo pro­duk­ci­ju i Na­ci­o­nal­na agen­ci­ja za do­ku­men­tar­ne fil­mo­ve. Ova­kva kul­tur­na po­ li­ti­ka do­ve­la je do pro­pa­da­nja film­skih ka­pa­ci­te­ta i pa­da gle­da­no­sti fil­mo­va. Bi­o­sko­pi, ko­jih pre­ma po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva za kul­tu­ru u Al­ži­ru ima 325, ima­ju sta­tus po­lu­ko­mer­ ci­jal­nih, ali dr­ža­va či­ni na­po­re da ih vra­ti pod svo­ju kon­tro­lu, pa zbog to­ga in­ve­sti­ra u iz­ grad­nju no­vih bi­o­sko­pa. Sek­tor di­stri­bu­ci­je po­de­ljen je iz­me­đu pet ve­li­kih di­stri­bu­ter­skih pred­u­ze­ća: MD Si­ne, Sir­ta film, Ta­si­li film, So­ra pro­dakšn i Ki­no Maks (MD Ciné, Cir­ta Film, Tas­si­li Film, So­ra Pro­duc­tion i Ki­no Max). Za in­sti­tu­ci­je u obla­sti ki­ne­ma­to­gra­fi­je iz

204

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

bu­dže­ta se iz­dva­ja 0,93% sred­sta­va, dok se za bi­o­sko­pe, ali i sve osta­le kul­tur­ne do­ga­đa­je,10 iz­dva­ja čak 32,99%. Sta­vlja­nje kul­tur­nih in­du­stri­ja u sre­di­šte no­ve kul­tur­ne stra­te­gi­je, če­ mu pri­pa­da i ki­ne­ma­to­gra­fi­ja, je­dan je od pri­o­ri­te­ta kul­tur­ne po­li­ti­ke Al­ži­ra. Egi­pat Mo­del kul­tur­ne po­li­ti­ke Egip­ta je, pri­mar­no, ad­mi­ni­stra­tiv­no dr­žav­no kon­tro­li­sa­ni cen­ tra­li­stič­ki mo­del, ko­ji ima po­re­klo u so­ci­ja­li­stič­kom eko­nom­skom si­ste­mu iz 1960-ih. Do sre­di­ne 1970-ih eko­nom­ski si­stem se pro­me­nio ka li­be­ra­li­za­ci­ji tr­ži­šta. Kao re­zul­tat to­ga, jav­na nov­ča­na sred­stva za bi­o­sko­pe, po­zo­ri­šta i po­pu­lar­nu kul­tu­ru su se sma­nji­la. Mi­ni­star­ stvo kul­tu­re nad­le­žno je za ob­li­ko­va­nje i spro­vo­đe­nje kul­tur­ne po­li­ti­ke i kul­tur­nih ak­tiv­no­ sti. Bu­džet Mi­ni­star­stva kul­tu­re je ni­zak u od­no­su na bu­džet osta­lih mi­ni­star­sta­va. Je­dan od raz­lo­ga je što se u neo­li­be­ral­noj vi­zi­ji Vla­de kul­tu­ra sma­tra ro­bom. U egi­pat­skoj kul­tur­noj po­li­ti­ci po­sto­ji ogro­man pro­cep iz­me­đu zva­nič­ne po­li­ti­ke i sva­ko­dnev­ne kul­tur­ne prak­se. Egi­pat­ska film­ska in­du­stri­ja jed­na je od naj­sta­ri­jih u sve­tu, naj­zna­čaj­ni­ja i naj­za­stu­ plje­ni­ja me­đu arap­skim ze­mlja­ma. Svoj vr­hu­nac do­ži­vlja­va 1950-ih go­di­na XX ve­ka, ali do­la­zak Na­se­ra na vlast i okre­ta­nje so­ci­ja­li­zmu do­vo­de do pre­u­zi­ma­nja pot­pu­ne kon­tro­le nad film­skom in­du­stri­jom od stra­ne re­ži­ma i do nje­ne na­ci­o­na­li­za­ci­je. Iako i da­lje naj­ve­ća u arap­skom sve­tu, egi­pat­ska film­ska in­du­stri­ja još uvek se ni­je opo­ra­vi­la. Da­nas je egi­pat­ ska film­ska in­du­stri­ja pod cen­zu­rom ve­ćeg bro­ja slu­žbi; 1994. go­di­ne do­ne­ta je fa­tva (ver­ ski za­kon) ko­ja se od­no­si­la na islam­ska pi­ta­nja ve­za­na za „za­šti­tu jav­nog re­da, mo­ra­la i vi­ših in­te­re­sa dr­ža­ve”; 2002. go­di­ne mi­ni­star pra­vo­su­đa od­lu­čio je da zva­nič­ni­ke Islam­ske aka­de­mi­je za is­tra­ži­va­nja ovla­sti da do­no­se od­lu­ke po pi­ta­nji­ma cen­zu­re. Po­red to­ga, Egi­ pat­ska cen­zor­ska ko­mi­si­ja ovla­šće­na je da iz­da­je do­zvo­le za film­ska sce­na­ri­ja i sce­na­ri­ja se­ri­ja. To­kom po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, ova in­du­stri­ja je do­ži­ve­la od­re­đe­no po­ve­ća­nje u smi­slu po­tra­žnje, što je re­zul­tat uki­da­nja in­di­rekt­nih po­re­za na bi­o­skop­ske kar­te. Ta me­ ra je po­ve­ća­la pro­fit pro­du­ce­na­ta, di­stri­bu­te­ra i sa­mih bi­o­sko­pa. To je bio po­če­tak ši­reg ula­ga­nja u bi­o­sko­pe, ta­ko da se nji­hov broj znat­no po­ve­ćao. Ka­da je pro­duk­ci­ja u pi­ta­nju, u Egip­tu po­sto­je 44 stu­di­ja, od ko­jih vi­še od 60% kon­tro­li­še Me­dia pro­dakšn si­ti (Me­dia Pro­duc­tion City). Stra­nih di­stri­bu­te­ra ne­ma u Egip­tu, a sa­te­lit­ski ka­na­li su pre­u­ze­li nji­ho­ vu ulo­gu. Fil­mo­vi se i pre pri­ka­zi­va­nja u bi­o­sko­pi­ma pro­da­ju sa­te­lit­skim ka­na­li­ma, po­go­ to­vo en­krip­to­va­ni fil­mo­vi, za vi­še­mi­li­on­ske iz­no­se u fun­ta­ma. Ovo zna­či za­ga­ran­to­va­ni pro­fit pro­du­cen­ti­ma ko­ji pri­ma­ju sa­mo 50% bi­o­skop­skog pro­fi­ta. Pro­duk­ci­ju, do­ma­ću i ino­stra­nu di­stri­bu­ci­ju, ogla­ša­va­nje, kao i bi­o­skop­sko pri­ka­zi­va­nje u Egip­tu ka­rak­te­ri­še i ver­ti­kal­ni mo­no­pol. Sa­vez ne­ko­li­ko kom­pa­ni­ja je naj­zna­čaj­ni­ja mo­no­po­li­stič­ka aso­ci­ja­ci­ja u ovoj obla­sti. Za­jed­nič­ki pri­hod ovih kom­pa­ni­ja 2005. go­di­ne iz­no­sio je 139 mi­li­o­na egi­ pat­skih fun­ti, ili čak 80% ude­la u pri­ho­di­ma ostva­re­nim to­kom te go­di­ne.

10 U ta­be­li ko­ja pri­ka­zu­je iz­dva­ja­nja fi­nan­sij­skih sred­sta­va za 2009. go­di­nu, bi­o­skop i kul­tur­ni do­ga­đa­ji pod­ra­zu­me­va­ju istu stav­ku.

205

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Jor­dan Na na­ci­o­nal­nom ni­vou Mi­ni­star­stvo kul­tu­re je od­go­vor­no za iz­ra­du i spro­vo­đe­nje kul­ tur­ne po­li­ti­ke u skla­du sa po­li­ti­kom Kra­lje­vi­ne i na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma. Mo­del kul­tur­ne po­li­ti­ke u Jor­da­nu mo­že se sma­tra­ti naj­ja­sni­jim mo­de­lom u svim arap­skim kra­ljev­stvi­ma i emi­ra­ti­ma – a to je me­ce­nat, ili mo­del po­kro­vi­telj­stva.11 Kra­ljev­ska po­ro­di­ca je pre­u­ze­la di­ rekt­nu ulo­gu u pod­sti­ca­nju i us­po­sta­vlja­nju kul­tur­nih in­sti­tu­ci­ja. Jor­dan či­ni ve­li­ke na­po­re za re­vi­ta­li­za­ci­ju ki­ne­ma­to­gra­fi­je. Ka­ko bi do­ve­li do raz­vo­ ja svet­ski kon­ku­rent­ne film­ske in­du­stri­je u Jor­da­nu, 2003. go­di­ne osno­va­na je Kra­ljev­ska film­ska ko­mi­si­ja (The Royal Film Com­mis­sion). RFC je fi­nan­sij­ski i ad­mi­ni­stra­tiv­no auto­ nom­na or­ga­ni­za­ci­ja jor­dan­ske vla­de. Odo­bre­na je za­ko­nom, na­la­zi se u okvi­ru Mi­ni­star­stva kul­tu­re i vo­đe­na je od stra­ne uprav­nog od­bo­ra na či­jem je če­lu princ Ali bin Al-Hu­sein (Ali bin Al-Hus­sein). Vi­zi­ja RFC je iz­grad­nja vr­hun­ske film­ske in­du­stri­je svet­ske kla­se, u ko­joj svi lju­di na Bli­skom is­to­ku mo­gu slo­bod­no da sni­ma­ju fil­mo­ve za­jed­no sa naj­ta­len­to­va­ni­jim umet­ni­ci­ma sve­ta. RFC ra­di na osna­ži­va­nju ka­pa­ci­te­ta u audio-vi­zu­el­noj i mul­ti­me­di­jal­noj in­du­stri­ji, na pri­mer kroz Raz­voj­ni pro­gram za pro­duk­ci­ju fil­ma. Ovaj pro­gram nu­di obu­ku za po­čet­ni­ke i one ko­ji ima­ju po­čet­ne ni­voe zna­nja. RFC po­zajm­lju­je opre­mu za sni­ma­nje, obez­be­đu­je sta­ži­ra­nje i pru­ža mo­guć­nost umre­ža­va­nja sa dru­gim pro­du­cen­ti­ma, uče­stvu­je na fe­sti­va­li­ma i ima kon­tak­te sa pro­duk­cij­skim kom­pa­ni­ja­ma. RFC je ta­ko­đe od­go­vo­ran za re­kla­mi­ra­nje Jor­da­na kao me­sta za sni­ma­nje fil­mo­va, za da­va­nje do­zvo­la za sni­ma­nje fil­mo­ va i do­no­še­nje opre­me u ze­mlju. RFC osni­va i dru­ga te­la, kao što je la­bo­ra­to­ri­ja za pi­sa­nje i raz­voj sce­na­ri­ja Ra­vi (Ra­wi), 2005. go­di­ne; 2009. go­di­ne otva­ra se Film­ska ku­ća, ko­ja ima za cilj osna­ži­va­nje ka­pa­ci­te­ta i pro­mo­vi­sa­nje audio-vi­zu­el­ne kul­tu­re. Još jed­na od ini­ci­ja­ti­va RFC je ši­re­nje mre­že ki­no-klu­bo­va u Jor­da­nu ko­ji pri­ka­zu­ju fil­mo­ve i obez­be­đu­ju bes­plat­nu opre­mu za sni­ma­nje i mon­ta­žu fil­mo­va. Pro­fe­si­o­nal­ci­ma u obla­sti ki­ne­ma­to­gra­fi­je do­zvo­lje­ no je vi­še slo­bo­de ne­go dru­gim umet­ni­ci­ma u Jor­da­nu. Li­ban Kul­tur­na po­li­ti­ka u Li­ba­nu je vr­sta for­mal­nog do­go­vo­ra, za­sno­va­nog na zva­nič­nim po­gle­di­ma o iden­ti­fi­ko­va­nju i na­vo­đe­nju naj­va­žni­jih prin­ci­pa i pri­o­ri­te­ta kul­tur­nih ak­tiv­ no­sti. U od­su­stvu ja­sne, in­te­gri­sa­ne vi­zi­je, ci­vil­no dru­štvo i pri­vat­ni sek­tor či­ne kul­tur­nu in­fra­struk­tu­ru na mar­gi­na­ma po­li­ti­ke, ko­ja je da­le­ko du­blja i efi­ka­sni­ja ne­go ak­tiv­no­sti ko­je spon­zo­ri­šu po­li­ti­ča­ri i nji­ho­vi pri­stu­pi, ko­je osta­ju fol­klor­ne i u naj­bo­ljem slu­ča­ju sa­mo pri­vre­me­ne. Ulo­ga Mi­ni­star­stva kul­tu­re u fi­nan­si­ra­nju svog sek­to­ra je ve­o­ma ma­ la – oko 2 mi­li­o­na do­la­ra. Čak i taj no­vac uglav­nom od­la­zi na pla­te za­po­sle­nih u kul­tu­ri. Li­ban­ska vla­da je osno­va­la dva fon­da iz ko­jih se umet­nost fi­nan­si­ra: Fond za kul­tur­ne in­ du­stri­je i ak­tiv­no­sti i Fond za po­dr­šku an­ti­kvi­te­ta i spo­me­ni­ka kul­tur­nog na­sle­đa. Za raz­li­ku od pe­ri­o­da 1960-ih i 1970-ih, ka­da je go­di­šnje sni­ma­no pri­bli­žno 50 fil­mo­ va, da­na­šnja li­ban­ska film­ska in­du­stri­ja go­to­vo je ne­vi­dlji­va – go­di­šnje se re­a­li­zu­je naj­vi­še 11 Pre­ma Mi­le­ni Dra­gi­će­vić Še­šić.

206

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

pet fil­mo­va. Je­dan od raz­lo­ga ovom pa­du je od­su­stvo od­go­va­ra­ju­ćeg prav­nog okvi­ra ko­jim bi se za­šti­tio ovaj sek­tor i nje­go­vi rad­ni­ci, kao i od­su­stvo po­dr­ške dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i fon­ do­va, čak iako je mi­ni­star kul­tu­re još 2001. go­di­ne, ka­ko bi po­dr­žao li­ban­sku pro­duk­ci­ju fil­mo­va, od­re­dio po­se­ban bu­džet. Za­kon ne obez­be­đu­je ni­ka­kve za­jed­nič­ke po­vla­sti­ce, ni­ ti uvo­di po­seb­na pra­vi­la za or­ga­ni­za­ci­je ko­je pro­iz­vo­de fil­mo­ve ili nji­ma tr­gu­ju, i dru­štva ko­ja su uklju­če­na u ovu oblast. U ve­zi sa fil­mo­vi­ma ne­ma za­kon­ske re­gu­la­ti­ve u po­gle­du prin­ci­pa ko­ji bi tre­ba­lo da ru­ko­vo­de pro­ce­som cen­zu­ri­sa­nja, sa iz­u­zet­kom čla­na 4 Za­ko­na o cen­zu­ri, ko­ji gla­si: „Od­lu­ke ko­je su do­ne­li cen­zo­ri uzi­ma­će se u ob­zir kod sle­de­ćih prin­ ci­pa: po­što­va­nja jav­nog re­da, mo­ra­la i po­na­ša­nja; po­što­va­nja ose­ća­nja jav­no­sti i iz­be­ga­ va­nja pod­sti­ca­nja ra­snih i re­li­gi­o­znih ose­ća­nja; oču­va­nja pre­sti­ža jav­nih auto­ri­te­ta; bor­be pro­tiv pro­pa­gan­de ko­ja ni­je u skla­du sa in­te­re­si­ma Li­ba­na.” Ma­ro­ko Je­dan od pri­o­ri­te­ta Na­ci­o­nal­ne stra­te­gi­je kul­tu­re je sa­rad­nja i part­ner­stvo iz­me­đu Mi­ ni­star­stva kul­tu­re i svih onih ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni za po­lje kul­tu­re u vla­di­nom sek­to­ru, iza­ bra­nim ve­ći­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma ci­vil­nog dru­štva. Cilj je da se ostva­ri in­te­gri­sa­ni na­ci­o­nal­ni kul­tur­ni pro­cvat, po­dig­ne ni­vo pru­ža­nja kul­tur­nih uslu­ga, po­bolj­ša­ju uslo­vi i me­to­de ra­da, us­po­sta­vi kul­tur­na po­li­ti­ka pri­mar­no za­sno­va­na na de­cen­tra­li­za­ci­ji i re­gi­o­na­li­za­ci­ji, us­po­sta­ vi sa­rad­nja sa lo­kal­nim za­jed­ni­ca­ma. Za­to tre­nut­ni mo­del kul­tur­ne po­li­ti­ke mo­že bi­ti opi­san u smi­slu sa­rad­nje i part­ner­stva na kul­tur­nom po­lju iz­me­đu Mi­ni­star­stva kul­tu­re i gru­pa za­ jed­ni­ca. Po­red go­di­šnjeg bu­dže­ta, ma­ro­kan­ski kul­tur­ni sek­tor ko­ri­sti po­dr­ške ra­znih fon­do­ va ko­ji su jed­na­ko sub­ven­ci­o­ni­sa­ni od stra­ne dr­ža­ve, kao što su: Na­ci­o­nal­ni fond za kul­tur­ni rad, Fond za po­dr­šku film­ske pro­duk­ci­je i Fond so­li­dar­no­sti osi­gu­ra­va­ju­ćih kom­pa­ni­ja. Ma­ro­kan­ska pro­duk­ci­ja fil­ma po­če­la je u vre­me pro­tek­to­ra­ta; pr­vi bi­o­skop je osno­ van 1934. go­di­ne. Po­sto­ji pri­met­na ne­u­rav­no­te­že­nost u ge­o­graf­skom ras­po­re­du bi­o­sko­pa. Sa­ma Ka­za­blan­ka ima pre­ko 50 bi­o­sko­pa, od­no­sno 20% od ukup­nog bro­ja bi­o­sko­pa u Ma­ro­ku, dok osta­li ma­ro­kan­ski gra­do­vi je­dva da ima­ju bi­o­sko­pe. Ve­ći­na bi­o­sko­pa u ze­mlji je u ru­i­ni­ra­nom sta­nju. Film­ska pro­duk­ci­ja je po­čet­kom ovog ve­ka po­če­la vi­dlji­vo da na­ pre­du­je. Sek­tor ma­ro­kan­skog fil­ma do­bi­ja po­dr­šku pre­ko broj­nih fon­do­va u ob­li­ku po­seb­ nih bu­džet­skih ra­ču­na sub­ven­ci­o­ni­sa­nih od stra­ne dr­ža­ve, kon­kret­no Fon­da za po­dr­šku film­ske pro­duk­ci­je (1987), kao i Fon­da so­li­dar­no­sti osi­gu­ra­va­ju­ćih kom­pa­ni­ja (1966). Ma­ ro­kan­ski ki­ne­ma­to­graf­ski cen­tar, osno­van 1944. i re­or­ga­ni­zo­van 1977. go­di­ne, ne­za­vi­sna je in­sti­tu­ci­ja, pod ru­ko­vod­stvom mi­ni­stra za ko­mu­ni­ka­ci­je. Cen­tar je u osno­vi od­go­vo­ran za pri­me­nu za­kon­skih re­gu­la­ti­va ko­je se od­no­se na ki­ne­ma­to­gra­fi­ju, po­seb­no na me­re­nja ko­ja su po­ve­za­na sa pro­fe­si­o­nal­nim auto­ri­za­ci­ja­ma, pro­pi­si­ma za ki­ne­ma­to­graf­ske or­ga­ni­ za­ci­je kao i si­ste­mom ra­da bi­o­sko­pa. Po­rez na bi­o­sko­pe iz 1987. go­di­ne uve­den je u ko­rist Cen­tra, a 2003. go­di­ne iz­dat je de­kret ko­ji de­fi­ni­še ras­po­de­lu do­bi­ti pri­ku­plje­ne ovim na­ kna­da­ma i tak­sa­ma; 47% sred­sta­va iz fon­da na­me­nje­no je za pro­duk­ci­ju fil­mo­va, 48,25% za ula­ga­nje u bi­o­sko­pe i 4,75% za fi­nan­si­ra­nje me­nadž­men­ta.

207

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Pa­le­sti­na Mi­ni­star­stvo kul­tu­re osno­va­no je tek 1994. go­di­ne. U to vre­me u Pa­le­sti­ni je već po­ sto­jao ve­lik ak­tiv­ni ci­vil­ni kul­tur­ni sek­tor. Ve­o­ma br­zo se is­po­sta­vi­lo da Mi­ni­star­stvo ni­je u mo­guć­no­sti da is­pra­ti i po­dr­ži (fi­nan­sij­ski i teh­nič­ki) rad NVO or­ga­ni­za­ci­ja u kul­tu­ri. Zbog ve­o­ma ma­log bu­dže­ta za kul­tu­ru i u na­me­ri da se raz­vi­je ka­pa­ci­tet sa­mog Mi­ni­star­stva, 2004. go­di­ne osno­van je je­din­stven Pa­le­stin­ski kul­tur­ni fond, u sa­rad­nji sa nor­ve­škom vla­ dom. U av­gu­stu 2010. go­di­ne Mi­ni­star­stvo kul­tu­re zva­nič­no je po­kre­nu­lo Stra­te­ški plan za kul­tur­ni sek­tor 2011–2013. Pa­le­stin­ski mo­del kul­tur­ne po­li­ti­ke mo­že se opi­sa­ti kao ne­si­ste­ ma­ti­zo­va­ni mo­del, pre­te­žno ori­jen­ti­san ka ne­pro­fit­nom sek­to­ru. Mo­del ni­je u pot­pu­no­sti uko­re­njen i funk­ci­o­ni­še sa­mo u cen­tral­nim de­lo­vi­ma Pa­le­sti­ne i u ve­li­kim gra­do­vi­ma. Zbog to­ga zna­čaj­ni de­lo­vi ze­mlje osta­ju us­kra­će­ni za bi­lo ka­kav ob­lik i ak­ci­je kul­tur­ne po­li­ti­ke. Iako je pri­lič­no is­tak­nu­ta i me­đu­na­rod­no pri­zna­ta, pro­duk­ci­ja fil­ma u Pa­le­sti­ni je re­la­tiv­no mla­da u po­re­đe­nju sa dru­gim arap­skim ze­mlja­ma. Go­di­ne pu­nog raz­vo­ja za pa­ le­stin­sku film­sku pro­duk­ci­ju bi­le su de­ve­de­se­te, ka­da je ne­ko­li­ko pa­le­stin­skih fil­mo­va bi­lo pri­ka­za­no na arap­skim i me­đu­na­rod­nim film­skim fe­sti­va­li­ma. Od pr­ve In­ti­fa­de,12 pa­žnja no­vin­skih agen­ci­ja bi­la je usme­re­na na Pa­le­sti­nu, što je do­ve­lo do obu­ke lo­kal­nog oso­blja za po­slo­ve ka­mer­ma­na, teh­ni­ča­ra zvu­ka, sve­tla, kao i za dru­ge pro­fe­si­je. Za­uz­vrat, to je do­ve­lo do po­di­za­nja ni­voa sve­sti o va­žno­sti vi­zu­el­ne kul­tu­re uop­šte. Pro­ces mi­ra ra­nih 1990-ih ta­ko­đe je do­zvo­lio da se vra­te mno­gi pa­le­stin­ski film­ski pro­du­cen­ti iz di­ja­spo­re. Glav­ne pre­pre­ke u pa­le­stin­skoj film­skoj in­du­stri­ji su stal­ni ne­do­sta­tak nov­ča­nih sred­sta­va za pro­duk­ci­ju, kao i spe­ci­ja­li­zo­va­nih ljud­skih re­sur­sa. Si­ri­ja Zva­nič­na kul­tu­ra u Si­ri­ji je ori­jen­ti­sa­na ka pa­na­ra­bi­zmu i sma­tra se sred­stvom za raz­ voj pa­na­rap­ske sve­sno­sti. Do­mi­nant­ni mo­del kul­tur­ne po­li­ti­ke u Si­ri­ji je so­ci­ja­li­stič­ki mo­ del: dr­ža­va igra glav­nu ulo­gu u pot­po­ma­ga­nju kul­tu­re kroz mre­žu in­sti­tu­ci­ja ko­je po­kri­va­ju sve aspek­te kul­tur­nog ži­vo­ta. Dr­ža­va je­ste glav­ni igrač u jav­nom sek­to­ru, ali ni­je je­di­ni. Ci­vil­no dru­štvo i pri­vat­ni sek­tor ge­ne­ri­šu no­ve ob­li­ke pro­iz­vod­nje, što uzro­ku­je no­vi mo­ del ko­ji bi se mo­gao na­zva­ti po­kro­vi­telj­skim. Za­ko­ni, pro­pi­si i rad­ne pro­ce­du­re spo­ro se me­nja­ju, što do­vo­di do pro­me­ne ulo­ge vla­di­nih kul­tur­nih or­ga­ni­za­ci­ja. Va­žno je na­po­me­ nu­ti da je Evrop­ska uni­ja naj­ve­ći part­ner Si­ri­je u kul­tur­nom sek­to­ru. Vred­nost pro­je­ka­ta za 2007–2010. iz­no­si oko 130 mi­li­o­na evra. Film­ska pro­duk­ci­ja u Si­ri­ji sko­ro da uop­šte ne po­sto­ji, ni­ti se ona sma­tra de­lom kul­tur­ ne in­du­stri­je. Zva­nič­na film­ska pro­duk­ci­ja u ve­ći­ni slu­ča­je­va ne iz­no­si vi­še od 1 ili 2 fil­ma go­di­šnje na­me­nje­nih fe­sti­va­li­ma. Dr­žav­na ko­mi­si­ja za pla­ni­ra­nje je us­po­sta­vi­la broj­ne pro­ jek­te ko­ji uvo­de za­kon­ske pro­me­ne, ka­ko bi se olak­ša­lo uče­stvo­va­nje pri­vat­nog sek­to­ra u film­skoj pro­duk­ci­ji. Ovo ob­u­hva­ta us­po­sta­vlja­nje dr­žav­nih fon­do­va za po­dr­šku film­skom sek­to­ru u okvi­ru Ko­mo­re film­ske i TV in­du­stri­je, i ohra­bri­va­nje pri­vat­nih i dru­gih ba­na­ka 12 Pr­va In­ti­fa­da (1987–1993) od­no­si se na pa­le­stin­ski usta­nak pro­tiv izra­el­ske oku­pa­ci­je pa­le­stin­skih te­ri­to­ri­ja.

208

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

da in­ve­sti­ra­ju u ovu oblast. Ka­da je reč o pri­ka­zi­va­nju fil­mo­va, in­fra­struk­tu­ra prak­tič­no ne po­sto­ji. Ne­što ma­nje od 40 bi­o­sko­pa, od ko­jih je 25 sme­šte­no u Da­ma­sku i Ale­pu, pred­ sta­vlja u pro­se­ku ma­nje od jed­nog se­di­šta na 1000 sta­nov­ni­ka. Broj bi­o­sko­pa je bio znat­no ve­ći 1960-ih go­di­na (oko 120), ali je 1969. go­di­ne do­ne­sen Za­kon o za­bra­ni uvo­za fil­mo­va, ko­ji je oba­ve­zi­vao vla­sni­ke bi­o­sko­pa da pri­ka­zu­ju fil­mo­ve ko­je je uve­zla Glav­na bi­o­skop­ ska upra­va (GE­ofC), osno­va­na 1963. go­di­ne. Za­kon je uki­nut 2003. go­di­ne. Dru­gi raz­log za lo­še sta­nje bi­o­sko­pa su raz­ne tak­se na­met­nu­te od stra­ne dr­ža­ve: 10% na pri­hod, tak­sa za do­bi­ja­nje do­zvo­le od Glav­ne upra­ve za bi­o­skop, tak­se na uvoz fil­mo­va i opre­me za mo­ der­ni­zo­va­nje bi­o­sko­pa, na ula­zni­ce, za­tim na­kna­de ko­je se pla­ća­ju te­li­ma kao što su Op­šta upra­va za re­kla­mi­ra­nje ili Mi­ni­star­stvo za lo­kal­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju (na­kna­de za pe­ča­te i či­ šće­nje). Tu­nis Kul­tur­na po­li­ti­ka Tu­ni­sa usme­re­na je slu­že­nju na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu, pro­sve­ći­va­nju na­ro­da, olak­ša­va­nju me­đu­kul­tur­nog di­ja­lo­ga i eko­nom­skom raz­vo­ju na po­lju kul­tu­re. To­ kom 1960-ih, ka­da se dr­ža­va na­met­nu­la kao je­di­ni le­gi­tim­ni bra­ni­lac na­ci­o­nal­ne kul­tu­re, tu­ni­šan­ski mo­del bi mo­gao da se opi­še kao cen­tra­li­zo­va­ni pa­ter­na­li­stič­ki mo­del kul­tur­ne po­li­ti­ke. Od ra­nih 1990-ih dr­ža­vi vi­še ni­je od­go­va­ra­la ova po­zi­ci­ja i ona se bo­ri­la da de­fi­ni­ še no­vu stra­te­gi­ju ko­ja uje­di­nju­je kon­tro­lu sa de­cen­tra­li­za­ci­jom, ali se i da­lje ni­ka­kve kul­ tur­ne ak­tiv­no­sti ne mo­gu pred­u­ze­ti bez odo­bre­nja i ovla­šće­nja Mi­ni­star­stva kul­tu­re i za­šti­te spo­me­ni­ka ili in­sti­tu­ci­je ko­ja pred­sta­vlja Mi­ni­star­stvo na re­gi­o­nal­nom ili lo­kal­nom ni­vou. Tri su naj­ve­ća pro­ble­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va ki­ne­ma­to­gra­fi­ja u Tu­ni­su: kri­za bi­o­sko­ pa, ne­do­sta­tak di­stri­bu­ci­o­ne in­fra­struk­tu­re i po­ve­ća­nje bro­ja kon­trol­nih ko­mi­si­ja u slu­ča­ju pri­vat­nih ili stra­nih in­ve­sti­ci­ja. Kri­za bi­o­sko­pa re­zul­tat je „glo­bal­nih bi­o­skop­skih pro­ble­ ma”, kao što su po­sto­ja­nje pi­ra­te­ri­je, in­ter­net, lo­ši uslo­vi i sma­nje­nje bro­ja bi­o­sko­pa, ne­sta­ nak film­skih klu­bo­va, ko­ji su bi­li jed­no od efi­ka­snih sred­sta­va za ši­re­nje film­ske kul­tu­re. Ogrom­na bi­ro­kra­ti­ja i stro­ga kon­tro­la ugro­ža­va­ju pri­vla­če­nje stra­nih in­ve­sti­ci­ja i uti­ču na po­rast pro­duk­cij­skih tro­ško­va. Pri­me­ra ra­di, 1982. go­di­ne sni­mljen je 181 film, 2002. go­ di­ne 81 film, i tek oko 50 u 2008. go­di­ni. Si­ne­ma kod (Ci­ne­ma Co­de) pri osni­va­nju 1960. go­di­ne po­sta­vio je prin­ci­pe za­kon­ske osno­ve da­na­šnjeg sek­to­ra za­du­že­nog za ki­ne­ma­to­gra­ fi­ju. On de­fi­ni­še gra­ne film­ske in­du­stri­je (pro­duk­ci­ju i di­stri­bu­ci­ju), us­po­sta­vlja dr­žav­nu kon­tro­lu pre­ko vi­za za sni­ma­nje, pro­duk­ci­ju i di­stri­bu­ci­ju fil­mo­va i vi­deo pro­duk­ci­je, bez ob­zi­ra na ža­nr (igra­ni ili do­ku­men­tar­ni) i nji­hov me­dij (bi­o­skop ili TV). Dr­ža­va in­di­rekt­ no do­pri­no­si film­skom sek­to­ru pre­ko da­va­nja sta­tu­sa za iz­u­zi­ma­nje od tak­si (ko­je se ti­ ču uve­ze­ne opre­me i pro­to­ka) za tu­ni­šan­ske fil­mo­ve. Raz­voj­ni fond za pro­iz­vod­nju fil­ma, us­po­sta­vljen od stra­ne Si­ne­ma ko­da, da­je naj­vi­še nov­ča­nih sred­sta­va za film­sku i vi­deo pro­duk­ci­ju. Fond se fi­nan­si­ra na­kna­da­ma za iz­da­va­nje vi­za i tak­som od 6% na bi­o­skop­ske ula­zni­ce, ka­ko bi se po­dr­ža­la na­ci­o­nal­na film­ska pro­duk­ci­ja. Za­kon ja­sno de­fi­ni­še 3 ti­pa

209

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

do­vo­la: do­zvo­lu za do­bi­ja­nje pro­fe­si­o­nal­ne kar­te13, do­zvo­lu za sni­ma­nje i do­zvo­lu za pro­iz­ vod­nju i di­stri­bu­ci­ju audio-vi­zu­el­nog ma­te­ri­ja­la. Za­klju­čak Ne­za­vid­nom po­lo­ža­ju ki­ne­ma­to­gra­fi­je u Sr­bi­ji pret­ho­de mno­gi raz­lo­zi. Po­la­ze­ći od dr­ža­ve, pre sve­ga, ni­je iz­ra­đe­na Stra­te­gi­ja raz­vo­ja kul­tu­re, na osno­vu ko­je bi se ob­li­ko­va­la ja­sna po­li­ti­ka raz­vo­ja film­ske in­du­stri­je. Dr­ža­va u ne­do­stat­ku vi­zi­je i du­go­roč­nih i krat­ko­ roč­nih ci­lje­va vo­di sti­hij­sku raz­voj­nu po­li­ti­ku i ko­ri­sti sa­mo osnov­ni in­stru­ment kul­tur­ne po­li­ti­ke – fi­nan­si­ra­nje. In­di­rekt­ne me­re raz­vo­ja pot­pu­no su za­ne­ma­re­ne, ne­ja­sni su ulo­ga i ovla­šće­nja FCS, ta­ko da se slo­bod­no mo­že kon­sta­to­va­ti ne­po­sto­ja­nje po­li­tič­kog in­te­re­sa za raz­voj film­ske in­du­stri­je. Po­red to­ga, bi­o­skop­ska mre­ža u Sr­bi­ji je de­set­ko­va­na, što je ta­ko­đe iza­zva­no mno­gim raz­lo­zi­ma: ne­za­vr­še­na i ne­spret­no pro­ve­de­na pri­va­ti­za­ci­ja, ve­ li­ka du­go­va­nja za te­ku­će tro­ško­ve, ko­ja op­te­re­ću­ju po­slo­va­nje, za­sta­re­la teh­ni­ka i opre­ma bi­o­sko­pa, još uvek ne­re­še­no pi­ta­nje pi­ra­te­ri­je na fil­mu, ma­li po­tro­šač­ki ka­pa­ci­tet gra­đa­na. Mno­gi gra­do­vi u Sr­bi­ji vi­še ne­ma­ju ni­jed­nu bi­o­skop­sku sa­lu. Ve­li­ki uti­caj dr­ža­ve u fi­nan­ si­ra­nju film­ske in­du­stri­je uči­nio je da se estet­ski i umet­nič­ki kri­te­ri­ju­mi vi­so­ko vred­nu­ju, čak iako po­sto­je ma­li tr­ži­šni efek­ti ta­kvih fil­mo­va. Zbog iz­u­zet­no ve­li­kih ula­ga­nja ko­ja zah­te­va raz­voj film­ske in­du­stri­je, nje­na raz­voj­na po­li­ti­ka u Sr­bi­ji ne mo­že se po­sma­tra­ti dru­ga­či­je, ne­go kao re­zul­tat po­preč­nih ve­za iz­me­đu kul­tu­re i eko­no­mi­je, pri če­mu se vi­ še pa­žnje mo­ra po­sve­ti­ti kul­tur­nim, a tek on­da eko­nom­skim in­te­re­si­ma. To su okvi­ri od ko­jih je neo­p­hod­no po­ći u de­fi­ni­sa­nju po­li­ti­ke raz­vo­ja film­ske in­du­stri­je uz pri­me­nu ši­ro­ kog op­se­ga po­li­tič­kih i eko­nom­skih me­ra, kom­bi­no­va­nog na or­ga­ni­za­ci­o­noj, obra­zov­noj i eko­nom­skoj osno­vi (Mi­kić i Ri­ka­lo 2011). Raz­voj­na po­li­ti­ka u obla­sti ki­ne­ma­to­gra­fi­je u arap­skom sve­tu, kao i op­šte sta­nje i po­ lo­žaj fil­ma, raz­li­ku­ju se od ze­mlje do ze­mlje, ali ipak po­sto­ji ne­ko­li­ko za­jed­nič­kih od­li­ka, ko­je bi se pre mo­gle na­zva­ti pro­ble­mi­ma: sma­nje­na pro­duk­ci­ja, za­tva­ra­nje bi­o­skop­skih sa­la kao po­sle­di­ca vi­deo re­vo­lu­ci­je, cen­zu­ra, pi­ta­nja di­stri­bu­ci­je, sma­nje­nje in­ve­sti­ci­ja, su­ ža­va­nje do­ma­ćeg tr­ži­šta, kao i in­va­zi­ja ame­rič­kih fil­mo­va i te­le­vi­zij­skih emi­si­ja. Slo­že­nost ki­ne­ma­to­graf­ske de­lat­no­sti, u dr­ža­vi ko­ja se već iz­ve­sni broj go­di­na de­fi­ni­še kao ze­mlja u pro­ce­su pri­va­ti­za­ci­je, u po­li­tič­koj, eko­nom­skoj i dru­štve­noj tran­zi­ci­ji, kao i u dr­ža­va­ma u ko­ji­ma vla­da­ju iz­u­zet­no ne­sta­bil­ne po­li­tič­ke pri­li­ke, po­put arap­skih, do­vo­di u pi­ta­nje odr­ži­vost te de­lat­no­sti. Ve­li­ke i če­ste pro­me­ne, kao što su ga­še­nja i osni­va­nja no­vih in­sti­tu­ci­ja, pred­u­ze­ća ili fon­do­va, za­tim do­no­še­nje no­vih za­kon­skih re­še­nja, cen­tra­li­za­ ci­ja, de­cen­tra­li­za­ci­ja ili pro­me­na na­či­na fi­nan­si­ra­nja, uka­zu­ju na kon­stant­no tra­ga­nje za do­brim re­še­nji­ma ko­ja će odr­ža­ti raz­voj mul­ti­di­men­zi­o­nal­nog po­slo­va­nja u obla­sti ki­ne­ ma­to­gra­fi­je. Iako je ulo­ga dr­ža­ve od kru­ci­jal­nog zna­ča­ja, ona se, zbog svih pro­ble­ma sa ko­ji­ma se su­sre­će sa­vre­me­ni me­nadž­ment film­ske in­du­stri­je, ne sme ola­ko osu­di­ti. Stra­ ho­vi­to brz teh­no­lo­ški raz­voj, di­gi­ta­li­za­ci­ja, te­le­vi­zi­ja, in­ter­net, „kuć­ni bi­o­skop”, pi­ra­te­ri­ja, 13 Pro­fe­si­o­nal­na kar­ta je uslov za rad u sek­to­ru film­ske in­du­stri­je.

210

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

iz­u­zet­no sku­pa pro­iz­vod­nja fil­mo­va, ogrom­ni tro­ško­vi odr­ža­va­nja bi­o­sko­pa, ne­do­sta­tak kva­li­tet­nih film­skih ostva­re­nja, ne­do­sta­tak in­te­re­so­va­nja ili ma­li po­tro­šač­ki ka­pa­ci­tet pu­ bli­ke, sa­mo su deo tre­nut­nih raz­voj­nih iza­zo­va film­ske in­du­stri­je i nje­nog me­nadž­men­ta.

LI­TE­RA­TU­RA 1. 2. 3. 4. 5.

Dra­gi­će­vić Še­šić, Mi­le­na i Stoj­ko­vić, Bra­ni­mir, Kul­tu­ra – me­nadž­ment, ani­ma­ci­ja, mar­ke­ting, Be­o­ grad, Clio, 2007. Đu­kić, Ve­sna, Dr­ža­va i kul­tu­ra – stu­di­je sa­vre­me­ne kul­tur­ne po­li­ti­ke, Be­o­grad, In­sti­tut za po­zo­ri­šte, film, ra­dio i te­le­vi­zi­ju, Fa­kul­tet dram­skih umet­no­sti, 2010. Mi­kić, Hri­sti­na & Ri­ka­lo, Mir­ja­na, Film mar­ket in Ser­bia: de­ve­lop­ment chal­len­ges and so­lu­ti­ons, From the 9th An­nual In­ter­na­ti­o­nal Con­fe­ren­ce on Com­mu­ni­ca­tion and Mass Me­dia, 16-19 May 2011. Ran­ko­vić, S. Ra­den­ko, „Ki­ne­ma­to­gra­fi­ja”, Ju­go­slo­ven­ski pre­gled, broj 2, (1998): 75–105. ----. „Ki­ne­ma­to­gra­fi­ja u Sr­bi­ji, 1998–2009”, Pre­gled RS, broj 1, (2010): 64–92. Cul­tu­ral Po­li­ci­es in Al­ge­ria, Egypt, Jor­dan, Le­ba­non, Mo­roc­co, Pa­le­sti­ne, Syria and Tu­ni­sia, An In­tro­ duc­tion. The 1st Con­fe­ren­ce on Cul­tu­ral Po­li­ci­es in the Arab Re­gion (Be­i­rut, 7-8 Ju­ne 2010).

Co­un­try and Film: The Go­vern­ment’s Ro­le in the De­ve­lop­ment of Ci­ne­ma­to­graphy – Ser­bia and the Arab Co­un­tri­es Mo­dern ma­na­ge­ment prac­ti­ces in the fi­eld of ci­ne­ma­to­graphy lar­ gely de­pend on the cul­tu­ral po­li­ci­es and in­stru­ments that go­vern­ments use or do not use. The fi­eld of ci­ne­ma­to­graphy is cha­rac­te­ri­zed by a com­plex pro­duc­ tion pro­cess thro­ugh three main ac­ti­vi­ti­es: pro­duc­tion, di­stri­bu­tion and scre­ e­ning, and many ot­her re­la­ted ac­ti­vi­ti­es. Ta­king in­to ac­co­unt the com­ple­xity of ci­ne­ma­to­graphy, as well as the eco­no­mic aspect, go­vern­ment has a very dif­fi­cult task to fi­nan­ce, re­gu­la­te, ma­in­tain and pro­mo­te this cul­tu­ral ac­ti­vity. First part of this pa­per pro­vi­des in­sight in­to the de­ve­lop­ment of the Ser­bian ci­ne­ma­to­graphy, analyzing the ro­le of the go­vern­ment in the de­ve­lop­ment, ma­na­ge­ment and the abi­lity to adapt and sur­vi­ve in an at­mosp­he­re of cer­tain cul­tu­ral po­licy. In par­ti­cu­lar, this pa­per analyzes the cur­rent si­tu­a­tion and pro­ blems. The se­cond part of this pa­per shows the po­si­tion and at­ti­tu­de of the go­vern­ment to ci­ne­ma­to­graphy in the fol­lo­wing Arab co­un­tri­es: Al­ge­ria, Egypt, Jor­dan, Le­ba­non, Mo­roc­co, Pa­le­sti­ne, Syria and Tu­ni­sia. Alt­ho­ugh Ser­bia stri­ves to co­or­di­na­te cul­tu­ral po­licy with that of Euro­pe and “We­stern” world, the ex­ pe­ri­en­ce of the Arab world can pro­ve to be in­va­lu­a­ble in this pro­cess. K EY WOR DS: ci­ne­ma­to­graphy, sta­te, cul­tu­ral po­licy, ma­na­ge­ment, cul­tu­ral po­ licy in­stru­ments. SU M­M AR Y:

[email protected]

211

vîðeñjå

212

213

fotografija: Jovan Todorović

f o t o

J o v a n

T o d o r o v i ć

j o v a n . t o d o r o v i c @ g m a i l . c o m

214

fotografija: Jovan Todorović

215

vîðeñjå

UDC 81‘27

Ni­na Ži­van­če­vić, Pa­riz

Je­zik u eg­zi­lu: ne­ki vi­do­vi pro­me­na u go­vor­nom i pi­sa­nom je­zi­ku ko­ji su pro­u­zro­ko­va­ni no­vom ži­vot­nom si­tu­a­ci­jom Lin­ton Kve­si Džon­son, ja­maj­čan­ski pe­snik iz Brik­sto­na, jed­nom je pri­me­tio: Kad sam pr­vi put do­šao u Lon­don, ra­dio sam u pod­zem­noj že­le­zni­ci, ali rad u pod­zem­noj že­le­ zni­ci ne be­še baš ta­ko za­ba­van… Nje­go­va opa­ska pod­se­ća na ti­pič­nu si­tu­a­ci­ju u eg­zi­lu, u ko­joj mo­že da se ob­re ne­ka oso­ba pri­do­šli­ca ko­ja ži­vi u ze­mlji ko­ja ni­je nje­go­va do­mo­vi­na i ko­ja mo­že da is­ku­si psi­ho­lo­šku po­te­ško­ću ko­ju stva­ra ta­ kav ži­vot. I ži­vot­ni i rad­ni uslo­vi iz­gle­da­ju če­sto ne­pri­ jat­ni i ne­po­želj­ni oso­bi ko­ja je oda­bra­la da ži­vi u stra­ noj ze­mlji, i mi ne mo­ra­mo da ana­li­zi­ra­mo mno­go­ broj­ne raz­lo­ge za tvrd­nju da ži­vot u iz­gnan­stvu če­sto iz­gle­da pre­te­žak i ne­pri­ja­tan. Pa ipak, na­kon vi­še­go­ di­šnjeg udu­blji­va­nja u pro­ble­ma­ti­ku eg­zi­la, osvr­nu­ la bih se na ne­ke skro­vi­ti­je ili na­iz­gled ma­nje pri­stu­ pač­ne vi­do­ve ži­vo­ta u nje­mu. Jed­nu od naj­zna­čaj­ni­jih ka­rak­te­ri­sti­ka ži­vo­ta u eg­zi­lu pred­sta­vlja či­nje­ni­ca da emi­grant sva­ko­dnev­no go­vo­ri je­zi­kom ko­ji ni­je nje­ gov ma­ter­nji. Ono što se če­sto do­ga­đa u ta­kvoj si­tu­ a­ci­ji je­ste da oso­ba ko­ja stal­no, sva­ko­dnev­no go­vo­ri stra­nim je­zi­kom, tj. idi­o­mom sre­di­ne u ko­joj ži­vi, ka­ da se vra­ti uve­če ku­ći, u po­ro­dič­ni ku­tak, naj­če­šće se vra­ća svom ma­ter­njem je­zi­ku, lo­kal­nom di­ja­lek­tu.

Ali, u kom ob­li­ku mu se ona vra­ća, ka­ko i ko­ li­ko se ona vra­ća je­zi­ku ko­ji je zna­la i go­vo­ri­la, a u ko­joj me­ri je ona taj je­zik pro­me­ni­la? No­vi sa­dr­ža­ji svih sva­ko­dnev­nih is­ku­sta­va oso­be ko­ja ži­vi u iz­ gnan­stvu već su du­bo­ko pro­dr­li u nje­nu svest i u njen je­zik (ko­ji, ka­žu lin­gvi­sti, bi­va osi­ro­ma­šen i tr­ pi, upr­kos no­vim is­ku­stvi­ma i sa­zna­nji­ma), ali ko­ga isto­vre­me­no i obo­ga­ću­ju raz­li­či­ti spek­tri is­ku­sta­va kroz ko­je emi­grant pro­la­zi u no­voj ži­vot­noj sre­di­ni. Pod „bo­ga­će­njem” ov­de ne pod­ra­zu­me­va­mo sa­mo po­ve­ća­va­nje fon­da re­či ne­či­jeg ma­ter­njeg je­zi­ka u tre­nut­ku ka­da go­vor­nik pot­pu­no pre­u­zme i usvo­ ji reč ili iz­ra­ze ne­kog stra­nog je­zi­ka, već i stva­ra­nje neo­bič­nih neo­lo­gi­za­ma ko­ji su stra­nog ko­re­na. Le­ nji pre­vo­di­lac po­ne­kad ne pre­ve­de ce­lu reč na ma­ ter­nji je­zik, već na osno­vu stra­ne re­či sa­mo do­da su­fiks ma­ter­nje struk­tu­re (ču­jem, u Lon­do­nu srp­ ski i hr­vat­ski emi­gran­ti ka­žu „chic­ke­ti­na” [od chic­ ken – pi­le] ume­sto pi­le­ti­na); pod bo­ga­će­njem je­zi­ka pod­ra­zu­me­va­mo i usva­ja­nje ce­log ni­za ži­vot­nih si­ tu­a­ci­ja sa ko­ji­ma se su­sre­će­mo u no­voj sre­di­ni, ko­ je uvek ne zna­mo ka­ko da ap­sor­bu­je­mo i sme­sti­mo u ma­ter­nji je­zik. Kao mla­da spi­sa­te­lji­ca, pi­sa­la sam u Nju­jor­ku ro­man po­čet­kom 1980-ih, i u jed­nom tre­nut­ku sam za­sta­la jer sam hte­la da ka­žem da je

216

vîðeñjå

„ne­ko osta­vio po­ru­ku na te­le­fon­skoj se­kre­ta­ri­ci”. Zbu­ni­la sam se jer ni­sam zna­la ka­ko da pre­ve­dem da­nas već odo­ma­ćen iz­raz „te­le­fon­ska se­kre­ta­ri­ca”, ko­ji ta­da još ni­je po­sto­jao u Sr­bi­ji. U na­šoj ze­mlji još ni­su po­sto­ja­le te ma­ši­ne, ma­lo ih je bi­lo i u Evro­pi u to vre­me, zna­či ni­sam zna­la šta da ka­žem, i od­lu­či­la sam se za iz­raz ko­ji sam na li­cu me­sta iz­mi­sli­la – „te­le­fon­ska ma­ši­na” ili „ma­ši­na za osta­vlja­nje po­ru­ ka”. Bi­la sam ve­ro­vat­no pr­va ko­ja je u tom tre­nut­ku upo­tre­bi­la taj iz­raz na ma­ter­njem mi srp­skom, ose­ ti­la sam se odi­sta sme­lom, hra­brom, ali sa ne­kom kne­dlom u gr­lu, ko­ju če­sto ose­te pre­vo­di­o­ci ka­da ne­spret­no tra­ga­ju za ade­kvat­nim iz­ra­zom. U smi­slu, imam li ja pra­va da tom reč­ju ime­nu­ jem ovu no­vu stvar? Po­sto­ji pak još jed­na dru­ga­či­ja mo­guć­nost ili si­tu­a­ci­ja – da je­zik ko­jim se oso­ba slu­ži u eg­zi­lu bu­ de ne­ki je­zik ko­jim se već slu­ži­la u do­mo­vi­ni – se­ti­te se svih Afri­ka­na­ca iz za­pad­ne Afri­ke ko­ji da­nas ži­ve u Fran­cu­skoj i ko­ji su mo­ra­li da go­vo­re fran­cu­skim kao dru­gim zva­nič­nim je­zi­kom, ili pr­vim, u rod­noj Afri­ci, pre no što su se ika­da pre­se­li­li u Fran­cu­sku. Nji­hov kul­tur­ni i dru­štve­ni kon­tekst da­nas, dok ži­ve u Fran­cu­skoj, ve­o­ma se raz­li­ku­je od sta­rog, afrič­kog; ovaj no­vi kon­tekst je uve­li­ko uti­cao na nji­hov ver­na­ ku­lar i na upo­tre­bu nji­ho­vog naj­in­tim­ni­jeg di­ja­lek­ ta. Oso­ba ko­ja po­ti­če iz Oba­le Slo­no­va­če i ko­ja već de­ce­ni­ja­ma ži­vi u Fran­cu­skoj, ne go­vo­ri vi­še onim afrič­kim fran­cu­skim ko­jim je ra­ni­je go­vo­ri­la, jer u Fran­cu­skoj ni­je sa­mo sti­ca­la no­vi fond re­či već i no­ ve obi­ča­je, usva­ja­la je dru­ga­či­ji, no­vi na­čin ži­vo­ta, ta­ko da se sa­mim tim i njen ver­bal­ni iz­raz me­njao u skla­du sa me­nja­njem nje­nog sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta. Tre­ba is­ta­ći da se je­zič­ki iz­raz ni­je pro­me­nio sa­mo u zva­nič­nom fran­cu­skom je­zi­ku ove oso­be, već se i njen lo­kal­ni iz­raz pro­me­nio, struk­tu­ra i sin­tak­sa ver­na­ku­la­ra (na­rod­nog je­zi­ka) ko­ji ova oso­ba go­vo­ ri sa­mo sa ne­ko­li­ci­nom bli­skih oso­ba. Ovaj pro­ces je­zič­kog pri­la­go­đa­va­nja, ili adap­ta­ci­je no­voj sre­di­ni, ne mo­ra da se od­vi­ja na na­čin tra­u­ma­ti­čan po emi­ 217

gran­ta – ovaj pro­ces je­ste spor i go­to­vo je ne­vi­dljiv u dru­štvu u ko­me je­din­ka nor­mal­no funk­ci­o­ni­še, oba­vlja sva­ko­dnev­ne po­slo­ve. Me­đu­tim, ova pro­me­na u slu­ča­ju oso­be ko­ja je pi­sac emi­grant – ko­ja me­nja svoj je­zik pi­sa­nja, osta­ vlja ma­ter­nji u ko­rist no­vog je­zi­ka sre­di­ne u ko­joj ži­vi – mo­že da bu­de za­i­sta bol­na i ce­pa­ju­ća, sa tra­u­ mat­skim po­sle­di­ca­ma. Po­zna­ti, a ne­dav­no pre­mi­nu­li fran­cu­ski pi­sac ro­đen na An­ti­li­ma, Edu­ard Gli­san, jed­nom se po­ža­ lio da se na­kon to­li­kih go­di­na bo­rav­ka u Fran­cu­skoj vi­še nig­de do­bro ni­je ose­ćao, jer su ga svu­gde tre­ti­ ra­li kao stran­ca: ka­da bi oti­šao na An­ti­le, tre­ti­ra­li su ga kao Fran­cu­za, a ka­da bi se vra­tio u Fran­cu­sku, svi su ga upor­no tre­ti­ra­li kao An­ti­lja­ni­na ko­ji ži­vi u eg­zi­lu, pod­se­ća­ju­ći ga da nig­de ni­je kod svo­je ku­će, ni „svoj na svo­me”. Po­sto­je naj­ma­nje dve ve­li­ke mo­guć­no­sti za pi­ sca u eg­zi­lu: ili da pri­hva­ti da pi­še je­zi­kom sre­di­ne u ko­joj ži­vi ili da na­sta­vi da pi­še na ma­ter­njem je­zi­ku. Ako pri­hva­ti ovu dru­gu, po­sto­ji objek­tiv­na mo­guć­ nost da će se obre­sti na usa­mlje­nom i ne­za­hval­nom pu­tu, pot­pu­no osta­vljen i za­ne­ma­ren i od stra­ne svog či­ta­la­štva i od ko­le­ga iz do­mo­vi­ne, one ko­mu­ne ili gru­pe pi­sa­ca ko­joj je ne­ka­da pri­pa­dao dok je bo­ ra­vio u do­mo­vi­ni. Me­đu­tim, za od­re­đe­ni broj pi­sa­ca ko­ji po­se­du­ju iz­u­zet­nu vr­stu mo­ral­ne sna­ge i hra­ bro­sti, pi­sa­nje na je­zi­ku ko­jim u da­toj ze­mlji ni­ko ne go­vo­ri mo­že da otvo­ri ne­ke dru­ge, no­ve mo­guć­ no­sti, ko­va­nje ne­kog no­vog iz­ra­za, ose­buj­nog ima­ gi­nar­nog sve­ta, po­seb­ne taj­ne ze­mlje u ko­ju sa­mo on ima pri­stu­pa i ko­jom se ko­ri­sti. Ni ova­kva vr­sta spi­sa­telj­ske prak­se ne mo­ra neo­p­hod­no da bu­de ne­ ko lo­še is­ku­stvo. Za­i­sta, ako autor na­sta­vi da pi­še na ma­ter­njem je­zi­ku, mo­ći će čak da ostva­ri za­ni­mlji­ve re­zul­ta­te, čak eks­pe­ri­men­te na ni­vou upo­tre­be sop­ stve­nog vo­ka­bu­la­ra, ko­ji mo­žda osta­je ogra­ni­čen, ali ko­ji se ne­pre­sta­no obo­ga­ću­je no­vim ži­vot­nim is­ku­ stvi­ma kroz ko­ja autor pro­la­zi, jer on obo­ga­ću­je i me­nja svoj men­ta­li­tet, što je za pi­sa­nje to­li­ko va­žno

vîðeñjå

ko­li­ko i stal­no bo­ga­će­nje vo­ka­bu­la­ra. U ovom slu­ ča­ju, on će mo­žda mo­ći da sta­re re­či obo­ga­ti no­vim ži­vot­nim sa­dr­ža­ji­ma, čak i da ih osve­ži, da im po­ da­ri no­vu se­man­tič­ku sve­ži­nu i sjaj, sta­vlja­ju­ći ih u pot­pu­no no­ve i neo­če­ki­va­ne kon­tek­ste u ko­ji­ma se ina­če ne bi na­šao bo­ra­ve­ći u do­mo­vi­ni. Pro­me­ne u auto­ro­vom je­zi­ku, ko­je se od­vi­ja­ju na ni­vou nje­go­ vog vo­ka­bu­la­ra, ni­su naj­zna­čaj­ni­je po nje­go­vo de­lo, a če­sto ni­su ni to­li­ko vi­dlji­ve da bi­smo sa si­gur­no­šću tvr­di­li da autor pi­še i ži­vi u ne­koj ze­mlji dru­ga­či­joj od one u ko­joj pi­šu na nje­go­vom ma­ter­njem. Če­sto auto­ri sa­mi upo­tre­blja­va­ju u tek­stu stra­ne re­či i iz­ ra­ze ko­ji su neo­bič­ni, jer že­le da pro­iz­ve­du neo­bič­ne efek­te, čak i ka­da pi­šu na ma­ter­njem je­zi­ku, u ze­mlji iz ko­je su po­te­kli (ov­de mi­slim na neo­bič­nu Knji­gu o Mi­lu­ti­nu, auto­ra D. Po­po­vi­ća). Pra­vo me­ša­nje lin­gvi­stič­kih ele­me­na­ta, is­ku­ stvo „lin­gvi­stič­kog me­le­za” i gra­ma­tič­kih me­le­ ski­nja stva­ra se pri upo­tre­bi gra­ma­tič­ke struk­tu­re je­zi­ka, ko­ju autor ko­ri­sti u stra­noj ze­mlji dok pi­še na stra­nom je­zi­ku, jer nje­gov mo­zak, ili bar nje­gov ne­sve­sni deo, još uvek ko­ri­sti gra­ma­tič­ku struk­tu­ru nje­go­vog ma­ter­njeg. Pa ipak, ka­ko se ovaj no­vi „Ge­ stalt” upo­tre­be pi­sa­nog je­zi­ka raz­vi­ja, pri­me­ću­je­mo da u od­re­đe­nom tre­nut­ku struk­tu­ra „dru­gog” je­zi­ ka, je­zi­ka ze­mlje eg­zi­la, po­či­nje da se na­me­će i pre­o­ vla­da­va nad struk­tu­rom ma­ter­njeg. Taj ne­u­ro­lin­gvi­ stič­ki pro­ces je go­to­vo fo­to­graf­ski, i u nje­mu mo­zak auto­ra pro­la­zi kroz „du­plu fo­to­graf­sku eks­po­zi­tu­ru” i udva­ja­nje. Nje­go­va upo­tre­ba je­zi­ka fil­tri­ra se kroz od­re­đe­no lin­gvi­stič­ko si­to ko­je stva­ra no­vu struk­tu­ ru u pi­sa­nju u ko­joj se autor vi­še ne osla­nja sa­mo na struk­tu­ru ma­ter­njeg. Ovo fil­tri­ra­nje je­zi­ka na no­vi na­čin de­ša­va se go­vor­ni­ku ko­ji go­vo­ri na no­vi na­ čin, ili ma­ter­njim je­zi­kom, ili „kao stra­nac” no­vim je­zi­kom sre­di­ne u ko­joj bo­ra­vi, ali u go­vor­noj si­tu­ a­ci­ji mi to­li­ko ja­sno ne pri­me­ću­je­mo ovaj fe­no­men, kao kad pred so­bom dr­ži­mo pi­sa­ni tekst. Kad je ne­što od­štam­pa­no, ono do­bi­ja od­re­đe­nu vi­zi­bil­nost, od­štam­pa se mo­men­tal­no u na­šem mo­

zgu, i tu se traj­no za­dr­ži. Po­ne­kad ovaj no­vi pi­sa­ni je­zik, ovo no­vo pi­smo pi­sa­no na ma­ter­njem je­zi­ku – kao u slu­ča­ju Sal­ma­na Ru­ždi­ja ili Se­mju­e­la Be­ke­ta, či­ta­o­ci­ma li­či na pre­vod knji­žev­nog tek­sta sa ne­kog dru­gog je­zi­ka, kao da se autor sam „pre­veo”. Ka­že­ mo ta­da da autor pi­še na svom ma­ter­njem, ali da da­ nas nje­gov ma­ter­nji je­zik zvu­či kao pre­vod sa je­zi­ka ze­mlje u ko­joj je autor du­go bo­ra­vio i ko­jim se upo­ re­do slu­žio. No­ve pak struk­tu­re u pi­sa­nju mo­že­mo lak­še opa­zi­ti u tek­sto­vi­ma onih auto­ra ko­ji su oda­ bra­li da pi­šu na no­vom je­zi­ku, je­zi­ku sre­di­ne ko­ju su oda­bra­li. Te struk­tu­re naj­lak­še opa­ža­ju do­mo­ro­ci ko­ji br­že ot­kri­va­ju neo­bič­ne na­či­ne na ko­je je ne­ko is­kri­vio i „zlo­u­po­tre­bio” nji­hov je­zik, iz­vor nji­ho­ve tra­di­ci­je i na­ci­o­nal­nog po­no­sa. Mo­žda ovo iz­van­red­no i je­din­stve­no is­ku­stvo pi­ sa­nja na je­zi­ku ko­ji ni­je ma­ter­nji ne mo­že ta­ko la­ko da se uoči i ana­li­zi­ra u slu­ča­ju auto­ra či­ji se ma­ter­nji je­zik ne raz­li­ku­je isu­vi­še (po vo­ka­bu­la­ru i gra­ma­tič­ koj struk­tu­ri) od no­vog je­zi­ka na ko­me pi­šu. Pa­da­ju mi na um ru­mun­ski auto­ri ko­ji su ži­ve­li u Fran­cu­ skoj (Tri­stan Tza­ra, Emi­le Ci­o­ran, Ghe­ra­sim Lu­ca), i u či­joj pro­zi je­dva da na­zi­re­mo ne­ku ogra­ni­ča­va­ju­ću sve­ži­nu ili „za­pr­lja­nu” le­po­tu ko­ja ne pri­pa­da fran­cu­ skom je­zi­ku, ali ko­ja ne pri­pa­da ni ru­mun­skoj knji­ žev­no­sti i stil­skoj struk­tu­ri ru­mun­skog tek­sta. Pri pi­ sa­nju tek­sta na stra­nom je­zi­ku, autor us­po­sta­vlja od­ re­đe­ni od­nos hra­bro­sti i iz­u­zet­ne sna­ge dok se „ob­ra­ ču­na­va” sa tim stra­nim je­zi­kom. Tu vr­stu hra­bro­sti i ne­iz­ve­snost avan­tu­re, ko­je su ru­mun­ski pi­sci ostva­ri­li na fran­cu­skom je­zi­ku, te­ško da mo­že­mo sre­sti u nji­ ho­vim tek­sto­vi­ma pi­sa­nim na ru­mun­skom je­zi­ku. Za­ni­mljiv pro­fe­si­o­nal­ni po­du­hvat za sva­kog lin­gvi­stu bio bi po­ku­šaj da pra­ti ja­vlja­nje tek­stu­al­ne sve­ži­ne i je­zič­kih pro­me­na unu­tar tek­sta ne­kog auto­ ra ko­ji po­či­nje da pi­še no­vo­o­da­bra­nim je­zi­kom. Ali ovaj za­da­tak če­sto se uči­ni ne­mo­gu­će te­škim u tre­nu ka­da se lin­gvi­sta po­du­hva­ti dvo­stru­kog pre­vo­đe­nja, kroz ko­je auto­ro­ve mi­sli pro­la­ze u pro­ce­su dok pi­še na ma­ter­njem je­zi­ku, a ko­ji vi­še ne pred­sta­vlja je­zik 218

vîðeñjå

nje­go­ve sva­ko­dnev­ne re­fe­ren­ce. Ka­ko je ovaj iza­zov za lin­gvi­stu ili knji­žev­nog kri­ti­ča­ra isu­vi­še ve­lik, a pro­ces pra­će­nja auto­ro­ve iz­me­nje­ne mi­sli i iz­me­nje­ nog je­zi­ka isu­vi­še kom­pli­ko­van, po­me­nu­ti struč­nja­ci naj­če­šće ili pot­pu­no pre­sta­nu da obra­ća­ju pa­žnju na ta­kvog auto­ra. Ne­ko­li­ko auto­ra ko­je po­zna­jem (Gor­ da­na Ćir­ja­nić, Ne­ma­nja Mi­tro­vić) is­pri­ča­lo mi je da je je­dan od raz­lo­ga za nji­hov po­vra­tak u otadž­bi­nu bi­la ne­mo­guć­nost da se uhva­te u ko­štac sa tim in­di­ fe­rent­nim či­ta­njem, tj. ću­ta­njem či­ta­o­ca (lin­gvi­sta i kri­ti­čar u ovom slu­ča­ju su naj­i­de­al­ni­ji či­ta­o­ci). Pro­ble­mi ko­ji se ja­vlja­ju to­kom pro­me­ne je­zi­ ka i pi­sma po­ne­kad su isu­vi­še ve­li­ki da bi se i naj­ struč­ni­ji kri­ti­čar nji­ma ba­vio: go­to­vo po pra­vi­lu is­ kr­sa­va­ju oni pro­blemi ko­ji su ve­za­ni za sin­tak­sič­ke i gra­ma­tič­ke struk­tu­re od­re­đe­nih je­zi­ka – fran­cu­ski pi­sac zvu­či uvek neo­bič­no lir­ski i po­e­tič­no kad pi­še na en­gle­skom, jer ima ten­den­ci­ju da sta­vlja pred­ lo­ge na­kon ime­ni­ca, a stil mu je da­le­ko ba­rok­ni­ji i raz­gra­đe­ni­ji, čak i u opi­su naj­jed­no­stav­ni­jih si­tu­a­ ci­ja. Ne­mač­ka pak knji­žev­nost, ko­ja da­je pred­nost pre­ci­znom iz­ra­ža­va­nju, lak­še se či­ta i raz­u­me u pre­ vo­du jer, upr­kos od­re­đe­noj te­ži­ni iz­ra­za (kao kod Haj­de­ge­ra i dru­gih ne­mač­kih fi­lo­zo­fa), jed­nom „de­ ši­fro­va­nu” na je­zik pri­ma­o­ca, či­ta­lac je u sta­nju da je ap­sor­bu­je. Slo­ven­ski je­zi­ci ima­ju du­gu re­če­nič­nu struk­tu­ru, te knji­žev­na de­la, ka­da se pre­ve­du sa njih, če­sto zvu­če ne­ja­sno ili pre­op­šir­no, zbog upo­tre­be zgu­snu­tih epi­te­ta ili elip­tič­ne re­če­nič­ne struk­tu­re, ko­ja je stra­na ro­man­skim ili ger­man­skim je­zi­ci­ma. Ono što je odi­sta za­ni­mlji­vo u slu­ča­ju pi­sma auto­ra u eg­zi­lu je­ste ko­li­či­na ma­te­ri­ja­la ko­ju on sam cen­zu­ri­še, ne sta­vi na pa­pir. Tu pre sve­ga pod­ra­zu­ me­vam one raz­ne idi­o­sin­kra­tič­ne, po­seb­ne iz­ra­ze nje­go­vog ma­ter­njeg je­zi­ka, kao i si­tu­a­ci­je ko­je on eli­mi­ni­še jer sma­tra da su isu­vi­še re­gi­o­nal­ne, lo­kal­ ne, da pri­pa­da­ju is­klju­či­vo kul­tu­ri ko­joj je pri­pa­dao. U ovom slu­ča­ju autor ko­ji že­li da ostva­ri uni­ver­zal­ ni­ji iz­raz do­stup­ni­ji no­vom či­ta­la­štvu, poč­ne da za­ po­sta­vlja one de­lo­ve pro­šlo­sti ko­ji ga ve­zu­ju za sta­ri 219

kraj, ma­ter­nji je­zik i ne­ka­da­šnje či­ta­o­ce, ko­ji iza­zi­ va­ju no­stal­gi­ju. Ov­de mi pa­da na pa­met Na­bo­kov i nje­gov du­go­go­di­šnji bo­ra­vak u Sje­di­nje­nim Dr­ža­ va­ma. Da li su sve te go­di­ne ži­vo­ta u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma osta­vi­le trag, i to ka­kav vi­dljiv trag, na nje­go­vom pi­sa­nju? Da li je trag bio „vi­dljiv” u po­gle­ du iz­bo­ra te­ma, pred­me­ta, gra­đe­nja li­ko­va? Ka­kve su ulo­ge nje­go­vo ru­sko na­sle­đe i tra­di­ci­ja u pi­sa­nju igra­li u sve­mu to­me? U slu­ča­ju biv­šeg ju­ go­slo­ven­skog auto­ra Da­vi­da Al­ba­ha­ri­ja, mo­že­mo da uoči­mo od­re­đe­nu pro­me­nu te­ma­ti­ke u nje­go­vom pi­ sa­nju, pa čak i pro­me­nu u upo­tre­bi srp­skog je­zi­ka u po­sled­njem pe­ri­o­du nje­go­vog ra­da, ko­ji se po­du­da­ra sa nje­go­vim bo­rav­kom u Ka­na­di. Pre­vo­đe­nje stvar­ no­sti ko­ja na­se­lja­va nje­gov no­vi ži­vot pod­ra­zu­me­va od­re­đe­nu bu­kval­nost pre­vo­đe­nja sa en­gle­skog je­zi­ka, ko­jim se sva­ko­dnev­no slu­ži, na ma­ter­nji mu srp­ski je­zik, ko­jim se ogra­ni­če­no slu­ži u pri­vat­noj, su­bjek­ tiv­noj sfe­ri a ko­ja se nje­mu ja­vlja u ob­li­ku ale­a­tor­nog se­ća­nja. U ova­kvom slu­ča­ju ka­že­mo da pi­sa­nje pre­u­ zi­ma ri­zik – ka­ko kod auto­ra ta­ko i kod či­ta­o­ca – ši­zo­ fre­nog dis­kur­sa. Ali kod iz­u­zet­no ta­len­to­va­nih pi­sa­ca, po­put Be­ke­ta ili Džoj­sa, re­kli bi­smo da je nji­ho­vo iz­la­ ga­nje ri­zi­ku bi­lo vred­no, re­zul­ta­ti su bi­li ve­li­čan­stve­ni. Slu­čaj srp­skog auto­ra Ne­ma­nje Mi­tro­vi­ća ta­ko­ đe je ve­o­ma za­ni­mljiv – kao pr­vo, on je bio je­dan od naj­ta­len­to­va­ni­jih auto­ra be­o­grad­ske ge­ne­ra­ci­je ko­ja se ja­vi­la se­dam­de­se­tih i osam­de­se­tih go­di­na, ka­da je za­jed­no sa pi­sci­ma po­put Vla­di­mi­ra Pi­šta­la ofor­mio po­kret „ma­nu­fak­tu­ra sno­va”, ko­ji se ka­sni­je pre­tvo­rio u iz­da­vač­ku edi­ci­ju istog ime­na. Me­ni lič­no nje­go­vo pi­sa­nje bi­lo je uvek za­ni­mlji­vo, od­vi­ja­lo se u obla­sti de­kon­struk­ci­je je­zi­ka, zna­či, lin­gvi­stič­ke je ori­jen­ta­ ci­je, pred­sta­vlja „či­sto” pi­sa­nje ko­je do­ne­kle, u ne­kom vi­du, pod­se­ća na mo­je sop­stve­no. Mo­gli bi­smo da ga oka­rak­te­ri­še­mo kao „oni­rič­ko”, na gra­ni­ci iz­me­đu ja­ ve i sna, re­al­nog i nad­na­rav­nog. Ta­ko­đe ga ka­rak­te­ri­ še od­su­stvo žan­ra, tj. me­šo­vi­tog je žan­ra, ni po­e­zi­ja ni pro­za, po­et­ska pro­za, ko­ja uklju­ču­je pro­gram­sku od­re­đe­nost, pro­gram, na­lik ru­skim fu­tu­ri­sti­ma, ko­ji

vîðeñjå

su stva­ra­li ma­ni­fe­ste i pro­gram­sku knji­žev­nost. Od svo­je pr­ve knji­ge San ra­ta pa sve do po­sled­ njih (Sce­na­rio za san, Drug Pe­tar Pan, Ro­man­sa sa Ve­ve­ri­com), Mi­tro­vić je in­si­sti­rao na vr­lo po­et­skoj upo­tre­bi zgu­snu­tog, kon­den­zo­va­nog je­zi­ka. U nje­go­ vim pri­ča­ma bez „pri­če” i za­ple­ta, gde ono što je is­pri­ ča­no ni­je bi­lo to­li­ko bit­no ko­li­ko je­zik ko­jim je ne­što is­pri­ča­no, odi­sta pr­vo pri­me­ću­je­mo po­seb­nost je­zi­ka ko­ji je ve­o­ma bo­gat, lir­ski i do­ne­kle eks­pe­ri­men­ta­lan. Je­zik Vla­di­mi­ra Pi­šta­la je ta­ko­đe ve­o­ma zgu­snut i ne­ mo­guć za pre­vo­đe­nje – u ovo­me njih dvo­ji­ca le­gi­tim­ no pod­se­ća­ju na Pa­ster­na­ka i Har­msa – ali, za raz­li­ ku od Mi­tro­vi­ća, Pi­šta­lo u svoj je­zik uvek ugra­đu­je kla­sič­nu pri­ču! Zna­či, pr­ve knji­ge ko­je je Mi­tro­vić ob­ja­vio u ne­ka­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji, ili one iz pe­ri­o­da ra­nog bo­rav­ka u Ho­lan­di­ji, sa po­čet­ka de­ve­de­se­tih, ka­rak­te­ri­še ose­bu­jan je­zik ko­ji je, na svom naj­vi­šem ni­vou, sli­čan je­zi­ku ve­li­kog mo­der­ni­ste Rast­ka Pe­tro­ vi­ća, ko­ji je Mi­tro­vi­ćev pret­hod­nik i u po­gle­du je­zi­ka i u funk­ci­ji pi­sca iz eg­zi­la. Na­kon de­se­to­go­di­šnjeg bo­rav­ka u Ho­lan­di­ji, gde je uglav­nom sli­kao, Mi­tro­vić se vra­tio u Sr­bi­ju i ob­ja­vio knji­gu Ne­ra­sve­tlje­ni Sve­to­za­rov ne­sta­nak, u ko­joj su­sre­će­mo sa­svim dru­ga­či­jeg pi­sca. Nje­gov kra­tak, la­kon­ski stil još uvek je tu, nje­gov bes­pre­kor­ ni je­zik se za­dr­žao, on i da­lje le­ti us­prav­no i da­le­ko, ta­ko­re­ći pod ne­be­sa, gde ne mo­že­mo da ga sle­di­ mo, ali mu se stil ipak u ce­li­ni pro­me­nio. Po­stao je ne­ka vr­sta ve­o­ma ogor­če­nog Da­ni­la Har­msa, što na ko­ri­ca­ma ka­že i nje­gov ured­nik, ali u okvi­ru te krat­ ke pro­ze sa­da za­pa­ža­mo pri­ču i za­plet ko­ji je, isti­na, ču­dan i oni­ri­čan, vi­še na­lik ne­koj vi­nje­ti i ska­ski – „ska­zu” – a ma­nje kla­sič­noj krat­koj pri­či. Ov­de pak pri­me­ću­je­mo pro­me­nu to­na u pro­zi ko­ja je po­sta­la ne­ko sve­do­čan­stvo gor­či­ne ži­vo­ta u eg­zi­lu, ta pro­za je po­sta­la pre­ci­zni­ja, čvr­šća i gru­blja, mo­žda ma­nje „sne­na” od pret­hod­ne, jer se do­ne­kle tru­di da nas ne­če­mu po­u­či, po­ku­ša­va ne­što da nam sa­op­šti, a ne sa­mo da po­sto­ji u okvi­ru tog sa­vr­še­nog je­zi­ka ko­ji Mi­tro­vić kao da je od­vaj­ka­da po­se­do­vao. Pri­me­ću­

jem, ta­ko­đe, da su mu se i po­sve­te pro­me­ni­le – ne­ ka­da je pi­sao ve­o­ma du­ge po­sve­te, dok ova gla­si na­ pro­sto: „Mo­joj dra­goj Ni­ni – Ne­ma­nja!” Što se ti­če mog sop­stve­nog pi­sa­nja – mo­žda ni­ sam naj­bo­lji tu­mač sop­stve­ne pro­ze, ali ako se osvr­ nem na ne­kih 25 knji­ga ko­je sam ob­ja­vi­la i ako osta­ vim „či­stu” po­e­zi­ju po stra­ni, uro­ni­ću u svo­ju ta­ko­ zva­nu pro­zu. Po­sma­tram pro­me­ne ko­je su na­sta­le u pro­zi na­kon to­li­ko go­di­na pro­ve­de­nih u eg­zi­lu: po­gled na moj pr­vi ro­man, ko­ji sam pre 20 go­di­na na­pi­sa­la u Nju­jor­ku, ot­kri­va da je čak i na­slov knji­ ge u he­roj­skom aori­stu – Kao što već re­koh – kao da pri­pa­da jed­nom pe­ri­o­du ko­jeg bi mi bi­lo te­ško da se pri­se­tim i da ga ana­li­tič­ki sa­žmem, čak i ka­da bih upor­no po­ku­ša­va­la to da uči­nim… Re­kla bih sa­mo da je en­gle­ski je­zik, ko­jim sam ve­o­ma ra­no po­če­la da se slu­žim u ži­vo­tu, ve­o­ma pro­dro u mo­ju pro­zu: nje­go­va ne­mi­lo­srd­na pre­ci­znost, krat­ko­ća i ja­sno­ća iz­ra­ža­va­nja, kao i Svif­tov­ska ten­den­ci­ja ka upo­tre­bi ok­si­mo­ro­na, za­tim za­po­sta­vlja­nje od­re­đe­ne ni­jan­se u iz­ra­zu, nje­go­va cr­no-be­la neo­sen­če­na fak­tu­ra, kao i te­žnja ka stva­ra­nju go­to­vo ne­mo­gu­ćih juk­sta­po­zi­ ci­ja – da, re­kla bih da su svi ovi na­bro­ja­ni ele­men­ti pre­vas­hod­no an­glo­sak­son­skog po­re­kla. Mo­gla bih sve ove ele­men­te da tra­žim u knji­ zi pri­po­ve­da­ka In­si­de and Out of Byzan­ti­um (ta­ko­ zva­ne „Vi­zan­tij­ske pri­če”), ko­ju sam pr­vu na­pi­sa­la na en­gle­skom je­zi­ku i ko­ju sam ka­sni­je pre­ve­la na srp­ski, a či­ji je je­zik za­dao to­li­ko mu­ke i gla­vo­bo­ lje ured­ni­ci­ma, i srp­skim i ame­rič­kim ko­rek­to­ri­ma i lek­to­ri­ma! A tu je i mo­ja po­sled­nja knji­ga pri­ča Or­fe­jev po­vra­tak, ko­ja je pre­tr­pe­la od­re­đe­ni uti­caj fran­cu­skog je­zi­ka, nje­go­vog op­se­žnog i raz­u­đe­nog sti­la, iako sam i u okvi­ru fran­cu­ske knji­žev­no­sti osta­la uvek ver­na onom kon­ci­znom ta­la­su nji­ho­ ve pro­ze, ko­ji je an­glo­sak­son­skog po­re­kla, a u ko­ji spa­da stil Alain Rob­be-Gril­le­ta i Phi­lip­pe Sol­ler­sa. Otu­da i na­slov mo­je fran­cu­ske knji­ge Rec­her­che Phi­ lip­pe Sol­lers („U tra­ga­nju za Fi­li­pom So­ler­som”), tj. u tra­ga­nju za tim pro­znim sti­lom. 220

fotografija: Jovan Todorović

221

fotografija: Jovan Todorović

222

fotografija: Jovan Todorović

223

vîðeñjå

UDC 821.163.41-31.09 Tišma S.

Vladimir Kopicl, Novi Sad

Minimalistički trijumf staromodernog otpadnika Bezmesni prilog kanonizaciji Slobodana Tišme, ovogodišnjeg do­bit­ni­ka NIN-ove na­gra­de za ro­man Ber­nar­di­je­va so­ba Ako je pi­sa­nje pro­ze ne­ka vr­sta na­ra­tiv­ne stra­te­gi­je, ne­ka vr­sta lu­ka­vo­sti umet­ni­ka, on­da to ima smi­sla pot­pi­sa­ti, tj. ofi­ra­ti se, ot­kri­ti iden­ti­tet, me­đu­tim, ono što tom stra­te­gi­jom po­sti­že­mo, što osva­ja­mo, to zbi­lja ni­je ni­či­je, a to je ujedno i ono naj­vred­ni­je u či­ta­voj stva­ri, zbog če­ga se i po­la­zi u pi­sa­nje ko­je je ne­ka vr­sta lo­va, po­tra­ga za vr­hov­nim užit­kom, za do­ži­vlja­jem po­sto­ja­nja. Slo­ bo­ dan Ti­ šma Je­ zik uvek kri­ vo­ tvo­ ri. Slo­ bo­ dan Ti­ šma

Sva­ka pti­ca pe­va svo­ju pe­smu. Ta­ko je i s pe­sni­ci­ma, po­ne­kad i sa lju­di­ma. Po­ go­to­vo s pe­sni­ci­ma ko­ji su lju­di a pi­šu i dru­ge ob­li­ke tek­sta. One ob­li­ke što ih, sle­de­ći na­u­če­no ili uobi­ ča­je­no, na­zi­va­mo pro­zom, pa bi­lo da su u pi­ta­nju dnev­ni­ci, ese­ji, pri­če ili ro­ma­ni, te ta­ko fa­tal­no raz­ li­či­te stva­ri ko­je nam go­vo­re. Ima to­ga još ali nas u ovom tek­stu to još ne za­ni­ma. A ko smo ti mi, bar u ovom tek­stu? To smo sva ona Ja, da­kle, a ima ih po­vi­še, ko­ja su u sla­vu svog tre­nut­nog pred­me­ta i svo­ju lič­nu sla­

vu pe­va­la, pi­sa­la, i obrat­no, o tek­sto­vi­ma Slo­bo­da­na Ti­šme, pa to na­pi­sa­no/is­pe­va­no i pro­če pot­pi­si­va­la jed­nim te istim pot­pi­som ko­jim je i te­ku­ća la­u­da­ci­ja za­ki­će­na. A ko li je, ko, taj pre­ni­nov­ski i ni­nov­ski ST? I šta on to pe­va, / pi­še kao da či­tav Okean s tim pi­smom uz­di­še, i či­ta­o­cu na ra­me­nu i ta­mo gde se Več­no Ve­če, Več­na Do­ko­nost i Ra­dost Več­no­sti sta­pa­ju u jedno na ka­pi­ja­ma Aben­dlan­da? Po­ve­ru­je­mo li na­čas sa­mom ST i sve­mu što je go­di­na­ma pi­sao i go­vo­rio za da­nas nji­me za­tra­vlje­ne me­di­je i lju­de, a da se sve to tek sa­da ču­je i oke­an­ski

224

vîðeñjå

od­je­ku­je – on je kon­zer­va­ti­van avan­gar­dist, sta­ro­mo­ de­ran tip, knji­žev­ni i ži­vot­no-po­e­tič­ki od­met­nik/ot­ pad­nik sa aurom jin­ge­rov­skog Vald­gan­ge­ra, ujed­no post-eko­lo­ški i trans-vir­bi­jev­ski Kralj Šu­me, tj. pre­ o­sta­le ur­ba­ne ili pla­ne­tar­ne Šu­mi­ce-Slo­bo­di­ce. Uz to – ne­ko ko se se­ća, re­mi­ni­scen­ci­ra i ta­ko mi­to­tvo­ri svo­ju pro­tej­ski flu­id­nu in­di­vi­du­al­nu mi­to­lo­gi­ju za­ o­gr­nu­tu na­šim, uj­vi­deč­kim ko­li­ko i svet­skim, Pa­vlo­ vim uli­ca­ma i Li­ma­ni­ma, i Pro­va­li­ja­ma, da bi se sve to na­čas, ka­ko naš autor vo­li da ka­že – pro­me­ta­lo, pa i pro­met­nu­lo, u Ne­što, ne­što Dru­go, jer sve vred­no sa čim se su­sre­će­mo u nje­go­vom ili na­šem pi­sa­nju, ili ži­vo­tu, prema ST, je „sa­mo / Tre­nu­tak, pri­zor ko­ji skri­va ne­što”1, „Tren osen­čen ljud­sko­šću”2. A ono što umet­nik tom tre­nut­ku od­u­zi­ma ili pri­do­da­je ni­je ni­ šta vi­še do ma­lo sve­sti / sa­mo­sve­sti ili tek „na­me­ra, od­lu­ka / Da se za­spi ili osta­ne bu­dan”3 bu­du­ći da je „Umet­nost sa­mo šum Do­ži­vlja­ja / Do­ži­vljaj je škri­pa Stvar­no­sti (Do­ga­đa­ja) / Stvar­nost je si­vi­lo Umet­no­ sti – ha­os / I ta­ko u krug”4. Ne baš poj­mov­no-sta­ti­stič­ki naj­či­sti­je i naj­fre­ kvent­ni­je, ali sna­žno, ube­dlji­vo i de­lat­no kad se li­ te­rar­no pre­lo­mi u de­lu umet­ni­ka ko­ji ima svoj glas i za­sad neo­t­klo­njiv pri­se­nak vo­lje da ga­ji svo­je Pr­vo li­ce i me­nja mu ma­ske, tj. da pi­še, ma­kar da tvr­di da „Pi­sa­nje je ubi­ja­nje, po­ni­šta­va­nje / Sta­ri mu­ški za­nat, naj­sta­ri­ji”5. I šta tu sad ima da se do­da? Po­vo­dom Ti­šmi­nog na­gra­đe­nog ro­ma­na Ber­ nar­di­je­va so­ba – naj­ma­nje sle­de­će: 1. Da je to trans-so­ci­jal­ni ro­man, ma­kar tek­stu­al­ no sre­zan na kraj­nje in­di­vi­du­a­li­stič­ki mi­ni­ma­ li­stič­nom uzor­ku, u du­hu one in­di­vi­du­al­ne/ur­ 1 ST, Blu­es Di­ary, 27. 2 Ibid. 116. 3 Ibid. 93. 4 Ibid. 67. 5 Ibid. 144.

225

vi­deč­ke mi­to­lo­gi­je ko­ju je Ti­šma uve­li­ko ra­suo, od­no­sno ši­frant­ski is­pro­fi­li­sao u svim svo­jim ne-sti­hov­nim knji­ga­ma i žan­rov­ski neo­be­le­že­ nom Blu­es Di­ary; 2. Da je to trans-po­ro­dič­ni ro­man, či­ji ve­či­ti ak­ tan­ti – otac, maj­ka, de­te itd. – uz sve pro­tej­ske me­ne u od­no­su na pret­hod­no po­zi­ci­o­ni­ra­nje no­si­o­ca po­ro­dič­nih funk­ci­ja u Ur­vi­de­ku i Qu­ at­tro Sta­gi­o­ni – bi­va­ju re­ljef­ne, ako ne i pre­ sud­ne fi­gu­re ukup­ne ro­ma­nesk­ne in­ten­ci­je/ ini­ci­ja­ci­je ST i nje­nog di­za­nja na pa­ra-sa­kral­ ni ni­vo u ne­sva­ki­da­šnje sre­za­nom go­re = do­le klju­ču;



3. Da je to trans-de­tek­cij­ski ro­man, u ko­me se plo­šno eks­pli­ci­ra­ni pa raz­vi­je­ni sre­di­šnji si­žej­ni mo­tiv (hi­po­te­tič­ni udes rod­no i dru­ga­či­je per­ si­fli­ra­nog Hi­po­li­ta na Ja­dran­skoj ma­gi­stra­li + po­tra­ga za so­bom kao auten­tič­nim Ja/gre­škom) pod­vr­ga­va kom­po­zi­ci­o­nim, je­zič­kim, for­mal­ nim, smi­sa­o­nim i do­dat­nim igra­ma skri­va­li­ ca­ma i ot­kri­va­li­ca­ma sva­ko­ja­ke eks­ten­zi­je, dis­ tor­zi­je, pa i pre­o­bli­ko­va­nja u ne­ras­po­zna­tlji­vo, a da opet osta­je ži­vo ak­ti­va­cij­sko je­zgro u ko­je se pri­ča, tj. na­ra­ci­ja, vra­ća kad god slu­ti­mo ne­ki ras­plet, ne­ki pre­gle­dan kraj. I to dvo­struk, jer Ti­šmi­na pri­ča, po­put al­he­mi­čar­ske smi­ca­li­ce, ima dvo­struk de­tek­cij­ski tok, dvo­stru­ko de­tek­ cij­ski ve­zan a) za in­di­vi­du­a­cij­sku po­tra­gu za iden­ti­te­tom i nje­go­vom raz­grad­njom i b) za tra­že­nje pra­ve sli­ke jed­ne ne/sre­će, oma­ ške ko­ja bi se mo­gla sma­tra­ti sa­o­bra­ćaj­nim ko­ li­ko i ži­vot­nim ude­som.

vîðeñjå

4. Da je to trans-bil­dungsro­man, još jed­na Ti­šmi­ na po­vest o od­ra­sta­nju ju­na­ka i nje­go­ve oko­li­ ne, Gra­da, in­di­rekt­no i svih nas, do one tač­ke i me­re ko­ju ne­će­mo do­ma­ši­ti ma­kar bi­li i ide­ al­ni sa­u­če­sni­ci, tj. či­ta­o­ci, jer Isti­ne i Do­ga­đa­ ja pre­ma mi­šlje­nju na­šeg auto­ra ne­ma po­što je Do­ži­vljaj sve, a uvek se iz­me­đu njih, ili njih i nas, is­pre­či Ne­što, s ve­li­kim slo­vom N, Ne­što kao Ne­sa­znaj­no, gde uvek pre­bi­va ne­što Dru­go, pa bi­la to Od­sut­nost, Tran­scen­den­ci­ja ili... ko zna šta? Re­ci­mo, ne­ka u tek­stu tek na­go­ve­šte­na ili ma­le­rov­ski čuj­na me­lo­di­ja/škri­pa Stvar­no­sti, ili je­dva uhva­tlji­vo pod­se­ća­nje na ob­lik ne­ka­ kvog iz­ob­li­če­nog obla­ka u ko­me je Ne­či­ja du­ša, ili ne­ka Ti­šmi­na dis­kret­no, uma­lo ne/ver­bal­no do­ma­šta­na sli­ka Ra­do­sti Več­no­sti ko­ju pri či­ ta­nju ove knji­ge sko­ro da mo­že­mo do­ži­vljaj­no opi­pa­ti, i to ne na ka­ši­či­cu. Ipak, da se ma­ne­mo pa­ra­graf­skog mu­dro­va­nja i vra­ti­mo knji­zi kao svom kon­kret­nom pred­me­tu, ma­kar da ST tvr­di da pred­me­ti su sa­mo sen­ke, utva­ re. Utva­re ili ne, knji­ge sva­ka­ko je­su pred­me­ti, pa i Ber­nar­di­je­va so­ba, i to s nu­me­ri­sa­nim stra­na­ma, uhva­tlji­vim i ne­u­hva­tlji­vim ko­do­vi­ma/ko­a­ni­ma, otvo­re­nim i za­tvo­re­nim ko­ri­ca­ma i pi­ta­nji­ma, tj. vi­ dlji­vim spo­lja­šnjim i unu­tra­šnjim or­ga­ni­ma. Da­kle, da vi­di­mo ka­ko je taj pred­met, knji­ga Ber­nar­di­je­va so­ba, pi­san, i šta je tu vred­nost/raz­li­ka u od­no­su na pret­hod­ne pred­me­te iz ur­vi­deč­kog ci­klu­sa. Na pri­mer, na stra­ni 56 na­la­zi se lep upit­ni ko­ ma­dić tek­sta ko­ji gla­si: „Ako u dru­štvu ne pred­sta­vljaš ni­šta, osta­je ti po­ro­di­ca. Ako ne­maš po­ro­di­cu, sam si, osta­je ti sa­mo pri­ro­da, tvo­je te­lo, tj. ko­smos i več­nost kao naj­ve­ća tam­ni­ca. Sam pod zve­zda­ma pred Oke­a­nom. Da li je to ma­lo? Da li je to Ni­šta?” S ne­što do­bre či­ta­lač­ke vo­lje i ne­što is­ku­stva u ovo ma­lo re­či na­la­zi­mo što­šta.

Pr­vo, ne­ko­li­ko bit­nih op­se­siv­nih, trans-ko­an­ skih mo­ti­va ukup­nog Ti­šmi­nog pi­sma, od­no­sno pe­ va­nja, na za­da­tu i ne­za­da­tu te­mu. Dru­go, još je­dan pri­mer po nje­go­vim knji­ga­ma ra­su­te ma­kro­e­se­ji­za­ci­je sve­ga po­sto­je­ćeg, ali sa­da u sa­svim mi­kro for­mi. Ot­kud to? No­va po­e­ti­ka? Di­sci­pli­na? Svo­đe­nje na mi­ni­ ma­li­zam, ma­kar i ras­ko­šan? Ta­ko je, jer u čak dva od tri mo­gu­ća kra­ja Ber­ nar­di­je­ve so­be se­man­tič­ki i ide­o­graf­ski go­spo­dar tek­sta je sli­ka di­rekt­nog ga­đa­nja u me­tu, a na stra­ ni 112, da­kle tač­no 56 stra­na da­lje od već ci­ti­ra­ne 56. stra­ne, što mo­žda i ni­je slu­čaj­nost ne­go is­ti­ca­nje, tj. stra­šna si­me­tri­ja, Ti­šma istom mo­ti­vu pri­da­je i auto­po­e­tič­ko obe­lež­je, ne­ku vr­stu za nje­ga ino­va­tiv­ nog spi­sa­telj­skog vje­ru­ju: „Ipak, bez tač­no­sti, bez pre­ci­zno­sti, ne­ma ni­ če­ga! Po­ga­đa­ti u cen­tar, to! Ono što mi je uvek ne­do­sta­ja­lo.” Do­i­sta ne bez zna­ča­ja, za ovu knji­gu, ese­ji­stički sve­de­ni­ju, na­ra­tiv­no usme­re­ni­ju, pre­gled­ni­je ro­ma­ nesk­ni­ju, kom­po­zi­ci­o­no za­tvo­re­ni­ju i se­man­tič­ki di­rekt­ni­ju, pit­ki­ju, ukrat­ko – mi­ni­ma­li­stič­ki čvr­šće sre­za­nu od ra­ni­jih Ti­šmi­nih tek­stu­al­nih ob­ja­va u for­mi pro­ze. Da je to ta­ko i da to ni­je slu­čaj­no, uosta­ lom, sve­do­či i sam na­slov, baš kao i apo­krif­no de­la­ tan lik sa­mog na­slov­nog fan­to­ma, Ber­nar­da Ber­nar­ di­ja, ko­ji se, na­rav­no, u skla­du s Ti­šmi­nim prin­ci­ pom vr­hun­ske vred­no­sti Od­sut­nog i od­sut­no­sti, ne po­ja­vlju­je na stra­ni­ca­ma ro­ma­na nig­de di­rekt­no, do u snu. A sa­op­šte­no nam je da su on i nje­go­va so­ba, oko ko­je se si­že ro­ma­na za­vr­tanj­skivr­ti, i sim­bol­ni i pred­met­ni sup­strat mi­ni­ma­li­stič­kog do­bra, vred­nog ko­li­ko i ne­u­dob­nog, da­kle one pro­zir­ne stva­ra­lač­ke di­sci­pli­ne ko­ja da­je za­vo­dlji­vo pro­zi­ran re­zul­tat, do­ ne­kle čak po­e­tič­ki na­o­pak/di­so­nan­tan, ako ima­mo do­sa­da­šnje ukup­no Ti­šmi­no pi­sa­nje u vi­du.

226

vîðeñjå

Da je ova knji­ga za­i­sta plod spe­ci­fič­nog po­e­ tičkog opi­ta/ot­klo­na svog auto­ra pod­jed­na­ko sve­ do­či i sam njen glav­ni mo­to „Po­zdra­vljam te, sta­ri Oke­a­ne!”, ini­ci­ja­lan me­đu osta­lim ko­ji obe­le­ža­va­ju po­gla­vlja knji­ge i za­to vi­še­stru­ko po­vla­šćen. Mo­ glo bi se, da­ka­ko, pi­ta­ti ka­kve sad ve­ze ima ne­ki na­gla­še­no re­pe­ti­ti­van mo­to uzet s po­čet­ka de­be­lih stro­fa Lo­tre­a­mo­no­vih Mal­do­ro­ro­vih pe­va­nja s Ti­ šmi­nim po­e­tič­kim od­lu­ka­ma o pre­vra­tu u sfe­ri tec­ hne i nji­ho­vom raz­ra­dom u Ber­nar­di­je­voj so­bi. No, sva­ko ko je či­tao Slo­bo­da­na Ti­šmu mo­že se do­se­ti­ti da je Okean za Ti­šmu i me­ta­fo­ra Knji­ge, da je knji­ ga za nje­ga „mo­re, okean, sva­ka stra­ni­ca je pu­či­na, re­do­vi, re­če­ni­ce su ta­la­si ra­zno­boj­ni, ta­la­si ko­ji se sva­đa­ju, ko­ji se bo­re...”6. Pa ako to zna­mo, a sad već zna­mo, ci­tat iz Mal­do­ro­ra na po­čet­ku Ber­nar­di­je­ ve so­be mo­že­mo či­ta­ti kao in­vo­ka­cij­ski po­zdrav, ali još pre­sud­ni­je – i kao opro­štaj, opro­štaj od ra­ni­jih po­e­tič­kih in­ter­nih sva­đa u tek­stu, što do­sta re­ljef­no slu­ti na ozbilj­ne ino­va­ci­je u pri­po­ve­dač­koj me­to­do­ lo­gi­ji pri­me­nje­noj na Ber­nar­di­je­vu so­bu. A mo­žda i na ne­što Ti­šmi­no što tek sle­di ali ga ni slu­ti­ti jo­šte ne mo­že­mo. Ukrat­ko, oke­an­ski dis­kurs pret­hod­nih Ti­šmi­ nih pro­za je u Ber­nar­di­je­voj so­bi do­ne­kle pre­sah­nuo u svo­joj me­ta­pro­znoj raz­bo­ko­re­no­sti i raz­i­gra­no­ sti, jer je in­ten­ci­o­nal­no sru­bljen di­rekt­ni­jim na­ra­ tiv­no-dis­kurs­nim mi­ni­ma­li­stič­kim neo-dik­ta­tom sa­mog Auto­ra kao Sop­stve­nog Dru­gog ko­ji se sa­ mo­po­sma­tra i re­a­gu­je. Ta­ko je li­te­rar­ni pred­met na­zvan Ber­nar­di­je­va so­ba stu­pio na neo­ke­an­sku sta­zu li­ne­ar­ni­jeg ra­sta i grad­nje tek­sta, a Ti­šma sa sta­ze ne­na­sil­nog/ne­vi­dlji­vog gu­rua svo­je ge­ne­ra­ci­je te si­ja­set ge­ne­ra­cij­ski neo­be­le­že­nih a ko­te­rij­ski ne­ svr­sta­nih sled­be­ni­ka Mu­za na put knji­žev­ne sla­ve u glo­balnom me­dij­skom se­lu zva­nom Ov­de. Na­rav­no, osta­lo je u tom tek­stu ko­ji se po­i­gra­ va ne­stvar­nim li­ci­ma stvar­no­sti po­do­sta i utvar­nog

šti­mun­ga i oke­an­skog ose­ća­nja, i raz­dra­ga­ne je­zič­ke ana­li­ti­ke sve­ga po­sto­je­ćeg i onog te­ško uhva­tlji­vog u de­fi­ni­ci­je Dru­gog – što dej­stvo Ti­šmi­nog pi­sma ta­ko pre­sud­no či­ni pre­po­zna­tlji­vim, je­din­stve­nim. Za­to ovo uglav­nom i pi­še­mo, da vi­še­smi­sle­no uz­di­še­mo i da se vi­še­smi­sle­no pi­ta­mo da li pi­šu­ći o Ti­šmi i nje­go­vim knji­ga­ma ika­ko mo­že­mo bi­ti u pra­vu. Ili, što re­če naš autor, ST: „Sve od­lu­ke se na­ho­de u Tran­scen­den­ci­ji, u Od­sut­no­sti.”7 Ili: „Sa­mo le­po­ta mo­že da ka­že ono oča­ra­va­ju­će Da ko­je je, u stva­ri, je­di­na de­fi­ni­tiv­na ute­ha.”8 O tom, po­tom.

7 Ibid. 107. 6 ST, Qu­at­tro Sta­gi­o­ni, str. 122.

227

8 ST, Ber­nar­di­je­va so­ba, str. 35.

fotografija: Jovan Todorović

228

fotografija: Jovan Todorović

229

fotografija: Jovan Todorović

230

fotografija: Jovan Todorović

231

vîðeñjå

UDC 821.134.2(83).09 Dorfman A.

Džonatan Rolins (Jonathan Rollins), Toronto

Ariel Dorfman piše kući: književno državljanstvo i transnacionalna pripadnost U jednom intervjuu, aprila 2008, Ariel Dorfman, čileanski pisac u izgnanstvu, izjavio je da dom možemo imati na više različitih mesta – bilo gde. Rekao je takođe da je to sigurno tako u slučaju mnogih pisaca, ako ne i većine njih, i to ne samo onih koji pišu takozvanu izgnaničku i imigrantsku književnost. Dorfman, čiji život na određeni način karakterišu serijska izgnanstva, smatrao je da smo mi pripadnici više zajednica koje se preklapaju i da je prostor, gde se one susreću, područje preseka u kojem se osećamo najudobnije ili imamo osećaj pripadnosti – naš dom. Štaviše, ta rodna mesta nisu nužno fizička. Dok je Dorfmanu dom naizmenično bio u Argentini, Čileu, Holandiji i SAD, taj isti dom je u tekstovima koje je čitao i pisao predstavljen kao transnacionalno mesto. Ove različite tekstualne domovine ili (inter) tekstualne zajednice pružaju osećaj pripadnosti pojedinačnim čitaocima i piscima i premašuju fizičke limite nacionalnih granica ili im prkose. Koristeći transkript svog intervjua sa Dorfmanom, pokušao sam da istražim hipotezu da tekstovi pročitani i napisani od strane raseljenih lica često funkcionišu kao surogat domovine. Ovaj rad takođe ispituje vezu između Dorfmanovih identiteta – nacionalnih i tekstualnih, i lojalnosti unutar njih.

U jednom intervjuu aprila 2008, Ariel Dorfman govorio je o proslavi sedmog rođendana svoga unuka i značaju tog događaja za proširenu istoriju njegove rusko (moldavsko)-jevrejsko-argentinskočileansko-američke porodice. Bilo je to prvi put u nekoliko generacija da je jedan Dorfman doživeo te godine, a da još uvek nije iskusio izgnanstvo. Početkom 20. veka, njegovi deda i baba pobegli su iz Evrope pred surovim pogromom. Tokom 1940-ih, on i njegovi roditelji bili su primorani da napuste svoju rodnu Argentinu i odu u Sjedinjene Države, sada bežeći od progona levičara od strane argentinske vlade. Zatim, deceniju kasnije, makartizam je oterao Dorfmanove iz Sjedinjenih Država u još jedan politički egzil, ovog puta u Čile. Ako premotamo unapred do 11. septembra 1973. („drugi 9–11”), naći ćemo Ariela Dorfmana koji, kao kulturni ataše marksističke vlade Salvadora Aljendea, beži iz usvojene domovine usled državnog udara generala Pinočea. Osvrćući se na ovaj višegeneracijski niz gubitaka doma u svojim memoarima iz 1998, Heading South, Looking North: A Bilingual Journey i u svom dokumentarcu iz 2007, A Promise to the Dead, Dorfman postavlja važna pitanja o prirodi doma i pripadnosti: gde je dom i šta je dom? U

232

vîðeñjå

nedostatku fizičke domovine, u odvojenosti od poznatog, šta je to što izgnaniku, migrantu, lutalici pruža osećaj stabilnosti i pripadanja? I do koje mere može jedan tekst da zameni izgubljeni dom ili domovinu? Neki od odgovora mo­gu se pro­na­ći u Dorf­ma­no­vim me­mo­a­ri­ma, u nje­go­vim ro­ma­ni­ ma i dra­ma­ma, u do­ku­men­tar­cu, i od­ne­dav­no u in­ ter­vjuu ko­ji sam vo­dio sa njim apri­la 2008, pre jav­ nog pri­ka­zi­va­nja A Pro­mi­se to the Dead. Ka­ko on­da Ariel Dorf­man pi­še ku­ći? Kao de­čak i kao mla­dić, Dorf­man je stal­no su­o­ čen sa kom­plek­sno­šću i am­bi­va­lent­no­šu pi­ta­nja do­ ma, iz­gnan­stva i nji­ho­ve ve­ze. Pa ipak, u to vre­me, on kao da ne osve­šta­va ovu kom­plek­snost, već svo­je is­ku­stvo za­mi­šlja kao bi­nar­ni niz ili-ili: ili en­gle­sko go­vor­no pod­ruč­je ili špan­sko go­vor­no pod­ruč­je; ili ame­rič­ki ili či­le­an­ski; ili ov­de ili on­de. Me­đu­tim, pre­ ma nje­go­vom sop­stve­nom is­ku­stvu, i Či­le i Sje­di­nje­ ne Dr­ža­ve su isto­vre­me­no do­mo­vi­na i stra­na te­ri­to­ri­ ja. Trin T. Min-ha (Trinh T. Minh-ha) nas pod­se­ća da „is­ku­stvo iz­gnan­stva ni­ka­da ni­je sa­mo bi­nar­no”, već je to pre pi­ta­nje li­mi­nal­nog „po­drh­ta­va­nja”1 u ono­me što Zig­mund Ba­u­man (Zygmunt Ba­u­man) na­zi­va iz­ gna­nič­ko dru­gde (el­sew­he­re) ili ne­ko me­đu­pro­stor­no tre­će me­sto ko­je ni­je ni ov­de ni ta­mo i pro­ti­vi se bi­ nar­nom raz­mi­šlja­nju.2 Na­rav­no, zre­li Dorf­man pre­ po­zna­je da se na pi­ta­nja kao što su: Ko sam ja? Gde je dom? Gde ja pri­pa­dam? Ko­ja je pri­ro­da mog iz­gnan­ stva? ne mo­že od­go­vo­ri­ti ko­ri­ste­ći sve-ili-ni­šta, ili/ili pri­stup. Stva­ra­nje iden­ti­te­ta i pri­pad­no­sti je pre­go­va­ ra­nje ko­je se vo­di u li­mi­nal­nim pro­sto­ri­ma ko­je opi­ su­ju Ba­u­man i dru­gi. Na­kon na­pu­šta­nja Či­lea, Dorf­ man kao li­mi­nar/iz­gna­nik sa svo­jom po­ro­di­com lu­ta 1 T. T. Minh-ha, “Ot­her Than Myself/ My Ot­her Self “ u knji­zi Ge­or­ge Ro­bert­son et al (eds) Tra­vel­lers’ Ta­les: Nar­ra­ti­ve of Ho­ me and Dis­pla­ce­ment, Ro­u­tled­ge, New York, 1994, str. 13, 17. 2 Z. Ba­u­man, “As­si­mi­la­tion in­to Exi­le: the Jew as a Po­lish Wri­ter” u knji­zi Su­san Ru­bin Su­le­i­man (ed) Exi­le and Cre­a­ti­ vity: Sig­nposts, Tra­ve­lers, Out­si­ders, Bac­kward Glan­ces, Du­ke UP, Dur­ham and Lon­don, 1998, str. 321.

233

od Bu­e­nos Aj­re­sa do Pa­ri­za i Am­ster­da­ma, i za­tim do Sje­di­nje­nih Dr­ža­va – do tog dru­gde ko­je je jed­nom dav­no pri­gr­lio kao dom, za­tim od­ba­cio, u kom se po­ no­vo neo­d­luč­no po­ja­vlju­je s ob­zi­rom na ulo­gu ko­ju su Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve igra­le u či­le­an­skom dr­žav­nom uda­ru zbog če­ga je i iš­ču­pan iz svog ko­re­na. Naj­zad, dik­ta­tu­ra u Či­leu pre­sta­je, vra­ća se de­mo­kra­ti­ja i Dorf­man se vra­ća „ku­ći” i shva­ta (kao i mno­gi dru­gi iz­gna­ni­ci) da ga dom vi­še ne če­ka. Dom je sa­da ne­gde dru­gde – me­sto ko­je se, ako se uop­šte i mo­že pro­na­ći, te­ško pro­na­la­zi na ma­pi. Opis slič­ne iz­gna­nič­ke li­mi­nal­no­sti Ka­ta­ri­ne Mar­ci­ni­ja­k (Ka­tarzyna Mar­ci­ni­a­k) u de­lu Ju­li­ja Al­ va­re­z (Ju­lia Al­va­rez) po­ve­zan je sa Dorf­ma­no­vim slu­ča­jem: „Po­la­ko uvi­đa­mo ka­ko li­mi­nal­ni po­lo­žaj oslo­ba­đa (iz­gna­ni­ka) od ose­ća­ja pri­pa­da­nja jed­ noj na­ci­ji i po­zva­ni smo da pre­i­spi­ta­mo pri­rod­nu ve­zu iz­me­đu po­je­din­ca i nje­go­vog me­sta ro­đe­nja. [...] dom mo­že bi­ti isto to­li­ko ne­po­znat i stran kao i me­sto iz­gnan­stva.”3 Po­ste­pe­no, mno­go pu­ta iz­gna­ni Dorf­man, shva­ta ono što su mno­gi u slič­nim me­đu­ pro­stor­nim, ra­se­lje­nim okol­no­sti­ma uvi­de­li: da se li­mi­nar – in­di­vi­dua u „me­đu­pro­sto­ru” – na­sta­ni­la u tran­sna­ci­o­nal­nom „dru­gde”. U naj­bo­ljem slu­ča­ju, ovo sa­zna­nje do­vo­di do ono­ga što Mar­ci­ni­ja­ko­va na­zi­va do­ži­vlja­jem „mno­go­stru­kih na­ci­o­nal­nih pri­ pa­da­nja”4, ali u naj­go­rem slu­ča­ju, do­vo­di do oča­ja, otu­đe­ne is­klju­če­no­sti, de­lom do ono­ga što Sal­man Ru­ždi (Sal­man Rus­hdie) na­zi­va, „du­plim ne­pri­pa­ da­njem”,5 ali bez ika­kve ko­ri­sti. Iz­gle­da da je ovo dru­go bel huks* (bell ho­oks), ko­ju je ci­ti­ra­la Ro­zma­ri Džordž (Ro­se­mary Ge­or­ge) u Po­li­ti­ci do­ma, ima­ 3 K. Mar­ci­ni­ak, Ali­en­hood: Ci­ti­zen­ship, Exi­le, and the Lo­gic of Dif­fe­ren­ce, U of Min­ne­so­ta P, Min­ne­a­po­lis, 2006, str. 68. 4 Mar­ci­ni­ak, str. 73. 5 S. Ru­ždi, Is­tok, Za­pad, Be­o­grad: Cen­tar za ge­o­po­e­ti­ku, 1995, str. 141. * Ova autor­ka je in­si­sti­ra­la da se nje­no ime pi­še ma­lim slo­vi­ma jer je ve­ro­va­la da je naj­va­žni­ja „su­šti­na knji­ga, a ne ko sam ja” (prim. prev).

vîðeñjå

la na umu ka­da je iz­ja­vi­la: „Po­ne­kad je dom nig­de. Po­ne­kad čo­vek sa­mo zna za pot­pu­nu odvo­je­nost ili otu­đe­nje. Ta­da dom vi­še ni­je sa­mo jed­no me­sto. Dom su lo­ka­ci­je.”6 Dorf­ma­nov po­lo­žaj je mno­go bo­ lji od ovo­ga, ali ono što je za­jed­nič­ko nje­mu i huk­ so­voj je po­i­ma­nje da dom ni­je me­sto već „lo­ka­ci­je”. On je sva­ka­ko mno­go op­ti­mi­stič­ni­ji od Eve Hof­man (Eva Hof­fman), na pri­mer, ko­ja u knji­zi Iz­gu­blje­no u pre­vo­du su­ge­ri­še da nje­no iz­de­lje­no iz­gna­nič­ko „ja” „ni­ka­da nig­de ne­će opu­šte­no pri­pa­da­ti” – da će uvek bi­ti za­gla­vlje­no „na po­la pu­ta”.7 Al­ter­na­ti­va je, ka­ko tvr­de Dorf­man i osta­li, da iz­gna­nič­ko „ja” mo­ že da pri­pa­da mno­gim me­sti­ma, čak iako mo­ra da osta­ne li­mi­nal­no i da „ple­še i ska­če” (da upo­tre­bi­mo Dorf­ma­no­vu fra­zu) na­pred-na­zad pre­ko pu­ko­ti­ne (da upo­tre­bi­mo Hof­ma­nov ter­min) ko­ja se ne mo­ že pot­pu­no za­tvo­ri­ti.8 Dorf­ma­no­va ide­ja o vi­še­stru­ kom pri­pa­da­nju ni­je sa­mo po­za ili per­for­mans „u kom se čo­vek pre­tva­ra da je kod ku­će gde god da se na­la­zi” što Edvard Sed (Ed­ward Said) sma­tra po­ seb­nim do­stig­nu­ćem iz­gna­ni­ka9, već ra­di­je, istin­ski ose­ćaj za ukla­pa­nje. U in­ter­vjuu, Dorf­man tvr­di da mi pri­pa­da­mo mno­gim za­jed­ni­ca­ma ko­je se pre­kla­ pa­ju, i da su tač­ke gde se te za­jed­ni­ce sre­ću me­sta gde se mi ose­ća­mo naj­u­dob­ni­je ili gde ima­mo ose­ćaj pri­pa­da­nja – to je u stva­ri „dom”. Nje­gov opis do­ma ima ve­li­ku slič­nost sa Ho­mi Ba­bom (Ho­mi Bhab­ha) ar­ti­ku­la­ci­jom eks­tra­te­ri­to­ri­jal­nih i me­đu­kul­tur­nih pri­li­ka „ne-do­mov­no­sti”.10 6 B. Ho­oks, ci­ti­ra­na u knji­zi R Ge­or­ge, The Po­li­tics of Ho­me: Post­co­lo­nial Re­lo­ca­ti­ons and Twen­ti­eth-Cen­tury Fic­tion. Lon­ don, U of Ca­li­for­nia, 1996, str. 1. 7 E. Hof­man, Iz­gu­blje­no u pre­vo­du, Ge­o­po­e­ti­ka, Be­o­grad 2002, str. 216, 274.

Ima­ju­ći na umu Ba­bina opa­ža­nja, is­ta­kao bih ov­de de­te­ri­to­ri­ja­li­zo­va­nu pri­ro­du Dorf­ma­no­vog nedo­mov­nog pri­pa­da­nja uz ob­ja­šnje­nje da ta me­sta na ko­ji­ma se na­la­zi dom ni­su nu­žno fi­zič­ka. Dom se mo­že pred­sta­vi­ti kao tran­sna­ci­o­nal­no me­sto sme­ šte­no u me­đu­pro­stor iz­me­đu kul­tu­ra i je­zi­ka, kao i u tek­sto­ve ko­je on či­ta i pi­še. Ja bih ove raz­li­či­te tek­stu­al­ne do­mo­vi­ne gru­pi­sao pod okri­ljem tek­ stu­al­nih, pa čak i in­ter­tek­stu­al­nih za­jed­ni­ca.11 One funk­ci­o­ni­šu kao za­jed­ni­ce u me­ri u ko­joj tek­sto­vi omo­gu­ća­va­ju ose­ćaj pri­pa­da­nja či­ta­o­ci­ma i pi­sci­ma – po­je­di­nač­nim či­ta­o­ci­ma ko­ji tra­že srod­ni glas, ili auto­ri­ma ko­ji pi­šu stvar­noj ili za­mi­šlje­noj za­jed­ni­ci či­ta­la­ca. Ta­kve tek­stu­al­ne za­jed­ni­ce mo­gu pre­la­zi­ ti, pr­ko­si­ti i su­ko­blja­va­ti se sa fi­zič­kim gra­ni­ca­ma na­ci­o­nal­nih za­jed­ni­ca. Šta­vi­še, či­ni se da tek­stu­al­ne za­jed­ni­ce funk­ci­o­ni­šu na dva po­ve­za­na ali raz­li­či­ta na­či­na: da ci­ti­ra­mo Be­ne­dik­ta An­der­so­na i Sal­ma­ na Ru­ždi­ja, one su „za­mi­šlje­ne za­jed­ni­ce“ ili „za­ mi­šlje­ne do­mo­vi­ne” kon­stru­i­sa­ne, re­kon­stru­i­sa­ne i odr­ža­va­ne kroz pri­ču;12 ili je to niz „ko­smo­po­lit­skih kon­takt zo­na” – pre­ma Džej­msu Kli­for­du i Dej­vi­du Mor­li­ju (Ja­mes Clif­ford and Da­vid Mor­ley) – ko­je se na­la­ze iz­van ili pre­la­ze gra­ni­ce na­ci­je ili ne­kih dru­ gih ge­o­graf­skih, lin­gvi­stič­kih, et­nič­kih, re­li­gij­skih ili po­ro­dič­nih za­dru­ga.13 Kod Dorf­ma­na vi­di­mo obe va­ri­ja­ci­je tek­stu­al­nih za­jed­ni­ca na de­lu tj. pri­ ču o do­mu i pri­ču (tu ko­smo­po­lit­sku kon­takt zo­nu) kao dom.

11 Ove za­jed­ni­ce su in­ter­tek­stu­al­ne, isto kao što su i in­ter­ su­bjek­tiv­ne, u me­ri u ko­joj su sa­či­nje­ne kao idi­o­sin­kra­tič­ke mre­že po­ve­zi­va­nja i zna­če­nja.

9 E. Said, “Re­flec­ti­ons on Exi­le” u Marc Ro­bin­son (ed) Al­to­ get­her El­sew­he­re: Wri­ters on Exi­le, Bo­ston and Lon­don, Fa­ber and Fa­ber, 1994, str. 148, is­ti­ca­nje do­da­to od stra­ne auto­ra.

12 B. An­der­son, Ima­gi­ned Com­mu­ni­ti­es: Re­flec­ti­ons on the Ori­gin and Spread of Na­ti­o­na­lism, Ver­so, Lon­don and New York, 1991, str. 6; S. Ru­ždi, Ima­gi­nar­ni za­vi­ča­ji (U pu­bli­ka­ci­ji: Po­lja. - ISSN 0032-3578. - god. 52, br. 448 (nov-dec. 2007), str. 27–39.

10 H. Ba­ba, Sme­šta­nje kul­tu­re, Be­o­grad: Be­o­grad­ski krug, 2004, str. 9.

13 D. Mor­ley, Ho­me Ter­ri­to­ri­es: Me­dia, Mo­bi­lity and Iden­tity, Ro­u­tled­ge, Abing­don and New York, 2000, str. 9.

8 Hof­man, str. 274.

234

vîðeñjå

Dorf­ma­no­vi me­mo­a­ri ba­ca­ju no­vo sve­tlo na ulo­gu tek­stu­al­ne za­jed­ni­ce kao tran­sna­ci­o­nal­ne ili eks­tra­te­ri­to­ri­jal­ne kon­takt zo­ne i zna­ča­ja ko­ji će ona ima­ti u nje­go­vom ži­vo­tu. Kao mla­dić, on pra­ti svo­ ju maj­ku i oca na pu­tu bro­dom za Evro­pu. U tom li­mi­nal­nom pro­sto­ru, plo­ve­ći iz­me­đu kon­ti­ne­na­ta, kul­tu­ra, je­zi­ka, isto­ri­ja (iz­me­đu raz­li­či­tih „do­mo­vi­ na” nje­go­ve po­ro­di­ce u Evro­pi i na ame­rič­kom kon­ ti­nen­tu), na istom bro­du ko­jim je pi­sac To­mas Man plo­vio ku­ći u Ne­mač­ku na­kon du­go­go­di­šnjeg eg­zi­la, Dorf­man do­ži­vlja­va epi­fa­ni­ju. On uvi­đa da knji­žev­ nost ili či­ta­nje i pi­sa­nje tek­sto­va mo­že funk­ci­o­ni­sa­ ti kao al­ter­na­ti­va do­mu: to jest, tekst kao pre­no­si­va, džep­na pa­tri­ja ili do­mo­vi­na ko­ju čo­vek no­si u se­bi. On po­či­nje da ras­po­zna­je ve­zu iz­me­đu tek­sta i za­jed­ ni­ce ne­za­vi­sno od ge­o­gra­fi­je. On o ovom mo­men­tu pi­še u svo­jim me­mo­a­ri­ma,14 ali u na­šem in­ter­vjuu, Dorf­man još de­talj­ni­je ob­ja­šnja­va svo­ju epi­fa­ni­ju:

Vajl­da, Kon­ra­da i Na­bo­ko­va. Zna­čaj­no je na­po­me­ nu­ti da su ve­ći­nu tih knji­ga ko­je on či­ta i sa ko­ji­ma se po­ve­zu­je na­pi­sa­li oni ko­ji su oti­šli ne­gde dru­gde i ko­ji pi­šu na je­zi­ku ko­ji im ni­je ma­ter­nji. Ovo či­ta­ nje for­mi­ra deo te­me­lja nje­go­vog ose­ća­ja pri­pa­da­nja tek­stu­al­noj za­jed­ni­ci. On ob­ja­šnja­va: „Po­či­njem da pro­na­la­zim srod­ne du­še i u auto­ri­ma ko­je sam či­tao ali i [značajno] u nji­ho­voj pu­bli­ci – mno­go go­di­na ka­sni­je, u raz­go­vo­ru o ovim knji­ga­ma – uvi­de­li smo da mo­že­mo da ko­mu­ni­ci­ra­mo.16 To je tek­stu­al­na za­ jed­ni­ca ko­ju Bra­jan Stok (Brian Stock) ob­ja­šnja­va u svom is­tra­ži­va­nju uspo­na sred­njo­ve­kov­ne knji­žev­no­ sti i re­for­me i je­re­tič­kih po­kre­ta 11. i 12. ve­ka.17 Ove za­jed­ni­ce pred­sta­vlja­ju sred­njo­ve­kov­nog pret­hod­ni­ ka Kli­for­do­vim ko­smo­po­lit­skim kon­takt zo­na­ma. Dorf­ma­no­va knji­žev­nost – nje­go­vo pi­sa­nje i či­ ta­nje – sme­šta­ju ga u ta­kve zo­ne kon­tak­ta. On ob­ja­ šnja­va ove ve­ze kao čin iz­grad­nje za­jed­ni­ce:

Na­slu­ći­vao sam da je čo­vek spo­so­ban da pu­tu­je ko­ri­ste­ći svoj je­zik i da bi mo­gao da pi­še i da će ta pi­sa­na reč pu­to­va­ti dru­ga­či­je od ru­ke ko­ja ga je na­pi­sa­la ili od oka ko­je ga je vi­de­lo ili mo­zga ko­ji ga je smi­slio. To je bio po­če­tak pro­ce­sa. Što sam vi­še či­tao i pi­sao na en­gle­skom je­zi­ku u Či­ leu, shva­tio sam da ja ne­mam pu­bli­ku u San­tja­ gu osim ne­ko­li­ci­ne lju­di ko­ji bi mo­gli da či­ta­ju mo­je stva­ri (nje­go­vi ro­di­te­lji bi či­ta­li to što je on pi­sao, na pri­mer), ali po­sto­jao je taj ne­ki ose­ćaj da su mo­je pri­če na­pi­sa­ne na je­zi­ku ko­ji se ov­de ne ukla­pa, ali ko­ji se ukla­pa ne­gde dru­ge. 15

Usta­no­vio sam da je ima­lo smi­sla što je ta­mo bi­lo lju­di ko­ji su i ra­ni­je bi­li ta­mo i ko­ji su mo­ gli da po­sta­nu to me­sto gde sam sreo – sreo sam auto­ra, ali sreo sam i dru­ge či­ta­o­ce [pri­me­ti­te nje­go­vu upo­tre­bu te­ri­to­ri­jal­nog je­zi­ka za opi­si­ va­nje pro­ce­sa ko­ji je iz­van me­sta] [...] Sve vi­še sam shva­tao da su me ve­o­ma ja­ko pri­vla­či­li ti, haj­de da ih na­zo­ve­mo tran­sna­ci­o­nal­ni in­te­lek­ tu­al­ci. [...] Ja­ko me je pri­vla­či­la ide­ja da mo­žeš da ra­diš na je­zi­ku ko­ji se raz­li­ku­je od tvog, od onog je­zi­ka ko­jim si bio okru­žen i ko­ji ti je mo­ gao da­ti ne­ku vr­stu pred­no­sti.18

On shva­ta da je nje­gov ose­ćaj „pri­pa­da­nja” pro­ iz­vod tek­stu­al­nog ili knji­žev­nog dr­ža­vljan­stva pre ne­go na­ci­o­nal­nog dr­ža­vljan­stva. U to vre­me, on či­ta New York Re­vi­ew of Bo­oks i an­to­lo­gi­ju en­gle­ske knji­žev­no­sti, i Be­ke­ta, Oska­ra

16 Dorf­man, Per­so­nal in­ter­vi­ew.

14 A. Dorf­man, He­a­ding So­uth, Lo­o­king North: A bi­lin­gual Jo­ur­ney, Far­rar, Stra­us and Gi­ro­ux, New York, 1998, str. 84

17 B. Stock, The Im­pli­ca­ti­ons of Li­te­racy: Writ­ten Lan­gu­a­ge and Mo­dels of In­ter­pre­ta­tion in the Ele­venth and Twelfth Cen­ tu­ri­es. Prin­ce­ton UP, Prin­ce­ton, 1983, str. 88–151. Stok raz­ ma­tra pa­ra­lel­nu upo­tre­bu tek­sta od stra­ne gru­pe či­ta­la­ca u ka­snom sred­njem ve­ku i ose­ćaj „so­li­dar­no­sti pro­tiv spolj­njeg sve­ta”, ko­ji su ta­kva za­jed­nič­ka či­ta­nja omo­gu­ći­la ovim „tek­ stu­al­nim za­jed­ni­ca­ma” (str. 90).

15 A. Dorf­man, Per­so­nal in­ter­vi­ew, 6. sep­tem­bar, 2008.

18 Dorf­man, Per­so­nal in­ter­vi­ew.

235

vîðeñjå

Pre­ma to­me, za Dorf­ma­na, i mno­ge dru­ge slič­ ne nje­mu, zna­čaj knji­žev­no­sti u raz­go­vo­ru o do­mu i iz­gnan­stvu le­ži u či­nje­ni­ci da je knji­žev­nost „u svom te­me­lju in­ter­sti­ci­jal­na – za­po­či­nje u pre­kla­pa­nju i pu­tu­je iz­van od­re­đe­nih me­sta/pro­sto­ra/kul­tu­ra ko­ je je pro­iz­vo­de.”19 Ti­me je nje­gov ose­ćaj pri­pa­da­nja sve­tu umno­go­me pro­iz­vod nje­go­vog tek­stu­al­nog ili knji­žev­nog dr­ža­vljan­stva, onog ko­je ga či­ni de­lom jed­ne ili vi­še tek­stu­al­nih za­jed­ni­ca. Po­sto­je dva zna­čaj­na tre­nut­ka u nje­go­vom ži­ vo­tu u ko­ji­ma ovo knji­žev­no dr­ža­vljan­stvo do­la­zi u kon­flikt sa na­ci­o­nal­nim dr­ža­vljan­stvom, tak­mi­ či se sa njim ili ga iza­zi­va. Pr­vi se do­go­dio ubr­zo na­kon dr­žav­nog uda­ra, ka­da je on za­jed­no sa oko 1000 dru­gih po­li­tič­kih iz­be­gli­ca na­šao uto­či­šte u ar­ gen­tin­skoj am­ba­sa­di u San­tja­gu na­da­ju­ći se (če­sto uza­lud) da će us­pe­ti da po­beg­nu iz ze­mlje. Iz­gle­da da či­nje­ni­ca što je bio ro­đen u Bu­e­nos Aj­re­su (te je sto­ga bio Ar­gen­ti­nac po ro­đe­nju) ni­je bi­la do­volj­na da ga pu­ste da pre­đe či­le­an­sku na­ci­o­nal­nu gra­ni­cu. Na­pro­tiv, nje­gov sta­tus ne­dav­no ob­ja­vlje­nog pi­sca je bio taj ko­ji mu je po­mo­gao da stig­ne do slo­bo­ de u Bu­e­nos Aj­re­su. Ar­gen­tin­ska vla­da ko­ri­sti ovu či­nje­ni­cu da bi mu obez­be­di­la neo­p­hod­nu iz­la­znu vi­zu (tj. „da li će­te za­i­sta da po­gu­bi­te ovog po­zna­tog pi­sca?”). Tek­stu­al­na za­jed­ni­ca je, u ovom slu­ča­ju, vi­še od pu­ke ap­strak­ci­je. Pri­pa­da­nje ono­me što on na­zi­va „elit­noj kla­si lju­di ko­ji se me­đu­sob­no raz­u­ me­ju i ko­ji se me­đu­sob­no či­ta­ju i ko­ji za­jed­no či­ta­ ju slič­ne tek­sto­ve”20 zna­či ži­vot ume­sto smr­ti. Ako iz­gna­ni po­je­din­ci ko­ji pro­na­la­ze član­stvo u ta­kvoj za­jed­ni­ci uop­šte ima­ju bi­lo ka­kve pri­vi­le­gi­je, on­da je u ovom slu­ča­ju upra­vo beg od smrt­ne ka­zne jed­ na od pri­vi­le­gi­ja član­stva ko­ju on uži­va. Na­rav­no, ne po­sto­je ga­ran­ci­je da će vas či­nje­ni­ca da ste pi­sac ili umet­nik oslo­bo­di­ti ti­ra­ni­je ili vas dr­ža­ti van do­ ma­ša­ja an­ta­go­ni­stič­ke na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce. Se­ti­mo 19 Dorf­man, Per­so­nal in­ter­vi­ew 20 Ibid.

se sa­mo za­to­čet­ni­štva ni­ge­rij­skog ro­ma­no­pi­sca Vo­le So­jin­ke (Wo­le Soyin­ka), ili je­vrej­skih pi­sa­ca, umet­ ni­ka i mu­zi­ča­ra či­ji se „kul­tur­ni zna­čaj” sa­sto­jao is­ klju­či­vo u to­me da od­lo­ži nji­ho­vu smrt u Te­re­zi­nu (The­re­si­en­stadt). Dru­gi slu­čaj, ko­ji se iz­dva­ja kao mo­me­nat kon­ flik­ta iz­me­đu knji­žev­nog i na­ci­o­nal­nog dr­ža­vljan­stva i ko­ji ima iz­u­ze­tan zna­čaj za Dorf­ma­nov ose­ćaj pri­ pa­da­nja i „do­ma”, od­i­grao se sko­ro dve pu­ne de­ce­ni­je na­kon do­ga­đa­ja u ar­gen­tin­skoj am­ba­sa­di. Bi­lo je to ubr­zo po­sle či­le­an­skog de­bi­ja nje­go­vog ko­ma­da Smrt i de­voj­ka, go­di­nu da­na na­kon što se dik­ta­tu­ra ge­ne­ ra­la Pi­no­čea za­vr­ši­la, u vre­me ka­da se či­ni­lo da ve­li­ki broj Či­le­a­na­ca sa­mo že­li da za­bo­ra­vi pro­šlost i kre­ne da­lje. Ko­mad po­ku­ša­va da se ba­vi muč­nom pro­šlo­šću i da „po­no­vo iz­gra­di” ze­mlju (či­taj dom) kroz knji­ žev­nost. Ovim de­lom Dorf­man uspe­šno po­ku­ša­va da za­poč­ne di­sku­si­ju o pi­ta­nji­ma o ko­ji­ma se ću­ta­lo bi­ lo zbog cen­zu­re bi­lo zbog sve­op­šte ne­volj­no­sti da se pri­ča o ne­za­ce­lje­noj ra­ni u na­mu­če­nom te­lu po­li­ti­ke. Me­đu­tim, dok je pred­sta­va iz­u­zet­no uspe­šna u ino­ stran­stvu, „kod ku­će” u Či­leu je ve­o­ma kri­ti­ko­va­na, čak i od isto­mi­šlje­ni­ka. Iz­gle­da da ni­ko (ba­rem ni­ko ko ob­ja­vlju­je po­zo­ri­šne re­cen­zi­je i kri­ti­ke) ne že­li da ču­je šta on ima da ka­že o ze­mlji i nje­noj pro­šlo­sti ili, ra­di­je, o Dorf­ma­no­voj dr­ža­vi i Dorf­ma­no­voj ver­zi­ji nje­ne pro­šlo­sti. Sti­če se uti­sak da su se te dve stva­ri (Či­le ko­ji on pam­ti i o kom pi­še u svom ko­ma­du i Či­ le kom se on vra­ća iz ame­rič­kog eg­zi­la) raz­i­šle u nje­ go­vom od­su­stvu, kao što se to­li­ko če­sto de­ša­va do­mu ko­ji je iz­gu­bljen i po­no­vo stvo­ren u iz­gnan­stvu. Da ne po­mi­nje­mo da se on ne se­ća pro­šlo­sti tač­no, već da je po­stao ne­ka vr­sta du­ha u sa­da­šnjo­sti, ili pro­šlo­ sti u sa­da­šnjem vre­me­nu. U tom mo­men­tu, vi­zu­el­ni pri­kaz u de­lu A Pro­mi­se to the Dead po­ja­ča­va ovaj ave­tinj­ski sta­tus opi­su­ju­ći ga kao „mir­nu sli­ku” (still ima­ge) u ne­kom San­tja­gu ubr­za­nom ti­me-lap­se ki­ ne­ma­to­gra­fi­jom. U pra­te­ćoj na­ra­ci­ji on se za­dr­ža­va na kon­flik­tu iz­me­đu svo­je dve do­mo­vi­ne (fi­zič­kom Či­leu i nje­go­vom tek­stu­al­nom du­pli­ka­tu pred­sta­vlje­ 236

vîðeñjå

nom u ko­ma­du). Ovaj kon­flikt kul­mi­ni­ra u kri­tič­kom pri­je­mu Smr­ti i de­voj­ke u Či­leu, ko­ji je bio to­li­ko de­ mo­ra­li­šu­ći da on uz­vi­ku­je: „Zgra­bio sam svoj ko­mad i zgra­bio sam svo­ju po­ro­di­cu i oti­šao iz ze­mlje!”21 Su­ o­čen sa iz­bo­rom iz­me­đu na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce i tek­ stu­al­ne za­jed­ni­ce, on oda­bi­ra ovo dru­go. Me­đu­tim, „od­la­zak iz ze­mlje” u ovom slu­ča­ju vi­še je od pu­kog se­da­nja u avion za Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve i od­la­ska bez osvr­ta­nja. On ne okre­će le­đa Či­leu u tre­nut­ku ka­da je bio pot­pu­no od­ba­čen, slič­no kao što je on od­ba­ cio SAD još 1960-ih ka­da je bio ide­a­li­stič­ki stu­dent na Ber­kli­ju. On se iz­no­va i iz­no­va vra­ća „ku­ći” i na­ sta­vlja da pro­vo­di vre­me u Či­leu, ali ipak in­si­sti­ra na to­me da je mo­rao da na­pu­sti svoj dom ka­ko bi mo­gao o nje­mu da pi­še. U to vre­me, Djuk uni­ver­zi­tet, a pre to­ga uni­ ver­zi­te­ti u Me­ri­len­du, Pa­ri­zu i Am­ster­da­mu, funk­ ci­o­ni­šu kao uda­lje­no, bez­bed­no, tek­stu­al­no ori­jen­ ti­sa­no dru­gde gde će, sa kri­tič­ke uda­lje­no­sti, pi­sa­ti o do­mo­vi­ni. Ne­ko bi mo­gao re­ći da on ne ži­vi u tim dr­ža­va­ma već na aka­de­mi­ja­ma, na Djuk uni­ver­zi­te­ tu, na pri­mer, pre ne­go u Da­ra­mu, Se­ver­na Ka­ro­li­na – ne­što slič­no od­no­su stu­de­na­ta i ži­te­lja obli­žnjeg gra­da (gown and town). Dorf­man bi mo­gao ovo da po­ri­če ili da (ube­dlji­vo) tvr­di da je on deo ve­će za­ jed­ni­ce iz­van gra­ni­ca uni­ver­zi­te­ta. Pa ipak, on se is­po­ve­dio na kon­fe­ren­ci­ji na­kon pri­ka­zi­va­nja svog do­ku­men­tar­ca: re­kao je da se, upr­kos svim go­di­na­ ma pro­ve­de­nim u SAD, on za­pra­vo ne ose­ća „Ame­ ri­kan­cem”.22 Bez ob­zi­ra na to da li je fo­kus na Či­leu ili SAD kao do­mo­vi­ni, či­ni se da je on lo­ja­lan pi­sa­ nju i tek­stu­al­noj za­jed­ni­ci, a ne me­stu či­je je gra­ni­ce od­re­di­la po­li­tič­ka za­jed­ni­ca.

21 A. Dorf­man, A Pro­mi­se to the Dead: The Exi­le Jo­ur­ney of Ariel Dorf­man, Pe­ter Raymont (dir.), Whi­te Pi­ne Pic­tu­ res, 2007. 22 Ko­men­tar pre­u­zet sa kon­fe­ren­ci­je na­kon pri­ka­zi­va­nja A Pro­mi­se to the Dead na Full Fra­me fe­sti­va­lu do­ku­men­tar­nog fil­ma, Dur­ham, NC, 6. april, 2008.

237

Da se vra­ti­mo on­da po­čet­nom pi­ta­nju: šta je dom i ka­kvu ulo­gu ima tekst (ili knji­žev­nost) u nje­ go­vom de­fi­ni­sa­nju? Ro­zma­ri Džordž su­mi­ra ve­zu ova dva pi­ta­nja, is­ti­ču­ći da je kom­plet­na fik­ci­ja u stva­ri no­stal­gi­ja.23 Ili, dru­gim re­či­ma, da je knji­žev­ nost pro­iz­vod ne­ke uni­ver­zal­ne no­stal­gič­ne če­žnje za ku­ćom i po­tra­ga za ve­zom (po­nov­nim po­ve­zi­ va­njem) i pri­pa­da­njem. Alan Be­net (Alan Ben­nett) opi­su­je ovu če­žnju za ostva­ri­va­njem ve­ze sa tek­stu­ al­nom za­jed­ni­com kao ne­ke pre­div­ne tre­nut­ke to­ kom či­ta­nja ka­da ima­te ose­ćaj kao da vas je za ru­ ku uhva­ti­la ne­ka dru­ga ru­ka ko­ja je upra­vo iza­šla iz tek­sta.24 Za Dorf­ma­na dom zna­či mno­go me­sta i, pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, mi op­ko­ra­ču­je­mo gra­ ni­ce i „ska­ku­će­mo i igra­mo s jed­ne stra­ne na dru­ gu.”25 Knji­žev­nost olak­ša­va li­mi­nal­no sa­vla­da­va­nje igra­nja i ska­ka­nja pre­ko gra­ni­ca i iz­me­đu kul­tu­ra i je­zi­ka. Kao i dru­gi ra­se­lje­ni i kul­tur­no is­pre­ple­te­ni pi­sci, Dorf­man ko­ri­sti tekst i svoj ose­ćaj za tran­sna­ ci­o­nal­nu i eks­tra­na­ci­o­nal­nu pri­pad­nost tek­stu­al­nim za­jed­ni­ca­ma ka­ko bi se ba­vio muč­nom li­mi­nal­no­ šću isto­vre­me­nog do­la­že­nja i od­la­že­nja iz ve­li­kog bro­ja me­sta, do­mo­va, iz­gna­nič­kih uto­či­šta, me­sta ko­ja su ne­gde dru­gde. On ko­ri­sti tekst da ucr­ta dom ko­ji ne po­sto­ji ni na jed­noj fi­zič­koj ma­pi.26 Sto­ga, ka­da Dorf­man pi­še ku­ći, to po­ne­kad zna­či pi­sa­nje o Či­leu, ili SAD, ili o ukr­šta­nji­ma i pra­zni­na­ma iz­me­ đu ovih ge­o­graf­skih me­sta. Ali mno­go zna­čaj­ni­je je što pi­sa­nje ku­ći zna­či pro­na­la­že­nje do­ma u sa­mom de­lu, bez ob­zi­ra na te­mu.

23 Ge­or­ge, str. 1. 24 A. Ben­nett, The Hi­story Boys, Fa­ber and Fa­ber, Lon­don, 2004, str. 56. 25 Dorf­man, Per­so­nal in­ter­vi­ew. 26 J. Al­va­rez, So­met­hing to Dec­la­re, Al­gon­qu­in, Cha­pel Hill, NC, 1998, str. 173; Mar­ci­ni­ak, str. 61.

vîðeñjå

LI­TE­RA­TU­RA Al­va­rez, J., So­met­hing to Dec­la­re, Al­gon­qu­in, Cha­pel Hill, NC 1998. 2. An­der­son, Ima­gi­ned Com­mu­ni­ti­es: Re­f lec­ti­ons on the Ori­gin and Spread of Na­ti­o­na­lism, Ver­so, Lon­don and New York 1991. 3. Ba­u­man, Z., “As­si­mi­la­tion in­to Exi­le: the Jew as a Po­lish Wri­ter” u Exi­le and Cre­a­ti­vity: Sig­nposts, Tra­ve­lers, Out­ si­ders, Bac­kward Glan­ces, Su­san Ru­bin Su­le­i­man (ed), Du­ke UP, Dur­ham and Lon­don 1998. 4. Ben­nett, A., The Hi­story Boys, Fa­ber and Fa­ber, Lon­don 2004. 5. Ba­ba, H., Sme­šta­nje kul­tu­re, Be­o­grad: Be­o­grad­ski krug, 2004. 6. Dorf­man, A., He­a­ding So­uth, Lo­o­king North: A bi­lin­gual Jo­ur­ney, Far­rar, Stra­us and Gi­ro­ux, New York, 1998. ----. A Pro­mi­se to the Dead: The Exi­le Jo­ur­ney of Ariel Dorf­man, Pe­ter Raymont (dir), Whi­te Pi­ne Pic­tu­res, 2007. ----. Per­so­nal in­ter­vi­ew (6. sep­tem­bar 2008). 7. Ge­or­ge, R., The Po­li­tics of Ho­me: Post­co­lo­nial Re­lo­ca­ti­ ons and Twen­ti­eth-Cen­tury Fic­tion. Lon­don, U of Ca­li­ for­nia, 1996. 8. Hof­man, E., Iz­gu­blje­no u pre­vo­du, Ge­o­po­e­ti­ka, Be­o­ grad, 2002. 1.

Mar­ci­ni­ak, K., Ali­en­hood: Ci­ti­zen­ship, Exi­le, and the Lo­ gic of Dif­fe­ren­ce, U of Min­ne­so­ta P, Min­ne­a­po­lis, 2006. 10. Mor­ley, D., Ho­me Ter­ri­to­ri­es: Me­dia, Mo­bi­lity and Iden­ tity, Ro­u­tled­ge, Abing­don and New York, 2000. 11. Ru­ždi, S., Is­tok, Za­pad, Be­o­grad: Cen­tar za ge­o­po­e­ti­ku. ----. „Ima­gi­nar­ni za­vi­ča­ji” (U pu­bli­ka­ci­ji: Po­lja. - ISSN 0032-3578. - god. 52, br. 448 (nov-dec. 2007), str. 27–39.

9.

12. Said, “Re­flec­ti­ons on Exi­le” u Marc Ro­bin­son (ed) Al­to­ get­her El­sew­he­re: Wri­ters on Exi­le, Bo­ston and Lon­don, Fa­ber and Fa­ber, 1994 str. 137–49. 13. Stock, B., The Im­pli­ca­ti­ons of Li­te­racy: Writ­ten Lan­gu­a­ge and Mo­dels of In­ter­pre­ta­tion in the Ele­venth and Twelfth Cen­tu­ri­es. Prin­ce­ton UP, Prin­ce­ton, 1983. 14. Minh-ha, T. T., “Ot­her Than Myself/ My Ot­her Self “ u knji­zi Ge­or­ge Ro­bert­son et al (eds) Tra­vel­lers’ Ta­les: nar­ ra­ti­ve of Ho­me and Dis­pla­ce­ment, Ro­u­tled­ge, New York, 1994.

Mul­ti­kul­tu­ra­li­zam, kon­flikt i pri­pa­da­nje (2) Oks­ford, sep­tem­bar 2008. Pri­re­dio Ne­boj­ša Ra­dić

238

fotografija: Jovan Todorović

239

dïjałøzí

240

241

fotografija: vladimir Pavić

f o t o

V l a d i m i r

P a v i ć

v l a d i m i r p a v i c 1 @ g m a i l . c o m

242

243

fotografija: vladimir Pavić

dïjałøzí

UDC 39:929 Čolović I. (047.53)

Ivan Čolović. Ljubljana, decembar 2009. Foto: Mirovni inštitut, Ljubljana.

Ivan Čo­lo­vić Et­no­log-an­tr­opolog, ­rođen ­1938. g­odine ­u ­Be­ogradu. U Kragujevcu završio ­osnov­nu školu­i ­nižu g­im­na­ziju (19­41–195­2­). O­d 1952. ­st­al­no živi u Beogra­du­. ­Maturir­ao ­u ­Prvoj b­e­ogradsko­j g­imnaziji­ (1956).­ Na­ Filološko­m­ f­akultetu­ u ­Be­ogradu diplomi­ra­o op­štu kn­ji­že­vno­st sa teorijom k­nj­iže­ vnosti ­(19­61­), magi­s­tri­rao ro­ma­ni­stiku ­(1972)­. Na F­il­oz­of­skom ­fakultetu­ u ­Be­ogradu doktori­ra­o etnologi­ju­ (E­tnolo­gij­a divlje kn­jiževn­os­ti, 1984).­ R­eferent za izdavač­ku delat­nost u ­Glavnom­ ­odb­oru SSRN Srbije (196­1–­196­7),­ radio ­u ­Do­mu omladi­ne Beograda (1968–1­969), u ­ J­ugoslovenskoj komisiji z­a ­UNE­SKO (197­0­),­ N­U „Bra­ća Stamenković” (1971–1972), u izdavačk­ im ­ preduzećima „Duga” (1973–1975), BI­GZ ­(1­97­5–1980)­, „Prosve­ta­” (1980–1984, 1988–1990­),­ na ­Univerz­ite­tu­ u Re­nu u Francuskoj (1­984–19­88)­ i u Etno­gr­afskom ins­ti­tutu SANU (199­0–­2000).­ To­kom bora­vka­ u Fra­nc­uskoj,­ u ­Pa­ri­zu je 19­87. go­di­ne, za­je­dno­ sa­ pesniko­m N­ik­ olom Milenk­ov­ićem os­no­vao č­aso­pi­s jugoslove­n­ske književnosti ­na­ francu­skom je­ziku Mi­grations lit­té­ ra­ir­es­, i bi­o dve g­od­ine gla­vni ur­ednik. ­Je­dan­ j­e od org­ani­zatora javnih p­rot­e­sta protiv r­ata ­u Jugoslav­ij­i od nov­em­bra 19­91­. ­do febr­ua­ra ­19­9­2.­ Učest­v­ovao­

u osnivanju Udr­už­en­ja nez­av­is­nih inte­le­ktuala­ca­ „Beog­ra­ds­ki­ krug”. ­Sa Mila­di­nom Ži­v­otić­em i Filipom Davidom o­rganiz­ov­ao i vo­dio trib­in­e „Be­og­ra­ dskog kruga”, ­a ­sa­ Aljošo­m Mim­ic­om ure­d­io zbornike i­zl­aga­nj­a ­na tim tribi­n­ama: Druga Srbija, Beograd 1992; ­Int­elektualci i­ rat, ­Be­ograd­ 19­93. O­d 2­0­01­. do ­20­06. pre­dsedni­k ­je Upravnog­ o­db­ora Narodn­e b­ib­li­ot­eke Srb­ij­e. Održ­ao­ v­eliki ­broj pred­av­an­ja­ na univ­erz­itetima u ­Sr­biji, Slo­ven­iji, Bosn­i i Hercegovini, Š­va­jcarskoj,­ F­rancuskoj­ i ­Ne­ma­čkoj. Šk­ol­ske 2010­ /2011. profes­or po pozivu na­ U­niverzi­tetu ­u V­a­rš­avi. Osnivač je i urednik od ­19­71. ser­ije­­kn­jiga Bibliot­ek­a XX­ vek,­ a­ od 1989­. ­njen­ izda­vač. ­Bi­blioteka X­X vek ­ob­javljuj­e ­naučna ­i ese­jis­ti­čk­a dela ­domaćih i stranih pisa­ca­ o­ š­ir­ok­om kru­gu ­antropo­loš­kih te­ma­. N­jen cil­j je da­ zaint­ere­sov­anoj pub­lic­i ­predstav­i n­ajvažnij­e ­aut­ore­, i­deje, ­dis­ci­pl­ine i ­te­ndencij­e u područ­ju­ inter­dis­c­ip­linarnog ist­ra­živa­nja č­oveka­, d­ru­štva i ­ku­lture. Bibli­oteka XX v­ek ob­javlj­uj­e ­dela pot­vrđene­ v­rednost­i i ona­ č­iji se au­t­or­i ­bave ak­tuelnim­ i no­ vi­m temam­a ­i nude­ k­ljučeve­ za raz­umevanje­ sveta­ u­ kome živi­mo. Pr­iliko­m izbor­a knj­iga s­tr­anih ­autora­ u­zi­maju se u ob­zir sam­o d­e­la­ autora ko­ji ­ranij­e nisu ­pr­evođen­i n­a naš je­zi­k. Bib­liote­ka ­svoj l­ikovni izgled ­du­guje akade­mskom ­sl­ikar­u Ivanu ­Mesneru,

244

dïjałøzí

ko­ji ­je auto­r ­korica­ svih dosad­ obja­vlje­nih kn­ji­ ga­. Kao d­vestota ­u ­seriji ­iz­ašla je ­kn­jig­a Dub­ravk­e ­Stoja­nov­i­ć,­ Noga u vratima­: ­priloz­i ­za politi­čk­u ­biograf­iju Bibl­iotek­e X­X­ ve­k,­ a Mi­len­a­ M­arković je objav­ila u istoj knj­izi­ ­bi­bliog­ra­fiju­ Bibliote­ke ­XX­ v­ek. Do s­ad­a je u ovo­j Bibl­io­te­ci­ objav­lje­no­ 2­00­ publikac­ija sa­ te­mam­a iz o­blast­i ­etno­logije,­ antropol­og­ije i­ srodn­ih ­disciplina. ­Prva objavljena k­nj­iga ­je stud­ij­a ­Pola La­ngr­ana (Paul ­Le­ng­rand)­ Uv­od u permanent­ no obrazovanje. Dobitnik je Herderove nagrade za 2000. godinu; Or­de­na vi­te­za Le­gi­je ča­sti u Fran­cu­skoj, 2001; na­gra­de „Kon­stan­tin Ob­ra­do­vić” za 2006; di­plo­me pri­ja­te­lja li­sta „Da­nas”, 2009; „Vi­te­za po­zi­va”, 2010; po­ča­snog dok­to­ra­ta Var­šav­skog uni­ver­zi­te­ta, 2010. Na­pi­sao knji­ge: D. A. F. de Sad u dva klju­ča: me­ to­do­lo­ške ve­žbe, Be­o­grad 1973 (po­se­ban oti­sak iz ča­so­pi­sa „De­lo”, br. 10, 1973); Knji­žev­nost na gro­blju: zbir­ka no­vih epi­ta­fa, Be­o­grad 1983; Di­ vlja knji­žev­nost: et­no­lin­gvi­stič­ko pro­u­ča­va­nje pa­ ra­li­te­ra­tu­re, Be­o­grad 1985, 2000; Vre­me zna­ko­ va: 1968–1987, No­vi Sad 1988; Ero­ti­zam i knji­ ževnost: ogle­di o Mar­ki­zu de Sa­du i fran­cu­skoj erot­skoj knji­žev­no­sti, Be­o­grad 1990; Bor­del rat­ ni­ka: fol­klor, po­li­ti­ka i rat, Be­o­grad 1993, 1994, 2000, 2007; Pu­ca­nje od zdra­vlja, Be­o­grad 1994; Jed­no s dru­gim, No­vi Pa­zar 1995; Po­li­ti­ka simbo­ la: ogle­di o po­li­tič­koj an­tro­po­lo­gi­ji, Be­o­grad 1997, 2000; Kad ka­žem no­vi­ne, Be­o­grad 1999, 2004; Du­bi­na: član­ci i in­ter­vjui: 1991–2001, Be­ o­grad 2001; Et­no: pri­če o mu­zi­ci sve­ta na In­ter­ ne­tu, Be­o­grad 2006; Ve­sti iz kul­tu­re, Be­o­grad 2008; Ogle­di o po­li­tič­koj an­tro­po­lo­gi­ji. 2, Bal­kan – te­ror kul­tu­re, Be­o­grad 2008; Za nji­ma smo išli pe­va­ju­ći. Ju­na­ci de­ve­de­se­tih, Za­greb 2011. Pre­ve­de­ne knji­ge Iva­na Čo­lo­vi­ća: Bor­dell der Kri­ e­ger: Fol­klo­re, Po­li­tik und Kri­eg (Bor­del rat­ni­ka) (prev. Kat­ha­ri­na Wolf-Grießha­ber), Osna­brück 1994; When i say New­spa­pers (Kad ka­žem no­ vi­ne) (prev. Go­ran Di­mi­tri­je­vić), Be­o­grad 1999; 245

Cam­po di cal­cio, cam­po di bat­ta­glia (prev. Sil­vio Fer­ra­ri), Mes­si­na 1999; Po­lityka symbo­li: ese­je o an­tro­po­lo­gii po­litycznej (Po­li­ti­ka sim­bo­la) (prev. Mag­da­le­na Pe­tryńska), Kraków 2001; Po­li­tics of iden­tity in Ser­bia: es­says in po­li­ti­cal anthro­ po­logy (prev. Ce­lia Haw­ke­sworth), New York 2002; The po­li­tics of symbol in Ser­bia: es­says in po­li­ti­cal anthro­po­logy (Po­li­ti­ka sim­bo­la) (prev. Ce­lia Haw­ke­sworth), Lon­don 2002; Le Bor­del des Gu­er­ri­ers: fol­klo­re, po­li­ti­que et gu­er­re (Bor­ del rat­ni­ka) (prev. Mi­re­il­le Ro­bin), Münster 2005; Ba­ł­kany – ter­ror kul­tury: wybór esejów (Bal­kan – te­ror kul­tu­re) (prev. Mag­da­le­na Pe­ tryńska), Wo­ł­o­wi­ec 2007; Από τις κερκίδες στα χαρακώματα. Το ποδόσφαιρο ως αφήγηση του πολέμου (prev. Τάκης Μπουζάνης, red. Γιάννης Γκολφινόπουλος), Ιωαννινα 2007; Le Bordel des guerriers. Folklore, politique et guerre (Bordel ratnika) (prev. Miireille Robin), Paris 2009 ; The Balkans: The Terror of Culture: Essays in Political Anthropology 2 (Balkan – teror kulture) (prev. Vladimir Aranđelović), Baden Baden 2011; Kul­ turterror auf dem Balakn. Essays zur Politischen Anthropologie (Balkan – teror kulture) (prev. Nikola Čolović), Osnabrück 2011. Preveo knjige: Robert Eskarpi, Otvoreno pis­ mo Bogu (Lettre ouverte à Dieu), Beograd 1968; Mohamad Reza šah Pahlavi, Izabrana dela savremenih državnika (sa Slobodanom Đorđevićem), Beograd 1969; Rolan Bart, Književnost, mitologija, semiologija (Le degre zero de l ’ecriture, Mythologies, Sur racine, Es­ sais critiques, Elements de semiologie, Critique et verite, izabrao Miloš Stambolić), Beograd 1971, 1979; Žorž Bataj, Erotizam (L’Erotisme); Suze Erosove (Les Larmes d’Eros), Beograd 1972; Žorž Pule, Čovek, vreme, književnost (Etudes sur le temps humain) (prev. sa I. Čemerkić, D. Milošević, M. Vukmirović Mihailović, N. Bertolino, B. Jelić i S. Marić), Beograd 1974 ; Žorž

dïjałøzí

Bataj, Književnost i zlo (La litterature et le mal): [Bronte, Bodler, Mišle, Blejk, Sad, Prust, Kafka, Žene], Beograd 1977; Žorž Bataj, Plavetnilo neba (Le bleu du ciel ; Le mort; Madame Ed­ warda; L’histoire de l’oeil ma mère (sa Milanom Komnenićem i Anom Moralić), Beograd 1978; Rolan Bart, Sad, Furije, Lojola (Sade, Fourier, Loyola), Beograd 1979, 1990; Klod Levi-Stros, Totemizam danas (Le Totemisme ajourd’hui) (sa Boškom Čolak-Antićem), Beograd 1979, 1990; Žan Mari Domenak, Evropa, kulturni izazov (Europe: le défi culturel), (prev. pod pseudonimom Dušan Civrić), Beograd 1991; Žorž Bataj, Erotizam (L’érotisme), Beograd 1980, 2009. Periodične publikacije u kojima su objavljeni radovi I. Čolovića: Srbija: „Политика”, „Борба”, „Вечерње новости”, „Naša borba”, „Danas”, „Duga”, „Vreme”, „Novi magazin”, „Student”, „Књижевне новине”, „Књижевна реч”, „Vidici”, „Republika”, „Књижевност”, „Delo”, „Kultura”, „Књижевна критика”, „Treći program Radio Beograda”, „Расковник”, „Етнолошке свеске”, „Гласник Етнографског института САНУ”, „Итака”, „Ludus”, „Нови звук” (Beograd), „Летопис Матице српске”, „Дневник”, „Nezavisne novine”, „Uj Symposion”, „Polja” (Novi Sad), „Has magazin” (Novi Pazar), „Кораци” (Kragujevac); Hrvatska: „Oko”, „Etnološka tribina”, „Zarez”, „Erazmus”, „Vijenac”, „Umjetnost riječi” (Zagreb), „Novi list”, „Agora” (Rijeka), „Feral Tribune” (Split); Bosna i Hercegovina: „Oslobođenje”, „Slobodna Bosna”, „Revija slobodne misli”, „Dani” (Sarajevo), „Zeničke sveske”; Crna Gora: „Monitor”, „Matica” (Podgorica); Slovenija: „Mladina”, „Sodobnost” (Ljubljana);

Mađarska: „Ex Symposion” (Veszprem), „Tiszatáj” (Segedin); Rumunija: „Revue des études sud-est européennes” (Bukurešt); Bugarska: „Култура”, „Критика и хуманизм”, „Българска етнология”, „Ethnologia Balkanica”, „Journal of Balkan Ethnology” (Sofia – Munster – New York); Slovačka: „Slovenské divadlo” (Bratislava); Poljska: „Gazeta Wyborcza”, „Pamiętnik Słowiański”, „Slavia Meridionalis” (Varšava), „Tygiel Kultury” (Lođ), „Krasnogruda” (Sejni, Poljska); Francuska: „Liberation”, „La Croix”, „Le Monde”, „Migrations litteraires”, „Peuples Méditerranéens”, „Chimeres”, „Le Courrier de l’Unesco”, „Les Temps Modernes”, „La Regle du jeu”, „Transeuropéennes”, „Terrain”, „Le Monde diplomatique”, „Au sud de l’Est” (Pariz), „L’ARA. Association Rhone-Alpes d’anthropologie” (Lion); Nemačka: „Die Tageszeitung”, „Lettre international” (Berlin), „Blatter fur deutsche und internationale Politik” (Bon), „Mittelweg 36”, „Die Zeit” (Hamburg), „Transit”, „Perspektiven” (Frankfurt); Austrija: „Österreichische Zeitschrift für Vokskunde” (Beč), „Österreichische Zeitschrift für Geschichtswissenschaften” (Insbruk–Beč–Bazel), „Lichtungen”, „Ost-West Gegen informationen” (Grac); Španija: „El mundo”; Italija: „Storia, politica, societa” (Torino), „Il Secolo XIX” (Đenova); Holandija: „Trouw”, „Etnofoor” (Amsterdam); Švajcarska: „Tribune de Genève” (Ženeva).

Priredila Gordana Đilas

246

247

fotografija: vladimir Pavić

dïjałøzí

Ivan Čolović An ethnologist-anthropologist born in 1938 in Belgrade. Finished primary and secondary school in Kragujevac (1941–1952). He has lived in Belgrade since 1952. He graduated from “Prva beogradska gimnazija” highschool in 1956. Graduated from the Department of General Literature and the Theory of Literature at the Faculty of Philology in Belgrade (1961), received his masters degree in Romance languages (1972). He received his PhD degree in ethnology from the Faculty of Philosophy in Belgrade (Etnologija divlje književnosti, 1984). In charge of publishing activities for the main board of the Socialist Labour Alliance of Serbia (1961–1967), worked in the Cultural Center “Dom Omladine Belgrade” (1968–1969), a member of the Yugoslav commission for UNESCO (1970), NU “Braća Stamenković” (1971–1972), publishing houses “Duga” (1973–1975), BIGZ (1975–1980), “Prosveta” (1980–1984, 1988–1990), the University in Rennes, France (1984–1988) and the Institute of Ethnography SASA (1990–2000). In 1987, during his stay in France, together with the poet Nikola Milenković, he founded Migrations littéraires, a journal of Yugoslav literature published in French

and for two years was its editor-in-chief. From November 1991 to February 1992 he was one of the organizers of public protests against the war in Yugoslavia. He participated in the Association of Independent Intellectuals “Belgrade Circle”. Together with Miladin Životić and Filip David he organized and hosted public lectures and discussions of the “Belgrade Circle” and with Aljoša Mimica collected and edited documentation and material from those discussions: The Other Serbia, Belgrade, 1992 and Intellectuals and War, Belgrade, 1993. From 2001 to 2006 he was the president of the managing board of the National Library of Serbia. Held numerous lectures at universities in Serbia, Slovenia, Bosnia and Herzegovina, Switzerland, France and Germany. In the school year 2010/2011, a visiting professor at the University of Warsaw. From 1971, the founder and editor of a series of books published by Biblioteka XX vek (20 Century Library) and from 1989 was its publisher as well. Biblioteka XX vek publishes scientific works and essays by national and international writers on a wide range of anthropological subjects. Its goal is to present the most significant authors, ideas, disciplines and tendencies in the field of

248

dïjałøzí

interdisciplinary research of people, society and culture. Biblioteka XX vek publishes works of certified value and the ones whose authors deal with current and new topics and provide the keys for understanding of the world we live in. They only publish books by foreign authors which have not been translated into Serbian language. The Library owes its artistic looks to the academic painter, Ivan Mesner, who has designed the covers of all published books so far. The 200th book published in the series is the book by Dubravka Stojković, Noga u vratima : prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek, and Milena Marković published the bibliography of the Biblioteka XX vek within the same book. The Library has published 200 books so far on various topics from the field of ethnology, anthropology and alike. The first publication was the study by Paul Lengrand, An Introduction to Lifelong Education (Uvod u permanentno obrazovanje). The winner of the Herder prize for the year 2000; decorated with the rank of Chevalier in the French Legion of Honor, prizes “Konstantin Obradović” for 2006; Friends of the daily Journal “Danas”, 2009; “The Knight of the Profession”, 2010; an honorable doctor of the University of Warsaw, 2010. He has written the following books: D. A. F. de Sad u dva ključa : metodološke vežbe, Beograd, 1973 (an offprint from the journal “Delo”, no 10, 1973); Književnost na groblju : zbirka novih epitafa, Beograd, 1983; Divlja književnost : etnolingvističko proučavanje paraliterature, Beograd, 1985, 2000; Vreme znakova : 1968– 1987, Novi Sad, 1988; Erotizam i književnost : ogledi o Markizu de Sadu i francuskoj erotskoj književnosti, Beograd, 1990; Bordel ratnika : folklor, politika i rat, Beograd, 1993, 1994, 2000, 2007; Pucanje od zdravlja, Beograd, 1994; Jedno s drugim, Novi Pazar, 1995; Politika simbola : ogledi o političkoj antropologiji, Beograd, 1997, 2000; Kad kažem 249

novine, Beograd, 1999, 2004; Dubina : članci i intervjui : 1991–2001, Beograd, 2001; Etno : priče o muzici sveta na Internetu, Beograd, 2006; Vesti iz kulture, Beograd, 2008; Ogledi o političkoj antropologiji. 2, Balkan – teror kulture, Beograd, 2008; Za njima smo išli pevajući. Junaci devedesetih, Zagreb, 2011. Translated works of Ivan Čolović: Bordell der Krieger : Folklore, Politik und Krieg (Bordel ratnika) (transl. Katharina Wolf-Grießhaber), Osnabrück, 1994; When I say Newspapers (Kad kažem novine) (transl. Goran Dimitrijević), Beograd, 1999; Campo di calcio, campo di battaglia (transl. Silvio Ferrari), Messina, 1999  ; Polityka symboli : eseje o antropologii politycznej (Politika simbola) (transl. Magdalena Petryńska), Kraków, 2001; Politics of identity in Serbia : essays in political anthropology (transl. Celia Hawkesworth), New York, 2002; The politics of symbol in Serbia : essays in political anthropology (Politika simbola) (transl. Celia Hawkesworth), London, 2002; Le Bordel des Guerriers : folklore, politique et guerre (Bordel ratnika) (transl. Mireille Robin), Münster, 2005; Bałkany - terror kultury : wybór esejów (Balkan – teror kulture) (transl. Magdalena Petryńska), Wołowiec, 2007; Από τις κερκίδες στα χαρακώματα. Το ποδόσφαιρο ως αφήγηση του πολέμου (transl. Τάκης Μπουζάνης, red. Γιάννης Γκολφινόπουλος), Ιωαννινα, 2007; Le Bordel des guerriers. Folklore, politique et guerre (Bordel ratnika) (transl. Miireille Robin), Paris, 2009  ; The Balkans: The Terror of Culture: Essays in Political Anthropology 2 (Balkan – teror kulture) (transl. Vladimir Aranđelović), Baden Baden, 2011; Kulturterror auf dem Balakn. Essays zur Politischen Anthropologie (Balkan – teror kulture) (transl. Nikola Čolović), Osnabruck, 2011.

dïjałøzí

Books translated by Ivan Čolović: Robert Eskarpi, Otvoreno pismo Bogu (Lettre ouverte à Dieu), Beograd, 1968; Mohamad Reza šah Pahlavi, Izabrana dela savremenih državnika (with Slobodan Đorđević), Beograd, 1969; Rolan Bart, Književnost, mitologija, semiologija (Le degre zero de l ’ecriture, Mythologies, Sur racine, Essais critiques, Elements de semiologie, Critique et verite, selected by Miloš Stambolić), Beograd, 1971, 1979; Žorž Bataj, Erotizam (L’Erotisme) ; Suze Erosove (Les Larmes d’Eros), Beograd, 1972; Žorž Pule, Čovek, vreme, književnost (Etudes sur le temps humain) (transl. sa I. Čemerkić, D. Milošević, M. Vukmirović Mihailović, N. Bertolino, B. Jelić i S. Marić), Beograd, 1974  ; Žorž Bataj, Književnost i zlo (La litterature et le mal) : [Bronte, Bodler, Mišle, Blejk, Sad, Prust, Kafka, Žene], Beograd, 1977; Žorž Bataj, Plavetnilo neba (Le bleu du ciel ; Le mort ; Madame Edwarda; L’histoire de l’oeil ma mère (with Milan Komnenić and Ana Moralić), Beograd, 1978; Rolan Bart, Sad, Furije, Lojola (Sade, Fourier, Loyola), Beograd, 1979, 1990; Klod Levi-Stros, Totemizam danas (Le Totemisme ajourd’hui) (with Boško Čolak-Antić), Beograd, 1979, 1990  ; Žan Mari Domenak, Evropa, kulturni izazov (Europe: le défi culturel), (transl. under pseudonym Dušan Civrić), Beograd, 1991  ; Žorž Bataj, Erotizam (L’érotisme), Beograd, 1980, 2009. Periodical publications where the works of I. Čolović were published: Serbia: “Politika”, “Borba”, “Večernje novosti”, “Naša borba”, “Danas”, “Duga”, “Vreme”, “Novi magazin”, “Student”, “Književne novine”, “Književna reč”, “Vidici”, “Republika”, “Književnost”, “Delo”, “Kultura”, “Književna kritika, “Treći program Radio Beograda”, “Raskovnik”, “Etnološke sveske”, “Bulletin of the Institute of Ethnography SASA”, “Itaka”, “Ludus”, “Novi zvuk”

(Belgrade), “The Matica Srpska Chronicle”, “Dnevnik”, “Nezavisne novine”, “Uj Symposion”, “Polja” (Novi Sad), “Has magazin” (Novi Pazar), “Коraci” (Kragujevac); Croatia: “Oko”, “Etnološka tribina”, “Zarez”, “Erazmus”, “Vijenac”, “Umjetnost riječi” (Zagreb), “Novi list”, “Agora” (Rijeka), “Feral Tribune” (Split); Bosnia and Herzegovina: “Oslobođenje”, “Slobodna Bosna”, “Revija slobodne misli”, “Dani” (Sarajevo), “Zeničke sveske”; Montenegro: “Monitor”, “Matica” (Podgorica); Slovenia: “Mladina”, “Sodobnost” (Ljubljana); Hungary: “Ex Symposion” (Veszprem), “Tiszatáj” (Segedin); Romania: “Revue des études sud-est européennes” (Bucurest); Bulgaria: “Култура”, “Критика и хуманизм”, “Българска етнология”, “Ethnologia Balkanica”, “Journal of Balkan Ethnology” (Sofia – Munster – New York); Slovakia: “Slovenské divadlo” (Bratislava); Poland: “Gazeta Wyborcza”, “Pamiętnik Słowiański”, “Slavia Meridionalis” (Warsaw), “Tygiel Kultury” (Lođ), “Krasnogruda” (Sejny, Poland); France: “Liberation”, “La Croix”, “Le Monde”, “Migrations litteraires”, “Peuples Méditerranéens”, “Chimeres”, “Le Courrier de l’Unesco”, “Les Temps Modernes”, “La Regle du jeu”, “Transeuropéennes”, “Terrain”, “Le Monde diplomatique”, “Au sud de l’Est” (Paris), “L’ARA. Association rhone-Alpes d’anthropologie” (Lion); Germany: “Die Tageszeitung”, “Lettre international” (Berlin), “Blatter fur deutsche und internationale Politik” (Bonn), “Mittelweg 36”, “Die Zeit” (Hamburg), “Transit”, “Perspektiven” (Frankfurt); Austria: “Österreichische Zeitschrift für Vokskunde” (Vienna), “Österreichische Zeitschrift für Geschichtswissenschaften” (Innsbruck – 250

dïjałøzí

Vienna – Basel), “Lichtungen”, “Ost-West Gegen informationen” (Gratz); Spain: “El mundo”; Italy: “Storia, politica, societa” (Turin), “Il Secolo XIX” (Genova);

251

Netherlands: “Trouw”, “Etnofoor” (Amsterdam); Switzerland: “Tribune de Genève” (Geneve).

Collected by Gordana Đilas

fotografija: vladimir Pavić

252

fotografija: vladimir Pavić

253

dïjałøzí

Sa Iva­nom Čo­lo­vi­ćem raz­go­va­ra­la Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić

Kul­tu­ra me­đu­pro­sto­ra

1. Ka­ko tu­ma­či­te vi­đe­nje ide­al­nog sta­nja dru­

2. Ko­ji su pre­ma Va­šem mi­šlje­nju pred­u­slo­vi i

Ako mi­sli­te na Bar­tov iz­raz fris­son du sens, ko­ji se kod nas obič­no pre­vo­di kao „po­drh­ta­va­ nje smi­sla”, on­da go­vo­ri­mo o ter­mi­nu ko­me je Bart pri­dao ve­li­ki zna­čaj i do­veo ga u ve­zu sa svo­jim in­te­re­so­va­njem za „pri­rod­no” u dru­štvu, za pro­ces na­tu­ra­li­za­ci­je dru­štve­no­sti, pre sve­ga ide­o­lo­gi­je, o ko­me je pi­sao već u te­o­rij­skom za­ključ­ku „Mi­to­lo­ gi­ja”. On je – za raz­li­ku od sta­rih Gr­ka iz vre­me­na mi­to­va, o ko­ji­ma go­vo­ri He­gel – ko­ji su bi­li za­di­ vlje­ni po­drh­ta­va­njem smi­sla pri­ro­de, pri­me­tio da on, kao čo­vek isto­rij­skog vre­me­na sto­ji za­di­vljen pred po­drh­ta­va­njem smi­slom u dru­štvu, od­no­sno u je­zi­ku. Da, to po­drh­ta­va­nje mo­že da zna­či otvo­ re­nost, di­na­mič­nost, ne­iz­ve­snost. U sva­kom slu­ča­ ju, ja­sno je da se Bart da­nas, re­tro­spek­tiv­no po­ sma­tra­no, vi­še ve­zu­je za poststruk­tu­ra­li­zam ne­go za struk­tu­ra­li­zam.

Mi­slim da je i da­nas pre­o­vla­đu­ju­će shva­ta­nje kul­tu­re ta­kvo da ono od­go­va­ra vi­še za­tvo­re­nim ne­ go otvo­re­nim dru­štvi­ma. Ili, dru­gim re­či­ma, pre­o­ vla­đu­ju­će shva­ta­nje kul­tu­re za­tva­ra dru­štva, dru­štva su za­tvo­re­na za­to što se ra­i­son d’être njiho­vih in­sti­ tu­ci­ja, po­čev od dr­ža­ve, te­me­lji na ide­ji kul­tu­re kao za­tvo­re­nog si­ste­ma. To va­ži i za ne­ke po­ku­ša­je da se lo­še stra­ne mo­ni­stič­kih mo­de­la kul­tu­re za­me­ne plu­ra­li­stič­kim, ka­kvi su mo­de­li mul­ti­kul­tu­ra­li­zma. Na­i­me, če­sto se u tim mo­de­li­ma za­dr­ža­va esen­ci­ ja­li­stič­ki kon­cept kul­tu­re kao za­tvo­re­nog, auto­ nom­nog i autoh­to­nog si­ste­ma vred­no­sti, pa je on­da trud usme­ren na to da se me­đu ta­kvim kul­tu­ra­ma us­po­sta­ve od­no­si to­le­ran­ci­je i po­što­va­nja, ali se ne do­vo­di u pi­ta­nje ide­o­lo­ška (na­ci­o­na­li­stič­ka) te­za da one po­sto­je sva­ka za se­be, kao Lajb­ni­co­ve mo­na­de. I ra­to­vi za stva­ra­nje ne­za­vi­snih dr­ža­va na tlu Ju­go­ sla­vi­je do­brim de­lom su bi­li na­dah­nu­ti ide­jom da na­ro­di Ju­go­sla­vi­je pri­pa­da­ju ra­di­kal­no raz­li­či­tim i ne­po­mir­lji­vim kul­tu­ra­ma, pa su ti ra­to­vi bi­li pred­ sta­vlje­ni kao ra­to­vi „u ime kul­tu­re”. I da­nas, kad se

štve­no­sti Ro­la­na Bar­ta pre­ma ko­jem se ono is­po­lja­va kao isto­vre­me­no po­sto­ja­nje i „bru­ ja­nje” bez­broj smi­slo­va, ko­ji ni­ka­da ne po­pri­ ma­ju ko­nač­ni ob­lik zna­ka...

ka­kve su po­sle­di­ce zlo­u­po­tre­be kul­tu­re u za­ tvo­re­nim dru­štvi­ma?

254

dïjałøzí

ob­na­vlja ta­ko­zva­na kul­tur­na raz­me­na me­đu biv­šim ju­go­slo­ven­skim dr­ža­va­ma, pri­met­na je bri­ga da sve to ne ode su­vi­še da­le­ko, da se ne do­ve­du u pi­ta­nje raz­li­ke iz­me­đu njih. Kad ja o to­me pi­šem kao o „te­ ro­ru kul­tu­re”, to je vi­še opis sta­nja stva­ri ne­go mo­ja po­le­mič­ka te­za. I mo­del in­ter­kul­tu­ra­li­zma mo­že da za­pad­ne u istu esen­ci­ja­li­stič­ku zam­ku, ako je u nje­ mu kul­tu­ra i da­lje ne­što što po­sto­ji i van onog in­ter.

3. U ko­joj me­ri su za­pra­vo kul­tur­ni i na­ci­o­nal­

ni iden­ti­tet u od­no­su me­đu­za­vi­sno­sti i ka­da iden­ti­tet­ske va­ri­ja­ci­je (na­ci­ja, je­zik, tra­di­ci­ja) po­sta­ju oru­đe dr­žav­nih i ide­o­lo­ških ma­ni­pu­ la­ci­ja?

Naš na­ci­o­na­li­zam su „na­pra­vi­li” srp­ski in­te­ lek­tu­al­ci ško­lo­va­ni u Austri­ji i Ne­mač­koj. Oni su tu upo­zna­li ide­je o na­ci­ji ko­je su raz­vi­li ne­mač­ki ro­ man­ti­ča­ri kra­jem XVI­II ve­ka, gde va­žnu ulo­gu ima ta­ko­zva­ni „duh na­ci­je”, o ko­me na­vod­no sve­do­či kul­tu­ra, po­seb­no na­rod­na knji­žev­nost. Na­ci­o­nal­ni i kul­tur­ni iden­ti­tet su tu isto. Za­to se o na­šem na­ci­ o­na­li­zmu mo­že go­vo­ri­ti kao o kul­tur­nom na­ci­o­na­ li­zmu, za­to je za nje­ga va­žno pi­ta­nje po­e­zi­je, je­zi­ka i pi­sma, za­to su kod nas na ce­ni pe­sni­ci ko­ji uži­va­ju ugled me­di­ju­ma kroz ko­ji se ogla­ša­va na­ci­o­nal­no bi­će, i lin­gvi­sti ko­ji će za­šti­ti­ti či­sto­ću na­ci­o­nal­nog idi­o­ma. Za­to je opa­sno di­ra­ti „sve­ti­nju” na­ci­o­nal­ nog je­zi­ka. To je ne­dav­no is­ku­si­la hr­vat­ska lin­gvist­ ki­nja Snje­ža­na Kor­dić, kad je iz­i­šla nje­na knji­ga Na­ci­o­na­li­zam i je­zik, gde ona po­bi­ja na­ci­o­na­li­stič­ke te­ze o sa­mo­svoj­no­sti hr­vat­skog je­zi­ka. Do­če­ka­na je „na nož”, kao da je dir­nu­la u sa­me te­me­lje na­ci­je. A u stva­ri i je­ste, u tom smi­slu što je do­ve­la u pi­ta­nje na­ci­o­na­li­stič­ku ide­o­lo­gi­ju ko­ja je u te­me­lju svih ov­ da­šnjih dr­ža­va.

4. Ka­ko Vi vi­di­te, za is­ku­stvo re­gi­o­na na­ža­lost ne ta­ko ret­ku, ve­zu iz­me­đu je­zi­ka, iden­ti­te­ta i na­si­lja?

255

S ob­zi­rom na to da je ov­de je­zik isto što i na­ci­ja, mo­ral­na pa­ni­ka zbog na­vod­ne ugro­že­no­sti na­ci­je, ko­ja je lajt­mo­tiv na­ci­o­na­li­stič­kog dis­kur­sa, od­no­si se i na je­zik. I on je, kao i na­ci­ja, pred­sta­vljen kao okru­žen ne­pri­ja­te­lji­ma. Za­to se je­zič­ko ro­do­lju­blje, uosta­lom kao i sva­ko dru­go, is­po­lja­va naj­pre u mr­ žnji pre­ma ne­pri­ja­te­ljima na­šeg je­zi­ka, spolj­nim i unu­tra­šnjim, s tim što su ovi dru­gi opa­sni­ji, ko­ji nas uni­šta­va­ju „po­pla­vom stra­nih re­či”, „ge­no­ci­dom ći­ ri­li­ce”, i na dru­ge slič­ne na­či­ne. Kao što je jed­nom dav­no pri­me­tio Mi­lo­van Đi­las, kad se kod nas po­ve­ de ras­pra­va o je­zi­ku, od­mah se po­te­žu no­že­vi. Ako je za ute­hu, isti hi­ste­ri­čan od­nos pre­ma iden­ti­te­tu i je­zi­ku mo­že se na­ći i na dru­gim me­sti­ma. O to­me, po­red mno­gih dru­gih, go­vo­re knji­ga Ami­na Ma­lu­fa Ubi­lač­ki iden­ti­te­ti i zbor­nik tek­sto­va o ba­skij­skom na­ci­o­na­li­zmu i te­ro­ri­zmu, ko­ju je pri­re­dio Mi­kel Asur­men­di, Iden­ti­tet i na­si­lje.

5. Da li su prin­ci­pi etič­no­sti i od­go­vor­no­sti u kul­tu­ri, umet­no­sti i na­u­ci nu­žni pred­u­slo­vi us­po­sta­vlja­nja i odr­ža­nja otvo­re­nih kul­tur­ nih si­ste­ma?

Ti prin­ci­pi su svu­da nu­žni, pa i ov­de. Pri­tom tre­ba iz­be­ći zam­ku auto­cen­zu­re, te­žnje da se po sva­ ku ce­nu bu­de po­li­tič­ki ko­rek­tan. Jer, ko­li­ko ja znam, u umet­no­sti se pro­blem od­go­vor­no­sti po­sta­vlja na spe­ci­fi­čan na­čin. Žorž Ba­taj je to na­zvao „hi­per­mo­ ral”. On je tra­žio da knji­žev­nost pri­zna da je kri­va, ali je od nje tra­žio i da „bra­ni svo­ju kri­vi­cu”! Što se kon­cep­ta kul­tu­re ti­če, mi­slim da će­mo tu te­ško mo­ći da kon­stru­i­še­mo ne­ka­kav si­stem ko­ji bi bio otvo­ren, bar dok ži­vi­mo u dr­ža­va­ma-na­ci­ja­ma. Me­ni da­nas iz­gle­da pri­hva­tlji­vi­ja, od­no­sno plo­do­no­sni­ja stra­te­ gi­ja ko­ja tra­ži otvo­re u po­sto­je­ćim si­ste­mi­ma kul­tu­ re, bre­še u kul­tu­ri o ko­ji­ma, iz­me­đu osta­lih, go­vo­ri i Ti­e­ri Iglton u knji­zi Ide­ja kul­tu­re. Da­kle, da po­no­ vim ono što sam ma­lo­čas re­kao, a što vas iz ča­so­pi­ sa ko­ji se zo­ve In­ter­kul­tu­ral­nost po­seb­no in­te­re­su­je.

dïjałøzí

Pre­ma mom mi­šlje­nju, u in­ter­kul­tu­ral­no­sti vam je naj­bo­lje ono in­ter, jer je to me­sto slo­bo­de i me­sto stva­ra­la­štva, me­sto su­sre­ta onih ko­ji su se oslo­bo­ di­li ste­ga kul­tu­re kao si­ste­ma za re­pro­du­ko­va­nje ide­o­lo­gi­je vla­da­ju­će eli­te, onih ko­ji iri­ti­ra­ju ču­va­re tog si­ste­ma, jer po­ka­zu­ju da se mo­žda naj­bo­lja de­la stva­ra­ju van nje­ga.

6. Ka­ko bi­ste na­kon is­ku­stva auto­i­zo­la­ci­je 90-ih i po­ku­ša­ja pre­va­zi­la­že­nja ova­kvog sta­nja pro­ te­klih de­se­tak go­di­na de­fi­ni­sa­li ge­ne­zu tzv. „pa­tri­ot­skog dis­kur­sa” u kul­tu­ri u Sr­bi­ji?

Za­i­sta se mo­že re­ći da se ov­de taj pa­tri­ot­ski dis­ kurs pro­me­nio, ali ne to­li­ko da mu je i „ćud” pro­ me­nje­na. No­vost je po­ku­šaj da se pa­tri­ot­ske i na­ci­ o­na­li­stič­ke vred­no­sti, oli­če­ne u od­bra­ni Ko­so­va kao „sr­ca Sr­bi­je” – ko­je osta­ju ne­pri­ko­sno­ve­ne – spo­je s vred­no­sti­ma za­pad­ne hu­ma­ni­stič­ke ci­vi­li­za­ci­je oli­ če­ne u pa­ro­li „Evro­pa bez al­ter­na­ti­ve”, kao da su one kom­ple­men­tar­ne i ta­ko­re­ći sa­mo na si­lu odvo­je­ne. Ta­ko se ne­pre­kid­no po­na­vlja slo­gan: „Evro­pa i Ko­ so­vo”. Upo­re­do s tim, ja­vlja­ju se i slo­ga­ni i pa­ro­le ko­ ji­ma se evrop­ske vred­no­sti do­vo­de u pi­ta­nje, ko­ji­ma

se pri­bli­ža­va­nje Evro­pi pred­sta­vlja kao nu­žno zlo, kao iz­nu­đen ko­rak ko­ji ugro­ža­va sa­me osno­ve srp­ ske na­ci­je. Ta­ko se po­na­vlja: „U Evro­pu, ali s iden­ ti­te­tom”, „U Evro­pu, ali do­sto­jan­stve­no”. Na tom stra­hu da će se naš dra­go­ce­ni na­ci­o­nal­ni i kul­tur­ni iden­ti­tet iz­gu­bi­ti u Evro­pi za­sni­va se i stav Sr­bi­je o za­šti­ti spo­me­ni­ka sred­njo­ve­kov­ne kul­tu­re na Ko­so­ vu u or­ga­ni­za­ci­ji Une­ska. Srp­ska dr­žav­na de­le­ga­ci­ja in­si­sti­ra na to­me da se ti spo­me­ni­ci zo­vu srp­ski spo­ me­ni­ci, kao da je na­ci­o­nal­na od­red­ni­ca – uosta­lom pri­lič­no na­teg­nu­ta, s ob­zi­rom na to da na­ci­je u vre­ me kad su ti spo­me­ni­ci na­sta­li ni­su po­sto­ja­le – ono što či­ni nji­ho­vu spe­ci­fič­nu vred­nost, ono zbog če­ga ih Une­sko sma­tra de­lom svet­ske kul­tur­ne ba­šti­ne.

7. Da li je ide­ja glo­bal­ne, in­ten­ziv­ne, otvo­re­ne i

kre­a­tiv­ne in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je uto­ pij­ska?

Ni­je. Ta­kva ko­mu­ni­ka­ci­ja je da­nas stvar­nost. Mi do­brim de­lom ži­vi­mo u kul­tur­nom me­đu­pro­ sto­ru. Da­kle, ni­je reč o ko­mu­ni­ka­ci­ji iz­me­đu kul­ tu­ra ne­go o ko­mu­ni­ka­ci­ji onih ko­ji su im uma­kli i na­la­ze se iz­me­đu.

256

dïjałøzí

257

fotografija: vladimir Pavić

dïjałøzí

An interview with Ivan Čolović by Aleksandra Đurić Bosnić

The Culture of Interspace

1. How do you interpret Rolan Bart’s stance

on the ideal state of socialness, according to which it manifests itself as a simultaneous existence and “humming” of countless meanings, which never acquire the finite form of a sign...

If you’re referring to the Bart’s expression frisson du sens, which we usually translate as “tremor of meaning”, then we’re talking about a term to which Bart attributed great importance, relating it to his interest in the “natural” in a society, the process of the naturalisation of socialness, of ideology first of all, which he addressed in the theoretical conclusion of his “Mythologies”. Unlike ancient Greeks from the times of the myths, described by Hegel as the people amazed by the tremor of the meaning of nature, he noticed that he himself, as a man in a historical time, is amazed by the tremor of the meaning in society and in language. Yes, that tremor can mean openness, dynamism, uncertainty. Whatever the case, it is clear that, in hindsight, Bart is today more often referred to in relation to post-structuralism than to structuralism.

2. In your opinion, what are the preconditions

for and the consequences of the abuse of culture in closed societies?

I think that the prevailing understanding of culture today is such that it benefits the closed societies more than the open ones. In other words, the prevailing understanding of culture is what’s closing the societies, the societies are closed because raison d’être of their institutions, the state above all, is based on the idea of a culture as a closed system. The same is true for some attempts to replace the negative aspects of monistic models by pluralistic ones, such as multiculturalism. Namely, these models often retain the essentialist concept of culture as a closed, autonomous and autochthonous system of values, and the effort is aimed at establishing the relations of tolerance and respect between such cultures, without challenging the ideological (nationalist) theory according to which they exist separately, like Leibnitz’s monads. The wars for the creation of independent countries on the territory of Yugoslavia were largely inspired by the idea that the peoples of Yugoslavia belong to radically different, irreconcilable cultures, so the wars were presented 258

dïjałøzí

as being fought “in the name of culture”. Even today, when the so called cultural exchange is being restored between ex-Yugoslav republics, there’s a noticeable concern that it don’t go too far, thus challenging the differences between them. When I describe it in my writings as “cultural terror”, it is more a description of the state of affairs than my polemical theory. The model of interculturalism can succumb to the same essentialistic pitfall if it keeps treating the culture as something that exists outside the inter.

3. To what extent are cultural and national identity in a state of mutual dependence even when the identity-related variations (nation, language, tradition) become a tool of political and ideological manipulations?

Our nationalism was “fabricated” by Serbian intellectuals schooled in Austria and Germany. There they came in touch with the ideas of nation developed by German romanticists in the late 18th century, in which the so called “national spirit” plays an important role, which is allegedly confirmed by culture, especially folk literature. National and cultural identity are also there. That is why our nationalism can be described as cultural nationalism, because the issues of poetry, language and alphabet are important for it. That is why poets are greatly appreciated here, being in high esteem as the mediums through which the national being announces itself, as well as linguists, who will protect the purity of the national idiom. That’s why it’s dangerous to challenge the “holiness” of the national language. This was recently felt by the Croatian linguist Snježana Kordić, after publishing her book Nationalism and Language in which she refuted the nationalist theories of the sovereignty of the Croatian language. She was pounced upon as if she had challenged the very foundations of the 259

nation. Which is essentially what she did, in a sense that she challenged the nationalist ideology which all these states are based on.

4.

In your opinion, what is the connection between language, identity and violence − unfortunately, something not seldom encountered in the history of this region?

Given the fact that in this region language and nation are the same thing, the moral panic for the alleged imperilment of the nation, which is a leitmotiv of the nationalist discourse, is also related to language. Just like the nation, the language is portrayed as having been besieged by enemies. That’s why the linguistic patriotism − just like any other kind of patriotism for that matter − is manifested primarily through the hatred of the enemies of our language, the outside as well as the inside ones, the latter being more dangerous, who are destroying us by an “inundation of new words”, a “genocide of the Cyrillic alphabet” and so on. As Milovan Đilas remarked a long time ago, every time a linguistic discussion is started in these parts, knives are being drawn. If it’s of any consolation, the same hysterical attitude towards the identity can be encountered elsewhere as well. This has been described in the book Killer Identities by Amin Maalouf, as well as in the collection of texts on Basque nationalism and terrorism titled Identity and Violence compiled by Mikel Asurmendi, and many other works.

5. Can the principles of ethics and responsibility

in culture, art and science be considered necessary preconditions for the establishment and maintenance of open cultural systems?

These principles are necessary everywhere, including here. One should nevertheless evade the pitfall of self-censorship, the tendency to be

dïjałøzí

politically correct at all costs. Because, as far as I know, the question of responsibility is formulated in a specific way in arts. Georges Bataille dubbed it “hypermorality”. He demanded that literature admit its guilt, but that it also “defend its own guilt”! As for the concept of culture, I think it will be difficult to construct an open system there, at least as long as we’re living in nation-states. Today I find much more acceptable, much more fruitful the strategy that looks for opening in the existing cultural systems, breaches in culture which have been described, among others, by Terry Eagleton in his book The Idea Of Culture. So, I’ll repeat what I’ve already said, which is what you as a magazine called Interculturality should be especially interested in. In my opinion, the best thing about interculturality is the inter, because that is the point of freedom and creation, the meeting point of all those who liberated themselves from the shackles of culture as a system for reproducing the ideology of the ruling elite, all those who irritate the guardians of that system by showing that maybe the best creations come into being outside of it.

6. After the experience of self-isolation in the

90’s and the attempts at overcoming that state of affairs over the past ten or so years, how would you define the genesis of the so called “patriotic discourse” in culture in Serbia?

It’s true that we can say that the patriotic discourse has changed here, but not to a point where its essence would become different. One novelty is the attempt to connect the patriotic and nationalist

values, embodied in the defence of Kosovo as the “heart of Serbia” − values that still reign supreme − with the values of Western humanist civilization embodied in the slogan “Europe has no alternatives”, as well as the fact that they are complementary and so to speak only forcibly separated. That’s why the slogan “Both Europe and Kosovo” is being constantly repeated. Together with that, the slogans and mottos have appeared challenging the European values, in which converging with Europe is presented as a necessary evil, an extorted step threatening the very foundations of the Serbian nation. Slogans such as “Europe, but with identity” or “Europe, but with dignity”. The fear that our precious national and cultural identity could be lost in Europe is what the stance of Serbian government on the protection of medieval cultural monuments in Kosovo through UNESCO is based on. The delegation of the Serbian government insists that the monuments be called Serbian monuments, as if the national denominator − and a far-fetched one for that matter, bearing in mind that there were no nations in existence when the monuments were built − is what gives them their specific value that qualifies them at UNESCO as a part of world heritage.

7. Is the idea of global, intensive, open and creative intercultural communication a utopian one?

No. Such communication is reality today. We live, in great part, in a cultural interspace. Therefore, we’re not talking about the communication between cultures, but between those who escaped them and found themselves in between.

260

261

fotografija: vladimir Pavić

kóòrdînäte 262

263

fotografija: vukašin veljić

f o t o

V u k a š i n

V e l j i ć

v u k v e l i c @ g m a i l . c o m

264

fotografija: Vukašin Veljić

265

kóòrdînäte

UDC 821.161.1.09 Makine A. UDC 821.112.2.09 Kaminer W. UDC 821.111(73).09 Shteyngart G.

Adri­jan Va­ner (Adrian Wan­ner), Filadelfija

Ru­ski hi­bri­di: iden­ti­tet u tran­slin­gval­nim de­li­ma An­dre­ja Ma­ki­na, Vla­di­mi­ra Ka­mi­ne­ra i Ga­ri­ja Štajn­gar­ta Auto­ri ko­ji pi­šu na je­zi­ku ko­ji im ni­je ma­ter­nji po­sta­li su uobi­ča­je­na po­ja­va u ovom vre­me­nu po­ ro­znih gra­ni­ca i po­ve­ća­ne me­đu­na­rod­ne mo­bil­no­ sti. Mno­gi post­ko­lo­ni­jal­ni pi­sci pri­be­ga­va­ju im­pe­ri­ jal­nom lin­gua fran­ca, ko­ji ko­ri­ste kao svoj li­te­rar­ni me­di­jum. Dru­gi su pri­gr­li­li stra­ni je­zik kao po­sle­ di­cu emi­gra­ci­je, ili kao re­zul­tat na­mer­nog estet­skog iz­bo­ra. Naj­po­zna­ti­ji bi­lin­gval­ni ru­ski pi­sac pro­šlog sto­le­ća je Vla­di­mir Na­bo­kov, ali on sva­ka­ko ni­je je­ di­ni.1 To­kom po­sled­nje de­ce­ni­je, ne­ko­li­ko mla­đih pi­sa­ca ru­skog po­re­kla po­sta­li su knji­žev­ne zve­zde za­hva­lju­ju­ći knji­ga­ma na­pi­sa­nim na fran­cu­skom, ne­mač­kom i en­gle­skom je­zi­ku. Za raz­li­ku od Na­ bo­ko­va, ko­ji je ka­ri­je­ru za­po­čeo kao ru­ski pi­sac, da bi se u dru­goj po­lo­vi­ni ži­vo­ta pre­ba­cio na en­gle­ski, ovi auto­ri ni­ka­da ni­su ob­ja­vi­li ni­šta na svom ma­ter­ njem je­zi­ku. S ob­zi­rom na to da oni ko­ri­ste is­klju­ či­vo je­zik svo­jih usvo­je­nih do­mo­vi­na, mo­ra­mo ih kla­si­fi­ko­va­ti kao tran­slin­gval­ne, a ne kao bi­lin­gval­

ne pi­sce.2 Me­đu­tim, Ru­si­ja u nji­ho­vim de­li­ma i da­lje po­sto­ji kao zna­čaj­na te­ma. Ovo po­kre­će iz­ve­sna in­ tri­gant­na pi­ta­nja o nji­ho­vom na­ci­o­nal­nom ili et­nič­ kom iden­ti­te­tu. Da li bi ih tre­ba­lo sma­tra­ti ru­skim pi­sci­ma, iako ne pi­šu na ru­skom? Iz­ve­sno je da na ova pi­ta­nja ne po­sto­je pot­pu­no tač­ni od­go­vo­ri. Iden­ti­tet tran­slin­gval­nog pi­sca naj­ bo­lje se mo­že shva­ti­ti kao sve­sno i te­ku­će po­zi­ci­o­ ni­ra­nje ko­je uklju­ču­je i auto­ra, i za­jed­ni­cu ko­ja ga tu­ma­či, ka­ko u biv­šoj ze­mlji, ta­ko i u ze­mlji u ko­joj sa­da ži­vi. Iz­bor je­zi­ka ko­ji ni­je ma­ter­nji kao sred­ stva knji­žev­nog iz­ra­ža­va­nja pod­ra­zu­me­va ra­di­ka­lan čin asi­mi­la­ci­je u kul­tu­ru dru­štva do­ma­ći­na, što no­si iz­ve­sne ri­zi­ke. Po­red oči­gled­nih te­ško­ća te­melj­nog ovla­da­va­nja no­vim je­zi­kom, na­pu­šta­nje ma­ter­njeg je­zi­ka mo­že da do­ve­de do ogor­če­no­sti me­đu pi­šče­ vim biv­šim su­na­rod­ni­ci­ma. Po­red to­ga, za­go­vor­ni­ci kul­tur­ne ra­zno­vr­sno­sti mo­gu da pre­ba­cu­ju tran­slin­ gval­nim pi­sci­ma da su se „pro­da­li” glo­ba­li­zo­va­noj

1 Za di­sku­si­ju o bi­lin­gval­nim ru­skim auto­ri­ma iz pr­ve po­lo­ vi­ne dva­de­se­tog ve­ka po­gle­da­ti Alien Ton­gu­es: Bi­lin­gual Rus­ sian Wri­ters of the “First Emi­gra­tion”, Eli­za­beth Klosty Be­a­u­ jo­ur, It­ha­ca, 1989.

2 Za is­tra­ži­va­nje o tran­slin­gval­noj li­te­ra­tu­ri dva­de­se­tog ve­ka, po­gle­da­ti The Tran­slin­gual Ima­gi­na­tion, Ste­ven G. Kel­lman, Lin­coln, 2000.

266

kóòrdînäte

ko­mer­ci­jal­noj mo­no­kul­tu­ri.3 Dok ta­kvi pi­sci u me­ stu gde ži­ve pro­fi­ti­ra­ju zbog iz­ve­sne eg­zo­tič­ne aure kul­tur­nih aut­saj­de­ra (a ovla­da­va­nje dru­gim je­zi­kom mo­že bi­ti do­bro­do­šla pri­li­ka za umet­nič­ko eks­pe­ri­ men­ti­sa­nje), nji­hov iz­bor je­zi­ka isto­vre­me­no pod­ri­ va nji­hov sta­tus auten­tič­nih pred­stav­ni­ka iz­ve­snog et­ni­ci­te­ta, jer po­sta­ju sta­nov­ni­ci ko­smo­po­lit­ske tran­sna­ci­o­nal­ne me­ša­vi­ne. Za one ko­ji ro­man­ti­zu­ ju je­zik kao naj­va­žni­jeg no­si­o­ca na­ci­o­nal­ne su­šti­ne i „du­še”, gu­bi­tak ma­ter­njeg je­zi­ka po­vla­či ozbi­ljan gu­bi­tak na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta. Me­đu­tim, mo­glo bi se re­ći i da upra­vo taj po­gled iz tu­đi­ne i su­kob „iz­ vor­nog” i „stra­nog” omo­gu­ća­va kon­struk­ci­ju na­ci­o­ nal­nog iden­ti­te­ta. Ovaj čla­nak ba­vi se tri­ma sa­vre­me­nim pi­sci­ma ro­đe­nim u Ru­si­ji. To su An­drej Ma­kin (An­drei Ma­ ki­ne, rođ. 1957, ži­vi u Fran­cu­skoj), Vla­di­mir Ka­mi­ ner (Wla­di­mir Ka­mi­ner, rođ. 1967, ži­vi u Ne­mač­ koj) i Ge­ri Štajn­gart (Gary Shteyngart, rođ. 1972, ži­vi u SAD). Ono što sva tro­ji­ca ima­ju za­jed­nič­ko je­ste to da su po­sti­gli in­stant sla­vu za­hva­lju­ju­ći knji­ zi na­pi­sa­noj na je­zi­ku ko­ji ni­je ru­ski: Le te­sta­ment français (1995), Rus­sen­di­sko (2000) i Rus­sian De­bu­ tan­te’s Hand­bo­ok (2002). Kao što je iz Ka­mi­ne­ro­vog i Štajn­gar­to­vog na­slo­va oči­gled­no, te­ma Ru­si­je i „ru­sko­sti” ima zna­čaj­no me­sto u nji­ho­vom autor­ skom sa­mo­de­fi­ni­sa­nju. Isto va­ži i za An­dre­ja Ma­ki­ na (ame­rič­ko iz­da­nje nje­go­vog ro­ma­na iza­šlo je pod na­slo­vom Sno­vi o mo­jim ru­skim le­ti­ma). Upo­red­ no po­sma­tra­nje i po­re­đe­nje tri naj­i­stak­nu­ti­ja ru­ska 3 U svo­joj ne­dav­no ob­ja­vlje­noj knji­zi o pre­vo­đe­nju Emi­li Ap­ter (Emily Ap­ter) ova­ko ko­men­ta­ri­še tran­slin­gval­ne pi­sce: „Stva­ra­njem de­la di­rekt­no na je­zi­ku ko­ji im ni­je ma­ter­nji [...] mno­gi umet­ni­ci kao da pre­mo­šća­va­ju čin pre­vo­đe­nja, kla­ si­fi­ku­ju­ći ga kao pro­blem u okvi­ru ši­reg pro­jek­ta kul­tur­nog pred­sta­vlja­nja se­be. U ovoj pred­sta­vi, ’glo­bal­no’ ozna­ča­va ne to­li­ko kon­glo­me­rat svet­skih kul­tu­ra ko­je se, iako raz­li­či­te, na­la­ze jed­na do dru­ge, ne­go mo­no­kul­tur­nu estet­sku agen­du za­sno­va­nu na pro­ble­mi­ma, ko­ja iza­zi­va me­đu­na­rod­ni an­ga­ žman.” Emi­li Ap­ter, The Tran­sla­tion Zo­ne: A New Com­pa­ra­ti­ ve Li­te­ra­tu­re (Prin­ce­ton, 2006), str. 99.

267

tran­slin­gval­na pi­sca ko­ji da­nas stva­ra­ju na­ve­šće nas na iz­ve­sne za­ključ­ke o to­me ka­ko se ru­ski „brend” da­nas pla­si­ra u okvi­ru glo­bal­ne knji­žev­ne eko­no­mi­ je. Ana­li­zom pri­je­ma na ko­ji ovi auto­ri na­i­la­ze, ka­ko u ze­mlji ro­đe­nja, ta­ko i u ze­mlja­ma u ko­ji­ma tre­nut­ no ži­ve, ste­ći će­mo uvid u raz­li­či­te stra­te­gi­je ko­je su usvo­ji­li ka­ko bi po­sta­li auto­ri fran­cu­skih, ne­mač­kih i ame­rič­kih best­se­le­ra, isto­vre­me­no za­dr­ža­va­ju­ći svoj ru­ski iden­ti­tet. Ro­man An­dre­ja Ma­ki­na po­stao je sen­za­ci­ja 1995, ka­da je osvo­jio Gon­ku­ro­vu i Me­di­či na­gra­du. Bi­lo je to pr­vi put da je­dan pi­sac – da ne po­mi­nje­ mo da se ra­di o fak­tič­ki ne­po­zna­tom čo­ve­ku ko­me fran­cu­ski ni­je ma­ter­nji – od­jed­nom do­bi­je dve naj­ pre­sti­žni­je fran­cu­ske knji­žev­ne na­gra­de. Ma­kin je emi­gri­rao u Fran­cu­sku kao po­li­tič­ki azi­lant 1987, vre­me­nom po­stav­ši zna­ča­jan pi­sac sa me­đu­na­ rod­nom sla­vom. Le te­sta­ment français pro­dat je u Fran­cu­skoj u vi­še od mi­lion pri­me­ra­ka, a nje­go­vih de­set ro­ma­na pre­ve­de­no je na vi­še de­se­ti­na je­zi­ka.4 Vla­di­mir Ka­mi­ner, pi­sac ro­đen u Mo­skvi, ko­ji je 1990. emi­gri­rao u Ber­lin, po­stao je je­dan od naj­po­ pu­lar­ni­jih ne­mač­kih pi­sa­ca. Nje­gov ro­man Rus­sen­ di­sko, ko­lek­ci­ja vi­nje­ta o ži­vo­tu ru­ske emi­gra­ci­je u Ber­li­nu, po­stao je in­stant best­se­ler i pre­ve­den je na niz je­zi­ka, uklju­ču­ju­ći ru­ski i en­gle­ski.5 Kri­ti­ča­ri su 4 Le te­sta­ment français je Ma­ki­no­va če­tvr­ta knji­ga. Nje­go­ va pr­va tri ro­ma­na (La Fil­le d’un héros de l’ Union so­vi­e­ti­que, 1990; Con­fes­sion d’un por­te-dra­pe­au déchu, 1992; Au temps du fle­u­ve Amo­ur, 1994) pr­vo su ima­la slab od­jek, ali su po­no­vo iz­da­ta u ve­li­kim ti­ra­ži­ma po­sle tri­jum­fa Le te­sta­ment français. Ma­kin je ota­da ob­ja­vio još šest ro­ma­na: Le Cri­me d’Ol­ga Arbéli­na (1998), Re­qu­i­em po­ur l’Est (2000), La Mu­si­que d’une vie (2001), La Ter­re et le Ciel de Jac­qu­es Dor­me (2003), La Fem­ me qui at­ten­da­it (2004), i L’amo­ur hu­main (2006). En­gle­ska iz­ da­nja Ma­ki­no­vih ro­ma­na pre­veo je Dže­fri Stra­han (Ge­of­f rey Strac­han). Pre­vod ro­ma­na Le te­sta­ment français pro­gla­šen je knji­gom go­di­ne li­sta Los An­ge­les Ti­mes, a do­bio je i na­gra­du za be­le­tri­sti­ku li­sta Bo­ston Bo­ok Re­vi­ew 1997. 5 Vla­di­mir Ka­mi­ner, Rus­sen­di­sko, pre­ve­li sa ne­mač­kog N. Kli­ me­ni­uk (N. Kli­me­i­uk) i I. Ki­vel (I. Ki­vel’), Mo­skva, 2003. Rus­ sian Di­sco, pre­vod Majkl Hals (Mic­hael Hul­se), Lon­don, 2002.

kóòrdînäte

hva­li­li Ka­mi­ne­ra kao no­vu „zve­zdu u uspo­nu” ne­ mač­ke knji­žev­no­sti. Ota­da je ob­ja­vio još je­da­na­est knji­ga, jed­nu za dru­gom, a nje­gov ru­ski dis­ko u ka­ feu „Bur­ger” po­stao je mo­der­ni do­da­tak ber­lin­skom noć­nom žvo­tu.6 Ge­ri Štajn­gart, naj­mla­đi od tro­ji­ce pi­sa­ca o ko­ji­ma go­vo­ri­mo, ro­đen je u Le­njin­gra­du, a 1979. go­di­ne sa ro­di­te­lji­ma je emi­gri­rao u SAD. Kri­ti­ča­ri su nje­gov pr­vi ro­man po­hval­no opi­sa­li kao de­lo „no­vog Na­bo­ko­va”, i on je po­stao na­ci­o­nal­ni i me­đu­na­rod­ni best­se­ler. Štajn­gart se isto­vre­me­no for­mi­rao kao ne­ka vr­sta kla­sič­ne ru­sko-ame­rič­ke lič­no­sti. Nje­go­va fo­to­gra­fi­ja na ce­loj jed­noj stra­ni­ci ame­rič­kog li­sta New York Ti­mes Ma­ga­zi­ne, ob­ja­vlje­ na le­ta 2002, pri­ka­zu­je ga u me­lan­ho­lič­noj po­zi, sa ča­šom vot­ke, u re­sto­ra­nu „Ru­ski sa­mo­var” na Men­ het­nu. List New York Ti­mes Bo­ok Re­vi­ew po­zdra­vio je nje­gov dru­gi ro­man, Ab­sur­di­stan, sa ko­ri­ca­ma na ko­ji­ma se vi­di ve­li­ka Štajn­gar­to­va fo­to­gra­fi­ja i na­ slov Ru­ski ne­u­o­bi­ča­je­no.7 Iako iz­me­đu Ma­ki­na, Ka­mi­ne­ra i Štajn­gar­ta po­sto­je zna­čaj­ne raz­li­ke u po­gle­du sti­la, kon­cep­ci­ je li­te­ra­tu­re i tran­slin­gvi­zma, oni ipak ima­ju jed­nu va­žnu za­jed­nič­ku oso­bi­nu. Nji­ho­ve ka­ri­je­re fran­cu­ skog, ne­mač­kog i ame­rič­kog pi­sca u ve­o­ma su slo­ že­noj ve­zi sa nji­ho­vim ru­skim ko­re­ni­ma, jer sva­ki od njih na svoj na­čin pred­sta­vlja Ru­sa za­pad­noj pu­ bli­ci. To je pri­met­no u te­ma­ti­ci nji­ho­vih knji­ga, kao i u ono­me što bi­smo mo­gli na­zva­ti nji­ho­vim lič­nim mi­to­vi­ma, ko­ji se vi­de u nji­ho­voj pro­zi i iz­ja­va­ma za me­di­je. Iz­da­va­či svu tro­ji­cu pred­sta­vlja­ju kao Ru­ se. Gra­fič­ki di­zajn nji­ho­vih knji­ga sa­dr­ži oči­gled­ne 6 Frische Gol­djungs (2001), Militärmusik (2001), Schönhauser Alee (2001), Die Re­i­se nach Tru­la­la (2002), Hel­den des All­tags (2002), Mein de­utsches Dschun­gel­buch (2003), Ich mac­he mir Sor­gen, Ma­ma (2004), Ka­ra­o­ke (2005), Küche to­ta­li­tar: Das Koc­hbuch des So­zi­a­li­smus (2006), Ich bin kein Ber­li­ner: Ein Re­i­seführer für fa­u­le To­u­ri­sten (2007) i Mein Le­ben im Schre­ ber­gar­ten (2007). Ka­mi­ne­ro­ve knji­ge oba­vlju­je Gold­man/ Men­hetn u Min­he­nu, fi­li­ja­la iz­da­vač­ke ku­će Ran­dom Ho­u­se. 7 Igra re­či­ma: Rus­sian unort­ho­dox isto­vre­me­no zna­či i „ru­ski ne­u­o­bi­ča­je­no” i „ru­ski ne­pra­vo­slav­no” – prim. prev.

ka­rak­te­ri­sti­ke „ru­sko­sti”, kao što su sne­žni pej­za­ži i ku­po­le u ob­li­ku gla­vi­ce cr­nog lu­ka (Ma­kin), so­ vjet­ska zve­zda i fi­gu­re ba­bu­ške (Ka­mi­ner) ili ru­ska tro­boj­ka (Štajn­gart). S ob­zi­rom na to da se Ru­si­ja na­la­zi u cen­tru pa­žnje sva tri pi­sca, nji­ho­va pri­vlač­nost za za­pad­nu či­ta­lač­ku pu­bli­ku le­ži, ma­kar de­lom, u nji­ho­voj pri­ met­noj „et­nič­koj auten­tič­no­sti.” Ovaj efe­kat po­ja­čan je još jed­nom za­jed­nič­kom oso­bi­nom: sva tro­ji­ca ba­ve se žan­rom pse­u­do­a­u­to­bi­o­gra­fi­je.8 Ovaj žanr svoj na­pre­dak du­gu­je to­me što do­zvo­lja­va auto­ru da fik­ci­ju kom­bi­nu­je sa auto­bi­o­graf­skim ma­te­ri­ja­ lom, do­volj­nim da po­ja­ča či­ta­o­če­vo uz­bu­đe­nje za­to što je sve­dok „isti­ni­te pri­če”. Le te­sta­ment français svoj uspeh du­gu­je jed­nim de­lom Ma­ki­no­voj lič­noj le­gen­di, ko­ja je utka­na u knji­gu. Na­ra­tor i glav­ni ju­ nak je, kao i sam Ma­kin, Rus ko­ji u de­tinj­stvu uči fran­cu­ski od sta­ri­je Fran­cu­ski­nje ko­ja ži­vi u So­vjet­ skom Sa­ve­zu. On se zbog svog bi­lin­gvi­zma bo­ri sa dvoj­nim iden­ti­te­tom. Emi­gri­ra u Fran­cu­sku, gde na­krat­ko ži­vi u jed­noj grob­ni­ci. Od­bi­ja­ju mu zah­ tev za fran­cu­sko dr­ža­vljan­stvo, a svo­je pr­ve ro­ma­ne mo­ra da pred­sta­vlja kao pse­u­do­pre­vo­de, ka­ko bi bi­li ob­ja­vlje­ni.9 U po­gle­du dru­gih oso­bi­na, pro­ta­go­ni­sta je oči­gled­no iz­mi­šlje­na lič­nost. Ne po­sto­je do­ka­zi da je Ma­kin ro­đen u gu­la­gu, kao de­te za­tvo­re­ni­ka, da 8 En­dr­ju Vah­tel (An­drew Wac­htel) de­fi­ni­sao je pse­u­do­a­u­to­ bi­o­gra­fi­ju kao „re­tro­spek­ti­van na­ra­tiv u pr­vom li­cu, za­sno­ van na auto­bi­o­graf­skom ma­te­ri­ja­lu, u kom autor i pro­ta­go­ ni­sta ni­su ista oso­ba.” Po­gle­da­ti En­dr­ju Vah­tel, The Bat­tle for Child­hood: Cre­a­tion of a Rus­sian Myth (Stan­ford, 1990), 3. Za di­sku­si­ju o ovom žan­ru u ru­skoj li­te­ra­tu­ri 20. ve­ka, uklju­ ču­ju­ći i po­gla­vlje o Ma­ki­no­vom Le te­sta­ment français, vi­de­ti rad Džu­li­je­te M. Pe­tion (Ju­li­et­te M. Pe­tion), Li­fe in­to Art: The Pse­u­do-Auto­bi­o­graphy in Post-Re­vo­lu­ti­o­nary Rus­sian Li­te­ra­ tu­re (Ph.D. diss., Brown Uni­ver­sity, 1999). 9 Ni­je ja­sno da li je oso­ba ko­ja je Ma­ki­na na­u­či­la fran­cu­ski bi­la nje­go­va ba­ka, kao u ro­ma­nu Le te­sta­ment français. Sam Ma­kin je u ra­ni­jim in­ter­vju­i­ma tvr­dio da je fran­cu­ski na­u­čio od svo­je ba­ke, ali je ne­dav­no že­nu od ko­je je učio fran­cu­ski po­me­nuo kao po­zna­ni­cu. Vi­de­ti An­drei Ma­ki­ne, de­ux fa­cet­tes de son oeuvre (Pa­riz 2005), str. 14, autor­ke Ni­ne Na­za­ro­ve.

268

kóòrdînäte

bi ka­sni­je bio usvo­jen – kao što je slu­čaj sa ju­na­ kom nje­go­vog ro­ma­na. Ni­je la­ko raz­dvo­ji­ti isti­nu od ma­šte, jer se Ma­kin ja­ko pro­ti­vi raz­ot­kri­va­nju svo­je pro­šlo­sti. Zva­nič­no, on in­si­sti­ra da je nje­go­vo de­lo plod ma­šte. Me­đu­tim, uba­ci­va­nje se­be u na­ra­ti­ve, dok svo­ju bi­o­gra­fi­ju isto­vre­me­no dr­ži oba­vi­je­nu ve­ lom ta­me, ve­ro­vat­no je sve­sna stra­te­gi­ja za po­bu­đi­ va­nje ra­do­zna­lo­sti či­ta­la­ca. Za­to je po­ja­va ro­ma­na Re­qu­i­em po­ur l’Est, u ko­joj se kao glav­ni ju­nak po­ja­ vlju­je so­vjet­ski taj­ni agent, iza­zva­la (ve­ro­vat­no neo­ sno­va­ne) sum­nje da je sam Ma­kin ra­dio za KGB. Stra­te­gi­ja za­mu­ći­va­nja gra­ni­ca iz­me­đu ma­šte i stvar­no­sti ta­ko­đe je pri­met­na u Ka­mi­ne­ro­vim de­ li­ma. Ju­nak svih nje­go­vih knji­ga, ko­ji pri­po­ve­da u pr­vom li­cu, zo­ve se Vla­di­mir Ka­mi­ner, i sva­ka­ko de­li broj­ne oso­bi­ne sa pra­vim auto­rom. Od­ra­stao je u Mo­skvi, gde je slu­žio u so­vjet­skoj voj­sci. Emi­gri­ rao je u Ber­lin 1990, gde ži­vi sa su­pru­gom i dvo­je de­ce i ra­di kao ne­mač­ki pi­sac, di-džej i ta­ko da­lje. Za raz­li­ku od Ma­ki­na, Ka­mi­ner tvr­di da se uop­šte ne ba­vi fik­ci­jom, i da ne pi­še ni­šta osim „isti­ni­tih pri­ča”. Po­red to­ga, ja­sno je da na­vod­nu isti­ni­tost nje­go­vih de­la tre­ba uzi­ma­ti sa re­zer­vom. U svom auto­bi­o­graf­skom ro­ma­nu Militärmusik, on pred­sta­ vlja mla­dog se­be kao oko­re­log ver­bal­nog ša­ljiv­dži­ju sa go­to­vo pa­to­lo­škom po­tre­bom da iz­mi­šlja pri­če. Či­ta­lac se pi­ta ni­je li pi­sac Ka­mi­ner na ovaj na­čin opi­sao i se­be sa­mog. Štajn­gar­tov ju­nak Vla­di­mir Gri­škin, pro­ta­ go­ni­sta ro­ma­na The Rus­sian De­bu­tan­te’s Hand­bo­ ok, ta­ko­đe po­se­du­je mno­ge auto­ro­ve oso­bi­ne. Kao Štajn­gart, i on je ru­ski Je­vre­jin. Po­sle „sreć­nog so­ vjet­skog de­tinj­stva” u Le­njin­gra­du, on sa se­dam go­ di­na od­la­zi u Nju­jork, gde stra­šno pa­ti u he­brej­skoj ško­li. Za­tim za­vr­ša­va pre­sti­žni ko­ledž na sred­njem za­pa­du, pro­na­la­zi sla­bo pla­ćen po­sao u ne­pro­fit­noj or­ga­ni­za­ci­ji na Men­het­nu (na užas svo­jih ma­te­ri­jal­ no uspe­šnih „al­fa-imi­grant­skih” ro­di­te­lja), i ne­ko vre­me pro­vo­di u dru­štvu ame­rič­kih emi­gra­na­tabo­e­ma u me­stu Pra­va, ko­je je oči­gled­na ka­ri­ka­tu­ 269

ra Pra­ga. Dru­gi ele­men­ti pri­če, kao što je ju­na­ko­va ume­ša­nost u ru­sku ma­fi­ju, ve­ro­vat­no su fik­ci­ja. S ob­zi­rom na sim­bo­lič­ku i ko­mer­ci­jal­nu vred­ nost Ma­ki­no­ve, Ka­mi­ne­ro­ve i Štaj­na­gr­to­ve „ru­sko­ sti” na Za­pa­du, po­seb­nu pa­žnju tre­ba po­sve­ti­ti pri­ je­mu na ko­ji su nji­ho­va de­la na­i­šla u Ru­si­ji. Mo­že se re­ći da ovi pi­sci u ze­mlji svo­ga ro­đe­nja ni­su do­ ži­ve­li jed­nak uspeh. Sa iz­u­zet­kom ro­ma­na Le te­sta­ ment français, ko­ji se po­ja­vio u žur­na­lu Ino­stra­na­ja li­te­ra­tu­ra, ni­je­dan od Ma­ki­no­vih ro­ma­na ni­je pre­ ve­den na ru­ski.10 Ono ma­lo kri­ti­ka što se po­ja­vi­lo u ru­skoj štam­pi bi­lo je uglav­nom ne­ga­tiv­no. Čak i pre po­ja­ve ru­skog pre­vo­da, Ma­ja Zlo­bi­na gru­bo je ko­men­ta­ri­sta­la Le te­sta­ment français u li­stu No­vij mir, op­tu­žu­ju­ći auto­ra za ba­vlje­nje ste­re­o­ti­pi­ma i ki­čem.11 Zbu­nju­je to što je spi­sa­te­lji­ca Ta­tja­na Tol­ sta­ja ovom ro­ma­nu po­sve­ti­la dva raz­li­či­ta kri­tič­ka pri­ka­za – je­dan po­zi­ti­van, dru­gi ne­ga­ti­van. U li­ stu New York Re­vi­ew of Bo­oks po­no­sno je pro­ko­ men­ta­ri­sa­la to što je njen ze­mljak us­peo da do­bi­je naj­pre­sti­žni­je fran­cu­ske knji­žev­ne na­gra­de, ali je na­go­ve­sti­la da sa­mo ru­ski kri­ti­ča­ri, kao što je ona, mo­gu da shva­te pra­vo zna­če­nje ro­ma­na, s ob­zi­rom na nje­go­vu su­štin­sku „ru­skost”.12 U dru­gom, de­ talj­ni­jem pri­ka­zu, ob­ja­vlje­nom u li­stu Zna­mja, ko­ji je oči­gled­no bio na­me­njen do­ma­ćoj pu­bli­ci, Ta­tja­ na Tol­sta­ja iz­no­si iz­u­zet­no ne­ga­tiv­nu sli­ku ovog ro­ma­na. Ona čak pret­po­sta­vlja da je pra­vi raz­log što je Ma­kin oti­šao u Fran­cu­sku i po­stao fran­cu­ski pi­sac mo­žda bi­lo to što bi u Ru­si­ji bio „na­plju­van” zbog svog vi­so­ko­par­nog, kli­še­i­zi­ra­nog sti­la. Ona esej za­vr­ša­va otvo­re­no kri­ti­ku­ju­ći Ma­ki­na kao „fi­ lo­lo­škog me­šan­ca, kul­tur­nog hi­bri­da, lin­g vi­stič­ku 10 An­drej Ma­kin, Fran­cu­sko­je za­ve­šta­nje, sa fran­cu­skog pre­ ve­li Ju. Jah­ni­na i N. Ša­kov­ska­ja (Iu. Iak­hni­na, N, Sha­kov­ska­ ia), Ino­stra­na­ja li­te­ra­tu­ra, 1996, br. 12, str. 18–127. 11 Ma­ja Zlo­bi­na, Za­ru­be­žna­ja kni­ga o Ra­si­ji: V po­i­skah utra­ če­nih mgno­ve­nii, No­vij mir, 1996, broj 10, str. 242–45. 12 Ta­tja­na Tol­sta­ja, Lo­ve Story, New York Re­vi­ew of Bo­oks 44 br. 18 (20. no­vem­bar 1997), str. 3–4.

kóòrdînäte

hi­me­ru, li­te­rar­nog ba­zi­li­ska ko­ji je, ako je ve­ro­va­ti sta­rim knji­ga­ma, bio po­la zmi­ja a po­la pe­tao, ne­što što isto­vre­me­no i le­ti i gmi­že.”13 Ne­do­sta­tak od­je­ka ro­ma­na Le te­sta­ment française u Ru­si­ji mo­žda se de­lom mo­že pri­pi­sa­ti ni­ skom kva­li­te­tu pre­vo­da, ko­ji je ra­đen na br­zi­nu i bez kon­sul­ta­ci­ja sa auto­rom.14 Me­đu­tim, ovo ob­ja­šnje­ nje sva­ka­ko ni­je kom­plet­no. Otrov i ostra­šće­nost Zlo­bi­ni­nih i Tol­sta­ji­nih na­pa­da uka­zu­je na du­blju psi­ho­lo­šku ne­la­god­nost ko­ju iza­zi­va Ma­ki­nov tran­ slin­gval­ni pro­je­kat. Nje­go­va „kul­tur­na hi­brid­nost” oči­gled­no se do­ži­vlja­va kao ne­do­sta­tak. Zbog to­ga se Ma­kin uglav­nom ne po­mi­nje u kon­tek­stu ru­ske li­te­ra­tu­re. Spo­ra­dič­ni osvr­ti na nje­go­va de­la u ru­ skoj štam­pi ma­hom su ne­tač­ni i ne­za­in­te­re­so­va­ni.15

13 Ta­tja­na Tol­sta­ja, Ru­skij če­lo­vjek na ran­de­vu, Zna­mja 1998, broj 6. str. 209. Ovaj esej po­no­vo je štam­pan u zbor­ni­ku Tol­ sta­ji­nih ese­ja Den: Lič­noe (Mo­skva 2002), str. 342–79. Tol­sta­ ji­na dva kon­tra­dik­tor­na pri­ka­za Ma­ki­no­vog ro­ma­na ana­li­zi­ rao je En­dr­ju Vah­tel na ni­ma­lo la­skav na­čin. On uka­zu­je na to da Tol­sta­ja svo­joj ame­rič­koj i ru­skoj pu­bli­ci ser­vi­ra kli­šee ko­je su na­vi­kli da slu­ša­ju jed­ni o dru­gi­ma, ti­me sa­ma či­ne­ ći ono što osu­đu­je kod Ma­ki­na. Vi­de­ti E. Vah­tel, Re­ma­i­ning Re­le­vant af­ter Com­mu­nism: The Ro­le of the Wri­ter in Eastern Euro­pe (Chi­ca­go, 2006), str. 149. 14 Ma­kin se sam ka­sni­je ža­lio da je ro­man pre­ve­den u „sta­ ha­nov­skom” sti­lu. Vi­de­ti čla­nak U ka­žda­va sva­jo di­ha­nie: In­ter­vju s An­dre­jem Ma­ki­nim od Ane Pu­stin­ce­ve (An­na Pustyntse­va), Ru­ska­ja misl, 9–15. april 1998. Za de­talj­no po­ re­đe­nje ru­skog pre­vo­da i fran­cu­skog ori­gi­na­la, vi­de­ti Shod­ stvo i raz­lič­je ru­skoj i fran­cu­skoj tra­di­ci­ji v pe­re­vo­de ro­ma­na An­dre­ja Ma­ki­na ‘Fran­cu­skoe za­ve­šča­nie’, Vest­nik VGU, 2003, broj 1, str. 88–89. 15 Ko­ri­sno is­tra­ži­va­nje Ma­ki­no­vog pri­je­ma u Ru­si­ji do 2003. mo­že se na­ći u ra­du Rut Daj­ver (Ruth Di­ver), pod na­slo­vom An­drei Ma­ki­ne Di­sin­he­ri­ted: The Rus­sian Re­cep­tion of Le Te­ sta­ment Français (MA the­sis, Uni­ver­sity of Auc­kland, 2003).

Ni Ka­mi­ner ni­je po­stao po­znat u Ru­si­ji. Sa­mo ro­man Rus­sen­di­sko pre­ve­den je na ru­ski. Kao i Ma­ kin, i on se ža­lio na ni­zak kva­li­tet je­di­nog po­sto­je­ćeg pre­vo­da.16 Ako se Ka­mi­ner i po­me­ne u ru­skoj štam­ pi, to je uvek u kon­tek­stu ču­đe­nja nje­go­voj fan­ta­stič­ noj ka­ri­je­ri u ino­stran­stvu, vi­dlji­vom u na­slo­vi­ma ti­pa „Ka­ko je teh­ni­čar zvu­ka iz Mo­skve po­stao ve­li­ki ne­mač­ki pi­sac.”17 Tu je iz­ne­to po­re­đe­nje sa baj­kom o Iva­nu Du­ra­ku, pro­stom čo­ve­ku ko­ji na kra­ju osvo­ji kra­ljev­stvo. Za raz­li­ku od Ma­ki­na, Ka­mi­ner ni­je bio me­ta otrov­nih na­pa­da ru­ske knji­žev­ne kri­ti­ke. Mo­ žda je to za­to što pred­sta­va „ru­sko­sti” ko­ju on iz­no­si ni­je tra­gič­na, ne­go do­bro­ćud­no ko­mič­na. Ru­ski pre­vod Štajn­gar­to­vog ro­ma­na The Rus­ sian De­bu­tan­te’s Hand­bo­ok ta­ko­đe je na­i­šao na ve­ o­ma mlak pri­jem kod ru­ske kri­ti­ke.18 Iri­na Pe­ris, u obim­nom pri­ka­zu ame­rič­kog iz­da­nja ro­ma­na, kri­ti­ ku­je auto­ra zbog ba­vlje­nja „pra­znim ka­ri­ka­tu­ra­ma”, „kli­še­i­ma” i „ste­re­o­ti­pi­ma”, za ko­je ona sma­tra da slu­že sa­mo da po­tvr­de ame­rič­ke pred­ra­su­de o Ru­si­ ma: „Ru­si­ja je di­vlja ze­mlja. Njom vla­da­ju gang­ste­ri. Ljud­sko do­sto­jan­stvo mo­že se ku­pi­ti nov­cem. Ru­ ska du­ša je enig­ma­tič­na.” Pe­ri­so­vu vre­đa po­re­đe­nje Štajn­gar­ta i Na­bo­ko­va, i tvr­di da se plit­kost Štajn­ gar­to­vog opu­sa mo­že upo­re­di­ti sa ve­ći­nom se­ri­ja na ame­rič­koj te­le­vi­zi­ji.19 I dru­gi kri­ti­ča­ri na sli­čan na­ 16 „Pro­či­tao sam knji­gu i za­klju­čio da je pot­pu­no ču­do­vi­šna. Pre­ve­de­na je na je­zik ko­ji ni­je ni ru­ski ni ne­mač­ki, ne­go ne­ ka vr­sta pla­stič­nog kom­pju­ter­skog je­zi­ka. Pot­pu­no je ne­mo­ gu­će raz­u­me­ti su­šti­nu pri­če.” In­ter­vju za Ra­dio Li­berty, 13. de­cem­bar 2003, www.svo­bo­da.org/ll/gu­est/1203/ll.121303-1. asp (po­sled­nji put po­gle­da­no 23. mar­ta 2008). 17 Ele­na Sve­tlo­va, Pu­te­še­stvie v Tru-lia-lia s Vla­di­mi­rom Ka­ mi­ne­rom: Ka­ko mo­skov­skii zvu­ko­tek­hnik stal krupnym ne­ met­skim pi­sa­te­lem, So­ver­še­no se­kret­no, broj 8, av­gust 2002, sov­se­kert­no.ru/ma­ga­zi­nes/ma­ga­zi­ne/260 (po­sled­nji put po­ gle­da­no 23. ma­ja 2008). 18 Ge­ri Štajn­gart, Pri­klju­če­nia ru­ska­va de­bju­tan­ta, pre­ve­la Ele­ni Po­let­ska­ja (Eleny Po­let­ska­ia), Mo­skva, 2004. 19 Iri­na Pe­ris, Is­to­rii no­vih imi­gran­tov, Ru­skii žur­nal, 4. ok­ to­bar 2002, www.russ.ru/krug/20021004.html (po­sled­nji put po­gle­da­no 23. ma­ja 2006).

270

kóòrdînäte

čin po­sta­vlja­ju pi­ta­nje da li se Štajn­gart mo­že sma­ tra­ti Ru­som. U svom pri­ka­zu ru­skog iz­da­nja knji­ge, Ve­ra Vru­ška sta­vlja upit­nik iza re­či ru­ski, a naj­bo­lje pa­su­se pro­na­la­zi u „opi­su ju­na­ko­ve je­vrej­ske po­ro­ di­ce.”20 Kri­ti­čar iz li­sta Ti­me Out Mo­skva tvr­di da, upr­kos ru­skom po­re­klu, kod Štajn­gar­ta ne­ma ni­ če­ga ru­skog. On ga na­zi­va „nor­mal­nim Ame­ri­kan­ cem” i do­da­je: „Nje­gov stil i ša­le po­ne­kad su neo­ bič­ni, a ne­ka­da ve­o­ma pre­ci­zni i do­vi­tlji­vi, ali uvek su u pot­pu­no­sti ame­rič­ki. On kod ku­će ne­ma ru­sku ta­sta­tu­ru. Ovo je svo­je­vr­stan ’imi­grant­ski ro­man’ ka­kav još ni­ka­da ni­smo vi­de­li.”21 Ukrat­ko, biv­ši ze­mlja­ci op­tu­žu­ju i Ma­ki­na i Štajn­gar­ta da ši­re ste­re­o­ti­pe o Ru­si­ji, ko­ri­ste­ći la­ žni iden­ti­tet. Dok Ma­ki­na pred­sta­vlja­ju kao Ru­sa ko­ji se pre­tva­ra da je Fran­cuz, Štajn­gar­ta vi­de kao ame­rič­kog Je­vre­ji­na ko­ji se pre­tva­ra da je Rus. Su­ de­ći po ko­li­či­ni ne­ga­tiv­ne re­to­ri­ke, iz­gle­da da je Ma­kin iz­lo­žen ja­čem na­pa­du od Štajn­gar­ta. Ma­kin kao da je i sam sve­stan ri­zi­ka ko­me se iz­la­že pi­šu­ći o svo­joj biv­šoj otadž­bi­ni za pu­bli­ku sa Za­pa­da. Ka­ da ga je je­dan ru­ski no­vi­nar pi­tao šta bi ru­ski pi­sac tre­ba­lo da ra­di ako bi že­leo da mu ro­ma­ni bu­du ob­ja­vlje­ni na Za­pa­du, Ma­kin je od­go­vo­rio sle­de­će: „Mo­ra­te na­pi­sa­ti ka­ri­ka­tu­ru o ru­skoj pr­ljav­šti­ni, pi­jan­ci­ma, dru­gim re­či­ma – o sve­mu ne­ga­tiv­nom (o čer­nu­ke). To će bi­ti ob­ja­vlje­no. Na­u­di­će­te Ru­si­ji i ru­skoj knji­žev­noj kul­tu­ri, ali bi­će­te uspe­šni.” U svo­ju od­bra­nu je do­dao: „Me­đu­tim, ja iz sve­ga tog

ne­ga­tiv­nog iz­vla­čim tre­nut­ke du­ha, le­po­te i ljud­ skog ot­po­ra.”22 Kon­trast iz­me­đu do­ži­vlja­ja ovih pi­sa­ca na Za­ pa­du i u Ru­si­ji od­ra­ža­va gra­nič­ni po­lo­žaj imi­gran­ ta, ko­ga do­ži­vlja­va­ju kao „tu­đi­na” ka­ko u nje­go­voj sa­da­šnjoj, ta­ko i u nje­go­voj biv­šoj ze­mlji. U po­ku­ša­ ju da se ot­kri­je to­bo­žnji na­ci­o­nal­ni ili et­nič­ki iden­ ti­tet (ili kon­glo­me­rat iden­ti­te­ta) ovih tri­ju auto­ra, kon­cept kul­tur­nog hi­bri­da na ko­ji Tol­sta­ja alu­di­ra mo­že da po­slu­ži kao ko­ri­stan okvir. Od svog po­ re­kla u do­me­nu bi­o­lo­gi­je, gde ozna­ča­va ukr­šta­nje bilj­nih ili ži­vo­tinj­skih vr­sta, ovaj ter­min je to­kom po­sled­nja dva ve­ka imao pro­men­lji­vu ka­ri­je­ru. U ko­lo­ni­jal­nim vre­me­ni­ma, on je pred­sta­vljao op­ se­si­ju ra­snom či­sto­ćom i na­vod­nim opa­sno­sti­ma me­ša­nja ra­sa.23 Za­ni­mlji­vo je što Tol­sta­jin ne­ga­tiv­ ni pri­kaz Ma­ki­na kao „fi­lo­lo­škog me­šan­ca” i „kul­ tur­nog hi­bri­da” do­sta pre­ci­zno od­ra­ža­va ste­re­o­ti­pe ko­ji me­đu­ra­snu za­jed­ni­cu opi­su­ju kao „ne­pri­rod­ nu”, bo­le­snu i ste­ril­nu. Me­đu­tim, kra­jem dva­de­se­ tog ve­ka, hi­brid­nost je po­če­la da se sma­tra po­zi­ tiv­nom oso­bi­nom i je­din­stve­nim pe­ča­tom pi­sa­ca kao što je Sal­man Ru­ždi.24 Ovaj ter­min če­sto se ko­ri­sti i u post­ko­lo­ni­jal­nim stu­di­ja­ma, an­tro­po­lo­ gi­ji i kul­tur­nim stu­di­ja­ma, upr­kos to­me što nje­go­vo pra­vo zna­če­nje i upo­treb­na vred­nost u kon­tek­stu na­uč­nog ili po­li­tič­kog oru­đa i da­lje osta­ju kon­tro­

22 Ge­or­gij Ha­ba­rov, Smes fran­cu­sko­va s kra­sno­jar­skim, So­ ver­še­no se­kret­no, 2003, broj 7, sov­se­kret­no.ru/ma­ga­zi­nes/ma­ ga­zi­ne/271 (po­sled­nji put po­gle­da­no 23. ma­ja 2008).

20 Ti­me Out Pe­ter­burg, 26. april 2005, www.kul­tur­pro­svet. ru/text.php?=1263 (po­sled­nji put po­gle­da­no 23. ma­ja 2008). Na­rav­no, su­de­ći po nje­go­vom so­vjet­skom pa­so­šu, Štajn­gart se­be za­i­sta ni­je sma­trao Ru­som.

23 Vi­de­ti Co­lo­nial De­si­re: Hybri­dity in The­ory, Cul­tu­re and Ra­ce (Lon­don, 1995), Ro­bert J. C. Young.

21 Mi­hail Vi­zel, Pri­klju­če­nia ru­ska­va de­bju­tan­ta, Ti­me Out Mo­skva, 5. ok­to­bar 2005, spb.ti­me­o­ut.ru/text/bo­ok/1923 (po­ sled­nji put po­gle­da­no 23. ma­ja 2008). Ka­rak­te­ri­za­ci­ja Štajn­ gar­ta kao „nor­mal­nog Ame­ri­kan­ca” oči­gled­no je u su­prot­no­ sti sa sli­kom nje­go­vog al­ter ega, Vla­di­mi­ra Gir­ški­na. Kao što on pi­še: „Da li su Vla­di­mir i nje­go­vi ro­di­te­lji bi­li pe­ter­bur­ški sno­bo­vi? Mo­žda. Lo­ši Ru­si? Ve­ro­vat­no. Lo­ši Je­vre­ji? Sa­svim si­gur­no. Nor­mal­ni Ame­ri­kan­ci? Ni bli­zu.” Ge­ri Štajn­gart, The Rus­sian De­bu­tan­te’s Hand­bo­ok: A No­vel (New York, 2002), 92.

24 Ru­ždi­jev opis sop­stve­nog ro­ma­na Sa­tan­ski sti­ho­vi mo­že se po­sma­tra­ti kao sla­vlje­nje hi­brid­no­sti: „Me­ša­vi­na, buć­ku­ riš, po­ma­lo od ovo­ga i po­ma­lo od ono­ga, ta­ko novína do­la­zi na svet. To je od­lič­na mo­guć­nost ko­ju sve­tu obez­be­đu­ju ma­ sov­ne mi­gra­ci­je, i ja sam po­ku­šao da je is­ko­ri­stim. Sa­tan­ski sti­ho­vi su po­ku­šaj pro­me­ne sta­pa­njem, spa­ja­njem. To je lju­ bav­na pe­sma za me­šan­ce u na­ma. ”Sal­man Ru­ždi, Ima­gi­nary Ho­me­lands: Es­says and Cri­ti­cism, 1981–1991 (Lon­don 1991), str. 394. Kur­ziv je auto­rov.

271

kóòrdînäte

verz­ni.25 Za­jed­nič­ki ime­ni­telj je, kao što ka­že Su­ zan Sten­ford Frid­men (Su­san Stan­ford Fri­ed­man), „upo­tre­ba ter­mi­na hi­brid­nost kao na­či­na za su­prot­ sta­vlja­nje raz­li­či­tim ob­li­ci­ma et­nič­kog ap­so­lu­ti­zma, kul­tur­nog pu­ri­ta­ni­zma i fun­da­men­ta­li­stič­ke po­li­ti­ ke iden­ti­te­ta.”26 Ako Ma­kin, Ka­mi­ner i Štajn­gart pred­sta­vlja­ju ru­sko-fran­cu­ske, ru­sko-ne­mač­ke i ru­sko-ame­rič­ke hi­bri­de, ka­ko se ova hi­brid­nost is­po­lja­va? Sa lin­gvi­ stič­kog aspek­ta, ni­ko od ovih auto­ra ne kva­li­fi­ku­je se kao hi­brid, pod uslo­vom da ovaj ter­min ozna­ča­ va me­ša­nje ili sta­pa­nje je­zi­ka na na­čin pri­su­tan u kre­ol­skom ili „špan­gle­skom”. Nji­ho­ve knji­ge na­pi­ sa­ne su, ma­kar na po­vr­ši­ni, na stan­dard­nom fran­ cu­skom, ne­mač­kom i ame­rič­kom en­gle­skom, bez vi­dlji­ve na­me­re da se ovi je­zi­ci ru­si­fi­ku­ju. Po­vre­me­ ni ru­ski uti­ca­ji su, po sve­mu su­de­ći, ne­na­mer­ni.27 Ma­ki­no­va spo­ra­dič­na upo­tre­ba ru­skih re­či, kao što je izba, de­lu­je vi­še kao ne­što uslo­vlje­no te­ma­ti­kom nje­go­vih knji­ga, a ma­nje kao po­ku­šaj da se stvo­ri ru­sko-fran­cu­ski hi­brid­ni go­vor. Štajn­gart ima obi­ čaj da ru­ske lek­sič­ke je­di­ni­ce uba­cu­je u svo­ju en­gle­ sku pro­zu, ko­ja ina­če zvu­či iz­vor­no en­gle­ski, na ne­ sta­šan i ne­pri­sto­jan na­čin. U ro­ma­nu Ab­sur­di­stan, na pri­mer, če­sto ko­ri­sti op­sce­nu reč huj ka­da go­vo­ ri o ge­ni­ta­li­ja­ma glav­nog ju­na­ka. Dok bi en­gle­ski 25 Po­gle­da­ti ko­ri­snu stu­di­ju Ni­ko­sa Pa­pa­ster­gi­a­di­sa Tra­cing Hybri­dity in The­ory, The Tur­bu­len­ce of Mi­gra­tion: Glo­ba­li­ za­tion, De­ter­ri­to­ri­a­li­za­tion and Hybri­dity (Cam­brid­ge, En­ gland, 2000), str. 168–95. 26 Su­san Stan­ford Fri­ed­man, Map­pings: Fe­mi­nism and the Cul­tu­ral Ge­o­grap­hi­es of En­co­un­ter, Prin­ce­ton, 1998, 92–93. 27 Mar­sel Fe­ran (Mar­cel Fer­rand) sa­sta­vio je či­ta­vu li­stu Ma­ ki­no­vih idi­o­sin­kra­tič­nih upo­tre­ba fran­cu­skih pred­lo­ga, čla­ no­va, pri­lo­ga, gla­go­la, fra­ze­o­lo­gi­je i in­ter­punk­ci­je, ko­ju ob­ja­ šnja­va uti­ca­jem ru­skog je­zi­ka. Vi­de­ti Fe­ra­nov rad Le français d’un prix Gon­co­urt vu par un rus­si­sant, Le re­vue rus­se, 2001, br. 20, str. 83–97. Za je­dan (re­dak) pri­mer ko­ri­šće­nja ru­skog je­zi­ka u Ka­mi­ne­ro­vom ne­mač­kom, vi­de­ti rad Adri­ja­na Va­ ne­ra (Adrian Wan­ner) Wla­di­mir Ka­mi­ner: A Rus­sian Pi­ca­ro Con­qu­ers Ger­many, Rus­sian Re­vi­ew br. 64, str. 595, ok­to­bar 2005.

ekvi­va­lent imao ve­o­ma grub efe­kat, ru­ski ter­min ima, za ame­rič­kog či­ta­o­ca, pri­zvuk ko­ji je pre eg­zo­ ti­čan ne­go uvre­dljiv.28 Što se go­vor­nog je­zi­ka ti­če, i Ma­kin i Ka­mi­ner svo­je no­ve je­zi­ke go­vo­re sa ja­kim ru­skim na­gla­ skom.29 Dok Ka­mi­ner ot­kri­va svoj stra­ni na­gla­sak i ko­ri­sti ga kao mar­ke­tin­ško oru­đe pro­da­ju­ći svo­je knji­ge u zvuč­nom for­ma­tu, Ma­kin na­gla­ša­va da je nje­gov pi­sa­ni, knji­žev­ni fran­cu­ski da­le­ko bo­lji od nje­go­vog go­vo­ra.30 Me­đu­tim, vre­di po­no­vi­ti da sva tri auto­ra svoj me­di­jum za knji­žev­no iz­ra­ža­va­nje de­fi­ni­šu kao stan­dard­ni fran­cu­ski, ne­mač­ki ili en­ gle­ski, a ne kao ne­ka­kav hi­brid­ni ili „me­ša­ni” je­ zik.31 Da­le­ko od to­ga da za­go­va­ra bi­lo ka­kav ob­lik lin­gvi­stič­ke hi­brid­no­sti, iz­gle­da da je Ma­kin ozbilj­ no za­bri­nut za či­sto­tu svog je­zi­ka. U svom ro­ma­ nu La ter­re et le ciel de Jac­qu­es Dor­me, on otvo­re­no kri­ti­ku­je „no­vi fran­cu­ski” ko­ji ko­ri­sti omla­di­na u ne­u­gled­nom pred­gra­đu Pa­ri­za.32 Iako to nig­de eks­ pli­cit­no ne na­vo­di, ja­sno je da je ovaj „una­za­đe­ni” ob­lik fran­cu­skog je­zik ko­jim se slu­že imi­gran­ti iz

28 Ka­mi­ner ovu reč ko­ri­sti i u ro­ma­nu Militärmusik, u kom mla­di Av­ga­ni­sta­nac, ko­ga su nje­go­vi sa­ple­me­ni­ci pro­da­li so­ vjet­skoj ar­mi­ji, ka­že da je ro­đen u gra­du Chui, što se na ne­ mač­kom iz­go­va­ra „huj” (Militärmusik, 179). Ka­ko zna­če­nje ovog poj­ma ni­ka­da ni­je ob­ja­šnje­no, ono osta­je skri­ve­no za ve­ći­nu Ka­mi­ne­ro­vih ne­mač­kih či­ta­la­ca. Reč ta­ko po­sta­je ne­ ka vr­sta in­ter­ne ša­le, do­stup­ne sa­mo oni­ma ko­ji zna­ju ru­ski. 29 S ob­zi­rom na to da je Štajn­gart od svo­je sed­me go­di­ne ži­veo u SAD, ne iz­ne­na­đu­je nas što je nje­gov na­gla­sak za­ne­ mar­ljiv. On tvr­di da je iz­gu­bio ru­ski na­gla­sak u svo­joj 14. go­ di­ni. Vi­de­ti Sixty-Ni­ne Cents Ge­ri­ja Štajn­gar­ta, New Yor­ker, 3. i 10. sep­tem­bar 2007, str. 70. 30 Vi­de­ti An­drei Ma­ki­ne Na­za­ro­ve, str. 15–17. 31 Ovo ni­je stav svih tran­slin­gval­nih pi­sa­ca. Na pri­mer, Ol­ga Gru­šin, ro­đe­na u Ru­si­ji, autor­ka ro­ma­na The Dre­am Li­fe of Suk­ha­nov (2006), iz­ja­vi­la je u jed­nom in­ter­vjuu u fe­bru­a­ru 2006. da je na­mer­no že­le­la da „pro­žme svoj en­gle­ski ru­skom at­mos­fe­rom” ka­ko bi „pre­ne­la je­dan ve­o­ma ru­ski sen­zi­bi­li­tet”. 32 Vi­de­ti Ma­ki­nov ro­man La ter­re et le ciel de Jac­qu­es Dor­me, Pa­riz 2003, str. 215.

272

kóòrdînäte

ze­ma­lja Tre­ćeg sve­ta.33 Za raz­li­ku od to­ga, fran­ cu­ska ba­ka u ro­ma­nu Le te­sta­ment français do­bi­ja po­hva­lu na­ra­to­ra zbog či­sto­te ka­ko nje­nog ru­skog, ta­ko i nje­nog fran­cu­skog. Sa­zna­je­mo da je njen ru­ ski „ve­o­ma čist” i „ve­o­ma pre­fi­njen”, a da je njen fran­cu­ski, upr­kos de­ce­ni­ja­ma ži­vo­ta u Ru­si­ji, „za­ dr­žao svo­ju ne­ve­ro­vat­nu sna­gu, bo­gat­stvo i či­sto­ću, tu ći­li­bar­sku pro­zir­nost ko­ju vi­no do­bi­ja sa­zre­va­ njem (ava­it gardé une ex­tra­or­di­na­i­re vi­gu­e­ur, den­se et pu­re, cet­te tran­spa­ren­ce d’am­bre qu’ac­qu­i­ert le vin en vi­el­lis­sant).”34 Ma­ki­nov stil od­ra­ža­va sve­sni po­ku­šaj da se oču­va sjaj i pre­stiž tra­di­ci­o­nal­nog fran­cu­skog „vi­ so­kog knji­žev­nog” je­zi­ka, ko­ji on sma­tra ugro­že­ nim u da­na­šnjoj Fran­cu­skoj. On ne bi­ra re­či kad opi­su­je sa­vre­me­nu fran­cu­sku knji­žev­nost, za ko­ju je u jed­nom in­ter­vjuu iz 2001. re­kao da se „da­vi u sper­mi i fe­ka­li­ja­ma”.35 Či­nje­ni­ca da je je­dan Rus se­ bi dao za­da­tak da bra­ni či­sto­ću fran­cu­skog je­zi­ka sa­mo je na pr­vi po­gled pa­ra­dok­sal­na. Ro­man Le te­ sta­ment français na­ra­tiv je kroz ko­ji Ma­kin do­sti­že svo­ju zre­lost kao fran­cu­ski pi­sac. Kao što on vi­še pu­ta ob­ja­šnja­va, kon­trast iz­me­đu po­et­skog sve­ta bel­le epo­que Fran­cu­ske nje­go­ve ba­ke sa jed­ne stra­ ne, i sva­ko­dne­vi­ce so­vjet­skog okru­že­nja sa dru­ge, na­veo ga je da oda­be­re fran­cu­ski kao svo­je sred­stvo knji­žev­nog iz­ra­ža­va­nja. Fran­cu­ski ka­rak­ter nje­go­ vog ju­na­ka (i nje­ga sa­mog) iz­vo­di se iz iden­ti­fi­ko­

33 Ti­je­ri Lo­ren (Thi­e­rry La­u­rent), u ne­dav­no iz­da­toj mo­no­ gra­fi­ji o Ma­ki­nu, nje­gov je­zik na­zi­va „un français de­struc­tu­re et aba­tar­di” (hi­brid­ni, me­ša­nač­ki fran­cu­ski). Lo­ren, An­drei Ma­ki­ne, Rus­se en exil (Pa­riz 2006), str. 58. 34 An­drej Ma­kin, Le te­sta­ment français (Pa­riz 1995), str. 35; An­drej Ma­kin, Dre­ams of My Rus­sian Sum­mers, pre­veo Dže­fri Stra­kan (Nju­jork 1997) str. 191 i Ma­kin, Le te­sta­ment français, str. 275. 35 Ke­trin Ar­gan (Cat­he­ri­ne Ar­gand), An­drei Ma­ki­ne: La mu­si­que d’une vie, Li­re, fe­bru­ar 2001, www.li­re.fr/en­tre­tien. asp?idC=39033&ci­dR=201&idTC=4&cidG# (po­sled­nji put po­gle­da­no 23. ma­ja 2008).

273

va­nja sa ka­no­nom fran­cu­ske vi­so­ke kul­tu­re.36 Me­đu­tim, is­po­sta­vlja se da je nje­gov pro­ta­go­ ni­sta usvo­jen, što zna­či da ne­ma ni­ka­kve ge­net­ske ve­ze sa že­nom za ko­ju je ve­ro­vao da je nje­go­va fran­ cu­ska ba­ka. Da­kle, mo­glo bi se re­ći da je nje­gov fran­cu­ski iden­ti­tet pot­pu­no „iz­mi­šljen”. Ru­ski iden­ti­tet Ma­ki­no­vog he­ro­ja je ne­ras­ki­di­ vo po­ve­zan sa tra­gič­nom isto­ri­jom So­vjet­skog Sa­ve­ za, a ogle­da se u na­mu­če­noj ve­zi lju­ba­vi-mr­žnje sa ze­mljom ko­ja se „su­prot­sta­vlja ostat­ku sve­ta svo­jom zlo­kob­nom sud­bi­nom” (une Rus­sie op­posée au re­ste du mon­de par son de­stin ténébre­ux).37 Osim ne­ko­ li­ko sce­na sme­šte­nih na sa­da­šnjem Za­pa­du, rad­nja svih Ma­ki­no­vih ro­ma­na prak­tič­no je sme­šte­na u So­ vjet­skom Sa­ve­zu. Nje­go­va usred­sre­đe­nost na ta­kve te­me, kao što su gra­đan­ski rat, sta­lji­ni­stič­ki te­ror i pu­sto­še­nja u Dru­gom svet­skom ra­tu, ko­ja su če­sto pri­lič­no bru­tal­no opi­sa­na, pred­sta­vlja­ju ru­ski ži­vot u dva­de­se­tom ve­ku kao pri­ču ne­pri­kri­ve­ne pat­nje. Ka­da ga no­vi­na­ri pi­ta­ju u kom smi­slu on se­be sma­tra Ru­som, s ob­zi­rom na to da je fran­cu­ski pi­ sac, Ma­kin se obič­no po­zi­va na „uni­ver­zal­nu” pri­ ro­du ru­ske kul­tu­re. Kao što je ob­ja­sni­la Ka­trin Ar­ gand (Cat­he­ri­ne Ar­gand), „Ru­si­ja je to­li­ko ve­li­ka da u se­bi sa­dr­ži či­tav uni­ver­zum, uklju­ču­ju­ći sto­ti­ne na­ro­da, je­zi­ka i kul­tu­ra. Po­što je uje­di­ni­la Evro­pu i 36 Ovo ne zna­či da Ma­kin sma­tra da je fran­cu­ski, sam po se­bi, su­per­i­or­ni­ji od ru­skog; za nje­ga pri­vlač­nost fran­cu­skog je­zi­ka le­ži upra­vo u to­me što on pred­sta­vlja ne­što tu­đe, i što pi­scu omo­gu­ća­va iz­ve­stan vid dis­tan­ci­ra­nja, u skla­du sa prin­ ci­pom ostra­nje­nja ko­ji pro­mo­vi­šu ru­ski for­ma­li­sti. Vi­de­ti rad Ga­bri­je­le Sa­fran (Ga­bri­el­la Sa­fran), An­drei Ma­ki­ne’s Li­te­rary Bi­lin­gu­a­lism and the Cri­tics, Com­pa­ra­ti­ve Li­te­ra­tu­re 55 br 3, le­to 2003, str. 246–65, i rad Ma­ri­je Ru­bins (Ma­ria Ru­bins), Ru­sko-fran­cu­ska­ja pro­za An­dre­ja Ma­ki­na, No­voe li­te­ra­tur­ noe obo­zre­nie, br. 66, 2004, str. 208–29. U in­ter­vjuu za je­dan kve­beč­ki list, Ma­kin je se­be opi­sao kao po­što­va­o­ca kon­cep­ta astra­ne­nie Vik­to­ra Šklov­skog. Vi­di Guyla­i­ne Mas­so­u­tre, „Il fa­ut etre in­to­le­rant dans la lit­te­ra­tu­re.“ En­tre­tien avec An­drei Ma­ki­ne – La vie im­pre­vi­si­ble, Le De­vo­ir, 25–26. mart 2006. Na ­­­­­­­­­­­­www.ledevoir.com/2006/03/25/105056.htm­. (poslednji put pogleda­no 23. ma­ja 2008­) 37 Makine,­Le tes­ta­ment frança­is, 204.

kóòrdînäte

Azi­ju, se­ver i jug, mo­že se sma­tra­ti uni­ver­za­li­stom.” On spo­mi­nje Alek­san­dra Pu­ški­na, kao su­štin­skog pred­stav­ni­ka ove ru­ske uni­ver­zal­no­sti, i do­da­je: „Ako sam ja Rus, on­da je to u Pu­ški­no­vom sti­lu.”38 Ovo osvr­ta­nje na Pu­ški­na po­ka­zu­je da Ma­kin se­be sme­šta u dvo­stru­ki kon­tekst ka­non­ske fran­cu­ske i ru­ske vi­so­ke kul­tu­re (gde je Pu­škin pri­mer fran­ ko-ru­skog kul­tu­ral­nog spa­ja­nja). Je­dan od nje­go­vih jav­no pri­zna­tih mo­de­la je pi­sac Ivan Bu­njin, ko­me je po­sve­tio svo­ju dok­tor­sku te­zu na Sor­bo­ni i či­je su „po­e­ti­ke no­stal­gi­je” slič­ne nje­go­vim.39 U skla­du sa ce­nje­nim kul­tur­nim kon­cep­tom ru­ skog ro­ma­no­pi­sca kao mo­ral­nog auto­ri­te­ta, Ma­kin in­si­sti­ra na uz­vi­še­noj i kva­zi­du­hov­noj mi­si­ji pisca u ma­te­ri­ja­li­stič­kom sve­tu. Nje­go­va te­za iz 1985, sa Mo­skov­skog dr­žav­nog uni­ver­zi­te­ta, o de­tinj­stvu u fran­cu­skoj knji­žev­no­sti, već po­ka­zu­je zna­ke ovog vi­so­ko­i­de­a­li­stič­kog sta­va i po­vre­me­no mo­že da se tu­ma­či kao opis nje­go­vih ro­ma­na ko­ji tek tre­ba da bu­du na­pi­sa­ni. Ma­kin opi­su­je če­žnju za „iz­gu­blje­ nim ra­jem” de­tinj­stva kao „ sim­bo­lič­ko-me­ta­fo­rič­nu ver­ti­kal­nu li­ni­ju no­stal­gič­ne vi­zi­je ko­ja sve pro­la­zno i lič­no pre­va­zi­la­zi ose­ća­jem za več­no i uni­ver­zal­ no.”40 U nje­go­vim ka­sni­jim in­ter­vju­i­ma za za­pad­ne me­di­je, ovaj ide­a­li­zam je otvo­re­no po­pri­mio re­li­gij­ ski pri­zvuk. U raz­go­vo­ru sa Ar­gan­do­vom 2001. go­ di­ne, Ma­kin je svo­ja de­la sme­stio u kon­tekst ru­skog pra­vo­sla­vlja: „Mi pra­vo­slav­ni pri­pa­da­mo po­et­skoj, in­tu­i­tiv­noj, ose­ćaj­noj kul­tu­ri, ko­ja se ne za­sni­va na ko­mu­ni­ka­ci­ji već na on­to­lo­škom za­jed­ni­štvu. Ono što je va­žno u Ru­si­ji je ko­mu­ni­ka­ci­ja ide­ja, a ne ide­a­la.”41 Ma­ki­nov stav kao mo­ra­li­ste i nje­go­va sve oštri­ja osu­da za­pad­ne „de­ka­den­ci­je” pod­se­ća do­ne­ 38 Arg­a­nd­, „Andrei­ ­Ma­kine”. 39 And­rei ­Makine, „La prose d­e I­. ­A. Bo­unine: ­La ­poetique de la ­nostalgie­” (­Ph­D disc,­ Univers­ite Paris­-Sorbon­ne,­ 19­91). 40 An­dre­i Iaros­la­vo­vi­ch Makin, „Roman o det­st­ve­ s­ovremen­ noi­ fr­antsuzs­koi lite­rature­ (7­0–80-e gody)” (Avtore­ferat dis­ sertats­ii­, Moscow St­ate­University, 1985), 18.­ 41 Arga­nd,­ „An­drei ­Maki­ne”.

kle na sta­vo­ve Alek­san­dra Sol­že­nji­ci­na, ko­me se on di­vio.42 Nje­go­vo po­dr­ža­va­nje du­hov­nih vred­no­sti do­ve­lo je do to­ga da se Ma­kin uda­ljio od svog ko­ le­ge émi­gré, Vla­di­mi­ra Na­bo­ko­va. U jed­nom in­ter­ vjuu sa ru­skim no­vi­na­rem, on je od­ba­cio Na­bo­ko­va kao „ve­li­kog mi­sti­ka” i „lin­gvi­stič­kog ma­đi­o­ni­ča­ra”. Po­seb­no je is­ti­cao ka­ko ne vo­li ro­man Lo­li­ta ni u en­gle­skom ori­gi­na­lu ni u Na­bo­ko­vlje­vom ru­skom pre­vo­du, za ko­ji ka­že da je upro­pa­šten „ve­li­kim bro­ jem an­gli­ci­za­ma”.43 Pre­ma to­me, Ma­ki­nov po­seb­ni brend ru­skofran­cu­ske hi­brid­no­sti za­sno­van je na kon­cep­tu je­ zič­ke či­sto­te pre ne­go na sta­pa­nju i me­ša­nju. Sin­ kre­ti­zam iz­me­đu dve kul­tur­ne sfe­re tre­ba da se de­si, ta­ko­re­ći, na vi­šoj on­to­lo­škoj osno­vi: u estet­skom car­stvu „či­ste po­e­zi­je” ko­ja po­sto­ji ne­za­vi­sno od bi­ lo kog na­ci­o­nal­nog je­zič­kog ote­lo­vlje­nja. Ma­kin se ba­vi ovim pi­ta­njem u jed­nom pa­su­su Fran­cu­skog za­ve­šta­nja (Le te­sta­ment français) u ko­jem na­ra­tor pri­me­ću­je da na kra­ju kra­je­va ni­je va­žno da li nje­ go­va ba­ka pri­ča sa njim na fran­cu­skom ili ru­skom: „Da, ona je pri­ča­la na fran­cu­skom. Mo­gla je da pri­ ča na ru­skom. To ne bi ni­šta od­uz­ e­lo po­no­vo stvo­re­ nom tre­nut­ku. Zna­či da je ne­ki je­zik po­sred­nik ipak po­sto­jao. Uni­ver­zal­ni je­zik!” (Oui, el­le ava­it parlé en français. El­le aura­it pu par­ler en rus­se. Ce­la n’aura­ it rien enléve a l’in­stant re­crée. Donc, il exi­sta­it une sor­te de lan­gu­a­ge in­ter­me­di­a­i­re. Une lan­gu­a­ge uni­ ver­sel­le!)44 U Ma­ki­no­voj ide­a­li­zo­va­noj vi­zi­ji, ovaj „je­zik po­sred­nik” ne pri­pa­da ni fran­cu­skom ni ru­skom, 42 U­inte­rvj­uu i­z 2003­. za TV pr­og­ram Sov­ershen­n­o S­ekret­ no (­S­trogo po­verlji­vo­), M ­ a­kin je ­sp­omenuo ­svoje­ „­iz­uzet­no pošt­ov­anje” pre­ma Solženjici­nu i izrazi­o ­svoje nezad­ovolj­stvo na­či­no­m na ­koji je­ o­vaj pi­sac ­bio tre­tiran od­ stran­e ­ruskih krtičara n­ako­n n­jegovog ­pov­r­at­ka u Moskvu. Vidi K­habarov,­ „Smes’ frant­suzskogo­ s krasnoiars­kim”. 43 Ib­id.­ 44 Makin, Dreams of My R­ussia­n Summer­s, 194;­ Ma­kin, Le­ t­estame­n­t fr­ançais, 279.­

274

kóòrdînäte

već za­u­zi­ma svo­je sop­stve­no on­to­lo­ško po­lje. Kao „tre­ći pro­stor” u te­o­ri­ji o kul­tur­noj hi­brid­no­sti Ho­ mi Ba­be, is­po­sta­vlja se da je ovaj je­zik pro­iz­vod dis­ kur­siv­nih uslo­va za iz­go­va­ra­nje i „ne­pred­sta­vljiv sam po se­bi”45. Pa ipak, uko­li­ko Ba­bin „tre­ći pro­ stor” uma­nju­je po­jam iskon­skog je­din­stva ili ne­pro­ men­lji­vo­sti kul­tu­re, Ma­ki­nov po­jam uni­ver­za­li­zma či­ni upra­vo su­prot­no. Nje­gov afir­ma­tiv­ni pre ne­go sub­ver­ziv­ni tran­sna­ci­o­na­li­zam, ko­ji na­go­ve­šta­va ne­ku vr­stu tran­scen­den­tal­nog „sa­sta­ja­li­šta”, obe­le­ žen je oči­gled­nim, ako ne i ne­iz­re­če­nim, im­pe­ri­jal­ nim pri­zvu­ci­ma. Do ko­je me­re je mno­go hva­lje­ni ru­ski kul­tur­ni „uni­ver­za­li­zam” pro­iz­vod ru­skog im­ pe­ri­ja­li­zma ni­je pi­ta­nje ko­je Ma­kin že­li da is­tra­žu­je. Upr­kos nje­go­vom to­bo­žnjem tran­sna­ci­o­na­li­zmu, u osno­vi nje­go­vog sta­va po­sto­ji, u stva­ri, na­ci­o­na­li­ stič­ka agen­da. U in­ter­vjuu iz 1997. ko­ji je dao no­ vi­na­ru iz fran­cu­ske Ka­na­de, iz­ja­vio je da „po­sto­je sa­mo dva ve­li­ka za­pad­na knji­žev­na je­zi­ka: ru­ski i fran­cu­ski. Od­no­sno, sa­mo dve ve­li­ke knji­žev­no­sti.” Na­ro­či­to je bio oštar u od­ba­ci­va­nju ono­ga što on zo­ ve „an­glo­sak­son­ske kul­tu­re”, ka­rak­te­ri­šu­ći ame­rič­ku ulo­gu u sve­tu kao „mi­šić bez in­te­li­gen­ci­je”. 46 Pod­ra­zu­me­va se da je na­me­na ta­kvih iz­ja­va da se do­pad­nu onim seg­men­ti­ma fran­cu­ske (ili fran­ cu­sko ka­nad­ske) po­pu­la­ci­je ko­ja sma­tra da je nji­hov je­zik pod op­sa­dom „An­glo­sak­so­na­ca” i vre­đa ih či­ nje­ni­ca da je u da­na­šnjem sve­tu fran­cu­ska kul­tu­ra do­ži­ve­la pad i da joj je ugled opao. Kao stra­nac ko­ji ce­ni su­per­i­or­ni sta­tus fran­cu­ske kul­tu­re, Ma­kin je na ovu te­mu ob­ja­vio čak i esej du­ži­ne jed­ne knji­ge, sle­de­ći pri­mer dru­gih ka­non­skih ru­skih auto­ra ko­ji su se iz pi­sa­nja fik­ci­je okre­nu­li pro­pa­gan­di, ko­jom on pod­sti­če svo­je su­gra­đa­ne Fran­cu­ze da se vra­te ko­re­ni­ma svo­je fran­cu­zno­sti. On ve­li­ča ka­pa­ci­tet 45 Vidi Homi K. Ba­ba­, Smeštanje­ k­ulture,­ Beogradski krug, Beogr­ad­ 2­004, The­ ­Locati­on of C­ul­tu­re­ (London, 1­99­4)­, str.­ 37­ o­riginala. 46 L­ ouis-Bernard Robitaille, „Les ecrivain­ s migra­ te­ urs”, L­’actual­ité 22, br. 8 (15. maj 1997­):78.

275

fran­cu­skog je­zi­ka ko­ji mo­že da „da ob­lik ha­o­tič­nom uni­ver­zu­mu” i osu­đu­je kul­tur­ni pad i „po­li­tič­ku ko­ rekt­nost” sa­vre­me­nog fran­cu­skog in­te­lek­tu­al­nog ži­ vo­ta.47 Ko­nač­no, Ma­ki­nov imidž fran­cu­skog pi­sca po­ve­zan je ka­ko sa nje­go­vim iden­ti­fi­ko­va­njem sa fran­cu­skom vi­so­kom kul­tu­rom ta­ko i sa nje­go­vim ru­skim po­re­klom. U Fran­cu­skom za­ve­šta­nju on ko­ men­ta­ri­še či­nje­ni­cu da je je­di­ni na­čin da uđe na fran­cu­sko iz­da­vač­ko tr­ži­šte bio da se pre­tva­ra da su nje­go­vi ro­ma­ni pre­vo­di sa ru­skih ori­gi­na­la. Čak i kad je po­sta­lo po­zna­to da on pi­še na fran­cu­skom, eg­zo­tič­na draž Ma­ki­no­ve ru­sko­sti osta­la je ključ­ na kom­po­nen­ta nje­go­ve pri­vlač­no­sti. U fran­cu­skoj štam­pi se stal­no spo­mi­nje nje­go­va „slo­ven­ska du­ša”. Ti­je­ri Lo­ren (Thi­e­rry La­u­rent), u ne­dav­no iz­da­toj mo­no­gra­fi­ji o Ma­ki­nu, s odo­bra­va­njem ci­ti­ra sle­ de­ću ka­rak­te­ri­za­ci­ju ko­le­ge pi­sca Do­mi­ni­ka Fer­ nan­de­za (Do­min­que Fer­nan­dez): „Ka­da čo­vek vi­di nje­go­vu vi­so­ku fi­gu­ru, nje­go­vo pra­vo dr­ža­nje, gru­ bo is­te­sa­no li­ce, bra­du pro­ro­ka, bi­stre oči, od­mah po­mi­sli na ho­do­ča­sni­ke ko­ji lu­ta­ju bes­kraj­nom ste­ pom sa šta­pom u ru­ci i svom imo­vi­nom u za­ve­žlja­ju na le­đi­ma. Ali iza ovog spo­koj­nog iz­gle­da mo­na­ha vre­ba bun­tov­ni, na­mu­čen i si­lo­vit duh.”48 Ma­kin ne kon­tri­ra ta­kvim iz­ja­va­ma. U stva­ri, či­ni se da je to sa­vr­še­na sli­ka pi­sca ko­ju on že­li da ga­ji – ili zbog nje­go­vog sop­stve­nog kon­zer­va­tiv­nog po­lo­ža­ja ili pak zbog to­ga što uga­đa kli­še­i­ra­nim oče­ki­va­nji­ma jav­no­sti, ili obo­je.

47 Andrei­Ma­kine, ­Cet­te France qu’on­ o­ublie ­d’­aimer (­Paris­ 2006). ­Ir­onično,­ i­zgled­a ­da je ­ov­o jedin­a njeg­ov­a k­nj­ig­a koja ­je­ done­kl­e omi­li­la Maki­na­ nj­egovi­m ­biv­šim sunarodni­ci­ma. Nje­gova iz­jav­a paris­kom d­opis­niku Iz­ve­stiia­ d­a ­je francu­sk­o dru­štvo po­sta­lo­ slično­ Sovje­ts­kom Sav­ezu naš­iroko je kr­užila r­usk­im­ internetom. ­Vid­i „­Pisat­el” Andr­ei­ Ma­kin: „Fran­tsuzy voplotili v zh­iz­n sovetsku­iu ­model,” Izvest­iia­, 15. avgust 200­ 6. n­a pda.izve­sti­a.­ru/articl­e.html/use/art­i­cle.2718­8_17/ (­po­ slednji put p­og­ledano 2­3. ma­ja­ 2008). 48 Laurent, Andrei Mak­ine, 14.

kóòrdînäte

Ru­ska per­so­na ko­ju Vla­di­mir Ka­mi­ner ote­lo­ vlju­je u svo­jim de­li­ma di­ja­me­tral­no je su­prot­na Ma­ ki­no­voj. Uko­li­ko Ma­kin stva­ra svoj imidž na kla­si­ci­ ma de­vet­na­e­stog ve­ka i na Iva­nu Bu­nji­nu, on­da je Ka­ mi­ne­rov ru­ski knji­žev­ni mo­del naj­ve­ro­vat­ni­je Ser­gej Do­vla­tov. Slič­nost iz­me­đu ova dva auto­ra je u to­me što je obo­ji­ci u ži­ži in­te­re­so­va­nja ap­surd­nost so­vjet­ skog sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta, na­iz­gled auto­bi­o­graf­ski „ne­fik­cij­ski” stav na­ra­to­ra ko­ji pri­po­ve­da u pr­vom li­cu kao i bez­lič­na iro­ni­ja sa ko­jom su naj­čud­no­va­ti­ji do­ga­đa­ji pri­ka­za­ni kao „nor­mal­ne” po­ja­ve. Ka­mi­ner opi­su­je So­vjet­ski Sa­vez 1980-ih kao de­ka­dent­nu im­ pe­ri­ju upro­pa­šte­nu ci­ni­zmom, al­ko­ho­li­zmom i ko­ rup­ci­jom. Me­đu­tim, ras­po­lo­že­nje je vi­še ko­mič­no ne­go tra­gič­no. Te­ror i rat se uop­šte ne po­mi­nju. Čak se i KGB agen­ti po­ja­vlju­ju kao ne­spret­no ne­spo­sob­ni pre ne­go zlo­kob­ni li­ko­vi, a is­po­sta­vlja se i da je na­ra­ to­rov švej­kov­ski bo­ra­vak u so­vjet­skoj voj­sci opi­san u ro­ma­nu Militärmusik pri­lič­no bez­o­pa­sna avan­tu­ra. Na­ra­tor u Ka­mi­ne­ro­vim pri­ča­ma pri­po­ve­da u pr­ vom li­cu i to je je­dan do­bro­ćud­ni, na­iz­gled na­iv­ni lik, ko­ji u svim svo­jim avan­tu­ra­ma is­po­lja­va bla­gu zbu­nje­nost i sto­ič­ku sta­lo­že­nost. Ka­mi­ne­rov stil je oka­rak­te­ri­san ne­do­stat­kom knji­žev­ne pre­ten­ci­o­zno­sti. Nje­gov je­zik je ovo­ze­ malj­ski idi­om pro­seč­nog ne­mač­kog „čo­ve­ka uli­ce”. Ako uop­šte po­sto­je ne­ke alu­zi­je na vi­so­ku kul­tu­ru u nje­go­vim de­li­ma, one su obič­no u slu­žbi pa­ro­di­je. U ro­ma­nu Militärmusik, na pri­mer, Ka­mi­ner opi­su­je ka­ko je do­bio pr­vu na­gra­du na jed­nom tak­mi­če­nju u ško­li za re­ci­to­va­nje po­e­zi­je Vla­di­mi­ra Ma­ja­kov­ skog sa svo­jim sop­stve­nim pa­sti­šom. Svet po­zo­ri­šta, u ko­me je Ka­mi­ner do­bio svo­je struč­no obra­zo­va­ nje kao zvuč­ni teh­ni­čar, ni­je baš pri­ka­zan kao me­sto vi­so­ke kul­tu­re, već vi­še kao za­jed­ni­ca pre­va­ra­na­ta. Po­zo­ri­šte je ve­o­ma po­god­na me­ta­fo­ra za Ka­mi­ne­ro­ ve ulo­ge, ko­je pod­ra­zu­me­va­ju nje­gov per­for­ma­tiv­ni pri­stup na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu. U nje­go­vim če­stim jav­nim na­stu­pi­ma, on se­be na­zi­va „der Rus­se von Di­enst” (u slo­bod­nom pre­vo­du „Rus iz agen­ci­je za

ka­sting”). On ot­kri­va ne­ke ka­rak­te­ri­sti­ke Ru­sa, kao što su nji­ho­va sklo­nost ka al­ko­ho­lu, sen­ti­men­tal­ nost i ha­o­tič­na spon­ta­nost, ko­je su u an­ta­go­ni­stič­koj su­prot­no­sti sa ne­mač­kom ured­no­šću, tmur­no­šću i pe­dan­te­ri­jom. Ka­mi­ne­rov hi­brid­ni iden­ti­tet funk­ci­o­ni­še na pot­pu­no dru­ga­či­ji na­čin od Ma­ki­no­vog. On ne po­ ku­ša­va da spo­ji ide­a­li­zo­va­ne esen­ci­je za­sno­va­ne na poj­mu kul­tur­ne či­sto­te, već pred­sta­vlja in­di­vi­du­al­ne kom­po­nen­te svog hi­brid­nog iden­ti­te­ta u ob­li­ku pa­ sti­ša. U nje­go­voj knji­zi Ru­ski dis­ko sa lo­gom cr­ve­ne zve­zde, pa­te­tič­nim slo­ven­skim me­lo­di­ja­ma i ne­in­ hi­bi­ra­nim po­ma­ma­ma, mo­že se uži­va­ti i kao u pro­ sla­vi ru­sko­sti i kao u po­sto­mo­der­ni­stič­koj pa­ro­di­ji ra­ni­jih ne­mač­kih pred­sta­va ru­sko­sti pse­u­do­ru­skog pe­va­ča Iva­na Re­bro­va. Ve­ro­vat­no ni­je slu­čaj­no što je jed­no od Ka­mi­ne­ro­vih naj­no­vi­jih iz­da­nja ne­ka vr­sta et­nič­kog ku­va­ra ko­ji se sa­sto­ji od iro­nič­nih di­sku­si­ja o so­vjet­skoj hra­ni, s ob­zi­rom na to da je na­ci­o­nal­na ku­hi­nja po­sta­la jed­na od naj­i­stak­nu­ti­jih ma­ni­fe­sta­ ci­ja „sim­bo­lič­nog et­ni­ci­te­ta. ”49 U Ka­mi­ne­ro­vim re­ cep­ti­ma za „to­ta­li­tar­nu ku­hi­nju”, raz­li­či­te na­ci­o­nal­ ne kul­tu­re biv­šeg So­vjet­skog Sa­ve­za po­sta­le su to­li­ko uku­sni za­lo­ga­ji ko­ji se mo­gu slu­ži­ti na Za­pa­du kao ar­ti­kal kraj­njeg po­tro­ša­ča. Na­kon Ka­mi­ne­ro­vog ku­ va­ra usle­di­la je još jed­na re­kon­struk­ci­ja po­pu­lar­nog ne­knji­žev­nog žan­ra: tu­ri­stič­ki vo­dič. Ich bin kein Ber­li­ner: Ein Re­i­seführer für fa­u­le To­u­ri­sten (Ja ni­ sam Ber­li­nac: tu­ri­stič­ki vo­dič za le­nje tu­ri­ste, 2007) kom­bi­nu­je sa­ti­rič­ne ske­če­ve o ži­vo­tu u Ber­li­nu nu­ de­ći prak­tič­ne sa­ve­te sa pa­tvo­re­nom ozbilj­no­šću. Dok se Ma­ki­no­vo shva­ta­nje kul­tur­nog sin­kre­ti­ zma osla­nja na či­sto­tu sa­stav­nih kom­po­nen­ti, u Ka­ mi­ne­ro­voj vi­zi­ji hi­brid­no­sti, sa­me kom­po­nen­te su 49 Vl­ad­i­mi­r i Olga ­Kaminer, Küche t­ot­ali­tär: D­as­ K­oc­hbruch­ des Sozial­ism­us (Minhe­n 2006). O­ simbo­lič­nom etnicite­tu­, vidi e­sej Herb­erta J. Gan­sa­, „Symboli­c ­Ethnicity: The Fut­ure of­ E­thnic­ Gr­oups and Cul­tures i­n America”­ ­(1­979), u ­knj­izi Vernera ­So­lorsa,­ ­(ed. Werner Sollors), Theories of ­Et­hnicit­y:­ A Class­ica­l ­Reader (­New York 1996) 425–­59­. ­

276

kóòrdînäte

već hi­brid. U mul­ti­kul­tur­nom sve­tu Ka­mi­ne­ro­vog Ber­li­na, is­po­sta­vlja se da je sva­ki na­iz­gled auten­tič­ni et­ni­ci­tet ne­čist i una­pred pri­pre­mljen. U knji­zi Rus­ sen­di­sko, on pri­me­ću­je da su Tur­ci ko­ji vo­de tur­ske re­sto­ra­ne u stva­ri Bu­ga­ri, Ita­li­ja­ni su Gr­ci, su­ši ba­ ro­ve dr­že ame­rič­ki Je­vre­ji, Ki­ne­zi u ki­ne­skom re­ sto­ra­nu su u stva­ri Vi­jet­nam­ci, In­dij­ci su Tu­ni­ša­ni, a afro­a­me­rič­ki bar dr­ži Be­li­gi­ja­nac – ukrat­ko, „ov­de ni­šta ni­je stvar­no, sva­ko je on sam i isto­vre­me­no ne­ ko dru­gi.”50 Ka­mi­ne­rov sop­stve­ni ru­ski iden­ti­tet je, na­rav­no, obe­le­žen slič­nom hi­brid­no­šću, što se vi­di iz nje­go­vog ime­na. On ne kri­je svo­je je­vrej­sko po­re­klo, ali ga ni ne sta­vlja u pr­vi plan.51 Ka­mi­ner sva­ka­ko ni­ je ak­tiv­ni Je­vre­jin. U knji­zi Rus­sen­di­sko, on spo­mi­nje ka­ko je ne­mač­ku bo­ra­vi­šnu do­zvo­lu do­bio zbog svog je­vrej­skog sta­tu­sa, ali isto ta­ko na­vo­di da je je­vrej­sko po­re­klo mno­gih imi­gra­na­ta iz biv­šeg So­vjet­skog Sa­ ve­za sum­nji­vo, ako ne i otvo­re­na pre­va­ra. Iako Ka­mi­ner te­ži da uma­nji svo­je je­vrej­stvo, mo­gu­će je da je to zna­ča­jan, iako uglav­nom ne­spo­ mi­njan fak­tor, ko­ji do­pri­no­si nje­go­voj po­pu­lar­no­sti kod ne­mač­ke či­ta­lač­ke jav­no­sti. On se ne za­dr­ža­va na ne­mač­koj an­ti­se­mit­skoj pro­šlo­sti, već pred­sta­vlja pri­mer Je­vre­ja ko­ji je do­bro­volj­no i ra­do­sno pri­gr­ lio ne­mač­ki je­zik i kul­tu­ru. An­ti­se­mi­ti­zam, ka­da se uop­šte i spo­mi­nje u Ka­mi­ne­ro­vim de­li­ma, po­ja­vlju­ je se kao ru­ski pre ne­go ne­mač­ki pro­blem. U tom smi­slu, on po­ma­že da se po­pra­vi sli­ka o no­voj Ne­ mač­koj kao fi­lo­se­mit­skoj, a ne an­ti­se­mit­skoj kul­tu­ri. In­te­re­sant­no je da je Ka­mi­ner iz­lo­žen u je­vrej­skom mu­ze­ju Da­ni­e­la Li­be­skin­da u Ber­li­nu, ko­ji je po­stao glav­na tu­ri­stič­ka atrak­ci­ja u glav­nom gra­du no­ve Ne­mač­ke. U so­bi po­sve­će­noj sa­vre­me­nom ži­vo­tu Je­vre­ja u Ne­mač­koj, po­se­ti­o­ci mo­gu uze­ti slu­ša­li­ce is­pred Ka­mi­ne­ro­ve fo­to­gra­fi­je i ču­ti ga ka­ko pri­ča o 50 Vladi­mir Kaminer­, ­Ru­ssendisko (M­inhe­n 2000­),­ 98. 51 Ka­minerova prič­a „Ei­n ­verlorener T­ag“ ­ilustruje n­jegov­u nevolj­no­st da ­se­ bavi pitanjem svog j­evrejstva­. O ovo­me­ vi­di, „Vlad­im­ir Kaminer”,­ 592–93­.

277

svom is­ku­stvu kao Je­vre­ja u So­vjet­skom Sa­ve­zu. Ka­ mi­ne­rov bla­go sa­ti­rič­ni ali u su­šti­ni do­bro­na­mer­ni pri­kaz mo­der­ne Ne­mač­ke, kao jed­nog to­le­rant­nog mul­ti­kul­tur­nog me­sta, si­gur­no od­go­va­ra sli­ci ko­ju bi mno­gi Nem­ci že­le­li da vi­de o svo­joj ze­mlji. Iro­ nič­no, ru­ski Je­vre­jin Ka­mi­ner po­stao je ote­lo­vlje­nje „ide­al­nog Nem­ca”, što je na­ve­lo Ge­te in­sti­tut da ga iz­no­va an­ga­žu­je da pu­tu­je po stra­nim ze­mlja­ma, uklju­ču­ju­ći Ru­si­ju i Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve, kao po­lu­zva­ nič­ni iza­sla­nik ne­mač­ke kul­tu­re. Ge­ri Štajn­gart (Gary Shteyngart) pro­jek­tu­je još jed­nu hi­brid­nu ru­sku lič­nost. U ne­kom po­gle­du, nje­go­va sa­mo­i­ro­nič­na pred­sta­va iden­ti­teta pod­se­ ća na Ka­mi­ne­ro­vu. Sli­ka na omo­tu knji­ge The Rus­ sian De­bu­tan­te’s Hand­bo­ok pri­ka­zu­je auto­ra u sta­ro­ mod­nom kr­zne­nom ka­pu­tu i vu­ne­nom še­ši­ru ka­ko na po­vo­cu dr­ži mla­dun­če me­dve­da. Za raz­li­ku od Ka­mi­ne­ro­ve na­iv­no op­ti­mi­stič­ne ali pot­pu­no in­te­ gri­sa­ne per­so­ne, i dok Ka­mi­ner ima ten­den­ci­ju da uma­nji svo­je je­vrej­sko po­re­klo, Štajn­gart is­ti­če svo­ je je­vrej­stvo kao do­dat­ni fak­tor otu­đe­nja. De­voj­ka Vla­di­mi­ra Gir­ški­na, Štajn­gar­to­vog al­ter ega i pro­ta­ go­ni­ste ro­ma­na The Rus­sian De­bu­tan­te’s Hand­bo­ok, ob­ja­vlju­je svo­ju lju­bav pre­ma nje­mu na sle­de­ći na­ čin: „Da li znaš za­što mi se do­pa­daš, Vla­di­mi­re? Da li si to do sa­da već shva­tio? [... ] Do­pa­daš mi se za­to što si ma­li, po­sra­mlje­ni Je­vrej. Do­pa­daš mi se za­to što si stra­nac sa ak­cen­tom. Do­pa­daš mi se, dru­gim re­či­ma, za­to što si moj ‘znak’.”52 Raz­mi­šlja­nja na te­mu ka­ko je bi­ti Je­vrej pre­o­ vla­đu­ju u Štajn­gar­to­voj fik­ci­ji. Kao i Ka­mi­ner, on svo­ju je­vrej­sku re­li­gi­ju gle­da sa dis­tan­ce – čak je i sa­ti­ri­zu­je, na pri­mer, ta­ko što pred­sta­vlja ob­re­zi­ va­nje svog he­ro­ja Mi­še Vajn­ber­ga u de­lu Ab­sur­di­ stan kao gro­tesk­nu far­su. Vajn­ber­go­vo pod­no­še­nje lažnog zah­te­va za sti­pen­di­ju na Ka­spij­skom in­sti­ tu­tu za pro­u­ča­va­nje Ho­lo­ka­u­sta je sa­ti­rič­na hu­mo­ re­ska o ame­rič­koj „in­du­stri­ji Ho­lo­ka­u­sta”. Isto­vre­ 52 Štajng­art, Ru­ssi­an Debutante’s ­Handbook, 78­.

kóòrdînäte

me­no, Štajn­gart se di­rekt­no su­prot­sta­vlja pro­go­nu i mu­če­nju Je­vre­ja. Gir­ški­na na­pa­da­ju i sko­ro ubi­ja­ju is­toč­no­e­vrop­ski skin­he­di, a u jed­noj od ne­ko­li­ci­ne ne­i­ro­nič­nih sce­na u knji­zi, on po­se­ću­je Aušvic. Usva­ja­nje ru­skog iden­ti­te­ta da­lje do­pri­no­si Štajn­gar­to­vom pro­kla­mo­va­nom otu­đe­nju od ame­ rič­kog mejnstri­ma. Dok je Ma­ki­nov i Ka­mi­ne­rov fik­cij­ski por­tret Ru­si­je uglav­nom sme­šten u so­vjet­ sku pro­šlost, Štajn­gart se, osim ne­ko­li­ko no­stal­gič­ nih osvr­ta na svo­je de­tinj­stvo u Le­njin­gra­du, fo­ ku­si­ra uglav­nom na post­so­vjet­sku sa­da­šnjost, ko­ju opi­su­je kao iz­u­zet­no su­mor­nu. U in­ter­vjuu iz 2002. u ča­so­pi­su New York Ti­mes Ma­ga­zi­ne, iz­ja­vio je da sma­tra da je nje­go­va oba­ve­za „da uhva­ti bol­ni očaj ži­vo­ta mo­der­ne Ru­si­je, bi­lo u Braj­ton Bi­ču (Brig­ hton Be­ach) ili u Mo­skvi”. On ob­ja­šnja­va: „Pro­te­klih 100 go­di­na bi­le su uža­sa­va­ju­će za Ru­se. Oni su isto­ rij­ski gu­bit­ni­ci. Nji­ho­va ze­mlja po­sta­la je sep­tič­ka ja­ma tre­ćeg sve­ta. Pa ipak, ru­ski na­rod mo­ra ne­ka­ko da pre­ži­vi. Ne oprav­da­vam kri­mi­na­li­tet, na­ro­či­to ne na­si­lje, ali po­ku­ša­vam da ga raz­u­mem.”53 Iako još uvek ni­je na­pra­vljen ter­min za kla­si­fi­ ko­va­nje ru­skih imi­gra­na­ta u Fran­cu­skoj i Ne­mač­koj, po­lu­slo­že­ni­ca „ru­sko-ame­rič­ki” zgo­dan je epi­tet za Štajn­gar­tov na­vod­ni et­nič­ki iden­ti­tet. Upr­kos nje­go­ voj po­vre­me­noj iro­ni­ji, ne­ma sum­nje da je Štajn­gar­ to­va iden­ti­fi­ka­ci­ja sa ru­skom kul­tu­rom iskre­na. U in­ter­vjuu za ra­dio Li­berty, ko­ji je vo­đen na ru­skom, iz­ja­vio je da je sve­sno že­leo da uve­de ru­ski ele­ment u ame­rič­ku imi­grant­sku knji­žev­nost – sko­ro kao da je pred­sta­vljao svoj et­ni­ci­tet kao po­ten­ci­jal­no pro­fi­ ta­bil­ni brend u tre­nut­no mo­der­noj tr­ži­šnoj ni­ši. On ob­ja­šnja­va: „Po­sma­trao sam osta­le et­nič­ke gru­pe, i sko­ro sve ima­ju tri ili če­ti­ri ro­ma­na. Ki­ne­ska, in­ dij­ska, do­mi­ni­kan­ska [...] a ru­ska ni­je ima­la ni­šta. Ovo me je stal­no mu­či­lo. Pa, ipak, ru­ska knji­žev­nost za­u­zi­ma pr­vo me­sto u sve­tu. Za­što je to ta­ko? Na­ 53 Daniel Zalevs­ki (Da­ni­el­Zalewski), “From Russia w­ith Tso­ri­s,” New York Times Magazine, 2. jun. 2002, 54.

ša mla­da ge­ne­ra­ci­ja ne pi­še ni­šta. Mo­žda je to sto­ga što su nas na­ši ro­di­te­lji stal­no pod­sti­ca­li da bu­de­mo dok­to­ri ili advo­ka­ti. Ili mo­žda po­sto­ji ne­ki stid kad je u pi­ta­nju pi­sa­nje o svo­joj sop­stve­noj et­nič­koj gru­ pi, mo­žda ne­ki ose­ćaj iz­da­je.”54 Štajn­gar­to­vu ka­ri­je­ru lan­si­rao je pi­sac Čang-rae Li (Chang-rae Lee), i sam „Ame­ri­ka­nac stra­nog po­ re­kla”, ko­ji mu je po­mo­gao da pla­si­ra ru­ko­pis svog pr­vog ro­ma­na u Ri­vr­hed buk­su (Ri­ver­head Bo­oks), iz­da­va­ču osno­va­nom 1995. sa po­seb­nom mul­ti­kul­ tur­nom na­me­nom „da se po­ten­ci­jal­no pod­re­đe­ne estet­ske i du­hov­ne pro­duk­ci­je in­kor­po­ri­ra­ju u do­ mi­nant­nu na­ci­o­nal­nu eko­no­mi­ju ro­be za za­ba­vu.”55 Ko­smo­po­lit­ski mo­za­ik me­ša­vi­ne ra­sa u Nju­jork Si­ti­ju pred­sta­vlja Štajn­gar­to­vu ide­al­nu za­jed­ni­cu. Naj­u­pe­ča­tlji­vi­ja je nje­go­va na­klo­nost pre­ma afrič­ ko-ame­rič­koj kul­tu­ri, ko­ja, či­ni se, po­ti­če iz nje­go­ve že­lje da se po­ve­že sa et­nič­kom pot­kul­tu­rom „stra­ nog po­re­kla” pre ne­go sa ame­rič­kim mejnstri­mom. Ovo po­sta­je oči­gled­no u pa­ra­le­la­ma ko­je on po­vla­či iz­me­đu Ru­sa i Afro­a­me­ri­ka­na­ca. Vajn­ber­ga, ju­na­ka ko­ji pri­po­ve­da u pr­vom li­cu u ro­ma­nu Ab­sur­di­stan, pre­pla­vi­la su ose­ća­nja no­stal­gi­je za so­vjet­skom do­ mo­vi­nom ka­da vi­di cr­nač­ki ge­to Bru­kli­na, a nje­go­ va tam­no­pu­ta de­voj­ka iz Bronk­sa pri­me­ću­je: „Ko­li­

54 Radio Svoboda, 19. april 2005, na ­­­­­­­­­­­­­­www.svoboda.org/ programs/ut/2005/ut.041905.asp (po­sle­dnji put pogledano­ 23. ma­j­a 2008­). Ov­aj kome­ntar je ­veoma ­br­zo­ zasta­reo. Iako ­je Štajn­ga­rt zaista­ pr­vi ruski imigra­nt po­sle­ Nabo­kova, koji je ­napis­ao b­estseler ­na e­nglesko­m,­ v­eć je­ t­ada postal­o j­asno da ­neć­e biti ­posle­dn­ji­. U posle­dn­jih nekolik­o godina­, na američkoj ­knjiž­evnoj sce­ni poj­avilo se najmanje p ­ et dru­gih uspešnih ruskih ­im ­ igrantskih au­to­ra: Lara Va­pnyar sa knjig­om There A ­ re Jews ­in­My House (200­3) i Me­moirs of a Mus­e (2006), Dejvid­Bejnogis sa Natašom­ (2004), ­Olg­a ­Gr­ušin sa The Dream Lif­e of Sukhanov (2006)­, Anja Uli­ni­č sa Petropolis­om (2­007) i­ Elen Litman s­a The ­Last Chicken ­in­Americ­a ­(20­07). 55 Vidi Liam Corley, „­Ju­st Ano­t­her Ethnic P­ol“: Li­terary­ Citizenship in Chang-rae Le­ e’s­N­a­tive Speaker,­“ ­u knji­ zi­ S­hirley G­eok-lin Lim ­et al.,e­ds­., ­Tr­ansnational Asian A­merican ­Literatu­re:­ S­ites and T­ransits ­(Filadelfija, 2006), 63.

278

kóòrdînäte

ko ja vi­dim, svi vi Ru­si ste sa­mo go­mi­la cr­nja.”56 Po po­vrat­ku u St. Pe­ters­burg, Vajn­berg se ba­vi svo­jim omi­lje­nim žan­rom, je­vrej­skim hip-ho­pom: Mo­je ime je Vajn­berg Vo­lim koks Sni­fam ga Ko­ri­ste­ći svoj je­vrej­ski nos.57 Štajn­gart je va­tre­no pri­gr­lio hi­brid­nost od­ba­ civ­ši ti­me sve pre­ten­zi­je na et­nič­ku či­sto­tu. To je do­ ve­lo do to­ga da on tre­ti­ra po­li­ti­ku iden­ti­te­ta ame­rič­ ke aka­de­mi­je sa sa­ti­rič­nom la­ko­mi­sle­no­šću. O svo­ jim da­ni­ma na Ober­lin ko­le­džu on ka­že: „Bio sam u pri­lič­noj pred­no­sti. [...] Mo­gao sam da ka­žem, „pa, kao Je­vrej...” i on­da „kao Ame­ri­ka­nac...” ili „kao Rus...” i: „Pa, kao imi­grant [...] i to ih je sva­ki put do­ tu­klo.”58 U Štajn­gar­to­vom post­na­ci­o­nal­nom multi­ kul­tu­ral­nom sve­tu, či­sta et­nič­ka auten­tič­nost mo­že po­sto­ja­ti sa­mo kao ar­te­fakt, kao što je no­stalgič­na ko­pi­ja ru­skog se­la ko­ju je Gir­ški­nov otac iz­gra­dio za se­be u svom do­mu u pred­gra­đu Nju­jor­ka: U po­dru­mu, okru­žen pra­ši­nom od gip­sa i ola­ ba­vlje­nim elek­trič­nim ži­ca­ma, dok­tor je po­ku­šao da re­kon­stru­i­še tro­šno se­lo izbu u kom je on pro­veo svo­je de­tinj­stvo: hra­pa­vi be­li pa­ne­li ko­jim su bi­li ob­ lo­že­ni zi­do­vi tre­ba­lo je da pod­se­ća­ju na ru­sku bre­zu; niz ne­za­vr­še­nih dr­ve­nih sto­li­ca ko­je su sta­ja­le za tro­ no­žnim ku­hinj­skim sto­lom na­go­ve­šta­va­o je iz­u­zet­no si­ro­ma­štvo. Na sto­lu je bi­lo ne­što Pu­ški­na, m­alo Lje­ rmo­nt­ova i, iz n­ekog ra­zl­oga, ra­zb­ac­ane n­ov­ine New E­ngland M­ed­ical J­ou­rnal, k­oje je do­ktor b­rzo gu­rnuo pod svoj kr­evet. Pr­edi­vna t­opla peć, k­oja je z­a­uz­im­ ala ce­ntra­lno m­esto u nj­eg­ovoj ml­ad­osti, n­ed­ost­aj­ala je u ovom a­rs­en­alu, ali šta se tu m­ože?59 56 Geri Štaj­ngart,­Absurdistan: A Novel (Njujo­rk, 2006)­, ­11. 57 Ibid. 6. 58 “Stripped Books: Gary Shteyngart and Jeffrey Eugenides” na ­­­­­­­­­­­­­­www.bookslut.com/features/2005_04_005044.php ­(po­ slednji p­ut­pogledano 23. m­aja 2008­). 59 Štajngart, Russi­an Debutante’s­ Handb­ook, 127.

279

Na kr­aju, čak i nj­eg­ova so­pstv­ena k­ar­ijera imigran­tskog p­isca p­ost­aje ž­ito za Štaj­nga­rtov s­amo­ironi­čni mlin. Nj­egov m­et­eo­rski u­spon kao r­usko-am­eri­čke knj­iže­vne s­upe­rzv­ezde ogl­eda se u sporednom k­ara­kt­eru u r­om­anu A­bsu­rd­istan. „J­erry Shteynfarb” d­ol­azi u Am­er­iku kao se­dm­og­od­išnjak, z­avršava ek­skl­uzi­vni k­oledž na sre­dnjem z­ap­adu i p­ost­aje uspešni r­om­an­op­isac k­oji je sl­avljen kao „j­evre­jski N­ab­okov”. Ali za nj­eg­ovog bi­všeg dr­ug­ara iz šk­ole M­išu Vaj­nbe­rga (Mi­sha V­ai­nberg), Šte­jnfarb je s­amo „f­ol­irant iz v­iše sre­dnje kl­ase k­oji je d­ošao u SAD kao d­ete i sad igra pr­of­es­i­ona­lnu igru im­igra­nta.”60 Ir­on­iš­ući svoj so­pstv­eni ide­nt­itet tra­nsli­ ngvalnog p­isca, Štaj­nga­rtov cilj je da spr­eči sv­aku m­og­uću kr­it­iku o t­ome da on m­ožda igra „pr­of­esi­ ona­lnu igru im­igra­nta”. M­eđ­utim, sv­ojim i­mpl­ici­ tnim o­dg­ov­orom on ne ž­eli da n­eg­ira o­pt­užbe, već da i­sta­kne da je c­el­oku­pna knj­iže­vnost igra ide­nt­it­ eta. U tom sm­islu, nj­egov pr­istup po­ds­eća na „autoe­gz­ot­iku k­oju n­eki s­avr­em­eni azi­jsko-am­eri­čki p­isci k­or­iste kao str­at­eg­iju ko­ntr­a­or­ije­nt­al­izma.”61 U svetu gde je ide­nt­itet pe­rfo­rm­at­ivan i „i­zm­išljen”, ra­zl­ika i­zm­eđu aute­nti­čne i n­e­a­ute­nti­čne r­usk­osti p­ost­ala je b­ezn­ača­jna. Na kr­aju kr­aj­eva, č­ini se b­esm­isl­eno o­pt­už­iv­ati p­isca za up­otr­ebu kl­išea ako je m­anipul­ac­ija kl­iš­e­ima upr­avo nj­egov cilj.62 Štaj­nga­rt­ova 60 Šta­jngart­, Absurdistan, 81.b­­­id.,, pogledano 23. m­a­j­a ­20­08­.­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­ 61 U ve­zi­ sa ov­im­, v­id­i Corle­y, „J­ust Ano­ther Eth­nic Pol“, ­65­. 62 Kako­s­u ­Hélène Mélat ­i M­aria ­Rub­ins primeti­le­, ­važno je is­taći da­ je­ manipula­cija kl­iše­ima­, shva­će­nim u do­sl­ovnom z­načenju fotografskih­ otisak­a,­ takođ­e k­ljučni element Maki­ nov­e umetni­čke tehnik­e. Foto­grafije igraju važnu ulogu u­ s­ko­ro svi­m Makinovim romanim­a, i kao ele­menti zap­le­ta i kao metafore­ za to kak­o književ­nos­t s­tvara ­fragm­ent­arnu ­il­uziju stvarnost­i.­ V­idi H­élè­ne­ Mél­at, “­An­dre­i­ Ma­ki­ne­: Test­ ament ­fr­ançais o­u Testa­ment ru­sse?­” La­ r­evue russe, no­. 2­1 (2002­):­ 4­1–49,­ na­ročit­o ­o­de­lja­k “Le c­li­ché­ c­omme­ art de vivre et r­efuge” (44–4­5), i Rub­ins, “R­ussko-­frantsuz­skaia ­pr­oz­a Andre­ia Maki­na,” 213–­16. M­akinov­o ­mo­de­rnisti­ čko s­amopr­eis­pi­tivanje k­oj­e ­aludi­ra­ n­a d­ublji nivo t­ra­ns­ce­ ndentnost­i, kod Š­taj­ngarta­ i K­am­inera ­p­os­taje samoir­on­i­čn­a post­modernis­tička ig­ra.­

kóòrdînäte

i K­am­in­er­ova s­am­o­ir­oni­čna pre­dst­ava ide­nt­it­eta d­ozv­olj­ava im da uč­estv­uju u tr­enu­tno pr­of­it­abi­ lnom „r­uskom bre­ndu” bez r­iz­ika da b­udu o­pt­uženi za n­e­a­ute­nti­čnost, kao što se to d­es­ilo M­ak­inu sa nj­eg­ovim tr­ad­ic­i­ona­ln­ijim shv­at­anjem n­ac­i­ona­lne s­ušt­ine. Dok M­ak­in­ovo pr­okl­am­ov­ano b­avlj­enje „o­nt­ol­og­ijom”, „id­e­al­ima” i „un­ive­rz­al­ij­ama” spreč­ava sv­aku l­ak­om­isl­enost, h­umor ili s­am­o­ir­on­iju, a K­am­in­erov pr­istup spr­eč­ava d­ost­oja­nstvo i tr­ag­ed­iju, Štaj­ngart se n­al­azi n­egde i­zm­eđu. Tr­en­uci m­ora­lnog b­esa ra­zb­ac­ani po l­ak­rd­ij­aškoj k­om­ed­iji u nj­eg­ovim r­om­an­ima b­ili bi n­ez­am­isl­ivi kod K­am­in­era, ali v­e­oma o­dg­ov­or­aju M­ak­in­ovom tr­agi­čkom p­ogl­edu na svet.63 Kao što smo v­id­eli, sv­aki od ova tri transli­ngva­lna p­isca stv­ara dr­ug­ač­iji h­ibrid r­uske persone. M­akinov tra­nsn­ac­i­ona­lni un­ive­rz­alistički h­umanizam m­ože, u pra­ksi, da p­opr­imi o­blik tradic­i­ona­lnog n­ac­i­on­ al­izma ili čak š­ov­in­izma. S dr­uge str­ane, i K­am­iner i Štaj­ngart su prig­rlili a­nti­esencijal­isti­čku ku­ltu­rnu h­ibri­dnost, iako je K­am­iner ek­stre­mn­iji i d­osle­ dn­iji od Štaj­nga­rta. S o­bzirom na to da su s­asta­vni d­elovi K­am­in­er­ove pers­one s­ami po s­ebi „n­eč­isti”, b­ilo k­akvo pr­e­isp­itivanje s­av­esti o pr­avom ide­nt­it­etu g­ubi sm­isao. K­ada ga je 2003. g­od­ine D­eutsche We­ lle m­ag­azin up­itao da li s­ebe v­idi p­rve­nstv­eno kao r­uskog, n­ema­čkog ili j­evre­jskog p­isca, o­dg­ov­orio je: „Ra­z­umem da je za dr­uge v­ažno da n­apr­ave ovu ra­zl­iku. Ali m­ene li­čno baš br­iga za to [­Imir selbst ist das schnurz].”64 Up­itan od r­uskog n­ov­in­ara k­ojoj ku­lt­uri na kr­aju pr­ip­ada, K­am­iner je o­dg­ov­orio: „Ja 63 Na primer, i Šta­jngart i Ma­kin imaju scenu u sv­oj­im rom­ anima u kojoj maj­ka il­i baka ­nu­de pr­ip­ov­edaču svoju­ ma­lu devojčicu za seksualno zadovoljenje. Oba pripovedača sa užasom i moralnom odvratnošću reaguju na tu situaciju. Vidi Štajngart, Absurdistan, 287–88, i Makin, La terre et le ciel de Jacques Dorme, 26–27. 64 „Ewine sehr skurrile Gemeinde“, 10. februar 2003. Na ­­­­­­­­­­­­­http://www.dw-world.de/dw/article/0,,657365,00.html (p­os­ lednji put pogledano 23. maja 2008).

sam na­j­u­ob­ič­aj­en­iji pre­dsta­vnik n­ašeg vr­em­ena. O­dr­astao sam u s­ovje­tskoj ku­ltu­rnoj tr­ad­ic­iji, n­osim je u s­ebi. A ž­ivim u sv­etu d­an­ašnj­ice k­oja se b­rzo m­enja, sv­etu i­zvan tr­ad­ic­ije.”65 Štaj­nga­rtov p­ol­ožaj je n­ešto m­anje r­ad­ik­alan od K­am­in­er­ovog. Nj­egov st­atus „stra­nca” još uvek pre­tp­ost­avlja p­ost­oj­anje ko­mb­in­ac­ije „pravih” e­tniciteta. I up­rkos svoj ir­on­iji, on p­ok­az­uje i n­eke osta­ tke e­ tni­ čkog p­ on­ osa. Kao što smo v­ ideli u njegovom i­nte­rvjuu za r­adio Sl­ob­odu tv­ rdio je, očigle­dno bez ik­akve ir­on­ije, da r­uska knj­iže­vnost z­a­uzima „p­rvo m­esto u sv­etu” a u ra­zg­ov­oru sa N­at­ašom Gri­nberg i­zj­avio je da je „p­on­osan što je s­ek­ula­rni J­evr­ejin”, iako s­ebe „n­ik­ako ne v­idi kao r­od­olj­uba.”66 V­ažno je n­ap­om­en­uti da Štaj­nga­rtovo shv­at­anje j­ude­izma kao e­tn­ic­it­eta ili „n­ac­i­ona­ lnosti” pre n­ego r­el­ig­ije o­dg­ov­ara r­uskoj i s­ovje­tskoj d­efinic­iji J­evr­eja. I­zgl­eda da su pr­oje­kt­ov­ani ide­nt­it­eti ova tri transli­ngva­lna p­isca skr­oj­eni da o­dg­ov­araju p­osebnim za­ht­ev­ima nj­ih­ovih n­ac­ija d­om­aćina. M­ak­in­ova afi­rm­ac­ija fra­nc­uske i r­uske v­isoke kulture d­on­osi ut­ehu z­emlji k­oja je gl­ed­ala k­ako njen ku­lturni pr­estiž i tr­ad­ic­i­on­alan n­ačin ž­ivota op­ad­aju pod utic­ajem s­ila gl­ob­al­iz­ac­ije. Za razliku od dr­ugih fra­nkof­onih aut­ora, č­ije je prihvatanje francuskog j­ezika sa s­obom n­os­ilo n­asleđe problematične k­olonija­lne pr­ošl­osti Fra­nc­uske, M­akin predstavlja stra­nca k­oji je sam odabrao da p­ost­ane francuski p­ isac i st­ oga on m­ ože da ojača m­ eđunaro­ dnu r­eputac­iju fra­nc­uske ku­lt­ure. N­asuprot t­ome, K­amin­erov prikaz n­ema­čkog društva kao ž­ive mu­ 65 Rossiskaia gazeta, 8. oktobar 2004. Na ­­­­­­­­­­­­www. rg.ru/2004/10/08/karminer.html ­(po­gr­ešno napi­sano „karminer­“ je ta­čn­o; poslednji put pogle­dan­o 23. m­aja 2008). 66 Ra­dio Sloboda­, ­19. ap­ril 2005; N­ata­sh­a Grinberg, „Can’t Live Long without Writing: A conversation with Gary Stheyngart“ na ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­www.webdelsol.com/Literary_Dialogues/ interview-wds-shteyngart.htm (­poslednji­ p­ut pogledano 23­. maja­ 2­00­8).

280

kóòrdînäte

lt­iku­ltu­rne m­eš­av­ine pre­dst­avlja o­dg­ovor stere­ otipima o Ne­mc­ima kao h­om­og­enoj m­asi t­e­uto­ nskih d­osa­dnjakov­ića ili n­ac­isti­čkih s­il­edž­ija. Kao J­evr­ejin k­oji sre­tno ž­ivi u Be­rl­inu, K­am­iner p­omaže da se odagn­aju d­ug­og­od­išnja z­an­im­anja za n­ema­čki a­ntis­em­it­izam. Pa ipak, up­rkos oč­igle­ dnim ra­zlikama sa M­ak­inom, č­ovek se z­ap­ita da li je K­amin­erov uspeh po­tp­omo­gnut č­inj­en­icom da on sk­ida kr­ivicu sa h­eg­emo­nskog os­eć­aja s­upe­r­io­ rn­osti dr­uštva-dom­ać­ina imit­ir­ajući „s­uba­lte­rnog” k­oji s r­ad­ošću v­el­iča d­om­inan­tnu ku­lt­uru (iako bez M­akin­ovog „tra­nsce­nde­nta­lnog n­ac­i­on­alizma”). Za ra­zl­iku od M­ak­ina i K­am­in­era, Štaj­ngart se v­iše o­rga­ nski uklapa u ku­lt­uru k­oja je o­d­uvek po d­efiniciji b­ila h­ibrid. U tom sm­islu, on se m­ože p­ov­ez­ati sa d­uga­čkom tr­ad­ic­ijom im­igrantskog i j­evrejskog spis­atel­jstva u Am­er­ici, sa p­isc­ima kao što su Sol B­elou (Saul Be­llow) i F­ilip Rot (Ph­ilip Roth), k­oje je uz L­ava To­lst­oja i Vl­adimira N­abokova n­aveo kao svoje om­ilj­ene aut­ore.67 V­ažno je n­ap­om­en­uti da M­ak­inov fra­nkoruski brend pr­ol­azi pr­ili­čno d­obro u S­eve­rnoj Amer­ici. Sk­oro svi nj­eg­ovi r­om­ani pr­ev­ed­eni su na e­ngleski i d­ob­ili su ugla­vnom p­oz­iti­vne kr­it­ike. M­akin se i­zgleda d­op­ada se­gme­ntu am­eri­čke č­it­ala­ čke p­ublike k­oji još uvek pr­ivl­ači pr­estiž k­ano­nske fra­nc­uske i r­uske knj­iže­vn­osti. Po m­išlj­enju t­akvih č­ital­aca, M­akin pre­dst­avlja, t­ak­or­eći, na­jb­olje iz oba sv­eta. E­nt­uz­ij­asti­čki am­eri­čki kr­it­ič­ari su sv­ak­ako p­ozdrav­ili Le t­est­ament français jer su Ma­rsel Prust i B­oris P­aste­rnak p­ost­ali je­dno.68 R­ece­nze­nti su smestili Štaj­ngarta u dr­uštvo kl­asi­čnih r­uskih i am­eri­čkih aut­ora od N­ik­ol­aja G­og­olja i N­ab­okova 67 Vidi „­St­ri­pp­ed Boo­ks­: Gary S­htey­ng­art an­d Jeffre­y ­Eugeni­des­“. 68 „Ak­o epsk­a p­ozadina r­ a­ta i revol­uci­je ­podseća n ­ a­Paste­ rnaka­, ­on­da se tako­đe ­Prustov­a estetska po­tr­aga u tr­aganju z­a vanvremenskim­ v­remenom mo­že­ ­doživeti kao supt­ilno u­tkana­ u­ ove stran­ice.” Victor Brombe­rt­,­ „Torn betw­een Two La­nguages,“ New York Times­ B­ook Rev­iew­, 17. avgust­1997, ­8.­

281

do B­eloa i R­ota. N­as­uprot t­ome, K­aminer je ostao n­ep­oznat u Sj­ed­inj­enim D­rž­av­ama, bez o­bz­ira na to što su nj­eg­ova d­ela o­bj­avlj­iv­ana u mn­ogim drugim z­emlj­ama, a i on se t­eže k­at­eg­or­iz­uje k­ako u e­tni­ čkom t­ako i u knj­iže­vnom sm­islu. M­og­uće je da on n­ije „d­ovol­jno” Rus, N­emac ili J­evrej da bi i­spunio oč­ek­iv­anja am­eri­čke č­it­ala­čke ja­vnosti, k­oja njegov d­obr­oću­dni opis R­us­ije i N­ema­čke m­ože v­ideti kao m­anje oč­ar­av­aj­ući od uob­ič­aj­ene pr­iče o staljinistima i n­ac­ist­ima. K­ona­čno, n­ed­ostatak e­ntuz­ij­azma za sva tri aut­ora u nj­ih­ovoj z­emlji r­ođenja p­ok­az­uje do k­oje m­ere uspeh o­dr­eđ­ene v­rste h­ibri­dn­osti z­avisi od usl­ova u l­oka­lnoj cil­jnoj ku­lturi. Dok je R­usija n­ara­vno p­ozdr­av­ila k­ol­on­ija­lne t­eme i­mp­er­ije od G­og­olja do Či­ng­iza Aj­tm­atova (Chi­ngiz Ai­tmatov) kao r­uskih tra­nsli­ngva­lnih p­isaca, i­zl­až­enje iz r­uskog j­ez­ika i­zgl­eda mn­ogo pr­obl­em­ati­čn­ije. Ovo n­ije s­amo stvar p­ovr­eđ­enog n­ac­i­ona­lnog p­on­osa, iako i to s­igu­rno igra ul­ogu. Tra­nsli­ngva­lni p­isci kao što su G­ogolj, Dž­ozef Konrad ili M­ilan Ku­nd­era su svi p­ovr­em­eno b­ili o­pt­už­iv­ani da su „i­zd­ali” ku­lturu iz k­oje p­ot­iču. M­eđ­utim, kao što smo v­id­eli, To­ lstajino o­db­ac­iv­anje M­ak­ina kao „ku­ltu­rnog h­ibr­ ida” n­agov­ešt­ava d­ublji n­emir sa pr­obl­em­ati­čnom pr­ir­odom tra­nsli­ngva­lnog pr­oje­kta kao t­akvog. „R­uske” os­ob­ine u ide­nt­it­etu tra­nsli­ngva­lnog p­isca, iako obe­zb­eđ­uju i­zvor e­gz­oti­čne pr­ivla­čn­osti za z­apa­dnu p­ubl­iku, m­ogu upr­avo b­iti el­eme­nti k­oji r­uskom č­it­a­ocu i­zgl­ed­aju l­ažno ili kl­iš­e­ir­ano. P­ar­ado­ksa­lno, M­akin, K­am­iner i Štaj­ngart m­or­ali su da p­ost­anu stra­nci da bi m­ogli da i­zmisle i pr­od­aju s­ebe kao R­use, ali ako ž­ele da b­udu ozbiljno shv­ać­eni od str­ane bi­vših s­un­aro­dn­ika, m­ožda će m­or­ati da o­db­ace svoj r­uski ide­nt­iet. Up­rkos proje­kt­ov­anoj „r­uskoj” li­čn­osti, i M­akin i K­am­ iner su u ra­zl­ič­itim i­nte­rvj­u­ima u stv­ari i­st­ic­ali da ne ž­ele da b­udu k­at­eg­or­is­ani kao r­uski p­isci. U ra­ zg­ovoru sa k­ana­dskim n­ov­in­arem 2006, M­akin je n­aglasio da s­ebe v­idi kao fra­nc­uskog aut­ora (pre n­ego frankofona) i da ne pr­ip­ada n­ije­dnoj r­uskoj

kóòrdînäte

d­ij­aspori.69 Isto t­ako, K­am­iner je u i­nte­rvjuu za m­ag­azin I­zv­estiaa na Fran­kfur­tskom sa­jmu knjiga o­bj­asnio: „Ja p­okušavam da ub­edim ljude da sam n­ema­čki p­isac. P­išem na n­ema­čkom o evropskim t­em­ama. Ovi pr­obl­emi su pr­ili­čno d­aleko od R­usije.70 M­eđutim, up­rkos t­akvim i­zj­av­ama, s o­bzirom na un­osno t­rž­ište k­oje nj­ihov brend ima, i­zgl­eda pr­ili­ čno n­ev­er­ova­tno da će M­akin, K­am­iner i Štaj­ngart, a m­ožda i ost­ali, u sv­ojoj tra­nsl­igva­lnoj fi­kc­iji ž­el­eti da pr­est­anu da igr­aju na „r­usku ka­rtu.” Pr­ir­edio N­ebo­jša R­adić

69 Massoutre, ­“Il f­au­t étre int­ol­érant da­ns ­la littér­at­ure.” ­Entretien avec­ A­ndrei Ma­kin­e –­ La v­ie­ imprév­isi­ble.“ 70 N­ikolai Alek­san­drov, “­Ro­sii­u mozhno bzlo ne zametit”: Zavershila rabotu knizhnaia iarmarka vo Frankfurte,” Izvestiia, 17. mart 2006. Na www.izvestiia.ru/culture/ article2931888 (poslednji put pogledano 23. maja 2008).

282

fotografija: vukašin veljić

283

kóòrdînäte

UDC 81‘246.2

Stiven G. Kelman (Steven G. Kellman), San Antonio

Translingvalna imaginacija

Ko­ju su pe­smu si­re­ne pe­va­le? Ho­mer nam to ne ka­že, mo­žda za­to što ni­su pe­va­le na grč­kom. Jed­na od broj­nih var­var­skih oso­bi­na lju­do­žder­ske ra­se Ki­klo­pa bi­lo je to što su ve­ro­vat­no go­vo­ri­li ne­kim tu­đim je­zi­ kom. Lu­ka­vi Odi­sej, ko­ji je us­peo da na­go­vo­ri ne­volj­ nog Fi­lok­te­ta da se uklju­či u kr­va­vu bit­ku za Tro­ju, mo­ra da je go­vo­rio vi­še je­zi­ka. Ka­ko bi se po­mo­ću svo­jih re­či pro­vu­kao − bez reč­ni­ka ili dra­go­ma­na − po­red Kir­ke, Ka­lip­so, Fe­a­ča­na, Lo­to­fa­ga i Le­stri­go­na, lu­ta­ju­ći kralj Ita­ke, vešt u svim vr­sta­ma tak­mi­če­nja, sva­ka­ko je mo­rao da na­u­či ne­ke od iz­vor­nih je­zi­ka me­sta ko­ji­ma je pu­to­vao. Me­đu­tim, ako je ve­ro­va­ti Ho­me­ru, ceo Me­di­te­ran go­vo­ri istim je­zi­kom. Što se nje­ga ti­če, svi go­vo­re grč­kim. Me­đu­tim, ni­su svi auto­ri bi­li to­li­ko sle­pi za razno­vr­snost ljud­skih je­zi­ka. Pri­ča se da je Džon Mil­ton, pre ne­go što je iz­gu­bio vid, či­tao sva­ku knji­ gu na sva­kom je­zi­ku ko­ji je ta­da bio do­stu­pan u Evro­pi, ka­da je do­ba štam­pe još bi­lo u po­vo­ju. Zna­ mo da je do­bro pi­sao ne sa­mo na en­gle­skom, ne­ go i na la­tin­skom, grč­kom i he­brej­skom. Le­gen­da o Va­vi­lo­nu, u bi­lo ko­joj ver­zi­ji, jed­na je od naj­sta­ri­ jih pri­ča ko­je po­sto­je u mno­gim kul­tu­ra­ma. Su­de­ći po le­gen­di ple­me­na Čok­to, svi na ze­mlji go­vo­ri­li su nji­ho­vim je­zi­kom, sve dok aro­gant­ni lju­di ni­su po­

ku­ša­li da po­dig­nu br­do ko­je će do­seg­nu­ti ne­be­sa. Jed­nog da­na, pre ne­go što su se oho­li auto­ri za­tvo­ri­li u svo­je ku­le od slo­no­va­če, po­sao pre­vo­di­o­ca bio je jed­na­ko ne­ja­san kao po­sao ured­ni­ka ili knji­žev­nog agen­ta. Ve­ro­vat­no ni­ka­da ni­je po­sto­jao je­zik ur, sa­ vr­šen iskon­ski je­zik do­vo­ljan za ce­lu ljud­sku ra­su. Me­đu­tim, zbog no­stal­gi­je za njim, za­jed­no sa mut­ nom pre­mi­som da bi me­đu­na­rod­ni kon­flik­ti ne­sta­li ka­da bi­smo svi de­li­li isti reč­nik, do­šlo je do po­ku­ša­ja da se iz­mi­sle espe­ran­to, vo­la­puk, ido, lan­gue uni­ver­ sel­le, bo­pal, spe­lin, dil, bal­ta, velt­parl i dru­gi ve­štač­ ki je­zi­ci. Iz­gle­da da je je­zik, kao i seks, bi­zar­no rat­no lu­kav­stvo ko­je isto­vre­me­no po­ve­zu­je lju­de i do­vo­di ih u su­kob. Ve­ći­na sta­nov­ni­ka ove pla­ne­te je, u naj­ma­nju ru­ku, bi­lin­gval­na. Me­đu­tim, po­seb­no u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma, na­ci­ji stvo­re­noj u sen­ci Va­vi­lo­na, mno­gi že­le da uklo­ne dru­ge je­zi­ke. Zbog re­vol­ta iza­zva­nog bri­tan­skim ugnje­ta­va­njem, re­vo­lu­ci­o­nar­ne vo­đe raz­ma­tra­le su da usvo­je ne­mač­ki (ko­ji je go­vo­ri­lo 40 pro­ce­na­ta sta­nov­ni­ka ko­lo­ni­jal­ne Pen­sil­va­ni­je), fran­cu­ski, la­tin­ski ili he­brej­ski − sve sa­mo ne je­zik po­ra­že­nog ti­ra­ni­na − kao zva­nič­ni je­zik no­ve re­pu­ bli­ke. Ben­dža­min Fran­klin, ko­ji je učio vi­še od de­set je­zi­ka i do­volj­no je ovla­dao fran­cu­skim da na nje­ga

284

kóòrdînäte

pre­ve­de ame­rič­ki Ustav, za­po­čeo je svo­ju ka­ri­je­ru ob­ja­vlji­va­njem jed­nog li­sta na ne­mač­kom je­zi­ku. Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve bi­le su ha­o­tič­na je­zič­ka me­ša­vi­ na, sve dok Pr­vi svet­ski rat ni­je do­veo do za­bra­ne pod­u­ča­va­nja, pa čak i raz­go­vo­ra, na ne­mač­kom i dru­gim je­zi­ci­ma, a re­strik­tiv­ni za­ko­ni o emi­gra­ci­ ji, uve­de­ni 1924, dra­stič­no su uma­nji­li do­tok no­vih go­vor­ni­ka. Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve, ko­je su sa­da u tre­ćem ve­ku svo­je isto­ri­je, me­sto su u ko­me de­ca imi­gra­ na­ta od­ba­cu­ju svo­je ma­ter­nje je­zi­ke, i mno­gi se za­ la­žu za je­dan je­zik − en­gle­ski. „Ako je en­gle­ski bio do­volj­no do­bar za Isu­sa Hri­sta, do­volj­no je do­bar i za me­ne” − gla­sio je ar­gu­ment jed­nog stu­den­ta ko­ le­dža, ko­ji je že­leo da bu­de po­šte­đen (i ta­ko ni­skih) zah­te­va za uče­njem stra­nog je­zi­ka. En­gle­ski je do­volj­no do­bar za kra­lja Džej­msa, Vi­li­je­ma Šek­spi­ra, Džejn Ostin, Vol­ta Vit­me­na, Kej­si­ja Sten­ge­la, De­re­ka Vol­ko­ta i Ha­u­ar­da Ster­na. En­gle­ski olak­ša­va či­tav niz mi­sli i emo­ci­ja ali, kao i sva­ki dru­gi je­zik, ogra­ni­ča­va ljud­sko iz­ra­ža­va­nje na ono što je mo­gu­će u okvi­ru nje­go­vog re­per­to­a­ ra zvu­ko­va i struk­tu­ra. Je­zik je, mo­žda čak vi­še od et­nič­ke pri­pad­no­sti, ko­ri­stan na­čin za na­či­nja­nje pi­ ta­nja iden­ti­te­ta, in­di­vi­due i ko­lek­ti­va. Sa si­gur­no­šću mo­že­mo re­ći, i to na bi­lo kom je­zi­ku, da po­li­glo­ti­ zam obo­ga­ću­je. „Bu­di sve što mo­žeš da bu­deš”, ka­ že re­kla­ma za voj­sku Sje­di­nje­nih Dr­ža­va, či­ja ško­la je­zi­ka is­pu­nja­va ovo obe­ća­nje. Ako je­zik ob­li­ku­je iden­ti­tet, on­da je mo­no­lin­gvi­zam isto što i in­su­fi­ ci­jen­ci­ja. On ogra­ni­ča­va na­še ver­zi­je se­be, dru­štva i uni­ver­zu­ma. „Po­što duh, ko­ji se­be ne­pre­sta­no ot­ kri­va u sve­tu, ni­ka­da ne mo­že­mo u pot­pu­no­sti spo­ zna­ti kroz bi­lo ko­ji ko­na­čan broj po­gle­da i mi­šlje­ nja”, re­kao je Vil­helm fon Hum­bolt, po­li­glo­ta ko­ji je pi­sao na fran­cu­skom i ne­mač­kom, kao i da bi bi­lo „mno­go bo­lje uve­ća­ti broj je­zi­ka ko­ji se go­vo­re na ze­mlji ono­li­ko ko­li­ko to do­pu­šta broj nje­nih sta­nov­ ni­ka” (483). Ova knji­ga ba­vi se knji­žev­nim tran­slin­gvi­ zmom, fe­no­me­nom auto­ra ko­ji pi­šu na vi­še je­zi­ka, 285

ili ba­rem na je­zi­ku ko­ji im ni­je ma­ter­nji. Naj­po­zna­ ti­ji knji­žev­ni tran­slin­gvi­sti dva­de­se­tog ve­ka su Se­ mjuel Be­ket, Džo­zef Kon­rad i Vla­di­mir Na­bo­kov, ali kao što se vi­di iz de­li­mič­nog spi­ska na kra­ju knji­ ge, od an­tič­kog do­ba do da­nas po­sto­ja­le su hi­lja­de tran­slin­gval­nih pi­sa­ca. Oni spa­da­ju u naj­fa­sci­nant­ ni­je knji­žev­ne fi­gu­re, jer su nji­ho­vi ži­vo­ti do­ži­ve­li dra­ma­ti­čan za­o­kret, i jer im je po­lo­žaj iz­me­đu je­ zi­ka omo­gu­ćio da pri­hva­te iza­zov ko­ji pred­sta­vlja­ju ogra­ni­če­nja nji­ho­vog sop­stve­nog knji­žev­nog me­di­ ju­ma. Šta­vi­še, tran­slin­gvi­zam je vi­še od ka­te­go­ri­je, pu­ke kla­si­fi­ka­ci­je smi­šlje­ne kao sred­stvo za po­sti­za­ nje pra­zne pe­dan­te­ri­je. U pi­ta­nju je istin­ska i bo­ga­ta tra­di­ci­ja, u ko­joj su auto­ri ne­pre­sta­no sve­sni za­jed­ nič­kih okol­no­sti i aspi­ra­ci­ja. Či­nua Ače­be od­go­va­ ra, eks­pli­cit­no i im­pli­cit­no, Kon­ra­du, a Eva Hof­man od­go­va­ra Me­ri An­tin. Dž. M. Ku­ci i Rej­mond Fe­ der­man mno­go su pi­sa­li o Be­ke­tu. Čak i ka­da Na­ bo­kov ni­po­da­šta­va „Kon­ra­dov stil su­ve­nir­dži­ni­ce, ro­man­ti­čar­ske kli­šee bro­do­va u bo­ca­ma i ogr­li­ca od školj­ki” (Strong Opi­ni­ons, 42), on pri­zna­je srod­nost sa tim an­glo­fo­nim auto­rom ko­ji je ta­ko­đe na­pu­stio slo­ven­sku ze­mlju i je­zik. „Ne po­sto­ji oso­ba ko­ja sa­vr­še­no pi­še na dva je­ zi­ka”, na­pi­sao je To­mas Dže­fer­son (839), na en­gle­ skom, u Pa­ri­zu. Me­đu­tim, autor zlo­gla­sne De­kla­ ra­ci­je ne­za­vi­sno­sti ve­ro­vat­no bi se na­šao u ne­vo­lji ka­da bi tre­ba­lo da na­ve­de pri­mer oso­be ko­ja ma­ kar na jed­nom je­zi­ku pi­še sa­vr­še­no. Sa­vr­šen­stvo ni­je oso­bi­na po­sta­da­mov­skog, post­va­vi­lon­skog iz­ra­za. Me­đu­tim, fa­sci­nant­no je ko­li­ko auto­ra uspe­va da bu­de ve­o­ma ube­dlji­vo na dru­gom, tre­ćem, pa čak i na če­tvr­tom je­zi­ku, i ko­li­ko je an­ti­tran­slin­gval­ni sen­ti­ment is­tra­jan, kao da je na­pu­šta­nje ma­ter­njeg je­zi­ka − Mut­ter­sprac­he, lan­gua ma­ter­nel­le, ma­ma los­hen, sfat em, len­gua ma­ter­na, mo­dersml, lin­gua ma­ter­na, ma­tesk jazyk − isto što i ubi­stvo maj­ke. Vi­še ne­go bi­lo ko dru­gi, Vi­li­jem Ba­tler Jejts do­ pri­neo je to­me da za­pad­na pu­bli­ka pri­hva­ti Ra­bin­ dra­na­ta Ta­go­ra, kao i da on 1913. do­bi­je No­be­lo­vu

kóòrdînäte

na­gra­du za knji­žev­nost. Me­đu­tim, Jejts se ka­sni­je okre­nuo pro­tiv „pro­kle­tog Ta­go­ra”, osu­đu­ju­ći ben­ gal­skog pe­sni­ka što se usu­dio da sam pre­ve­de svo­ja de­la na en­gle­ski. „Ta­go­re ne zna en­gle­ski; ni­je­dan In­di­jac ne zna en­gle­ski”, na­pi­sao je Jejts 1935. De­ lu­je ne­lo­gič­no da se je­dan ir­ski na­ci­o­na­li­sta de­kla­ ri­še kao ču­var či­sto­će en­gle­skog je­zi­ka, ali dok su se Jej­tso­vi ze­mlja­ci bo­ri­li da oži­ve gel­ski kao je­zik knji­žev­nog iz­ra­ža­va­nja, on je in­si­sti­rao da tran­slin­ gvi­zam ni­je mo­guć: „Ni­ko ne mo­že da pi­še, sa me­ lo­di­jom i sti­lom, na je­zi­ku ko­ji ni­je na­u­čio u de­tinj­ stvu, i na ko­me ni­je od­u­vek mi­slio” (834). Be­ket je fran­cu­ski na­u­čio po­sle de­tinj­stva, u da­blin­skim uči­o­ni­ca­ma, a nje­go­vi Mol­loy, Ma­lo­ne me­urt, i L’In­no­mi­na­ble od­ba­cu­ju Jej­tsov na­čin raz­ mi­šlja­nja. „Ne ve­ru­jem da ne­ko mo­že da bu­de bi­ lin­gval­ni pe­snik”, na­pi­sao je T. S. Eli­ot. „Ne znam ni za je­dan slu­čaj da je ne­ko pi­sao vr­hun­sku po­e­ zi­ju, ili ma­kar do­bre pe­sme, jed­na­ko do­bro na dva je­zi­ka. Mi­slim da je­zik za po­et­sko iz­ra­ža­va­nje mo­ra bi­ti sa­mo je­dan, i da za­rad to­ga mo­ra­te od­u­sta­ti od dru­gog” (99). Eli­o­to­vo od­ba­ci­va­nje ovog pred­me­ta mo­žda je su­vi­še bes­kom­pro­mi­sno. On je sam na­pi­ sao ne­ko­li­ko osred­njih pe­sa­ma na fran­cu­skom, ali za­da­tak ove knji­ge je da is­pi­ta mo­guć­no­sti za jed­na­ ko do­bro pi­sa­nje na dva je­zi­ka, ili ba­rem za do­bro pi­sa­nje na usvo­je­nom je­zi­ku. Je­dan tru­i­zam ka­že da pe­sme do­pi­ru ta­mo do­ kle re­či ne mo­gu. Čak i ako se ra­di o sa­mi­zda­tu, ta­mi­zda­tu1 ili pre­vo­du, tek­sto­vi do­bi­ja­ju svoj ži­vot upr­kos gra­ni­ca­ma na­ci­je ili je­zi­ka. Ot­kri­će an­tič­ kih tek­sto­va na grč­kom po­kre­nu­lo je re­ne­san­su u za­pad­noj Evro­pi, a tek­sto­vi na he­brej­skom, grč­kom i arap­skom − je­vrej­ska Bi­bli­ja, No­vi za­vet i Ku­ran − pro­me­ni­li su svet. Tran­slin­gvi­zam je upe­ča­tljiv pri­mer in­va­ziv­ne knji­žev­ne raz­me­ne ko­ja se od­vi­ja unu­tar sa­mog auto­ra. Pr­ko­se­ći je­zič­kim gra­ni­ca­ma on ih im­pli­cit­no pri­zna­je, sa­svim u su­prot­no­sti sa 1 Ta­mi­zdat (rus.), li­te­ra­tu­ra iz­da­ta u ino­stran­stvu − prim. prev.

ro­man­ti­čar­skim po­ku­ša­jem da se svi dis­kur­si sve­du na je­dan, ko­lo­kvi­ja­lan. Auto­ri ko­ji pa­žlji­vo kon­stru­ i­šu svo­ju fra­ze­o­lo­gi­ju, ko­ri­ste­ći re­či ko­je ni­su u če­ stoj upo­tre­bi, od­ba­cu­ju Vor­dsvor­to­vo in­si­sti­ra­nje da pe­sni­ci tre­ba da ko­ri­ste „je­zik ko­jim go­vo­re lju­di”. Kao fran­cu­ski passé sim­ple, po­seb­na vr­sta pro­šlog vre­me­na ko­ja se ko­ri­sti sa­mo u knji­žev­nom dis­kur­ su, ili kao ar­ha­ič­ni en­gle­ski iz­ra­zi kao što su for­so­ oth, whi­lom i alack, tran­slin­gvi­zam za­i­sta omo­gu­ ća­va pi­sci­ma i či­ta­o­ci­ma da odu da­lje od po­zna­tih ple­men­skih re­či. Me­đu­tim, on ta­ko­đe pred­sta­vlja ote­lo­tvo­re­nje ro­man­tič­ne te­žnje ka ko­smič­kom iz­ ra­zu. Pan­lin­gvi­zam je lo­gič­na − i ne­mo­gu­ća − kul­ mi­na­ci­ja po­tre­be da se pro­ši­ri­mo kroz ne­što što je, na kra­ju kra­je­va, još je­dan je­zik. U isto­ri­ji knji­žev­no­sti če­sto je do­la­zi­lo do translin­gval­nih raz­me­na, i one mo­gu bi­ti iz­u­zet­ no po­uč­ne za sva­ko­ga ko­ga za­ni­ma je­zik, knji­žev­ nost ili ve­ze iz­me­đu ta dva. Me­đu­tim, iako po­sto­je broj­ne stu­di­je o po­je­di­nim tran­slin­gval­nim auto­ri­ ma, kao i o bi­lin­gvi­zmu u dru­štvu, za­pa­nju­ju­će je da go­to­vo ni­šta ni­je na­pi­sa­no o fe­no­me­nu knji­žev­ nog tran­slin­gvi­zma. U ko­ri­sne iz­u­zet­ke spa­da The Po­et’s Ton­gu­es Le­nar­da For­ste­ra (Le­o­nard For­ster), esej Wri­ting in Se­cond Lan­gu­a­ge Džejn Mi­ler (Ja­ne Mil­ler), i Alien Ton­gu­es autor­ke Eli­za­bet Klo­sti Be­ žur (Eli­za­beth Klosty Be­a­jo­ur). Pod ru­ko­vod­stvom Mar­ka Še­la (Marc Shell) i Ver­ne­ra So­lor­sa (Wer­ner Sol­lors), in­sti­tut Long­fe­lou na Har­vard­skom uni­ ver­zi­te­tu po­sve­tio se du­go­roč­nom pro­jek­tu pro­na­ la­že­nja i pro­u­ča­va­nja knji­žev­nih de­la iz Sje­di­nje­nih Dr­ža­va ko­ja ni­su pi­sa­na na en­gle­skom, a bu­du­ća iz­ da­nja an­to­lo­gi­je Long­fel­low Ant­ho­logy of Ame­ri­can Li­te­ra­tu­re, či­ji je iz­da­vač New York Uni­ver­sity Press, sta­vi­će nam na ras­po­la­ga­nje tek­sto­ve mno­gih tvr­ do­gla­vo mo­no­lin­gval­nih auto­ra, ko­ji su od­lu­či­li da se dr­že arap­skog, fran­cu­skog, ne­mač­kog, grč­kog, na­va­ho, nor­ve­škog, ožib­dve, ru­skog, vel­škog ili ji­ di­ša, ume­sto da pre­đu na en­gle­ski, ko­ji ko­ri­sti nji­ ho­vo okru­že­nje. Tu će bi­ti uklju­če­ni i tran­slin­gval­ni 286

kóòrdînäte

pi­sci kao što je Lu­i­đi Ven­tu­ra (Lu­i­gi Ven­tu­ra), či­ji je po­bed­nič­ki ro­man Pep­pi­no, o ita­li­jan­skim imi­ gran­ti­ma u Nju­jor­ku, na­pi­san na fran­cu­skom, kao i Ža­net Lan­der (Je­an­net­te Lan­der), ko­ja se, iako je ro­đe­na u Nju­jor­ku i od­ra­sla u Atlan­ti, 1960-ih pre­ se­li­la u Ber­lin, i svo­je ro­ma­ne, ko­ji se od­vi­ja­ju na ju­gu Ame­ri­ke, pi­še na ne­mač­kom, pre­pu­nom di­ja­ lo­ga na ji­di­šu i afro­a­me­rič­kom. U no­vom iz­da­nju knji­ge Mul­ti­lin­gual Ame­ri­ca, So­lors je sa­ku­pio ese­je o ame­rič­koj li­te­ra­tu­ri ko­ja ni­je pi­sa­na na en­gle­skom. Pro­je­kat Re­co­very, ko­ji spro­vo­di iz­da­vač­ka ku­ća Ar­ te Pu­bli­co Press iz Hju­sto­na, ba­vi se ob­ja­vlji­va­njem za­ne­ma­re­nih tek­sto­va la­ti­no­a­me­rič­kih auto­ra, od ko­jih su mno­gi na špan­skom, i mno­gi su de­la tran­ slin­gval­nih pi­sa­ca. Me­đu­tim, i da­lje osta­je da na­u­ či­mo mno­go to­ga o je­zi­ci­ma, gru­pa­ma i ze­mlja­ma iz­van Sje­di­nje­nih Dr­ža­va. Ve­o­ma sam za­hva­lan za se­me­star ko­ji sam pro­ veo na in­sti­tu­tu Long­fe­lou, gde sam, za­hva­lju­ju­ći sti­ pen­di­ji fon­da­ci­je Džon E. So­jer, imao pri­li­ku da iz­ bru­sim svo­je ide­je o tran­slin­gvi­zmu u bri­ljant­nom dru­štvu Še­la, So­lor­sa i po­li­glot­skog fa­kul­te­ta i stu­de­ na­ta ko­ji su do­la­zi­li na se­mi­na­re. Let­nji se­mi­nar ko­ji sam, za­hva­lju­ju­ći fon­da­ci­ji NEH, pro­veo na Uni­ver­zi­ te­tu Na­ta­la u Pi­ter­ma­ric­bur­gu, u Ju­žnoj Afri­ci, omo­ gu­ćio mi je da sma­njim svo­je ogrom­no ne­po­zna­va­nje afrič­ke li­te­ra­tu­re. Za­hva­lju­jem di­rek­to­ri­ma in­sti­tu­ta, Ber­ntu Lind­for­su (Bernth Lind­fors) i Dej­vi­du Atve­ lu (Da­vid At­twell), kao i ko­le­ga­ma se­mi­na­ri­sti­ma, na nji­ho­voj struč­noj po­mo­ći i ve­li­ko­du­šnom str­plje­nju ko­je su po­ka­za­li dok sam lo­vio tran­slin­gvi­zam po tom ogrom­nom kon­ti­nen­tu. Stu­den­ti ne­ko­li­ko kur­ se­va na Tek­sa­škom uni­ver­zi­te­tu u San An­to­ni­ju pre­ ži­ve­li su raz­voj­ne fa­ze mo­jih ide­ja o ovoj te­mi, i sa­mi do­pri­nev­ši nji­ho­vom raz­vit­ku. Stu­dij­sko od­su­stvo sa Tek­sa­škog uni­ver­zi­te­ta u San An­to­ni­ju, kao i sti­pen­ di­ja ko­ju sam od ovog uni­ver­zi­te­ta do­bio za is­tra­ži­va­ nje, po­mo­gli su mi da do­vr­šim ovu knji­gu. Ured­ni­ci pu­bli­ka­ci­ja Com­pa­ra­ti­ve Li­te­ra­tu­re Stu­ di­es, Cri­ti­cism, Hol­lins Cri­tic, Hop­scotch i Pro­of­t exts 287

pru­ži­li su mi ohra­bre­nje ob­ja­viv­ši iz­ve­sne eta­pe mo­ jih ide­ja o tran­slin­gvi­zmu. De­lo­vi če­tvr­tog po­gla­vlja, „Ku­ci či­ta Be­ke­ta”, ob­ja­vlje­ni su kao „Dž. M. Ku­ci i Se­mjuel Be­ket: tran­slin­gval­na ka­ri­ka” u li­stu Com­pa­ ra­ti­ve Li­te­ra­tu­re Stu­di­es, 22.3 (1996): 161–72 (ko­pi­rajt 1996, Pennsylva­nia Sta­te Uni­ver­sity; re­pro­du­ko­va­no uz do­zvo­lu The Pennsylva­nia Sta­te Uni­ver­sity Press). De­lo­vi pr­vog po­gla­vlja, „Tran­slin­gvi­zam i knji­žev­na ima­gi­na­ci­ja”, po­ja­vi­li su se pod istim na­slo­vom u li­stu Cri­ti­cism, 33.4 (1991): 527–41. De­lo­vi sed­mog po­gla­ vlja, „Be­gli pri­stu­pa fir­mi”, ob­ja­vlje­ni su pod na­slo­vom „Lu­is Be­gli pri­stu­pa fir­mi” u li­stu Hol­lins Cri­tic 36.3 (1999): 1–11. De­lo­vi osmog po­gla­vlja, „Sajls po­sta­je Špa­nac”, po­ja­vi­li su se pod istim na­slo­vom u li­stu Hop­ scotch 1 (1999). De­lo­vi še­stog po­gla­vlja, „Eva Hof­man u Obe­ća­noj ze­mlji” ob­ja­vlje­ni su pod na­slo­vom „Iz­gu­ blje­ni u Obe­ća­noj ze­mlji: Eva Hof­man re­vi­di­ra Ma­ri An­tin” u li­stu Pro­of­t exts 18 (1998): 149–59 (ko­pi­rajt 1998, Johns Hop­kins Uni­ver­sity Press). Svo­jim pri­me­rom i mu­drim, sa­o­se­ćaj­nim ko­ men­ta­ri­ma Ilan Sta­vans (Il­lan Sta­vans) mi je po­mo­ gao da shva­tim šta po­ku­ša­vam da opi­šem. Moj je­zik ni­je u sta­nju da iz­ra­zi mo­ju za­hval­nost Ven­di Bar­ker (Wendy Bar­ker). Du­žnik sam i oso­blju iz­da­vač­ke ku­će Uni­ver­sity of Ne­bra­ska Press, ko­je mi je pru­ži­lo po­dr­šku sa pu­no en­tu­zi­ja­zma. Knji­ge se za­vr­ša­va­ju, ali is­tra­ži­va­nja je­zi­ka i li­ te­ra­tu­re ne mo­gu se za­vr­ši­ti. Kom­ple­tan vo­dič kroz tran­slin­gval­nu ima­gi­na­ci­ju mo­rao bi ima­ti odvo­je­na po­gla­vlja za Fer­nan­da Pe­sou, Pe­trar­ku, Prem Čan­da, Je­hu­di­ja Ha­le­vi­ja i za de­se­ti­ne dru­gih ge­ni­ja. Ide­a­lan is­tra­ži­vač tran­slin­gvi­zma bio bi na­uč­nik-po­li­glo­ta, ču­do­vi­šte eru­di­ci­je, ne­ko ko bi mno­go bo­lje od me­ne po­zna­vao ki­ne­ski, ko bi pi­sao po­e­zi­ju na ko­rej­skom, ili Fi­nac ko­ji bi pi­sao be­le­tri­sti­ku na šved­skom. Ako tran­slin­gvi­zam do­stig­ne svo­je gra­ni­ce u uto­pi­ji pan­ lin­gvi­zma, na­uč­ni­ku osta­je sa­mo da se ugri­ze za je­zik i na­sta­vi da če­zne za sve­zna­la­štvom. Sa ovim skrom­nim do­pri­no­som pri­či o translin­gvi­zmu, ja se ov­de za­u­sta­vljam, i če­kam na vas.

kóòrdînäte

Spi­sak tran­slin­gval­nih auto­ra

Vol­ter Abiš Či­nua Ače­be Ta­mas Ezel S. J. Anon Ama Ata Aidu Čin­giz Ajt­ma­tov Va­si­lis Alek­sa­kis Fe­li­pe Al­fau Alu­ri­sta Hu­lia Al­va­rez Je­hu­da Ami­čaj Alek­san­dre Am­pri­moz Mulk Radž Anand Me­ri An­tin Glo­ri­ja An­zal­dua Gi­ljom Apo­li­ner Aha­ron Apel­feld Apu­lej Majkl Ear­len A. K. Ar­ma Hans Arp Fer­nan­do Ara­bal Isak Asi­mov Av­gu­stin Ro­sa Auslen­der Auso­ni­je Ko­fi Avu­nor Se­mjuel Be­ket Vi­li­jem Bek­ford Lu­is Bi­gli Ta­har Ben Dže­lun Ča­im Na­čman Bja­lik Hek­tor Bjan­ko­ti Sven Bir­kerts Ra­šid Bu­ge­dra Ju­suf Hajm Bre­ner

Brej­ten Brej­ten­bah An­dre Brink Jo­zef Brod­ski Kar­los Bu­loan Abra­ham Ka­han Džon Kal­vin Eli­jas Ka­ne­ti Đa­ko­mo Ka­za­no­va Ro­za­li­ja de Ka­stro Ka­ta­ri­na Ve­li­ka Pul Se­lan Adel­bert fon Ka­mi­so An­dre Še­did Lu­is Ču E. M. Si­o­ran Ze­hra Si­rak San­da Si­sne­ros Er­nest Kla­es Ajn­dre Ko­dre­sku Dž. M. Ku­ci Džo­zef Kon­rad Dan­te Edvi­ga Dan­ti­kat Ama Dar­ko Ka­ma­la Das Re­ne De­kart Ani­ta De­saj Hu­not Di­jaz Isak Di­ne­sen Ari­jel Dorf­man Bu­ki Eme­če­ta Kvint Eni­je Era­zmo Mar­giad Evans Nu­ru­din Fa­rah Fa­rid

Rej­mond Fe­der­man Ro­za­rio Fe­re Eva Fi­ges Te­o­fi­lio Fo­len­go Džil­bert Fre­jr Atol Fu­gard Meh­med bin Su­lej­man Fu­zu­li Ro­men Ga­ri Ste­fan Džordž Al­ber­to Ger­ču­nov Fi­li­jam Ger­har­di Mi­rza Asa­du­lah Kan Ga­lib Mi­šel de Gel­de­rod Ha­lil Džu­bran Ja­nus Glo­vac­ki Ju­rij Ni­san Gne­sin Ni­ko­laj Go­golj Kar­lo Gol­do­ni Ivan Gol Ja­kob Gor­din Džu­li­jen Grin Ju­rij Zvi Grin­berg Fri­drik Fi­lip Gro­uv Lars Gu­staf­son Je­hi­da Ha­le­vi Jan de Har­tog Ur­su­la He­gi Ho­ze Ma­ri­ja de He­re­di­ja Šte­fan Hajm Hil­de­gard od Bin­ge­na Ro­lan­do Ino­jo­sa-Smit Eva Hof­man Vi­ćen­te Hu­i­do­bro Abra­ham Ibn Ezra So­lo­mon Ibn Ga­bi­rol Ežen Jo­ne­sku 288

kóòrdînäte

Mu­ha­mad Ik­bal Ka­zuo Iši­gu­ro Fa­zil Is­kan­der Pa­na­it Is­tra­ti Rut Pro­ver Džab­va­la Ha Jin F. Si­o­nil Ho­ze Ka­ka Ka­lel­kar Sma­ro Kam­bu­re­li Ka­tib Ja­dži­ne Džek Ke­ru­ak Ab­del­ka­bir Ka­ti­bi Mak­sin Hong King­ston Ar­tur Ke­stler Jer­ži Ko­sin­ski Hen­ri Kraj­sel Kse­tra­ja Mi­lan Kun­de­ra Eva Kur­ljuk Dža­net Len­der Čin Jang Li Ja­kov Lind Lin Ju Tang Kla­ris Li­spek­tor Lu­kan Amin Ma­luf Hju Mak­der­mid An­drej Ma­kin Edvar­do Ma­ne Al­ber­to Man­gel Džojs Man­sur Ju­žin Ma­ras Re­ne Mar­kes Daf­ne Mar­lat Mar­šal Ved Meh­ta F. Ma­nuel de Me­lo Men­de­le Mo­her Sfo­rim Stju­art Me­ril C. F. Ma­jer 289

Džon Mil­ton Li­bus Mo­ni­ko­va To­mas Mor Žan Mo­ras Osvald Mbu­ji­se­ni Mtša­li Bha­ra­ti Mu­ker­dži Čarls Mun­go­ši R. K. Na­ra­jan Na­ra­ja­na­tir­ta Ngu­gi Va Thi­on­go Ana­is Nin Jan No­vak Flan O’Bra­jen Ga­bri­jel Oka­ra Ben Okri Okot Bi­tek Gu­sta­vo Pe­rez Fir­mat Fer­nan­do Pe­soa Pe­trar­ka Sol T. Pla­a­tje Pla­ut Mar­ko Po­lo Ele­na Po­nja­tov­ska Ga­bri­jel Prejl Prem Čand Sta­ni­slav Pr­bi­žev­ski Ma­nuel Pu­ig Kvin­ti­li­jan Ajn Rend Ra­dža Rao Raj­ner Ma­ri­ja Ril­ke Ri­čard Ro­dri­gez Sal­man Ru­ždi Ra­fa­le Sa­ba­ti­ni Sa­di Sa­ib od Ta­bri­za Luk San­te Ken Sa­ro Vi­va Na­ta­li Sa­ro­te Džon Sajls

Čarls Sil­sfild Osman Sem­be­ne Hor­he Sem­prun Se­ne­ka Le­o­pold Sen­gor Vi­kram Set An­ton Ša­mas Ta­ras Ščev­čen­ko Vo­le So­jin­ka Ba­ruh Spi­no­za Ilan Sta­vans Džordž Štaj­ner Tom Sto­pard Av­gust Strind­berg An­to­nio Ta­bu­ki Šol Čer­ni­čov­ski Terns B. Tra­ven El­za Tri­o­let Hen­ri Tro­jat Ga­bre Med­hin Ce­gaj Ni­ko­lo Tu­či Ivan Tur­ge­njev Džo­zef Ti­si­ja­ni Fjo­dor Iva­no­vič Tjut­čev Tri­stan Za­ra Đu­ze­pe Un­ga­re­ti Lu­i­đi Ven­tu­ra Fren­sis Vjel Gri­fin Re­ne Vi­vi­jen Dej­vid Fo­gel Fi­lis Vi­tli Eli Vi­zel Oskar Vajld R. R. Vi­li­jams Lu­is Vol­fson An­zia Je­zer­ska Lu­is Zu­kov­ski

kóòrdînäte

LI­TE­RA­TU­RA 1.

Ac­he­be, Ci­nua. “An Ima­ge Of Afri­ca”, Mas­sac­hu­setts Re­vi­ew 18 (1977): 782-94. ----. “Mor­ning Yet on Cre­a­tion Day”, Lon­don: He­i­ne­ mann, 1975. ----. „Svet ko­ji ne­sta­je”, De­re­ta, Be­o­grad, 2008. 2. Al­fau, Fe­li­pe. “Anonymity: An In­ter­vi­ew With Fe­li­pe Al­fau”, In­ter­vi­ew by Ilan Sta­vans, Re­wi­ew of Con­tem­po­ rary Fic­tion 13.1 (1993): 146-53 ----. “Chro­mos”, Elm­wo­od Park Il: Dal­key Ar­chi­ve, 1990. ----. “Lo­cos: A Co­medy of Ge­stu­res”, El­mbwo­od Park Il: Dal­key Ar­chi­ve, 1988. ----. “Sen­ti­men­tal Songs / La po­e­sia cur­si”, Tran­sla­ted by Il­lan Sta­vans, Elm­wo­od Park Il: Dal­key Ac­hi­ve, 1992. 3. Al­va­rez, Ju­lia. “How the Gar­cia Girls Lost The­ir Ac­ cents”, Cha­pel Hill Nc: Al­gon­qu­in, 1991. ----. “So­met­hing to Dec­la­re”, Cha­pel Hill Nc: Al­gon­qu­ in1998. 4. An­ge­lou, Maya. “I know Why the Ca­ged Bird Sings”, New York: Ran­dom Ho­u­se, 1969. 5. An­tin, Mary. “From Plotzk to Bo­ston”, Up­per Sad­dle Ri­ ver Nj: Li­te­ra­tu­re Ho­u­se, 1970. ----. “The Pro­mi­sed Land”, Edi­ted by Wer­ner Sol­lors, New York: Pen­guin, 1997. ----. “They Who Knock at Our Ga­tes: A Com­ple­te Go­ spel of Im­mi­gra­tion”, Bo­ston: Ho­ug­hton Mif ­fl in, 1914. 6. An­zal­dua, Glo­ria. “Bor­der­lands / La Fron­te­ra: The New Me­sti­za”, San Fran­ci­sco: Aunt Lu­te, 1987. 7. Apu­lej. „Zlat­ni ma­ga­rac: me­ta­mor­fo­za Lu­ja Apu­le­ja”, De­re­ta, Be­o­grad, 1991. 8. Ascham, Ro­ger. “En­glish Works: To­xop­hi­lus, Re­port of the Af­f a­i­res and Sta­te of Ger­many, The Scho­le­ma­ster”, Edi­ted by Wil­li­am Al­dis Wright. New York: Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press 1977. 9. Auden, W. H. “The Dyer’s Hand”, New York: Ran­dom Ho­u­se, 1962. 10. Ba’al-Maknsho­ves. “One Li­te­ra­tu­re in Two Lan­gu­a­ges”, In What is Je­wish Li­te­ra­tu­re?, edi­ted by Ha­na WirthNes­her, 69-77. Phi­la­delp­hia: Je­wish Pu­bli­ca­tion So­ci­ety, 1994. 11. Bart­hers, Ro­land. “Le De­gre ze­ro de l’ec­ri­tu­re”, Pa­ris: Edi­ti­ons du Se­uil, 1953. 12. Bayley, Joshn. “En­glish as a Se­cond Lan­gu­a­ge”, New York Ti­ems Bo­ok Re­vi­ew, 1, Sep­tem­ber 1996, 6. 13. Be­a­u­jo­ur, Eli­za­beth Klosty. “Alien Ton­gu­es: Bi­lin­gual Rus­sian Wri­ters of the ’First’ Emi­gra­tion”, New York: Cor­nell Uni­ver­sity Press, 1989. 14. Bec­kett, Sa­muel. “Dan­te... Bru­no. Vi­co... Joyce” (...) Pri­re­dio Ne­boj­ša Ra­dić

290

kóòrdînäte

291

fotografija: vukašin veljić

kóòrdînäte

UDC 316.34(082)

Andrej Mirčev, Osijek, Rijeka

Decentrirana izvedba identiteta (Bilješke uz knjigu Spaces of Identity in the Performing Sphere, ured. Sibila Petlevski/Goran Pavlić, ADU/Fraktura, Zagreb, 2011)

Zbornik radova Spaces of Identity in the Perfor­ ming Sphere u izdanju Frakture i Akademije dramske umjetnosti Zagreb, što su ga uredili Sibila Petlevski i Goran Pavlić, zamišljen je i realiziran kao interdisciplinarna čitanka, koja otvara novu perspektivu u teorijskom traganju za drugačijim paradigmama prostora u (izvedbenim) umjetnostima nakon tzv. prostornog obrata. Tekstove nastale u okviru međunarodnog istraživačkog projekta Discursive Identity in the Performing Arts: Bodies, Personae, Intersu­ bjects, a izlagane na konferenciji Spaces of Identity in the Performing Sphere (Zagreb, 2010), povezuje slična intencija pronalaženja i formuliranja diskurzivnih strategija i epistemoloških praksi, kojima se mapiraju kompleksne relacije između izvedbe, identiteta i prostora. Budući da ovako postavljenom trostrukom sadržajno-kategorijalnom problemu nije moguće prići oslanjajući se samo na jednu disciplinu i metodološku operaciju, neophodno je bilo ustanoviti raznorodne vizure na temelju kojih se naznačene relacije mogu locirati na čvorištima različitih disciplina kao što su: teatrologija, povijest umjetnosti, književnost, filozofija, antropologija, političke znanosti i sociologija. Formuliranjem novog područja istraživanja, koje omogućava ne samo transdisciplinarni već i

transkulturalni dijalog, autori/ice zbornika otvorile su mogućnost za refleksiju „liminalnog prostora”, koji bismo na tragu Homija Bhabe mogli formulirati kao „treći prostor”, smješten u nedefiniranoj zoni nastajanja između varljivih i nepomirljivih binarizama.1 U vremenu retrogradnog političkog ekstremizma, krize kapitalističkih odnosa i jačanja desnih svjetonazora, dekonstruiranje identiteta (i prostora) kao nečeg fiksiranog, prirodnog i datog, doprinos je strategijama otpora i utoliko predstavlja izazov kritičkom mišljenju i procesima emancipacije. Također, ovakav pristup jamči dijalog sa Drugim i drugačijim, što je neophodan proces u dinamici izvođenja iden­ti­te­ta. Per­for­ma­tiv­ne di­men­zi­je na­ra­ti­va Ako su se s pro­svje­ti­telj­stvom i fi­lo­zo­fi­jom nje­ mač­kog kla­sič­nog ide­a­li­zma stvo­ri­li uvje­ti za iden­ ti­fi­ci­ra­nje čo­vje­ka kao ra­zum­skog bi­ća, ko­jeg od­li­ ku­ju raz­bo­ri­tost, ko­he­rent­nost i etič­nost, on­da je s mi­sli­o­ci­ma po­put Fri­e­dric­ha Ni­etzschea, Art­hu­ra Scho­pen­ha­u­e­ra, Sörena Ki­er­ke­ga­ar­da i Sig­mun­da Fre­u­da na sce­nu stu­pi­la mi­sao ko­ja iz ra­ci­o­nal­ne 1 Usp. Bha­ba, Ho­mi, Lo­ca­tion of Cul­tu­re, Ro­u­tled­ge, New York/Lon­don, 1994.

292

kóòrdînäte

sfe­re su­šti­na ljud­skog iz­mje­šta u ne­si­gu­ran i ne­sta­ bi­lan nek­sus na­go­na, žud­nje i ira­ci­o­nal­nog. Ovaj ko­per­ni­kan­ski obrat, ko­jim se sva­ki ob­lik ko­he­rent­ nog i auto­nom­nog iden­ti­te­ta utvr­đu­je kao te­o­rij­ska fik­ci­ja i pro­iz­vod ide­o­lo­ških od­no­sa mo­ći, otvo­rio je vra­ta za post­mo­der­ni­stič­ku kri­ti­ku, ko­ja će iden­ti­tet shva­ti­ti kao efekt per­for­ma­tiv­nog po­na­vlja­nja i ci­ ti­ra­nja dru­štve­nih mo­de­la. Re­fe­ri­ra­ju­ći na po­le­mi­ ku iz­me­đu Jac­qu­e­sa Der­ri­dae i Joh­na Se­ar­la, Alan Si­kes u svo­joj će knji­zi Re­pre­sen­ta­tion and Iden­tity from Ver­sa­il­les to the Pre­sent za­klju­či­ti da post­mo­ der­nu ka­rak­te­ri­zi­ra stav da se „ot­kro­ve­nje iden­ti­ te­ta” ne do­ga­đa kroz per­for­ma­tiv­ne prak­se, već da su upra­vo per­for­ma­tiv­ni či­no­vi ono što pro­iz­vo­di i ma­te­ri­ja­li­zi­ra iden­ti­te­te.2 Na tra­gu ove ar­gu­men­ta­ ci­je, od­no­sno sta­va da se pro­ble­mu iden­ti­te­ta mo­ra pri­stu­pi­ti uzi­ma­ju­ći u ob­zir nje­go­vu per­for­ma­tiv­nu di­men­zi­ju, ne­ko­li­ko tek­sto­va u zbor­ni­ku eks­pli­cit­no je po­sve­će­no tre­ti­ra­nju iden­ti­tet­skih po­li­ti­ka u raz­li­ či­tim me­di­ji­ma i umjet­no­sti­ma. Pri­log po­vje­sni­čar­ke umjet­no­sti Le­o­ni­de Ko­vač Iva­na Saj­ko´s “Sce­nes with an ap­ple”: In the In­ter­spa­ ce of Ima­ge, Text and Vo­i­ce fo­ku­si­ran je na in­ter­me­ di­jal­nu iz­ved­bu iden­ti­te­ta u dram­skom tek­stu Iva­ne Saj­ko, re­a­li­zi­ra­nom kao ra­dio-dra­ma (a u me­đu­ vre­me­nu i kao scen­sko či­ta­nje sa gla­zbe­ni­ci­ma ko­ji uži­vo pro­iz­vo­de aku­stič­nu ku­li­su). Si­tu­i­ra­ju­ći svoj ar­gu­ment u kon­tek­stu te­za Ju­dith Bu­tler, auto­ri­ca će već na po­čet­ku tek­sta ja­sno na­zna­či­ti svo­ju in­ten­ci­ ju: „[...] na­sto­jat ću de­kon­stru­i­ra­ti po­jam iden­ti­te­ta u pro­ce­su, u ko­jem poj­mo­vi oda­bra­ni da ar­ti­ku­li­ra­ ju iden­ti­tet bi­va­ju ostva­re­ni kao po­li­tič­ki.”3 Ov­dje je od od­lu­ču­ju­ćeg zna­ča­ja us­tvr­di­ti auto­re­fe­ren­ci­jal­ni pro­to­kol unu­tar ko­jeg dram­ska spi­sa­te­lji­ca raz­bi­ 2 Si­kes, Alan, Re­pre­sen­ta­tion and Iden­tity from Ver­sa­il­les to the Pre­sent, Pal­gra­ve Mac­mil­lan, New York, 2007, str. 8. 3 Ko­vač, Le­o­ni­da, Iva­na Saj­ko´s “Sce­nes with an ap­ple”: In the In­ter­spa­ce of Ima­ge, Text and Vo­i­ce, u: Pe­tlev­ski/Pa­vlić (ured.), Spa­ces of Iden­tity in the Per­for­ming Sphe­re, Aka­de­mi­ ja dram­ske umjet­no­sti/Frak­tu­ra, Za­greb, 2011, str. 125.

293

ja li­ne­ar­nu na­ra­ci­ju i či­ta­te­lja/slu­ša­te­lja kon­stant­no vra­ća na me­dij i nje­go­vu ma­te­ri­jal­nost. Na tra­gu W. J. T. Mitchel­la, Ko­va­če­va će me­dij de­fi­ni­ra­ti kao „kom­plek­snu dru­štve­nu in­sti­tu­ci­ju ko­ja ar­ti­ku­li­ra iden­ti­tet” i kao onaj kon­tekst unu­tar ko­jeg je mo­ gu­će si­tu­i­ra­ti po­ten­ci­jal­ni ot­por, ostva­ren auto­re­fe­ ren­ci­jal­nim ras­krin­ka­va­njem me­di­ja, od­no­sno uka­ zi­va­njem na ključ­nu ulo­gu ko­ju me­dij ostva­ru­je u pro­ce­su po­sre­do­va­nja in­for­ma­ci­ja/po­ru­ke.4 Fo­kus na auto­re­fe­ren­ci­jal­nom po­stup­ku u eko­no­mi­ji tek­ sta ozna­ča­va i dez­in­te­gra­ci­ju sta­bil­nog pri­po­vi­je­da­ ča, što za so­bom po­vla­či od­u­sta­ja­nje od iden­ti­te­ta kao ko­he­rent­nog i auto­nom­nog poj­ma. Di­na­mi­kom „hi­brid­ne fo­ka­li­za­ci­je”, ko­ju će Le­o­ni­da Ko­vač de­ tek­ti­ra­ti u kom­pli­ci­ra­nim tek­stu­al­nim stra­te­gi­ja­ma, Iva­na Saj­ko iz­vo­di ras­tje­lo­vlja­va­nje iden­ti­te­ta, do­vo­ de­ći tekst u di­rekt­nu ten­zi­ju sa ti­ši­nom sli­ke, unu­tar ko­je se „re­pro­du­ci­ra­ju bi­o­ki­ber­ne­tič­ki su­bjek­ti­vi­te­ ti”.5 Umje­sto čvr­stih i fik­si­ra­nih po­zi­ci­ja, us­po­sta­ vlja­ju se flu­id­ne, krh­ke i fra­gil­ne re­la­ci­je, bez ja­snih di­stink­ci­ja i tvr­dih gra­ni­ca. Da se iden­ti­tet mo­ra mi­sli­ti flu­id­no i per­for­ ma­tiv­no, do­ka­zu­je u svo­jem tek­stu Con­ti­nu­ity and Di­scon­ti­nu­ity i fi­lo­zof­ki­nja Na­de­žda Ča­či­no­vić. Re­ fe­ri­ra­ju­ći na tek­sto­ve Ga­le­na Straw­so­na, ona raz­vi­ja hi­po­te­zu da iden­ti­tet kao kon­strukt ne mo­ra ovi­si­ti o na­ra­ti­vu, tj. da smi­sao na­šeg ži­vo­ta ni­je is­klju­či­vo de­ ter­mi­ni­ran for­mi­ra­njem auto­bi­o­graf­skog na­ra­ti­va. „Lo­ša stra­na na­ra­tiv­no­sti” od­no­si se na „kon­struk­ ci­ju la­žnog kon­ti­nu­i­te­ta”, usljed če­ga su­bjekt stje­če uti­sak da je ži­vot li­ne­a­ran do­ga­đaj ko­ji se di­ja­kro­no raz­vi­ja u vre­me­nu.6 Pa ipak, či­nje­ni­ca da se u ži­vo­tu če­sto su­o­ča­va­mo sa is­kri­vlje­nim i var­lji­vim sje­ća­nji­ ma, ko­ja ne ko­re­spon­di­ra­ju sa po­vi­je­snim fak­ti­ma, mo­že bi­ti je­dan od ar­gu­me­na­ta pro­tiv iden­ti­te­ta vi­ 4 Ko­vač, Le­o­ni­da, ibid., str. 126. 5 Ibid., str. 130. 6 Ča­či­no­vić, Na­de­žda, Con­ti­nu­ity and Di­scon­ti­nu­ity, u: Pe­ tlev­ski/Pa­vlić (ured.), ibid., str. 134.

kóòrdînäte

đe­nog kroz pri­zmu kon­ti­nu­i­te­ta. Fi­lo­zof­ki­nja, sto­ga, mo­že za­klju­či­ti da sje­ća­nje ni­je skla­di­šte, „već ma­pa ko­ja se stal­no pre­cr­ta­va; ma­pi­ra­nje, re-kre­i­ra­nje, bri­ sa­nje, mo­bi­li­za­ci­ja su sva­ka­ko na­ra­tiv­ne pro­ce­du­re: i upra­vo to im­pli­ci­ra mo­guć­nost da ni­ka­da ni­je mo­ gu­će us­tvr­di­ti sta­bil­no je­zgro isti­ne.”7 Iz­mje­šta­nje su­ bjek­ta iz nje­go­ve ovi­sno­sti o var­lji­vim pro­ce­du­ra­ma i na­ra­ti­vi­ma sje­ća­nja otvo­rit će di­men­zi­ju sa­da­šnjo­ sti kao onaj tre­nu­tak u ko­jem se do­ga­đa struk­tu­ri­ ra­nje iden­ti­te­ta. Po­zi­va­ju­ći se u ovom di­je­lu svo­jeg ar­gu­men­ta na Gil­le­sa De­le­u­za, Na­de­žda Ča­či­no­vić afir­mi­ra kon­cept ima­nen­ci­je, ko­jim po­ku­ša­va ocr­ta­ ti usi­dre­nost ži­vo­ta i su­bjek­ta u ne­po­sred­ni tre­nu­tak sa­da­šnjo­sti, iz­mak­nu­toj od sva­kog mo­gu­ćeg fik­si­ ra­nja u dis­kur­su ili me­di­ju. Za raz­li­ku od kla­sič­nog kon­cep­ta na te­me­lju ko­jeg se iden­ti­tet ra­zu­mi­je kao re­zul­tat na­ra­tiv­nih po­stu­pa­ka ko­ji tvo­re auto­bi­o­ graf­ski kon­ti­nu­i­tet su­bjek­ta, kon­cep­tom ima­nen­ci­ je osi­gu­ra­va se re­flek­si­ja poj­ma ži­vo­ta sa­sta­vlje­nog od „vir­tu­al­no­sti, do­ga­đa­ja i sin­gu­lar­no­sti”, či­me se eks­po­ni­ra sfe­ra ne­pred­vi­di­vog i kon­tin­gent­nog, od­ no­sno po­ka­zu­je se u ko­joj mje­ri iden­ti­tet ni­je ne­što ne­pro­mje­nji­vo i kon­stant­no.8 Iz­me­đu me­mo­ri­je i kar­ne­va­la Je­dan od zna­ko­va post­mo­der­ni­stič­ke re­vi­zi­ je poj­mo­va iden­ti­te­ta i pro­sto­ra je epi­ste­mo­lo­ško fo­ku­si­ra­nje na mo­da­li­te­te upi­si­va­nja i ar­hi­vi­ra­nja vre­me­na u kon­kret­nim pro­sto­ri­ma. Da je dis­kurs o me­mo­ri­ji i ar­hi­va­ma par ex­cel­len­ce po­li­tič­ki to­pos, raz­vid­no je ne sa­mo u te­o­rij­skom po­ku­ša­ju ra­zu­ mi­je­va­nja ka­ko se mo­gao do­go­di­ti Ho­lo­ka­ust, već i na pu­no re­cent­ni­jem pri­mje­ru ra­to­va na te­ri­to­ ri­ju biv­še Ju­go­sla­vi­je, ko­ji su do­brim di­je­lom bi­ li uvje­to­va­ni lo­šim od­no­som pre­ma tra­u­ma­tič­noj pro­šlo­sti Dru­gog svjet­skog ra­ta, ali i ra­ni­jih kon­fli­ ka­ta zbog ko­jih je pro­stor ju­go­i­stoč­ne Euro­pe (pre) 7 Ibid., str. 135. 8 Ča­či­no­vić, Na­de­žda, ibid., str. 136.

če­sto do­ži­vlja­van kao svo­je­vr­sno „bu­re ba­ru­ta”. U knji­zi Kul­tu­ra se­ća­nja To­dor Ku­ljić će, sto­ga, pri­ mje­ti­ti: „Oži­vlje­no ko­lek­tiv­no pam­će­nje, a ne isto­ rij­sko zna­nje, bi­lo je oruž­je u po­sled­njem gra­đan­ skom ra­tu u Ju­go­sla­vi­ji.”9 Uzi­ma­ju­ći za pri­mjer do­ku­men­ta­ri­stič­ki te­a­tar ko­ji se raz­vi­jao u Nje­mač­koj 60-ih go­di­na pro­šlo­ ga sto­lje­ća, Mo­ni­ka Bre­go­vić uka­zu­je na este­tič­ ki po­ten­ci­jal kre­i­ra­nja al­ter­na­tiv­nih sje­ća­nja, ko­ja sub­ver­ti­ra­ju do­mi­nant­ne me­ha­ni­zme iden­ti­fi­ka­ci­je i na taj na­čin omo­gu­ća­va­ju iz­ra­nja­nje onog di­je­la pro­šlo­sti ko­ja se po­ti­ski­va­la ili cen­zu­ri­ra­la. Naj­bo­ lji pri­mjer ta­kvog dram­skog pi­sma je tekst Pe­te­ra We­is­sa Die Er­mit­tlung (Is­tra­ga, 1965), na­stao na te­ me­lju za­pi­sni­ka sa su­đe­nja od­go­vor­ni­ma za zlo­čin u Auschwit­zu. Pi­san go­to­vo u ma­ni­ri objek­tiv­nog i fak­to­graf­ski „hlad­nog” iz­vje­šta­ja, tekst ak­tu­a­li­zi­ra sje­ća­nje na tra­u­ma­tič­ne do­ga­đa­je Ho­lo­ka­u­sta, su­ o­ča­va­ju­ći, na je­dan vr­lo okru­tan na­čin, či­ta­te­lja sa zlo­či­nom i sa­di­stič­kim po­stup­ci­ma na­ci­sta. Do­ku­ men­ta­ri­stič­ki te­a­tar, me­đu­tim, ne svo­di se sa­mo na iz­ved­bu po­ti­snu­tog sje­ća­nja, već ga od­li­ku­je i svo­ je­vr­sna eman­ci­pa­tor­ska ge­sta, usmje­re­na ka pro­vo­ ci­ra­nju ši­rih dru­štve­nih i po­li­tič­kih pro­mje­na, po­ seb­no zna­čaj­nih ako se uzme u ob­zir kon­tekst re­ vo­lu­ci­je, ko­ja je iz­bi­la 1968. go­di­ne. U tom smi­slu, auto­ri­ca tek­sta mo­že za­klju­či­ti: „Do­ku­men­ta­ri­stič­ki te­a­tar na­stao je iz že­lje da se Nje­mač­ku i ci­je­li svi­jet pod­sje­ti na uža­se ra­ta, ali je to ta­ko­đer tre­ba­lo sti­ mu­li­ra­ti re­flek­si­ju o pro­mje­na­ma dru­štve­ne i po­li­ tič­ke re­al­no­sti.”10 U svo­jem pri­lo­gu o po­li­tič­kim im­pli­ka­ci­ja­ma kar­ne­va­la, et­no­log Ivan Lo­zi­ca pro­ble­ma­ti­zi­ra u zna­no­sti op­će­pri­hva­će­no mi­šlje­nje o sub­ver­ziv­nom ka­rak­te­ru kar­ne­va­la, što ga je for­mu­li­rao Mik­hail 9 Ku­ljić, To­dor, Kul­tu­ra se­ća­nja. Te­o­rij­ska ob­ja­šnje­nja upo­tre­ be pro­šlo­sti, Či­go­ja štam­pa, Be­o­grad, 2006, str. 6. 10 Bre­go­vić, Mo­ni­ka, Per­for­ming Na­ti­o­nal Iden­tity: The Clash of So­cial Me­mory and Tra­u­ma in Ger­man Do­cu­men­tary The­a­ tre, u: Pe­tlev­ski/Pa­vlić (ured.), ibid., str. 225.

294

kóòrdînäte

Bak­htin u svo­joj dok­tor­skoj di­ser­ta­ci­ji o Ra­be­la­ i­su. In­ter­pre­ti­ra­ju­ći Bak­hti­no­vu te­zu u kon­tek­stu Agam­be­no­vih re­flek­si­ja o bi­o­po­li­tič­kim pro­to­ko­li­ ma su­vre­me­nog dru­štva ute­me­lje­nog na prin­ci­pu per­ma­nent­nog iz­van­red­nog sta­nja i Gi­rar­de­o­voj te­o­ri­ji re­li­gij­skog na­si­lja, Lo­zi­ca po­ka­zu­je ka­ko je kar­ne­val mo­gu­će poj­mi­ti ne kao ne­pri­ja­te­lja dr­žav­ nog po­ret­ka, već obr­nu­to, kao do­ga­đaj, ko­ji u od­ no­su na vla­da­vi­nu za­ko­na ima am­bi­va­len­tan uči­ nak. Kar­ne­val je, mi­sli Lo­zi­ca, pri­ja­telj dr­ža­ve, sto­ga što „po­ja­ča­va uvje­te pri­pa­da­nja za­jed­ni­ci (u smi­slu vla­da­ju­ćeg po­ret­ka), te na taj na­čin olak­ša­va dr­ža­vi spri­je­ča­va­nje po­ten­ci­jal­ne kri­ze – sve dok za­jed­ni­ ca pri­hva­ća po­sto­je­ći po­re­dak.”11 Dru­gim ri­je­či­ma, uče­sni­ci kar­ne­va­la su, za­pra­vo, oso­be ko­je ne­ma­ju re­al­nu po­li­tič­ku moć i sto­ga je kar­ne­val si­tu­a­ci­ja u ko­joj sa­mo pri­vre­me­no i pri­vid­no do­la­zi do pre­o­ kre­ta­nja/de­sta­bi­li­za­ci­je dru­štve­nih hi­je­rar­hi­ja. Raz­ li­ka iz­me­đu poj­ma zoe (go­li ži­vot) i bi­os (po­li­tič­ki ži­vot usi­dren u za­jed­ni­ci), što ga Lo­zi­ca pre­u­zi­ma od Agam­be­na, otva­ra pro­stor za di­stink­ci­ju onih ko­ji su in­te­gri­ra­ni u za­jed­ni­cu i onih dru­gih, is­klju­ če­nih iz po­li­tič­kog ži­vo­ta. Kao ne­tko, tko je osje­tio uči­nak bi­o­po­li­tič­kih, to­ta­li­tar­nih stra­te­gi­ja na go­loj ko­ži, bi­va­ju­ći u vi­še­go­di­šnjem eg­zi­lu, Bahk­tin je, su­ge­ri­ra autor, u kar­ne­va­lu upi­sao Dru­gost, ko­ju je sâm osje­ćao u od­no­su spram zva­nič­ne kul­tu­re Sta­ lji­no­ve Ru­si­je.12 Nje­go­va te­o­ri­ja o kar­ne­va­lu, da­kle, u di­rekt­nom je od­no­su sa po­li­tič­kom te­o­ri­jom ot­po­ ra, ali kao ta­kva, ona ne opi­su­je pra­vo sta­nje stva­ri, već pred­sta­vlja ne­ku vr­stu uto­pij­skog sna­tre­nja. Eti­ka Dru­go­sti U kon­tek­stu de­kon­stru­i­ra­nja su­bjek­tiv­no­sti i obra­zo­va­nja dis­kur­sa ko­ji će iden­ti­tet­ske po­li­ti­ke lo­ci­ra­ti u nji­ho­vim per­for­ma­tiv­nim i bi­o­po­li­tič­ 11 Lo­zi­ca, Ivan, The Di­scur­si­ve Con­struc­tion of Car­ni­val Po­li­ tics, u: Pe­tlev­ski/Pa­vlić (ured.), ibid., str. 99. 12 Usp. Lo­zi­ca, Ivan, ibid., str. 91.

295

kim di­na­mi­ka­ma, jed­na od ključ­nih ope­ra­ci­ja bi­la je post­ko­lo­ni­jal­no re­la­ci­o­ni­ra­nje iden­ti­te­ta s Dru­ gim, toč­ni­je sa svim onim ne-za­pad­nim kul­tu­ra­ma i ma­nji­na­ma, či­ja je mar­gi­na­li­za­ci­ja bi­la ekvi­va­lent­na stup­nju nji­ho­ve eks­plo­a­ta­ci­je. Pi­ta­nje što ga je in­dij­ ska fe­mi­ni­sti­ca G. C. Spi­vak for­mu­li­ra­la još 80-ih go­di­na pro­šlog sto­lje­ća: „Mo­gu li pot­či­nje­ni go­vo­ ri­ti?”, pro­blem iden­ti­te­ta i re­pre­zen­ta­ci­je si­tu­i­ra u kom­plek­sno po­lje mo­ći, de­fi­ni­ra­no ni­zom rod­nih, po­li­tič­kih i kla­snih asi­me­tri­ja. Iako se na pr­vi po­ gled mo­že uči­ni­ti za­čud­nim po­ve­zi­va­nje po­lo­ža­ja že­ne, rad­ni­ka i dru­gih po­tla­če­nih su­bje­ka­ta, epi­ste­ mo­lo­ška ope­ra­ci­ja, ko­ja je na dje­lu kod Spi­va­ko­ve, us­tvr­đu­je: „Za fi­gu­ru ’že­ne’ ve­za iz­me­đu šut­nje i že­ ne mo­že bi­ti ozna­če­na sa­mim že­na­ma; ra­sne i kla­ sne raz­li­ke ta­ko­đer se mo­gu pod­ve­sti pod te op­tu­ žbe”.13 De­ma­ski­ra­nje za­pad­no­cen­trič­ke pa­ra­dig­me i fo­ku­si­ra­nje na eman­ci­pa­cij­ske prak­se isto­dob­no je uvje­tom post­mo­der­ni­stič­kog ma­pi­ra­nja onih iden­ ti­te­ta ko­ji se ne po­kla­pa­ju s do­mi­nant­nim dru­štve­ nim mo­de­li­ma (bi­je­lac, gra­đa­nin) te uka­zu­ju na nji­hov neo­prav­da­ni uni­ver­za­li­zam i epi­ste­mo­lo­ško na­si­lje ko­je se u ime tog uni­ver­za­li­zma (i nor­ma­tiv­ no­sti) spro­vo­di nad svim Dru­gim(a). Na slič­nim pre­mi­sa­ma, ko­je smo ov­dje is­cr­ta­li, te­me­lji se tekst pro­fe­so­ra po­li­tič­kih zna­no­sti Go­ra­na Gre­ti­ća „Euro­pean Spa­ce: Ot­her-Fo­re­ig­ner-Enemy”, ko­ji re­flek­ti­ra kom­plek­sne od­no­se i ten­zi­je u mul­ti­ et­nič­kom okru­že­nju Euro­pe. Po­la­ze­ći od sta­va da je u osno­vi sva­kog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta di­ja­lek­tič­ka na­pe­tost spram ka­te­go­ri­je stran­ca (Dru­gog), Gre­tić osvi­je­tlja­va pro­ces apro­pri­ja­ci­je na te­me­lju ko­jeg se kon­sti­tu­i­ra seb­stvo. Po­seb­no mje­sto u toj ar­gu­men­ ta­ci­ji za­u­zi­ma fe­no­men na­ci­o­na­li­zma, shva­ćen „kao spe­ci­jal­na for­ma et­no­cen­tri­zma”, ute­me­lje­na na prin­ci­pi­ma „za­jed­nič­kog pod­ri­je­tla, je­zi­ka i slič­nih 13 Spi­vak, Gayatri Cha­kra­vorty, Can the Su­bal­tern Spe­ak?, u: Cary Nel­son/Law­ren­ce Gros­sberb (ured.), Mar­xism and the In­ter­pre­ta­tion Cul­tu­re, Uni­ver­sity of Il­li­no­is Press, Ur­ba­na and Chic­ha­go, 1988, str. 287.

kóòrdînäte

na­vi­ka”.14 Fo­kus na ono­me što je mo­je ili na­še uvje­ tu­je ocr­ta­va­nje ja­sne gra­ni­ce, ko­ja će „naš” te­ri­to­rij odi­je­li­ti od stra­nog te­ri­to­ri­ja. Po­vla­če­nje gra­ni­ce ov­ dje se mo­že shva­ti­ti kao kon­sti­tu­tiv­ni akt pro­iz­vod­ nje te­ri­to­ri­jal­nog i ge­o­po­li­tič­kog okvi­ra, na te­me­lju ko­jeg se do­ga­đa iz­ved­ba (ko­lek­tiv­nog) iden­ti­te­ta. S dru­ge stra­ne, po­ku­šaj struk­tu­ri­ra­nja i (sa­mo)od­re­ đi­va­nja iden­ti­te­ta vr­lo če­sto ko­re­spon­di­ra s po­di­ za­njem gra­ni­ca, kao što je to bio slu­čaj 90-ih ka­da je na te­me­lju pra­va na sa­mo­o­dre­đe­nje ne­ka­da­šnji je­din­stve­ni pro­stor SFRJ po­di­je­ljen na šest re­pu­ bli­ka (dr­ža­va?). Iako Gre­tić di­rekt­no ne re­fe­ri­ra na Ju­go­sla­vi­ju, upra­vo se na te­me­lju tog is­ku­stva mo­že za­klju­či­ti da je neo­p­ho­dan „su­ži­vot s Dru­gim, čak što­vi­še da je po­treb­no ži­vje­ti kao Dru­gi, s Dru­gim, čak i ka­da je taj Dru­gi pot­pu­no raz­li­čit [...]”15 Per­spek­ti­va ko­ju u svo­jem pri­lo­gu otva­ra fi­lo­ zof Hr­vo­je Ju­rić, pro­ble­ma­ti­zi­ra iz­ved­bu iden­ti­te­ta u kon­tek­stu krup­nih teh­no­lo­ško-znan­stve­nih pro­ mje­na, ko­je ne sa­mo da su ra­di­kal­no tran­sfor­mi­ra­le ko­mu­ni­ka­ci­ju iz­me­đu lju­di, već su i gra­ni­cu iz­me­đu bi­o­lo­škog bi­ća i pro­te­ze uči­ni­le pro­pu­snom. U tom kon­tek­stu, Ju­ri­će­va tvrd­nja da je pi­ta­nje iden­ti­te­ta, par ex­cel­len­ce, pi­ta­nje eti­ke, pod­ra­zu­mi­je­va slje­de­ći stav: „Sfe­ra ljud­skog uvi­jek je mje­sto dis­kri­mi­na­ci­ je, mje­sto gdje je Dru­gi is­klju­čen, upr­kos to­me što je baš taj Dru­gi uvi­jek slu­žio kao glav­ni kri­te­rij u stva­ra­nju ’čvr­stih’ iden­ti­te­ta, bi­lo in­di­vi­du­al­nih, bi­lo ko­lek­tiv­nih.”16 Sa­gle­dan u jed­nom ši­rem kon­tek­stu ko­ji se od­no­si na bi­o­po­li­tič­ke i tran­shu­ma­ne stra­ te­gi­je nad­zo­ra, po­jam iden­ti­te­ta i nje­go­va iz­ved­ba po­sta­ju raz­vid­ni na pri­mje­ru in­sta­la­ci­je Pe­te­ra We­ i­be­la Cru­ci­fi­xi­on of Iden­tity (1973), ko­ja će Ju­ri­ću po­slu­ži­ti kao pri­mjer. Za­mi­šlje­na kao križ ve­li­či­ne 14 Gre­tić, Go­ran, „Euro­pean Spa­ce: Ot­her-Fo­re­ig­nerEnemy”, u: Pe­tlev­ski/Pa­vlić (ured.), ibid., str. 159.

pro­sječ­nog sta­ri­jeg mu­škar­ca, in­sta­la­ci­ja u sre­di­štu ima mo­ni­tor ko­ji re­pro­du­ci­ra vi­deo-sli­ku, ali sli­ka po­sta­je vi­dlji­va tek onog tre­nut­ka ka­da pro­ma­trač za­u­zme sre­di­šnju po­zi­ci­ju spram kri­ža. Kao sim­bol kr­šćan­stva, križ u kom­bi­na­ci­ji s nad­zor­nom ka­me­ rom pro­vo­ci­ra de­li­kat­no pi­ta­nje stra­te­gi­ja nad­zo­ra i nor­ma­li­za­ci­je, ko­ji obra­zu­ju plat­for­mu ili, bo­lje re­če­no, bi­o­po­li­tič­ki dis­po­zi­tiv unu­tar ko­jeg se do­ ga­đa iz­ved­ba iden­ti­te­ta. Na tom tra­gu, za­klju­čit će Ju­rić, po­tre­ban nam je bi­o­e­tič­ki dis­kurs, ko­ji bi se mo­gao „su­prot­sta­vi­ti bi­o­po­li­tič­kim ma­ni­pu­la­ci­ja­ma, od­no­sno teh­no­lo­ško-znan­stve­nim, eko­nom­skim i po­li­tič­kim ma­ni­pu­la­ci­ja­ma ljud­skog i ne-ljud­skog ži­vo­ta.”17 U vre­me­nu hi­per­tro­fi­ra­ne re­al­no­sti, sve vi­še iz­mje­šte­ne u me­đu­zo­nu in­ter­net ko­mu­ni­ka­ci­ je i la­žnih fa­ce­bo­ok pro­fi­la, ova te­za do­ka­zu­je svo­ju pla­u­zi­bil­nost go­to­vo sva­kim kli­kom mi­ša. Te­a­tar na ras­križ­ju ci­vi­li­za­ci­ja Kao me­dij ko­ji osi­gu­ra­va su­sret i ko­mu­ni­ka­ci­ju jed­ne gru­pe lju­di u za­jed­nič­ki di­je­lje­nom pro­sto­ru i vre­me­nu, te­a­tar je mo­gu­će pro­ma­tra­ti i kao mje­sto (re)pro­duk­ci­je iden­ti­te­ta. Već sa­ma či­nje­ni­ca po­sto­ ja­nja glum­ca kao oso­be ko­ja na sce­ni ne go­vo­ri u vla­sti­to ime, već to či­ni u ime ne­kog fik­ci­o­nal­nog li­ ka, sa­svim ja­sno ocr­ta­va zna­čaj ko­ji po­jam iden­ti­te­ ta i iden­ti­fi­ka­ci­je ima za ka­za­li­šnu iz­ved­bu. Uoča­va­ ju­ći na­zna­če­nu ve­zu, nje­mač­ka te­a­tro­lo­gi­nja Eri­ka Fischer-Lic­hte u svo­joj će knji­zi o po­vi­je­sti ka­za­li­šta sa­gle­da­nog kroz mo­da­li­te­te ob­li­ko­va­nja iden­ti­te­ta, za­pi­sa­ti: „U te­a­tru uvi­jek je ri­ječ (u struk­tu­ral­nom smi­slu) o kre­a­ci­ji iden­ti­te­ta i pro­mje­ni iden­ti­te­ta.”18 Tran­sfor­ma­ci­ja dram­ske u post­dram­sku iz­ved­bu, sa­gle­da­na u kon­tek­stu iden­ti­tet­skih po­li­ti­ka, od­re­ đe­na je pro­ce­du­ra­ma de­cen­tri­ra­nja re­la­ci­je ulo­ga– lik–ti­je­lo, od­no­sno prak­som de­kon­stru­i­ra­nja fik­si­

15 Gre­tić, Go­ran, ibid., str. 161.

17 Ibid., str. 173.

16 Ju­rić, Hr­vo­je, The Cru­ci­fi­xi­on of Iden­tity: Per­sons & Be­ ings, Bo­di­es & Ge­nes, u: Pe­tlev­ski/Pa­vlić (ured.), ibid., str. 164.

18 Fischer-Lic­hte, Eri­ka, Hi­story of Euro­pean Dra­ma and The­a­tre, Ro­u­tled­ge, New York/Lon­don, 2002, str. 2.

296

kóòrdînäte

ra­nih re­pre­zen­ta­ci­ja. U post­mo­der­ni­stič­ke ten­den­ ci­je su­vre­me­nog te­a­tra tre­ba ubro­ji­ti i otva­ra­nje ka ob­li­ci­ma tran­skul­tu­ral­ne iz­ved­be, ko­ji ni­su iz­vor­no europ­skog po­ri­je­kla, već su dio te­a­tar­ske tra­di­ci­je In­di­je, Ja­pa­na, Ki­ne, ju­go­i­stoč­ne Azi­je itd. To otva­ ra­nje pre­ma dru­gim ci­vi­li­za­ci­ja­ma i mo­de­li­ma iz­ ved­be, za­si­gur­no je mo­ment ko­ji go­vo­ri u pri­log te­ zi o te­a­tru kao to­po­su (de)struk­tu­ri­ra­nja iden­ti­te­ta kroz re­la­ci­o­ni­ra­nje s Dru­gim. Tek­stu­al­ni pri­log te­a­tro­lo­ga Dar­ka Lu­ki­ća „So­ ci­ally For­med Per­for­ma­ti­ve iden­ti­ti­es: A Re­la­ti­on­ ship bet­we­en Non-ver­bal and Ver­bal Com­po­nent of Per­for­ming Prac­ti­ces; A The­a­tro­lo­gi­cal Di­vi­sion bet­we­en the Cul­tu­res of East and West”, kao po­la­ zi­šte uzi­ma po­dvo­je­nu hi­sto­ri­ju iz­ved­be­nih umjet­ no­sti, či­ja se po­dvo­je­nost oči­tu­je u ra­zli­ci Za­pa­da i Is­to­ka ka­da je ri­ječ o ver­bal­nom, od­no­sno ne-ver­ bal­nom te­a­tru.19 Di­fe­ren­ci­ja­ci­ja se­mi­o­tič­kih su­sta­va u ko­ji­ma se raz­li­či­to raz­vi­ja te­a­tar na Is­to­ku i Za­ pa­du ko­re­spon­di­ra s dru­ga­či­jom funk­ci­jom i vri­ jed­no­šću ko­ju tekst ima u od­no­su na iz­ved­bu. Dok je za­pad­noj sfe­ri sve do sre­di­ne 20. sto­lje­ća iz­ved­ba bi­la cen­tri­ra­na oko lo­go­sa i iz­go­vo­re­ne ri­je­či, Is­tok ovu vr­stu „tek­stu­al­nog ap­so­lu­ti­zma” ni­je po­zna­vao, kao što ni­je po­zna­vao ni du­a­li­stič­ko raz­li­ko­va­nje iz­me­đu du­ha i ti­je­la.20 Dru­ga ključ­na raz­li­ka od­no­ si se na ulo­gu ko­ju je te­a­tar imao u re­la­ci­ji spram za­jed­ni­ce i dru­štva, toč­ni­je, kao toč­ka raz­li­ko­va­nja mo­že se uze­ti ri­tu­al­na funk­ci­ja, od­no­sno iz­o­sta­nak iste. Iako bi po­gre­šno bi­lo za­klju­či­ti ka­ko su ri­tual i te­a­tar jed­na te ista stvar, upra­vo je u re-eva­lu­a­ci­ ji ri­tu­al­ne di­men­zi­je iz­ved­be mo­gu­će lo­ci­ra­ti no­ve im­pul­se za raz­vi­tak te­a­tra. Ov­dje je sa­svim do­volj­ no spo­me­nu­ti dje­lo­va­nje An­to­ni­na Ar­ta­u­da, Jerzya 19 Usp. Lu­kić, Dar­ko, „So­ci­ally For­med Per­for­ma­ti­ve iden­ ti­ti­es: A Re­la­ti­on­ship bet­we­en Non-ver­bal and Ver­bal Com­ po­nent of Per­for­ming Prac­ti­ces; A The­a­tro­lo­gi­cal Di­vi­sion bet­we­en the Cul­tu­res of East and West”, u: Pe­tlev­ski/Pa­vlić (ured.), ibid., str. 49. 20 Lu­kić, Dar­ko, ibid., str. 60.

297

Gro­tow­skog, Euge­nia Bar­be ili Li­ving The­a­trea, pa da bu­de ja­sno u ko­joj je mje­ri okre­ta­nje ka ne­e­u­rop­ skim kul­tu­ra­ma i po­tra­ga za ri­tu­al­nim iz­vo­ri­ma te­a­ tra ob­li­ko­va­la te­a­tar­sku prak­su dva­de­se­tog sto­lje­ća. Lo­ci­ra­ju­ći u od­ma­ku od lo­go­cen­tri­zma po­ten­ci­ja­le raz­vo­ja no­ve te­a­tro­lo­gi­je, Dar­ko Lu­kić po­se­bi­ce će se osvr­nu­ti na „za­ne­ma­re­ni aspekt vi­zu­al­nog” u te­ a­tru, od­no­sno na či­nje­ni­cu da re­a­fir­ma­ci­ja poj­ma te­a­tar im­pli­ci­ra ba­vlje­nje pro­ble­mom gle­da­nja, ko­ji je u osno­vi eti­mo­lo­gi­je the­a­tron/the­a­tris.21 No­vi te­a­tro­lo­ški dis­kurs u ko­jem je fo­kus sa tek­stu­al­nih stra­te­gi­ja pre­mje­šten na ma­te­ri­jal­nost, fe­no­me­no­lo­gi­ju, iko­nič­ku di­men­zi­ju i po­li­tič­ki uči­ nak iz­ved­be, raz­vi­dan je u tek­sto­vi­ma Kim Skjol­ da­ger Ni­el­sen, Mi­lo­ša La­zi­na, Ma­tja­ža Po­tr­ča i Go­ ra­na Pa­vli­ća. Kao di­sci­pli­na ko­ja svo­je ute­me­lje­nje za­hva­lju­je di­fe­ren­ci­ra­nju od stu­di­ja knji­žev­no­sti, te­a­tro­lo­gi­ja je od sa­mih svo­jih po­če­ta­ka za­mi­šlje­na kao in­ter­di­sci­pli­nar­na epi­ste­mo­lo­ška prak­sa, ko­ja mo­že osi­gu­ra­ti uvje­te za di­ja­log raz­li­či­tih (umjet­ nič­kih) me­di­ja. Ta­ko­đer, po­ka­zu­je se da te­a­tro­lo­gi­ ja mo­že bi­ti mo­del za­cr­ta­va­nja prav­ca is­tra­ži­va­nja, ko­ji će re­flek­ti­ra­ti dru­štve­ne, kul­tu­ro­lo­ške, po­li­tič­ke i ide­o­lo­ške im­pli­ka­ci­je iz­ved­be, tj. kom­plek­sne in­ ter­me­di­jal­ne pro­mje­ne unu­tar su­sta­va umjet­nič­ke (re)pro­duk­ci­je. U kon­tek­stu zbor­ni­ka i nje­go­vog te­ mat­skog okvi­ra, no­va te­a­tro­lo­gij­ska mi­sao do­brim je di­je­lom ute­me­lje­na u in­ten­ci­ji for­mu­li­ra­nja re­la­ cij­ske pa­ra­dig­me pro­sto­ra, ko­ja bi omo­gu­ći­la uvid u di­na­mi­ku iz­ved­be post­mo­der­ni­stič­kog iden­ti­te­ ta i ma­pi­ra­la od­nos iz­me­đu ka­te­go­ri­je iden­ti­te­ta i pro­sto­ra. Je­dan od za­klju­ča­ka u tom prav­cu je te­za po ko­joj se ana­li­tič­ko ocr­ta­va­nje te­a­tar­skog pro­sto­ ra mo­že ostva­ri­ti sa­mo na te­me­lju fe­no­me­no­lo­škog sta­va, za­sno­va­nom na ne­po­sred­nom is­ku­stvu ži­vog ti­je­la. Uzi­ma­ju­ći u ob­zir Bac­he­lar­do­vu po­e­ti­ku pro­ sto­ra i te­o­ri­ju glu­me Bran­ka Ga­vel­le, Go­ran Pa­vlić on­to­lo­gi­ju pro­sto­ra te­a­tar­ske iz­ved­be lo­ci­rat će u 21 Lu­kić, Dar­ko, ibid., str. 62.

kóòrdînäte

in­ter­su­bjek­tiv­noj ten­zi­ji ko­ja po­sto­ji iz­me­đu ti­je­la (glu­ma­ca me­đu­sob­no, ali i glu­ma­ca i pu­bli­ke) i ko­ ja de­ter­mi­ni­ra „te­a­tar kao ko­lek­tiv­nu umjet­nost par ex­cel­len­ce.”22 Kon­sti­tu­tiv­na ulo­ga pu­bli­ke, na tra­gu Ga­vel­li­ne te­o­ri­je o ka­za­li­štu kao su­i­gri, da­kle, po­ ka­zu­je se od­lu­ču­ju­ćim tre­nut­kom u na­sto­ja­nju da pro­stor iz­ved­be ra­zu­mi­je­mo u nje­go­voj re­la­ci­o­noj, re­la­tiv­noj i dru­štve­no-ko­lek­tiv­noj di­men­zi­ji. S te nas po­zi­ci­je di­je­li još sa­mo je­dan ko­rak do re­la­cij­ske este­ti­ke Nic­ho­la­sa Bo­ur­ri­a­u­da, ko­ja umjet­nost iz­mi­ če iz auto­nom­ne sfe­re te uvo­di u kom­plek­sno po­lje dru­štve­nih an­ta­go­ni­za­ma, gdje se umjet­nič­ki čin iz­ jed­na­ča­va sa dru­štve­nim efek­tom ko­ji pro­iz­vo­di. Za­ključ­ne na­po­me­ne Pre­va­zi­la­ze­ći okvi­re i for­mu uobi­ča­je­ne re­cen­ zi­je, ovaj je tekst po­stao „žr­tvom” ana­li­tič­ke stra­te­ gi­je, ko­jom se te­ma eks­po­ni­ra iz raz­li­či­tih vi­zu­ra i na te­me­lju če­ga ona po­sta­je ne­kom vr­stom iz­li­ke za ar­ti­ku­li­ra­njem vla­sti­te po­zi­ci­je. Mo­žda je ri­ječ o učin­ku „tok­sič­nog me­ma”, sin­tag­me ko­jom Si­bi­ la Pe­tlev­ski ob­ja­šnja­va dje­lo­va­nje „in­for­ma­cij­skih vi­ru­sa” u kon­tek­stu sa­mo­re­pli­ci­ra­ju­ćih mo­de­la po­ na­ša­nja?23 Je li mo­gu­će da je či­ta­nje zbor­ni­ka po­kre­ nu­lo bu­ji­cu tek­sta ko­ji, re­cen­zi­ra­ju­ći šti­vo, u nje­mu sa­gle­da­va i iz­vo­di vla­sti­tu op­se­si­ju pro­sto­rom iden­ ti­te­ta u sfe­ri iz­ved­be? Pi­sa­nje je ne­dvoj­be­no otvo­ ri­lo pro­stor in­ter­su­bjek­tiv­nog di­ja­lo­ga, u ko­jem je bi­lo mo­gu­će sa­gle­da­ti i pro­ble­ma­ti­zi­ra­ti ne sa­mo auto­re ko­ji su se po­ja­vi­li u tek­stu, već je, isto­dob­no, taj pro­ces zr­ca­lo okre­nuo i pre­ma onom ko­ji pi­še i ko­ji tim pi­sa­njem pro­vo­ci­ra ne­la­go­du svog dis­rit­ mič­nog i no­mad­skog iden­ti­te­ta. Od­ba­cu­ju­ći po­zi­ ci­ju sve­zna­ju­ćeg i ko­he­rent­nog na­ra­to­ra, pri­zna­jem na kra­ju da sam tek­sto­ve iz zbor­ni­ka ko­ri­stio kao

par­ti­tu­ru za „ma­nič­nu ko­re­o­gra­fi­ju” u li­mi­nal­nom po­lju iz­me­đu di­sci­pli­na.24 Na­mje­ra se, da­kle, po­kla­ pa s po­kre­tom dis­lo­ci­ra­nja fiks(ira)nih iden­ti­te­ta, tj. nji­ho­vom re­pli­ka­ci­jom u pro­sto­ru spon­ta­ni­te­ta, po­ten­ci­jal­no­sti i tran­sgre­siv­no­sti. Umje­sto ho­mo­ ge­ne sta­bil­ne spa­ci­jal­no­sti ustro­je­ne i di­sci­pli­ni­ra­ne bi­o­po­li­tič­kim tak­ti­ka­ma eko­nom­skog pot­či­nja­va­nja i na­ci­o­na­li­stič­kog za­glu­plji­va­nja, pred na­ma se ocr­ ta­va­ju fra­gil­ni to­po­si žud­nje i ne­kog is­tr­za­nog tra­ja­ nja/sje­ća­nja ko­je se od­u­pi­re ime­no­va­nju, bje­že­ći od toč­ke ne­do­gle­da u or­gi­ja­stič­ku tje­le­snost u ko­joj su po­ni­šte­ne gra­ni­ce iz­me­đu ži­vo­ta i sna, Me­ne i Te­be, Nje­ga i Njih. I mo­žda je to taj pro­stor iden­ti­te­ta za ko­jim sam ci­je­lo ovo vri­je­me tra­gao, a ko­ji se tek sa­ da na­zi­re: toč­ka ko­ja će ob­u­zda­ti ovu lo­go­re­ju, osi­ gu­ra­va­ju­ći di­ja­log u ti­ši­ni onog ne­i­den­ti­fi­ci­ra­nog, ne­iz­go­vo­re­nog, ne­vi­dlji­vog.

22 Pa­vlić, Go­ran, „The Po­e­tics of The­a­tri­cal Spa­ce: Whe­re Bac­ he­lard me­ets Ga­vel­la”, u: Pe­tlev­ski/Pa­vlić (ured.), ibid., str. 293. 23 Pe­tlev­ski, Si­bi­la, „Vi­ru­lent Ide­as, Mi­me­tic En­gi­ne­e­ring, Me­me­oid Iden­tity, Aest­he­tic War­fa­re”, u: Pe­tlev­ski/Pa­vlić (ured.), ibid., str. 29.

24 Pe­tlev­ski, Si­bi­la, ibid., str. 31.

298

kóòrdînäte

299 fotografija: vukašin veljić

kóòrdînäte

UDC 305-055.2(082) UDC 141.72(082)

Lji­lja­na Pe­ši­kan Lju­šta­no­vić, No­vi Sad

Po­pu­nja­va­nje be­li­na Uvod u rod­ne te­o­ri­je. Pri­re­di­le: Iva­na Mi­lo­je­vić i Slo­bo­dan­ka Mar­kov. Autor­ke: Eva Ba­ho­vec, Je­li­sa­ve­ta Bla­go­je­vić, Vla­di­sla­va Gor­dić Pet­ko­vić, Mir­ ja­na Dok­ma­no­vić, Da­ša Du­ha­ček, Na­đa Du­ha­ček, Je­le­na Fi­li­po­vić, Alek­san­ dra Iz­gar­jan, Ka­ta­ri­na Lon­ča­re­vić, Ni­la Ka­por Sta­nu­lo­vić, Na­ta­ša Ka­ran­fi­lo­ vić, Ag­neš Kar­tag Od­ri, Sa­nja Ko­jić Mla­de­nov, Slo­bo­dan­ka Mar­kov, Ni­ko­li­na Ma­ti­je­vić, Mi­le­sa Mi­lin­ko­vić, An­đel­ka Mi­lić, Iva­na Mi­lo­je­vić, Ana Paj­van­čić, Ma­ri­ja­na Paj­van­čić, Van­da Pe­ro­vić, Dra­ga­na Po­po­vić, Ve­sna Ni­ko­lić Ri­sta­no­ vić, Na­da Se­ku­lić, Fu­a­da Stan­ko­vić, Gor­da­na Sto­ja­ko­vić, Dra­ga­na To­do­ro­vić, Du­brav­ka Va­lić Ne­delj­ko­vić, Adri­a­na Za­ha­ri­je­vić. No­vi Sad: Cen­tar za rod­ne stu­di­je, Uni­ver­zi­tet u No­vom Sa­du i Me­di­ter­ran Pu­blis­hing, 2011.

Zbor­nik ra­do­va gru­pe autor­ki, ko­ji su pri­re­di­le Iva­na Mi­lo­je­vić i Slo­bo­dan­ka Mar­kov, pod na­slo­ vom Uvod u rod­ne te­o­ri­je – vi­še­stru­ko je dra­go­cen. On ob­je­di­nja­va niz te­o­rij­skih kon­ce­pa­ta sa uvi­dom u nji­ho­vo re­flek­to­va­nje u so­ci­jal­noj prak­si kod nas i glo­bal­no. Reč je o de­lu ko­je će, sva­ka­ko, bi­ti dra­go­ ce­no mla­dim is­tra­ži­va­či­ca­ma i is­tra­ži­va­či­ma, po­la­ zni­ca­ma i po­la­zni­ci­ma rod­nih stu­di­ja ali, isto­vre­me­ no, i zre­lim već for­mi­ra­nim na­uč­ni­ca­ma i na­uč­ni­ci­ ma za­in­te­re­so­va­nim za rod­na is­tra­ži­va­nja. Pret­po­ sta­vljam da će i jed­ne i dru­ge (i jed­ni i dru­gi) mo­ći da po­pu­ne od­re­đe­ne pra­zni­ne u te­o­rij­skoj ma­tri­ci i ostva­re ce­lo­vit osnov­ni uvid u pod­ruč­je rod­nih te­o­ ri­ja, što i je­ste osnov­na funk­ci­ja ova­ko za­sno­va­nog i ob­li­ko­va­nog Uvo­da…

U Pred­go­vo­ru Slo­bo­dan­ke Mar­kov ovaj zbor­nik je dvo­stru­ko oka­rak­te­ri­san: kao udž­be­nik na­me­njen stu­dent­ki­nja­ma i stu­den­ti­ma rod­nih stu­di­ja i kao te­ mat­ski na­uč­ni zbor­nik. Uzev­ši u ob­zir do­bro osmi­ šlje­nu i pre­ci­zno re­a­li­zo­va­nu kom­po­zi­ci­ju zbor­ni­ka, po­što­va­nje svih uzu­sa na­uč­nog ra­da i ujed­na­če­no vi­sok kva­li­tet po­je­di­nih tek­sto­va (ko­ji, sva­ka­ko, pro­ is­ti­če iz vi­so­ke na­uč­ne kom­pe­tent­no­sti autor­ki i pri­ re­đi­va­či­ca) – sklo­ni­ji smo da Uvod u rod­ne te­o­ri­je po­sma­tra­mo kao vre­dan te­mat­ski na­uč­ni zbor­nik, ko­ji, uz to, za­do­vo­lja­va ve­o­ma vi­so­ke me­to­dič­ke uzu­se ko­ji se po­sta­vlja­ju pred do­bro osmi­šljen i do­ bro re­a­li­zo­van udž­be­nik. Tek­sto­vi pri­re­đi­va­či­ca (Pred­go­vor Slo­bo­dan­ke Mar­kov, Uvod Iva­ne Mi­lo­je­vić i Za­klju­čak: mo­gu­ 300

kóòrdînäte

će i po­želj­ne bu­duć­no­sti ro­da i rod­nih stu­di­ja Iva­ne Mi­lo­je­vić) uokvi­ru­ju ru­ko­pis po­de­ljen u tri de­ la na­slo­vlje­na: I. Fe­mi­ni­stič­ki ta­la­si i ori­jen­ta­ci­je; II. Feminizmi. Pre­gled po­je­di­nač­nih ori­jen­ta­ci­ja; i III. Te­me – Rod i: po­li­ti­ka, pra­vo, obra­zo­va­nje, eko­no­mi­ja, na­si­lje, sek­su­al­nost, iden­ti­tet, mul­ti­ kul­tu­ral­nost, in­va­lid­nost, knji­žev­nost, je­zik, umet­ nost, eko­lo­gi­ja, me­di­ji. Zbor­nik sa­dr­ži i neo­p­hod­nu na­uč­nu apa­ra­tu­ru: In­deks poj­mo­va i In­deks ime­na. Ka­da je o ovom aspek­tu Uvo­da u rod­ne te­o­ri­je reč, sva­ka­ko tre­ba is­ta­ći iz­u­zet­no do­bro kon­ci­pi­ra­ne sa­ žet­ke u dru­gom de­lu zbor­ni­ka, ko­ji da­ju osnov za raz­vi­ja­nje in­ter­ak­tiv­nog na­stav­nog ra­da i pod­sti­ču uče­nje s raz­u­me­va­njem. Ovaj udž­be­nik/zbor­nik, da­kle, uspe­šno ob­je­ di­nju­je dva mo­gu­ća pri­stu­pa: „si­ste­ma­ti­zo­va­ni pre­ gled osnov­nih te­o­rij­skih ori­jen­ta­ci­ja u obla­sti stu­ di­ja ro­da” i „pre­gled te­ma sa­dr­žin­ski i struk­tur­no pri­la­go­đen kon­kret­nom obra­zov­nom pro­gra­mu” (Pred­go­vor, Slo­bo­dan­ka Mar­kov). U ce­li­ni zbor­ni­ka uspe­šno su ob­je­di­nje­ni isto­rij­ski, te­o­rij­ski i apli­ka­ tiv­ni aspekt, či­me se krug po­ten­ci­jal­nih či­ta­la­ca ove knji­ge znat­no ši­ri, ob­u­hva­ta­ju­ći sve one ko­ji su za­in­ te­re­so­va­ni „za raz­u­me­va­nje i tu­ma­če­nje fe­no­me­na ljud­skog dru­štve­nog sve­ta iz fe­mi­ni­stič­ke per­spek­ti­ ve” (Ista). Oče­ku­je­mo da će ova­ko kon­ci­pi­ra­ni Uvod u rod­ne te­o­ri­je ta­ko­đe do­pri­ne­ti i „ši­roj upo­tre­bi ka­ te­go­ri­je ro­da u aka­dem­skim pro­u­ča­va­nji­ma” (Ista), a ti­me i una­pre­đe­nju kul­tu­ro­lo­ških, so­ci­o­lo­ških, knji­žev­nih is­tra­ži­va­nja kod nas i, što je još va­žni­ je, una­pre­đe­nju sve­sti o nu­žno­sti uki­da­nja pa­tri­ jar­hal­ne (post­pa­tri­jar­hal­ne?) rod­ne hi­je­rar­hi­je ko­ja umno­go­me pro­ži­ma tran­zi­cij­sko srp­sko dru­štvo. Uvod Iva­ne Mi­lo­je­vić sa­že­to, iz isto­rij­ske per­ spek­ti­ve, osve­tlja­va fe­no­men rod­nih stu­di­ja kao „sa­vre­me­ne in­ter­di­sci­pli­nar­ne na­uč­no­i­stra­ži­vač­ke i aka­dem­ske obla­sti, ko­ja se for­mal­no po­ja­vi­la to­ kom po­sled­nje dve de­ce­ni­je XX ve­ka, pr­ven­stve­no u okvi­ru en­gle­skog go­vor­nog pod­ruč­ja, a za­tim se pro­ši­ri­la glo­bal­no”. Iz per­spek­ti­ve ovog tek­sta Uvod 301

u rod­ne te­o­ri­je mo­že se sa­gle­da­va­ti i kao si­ste­mat­sko pre­i­spi­ti­va­nje vi­še­ve­kov­nih ne­ga­tiv­nih ste­re­o­ti­pa o že­ni kao bi­ću fi­zič­ki, du­hov­no i in­te­lek­tu­al­no in­fe­ ri­or­nom. Ova autor­ka sme­šta te­o­ri­je i stu­di­je ro­da i u ši­ri kon­tekst onih po­bu­na ma­nji­na ko­je obe­le­ža­ va­ju dru­gu po­lo­vi­nu XX ve­ka, uka­zu­ju­ći, pri­tom, i na od­re­đe­no sla­blje­nje in­te­re­so­va­nja za ovaj do­men is­tra­ži­va­nja, po­go­to­vo na Za­pa­du, mo­ti­vi­sa­no na­ vod­nim ostva­re­njem rav­no­prav­no­sti. Uvid u re­la­tiv­no krat­ku, ali bur­nu i ši­ro­ko re­ le­vant­nu isto­ri­ju fe­mi­ni­zma, u pr­vom de­lu zbor­ni­ ka, otva­ra­ju Iva­na Mi­lo­je­vić (1.1. Tri ta­la­sa fe­mi­ni­ zma, isto­rij­ski i dru­štve­ni kon­tekst; 1.2. Fe­mi­ni­stič­ka epi­ste­mo­lo­gi­ja i me­to­do­lo­gi­ja), An­đel­ka Mi­lić (1.3. Fe­mi­ni­stič­ki ta­la­si, ori­jen­ta­ci­je i po­kret u ju­go­slo­ ven­skom i srp­skom dru­štvu XX ve­ka) i Gor­da­na Sto­ja­ko­vić (1.4. Lo­kal­ni ak­ti­vi­zam: žen­ski po­kret u Voj­vo­di­ni i Sr­bi­ji u XIX i XX ve­ku). Ovaj seg­ment zbor­ni­ka po­zi­tiv­no je obe­le­žen ter­mi­nom (mo­žda i pa­ra­dig­mom) ta­las, ko­ji nam se či­ni iz­ra­zi­to funk­ ci­o­nal­nim, po­što im­pli­ci­ra di­na­mi­ku, sme­nji­vost, uslov­nost gra­ni­ca, ali i oso­be­nu, sve­o­bu­hvat­nu si­ li­nu fe­mi­ni­stič­kog po­kre­ta, u sve­tu i kod nas. U ce­ li­ni uzev, ovaj deo knji­ge je pre­ci­zan i si­ste­ma­ti­čan i ob­u­hva­ta ne sa­mo glo­bal­nu per­spek­ti­vu fe­mi­ni­stič­ ke mi­sli i prak­se već i raz­voj fe­mi­ni­zma u ju­go­slo­ ven­skom i srp­skom dru­štvu. Sve tek­sto­ve od­li­ku­je ja­san, kon­ci­zan, do­bro struk­tu­ri­ran na­čin iz­la­ga­ nja, ter­mi­no­lo­ška pre­ci­znost, ja­san isto­rij­ski uvid i do­bra te­o­rij­ska za­sno­va­nost i osla­nja­nje na ši­ro­ko ob­u­hva­će­nu re­le­vant­nu li­te­ra­tu­ru, do­ma­ću i stra­nu. Tek­sto­vi funk­ci­o­ni­šu kao lo­gič­na ce­li­na. Ma­da sam pred­met is­tra­ži­va­nja ni­je mo­no­li­tan, ovaj (uslov­no) isto­rij­ski seg­ment zbor­ni­ka uspe­va da uka­že na one obra­sce mi­šlje­nja, te­o­rij­ska, te­mat­ska, ide­o­lo­ška po­ du­da­ra­nja ko­ja ob­je­di­nja­va­ju tri ta­la­sa fe­mi­ni­zma. Ovaj deo zbor­ni­ka mo­že bi­ti pod­sti­caj za dalj­nja is­tra­ži­va­nja. Re­ci­mo, ve­ru­je­mo da bi dra­go­cen do­ pri­nos rod­nim stu­di­ja­ma bio i rod­no sen­zi­tiv­ni uvid u sud­bi­nu že­ne na se­lu, po­go­to­vo na Bal­ka­nu, gde su

kóòrdînäte

se do XX ve­ka oču­va­le ne­ke ve­o­ma ar­ha­ič­ne for­me ve­ro­va­nja i prak­se, ko­ji sna­žno uti­ču na sud­bi­nu se­o­ ske že­ne, što je do­sad bi­lo ma­nje-vi­še spo­ra­dič­ni deo et­no­lo­ških, so­ci­o­lo­ških i eko­nom­skih is­tra­ži­va­nja srp­skog i bal­kan­skog se­la, a go­to­vo ni­ka­ko pred­met si­ste­ma­tič­no spro­ve­de­nih rod­nih is­tra­ži­va­nja. Pre­gled fe­mi­ni­za­ma, od­no­sno po­je­di­nač­nih ori­jen­ta­ci­ja u okvi­ru te­o­ri­ja ro­da, či­ni cen­tral­ni i naj­o­bu­hvat­ni­ji deo zbor­ni­ka i u naj­ve­ćoj me­ri od­ go­va­ra nje­go­voj udž­be­nič­koj funk­ci­ji, ali, isto­vre­ me­no, bi­će ve­ro­vat­no i naj­če­šće ko­ri­šće­ni deo Uvo­ da u rod­ne te­o­ri­je i ka­da je reč o for­mi­ra­nim is­tra­ ži­va­či­ca­ma i is­tra­ži­va­či­ma. Ce­lo­vi­te, in­for­ma­tiv­ ne, pre­gled­ne stu­di­je sa­dr­ža­ne u ovom seg­men­tu knji­ge, do­pu­nje­ne pre­gle­di­ma li­te­ra­tu­re i sa­že­ci­ma uob­li­če­nim u ta­be­le, mo­gle bi bi­ti knji­ga za se­be. Svi fe­mi­ni­zmi su osve­tlje­ni iz isto­rij­ske per­spek­ti­ ve, ko­ja ob­u­hva­ta ge­ne­zu sva­kog od njih, uka­za­ no je na naj­zna­čaj­ni­je pred­stav­ni­ce/pred­stav­ni­ke, kao i na naj­zna­čaj­ni­je te­o­rij­ske po­stav­ke i prak­tič­ni aspekt sva­kog od njih, a isto­rij­ski je kom­po­no­van ovaj deo zbor­ni­ka u ce­li­ni: od Kla­sič­nog li­be­ral­nog fe­mi­ni­zma (Da­ša Du­ha­ček) do Ki­ber­fe­mi­ni­zma (Iva­na Mi­lo­je­vić). Če­tr­na­est tek­sto­va po­sve­će­nih po­je­di­nim fe­mi­ni­zmi­ma (po­red već na­ve­de­nih, to su: Anar­hi­stič­ki fe­mi­ni­zam Van­de Pe­ro­vić, Eg­ zi­sten­ci­ja­li­stič­ki fe­mi­ni­zam Eve Ba­ho­vec, Li­be­ral­ni fe­mi­ni­zam u XX ve­ku Ka­ta­ri­ne Lon­ča­re­vić, Ra­di­ kal­ni fe­mi­ni­zam Adri­a­ne Za­ha­ri­je­vić, Mark­si­stič­ki i so­ci­ja­li­stič­ki fe­mi­ni­zam An­đel­ke Mi­lić, Psi­ho­a­na­ li­tič­ki fe­mi­ni­zam Ni­ko­li­ne Ma­ti­je­vić, Ni­le Ka­por Sta­nu­lo­vić i Iva­ne Mi­lo­je­vić, Fran­cu­ski poststruk­ tu­ral­ni fe­mi­ni­zam Na­de Se­ku­lić, Post­mo­der­ni fe­mi­ ni­zam Je­li­sa­ve­te Bla­go­je­vić i Ka­ta­ri­ne Lon­ča­re­vić, Mul­ti­kul­tu­ral­ni fe­mi­ni­zam Alek­san­dre Iz­gar­jan, Post­ko­lo­ni­jal­na te­o­ri­ja i glo­bal­ni fe­mi­ni­zam Na­ta­še Ka­ran­fi­lo­vić, Kvir te­o­ri­ja i fe­mi­ni­zam Dra­ga­ne To­ do­ro­vić i Eko­fe­mi­ni­zam Dra­ga­ne Po­po­vić) po­ka­zu­ ju i to ko­li­ko su fe­mi­ni­stič­ka mi­sao u ce­li­ni i rod­na per­spek­ti­va ko­ju ona otva­ra traj­no i ne­po­vrat­no

pro­me­ni­le glo­bal­nu kul­tur­nu, ide­o­lo­šku, du­hov­ nu kli­mu i so­ci­jal­nu prak­su sve­ta s kra­ja XX i po­ čet­ka XXI ve­ka, pa, umno­go­me, i nje­go­vu isto­ri­ju. Ovi tek­sto­vi, za­hva­ta­ju­ći u ši­ri kul­tur­ni kon­tekst, iz oso­be­nog ugla osve­tlja­va­ju uti­caj­ne ide­o­lo­ške, fi­lo­zof­ske i po­li­tič­ke si­ste­me (li­be­ra­li­zam, anar­hi­ zam, eg­zi­sten­ci­ja­li­zam, mark­si­zam, so­ci­ja­li­zam, struk­tu­ra­li­zam i poststruk­tu­ra­li­zam, psi­ho­a­na­li­zu, mul­ti­kul­tu­ral­nost, eko­lo­šku svest i dr.), kao i od­ nos pre­ma vi­so­koj teh­no­lo­gi­ji i pri­ro­di. Ovaj deo knji­ge, kao i knji­ga u ce­li­ni, od­li­ku­je se mak­si­mal­ nom ter­mi­no­lo­škom i poj­mov­nom pre­ci­zno­šću, kon­tek­stu­a­li­za­ci­jom is­pi­ti­va­nog fe­no­me­na unu­tar fe­mi­ni­stič­kog po­kre­ta, ali i unu­tar du­hov­nih, na­ uč­nih, so­ci­jal­nih, umet­nič­kih i teh­no­lo­ških me­na mo­der­nog sve­ta. Tre­ći deo zbor­ni­ka, Te­me, ba­vi se apli­ka­ci­ jom raz­li­či­tih te­o­rij­skih mo­de­la i rod­nih te­o­ri­ja na kon­kret­ne pro­ble­me i pred­me­te is­tra­ži­va­nja, te pro­ble­ma­ti­zu­je od­no­se ro­da i po­li­ti­ke (Ma­ri­ja­na Paj­van­čić i Ana Paj­van­čić), pra­va (Mir­ja­na Dok­ ma­no­vić), obra­zo­va­nja (Dra­ga­na Po­po­vić i Na­đa Du­ha­ček), eko­no­mi­je (Slo­bo­dan­ka Mar­kov i Fu­a­ da Stan­ko­vić), na­si­lja (Ve­sna Ni­ko­lić Ri­sta­no­vić), sek­su­al­no­sti (Dra­ga­na To­do­ro­vić), iden­ti­te­ta (Da­ ša Du­ha­ček), mul­ti­kul­tu­ral­no­sti (Ag­neš Kar­tag Od­ri), in­va­lid­no­sti (Mi­le­sa Mi­lin­ko­vić), knji­žev­ no­sti (Vla­di­sla­va Gor­dić Pet­ko­vić), je­zi­ka (Je­le­na Fi­li­po­vić), umet­no­sti (Sa­nja Ko­jić Mla­de­nov), eko­ lo­gi­je (Dra­ga­na Po­po­vić), me­di­ja (Du­brav­ka Va­lić Ne­delj­ko­vić). Ovaj deo Uvo­da u rod­ne te­o­ri­je, kao i zbor­nik u ce­li­ni, mo­že se (im­pli­cit­no i eks­pli­cit­no) či­ta­ti i kao oso­be­ni pre­gled Ko­ja je ko­ja u do­me­ nu rod­nih stu­di­ja u da­na­šnjoj Sr­bi­ji. Kom­po­no­va­ni ta­ko da ob­je­di­nja­va­ju uvid u ge­ne­zu kon­kret­nog od­no­sa, rod­nu sen­zi­tiv­nost po­je­di­nih di­sci­pli­na i rod­nu per­spek­ti­vu pro­ble­ma ko­ji­ma se ba­ve, ali i prak­tič­ne, de­lat­ne, re­per­ku­si­je – ovi tek­sto­vi de­ mon­stri­ra­ju epi­ste­mo­lo­ške i me­to­do­lo­ške oso­be­ no­sti rod­nih stu­di­ja kao na­uč­ne di­sci­pli­ne, ali i 302

kóòrdînäte

du­bo­ki smi­sao fe­mi­ni­zma i re­le­vant­nost nje­go­vih do­me­ta i te­žnji. Po­seb­no in­te­re­sant­nim u ovoj gru­ pi tek­sto­va či­ni nam se onaj na­slo­vljen Rod i in­va­ lid­nost, autor­ke Mi­le­se Mi­lin­ko­vić. U ce­li­ni uzev, Uvod u rod­ne te­o­ri­je po­tvr­đu­je uvod­nu te­zu Za­ključ­ka… Iva­ne Mi­lo­je­vić da je „na po­čet­ku XXI ve­ka rod ana­li­tič­ka ka­te­go­ri­ja ko­ja se ko­ri­sti kao pod­lo­ga te­o­rij­skog pro­mi­šlja­nja u go­to­vo svim obla­sti­ma dru­štve­nog ži­vo­ta”, kao i to da ne­ma

303

ni­ka­kvog po­zi­tiv­nog raz­vo­ja bi­lo kog dru­štva ko­ji ne bi pod­ra­zu­me­vao i po­sti­za­nje rod­ne rav­no­prav­no­sti u jav­noj i pri­vat­noj sfe­ri. U stal­nom za­la­ga­nju da se to ostva­ri i da se iz­na­đu „no­ve i efi­ka­sni­je stra­te­gi­je ka­ko bi se uki­nu­lo po­sto­ja­nje ro­da kao sred­stva za dru­štve­ nu po­de­lu mo­ći i ka­ko bi se stvo­rio bu­du­ći dru­štve­ni si­stem ka­rak­te­ri­sti­čan po ve­ćim rod­nim slo­bo­da­ma i ega­li­tar­nim rod­nim od­no­si­ma” (Ista), smi­sao je rod­ nih stu­di­ja u Sr­bi­ji, da­nas i u bu­duć­no­sti.

kóòrdînäte

UDC 316.7(=135.1)(497.113 Banat)

Ane­ma­ri So­re­sku Ma­rin­ko­vić, Beograd

Ru­mu­ni iz Ba­na­ta u in­ter­di­sci­pli­nar­nim ogle­da­li­ma Alek­san­dra Đu­rić Mi­lo­va­no­vić, Mir­ča Ma­ran, Bi­lja­na Si­ki­mić, Ru­mun­ske ver­ske za­jed­ni­ce u Ba­na­tu: pri­log pro­u­ča­va­nju mul­ti­kon­fe­si­o­nal­no­sti Voj­vo­di­ne, VSŠ „Mi­ha­il­o Pa­lov”, Vr­šac, 2011.

Po­mi­nja­nje mul­ti­kul­tu­ra­li­zma, mul­ti­et­nič­no­sti i mul­ti­kon­fe­si­o­nal­no­sti Ba­na­ta u po­sled­nje vre­me po­sta­je con­di­cio si­ne qua non bi­lo ka­kvog pri­stu­pa, bez ob­zi­ra na to da li je no­vi­nar­ski ili na­uč­ni. Naj­ če­šće se, me­đu­tim, ovi ter­mi­ni ne pro­ble­ma­ti­zu­ju. Oni su to­kom vre­me­na po­sta­li am­blem iden­ti­te­ta u re­gi­o­nu, a po­ne­kad i – op­šte me­sto. Auto­ri knji­ge Ru­mun­ske ver­ske za­jed­ni­ce u Ba­na­tu: pri­log pro­u­ ča­va­nju mul­ti­kon­fe­si­o­nal­no­sti Voj­vo­di­ne, ob­ja­vlje­ne kra­jem pro­šle go­di­ne u Vr­šcu, po­ku­ša­li su – i us­pe­li – da odu da­lje od kli­šea, da raz­u­me­ju i pre­ci­zno ob­ ja­sne šta se za­pra­vo kri­je iza na­iz­gled mo­no­kon­fe­si­ o­nal­ne sli­ke jed­ne ma­nji­ne. U mul­ti­kon­fe­si­o­nal­nom pro­sto­ru Ba­na­ta, Ru­mu­ni se, kao i Sr­bi, sma­tra­ju pra­vo­slav­ci­ma po pri­pad­no­sti, a nji­hov ver­ski iden­ ti­tet se ne do­vo­di u pi­ta­nje. Iako su pro­cen­tu­al­no pra­vo­slav­ci da­le­ko broj­ni­ji, ne sme se is­pu­sti­ti iz vi­ da po­sto­ja­nje dru­gih ver­skih za­jed­ni­ca ko­ji­ma pri­ pa­da­ju Ru­mu­ni u Ba­na­tu, a ko­je ni­su bi­le pred­met op­se­žnih is­tra­ži­va­nja – a če­sto ni­su bi­le ni po­me­nu­

te u isto­ri­ji Ru­mu­na sa ovih pro­sto­ra. Ova knji­ga je zna­ča­jan do­pri­nos no­vi­jim is­tra­ži­va­nji­ma ru­mun­ skih ver­skih za­jed­ni­ca na te­ri­to­ri­ji Voj­vo­di­ne, bu­ du­ći da ih po­sta­vlja pred tri raz­li­či­ta „ogle­da­la” ko­ja ra­zno­li­ko od­ra­ža­va­ju i nji­hov ver­ski iden­ti­tet. Pr­vo „ogle­da­lo”, pr­vi deo knji­ge, ko­ji pot­pi­su­ je Mir­ča Ma­ran, pod na­slo­vom „Ru­mun­ske ver­ske za­jed­ni­ce u Ba­na­tu: isto­rij­ski ugao”, pred­sta­vlja Ru­ mu­ne iz Ba­na­ta iz per­spek­ti­ve nji­ho­ve ver­ske isto­ ri­je. Po­sle krat­kog pre­gle­da isto­ri­je Ru­mu­na u Ba­ na­tu – od pr­vog do­ka­za o nji­ho­vom pri­su­stvu u za­ pad­nom de­lu Ba­na­ta – Ma­ran uspe­šno kon­stru­i­še sli­ku ru­mun­skog iden­ti­te­ta u srp­skom de­lu Ba­na­ta, iden­ti­te­ta ko­ji se do 1918. go­di­ne ni­je zna­čaj­ni­je raz­li­ko­vao od iden­ti­te­ta Ru­mu­na u dru­gim de­lo­vi­ ma Ba­na­ta u isto­rij­skom smi­slu. Autor se da­lje fo­ ku­si­ra na ver­ski ži­vot ove za­jed­ni­ce is­ti­ču­ći, po­red pri­pad­no­sti ve­ći­ne Ru­mu­na u Ba­na­tu Ru­mun­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi, i pri­su­stvo zna­čaj­nih neo­pro­te­ stant­skih za­jed­ni­ca, ali i gr­ko-ka­to­li­ka ili uni­ja­ta. U

304

kóòrdînäte

sle­de­ćih šest po­gla­vlja op­šir­no se iz­la­že na­sta­nak i raz­voj Uni­jat­ske cr­kve kod Ru­mu­na u Ba­na­tu, da­ju se va­žni po­da­ci o za­jed­ni­ca­ma na­za­re­na, adven­ti­ sta, bap­ti­sta i pen­te­ko­sta­la­ca i, na kra­ju, ukrat­ko se pred­sta­vlja­ju i Je­ho­vi­ni sve­do­ci. Mir­ča Ma­ran po­ka­ zu­je za­čet­ke neo­pro­te­stant­skih re­li­gij­skih uve­re­nja me­đu Ru­mu­ni­ma iz Ba­na­ta u po­sled­njim de­ce­ni­ ja­ma de­vet­na­e­stog (na­za­re­ni) i pr­vih de­ce­ni­ja dva­ de­se­tog ve­ka (adven­ti­sti, bap­ti­sti i pen­te­ko­stal­ci), za­tim pra­ti nji­hov ka­sni­ji raz­voj, ko­ji je uklju­či­vao i sma­nje­nje bro­ja pra­vo­slav­nih ver­ni­ka. Autor sma­ tra da je da­na­šnje pri­su­stvo ovih ver­skih za­jed­ni­ca u mul­ti­et­nič­kom i mul­ti­kon­fe­si­o­nal­nom Ba­na­tu stvar­nost ko­ja se ne mo­že ospo­ri­ti, i ko­ja ne pred­ sta­vlja pre­pre­ku za oču­va­nje ru­mun­skog iden­ti­te­ta, već sa­mo ilu­stru­je pri­me­ran na­čin iz­ra­ža­va­nja slo­ bod­nog iz­bo­ra sva­kog gra­đa­ni­na. Dru­gi deo knji­ge, „an­tro­po­lo­ško ogle­da­lo”, ko­ ji pot­pi­su­je Alek­san­dra Đu­rić Mi­lo­va­no­vić, pod na­slo­vom „Ru­mu­ni na­za­re­ni u Ba­na­tu: an­tro­po­lo­ ški ugao”, pred­sta­vlja de­talj­nu ana­li­zu na­za­ren­ske za­jed­ni­ce na kra­ju de­vet­na­e­stog ve­ka i po­čet­kom dva­de­se­tog ve­ka, ko­ja je ima­la mno­go sled­be­ni­ka me­đu Sr­bi­ma i Ru­mu­ni­ma u Ba­na­tu. Da­nas, naj­ve­ ća za­jed­ni­ca na­za­re­na u Sr­bi­ji, od oko 400 čla­no­va, na­la­zi se u se­lu Lo­kve, u ju­žnom Ba­na­tu. Zbog ve­ li­kog bro­ja ver­ni­ka, na­za­ren­ska za­jed­ni­ca iz Lo­ka­va iz­u­zet­no je zna­čaj­na. U pi­ta­nju je pra­vi kul­tu­ro­lo­ ški i ver­ski fe­no­men, de­talj­no raz­ma­tran od stra­ne autor­ke. Alek­san­dra Đu­rić Mi­lo­va­no­vić na­gla­ša­va sta­tus ma­njin­skih ver­skih za­jed­ni­ca na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, pro­mi­šlja­ju­ći o kon­cep­ti­ma „dvo­stru­ke ma­nji­ne” i „skri­ve­ne ma­nji­ne”. Na­kon krat­kog pre­ gle­da na­stan­ka na­za­ren­skog po­kre­ta i nje­go­vog ši­ re­nja na te­ri­to­ri­ji da­na­šnje Voj­vo­di­ne, autor­ka raz­ ma­tra osnov­ne re­li­gij­ske po­stu­la­te na­za­ren­stva kao i spe­ci­fič­no­sti te za­jed­ni­ce u ovom re­gi­o­nu. Autor­ka se osvr­će na he­te­ro­ge­nost ver­skog iden­ti­te­ta Ru­mu­ na i mo­di­fi­ka­ci­je ver­ske prak­se i uče­nja na­za­re­na na po­čet­ku dva­de­se­tog ve­ka. Osnov­na pre­mi­sa je da 305

su Ru­mu­ni na­za­re­ni, s ob­zi­rom na nji­hov dvo­stru­ki sta­tus ma­nji­ne, osta­li za­tvo­re­ni­ji i kon­zer­va­tiv­ni­ji, i ta­ko da­nas nad­ma­šu­ju broj Sr­ba na­za­re­na. Do­bi­je­ne in­for­ma­ci­je is­tra­ži­va­nja na te­re­nu (u de­vet me­sta u Ba­na­tu u ko­ji­ma po­sto­je za­jed­ni­ce na­za­re­na) ukr­ šta­ju se sa isto­ri­o­graf­skim po­da­ci­ma o na­za­re­ni­ma i sa po­da­ci­ma ko­je nu­di so­ci­o­lo­gi­ja re­li­gi­je. Raz­ma­tra se i pi­ta­nje „za­tvo­re­ne za­jed­ni­ce”, ali i pi­ta­nje raz­li­či­ tih vr­sta ri­zi­ka ko­ji­ma je iz­lo­žen is­tra­ži­vač pri­li­kom ra­da u mi­kro­za­jed­ni­ca­ma ove vr­ste. U tre­ćem „ogle­da­lu”, ko­je je i po­sled­nji deo knji­ge, pod na­slo­vom „Ru­mun­ski je­zik i kul­tu­ra gr­ ko-ka­to­lič­kih i neo­pro­te­stant­skih za­jed­ni­ca iz Ba­na­ ta”, po­red ver­skih za­jed­ni­ca ko­je se ana­li­zi­ra­ju, pri­ sut­na je me­ta­a­na­li­za is­tra­ži­vač­kog po­stup­ka sa­me autor­ke Bi­lja­ne Si­ki­mić. Jed­na­ko objek­tiv­no ona go­ vo­ri ka­ko o ver­skim gru­pa­ma o ko­ji­ma je reč, ta­ko i o us­pe­si­ma i ne­u­spe­si­ma te­ren­skog ra­da, ili o slu­čaj­ nim ot­kri­ći­ma, ko­ja po­ne­kad do­vo­de do iz­u­zet­nih re­zul­ta­ta. Ovo tre­će po­gla­vlje knji­ge, s me­to­do­lo­ške tač­ke gle­di­šta sme­šte­no u do­men lin­gvi­stič­ke an­ tro­po­lo­gi­je, usme­re­no je ka re­kon­struk­ci­ji tra­di­ci­ o­nal­ne kul­tu­re, et­no-lin­gvi­stič­ke ge­o­gra­fi­je i prag­ ma­lin­gvi­sti­ke. Po­gla­vlje ob­u­hva­ta isto­ri­ju te­ren­skih is­tra­ži­va­nja Ru­mu­na iz srp­skog Ba­na­ta, re­ša­va­nje pro­ble­ma iza­bra­ne te­ren­ske me­to­do­lo­gi­je, de­ba­te o na­uč­nom kon­cep­tu „se­ren­di­pi­ti”, kao i do­slov­ne tran­skrip­te raz­go­vo­ra sa sa­go­vor­ni­ci­ma na te­re­nu, bez in­ter­ven­ci­je auto­ra. Kao po­la­zi­šte za ana­li­zu, Bi­lja­na Si­ki­mić je oda­bra­la osam frag­me­na­ta raz­go­ vo­ra sa ru­mu­no­fo­nim sa­go­vor­ni­ci­ma u Voj­vo­di­ni. Ana­li­zi­ra­ju se epi­ste­mo­lo­ški ele­men­ti ko­ji ilu­stru­ju kon­cept „se­ren­di­pi­ti”, ide­o­lo­ški ele­men­ti ko­ji no­ se obe­lež­je neo­pro­te­stant­ske eti­ke, kao i ele­men­ ti lo­kal­ne usme­ne isto­ri­je ko­ji se od­no­se na etič­ki vi­so­ko vred­no­va­ni pe­riod ver­skog je­din­stva u se­lu Mar­ko­vac. Sli­ka ko­ja je do­bi­je­na u ne­in­sti­tu­ci­o­na­ li­zo­va­nom kon­tek­stu je­ste frag­men­tar­na, ali „ži­va” lo­kal­na re­al­nost. Ka­ko autor­ka ka­že, je­di­no što ne mo­gu ilu­stro­va­ti in­ter­vjui sa „obič­nim” čla­no­vi­ma

kóòrdînäte

neo­pro­te­stan­skih za­jed­ni­ca iz ru­ral­ne sre­di­ne je­su (za ne­u­pu­će­ne) ne­znat­ne te­o­lo­ške spe­ci­fič­no­sti raz­ li­či­tih kon­fe­si­ja. S ob­zi­rom na to da kom­plet­ni po­da­ci o ver­skom i na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu Ru­mu­na iz mul­ti­kul­tu­ral­ nog pro­sto­ra Voj­vo­di­ne do sa­da ni­su bi­li sa­ku­plje­ ni na jed­nom me­stu, iz sa­vre­me­ne per­spek­ti­ve, ova knji­ga, po­red na­uč­ne vred­no­sti, ima ve­li­ki do­ku­ men­tar­ni zna­čaj i mo­že da pod­stak­ne si­ste­mat­sko ba­vlje­nje ma­njin­skim i re­li­gij­skim stu­di­ja­ma. U isto vre­me, frag­men­ti raz­go­vo­ra sa sa­go­vor­ni­ci­ma na te­

re­nu, sa­dr­ža­ni u ovoj knji­zi i da­ti na ru­mun­skom i u pre­vo­du na srp­ski je­zik, mo­gu da otvo­re no­ve ho­ ri­zon­te za pri­me­nje­na is­tra­ži­va­nja usme­ne isto­ri­je, an­tro­po­lo­gi­je i lin­gvi­sti­ke. I na kra­ju, ova knji­ga ru­ mu­ni­sti­ma raz­li­či­tih hu­ma­ni­stič­kih usme­re­nja znat­ no olak­ša­va pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma. Njen pre­vod na ru­mun­ski je­zik pred­sta­vlja pri­o­ri­tet ne sa­mo zbog iz­u­zet­ne vred­no­sti ove mo­no­gra­fi­je već i kao pri­zna­ nje is­tra­ži­vač­kom ra­du po­sve­će­nom ma­nji­na­ma. Pre­ve­la sa ru­mun­skog Ile­a­na Ur­su

306

kóòrdînäte

307

fotografija: vukašin veljić

kóòrdînäte

UDC 821.163.41-92.09 Čolovoć I.

Gor­da­na Dra­ga­nić No­nin, No­vi Sad

Ve­li­ki krug slo­bo­de Ivan Čo­lo­vić, „Ve­sti iz kul­tu­re”, Pe­šča­nik, 2008.

„Mo­žda, ipak, i za me­ne va­ži ono sta­ro za­pa­ža­ nje da pi­sac uvek pi­še istu knji­gu. Vre­me i sre­di­na u ko­ji­ma ži­vi­mo da­ju no­vu gra­đu, no­ve po­vo­de za no­ ve ver­zi­je jed­ne te iste pri­če. Mo­ja pri­ča, ako mo­gu ta­ko da na­zo­vem ono što pi­šem, uvek je po­ku­šaj da u ne­koj mi­sli, a pre sve­ga u ne­koj re­či, u ne­kom tek­ stu, u ko­ji­ma na­iz­gled ne­ma ni­če­ga vred­nog pa­žnje, da baš tu pre­po­znam su­šti­nu stva­ri. U ša­li taj po­stu­ pak zo­vem: pra­vi­ti od ko­mar­ca ma­gar­ca”, iz­ja­vio je u jed­nom in­ter­vjuu Ivan Čo­lo­vić (Be­o­grad, 1938), ko­ji je pred kraj pro­šle go­di­ne go­sto­vao u Hr­vat­skoj, u Za­gre­bu i Ri­je­ci, gde je na po­ziv iz­da­va­ča „Pe­la­go” pro­mo­vi­sao knji­gu Za nji­ma smo išli pe­va­ju­ći. Ju­na­ ci de­ve­de­se­tih. Ne­po­sred­no pre to­ga nje­go­va Bi­bli­o­ te­ka XX vek obe­le­ži­la je 40 go­di­na po­sto­ja­nja. Kao dve­sto­ta knji­ga, ob­ja­vlje­na je bi­o­gra­fi­ja ove ču­ve­ne edi­ci­je (Du­brav­ka Sto­ja­no­vić, No­ga u vra­ti­ma, Bi­ bli­o­te­ka XX vek, 2011), iz ko­je či­ta­lac mo­že da sa­ gle­da svu upor­nost i pre­da­nost ured­ni­ka i iz­da­va­ča ka­da ve­ru­je u svoj pro­je­kat. To­kom svih 40 go­di­na, od pr­ve knji­ge ob­ja­vlje­ne u Bi­bli­o­te­ci XX vek Uvod u per­ma­nent­no obra­zo­va­nje Po­la Lan­gra­na, pa sve do knji­ge Du­brav­ke Sto­ja­no­vić – te­ško je za­mi­sli­ti stu­den­ta na fa­kul­te­ti­ma tzv. „dru­štve­nih na­u­ka” ko­ji ne zna za knji­ge Bi­bli­o­te­ke XX vek. Edi­ci­ja ko­ja je

te­mat­ski na­me­nje­na an­tro­po­lo­škoj li­te­ra­tu­ri i ese­ji­ ma o kul­tu­ri i dru­štvu, i u vre­me ras­pa­da Ju­go­sla­vi­ je bi­la je otvo­re­na za pi­sce iz biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka, a po­ka­za­la je i da je bi­lo mo­gu­će pi­sa­ti i ob­ja­vlji­va­ti knji­ge ko­je ni­su bi­le po vo­lji re­ži­mu. Ivan Čo­lo­vić, et­no­log, na­uč­ni sa­vet­nik u Et­no­graf­ skom in­sti­tu­tu SA­NU, pre­vo­di­lac, autor je broj­nih knji­ga, me­đu ko­ji­ma su i Knji­žev­nost na gro­blju (1983), Di­vlja knji­žev­nost (1985), Ero­ti­zam i knji­ žev­nost (1990), Bor­del rat­ni­ka (1993), Po­li­ti­ka sim­ bo­la (1997)… sve do naj­no­vi­jih Ve­sti iz kul­tu­re i Bal­kan – te­ror kul­tu­re, kao i zbor­ni­ka ko­ji je on pri­ re­dio Zid je mr­tav, ži­ve­li zi­do­vi! Pad Ber­lin­skog zi­da i ras­pad Ju­go­sla­vi­je. Ne­ke od nje­go­vih knji­ga pre­ve­de­ne su na ne­ mač­ki, en­gle­ski, fran­cu­ski, ita­li­jan­ski, polj­ski i grč­ki je­zik. Do­bit­nik je Her­de­ro­ve na­gra­de za 2000. go­ di­nu, ko­ja se do­de­lju­je „za ne­go­va­nje i una­pre­đe­nje kul­tur­nih od­no­sa na is­to­ku i ju­go­i­sto­ku Evro­pe, kao i za zna­čaj­ne do­pri­no­se evrop­skoj kul­tu­ri”. Go­di­ne 2001. u Fran­cu­skoj je od­li­ko­van Or­de­nom vi­te­za Le­gi­je ča­sti. Ka­da je „Pe­šča­nik” 2008. go­di­ne od­lu­čio da u okvi­ru svo­je iz­da­vač­ke de­lat­no­sti poč­ne sa iz­da­va­ njem knji­ga, ured­ni­ce Sve­tla­na Lu­kić i Sve­tla­na Vu­

308

kóòrdînäte

ko­vić od­lu­či­le su da u tom pr­vom ko­lu ob­ja­ve knji­ gu Ve­sti iz kul­tu­re Iva­na Čo­lo­vi­ća. Knji­ga sa­dr­ži 18 tek­sto­va ko­je je Ivan Čo­lo­vić pro­či­tao u emi­si­ji „Pe­ šča­nik” od de­cem­bra 2006. do ju­na 2008. go­di­ne. „Čo­lo­vić ima ži­va­ca da či­ta tu ra­znu op­skur­nu li­te­ ra­tu­ru; nju ima­te svu­da u sve­tu, ali ono što je va­žna či­nje­ni­ca je da je kod nas ona po­dr­ža­na od dr­ža­ve, ob­ja­vlju­ju je dr­žav­ni iz­da­va­či i ne­ret­ko je hva­le aka­ de­mi­ci. To su ap­so­lut­no ne­shva­tlji­ve stva­ri o ko­ji­ma se u tim knji­ga­ma ra­di i baš o tom ‘vi­šku kul­tu­re’ pi­ še Čo­lo­vić”, ob­ja­sni­la je ta­da Sve­tla­na Lu­kić nji­ho­vu že­lju da se baš ova knji­ga na­đe pred jav­no­šću, da ovi vred­ni tek­sto­vi ne bi bi­li iz­gu­blje­ni „u etru”. Su­šti­na ovih 18 ese­ja je da „ve­sti iz kul­tu­re” bu­ du za­u­sta­vlje­ne na svom pu­tu ka kon­zu­men­ti­ma, jer ono što nam se ser­vi­ra u ne­ko­li­ko se­kun­di u te­ le­vi­zij­skim dnev­ni­ci­ma, pre spor­ta, u ru­bri­ci Ve­sti iz kul­tu­re, je­ste za ana­li­zu. I upra­vo ona­ko ka­ko je to sam Čo­lo­vić re­kao u in­ter­vjuu ko­ji ci­ti­ra­mo na po­čet­ku ovog tek­sta, on u tek­sto­vi­ma u ko­ji­ma na­ iz­gled ne­ma ni­če­ga vred­nog pa­žnje, pre­po­zna­je su­ šti­nu stva­ri ko­ja nam se ser­vi­ra. Reč po reč, Čo­lo­ vić ra­di de­kon­struk­ci­ju ve­sti, uka­zu­ju­ći na to ka­kva nam se po­ru­ka upu­ću­je pre­ko njih. Za­i­sta, uko­li­ko se ta ana­li­za ne ura­di, ola­ko će se pre­ći pre­ko po­ ru­ke. Čo­lo­vić ta­ko skre­će pa­žnju na či­nje­ni­cu da je pro­blem u vi­šku a ne u manj­ku „kul­tu­re”, jer je kod nas na sna­zi me­dij­ska i kul­tur­na prak­sa da „kul­tu­ra” ima ulo­gu za­či­na ka­ko bi se lak­še pro­gu­ta­le „va­žni­ je” ve­sti. Pu­bli­ci­sta i knji­žev­ni kri­ti­čar Te­o­fil Pan­čić, ko­ji je na­pi­sao pred­go­vor za ovu knji­gu, ka­že da se ona mo­že ko­ri­sti­ti „kao ne­ka­kav ma­li pri­ruč­nik za sa­mo­od­bra­nu od vr­lo or­ga­ni­zo­va­ne i vr­lo opa­sne Glu­po­sti Ko­ja Ubi­ja”. Kao de­žur­ni „skre­tač pa­žnje” na sve ono što nam je bi­lo nu­đe­no „pod kul­tu­rom”, Čo­lo­vić di­rekt­ no, ve­o­ma pre­ci­zno i na­da­sve du­ho­vi­to ana­li­zi­ra sve one ide­o­lo­ške sa­dr­ža­je ko­je je kon­zu­ment „kul­tu­re” imao da „sva­ri” da se iole udu­bio u „ve­sti”. Da­kle, šta „Po­li­ti­ka” pi­še o go­di­šnjem ka­len­da­ru „Da­ni­ca”, ko­ji 309

je za­mi­šljen kao „na­ci­o­nal­na či­tan­ka”, te o „Srp­skim na­rod­nim iz­re­ka­ma”, zbor­ni­ku ko­ji je sa­sta­vio Đo­ ka Sto­ji­čić, u iz­da­nju „Ve­čer­njih no­vo­sti”, i u ko­jem lik srp­skog na­ro­da ko­ji is­kr­sa­va pred či­ta­o­cem „ne iz­gle­da do­bro, nje­go­va mu­drost de­lu­je kraj­nje sum­ nji­vo, mi­sao sku­če­na, duh pri­lič­no bor­ni­ran, nje­gov emo­tiv­ni ži­vot mr­tav”. Ako ne­ko i po­ku­ša da po­mi­ sli da smo „od­ma­kli” od 90-ih, Čo­lo­vić je tu da ga pod­se­ti da ni­smo. Pi­sci ima­ju pra­vo na svoj do­ži­vljaj sve­ta, ali dr­ža­va ne­ma pra­vo da to „ser­vi­ra” gra­đa­ni­ ma kao glav­ne „ve­sti iz kul­tu­re”. Ka­ko ona to upor­no ra­di, Čo­lo­vić „de­žu­ra”, slu­ša, či­ta i pi­še o ka­kvom se te­ro­ru kul­tu­re tu ra­di. Ne uhva­ti ih on sa­mo u to­me da te­že da Sr­bi­ji da­nas po­da­re no­vu na­ci­o­nal­nu po­ li­ti­ku, već i u to­me da oni tra­ga­ju za no­vom ra­snom po­li­ti­kom. Lu­cid­no pre­po­ru­ču­je „mi­sli ži­vog kla­si­ ka” Ma­ti­je Beć­ko­vi­ća, ako nam us­tre­ba ne­ka ve­li­ka mi­sao, na pri­mer, za pi­sa­nje ma­tur­skog ra­da, lju­bav­ nog pi­sma, ne­kro­lo­ga ili po­li­tič­kog go­vo­ra, jer će u toj knji­zi „sva­ko na­ći ne­što za se­be”. Na­rav­no, Čo­lo­ vić skre­će pa­žnju na či­nje­ni­cu da su ret­ki ve­li­ki pi­sci ko­ji­ma su za ži­vo­ta ob­ja­vlje­ne nji­ho­ve iza­bra­ne mi­ sli, jer upra­vo ve­li­ki pi­sci zna­ju da ta vr­sta li­te­ra­tu­re spa­da u onu ni­že­ra­zred­nu, puč­ku i tri­vi­jal­nu, či­ji su pro­iz­vo­di na­me­nje­ni neo­bra­zo­va­noj pu­bli­ci. „Na­su­ prot to­me, pi­sci ko­ji ve­ru­ju da nji­ho­vo de­lo do­bi­ ja kad se pre­to­či u iza­bra­ne mi­sli, po­ka­zu­ju da se u tri­vi­jal­noj knji­žev­no­sti ose­ća­ju kao kod ku­će. Ova knji­ga sve­do­či da je Ma­ti­ja Beć­ko­vić je­dan od njih”, za­klju­ču­je Čo­lo­vić, is­ti­ču­ći ka­ko Beć­ko­vić uži­va što su se nje­go­vi „uko­ri­če­ni bi­se­ri mu­dro­sti” na­šli na po­li­ci uz Ho­me­ro­ve, Šek­spi­ro­ve i Ge­te­o­ve, ve­ru­ju­ ći da se tom knji­gom uz­di­gao do svet­skih ve­li­ka­na. Beć­ko­vić ne zna da se u tom oda­bra­nom dru­štvu, ve­li Čo­lo­vić, na­šao sa­mo za­to što su ova tro­ji­ca – jer ni­je imao ko da ih za­šti­ti – spu­šte­ni do nje­ga. Pi­še Čo­lo­vić i o pa­tri­ot­skim uži­va­nji­ma Mo­me Ka­po­ra, o re­vi­zi­ji ko­sov­skog mi­ta kroz pri­kaz knji­ge Sve­ti knez La­zar i ko­sov­ski za­vet, o knji­zi po­li­tič­kog ana­li­ti­ča­ ra Slo­bo­da­na An­to­ni­ća Sr­bi i „Evro-Sr­bi”, po­tan­ko

kóòrdînäte

ana­li­zi­ra tekst Slo­bo­da­na Vla­du­ši­ća o pro­pa­sti ko­ ja pre­ti srp­skoj na­ci­o­nal­noj kul­tu­ri, o to­me ka­kvi se sve tek­sto­vi mo­gu na­ći u škol­skim lek­ti­ra­ma i ka­kvu po­e­zi­ju pi­še ta­da ak­tu­el­ni mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de u Vla­di Sr­bi­je. Ob­ja­šnja­va­ju­ći da je Bi­bli­o­te­kom XX vek že­leo da iz­gra­di ne­ku vr­stu auto­nom­nog pro­sto­ra, ono što Ištvan Bi­bo zo­ve „ma­li krug slo­bo­de”, Čo­lo­vić svo­jim knji­ga­ma iz­gra­đu­je ve­li­ki krug slo­bo­de. Na pri­mer, ka­da se po­ja­vi­la knji­ga Ve­sti iz kul­tu­re, či­ta­ o­ci su do­bi­li po­tvr­du da „ni­su lu­di”, da ono što su,

ne­ret­ko, ču­li na ve­sti­ma, pro­či­ta­li u ru­bri­ka­ma kul­ tu­re po­je­di­nih dr­žav­nih štam­pa­nih me­di­ja, da su to za­i­sta ču­li i vi­de­li. Da tim ve­sti­ma ni­je bi­lo me­sta ta­mo gde smo ih za­te­kli, upra­vo Čo­lo­vić do­ka­zu­je – na­uč­no, pre­ci­zno, du­ho­vi­to. Kul­tu­ra još od 90-ih po­sta­je po­pri­šte oštrih po­ li­tič­kih bor­bi, a ka­ko se zva­nič­na po­li­ti­ka pro­me­ni­la, ne­ma­li deo raz­o­ča­ra­nih na­ci­o­nal­nih rad­ni­ka iz po­li­ ti­ke se pre­ba­cio na kul­tur­ni sek­tor i oni zdu­šno ra­de na to­me da za­ži­vi slo­gan „Te­že je sa kul­tu­rom”. Sa knji­ga­ma Iva­na Čo­lo­vi­ća u ru­ka­ma, sva­ka­ko je lak­še.

310

kóòrdînäte

311

fotografija: vukašin veljić

UPUTSTVO AUTORIMA

Mo­li­mo sa­rad­ni­ke da tek­sto­ve i dru­ge pri­lo­ge do­ sta­ve u di­gi­tal­noj for­mi na e-mail adre­su Ured­ni­štva [email protected], opremljene na sledeći način: 1. Opšte odrednice Tekstovi treba da budu pisani latinicom, font Times New Roman, veličina slova 12, prored 1.5, na stranici A4 formata. Svaki tekst, ukoliko je viđen kao doprinos Interkulturalnim istraživanjima, treba da sadrži podatke o autoru teksta: ime i prezime, pun naziv i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen, ili naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraživanje (u složenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija, npr. Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet – Odsek za srpsku književnost, Novi Sad), naslov, sažetak na srpskom i engleskom jeziku (do 250 reči), ključne reči (do 7 na srpskom i isto toliko na engleskom jeziku), osnovni tekst i popis literature. Tekst ne treba da prelazi obim od 24 kompjuterske stranice, a 16 stranica je minimum. Ukoliko je tekst namenjen Viđenjima (eseji, ogledi), treba da sadrži sažetak na srpskom i engleskom jeziku (do 250 reči) i popis literature, a obim teksta može biti od 10 do 24 kompjuterske stranice.

2. Obeležavanje u tekstu – Imena dela treba da budu navedena u kurzivu. – Prilikom citiranja ili pozivanja na izvor, on treba, u osnovnom tekstu, da bude naveden na sledeći način: prezime autora, godina izdanja, dvotačka i strana – u zagradi, a na kraju, u popisu literature, da bude naveden sa svim podacima. – U popisu literature, ako je reč o monografskoj publikaciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta u kurzivu, mesto, izdavač i godina izdanja. U popisu literature, ako je reč o serijskoj publikaciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta pod navodima, ime serijske publikacije u kurzivu, broj sveske ili toma, (godina ili potpuni datum), posle dvotačke strane na kojima se tekst nalazi. Tekstovi preuzeti sa interneta navode se na sledeći način: monografske publikacije: prezime i ime autora, naslov u kurzivu, internet adresa sa koje je tekst preuzet, datum preuzimanja. Periodične publikacije: ime i prezime autora, naslov teksta pod navodima, naslov periodične publikacije kurzivom, broj i datum publikacije (ukoliko nije sadržana u internet adresi), internet adresa, datum preuzimanja. 312

ìñtèrkùltùràlnòst časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / oktobar 2011 / br. 02

– U popisu literature bibliografske jedinice treba da budu pisane na jeziku i pismu na kojem su i objavljene, poređane po abecednom redu. – Napomene (fusnote) se daju se dnu strane i koriste se za propratne komentare. Numeracija kontinuirano ide arapskim brojevima od 1 nadalje, iza znaka interpunkcije. – Strana imena i termini pišu se u transkripciji prilagođenoj srpskom jeziku (prema pravilima Pravopisa srpskog jezika), a kada se strano ime ili termin prvi put navode, u zagradi se daje izvorno pisanje. Kada se sledeći put pominju u tekstu, treba da budu dosledno, istovetno transkribovani, bez pominjanja u originalu. Izuzetak su latinski termini, koji se pišu u originalu. Kod navođenja stranih izraza prevod treba da se nađe u odgovarajućoj napomeni (fusnoti). * Fotografije koje autori prilažu uz rad treba slati kao fotografije visoke rezolucije u jpeg ili tiff formatu sa potpisima autora i godinom nastanka.

Napomena Radove objavljene u časopisu nije dozvoljeno preštampavati ni u delovima, ni u celosti, bez saglasnosti izdavača. Rukopisi se recenziraju i ne vraćaju autorima. Struktura časopisa Molimo saradnike da svoje priloge prilagode tematskoj i formalnoj strukturi časopisa, kao i da na poslatim prilozima naznače za koju su rubriku pisani. ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

– naučno-istraživački tekstovi iz oblasti filozofije, antropologije, sociologije, muzikologije, teatrologije, kulturne politike, književnosti i umetnosti... vîðeñjå – eseji, ogledi dïjałøzí – naučni intervju kóòrdînäte – prevodi, prikazi

Časopis izlazi dva puta godišnje (mart, oktobar). 313

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 316.72 ÍÑTÈRKÙLTÙRÀLNÒST : časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / glavni i odgovorni urednik Aleksandra Đurić-Bosnić. - 2011, br. 1(mart)- . - Novi Sad : Zavod za kulturu Vojvodine, 2011-. - Ilustr. ; 30 cm Dva puta godišnje. ISSN 2217-4893 = Interkulturalnost COBISS.SR-ID 261430535

314

315

316