2015, Priručnik za primenu zakona o planiranju i izgradnji.pdf
January 14, 2018 | Author: Marko | Category: N/A
Short Description
Download 2015, Priručnik za primenu zakona o planiranju i izgradnji.pdf...
Description
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
DOMINUS ILLUMINATIO MEA! - THE LORD IS MY LIGHT! Bog je moja svetlost - Bog me vodi.
Beograd, mart 2015.
Izdavač:
PARAGRAF LEX d.o.o. 21000 Novi Sad Jovana Boškovića 5 Tel: 021/457-421
Direktor: Bratislav Milovanović
Glavni i odgovorni urednik: Dušan Pavlović
V. d. pomoćnika glavnog i odgovornog urednika: Snežana Zvonarić
Viši urednik redakciji: Mile Orlović
Urednik u Redakciji: Dragana Jevtić Dimitrijević
Redakcija: Milica Đurković, Marija Galetić-Lazarević, Đorđe Petrović, Dragana Đinđić, Dejan Ojkić, Snežana Radović, Marina Protić, Nada Đorđević, Aleksandar Milanović, Nikola Jerinić, Mila Pejčić Kilibarda, Natalija Borović, Marko Jekić, Mara Cvetković
Sekretar redakcije: Lidija Bogojević Autor izdanja: kompanija Paragraf, www. paragraf.rs
Autor časopisa Pravni instruktor: Pjevač Pejović Ljiljana
Tehnički urednik: Ivan Fišer
Dizajn: Olgica Fišer Štampa: Beograf, Nova Pazova Copyright © Paragraf, www. paragraf.rs
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
Sadržaj
DEO I PREGLED NOVIH ZAKONSKIH REŠENJA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI KOMENTAR ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI „Sl. glasnik RS”, br. 132/2014................................................................................................................9 Predmet uređenja i stupanje na snagu ..................................................................................................................................... 9 Definicije pojmova i načela ....................................................................................................................................................... 9 Načela ......................................................................................................................................................................................... 12 Objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata ...................................................................................................... 14 Prostorni planovi i drugi planski akti .................................................................................................................................... 16 Parcelacija .................................................................................................................................................................................. 18 Ukidanje Republičke agencije za prostorno planiranje ....................................................................................................... 19 Građevinsko zemljište .............................................................................................................................................................. 19 Građenje ..................................................................................................................................................................................... 22 Uklanjanje objekata .................................................................................................................................................................. 24 Nadležnost za donošenje podzakonskih akata ..................................................................................................................... 24 Prelazne i završne odredbe ...................................................................................................................................................... 25
KOMENTAR ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI „Sl. glasnik RS”, br. 145/2014..............................................................................................................27
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi NOVA REŠENJA U VEZI SA GRAĐEVINSKIM ZEMLJIŠTEM.......................................................29 Pravni instruktor • mart 2015.
3
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Pojam građevinskog zemljišta.................................................................................................................................................. 29 Ovlašćenje korišćenja građevinskog zemljišta....................................................................................................................... 32 Oblici svojine na građevinskom zemljištu.............................................................................................................................. 35 Promet građevinskog zemljišta................................................................................................................................................ 35 Zakup radi izgradnje objekta za koji se izdaje privremena građevinska dozvola i u drugim specifičnim situacijama......................................................................................................................................... 36 Klasifikacije građevinskog zemljišta........................................................................................................................................ 37 Promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište............................................................................... 37 Promena namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište............................................................................................ 40 Izgrađeno i neizgrađeno građevinsko zemljište - pojmovi.................................................................................................. 41 Uređeno i neuređeno građevinsko zemljište - pojmovi....................................................................................................... 42 Učešće subjekata privatnog prava u pripremanju i opremanju građevinskog zemljišta.................................................. 43 Uređivanje građevinskog zemljišta - pojam........................................................................................................................... 45 Obavljanje poslova uređivanja građevinskog zemljišta........................................................................................................ 45 Finansiranje uređivanja građevinskog zemljišta................................................................................................................... 45 Prihod od doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta................................................................................................ 46 Obaveza plaćanja i visina doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta...................................................................... 46 Sredstva obezbeđenja i konačan iznos doprinosa................................................................................................................. 48 Promet prava na građevinskom zemljištu u javnoj svojini.................................................................................................. 49 Otuđenje ili davanje u zakup građevinskog zemljišta neposrednom pogodbom............................................................. 51 Izmene i raskid ugovora o zakupu građevinskog zemljišta.................................................................................................. 53 Konverzija bez obaveze plaćanja naknade.............................................................................................................................. 54 Konverzija zakupljenog zemljišta............................................................................................................................................ 55 Konverzija u kojoj učestvuje više lica...................................................................................................................................... 56 Zemljište za redovnu upotrebu objekta.................................................................................................................................. 57 Uspostavljanje jedinstva nepokretnosti.................................................................................................................................. 58
OTUĐENJE I DAVANJE U ZAKUP GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA U JAVNOJ SVOJINI NAKON DONOŠENJA IZMENA I DOPUNA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI.............59 DILEME U SPROVOĐENJU POSTUPKA URBANE KOMASACIJE NAKON USVOJENIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI.............................64 ANALIZA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI IZ UGLA POSTUPANJA REPUBLIČKOG GEODETSKOG ZVODA...............................................67 Upućujuće odredbe................................................................................................................................................................... 67 Izričite odredbe.......................................................................................................................................................................... 68 Sažetak......................................................................................................................................................................................... 80
INSPEKCIJSKI NADZOR NAKON STUPANJA NA SNAGU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI........................................................................................82 Nadležnost i uloga urbanističke i građevinske inspekcije prema Zakonu......................................................................... 82 Kaznene odredbe....................................................................................................................................................................... 90 Uklanjanje objekata................................................................................................................................................................... 93
4
Pravni instruktor • mart 2015.
Sadržaj
REŠENJE GRAĐEVINSKOG INSPEKTORA O OBUSTAVI GRAĐEVINSKIH RADOVA SA NALOGOM ZA SPROVOĐENJE MERA ZA OTKLANJANJE UOČENIH NEDOSTATAKA................................................................96 REŠENJE GRAĐEVINSKOG INSPEKTORA O OBUSTAVI GRAĐEVINSKIH RADOVA SA NALOGOM ZA PRIBAVLJANJE, ODNOSNO IZMENU GRAĐEVINSKE DOZVOLE..........................................................................98 REŠENJE GRAĐEVINSKOG INSPEKTORA O OBUSTAVI RADOVA I UKLANJANJU OBJEKTA AKO SE OBJEKAT GRADI ILI JE NJEGOVO GRAĐENJE ZAVRŠENO BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE..........................................................100 REŠENJE GRAĐEVINSKOG INSPEKTORA O ZATVARANJU GRADILIŠTA ZBOG GRAĐENJA OBJEKTA BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE.................................................102 REŠENJE GRAĐEVINSKOG INSPEKTORA O ZABRANI KORIŠĆENJA OBJEKTA ZBOG NEPRIBAVLJANJA UPOTREBNE DOZVOLE..................................................104 KRIVIČNA PRIJAVA PROTIV INVESTITORA ZBOG OSNOVANE SUMNJE DA JE IZVRŠIO KRIVIČNO DELO GRAĐENJA BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE....................106 PRIJAVA ZA PRIVREDNI PRESTUP PROTIV IZVOĐAČA RADOVA ZBOG IZVOĐENJA RADOVA SUPROTNO TEHNIČKOJ DOKUMENTACIJI...........................108 KRIVIČNO DELO GRAĐENJE BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE................................................110 Odnos krivičnog dela Građenje bez građevinske dozvole - član 219a KZ i krivičnog dela propisanog odredbom člana 149. Zakona iz 2003..................................................................................113 Odnos krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole i problem legalizacije............................................................114
KOMENTAR PRAVILNIKA O POSTUPKU SPROVOĐENJA OBJEDINJENE PROCEDURE „Sl. glasnik RS”, br. 22/2015..............................................................................................................115 Definicija ključnih pojmova ..................................................................................................................................................116 Izdavanje lokacijskih uslova ..................................................................................................................................................117 Izdavanje građevinske dozvole .............................................................................................................................................118 Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli ................................................................................................................................119 Izdavanje rešenja u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji ...................................................................119 Izdavanje privremene građevinske dozvole ........................................................................................................................119 Obaveza prijave radova ..........................................................................................................................................................120 Prijava završetka izrade temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu .............................................................120 Dostavljanje tehničke dokumentacije ..................................................................................................................................120 Priključenje objekata na infrastrukturu ...............................................................................................................................121 Izdavanje upotrebne dozvole ................................................................................................................................................121 Uknjižba objekta i dodela kućnog broja ..............................................................................................................................122 Vođenje i sadržina registra objedinjenih procedura i Centralne evidencije ...................................................................122 Pravni instruktor • mart 2015.
5
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
KOMENTAR PRAVILNIKA O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA STRUČNOG NADZORA „Sl. glasnik RS”, br. 22/2015..............................................................................................................123 Sadržina nadzora ....................................................................................................................................................................123 Način vršenja nadzora ............................................................................................................................................................125 Kompetencije nadzornog organa .........................................................................................................................................126
KOMENTAR PRAVILNIKA O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA KNJIGE INSPEKCIJE, GRAĐEVINSKOG DNEVNIKA I GRAĐEVINSKE KNJIGE „Sl. glasnik RS”, br. 22/2015.............................................................................................................127 KOMENTAR PRAVILNIKA O SADRŽINI, NAČINU I POSTUPKU IZRADE I NAČIN VRŠENJA KONTROLE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE PREMA KLASI I NAMENI OBJEKATA „Sl. glasnik RS”, br. 23/2015..............................................................................................................128
DEO III PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI ODGOVORI NA PITANJA POSTAVLJENA NA SAVETOVANJU „PRIMENA NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI” ODRŽANIM TOKOM JANUARA MESECA 2015. GODINE..........................................................130 Objedinjena procedura...........................................................................................................................................................130 Prostorno i urbanističko planiranje......................................................................................................................................131 Građevinsko zemljište.............................................................................................................................................................133 Građevinska dozvola...............................................................................................................................................................146 Građenje....................................................................................................................................................................................147 Upotrebna dozvola..................................................................................................................................................................147 Uklanjanje objekata.................................................................................................................................................................148 Inspekcijski nadzor i postupanje inspektora........................................................................................................................148
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014)......................................................................................151 I OSNOVNE ODREDBE .......................................................................................................................................................151 II PROSTORNO I URBANISTIČKO PLANIRANJE ........................................................................................................160
6
Pravni instruktor • mart 2015.
Sadržaj IV GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE ........................................................................................................................................182 V IZGRADNJA OBJEKATA .................................................................................................................................................195 VI GRAĐEVINSKA DOZVOLA .........................................................................................................................................200 VII GRAĐENJE ......................................................................................................................................................................209 VIII UPOTREBNA DOZVOLA ...........................................................................................................................................212 IX STRUČNI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG PLANERA, URBANISTU, PROJEKTANTA I IZVOĐAČA RADOVA ....................................................................................................................214 X INŽENJERSKA KOMORA SRBIJE .................................................................................................................................214 XI UKLANJANJE OBJEKATA .............................................................................................................................................215 XII NADZOR ..........................................................................................................................................................................217 XIV OVLAŠĆENJE ZA DONOŠENJE PODZAKONSKIH AKATA ..............................................................................223 XV KAZNENE ODREDBE ...................................................................................................................................................225 XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE ..........................................................................................................................229
PRAVILNIK O POSTUPKU SPROVOĐENJA OBJEDINJENE PROCEDURE („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015)...........................................................................................................235 PRAVILNIK O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA STRUČNOG NADZORA („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015)...........................................................................................................250 PRAVILNIK O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA KNJIGE INSPEKCIJE, GRAĐEVINSKOG DNEVNIKA I GRAĐEVINSKE KNJIGE („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015)...........................................................................................................252 I UVODNA ODREDBA ........................................................................................................................................................252 II ZAJEDNIČKE ODREDBE ................................................................................................................................................252 III KNJIGA INSPEKCIJE ......................................................................................................................................................253 IV GRAĐEVINSKI DNEVNIK ............................................................................................................................................254 V GRAĐEVINSKA KNJIGA ................................................................................................................................................256 VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE ............................................................................................................................256
PRAVILNIK O KLASIFIKACIJI OBJEKATA („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015)...........................................................................................................257 PRAVILNIK O NAČINU ZATVARANJA I OBELEŽAVANJU ZATVORENOG GRADILIŠTA („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015)...........................................................................................................270 PRAVILNIK O OPŠTIM PRAVILIMA ZA PARCELACIJU, REGULACIJU I IZGRADNJU („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015)...........................................................................................................272 I UVODNE ODREDBE .........................................................................................................................................................272 II OPŠTA PRAVILA ZA PARCELACIJU ...........................................................................................................................272 III OPŠTA PRAVILA ZA REGULACIJU ............................................................................................................................274 IV OPŠTA PRAVILA ZA IZGRADNJU .............................................................................................................................275 V ZAVRŠNE ODREDBE .......................................................................................................................................................284 Pravni instruktor • mart 2015.
7
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
PRAVILNIK O TEHNIČKIM STANDARDIMA PLANIRANJA, PROJEKTOVANJA I IZGRADNJE OBJEKATA, KOJIMA SE OSIGURAVA NESMETANO KRETANJE I PRISTUP OSOBAMA SA INVALIDITETOM, DECI I STARIM OSOBAMA („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015)...........................................................................................................285 I UVODNE ODREDBE .........................................................................................................................................................285 II USLOVI ZA PLANIRANJE, PROJEKTOVANJE I IZGRADNJU PRISTUPAČNOG PROSTORA U SKLADU SA TEHNIČKIM STANDARDIMA PRISTUPAČNOSTI ...............................................287 III PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE .............................................................................................................................298
PRAVILNIK O OBJEKTIMA NA KOJE SE NE PRIMENJUJU POJEDINE ODREDBE ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015)...........................................................................................................310 PRAVILNIK O IZGLEDU, SADRŽINI I MESTU POSTAVLJANJA GRADILIŠNE TABLE („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015)...........................................................................................................312 PRAVILNIK O SADRŽINI, NAČINU I POSTUPKU IZRADE I NAČIN VRŠENJA KONTROLE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE PREMA KLASI I NAMENI OBJEKATA („Sl. glasnik RS”, br. 23/2015)...........................................................................................................314 I OSNOVNE ODREDBE .......................................................................................................................................................314 II TEHNIČKA DOKUMENTACIJA ...................................................................................................................................317 III SADRŽINA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE ............................................................................................................323 IV TEHNIČKA KONTROLA PROJEKTA ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU .............................................................332 V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE ..............................................................................................................................333
8
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO I
PREGLED NOVIH ZAKONSKIH REŠENJA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
KOMENTAR ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI „Sl. glasnik RS”, br. 132/2014
S
kupština Republike Srbije donela je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 132/2014) koji je objavljen u „Službenom glasniku RS”, br. 132/2014 od 11.9.2014. godine. Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 odluka US i 132/2014 - dalje: Zakon) je stupio na snagu dana 17.12.2014. godine, ali je primena nekih odredaba odložena do 1.3.2015. godine, odnosno do 1.1.2016. godine. Promene su brojne i značajne, a zbog obimnosti promena, neće moći da se prikažu svi detalji.
Predmet uređenja i stupanje na snagu Sâm predmet Zakona je sada preciznije određen, utoliko što su izuzeci opisani tačnije. Situacije na koje se Zakon ne primenjuje odnose se na vojne objekte i komplekse, kao i rudarske objekte, postrojenja i uređaje. Odredbe su preciznije utoliko što je sada eksplicitno isključena primena Zakona, ne samo u odnosu na izgradnju, kako je to predviđao raniji zakon, već i u odnosu na planiranje i uređenje prostora, odnosno uklanjanje objekata. Rečeno sažetije, svi poslovi koji se vezano za izgradnju objekata pojavljuju ili se mogu pojaviti kao nužni ili potrebni, sada su izuzeti u pogledu primene ovog zakona, ako je reč o vojnim objektima i rudarskim objektima, uključujući i stvari koje se smatraju pripatcima, kao što su postrojenja i uređaji. Za ove delatnosti važe posebni zakoni i u skladu sa njima se obavljaju aktivnosti planiranja, uređenja, izgradnje, odnosno uklanjanja objekata.
Definicije pojmova i načela U članu 2. koji se bavi definisanjem pojmova, pojavljuje se jedan broj novih pojmova, dok su neki napušteni ili samo jezički doterani. Sve promene pojmova učinjene promenama člana 2. Zakona mogu se svrstati u četiri kategorije: 1) novi pojmovi; Pravni instruktor • mart 2015.
9
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 2) pojmovi koji su drugačije definisani; 3) pojmovi koji su samo jezički, odnosno pravopisno korigovani; i 4) pojmovi koji nisu definisani u članu namenjenom definiciji pojmova već na drugom mestu.
Novi pojmovi 1) D irektiva Inspire - Reč je o jednoj od direktiva Evropske unije. Direktive u EU su opšti akti - propisi koji sadrže norme kojima se delimično uređuje određeni pravni odnos, a od država članica se očekuje da svojim propisima predvide i urede detalje. Direktive su obavezujuće za države članice, a zbog toga su značajne i za države koje žele da pristupe EU u svojstvu punopravnog člana. Kada je reč o Inspire direktivi, nju su doneli Savet EU i Evropski parlament dana 14.3.2007. godine (2007/2/EC). Objavljena je u Službenom listu EU, L 108/1 od 25.4.2007. godine, a stupila je na snagu 15.5.2007. godine. Direktivom se uspostavlja sistem obezbeđenja i praćenja informacija o uticaju aktivnosti na životnu sredinu. Od 2007. godine više puta je menjana, a Evropska komisija je donela i značajan set propisa u rangu podzakonskih akata kojima se uređuje i obezbeđuje primena ove direktive. 2) O bjekti javne namene - Ovaj pojam koristi veći broj normi Zakona zbog čega je on i definisan u okviru ovog člana. Reč je objektima koji se koriste za obavljanje delatnosti, odnosno zadovoljavanje potreba većeg broja lica ili u opštem interesu pri čemu je samo korišćenje javno, odnosno dostupno svakom licu, posredno ili neposredno. Razlikuju se dve vrste objekata javne namene: 1) objekti javne namene u javnoj svojini (linijski infrastrukturni objekti, objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave itd.); i 2) objekti javne namene koji mogu biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti obrazovanja, otvoreni i zatvoreni sportski i rekreativni objekti, objekti kulture, saobraćajni terminali, pošte i drugi objekti). Osim toga, mogu se razlikovati i: 1) objekti javne namene po osnovu posebnih zakona; i 2) objekti javne namene na osnovu opštih propisa, odnosno na osnovu njihove namene, a u skladu sa opštim propisima. 3) K lasa (objekata ili radova) - je određena kao grupa objekata (ili radova) koji su povezani zajedničkim karakteristikama (u pogledu strukturne i tehnološke složenosti, uticaja na životnu sredinu i namene, odnosno rizika koji prati njihovo izvođenje odnosno korišćenje). 4) T unel - podzemni infrastrukturni objekat koji služi za protok lica ili vozila, odnosno posebne namene, čijom izgradnjom se ne narušava korišćenje zemljišta na površini terena postojeće namene. 5) K lizište - vid erozije zemljišta koji nastaje pod uticajem prirodnih sila (ne pod uticajem čoveka), a pojavljuje se u obliku odvajanja dela tla od podloge i nekontrolisanog kretanja po njoj. 6) R ekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta - obuhvata izvođenje radova na postojećem linijskom infrastrukturnom objektu u zaštitnom pojasu kojima se menjaju neka njegova svojstva (gabarit, volumen, položaj ili oprema). 7) S anacija klizišta - sistem radova koji se preduzimaju u cilju sprečavanja pojave novog klizišta na istom mestu ili raščišćavanja posledica postojećeg klizišta, uključujući i projektovanje i obezbeđenje potrebne tehničke dokumentacije. 8) I maoci javnih ovlašćenja - organi RS, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, posebne organizacije i druga lica koja vrše javna ovlašćenja na osnovu zakona ili u skladu sa zakonom. 9) F inansijer - Lice koje učestvuje u finansiranju izgradnje (dogradnje, rekonstrukcije, adaptacije, sanacije ili izvođenja drugih građevinskih odnosno investicionih radova) određenog objekta,
10
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO I PREGLED NOVIH ZAKONSKIH REŠENJA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI na osnovu ugovora sa licem koje ima status investitora i koje po tom osnovu stiče pravo svojine u idealnom ili realnom delu na objektu koji se gradi. Za ovakva lica Zakon predviđa da stiču i određena prava i obaveze koje su predviđene za investitora.
Pojmovi koji su drugačije definisani Ovde je reč o pojmovima koji su neznatno korigovani u pogledu dosadašnjeg značenja. Korekcije su neznatne i proizlaze iz drugih promena koje su učinjene Zakonom. Reč je o sledećim pojmovima: 1) građevinski kompleks; 2) objekat; 3) pomoćni objekat; 4) rekonstrukcija; 5) sanacija.
Jezički i/ili pravopisno korigovani pojmovi Jedan broj pojmova je korigovan samo zbog netačnog pisanja u prethodnom zakonu. Obično je reč o pravopisnim greškama, ali i greškama u odnosu na uobičajen način navođenja takvih pojmova u propisima. Samo delom je reč o jeziku i pravopisu, a delom o pravilima koja važe za sačinjavanje propisa. Na ovaj način korigovani su sledeći pojmovi: 1) Republički zavod za statistiku → republički organ nadležan za poslove statistike; 2) dalekovod → elektroenergetski vod; 3) nastrešnica → nadstrešnica.
Pojmovi definisani u tekstu Zakona Neki od pojmova su jednostavno obrisani u delu Zakona koji sadrži definicije pojmova. Takvi su pojmovi: 1) unapređenje energetske efikasnosti; 2) energetska svojstva objekta; 3) građevinski proizvodi. Međutim, to ne znači da ovih pojmova više nema. Oni su sada definisani u drugim članovima Zakona - članovima koji uređuju određene vrste odnosa. U tom smislu je izmenjen član 4. Zakona u kome se sada nalaze (donekle izmenjeni) pojmovi koji su u prethodnom zakonu bili definisani u članu 2. - članu koji sadrži određenje pojmova. Sada je „unapređenje energetske efikasnosti” definisano kao smanjenje potrošnje svih vrsta energije, ušteda energije i obezbeđenje održive gradnje primenom tehničkih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe zgrada i prostora. Energetska svojstva objekta su sada određena kao „energetska svojstva zgrada” jer nema potrebe da se odnose na druge objekte (mostove, puteve, i sl.), a definisana su kao stvarno potrošena ili proračunata količina energije koja zadovoljava različite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korišćenjem, a odnose se naročito na energiju za grejanje, pripremu tople vode, hlađenje, ventilaciju i osvetljenje. Pojam „građevinskih proizvoda” je sada određen tako da se pod njima podrazumevaju građevinski materijali i od njih izrađeni građevinski elementi, koji se proizvode i isporučuju na tržište radi trajne ugradnje u objekte ili njihove delove i čija svojstva imaju uticaj na svojstva objekata u pogledu osnovnih zahteva za objekte. Zakon posebno uređuje i pravno dejstvo inostranih isprava o usaglašenosti građevinskih proizvoda. Iako Zakon propisuje da se tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti i drugim propisima, kao i uslovi i način priznavanja inostranih isprava o usaglašenosti građevinskih proizvoda propisuju posebnim zakonom - zakonom kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, Zakon ipak, uređuje postupak u kome se utvrđuje ispunjenost uslova o usaglašenosti. Pravni instruktor • mart 2015.
11
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Reč je o postupku u kome ispunjenost uslova utvrđuje komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Na osnovu izveštaja komisije, ministar donosi rešenje koje je konačno u upravnom postupku. Predviđena je i pretpostavka usaglašenosti koja važi za isprave o usaglašenosti izdatoj od strane odgovarajućeg tela „EA MLA” (Evropske organizacije za akreditaciju).
Načela Zakon proklamuje jedan broj načela koja služe realizaciji Zakona prilikom tumačenja njegovih normi, ali i kao instrukcija za sve one subjekte koji donose podzakonske akte, odnosno rade na poslovima planiranja ili definisanja različitih politika i njihovih realizacija. Zakonodavac se i sâm rukovodio ovim načelima prilikom izrade Zakona. Zakon je i pre poslednjih promena sadržao načela. U odnosu na prethodna, sadašnja načela su neznatno izmenjena i dopunjena. Po broju načela, sada ih ima za četiri više, a po sadržini, odnosno opisu, načela su dopunjena i poboljšana. Reč je o sledećim načelima: 1) o drživi razvoj kroz integralni pristup u planiranju; Održivi razvoj je jedan od principa koji je protkan kroz mnoge norme i politike. Održivi razvoj se ostvaruje onda kada se ne beleži pad različitih pokazatelja, a pre svega onih ključnih (kao što je BNP, broj stanovnika, rast industrijske proizvodnje i sl.), već njihov rast. Zakon povezuje održivi razvoj i integralni pristup planiranju koji razrađuje kroz svoje naredne odredbe, a naročito u vezi sa Inspire direktivom EU. Od planiranja se očekuje da doprinese razvoju, i to stalnom (održivom) razvoju. Naglasak na integralni pristup planiranju ne treba razumeti kao isključenje uticaja ostalih funkcija. Sâm integralni pristup planiranju podrazumeva suštinsku koordinaciju u planiranju između učesnika planiranja na različitim nivoima. 2) r avnomeran teritorijalni razvoj; Princip je od posebnog značaja za našu državu u kojoj se pokazuje neravnomeran razvoj pojedinih delova teritorije. Reč je o neskladu urbanog, teritorijalnog i privrednog razvoja, odnosno raspodeli resursa. Odavno je zapaženo da postoje značajne razlike na relacijama: selo-grad; između pojedinih regiona gde se po nerazvijenosti naročito ističu istok i jug Srbije; privrednih potencijala u različitim delovima države. Neravnomeran teritorijalni razvoj produkuje mnoge negativne efekte, zbog čega se i insistira na ravnomernom teritorijalnom razvoju. 3) r acionalno korišćenje zemljišta podsticanjem mera urbane i ruralne obnove i rekonstrukcije; Zemljište je ograničen resurs koji se ne može stvoriti. Zbog toga je njegovo racionalno korišćenje uvek bilo posebno značajno. Zakon je to konkretizovao kroz više odredaba, ali to podiže i na nivo načela sa ciljem da se vodi računa o tome na svim nivoima realizacije ovog zakona. 4) r acionalno i održivo korišćenje neobnovljivih resursa i optimalno korišćenje obnovljivih resursa; U današnjim okolnostima ugrožene životne sredine od posebnog je značaja vođenje računa o neobnovljivim resursima, kao i o korišćenju obnovljivih resursa. Iako su interesi učesnika različitih odnosa često jači od svesti o opštem i zajedničkom interesu, stav zakonodavca je ispravan kada to, makar, proklamuje kao princip. 5) z aštita i održivo korišćenje prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara; Zaštita i korišćenje prirodnih dobara više pripada prethodnom principu i ovde važe sve ono što važi i za njega. Posebno su izdvojena i kulturna dobra koja su neobnovljivi resurs i blago svake zajednice. Princip zaštite i norme o zaštiti su predviđene i konkretizovane kroz brojne propise koji su već doneti, ali ne smeta da se to ponovi i kroz princip u ovom zakonu. 6) p revencija tehničko-tehnoloških nesreća, zaštita od požara i eksplozija, zaštita od prirodnih nepogoda, otklanjanje uzroka koji izazivaju klimatske promene; Ovaj princip delom govori o bezbednosti i zaštiti od različitih vrsta opasnosti, a delom o zaštiti životne sredine. U odnosu na zaštitu životne sredine, on bi se podrazumevao i mogao izvući i iz prethodnih principa, ali zbog
12
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO I PREGLED NOVIH ZAKONSKIH REŠENJA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI značaja potreba zaštite životne sredine, opšti je utisak da ponavljanje i razrada ovog principa ne treba da smeta, čak i ako se ponavlja više puta. U pogledu zaštite od produkata i aktivnosti čoveka, odnosno njegovih proizvoda i delatnosti, za to postoje takođe brojni propisi i potreba zaštite nije sporna. Čak i da to nije predviđeno ovim zakonom, iz postojećih brojnih propisa, implicitno se izvlači ovaj princip. 7) p laniranje i uređenja prostora za potrebe odbrane zemlje; Iz ugla ovog zakona, smisao principa je samo u tome da to izdvoji iz materija koju uređuje. To je učinjeno i eksplicitno u članu 1. stav 2. zakona, tako da ovaj zakon i ne mora da proklamuje principe vezane za odbranu jer i ne uređuje ovu vrstu materije. Princip, ovde, ima značaja samo utoliko da još jednom izdvoji posebnosti aktivnosti odbrane zemlje, pri čemu se uređenje ove materije prepušta posebnim propisima. Ipak, pojedine odredbe ovog zakona upućuju na mogućnost da pojedini akti sadrže i mere koje mogu imati značaja za odbranu. Tako se članom 10. predviđa da, ako nadležno ministarstvo ne odluči drugačije, dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja sadrže mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje, kao i podatke o područjima i zonama objekata od posebnog značaja i interesa za odbranu zemlje. 8) u saglašenost sa evropskim propisima i standardima iz oblasti planiranja i uređenja prostora; Republika Srbija namerava da postane članica EU. Do prijema u članstvo potrebno je preduzeti brojne aktivnosti, između ostalog, i na planu usklađivanja propisa. Zbog toga se, i pre prijema u članstvo, vodi računa o usklađivanju skoro na isti način, kao što će se o tome voditi računa i nakon prijema u članstvo. 9) u napređenje i korišćenje informacionih tehnologija koje doprinose boljoj efikasnosti i ekonomičnosti rada javne uprave na poslovima izgradnje; Informacione tehnologije su se i sâme nametnule, a prednosti od njihovog korišćenja su odavno poznate i dokazane. Potreba njihovog korišćenja je danas podignuta na nivo elementarne potrebe opstanka. Zbog toga, ova odredba, iako potpuno tačna, pomalo zvuči kao instrukcija za neupućene i zaostale u odnosu na današnje vreme. Iskustvo potvrđuje da takvih sredina ima, a to nekada važi i za državne organe najvišeg nivoa. Utoliko je odredba i potrebna, ali zastrašujuća pri pomisli da to treba reći jer još uvek nije došlo do svesti onih na koje se odnosi. 10) u češće javnosti; Kada se pogleda iz istorijskog ugla, primetno je da danas jača princip javnosti, odnosno učešća javnosti, bar kada je reč o javnim funkcijama, javnim poslovima i „javnim ličnostima”. Sa druge strane, jača princip privatnosti u odnosu na fizička lica i zaštite podataka o ličnosti. Ovaj zakon se uglavnom bavi poslovima koji imaju obeležje poslova od javnog značaja i zbog toga proklamuje princip učešća javnosti. Princip se konkretizuje kroz brojne specijalne odredbe kojima je zajedničko to, da organi i institucije koji vrše vlast moraju da obezbede učešće javnosti i razbijanje distanciranja vlasti od učešća drugih subjekata. Time se ne isključuje potreba zaštite različitih oblika tajni i poverljivih podataka, ali ta zaštita ne sme biti u funkciji prikrivanja nerada ili lošeg rada vlasti, već zaštite koja je neophodna. Ako to nije neophodno, poželjno je uvek obezbediti što šire učešće javnosti. 11) o čuvanje običaja i tradicije; Zakon je proklamovao ovaj princip, šta god da se podrazumeva pod običajima i tradicijom. Čini se da je to više bio ustupak aktuelnom javnom mnjenju koje se zbog krize vezuje za prošlost, nego što je to održivo putem propisa. Uostalom, i običaji i tradicija se menjaju i oni su rezultat vladajućeg opšteg mišljenja, oblika kolektivne svesti, na koju propisi obično ne mogu mnogo da utiču, jer se zasnivaju na ubeđenju da je nešto ispravno, pre nego na zakonu ili drugom propisu. Ova instrukcija ima smisla, ako se shvati kao ukazivanje da ne treba „vršiti nasilje” nad običajima i tradicijom, već ih prepustiti sopstvenim tokovima. Ne menjati ih nasilno. Međutim, nema svrhe ni kočiti promenu običaja i tradicije jer bi se onda propisi pokazali kao faktor sprečavanja razvoja. 12) o čuvanje specifičnosti predela; Prostor ima svoja određena svojstva koja su nekada specifična, odnosno različita u odnosu na druge. Očuvanje specifičnosti pojedinih prostora ima Pravni instruktor • mart 2015.
13
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI smisla ukoliko taj prostor ima pozitivna svojstva. Međutim, delovi teritorije koji su devastirani, zagađeni, nepoželjni za korišćenje i slično ne mogu biti na listi predela čije specifičnosti treba očuvati. Čini se da ovde nedostaje neki atribut koji bi opredelio da je reč o pozitivnim svojstvima predela ili bar da se to ne odnosi na predele sa nepoželjnim svojstvima, iako možemo reći da se to podrazumeva. 13) h orizontalna i vertikalna koordinacija. Zakon posebno definiše ove pojmove. Pod horizontalnom koordinacijom se podrazumeva povezivanje sa susednim subjektima, odnosno teritorijama „na istom nivou”, npr. na nivou lokalne samouprave. Vertikalna koordinacija znači povezivanje po hijerarhiji - između različitih nivoa vlasti. Princip ne može biti sporan, ali može biti sporna realizacija. Za koordinaciju je potrebno usaglašavanje. Ako usaglašavanja nema, odnosno ako ne bude postignuto između subjekata na horizontalnom nivou, mora postojati uređen mehanizam usaglašavanja. U suprotnom, sve ostaje na nivou preporuke koju nije ni trebalo dati, jer se podrazumeva, a nema mehanizama za njeno ostvarenje. Vertikalna koordinacija je manje problematična u pogledu efekata - usklađivanja između različitih nivoa vlasti, jer će se niži nivoi vlasti redovno uskladiti sa višim, po samoj prirodi odnosa. Ovde je problem obezbeđenja ostvarivanja interesa nižih nivoa vlasti u odnosu na više i onemogućavanje da viši nivoi vlasti, po svom položaju, nametnu svoja rešenja koja ne moraju biti dobra i za one druge. Bez obezbeđenja odgovarajućih mehanizama za ostvarivanje ovog načela, ono je - u odnosu na ostala načela - u najvećoj meri sporno iz ugla realizacije.
Objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata Zakon uvodi značajne novine u postupku izdavanja građevinske i upotrebne dozvole, odnosno rešavanja o zahtevima u postupku izgradnje ili odobrenja korišćenja objekata. Nadležni organi na svim nivoima vlasti (republička, pokrajinska, lokalna) dužni su da formiraju ili odrede posebnu organizacionu celinu u svom sastavu, koja sprovodi objedinjenu proceduru za: - izdavanje lokacijskih uslova; - izdavanje građevinske dozvole; - prijavu radova; - izdavanje upotrebne dozvole; - za pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu; - za pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti, kao i obezbeđenje uslova za priključenje na infrastrukturnu mrežu i za upis prava svojine na izgrađenom objektu. Ovo se odnosi i na pomoćne i ekonomske objekte, kao i na izmenu lokacijskih uslova ili rešenja o građevinskoj dozvoli. Ministar nadležan za poslove građevinarstva dužan je da uredi ovaj postupak, a rukovodilac odgovarajuće službe je odgovoran za njegovo sprovođenje. Razmena dokumenata i podnesaka obavlja se elektronskim putem, a sva akta se formiraju u obliku elektronskog dokumenta. Propisani su i rokovi za sprovođenje ove procedure. Nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte za koje dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Ako imalac javnih ovlašćenja ne postupi u ovom roku, nadležni organ će o tome obavestiti podnosioca zahteva i podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa članom 211a Zakona. Zaprećena ka-
14
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO I PREGLED NOVIH ZAKONSKIH REŠENJA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI zna za odgovorno lice u imaocu javnog ovlašćenja je 10.000 do 50.000 dinara. U roku od tri radna dana od dana prijema zahteva podnosioca zahteva za priključenje objekta na odgovarajuću mrežu, nadležni organ upućuje zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje. Ako je objekat izveden u skladu sa uslovima za priključenje, propisan je i rok u kome je imalac javnih ovlašćenja dužan da izvrši priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ. Rok iznosi 15 dana od dana prijema zahteva, ako lokacijskim uslovima nije predviđeno drugačije, što se ne odnosi na priključenje objekta na prenosnu elektroenergetsku mrežu (iznad 110 kV). Podnosilac zahteva snosi sve troškove pribavljanja odgovarajućih saglasnosti, a dužan je i da plati odgovarajuću taksu za rešavanje o zahtevu. Propisana je i obaveza vođenja registra objedinjenih procedura. Reč je o dva registra. Jedan je „lokalni” registar, odnosno registar koji vodi nadležni organ, a drugi je centralni - registar koji se vodi za celu Republiku. Registar (svaki od ovih) se vodi kao elektronski, javno dostupan registar koji sadrži bazu podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, od podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, do izdavanja upotrebne dozvole, koja sadrži i akta pribavljena i izdata u toj proceduri, odnosno sve akte i izdate ili pribavljene u postupku rešavanja predmeta. Registar objedinjenih procedura vodi lice koje je imenovano kao registrator. On je dužan da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja. I za registratora je propisana obaveza podnošenja prekršajne prijave, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim Zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje. Ako se u nadležnom organu ne odredi registrator, rukovodilac nadležne službe ima prava i odgovornosti koja su Zakonom propisana za registratora. Zakonom je dato ovlašćenje Ministru nadležnom za poslove građevinarstva da uredi vođenje i sadržinu registra objedinjenih procedura. Centralni registar vodi Agencija za privredne registre i on objedinjuje podatke iz registara svih ostalih organa sa teritorije RS. Funkcija registratora centralne evidencije je samo to da objedini ove podatke preuzimanjem u elektronskom obliku i obezbedi njihovu dostupnost preko internet stranice APR. On ima i posebne obaveze u odnosu na kontrolu ostalih registratora i drugih lica i podnošenje prekršajnih prijava. Reč je o prekršajnoj prijavi zbog propuštanja da se organizuje javna prezentacija urbanističkog projekta, kao i o prekršajnoj prijavi zbog propuštanja registratora u nadležnom organu da podnese prijavu zbog propuštanja drugih lica protiv kojih je morao da podnese prijavu. Za sprovođenje objedinjene procedure propisano je da organ koji je sprovodi vrši samo formalnu kontrolu - proveru ispunjenosti formalnih uslova, bez upuštanja u ocenu tehničke dokumentacije ili verodostojnosti dokumenata. Zakon, čak, određuje i koji su to formalni uslovi, propisujući da organ proverava ispunjenost samo sledećih uslova: 1) ocenjuje sopstvenu nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi; 2) ocenjuje aktivnu legitimaciju podnosioca zahteva - da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave, što najčešće podrazumeva dokazivanje njegovog prava na zemljištu ili objektu koje mu omogućava da se pojavi kao podnosilac zahteva; 3) urednost zahteva - da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke; 4) kompletnost zahteva - da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona; 5) izvršenje obaveze plaćanja takse - da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse; 6) saglasnost izvoda iz projekta sa lokacijskim uslovima - da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima. Pravni instruktor • mart 2015.
15
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Ako formalni uslovi nisu ispunjeni, Zakon ne predviđa uobičajeno rešenje - donošenje zaključka kojim se ostavlja naknadni rok za uređenje zahteva, već odbacivanje zahteva. Međutim, omogućeno je podnosiocu zahteva da u roku od 10 dana od dana prijema zaključka o odbacivanju zahteva, a najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet strani nadležnog organa, podnese novi - usaglašeni zahtev, odnosno zahtev koji ne sadrži nedostatke. Ako tako postupi ne plaća ponovo taksu i ne mora da dostavlja dokumentaciju koju je dostavio uz prethodni zahtev koji je odbačen. U suprotnom, plaća i taksu i ponovo dostavlja svu dokumentaciju. Druga mogućnost je žalba protiv zaključka o odbacivanju, ali ako se sa žalbom ne uspe, podnosilac zahteva će zasigurno propustiti rok u kome može podneti uredan zahtev bez plaćanja nove takse i dostavljanja dokumentacije, čime rizikuje za slučaj neuspeha. Princip formalne kontrole je dosledno sproveden zakonom i u pogledu odgovornosti organa koji odlučuje o zahtevu. Ako nastupi šteta kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje u situacijama kada se po Zakonu ne izdaje građevinska dozvola, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor, ali ne i organ koji je izdao dozvolu, odnosno subjekt kome pripada taj organ. Propisani su i rokovi za preduzimanje pojedinih radnji u postupku, i to tako da je nadležni organ dužan da: 1) po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, te uslove izda najkasnije u roku od pet radnih dana od pribavljanja svih uslova, isprava i drugih dokumenata; 2) po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izda najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole; 3) po prijavi radova, potvrdi prijem prijave bez odlaganja, osim ako se uz prijavu radova podnosi sredstvo obezbeđenja predviđeno zakonom, u kom slučaju nakon provere valjanosti sredstva obezbeđenja prijavu radova potvrdi, odnosno odbaci rešenjem, u roku od pet radnih dana; 4) po zahtevu za priključenje objekta na infrastrukturu, uputi taj zahtev imaocu javnih ovlašćenja u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva; 5) po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, dozvolu izda najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole; 6) po zahtevu za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona, rešenje izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva. U tok roka računa se i preduzimanje radnji koje je organ dužan da preduzme po službenoj dužnosti u ime i za račun podnosioca zahteva prema nosiocima javnih ovlašćenja. Kada nadležni organ izda građevinsku dozvolu, dužan je da je po službenoj dužnosti dostavi građevinskoj inspekciji bez odlaganja. Standard „bez odlaganja” redovno podrazumeva prvi naredni radni dan.
Prostorni planovi i drugi planski akti Za prostorne planove različitog nivoa Zakon predviđa obavezu da sadrže i izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, i to tako da on čini sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta. Propisane su i posebne odredbe koje važe za sela za koja nije donet planski dokument sa detaljnošću koja je potrebna za izdavanje lokacijskih uslova. Za ovakva sela izrađuje se uređajna osnova i ona čini sastavni deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave. Određen je i minimum sadržine uređajne osnove. Ako je potrebno izdavanje lokacijskih uslova, a uređajna osnova nije doneta, lokacijski uslovi mogu se izdati i na osnovu opštih pravila uređenja i građenja, i to za objekte koji po svojoj nameni, veličini i kapacitetima ne menjaju namenu i izgled prostora i koji nemaju negativni uticaj na okolno područje. To se naročito odnosi na izgradnju novih objekata u neposrednoj blizini
16
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO I PREGLED NOVIH ZAKONSKIH REŠENJA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI postojećih ili srušenih objekata i na rekonstrukciju postojećih objekata ili nove izgradnje na istoj katastarskoj parceli. Zakon sada omogućava da se plan detaljne regulacije donese i kada prostornim, odnosno urbanističkim planom jedinice lokalne samouprave to nije predviđeno. Potrebno je da odluku o tome donese nadležni organ, a odluka može biti doneta i na zahtev lica koje sa jedinicom lokalne samouprave zaključi ugovor o finansiranju izrade tog planskog dokumenta. Pravilo je da se plan detaljne regulacije izrađuje nakon izrade idejnog projekta. Međutim, Zakon dopušta da se plan detaljne regulacije izrađuje i istovremeno sa njim, ako je reč o linijskim infrastrukturnim objektima. Planski dokumenti koji se odnose na šira područja moraju da sadrže i pravila regulacije, parcelacije i građenja koja će se primenjivati prilikom izdavanja lokacijskih uslova i sprovođenja postupaka parcelacije i preparcelacije do donošenja plana detaljne regulacije. Za vreme izrade detaljnog plana regulacije, odlukom o njegovoj izradi može se propisati i zabrana izgradnje u obuhvatu plana, najduže u trajanju od 12 meseci od dana donošenja odluke. Zakon propisuje i obavezu usklađenosti planskih dokumenata po principu hijerarhije od širih ka užim planovima. Svaki plan mora biti u skladu sa planom koji se odnosi na šire područje. Kontrolu usklađenosti planova vrši komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma, a za planske dokumente na teritoriji autonomne pokrajine, komisija koju obrazuje nadležni organ pokrajine. Sredstva za rad komisije obezbeđuju se u budžetu RS, odnosno pokrajine. Propisana je i pozitivna pretpostavka ćutanja uprave. Komisija je dužna da izvrši kontrolu usklađenosti u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Ako komisija ne izvrši kontrolu usklađenosti, po isteku ovog roka smatra se da je saglasnost data. Ako je kontrola izvršena, komisija je dužna da dostavi izveštaj nadležnom ministru, odnosno organu autonomne pokrajine u roku od osam dana od dana izvršene kontrole. Iako Zakon ne predviđa izričito, komisija bi morala da dostavi i jedan primerak izveštaja podnosiocu zahteva, makar zbog toga da bi on znao je kontrola izvršena i da nije po samom zakonu nastupila pozitivna pretpostavka ćutanja uprave. Zakon ne propisuje rok u kome ministar, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine mora da odluči. Samo dostavljanje izveštaja sprečava nastupanje pozitivne pretpostavke ćutanja administracije, sve dok se odluka ne donese. Ako se utvrdi da nema uslova za davanje saglasnosti, ministar, odnosno nadležni organ AP naložiće nosiocu izrade, izradu novog dokumenta u roku od 90 dana. Značajna novina je i propisivanje obaveze uspostavljanja Centralnog registra planskih dokumenata. Registar vodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, a uspostavlja se za sve planske dokumente čije je donošenje predviđeno zakonom. Svaki organ koji donosi neki od planskih dokumenata dužan je da ga dostavi organu koji vodi Centralni registar u roku od 10 dana od njegovog stupanja na snagu. Oblik u kome se dostavlja biće uređen podzakonskim aktom. Zakon uvodi i nova rešenja u pogledu obezbeđenja učešća javnosti u postupku izrade prostornih ili urbanističkih planova. Nakon donošenja odluke o izradi prostornog ili urbanističkog plana mora se sprovesti postupak koji Zakon pominje kao rani javni uvid. U ovom postupku, nosilac izrade plana organizuje upoznavanje javnosti sa ciljevima i svrhom izrade plana i mogućim rešenjima, a javnosti se mora na odgovarajući način obezbediti mogućnost izjašnjavanja i uticaj na moguća planska rešenja. Postupak ranog javnog uvida sprovodi odgovarajuća komisija. Kada nacrt planskog dokumenta bude izrađen obezbeđuje se ponovno sprovođenje postupka javnog uvida. Pre izlaganja na javni uvid mora se obezbediti stručna kontrola. Stručna kontrola obuhvata proveru usklađenosti planskog dokumenta sa planskim dokumentima šireg područja, odlukom o izradi, važećim propisima, standardima i normativima, kao i proveru opravdanosti planskog rešenja. Komisija koja vrši stručnu kontrolu izrađuje izveštaj koji se unosi u obrazloženje planskog dokumenta. Za urbanistički projekat predviđeno je da organ jedinice lokalne samouprave potvrđuje da urbanistički projekat nije u suprotnosti sa važećim planskim dokumentom i propisima. Pre potvrđivanja urbanističkog projekta, ovaj organ ima obavezu da organizuje javnu prezentaciju i evidentira sve primedbe i sugestije, te da nakon toga dostavi urbanistički projekat sa svim primedbama komisiji za planove. Pravni instruktor • mart 2015.
17
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Propisan je i rok od osam dana u kome komisija mora da razmotri primedbe, izvrši stručnu kontrolu i konstatuje da li ima suprotnosti sa drugim planskim dokumentima, te da na osnovu toga predloži da se urbanistički projekat prihvati ili odbije. Organ nadležan za poslove urbanizma dužan je da u daljem roku od pet dana potvrdi ili odbije urbanistički projekat i obavesti podnosioca zahteva. U daljem roku od pet dana dužan je i da ga objavi na internet stranici. Zakon uvodi i funkciju glavnog urbaniste. Njegov zadatak je da koordinira izradu planskih dokumenata i vrši koordinaciju rada između organa nadležnog za poslove urbanizma i javnih preduzeća i drugih institucija uključenih u postupke izrade i donošenja planskih dokumenata. On je po funkciji i predsednik komisije za planove. Imenuje ga skupština jedinice lokalne samouprave na period od četiri godine. Planski dokumenti služe, između ostalog, i tome da se licima koja žele da grade omogući dobijanje informacija o tome šta je dopušteno graditi na određenoj teritoriji. U tom cilju Zakon predviđa mogućnost izdavanja informacija o lokaciji na zahtev bilo kog lica, i to u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva. Osim informacije o lokaciji, može se tražiti i izdavanje lokacijskih uslova koji su po svojoj prirodi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje. Nadležni organ dužan je da lokacijske uslove izda u roku od pet radnih dana, računajući od pribavljanja svih potrebnih podataka, odnosno uslova od imalaca javnih ovlašćenja. Oni se izdaju na osnovu odgovarajućeg planskog dokumenta.
Parcelacija Jedan broj odredaba Zakona posvećen je parcelaciji, odnosno preparcelaciji. Mogućnost definisanja građevinskih parcela tako da se njihove granice ne preklapaju sa katastarskim parcelama predviđao je zakon i pre poslednjih promena. Od više katastarskih parcela, odnosno njihovih delova, može se formirati građevinska parcela, kao što se i na jednoj katastarskoj parceli može formirati više građevinskih parcela. Parcelacija i preparcelacija vrše se na osnovu projekta preparcelacije. Ono što je novina u poslednjim izmenama zakona je to da se parcelacija i preparcelacija mogu vršiti i onda kada ne postoji planski dokument, i to na osnovu odgovarajućeg podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije i izgradnje. Projekat preparcelacije može biti izrađen i za potrebe eksproprijacije, kao i za građevinske parcele javne namene, a plan parcelacije u ovim slučajevima sadržan je u odgovarajućem planskom dokumentu. Ono što je zajedničko promenama u postupku eksproprijacije i građevinskim parcelama javne namene je postojanje javnog interesa. Zbog toga Zakon, ne dirajući u privatni interes, predviđa da se u odnosu na zemljište kod koga se ovaj javni interes prepoznaje sprovodi usklađivanje granica građevinskih i katastarskih parcela. Granice katastarskih parcela usklađuju se prema granicama građevinskih parcela i u odnosu na zemljište na kome se sprovodi eksproprijacija i u odnosu na zemljište koje služi za javne namene. Usklađivanje granica parcela sprovodi se po službenoj dužnosti, a sprovodi ga organ nadležan za poslove državnog premera i katastra zemljišta na osnovu projekta parcelacije ili preparcelacije. Promenom granica parcele ne dira se u pravo svojine na zemljištu. Za parcele kod kojih se ne prepoznaje javni interes predviđena je mogućnost ispravke granica susednih parcela. Ispravka granica sprovodi se u situacijama kada je jedno isto lice vlasnik susednih parcela ili dugoročni zakupac. Postupak ispravke granica susednih parcela može se sprovesti i kada susedne parcele pripadaju različitim licima, ali pod uslovom da pre postupka ispravke vlasnik parcele reši imovinskopravne odnose sa vlasnikom susednog zemljišta tako da postane vlasnik dela parcele koji treba da se pripoji, odnosno za koji treba izvršiti ispravku granica. Ispravka granica vrši se na
18
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO I PREGLED NOVIH ZAKONSKIH REŠENJA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI osnovu elaborata geodetskih radova. Zakon propisuje da se imovinskopravni odnosi moraju rešiti pre izrade elaborata geodetskih radova. Nakon izrade elaborata, što podrazumeva rešene imovinskopravne odnose, vlasnik parcele podnosi zahtev za ispravku granica katastarskih parcela o čemu odlučuje organ nadležan za geodetske poslove. Specifična mogućnost formiranja parcela predviđena je za linijske infrastrukturne objekte, tunele, elektroenergetske i elektronske objekte, odnosno objekte komunikacionih mreža i uređaja. Za građenja ili postavljanje ovakvih objekata mogu se formirati građevinske parcele koje odstupaju od rešenja sadržanih u planskim dokumentima, pod uslovom da postoji pristup koji omogućava održavanje i otklanjanje kvarova. Pristupni put može se obezbediti i u obliku službenosti, odnosno zakupu ili saglasnošću vlasnika zemljišta koje se koristi za pristup. Zakon predviđa i posebno rešenje za zemljište koje služi za redovnu upotrebu objekta izgrađenog u otvorenom stambenom bloku. Ako ovakav objekat bude legalizovan, vlasnik objekta može podneti zahtev da se zemljište ispod objekta odredi kao parcela koja služi za njegovu redovnu upotrebu, sa obavezom podnosioca zahteva da u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja o legalizaciji pokrene postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu. Zakon predviđa i uslove formiranja građevinske parcele u granicama parcele koja je određena kao parcela za njegovu redovnu upotrebu.
Ukidanje Republičke agencije za prostorno planiranje Danom stupanja na snagu poslednjih izmena Zakona (17.12.2014.) prestala je sa radom Republička agencija za prostorno planiranje. Njene poslove preuzelo je ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja, a prava i obaveze Republika Srbija.
Građevinsko zemljište Pojam građevinskog zemljišta je drugačije određen u novom zakonu, tako da se, u odnosu na prethodni zakon, pod ovaj pojam podvodi zemljište koje je znatno šire određeno. Prema novom rešenju nije više potrebno to da je nekim aktom zemljište određeno kao građevinsko da bi ono steklo taj status. Dovoljno je da je reč o zemljištu koje je predviđeno zakonom ili planskim dokumentima za izgradnju objekata. Čak i ako nije predviđeno za izgradnju objekata, zemljište dobija status građevinskog ako su na njemu izgrađeni objekti u skladu sa zakonom. Time se kriterijumi za određenje zemljišta kao građevinskog svode na dva. Jedan je pravni - predviđenost zemljišta za gradnju odgovarajućim aktom. Drugi je faktički - činjenica da se na zemljištu nalazi legalno izgrađeni objekat. Za vršenje ovlašćenja korišćenja predviđeno je da građevinsko zemljište koristi u skladu sa namenom predviđenom odgovarajućim planskim dokumentom. Obaveza korišćenja na ovaj način nastaje stupanjem na snagu planskog akta, bez obzira da li je to sprovedeno u javnom registru nepokretnosti. Ipak, ako je planskim aktom promenjena namena zemljišta, ono se može koristiti na dotadašnji način sve dok se ne privede nameni, u skladu sa zakonom. Sâm svojinski režim nije izmenjen ovim zakonom, već su samo poboljšane formulacije. Dodata je odredba koja govori o mogućnosti izdavanja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u zakup. Pravo da se ovo zemljište daje u zakup radi izgradnje objekata za koje se izdaje privremena dozvola ima samo nosilac prava javne svojine, ali ne i drugi korisnici. Takav ugovor zaključuje se najduže na pet godina. Napušteno je razlikovanje građevinskog zemljišta na gradsko građevinsko zemljište i građevinsko zemljište van granica gradskog građevinskog zemljišta. Time su otpale i sve pravne posledice koje su se vezivale za ovakvo razlikovanje, a pojam građevinskog zemljišta vezan je isključivo za činjenicu izgradnje objekata na zemljištu. Pravni instruktor • mart 2015.
19
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Zakon uređuje i promenu namene različitih kategorija zemljišta u građevinsko zemljište. Kada je reč o promeni namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište, u odnosu na raniji zakon, promene nisu brojne i značajne. Uglavnom je reč o doterivanju teksta prethodnog zakona, odnosno usklađivanju sa terminologijom koja se koristi u novom zakonu. Novina je uređenje promene namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište. I kada je reč o pojmovima izgrađenog i neizgrađenog građevinskog zemljišta, oni su samo neznatno poboljšani u odnosu na ranije formulacije. Slično važi i za kategorije uređenog i neuređenog građevinskog zemljišta. I sada je definisan samo pojam uređenog građevinskog zemljišta, ali ne i pojam neuređenog (čime se pretpostavlja da ono koje ne spada u kategoriju uređenog, mora spadati u kategoriju neuređenog). U odnosu na neuređeno građevinsko zemljište uređena je mogućnost uređenja sredstvima fizičkih ili pravnih lica, a ne samo sredstvima jedinice lokalne samouprave. Dopušteno je da se uređenje zemljišta izvrši sredstvima fizičkih ili pravnih lica ako se ono nalazi na prostoru za koji je donet odgovarajući planski dokument na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola. Lice koje želi da finansira uređenje obraća se predlogom nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, a on je dužan da postupi po predlogu i zaključi ugovor o zajedničkom pripremanju ili opremanju zemljišta. Zakon ne predviđa mogućnost odbijanja predloga, a predviđa i obaveznu sadržinu ugovora. Sâm pojam uređenja građevinskog zemljišta nije značajno izmenjen, kao ni obaveza usklađenosti sa planskim aktima, već su samo poboljšane formulacije. U odnosu na finansiranje uređivanja građevinskog zemljišta, odredbe nisu značajno promenjene, osim što je kao izvor finansiranja preimenovana naknada za uređivanje građevinskog zemljišta u doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta. Odredbe o doprinosu za uređivanje građevinskog zemljišta sada su preciznije. Predviđeno je da je ovaj prihod, prihod jedinice lokalne samouprave, a da se sredstva mogu koristiti, kako za uređivanje, tako i za izgradnju i održavanje objekata komunalne infrastrukture. Doprinos plaća investitor, a visina doprinosa utvrđuje se rešenjem o izdavanju građevinske dozvole. Zakonom su limitirane granice, odnosno koeficijenti koji se koriste za određivanje visine doprinosa. Jedinica lokalne samouprave dužna je da najkasnije do 30. novembra tekuće godine utvrdi koeficijente u skladu sa opštim aktom JLS, a investitor koji dostavi odgovarajuće sredstvo obezbeđenja plaćanja ima pravo da iznos doprinosa isplati u najmanje 36 rata. Onaj koji isplati naknadu jednokratno ima pravo na umanjenje od najmanje 30% u skladu sa aktom JLS. Za određene objekte, doprinos se ne plaća (za objekte javne namene u javnoj svojini, infrastrukturne objekte, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene, atletske staze, komunalne i infrastrukturne linijske objekte). Međutim, prilikom promene namene objekta, doprinos se plaća u obliku razlike, ako se menja namena objekta iz one za koju se doprinos plaća u manjem iznosu u onu za koju se on plaća u višem iznosu. Ako se na mesto starog objekta gradi novi, Investitor plaća samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja. Konačni iznos visine doprinosa određuje se rešenjem kojim se izdaje upotrebna dozvola. Građevinsko zemljište u javnoj svojini ne može se otuđiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola. Uređen je i postupak otuđenja neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom, kao i neposrednom pogodbom. Odredbe o izmeni ugovora o zakupu građevinskog zemljišta, iako su u tekstu izmena date kao novi član, samo su neznatno korigovane u odnosu na prethodna rešenja.
Konverzija U novom zakonu norme o konverziji su znatno pojednostavljene. Umesto množine članova koja je postojala u ranijem zakonu, sada je pravo na konverziju uređeno jednim članom sa dva pomoćna člana kojima se rešavaju specifična pitanja vezana za konverziju. U odnosu na samu konverziju, Zakon proglašava princip da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara u pravo svojine, bez
20
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO I PREGLED NOVIH ZAKONSKIH REŠENJA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI naknade. Ovde treba imati u vidu pojam građevinskog zemljišta koji je određen preko dva kriterijuma - preko pozivanja na planske akte i preko činjenice da je reč o zemljištu na kome se nalaze izgrađeni objekti. Pravo svojine stiče se po samom zakonu, a organ koji vodi registar nepokretnosti dužan je da upiše promenu po službenoj dužnosti. Pravo svojine upisuje se u korist lica koje je vlasnik objekta koji se nalazi na građevinskom zemljištu. Ako je reč o neizgrađenom građevinskom zemljištu, pravo svojine upisuje se u korist lica koje je u registru upisano kao nosilac prava korišćenja, osim određenih lica za koja je to posebno predviđeno zakonom: 1) lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, koja su bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove pravne sledbenike; 2) lica nosioce prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13.5.2013. godine, ili na osnovu odluke nadležnog organa; 3) lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, čiji je položaj određen zakonom kojim se uređuje sport, kao i udruženja; 4) društvena preduzeća, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu; 5) lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se uređuje sprovođenje Sporazuma o pitanjima sukcesije („Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 6/2002). Ako je nosilac prava korišćenja subjekt koji je i nosilac javne svojine, na građevinskom zemljištu se upisuje pravo javne svojine u korist nosioca prava korišćenja. Za razliku od toga, ako je nosilac prava korišćenja neko od subjekata čiji je osnivač neko od nosilaca javne svojine, kao vlasnik se ne upisuje to pravno lice kao vlasnik, već nosilac javne svojine, a pravo koje se stiče je pravo javne svojine. Za strane države, pravo korišćenja se konvertuje u pravo svojine uz saglasnost nadležnog ministarstva i pod uslovom reciprociteta. Ako su ispunjeni uslovi za konverziju, propisano je retroaktivno dejstvo zakona tako da se smatra da je konverzija nastupila 11.9.2009. godine. Za lica koja su imala zaključene ugovore o zakupu u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranijim propisima, ako su isplatili zakupninu u celosti, predviđeno je da ona stiču pravo svojine na zemljištu ako je ono izgrađeno, dok ako je reč o neizgrađenom zemljištu, sticanje može biti isključeno ako zakupodavac u roku od jedne godine od dana stupanja ovog zakona na snagu pokrene sudski postupak za raskid ugovora o zakupu i taj spor se okonča u njegovu korist. Ako je zaključen ugovor o zakupu bez obaveze plaćanja naknade, pravo svojine se stiče, pod uslovom da je to predviđeno ugovorom i u momentu kada rešenje o upotrebnoj dozvoli postane pravnosnažno. Upis prava svojine u registar vrši se na zahtev sticaoca. Zakon rešava i situaciju kada se na jednoj katastarskoj parceli nalazi više objekata u vlasništvu različitih lica, a pravo korišćenja treba konvertovati u pravo svojine. Ova situacija razrešena je predviđanjem da se pravo korišćenja konvertuje u pravo susvojine, u korist vlasnika objekata, srazmerno površini objekata koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu svih objekata koji se nalaze na toj parceli. Za zgrade u etažnoj svojini predviđeno je isto rešenje, s tim što se pod površinom objekta koja se uzima u obzir uzima površina posebnog dela u svojini. Upis promene vrši se na zahtev lica čije se pravo konvertuje u pravo svojine.
Princip jedinstva nepokretnosti Zakon proklamuje cilj koji se označava nazivom - jedinstvo nepokretnosti. Pod jedinstvom nepokretnosti podrazumeva se to da katastarska parcela, zajedno sa objektima na njoj čini jedinstveni predmet svojine. Po tom osnovu se prava i tereti koji su postojali na objektu pre uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, prenose i na zemljište i jednako važe, kako za objekte, tako i za zemljište. Cilj je da se za sve objekte koji su u svojini jednog lica formira jedna katastarska parcela, tako da se izbegne Pravni instruktor • mart 2015.
21
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI situacija da se na jednoj katastarskoj parceli nalazi više objekata u svojini različitih lica. I kada se to postigne, to ne znači zabranu odgojenog prometa prava svojine na objektu, od prava svojine na zemljištu, ali će u tom slučaju to biti osnov za preduzimanje novih radnji u cilju uspostavljanja principa jedinstva nepokretnosti. Jedinstvo nepokretnosti uspostavlja se odgovarajućom parcelacijom, odnosno preparcelacijom, a vlasnik objekta je dužan da reši imovinskopravne odnose sa vlasnicima zemljišta koje učestvuje u promeni granica parcela. U tom cilju predviđeno je i da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, osim kada je pravo svojine na objektu stečeno po osnovu legalizacije objekta, odnosno na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Sl. glasnik RS”, br. 25/2013). Ova odredba ne odnosi se na lica koja nemaju pravo ni na konverziju prava korišćenja u pravo svojine.
Urbana komasacija Za razliku od prethodnog zakona koji je sa tri člana uređivao institut urbane komasacije, prepuštajući podzakonskim aktima detaljno uređenje, ovaj zakon uređuje urbanu komasaciju mnogo preciznije. Urbana komasacija je definisana kao postupak kojim se postojeće katastarske parcele na području za koje je donet plan generalne ili plan detaljne regulacije (komasaciono područje) pretvaraju u građevinske parcele, u skladu sa važećim planskim dokumentom, u cilju racionalnog korišćenja i uređenja građevinskog zemljišta, uz istovremeno rešavanje imovinsko pravnih odnosa koji nastanu u ovom postupku. Urbana komasacija se sprovodi onda kada struktura postojećih katastarskih parcela ne odgovara planskim dokumentima u pogledu planiranog građenja i mogućih građevinskih parcela. Postupak se sprovodi formiranjem komasacione mase - građevinskog zemljišta unutar komasacionog područja i iz nje se vrši dodela nosiocima javne svojine i vlasnicima zemljišta u privatnoj svojini. Iz komasacije se izuzimaju zemljišta na kojima se već nalaze legalno izgrađeni objekti i zemljište koje se uklapa u postojeće planske dokumente. Postupak komasacije sprovodi komisija za urbanu komasaciju koju obrazuje skupština jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije, a Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove urbanizma, obrazuje republičku komisiju za urbanu komasaciju. Postupak komasacije pokreće se na zahtev vlasnika, odnosno drugih nosioca stvarnih prava na katastarskim parcelama čija površina predstavlja najmanje 51% površine područja za koje je donet plan generalne ili plan detaljne regulacije ili po službenoj dužnosti. Komisija utvrđuje osnovanost zahteva u roku d 10 dana podnošenja zahteva i, ako je zahtev osnovan, u daljem postupku pristupa utvrđivanju granica komasacionog područja i određuje stranke u postupku. Na predlog ove komisije Skupština opštine donosi odluku o komasaciji. Odluku o komasaciji sprovodi komisija i drugi nadležni organi uz obezbeđenje javnosti i učešća u postupku svim zainteresovanim licima. Predviđena je i mogućnost pobijanja rešenja o komasaciji žalbom. Ako se komasacijom ne može obezbediti da vlasnici dobiju odgovarajuće zemljište, predviđen je i postupka u kome se može razlika naknaditi u novcu.
Građenje Projekti i tehnička dokumentacija Očigledna je namera zakonodavca da pojednostavi postupak izdavanja građevinske dozvole, ali i da obezbedi da se objekti grade u skladu sa planskim aktima i tehničkom dokumentacijom. Zbog toga se sada pravi razlika između projekta za građevinsku dozvolu od projekta za izvođenje radova. Projekat za građevinsku dozvolu ne mora biti toliko detaljan da bi se po njemu mogao graditi objekat, već samo onoliko koliko je potrebno da organ koji izdaje građevinsku dozvolu oceni da li je objekat koji
22
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO I PREGLED NOVIH ZAKONSKIH REŠENJA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI će se graditi u skladu sa planskim aktima i da li se može izdati građevinska dozvola za takav objekat. Projekat za izvođenje obavezno sadrži i izjavu glavnog projektanta i izjave odgovornih projektanata kojima se potvrđuje da je projekat izrađen u skladu sa lokacijskim uslovima, građevinskom dozvolom, projektom za građevinsku dozvolu, propisima i pravilima struke. Samo ako sadrži ovu izjavu, može se pristupiti građenju objekta po tom projektu. Investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta. Osim ove izjave, neophodna je i saglasnost nadležnog organa o tome da li su ispunjeni uslovi iz ugla propisa o zaštiti od požara, ako je reč o objektu za koji važe propisi o zaštiti od požara. U pogledu uslova koje mora da ispunjava lice koje se bavi izradom tehničke dokumentacije, odredbe o tome nisu značajno izmenjene, osim što su poboljšane iz ugla jasnoće. Tako je otklonjena prethodna nejasnoća koju je sadržavala odredba da tehničku dokumentaciju može da izrađuje lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije. Kako registar za izradu tehničke dokumentacije nikada nije uspostavljen, to se ova odredba tumačila tako da se ona odnosi na registar privrednih subjekata, a to i predviđa novi zakon. Lice koje se bavi izradom ili kontrolom tehničke dokumentacije, kao i lice koje je izvođač radova, odnosno vršilac nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu koju može pričiniti vršenjem ovih poslova. Zakon je prepustio podzakonskom aktu da se bliže propišu uslovi ove vrste osiguranja.
Građevinska dozvola Za izdavanje građevinske dozvole potrebno je da investitor uz zahtev dostavi projekat za građevinsku dozvolu, dokaz o pravu na zemljištu na osnovu koga ima pravo građenja, druge dokaze propisane podzakonskim aktima i dokaz o plaćenoj taksi. Građevinska dozvola može biti izdata i na ime investitora i na ime finansijera, pod uslovom da je priložen ugovor o finansiranju izgradnje objekta. Time se odredbe o odgovornosti koje važe za investitora protežu i na finansijera, i to odredbe o odgovornosti prema trećim licima zbog neispunjenja obaveza koje je preuzeo po osnovu ugovora o finansiranju. Propisan je rok u kome nadležni organ mora da izda građevinsku dozvolu i on iznosi pet radnih dana, računajući od dana podnošenja zahteva. Sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli čine lokacijski uslovi, izvod iz projekta i projekat za građevinsku dozvolu. Rešenje o građevinskoj dozvoli dostavlja se imaocima javnih ovlašćenja nadležnim za utvrđivanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, radi informisanja. Izdata građevinska dozvola može biti promenjena. Izmene se mogu odnositi na lice koje je investitor, ali i na uslove građenja. I u jednom i u drugom slučaju, investitor je dužan da podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako se promene odnose na samo građenje, a ne na lice koje se pojavljuje u ulozi investitora, investitor je dužan da obustavi građenje sve do donošenja rešenja po podnetom zahtevu. Dopunjene su i odredbe o izdavanju privremene građevinske dozvole. Osim situacija koje su bile opisane i u prethodnom zakonu, sada se privremena građevinska dozvola može izdati i za izvođenje radova na proizvodnim objektima ili objektima u funkciji proizvodnih objekata, a za koje je podnet zahtev za legalizaciju, radi dovođenja objekta u funkcionalno stanje, u cilju nastavka proizvodnje ili obnavljanja proizvodnog procesa. Rešenje o privremenoj građevinskoj dozvoli može se jednom produžiti za još tri godine, ali ne više od toga.
Upotrebna dozvola Upotrebna dozvola je akt kojim se dopušta upotreba objekta koji je izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom. Da bi nadležni organ izdao upotrebnu dozvolu, mora se izvršiti tehnički pregled objekta. Tehnički pregled objekta vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome Pravni instruktor • mart 2015.
23
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI investitor poveri vršenje tih poslova. Ono mora biti upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova. Ako je za konkretni objekat predviđeno da za njega važe i posebne mere zaštite od požara, član komisije za tehnički pregled je i inženjer protivpožarne zaštite sa odgovarajućom licencom. Tehnički pregled obezbeđuje investitor, ali ga može obezbediti i drugo lice koje ima interes za to, a takav tehnički pregled može se odnositi i na deo objekta. Objekat se ne sme koristiti bez upotrebne dozvole. Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat za izvođenje ili projekat izvedenog stanja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima. Nadležni organ dužan je da upotrebnu dozvolu izda u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, a upotrebna dozvola može da se izda za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se samostalno koristiti. U upotrebnoj dozvoli navodi se i garantni rok za objekat, a dostavlja se investitoru i nadležnom građevinskom inspektoru. Ako nadležni organ nije doneo rešenje o zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole u roku od pet radnih dana, objekat se može koristiti i bez upotrebne dozvole, pod uslovom da je uz zahtev podnet priložen nalaz komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu i predlogom da se može izdati upotrebna dozvola.
Uklanjanje objekata Izvršenje rešenja o uklanjanju objekta ili njegovog dela Odredbe o uklanjanju objekata sadrže neke interesantne novine koje su unete u tekst propisa u cilju efikasnijeg sprovođenja uklanjanja objekata za koje je to određeno aktom nadležnog organa. Troškovi uklanjanja objekata mogu biti i vrlo visoki, što može biti prepreka organu koji treba da sprovede uklanjanje. Zbog toga je predviđena mogućnost da lice koje ima pravni interes za uklanjanje objekta može predujmiti troškove za uklanjanje, s tim da se oni konačno naknađuju od izvršnog dužnika. Jedna od mera u cilju poboljšanja efikasnosti je i mera preuzimanja nadležnosti. Ovo se odnosi samo na gradske opštine, odnosno građevinskog inspektora gradske opštine. Ako se utvrdi da on ne preduzima propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora, gradski građevinski inspektor ima pravo da u konkretnom slučaju preuzme vršenje inspekcijskog nadzora i okonča postupak.
Nadležnost za donošenje podzakonskih akata U odredbama koje govore o nadležnostima za donošenje podzakonskih akata dodate su nadležnosti Vlade RS. Vlada, podzakonskim aktima propisuje: 1) koji se uslovi za projektovanje i priključenje obavezno pribavljaju od imalaca javnih ovlašćenja u postupku izdavanja lokacijskih uslova; 2) obaveznu sadržinu, postupak i način izdavanja navedenih uslova; 3) obaveznu sadržinu, postupak i način izdavanja lokacijskih uslova od strane nadležnog organa; 4) tehničke propise o kvalitetu građevinskih proizvoda, kao i uslove, način i postupak otuđenja i razmene nepokretnosti u javnoj svojini; 5) uslove i postupak za ulaganje neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini radi ostvarivanja javno-privatnog partnerstva, odnosno unošenja kao osnivačkog uloga u javna preduzeća i privredna društva i zaključivanja ugovora o zajedničkoj izgradnji jednog ili više objekata sa fizičkim ili pravnim licem;
24
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO I PREGLED NOVIH ZAKONSKIH REŠENJA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 6) delokrug i odgovornost republičke komisije za komasaciju, postupak sprovođenja komasacije, sadržinu odluke o komasaciji, sadržinu, uslove i način izdavanja rešenja o komasaciji, postupak izrade i sadržinu projekta komasacije, način procene vrednosti zemljišta u postupku urbane komasacije, troškove i obveznike plaćanja troškova. Izmenjene su i nadležnosti ministarstva, tako da sada nadležno ministarstvo, osim propisa koje je donosilo prema prethodnom zakonu, donosi i propise kojima uređuje: 1) predmet i postupak sprovođenja objedinjene procedure, vođenje i sadržinu registra objedinjenih procedura i centralne evidencije, kao i ovlašćenja i obaveze registratora; 2) sadržinu, način, postupak i rokove izrade i objavljivanja separata; 3) uslove i način rada komisije za stručnu kontrolu planskih dokumenata, komisije za kontrolu usklađenosti planskih dokumenata i komisije za planove jedinice lokalne samouprave; 4) klasifikaciju objekata prema nameni, funkcionalnim i strukturalnim karakteristikama i stepenu uticaja na okruženje, s obzirom na rizike vezane za izgradnju i eksploataciju; 5) sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata; 6) uslove i način rada revizione komisije i sadržaj izveštaja o stručnoj kontroli; 7) na koje objekte se ne primenjuju odredbe o izvođaču radova, odgovornom izvođaču radova i obavezi određivanja stručnog nadzora u toku građenja i tehničkog pregleda objekta, prema klasi i nameni objekta; 8) sadržinu i način objavljivanja podataka registra inženjera Inženjerske komore Srbije.
Prelazne i završne odredbe Osim što je stupanjem na snagu ovog zakona prestala sa radom Republička agencija za prostorno planiranje, Zakon rešava i druge odnose povodom njegovog stupanja na snagu.
Planski dokumenti Planski dokumenti doneti do dana stupanja na snagu Zakona ostaju i dalje na snazi. Postupak izrade i donošenja planskih akata započet pre stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po odredbama zakona koji je na snazi, osim za prostorne, odnosno urbanističke planove za koje je doneta odluka o izradi, a koji se mogu okončati po odredbama zakona po kojima su započeti. Važeći planski dokumenti, kao i planski dokumenti čiji se postupak izrade i donošenja sprovodi po odredbama Zakona, moraju se dostaviti centralnom registru planskih dokumenata, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu Zakona. Obaveza dostavljanja planova u digitalnom obliku, primenjuje se na sve planove. Skupština jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi zemljište kome je namena promenjena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, dužna je da organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu Zakona, dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena do 15.7.1992. godine.
Pojedinačni akti Za razliku od pravila postavljenog za opšte akte, za pojedinačne akte koji su u postupku važi obrnuto pravilo. Započeti postupci za rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja Zakona na snagu, okončaće se po propisima po kojima su započeti. Pravni instruktor • mart 2015.
25
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Primena pojedinih odredaba Za odredbe koje su specificirane odložena je primena do određenog datuma. Od 1.3.2015. godine primenjuju se sledeće odredbe: - o postupanju organa u objedinjenoj proceduri u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata; - o plaćanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta; - kaznene odredbe u vezi sa primenom prethodnih odredaba. Za pojedine subjekte ostavljen je i duži rok, i to 1.1.2016. godine. Reč je o odredbama: - o razmeni dokumenata u objedinjenoj proceduri; - registru i centralnoj evidenciji objedinjenih procedura; - kaznenim odredbama u vezi sa primenom prethodnih odredaba.
Obaveza donošenja podzakonskih akata Za podzakonske akte koji se odnose na registre dokumenata u objedinjenoj proceduri predviđeno je da moraju biti doneti do 15.2.2015. godine, osim pojedinih koji su specificirani i koji moraju biti doneti do 15.11.2015. godine. Produžena je primena podzakonskih akata donetih na osnovu prethodnog zakona jer bez toga oni prestaju da važe stupanjem na snagu novog zakona. Za lica za koje je predviđeno da se pravo korišćenja građevinskog zemljišta ne konvertuje po sili zakona u pravo svojine, predviđeno je donošenje posebnog zakona. Ovaj specijalan zakon mora biti donet u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Jedinice lokalne samouprave dužne su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona utvrde koeficijente o iznosu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i da odrede umanjenje za one koji plaćaju doprinos za uređenje u celosti.
Karakter Zakona U hijerarhiji propisa, ovaj zakon za sebe rezerviše mesto zakona koji je iznad drugih zakona, predviđajući da se odredbe drugih zakona neće primenjivati na ona pitanja koja su uređena ovim zakonom. Jedini izuzetak su propisi, odnosno norme o zaštiti životne sredine. • prof. dr Zlatko Stefanović
26
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO I PREGLED NOVIH ZAKONSKIH REŠENJA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
KOMENTAR ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI „Sl. glasnik RS”, br. 145/2014 Izmenjene odredbe člana 97. koje se odnose na određivanje visine iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta
N
akon nedavnih izmena, učinjene su još neke manje izmene Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US i 132/2014 - dalje: Zakon). Sve izmene odnose se na član 97. Zakona, a odnose se na tri stava ovog člana. Prva izmena odnosi se na stav 3. člana 97. Zakona, a sastoji se u tome što su iz njega obrisane reči: „…vodeći računa da jedinični iznos doprinosa za najskuplju namenu u najskupljoj zoni unutar jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine bude najviše deset puta veći od iznosa doprinosa za najjeftiniju namenu u najjeftinijoj zoni”. Iako je formulacija izmene učinjena tako da izgleda kao da je stav 3. značajno preformulisan, stvarno to nije tako. Iz njega su samo obrisane navedene reči, tako da je izmena mogla da se formuliše jednostavno u obliku brisanja dela teksta iz rečenice. Ostavljajući po strani tehniku izmene, suština izmene je u tome da se ukine ograničenje koje je bilo propisano odredbom stava 3, a koje je predviđalo raspon između najjeftinije i najskuplje tarife (iznosa doprinosa). Sada limit koji se odnosi na raspon između najmanje i najveće tarife nema, ali su ostali na snazi limiti u smislu maksimalnih koeficijenata. Obrisan je i stav 4. istog člana koji je predviđao pravo jedinice lokalne samouprave da svojom odlukom može utvrditi drugačiji koeficijent zone, odnosno namene koji će se primenjivati u zonama koje se nalaze izvan centralnih gradskih zona te jedinice lokalne samouprave. Ovim su ostali na snazi samo limiti iz stava 3. člana 97. Zakona, bez mogućnosti da se koriguju odlukom jedinice lokalne samouprave, ali i bez ograničenja za lokalnu samoupravu u pogledu relativnog odnosa koeficijenata. Treća promena odnosi se na stav 9. istoga člana. I on je samo delimično izmenjen poredeći ga sa prethodnim tekstom. Njime se predviđaju izuzeci od obaveze plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta. Jedan broj izuzetaka je ostao nepromenjen i jezički i sadržinski (objekti javne namene u javnoj svojini, otvorena dečja igrališta, otvoreni sportski tereni i atletske staze). Za neke objekte je samo poboljšana formulacija. Tako se sada govori o objektima komunalne i druge infrastrukture. Umesto ove formulacije ranije je korišćena formulacija: „infrastrukturni objekti” i „infrastrukturni linijski objekti”. Sada je, očigledno, formulacija pojednostavljena, a da se ništa nije izgubilo iz ugla suštine. Pravni instruktor • mart 2015.
27
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Prava novina je proširenje na: 1) proizvodne i skladišne objekte; 2) podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl), osim ako se ovi delovi zgrade koriste za komercijalne delatnosti. Komercijalnim delatnostima treba smatrati sve one delatnosti koje privredni subjekt obavlja pojavljujući se na tržištu nudeći svoje proizvode i usluge. Nekomercijalne su one delatnosti kod kojih se ne traži protiv naknada (zadužbine, fondacije i drugo). Ono što je dodato u stavu 9. navedenog člana nije konzistentno. Prvo se pominju proizvodni i skladišni objekti. Može se zaključiti da je zakonodavac želeo da malo rastereti privredu i tako što će je osloboditi tereta plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Međutim, ako se iste takve delatnosti obavljaju u zgradama u etažnoj svojini onda to oslobođenje ne važi. Mogao bi se steći utisak da je odlučujuće to u kakvim se zgradama obavlja komercijalna delatnost, te da oslobođenje ne važi ako se delatnost obavlja u zgradi u etažnoj svojini, za razliku od obavljanja delatnosti u sopstvenoj zgradi, kada će oslobođenje da važi. Ovo teško da može biti dobar kriterijum oslobođenja jer se u zgradama u etažnoj svojini obavljaju mnoge delatnosti. Ipak, formulacija je ostala čime se ne može izbeći potreba ocene primerenosti ovakve norme. • prof. dr Zlatko Stefanović
28
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II
KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
NOVA REŠENJA U VEZI SA GRAĐEVINSKIM ZEMLJIŠTEM
P
Pojam građevinskog zemljišta
ojam građevinskog zemljišta je važećim zakonom određen bitno drugačije u odnosu na ranije propise kojima je bio uređen pojam i režim građevinskog zemljišta. Sada se pojam građevinskog zemljišta vezuje za objekte, bez dodatnih efekata koji su bili karakteristični za neke prethodne periode u odnosu na pravo svojine i ovlašćenja sadržana u pravu svojine na građevinskom zemljištu. U pogledu načina određenja građevinskog zemljišta, Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014 - dalje: Zakon) priznaje dva načina određenja: 1) propisom - i to, zakonom ili planskim dokumentom i 2) faktički - izgradnjom objekta. Određenje građevinskog zemljišta zakonom ili planskim dokumentom. I da nije izričito predviđeno važećim zakonom, podrazumevalo bi se da građevinsko zemljište može biti određeno zakonom. U prošlosti se to i činilo, i to preciznim navođenjem parcela koje postaju građevinsko zemljište, kao što je to učinjeno Zakonom o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera („Sl. glasnik SRS”, br. 32/68, 17/69 - ispr., 29/69, 19/71, 16/72, 24/73 i 39/73), dok se sada to, po pravilu ne čini zakonom. Ovakve odredbe sadržane u zakonima koje predviđaju da se nešto može urediti ili odrediti drugim zakonom ili da se ne može odrediti ili urediti drugim zakonom, obično, nemaju pravno dejstvo jer se zakoni međusobno nalaze na istom nivou vlasti i jedan drugome ne mogu davati ovlašćenja ili ih ukidati. Ne postoji ni postupak u kome bi neko cenio saglasnost jednog zakona sa drugim i ukinuo pojedine odredbe ili ceo zakon zbog toga što on nije u saglasnosti sa drugim zakonom, o čemu se i Ustavni sud Srbije izjašnjavao više puta u tom smislu. Osim toga, nema svrhe ni davati ovlašćenja zakonom drugom zakonu, niti mu ih uskraćivati jer se i jedno i drugo odnosi na zakonodavca, a ne na zakon, a u Republici Srbiji ne postoje dva ili više zakonodavca, već samo jedan. U tom smislu zakonodavac sam sebi određuje šta sme, a šta ne sme da radi, što takođe ne može da ima ni smisla, ni pravnog dejstva. Svaki zakon se može promeniti i svaki zakon se može ukinuti drugim zakonom, a ovlašćenje ili zabrana koju zakonodavac izriče sâm sebi neće proizvesti nikakvo pravno dejstvo. Ipak, Pravni instruktor • mart 2015.
29
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI ovakve odredbe nisu bez značaja. One nekada imaju upućujuće dejstvo, kao što je i ovde slučaj kada Zakon upućuje na to da se građevinsko zemljište može odrediti i drugim zakonom. Bez ove odredbe moglo bi se postaviti pitanje da li ostaju na snazi odredbe zakona koji su na snazi na dan stupanja na snagu (izmena) Zakona. Bez ovakve odredbe u Zakonu moglo bi se tumačiti da primenom pravila lex posterior derogat legi priori, više nisu na snazi odredbe Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera. Međutim, kako sâm Zakon upućuje na to da se građevinsko zemljište određuje zakonom, to se mora uzeti u obzir da su odredbe svih zakona kojima je do dana stupanja na snagu Zakona neko zemljište određeno kao građevinsko zemljište, proizvele odgovarajuće pravno dejstvo i zemljište na koje se odnose zadržava status građevinskog zemljišta, ako kasnije nije drukčije propisano zakonom ili na zakonu zasnovanom aktom. Nasuprot tome, svi podzakonski akti kojima je na dan stupanja na snagu Zakona određeno da pojedine parcele postaju građevinsko zemljište nisu više na snazi, te i to zemljište gubi status građevinskog zemljišta, osim ako ne ispunjava uslove za taj status po nekom od sledećih kriterijuma. Zakon nije predvideo da određenja koja su učinjena podzakonskim aktima do dana njegovog stupanja na snagu ostaju na snazi, niti pominje mogućnost određenja zemljišta kao građevinskog i podzakonskim aktima. Nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 132/2014) građevinskim zemljištem treba smatrati samo ono zemljište koje ispunjava neki od navedenih kriterijuma u važećem zakonu. Iz odredaba važećeg Zakona može se zaključiti da status građevinskog zemljišta nije ništa drugo do kultura zemljišta, na isti način kao i „njiva”, „vinograd”, „livada” i drugo. Pravilnik o katastarskom klasiranju i bonitiranju zemljišta („Sl. glasnik RS”, br. 63/2014) ne prepoznaje eksplicitno građevinsko zemljište kao kulturu, ni u članu 9. ni u članu 25, ali prepoznaje „građevinsku parcelu”, što nije isto što i građevinsko zemljište, ali u nekim situacijama može da se izjednači po efektima. Član 35. ovog pravilnika upućuje na primenu propisa o građevinskom zemljištu, tako da se, posredno, iz toga može zaključiti da bi kultura parcele mogla biti određena i kao „građevinsko zemljište”, iako je ovaj pravilnik eksplicitno ne predviđa. Ipak, implicitno predviđanje je sadržano u članu 43. ovog pravilnika, predviđanjem da se ne bonitiraju parcele građevinskog zemljišta, iako to zemljište nije prethodno pomenuto kao vrsta kulture zemljišta. Osim nje, interesantno je da ovaj pravilnik ne predviđa ni neke druge kategorije zemljišta kao što je npr. „put”. Ako zemljište gubi status građevinskog zemljišta, onda mu mora biti određena drugačija kultura po pravilima za određivanje, odnosno promenu kulture zemljišta predviđenih navedenim pravilnikom, kao što mu mora biti promenjena kultura, ako se ono može kvalifikovati kao građevinsko zemljište u skladu sa Zakonom. Osim zakona, moguće je odrediti građevinsko zemljište i planskim dokumentom. Pod planskim dokumentom Zakon podrazumeva (član 11) prostorne i urbanističke planove. Prostorni planovi su: 1) Prostorni plan Republike Srbije; 2) Regionalni prostorni plan; 3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave; i 4) Prostorni plan područja posebne namene. Urbanistički planovi su: 1) Generalni urbanistički plan; 2) Plan generalne regulacije; 3) Plan detaljne regulacije. Za razliku od ranijih propisa kada se građevinsko zemljište moglo odrediti i odlukom ili drugim podzakonskim aktom nadležnog organa, važeći zakon to ne dozvoljava. Nabrajanje ja taksativno, tako da se građevinsko zemljište može odrediti ili zakonom ili planskim dokumentom, ali ne i drugim aktom. Ako je na dan stupanja na snagu Zakona za određenu parcelu predviđeno da je ona građevinsko zemljište, ovakvo određenje važi i dalje, ako je ovo određenje učinjeno zakonom ili planskim dokumentom. Međutim, ako ovakvo određenje proizlazi iz nekog drugog akta, ali ne i iz zakona ili planskog dokumenta, onda ovo određenje više nije na snazi i svako lice koje ima pravni interes za to, može dokazivati da određeno zemljište više nije građevinsko zemljište.
30
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi Iz ovih odredaba može se izvući i zaključak o momentu kada određeno zemljište postaje građevinsko. To je dan stupanja na snagu zakona koji određuje da je neko zemljište građevinsko ili dan stupanja snagu planskog akta. Važi i obrnuto. Zemljište može izgubiti status građevinskog ako se ukine zakon kojim je ono određeno za građevinsko ili ako se promeni planski akt, pod uslovom da se ne može svrstati u kategoriju građevinskog zemljišta po nekom drugom kriterijumu (da se na njemu nalazi objekat izgrađen u skladu sa zakonom). Dan prestanka važenja zakona, odnosno planskog akta je i dan gubitka statusa zemljišta kao građevinskog zemljišta. Kako je zakon predvideo kriterijume po kojima se status zemljišta kao građevinskog zemljišta određuje na osnovu zakonskih kriterijuma, to je upis promene u registar nepokretnosti za status zemljišta kao građevinskog zemljišta samo deklarativan. Čak i ako promena nije upisana u registar nepokretnost, zemljište će imati status građevinskog zemljišta ako ispunjava uslove predviđene zakonom za ovaj status. Ako je zemljište određeno zakonom ili planskim aktom kao građevinsko zemljište onda to određenje može da se odnosi na zemljište pod objektom (postojećim ili planiranim), a može i na zemljište koje služi za korišćenje objekta. Reč je o zemljištu koje se nalazi oko objekta za koje je zakonom ili planskim aktom određeno da spada u kategoriju građevinskog zemljišta. Ako je zemljište određeno zakonom kao građevinsko, za takvo određenje se ne propisuju nikakvi posebni uslovi. Zakonom se može odrediti da je zemljište građevinsko, bez obzira na to da li je zakonom ili na drugi način (planskim aktom ili podzakonskim aktom) određeno da će se na tom zemljištu graditi objekat. Međutim, ako se zemljište određuje kao građevinsko planskim aktom, onda se tim planskim aktom mora predvideti izgradnja objekata na tom zemljištu, a uz zemljište na kome će se nalaziti objekat se može odrediti kao građevinsko, zemljište koje je planskim aktom predviđeno za korišćenje objekta. Za razliku od određenja zakonom, planskim aktom se zemljište ne može odrediti kao građevinsko ako planskim aktom na njemu nije i predviđena gradnja objekta, a to važi i za zemljište predviđeno za korišćenje objekta, što proizlazi iz samog određenja da ono služi za korišćenje objekta. Izgradnja objekta kao način za određenje zemljišta za građevinsko zemljište. Čak i ako određeno zemljište nije određeno kao građevinsko, ni zakonom, ni planskim aktom, ono će se smatrati građevinskim ako se na njemu nalazi objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom. Pod objektom treba razumeti objekat u smislu člana 2. stav 1. tačka 22) - kao građevinu spojenu sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.) koji može biti podzemni ili nadzemni. Iako Zakon ovde govori o zemljištu u jednini, a o objektima u množini, ne treba smatrati da je potrebno da se na zemljištu nalazi više objekata da bi se ono smatralo građevinskim zemljištem. Dovoljno je da se na njemu nalazi makar jedan objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, da bi se to zemljište smatralo građevinskim zemljištem. Ako se na zemljištu nalaze i legalno izgrađeni i nelegalno izgrađeni objekti, to zemljište treba smatrati građevinskim zemljištem. Kada je reč o legalno izgrađenim objektima, misli se na to da je za objekat izdata upotrebna dozvola, ako je zakonom predviđeno da je takva dozvola potrebna. Ako građevinska i upotrebna dozvola nisu potrebne, onda objekat treba smatrati legalno izgrađenim, osim ako je to u suprotnosti sa nekim zakonom. Kada je reč o samom zemljištu koje treba smatrati građevinskim zemljištem u smislu navedenih odredaba, ako je ispunjen neki od navedenih uslova, alternativno, to zemljište treba smatrati građevinskim zemljištem, bez obzira gde se ono nalazi (grad, selo, zemljište izvan naselja i drugo). Praktično je reč o kulturi zemljišta, tako da to gde se ono nalazi nema značaja za kvalifikaciju zemljišta kao građevinskog. Potrebno je odrediti i šta se smatra „zemljištem”. Zakon govori o dva načina određivanja zemljišta. Jedan je putem katastarske parcele, a drugi putem građevinske parcele. Kada treba primeniti neku od navedenih odredaba, pitanje je šta će se, primenom neke od navedenih odredaba, smatrati građevinskim zemljištem. Ako zakon određuje zemljište kao građevinsko zemljište, onda će on odrediti i na šta se takvo određenje odnosi - da li na katastarsku ili građevinsku parcelu. Moguće je i nešto drugo (npr. Pravni instruktor • mart 2015.
31
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI određenjem granica u okviru kojih se zemljište smatra građevinskim). Nije zamislivo da zakon odredi da je neko zemljište građevinsko, a da ne odredi na šta se to tačno odnosi. Zbog toga se kog ovog načina određenja ne očekuje neodređenost prilikom primene. Slično važi i za planske dokumente. Planski dokumenti određuju i parcele na koje se planski dokument odnosi na neki od načina koji mora biti dovoljno precizan i razumljiv da bi mogao da se primeni. Problem može da nastane kod određenja građevinskog zemljišta na osnovu legalno izgrađenog objekta, kao i u slučaju konkurencije osnova - kada npr. postoji i planski dokument, koji je usvojen kasnije, a na zemljištu se nalazi objekat koji je legalno izgrađen pre stupanja na snagu planskog dokumenta. U odnosu na konkurenciju osnova, Zakon ne predviđa hijerarhiju osnova, niti ovde odgovara princip da jači osnov isključuje slabiji. Naprotiv, ovde svaki od osnova može da deluje za sebe. Tako se neko zemljište može smatrati građevinskim po više osnova, ali se može desiti i da nema potpunog preklapanja između njih zbog čega treba odrediti pravno dejstvo svakog od njih, a naročito sticanje statusa građevinskog objekta izgradnjom. Ako se uporedi formulacija koja određuje šta se smatra građevinskim zemljištem kada je ono određeno zakonom ili planskim dokumentom, s jedne strane, i formulacija koja se odnosi na izgradnju, s druge strane, može se zapaziti značajna razlika. Zakonom i planskim dokumentom se može odrediti kao građevinsko i zemljište koje služi za izgradnju objekta i zemljište koje služi za korišćenje objekta. Za razliku od toga, ako je osnov za kvalifikaciju zemljišta kao građevinskog sama izgradnja objekta, onda se građevinskim zemljištem smatra samo zemljište na kome se nalaze izgrađeni objekti, ali ne i zemljište koje služi za korišćenje tih objekata. Ipak, zaslužuje pažnju zakonska formulacija koja govori u množini - da su na zemljištu izgrađeni objekti u skladu sa zakonom. Ako bi se norma shvatila tako da se ona odnosi samo na zemljište na kome se nalazi objekat, ali ne i na zemljište koje služi za njegovo korišćenje, onda je nemoguće da se na istom zemljištu nalaze dva ili više objekata. Jedino ako se norma tumači tako da se pod zemljištem razume katastarska parcela (eventualno građevinska), onda je moguće da se na istom zemljištu nalazi više objekata. Međutim, norma ne dozvoljava da se po osnovu građenja promeni namena zemljišta zbog toga što ono služi za korišćenje legalno izgrađenog objekta. Na kraju, mora se zaključiti da u situaciji kada se na jednoj građevinskoj parceli nalazi više objekata, ta parcela će, u skladu sa članom 23. Pravilnika o katastarskom klasiranju i bonitiranju zemljišta - tako da se za jednu parcelu može odrediti da ima više kultura, uz određenje granica kultura u smislu stava 2. istog člana. Ovo rešenje je primenljivo i u situaciji kada je donet planski dokument, a na zemljištu se nalazi legalno izgrađeni objekat (objekti). Kvalifikacija da je reč o građevinskom zemljištu ne sadrži nikakvo određenje u pogledu svojine na njemu. Za razliku od ranijih propisa koji su sadržavali takva određenja, naročito kada je reč o gradskom građevinskom zemljištu, važeći zakon ne sadrži takve odredbe. On, naprotiv, dopušta da građevinsko zemljište može biti u bilo kom obliku svojine. Međutim, time se ne dira u promene koje su stvorili prethodnih zakoni. Pojedinim zakonima koji su uređivali građevinsko zemljište (naročito gradsko građevinsko zemljište) bilo je predviđeno da se proglašenjem zemljišta za gradsko građevinsko menja i oblik svojine. Novi zakon ne sadrži takve odredbe, ali ne dira ni u zatečeno stanje u pogledu prava svojine na građevinskom zemljištu. Ipak, on predviđa mogućnost konverzije, sticanjem prava svojine na građevinskom zemljištu u državnoj svojini u korist lica koja su imala status korisnika građevinskog zemljišta, odnosno bila upisana kao korisnici građevinskog zemljišta. Međutim, za pravo na konverziju moraju biti ispunjeni određeni uslovi. Ako nije ispunjeno ono što zakon predviđa, onda neće ni nastupiti konverzija, bez obzira na to što je nekim ranijim propisom, jednostavno, pravo svojine pretvoreno u državnu (društvenu) svojinu, a da za to nije isplaćena nikakva naknada.
Ovlašćenje korišćenja građevinskog zemljišta Zakonodavac danas sve češće ograničava slobodu vršenja svojinskih ovlašćenja. To se čini iz različitih razloga i sa različitim posledicama koje propisi predviđaju za slučaj nepoštovanja ograničenja.
32
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi Nekada su te norme i samo instruktivne, a nekada i imperativne. U odnosu na građevinsko zemljište, Zakon propisuje obavezu korišćenja u skladu sa tri principa: 1) principom zakonitosti; 2) principom planiranja; i 3) principom racionalnog korišćenja. Princip zakonitosti ne mora biti naglašen u propisima da bi on važio. Podrazumeva se da zakon obavezuje sve subjekte na koje se odnosi, zbog čega ne mora biti posebno propisano da zakon obavezuje. Ipak, zakonodavac je smatrao da je potrebno da se to kaže i izričito. Najznačajniji za korišćenje građevinskog zemljišta je princip planiranja. On je konkretizovan pozivanjem na planske dokumente, a realizuje se u postupku izdavanja odgovarajućih pojedinačnih akata. Sprovođenje ovog principa bi trebalo da obezbede odgovarajući organi, pre svega organi koji učestvuju u izdavanju građevinske i upotrebne dozvole, ali i inspekcijski organi. Razume se, sâm vlasnik ili korisnik građevinskog zemljišta bi trebalo i sâm da, prilikom korišćenja građevinskog zemljišta, vodi računa o propisima koji uređuju korišćenje, ali ako on to ne čini, Zakon daje odgovarajuća ovlašćenja različitim organima koji bi trebalo da obezbede da se građevinsko zemljište koristi u skladu sa važećim propisima. U odnosu na organe koji se bave planiranjem, na njih se ponajviše odnosi odredba da se građevinsko zemljište koristi racionalno. Sâmo planiranje bi trebalo da obezbedi racionalnost korišćenja građevinskog zemljišta, a organi koji sprovode propise, trebalo bi da obezbede realizaciju planskih dokumenata u praksi. Ako za određeno područje nije donet odgovarajući planski dokument, zemljište se, ipak, može smatrati građevinskim ako se na njemu nalazi objekat izgrađen u skladu sa zakonom. To onda ograničava mogućnost uticaja planskih dokumenata na racionalno korišćenje, ali još uvek ostaje mogućnost uticaja organa koji odlučuju o izdavanju dozvola, odnosno legalizaciji da vode računa o racionalnom korišćenju građevinskog zemljišta. U odnosu na momenat za koji se vezuju promene u statusu zemljišta, promenom namene u građevinsko zemljište, zakonodavac se opredelio za momenat stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište. Time je planskom dokumentu data snaga propisa - podzakonskog akta koji proizvodi pravno dejstvo od dana stupanja na snagu. U odnosu na registar nepokretnosti, i tu je prednost data planskom dokumentu. Time je rešen problem konkurencije koji postoji između propisa i javnih registara. Za propise, kao i za javne registre važi isti princip - princip prema kome se smatra da je svaki propis, kao i svaki podatak upisan u javni registar poznat svakom licu. Zakon rešava mogućnost sukoba primene ovih principa u korist planskog akta. Ako promena namene zemljišta nije upisana u registar nepokretnosti, ali je planski dokument stupio na snagu, primeniće se planski dokument. Bez obzira na princip pouzdanja u javne registre sa kojim je, na prvi pogled, u suprotnosti ovo rešenje, drugačije rešenje bi bilo u suprotnosti sa pretpostavkom poznavanja propisa. Planski dokumenti su u rangu propisa - podzakonskih akata i za njih važi pravilo, kao i za javne registre, da je svakome poznato ono što je predviđeno propisom. Isto važi i za javne registre, a u situacije kada ova pravila konkurišu jedno drugome, doslednije je rešenje koje se opredeljuje za prednost propisa nad registrom, od onoga koje bi se opredelilo za prednost registra nad propisom. Propis kao opšti akt ima jaču pravnu snagu od pojedinačnih akata i evidencija zbog čega se prednost mora dati propisu, kao što je to i učinjeno u ovom zakonu. Promena namene zemljišta u građevinsko zemljište proizvodi pravne posledice u pravima i obavezama vlasnika, odnosno korisnika. Od momenta promene namena zemljišta u građevinsko, vlasnik kao i korisnik ovog zemljišta stiču prava i obaveze koje su propisane za vlasnike, odnosno korisnike građevinskog zemljišta. Ono što nedostaje u važećem zakonu jesu norme koje uređuju obrnutu situaciju. Zakon uređuje tzv. postupak „klasifikacije” - postupak u kome se neko zemljište pretvara u građevinsko zemljište, ali ne uređuje i postupak „deklasifikacije” - postupak u kome se građevinsko zemljište pretvara u neko drugo zemljište, odnosno postupak u kome se menja namena građevinskog zemljišta, bar ne izričito. Stiče se utisak da je proces pretvaranja zemljišta u građevinsko shvaćen kao jednosmeran, odnosno kao proces u kome se neće pojaviti situacije kada se građevinsko zemljište pretvara u neko drugo, već Pravni instruktor • mart 2015.
33
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI samo kao proces u kome se zemljište neke druge namene pretvara u građevinsko zemljište. Ipak, o deklasifikaciji građevinskog zemljišta, mogu se posredno izvesti norme iz postojećeg zakona. Ako je planski akt osnovni instrument klasifikacije, onda je on to isto i u odnosu na deklasifikaciju. Planskim dokumentom može se promeniti namena građevinskog zemljišta tako što će mu se dodeliti neka druga namena. U ovakvoj situaciji treba voditi računa o tome da li se zemljište smatra građevinskim i po nekom drugom kriterijumu koji predviđa ovaj zakon ili ne. Mogu se razlikovati dve situacije. Prvo, moguće je da je zemljište proglašeno građevinskim zemljištem odgovarajućim planskim dokumentom, ali da nije privedeno nameni, odnosno da na njemu nije izgrađen objekat u skladu za zakonom i tim planskim dokumentom. U takvoj situaciji, moguća je promena namene zemljišta tako što će ono biti proglašeno za zemljište sa drugom namenom, a vlasnik zemljišta je dužan da trpi ovakve promene. Međutim, ako je građevinsko zemljište privedeno nameni, odnosno ako je na njemu izgrađen objekat u skladu sa zakonom, odnosno planskim aktom, onda se promenom namene zemljišta planskim dokumentom ne menja status zemljišta koje ostaje građevinsko zemljište po osnovu činjenice da se na njemu nalazi objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, odnosno planskim dokumentom koji je određenog momenta bio na snazi. I u ovakvoj situaciji moguće je promeniti namenu zemljišta, odnosno privesti ga planiranoj nameni samo ako se za takvu promenu utvrdi da postoji javni interes i sprovede odgovarajući postupak oduzimanja prava na zemljištu, odnosno promene namene zemljišta, što je malo verovatno, ali ne i nemoguće. Ako postoji stečeno pravo - pravo svojine na građevinskom zemljištu, onda se ono ne menja zbog same promene planskog dokumenta, ali se može ukinuti u odgovarajućem postupku oduzimanja zemljišta, odnosno privođenja zemljišta planiranoj nameni uz odgovarajuće obeštećenje, odnosno naknadu koja pripada vlasniku zemljišta. Iako Zakon predviđa da vlasnici (a to se odnosi i na korisnike građevinskog zemljišta) stiču prava i obaveze koje se vezuju za građevinsko zemljište danom stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je određeno zemljište određeno kao građevinsko zemljište, ostavljena je određena rezerva u pogledu upotrebe, odnosno korišćenja ovog zemljišta. Zakon dozvoljava korišćenje zemljišta i u druge svrhe i posle proglašenja za građevinsko zemljište, sve do privođenja zemljišta nameni koja je predviđena planskim dokumentom. Treba uočiti da se ova mogućnost odnosi samo na proglašenje zemljišta građevinskim planskim dokumentom, ali ne i zakonom. Razume se, ova mogućnost ne može da se odnosi ni na situaciju kada je status građevinskog zemljišta stečen izgradnjom objekta, jer je izgradnjom zemljište privedeno nameni te se i ne koristi u druge svrhe. Sve do privođenja zemljišta planiranoj nameni moguće je korišćenje i u druge svrhe (npr. kao poljoprivredno zemljište) i to bez ograničenja vremena za koje se zemljište može koristiti u druge svrhe. Praksa pokazuje da postoji potreba za povećanjem površina zemljišta koje se smatraju građevinskim zemljištem. Naselja se šire, a gradnja je sve brojnija. Često se i obradivo poljoprivredno zemljište pretvara u građevinsko čime se smanjuju resursi za poljoprivrednu proizvodnju. Kako je zemljište prirodno ograničen resurs (ne može se proizvesti), a naročito dragocen resurs je obradivo poljoprivredno zemljište, to države danas nastoje da što više ograniče pretvaranje obradivog poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Ipak, generalna zabrana nije moguća i nije realno sprovodiva, zbog čega se pribegava drugim rešenjima koja bi delovala destimulativno na one koji žele da obradivo poljoprivredno zemljište pretvore u građevinsko. Jedno od takvih rešenja je i propisivanje obaveze plaćanja naknade za promenu namene zemljišta u građevinsko zemljište. Zakon ne uređuje situacije u kojima bi se ova naknada plaćala, prepuštajući da to pitanje bude uređeno posebnim zakonom. I bez ove odredbe razumelo bi se da se zakonom može urediti ova obaveza. Međutim, ono što je ovde značajno je to da Zakon, propisivanjem da se posebnim zakonom uređuje obaveza plaćanja ove naknade, isključuje mogućnost da se ovo pitanje uredi podzakonskim aktima. Time se isključuje mogućnost da pokrajina ili jedinica lokalne samouprave svojim aktima uredi obavezu plaćanja ove naknade, ali i Vlada ili neki drugi organ RS, osim samog zakonodavca. Iako je odredba formulisana kao ovlašćujuća (u odnosu na drugi zakon), ona je u stvari restriktivna u odnosu na donosioce podzakonskih akata i isključuje mogućnost da oni svojim aktima propišu, odnosno urede ovu obavezu.
34
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
Oblici svojine na građevinskom zemljištu Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006 - dalje: Ustav) u članu 86. predviđa i jemči tri oblika svojine: privatnu, zadružnu i javnu svojinu. U okviru javne svojine razlikuju se: svojina Republike Srbije (državna svojina), svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave. Javnu svojinu uređuje Zakon o javnoj svojini („Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 88/2013 i 105/2014). Zakon predviđa da građevinsko zemljište može biti u svim oblicima svojine. I ova odredba se čini kao nepotrebna jer bi se ova mogućnost podrazumevala i na osnovu samog Ustava koji garantuje ravnopravnost svih oblika svojine. Međutim, zbog istorijskog nasleđa kada su prethodni propisi koji su uređivali pravni režim građevinskog zemljišta predviđali da se pojedine kategorije građevinskog zemljišta nisu mogle nalaziti u drugim oblicima svojine osim u državnoj (ili društvenoj) svojini, ova odredba ima istorijski značaj u tom smislu da prekida sa ograničenjima u pogledu svojinskog režima koji može postojati na građevinskom zemljištu. Ovo je u skladu i sa određenjem samog pojma građevinskog zemljišta koji se sada shvata samo kao vrsta klasiranja zemljišta, zbog čega ne bi ni trebalo da postoje smetnje da se to zemljište nalazi u bilo kom obliku svojine. I ova odredba je više „edukativna” nego ovlašćujuća, jer se to podrazumeva i bez ovakvog propisivanja. Ono što ovde treba imati u vidu je to da odredba ovim ne rešava pitanje promene svojinskog oblika na konkretnom zemljištu. Stupanjem na snagu promena Zakona u kome se ova odredba nalazi, ne znači da ona proizvodi bilo kakvo dejstvo promene svojinskog oblika. O tome govore odredbe o konverziji prava na građevinskom zemljištu, dok je ova odredba samo načelnog karaktera. Zakon specificira i vlasnika zemljišta na kome postoji javna svojina. I ovde je reč o rešenju koje proizlazi i iz Ustava i iz Zakona o javnoj svojini. Norma predviđa da vlasnik zemljišta u javnoj svojini može biti samo Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, što predviđaju i Ustav i Zakon o javnoj svojini. Zakon precizno koristi pojmove, nazivajući vlasnikom i Republiku Srbiju, kao i autonomnu pokrajinu i jedinicu lokalne samouprave, za razliku od nekih drugih propisa koji izbegavaju da ove subjekte pomenu kao vlasnike, nazivajući ih nosiocima javne svojine ili na drugi način. Označavanje subjekta kome pripada pravo javne svojine kao vlasnika se uklapa u ustavni koncept javne svojine koja je samo jedan od oblika svojine. Iako je redosled rečenice u stavu 2. člana 84. Zakona obrnut, to ne menja smisao i prava koja pripadaju vlasniku dobra u javnoj svojini. Pravo javne svojine postoji samo onda kada je vlasnik dobra neki od subjekata koji mogu imati javnu svojinu. Zbog toga, ovde nije reč o pravu svojine na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, već o pravu javne svojine koje imaju navedeni subjekti. Nepreciznost formulacije je samo stilska i ne menja značenje navedene odredbe, niti se iz nje mogu izvući bilo kakva neželjena tumačenja.
Promet građevinskog zemljišta Zakon govori o prometu građevinskog zemljišta, što je neprecizna terminologija, jer nije u prometu zemljište, već prava na njemu. Sâmo zemljište nije u prometu jer bi, kada bi se tako nešto i dopustilo, moralo odrediti šta prenosi na drugog ustupilac, a šta stiče sticalac. Niti ustupilac može da ustupi zemljište, niti sticalac može da stekne zemljište, već samo neko pravo na njemu. Iz ugla prometa prava na zemljištu, na građevinskom zemljištu mogu postojati različita prava, odnosno ovlašćenja. Zasigurno je zakonodavac imao u vidu pravo svojine na građevinskom zemljištu, odnosno pravo privatne svojine, javne svojine i zadružne svojine. Međutim, osim različitih oblika svojine koji mogu postojati na građevinskom zemljištu i koji mogu biti u prometu, moguć je i promet različitih svojinskih ovlašćenja. Osim prava svojine, u bilo kom obliku, moguć je i promet samo nekih od svojinskih ovlašćenja (držanje, korišćenje i raspolaganje). I zbog toga, promet „zemljišta” ne mora da znači i promet prava svojine, već može značiti i promet samo nekog od svojinskih ovlašćenja, što je i razlog više zbog koga se ne može govoriti o prometu zemljišta, već samo o prometu prava, na zemljištu ili nekom drugom objektu. Pravni instruktor • mart 2015.
35
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Ostavljajući po strani nepreciznost norme, i ovde ona neće uticati na pogrešnu primenu. Iako zakonodavac govori nepreciznim jezikom, praksa će bez problema prepoznati u normi promet prava na građevinskom zemljištu, i to kako prava svojine u bilo kom obliku, tako i promet nekih od svojinskih ovlašćenja. Zakon, ipak, upućuje na ograničenja prometa, iako ne govori o ograničenjima, ako je reč o prometu prava na građevinskom zemljištu u javnoj svojini. Ovaj zakon propisuje da je građevinsko zemljište u javnoj svojini u prometu u skladu sa tim zakonom, ali i drugim propisima. Ovde treba imati u vidu Zakon o javnoj svojini, ali i podzakonska akta doneta u sklada sa tim zakonom. I sâm zakon i podzakonska akta sadrže brojna ograničenja slobode raspolaganja, kada je reč o prometu prava svojine ili svojinskih ovlašćenja na dobrima u javnoj svojini. Iz ugla Zakona o javnoj svojini treba imati u vidu da on određuje pojam raspolaganja nešto šire u odnosu na uobičajen pojam ovlašćenja raspolaganja pod kojim se podrazumeva prenos prava svojine. U tom smislu i iz ugla ovog zakona treba pod prometom podrazumevati promet, kako samog prava (javne) svojine, tako i svojinskih ovlašćenja (zakup, korišćenje i drugo), kao i opterećenje, odnosno zasnivanje založnih prava, službenosti i drugo. U odnosu na građevinsko zemljište u privatnoj svojini i zadružnoj svojini, primenjuju se opšte norme o prometu, odnosno raspolaganju pravima na građevinskom zemljištu, koje važe za raspolaganje pravima na nepokretnostima. To onda podrazumeva i primenu pravila o posebnim oblicima svojine, kao što je susvojina, zajednička svojina i etažna svojina.
Zakup radi izgradnje objekta za koji se izdaje privremena građevinska dozvola i u drugim specifičnim situacijama Zakonom o javnoj svojini i Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda („Sl. glasnik RS”, br. 24/2012) uređeno je izdavanje u zakup nepokretnosti u javnoj svojini. Ovim propisima uređen je opšti režim davanja u zakup nepokretnosti u javnoj svojini. Međutim, Zakon sadrži i odredbe o izdavanju u zakup građevinskog zemljišta radi izgradnje objekata za koje se izdaje privremena građevinska dozvola. Ovde je reč o specijalnim odredbama u odnosu na odredbe kojima je uređeno izdavanje u zakup nepokretnosti u javnoj svojini, utoliko što se ove odredbe odnose samo na izdavanje u zakup građevinskog zemljišta, i to radi izgradnje objekata za koji se izdaje privremena građevinska dozvola, dok se ovaj zakon ne primenjuje na izdavanje u zakup građevinskog zemljišta u druge svrhe, već Zakon o javnoj svojini sa podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona. Odredbe Zakona su lex specialis u odnosu na norme Zakona o javnoj svojini, ali samo u odnosu na rešenja koja su sadržana u ovom zakonu. Za sve što nije ovim zakonom uređeno, primenjuju se odredbe Zakona o javnoj svojini i podzakonskih akata, donetih na osnovu tog zakona. Specifičnost ovih odredaba je u tome što se njima omogućava izdavanje u zakup građevinskog zemljišta u svrhu koja nije redovna: 1) radi izgradnje objekta za koji se izdaje privremena građevinska dozvola (za izgradnju: asfaltne baze, separacije agregata, fabrike betona, samostojećih, ankerisanih meteoroloških anamometarskih stubova, kao i stubova za druge namene, privremene saobraćajnice i priključci, priključci na komunalnu mrežu za potrebe građenja ili eksploatacije objekata, kao i za izvođenje istražnih radova na lokaciji, u cilju utvrđivanja uslova za izradu projekta za izvođenje i za izmeštanje postojećih instalacija); 2) radi realizacije projekata od značaja za Republiku Srbiju; 3) u slučaju davanja koncesije ili poveravanja komunalne delatnosti u skladu sa posebnim zakonima, građevinsko zemljište se može dati u zakup bez naknade, na vremenski period predviđen ugovorom o koncesiji, odnosno na vremenski period na koji je povereno obavljanje komunalne delatnosti;
36
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi 4) radi ostvarivanja javno-privatnog partnerstva, pod uslovom da je reč o neizgrađenom građevinskom zemljištu u javnoj svojini; 5) ako se zemljište unosi kao osnivački ulog u privredno društvo. Od svih navedenih situacija jedino je prva zakonom određena kao limitirajući faktor u pogledu vremena na koje se ugovor o zakupu zaključuje. Jedino za nju Zakon propisuje da se ugovor o zakupu zaključuje na period do pet godina. Ako se ugovor o zakupu zaključuje po nekom drugom osnovu onda nema vremenskog limita, tako da se on može zaključiti i na duže vreme od pet godina, što može da znači i ugovor o zakupu na neodređeno vreme. Zakon ne predviđa ništa novo i ništa specijalno u pogledu postupka u kome se građevinsko zemljište ustupa u zakup radi izgradnje objekata za koje se izdaje privremena građevinska dozvola. Postupak ustupanja u zakup sprovodi se po odredbama Zakona o javnoj svojini i podzakonskim aktima koji su doneti na osnovu njega i uređuju postupak ustupanja u zakup, a pre svega Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda. Zakon ne propisuje ni posledice koje nastupaju ako bi ugovor o zakupu bio zaključen na period preko pet godina, ako se zaključuje radi izgradnje objekata za koje se izdaje privremena građevinska dozvola. Prema dosadašnjem stavu sudske prakse, zaključenje ugovora protivno imperativnim normama povlači kao posledicu ništavost. U pogledu dejstva ništavosti, primenjuje se i princip ograničenog dejstva ništavosti, ako ugovor može opstati i bez nezakonite odredbe, odnosno princip konverzije ništave odredbe u zakonitu. Kada se ovi principi primene na ugovor o zakupu koji bi bio zaključen na period duži od pet godina, treba smatrati da se po samom zakonu ugovoreni rok konvertuje u rok od pet godina, tako da ugovor ostaje na snazi, i ne sadrži odredbe koje su suprotne imperativnim zakonskim odredbama.
Klasifikacije građevinskog zemljišta Zakoni često prave svoje klasifikacije, što ima isti efekat kao i definicije pojmova. U zakonima se danas najčešće nailazi u nekom od prvih članova na definicije pojmova. Međutim, pojmovi se definišu i kroz tekst koji sledi kasnije. Tako i ovaj zakon, npr. u članu 82. definiše pojam građevinskog zemljišta, a ne u članu 2. gde se nalazi veći broj definicija pojmova. Metodološki, ovo je mešovit (kombinovani) pristup definisanju pojmova. Reč je o kombinaciji metoda definisanja pojmova u jednom članu, obično na početku zakona, i metoda definisanja pojmova na odgovarajućem mestu u zakonu, tamo gde se određeni pravni institut uređuje. Nekada se, čak, u zakonu nailazi na ponavljanja istog teksta. Tako su odredbe člana 87. stav 1. tačka 1), člana 90. stav 1. potpuno identične. Isto tako, identične su i odredbe člana 87. stav 1. tačka 2) i člana 91. stav 1. Za dupliranjem teksta nema nikakve potrebe. Propisi se pišu tako da ne sadrže ponavljanja, koncizno i precizno. Klasifikacija koju pominje član 87. Zakona izgleda samo kao najava za odredbe koje slede kasnije, kao da je reč o udžbeniku ili priručniku gde je dopušteno najaviti temu, a onda je na odgovarajućem mestu obraditi. Iz ugla zakona, to nije odgovarajući pristup. U članu 87. Zakon je samo najavio klasifikacije, predviđajući da građevinsko zemljište može biti (po kriterijumu koji ovde nije određen), izgrađeno i neizgrađeno; i uređeno i neuređeno.
Promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište Zakon dozvoljava promenu namene zemljišta, uključujući i promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište. I pored nesumnjive potrebe da se sačuvaju resursi poljoprivrednog zemljišta, dopuštena je promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište. Ovakvu promenu namene Zakon posebno uređuje, i to u pogledu: 1) informisanja/publiciteta podataka o promeni namene; 2) odlučivanja; Pravni instruktor • mart 2015.
37
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 3) korišćenja; i 4) obaveze plaćanja naknade za promenu namene.
Informisanje/publicitet podataka o promeni namene Promena namene zemljišta, uključujući i promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište vrši se planskim dokumentom. Stupanjem na snagu planskog dokumenta nastupaju i pravne posledice promene namene određenog zemljišta. Iako se planski dokument publikuje, što podrazumeva da su informacije sadržane u njemu, ne samo dostupne, već i poznate svima, Zakon propisuje obavezu da organ koji je nadležan za donošenje određenog planskog dokumenta dostavi organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zemljišta akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena. Nije reč o obavezi dostavljanja planskog dokumenta, već o obavezi da se dostave podaci o parcelama, i to parcelama koje su do donošenja planskog dokumenta bila utvrđena namena kao poljoprivredno zemljište, ali je planskim dokumentom ova namena promenjena tako da su te parcele sada postale građevinsko zemljište. Propisan je i rok za dostavljanje ove informacije i on iznosi 15 dana od dana stupanja na snagu odgovarajućeg planskog dokumenta. Nisu propisane sankcije niti druge posledice zbog propuštanja ovog roka. Skupština jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi zemljište kome je namena promenjena, ali samo ako je reč o promeni namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, dužna je da organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu Zakona, dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena do 15.7.1992. godine. Organ koji vodi registar nepokretnosti (organ nadležan za poslove državnog premera i katastra) dužan je da po službenoj dužnosti u registar nepokretnosti unese zabeležbu o tome da postoji obaveza plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Zabeležba je načelna i ona ne prejudicira da li će zaista postojati obaveza plaćanja naknade ili neće. Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon i 41/2009) naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta plaća se prilikom promene namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, ali ne i poljoprivrednog zemljišta koje ne spada u ovu kategoriju. Međutim, organ koji vodi registar nepokretnosti ne može se upuštati u ocene da li ta obaveza zaista postoji ili ne, odnosno da li postoji oslobođenje od obaveze plaćanja ove naknade. On je dužan da unese zabeležbu, čime se postiže da informacija o obavezi plaćanja naknade bude dostupna svakom licu jer je i sam registar dostupan svakom licu, odnosno podaci iz njega moraju biti dostupni svakome, bez obzira na to da li lice koje traži podatke ima za to pravni interes ili ga nema. Jedini izuzetak koji Zakon predviđa odnosi se na period kada je zemljište proglašeno za građevinsko zemljište. Ako je namena zemljišta promenjena pre 15.7.1992. godine, onda ne postoji obaveza unošenja zabeležbe o obavezi plaćanja naknade za promenu namene zemljišta. Jasna je i obaveza organa koji vodi registar nepokretnosti da donese rešenje i unese zabeležbu o obavezi plaćanja naknade ako je planski dokument donet i dostavljen nakon 17.12.2014. godine, kada su izmene Zakona stupile na snagu. Ono što nije izvesno je da li se iz ovakvih odredaba Zakona mora izvući zaključak da se zabeležba unosi i u pogledu promena koje su se desile između 15.7.1992. godine i 17.12.2014. godine. Kako je Zakon izuzeo samo promene koje su se desile pre 15.7.1992. godine, to iz norme proizlazi da bi trebalo uneti zabeležbu i za sve promene namene zemljišta nakon ovog datuma, bez obzira na to što sve do 17.12.2014. godine nije o tome postojala zakonska odredba. U prelaznim i završnim odredbama Zakon ne predviđa rešenja za ovaj period, kako u pogledu obaveze organa koji je doneo odgovarajući planski dokument, tako ni u pogledu obaveze organa koji vodi registar nepokretnosti. Zbog toga, preostaje mogućnost da ove norme budu primenjene samo ako organ nadležan za donošenje planskog dokumenta nakon 17.12.2014. godine dostavi spisak parcela čija je namena promenjena, ali pod uslovom da je namena promenjena nakon 15.7.1992. godine. Promena može biti izvršena na različite
38
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi načine, u skladu sa tadašnjim propisima koji su bili na snazi, a nakon 17.12.2014. godine samo zakonom ili planskim dokumentom. Ne postoji obaveza plaćanja naknade za promenu namene svakog poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Zbog toga za organ koji vodi registar nepokretnosti može biti problematično da li je ovakva zabeležba osnovana ili nije. Organ koji vodi registar nepokretnosti ne može da ceni da li takva obaveza postoji ili ne, niti je njegovo utvrđenje merodavno za konačan ishod o obavezi, osim ako je promena namene izvršena pre 15.7.1992. godine. Ipak, Zakon ga obavezuje da ovakvu zabeležbu unese, iako to ne mora biti tačno u svim situacijama. Kako je zakonska odredba jasna i nedvosmislena, on ne može da bira hoće li ili neće da unese zabeležbu, iako se ona kasnije može pokazati kao netačna. O unosu zabeležbe, organ koji vodi registar nepokretnosti odlučuje istim rešenjem kojim odlučuje o promeni namene zemljišta. Konačno rešenje je osnov za unošenje zabeležbe. Kada naknada bude plaćena, svako zainteresovano lice, a to će redovno biti vlasnik zemljišta, ima pravo da traži brisanje zabeležbe o tome da postoji obaveza plaćanja naknade za promenu namene zemljišta. Uz zahtev za brisanje podnosilac zahteva je dužan da podnese i dokaz da je obaveza plaćanja naknade prestala, odnosno ispunjena. To može biti potvrda da je obaveza ispunjena koju izdaje nadležni organ koji vodi evidenciju o ovoj vrsti plaćanja, u skladu sa rešenjem o utvrđivanju visine naknade, a može biti i rešenje nadležnog organa o oslobođenju od obaveze plaćanja naknade za promenu namene.
Odlučivanje Organ koji vodi registar nepokretnosti donosi rešenje o promeni namene zemljišta, tako što se namena određene parcele menja iz poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Istim rešenjem on odlučuje i o unošenju zabeležbe. Rešenje se dostavlja, ne samo vlasniku zemljišta, već i poreskom organu i ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede. Rok za donošenje rešenja nije propisan ovim zakonom, ali je propisan rok za dostavljanje rešenja i on iznosi 15 dana od dana donošenja rešenja. Nisu propisane sankcije, ni druge posledice u slučaju propuštanja roka za dostavljanje rešenja.
Korišćenje Zakon propisuje da se promena namene vrši planskim dokumentom i da pravno dejstvo promene nastupa samim stupanjem na snagu planskog dokumenta. Međutim, promena statusa zemljišta još uvek ne podrazumeva i obavezu korišćenja u skladu sa promenom namene. Sve do privođenja zemljišta nameni ono se može koristiti kao poljoprivredno zemljište. Pod privođenjem nameni treba razumeti izgradnju objekta u skladu sa zakonom, odnosno dozvolom za građenje i upotrebnom dozvolom. Kako Zakon govori o promeni namene, to bi momenat do koga se zemljište može koristiti kao poljoprivredno zemljište bio momenat konačnosti rešenja o izdavanju upotrebne dozvole za objekte izgrađene na zemljištu. Tada je zemljište privedeno nameni.
Obaveza plaćanja naknade za promenu namene Za promenu namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište propisana je obaveza plaćanja naknade. Visinu naknade ne određuje Zakon, već Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Članom 25. Zakona o poljoprivrednom zemljištu propisana je visina naknade koju plaća vlasnik poljoprivrednog zemljišta za promenu namene. Obaveza se odnosi samo na promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. Članom 26. istog zakona propisana su i određena oslobođenja od ove obaveze, ali i Zakon propisuje i sâm neka oslobođenja. Ako je promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište izvršena u skladu sa važećim propisima do 15.7.1992. godine ne plaća se naknada za promenu namene zemljišta, bez obzira na odredbe važećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Osim toga, naknada za promenu namene Pravni instruktor • mart 2015.
39
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI poljoprivrednog u građevinsko zemljište ne plaća se ni ako je reč o izgradnji objekata od značaja za Republiku Srbiju. Kada je izgradnja objekata od značaja za Republiku Srbiju utvrđuje Vlada RS na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva. Čak i da nije reč o objektima od značaja za Republiku Srbiju, naknada se ne plaća ako bi obveznik plaćanja naknade bila Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. Obaveza plaćanja naknade mora biti ispunjena pre izdavanja građevinske dozvole. Vlasnik zemljišta, odnosno lice koje ima pravo građenja, obavezno je da organu koji izdaje građevinsku dozvolu prezentira dokaz o tome da je plaćena naknada za promenu namene. Ovo je uslov za izdavanje građevinske dozvole. Moguće je i da vlasnik, odnosno lice koje ima pravo građenja nije dužno da plati ovu naknadu iz razloga koji su predviđeni zakonom. U toj situaciji lice koje podnosi zahtev za izdavanje građevinske dozvole dužno je da podnese uz zahtev i rešenje o oslobođenju od obaveze plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta.
Promena namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište Zakon dozvoljava promenu namene šumskog zemljišta u građevinsko i to, kao i u odnosu na poljoprivredno zemljište, uređuje posebnim odredbama. Odredbe su skoro identične pri čemu se uočavaju i stilske i sadržinske razlike. I ovde možemo razlikovati četiri vrste odnosa koje Zakon uređuje - odnose povodom: 1) informisanja/publiciteta podataka o promeni namene; 2) odlučivanja; 3) korišćenja; i 4) obaveze plaćanja naknade za promenu namene.
Informisanje/publicitet podataka o promeni namene Zakon predviđa identičnu obavezu za donosioca planskog dokumenta kojim se menja namena šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, kao i prilikom donošenja planskog dokumenta kojim se menja namena poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Reč je o obavezi dostavljanja popisa katastarskih parcela na koje se odnosi promena. Odredbe imaju identično značenje kao i one koje se odnose na poljoprivredno zemljište, iako su ovom prilikom upotrebljeni i neki drugi izrazi. Tako se u odredbi o šumskom zemljištu pominje „donošenje plana”, dok se u odredbi o poljoprivrednom zemljištu pominje „donošenje planskog dokumenta”, ali se iz celokupnog teksta odredbe vidi da je reč o istom značenju. Zbog toga ovu obavezu ne treba posebno komentarisati (videti komentar odredbe o informisanju/publicitetu podataka o promeni namene poljoprivrednog zemljišta). U cilju ostvarenja publiciteta predviđena je i obaveza unosa zabeležbe o tome da postoji obaveza plaćanja naknade za promenu namena zemljišta. Za razliku od odredaba koje se odnose na poljoprivredno zemljište, Zakon ne predviđa oslobođenja od ove obaveze, već sve prepušta Zakonu o šumama („Sl. glasnik RS”, br. 30/2010 i 93/2012). Obaveza plaćanja naknade uređena je čl. 11. i 12. Zakona o šumama. Zabeležba u registru nepokretnosti samo daje informaciju da takva obaveza možda postoji po Zakonu o šumama, ali ne može biti izvesno da li je to tako, sve dok o tome ne donese rešenje nadležni organ.
Odlučivanje Kao i u slučaju poljoprivrednog zemljišta, organ koji vodi registar nepokretnosti donosi rešenje o promeni namene zemljišta, tako što se namena određene parcele menja u građevinsko zemljište. Istim rešenjem on odlučuje i o unošenju zabeležbe. Za razliku od odredaba koje se odnose na poljoprivredno zemljište, ovde uopšte nije propisana obaveza dostavljanja rešenja. Međutim, to ne znači da ova obaveza ne postoji. Rešenje mora biti dostavljeno vlasniku zemljišta, ali ne i poreskom organu, kao ni
40
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi nadležnom ministarstvu. Specijalan rok za donošenje rešenja nije propisan ovim zakonom, ali ni propisan rok za dostavljanje rešenja, za razliku od odredaba koje se odnose na poljoprivredno zemljište.
Korišćenje Zakon propisuje da se promena namene vrši planskim dokumentom i da pravno dejstvo promene nastupa samim stupanjem na snagu planskog dokumenta. Međutim, promena statusa zemljišta još uvek ne podrazumeva i obavezu korišćenja u skladu sa promenom namene. Sve do privođenja zemljišta nameni ono se može koristiti kao šumsko zemljište, iako to ne predviđa izričito Zakon u odredbama koje govore o promeni namene šumskog zemljišta. Međutim, član 83. stav 3. ovog zakona sadrži takvu odredbu koja je generalna i važi i za šumsko zemljište, a i sâm Zakon o šumama sadrži odgovarajuće odredbe sa istim značenjem. Pod privođenjem nameni treba razumeti izgradnju objekta u skladu sa zakonom, odnosno dozvolom za građenje i upotrebnom dozvolom. Kako Zakon govori o promeni namene kao o momentu kada nastupaju pravne posledice vezane za promenu statusa zemljišta, to je potrebno odrediti i kada nastupa ovaj momenat. Kao i kod poljoprivrednog zemljišta, to bi bio momenat konačnosti rešenja o izdavanju upotrebne dozvole za objekte izgrađene na zemljištu. Tada je zemljište privedeno nameni i od tada se više ne može koristiti kao šumsko zemljište.
Obaveza plaćanja naknade za promenu namene Za promenu namene iz šumskog u građevinsko zemljište propisana je obaveza plaćanja naknade. Visinu naknade ne određuje Zakon, već Zakon o šumama (čl. 11. i 12). Za razliku od odredaba koje se odnose na poljoprivredno zemljište, za šumsko zemljište Zakon ne predviđa oslobođenja od obaveze plaćanja naknade, ali ni povratno dejstvo Zakona. Kao i kod promene namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište, obaveza plaćanja naknade mora biti ispunjena pre izdavanja građevinske dozvole. Vlasnik zemljišta, odnosno lice koje ima pravo građenja, obavezno je da organu koji izdaje građevinsku dozvolu prezentira dokaz o tome da je plaćena naknada za promenu namene. Ovo je uslov za izdavanje građevinske dozvole. Moguće je i da vlasnik, odnosno lice koje ima pravo građenja nije dužno da plati ovu naknadu iz razloga koji su predviđeni zakonom. U toj situaciji lice koje podnosi zahtev za izdavanje građevinske dozvole dužno je da podnese uz zahtev i rešenje o oslobođenju od obaveze plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta.
Izgrađeno i neizgrađeno građevinsko zemljište - pojmovi Za primenu Zakona značajno je razlikovanje građevinskog zemljišta na izgrađeno i neizgrađeno. Pod izgrađenim građevinskim zemljištem Zakon podrazumeva zemljište na kome su, u skladu sa zakonom, izgrađeni objekti za trajnu upotrebu. Kada je reč o saglasnosti sa zakonom, pod time treba podrazumevati bilo koji osnov po kome je objekat koji je izgrađen, izgrađen u skladu sa važećim propisima, odnosno zakonom. To može biti objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole za koji je dobijena upotrebna dozvola; objekat koji je izgrađen bespravno, ali je kasnije legalizovan; objekat koji je izgrađen bez građevinske dozvole jer za izgradnju te vrste objekata nije potrebna dozvola ili nije potrebna na tom području na kome je objekat izgrađen. Nasuprot izgrađenom građevinskom zemljištu, pod neizgrađenim građevinskim zemljištem se podrazumeva zemljište: 1) na kome nije izgrađen nikakav objekat; 2) na kome je izgrađen jedan ili više objekata bez građevinske dozvole, pri čemu nema nijednog legalno izgrađenog objekta; 3) na kome su izgrađeni privremeni objekti. Pravni instruktor • mart 2015.
41
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Pod objektom se podrazumeva građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl) koji može biti podzemni ili nadzemni. Pod objektom se ne podrazumevaju pomoćni objekti u smislu člana 2. stav 1. tačka 24) Zakona (objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene - garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl). Zakon ne definiše eksplicitno šta se smatra privremenim objektom, ali se iz člana 147. može izvući zaključak da se pod ovim pojmom podrazumeva objekat za koji se izdaje privremena građevinska dozvola. Radi se o objektima kao što su: asfaltne baze, separacije agregata, fabrike betona, samostojećih, ankerisanih meteoroloških anamometarskih stubova, kao i stubova za druge namene, privremene saobraćajnice i priključci. Prema izričitoj odredbi člana 147. stav 5. ovog zakona, privremena građevinska dozvola izdaje se na period koji ne može biti duži od tri godine, računajući od dana donošenja privremene građevinske dozvole.
Uređeno i neuređeno građevinsko zemljište - pojmovi Zakon razlikuje i uređeno i neuređeno građevinsko zemljište. Za razliku od izgrađenog i neizgrađenog građevinskog zemljišta, ovde je metod definisanja nešto drugačiji. Određen je samo pojam uređenog građevinskog zemljišta iz čega se izvlači zaključak da je svako drugo zemljište neuređeno. Da bi se zemljište smatralo uređenim Zakon propisuje dva uslova. Prvo, planskim dokumentom mora biti predviđeno komunalno opremanje tog zemljišta; i drugo, zemljište mora biti i opremljeno za građenje i korišćenje. Oba uslova moraju biti ispunjena kumulativno. Ako je ispunjen samo jedan od njih, zemljište se neće smatrati uređenim građevinskim zemljištem. Uslov postojanja planskog dokumenta je ispunjen ako je za to područje gde se nalazi određeno zemljište donet neki od planskih dokumenata (prostorni ili urbanistički plan). Drugi uslov odnosi se na opremanje zemljišta za građenje i korišćenje. Da bi se zemljište smatralo opremljenim za građenje i korišćenje moraju postojati određeni komunalni objekti, odnosno uslovi. Zakon pominje izričito izgrađen pristupni put, elektromrežu, obezbeđeno snabdevanje vodom, ali i to da su obezbeđeni i drugi uslovi. Iz nabrajanja koje pominje zakon, gramatičkim tumačenjem se ne može sa sigurnošću odrediti da li je reč o nabrajanju uslova koji moraju biti ispunjeni kumulativno ili je reč samo o navođenju primera. Gramatička nepreciznost sastoji se u tome što se vrši nabrajanje kao da je reč o kumulativno postavljenim uslovima, ali se na kraju dodaje „i drugi” što isključuje kumulativnost. Pitanje je od praktičnog značaja. Ako se norma shvati tako da je reč o kumulativnim uslovima, onda na kraju nema mesta za određenje „i drugi”. Međutim, ako se nabrajanje shvati samo kao nabrajanje primera radi (exempli causa) onda bi to značilo da je zemljište opremljeno i ako je planskim aktom predviđen i samo jedan od tih uslova (npr. ako postoji pristupni put), u skladu sa planskim aktom. Ovakvo tumačenje ne odgovara današnjem stepenu opremanja zemljišta, te treba očekivati da postoji više objekata, odnosno komunalnog opremanja, tako da bi trebalo očekivati da planski akt predviđa sve navedene uslove opremanja; i pristupni put, i elektromrežu, i obezbeđeno snabdevanje vodom, ali i još po nešto od objekata komunalnog opremanja. Prema današnjem stepenu opremanja građevinskog zemljišta trebalo bi podrazumevati da je navedena odredba formulisana tako da određuje kumulativne uslove, uz dodatak još nekih objekata komunalnog opremanja.
42
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
Učešće subjekata privatnog prava u pripremanju i opremanju građevinskog zemljišta Pravilo je da se građevinsko zemljište oprema navedenim objektima, odnosno komunalnim uslovima za korišćenje tako da se objekti koji se nalaze na zemljištu mogu koristiti u skladu sa namenom. Pripremanje zemljišta je, po pravilu, posao koji organizuje lokalna samouprava, ali i autonomna pokrajina i Republika Srbija, svaka u skladu sa svojim nadležnostima. Poslove pripremanja i opremanja građevinskog zemljišta ovi subjekti mogu organizovati na bilo koji način kojim se obezbeđuje izvršenje ovih poslova. To može biti organizovano preko njihovih organa, ali i preko posebnog pravnog lica koje se osniva za obavljanje ovih poslova (delatnosti), kao što je javno preduzeće, privredno društvo ili druga pravna forma. Jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina i Republika Srbija obezbeđuju i sredstva za pripremanje i opremanje, odnosno uređenje građevinskog zemljišta. Međutim, Zakon dopušta i da se ovi poslovi organizuju tako što će se sa nekim od subjekata privatnog prava (fizičkim licem, privrednim društvom ili pravnim licem privatnog prava) zajednički organizovati poslovi pripremanja i opremanja građevinskog zemljišta. Iako se ne vidi eksplicitno iz odredaba Zakona, iz teksta se može izvući zaključak da Zakon predviđa dva modaliteta učešća subjekata privatnog prava u pripremanju i opremanju građevinskog zemljišta. Prvi je učešće u finansiranju subjekta privatnog prava, bez učešća u organizaciji izvođenja radova. Drugi oblik je učešće i u finansiranju i u organizaciji izvođenja radova. Ono što je zajedničko za oba ova modaliteta je to da moraju biti ispunjeni određeni uslovi da bi pripremanje i opremanje zemljišta moglo da se realizuje na ovaj način. Prvo, mora biti reč o građevinskom zemljištu koje se ne smatra uređenim u smislu Zakona. Drugo, zemljište mora da se nalazi u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola. Oba uslova moraju biti ispunjena kumulativno, što znači da ovakvo učešće nije dopušteno ako je reč o uređenom građevinskom zemljištu, kao ni ako se zemljište ne nalazi u obuhvatu odgovarajućeg planskog dokumenta. Privatnopravni subjekt (pravno ili fizičko lice) može podneti predlog o finansiranju pripremanja/ opremanja građevinskog zemljišta. Predlog se podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave ili subjektu koga je Republika Srbija, autonomna pokrajna ili jedinica lokalne samouprave osnovala za vršenje ovih poslova. Nadležni organ je dužan da se na neki način izjasni o predlogu u roku od 15 dana od dana prijema predloga. On ne mora da prihvati predlog, ali je dužan da odgovori da mu predlog nije prihvatljiv. Ovo nije upravni postupak i organ o tome ne odlučuje upravnim aktom. Reč je o predlogu koga treba smatrati predlogom u smislu posebnih propisa kojima se uređuje zaključenje ugovora između subjekata javnog prava i subjekata privatnog prava. Reč je o Zakonu o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 124/2012) i Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011). Oba ova zakona za određene subjekte javnog prava predviđaju odgovarajući postupak ocene predloga (inicijative) i oba zakona predviđaju obavezu sprovođenja odgovarajućeg postupka prema subjektivnom kriterijumu - ko se pojavljuje kao ugovorna strana, a to je ovde subjekt javnog prava za koga će, po pravilu, važiti obaveza sprovođenja nekog od postupaka predviđenih ili Zakonom o javnim nabavkama ili Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Ako je predlog prihvatljiv, nakon sprovedenog odgovarajućeg postupka, sa licem koje je podnelo predlog zaključuje se ugovor o zajedničkom pripremanju/opremanju građevinskog zemljišta. Ovaj ugovor može biti zaključen sa različitom sadržinom preko koje se prepoznaju dva pomenuta modaliteta. Prema jednom od njih subjekt privatnog prava učestvuje samo u finansiranju radova, dok prema drugom učestvuje i u organizaciji radova. Pravni instruktor • mart 2015.
43
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Učešće u finansiranju bez učešća u organizaciji izvođenja radova Ako subjekt privatnog prava učestvuje samo u finansiranju pripremanja/opremanja građevinskog zemljišta sa njime se zaključuje ugovor kojim on preuzima obavezu uplate ugovorenog iznosa, ali ne učestvuje u organizaciji izvođenja radova. Sa druge strane organ, odnosno subjekt kome su povereni ovi poslovi, preuzima obavezu da u toj vrednosti ili većoj (ako u finansiranju učestvuje i on) izvede određene radove pripremanja/opremanja građevinskog zemljišta. On je taj subjekt koji će sa trećim licem (izvođačem radova) ugovoriti izvođenje radova, ali će u tom postupku takođe biti dužan da ustupanje radova sprovede u postupku koji je propisan zakonom, što će ovde po pravilu biti postupak predviđen za javne nabavke. Ovde se kao prethodno pitanje pojavljuje i pitanje vrednosti radova. Organ/organizacija koja zaključuje ugovor sa privatnopravnim subjektom treba da ugovori vrednost i vrstu radova, a da bi to bilo moguće mora se izvršiti procena u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Ovim ugovorom subjekt privatnog prava u potpunosti poverava realizaciju pripremanja/opremanja građevinskog zemljišta subjektu javnog prava i za to obezbeđuje sredstva (samo on ili zajednički). Bitni elementi ovog ugovora su propisani zakonom. Ono što ovde treba uočiti je to da, i ako subjekt privatnog prava finansira pripremanje/opremanje građevinskog zemljišta, objekti koji budu izgrađeni postaju javna svojina. To ne mora da se odnosi na sve objekte. Ugovorom se predviđa koji objekti postaju javna svojina, a to ne mora da se odnosi na sve objekte. Neki od objekata moraju postati javna svojina, kao npr. dobra u opštoj upotrebi (putevi i drugo), ali neki objekti ne moraju postati javna svojina (kao npr. vodovodna mreža, ako nije komercijalna, već služi samo onima koji su je izgradili). Značajna je i odredba o tome da se iznos koji subjekt privatnog prava ulaže u pripremanje/opremanje građevinskog zemljišta umanjuje za iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koji on duguje. Ova norma pretpostavlja da se on pojavljuje i kao investitor i da se njegov interes da građevinsko zemljište bude uređeno sastoji u tome da zemljište na kome će se nalaziti njegov objekat bude uređeno. Ako je to tako, onda će moći i da se iznos kojim on učestvuje u finansiranju umanji za iznos doprinosa koji on plaća za uređivanje građevinskog zemljišta. Međutim, Zakon predviđa i to da će se obaveza plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta umanjiti za iznos ulaganja u pripremanje/opremanje građevinskog zemljišta (uređivanje). Ovde postoji realna opasnost da se ovo ulaganje uračuna duplo - jednom kao umanjenje obaveze finansiranja uređenja, a drugi put kao umanjenje obaveze plaćanja doprinosa. Zakon insistira i na tome da ugovorom o finansiranju moraju biti predviđena i sredstva obezbeđenja ispunjenja obaveza ugovornih strana. Treba zapaziti da Zakon pominje ovde obe strane, a ne samo privatnopravnog subjekta. To znači da i on, ali i javnopravni subjekt moraju dati neko sredstvo obezbeđenja ispunjenja ugovornih obaveza. Ne precizira se koja su to sredstva obezbeđenja, tako da to mogu biti i stvarnopravna, ali i obligacionopravna sredstva obezbeđenja ispunjenja ugovornih obaveza, uključujući i npr. ugovornu kaznu, jemstvo, ali i depozit, odnosno avans i drugo.
Učešće u finansiranju sa učešćem u organizaciji izvođenja radova Moguće je ugovoriti i finansiranje sa učešćem u organizaciji izvođenja radova, tako da privatnopravni subjekt, ne samo da finansira pripremanje/opremanje, već učestvuje i u realizaciji ovih poslova. Način učešća je moguć na različite načine. Moguće je učešće prilikom izbora lica (lica koje izrađuje tehničku dokumentaciju ili vrši njenu kontrolu, kao i izvođača radova). Moguć je uticaj i prilikom određivanja projektnog zadatka i drugo. Ono što Zakon rezerviše za javnopravnog subjekta je obezbeđenje stručnog nadzora nad izvođenjem radova. To je obaveza koja podrazumeva i snošenje troškova nadzora. Međutim, u pogledu izbora lica koje će vršiti poslove nadzora moguće je učešće i subjekta privatnog prava koji učestvuje u finansiranju pripremanja/opremanja građevinskog zemljišta. U svemu ostalom odredbe ovog ugovora su identične sa odredbama ugovora kojim se ugovara samo učešće u finansiranju, bez učešća u organizaciji izvođenja radova.
44
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
Uređivanje građevinskog zemljišta - pojam Zakon definiše i pojam uređivanja građevinskog zemljišta, ali u članu 2. u kome definiše pojmove, već na odgovarajućem mestu u Zakonu gde se govori o poslovima uređivanja građevinskog zemljišta. Prema odredbama Zakona, pod uređivanjem građevinskog zemljišta se podrazumeva set radnji koje se odnose na pripremanje građevinskog zemljišta ili njegovo opremanje. Pojam uređivanja je, dakle, definisan preko pojmova pripremanja i opremanja koji su takođe definisani. Pod pripremanjem građevinskog zemljišta podrazumeva se niz radnji na zemljištu, kao i izrada planske i tehničke dokumentacije namenjene opremanju, ali ne i izgradnja objekata komunalne infrastrukture ili javne namene. Tako se pod pripremanje zemljišta podvode radnje kao što su: istražni radovi, izrada geodetskih, geoloških i drugih podloga, izrada planske i tehničke dokumentacije, izrada programa za uređivanje zemljišta, raseljavanje, uklanjanje objekata, saniranje terena. Ako je reč o području koje je bilo izloženo ratnim dejstvima, pripremanje građevinskog zemljišta obuhvata i radove na proveri postojanja zaostalih eksplozivnih sredstava. Pod opremanjem građevinskog zemljišta podrazumevaju se radovi na izgradnji različitih objekata komunalne infrastrukture, kao i radovi na izgradnji i uređenju površina javne namene. Zajedničko za sve ove radove je to da ti objekti i površine služe drugim objektima, odnosno građevinskom zemljištu. Nije reč o objektima koji su namenjeni za stanovanje ili obavljanje privredne delatnosti, već o objektima koji omogućavaju ili olakšavaju korišćenje građevinskog zemljišta, odnosno objekata na njemu koji pripadaju subjektima privatnog ili javnog prava. Takvi su npr. objekti: javni put, mreže (vodovodna, električna, kanalizaciona, gasovod i druge), javna rasveta i slično.
Obavljanje poslova uređivanja građevinskog zemljišta Za obavljanje poslova uređivanja građevinskog zemljišta Zakon propisuje dva značajna principa. Prvo, princip vezanosti planskim dokumentima i programima i, drugo, princip racionalnosti i održivosti. Kada je reč o planskim dokumentima, uređivanje građevinskog zemljišta se obavlja u skladu sa njima. To znači da se na zemljištu mogu graditi oni objekti komunalnog opremanja koji su predviđeni planskim dokumentima. Osim predviđenosti planskim dokumentima, potrebno je i da programom uređivanja zemljišta za određeni period bude predviđeno da će se poslovi uređivanja zemljišta realizovati u periodu za koji važi program. Može se reći i obrnuto - ne mogu se obavljati poslovi uređivanja građevinskog zemljišta ako to nije predviđeno planskim dokumentima i ako nije obuhvaćeno programom uređivanja za određeni period. Princip racionalnosti i održivosti odnosi se i na planiranje, kao i na realizaciju planskih dokumenata i programa. Racionalnost se odnosi na ekonomsku i funkcionalnu racionalnost, dok se održivost odnosi na realizaciju i funkcionisanje objekata komunalnog opremanja. Izgrađenim objektima mora se obezbediti funkcionisanje i funkcionalnost, što podrazumeva niz mera u odnosu na finansiranje, ali i okruženje. I jedno i drugo su samo principi koji služe kao smernica prilikom preduzimanja konkretnih mera i poslova, ali nisu formulisani kao konkretne norme koje je moguće neposredno primeniti.
Finansiranje uređivanja građevinskog zemljišta Zakon određuje iz kojih se izvora može finansirati uređivanje građevinskog zemljišta. Prilikom uređivanja izvora finansiranja, Zakon proglašava princip numerus clausus izvora finansiranja, što znači da uređivanja građevinskog zemljišta ne može finansirati iz drugih izvora, osim onih koji su predviđeni zakonom. To mogu biti izvori predviđeni Zakonom, ali i nekim drugim zakonom. Osim toga, to ne podrazumeva da su to jedini izvori navedeni u članu 95. Zakona koji govori o finansiranju, već to Pravni instruktor • mart 2015.
45
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI mogu biti i drugi izvori, pomenuti na drugom mestu, kao što je npr. finansiranje uređivanja građevinskog zemljišta sredstvima fizičkih ili pravnih lica. Osnovni izvori finansiranja uređivanja građevinskog zemljišta su: 1) doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta; 2) zakupnina za građevinsko zemljište; 3) naknada naplaćena po osnovu otuđenja građevinskog zemljišta ili razlike u vrednosti po osnovu razmene građevinskog zemljišta za drugo zemljište; 4) pretvaranja prava zakupa u pravo svojine - konverzije koja je posebno uređena Zakonom. Svaki od ovih izvora posebno je uređen zakonom, a osim njih mogući su i drugi izvori finansiranja uređivanja građevinskog zemljišta.
Prihod od doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta Zakon je propisao obavezu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Doprinos se plaća u korist jedinice lokalne samouprave, prema teritorijalnom kriterijumu - onoj jedinici lokalne samouprave na čijoj je teritoriji planirana izgradnja objekta. Zakon govori o obavezi plaćanja doprinosa samo za zemljište koje je obuhvaćeno planskim dokumentima. To znači da, obaveza ne postoji, ako se određeno građevinsko zemljište ne nalazi na području koje je planskim dokumentom predviđeno za izgradnju objekata. Sredstva dobijena od doprinosa koriste se isključivo namenski. Zakon propisuje namene za koje se ova sredstva mogu koristiti, određujući da se ona mogu koristiti za uređivanje (pripremanje i opremanje) građevinskog zemljišta, pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu svojinu i izgradnju i održavanje objekata komunalne infrastrukture. Nabrajanje je taksativno, tako da se ne može proširivati.
Obaveza plaćanja i visina doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta Obaveza plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta su tereti investitora. Visina obaveze utvrđuje se rešenjem o izdavanju građevinske dozvole. Zakon propisuje i način izračunavanja visine doprinosa, određujući formulu za izračunavanje visine doprinosa: D =O x Pn x Kz x Kn - Tio - Vz gde su: D - Visina doprinosa (u dinarima), O - Osnovica - prosečna cena kvadratnog metra stanova novogradnje u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, prema poslednjim objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike (u dinarima), Pn - Ukupna neto površina objekta za koji se izračunava doprinos (u m2), Kz - Koeficijent zone (utvrđen odlukom JLS), Kn - Koeficijent namene (utvrđen odlukom JLS), Tio - Troškovi infrastrukturnog opremanja građevinskog zemljišta (uređenja) sredstvima investitora, na osnovu posebno zaključenog ugovora (u dinarima). Ovde treba imati u vidu i činjenicu da je obaveza finansiranja uređivanja već jednom umanjena za iznos koji investitor duguje po osnovu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Ako je to učinjeno prilikom zaključenja tog ugovora, ne može se dva puta uračunavati, odnosno umanjivati obaveza investitora, iako gramatičko tumačenje Zakona to omogućava, Vz - Vrednost zemljišta koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih objekata (u dinarima).
46
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi Odredbe čl. 97. i 98. ovog zakona primenjuju se od 1.3.2015. godine. Jedinice lokalne samouprave dužne su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu istog zakona utvrde koeficijente (koeficijent zone i koeficijent namene) i da donesu opšti akt kojim se utvrđuju zone i namene objekata. Zakon ograničava i visinu koeficijenata koje propisuje jedinica lokalne samouprave. Koeficijent zone ne može biti veći od 0,1 a koeficijent namene ne može biti veći od 1,5 čime se postiže efekat da visina doprinosa po kvadratnom metru korisne površine ne može biti veća od 0,15 (odnosno 15% u odnosu na cenu 1 m2) uvažavajući zonu u kojoj se zemljište nalazi. Kada se uzmu u obzir i umanjenja po osnovu eventualnog finansiranja uređenja i ustupanja zemljišta, moglo bi da se dogodi da iznos koji investitor duguje po osnovu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta bude negativan, odnosno da bi mu trebalo vratiti određeni iznos. Zakon ne propisuje ograničenja u pogledu ovakvog rezultata, te bi se moglo tumačiti da je to dopušteno, iako se čini da ovakvo tumačenje nije u skladu sa ciljevima Zakona. Propisano je i vreme do kada je jedinica lokalne samouprave dužna da odredi navedene koeficijente. Zakon propisuje da je to najkasnije do 30. novembra tekuće godine, ali ne propisuje da li ih jedinica lokalne samouprave određuje za tekuću ili za narednu godinu. Kako se u formulaciji pominje samo tekuća godina, to se mora zaključiti da koeficijenti važe za tekuću godinu. To može predstavljati problem jer je 30. novembar pri kraju godine. Ako se koeficijenti odnose na tu istu godinu, onda bi svi investitori morali da čekaju možda i do 30. novembra da bi im bila određena visina doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Opet, ako se koeficijenti odnose samo na tekuću godinu, što implicitno proizlazi iz norme, onda bi oni važili možda i samo jedan mesec (tokom decembra meseca) jer je Zakon tako odredio, što se ne može opravdati i, zasigurno, biće smetnja u radu jedinice lokalne samouprave. Propisana su i umanjenja visine doprinosa, kao i mogućnost plaćanja na rate. Mogućnost plaćanja na rate predviđena je za investitora koji dostavi odgovarajuće sredstvo obezbeđenja ispunjenja obaveze. Kako se obaveza određuje rešenjem o građevinskoj dozvoli, to bi investitor morao da dostavi sredstvo obezbeđenja pre donošenja rešenja o izdavanju građevinske dozvole. Pravo na plaćanje u ratama i minimalan broj rata određen je samim Zakonom, ali je moguće da se odlukom jedinice lokalne samouprave propiše i veći broj rata, kao i šta se smatra odgovarajućim sredstvom obezbeđenja. Za jednokratno plaćanje, pod uslovom da se uplata izvrši pre podnošenja prijave radova, visina naknade se umanjuje za najmanje 30%. Odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave umanjenje može biti i veće. Za objekte stanogradnje uopšte se ne mogu predvideti umanjenja, osim po osnovu isplate dugovanog iznosa u celosti. Zakon ovde govori o osnovu propisanom u stavu 5. člana 97, ali se u stavu 5. uopšte ne govori o osnovima za oslobođenje, te je najverovatnije reč o stavu 6, i to o umanjenju po osnovu isplate iznosa u celosti. Dugovani iznos se može umanjiti i ako je reč o starogradnji, za objekte socijalnog stanovanja kod kojih je investitor Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Opštim aktom skupštine lokalne samouprave određuju se zone, namene objekata, iznosi koeficijenata, kriterijum, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu. Predviđena su i posebna oslobođenja za određene vrste objekata za koja je i po samoj njihovoj nameni očigledno da ne bi trebalo plaćati naknadu, kao što su npr. sami objekti komunalnog opremanja koji se grade u cilju opremanja (uređivanja) građevinskog zemljišta. Izričito su pobrojani objekti javne namene u javnoj svojini, objekti komunalne i druge infrastrukture, proizvodni i skladišni objekti, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze. Vredi zapaziti da je zakonodavac, u cilju podsticanja privrednih delatnosti izuzeo proizvodne objekte i skladišne objekte. U cilju sprečavanja zloupotreba ili pronalaženja „malih vrata” za izbegavanje obaveze plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, propisano je i da se doprinos plaća i ako dođe do promene namene objekta ili dela objekta, ako je za novu namenu propisan veći iznos doprinosa. Isto važi i ako se uklanja postojeći objekat, s tim što se doprinos plaća samo za razliku kvadrata korisne površine. Kod propisivanja ove odredbe, izgleda kao da je zakonodavac imao u vidu da će se na mesto prethodnog Pravni instruktor • mart 2015.
47
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI objekta graditi isključivo ista vrsta objekta. Međutim, ako to nije ista vrsta objekta i ako se koeficijent namene razlikuje, norma koja uređuje ovu obavezu, ipak ostavlja „mala vrata” preko kojih se delimično može izbeći obaveza plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Zakon ovde sadrži još jednu nepreciznu odredbu koja se odnosi na situaciju kada, kako Zakon kaže, za jedinicu lokalne samouprave nisu objavljeni podaci o prosečnoj ceni kvadratnog metra stanova novogradnje. O normi koja uređuje način izračunavanja visinu doprinosa, govori se o poslednjem objavljenom podatku, dok norma pretposlednjeg stava istog člana govori o tome da uopšte nema objavljenog podatka. Moglo bi se desiti da postoji objavljeni podatak, ali da je taj podatak vrlo star (npr. star više godina), ali da postoji, tako da se ne može reći da ne postoji objavljeni podatak. To bi isključilo primenu norme koja se odnosi na situaciju kada nema objavljenog podatka, ali bi moglo da vodi tome da visina doprinosa bude određena vrlo nisko. Ipak, rizik da to toga dođe u praksi je ovde vrlo mali jer se ovi podaci objavljuju. Ako, ipak, nema objavljenih podataka Zakon predviđa da će se prosečna cena utvrditi na osnovu proseka iznosa prosečnih cena kvadratnog metra stanova novogradnje u svim jedinicama lokalne samouprave istog stepena razvijenosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje regionalni razvoj, za koje su ti podaci objavljeni. Nadamo se da ovo neće niko morati da primeni. Od propisanog iznosa doprinosa može se odstupiti i na osnovu posebnog odobrenja Vlade Republike Srbije. Jedinica lokalne samouprave može u cilju realizacije projekta od značaja za lokalni ekonomski razvoj, tražiti od Vlade Republike Srbije da odobri visinu naknade u drugačijem iznosu od iznosa koji se redovno naplaćuje. Za ovo je potrebna posebna odluka nadležnog organa jedinice lokalne samouprave i saglasnost Vlade RS.
Sredstva obezbeđenja i konačan iznos doprinosa Visina, iznos i način plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta određuju se rešenjem o građevinskoj dozvoli. Ako se doprinos plaća na rate, investitor je dužan da priloži i odgovarajuće sredstvo obezbeđenja. Obaveza prilaganja dokaza o sredstvu obezbeđenja ne postoji ako se dugovani doprinos plaća u celosti do podnošenja prijave radova, kao ni ako investitor koji gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina ne prelazi 200 m² i koji ne sadrži više od dve stambene jedinice. Ako postoji obaveza obezbeđenja odgovarajućeg sredstva obezbeđenja, investitor je dužan da dokaz o tome dostavi najkasnije do podnošenja prijave radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu, odnosno organu kome vrši prijavu radova, ako se dokaz o sredstvu obezbeđenja dostavlja prilikom podnošenja prijave radova. Sredstva obezbeđenja su taksativno nabrojana i svedena samo na dva: 1. bankarsku garanciju i 2. hipoteku. Ako se dostavlja bankarska garancija, ona mora biti neopoziva, naplativa na prvi poziv, bez prigovora i mora glasiti na ukupan iznos nedospelih rata. Njen rok važenja mora biti duži za najmanje tri meseca od dana dospeća poslednje rate. Za hipoteku je predviđeno da objekat na kome se uspostavlja hipoteka mora vredeti najmanje za 30% više od ukupnog iznosa koji se plaća na rate. Način procene vrednosti nije propisan, ali se može prihvatiti mišljenje sudskog veštaka o vrednosti objekta na kome se zasniva hipoteka. Ako se tokom građenja menja građevinska dozvola, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole dužan je i da odredi novu visinu doprinosa. Zakon ne sadrži odredbe o ovoj novoj obavezi, ni u pogledu rokova za ispunjenje, ni u pogledu predaje (novog) sredstva obezbeđenja. U pogledu sredstva obezbeđenja, ono se ne može zahtevati ako ga zakon ne predviđa. Dakle, ako je već dato sredstvo obezbeđenja ono ostaje i važi i za izmenjenu obavezu, bez obzira da li je njime pokriven ukupan iznos koji investitor duguje ili nije. Međutim, u odnosu na rok plaćanja, nedostatak odredbe u Zakonu je ozbiljniji problem. Nije moguće primeniti rešenje da se doprinos plaća do prijave radova, jer je taj rok već prošao. Izmene do kojih je došlo tokom građenja se ne prijavljuju kao novi radovi. Jedno moguće rešenje je da se
48
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi primeni uobičajen rok u pravnom sistemu od 15 dana od dana donošenja rešenja o izmeni građevinske dozvole (ako se doprinos plaća u celosti), a drugo da se obaveza plaćanja doprinosa izmiri do završetka gradnje i podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole. Kada investitor podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, u postupku njenog izdavanja treba proveriti i činjenice na osnovu kojih je građevinskom dozvolom utvrđena obaveza plaćanja doprinosa i utvrđeni iznos, po potrebi, korigovati, odnosno izraditi konačni obračun doprinosa koji je sastavni deo rešenja o upotrebnoj dozvoli. Ovaj deo rešenja se može pobijati u postupku predviđenom za pobijanje rešenja o izdavanju upotrebne dozvole.
Promet prava na građevinskom zemljištu u javnoj svojini Zakon o javnoj svojini u članu 8. predviđa da se pravni režim građevinskog zemljišta u javnoj svojini uređuje posebnim zakonom, ali to ne isključuje primenu nekih normi o javnoj svojini, ako Zakonom nije drugačije uređeno. U ovom zakonu nalaze se odredbe o prometu prava na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, što se odnosi na pravo svojine, odnosno javne svojine, ali i na druga stvarna prava. Osim toga, Zakon uređuje i sticanje prava javne svojine na građevinskom zemljištu.
Otuđenje građevinskog zemljišta iz javne svojine U odnosu na otuđenje građevinskog zemljišta iz javne svojine, Zakon propisuje da se otuđenje vrši u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanjem ponuda, što podrazumeva postupke sa oglašavanjem. Ako se zemljište ne otuđuje iz javne svojine, već je reč samo o promeni vlasnika, ali zemljište ostaje u javnoj svojini, nije potrebno sprovoditi neki od ovih postupaka sa oglašavanjem, već se ugovor zaključuje na osnovu neposrednog dogovora. Za pojedine parcele građevinskog zemljišta u javnoj svojini propisana je zabrana otuđenja. Ona važi za građevinsko zemljište koje se smatra dobrom u opštoj upotrebi, na osnovu Zakona o javnoj svojini, ali i za zemljište koje je planskim dokumentom predviđeno kao površina javne namene, i to bilo da je reč o postojećim površinama javne namene, bilo da je reč o planiranim površinama. Zabrana otuđenja iz javne svojine važi i za građevinsko zemljište koje se nalazi na području za koje nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola, sve dok on ne bude donet. Za otuđenje građevinskog zemljišta iz javne svojine bitno je da se vrši po tržišnim uslovima i u postupku sa oglašavanjem. Tržišni uslovi podrazumevaju utvrđenje tržišne vrednosti zemljišta i otuđenja u skladu sa tako utvrđenom vrednošću. Sâm postupak otuđenja za građevinsko zemljište u svojini Republike Srbije sprovodi Republička agencija za imovinu Republike Srbije, a za autonomnu pokrajnu i jedinicu lokalne samouprave nadležni organ, odnosno javno preduzeće ili druga organizacija koje je osnovana za vršenje ovakvih poslova. Autonomna pokrajna i jedinica lokalne samouprave imaju pravo i da propisuju postupak, uslove, način i program otuđenja građevinskog zemljišta koje im pripada. Jedini izuzetak od obaveze sprovođenja postupka sa oglašavanjem prilikom otuđenja građevinskog zemljišta iz javne svojine propisan je za razmenu nepokretnosti. Zakon govori samo o razmeni nepokretnosti, ali ne i o drugim oblicima razmene (npr. razmeni nepokretnosti za pokretnu stvar ili za neko pravo). Razmenu Zakon svrstava u otuđenje, ali je svrstava i u pribavljanje nepokretnosti. U tom smislu Zakon sadrži suprotstavljene odredbe o postupku jer u delu koji govori o razmeni kao otuđenju, propisuje da uslove, način i postupak razmene nepokretnosti utvrđuje Vlada RS. Međutim, u delu koji govori o razmeni kao o pribavljanju, on predviđa da se pribavljanje vrši u skladu sa odredbama Zakona o javnoj svojini koje se odnose na pribavljanje drugih nepokretnosti u javnu svojinu. Ipak, sloboda uređenja ovih odnosa je limitirana. U pogledu roka za podnošenje prijava u postupku sa oglašavanjem, Zakon predviđa da ovaj rok ne može biti određen tako da traje kraće od 30 dana, računajući od dana javnog oglašavanja. Drugo ograničenje odnosi se na kriterijum izbora najpovoljnijeg ponudioca. Pravni instruktor • mart 2015.
49
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Cena Zakon predviđa da je isključivi kriterijum ustupanja cena, razume se najviša cena koju neko ponudi u postupku nadmetanja ili prikupljanja ponuda. Zabranjeno je i naknadno umanjenje cene, osim umanjenja koja su propisana zakonom, kao što je to npr. umanjenje po osnovu uplate cene u celosti, ako je takvo umanjenje predviđeno zakonom, podzakonskim aktom ili opštim aktom vlasnika građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Jedan od takvih izuzetaka, koji predviđa sam Zakon, je i umanjenje po osnovu realizacije investicionog projekta kojim se uređuje lokalni ekonomski razvoj. Za ovakvo umanjenje potrebna je i saglasnost Vlade RS, a ako je umanjenje dopušteno, ono može ići i do potpunog oslobođenja od obaveze plaćanja naknade. Vlada daje saglasnost u skladu i na osnovu podzakonskog akta koji donosi, imajući u vidu propise o kontroli državne pomoći. Reč je o Zakonu o kontroli državne pomoći („Sl. glasnik RS”, br. 51/2009). Drugi izuzetak odnosi se na preuzete obaveze, odnosno već zaključene ugovore. Razume se, Zakon nema retroaktivno dejstvo i da to nije izričito propisano u odnosu na zaključene ugovore u vreme njegovog stupanja na snagu, ali je Zakon ipak to izričito i propisao. Treći izuzetak odnosi se na državu. Republici Srbiji je ostavljeno pravo da otuđuje građevinsko zemljište iz javne svojine po ceni nižoj od tržišne, s tim što je dato ovlašćenje Vladi RS da propiše uslove, način i postupak otuđenja pod ovakvim, drugačijim uslovima. Po pravilu će se raditi o projektima za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju, ali Vlada može odlučiti da se ove specijalne odredbe odnose i na druge situacije. Zakon pominje izričito i četvrti izuzetak koji važi za promet između nosilaca javne svojine, što nije bilo neophodno jer to već predviđa i Zakon o javnoj svojini.
Postupak otuđenja Postupak otuđenja uređen je malim brojem odredaba, što može da predstavlja problem za otuđenje iz javne svojine. Ako je reč o prometu prava javne svojine između nosilaca javne svojine, onda to neće stvarati problem. Međutim, za otuđenje iz javne svojine potreban je veći broj odredaba. Zakon sadrži ovlašćujuću odredbu za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajnu i jedinicu lokalne samouprave da svojim aktom urede neka pitanja vezana za postupak raspolaganja. Norma stava 17. u članu 99. Zakona predviđa da vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini bliže uređuje uslove, postupak, način i sadržinu ugovora o otuđenju ili davanju u zakup. Formulacija je pomalo jezički neprecizna zbog čega se otvara pitanje na šta se odnosi. Razumljivo je to „sadržina ugovora”, ali nije razumljivo šta je to „postupak ugovora” i „način ugovora”. Verovatno normu treba razumeti tako da se ona odnosi na postupak koji prethodi zaključenju ugovora, a u pogledu načina čini se da je teže odgovoriti šta bi to bilo. Nezavisno od toga, trebalo bi da akt nosioca javne svojine uredi sva pitanja postupka vezana za otuđenje građevinskog zemljišta iz javne svojine, osim onih koja su uređena zakonom. Od zakonskih odredaba zaslužuje pažnju odredba da se o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini, ali i o razmeni donosi odluka. Odluku donosi nadležni organ - organ koji je po zakonu ili aktu nosioca javne svojine nadležan za vođenje postupka i odlučivanje. Za ovu odluku propisana je samo obaveza dostavljanja svim učesnicima u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda, dok se to ne odnosi i na slučaj razmene. Zakonom nije predviđena mogućnost pobijanja odluke, ali se ovakvo predviđanje ne isključuje propisom nosioca javne svojine. Ako takva mogućnost nije predviđena ni na taj način, onda se mora zaključiti da mogućnost pobijanja nije ni predviđena. Zakon određuje i rok za zaključenje ugovora o otuđenju i određuje ga na 30 dana od dana donošenja odluke, bez obzira na činjenicu da li je odluka dostavljena drugoj strani ili nije. Ovde se postavljaju dva pitanja. Prvo, da li je rok prekluzivan, odnosno da li bi ugovor mogao da se zaključi i nakon proteka ovog roka. I, drugo, ako je on prekluzivan, da li se zbog propuštanja organa da dostavi odluku, odnosno informiše drugu stranu, može izgubiti pravo na zaključenje ugovora. U odnosu na prvo pita-
50
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi nje, rok bi morao da bude shvaćen kao prekluzivan jer u suprotnom nema smisla. Nije dobro rešenje da on teče od donošenja odluke jer drugoj strani može biti ostavljeno vrlo malo vremena da pristupi zaključenju ugovora ili čak da za odluku sazna tek po isteku roka od 30 dana. Zatim, treba imati u vidu da je ovde reč o ugovoru o prometu nepokretnosti koji mora biti i overen u skladu sa zakonom. Overa je bitan zahtev forme i ugovor se ne smatra zaključenim sve dok ga ne overi nadležni organ. Može se desiti i da organ koji vrši overu nije u stanju da to učini u kratkom roku, te da rok zbog toga bude propušten. Zbog svega toga, prvobitni stav da je rok prekluzivan bi morao biti korigovan tako da to ne može ići na štetu sticaoca, ako mu se ništa ne može pripisati u krivicu. Njemu mora biti ostavljen razuman rok od dobijanja odluke ili obaveštenja da se ugovor zaključuje sa njim do momenta zaključenja ugovora, kao i da se pravo na zaključenje ugovora zbog isteka roka ne može izgubiti zbog nemogućnosti organa koji vrši overe da izvrši overu u navedenom roku. Predviđena je i mogućnost pobijanja, ali se ona odnosi samo na ugovor o otuđenju ili davanju u zakup. Pravo na tužbu ima samo učesnik javnog nadmetanja ili postupka prikupljanja ponuda, čime je isključena mogućnost pobijanja ugovora zaključenog neposrednom pogodbom. Predviđena je mogućnost pobijanja ugovora, što bi trebalo shvatiti kao mogućnost poništenja odlukom suda. Za podnošenje tužbe propisani su i prekluzivni rokovi - subjektivan rok od osam dana koji teče od saznanja za zaključenje ugovora, i objektivan rok od 30 dana koji teče od dana zaključenja ugovora. Za subjektivan rok predviđeno je vezivanje samo za činjenicu saznanja za zaključenje ugovora, ali je izostavljano pominjanje i sadržine ugovora. Tako da će rok isteći, ako protekne osam dana, iako učesnik nije saznao i detalje iz tog ugovora da bi mogao da podnese tužbu i pobija ugovor zbog njegove protivnosti sa zakonom. U pogledu objektivnog roka, očigledno je on jako kratak. Retko se sreću tako kratki objektivni rokovi, jer to otvara više mogućnosti za zloupotrebe.
Zakup Zakon uređuje i davanje u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Ove odredbe sadrže ista rešenja kao i one koje se odnose na otuđenje iz javne svojine, samo što izostaju norme o razmeni. Zakup se može ugovoriti i radi postavljanja privremenog objekta, odnosno realizacije projekata od značaja za Republiku Srbiju, davanja koncesije ili poveravanja komunalne delatnosti i ostvarivanja javno-privatnog partnerstva. Zakon određuje i sadržinu ugovora, pri čemu ovde izričito predviđa i obavezu ugovaranja načina usklađivanja visine zakupa sa indeksom potrošačkih cena u Republici Srbiji, prema objavljenim podacima nadležne organizacije za poslove vođenja statistike. I u odnosu na zakup, dato je ovlašćenje vlasniku građevinskog zemljišta u javnoj svojini da bliže uredi postupak davanja u zakup.
Pribavljanje zemljišta u javnu svojinu Zakon ne uređuje pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu svojinu, već upućuje na primenu normi koje važe za pribavljanje u javnu svojinu drugih nepokretnosti. Time se upućuje na primenu Zakona o javnoj svojini i podzakonskih akata donetih radi primene ovog zakona, što se pre svega odnosi na Uredbu o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda.
Otuđenje ili davanje u zakup građevinskog zemljišta neposrednom pogodbom Zakon taksativno nabraja situacije u kojima se građevinsko zemljište može otuđiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom. Reč je o sledećim situacijama: 1) radi izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadležnosti državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugih objekata u javnoj svojini. Ova odredba ima smisla ako se zemljište ustupa za drugog nosioca javne svojine. Npr. ako republika ustupa građevinsko zemljište radi izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova Pravni instruktor • mart 2015.
51
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI opštine. Odredbu nije moguće primeniti tako da npr. opština ustupa zemljište radi izgradnje objekata za sopstvene potrebe, jer tu nema kome da ustupi, a da objekat bude građen za njene potrebe. 2) Ispravke granica susednih katastarskih parcela. U cilju formiranja katastarskih parcela u skladu sa intencijama Zakona tako da one odgovaraju građevinskim parcelama, moguće je ustupiti deo katastarske parcele radi pripajanja drugoj parceli i o tome postići neposredan dogovor, bez sprovođenja postupka sa oglašavanjem. Ovo je razumljivo rešenje i primenljivo jedino na susedne parcele, tako da nema ni mogućnosti da se razmišlja o nekim trećim licima. 3) Formiranja građevinske parcele u skladu sa članom 70. Zakona. Zakon predviđa i mogućnost formiranja parcele prema kriterijumu da li je određeno zemljište potrebno za redovnu upotrebu objekta koji se na njemu nalazi. Situacije kada se određuje zemljište za redovnu upotrebu uređene su članom 70. Zakona. Ako je reč o određivanju parcele po ovom kriterijumu, i ovde je po prirodi odnosa isključena konkurencija trećih lica, te se može zaključiti odgovarajući ugovor sa vlasnikom susedne parcele u cilju formiranja građevinske parcele prema kriterijumu zemljišta potrebnog za redovnu upotrebu zemljišta. 4) Otuđenja iz člana 99. st. 10. i 12. Zakona, odnosno davanja u zakup iz člana 86. Kada je reč o otuđenju, ovde su obuhvaćene situacije koje se odnose na realizaciju investicionog projekta kojim se unapređuje lokalni razvoj, za šta je potrebna saglasnost Vlade RS. Drugo, ovim su obuhvaćene i obaveze koje su nastale do dana stupanja na snagu Zakona, što je samo posledica zabrane retroaktivnosti, kao i otuđenje u korist drugog nosioca javne svojine. U odnosu na zakup, reč je o zakupu radi izgradnje privremenih objekata, projektima od značaja za Republiku Srbije, davanju koncesije ili poveravanju komunalnih delatnosti i radi ostvarivanja javno-privatnog partnerstva. 5) Sporazumnog davanja zemljišta ranijem vlasniku nepokretnosti koja je bila predmet eksproprijacije, u skladu sa propisima o eksproprijaciji. U postupku eksproprijacije, ako je korisnik eksproprijacije nosilac prava javne svojine na građevinskom zemljištu, može se sa bivšim vlasnikom sporazumeti o davanju drugog zemljišta u svojinu umesto zemljišta koje mu se oduzima u postupku eksproprijacije. Ovde, Zakon sve to određuje čak i šire, predviđajući ovu mogućnost ne samo kada se bivšem vlasniku oduzima zemljište, već i bilo koja druga nepokretnost. 6) Otuđenja neizgrađenog građevinskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine i obeštećenja u skladu sa posebnim zakonom. Republika Srbija donela je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 108/2013 i 142/2014). Prema tom zakonu obveznik vraćanja imovine je subjekt javnog prava - nosilac prava javne svojine. U nekim situacijama može biti celishodnije za nosioca javne svojine koji duguje vraćanje u naturi, da umesto nepokretnosti koju duguje ponudi neku drugu koju ima, a to može biti i građevinsko zemljište. Situacija je slična kao i kod eksproprijacije. Sa konkretnim bivšim vlasnikom treba postići dogovor o tome koje zemljište je za njega prihvatljivo, a to se, razume se, ne može raditi u postupku sa oglašavanjem. 7) Razmene građevinskog zemljišta. Kada je reč o razmeni građevinskog zemljišta, rešenje da se ne sprovodi postupak sa oglašavanjem je takođe razumljivo po prirodi stvari. Nosilac prava javne svojine želi da dobije određeno zemljište razmenom i tu ne može biti konkurencije ponudilaca. Ovde je jedino problem to što je Zakon razmenu svrstao i u sticanje i u otuđenje i predvideo različite postupke koji važe za sticanje (pribavljanje) i otuđenje. Zbog toga, ovde stoji otvoreno pitanje - da li se postupak prilikom razmene vodi prema pravilima o pribavljanju ili prema pravilima o otuđenju građevinskog zemljišta. Zakon sadrži i rešenja koja se sistemski uklapaju sa Zakonom o javno-privatnom partnerstvu, omogućavajući da se građevinsko zemljište ustupi u zakup u okviru ugovora o koncesiji ili ugovora kojim se poverava obavljanje komunalne delatnosti. I jedan i drugi ugovor zaključuju se na osnovu Zakona o javno-privatnom partnerstvu. Ovde treba uočiti da se ovo rešenje primenjuje na svako građevinsko zemljište, bilo da je ono izgrađeno ili neizgrađeno, uređeno ili neuređeno. Vreme na koje se građevinsko zemljište ustupa ne može biti duže od vremena na koje je ugovorena koncesija, odnosno povereno obavljanje komunalne delatnosti.
52
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi Međutim, kada je reč o neizgrađenom građevinskom zemljištu, Zakon predviđa još neke mogućnosti koje ne predviđa za izgrađeno građevinsko zemljište. Prvo, neizgrađeno građevinsko zemljište je moguće uneti kao osnivački ulog u privredno društvo koje nosilac javne svojine može da osnuje sâm ili sa drugim fizičkim ili pravnim licem. Osim toga, moguće je i zaključiti odgovarajući ugovor o zajedničkoj izgradnji jednog ili više objekata i u tom cilju zaključiti ugovor o zakupu sa licem sa kojim se ugovara zajednička gradnja. Time se pravo svojine na građevinskom zemljištu zadržava u korist nosioca javne svojine, a sa privatnim partnerom se ugovara zakupni odnos. Ovde je bitno i pitanje do kada bi takav zakupni odnos trajao. Ako se ima u vidu formulacija odredbe koja govori o ovoj mogućnosti, ona upućuje na zaključak da je to samo određeno vreme, i to vreme za koje važi neki drugi ugovor, zaključen na osnovu Zakona o javno-privatnom partnerstvu i u skladu sa njim, tako da nije moguće zaključiti ovakav ugovor na neodređeno vreme. Zakon sadrži i odredbu koja predviđa da se neizgrađeno građevinsko zemljište može unositi i kao ulog u javno preduzeće. Ovo bi se podrazumevalo i bez izričitog propisivanja, jer kada se ovakvo zemljište može uneti kao ulog u privredno društvo, u toliko pre se može uneti i kao ulog u javno preduzeće. Zbog toga, zaslužuje pažnju pitanje, da li je zakonodavac želeo time da isključi mogućnost da se izgrađeno građevinsko zemljište ulaže u osnovni kapital privrednih društava ili javnih preduzeća. Zbog same formulacije, onako kako je ona učinjena, ne bi se moglo zaključiti da je to bila namera zakonodavca. I objekti na izgrađenom građevinskom zemljištu i samo izgrađeno građevinsko zemljište su u prometu, osim u slučajevima kada Zakon o javnoj svojini zabranjuje promet dobara u javnoj svojini. To pravilo mora da važi i za građevinsko zemljište u nedostatku zabrane. Međutim, ako je reč o građevinskom zemljištu koje po opštim odredbama Zakona o javnoj svojini ne može biti u prometu, onda će to važiti i za mogućnost ulaganja u osnovni kapital javnih preduzeća, odnosno privrednih društava. Međutim, čak i tada, treba ispitati mogućnost da samo pravo korišćenja bude ulog u osnovni kapital, a ne pravo svojine, jer to omogućava Zakon o javnoj svojini. Ovde ne treba prevideti ni to da je zakon ovlastio Vladu RS da propiše, odnosno uredi ovakva ulaganja izgrađenog i neizgrađenog građevinskog zemljišta. Moguće je i da Vlada ograniči neke oblike ulaganja, što će onda onemogućiti primenu opštih normi koje važe za javnu svojinu, odnosno ulaganja građevinskog zemljišta u osnovni kapital privrednih društava ili javnih preduzeća.
Izmene i raskid ugovora o zakupu građevinskog zemljišta Zakon ne sadrži opšte odredbe o izmenama i raskidu ugovora o zakupu građevinskog zemljišta. S obzirom na uspostavljeni novi režim svojine na građevinskom zemljištu, koji nije restriktivan, već liberalan, mora se zaključiti da se na zakupni odnos primenjuju i opšte norme Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja) koje su propisane za zakup, ako Zakonom o javnoj svojini i Zakonom nije propisano nešto drugo. Od specijalnih normi koje sadrži Zakon, značajne su norme koje uređuju promenu ugovora o zakupu zbog promene vlasnika objekta koji se nalazi na zemljištu i norme o raskidu ugovora o zakupu zbog izgradnje objekta, odnosno legalizacije. Kada je reč o promeni ugovora o zakupu zbog promena vlasnika objekta koji je izgrađen ili se gradi na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, ugovor o zakupu treba izmeniti tako što će na mesto prethodnog zakupca stupiti novi, odnosno novi vlasnik objekta. Ako je reč o sticanju svojine samo na delu objekta, onda ugovor o zakupu treba izmeniti tako što će on biti zaključen i sa novim vlasnikom, uz ostajanje starog, ali će se izmeniti sadržina međusobnih prava i obaveza. Ovakva promena vrši se na osnovu odgovarajućeg pravnog osnova. Novi zakupac dužan je da se legitimiše na odgovarajući način, tako što će zakupodavcu da podnese kao dokaz pravni osnov (ugovor o prodaji, ugovor o poklonu, pravnosnažno rešenje o nasleđivanju i drugo), razume se u formi koja je propisana zakonom kao uslov punovažnosti, ali i potvrdu poreske uprave o izmirenju poreza zbog ovakve promene, odnosno potvrdu o oslobađanju od poreske obaveze. Sa novim zakupcem zaključuje se ugovor pod istim Pravni instruktor • mart 2015.
53
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI uslovima pod kojim je bio zaključen i prethodni. Sadržina ugovora se ne menja, već samo zakupac. Na osnovu ovog ugovora vrši se upis promene zakupca u javnom registru nepokretnosti. Momenat upisa podatka o zaključenju novog ugovora je momenat sticanja prava i obaveza zakupca za novog zakupca, koje proizlaze iz ugovora o zakupu. Zakon uređuje i jednu specifičnu situaciju koja se podvodi pod institut građenja na tuđem zemljištu. Kada se izgradi objekat na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, bilo da je reč o objektu koji je građen po osnovu građevinske dozvole, bilo da je reč o objektu koji je građen bez dozvole, ali je u postupku legalizacije dobio upotrebnu dozvolu, Zakon predviđa da se postojeći ugovor o zakupu građevinskog zemljišta raskida. Raskid nije predviđen po samom zakonu, već je predviđeno da će ugovorne strane zaključiti ugovor o raskidu ugovora o zakupu, što otvara i pitanje, šta treba uraditi ako se jedna od strana ne složi sa raskidom ugovora o zakupu. U nedostatku odredaba o ovakvom raskidu, mora se tumačiti da svaka od strana ima pravo i na jednostran raskid ugovora jer su se stekli zakonom predviđeni uslovi za raskid. Posledice raskida raspraviće se po opštim odredbama Zakona o obligacionim odnosima koje važe za raskid ugovora, ali i po aktu vlasnika građevinskog zemljišta u javnoj svojini koji je on ovlašćen i dužan da donese prema odredbama Zakona. Zakon ne uređuje ni situaciju kada ugovor o zakupu ne bude raskinut ni saglasno, ni jednostrano, iako su se stekli uslovi za raskid ugovora. U nedostatku odredaba o tome, mora se tumačiti da ugovor o zakupu ostaje na snazi, jer nije predviđen njegov prestanak po samom zakonu. Ako se o raskidu postigne sporazum, potrebno je urediti i posledice raskida, u skladu sa zakonom i aktom vlasnika građevinskog zemljišta u javnoj svojini. To može da znači i zaključenje nekog novog ugovora o zakupu ili nekog drugog ugovora, zavisno od prava zakupca u odnosu na građevinsko zemljište koje mu zakon daje.
Konverzija bez obaveze plaćanja naknade Poslednjim izmenama Zakona izmenjeni su članovi zakona koji su pre toga uređivali pravo na konverziju. Ako se zakon čita po inerciji - imajući na umu prethodna rešenja, čini se da se ništa značajno nije promenilo. Međutim, ako se čita pažljivije, primećuju se značajne promene. Nije reč samo o promenama koje su stilske i sistematske, već i sadržinske. Pre svega, kada je reč o pravu na konverziju, u odnosu na ranije odredbe koje su predviđale pravo na konverziju samo u odnosu na zemljište u državnoj svojini, sadašnje odredbe predviđaju mogućnost konverzije u odnosu na građevinsko zemljište, bez obzira na svojinu. Odredba člana 102. stav 1. Zakona predviđa da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara u pravo svojine, bez naknade. Pri tome se ne naglašava da je reč o građevinskom zemljištu u državnoj svojini, već o građevinskom zemljištu u bilo čijoj svojini. To bi moglo da znači i na građevinskom zemljištu u privatnoj svojini i zadružnoj svojini. Pravo korišćenja je širok pojam. I nije se koristio, a i danas se ne koristi samo u odnosu na državnu ili društvenu svojinu, već i u odnosu na privatnu svojinu. Pravo korišćenja se može steći po osnovu različitih pravnih poslova i dana i može biti tako upisano. Ovim je zakonodavac omogućio neku vrstu oduzimanja prava svojine (privatne i zadružne), suprotno Ustavu, Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i bez ikakvog javnog interesa za tako nešto. Vrlo je verovatno da je to rezultat, ne namere zakonodavca, već nepreciznosti prilikom izrade zakona. Međutim, to neće smetati da neko ko se nađe u toj situaciji zahteva primenu zakona u svoju korist. Generalno je proklamovano pravilo da se pravo svojine stiče na katastarskoj parceli i upisuje u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu. Izuzetak su samo lica koja su izričito pobrojana u stavu 9. istog člana, a kao momenat sticanja određen je dan stupanja zakona na snagu. Međutim, sledećim odredbama određeno je da se pravo svojine stiče sa 11.9.2009. godine. Organ koji vodi registar nepokretnosti dužan je da upiše promenu po službenoj dužnosti.
54
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi Samo za Republiku, autonomnu pokrajinu i jedinicu lokalne samouprave propisano je da stiču pravo svojine na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, dok se za ostale subjekte ne zahteva da to zemljište bude u državnoj svojini, već može da bude u svojini bilo kog lica. Za navedene subjekte propisano je da pravo svojine stiču sa 11.9.2009. godine, odnosno da Zakon ima retroaktivno dejstvo. Isto rešenje propisano je i za pravna lica čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, s tom razlikom što ne postaju vlasnici ova pravna lica, već njihovi osnivači. Ovde je otvoreno pitanje kako primeniti ovu normu u situaciji kada je Republika Srbija, autonomna pokrajna ili jedinica lokalne samouprave osnivač sa još nekim pravnim ili fizičkim licima. Da li zaista osnivači ovih pravnih lica postaju vlasnici građevinskog zemljišta ili se to odnosi samo na Republiku Srbiju, autonomnu pokrajnu ili jedinicu lokalne samouprave. Ako se odnosi samo na njih, ostaje otvoreno pitanje, ko stiče preostali udeo na građevinskom zemljištu - samo to pravno lice ili njegovi osnivači. Dilema je još otvorenija zbog odredbe da se pod osnivačem podrazumeva i član jednočlanog privrednog društva ili jedini akcionar. Dakle, i oni, ali to znači i ne samo oni. Kao momenat sticanja je takođe određen 11.9.2009. godine. Ako je reč o stranim državljanima u ulozi nosioca prava korišćenja, i oni mogu imati i ostvariti pravo na konverziju, odnosno steći pravo svojine na građevinskom zemljištu (ovde zakon kaže u javnoj, a ne državnoj svojini), ako se sa time saglasi ministarstvo nadležno za poslove pravde, i pod uslovom reciprociteta. Ovde to znači da bi saglasnost nadležnog ministarstva mogla da proizvede pravno dejstvo i u odnosu na građevinsko zemljište u javnoj svojini autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Zakon ne predviđa nikakvu naknadu autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave. Nije potpuno izvesno ni kako tumačiti uslov reciprociteta - da li je reč o sticanju svojine u korist našeg predstavništva ili samo o mogućnosti da se pravo svojine stekne i u određenoj državi. Sve navedene odredbe ne primenjuju se na određene kategorije lica koja su taksativno pobrojana u zakonu. Za njih je propisano da će njihovo pravo na konverziju biti uređeno posebnim zakonom. Reč je o licima za koja je zakon do sada predviđao pravo na konverziju uz obavezu plaćanja naknade. Za sva ostala lica koja imaju pravo na konverziju po Zakonu ne predviđa se obaveza plaćanja naknade za konverziju. Zakon predviđa da će pravo na konverziju za sledeća lica biti uređeno posebnim zakonom: 1) lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, koja su bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove pravne sledbenike; 2) lica nosioce prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13.5.2013. godine, ili na osnovu odluke nadležnog organa; 3) lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, čiji je položaj određen zakonom kojim se uređuje sport, kao i udruženja; 4) društvena preduzeća, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu; 5) lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se uređuje sprovođenje Aneksa g Sporazuma o pitanjima sukcesije („Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 6/2002).
Konverzija zakupljenog zemljišta Iz ugla prava na konverziju, Zakon izjednačava zakupce građevinskog zemljišta u javnoj svojini sa nosiocima prava korišćenja. Mogućnost da se pravo zakupa konvertuje u pravo svojine predviđeno je za zakupce građevinskog zemljišta u javnoj svojini sa kojima je zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje objekta u trajanju od najmanje 50 godina, pod uslovom da je reč o ugovoru zaključenom u skladu sa zakonom koji je u vreme zaključenja bio na snazi. Ovo pravo se ostvaruje samo na zahtev zakupca, ali ne po službenoj dužnosti, kao što je to slučaj sa nosiocima prava korišćenja za koje je to zakonom predviđeno. Uslov za ostvarivanje prava na konverziju prava korišćenja koje je stečeno po Pravni instruktor • mart 2015.
55
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI osnovu zakupa je i to da je u vreme kada se zahtev podnosi, isplaćen u celosti iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu. Rešenje se donekle razlikuje samo po tome da li je reč o izgrađenom ili neizgrađenom građevinskom zemljištu. Ako je reč o izgrađenom građevinskom zemljištu, pravo na konverziju se ostvaruje pod navedenim uslovima, bez dodatnih. Međutim, ako je reč o neizgrađenom građevinskom zemljištu, ovo pravo se priznaje pod uslovom da zakupodavac ne pokrene u roku od jedne godine od dana stupanja zakona na snagu sudski postupak za raskid ugovora o zakupu, te da se spor okonča u njegovu korist. Ovakvo rešenje podrazumeva da se mora sačekati najmanje godinu dana od stupanja zakona na snagu da bi se zakupcima neizgrađenog građevinskog zemljišta priznalo pravo na konverziju. Do isteka ovog roka im se ne može priznati pravo, bez obzira na ispunjenost ostalih uslova. Osim toga, ako sudski postupak bude pokrenut, mora se sačekati ishod tog postupka da bi pravo na konverziju moglo da se prizna. Ako ugovor o zakupu bude raskinut u sudskom postupku, neće se priznati pravo na konverziju. Međutim, ako zakupodavac ne uspe pred sudom, nakon pravnosnažnosti sudske odluke kojom je njegov zahtev odbijen, pravo zakupca se mora priznati. Treća situacija odnosi se na zakupce sa kojima je zaključen ugovor o zakupu bez obaveze plaćanja naknade, ali ne po ranijim propisima, već po sadašnjem Zakonu. I njima se priznaje pravo na konverziju, ali pod uslovom da zemljište bude izgrađeno, odnosno privedeno nameni i pod uslovom da je mogućnost sticanja prava svojine predviđena samim ugovorom o zakupu. Zakon uređuje postupak konverzije u odnosu na prve dve navedene kategorije lica, dok za treću kategoriju ne sadrži odredbe o konverziji. Za prve dve kategorije, Zakon predviđa da se zahtev za konverziju podnosi organu koji vodi registar nepokretnosti. Uz zahtev je dužan da podnese i dokaz o izmirenju obaveza po osnovu zakupnine, što će najčešće biti potvrda zakupodavca da je ugovoreni iznos zakupnine izmiren. Međutim, za treću kategoriju lica, Zakon ne predviđa i ne uređuje postupak konverzije. Kako se ova situacija ne razlikuje bitno od prethodnih, mora se prihvatiti rešenje da se zakupac i u ovoj situaciji obraća organu koji vodi registar nepokretnosti i da uz zahtev prilaže dokaze koji su predviđeni zakonom i podzakonskim aktima. Pre svega, potrebno je dokazati da je izdata upotrebna dozvola koja je postala pravnosnažna, a drugo, da je ugovorom o zakupu predviđena takva mogućnost. Osim toga, ugovor o zakupu mora biti zaključen po odredbama sadašnjeg zakona, a ne po nekim ranijim propisima. Sve ove uslove može da ispita, odnosno proveri organ koji vodi registar nepokretnosti i da odluči o zahtevu. Zbog toga, ne preostaje ništa drugo, do da se protumači da se postupak i u ovom trećem slučaju vodi pred organom koji vodi registar nepokretnosti. Zakon prepušta nosiocu prava javne svojine da svojim aktom uredi uslove i postupak pretvaranja zakupa u pravo svojine, ali u granicama Zakona. Moguće je da u odnosu na treću situaciju nosilac prava javne svojine predvidi i drugačije rešenje, što zavisi od jednog do drugog nosioca prava javne svojine. Međutim, ako to ne uredi drugačije, onda se postupak mora voditi pred organom koji vodi registar nepokretnosti. Mogućnost konverzije zakupa u pravo svojine ne odnosi na lica za koja će pravo na konverziju biti uređeno posebnim zakonom.
Konverzija u kojoj učestvuje više lica Zemljište na koje se odnosi mogućnost konverzije određeno je kao zemljište koje je definisano kao katastarska parcela. Može se desiti da se na jednoj katastarskoj parceli nalazi više objekata koji pripadaju različitim vlasnicima, kao i da se na parceli nalazi jedan objekat koji je u svojini više lica. Kada je reč o samom objektu, on mora biti upisan u registar nepokretnosti da bi lica koja imaju pravo na konverziju mogla da ostvare ovo pravo. Zbog toga, ako objekat nije ni upisan u registar nepokretnosti, da bi se ostvarilo pravo na konverziju, mora se prvo upisati objekat, a nakon toga se može podneti zahtev za konverziju i rešavati o ovom zahtevu. Zakon eksplicitno uređuje dve situacije u kojima se više lica pojavljuje u ulozi vlasnika objekta na istoj katastarskoj parceli. Prva situacija odnosi se na lica koja imaju u isključivoj svojini objekte koji se nalaze na istoj katastarskoj parceli (npr. vlasnici dveju kuća
56
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi koje se nalaze na istoj parceli, pri čemu je svaki od njih vlasnik jedne od kuća). Druga situacija odnosi se na etažnu svojinu, odnosno na svojinu na posebnim delovima zgrada koji po zakonu mogu biti u isključivoj svojini različitih lica (vlasnici stanova, poslovnog prostora, garaža i garažnih mesta u jednoj stambenoj, odnosno poslovnoj ili stambeno-poslovnoj zgradi). Za prvu situaciju, Zakon predviđa da vlasnici objekata stiču pravo susvojine na katastarskoj parceli na kojoj se ti objekti nalaze, i to proporcionalno površini objekta koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekata koji se nalaze na toj parceli. Zanemaruje se vrednost objekta i to što ti objekti možda nisu ni po čemu slični. Tako se može desiti da je jedno od tih lica vlasnik stambenog objekta čija je vrednost značajna, a da je drugo lice vlasnik nekog drugog objekta male vrednosti, što zakon ne uzima u obzir, vezujući se samo za površinu objekta. Isto rešenje propisano je i za objekte u etažnoj svojini, pri čemu se površina odmerava u odnosu na ukupnu površinu objekta, što nije dobro rešenje jer se nikad neće doći do 100%. Naime, kod zgrada u etažnoj svojini, vlasnici posebnih delova imaju pravo svojine na tim posebnim delovima, dok su zajednički delovi u zajedničkoj svojini (što znači bez opredeljenih delova ili udela). To znači da će oni dostići neki procenat, ali nikad 100%, što otvara pitanje kome pripada ostatak. Zanemarujući ovu nepreciznost zakona, procenat treba izračunavati prema ukupnoj površini posebnih delova, a ne prema ukupnoj površini objekta u kome se nalaze ti posebni delovi. Zakon ne rešava situacije u kojima postoji zajednička svojina, ali se primenom opštih normi o zajedničkoj svojini može doći do rešenja. Zajedničare treba smatrati jednim vlasnikom i primenjivati odredbe o pravu svojine koje važe za zajedničare. Ova pravila su dovoljno dobro propisana da nema potrebe da se Zakon bavi pravima ovih lica. Neposrednom primenom pravila o zajedničkoj svojini mogu se dobiti rešenja za sve situacije i u odnosu na ovu vrstu odnosa. Organ koji vodi registar nepokretnosti odlučuje o zahtevu za upis prava susvojine i rešenje o tome dostavlja svi strankama u postupku. Strankama u postupku treba smatrati sva lica koja su vlasnici objekata koji se nalaze na tom zemljištu, odnosno delova objekata (etažni vlasnici).
Zemljište za redovnu upotrebu objekta Za objekte koji su legalno izgrađeni vezuje se još jedno pravo - pravo na sticanje svojine na zemljištu na kome je objekat izgrađen, i to na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi objekat, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti. Od primene odredaba koje ovo omogućavaju izuzeti su objekti koji su svoj status legalno izgrađenog objekta stekli po osnovu legalizacije objekta (ili po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole - „Sl. glasnik RS”, br. 25/2013 i 145/2014), kao i lica za koja je predviđeno da će pravo na konverziju ostvariti prema odredbama posebnog zakona. Zakon omogućava sticanje prava svojine na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi legalno izgrađeni objekat, iako to lice nije upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi objekat. Bitno je da je reč o legalno izgrađenom objektu, što ne proizlazi iz člana 105. već iz člana 106. Zakona. Zakon ne postavlja nikakve dodatne uslove za ovakvo sticanje prava svojine, zbog čega se može otvoriti pitanje da li su ostale situacije uopšte morale da budu uređene posebnim normama, ako se već može primeniti ova norma o sticanju prava svojine. Svaki vlasnik legalno izgrađenog objekta, čak i ako nema pravni osnov za korišćenje tog zemljišta, može zahtevati sticanje prava svojine i na zemljištu, i to bez obaveze plaćanja naknade, pod samo jednim uslovom da nije reč o objektu na kome je pravo svojine stečeno u postupku legalizacije, odnosno posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Ove odredbe omogućavaju sticanje prava svojine bez obaveze plaćanja bilo kakve naknade, zbog čega se svaki vlasnik objekta na izgrađenom građevinskom zemljištu može pozvati na ovu odredbu (izuzev navedenih), umesto na prethodne odredbe o konverziji koje predviđaju postojanje nešto većeg broja uslova. Postupak i ovde vodi organ koji vodi registar nepokretnosti, a od prava na sticanje prava svojine izuzeta su lica za koje zakon predviđa donošenje posebnog zakona o pravu na konverziju. Pravni instruktor • mart 2015.
57
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Sticalac može imati i obavezu plaćanja naknade vlasniku zemljišta. Međutim, Zakon upućuje samo na situacije kada zemljište na kome se stiče pravo svojine predstavlja zemljište za redovnu upotrebu objekta u smislu člana 70. Zakona. Za takve situacije, predviđeno je da se pravo svojine stiče uz obavezu isplate naknade za zemljište, na osnovu neposredne pogodbe. Ako je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta može, ako se od preostalog zemljišta ne može formirati posebna građevinska parcela, taj preostali deo zemljišta otuđiti vlasniku objekta po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom, ali i ne mora. Odredba je samo ovlašćujuća za vlasnika zemljišta kojom on ne mora da se koristi. Za situaciju kada je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta, ako se od preostalog zemljišta može formirati posebna građevinska parcela, raspolaže tim zemljištem u skladu sa ovim zakonom. Za razliku od situacije kada se ne utvrđuje zemljište koje je potrebno za redovnu upotrebu objekta, kada se vlasnik objekta obraća organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti, ako se utvrđuje koje je zemljište potrebno za redovnu upotrebu objekta, onda postupak vodi organ nadležan za imovinsko pravne poslove jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljište, i istim rešenjem utvrđuje zemljište za redovnu upotrebu i pravo na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine. U ovoj situaciji, upis u registar nepokretnosti se sprovodi na osnovu pravnosnažnog rešenja koje donosi organ nadležan za imovinskopravne poslove jedinice lokalne samouprave.
Uspostavljanje jedinstva nepokretnosti Zakon uvodi i jedan novi pojam - pojam jedinstva nepokretnosti. Pod ovim pojmom podrazumeva se to da se građevinsko zemljište i objekat koji se nalazi na njemu uvode u pravni režim koji važi i za objekat i za zemljište, ali se to odnosi samo na prava i terete koji su postojali na objektu ili posebnom delu objekta. Proklamovan je princip da zemljište deli sudbinu objekta, u tom smislu da se prava trećih lica koja se odnose na objekat prenose i na zemljište od momenta upisa prava svojine na zemljištu. Reč je samo o pravima trećih lica, odnosno o teretima koji su ustanovljeni u korist trećih lica. Od ovog pravila izuzet je jedino dugoročni zakup koji je zaključen u skladu sa važećim zakonom, a ne prethodnim zakonima. Jedinstvo nepokretnosti ostvaruje se po samom zakonu, ako je reč o građevinskom zemljištu na kome se nalaze legalno izgrađeni objekti. To znači da zemljište deli sudbinu objekta, ali samo ako je reč o pravima trećih lica i teretima. Međutim, za promet zemljišta ili utvrđenje prava svojine, Zakon ne proklamuje ovaj princip. Postojanje više legalno izgrađenih objekata na jednoj katastarskoj parceli onemogućava primenu principa jedinstva nepokretnosti. Realizacija ovog principa biće moguća tek kada se izvrši parcelacija nepokretnosti, i to tako da se za svaki objekat formira posebna katastarska parcela. Ako na zemljištu postoji jedan izgrađen objekat, ali je više vlasnika zemljišta, jedinstvo nepokretnosti uspostavlja se takođe parcelacijom, samo što se ono uspostavlja samo za parcelu na kojoj postoji legalno izgrađen objekat, dok se ostale parcele formiraju kao neizgrađeno građevinsko zemljište. Parcelacija u situaciji kada ima više vlasnika objekata ili više vlasnika zemljišta sprovodi se samo uz saglasnost vlasnika objekata i vlasnika zemljišta. Ako saglasnost ne bude postignuta, može se pokrenuti postupak deobe, odnosno prestanka suvlasničke zajednice kod nadležnog suda. Kada sud sprovede deobu, njegova odluka sa klauzulom pravnosnažnosti je osnov za sprovođenje parcelacije. Parcelaciju sprovodi organ koji vodi registar nepokretnosti. Prilikom parcelacije koja se sprovodi u cilju razvrgnuća suvlasničke zajednice u ovoj situaciji, ne primenjuju se odredbe o minimalnoj površini građevinske parcele, o pristupu javnoj saobraćajnoj površini, visini i udaljenju objekata. Ove norme se, za razliku od drugih koje su pomenute, primenjuju i na lica čije će pravo na konverziju biti uređeno posebnim zakonom. • prof. dr Zlatko Stefanović
58
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
OTUĐENJE I DAVANJE U ZAKUP GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA U JAVNOJ SVOJINI NAKON DONOŠENJA IZMENA I DOPUNA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Pravni stavovi Upravnog suda zauzeti u cilju otklanjanja nedoumica u primeni Zakona
P
ostupak otuđenja i davanja u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini regulisan je najpre Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009 i 81/2009 - ispr. - dalje: Zakon iz 2009). Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 24/2011 - dalje: izmene i dopune Zakona iz 2011), izvršene su značajne izmene koje se pre svega tiču sudske zaštite u tom postupku, dok je najnovijim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 132/2014 - dalje: izmene i dopune Zakona iz 2014), ova materija uređena na sasvim drugačiji način. Pre najnovijih izmena, pravila postupanja u ovoj materiji značajno su se razlikovala u zavisnosti od toga da li je rešenje doneto pre ili posle donošenja izmena i dopuna Zakona iz 2011, kao i od toga da li je otuđenju ili davanju u zakup prethodio postupak javnog nadmetanja, prikupljanja ponuda ili postupak neposredne pogodbe. Za sve navedene postupke otuđenja ili davanja u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini bilo je zajedničko sledeće: - građevinsko zemljište u javnoj svojini se, saglasno odredbi člana 97. stav 1. Zakona iz 2009, moglo otuđiti iz javne svojine ili dati u zakup; - da bi se građevinsko zemljište u javnoj svojini otuđilo ili dalo u zakup, nadležni organ je morao da donese rešenje o otuđenju građevinskog zemljišta ili rešenje o davanju građevinskog zemljišta u zakup; - ova rešenja su se donosila nakon sprovedenog postupka javnog nadmetanja i prikupljanja ponuda (koji se pokreće po službenoj dužnosti) ili nakon neposredne pogodbe (na zahtev stranke). A) Prema odredbama člana 97. Zakona iz 2009, dakle pre izmena i dopuna tog zakona, dalji postupak je bio regulisan na sledeći način: - ako je rešenje bilo doneto posle javnog nadmetanja ili posle prikupljanja ponuda, ono je dostavljano svim učesnicima u postupku i nadležnom javnom pravobranilaštvu, odnosno drugom organu koji zastupa jedinicu lokalne samouprave, autonomnu pokrajnu, odnosno Republiku Srbiju; - svaki učesnik javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda i nadležno javno pravobranilaštvo, odnosno drugi organ koji zastupa jedinicu lokalne samouprave, autonomnu pokra-
Pravni instruktor • mart 2015.
59
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI jinu, odnosno Republiku Srbiju, su mogli neposredno da pokrenu upravni spor protiv rešenja o otuđenju ili davanju u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini; - žalba nije bila dopuštena protiv rešenja o otuđenju ili davanju u zakup javnog građevinskog zemljišta po sprovedenom postupku javnog nadmetanja i prikupljanja ponuda, ali je bio dozvoljen, po samom slovu zakona, upravni spor; - krug lica koja su aktivno legitimisana u upravnom sporu je takođe bio zakonom određen. B) Posebna je pravna situacija bila u slučaju kada se postupak otuđenja ili davanja u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini sprovodi na osnovu zahteva stranke, neposrednom pogodbom, budući da je u članu 97. stav 4. Zakona iz 2009. bilo propisano da je nadležni organ i u tom slučaju dužan da donese rešenje. Ovakvo rešenje, kojim se udovoljava zahtevu stranke, i koje se donosi isključivo u slučajevima predviđenim odredbom člana 96. stav 9. tač. 1) do 6) Zakona iz 2009, nije uživalo pravnu zaštitu po žalbi niti po tužbi podnosioca zahteva, budući da je pozitivno odlučeno po zahtevu stranke i to neposrednom pogodbom. Dakle, smatralo se da nije bilo spora između organa i stranke. Međutim, to rešenje se, saglasno odredbi člana 97. stav 6. Zakona iz 2009, dostavljalo nadležnom javnom pravobraniocu, odnosno drugom nadležnom organu, koji je na osnovu ovlašćenja iz stava 7. istog člana zakona, mogao da podnese tužbu u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno da pokrene upravni spor, ako smatra da je rešenje doneto suprotno odredbama tog zakona i posebnim uslovima za uređenje zemljišta u javnom oglasu. Dakle, protiv rešenja kojim je otuđeno ili dato u zakup građevinsko zemljište u javnoj svojini neposrednom pogodbom nije bila dopuštena žalba ali je bio dozvoljen upravni spor koji je moglo da pokrene isključivo nadležno javno pravobranilaštvo, odnosno drugi organ koji zastupa jedinicu lokalne samouprave, autonomnu pokrajinu, odnosno Republiku Srbiju. Kako je u primeni ovog zakona bilo dosta nedoumica u praksi organa uprave kada je u pitanju pravna zaštita, odnosno ocena zakonitosti rešenja o otuđenju, odnosno davanju u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini, Upravni sud je na sednici svih sudija, održanoj 10.12.2014. godine, usvojio pravne stavove koji se odnose na ocenu zakonitosti rešenja donetih do 5.4.2011. godine, odnosno do donošenja izmena i dopuna Zakona iz 2011, koji glase: „Protiv rešenja o otuđenju ili davanju u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini, donetog do 5.4.2011. godine po sprovedenom postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja ponuda, nije dopuštena žalba ali učesnik javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda i nadležno javno pravobranilaštvo, odnosno drugi organ koji zastupa jedinicu lokalne samouprave, autonomnu pokrajnu, odnosno Republiku Srbiju, može pokrenuti upravni spor. Protiv rešenja o otuđenju ili davanju u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom, donetog do 5.4.2011. godine, nije dopuštena žalba ali nadležno javno pravobranilaštvo, drugi organ koji zastupa jedinicu lokalne samouprave, autonomnu pokrajnu, odnosno Republiku Srbiju, može pokrenuti upravni spor”. Izmenama i dopunama Zakona iz 2011. u članu 42. izmenjen je član 97. Zakona iz 2009, tako što je posle stava 4. koji glasi: „O otuđenju ili davanju u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini, po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe, nadležni organ donosi rešenje o otuđenju građevinskog zemljišta ili rešenje o davanju građevinskog zemljišta u zakup, koje se dostavlja svim učesnicima u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda”, dodat je novi stav 5. koji glasi: „rešenje iz stava 4. ovog člana konačno je u upravnom postupku”. Istim izmenama i dopunama Zakona brisani su st. 6. i 7. koji glase: „Rešenje o otuđenju ili o davanju u zakup građevinskog zemljišta iz stava 4. ovog člana dostavlja se nadležnom javnom pravobranilaštvu, odnosno drugom organu koje zastupa jedinicu lokalne samouprave, autonomnu pokrajinu, odnosno Republiku
60
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi Srbiju. Organ iz stava 6. ovog člana ima pravo da, ako smatra da je rešenje doneto suprotno odredbama ovog zakona i posebnim uslovima za uređenje zemljišta sadržanim u javnom oglasu, podnese tužbu nadležnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja”. Na ovaj način, isključena je mogućnost vođenja upravnog spora od strane nadležnog javnog pravobranilaštva, odnosno drugog organa koji zastupa jedinicu lokalne samouprave, autonomnu pokrajinu, odnosno Republiku Srbiju u svim postupcima koji za predmet imaju otuđenje ili davanje u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini, a podnosiocu zahteva za otuđenje ili davanje u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini nakon sprovedenog postupka neposredne pogodbe je i dalje ostalo uskraćeno pravo na podnošenje tužbe u upravnom sporu sa istih razloga kao i pre izmene zakona. U cilju otklanjanja nedoumica u primeni ovog zakona od strane organa uprave, kao i ujednačavanja sudske prakse, Upravni sud je, na istoj sednici usvojio i sledeće pravne stavove: „Protiv rešenja o otuđenju ili davanju u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini, donetog posle 5.4.2011. godine po sprovedenom postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja ponuda, nije dopuštena žalba ali učesnik javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda, može pokrenuti upravni spor. Protiv rešenja o otuđenju ili davanju u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom, donetog posle 5.4.2011. godine, nije dopuštena žalba niti se može pokrenuti upravni spor.” U skladu sa navedenim stavom, u predmetu Upravnog suda 9 U 10734/2012 odbačena je tužba tužioca izjavljena protiv rešenja Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije kojim je otuđeno neposrednom pogodbom građevinsko zemljište u javnoj svojini Republike Srbije, jer to rešenje ne predstavlja akt kome je zaštita obezbeđena u upravnom sporu, u smislu Zakona o upravnim sporovima („Sl. glasnik RS”, br. 111/2009, rešenjem nije odlučeno o nekom pravu tužioca, nego mu je, nakon sprovedenog postupka neposredne pogodbe, preneto zemljište u svojinu), niti je Zakonom o planiranju i izgradnji predviđena mogućnost vođenja upravnog spora protiv takvog akta. Pored navedenih, u praksi su ostala načelno sporna još dva pravna pitanja: - da li je protiv rešenja kojim je odbijen, odnosno odbačen zahtev za otuđenje ili davanje u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom dozvoljena žalba, odnosno upravni spor i - da li se protiv rešenja drugostepenog organa, kojim je odbačena kao nedopuštena žalba izjavljena protiv rešenja o otuđenju ili davanju u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini može voditi upravni spor? Ovo posebno imajući u vidu činjenicu da je ovim zakonom bilo propisano da su konačna samo rešenja o otuđenju ili davanju u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini (bez obzira na to u kom postupku su takva-pozitivna rešenja doneta), a nema odredbe koja reguliše pitanje odbijanja ili odbačaja zahteva stranke za otuđenje ili davanje u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom, zbog čega se osnovano može smatrati da u ovom slučaju ima mesta primeni Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010). To bi značilo da bi protiv rešenja kojim je odbijen ili odbačen zahtev stranke žalba bila dopuštena, ako je rešenje doneo prvostepeni organ, a ukoliko je prvostepeno rešenje doneo organ protiv čijeg rešenja nije dopuštena žalba, stranka bi imala pravo da pokrene upravni spor. Kako nadležni organ nije u obavezi da u svakom slučaju prihvati zahtev stranke za otuđenje ili davanje u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom, već može, primenom propisa kojima se uređuje opšti upravni postupak, da odbaci ili odbije zahtev stranke koja nije pružila dokaze, odnosno nije ispunila zakonom propisane uslove za donošenje pozitivnog upravnog akta, stranka kojoj je odbačen ili odbijen zahtev za davanje u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom ima pravo na podnese žalbu drugostepenom organu, jer žalba u ovom sluPravni instruktor • mart 2015.
61
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI čaju nije ni jednim zakonom isključena, a protiv odluke donete po žalbi može da vodi upravni spor. Ukoliko je rešenje doneo organ protiv čije odluke se ne može izjaviti žalba, protiv tog rešenja stranka može neposredno da pokrene upravni spor. Što se tiče rešenja drugostepenog organa kojim je odbačena žalba, kao nedopuštena, može se takođe voditi upravni spor, jer je tim rešenjem odlučeno o pravu stranke na pravno sredstvo. Imajući sve to u vidu, Upravni sud je usvojio i sledeće pravne stavove u vezi primene Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US i 98/2013 - odluka US): „Protiv rešenja kojim je odbijen, odnosno odbačen zahtev za otuđenje ili davanje u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom, dozvoljena je žalba, odnosno tužba, a protiv odluke donete po žalbi može se voditi upravni spor. Protiv rešenja drugostepenog organa kojim je odbačena, kao nedopuštena, žalba izjavljena protiv rešenja o otuđenju ili davanju u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini, može se voditi upravni spor.” U prilog navedenom je odluka Upravnog suda doneta u predmetu 9 U 2697/2012 u kome je podneta tužba protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Sektora za imovinsko-pravne poslove, kojim je odbijena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Opštinske uprave, Odeljenja za finansije i budžet opštine Vrnjačka Banja, kojim je odbijen zahtev tužioca za rešavanje imovinskih odnosa davanjem u zakup dela katastarske parcele broj 2146/4 radi ispravke granica i pripajanja susednoj parceli u cilju formiranja urbanističke celine i dobijanja dozvole za gradnju. Odlučujući po podnetoj tužbi, Upravni sud je tužbu uvažio, osporeno rešenje poništio i predmet vratio na ponovni postupak i odlučivanje, budući da tuženi organ nije pravilno ocenio ispunjenost zakonom propisanih uslova za davanje u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom. Postupajući na izloženi način, Upravni sud je prihvatio nadležnost, odnosno zaključio da je reč o upravnom aktu čija se zakonitost ocenjuje u upravnom sporu. Na početku je rečeno da najnovije izmene i dopune Zakona iz 2014, objavljene u „Službenom glasniku RS” broj 132/2014, nose i najozbiljnije promene u ovoj oblasti, odnosno na potpuno drugačiji način uređuju pitanje otuđenja i davanja u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Prema odredbi člana 99. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US i 132/2014 - dalje: Zakon), otuđenje neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini se sprovodi javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom, po tržišnom uslovima, u skladu sa tim zakonom. Zakonom je propisano da se otuđenje građevinskog zemljišta može vršiti i neposrednom pogodbom, što se vidi iz odredbe stava 13. istog člana Zakona i odredaba člana 100. Zakona. Bitna novina je da, prema odredbi člana 99. stav 13. Zakona, o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini, po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe, nadležni organ donosi odluku koju dostavlja svim učesnicima u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda. I ponovo se ne zna da li se donosi bilo kakva odluka u slučaju neposredne pogodbe, odnosno odbijanja zahteva da se nekom licu, pod uslovima propisanim zakonom, otuđi građevinsko zemljište. Vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini i lice kome se građevinsko zemljište otuđuje, zaključuju ugovor u roku od 30 dana od dana donošenja odluke iz stava 13. člana 99. Zakona. To znači da se ne donosi rešenje o otuđenju zemljišta od strane organa uprave, već se između vlasnika zemljišta i lica kome se građevinsko zemljište otuđuje zasniva obligacioni odnos.
62
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi Sa tog razloga je odredbom stava 18. istog člana Zakona propisano da učesnik javnog nadmetanja, odnosno učesnik u postupku prikupljanja ponuda koji smatra da je građevinsko zemljište otuđeno suprotno odredbama tog zakona, i da mu je na taj način povređeno pravo, može podneti nadležnom sudu tužbu za poništaj ugovora u roku od osam dana od dana saznanja za zaključenje ugovora, a najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora. Kada je u pitanju davanje građevinskog zemljišta u zakup, Zakon je takođe nedorečen. Naime, odredbom člana 99. stav 15. Zakona je propisano da se građevinsko zemljište u javnoj svojini može dati u zakup u slučaju iz člana 86. Zakona, ali ne i na koji način. Potom je u članu 100. Zakona navedeno da se građevinsko zemljište u javnoj svojini može otuđiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom u određenim slučajevima, pa se opet posredno može zaključiti da je neposredna pogodba jedan od načina davanja u zakup, ali ne i da li je jedini. Da postoje i drugi načini davanja građevinskog zemljišta u zakup, proizlazi iz odredbe člana 99. stav 18. Zakona prema kojoj učesnik javnog nadmetanja, odnosno učesnik u postupku prikupljanja ponuda koji smatra da je građevinsko zemljište otuđeno ili dato u zakup suprotno odredbama tog zakona, i da mu je na taj način povređeno pravo, može podneti nadležnom sudu tužbu za poništaj ugovora u roku od osam dana od dana saznanja za zaključenje ugovora, a najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora. Dakle, opet se posredno zaključuje da se građevinsko zemljište može dati u zakup i putem javnog nadmetanja i nakon sprovedenog postupka prikupljanja ponuda. U svakom slučaju i kod davanja građevinskog zemljišta u zakup, vlasnik zemljišta sa zakupcem zasniva obligacioni odnos, zaključenjem ugovora o zakupu, što znači da nadležni organ ne donosi posebno rešenje, što dalje znači da sudska zaštita nije više obezbeđena u upravnom sporu kroz ocenu zakonitosti akata organa uprave. • Ruža Urošević
Pravni instruktor • mart 2015.
63
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
DILEME U SPROVOĐENJU POSTUPKA URBANE KOMASACIJE NAKON USVOJENIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
K
omasacija, kao pojam sa kojim smo imali prilike da se susretnemo do sada, predstavlja skup mera iz oblasti prostornog planiranja, prava, tehnike, ekonomije i poljoprivrede, koje državni organi sprovode na zemljišnoj teritoriji zarad pospešivanja uslova života i eksploatacije poljoprivrednog zemljišta. Ovakva komasacija obuhvata: - ukrupnjavanje poljoprivrednih parcela i preraspodelu vlasništva nad njima (smanjujući njihov broj); - planiranje poljoprivredne proizvodnje; - projektovanje, izgradnju i restauraciju (poljskih) puteva, irigacionih sistema i šumskih pojaseva; - sprovođenje mera zaštite (zaštita voda, zemljišta, šuma, flore i faune i životne sredine). Međutim, urbana komasacija koju poznaje naš pravni sistem, odnosno Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014 - dalje: Zakon), predstavlja postupak kojim se, u javnom interesu, postojeće katastarske parcele na području za koje je donet plan generalne ili plan detaljne regulacije, pretvaraju u građevinske parcele, u skladu sa važećim planskim dokumentom, u cilju racionalnog korišćenja i uređenja građevinskog zemljišta, uz istovremeno rešavanje imovinsko-pravnih odnosa koji nastanu u ovom postupku. Uvedena je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 24/2011) u kome je veoma oskudno regulisana u samo tri člana zakona: „Član 109a Urbana komasacija (u daljem tekstu: komasacija) je postupak po kome se u komasacionom području postojeće katastarske parcele, koje se zbog svoje površine, oblika, položaja, neodgovarajućeg pristupa na površinu javne namene ili iz drugih razloga ne mogu racionalno urediti i koristiti, pretvaraju u građevinske parcele. U postupku komasacije, koji se sprovodi u javnom interesu, vrši se preraspodela novoformiranih građevinskih parcela vlasnicima ranije postojećih katastarskih parcela, uz istovremeno rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i obezbeđivanje građevinskog zemljišta za izgradnju objekata i površina javne namene. Član 109b Odluku o pokretanju postupka komasacije na određenom području donosi skupština jedinice lokalne samouprave. Član 109v
64
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi Vlada bliže uređuje slučajeve u kojima se vrši postupak komasacije, predmet, stranke i organe u postupku urbane komasacije, kriterijume za procenu vrednosti zemljišta i za dodelu zemljišta, troškove i obveznike plaćanja troškova, kao i pravna dejstva urbane komasacije”. Kako Vlada nije koristila ovlašćenje iz člana 109v Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US i 24/2011) i nije bliže uredila slučajeve u kojima se vrši postupak komasacije, predmet, stranke i organe u postupku urbane komasacije, kriterijume za procenu vrednosti zemljišta i za dodelu zemljišta, troškove i obveznike plaćanja troškova, kao i pravna dejstva urbane komasacije, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 132/2014) u članu 107, 108, 108a i 108b je nešto šire uređena ova mera, ali još uvek nedovoljno da ne bi bilo dilema i sporova u primeni Zakona. Pri tom, za razliku od ranijih, ovim odredbama Zakona nije data mogućnost, niti ovlašćenje Vladi da, u izvršenju Zakona, neka pitanja bliže uredi podzakonskim aktom, pa će se urbana komasacija sprovoditi isključivo primenom Zakona koji ima određene manjkavosti, a u ovom referatu će biti ukazano samo na neke od njih. 1. Prema odredbi člana 107. Zakona predmet urbane komasacije su sve katastarske parcele na komasacionom području, a komasaciono područje je područje za koje je donet plan generalne ili plan detaljne regulacije. Izuzetak čine katastarske parcele na kojima su izgrađeni objekti u skladu sa važećim planskim dokumentom, neizgrađeno građevinsko zemljište koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu u skladu sa važećim planskim dokumentom i katastarske parcele javne namene koje su uređene ili izgrađene u skladu sa važećim planskim dokumentom. Unutar komasacionog područja se formira komasaciona masa koju čine površine građevinskog zemljišta namenjene za izgradnju objekata javne namene, koje se dodeljuju nosiocima prava javne svojine, i površine izdvojene za preraspodelu ostalim nosiocima stvarnih prava. Pri tom, površina za javne namene ne može biti veća od 33% u odnosu na ukupnu komasacionu masu. Na ovaj način se deo zemljišta iz komasacione mase, koje je bilo u drugim oblicima svojine, prenosi u javnu svojinu, bez sprovođenja postupka eksproprijacije u odnosu na nosioce prava svojine, odnosno bez sprovođenja postupka izuzimanja građevinskog zemljišta iz poseda nosilaca prava korišćenja. Osnov za takvo postupanje, odnosno razvlašćivanje prethodnih nosilaca prava, je u odredbi člana 107. stav 2. Zakona, prema kojoj komasacija predstavlja javni interes za Republiku Srbiju, što znači da je javni interes unapred utvrđen zakonom. Na pitanje da li se ovakvim rešenjem vređa pravo na mirno uživanje imovine, odgovor mogu dati Ustavni sud ili Evropski sud za ljudska prava. 2. Postupak urbane komasacije sprovodi, prema odredbama člana 107. st. 9. i 10. Zakona, komisija za urbanu komasaciju koju obrazuje skupština jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji sprovodi postupak komasacije, a Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove urbanizma, obrazuje republičku komisiju za urbanu komasaciju. Međutim, Zakonom nije propisano ko čini komisiju za komasaciju, odnosno da li u sastav komisije treba uvrstiti stručnjake iz određenih oblasti (npr: pravnik, geodetski stručnjak, arhitekta, građevinski inženjer, ekonomista, predstavnik jedinice lokalne samouprave i sl.). Pored toga, Zakonom nije propisan ni sastav republičke komisije za urbanu komasaciju, niti njena nadležnost u upravnom postupku. Logično bi bilo da republička komisija odlučuje po pravnim lekovima izjavljenim protiv akata komisije za urbanu komasaciju, ali to nije predviđeno Zakonom, odnosno ne postoji nijedan pravni lek protiv akata komisije za urbanu komasaciju. 3. Kada je reč o pravnim lekovima u ovom postupku, treba ukazati na specifičnosti celokupnog upravnog postupka koji se vodi prilikom donošenja rešenja nakon sprovedene urbane komasacije. a) Najpre nije jasno da li se donosi jedno (zbirno) rešenje ili se donose pojedinačna rešenja za svakog učesnika komasacije kome se raspodeljuje zemljište iz komasacione mase. Ovo Pravni instruktor • mart 2015.
65
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI stoga, što je odredbom člana 108. stav 10. Zakona propisano da se projekat komasacije dostavlja organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove, koji po sprovedenom postupku donosi rešenje o komasaciji (dakle jedno rešenje). Odredbom stava 11. istog člana Zakona je propisano da se na rešenje o urbanoj komasaciji može izjaviti žalba Ministarstvu nadležnom za poslove urbanizma u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, dok je u stavu 2. propisano da pravosnažno rešenje o komasaciji, sa dokazom o isplaćenim naknadama u postupku komasacije, predstavlja osnov za upis novoformirane katastarske parcele (dakle jedne) u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Gramatičkim tumačenjem citiranih odredaba Zakona uočava se nedoslednost koja vodi zaključivanju da se donosi jedno rešenje koje sadrži podatke o samo jednoj parceli na kojoj se upisuju prava na osnovu tog rešenja, dok bi u slučaju donošenja jednog (zbirnog) rešenja to rešenje moralo da sadrži podatke o svim novoformiranim parcelama i predstavljati osnov za upis svih nosilaca prava kojim su dodeljene parcele iz komasacione mase. Nasuprot tome, ako se donosi više pojedinačnih rešenja o urbanoj komasaciji (što ne proizlazi iz Zakona) svako od tih rešenja predstavlja osnov za upis nosioca prava označenog u njemu. Rešavanje ovog pitanja je veoma značajno zbog toga što žalba nema svrhe ako se donose pojedinačna, a ne zbirna, rešenja o raspodeli komasacione mase. Tada svako od donetih pojedinačnih rešenja u različitim momentima postaje konačno i pravosnažno, pa se u postupku po žalbi nekog od učesnika ne mogu menjati, čak ni kad su navodi žalioca osnovani (izmena bi se uvek morala vršiti na teret nekog drugog učesnika komasacije, što ne bi bilo moguće, jer su njihova rešenja postala konačna ili pravosnažna). Sa druge strane, zbirno rešenje ima pogodnost da ne postaje konačno, dok se ne odluči po svim žalbama, niti pravosnažno, dok se ne odluči o svim eventualnim tužbama u upravnom sporu, ali i nedostatak, jer značajno doprinosi dugom trajanju postupka. Zbog svega iznetog je zakonodavac morao precizno da opredeli o kojoj je vrsti rešenja reč, kako bi se izbegli eventualni problemi u praksi. b) Druga specifičnost pravne regulative, kada govorimo o žalbi, je ta da u postupku donošenja rešenja o urbanoj komasaciji u prvom stepenu odlučuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove (kome je drugostepeni organ Ministarstvo finansija-Sektor za imovinsko-pravne poslove), a u drugom stepenu, odnosno u postupku po žalbi izjavljenoj protiv rešenja o urbanoj komasaciji, odlučuje potpuno drugi organ ministarstvo nadležno za poslove urbanizma. v) I najzad, Zakonom nije predviđena sudska zaštita protiv konačnog rešenja o urbanoj komasaciji, odnosno protiv rešenja ministarstva nadležnog za poslove urbanizma donetog u postupku po žalbi izjavljenoj protiv rešenja o urbanoj komasaciji. Međutim, kako je odredbom člana 3. st. 1. i 2. Zakona o upravnim sporovima („Sl. glasnik RS”, br. 111/2009) predviđeno da se u upravnom sporu odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita, odnosno o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita, eksplicitno se nameće zaključak da je sudska zaštita obezbeđena u upravnom sporu i pored toga što Zakon ovo pitanje nije regulisao na adekvatan način. • Ruža Urošević
66
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
ANALIZA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI IZ UGLA POSTUPANJA REPUBLIČKOG GEODETSKOG ZVODA
P
oslednje izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014 - dalje: Zakon), donele su brojne novine, među kojima se nalazi povećavanje značaja i obaveza organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra. Ovaj organ, prema odredbi člana 28. Zakona o ministarstvima („Sl. glasnik RS”, br. 44/2014) i članu 8. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 18/2010 i 65/2013), jeste Republički geodetski zavod (dalje: Zavod). Zakon u svojim odredbama koje se odnose na Zavod, s jedne strane, ukazuje ili upućuje na nadležnost, a s druge strane, propisuje obaveze Zavodu. U prvu grupu spadaju one odredbe za koje se podrazumeva ili ukazuje na nadležnost Zavoda. Za takve odredbe još se nisu stekli uslovi da se detaljno komentarišu, kako zbog njihove sažetosti ili uopštenosti, tako i zbog odsustva podzakonskih propisa kojim bi se te odredbe bliže uredile. Drugu grupu čine odredbe Zakona kojima se izričito ustanovljavaju ili određuju obaveze Zavoda.
Upućujuće odredbe Prva od odredbi koje upućuju na Zavod je odredba člana 2. tačka 42) Zakona kojom je utvrđen pojam „imaoci javnih ovlašćenja” među kojima se nalaze i posebne organizacije u koje spada i Zavod, prema odredbi člana 34. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS”, br. 79/2005, 101/2007, 95/2010 i 99/2014). Ova odredba o prećutnoj nadležnosti Zavoda od značaja je za odredbe člana 8, 8a, 8b, 8v, 8d Zakona kojima se uređuje objedinjena procedura u postupcima izdavanja akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata. Međutim, podzakonski akti kojima ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje način i postupak objedinjene procedure, način razmene dokumenata i podnesaka itd. još uvek nisu doneti da bi se mogle sagledati sve obaveze Zavoda. S tim u vezi, važno je naglasiti da u svrhu izdavanja građevinske dozvole Zavod, odnosno službe za katastar nepokretnosti kao njegove mesno nadležne organizacione jedinice, izdaju list nepokretnosti i kopiju plana, u kratkom roku. U odredbi člana 34. Zakona propisano je da se Zavodu dostavlja prilog regulaciono-nivelacionog rešenja ulica i javnih površina sa elementima za obeležavanje na geodetskoj podlozi. Ova odredba nije bliže uređena, ali se njen smisao može povezati sa odredbama čl. 40. i 46. stav 5. Zakona kojima je propisana obaveza ustupanja kopija topografskog i katastarskog plana i drugih podataka kojima raspolaže Zavod u cilju izrade ili izmene planskog dokumenta. Pravni instruktor • mart 2015.
67
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Prema odredbi člana 43. Zakona Zavodu je određena obaveza da vodi Centralni registar planskih dokumenata. Ovu nadležnost Zavoda ne poznaju ni Zakon o ministarstvima, ni Zakon o državnom premeru i katastru. Do donošenja podzakonskog akta kojeg donosi ministar nadležan za poslove prostornog planiranja, odnosno urbanizma, nepoznato je u kojem formatu će planski dokument biti dostavljan Zavodu i koja organizaciona jedinica Zavoda će voditi ovaj registar, ali se može osnovano pretpostaviti da će biti u elektronskom obliku i da će biti dostupan svim zainteresovanim licima bez naknade.
Izričite odredbe Zakon sadrži veći broj odredbi kojima se izričito ustanovljavaju ili određuju obaveze Zavoda, od kojih će predmet komentara biti samo najvažnije od njih.
Projekat preparcelacije i parcelacije (čl. 65. do 67)
Odredbe člana 65. u st. 1. i 2. utvrđuju pojam preparcelacije i parcelacije detaljnije nego što je to bilu uređeno prethodno važećom odredbom. Za razumevanje ovih odredbi neophodno je razlikovati građevinsku parcelu od katastarske parcele. Građevinska parcela je deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju (član 2. tačka 20) Zakona). Katastarska parcela je osnovna katastarska teritorijalna jedinica i predstavlja deo zemljišta u katastarskoj opštini određen granicom (međom) i označen jedinstvenim brojem, na kome postoji pravo svojine (član 42. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru). Preparcelacija jeste obrazovanje jedne ili više građevinskih parcela na većem broju katastarskih parcela na način utvrđen u planskom dokumentu čija je alternativa podzakonski akt kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje. Parcelacija je obrazovanje većeg broja građevinskih parcela na jednoj katastarskoj parceli, koje se mogu deliti do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti ili nameni građevinske parcele na osnovu projekta parcelacije. Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrađuje ovlašćeno privredno društvo, odnosno pravno lice ili preduzetnik, za koje Zakon o državnom premeru i katastru u članu 2. tačka 6) koristi pojam „geodetska organizacija” koja je registrovana za izvođenje geodetskih radova, a u članu 12. navedenog zakona, utvrđuje vrstu geodetskih radova koje obavlja. Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, a za slučaj da projekat nije urađen u skladu sa planskim dokumentom obaveštava podnosioca zahteva, koji ima pravo prigovora. Zanimljivo je da organ jedinice lokalne samouprave odstupa od pravila iz člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010) i o podnetom zahtevu ne odlučuje rešenjem, već obaveštenjem. Takođe, pravo prigovora na obaveštenje (preciznije: podnesak) je izuzetak u upravnom postupku. Nadležnost Zavoda za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije utvrđena je odredbom člana 66. stav 1. Zakona. Odredba stava 2. ovog člana utvrđuje da se uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i overen projekat preparcelacije, odnosno parcelacije čiji je sastavni deo projekat geodetskog obeležavanja. Ostale odredbe nepotrebno ponavljaju odredbe Zakona o državnom premeru i katastru kojima je propisano da Zavod, povodom zahteva za preparcelaciju, odnosno parcelaciju odlučuje rešenjem o formiranju katastarskih parcela i dostavlja ga organu koji je potvrdio projekat preparcela-
68
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi cije, odnosno parcelacije i poreskoj upravi, kao i pravo na žalbu protiv tog rešenja i rok za njeno podnošenje, pri čemu se ne navodi organ koji odlučuje u drugom stepenu. Važno je istaći da Zakon ne uređuje postupak preparcelacije, odnosno parcelacije, niti ukazuje na drugi zakon koji taj postupak uređuje. Zakon o državnom premeru i katastru takođe ne uređuje postupak preparcelacije, odnosno parcelacije, iako u članu 114. među promenama koje se provode u postupku održavanja katastra nepokretnosti, navodi: deobu, spajanje parcela, promenu granica parcela i realizaciju projekta parcelacije. Navedeni zakon sadrži ovlašćenje i obavezu Zavoda da u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu tog zakona donese podzakonski propis kojim se propisuju: tehnički normativi, metode i način rada osnivanja, obnove i održavanja katastra nepokretnosti. Međutim, pomenuti podzakonski propis do danas nije donet i na snazi je Pravilnik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti („Sl. glasnik RS”, br. 46/99) koji ne sadrži odredbe o preparcelaciji, odnosno parcelaciji. Odsustvo pravila za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije Zavod je nadomestio 2009. godine uputstvom u formi službenog akta pod naslovom: Postupak provođenja promena deobom i spajanjem katastarskih parcela na osnovu urbanističkog akta radi formiranja građevinske parcele. Ovaj akt zavoda sadrži detalje postupka koji se odnose na: podnošenje zahteva, formiranje upravnog predmeta, izdavanje podataka geodetskim organizacijama, kontrolu elaborata premera sa provođenjem promene na radnom originalu plana i katastarskom opratu, kao i postupak i sadržinu rešenja. Važno je naglasiti da je uslov za deobu parcela koje su u suvlasništvu saglasnost svih suvlasnika, bez koje se zahtev odbija rešenjem. Za potrebe eksproprijacije, odnosno formiranje građevinske parcele javne namene, osnov za donošenje rešenja o formiranju katastarskih parcela je projekat preparcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma, odnosno plan parcelacije za građevinske parcele javne namene sadržan u planskom dokumentu, kako je to navedeno u članu 67. Zakona. Postupak je sličan kao i u članu 66. Zakona, s tom razlikom što Zavod rešenjem ne menja vlasnika na novoformiranim katastarskim parcelama i što rešenje dostavlja vlasnicima građevinskog zemljišta i podnosiocu zahteva za eksproprijaciju, bez obaveze dostavljanja organu koji je potvrdio projekat preparcelacije, odnosno parcelacije.
Ispravka granica susednih parcela i spajanje susednih parcela istog vlasnika (član 68) Odredbama člana 68. st. 1. i 2. Zakona propisano je da se ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, spajanje susednih (katastarskih) parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac, vrši na osnovu elaborata geodetskih radova koji se izrađuje u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru. Odredba stava 5. ovog člana utvrđuje nadležnost Zavoda za ispravku granica parcele (ostale navedene promene se ne navode, ali se valjda podrazumevaju), obavezu vlasnika parcele da uz zahtev podnese dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima posle izrade elaborata geodetskih radova (čije dostavljanje se takođe podrazumeva) i da troškove snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele. Za odlučivanje o podnetom zahtevu važne se odredbe st. 2. i 7. koje se odnose na katastarske parcele u javnoj svojini za koje je neophodna saglasnost nadležnog pravobranioca i pravilo da takva parcela ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manja od površine parcele kojoj se pripaja. Zakon o državnom premeru i katastru ne poznaje pojam „ispravka granica”, već sadrži pojmove „obeležavanje granica katastarske parcele” (član 49), „promenu granica parcele” (član 114) i „obnavljanje granica i identifikaciju parcele” (član 115). Slučajevi formiranja građevinske parcele koje navodi član 68. stav 1. Zakona nastali su iz prakse zbog čega predstavljaju novinu u Zakonu. S tim u vezi neophodna je dopuna Zakona o državnom premeru i katastru. Pravni instruktor • mart 2015.
69
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Posebni slučajevi formiranja građevinske parcele (član 69) Odredbom člana 69. Zakona utvrđeni su izuzeci od pravila za formiranje građevinske parcele utvrđenih odredbama čl. 65. do 68. Zakona i svrstani u posebne slučajeve koji se međusobno razlikuju. Zbog te činjenice, svaki pojedinačni slučaj sagledaćemo sažeto sa kraćim komentarom po stavovima koji slede. STAV 1. - Za građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata, komunalne infrastrukture, elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja, može se formirati građevinska parcela koja odstupa od površine i položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno uređajima, a kao dokaz o rešenom pristupu javnoj saobraćajnoj površini priznaje se i ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza sa vlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslužnog dobra. Dakle, za navedeni slučaj propisani su tehnički i pravni uslovi. Dok su prvi uslovi nedvosmisleni, dotle se za pravni uslov to ne može reći, zato što nije navedena njegova forma. Verovatno je da ugovor o uspostavljanju prava službenosti, kao i saglasnost vlasnika poslužnog dobra moraju biti overene na način propisan zakonom, ali u pogledu forme može postojati razlika između javne i nejavne isprave. STAV 2. - Odredbe o formiranju građevinske parcele iz ovog zakona ne primenjuju se za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv i 20/04 kv, merno-regulacionih stanica za gas kod potrošača, elektrodistributivnih, elektroprenosnih, anemometorskih i meteoroloških stubova, kao i stubova elektronskih komunikacija. Za objekte navedene u ovom stavu Zakona ne formira se građevinska parcela po odredbama Zakona, ali ostaje nejasno koji propisi se primenjuju za građevinsku parcelu, ako se ona formira. STAV 3. - Za objekte iz stav 1. ovog člana Zakona, građevinska parcela se formira za nadzemne delove tih objekata, dok se za podzemne delove u trasi koridora ne formira. STAV 4. - Građevinska parcela ne formira se za podzemne elektroenergetske vodove i elise vetroturbina. STAV 5. - Unutar granica katastarske opštine za nadzemni linijski infrastrukturni objekat, formira se jedna ili više građevinskih parcela koja predstavlja zbir delova pojedinačnih katastarskih parcela, izuzev kada je kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za izdavanje građevinske dozvole podnet ugovor o pravu službenosti. STAV 6. - Objekti iz stava 1. ovog člana Zakona mogu se graditi i na poljoprivrednom zemljištu uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, a građevinska parcela može se formirati alternativno: u skladu sa planskim dokumentom ili uz odstupanje od površine, odnosno položaja predviđenih planskim dokumentom. STAV 7. - Iznad podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta izuzetno se mogu graditi objekti, uz pribavljanje tehničkih uslova u skladu sa posebnim zakonom, a parcela ne mora predstavljati površinu javne namene. STAV 8. - Ovaj stav određuje šta predstavlja dokaz za rešene imovinsko-pravne odnose za izgradnju objekata iz st. 1. i 2. ovog člana: ugovor o ustanovljavanju prava službenosti; ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini, ugovor o uspostavljanju prava službenosti na određeni vremenski period, a za objekte komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, pored navedenih, dokaz može biti popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Bitno je da su ugovor o ustanovljavanju prava službenosti i saglasnost vlasnika podobni za upis prava svojine samo na objektu, kao i obaveza Zavoda da u list nepokretnosti upiše i stvarnu službenost kao teret. Ovaj stav ne uređuje poseban slučaj formiranja građevinske parcele, već utvrđuje isprave koje predstavljaju dokaz za rešene imovinsko-pravne odnose. Kod svih navedenih ugovora verovatno se podrazumeva da budu overeni na način propisan zakonom i sačinjeni u formi koju propisuje zakon.
70
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi Međutim, nejasno je u kakvoj formi se sačinjava „popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika”. STAV 9. - Određuje Republičku direkciju za imovinu Republike Srbije za davanje saglasnosti i zaključivanje ugovora o uspostavljanju prava službenosti za zemljište u svojini Republike Srbije. Interesantno je da saglasnost Direkcije nije uslovljena vrstom objekta za koju se formira građevinska parcela. STAV 10. - Ovaj stav ustanovljava zakonsko pravo službenosti prolaza na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. ovog člana Zakona i zakonsko pravo službenosti preleta na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovoda i elisa vetroturbina iz stava 4. ovog člana zakona u korist investitora, kao i obavezu vlasnika ili držaoca zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu objekta. Ovaj stav Zakona ustanovljava stvarne službenosti na zemljištu na kojem su izgrađene navedene vrste objekata. Podsećamo da odredba člana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl. list SFRJ”, br. 6/80 i 36/90, „Sl. list SRJ”, br. 29/96 i „Sl. glasnik RS”, br. 115/2005 - dr. zakon) propisuje da se stvarna službenost zasniva pravnim poslom, odlukom državnog organa i održajem. U navedenom slučaju radi se o ustanovljavanju stvarne službenosti odlukom državnog organa pod uslovima koje propisuje odredba člana 53. navedenog zakona. Službenost se stiče danom pravnosnažnosti odluke nadležnog organa. STAV 11. - U slučaju iz stava 10. ovog člana Zakona ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinskopravnim odnosima, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište. ST. 12, 13. i 14. - Poslednja tri stava su povezana i ustanovljavaju pravo prolaza i prevoza preko susednog i okolnog zemljišta radi izgradnje objekata, obavezuju vlasnike i držaoce tog zemljišta da su dužni da omoguće nesmetani pristup gradilištu i trpe izvođenje radova, a investitor ima obavezu da naknadi štetu pričinjenu prolazom i prevozom i vrati zemljište u prvobitno stanje. Navedeni stavovi uređuju stvarnu službenost bez obzira na vrstu objekta.
Određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta u posebnim slučajevima (član 70) Odredbe ovog člana Zakona predstavljaju izuzetak od odredbi člana 105. Zakona kojim se uređuju pravila i postupka za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta. Izmenjenim redosledom u kojem se prednost daje izuzetku u odnosu na pravilo, član 70. Zakona uređuje pojam zemljišta za redovnu upotrebu objekta, a zatim postupak i uslove za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta u posebnim slučajevima (otvorenom stambenom bloku, legalizaciji, prava svojine na objektu bez građevinske dozvole). Posebne odredbe ovaj član posvećuje rešenju o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele kao aktu koji je određen za osnov provođenja promene u evidenciji katastra nepokretnosti koju vodi Zavod. STAV 1. - objašnjava pojam zemljišta za redovnu upotrebu kao zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku postaje katastarska parcela. Ova definicija ne odnosi se na posebne slučajeve koji se navode u stavu 2. ovog člana Zakona, već na opšti slučaj koji je predmet uređivanja u članu 105. Zakona gde po prirodi materije pripada. STAV 2. - utvrđuje poseban slučaj određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta koji se nalazi u otvorenom stambenom bloku kao zemljište ispod objekta koje nadležni organ može odrediti po zahtevu „podnosioca zahteva” (prim. aut. a ne vlasnika objekta?) u postupku legalizacije, uz uslov da u roku od pet godina od pravnosnažnosti rešenja o legalizaciji pokrene postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu u skladu sa Zakonom. Nejasno je da li se zahtev za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta u navedenom slučaju postavlja nezavisno od postupka legalizacije ili je njegov sastavni deo. Izvesno je da o navedePravni instruktor • mart 2015.
71
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI nom podnetom zahtevu nadležni organ ne mora pozitivno da odluči. Isto tako izvesno je da nadležni organ kada odluči pozitivno o podnetom zahtevu, obavezuje podnosioca zahteva da ponovo pokrene postupak o kojem je već odlučio. Ponovno pokretanje postupka je nelogično. STAV 3. - O zahtevu za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne odnose: 1. ako katastarska parcela na kojoj je objekat izgrađen predstavlja samo zemljište ispod objekta, osim u slučaju propisanim Zakonom; 2. ako se radi o objektu koji je upisan u katastru nepokretnosti po zakonima kojima je uređivana legalizacija, odnosno objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju a izgrađen je na građevinskom zemljištu čiji je vlasnik neko drugo pravno ili fizičko lice i 3. ako se radi o objektu koji je upisan u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima bez građevinske dozvole („Sl. glasnik RS”, br. 25/2013 i 145/2014). Praktično, određivanje zemljišta za redovnu upotrebu dozvoljeno je samo za objekte koji ispunjavaju uslov za legalizaciju. STAV 4. - utvrđuje koji dokazi se podnose uz zahtev za redovnu upotrebu objekta: dokaz o pravu svojine i osnov sticanja, odnosno o mogućnosti legalizacije ili rešenje o legalizaciji objekta, kopija plana parcele i uverenje Zavoda o izvršenom geodetskom obeležavanju, odnosno formiranju građevinske parcele. ST. 5. i 6. - određuje postupak po prijemu zahteva za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta: nadležni organ iz stava 3. ovog člana, po službenoj dužnosti pribavlja od nadležnog organa za poslove urbanizma izveštaj o ispunjavanju uslova da katastarska parcela ispunjava uslove da bude određena kao zemljište za redovnu upotrebu objekta i uslove za građevinsku parcelu, odnosno da li je potrebna izrada projekta preparcelacije/parcelacije. Izveštaj se izrađuje u skladu sa uslovima sadržanim u važećem planskom dokumentu, a naročito sa uslovima koji se odnose na položaj objekta, granice i pristup katastarskoj parceli, kao i ispunjavanje opštih pravila za formiranje građevinske parcele. ST. 7. i 8. - određuje obavezu obaveštavanja podnosioca zahteva o potrebi izrade projekta (stav 7), odnosno o odsustvu urbanističkih uslova za izradu projekta i pravu na prigovor opštinskom, odnosno gradskom veću (stav 8). ST. 9, 10. i 11. - Utvrđuje rešenje kao vrstu akta kojim se odlučuje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranju građevinske parcele, sadržaj tog rešenja sa svim elementima potrebnim za formiranje katastarske parcele i utvrđuje prestanak prava korišćenja/svojine dotadašnjeg korisnika/vlasnika i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu stekne neposrednom pogodbom, po tržišnoj ceni. Odredba stava 11. kojim se utvrđuje prestanak prava korišćenja i pravo vlasnika objekta da stekne pravo svojine na građevinskom zemljištu je dovoljna samo za upis predbeležbe. STAV 12. - Propisuje pravo žalbe na rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranju građevinske parcele. Nejasna odredba, jer nije propisano kome se dostavlja rešenje iz stava 9. odnosno ko ima pravo na žalbu. STAV 13. - Utvrđuje da je pravnosnažno rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranju građevinske parcele osnov za provođenje promene u katastru nepokretnosti. Ovom odredbom nije precizirana vrsta promene u katastru nepokretnosti. Nesumnjivo, promena se može odnositi samo na zemljište određeno za redovnu upotrebu objekta, a upis u katastar nepokretnosti može biti samo predbeležba prava svojine u skladu sa odredbama čl. 78. i 79. Zakona o državnom premeru i katastru. STAV 14. - Propisuje izuzetak kojim se ustanovljava stečeno pravo za sve parcele koje su formirane do 11.9.2009. godine.
72
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi Primena ove odredbe je retroaktivna i njome se pravo svojine na građevinskim parcelama koje su formirane do 11.9.2009. godine rešenjem konstatuje kao stečeno pravo, a upis u katastar nepokretnosti ima deklarativan karakter u skladu sa članom 60. stav 2. Zakona.
Promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište (član 88) Odredbama člana 88. Zakona: STAV 1, 2. i 4. utvrđuju se: postupak promene namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište po službenoj dužnosti između organa jedinice lokalne samouprave i Zavoda. U roku od 15 dana od dana stupanja na snagu planskog dokumenta Zavodu se dostavlja akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena. Zavod rešenjem provodi promenu u bazi podataka katastra nepokretnosti, upisuje zabeležbu postojanja obaveze plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta i dostavlja ga vlasniku zemljišta, ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede i poreskom organu. STAV 3. - dopušta mogućnost korišćenja za poljoprivrednu proizvodnju zemljišta koje je planskim dokumentom promenilo namenu, sve do privođenja zemljišta nameni. STAV 5. - Obavezuje vlasnika katastarske parcele kojoj je promenjena namena da plati naknadu za promenu namene poljoprivrednog zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole u skladu sa odredbom člana 25. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Sl. glasnik RS”, broj 49/92). STAV 6. - Propisuje oslobađanje od plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta pod uslovom da je promena namene izvršena do 15.7.1992. godine kada je stupio na snagu Zakon o poljoprivrednom zemljištu, bez obzira što je u bazi katastra nepokretnosti ostala upisana kultura zemljišta (njiva, vinograd, voćnjak, livada, pašnjak, trstik-močvara ili neplodno zemljište). STAV 7. - Povezan je sa stavom 2. istog člana Zakona, jer Zavodu određuje rok od 60 dana od dobijanja akta koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena da upiše zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene. ST. 8. i 9. - propisuju izuzetak od plaćanja naknade za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju, kao i za izgradnju objekata javne namene, kada je obveznik plaćanja Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, sa ovlašćenjem Vlade da utvrđuje projekte od značaja za Republiku Srbiju.
Promena namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište (član 89) Zakonom je dozvoljena promena namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište i to na sličan način kao promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište. U STAVU 1. - utvrđuje se obaveza dostavljanja popisa katastarskih parcela Zavodu, a u STAVU 2. - obaveza Zavoda da donese rešenje o promeni namene i upisu zabeležbe o plaćanju naknade za promenu namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište. Interesantno je da član 89. Zakona ne sadrži obavezu dostavljanja rešenja kao u članu 88. Zakona. STAV 3. - propisuje obavezu vlasniku katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz šumskog u građevinsko zemljište da plati naknadu u skladu sa odredbama Zakona o šumama („Sl. glasnik RS”, br. 30/2010 i 93/2012). STAV 4. - proglašava promenu namene šume opštim interesom. STAV 5. - obezbeđuje vlasniku šumskog zemljišta sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene tog zemljišta. Odredba stava 5. ukazuje na stečeno pravo, slično odredbi člana 70. stav 14. Zakona, pri čemu se ne određuje datum sticanja tog prava. Pravni instruktor • mart 2015.
73
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade (član 102) Pravilo kojim se ukida pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i ustanovljava originarni način sticanja svojine, za koje je ranije važeći Zakon koristio termin „konverzija”, zadržano je u odredbama čl. 102. do 104. Zakona, s tom razlikom što je termin „konverzija” prestao da se koristi. Član 102. STAV 1. - utvrđuje pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine, bez naknade, čime je ustanovljen način sticanja svojine po samom zakonu u skladu sa odredbom člana 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. STAV 2. - određuje momenat sticanja prava svojine iz stava 1. ovog člana Zakona, organ koji je ovlašćen za upis tog prava svojine i postupak upisa. Za momenat sticanja određen je dan stupanja na snagu Zakona, odnosno 11.9.2009. godine, čime je uvedena retroaktivna primena ove odredbe Zakona. Organ koji je ovlašćen za upis prava svojine na građevinskom zemljištu je Zavod, koji je obavezan da na osnovu člana 83. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru odstupi od opšteg pravila za upis stvarnih prava u katastar nepokretnosti, zato što je Zakonom određen drukčiji uslov i osnov upisa. Postupak upisa prava svojine iz stava 1. ovog člana Zakona je po službenoj dužnosti, što je od uticaja kako na momenat pokretanja postupka, tako i na troškove koje taj postupak izaziva. Momenat pokretanja službenog postupka nije bliže uređen Zakonom i u praksi će zavisiti od slučaja do slučaja. Ovaj postupak izvesno je oslobođen republičke administrativne takse, ali ostaje nejasno da li je oslobođen od takse za pružanje usluga Zavoda, pre svega zbog retroaktivnog pravnog dejstva sticanja prava svojine iz stava 7. ovog člana Zakona. Službeni postupak pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu istovremenom informatičkom intervencijom u bazi podataka katastra nepokretnosti nije izvodljiv zbog izuzetaka navedenih u stavu 9. ovog člana. STAV 3. - utvrđuje subjekte na koje se odnosi pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine: vlasnici objekata na katastarskoj parceli i nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim lica iz člana 102. stav 9. ovog Zakona. Praktično, pravo svojine stiču fizička i pravna lica na izgrađenom građevinskom zemljištu pod uslovom da su upisani kao vlasnici objekta na tom zemljištu i fizička i pravna lica koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu, izuzev lica iz stava 102. stav 9. Zakona. STAV 4. - odnosi se na sticanje prava javne svojine na građevinskom zemljištu, bez naknade, u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave pod uslovom da su na dan stupanja na snagu Zakona bili upisani kao korisnici na neizgrađenom i izgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini. STAV 5. - uređuje prestanak prava korišćenja na neizgrađenom i izgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini upisanog u korist pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i prelazi u pravo javne svojine osnivača bez naknade. STAV 6. - objašnjava pojam osnivača iz stava 5. ovog člana Zakona pod kojim se smatra i član jednočlanog privrednog društva ili jedini akcionar u privrednom društvu. STAV 7. - ukazuje na retroaktivno pravno dejstvo sticanja prava svojine za lica iz stava 3. i 4. ovog člana Zakona, kao i na deklarativni karakter upisa prava svojine u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. STAV 8. - pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine priznaje se i stranim državama pod uslovom prethodne saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove pravde, na bazi reciprociteta. STAV 9. - Izuzimanje od pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine iz stava 1. ovog člana Zakona odnosi se na lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu: 1. na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao ni na njihove pravne sledbenike;
74
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi 2. k oje je stečeno radi izgradnje do 13. maja 2013. godine ili na osnovu odluke državnog organa; 3. č iji je položaj određen zakonom kojim se uređuje sport, kao i udruženja; 4. d ruštvena preduzeća i 5. na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se uređuje sprovođenje Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije („Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 6/2002). STAV 10. - upućuje na donošenje novog zakona kojim će se urediti pravo i uslovi za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu za lica iz stav 9. ovog člana Zakona.
Pretvaranje prava zakupa u pravo svojine (član 103) Zakon uređuje pretvaranje prava zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini u pravo svojine na tom zemljištu u korist vlasnika objekata, odnosno zakupaca navedenih u prva tri stava člana 103. Zakona. STAV 1. - po zahtevu zakupca - vlasnika objekta ili dela objekta utvrđuje se pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade, ako je u celosti isplaćen iznos zakupnine od najmanje 50 godina. Ovde se radi o izgrađenom građevinskom zemljištu. STAV 2. - po zahtevu zakupca radi izgradnje objekta utvrđuje se pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade, ako je u celosti isplaćen iznos zakupnine od najmanje 50 godina, osim ako zakupodavac nije pokrenuo postupak za raskid ugovora i okončao ga u svoju korist. Ovde se radi o izgrađenom građevinskom zemljištu. STAV 3. - po zahtevu zakupca koji je zaključio ugovor o zakupu bez naknade, pravo zakupa pretvara se u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade, kada rešenje o upotrebnoj dozvoli za objekat izgrađen na tom zemljištu postane pravnosnažno, ako je to predviđeno ugovorom o zakupu. Ovde se radi o izgrađenom građevinskom zemljištu. STAV 4. - zahtev za upis prava svojine iz st. 1. i 2. ovog člana Zakona podnosi se Zavodu uz dokaz da je iznos zakupnine plaćen u celosti. Ovaj stav utvrđuje obavezan dokaz za upis prava svojine navedenih zakupaca. Interesantno je da se ne pominje ugovor o zakupu. STAV 5. - utvrđuje pravo vlasnika zemljišta u javnoj svojini da uređuje uslove i postupak pretvaranja prava zakupa u pravo svojine. STAV 6. - utvrđuje izuzimanje od primene odredbe stava 1. ovog člana Zakona za lica iz člana 102. stav 9. Zakona. Ova odredba može da se tumači da se odredbe st. 2. i 3. primenjuju na lica iz člana 102. stav 9. Zakona. STAV 7. - Upis prava svojine u korist lica iz st. 1. i 2. vrši Zavod po zahtevu tih lica. Pokretanje postupka po zahtevu zakupaca iz st. 1. i 2. ovog člana Zakona obavezuje ih na plaćanje troškova postupka (republičke administrativne takse i takse za usluge Zavoda). Nejasno je zašto nisu navedeni i zakupci iz stava 3. ovog člana Zakona. Za pretvaranje prava zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini u pravo svojine na tom zemljištu ugovor o zakupu sa dokazom o plaćenom zakupu praktično predstavlja ispravu o otuđenju. Važno je pomenuti da se odredba člana 2[s2] Zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 121/2012) ne odnosi na važeći član 103. Zakona, već na član 103. prethodno važećeg teksta Zakona koji je brisan. Poslednjim izmenama i dopunama Zakona ova činjenica nije obuhvaćena i može da izazove pogrešno tumačenje. Pravni instruktor • mart 2015.
75
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Susvojina na građevinskom zemljištu (član 104) STAV 1. - propisuje obavezu Zavoda da na katastarskoj parceli na kojoj je izgrađeno više objekata u vlasništvu različitih lica upiše suvlasništvo tih lica na katastarskoj parceli u udelu koji je srazmeran površini koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekata koji se nalaze na toj parceli. Ova odredba uvodi novu obavezu Zavoda da odlučuje o pravu na suvlasnički udeo koja je suprotna odredbi člana 13. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl. list SFRJ”, br. 6/80 i 36/90, „Sl. list SRJ”, br. 29/96 i „Sl. glasnik RS”, br. 115/2005 - dr. zakon) „ako suvlasnički delovi nisu određeni, pretpostavlja se da su jednaki”, kao i odredbi člana 76. stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru („pravo zajedničke svojine na nepokretnosti upisuje se na ime svih imalaca prava svojine, kada udeo u ispravi za upis nije određen”). Osim toga, nejasno je da li Zavod obavezu upisa suvlasničkog udela vrši po službenoj dužnosti ili po zahtevu suvlasnika? Pod pretpostavkom da se Zavod upusti u odlučivanje o udelu suvlasnika, logično je da će udeli suvlasnika na građevinskom zemljištu biti nejednaki i da će zavisiti od veličine objekta čiji su vlasnici, a ne od njihove saglasnosti što može biti povod za žalbu na rešenje Zavoda. STAV 2. - obavezuje Zavod da na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi objekat, odnosno objekti u suvlasništvu različitih lica ili je objekat sastavljen od više posebnih delova koji su u vlasništvu različitih lica, upiše suvlasništvo tih lica na katastarskoj parceli, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekata, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli. Komentar iza stava 1. važi i za stav 2. STAV 3. - određuje obavezu Zavoda da po zahtevu lica iz st. 1. i 2. ovog člana upiše to lice kao vlasnika katastarske parcele, odnosno kao suvlasnika udela na toj parceli. Pokretanje postupka po zahtevu vlasnika, odnosno suvlasnika objekta od značaja je samo za određivanje obaveze plaćanja troškova postupka. Upis prava svojine u korist lica iz st. 1. i 2. ovog člana isključivo po njihovom zahtevu nije moguć, jer ignoriše opšte uslove za upis stvarnih prava iz člana 83. Zakona o državnom premeru i katastru: upisanog prethodnika i ispravu za upis. STAV 4. - odnosi se na slučaj u kojem na katastarskoj parceli nije upisan objekat za koji se zahtev za upis prava svojine na građevinskom zemljištu može podneti tek posle upisa tog novog objekta u katastar nepokretnosti ili na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom se nalaže takav upis. Stiče se utisak da izostavljanje vremena izgradnje „novog objekta” kao i izostavljanje činjenice o upisanom vlasniku građevinskog zemljišta daje mogućnost za upis svakog „novog objekta” bez obzira na upisanog vlasnika tog zemljišta. Pored toga, zanemaruje se odredba člana 74. stav 3. Zakona o državnom premeru i katastru kojom je propisano da se podaci o objektu upisuju u katastar nepokretnosti na osnovu elaborata premera, odnosno elaborata geodetskih radova, kao i odredba stava 5. istog člana navedenog zakona koja obavezuje na upis odgovarajuće zabeležbe za objekte za koje nije izdata građevinska ili upotrebna dozvola. Ukratko, član 104. Zakona izaziva sumnje u njegovu saglasnost sa Ustavom Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) i navedenim zakonom.
Zemljište za redovnu upotrebu objekta (član 105) Pojam zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđen je u članu 70. stav 1. Zakona kome je mesto u članu 105. Zakona. STAV 1. - utvrđuje pravilo po kojem vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kojem je taj objekat, odnosno deo objekta, izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kojoj je taj objekat
76
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi izgrađen u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz člana 106. Zakona, izuzev kada je pravo svojine na objektu stečeno po osnovu legalizacije objekta, odnosno na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Ovo je još jedan primer sticanja svojine na građevinskom zemljištu po samom zakonu, od kojeg su izuzeti objekti koji su bili predmet posebnog zakona. Izuzimanje od prava na sticanje svojine na građevinskom zemljištu lica koja su u postupku legalizacije objekata, odnosno posebnih delova objekata, upisani kao vlasnici tih objekata, odnosno posebnih delova objekata, nije razumljivo, zbog toga što su ta lica regulisala svoju obavezu plaćanja naknade za građevinsko zemljište kako je to propisano odredbom člana 25. st. 2. i 3. Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i s tim u vezi dobila pravnosnažno rešenje o dozvoli upotrebe objekta, odnosno posebnog dela objekta na osnovu kojeg su u skladu sa stavom 5. istog člana navedenog zakona upisani kao vlasnici objekta, odnosno posebnog dela objekta. STAV 2. - određuje nadležnost Zavoda za upis prava svojine po zahtevu. Pored nadležnosti, izvesno je i da se za podneti zahtev plaćaju takse. STAV 3. - od pravila o sticanju prava svojine iz stava 1. ovog člana, pored objekata koji su bili predmet posebnog zakona iz stava 1. ovog zakona, izuzimaju se i lica iz člana 102. stav 9. Zakona. STAV 4. - utvrđuje uslove pod kojim vlasnik objekta stiče pravo svojine na građevinskom zemljištu po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom, ako se u postupku iz člana 70. Zakona utvrdi da površina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljište za redovnu upotrebu objekta. Praktično ovaj način sticanja svojine predstavlja kupoprodaju građevinskog zemljišta. STAV 5. - utvrđuje mogućnost sticanja prava svojine na građevinskom zemljištu u slučaju kada je zemljište za redovnu upotrebu manje od katastarske parcele na kojoj je objekat izgrađen i ako se od preostalog zemljišta ne može formirati posebna građevinska parcela, po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom između vlasnika zemljišta i vlasnika objekta. I ovaj slučaj omogućava kupoprodaju zemljišta. STAV 6. - uređuje pravo vlasnika zemljišta, u slučaju kada se u postupku iz člana 70. Zakona utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekt sagrađen, i da se od njega može formirati posebna građevinska parcela, da raspolaže tim zemljištem. STAV 7. - povezuje se sa slučajem iz stava 4. ovog člana Zakona i određuje obaveza nadležnom organu jedinice lokalne samouprave da jednim rešenjem utvrdi zemljište za redovnu upotrebu i pravo na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine. STAV 8. - po pravnosnažnosti rešenje iz stava 7. vlasnik objekta stiče pravo na upis prava svojine na građevinskom zemljištu u evidenciji katastra nepokretnosti koju vodi Zavod.
Uspostavljanje jedinstva nepokretnosti (član 106) Uspostavljanje jedinstva nepokretnosti je novina koju su donele poslednje izmene i dopune Zakona i sastoji se u povezivanju katastarske parcele sa objektima izgrađenim na toj parceli i proklamovanju te povezanosti za pravilo. U osnovi radi se o oživljavanju pravila rimskog prava: Superficies solo cedit po kome zgrada deli sudbinu zemljišta na kome se nalazi i pripadaju istom vlasniku. Ovaj princip ugrađen je u član 3. Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS”, br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015), kojim je propisano da prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu, istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. STAV 1. - povezuje okončanje postupka pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu sa uspostavljanjem jedinstva predmeta prava svojine kao uzročno-posledičnom vezom kojom se sva prava i tereti na objektu, odnosno posebnom delu objekta, od trenutka upisa prava Pravni instruktor • mart 2015.
77
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI svojine prenose i na tu katastarsku parcelu, odnosno deo katastarske parcele vlasnika tog posebnog dela, osim ako je na tom zemljištu ustanovljen dugoročan zakup. Ovo pravilo obavezuje Zavod da, prilikom upisa prava svojine na građevinskom zemljištu, po službenoj dužnosti, prenosi prava i terete sa objekta, odnosno posebnog dela objekta, na parcelu. Za Zavod uspostavljanje jedinstva nepokretnosti je sastavni deo postupka upisa nepokretnosti i prava. STAV 2. - uređuje uspostavljanje jedinstva nepokretnosti u slučaju kada je više objekata različitih vlasnika izgrađeno na jednoj katastarskoj parceli, posle sprovedenog postupka parcelacije, tako da se za svaki objekat formira posebna katastarska parcela. Navedeni slučaj uspostavljanja jedinstva nepokretnosti Zavod primenjuje i pre stupanja na snagu ove odredbe Zakona, posle koje sledi prenos tereta koji se u ovom stavu ne pominju. STAV 3. - uređuje slučaj kada je na jednoj parceli upisano više sukorisnika/suvlasnika, a samo jedan od njih je vlasnik objekta, za koji se jedinstvo nepokretnosti uspostavlja po sprovedenom postupku parcelacije za katastarsku parcelu na kojoj je sagrađen objekat, dok se ostale parcele formiraju kao parcele neizgrađenog građevinskog zemljišta. I ovaj slučaj primenjuje se u praksi Zavoda. STAV 4. - propisuje saglasnost vlasnika objekata i zemljišta kao uslov za parcelaciju iz st. 2. i 3. ovog člana Zakona. Za saglasnost neophodna je isprava sačinjena u skladu sa odredbama čl. 6. i 88. Zakona o državnom premeru i katastru. STAV 5. - utvrđuje alternativu za slučaj da saglasnost iz stava 4. ovog člana Zakona ne bude postignuta, koja zainteresovanog suvlasnika upućuje na mogućnost pokretanja postupka razvrgnuća imovinske zajednice kod nadležnog suda, a pravnosnažnu sudsku odluku određuje kao ispravu podobnu za parcelaciju. Mogućnost pokretanja razvrgnuća imovinske zajednice u skladu je sa odredbom člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao i odredbama čl. 148. do 154. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88 i „Sl. glasnik RS”, br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 - dr. zakon, 55/2014 i 6/2015), a pravnosnažna sudska odluka kao osnov za upis u katastar nepokretnosti propisana je odredbom člana 88. Zakona o državnom premeru i katastru. STAV 6. - dozvoljava da projekat parcelacije na osnovu sudske odluke o razvrgnuću imovinske zajednice ne mora da bude u skladu sa planskim dokumentom kojim je utvrđena minimalna površina građevinske parcele, pristup javnoj saobraćajnici, visina i udaljenje objekta za tu zonu. Ovo je izuzetak od primene pravila za parcelaciju. STAV 7. - određuje primenu odredbi o razvrgnuću suvlasničke zajednice i na lica iz člana 102. stav 9. Zakona, kada se na novoformiranim katastarskim parcelama upisuje pravo korišćenja u korist tih lica. I ova odredba predstavlja izuzetak od pravila da se odredbe Zakona ne primenjuju na lica iz člana 102. stav 9. Valja napomenuti da za navedena pravna lica upis prava korišćenja na osnovu sudske odluke o razvrgnuću imovinske zajednice nastupa posle 11.9.2009. godine i ne može biti osnov za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine bez naknade.
Urbana komasacija (član 107) Urbana komasacija je postupak kojim se postojeće katastarske parcele pretvaraju u građevinske parcele u cilju racionalnog korišćenja i uređenja građevinskog zemljišta, uz istovremeno rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.
78
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi Zakonom je propisano da urbana komasacija predstavlja javni interes za Republiku Srbiju. Ona se sprovodi kada na određenom području katastarske parcele ne ispunjavaju uslove za građevinsku parcelu zbog površine, oblika, položaja ili nemogućnosti pristupa javnoj površini i zasniva se na načelima: nepovredivosti stvarnih prava vlasnika katastarskih parcela, jednake vrednosti i dodele novih katastarskih parcela. Predmet urbane komasacije su sve katastarske parcele na području koje čini komasacionu masu, osim katastarskih parcela na kojima su, u skladu sa važećim planskim dokumentom: - i zgrađeni objekti, -n eizgrađenog građevinskog zemljišta koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i - j avne namene koje su uređene ili izgrađene. Stranke u postupku komasacije su vlasnici i nosioci drugih stvarnih prava na građevinskom zemljištu koje je predmet komasacije, lica koja imaju pravni osnov za upis prava svojine na nepokretnosti a koja nije upisana u katastar nepokretnosti, kao i jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije. Postupak urbane komasacije sprovodi komisija za urbanu komasaciju koju obrazuje skupština jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije. Uočljivo je da Zakon ne određuje broj članova komisije za komasaciju, kao ni njihove kvalifikacije, na način kako je to uređeno u članu 35. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon i 41/2009). U postupku urbane komasacije na novoformirane katastarske parcele prenosi se pravo vlasništva i tereti ako su bili upisani na katastarskoj parceli koja je uneta u komasacionu masu. Institut urbane komasacije Zakon uređuje odredbama čl. 107, 108, 108a i 108b. Tim odredbama, pored nadležnosti za donošenje odluke o urbanoj komasaciji i za sprovođenje urbane komasacije, uređeni su postupak, rokovi, rešenje, troškovi, žalba i druga pitanja od značaja za urbanu komasaciju. Pravnosnažno rešenje o komasaciji sa dokazom o isplaćenim naknadama u postupku komasacije osnov je za upis novoformirane katastarske parcele u katastar nepokretnosti na koju se prenose pravo svojine i tereti sa katastarske parcele koja je uneta u komasacionu masu. Zapaža se da Zakon ne uređuje sadržinu rešenja o urbanoj komasaciji, shodno rešenju o raspodeli komasacione mase iz člana 43. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zavod ima obavezu da po objavljivanju odluke o urbanoj komasaciji upiše zabeležbu sprovođenja komasacije u katastar nepokretnosti posle čega je zabranjena svaka promena na komasacionom području bez saglasnosti komisije do završetka procesa komasacije, odnosno momenta brisanja te zabeležbe. Danom pravnosnažnosti rešenja o komasaciji sva stvarna prava i tereti prenose se sa parcele unete u komasacionu masu na novoformiranu katastarsku parcelu. Stvarna prava i tereti treba da prate njihovog imaoca, a ne „novog imaoca prava svojine”, kako je to navedeno u članu 108b stav 1. tačka 1) Zakona. Takođe, pogrešna je i odredba tačke 3) navedenog člana Zakona, jer danom pravnosnažnosti rešenja o komasaciji stiču se uslovi za brisanje zabeležbe o sprovođenju komasacije i dalje promene mogu da se vrše bez saglasnosti komisije, a ne obrnuto! Navedenu grešku dokazuje član 108. stav 3. Zakona. Važno je istaći da odredbe o postupku urbane komasacije ne pominju zabranu povraćaja u pređašnje stanje i obnovu postupka.
Građevinska dozvola (član 145. stav 8) Odredba člana 145. stav 8. Zakona određuje isprave koje predstavljaju osnov za upis u katastar nepokretnosti i navodi: Pravni instruktor • mart 2015.
79
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 1. pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova za objekte (koji se mogu upisati u katastar nepokretnosti), 2. rešenje za promenu namene objekta, odnosno rešenje o promeni namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, 3. pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli, ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora. Sve navedene isprave su u skladu sa odredbama čl. 86. i 88. Zakona o državnom premeru i katastru. Za zahteve na osnovu navedenih isprava Zavod naplaćuje takse.
Upotrebna dozvola (član 158. st. 11. i 12) Odredba člana 158. stav 11. Zakona, predstavlja nastavak objedinjene procedure u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata koja je predmet uređivanja odredbi čl. 8, 8a, 8b, 8v, 8g, 8d i 8đ. Napred navedeni stav 11. obavezuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave da u roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole, dostavi Zavodu: upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Primena ove obaveze nastupa, sudeći po odredbi člana 132(s3), st. 1. i 3. Zakona, od 1.3.2015. godine u „papirnoj” (pravilnije: pismenoj) formi, a od od 1.1.2016. godine u elektronskoj formi, za koje ministar nadležan za poslove građevinarstva tek treba da se donese podzakonske propise. Odredba člana 158. stav 12. Zakona obavezuje Zavod da donese rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši upis u katastar vodova, o čemu obaveštava investitora i nadležni organ uprave. Određivanje roka za donošenje rešenja o kućnom broju u koliziji je sa članom 9. stav 1. Pravilnika o adresnom registru („Sl. glasnik RS”, br. 16/2012 - dalje: Pravilnik) kojim je propisana obaveza vlasnika objekta da u roku od 30 dana od dana izgradnje objekta istovremeno sa zahtevom za upis zgrade podnese zahtev za utvrđivanje kućnog broja. Nesumnjivo da prednost ima odredba Zakona i da Pravilnik mora biti u skladu sa Zakonom. Međutim, ako se zna da donošenje rešenja o utvrđivanju kućnog broja zavisi od postojanja objekta na planu (prethodno ucrtavanje) i sačinjavanja zapisnika o uviđaju na terenu, onda se može razumeti da je rok od sedam dana često nedovoljan. S duge strane, obaveštavanje investitora je suvišno, zato što mu se dostavlja rešenje, a obaveštavanje nadležnog organa (koji nije stranka u postupku upisa u katastar nepokretnosti) je nova obaveza koja se može izvršiti. Uočljivo je da odredba člana 158. stav 12. Zakona izbegava da pomene rok za upis nepokretnosti koji je predmet uređivanja Zakona o državnom premeru i katastru pod kojim pojmom se, na osnovu člana 74. stav 1. navedenog Zakona, smatra upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta.
Sažetak Delatnost planiranja i izgradnje u Republici Srbiji uređuju tri zakona: Zakon, Zakon o legalizaciji objekata („Sl. glasnik RS”, br. 95/2013 i 117/2014) i Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, a uskoro se očekuje još jedan kojim će se urediti pravo i uslovi za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine za privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje
80
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove sledbenike (skraćeno: konverzija građevinskog zemljišta uz naknadu). Nije teško zaključiti da je normativna uređenost planiranja i izgradnje objekata u Republici Srbiji komplikovana. Zakon je pretrpeo niz izmena i dopuna koje utvrđuju sistem građevinskog zemljišta. Ovaj zakon ima ukupno 225 članova od kojih veći broj sadrže tekst podeljen u više od deset stavova, a neki od njih i nizom tačaka. Pravila koja utvrđuje Zakon opterećena su brojnim izuzecima što otežava razumevanje teksta naročito zbog upućivanja na prethodne ili potonje odredbe. Tekst Zakona nije lišen nelogičnosti i grešaka (npr. član 209. tačka 8) ili član 2 [s2]). Zakon promoviše objedinjenu proceduru za brojne nosioce javnih ovlašćenja i najavljuje donošenje niza podzakonskih propisa od kojih očekuje da skrate rokove za odlučivanje u postupcima za koje su nadležni navedeni nosioci. Objedinjena procedura koja treba da objedini postupke kod svih učesnika procesa planiranja, izgradnje i evidentiranja objekata i prava na njima za sada nije proverena u praksi. Veći broj odredbi Zakona odnosi se na Republički geodetski zavod. Na ovu upravnu organizaciju čija je osnovna nadležnost vođenje registra nepokretnosti i prava na njima Zakon prenosi brojne obaveze, čime se, pored prirodne povezanosti dve srodne materije, nastavlja težnja za prenošenje nadležnosti sa nadležnih organa jedinice lokalne samouprave na Zavod. Ako se izuzmu poslovi provođenja preparcelacije/parcelacije, spajanja parcela, promene namene poljoprivrednog/šumskog zemljišta, ranije preneta nadležnost za konverziju građevinskog zemljišta (sada pretvaranja prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine, bez naknade) i upisa prava na objektima bez građevinske dozvole, poslednjim izmenama i dopunama Zakona preneta je na Zavod i obaveza vođenja Centralnog registra planskih dokumenata, iako je prirodno da se ta evidencija vodi u ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva. Posebnu pažnju zaslužuje odredba člana 134(s3) Zakona kojim se određuje da se neće primenjivati odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja Zakona. Navedena odredba mogući je izvor različitih tumačenja i primene odredbi drugih zakona koje su u koliziji sa izmenjenim odredbama Zakona. To se naročito odnosi na podobnost isprava za upis u katastar nepokretnosti za šta Zakon o državnom premeru i katastru predstavlja lex specialis. U praksi postoji ogroman broj zahteva koji se odnose na građevinsko zemljište i koji nisu rešeni do stupanja na snagu Zakona. Ta činjenica uticaće na istovremenu primenu različitih verzija istog Zakona i dužinu roka za njihovo rešavanje. Zbog toga je neophodno neprekidno praćenje prakse kako bi se obezbedili svi uslovi da se sa sprovođenjem objedinjene procedure otpočne od planiranog datuma: 1.1.2016. godine. • Slavko Stanojević
Pravni instruktor • mart 2015.
81
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
I
INSPEKCIJSKI NADZOR NAKON STUPANJA NA SNAGU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
nspekcijski nadzor kao vrsta upravnog nadzora regulisan je odredbama poglavlja XII važećeg Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014 - dalje: Zakon), tačnije članovima od 172. zaključno sa članom 184. Treba podsetiti da poslove inspekcijskog nadzora, isključivo obavljaju organi državne uprave i lokalne samouprave, kao i da funkciju inspekcijskog nadzora ne mogu zameniti drugi oblici nadzora. Inspekcijski poslovi obuhvataju raznovrsne i posebne upravne i stručno-tehničke radnje, što ovaj postupak čine specifičnim. Kao takav, inspekcijski nadzor ima sve bitne osobine koje karakterišu nadzor uopšte, s tim što inspekcijski nadzor stvara specifičan pravni odnos koji nastaje između nadzornog i nadziranog subjekta, a koji podrazumeva tri faze nadzornog procesa: - posmatranje i nadziranje subjekta, - davanje ocene o njegovom radu i - potrebna, odnosno eventualna intervencija. Navedene osobine sadržane su i u inspekcijskom nadzoru u oblasti građevinarstva. U odnosu na predmetnu tematiku, pored navedenih faza postupka inspekcijskog nadzora u predmetnoj oblasti, neophodno je sagledavanje i sledećih elemenata: 1. nadležnost i ulogu urbanističke i građevinske inspekcije prema Zakonu; 2. kaznene odredbe i 3. uklanjanje objekata.
Nadležnost i uloga urbanističke i građevinske inspekcije prema Zakonu Vezano za oblast građevinarstva i urbanizma tačnije izgradnju objekata, članom 6. Zakona o ministarstvima („Sl. glasnik RS”, br. 44/2014), između ostalog, propisano je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, preko urbanističkih i građevinskih inspektora, obavlja poslove inspekcijskog nadzora u oblasti urbanizma, građevina i nad objektima komunalne infrastrukture i komunalnih delatnosti, izuzev proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom. Tako je članom 172. Zakona propisana nadležnost urbanističkih i građevinskih inspektora, na sledeći način: - inspekcijski nadzor vrši nadležno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrđenog zakonom. - Vršenje inspekcijskog nadzora poverava se autonomnoj pokrajini u oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za koje izdaje građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona. Pored ove vrste nadzora kao novina u izmenama,
82
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi autonomnoj pokrajini se poverava i vršenje nadzora nad radom gradskih i opštinskih inspektora na teritoriji autonomne pokrajine. -O pštini, gradu i gradu Beogradu, poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za koje izdaju građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona. -G radu Beogradu poverava se vršenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma, na teritoriji grada Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju objekata do 800 m² bruto razvijene građevinske površine. - Novim izmenama propisano je da ukoliko se u vršenju inspekcijskog nadzora nad radom građevinskog inspektora gradske opštine u sastavu grada utvrdi da opštinski građevinski inspektor ne preduzima propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora, gradski građevinski inspektor ima pravo da u konkretnom slučaju preuzme vršenje inspekcijskog nadzora i okonča postupak. - U nastavku izmena propisano je da protiv opštinskog građevinskog inspektora (kao odgovornog službenog lica, pored novčane kazne propisane članom 209. stav 1. tačka 7) se pokreće i disciplinski postupak zbog teže povrede radne dužnosti iz radnog odnosa. - U slučaju iz prethodnog stava ovog člana, po žalbi na rešenje doneto u ovom postupku rešava ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine kada se objekti grade na teritoriji autonomne pokrajine. - Prema odredbama člana 172. stav 9. Zakona, poslove urbanističkog inspektora može da obavlja diplomirani inženjer arhitekture - master, odnosno diplomirani inženjer arhitekture ili diplomirani građevinski inženjer - master, odnosno diplomirani građevinski inženjer, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom. - Poslove građevinskog inspektora može da obavlja lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke odnosno smera na studijama drugog stepena građevinarstva (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) odnosno diplomirani inženjer građevinarstva, ili lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke odnosno smera na studijama drugog stepena arhitekture (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno diplomirani inženjer arhitekture, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom. - Poslove inspekcijskog nadzora koji su ovim zakonom povereni opštini može da obavlja i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena građevinske ili arhitektonske struke, odnosno lice koje ima višu školsku spremu arhitektonske ili građevinske struke, najmanje tri godine radnog iskustva u struci, položen stručni ispit i koje ispunjava i druge uslove propisane zakonom. U vezi sa navedenom izmenom koja se odnosi na preuzimanje inspekcijskog nadzora gradskog građevinskog inspektora u predmetu koji vodi opštinski građevinski inspektor, prisutne su određene nedoumice. Odnose se na pitanje u kojoj fazi postupka je moguće preuzimanje predmeta. Da li se preuzimanje inspekcijskog nadzora odnosi i na izvršenje rešenja u situaciji kada građevinski inspektor gradske opštine sprovede postupak, donese rešenje i zaključak o dozvoli izvršenja, ali ga ne izvrši. U istom članu nije utvrđena obaveza građevinskog inspektora gradske opštine da na zahtev gradskog građevinskog inspektora dostavi potrebne podatke i spise predmeta na uvid, imajući u vidu da gradski građevinski inspektor ne vrši nadzor nad radom građevinskog inspektora gradske opštine.
Organizaciona struktura urbanističke i građevinske inspekcije Na osnovu podeljene nadležnosti u vršenju inspekcijskog nadzora, prema navedenom članu 172. Zakona, organizaciona struktura urbanističke i građevinske inspekcije u Republici Srbiji je sledeća: Pravni instruktor • mart 2015.
83
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI -R epublička urbanistička inspekcija obavlja poslove inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji Republike Srbije za izgradnju i rekonstrukciju objekata preko 800m2, odnosno inspekcijski nadzor nad primenom zakona koji reguliše oblast prostornog planiranja, urbanizma i građevine; kontrolu donetih prostornih planova, urbanističkih planova, urbanističkih projekata, sprovođenja planova, promene stanja u prostoru, kao i nadzor nad inspekcijskim poslovima u izgradnji i upotrebi građevinskih objekata koji su povereni Autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Navedeni poslovi se obavljaju u Odeljenju za inspekcijske poslove urbanizma u okviru Sektora za inspekcijski nadzor u resornom ministarstvu. U okviru Odeljenja obrazovane su dve uže jedinice: Grupa urbanističke inspekcije Beograd i Grupa urbanističke inspekcije Niš. -U rbanistička inspekcija na nivou autonomne pokrajine obavlja poslove inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno inspekcijski nadzor nad primenom zakona koji reguliše oblast prostornog planiranja, urbanizma i građevine; kontrolu donetih prostornih planova, urbanističkih planova, urbanističkih projekata, sprovođenja planova, promene stanja u prostoru. Poslovi se obavljaju u Odseku za inspekcijske poslove za urbanizam i graditeljstvo i poslove izvršenja u okviru Sektora za inspekcijske poslove u pokrajinskom Sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. -U rbanistička inspekcija grada Beograda obavlja poslove inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji grada Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju objekata do 800m² bruto razvijene površine, u Odeljenju za urbanističku inspekciju pri Sektoru za građevinsku i urbanističku inspekciju u Sekretarijatu za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Beograda. -R epublička građevinska inspekcija obavlja kao izvorne, poslove inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata na osnovu ovog zakona, odnosno inspekcijski nadzor u oblasti izgradnje i upotrebe građevinskih objekata od značaja za Republiku; nadzor nad inspekcijskim poslovima u izgradnji i upotrebi građevinskih objekata koji su povereni jedinicama lokalne samouprave, kao i sačinjavanje i prosleđenje upravnih akata u okviru ovlašćenja propisanih zakonom. Poslovi se obavljaju u Odeljenju za inspekcijske poslove građevinarstva u okviru Sektora za inspekcijski nadzor u resornom ministarstvu. Kao uže organizacione jedinice u okviru Odeljenja formirane su: Grupa građevinske inspekcije Beograd, Grupa građevinske inspekcije Niš. -G rađevinska inspekcija na nivou autonomne pokrajine Vojvodina obavlja poslove inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekta za koje autonomna pokrajina izdaje građevinsku dozvolu, zatim inspekcijski nadzor nad radom kako organa koji su nadležni za poslove građevinarstva, tako i organa koji su nadležni za poslove građevinske inspekcije. Navedeni poslovi se obavljaju u Odseku za inspekcijske poslove za urbanizam i graditeljstvo i poslove izvršenja u okviru Sektora za inspekcijske poslove u pokrajinskom Sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. -G rađevinska inspekcija grada Beograda, obavlja poslove inspekcijskog nadzora nad izgradnjom i rekonstrukcijom objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje grad Beograd (objekti preko 800m²), u Odeljenju za građevinsku inspekciju pri Sektoru za građevinsku i urbanističku inspekciju u Sekretarijatu za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Beograda. -G rađevinske inspekcije na nivou opštinskih uprava, obavljaju poslove inspekcijskog nadzora nad izgradnjom i rekonstrukcijom objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje opštinski organ uprave, u različitim organizacionim jedinicama opštinskih uprava. Najčešće ove inspekcijske službe obavljaju poslove pri formiranim Odeljenjima za komunalno-građevinske poslove, ili inspekcijske poslove.
84
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
Postupak vršenja inspekcijskog nadzora U vršenju inspekcijskog nadzora urbanistički i građevinski inspektori kontrolišu, po službenoj dužnosti i to neposrednim putem (redovni nadzor) ili na osnovu prijava građana (vanredni nadzor). S tim u vezi, ovlašćenja inspektora predstavljaju bitan uslov, praktično jedan od najznačajnijih elemenata ove vrste nadzora. Ovlašćenja, u najkraćem, čine skup mera i aktivnosti inspekcijskih organa kojima oni utiču na rad i postupanje, ponašanje nadziranih subjekata. Inspekcijska ovlašćenja predstavljaju izvesnu mogućnost inspektora da utiču na aktivnosti nadziranih subjekata u cilju usklađivanja njihovog rada i postupanja u saglasnosti sa propisima. Inspekcijska ovlašćenja primenjuju se u trećoj fazi nadzornog procesa, u intervenciji inspekcije, odnosno ona se koriste samo u slučajevima kada se u postupku inspekcijskog nadzora utvrde nepravilnosti u radu i postupanju nadziranog subjekta. U ovom delu podsetićemo se samo na jednu od mnogobrojnih podela inspekcijskih ovlašćenja, a odnose se na situaciju kada je u pitanju zaštita prava koja se ostvaruju inspekcijskim nadzorom. Ova ovlašćenja inspekcije sprovode se putem generalnih i posebnih ovlašćenja. Tako urbanistički i građevinski inspektor, primenjuje posebna ovlašćenja, na osnovu kojih preduzimaju mere, a u skladu sa odredbama Zakona.
Postupanje urbanističkog inspektora Na osnovu zakonom propisanih ovlašćenja, nadležnost urbanističkog inspektora odnosi se na vršenje inspekcijske kontrole nad primenom zakona koji reguliše oblast prostornog planiranja, urbanizma i građevine, zatim kontrolu donetih prostornih planova, urbanističkih planova, urbanističkih projekata, sprovođenja planova, promenu stanja u prostoru. Specifičnost, odnosno razlika u odnosu na građevinskog inspektora sastoji se u tome što urbanistički inspektor vrši inspekcijsku kontrolu nad radom određenog državnog organa, uprave, ili lokalne samouprave. Ova kontrola se odvija unutar određene organizaciono-funkcionalne celine, sa različitim ciljem - podizanje i poboljšavanje efikasnosti celine, kvaliteta rada, odnosno funkcionalne usklađenosti. Tako, imajući u vidu da je nadzirani subjekt jedino organ uprave, ova vrsta kontrole ima karakteristike inspekcijske kontrole koje vrši upravna inspekcija. U okviru ovlašćenja urbanističkog inspektora, novine u Zakonu odnose se na mere koje može da preduzima u vršenju inspekcijskog nadzora. Ovlašćenje da zabrani rešenjem dalju izradu planskog dokumenta, ako utvrdi da privredno društvo ili drugo pravno lice koje izrađuje planski dokument ne ispunjava uslove propisane zakonom, pripada urbanističkom inspektoru, u smislu člana 174. stav 1. tačka 1) Zakona. S tim u vezi u tački 2) istog člana Zakona, umesto dosadašnjeg ovlašćenja da naredi rešenjem poništavanje određenog upravnog akta, urbanistički inspektor ima ovlašćenje da podnosi prigovor. Ovaj prigovor podnosi nadležnom organu na izdate lokacijske uslove, odnosno urbanistički projekat, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana izdavanja lokacijskih uslova, odnosno potvrđivanja urbanističkog projekta, ako utvrdi da ti akti nisu u skladu sa zakonom, odnosno planskim dokumentom i o tome obavesti investitora.
Postupanje građevinskog inspektora U odnosu na navedene vrste inspekcijskog nadzora, neophodno je vratiti se na pomenuti redovni inspekcijski nadzor. Ova vrsta nadzora podrazumeva kontrolu objekata, odnosno izvođenja radova na izgradnji objekata na osnovu izdate pravnosnažne građevinske dozvole kao i prijave radova, koja se službenim putem dostavlja inspektoru. Naime, članom 148. Zakona koji reguliše prijavu radova, zakonodavac uvodi nove segmente. Pored obaveze investitora o prijavi radova koju dostavlja organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije u roku od osam dana pre početka izvođenja radova, u stavu 5.ovog člana propisuje da nadležni organ o podnetoj prijavi obaveštava građevinsku inspekciju, što je prema odredbama prethodnog zakona bila obaveza investitora. Pravni instruktor • mart 2015.
85
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI U ovoj vrsti upravnog postupka, zastupljen je odnos između nadzornog subjekta (građevinski inspektor) i nadziranog subjekta (investitor i izvođač radova). Vanredni inspekcijski nadzor podrazumeva kontrolu objekta sa aspekta kontrole izvođenja radova na izgradnji objekta, koji je iniciran prijavom građana, zainteresovanog lica. U ovoj vrsti postupka, podnosilac prijave nije stranka u postupku, već samo zainteresovano lice, koje svojim iniciranjem može da ukaže na izvesne nepravilnosti. Ovo iz razloga što u dosadašnjoj praksi u postupcima kontrole građevinskih inspektora na izgradnji objekata, veoma često su prisutne prijave građana, obično suseda, koji imaju svoje razloge za podnošenje prijave. U ovakvim situacijama, prijave građana nisu od značaja za tok, vođenje postupka inspekcijskog nadzora, jer građevinski inspektor već postupa po službenoj dužnosti i u okviru propisanih ovlašćenja preduzima zakonom propisane upravne radnje i mere prema investitoru, odnosu izvođaču radova. U toku vršenja inspekcijskog nadzora, kao segment od velikog značaja je sačinjavanje zapisnika od strane inspektora. Kao javna isprava zapisnik je taj kojim se konstatuju određene činjenice i nedostaci iz oblasti inspekcijskog nadzora. Inspektor uzima pismene i usmene izjave od odgovornih lica i svedoka o pitanjima koja su od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja, utvrđuje identitet lica koja rade u preduzećima i drugim pravnim licima koje kontroliše, kao i fizičkih lica koja obavljaju delatnost iz predmetne oblasti, preduzima radnje u skladu sa svojim ovlašćenjima, s tim što je u obavezi da o svakoj radnji izvršenoj u postupku nadzora sačini zapisnik, kako bi se moglo utvrditi šta je sve učinjeno tokom obavljanja pojedinih radnji u postupku. Ukoliko je zapisnik propisno sastavljen pruža potpun dokaz o toku i sadržini inspekcijske kontrole, a kao takav služi kao dokazno sredstvo u postupku donošenja upravnih akata i preduzimanja drugih upravnih mera. Prema slovu zakona, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor kontroliše, proverava da li nadzirani subjekat, odnosno investitor radova i izvođač radova postupaju u skladu sa zakonom propisanim uslovima u toku izgradnje objekta za koji je izdata građevinska dozvola. Propisani uslovi utvrđeni su članom 175. Zakona koji propisuje da građevinski inspektor proverava, odnosno utvrđuje da li: - privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koji gradi objekat, odnosno lice koje vrši stručni nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na građenju objekata, ispunjavaju propisane uslove; - je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona, kao nova izmena; - je investitor zaključio ugovor o građenju, u skladu sa ovim zakonom; - se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona, kao nova izmena; - je gradilište obeleženo na propisan način; - izvršeni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrađuju odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta; - je izvođač radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobraćaja, okoline i zaštitu životne sredine; - na objektu koji se gradi ili je izgrađen postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost njegovog korišćenja i okoline; - izvođač radova vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije na propisani način; - se u toku građenja i korišćenja objekta vrše propisana osmatranja i održavanja objekta; - je tehnički pregled izvršen u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona; - je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola; - se objekat koristi za namenu za koju je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola; - obavlja i druge poslove utvrđene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.
86
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi Nove izmene zakona propisuju obavezu građevinskog inspektora da je u vršenju inspekcijskog nadzora dužan da obavezno izvrši dva inspekcijska nadzora i to prilikom dobijanja obaveštenja od nadležnog organa o prijavi temelja (prema članu 152. Zakona) i po završetku objekta u konstruktivnom smislu (član 175. stav 3). Od značaja je navesti izmenu člana 152. Zakona. Dosadašnje zakonsko uređenje izdavanja pismene potvrde o usaglašenosti izgrađenih temelja, izmenjeno je na taj način što prema novim odredbama, izvođač radova ima obavezu da po završetku izrade temelja, dâ izjavu o njenom završetku i priloži geodetski snimak izgrađenih temelja. Ovu izjavu podnosi nadležnom organu, odnosno organu koji je izdao građevinsku dozvolu. Na osnovu ovih podataka nadležni organ je dužan da u roku od tri dana od dana prijema izjave izvođača, obavesti nadležnu građevinsku inspekciju o završetku izrade temelja. Nadležna građevinska inspekcija dalje ima obavezu da u roku od tri dana izvrši inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadležni organ. Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na građevinsku dozvolu odmah obaveštava građevinskog inspektora o ovoj činjenici, sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa građevinskom dozvolom, a u smislu člana 152. stav 5. Zakona. U vezi sa navedenim, praksa će pokazati kako će ove izmene uticati na bolju i efikasniju kontrolu izgrađenih temelja, kao važan segment u postupku izgradnje objekta. Od značaja je naglasiti da u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ima ovlašćenja da uđe bez odluke suda i u posebni fizički deo zgrade u kojem se izvode radovi za koje je po ovom zakonu predviđen inspekcijski nadzor, ukoliko postoje osnovi sumnje da će prilikom vršenja nadzora biti otkrivena povreda zakona koja zahteva preduzimanje hitnih mera radi sprečavanja opasnosti po život i zdravlje ljudi, odnosno izvođenje radova koji predstavljaju izvršenje krivičnog dela bespravne gradnje (član 175. stav 5). Takođe se ističe da je građevinski inspektor dužan da pruža stručnu pomoć u vršenju poverenih poslova u oblasti inspekcijskog nadzora i da daje stručna objašnjenja, da preduzima preventivne mere, kao i da obaveštava nadziranog subjekta u vezi sa obavezama iz propisa, ukazuje mu na moguće zabranjene, odnosno štetne posledice njegovog ponašanja, opominje ga na potrebu otklanjanja uzroka nezakonitosti koje mogu nastati u budućnosti, kao i da neposredno učestvuje u vršenju inspekcijskog nadzora kad je to neophodno (član 175. stav 6).
Obustava radova, uklanjanje objekta ili njegovih delova, zatvaranje gradilišta Ovlašćenja građevinskog inspektora utvrđena članom 176. Zakona predstavljaju osnov za njegovo postupanje u smislu donošenja upravnog akta - rešenja kojim se investitoru, odnosno izvođaču radova nalažu određene upravne mere. Tako je građevinski inspektor u obavezi da donese rešenje kojim nalaže investitoru, odnosno izvođaču radova, različite upravne mere - obustavu radova i uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela i to u sledećim slučajevima: - ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova rešenjem nalaže obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela (član 176. stav 1. tačka 1); - ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, obustavlja radove rešenjem i određuje rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, donosi rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela (član 176. stav 1. tačka 2); - ako utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu rešenja iz člana 145. ovog zakona potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, rešenjem obustavlja radove i određuje rok koji ne može biti duži Pravni instruktor • mart 2015.
87
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI od 30 dana za pribavljanje građevinske dozvole, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, nalaže rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela (član 176. stav 1. tačka 4); - ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje, naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, nalože rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje (član 176. stav 1. tačka 5); - ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona rešenjem nalaže uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje (član 176. stav 1. tačka 1a); - ako investitor nije zaključio ugovor o građenju, u skladu sa ovim zakonom, nalaže rešenjem obustavu radova (član 176. stav 1. tačka 3); - ako je nastavljeno građenje, odnosno izvođenje radova i posle donošenja rešenja o obustavi radova, nalaže rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela (član 176. stav 1. tačka 6); - ako investitor nije odredio stručni nadzor, u skladu sa ovim zakonom, rešenjem naloži obustavu radova (član 176. stav 1. tačka 9); - protekom propisanog roka naloži rešenjem uklanjanje privremenog objekta iz člana 147. ovog zakona (član 176. stav 1. tačka 7); - ako se u toku građenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraćaja, okoline i zaštitu životne sredine, naloži rešenjem investitoru, odnosno izvođaču radova mere za otklanjanje uočenih nedostataka, rok njihovog izvršenja, kao i obustavu daljeg izvođenja radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvršenja na teret investitora, odnosno izvođača radova (član 177. stav 1. tačka 1); - ako izvršeni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrađuju ne odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta, obustaviće rešenjem dalje izvođenje radova dok se ne otklone utvrđeni nedostaci (član 177. stav 1. tačka 2); - ako gradilište nije obeleženo na propisan način, nalaže rešenjem obustavu radova i određuje rok za otklanjanje nedostataka, koji ne može biti duži od tri dana (član 177. stav 1. tačka 3). U vezi sa izricanjem mere uklanjanja objekta napomena je da se Rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi i na delove objekta koji nisu opisani u rešenju o uklanjanju (rušenju), a nastali su nakon sastavljanja zabeležbe i čine jednu građevinsku celinu. Ove upravne mere mogu se doneti i usmenim izricanjem na licu mesta, uz obavezu inspektora da pismeni otpravak rešenja izradi u roku koji ne može biti duži od pet dana. Rok za izvršenje i rok za žalbu počinju da teku od dana donošenja usmenog rešenja. Pismeni otpravak rešenja dostavlja se pribijanjem na objekat koji se gradi. Izmene Zakona vezane za navedena ovlašćenja, odnosno nalaganje upravnih mera, koje treba istaći, odnose se na član 176. stav 1. tačka 1), kojim je utvrđena obaveza da se rešenjem građevinskog inspektora uvodi, pored naloga uklanjanja objekta, odnosno dela objekta i obustava daljeg izvođenja radova, koja nije bila predviđena prethodnim odredbama zakona. Osim ove postojeće izmene u članu 176. stav 1 tačka 1) Zakona inače alternativno navedene, praktično građevinskom inspektoru daju šira ovlašćenja u odnosu na odredbe prethodnog zakona, jer mu daje pravo da osim kontrole građevinske dozvole, ima i ovlašćenje za kontrolu urbanističkih uslova i potvrde o prijavi radova, u odnosu na izvođenje građevinskih radova. U okviru navedenih ovlašćenja i preduzimanja mera, građevinski inspektor kada je doneo rešenje o obustavi radova i uklanjanju objekta ili njegovog dela, jer se isti gradi bez građevinske dozvole (tzv. „bespravna gradnja”) donosi i rešenje o zatvaranju gradilišta, jer je članom 181. Zakona utvrđeno da kada građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora konstatuje da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole, pored mera koje su propisane ovim zakonom, naređuje rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta. Znači rešenje o zatvaranju gradilišta građevinski
88
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi inspektor je u obavezi da donese investitoru radova i vezano je za rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovih delova. Predmetno rešenje izvršno je danom donošenja, a ova mera sprovodi se stavljanjem službenog znaka „zatvoreno gradilište” (žuta - narandžasta traka), pečaćenjem građevinskih mašina i pribijanjem kopije istog rešenja na vidnom mestu. Jedan primerak izvršnog rešenja kojim se naređuje zatvaranje gradilišta, građevinski inspektor dostavlja nadležnoj policijskoj upravi, koja po potrebi pruža policijsku pomoć radi omogućavanja sprovođenja izvršenja tog rešenja. U dosadašnjoj praksi pokazalo se kao veoma aktuelno pitanje postavljanja znaka „zatvoreno gradilište”. Naime, zakon decidno utvrđuje da se ovaj znak postavlja samo na gradilišta na kojima se izvode radovi bez građevinske dozvole tzv. „bespravna gradnja”. U mnogobrojnim slučajevima na terenu, inspekcijskom kontrolom se utvrđuje da se na objektu izvode radovi na osnovu građevinske dozvole, ali sa izvesnim odstupanjima u odnosu na istu dozvolu i overeni projekat. Primenjujući zakonska ovlašćenja građevinski inspektor nalaže rešenjem određene mere, radi otklanjanja nepravilnosti (obustavu radova, izmenu dokumentacije i dr), ali u isto vreme nema ovlašćenje da zatvori gradilište i analogno tome postavi znak „zatvoreno gradilište”. S tim u vezi, izdavanjem rešenja sa određenim nalogom mera ne proizvode dejstva na samom terenu, jer investitor i izvođač radova isto ne poštuju i nastavljaju sa izvođenjem radova. Kao sledeća napomena od izuzetnog značaja, ističe se činjenica da su investitor i izvođač radova u postupku inspekcijske kontrole koje vrši građevinski inspektor, jedine stranke u ovom postupku. Ovo iz razloga što je u praksi, često prisutna situacija da u toku izgradnje objekta, u različitim fazama njegove izgradnje, delove objekta (stanove, poslovni prostor), investitor otuđi, proda. Tako kupci stanova, odnosno poslovnog prostora, iako objekat nije završen, bez obzira što je na primer završen u konstruktivnom smislu, izvode naknadne radove, koji predstavljaju odstupanja u odnosu na pravnosnažnu građevinsku dozvolu, odnosno overeni projekat. To su situacije kada građevinski inspektor na osnovu gore navedenih ovlašćenja, preduzima takođe navedene različite upravne mere, ali prema investitoru radova, koji je jedini odgovoran u toku izgradnje objekta i to sve do izdavanja pravnosnažne upotrebne dozvole.
Zabrane Građevinski inspektor u toku vršenja inspekcijskog nadzora, na osnovu zakonom propisanih ovlašćenja izriče upravne mere i u vidu zabranjujućih rešenja, kao upravnih akata. Na osnovu člana 178. Zakona, građevinski inspektor ovu upravnu meru izriče kada utvrdi da: - privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno lice kome je povereno vršenje stručnog nadzora nad građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova ne ispunjava propisane uslove, zabraniće rešenjem dalje izvođenje radova do ispunjenja uslova (član 178. stav 1. tačka 1); - na objektu koji se gradi ili koji je izgrađen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i život i zdravlje ljudi, zabraniće rešenjem korišćenje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvrđeni nedostaci (član 178. stav 1. tačka 2); - se objekat za koji je izdata građevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole, narediće investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u utvrđenom roku doneće rešenje o zabrani korišćenja objekta (član 178. stav 1. tačka 3); - se objekat za koji je izdata građevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja nije utvrđena građevinskom i upotrebnom dozvolom, naložiće pribavljanje građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. ovog zakona u roku od 30 dana, a ako investitor ne pribavi građevinsku Pravni instruktor • mart 2015.
89
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI dozvolu, odnosno rešenje iz člana 145. ovog zakona u ostavljenom roku, doneće rešenje o zabrani korišćenja objekta (član 178. stav 1. tačka 4); - se korišćenjem objekta dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline ili ugrožava životna sredina, naložiće izvođenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korišćenje objekta, odnosno dela objekta (član 178. stav 1. tačka 5). U vezi sa članom 178. stav 1. tačka 3) Zakona iako nije predmet najnovije izmene zakona, neophodno je istaći, odnosno još jednom podvući da je investitor radova jedino odgovorno lice u toku izvođenja gradnje objekta, sve do pribavljanja upotrebne dozvole. Sledstveno tome, građevinski inspektor po proteku roka od 30 - 90 dana koji je određen za pribavljanje upotrebne dozvole, zabranu korišćenja objekta isključivo i jedino nalaže, određuje prema investitoru radova, mada je u praksi u većini slučajeva prisutna činjenica da je predmetni objekat već useljen, što u mnogome otežava postupak. U ovakvim situacijama, praktično izvršenje predmetnog rešenja je neizvršivo. Čl. 182. i 183. Zakona nisu pretrpeli izmene, a utvrđuju postupak dostavljanja upravnih akata rešenja i zaključaka kada je investitor nepoznat, odnosno postupak donošenja rešenja uklanjanja objekta, ili njegovog dela, u smislu određivanja roka, izrade projekta za rušenje, kao i način izvršenja putem drugog lica, ako investitor uklanjanje nije u roku izvršio. Ožalbeni postupak propisan je članom 184. Zakona tako što odredbe iz prethodnog zakona ostaju na snazi, osim odredbe ovog člana stav 3. koja utvrđuje da žalba na rešenje urbanističkog inspektora nije dozvoljena, kao i da se briše stav 5. istog člana, koji je dozvoljavao žalbu na rešenje urbanističkog inspektora grada Beograda.
Kaznene odredbe Pre najnovijih izmena u kaznenim odredbama Zakona, nisu bile propisane kaznene mere - sankcije za preduzetnike i fizička lica. Imajući u vidu da su u praksi najzastupljenija fizička lica kao investitori na izgradnji objekata, u praktičnoj primeni zakona građevinski inspektori su nailazili na određene teškoće koje su ih sputavale da svoju upravno nadzornu funkciju izvrše u potpunosti. Na mnogobrojne predloge građevinskih inspektora da se i ove kategorije lica uvedu kao odgovorna lica, zakonodavac je odgovorio najnovijim izmenama zakona. Na taj način novim izmenama Zakona, građevinski inspektori su dobili šira ovlašćenja, u delu primene kaznenih odredbi.
Privredni prestupi U poglavlju zakona koji reguliše privredne prestupe kao vrstu kaznenih mera, prema izmenama uvodi se posle člana 202. novi član 202a Zakona koji utvrđuje kažnjavanje za učinjeni privredni prestup, tačnije: „novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje izrađuje tehničku dokumentaciju i/ili izvodi radove, ako ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti propisane ovim zakonom” (član 126. Zakona koji utvrđuje uslove za privredne subjekte koji mogu da vrše izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekta i član 150. Zakona koji propisuje uslove za odgovornog izvođača radova koji rukovodi izgradnjom objekta). Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor. Izmenjeni član 204. propisuje da će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje je ovlašćeno da utvrđuje uslove za izgradnju objekata i uređenje prostora, kao i tehničke podatke za priključak na infrastrukturu, odnosno da priključi objekat na infrastrukturu, ako u propisanom roku ne objavi separat i/ili ne dostavi potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, i/ili lokacijske uslove i/ili saglasnost na projekat,
90
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi odnosno drugi akt predviđen ovim zakonom, kao i ako ne priključi objekat na infrastrukturu (član 8b koji propisuje postupanje imaoca javnih ovlašćenja u objedinjenoj procedure i član 46. stav 4. koji se odnosi na odluku planskog dokumenta). Odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno nosilac izrade plana. Posle prethodnog člana dodaje se član 204a koji propisuje da će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice ako traži saglasnosti na tehničku dokumentaciju suprotno odredbama ovog zakona. Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara. Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.
Prekršaji U poglavlju zakona koji utvrđuje prekršajne sankcije, izmene u članu 205. Zakona odnose se na uvođenje preduzetnika i fizičkog lica, kao odgovornih lica. Tako da će se u slučaju ako ne omogući urbanističkom ili građevinskom inspektoru vršenje nadzora u skladu sa ovim zakonom (čl. 173. i 175), za prekršaj kazniti preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara. Za isti prekršaj kazniće se fizičko lice koje nije preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz ovog člana podnosi nadležni građevinski, odnosno urbanistički inspektor. U članu 206. Zakona izmene su propisane stavom 3. koji utvrđuje da će se kazniti fizičko lice kao investitor objekta, novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara, za prekršaj nesmetanog kretanja i pristupa osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz sva tri stava ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor. Kaznene odredbe člana 208. Zakona sa izmenama i to stavom 3. utvrđuje da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorni izvođač radova ako postupa suprotno odredbama člana 152. stav 7. ovog zakona, odnosno ne obezbedi objekte i okolinu u slučaju prekida radova. Novi članovi zakona u kaznenim odredbama su sledeći: član 208a koji propisuje: „Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji: 1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110); 2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona (izmene u ovom članu su propisane stavom 2. gde se izvođač radova obavezuje da organu koji je izdao građevinsku dozvolu podnese izjavu o završetku izrade temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu. Zatim u stavu 4. zakonodavac propisuje da je nadležni organ u obavezi da u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stave 2. ovog člana, obavesti o završetku izrade temelja nadležnu građevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od tri dana izvrši inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadležni organ. Stavom 5. se dalje propisuje da ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na građevinsku dozvolu, odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa građevinskom dozvolom); Pravni instruktor • mart 2015.
91
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 3) ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja (član 152. stav 3); 4) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (čl. 176. i 177). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor”. Član 208b koji propisuje: „Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji izrađuje tehničku dokumentaciju i/ili izvodi radove, ako ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti propisane ovim zakonom (čl. 126. i 150). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor”. Član 208v koji propisuje: „Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorni projektant koji je izradio i potpisao tehnički dokument ili je potvrdio taj dokument u postupku tehničke kontrole, suprotno odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor”. Član 211a koji propisuje: „Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u imaocu javnog ovlašćenja, ako imalac javnih ovlašćenja tokom sprovođenja objedinjene procedure ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom (član 8b). Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa članom 8v ovog zakona”. Član 211b koji propisuje: „Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj registrator, odnosno odgovorno lice u organu nadležnom za sprovođenje objedinjene procedure ako nije imenovan registrator, ako ne podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa članom 8v stav 5. ovog zakona. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi Registrator centralne evidencije”. Član 212. koji propisuje: „Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, ako nije osigurano od odgovornosti za štetu (član 129a). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor”. Napominje se da se odredbe ovog člana primenjuju od 1.1.2016. godine. Pored navedenih novih članova, izmene u kaznenim odredbama se odnose na član 209. stav 1. tačka 2) Zakona koji utvrđuje da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne
92
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158) i stav 3. kojim se propisuje da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana Zakona podnosi nadležni urbanistički inspektor, zahtev iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana građevinski inspektor, zahtev iz stava 1. tačka 6) ovog člana urbanistički, odnosno građevinski inspektor, a zahtev iz stava 1. tač. 5) i 7) ovog člana organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Izmene se odnose i na član 210. stav 1. tačka 1) koji glasi da se novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kažnjava za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako: izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 53) i stav 3. koji reguliše da se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa članom 8v ovog zakona.
Krivično delo građenje bez građevinske dozvole U delu koji se odnosi na kažnjavanje lica koji je investitor ili izvođač radova neophodno je podsetiti na član 219a Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014). Građevinski inspektor prema navedenom zakoniku ima pravo da podnese krivičnu prijavu za krivično delo „građenje bez građevinske dozvole”. Ovu krivičnu prijavu podnosi nadležnom tužilaštvu ako je utvrdio da je: 1. lice izvođač radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvođač radova na objektu koji se gradi, odnosno koje izvodi radove na rekonstrukciji postojećeg objekta, bez građevinske dozvole (za koje je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine i novčana kazna); 2. lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole (za koje je propisana kazna od šest meseci do pet godina i novčana kazna; 3. na osnovu izdatog rešenja o obustavi radova, lice iz st. 1. i 2. ovog člana nastavilo započetu gradnju, (za koje je propisna kazna zatvora od jedne do osam godina i novčana kazna; 4. lice koje je kao odgovorni projektant, odnosno vršilac tehničke kontrole, suprotno propisima potpisalo konačan izveštaj o izvršenoj kontroli, kojim se konstatuje da na glavni projekat nema primedbi ili suprotno propisima stavio pečat na glavni projekat da se projekat prihvata, ili suprotno propisima dalo izjavu kojom potvrđuje da je glavni projekat urađen u skladu sa lokacijskom dozvolom (za koje je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine). Pored navedenog, a na osnovu Krivičnog zakonika građevinski inspektor ima ovlašćenje i za podnošenje krivične prijave za krivično delo „priključenje objekta koji je izgrađen bez građevinske dozvole” (219b), ako utvrdi da: lice koje priključi objekat ili odgovorno lice u pravnom licu koje dozvoli priključenje objekata, koji se gradi ili je izgrađen bez građevinske dozvole, na elektroenergetsku, termoenergetsku ili telekomunikacionu mrežu, vodovod i kanalizaciju (za koje je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine i novčana kazna). Na osnovu navedenih članova Zakona i Krivičnog zakonika koje se odnose na kaznene odredbe, može se zaključiti da građevinski inspektor ima široka ovlašćenja u ovoj oblasti. Da li ova ovlašćenja i koristi u praktičnoj primeni ovih propisa, predstavlja pitanje koje se vezuje za posebnu temu, koja zahteva detaljnu analizu pokrenutih postupaka, kao i donetih odluka pred pravosudnim organima.
Uklanjanje objekata Poglavlje Zakona koje reguliše oblast uklanjanja objekata, uređen je članovima zakona od 167. do 171. Izmene su sadržane u članu 167. stav 2. Zakona koji utvrđuje da u postupku donošenja rešenja o uklanjanju objekta, ili njegovog dela za koji se utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožePravni instruktor • mart 2015.
93
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI na njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja, prethodi rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta nadležnog građevinskog inspektora. U istom članu stavom 3. definisano je da se kao rešeno pitanje smeštaja korisnika objekta, smatra obezbeđenje nužnog smeštaja. U članu 168. stav 3. Zakona utvrđuje se da se dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje rešenjem u roku od osam dana (umesto 15 pre izmena zakona) od dana dostavljanja uredne dokumentacije. Član 171. Zakona je izmenjen u delu koji se odnosi na to da dosadašnja posebna organizaciona jedinica za izvršenje rešenja o uklanjanju objekta odnosno njegovog dela nije predviđena, u okviru republičke, pokrajinske, odnosno organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove građevinske inspekcije. To podrazumeva da samo prinudno izvršenje rešenja o uklanjanju sprovodi organ nadležan za poslove građevinske inspekcije, odnosno građevinski inspektor. Ako se izvršenje sprovodi preko trećeg lica na trošak izvršenika, takođe građevinski inspektor sačinjava zapisnik o izvršenom uklanjanju objekta ili dela objekta, koji se dostavlja organu nadležnom za poslove katastra nepokretnosti. Stav 6. ovog člana Zakona uvodi novinu tako što propisuje da ukoliko nadležni organ nema potrebna sredstva za izvršenje inspekcijskog rešenja, zainteresovana strana može obezbediti troškove izvršenja do naplate od strane izvršnog dužnika. Izmena zakona u ovom delu je od značaja imajući u vidu da su opredeljena sredstva za prinudna izvršenja inspekcijskih rešenja u budžetu organa uprave, veoma ograničena, niska. Tako u praktičnoj primeni, većina izvršenja prinudnim putem ne mogu da se sprovode, upravo iz razloga nedostatka finansijskih sredstava. Navedenim izmenama omogućena je ova vrsta izvršenja putem obezbeđivanja sredstava od strane onog lica koji ima pravni interes da se sprovede prinudno izvršenje. Ali, u odnosu na dosadašnju praksu, buduća primena izmene utvrđene navedenim stavom 6. ovog člana, u praksi će tek pokazati da li je olakšan postupak prinudnog izvršenja preko trećeg lica, čije troškove obezbeđuje zainteresovano lice. Ovo iz razloga, što zakonodavac nije propisao postupak, odnosno na koji način će se vršiti uplata troškova izvršenja.
Postupanje građevinskog inspektora na osnovu Zakona o legalizaciji objekata Zakon o legalizaciji objekata („Sl. glasnik RS”, br. 95/2013 i 117/2014) koji se primenjuje od 1.11.2013. godine, u smislu ovlašćenja građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora, ima značaja u odnosu na IV poglavlje koje se odnosi na rušenje objekata. Članom 33. stav 1. ovog zakona propisano je da se rušenje objekta koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu zakona, neće izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije. U stavu 2. istog člana zakonodavac utvrđuje da će građevinski inspektor bez odlaganja doneti rešenje o rušenju objekta ako rešenje o rušenju nije doneto i ako utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole posle stupanja na snagu ovog zakona. Članom 34. dalje se propisuje da se stiču uslovi za rušenje objekta, odnosno njegovog dela, ako je pravnosnažno okončan postupak kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju. U stavu 2. istog člana utvrđuje se da je nadležni organ u obavezi da bez odlaganja predmetni pravnosnažni akt dostavi bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana građevinskoj inspekciji. Tako je prema stavu 3. istog člana građevinski inspektor dužan da odmah po prijemu ovog akta, a najkasnije u roku od tri dana donese rešenje o rušenju objekta, odnosno dela objekta, ako takvo rešenje nije doneto. U odnosu na navedene članove zakona, građevinski inspektor je u obavezi da donese rešenje o uklanjanju (rušenju) objekta ili njegovog dela, ako je utvrdio da investitor, odnosno podnosilac zahteva za legalizaciju, izvodi radove posle stupanja na snagu ovog zakona (znači posle 1.11.2013. godine). Međutim, primenjujući član 33. stav 1. istog zakona, postavlja se pitanje pravnog dejstva rešenja o
94
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi uklanjanju, jer se neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka legalizacije. To dalje podrazumeva, postupanje građevinskog inspektora u smislu primene Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010). U ovakvim slučajevima (prema mišljenju resornog ministarstva), Zaključak o dozvoli izvršenja građevinski inspektor neće donositi do pravnosnažnog okončanja postupka legalizacije. U slučajevima kada je donet zaključak o dozvoli izvršenja, građevinski inspektor donosi novi akt kojim se vrši odlaganje izvršenja predmetnog rešenja, opet do pravnosnažnog okončanja prethodnog postupka pred nadležnim organom za legalizaciju objekta.
Postupanje građevinskog inspektora na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Sl. glasnik RS”, br. 25/2013 i 145/2014), omogućio je svim vlasnicima objekata koji su izgrađeni bez izdate građevinske, odnosno upotrebne dozvole da mogu, po izvršenom upisu u javnu knjigu svojih nepokretnosti, da nastave da koriste svoje nepokretnosti kako za stanovanje, tako i za obavljanje delatnosti ličnim radom. Međutim, imajući u vidu da ovim zakonom nije propisano pravno dejstvo upisa prava svojine, u praksi je njegova primena izazvala određene probleme. Oni se odnose najpre, na postupanje nadležnih građevinskih inspekcija, koje primenjujući Zakon donose rešenja o uklanjanju (rušenju) objekata, koja su se u praksi i izvršavala. Iz ovih razloga Zakonom o izmeni i dopuni Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Sl. glasnik RS”, br. 145/2014 - dalje: Zakon o izmeni i dopuni Zakona) u članu 11. Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole dodavanjem dva nova stava, dosadašnje postupanje građevinske inspekcije se otklanja, ali pod određenim uslovima, odnosno pravnim situacijama. Prva je da se do pravnosnažnog okončanja započetih postupaka rešenje o rušenju neće izvršavati, odnosno da se izvršenje rešenja o uklanjanju (rušenju) vezuje za donošenje i pravnosnažnost rešenja o upisu prava svojine u skladu sa ovim zakonom. Konkretno, građevinska inspekcija u slučaju da je donela rešenje o uklanjanju (rušenju), neće nastaviti upravni postupak u smislu izdavanja zaključka o dozvoli izvršenja, kako nalaže Zakon o opštem upravnom postupku. U ovoj fazi građevinska inspekcija ne preduzima dalje upravne radnje i mere, do donošenja odluke nadležnog organa, odnosno Republičkog geodetskog zavoda (katastra nepokretnosti). Ako je i donet zaključak o dozvoli izvršenja, građevinska inspekcija je u obavezi da posebnim upravnim aktom odloži izvršenje predmetnog rešenja. Ovo dalje znači da ukoliko postupak bude pravnosnažno okončan odbijanjem ili odbacivanjem zahteva za upis, stiču se, prema izmenama zakona, uslovi za uklanjanje (rušenje) tog objekta. Usvojene izmene su analogne i odredbama, tačnije čl. 33. i 34. Zakona o legalizaciji objekata, gde je takođe propisano da će se rešenje o uklanjanju (rušenju) objekata, izvršiti tek po pravnosnažnom okončanju postupka legalizacije. Sledeća pravna situacija odnosi se na objekte na kojima je upisano pravo svojine u skladu sa odredbama ovog zakona, te je iz razloga pravne sigurnosti izmenama propisano da ovi objekti neće biti uklanjani (rušeni), imajući u vidu da je upis izvršen u skladu sa zakonom, te da je u listu nepokretnosti upisana zabeležba o osnovu upisa, što je činjenica koja mora biti poznata trećim licima. Članom 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona, u članu 14. briše se rok važenja istog, odnosno njegova oročenost (do 31.12.2014. godine), jer se na osnovu njegove dosadašnje primene u praksi, zaključilo da nije dovoljan. To dalje podrazumeva da rok važenja osnovnog zakona, ne postoji. Zakon o izmeni i dopuni Zakona, bio je neophodan u cilju zaštite prava podnosioca zahteva, odnosno svih vlasnika objekata koji su izgrađeni bez izdate građevinske, odnosno upotrebne dozvole. • dr Tatjana Živković Pravni instruktor • mart 2015.
95
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Model
REŠENJE GRAĐEVINSKOG INSPEKTORA O OBUSTAVI GRAĐEVINSKIH RADOVA SA NALOGOM ZA SPROVOĐENJE MERA ZA OTKLANJANJE UOČENIH NEDOSTATAKA REPUBLIKA SRBIJA ____________________ (naziv upravnog organa) Odeljenje za građevinsku inspekciju Broj: ____________________ Datum: __________________ Mesto: __________________ Građevinski inspektor ____________________ (naziv upravnog organa), na osnovu člana 175. i člana 177. stav 1. tačka 1) i stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji (dalje: Zakon) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku donosi: REŠENJE I. NAREĐUJE SE Investitoru radova ____________________ (naziv pravnog lica), sa sedištem u ____________________ ul. ____________________ broj _____ i Izvođaču radova ____________________ (naziv pravnog lica), sa sedištem u ____________________ ul. ____________________ broj _____, u vezi sa izgradnjom stambeno-poslovnog objekta u ____________________ u ul. ____________________ broj _____, da urade sledeće: 1. Obustave sve radove na izgradnji objekta odmah po izricanju usmenog rešenja (obustava radova trajaće do otklanjanja svih utvrđenih nepravilnosti); 2. Izvrše razupiranje (privremeno rušenje) ____________________ (npr. pomoćnog objekta - šupe, u dnu parcele, a koji se naslanja na glavni objekat, u ul. ____________________ broj _____), odmah po izricanju usmenog rešenja; 3. Preduzimaju sve mere za bezbednost saobraćaja, okoline i zaštitu životne sredine, odmah po izricanju usmenog rešenja. II. NAREĐUJE SE Investitoru radova ____________________ (naziv pravnog lica), sa sedištem u ____________________ ul. ____________________ broj _____ i Izvođaču radova ____________________ (naziv pravnog lica), sa sedištem u ____________________ ul. ____________________ broj _____, u vezi sa izgradnjom stambeno-poslovnog objekta u ____________________ u ul. ____________________ broj _____, da urade sledeće: 1. Izrade projekat dodatne zaštite objekta u ____________________ u ul. ____________________ broj _____, uključujući i pomoćni urušeni objekat, u roku od sedam dana od dana izricanja usmenog rešenja. III. Rokovi za izvršenje rešenja počinju da teku od dana donošenja usmenog rešenja, odnosno od __________ godine. IV. O preduzetim merama izvestiti ovaj upravni organ. V. Žalba na rešenje ne odlaže njegovo izvršenje.
96
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
O b r a z l o ž e nj e Građevinski inspektor ____________________ (naziv organa uprave) Odeljenja za građevinsku inspekciju, izvršio je dana __________ godine kontrolni inspekcijski pregled radova i dokumentacije u vezi izgradnje stambeno-poslovnog objekta u ____________________ u ul. ____________________ broj _____. Kontrolnim zapisnikom građevinski inspektor je konstatovao sledeće: Investitor radova je _______________ (naziv pravnog lica), sa sedištem u ________________ ul. ____________________ broj _____. Izvođač radova je _______________ (naziv pravnog lica), sa sedištem u _________________ ul. ____________________ broj _____. Investitor poseduje građevinsku dozvolu za pripremne radove izdate od strane nadležnog organa pod brojem: __________ od __________ godine, pravnosnažna od dana __________ godine, kojom se napred navedenom investitoru odobrava izvođenje pripremnih radova za potrebe izgradnje stambeno-poslovnog objekta u _____________ ul. __________ broj _____. Stanje radova: __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ . (navesti stanje radova, npr. porušeni su postojeći objekti; izvršeno je bušenje šipova Ø 400 i to prema objektu u ____________________ ul. ____________________ broj _____ 23 komada, dubine 4,2 m, prema dnu dvorišta 3 komada dimenzija l=4,20, a prema objektu u ul. ____________________ broj _____ 14 komada dimenzija l-7,50 m. Konstatuje se da je prilikom pripreme terena za bušenje šipova koje je izvodilo ____________________ (naziv pravnog lica), sa sedištem u ____________________ ul. ____________________ broj _____, dana __________ godine, u popodnevnim satima došlo do obrušavanja šupe koja se naslanja na glavni objekat, u ul. ____________________ broj _____ i nalazi se u dnu parcele. Obrušio se zid prema parceli za gradnju, dužine 2,80 m, visine 2,90 m, debljine 12 cm.) Članom 177. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraćaja, okoline i zaštitu životne sredine, narediće rešenjem investitoru, odnosno izvođaču radova mere za otklanjanje uočenih nedostataka, rok njihovog izvršenja, kao i obustavu daljeg izvođenja radova, dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvršenja, na teret investitora odnosno izvođača radova. Članom 177. stav 2. Zakona propisano je da se rešenje iz stava 1. ovog člana može doneti i usmenim izricanjem na licu mesta uz obavezu inspektora da pismeni otpravak izradi u roku koji ne može biti duži od pet dana. Rok za izvršenje i rok za žalbu počinju da teku od dana donošenja usmenog rešenja. Na osnovu izloženog, a u skladu sa članom 175. i članom 177. stav 1. tačka 1) i stava 2. Zakona, rešeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.
Pravni instruktor • mart 2015.
97
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja. Žalba se predaje u dva istovetna primerka, taksirana sa __________ dinara administrativne takse, preko ovog organa, uplata na račun br. _______________, model 97 poziv na broj _______________. GRAĐEVINSKI INSPEKTOR ____________________
Dostaviti: 1. Investitoru radova 2. Izvođaču radova 3. Arhivi
Model
REŠENJE GRAĐEVINSKOG INSPEKTORA O OBUSTAVI GRAĐEVINSKIH RADOVA SA NALOGOM ZA PRIBAVLJANJE, ODNOSNO IZMENU GRAĐEVINSKE DOZVOLE REPUBLIKA SRBIJA ____________________ (naziv upravnog organa) Odeljenje za građevinsku inspekciju Broj: ____________________ Datum: __________________ Mesto: __________________
Građevinski inspektor ____________________ (naziv upravnog organa), Odeljenja za građevinsku inspekciju, na osnovu člana 175. i člana 176. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji (dalje: Zakon) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku donosi: REŠENJE I NALAŽE SE Investitoru radova ______________________ iz ____________________ ul. ____________________ br. _____ i Izvođaču radova ____________________ iz ____________________ u vezi izgradnje stambeno-poslovnog objekta, u ____________________ ul____________________ da urade sledeće: 1. Obustave sve radove na izgradnji objekta, u roku od jednog dana od dana prijema ovog rešenja; 2. Pribave odnosno izmene građevinsku dozvolu u roku od 40 dana od dana prijema ovog rešenja.
98
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
II O preduzetim merama izvestiti ovo Odeljenje građevinske Inspekcije. III Žalba na rešenje ne odlaže njegovo izvršenje. O b r a z l o ž e nj e Građevinski inspektor ____________________ (naziv organa uprave), Odeljenja za građevinsku inspekciju, izvršio je dana __________ godine kontrolni inspekcijski pregled izvedenih radova i raspoložive tehničke dokumentacije u vezi izvođenja radova na izgradnji objekta u ____________________ ul. ____________________ broj _____. Kontrolnim zapisnikom građevinski inspektor je konstatovao sledeće: Investitor radova je ____________________ iz ____________________ ul. ____________________ broj _____. Investitor poseduje Rešenje o odobrenju za izgradnju pod brojem __________ od __________ godine, pravnosnažno dana __________ godine i Potvrdu o prijemu dokumentacije broj: __________ od __________ godine, kojom se napred navedenom investitoru potvrđuje prijem dokumentacije za izgradnju stambeno-poslovnog objekta __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ (navesti karakteristike objekta, npr. spratnosti Po1+Po2(Ga)+Pr+4+Ps, na građevinskoj parceli koja je formirana od katastarske parcele broj __________ KO ________________ u ____________________, ul. ____________________ broj _____). Investitor je u toku izgradnje odstupio od overene projektne dokumentacije. Stanje izvedenih radova: __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ . (navesti stanje radova, npr. umesto projektovane spratnosti objekta Po1+Po2(Ga)+Pr+4+Ps izveden je objekat spratnosti Po1+Po2+Pr+6+Ps+Potkrovlje i to završno sa AB pločom iznad povučenog i AB stubovima i zidnim platnima potkrovlja, bez krovne konstrukcije. Trenutno se vrši priprema za nastavak gradnje objekta. Za iste je predat zahtev za legalizaciju objekta nadležnom organu, pod __________ dana __________ godine.) Članom 176. stav 1. tačka 2) Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje odnosno izmenu građevinske dozvole postojećeg glavnog projekta, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno glavnom projektu, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu da naloži rešenjem rušenje objekta odnosno njegovog dela. Na osnovu izloženog, a u skladu sa članom 175. i članom 176. stav 1. tačka 2) Zakona rešeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.
Pravni instruktor • mart 2015.
99
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja. Žalba se predaje u dva istovetna primerka, taksirana sa __________ dinara administrativne takse, preko ovog organa, uplata na račun br. _______________, model 97 poziv na broj _______________. GRAĐEVINSKI INSPEKTOR ____________________
Dostaviti: 1. Investitoru radova 2. Izvođaču radova 3. Arhivi
Model
REŠENJE GRAĐEVINSKOG INSPEKTORA O OBUSTAVI RADOVA I UKLANJANJU OBJEKTA AKO SE OBJEKAT GRADI ILI JE NJEGOVO GRAĐENJE ZAVRŠENO BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE REPUBLIKA SRBIJA ____________________ (naziv upravnog organa) Odeljenje za građevinsku inspekciju Broj: ____________________ Datum: __________________ Mesto: __________________ Građevinski inspektor ____________________ (naziv upravnog organa), na osnovu člana 175. i člana 176. stav 1. tačka 1) i stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji (dalje: Zakon) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku donosi: REŠENJE I NALAŽE SE Investitoru radova ____________________ iz ____________________ ul. ____________________ br. _____ i Izvođaču radova ____________________ iz ____________________, u vezi izgradnje poslovno-skladišnog objekta, u ____________________ ul. ____________________ broj _____, da urade sledeće: 1. Obustave sve radove na izgradnji objekta, u roku od јednog dana od dana prijema ovog rešenja. II NALAŽE SE Investitoru radova ____________________ iz ____________________ ul. ____________________ br. _____ da:
100
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
- ________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ (npr. ukloni konstrukciju prizemlja i sprata koju čine AB stubovi, zidna platna od giter blokova i AB grede koje nose međuploče tipa „fert”), - ________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ (npr. ukloni sve delove objekta izgrađene nakon donošenja ovog rešenja, u skladu sa članom 176. stav 2. Zakona). III Pre uklanjajna objekta, odnosno dela objekta nije potrebno uraditi projekat rušenja. IV Ukoliko investitor radova u određenom roku ne postupi po nalogu iz stava II. dispozitiva ovog rešenja, isto će se sprovesti prinudnim putem, preko drugog lica, o trošku izvršenika, s tim što će se troškovi koji nastanu izvršenjem preko drugog lica odrediti posebnim zaključkom. V O preduzetim merama izvestiti ovaj upravni organ. VI Žalba izjavljena na rešenje ne odlaže njegovo izvršenje. O b r a z l o ž e nj e Zapisnikom građevinskog inspektora ovog upravnog organa broj __________ od __________ godine o izvršenom inspekcijskom pregledu izgradnje poslovno skladišnog objekta u ul. ____________________ broj _____ u ____________________, ____________________ (navesti karakteristike objekta, npr. spratnosti Su+Pr+1, na katastraskoj parceli br. __________ KO ____________________) konstatovano je: Investitor radova je ____________________ iz ____________________ ul. ____________________ broj _____, a izvođač radova ____________________ iz ____________________ ul. ____________________ broj _____. Stanje izvedenih radova: __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ . (navesti stanje radova, npr. na postojećem suterenu izgrađeno je prizemlje i sprat u grubim građevinskim radovima. Konstrukciju prizemlja i sprata čine AB stubovi, zidna platna su od giter blokova i AB grede koje nose međuploče tipa „fert”. Objekat je u osnovi dim. 18,25 x 56,00 m, izgrađen na kat. parceli br. __________ KO ____________________). Investitor radova je na zapisnik građevinskog inspektora od __________ godine, dao izjavu, da je on vlasnik parcele, da poseduje rešenje o kućnom broju, da poseduje rešenje za priključak na vodovod i elektro-mrežu, ali da ne poseduje građevinsku dozvolu za izvedene radove. Članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona, propisano je između ostalog, da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem uklanjanje objekta ili njegovog dela ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, a stavom 2. istog člana, da se rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi i na delove objekta koji nisu opisani u rešenju o rušenju, a nastali su nakon sastavljanja zabeležbe i čine jednu građevinsku celinu. Građevinski inspektor je odredio da pre uklanjanja delova objekta iz stava II dispozitiva Rešenja nije potrebno uraditi projekat rušenja, shodno članu 183. stav 3 Zakona. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, a primenom citiranih članova Zakona, odlučeno je kao u dispozitivu.
Pravni instruktor • mart 2015.
101
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Žalba izjavljena na rešenje građevinskog inspektora ne odlaže izvršenje rešenja, u skladu sa članom 184. stav 8. Zakona. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja. Žalba se predaje u dva istovetna primerka, taksirana sa __________ dinara administrativne takse, preko ovog organa, uplata na račun br. _______________, model 97 poziv na broj _______________. GRAĐEVINSKI INSPEKTOR ____________________
Dostaviti: 1. Investitoru radova 2. Izvođaču radova 3. Arhivi
Model
REŠENJE GRAĐEVINSKOG INSPEKTORA O ZATVARANJU GRADILIŠTA ZBOG GRAĐENJA OBJEKTA BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE REPUBLIKA SRBIJA ____________________ (naziv upravnog organa) Odeljenje za građevinsku inspekciju Broj: ____________________ Datum: __________________ Mesto: __________________ Građevinski inspektor ____________________ (naziv upravnog organa), na osnovu člana 181. Zakona o planiranju i izgradnji (dalje: Zakon) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku donosi: REŠENJE I ZATVARA SE GRADILIŠTE u ____________________ ul. ____________________ br. _____, faza VI, Investitora radova ____________________ (naziv pravnog lica), sa sedištem u ____________________ ul. ____________________ br. _____, koga zastupa ____________________ iz ____________________ ul. ____________________ br. _____. II Mera iz stava prvog sprovešće se preko Odeljenja za izvršenje građevinskih rešenja, ovog upravnog organa, stavljanjem službenog znaka „zatvoreno gradilište”, pečaćenjem građe-
102
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
vinskih mašina i pribijanjem kopije rešenja na vidnom mestu, kao i postavljanjem posebne trake za obeležavanje zatvorenog gradilišta. III Rešenje je izvršno danom donošenja. IV Žalba izjavljena na Rešenje ne odlaže njegovo izvršenje. O b r a z l o ž e nj e Građevinski inspektor ____________________ (naziv upravnog organa) Odeljenja za građevinsku inspekciju, izvršio je dana __________ godine inspekcijski pregled dokumentacije i izvedenih radova na fazi VI poslovno stambenog objekta u ____________________ ul. ____________________ br. _____ i tom prilikom konstatovao sledeće: Investitor radova je ____________________ (naziv pravnog lica), sa sedištem u ____________________ ul. ____________________ br. _____, koga zastupa ____________________ iz ____________________ ul. ____________________ br. _____. Investitor radova ne poseduje rešenje o građevinskoj dozvoli izdato od nadležnog organa. Investitor radova izvodi iste na osnovu odobrenja za izgradnju po izmenjenoj projektnoj dokumentaciji broj: __________ od __________ godine, pravosnažno dana __________ godine, izdato od _____________________ (nadležnog organa), kojim se odobrava fazna izgradnja predmetnog objekta u šest faza. Investitor je pribavio građevinsku dozvolu za pet faza, dok za šestu ne poseduje građevinsku dozvolu. Stanje na terenu: __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ (npr. završeni su grubi građevinski radovi na sve četiri lamele, završeno sa krovnim pokrivačem. Unutar sve četiri lamele urađeno je malterisanje, cementna košuljica, razvod ViK, elektrorazvod i grubi razvod (podni) grejanja. Fasadna stolarija je završena većim delom. Fasada je urađena na sve četiri lamele, osim u prizemlju objekta, crna bravarija na terasama završena. Keramičarski radovi završeni na PL1 i PL2. Trenutno se izvode radovi na fasadi u prizemlju na lamelama PL2, PL3 i PL4, montaža lifta u PL1, aluminijumska bravarija u prizemlju i povezivanje olučnih vertikala. Izvođač nije dao na uvid građevinske dnevnike). Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, građevinski inspektor ovog upravnog organa doneo je dana __________ godine Rešenje o uklanjanju pod brojem __________. Članom 181. stav 1. Zakona propisano je da kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole, pored mera propisanih ovim Zakonom, narediće rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta, s tim da se navedena mera sprovodi stavljanjem službenog znaka „zatvoreno gradilište”, pečaćenjem građevinskih mašina i pribijanjem kopije rešenja na vidnom mestu. Članom 5. Pravilnika o izgledu i sadržini službenog znaka i postupku zatvaranja gradilišta, propisano je da se gradilište obezbeđuje i postavljanjem posebnih traka. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, primenom člana 181. Zakona, odlučeno je kao u dispozitivu. Žalba izjavljena na rešenje građevinskog inspektora ne odlaže izvršenje rešenja, u skladu sa članom 184. stav 8. Zakona.
Pravni instruktor • mart 2015.
103
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja. Žalba se predaje u dva istovetna primerka, taksirana sa __________ dinara administrativne takse, preko ovog organa, uplata na račun br. _______________, model 97 poziv na broj _______________. GRAĐEVINSKI INSPEKTOR ____________________
Dostaviti: 1. Policijskoj upravi ____________________, ul. ____________________, broj _____, u ____________________ 2. Odeljenju za izvršenje građevinskih rešenja, ovog upravnog organa 3. Arhivi Kopija Rešenja pribiće se na gradilište dana __________ godine, u skladu sa članom 181. Zakona.
Model
REŠENJE GRAĐEVINSKOG INSPEKTORA O ZABRANI KORIŠĆENJA OBJEKTA ZBOG NEPRIBAVLJANJA UPOTREBNE DOZVOLE REPUBLIKA SRBIJA ____________________ (naziv upravnog organa) Odeljenje za građevinsku inspekciju Broj: ____________________ Datum: __________________ Mesto: __________________ Građevinski inspektor ____________________ (naziv upravnog organa), Odeljenja za građevinsku inspekciju, u postupku inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekta u ____________________ ul. ____________________ br. _____, na osnovu člana 178. stav 1. tačka 3) Zakona o planiranju i izgradnji (dalje: Zakon) i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku donosi: REŠENJE I ZABRANJUJE SE Investitoru radova ____________________ (naziv pravnog lica), sa sedištem u ____________________ ul. ____________________ br. _____, korišćenje stambeno-poslovnog objekta u ul. ____________________ br. _____ u ____________________.
104
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
II Zabrana počinje teći narednog dana od dana dostavljanja ovog rešenja i trajaće do pribavljanja upotrebne dozvole za navedeni objekat. III O preduzetim merama izvestiti ovaj organ. IV Žalba izjavljena na ovo rešenje ne odlaže njegovo izvršenje. O b r a z l o ž e nj e Građevinski inspektor ovog upravnog organa, izvršio je dana __________ godine, inspekcijski pregled raspoložive dokumentacije stambeno-poslovnog objekta u ____________________ ul. ____________________ br. _____ i tom prilikom konstatovao sledeće: Investitor radova je ____________________ (naziv pravnog lica), sa sedištem u ____________________ ul. ____________________ br. _____. Na osnovu prethodnih kontrola i utvrđenog činjeničnog stanja građevinski inspektor ovog upravnog organa doneo je Rešenje br. __________ od __________ godine, kojim je naloženo Investitoru radova ____________________ (naziv pravnog lica), sa sedištem u ____________________ ul. ____________________ br. _____ da pribavi rešenje o upotrebnoj dozvoli u roku od 90 dana od dana prijema Rešenja i da o tome izvesti ovaj organ. Investitor radova je dana __________ godine primio Rešenje br. __________ od __________ godine i nije postupio po istom, tj. nije pribavio rešenje o upotrebnoj dozvoli od nadležnog organa u roku od 90 dana od dana prijema istog. Objekat je useljen i koristi se. Članom 158. stav 1. Zakona propisano je da se objekat može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Članom 178. stav 1. tačka 3) Zakona propisano je da ako građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat za koji je izdato odobrenje za izgradnju koristi bez upotrebne dozvole, narediće investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u utvrđenom roku doneće rešenje o zabrani korišćenja objekta. Na osnovu izloženog, primenom citiranih članova Zakona, rešeno je kao u dispozitivu ovog rešenja. Žalba izjavljena na ovo rešenje ne odlaže njegovo izvršenje, shodno članu 184. stav 8. Zakona. POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja. Žalba se predaje u dva istovetna primerka, taksirana sa __________ dinara administrativne takse, preko ovog organa, uplata na račun br. _______________, model 97 poziv na broj _______________.
GRAĐEVINSKI INSPEKTOR ____________________
Dostaviti: 1. Investitoru radova 2. Arhivi
Pravni instruktor • mart 2015.
105
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Model
KRIVIČNA PRIJAVA PROTIV INVESTITORA ZBOG OSNOVANE SUMNJE DA JE IZVRŠIO KRIVIČNO DELO GRAĐENJA BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE REPUBLIKA SRBIJA ____________________ (naziv upravnog organa) Odeljenje za građevinsku inspekciju Broj: ____________________ Datum: __________________ Mesto: __________________
____________________________ (naziv osnovnog javnog tužilaštva) u ____________________________ ulica i broj ____________________
Na osnovu člana 280. Zakonika o krivičnom postupku (dalje: ZKP) i člana 219a stav 2. Krivičnog zakonika (dalje: KZ) podnosim: KRIVIČNU PRIJAVU protiv investitora ____________________ (ime i prezime) iz ____________________ ul. ____________________ broj _____, JMBG ____________________ izvedenih radova na izgradnji objekta u ____________________ u ul. ____________________ broj _____. - zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo građenja bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ. O b r a z l o ž e nj e U postupku inspekcijskog nadzora nad izvođenjem radova u ul. ____________________ broj _____ u ____________________ građevinski inspektor ____________________ (naziv upravnog organa), izvršio je dana __________ godine inspekcijski pregled dokumentacije i izvedenih radova u vezi predmetnog objekta. Investitor radova je ____________________ (ime i prezime) iz ____________________ ul. ____________________ broj _____. Rešenjem građevinskog inspektora ovog upravnog organa pod brojem __________ od __________ godine, naređeno je investitoru radova da: __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ (npr. u roku od pet dana od dana prijema rešenja ukloni izbetoniranu temeljnu ploču, dimenzija 28m x 16m, debljine d=50cm).
106
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
Takođe, naloženo mu je da: __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ (npr. ukloni izbetonirane zidove podruma i oplatu za ploču iznad podruma, kao i da ukloni sve delove objekta izgrađene nakon donošenja ovog rešenja, u skladu sa članom 176. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.) Istog dana doneto je rešenje o zatvaranju gradilišta pod brojem __________ od __________ godine. DOKAZ: zapisnik broj __________ od __________ godine, rešenje o uklanjanju pod brojem __________ od __________ godine i rešenje o zatvaranju gradilišta pod brojem __________ istog datuma; fotografije. U skladu sa stavom II rešenja pod brojem __________ od strane službenih lica Odeljenja za izvršenje građevinskih rešenja ovog upravnog organa dana __________ godine, zatvoreno je gradilište navedenog objekta, stavljanjem posebne trake za obeležavanje zatvorenog gradilišta, kao i postavljanjem znaka „zatvoreno gradilište”. DOKAZ: zapisnik Odeljenja za izvršenje građevinskih rešenja broj _______ od __________ godine sa fotografijama. Dana __________ godine, Odeljenju za izvršenje građevinskih rešenja ovog upravnog organa, dostavljeno je Rešenje o zatvaranju gradilišta pod brojem __________ od __________ godine, radi izvršenja. Građevinski inspektor i radnici Odeljenja za izvršni postupak ovog upravnog organa, izvršili su dana __________ godine kontrolni obilazak gradilišta po Rešenju o zatvaranju gradilišta broj __________ od __________ godine i zatekli radnike koji su izvodili radove na predmetnom gradilištu koje je zatvoreno dana __________ godine. DOKAZ: Izveštaj sa terena Odeljenja za izvršni postupak ovog upravnog organa od __________ godine. Iz svega napred navedenog, očigledno je da je investitor radova ____________________ (ime i prezime) iz ____________________ ul. ____________________ broj _____, učinio navedeno krivično delo iz člana 219a KZ, pa stoga Predlažem Da tužilaštvo kao nadležni organ pokrene postupak za prijavljeno krivično delo i da u skladu sa odredbama ZKP i KZ, preduzme potrebne mere da napred navedenog, u propisanom postupku oglasi krivim i osudi na kaznu, u skladu sa zakonom. Molimo da ovu inspekciju izvestite o radnjama koje ste preduzeli po ovoj prijavi.
GRAĐEVINSKI INSPEKTOR ____________________
Prilozi: 1. zapisnici i rešenja navedeni u gornjem tekstu 2. fotografije
Pravni instruktor • mart 2015.
107
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Model
PRIJAVA ZA PRIVREDNI PRESTUP PROTIV IZVOĐAČA RADOVA ZBOG IZVOĐENJA RADOVA SUPROTNO TEHNIČKOJ DOKUMENTACIJI REPUBLIKA SRBIJA ____________________ (naziv upravnog organa) Odeljenje za građevinsku inspekciju Broj: ____________________ Datum: __________________ Mesto: __________________
____________________________ (naziv osnovnog javnog tužilaštva) u ____________________________ ulica i broj ____________________
Građevinski inspektor ____________________ (naziv upravnog organa), na osnovu čl. 85. i 86. Zakona o privrednim prestupima i člana 203. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji (dalje: Zakon), podnosi: PRIJAVU Za pokretanje postupka zbog privrednog prestupa protiv: 1. ____________________ (naziv pravnog lica) u ____________________ (sedište), matični broj ____________________, PIB ____________________, kao izvođača radova; 2. ____________________ (ime i prezime odgovornog lica), JMBG ____________________, po zanimanju ____________________, mesto i adresa zaposlenja ____________________, državljanstvo ____________________, funkcija koju obavlja u pravnom licu ____________________, kao odgovornog lica izvođača radova. - zato što izvode radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se gradi objekat, odnosno izvode radove suprotno overenom glavnom projektu zaštite temeljne jame kojim je predviđeno obezbeđenje i bezbednost temeljne jame, susednih objekata, saobraćaja, okoline i zaštite životne sredine i time ugrozili sigurnost i bezbednost istih. DOKAZ: zapisnici broj: __________ od __________ godine, kao i rešenje građevinskog inspektora broj: __________ od __________ godine, čime su se stekla obeležja privrednog prestupa iz člana 203. stav 1. tačka 1) Zakona.
108
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
Na osnovu izloženog
Predlažem Da tužilaštvo, kao nadležno, podnese optužni predlog protiv napred navedenih, sa predlogom da ih sud oglasi odgovornim za izvršeni privredni prestup i kazni po zakonu. Molimo da o ishodu postupka izvestite ovaj upravni organ. Prilozi: 1. zapisnici i rešenja navedeni u gornjem tekstu 2. fotografije
GRAĐEVINSKI INSPEKTOR ____________________
Dostavljeno: - naslovu - arhivi
Pravni instruktor • mart 2015.
109
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
KRIVIČNO DELO GRAĐENJE BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE
P
roblem bespravne izgradnje se prvi put u našoj zemlji uočava šezdesetih godina prošlog veka, i to pre svega kao urbanistički i pravni problem. Posle Drugog svetskog rata u SFRJ, usled promene društveno-ekonomske formacije i nagle industrijalizacije, potreba za radničkom klasom sa jedne, i teški uslovi života na selu sa druge strane, su povukli veliki deo seoskog stanovništva iz sela u gradove. Sociološka istraživanja su pokazala da upravo ova kategorija stanovništva predstavlja prve bespravne graditelje naše zemlje. Anketa Stalne konferencije gradova Jugoslavije iz 1967. godine je pokazala da se na jednu legalnu prizemnu zgradu u Jugoslaviji podigne jedna nelegalna (D. Stojanović „Sociološki aspekti bespravne stambene izgradnje u Jugoslaviji”, Beograd 1990). Migracija stanovništva sa teritorija bivših republika SFRJ, kao i sa Kosova i Metohije, devedesetih godina prošlog veka, je dovela i do novog talasa bespravne izgradnje u gradovima Srbije, te je ovaj problem prepoznat i od strane krivičnog zakonodavca, koji je juna 2003. godine članom 149. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 47/2003, 34/2006 i 39/2009 - odluka US - dalje: Zakon iz 2003) bespravno građenje inkriminisao kao krivično delo. Nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009 i 81/2009 - ispr.) 31.8.2009. godine, ovo krivično delo je uvršćeno u Krivični zakonik, stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009) dana 11.9.2009. godine. Dopuna Krivičnog zakonika pratila je tendenciju zakonodavca da Krivični zakonik („Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr. i 72/2009) obuhvati što veći broj krivičnih dela koja su do tada bila propisana sporednim zakonodavstvom, te je članom 219a Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014 - dalje: KZ), u glavu 21 koja propisuje krivična dela protiv imovine, uvedeno krivično delo Građenje bez građevinske dozvole. Član 219a KZ „(1) Lice koje je izvođač radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvođač radova na objektu koji se gradi, odnosno koje izvodi radove na rekonstrukciji postojećeg objekta, bez građevinske dozvole, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom; (2) Lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom; (3) Kada je izdato rešenje o obustavi radova, a lice iz st. 1. i 2. ovog člana nastavi započetu gradnju, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom;
110
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi (4) Lice koje je kao odgovorni projektant, odnosno vršilac tehničke kontrole, suprotno propisima potpisalo konačan izveštaj o izvršenoj kontroli, kojim se konstatuje da na glavni projekat nema primedbi ili suprotno propisima stavilo pečat na glavni projekat da se projekat prihvata, ili suprotno propisima dalo izjavu kojom potvrđuje da je glavni projekat urađen u skladu sa lokacijskom dozvolom kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom”. Stavom jedan propisan je osnovni oblik krivičnog dela. Izvršilac ovog oblika dela može biti izvođač radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvođač radova. Radnja izvršenja se sastoji u građenju objekta bez građevinske dozvole, odnosno u izvođenju radova na rekonstrukciji takvog objekta. Pojam građenja se mora tumačiti u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014 - dalje: Zakon). Ovaj zakon u članu 2. stav 1. tačka 31) definiše građenje kao izvođenje građevinskih i građevinsko-zanatskih radova, ugradnju instalacija, postrojenja i opreme. U obzir prema tome dolaze bilo koji građevinski radovi, od izgradnje temelja i postavljanja nosećih zidova i stubova, betoniranja i zidanja različitim vrstama materijala, do postavljanja građevinskih skela, pokrivanja krovova, uvođenja vodovoda i kanalizacije, električnih instalacija i slično. Zakon definiše i pojam objekta (član 2. stav 1. tačka 22) kao građevinu spojenu sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl) koja može biti podzemna ili nadzemna. Očigledno je da se zakon opredelio za dosta široku definiciju objekta, a na takvom stanovištu je i sudska praksa. Iz presude Višeg suda u Užicu Kž. Br. 112/2014 od 17.4.2014. godine uočavamo da i u slučaju kada se na izgrađene temelje postavi drvena prenosiva ograda, ukoliko se ne pribavi građevinska dozvola, biće ostvarena radnja izvršenja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole. Interesantno je sagledati obrazloženje citirane odluke. Naime, odbrana je u žalbi protiv presude prvostepenog suda kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela iz član 219. stav 2. KZ navela da nije razjašnjeno da li drvena prenosiva koliba stara preko 100 godina predstavlja stambenu zgradu za koju je potrebno izdavanje građevinske dozvole budući da se ne radi o novoizgrađenom niti zidanom objektu. Međutim, odredba člana 2. tač. 22) i 23) Zakona je nedvosmislena, a istom je određeno da je objekat građevina spojena sa tlom koja predstavlja fizičku, funkcionalnu celinu, a zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena za stanovanje, obavljanje delatnosti i drugo. S toga, pozivajući se na ove odredbe, sud je zaključio da predmetna zgrada, koju je okrivljeni izgradio na svojoj parceli, predstavlja stambenu zgradu za koju je potrebno izdavanje građevinske dozvole. Alternativno postavljena radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela je i izvođenje radova na rekonstrukciji objekta. Pojam rekonstrukcije je definisan Zakonom (član 2. tačka 32). Navedeni član propisuje da je rekonstrukcija izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta. Radovi adaptacije koji se izvode na objektu, u postojećim gabaritima i kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, niti se adaptacijom menja spoljni izgled (član 2. tačka 34. Zakona), nisu obuhvaćeni ovom inkriminacijom. Pravni instruktor • mart 2015.
111
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Može se postaviti pitanje da li se pod radnju izvršenja može podvesti rušenje objekta. Kako Zakon radnje uklanjanja objekta ne podvodi pod pojam građenja (za razliku od primera radi Zakona o gradnji Republike Hrvatske - član 3. tačka 4. i Zakona o uređenju prostora i građenju Republike Srpske član 2. stav 1. (T) tačka 3), može se zaključiti da rušenje objekta bez građevinske dozvole ne predstavlja radnju izvršenja ovog krivičnog dela. Delo je svršeno započinjanjem radova građenja, odnosno rekonstrukcije, te nije bitno da objekat bude dovršen. Prvi kvalifikovani oblik krivičnog dela postoji kada je učinilac investitor ili odgovorno lice u pravnom licu, koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole. Pojam investitora je takođe definisan Zakonom, koji odredbom člana 2. tačka 21. propisuje da je investitor lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola. Sa aspekta ove inkriminacije investitor je lice za čije potrebe se gradi objekat, jer građevinske dozvole nema. Ovde se kao radnja izvršenja pojavljuje samo građenje objekta, a ne i radovi na rekonstrukciji postojećih objekata. Drugi kvalifikovani i najteži oblik postoji kada izvođač radova ili investitor nastave sa građenjem nakon što je izdato rešenje o obustavi radova. Da bi ovaj oblik dela postojao, činjenica da je takvo rešenje izdato mora biti obuhvaćena umišljajem učinioca, što se u praksi uglavnom dokazuje urednom dostavom. Konačno, u stavu 4. propisan je i poseban oblik krivičnog dela. Ovaj oblik mogu učiniti odgovorni projektant i vršilac tehničke kontrole. U skladu sa čl. 128. i 128a Zakona, odgovorni projektant potvrđuje svojim potpisom i pečatom deo projekta za koji poseduje odgovarajući licencu, a investitor imenuje glavnog projektanta, koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu, i koji svojim potpisom i pečatom potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekata. Članom 129. Zakona je propisano da projekat za građevinsku dozvolu podleže tehničkoj kontroli koja obuhvata naročito proveru: - usklađenosti sa svim uslovima i pravilima sadržanim u lokacijskim uslovima, zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i međusobne usklađenosti svih delova tehničke dokumentacije; - usklađenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraživanja (prethodni radovi); - ocena odgovarajućih podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tačnosti tehničko-tehnoloških rešenja objekata i rešenja građenja objekata; - stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala; - uticanja na životnu sredinu i susedne objekte. O izvršenoj tehničkoj kontroli sačinjava se izveštaj koji potpisuju projektanti sa odgovarajućim licencama, koji su obavili tehničku kontrolu pojedinačnih delova projekata. Radnja izvršenja ovog posebnog oblika krivičnog dela je postavljena alternativno i može se sastojati u potpisivanju konačnog izveštaja o izvršenoj kontroli, kojim se konstatuje da na glavni projekat nema primedbi, ili suprotno propisima stavljanjem pečata na glavni projekat da se projekat prihvata, ili suprotno propisima davanjem izjave kojom se potvrđuje da je glavni projekat urađen u skladu sa lokacijskom dozvolom. Učinilac svih oblika krivičnog dela može postupati samo sa umišljajem, direktnim ili eventualnim. Pokušaj krivičnog dela po pravilima opšteg dela KZ (član 30. stav 1) bi bio moguć kod oblika iz stava 3. (imajući u vidu propisanu kaznu) međutim, kako je u pitanju delatnost krivično delo, koje je svršeno preduzimanjem prve radnje izvođenja radova bez dozvole, zbog same prirode dela pokušaj bi bilo teško konstruisati.
112
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
Odnos krivičnog dela Građenje bez građevinske dozvole - član 219a KZ i krivičnog dela propisanog odredbom člana 149. Zakona iz 2003 KZ je krivično delo građenja bez dozvole regulisao nešto drugačije nego ranije važeći Zakon. Član 149. Zakona iz 2003: „Preduzetnik koji je izvođač radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvođač radova na objektu koji se gradi bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta, kazniće se za krivično delo zatvorom do godinu dana. Fizičko lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine”. Odredbom člana 5. KZ propisano je da će se, u slučaju da nakon izvršenja krivičnog dela dođe do izmene zakona, uvek primeniti onaj zakon koji je povoljniji za učinioca. Upoređivanjem ove dve inkriminacije, može se zaključiti da je raniji zakon bio povoljniji po učinioca, budući da predviđa blažu kaznu, radnju izvršenja postavlja uže, a kao kategorije učinioca poznaje samo izvođača radova i investitora, te će se isti primeniti na sve učinioce koji su delo izvršili do 11.9.2009. godine. S tim u vezi, može se postaviti i pitanje pravnog kontinuiteta ove dve inkriminacije, tim pre što je Zakon iz 2003. (pa i krivično delo koje propisuje u članu 149) prestao da važi 8.9.2009. godine (član 221. stav 1. Zakona) dok su izmene i dopune KZ koje propisuju krivično delo iz člana 219a KZ stupile na snagu 11.9.2009. godine. Iako na prvi pogled izgleda da postoje tri dana praznine, za koje vreme su radnje bespravne gradnje bile dekriminalizovane, te da bi stoga ta tri dana pravne praznine bila najpovoljnija za sve učinioce koji su delo izvršili do dana 11.9.2009. godine, ipak je sudska praksa zauzela stav da kontinuitet postoji, i da je navedena praznina samo prividna. Apelacioni sud u Beogradu zauzeo je stav da je: „odredbom člana 189. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009) propisano da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe čl. 149. i 150. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS” br. 47/03 i 34/06), iz čega nesumnjivo proističe da u konkretnom slučaju ne može biti reči o postojanju pravne praznine, odnosno o dekriminalizaciji radnji koje se okrivljenoj stavljaju na teret, budući da danom kada je na snagu stupio Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, a kojim Zakonom o izmenama i dopunama je u Krivični zakonik uveden novi član 219a KZ kojim je predviđeno novo krivično delo građenje bez građevinske dozvole, istovremeno je prestao da važi čl. 149. i 150. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06) iz čega proističe da ne postoji period od tri dana, i to od dana 8.9. do. 11.9.2009. godine kada radnje koje se okrivljenoj stavljaju na teret nisu bile predviđene kao krivično delo”. (presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž. Br. 5471/11 od dana 28.02.2012. godine) Ovakav stav je zauzeo i Apelacioni sud u Kragujevcu presudom Kž1. 3526/2010 od 23.7.2010. godine kojom je zaključeno da je za okrivljenog koji je delo učinio u vreme važenja člana 149. stav 2. Zakona iz 2003. blaži taj zakon u odnosu na član 219a stav 2. KZ. Presudu je sud obrazložio na sledeći način: Pravni instruktor • mart 2015.
113
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI „Imajući u vidu da navedenom odredbom zakona o planiranju i izgradnji nije predviđen zakonski minimum kažnjavanja te da krivično pravne radnje koje se okrivljenom stavljaju na teret nisu dekriminalizovane izmenama Krivičnog zakonika 11.09.2009. godine, te odredbu čl. 5. Krivičnog zakonika i odredbe propisane u stavu 1. i 2. tog člana o vremenskom važenju krivičnog zakonodavstva, a prema kojima se na učinioca krivičnog dela primenjuje u svakom slučaju krivični zakon koji je blaži, a u konkretnom slučaju za okrivljenog je blaži krivični zakon koji je važio u vreme izvršenja dela”. (presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 3526/2010 od 23.7.2010. godine) Za sve oblike krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, u skraćenom postupku. Za oblike iz st. 1, 2. i 4. moguća je i primena instituta odlaganja krivičnog gonjenja (član 283. Zakonika o krivičnom postupku - „Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP). Ovo je značajno, jer otvara mogućnost da se kao obaveza koja se osumnjičenom nalaže u smislu odredbe člana 283. stav 1. tačka 1) ZKP - da otkloni štetnu posledicu - naloži uklanjanje protivpravno izvedenih radova. Ovakva rešenja bi se svakako pokazala kao celishodna za državu, imajući u vidu troškove uklanjanja nelegalnih objekata koji inače padaju na teret budžeta. Isti efekat bi se mogao postići i kroz izricanje uslovne osude, uz koju bi se naložilo i uklanjanje izvedenih radova. U suprotnom, malo je verovatno da će ovakva inkriminacija znatnije doprineti rešenju problema nelegalne gradnje, jer imajući u vidu zaprećenu kaznu, te činjenicu da se ovo krivično delo retko vrši u povratu (učinioci ga uglavnom vrše da bi rešili sopstveno stambeno pitanje), sama pretnja kaznom koja će najčešće biti uslovna osuda uz novčanu kaznu teško može delovati na samog učinioca, a ni na druge građane da ova krivična dela ne vrše.
Odnos krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole i problem legalizacije Pitanje koje se često javlja u praksi je pitanje odnosa ovog krivičnog dela i postupka legalizacije. Ukoliko država sa jedne strane propisuje građenje bez dozvole kao krivično delo, a sa druge strane pristaje da ovakve objekte legalizuje, otvara se pitanje kako takva legalizacija utiče na tok krivičnog postupka, i na postojanje samog krivičnog dela. Ako se ostavi po strani činjenica da krivični sud svakako ne može zastati sa svim postupcima u kojima je okrivljeni podneo zahtev za legalizaciju do rešenja po tom zahtevu (naročito imajući u vidu trajanje postupaka legalizacije), ostaje pitanje šta se događa kada tokom postupka objekat koji je predmet izvršenja krivičnog dela bude legalizovan odlukom nadležnog državnog organa. Sudska praksa po ovom pitanju nije jedinstvena, te ima mišljenja da legalizacija ne utiče na postojanje krivičnog dela, kao i drugačijih - da i naknadno stečena dozvola isključuje postojanje krivičnog dela. Apelacioni sud u Beogradu je svojom presudom Kž1 5471/2011 od dana 28.2.2012. godine ovo pitanje rešio na terenu protivpravnosti. Naime, odlučujući po žalbi javnog tužioca na prvostepenu presudu kojom je okrivljena oslobođena krivice da je učinila krivično delo građenja bez građevinske dozvole, drugostepeni sud je nakon održanog pretresa, našao da iz činjenice da je okrivljena podnela zahtev za legalizaciju, o kome još uvek nije odlučeno, kao i činjenica da su dimenzije bespravno sazidane prostorije male i da ista nije izašla iz gabarita terase, a imajući u vidu i zaprećenu kaznu zatvora, proizilazi da delo koje je učinila nije krivično delo jer predstavlja delo malog značaja - u skladu sa odredbom člana 18. KZ. • Smiljka Stojanović
114
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
KOMENTAR PRAVILNIKA O POSTUPKU SPROVOĐENJA OBJEDINJENE PROCEDURE „Sl. glasnik RS”, br. 22/2015 1.3.2015. godine počela primena ovog pravilnika, osim odredaba koje se odnose na Centralni registar i elektronsko izdavanje građevinskih dozvola koje se primenjuju od 1.1.2016. godine
M
inistar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture doneo je Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015 - dalje: Pravilnik) koji je stupio na snagu dana 1.3.2015. godine, osim odredaba koje se odnose na Centralni registar i elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, koje se primenjuju od 1.1.2016. godine. Treba uočiti da nije odložena i primena odredaba koje se odnose na registar objedinjenih procedura, već samo odredaba koje se odnose na centralni registar. U pogledu sadržine, njime se uređuje predmet i postupak sprovođenja objedinjene procedure, vođenje i sadržina registra objedinjenih procedura i centralne evidencije, kao i ovlašćenja i obaveze registratora i obim javne dostupnosti podataka i dokumenata sadržanih u registru, način razmene dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri, kao i forma u kojoj se u toj proceduri dostavljaju, odnosno razmenjuju, tehnička dokumentacija i akta. U pogledu vrste odnosa Pravilnik uređuje: 1) izdavanje lokacijskih uslova; 2) izdavanje građevinske dozvole; 3) izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli; 4) izdavanje rešenja u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014 - dalje: Zakon); 5) izdavanje privremene građevinske dozvole; 6) obavezu prijave radova; 7) prijavu završetka izrade temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu; 8) dostavljanje tehničke dokumentacije; 9) priključenje objekta na infrastrukturu; 10) izdavanje upotrebne dozvole; 11) uknjižbu objekta i dodela kućnog broja, u okviru objedinjene procedure; 12) vođenje i sadržinu registra objedinjenih procedura i Centralne evidencije. Pravni instruktor • mart 2015.
115
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Osim navedenog, Pravilnik određuje i sadržinu ključnih pojmova, formu dokumentacije u objedinjenoj proceduri, overu tehničke dokumentacije i opšta pravila koja se primenjuju u objedinjenoj proceduri.
Definicija ključnih pojmova Još od donošenja poslednje dve grupe izmena i dopuna Zakona postoje nedoumice oko nekih ključnih pojmova koji su od značaja za sprovođenje objedinjene procedure. Ovaj pravilnik određuje njihovu sadržinu. Pre svega, pojam „nadležnog organa” koji se pominje u članu 8. Zakona, ovaj pravilnik određuje eksplicitno samo na državnom i republičkom nivou, ali ne i na lokalnom. Na republičkom i pokrajinskom nivou to je Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno pokrajinski sekretarijat nadležan za poslove građevinarstva, dok je određenje nadležnog organa na nivou jedinice lokalne samouprave prepustio lokalnoj samoupravi, primenom pravila o utvrđenoj nadležnosti za izdavanje građevinske dozvole. U okviru nadležnog organa, organizuje se i „nadležna služba” preko koje nadležni organ sprovodi objedinjenu proceduru. Definisana je i objedinjena procedura kao skup postupaka i aktivnosti koje sprovodi nadležna služba u vezi sa izgradnjom, dogradnjom ili rekonstrukcijom objekata, odnosno izvođenjem radova, a koji uključuju izdavanje lokacijskih uslova, izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona, prijavu radova, pribavljanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, izdavanje upotrebne dozvole, pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti, kao i obezbeđenje uslova za priključenje na infrastrukturnu mrežu, upis prava svojine na izgrađenom objektu, kao i izmenu akata koji se pribavljaju u ovoj proceduri. Bitno za ovo određenje je to da objedinjena procedura i pravila koja se odnose na nju obuhvataju sve ono što uređuje ovaj pravilnik u pogledu vrste odnosa koji su nabrojani i klasifikovani u 12 pomenutih celina. Registar objedinjenih procedura i centralna evidencija objedinjenih procedura definisane su kao elektronske baze podataka koje sadrže potpunu dokumentaciju u predmetima u navedenih 12 vrsta odnosa. Registrator je lice koje vodi jedan od ova dva registra, odnosno lice koje rukovodi nadležnom službom, ako nije određen registrator. Inicijelni akt kojim se započinje neki od postupaka uređenih ovih pravilnikom je nazvan „zahtev”, dok „podnosilac zahteva” lice koje se obraća nadležnom organu radi pokretanja nekog od ovih postupaka. Za formu u kojoj se podnosi zahtev i vodi postupak, predviđeno je da je to elektronska forma. Elektronska forma predviđena je kao forma fajla u određenom formatu (dwg, dwf ili pdf), koja važi uvek ako nije propisana obaveza arhiviranja elektronskog dokumenta, kada se taj dokument mora dostaviti sa kvalifikovanim elektronskim potpisom. Kvalifikovani elektronski potpis uređen je Zakonom o elektronskom dokumentu („Sl. glasnik RS”, br. 51/2009). Ako je propisom određeno da se dokument arhivira u papirnom obliku, to ne isključuje primenu ovih odredaba o elektronskom dokumentu, ali se onda dokument dostavlja i u papirnom obliku, osim u elektronskoj formi, a sve u cilju arhiviranja. Čak i ako je predviđeno da se dokument arhivira isključivo u papirnom obliku, on se ipak čuva i u elektronskoj verziji, ali ta elektronska verzija ne mora biti potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom. Značajna je i obaveza nadležnog organa koja je podignuta na nivo načela - načela oficijelnosti - da kada je propisano da nadležni organ u postupku objedinjene procedure izdaje akt za čije je izdavanje nadležan, dužan je da po službenoj dužnosti pribavi akt od drugog organa ili imaoca javnih ovlašćenja. Izuzetak od ovog načela može biti propisan samo Zakonom, uredbom kojom se uređuje izdavanje lokacijskih uslova i ovim pravilnikom.
116
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
Izdavanje lokacijskih uslova Kao i kod drugih postupaka koji se uređuju ovim pravilnikom, postupak izdavanja lokacijskih uslova pokreće se podnošenjem zahteva. Pravilnikom je propisano i šta se podnosi uz zahtev. Po prijemu zahteva, nadležni organ proverava ispunjenost formalnih uslova za vođenje postupka, i to: 1) sopstvenu nadležnost, 2) aktivnu legitimaciju podnosioca; 3) kompletnost zahteva u pogledu podataka koje treba da sadrži; 4) kompletnost priložene dokumentacije; 5) uplatu takse; 6) saglasnost izvoda iz projekta i lokacijskih uslova. Ako nisu ispunjeni ovi formalni uslovi, zahtev se odbacuje bez ostavljanja roka za uređenje zahteva. Zahtev se odbacuje i ako postoje nedostaci u sadržini idejnog rešenja zbog kojih se lokacijski uslovi ne mogu izdati. Interesantno je da Pravilnik ne propisuje rok za donošenje zaključka o odbacivanju zahteva, ali se može smatrati da je to rok predviđen za rešavanje o zahtevu, bilo da se zahtev usvaja ili odbacuje, odnosno da on iznosi pet radnih dana. Zaključak o odbacivanju može se pobijati prigovorom u roku od tri dana od dana prijema, opštinskom ili gradskom veću ako je reč o organu koji pripada lokalnoj samoupravi, odnosno Vladi RS, ako je zaključak donelo nadležno ministarstvo. Umesto prigovora, podnosilac zahteva može u roku od 10 dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva, a najkasnije u roku od 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, da podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke. Ako tako postupi, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu i naknadu. Podnošenje prigovora ne isključuje pravo podnosioca zahteva da u navedenom roku podnese usaglašeni zahtev. Ako nema formalnih smetnji za postupanje, nadležni organ pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra potrebne podatke za izdavanje lokacijskih uslova. Organ koji je nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da ove podatke dostavi bez odlaganja. Pravni standard „bez odlaganja”, nije uređen ovim pravilnikom, kao ni Zakonom, ali se na osnovu Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja) već dugo primenjuje u našoj praksi. Prema uobičajenom tumačenju ovog standarda, rok koji je određen sintagmom „bez odlaganja”, treba tumačiti tako da je reč o postupanju odmah po prijemu ili najkasnije prvog narednog radnog dana. Za izdavanje lokacijskih uslova Pravilnik propisuje različite rokove i uslove, zavisno od toga da li se lokacijski uslovi mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat. Ako je to moguće, onda je organ dužan da lokacijske uslove izda u roku od pet radnih dana, računajući od dana prijema zahteva. Međutim, ako to nije moguće, onda je nadležni organ dužan da u istom roku obavesti podnosioca zahteva o visini stvarnih troškova za pribavljanje uslova od imalaca javnih ovlašćenja, uz nalog da izvrši uplatu tih troškova pre preuzimanja lokacijskih uslova, kao i da prosledi imaocima javnih ovlašćenja, čije uslove za projektovanje i priključenje treba da pribavi u zavisnosti od klase i namene objekta, zahtev za izdavanje tih uslova, uključujući i kopiju potrebne dokumentacije. Zahtev može biti podnet i sa rezervom - da se podnosilac prethodno izjasni da li prihvata troškove izdavanja uslova za projektovanje i priključenje. Ako to nije navedeno, pretpostavlja se da podnosilac prihvata troškove. Kod zahteva sa rezervom u pogledu troškova, ako se podnosilac ne izjasni da ih prihvata, postupak se obustavlja. Imalac javnih ovlašćenja dužan je da nadležnom organu dostavi podatke u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, odnosno u roku od 30 dana ako se radi o objektima iz člana 133. Zakona. Ako on to ne učini u propisanom roku, nadležni organ zastaje sa postupkom po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova i o tome obaveštava podnosioca zahteva i imaoca javnih ovlašćenja, uz zahtev da mu tražene uslove dostavi bez odlaganja i obaveštenje da će podneti prijavu za privredni prestup iz Pravni instruktor • mart 2015.
117
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI člana 204. Zakona. Ako on to ne učini ni u naknadnom roku, registrator u roku od narednih tri dana podnosi prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica u imaocu javnih ovlašćenja. Kada primi uslove za projektovanje i priključenje, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u roku od narednih pet radnih dana. Nasuprot tome, ako imalac javnih ovlašćenja dostavi nadležnom organu obaveštenje da ne može da izda uslove za projektovanje i priključenje zbog nedostataka u sadržini idejnog rešenja dostavljenog uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ bez odlaganja odbacuje zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Treba uočiti razliku prema kojoj je rok za odbacivanje određen ponovo kao rok „bez odlaganja”, za razliku od roka koji je propisan za situaciju kada nadležni organ pozitivno rešava o zahtevu. Na izdate lokacijske uslove predviđena je i mogućnost izjavljivanja prigovora drugostepenom organu, kao i u slučaju odbacivanja zahteva. Rok za prigovor iznosi tri dana. Umesto lokacijskih uslova u postupku izdavanja građevinske dozvole može se koristiti i lokacijska dozvola koja je izdata pre izmene Zakona kojim je propisano izdavanje lokacijskih uslova. Bitno je da je zahtev za izdavanje lokacijske dozvole podnet do 17.12.2014. godine i da je po njemu izdata lokacijska dozvola. Lokacijska dozvola koja je izdata na navedeni način zamenjuje lokacijske uslove u svim postupcima gde se predviđa obaveza podnošenja lokacijskih uslova.
Izdavanje građevinske dozvole Postupak izdavanja lokacijskih uslova pokreće se podnošenjem zahteva. Pravilnikom je propisano i šta se podnosi uz zahtev. Po prijemu zahteva, nadležni organ proverava ispunjenost formalnih uslova za vođenje postupka, i to: 1) sopstvenu nadležnost, 2) aktivnu legitimaciju podnosioca; 3) kompletnost zahteva u pogledu podataka koje treba da sadrži; 4) kompletnost priložene dokumentacije; 5) uplatu takse; 6) saglasnost izvoda iz projekta i lokacijskih uslova. Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, protiv koga je dopuštena žalba u roku od pet dana od dana prijema zaključka. Kao i kada je reč o lokacijskim uslovima, umesto prigovora, podnosilac zahteva može u roku od 10 dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva, a najkasnije u roku od 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, da podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke. Ako tako postupi, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu i naknadu. Podnošenje prigovora ne isključuje pravo podnosioca zahteva da u navedenom roku podnese usaglašeni zahtev. Ako su formalni uslovi za postupanje po zahtevu ispunjeni nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnost za parcelu koja je predmet zahteva. U slučajevima koji su predviđeni pravilnikom, koji su zasnovani na tome da nema potrebe da se pribavlja izvod, nadležni organ nije dužan da pribavi izvod iz lista nepokretnosti. Ako nadležni organ utvrdi da podnosilac zahteva ima pravo na zemljištu, odnosno objektu na kome se izvode radovi, dužan je da donese rešenje o građevinskoj dozvoli u roku od pet radnih dana, računajući od dana podnošenja zahteva. Međutim, ako utvrdi da podnosilac zahteva nema pravo na zemljištu, odnosno objektu, onda zahtev odbija. Za odbijanje zahteva nije eksplicitno propisan rok, ali se može smatrati da je to rok koji takođe iznosi pet dana, računajući od dana pribavljanja dokaza da podnosilac zahteva nema navedeno pravo. Rok je instruktivan, za razliku od roka koji je propisan
118
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi za donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli. Ipak, propisan je rok za dostavljanje rešenja koji iznosi tri dana od dana donošenja rešenja, bilo da je reč o izdavanju građevinske dozvole ili o odbijanju zahteva. Ako se građevinska dozvola izdaje, Pravilnik propisuje i sadržinu građevinske dozvole. Protiv rešenja kojim se rešava o zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, bilo da je reč o usvajanju ili odbijanju zahteva, dopuštena je žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja. Međutim, ako rešenje donosi nadležno ministarstvo ili organ autonomne pokrajine, Pravilnik prihvati princip koji izražava i Zakon o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010), da žalba nije dopuštena, ali da se može pokrenuti upravni spor.
Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli Izmenu rešenja o izdatoj građevinskoj dozvoli Pravilnik ne uređuje velikim brojem odredaba, već upućuje na shodnu primenu normi o izdavanju građevinske dozvole. U ovom postupku moguće je izdati i nove lokacijske uslove. Ako je to potrebno, pribavljaju se i novi uslovi za projektovanje i priključenje. Ako su ispunjeni uslovi za izmenu rešenja, nadležni organ donosi rešenje o izmeni građevinske dozvole koje se može pobijati po istim pravilima kao i rešenje o građevinskoj dozvoli, odnosno odbijanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole.
Izdavanje rešenja u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji Kao i kod ostalih postupaka, postupak se pokreće podnošenjem zahteva ali, za razliku od drugih postupaka za koje Pravilnik uređuje koja se dokumentacija podnosi iz zahtev, ovde se samo upućuje na Zakon. Ako su formalni uslovi ispunjeni, nadležni organ dužan je da o zahtevu odluči u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva. Moguće je da se tokom ovog postupka utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje rešenja u skladu sa članom 145. Zakona, već da za određene radove treba pribaviti građevinsku dozvolu. U ovoj situaciji, o zahtevu se rešava meritorno - odbijanjem zahteva, a ne odbacivanjem. Rok za odlučivanje o odbijanju iznosi osam dana, računajući od dana podnošenja zahteva. Protiv rešenja, bilo da je reč o usvajanju ili odbijanju zahteva, može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana prijema, ali samo ako je donosilac rešenja organ lokalne samouprave. Međutim, ako je reč o republičkom ili pokrajinskom organu, onda žalba nije dopuštena, ali je dopuštena tužba u upravnom sporu. Posebnom odredbom Pravilnik predviđa i obavezu dostavljanja rešenja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara, ako se rešenje iz člana 145. Zakona odnosi na objekte u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekte u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa određenim granicama katastarskih parcela i objekte u zaštićenoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekte u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajedničkih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine), kao i objekte u granicama nacionalnog parka i objekte u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja (osim porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima).
Izdavanje privremene građevinske dozvole Pravilnik ne sadrži nikakve specijalne odredbe o izdavanju privremene građevinske dozvole, već samo upućuje na shodnu primenu normi o izdavanju rešenja u skladu sa članom 145. Zakona. Time se privremena građevinska dozvola izjednačava sa rešenjem koje se izdaje u situacijama predPravni instruktor • mart 2015.
119
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI viđenim članom 145. Zakona. Ni sam Zakon ne uređuje ovaj postupak, već i on upućuje na primenu navedenih normi. Zakon samo navodi objekte za koje se izdaje privremena građevinska dozvola i vremensko ograničenje njenog važenja (najviše tri godine).
Obaveza prijave radova Obaveza prijave početka izvođenja radova postoji, bilo da je izvođenje radova odobreno građevinskom dozvolom ili rešenjem donetim po članu 145. Zakona. Prijava se, kao i ostale, podnosi nadležnom organu i to najkasnije na osam dana pre početka izvođenja radova. Uz prijavu se podnose i propisani dokazi koji se odnose na ispunjenje obaveze plaćanja takse i doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Osim ovih dokaza, podnosi se saglasnost na studiju o proceni uticaja objekta na životnu sredinu (ako je takva studija obavezna) ili potvrda da ne postoji obaveza izrade ovakve studije. Ako je reč o linijskom infrastrukturnom objektu, dokaz o uvođenju u posed nepokretnosti, odnosno ugovor o pravu službenosti. Nadležni organ i ovde ispituje ispunjenje formalnih uslova. Pravilnik ne predviđa da nadležni organ donosi rešenje o tome, već da on samo obaveštava podnosioca o tome da formalni uslovi nisu ispunjeni (ako nisu). On, u svakom slučaju obaveštava o podnetom zahtevu i građevinsku inspekciju, bilo da smatra da formalni uslovi nisu ispunjeni ili da jesu ispunjeni. Međutim, Zakon u članu 8d stav 1. tačka 3) predviđa da nadležni organ donosi rešenje o prijavi radova i to u roku od pet radnih dana od dana prijema. Zakon, a ni Pravilnik ne predviđaju pravo na pobijanje rešenja, rok za njegovo pobijanje, kao ni nadležni organ, za razliku od drugih rešenja za koja uređuje postupak pobijanja. Kada je reč o pravu na pobijanje, mora se pretpostaviti da je pobijanje moguće žalbom, ako je rešenje doneo organ lokalne samouprave, odnosno da žalba nije dopuštena, već da je rešenje moguće pobijati tužbom, ako je rešenje doneo republički ili pokrajinski organ. U pogledu rokova za podnošenje žalbe, odnosno tužbe, ne može se praviti analogija sa ostalim odredbama, već se mora primeniti opšti rok za pobijanje rešenja iz Zakona o opštem upravnom postupku, odnosno Zakona o upravnim sporovima („Sl. glasnik RS”, br. 111/2009). Prema ovih zakonima, žalba se podnosi u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, a tužba u roku od 30 dana.
Prijava završetka izrade temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu Izvođač radova je dužan da odmah po završetku izgradnje temelja podnese prijavu nadležnom organu da je izgradnja završena. Uz prijavu je dužan da podnese i geodetski snimak izgrađenih temelja. Nadležni organ u roku od tri dana mora da obavesti građevinsku inspekciju da je prijava podneta, a posebno je obaveštava i o tome da postoji odstupanje u odnosu na građevinsku dozvolu, ako nađe da takvo odstupanje postoji. Ovo obaveštenje dužan je da dostavi inspekciji bez odlaganja. Sa strane građevinske inspekcije, ona je dužna da u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja da je prijava podneta, izvrši inspekcijski nadzor i o rezultatima obavesti nadležni organ. Istovetna obaveza i istovetan tok postupka predviđeni su i za podnošenje izjave o završetku izrade objekta u konstruktivnom smislu. Razlika je jedino u tome što se uz prijavu ne podnosi prilog u obliku geodetskog snimka i u tome što nadležni organ ne vrši kontrolu, jer nema ni dokaza iz kojih bi to mogao, već kontrolu vrši građevinska inspekcija.
Dostavljanje tehničke dokumentacije Pravilnik uređuje postupak za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara i postupak dostavljanja projekta za izvođenje radova, ako je reč o radovima na objek-
120
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi tima za koje su zakonom predviđene mere zaštite kulturnih dobara. U odnosu na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara i projekat za izvođenje, u elektronskoj formi, ali i u papirnoj formi u onom broju primeraka koliko želi da dobije sa overom. Nadležni organ se obraća organu koji je ovlašćen za poslove zaštite od požara i traži da on donese odluku i dâ ili odbije davanje saglasnosti i dostavi je nadležnom organu. Nadležni organ odluku dostavlja investitoru. U odnosu na objekte za koje su zakonom predviđene mere zaštite kulturnih dobara, investitor dostavlja nadležnom organu projekat za izvođenje, a nadležni organ ga dostavlja organu ili organizaciji nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara.
Priključenje objekata na infrastrukturu I ovaj postupak pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu, a nadležni organ je dužan da ga prosledi imaocu javnih ovlašćenja u cilju priključenja. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da izvrši priključenje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, ali pod uslovom da je objekat izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje. Ako je potrebno da se izvrši provera ispunjenosti dodatnih uslova, priključenje se vrši ako se utvrdi da su i ti uslovi ispunjeni. Zbog ove provere Pravilnik ne predviđa produženje roka. Pravilnik ne uređuje postupak u slučaju odbijanja da se izvrši priključenje. Ovaj postupak bi trebalo da je uređen nekim drugim propisom koji ovlašćuje imaoca javnih ovlašćenja da vrši odgovarajuće poslove. Nije jasno, ako imalac javnih ovlašćenja odbije zahtev da li akt o odbijanju dostavlja nadležnom organu ili investitoru, kao ni da li eventualnu žalbu izjavljuje nadležni organ u ime investitora ili sâm investitor. Nedostaju i odredbe o tome u Zakonu, zbog čega je uloga nadležnog organa u objedinjenoj proceduri nejasna kada je reč o odnosu sa imaocima javnih ovlašćenja.
Izdavanje upotrebne dozvole I ovaj postupak pokreće se podnošenjem zahteva. Zahtev može da podnese investitor, ali i lice koje za to ima pravni interes. Izdavanje upotrebe dozvole može da se traži i za objekte čija je izgradnja odobrena rešenjem iz člana 145. Zakona, ali i rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli. Pravilnik propisuje i obavezne priloge uz zahtev. Nadležni organ proverava da li su ispunjeni formalni uslovi, ali i da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, čime se vrši i sadržinska kontrola, ali je Pravilnik podvodi pod formalnu kontrolu. Ako formalni uslovi nisu ispunjeni, nadležni organ odbacuje zahtev zaključkom koji mora doneti u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, koji mora biti obrazložen. Žalba protiv zaključka je dopuštena u roku od pet dana od dana prijema, bez obzira na to ko je donosilac zaključka (ne pravi se razlika između lokalnih organa, odnosno pokrajinskih i organa Republike Srbije). I ovde je dopušteno da podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, kada ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu. Pravilnik ne isključuje mogućnost korišćenja oba sredstva - i žalbe i podnošenja usaglašenog zahteva. Ako su ispunjeni uslovi za izdavanje upotrebne dozvole, nadležni organ je dužan da je izda u roku od pet radnih dana, računajući od dana podnošenja zahteva, kao i da ga u naredna tri dana dostavi podnosiocu zahteva. Osim podnosiocu zahteva, rešenje se dostavlja i finansijeru, ako na njega glasi građevinska dozvola, nadležnoj građevinskoj inspekciji i imaocima javnih ovlašćenja od kojih su dobijene saglasnosti za priključenje objekta. Pravilnik ne pominje da se rešenje dostavlja i Pravni instruktor • mart 2015.
121
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI investitoru u situaciji kada je zahtev podnelo lice koje za to ima pravni interes, ali se to podrazumeva, iako nije izričito propisano Pravilnikom. Pravilnik taksativno nabraja šta upotrebna dozvola mora da sadrži, kao i mogućnost pobijanja rešenja o upotrebnoj dozvoli. Rešenje o upotrebnoj dozvoli može se pobijati žalbom, ako je donosilac rešenja organ lokalne samouprave, odnosno tužbom u upravnom sporu, ako je donosilac rešenja organ autonomne pokrajine ili Republike Srbije.
Uknjižba objekta i dodela kućnog broja Nadležni organ dužan je da organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi upotrebnu dozvolu u roku od pet dana od dana njene pravnosnažnosti. Nije reč o konačnosti akta, već o pravnosnažnosti, što organ autonomne pokrajine i Republike Srbije upućuje na potrebu pribavljanja informacije da li je podneta tužba Upravnom sudu ili nije. Uz upotrebnu dozvolu dostavlja se i elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra ima obavezu da u roku od sedam dana od dana prijema upotrebne dozvole donese rešenje o kućnom broju (ako je reč o novoizgrađenom objektu koji treba da ima kućni broj) i da u istom roku izvrši upis prava svojine na objektu ili posebnim delovima objekta u skladu sa izdatom dozvolom. Ova rešenja, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavlja neposredno investitoru, ali i nadležnom organu, samo u cilju informacije. Kada je reč o upisu u katastar vodova, rok za upis je duži i iznosi 30 dana.
Vođenje i sadržina registra objedinjenih procedura i Centralne evidencije Pravilnik taksativno nabraja podatke koje registar objedinjenih procedura treba da sadrži. Osim podataka, sastavni deo je i dokumentacija koja je priložena ili pribavljena u postupku objedinjene procedure. Sva dokumentacija mora biti u elektronskoj formi. Centralna evidencija sadrži istovetne podatke kao i registar objedinjenih procedura, samo što se Centralna evidencija formira za celu Srbiju i vodi je Agencija za privredne registre. U tehničkom smislu, ovi registri funkcionišu u skladu sa posebnim tehničkim uputstvom. Ovaj sistem je zamišljen tako da omogućava i komunikaciju između nadležnih organa i nosilaca javnih ovlašćenja. O funkcionisanju i zakonitom i ažurnom vođenju stara se registrator. Osim toga, preko registra se objavljuju dokumenti koje nadležni organ donosi u postupku objedinjene procedure, a registrator je dužan da obezbedi njihovo objavljivanje u roku od tri dana od dana njihovog izdavanja. On vrši i nadzor nad poštovanjem rokova propisanim Zakonom i ovim pravilnikom i podnosi prijave protiv odgovornih lica zbog propuštanja. Registrator centralne evidencije obezbeđuje funkcionisanje i dostupnost podataka iz Centralne evidencije. Obavezan je i da Vladi dostavlja tromesečne izveštaje, a po potrebi i druge izveštaje, uključujući i zahteve nadležnog ministarstva. Podnosi prijave protiv registratora u postupku objedinjene procedure zbog njihovog propuštanja da ispune svoje obaveze. Preko ovih registara mora se obezbediti javna dostupnost podataka, i to u elektronskom obliku, bez obaveze plaćanja naknade. Izuzetak su podaci za koje je propisano zakonom da ne mogu biti javno dostupni. Javnost se ne može isključiti na drugi način, osim zakonom. • prof. dr Zlatko Stefanović
122
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
KOMENTAR PRAVILNIKA O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA STRUČNOG NADZORA „Sl. glasnik RS”, br. 22/2015 Nadzor se sprovodi za sve vrste radova koji se vrše prilikom izgradnje objekta
M
inistar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture doneo je Pravilnik o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015 - dalje: Pravilnik). Ovaj pravilnik stupa na snagu dana 28.2.2015. godine, a u pogledu sadržine, njime se uređuje sadržina i način vođenja stručnog nadzora. Kada je reč o sadržini nadzora, Pravilnik uređuje: 1) predmet nadzora; 2) sadržinu radnje nadzora; 3) mesto vršenja nadzora. U odnosu na način, propisano je: 1) način evidentiranja opažanja; 2) dužnost obaveštavanja; 3) postupanje u hitnim slučajevima. Osim sadržine i načina vođenja stručnog nadzora, Pravilnik uređuje i svojstva koja moraju imati lica kojima se poverava vršenje nadzora.
Sadržina nadzora Predmet nadzora U članu 2. Pravilnika predviđeno je šta je sve predmet nadzora. Odredba sadrži nabrajanje različitih vrsta radova, ali se na kraju nalazi i norma koja predviđa da se nadzor odnosi i na druge vrste radova, čime se praktično obuhvataju sve vrste radova. Može se reći kraće, da se nadzor odnosi na sve vrste radova koji se vrše prilikom izgradnje objekta, i bez njihovog posebnog specificiranja.
Sadržina radnji nadzora Radnje nadzora, po svojoj sadržini, obuhvataju različite vrste kontrola: 1. K ontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli ili rešenju o odobrenju za rekonstrukciju, odnosno prema projektu za građevinsku dozvolu ili idejnom projektu za rekonstrukciju i projektu za izvođenje, kao i blagovremeno preduzimanje mera u slučaju odstupanja izvođenja radova od tih projekata. Ovde treba imati u vidu i mogućnost odstupanja od navedenih Pravni instruktor • mart 2015.
123
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI akata po kojima se vrši građenje objekta, ako je odstupanje naložio investitor. Investitor ima pravo da dâ nalog da se odstupi od ovih akata, ali taj nalog mora biti u pisanom obliku. U tom slučaju lice koje vrši nadzor dužno je da postupa po nalogu investitora, a to se odnosi i na izvođača, bez obzira na to što to nije u skladu sa pomenutim aktima. Samo ako bi usled odstupanja koje je naložio investitor moglo da dođe do ugrožavanja lica - njihovog života ili zdravlja, ne postoji obaveza postupanja po ovakvim nalozima. Ako bi usled odstupanja došlo do ugrožavanja imovinskih dobara, izvođač radova i lice koje vrši nadzor nisu dužni da postupe po takvom nalogu investitora ako bi to vodilo njihovoj odgovornosti za štetu prema trećim licima. 2. K ontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući i tehničke propise čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. I ovde može doći do odstupanja po nalogu investitora, ali samo ako je reč o standardima i tehničkim propisima čija primena nije obavezna, što se po pravilu odnosi na standarde, a ne na tehničke propise. Međutim, čak i tada, odstupanje nije dopušteno ako bi usled odstupanja došlo do ugrožavanja života ili zdravlja lica. Isto važi i za ugrožavanje imovinskih dobara, ako bi to vodilo odgovornosti lica koje vrši nadzor ili izvođača radova za štetu koju trpe treća lica. 3. K ontrolu i overu količine izvedenih radova (overa građevinskih knjiga, privremenih i okončanih situacija, računa za izvedene radove i dr), ili stepena izvedenosti radova, ukoliko je to predviđeno ugovorom o vršenju stručnog nadzora sa investitorom. Lice koje vrši nadzor vodi računa i o količinama izvedenih radova i svojim potpisom potvrđuje da su izvedene količine koje je naveo izvođač prilikom obraćanja zahtevom za isplatu (privremene ili okončane situacije, fakture i sl). 4. P roveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju ili postavljaju u objekat i da li postoji dokumentacija kojom se dokazuje njihov kvalitet (atest, sertifikat, izveštaj o ispitivanju i dr). Kada je propisano da se u objekat ugrađuju materijali, odnosno oprema ili instalacije koje moraju biti proverene u pogledu kvaliteta, onda je dužnost lica koje vrši nadzor da proveri i to da li postoje isprave iz kojih se vidi da je provera kvaliteta obavljena. Ovde je reč o elementima koje nije proizveo izvođač radova, već su oni samo nabavljeni radi ugradnje u objekat. 5. K ontrolu i proveru kvaliteta izvedenih radova koji se, prema prirodi i dinamici izgradnje objekta, ne mogu proveriti u kasnijim fazama izgradnje objekta (radovi na izvođenju temelja, armature, oplate, izolacije i dr). Lice koje vrši nadzor dužno je i da kontroliše kvalitet radova izvođača. To se odnosi na sve radove, a naročito na one koji se kasnije ne mogu ili se teško mogu proveriti. Za ovu vrstu radova, bitno je obezbediti pravovremenu kontrolu i konstataciju o tome da je kontrola izvršena i da li su radovi izvedeni u skladu sa standardima, propisima, odnosno pravilima struke. 6. D avanje potrebnih uputstva izvođaču radova, naročito u slučaju odstupanja gradnje od projekta za građevinsku dozvolu ili idejnog projekta za rekonstrukciju, odnosno projekta za izvođenje, kao i u slučaju promene uslova gradnje objekta (promena vrste tla ili drugih parametara utvrđenih geomehaničkim elaboratom i dr). Ovde je reč o obaveznim uputstvima kojih je izvođač dužan da se drži. Lice koje vrši nadzor je ovlašćeno da izvođaču daje naloge u ime investitora, te ovakve naloge treba shvatiti kao naloge investitora. Nalozi se redovno daju u građevinskom dnevniku, ali je moguće da se to čini i uručenjem pisanog naloga, naročito ako je potrebno da se u nalogu detaljno opiše način na koji bi izvođač trebalo da postupi. 7. R edovno praćenje dinamike gradnje objekta i usklađenosti sa ugovorenim rokovima, ukoliko je to predviđeno ugovorom o vršenju stručnog nadzora sa investitorom. Za neke od objekata bitna je i dinamika gradnje, ali to ne važi za sve objekte, čak i ako je između investitora i izvođača ugovoren rok za završetak objekta. Zbog toga, Pravilnik ne polazi od pretpostavke da je rok bitan elemenat građenja koga bi izvođač morao da se pridržava bez odstupanja. Kako ne polazi od pretpostavke da je rok bitan elemenat, onda ne polazi ni od pretpostavke da lice koje vrši nadzor mora da vodi računa i o dinamici izgradnje. Naprotiv, Pravilnik polazi od pretpostavke da lice koje vrši nadzor nije dužno da vodi računa o dinamici izgradnje, osim ako je to izričito ugovoreno između
124
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi njega i investitora. Ako to nije izričito ugovoreno, pretpostavlja se da ugovorne strane nisu želele da lice koje vrši nadzor ima tu obavezu. 8. S aradnju sa projektantom radi obezbeđenja pravilne realizacije projektantskog koncepta objekta, kao i saradnju sa izvođačem radova pri izboru detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova. Iako lice koje vrši nadzor ima značajna ovlašćenja, Pravilnik upućuje ovo lice da u vršenju poslova kontrole sarađuje i sa projektantom i sa izvođačem radova. Cilj saradnje je pronalaženje najoptimalnijih rešenja u građenju, u skladu sa projektantskim konceptom i mogućnostima prilikom izvođenja radova. 9. S aradnju sa izvođačem radova i projektantom u pripremi projekta izvedenog objekta. Već i samo ukazivanje na dužnost saradnje radi pripreme projekta izvedenog objekta ukazuje na očekivanje da će prilikom građenja doći do odstupanja od projekta i građevinske dozvole, odnosno akata kojima je odobrena izgradnja objekta. Ova odstupanja mogu da nastanu prilikom izvođenja radova zbog nepreciznosti merenja, odnosno građenja, ali i po nalogu investitora. Bez obzira o čemu je reč, ako je do ovakvih odstupanja došlo, lice koje vrši nadzor mora biti upoznato sa odstupanjima i o njima dati potrebne informacije licu koje izrađuje projekat izvedenog objekta. 10. Nabrajanje ni ovde nije taksativno. Lice koje vrši nadzor ima obavezu da rešava i druga pitanja koja se mogu pojaviti tokom gradnje, u cilju završetka izgradnje objekta. Ono ima obavezu da se generalno stara da objekat bude izgrađen u skladu sa ugovorom o građenju i projektom i dozvolom za građenje, odnosno drugim pojedinačnim aktom kojim je građenje odobreno, te se ne može pozivati na to da neko pitanje nije izričito navedeno u propisima kao njegov zadatak, ako je rešavanje tog pitanja neophodno radi završetka izgradnje objekta. Time on ne dobija ovlašćenje koje ima investitor ili državni organi i ne može se upuštati u njihove poslove, već zadržava svoja ovlašćenja u granicama nadzora.
Mesto vršenja nadzora Ovlašćenja lica koje vrši nadzor nisu ograničena samo na gradilište, odnosno mesto na kome se objekat gradi. On ima ovlašćenje da vrši kontrolu i na drugim mestima na kojima se izvode radovi za potrebe izgradnje objekta. Npr. ako se armirano-betonski stubovi ili ploče koje će biti ugrađene u objekat proizvode na nekom drugom mestu a ne na gradilištu na kome će se graditi objekat, lice koje vrši nadzor ima pravo da vrši kontrolu i na tim mestima. To se ne odnosi na treća lica od kojih se kupuju gotovi elementi, već samo na lica sa kojima je zaključen ugovor o građenju, bilo da je reč o izvođaču ili podizvođačima. Za delove koji se kupuju od trećih lica radi ugradnje, kontrola se obezbeđuje na drugi način, npr. ispitivanjem kvaliteta, atestom i slično.
Način vršenja nadzora Način evidentiranja opažanja Rezultat nadzora su, svakako, opažanja lica koje vrši nadzor. Ta opažanja upisuju se u građevinski dnevnik. Međutim, to ne znači da je to i jedini način komunikacije sa izvođačem ili investitorom. Lice koje vrši nadzor može da se ovim licima obrati i na drugi način, pisano ili usmeno, ako proceni da je potrebno i takvo obraćanje. Nezavisno od ovoga, član 6. stav 2. Pravilnika propisuje da se sva opažanja moraju upisati u građevinski dnevnik, tako da komunikacija sa investitorom i izvođačem ne isključuje obavezu lica koje vrši nadzor da sva svoja opažanja u vezi sa izgradnjom objekta unese u građevinski dnevnik.
Dužnost obaveštavanja Lice koje vrši nadzor ima obavezu da o svojim zapažanjima obavesti određene subjekte, odnosno organe. Samog izvođača on obaveštava, po pravilu, preko građevinskog dnevnika, ali je moguće da ga obavesti i na drugi način, ako ceni da je to potrebno. Član 7. Pravilnika propisuje da je nadzorni organ dužan da, Pravni instruktor • mart 2015.
125
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI ako u toku vršenja nadzora, utvrdi da izvođač radova odstupa od izdate građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju, projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta, kao i projekta za izvođenje, predviđenog kvaliteta materijala i opreme koja se ugrađuje u objekat, ili odstupa od drugih elemenata koji bi uticali na kvalitet radova, utvrđenu vrednost objekta ili na produženje rokova izgradnje, bez odlaganja o tome obavesti i investitora i izvođača radova. Ovde je reč o dodatnoj obavezi obaveštavanja i u odnosu na izvođača radova koga, po pravilu, obaveštava unošenjem svojih opažanja u građevinski dnevnik. Ova dodatna obaveza postoji samo u navedenim situacijama, dok u svim ostalim situacijama nadzorni organ obaveštava izvođača unošenjem svojih opažanja u građevinski dnevnik. Posebna obaveza obaveštavanja propisana je i u slučaju da u toku građenja nastupe okolnosti zbog kojih je neophodno odstupiti od projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta, kao i projekta za izvođenje. U ovim situacijama nadzorni organ je dužan da o tome obavesti investitora i zatraži od njega instrukcije. Ako takve instrukcije ne dobije, on nema ovlašćenja da sâm odluči o odstupanju.
Postupanje u hitnim slučajevima Za okolnosti koje nadzorni organ opazi, a koje bi mogle uzrokovati opasnost, bilo neposrednu ili buduću, po lica ili imovinska dobra, čije otklanjanje ne trpi odlaganje, osim izvođača i investitora, nadzorni organ je dužan da o tome obavesti i građevinskog inspektora. Građevinski inspektor se obaveštava radi izdavanja naloga za preduzimanje potrebnih mera (izdavanje naloga izvođaču radova za preduzimanje neophodnih mera za sprečavanje i otklanjanje štetnih posledica, obustavljanje radova u svim slučajevima kada se zaključi da se pri izvođenju radova odstupa od tehničke dokumentacije i kada konkretna odstupanja mogu da budu od uticaja na nosivost, trajnost i projektovanu koncepciju objekta ili mogu dovesti do materijalne štete, odnosno do ugrožavanja života i zdravlja ljudi i dr).
Kompetencije nadzornog organa Pravilnik predviđa dve vrste nadzora i nadzornih organa. Jedan je izvođački nadzor, a drugi je projektantski nadzor. Izvođački nadzor podrazumeva sve navedene radnje u odnosu na predmet nadzora i opisani način vršenja nadzora. Nadzorni organ može biti samo lice koje ispunjava uslove propisane zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova, zavisno od vrste radova koji su predmet stručnog nadzora. Ovo lice mora biti imenovano od početka izvođenja radova i imati ovlašćenje za nadzor, ali i vršiti nadzor, sve do završetka radova. Nadzorni organ ne mora biti jedno lice, a i kada je jedno, ono može biti zamenjeno voljom investitora tokom građenja objekta. Za pojedine vrste radova, investitor može imenovati i lice koje će vršiti nadzor samo za tu vrstu radova. Osim izvođačkog nadzora, Pravilnik predviđa i mogućnost projektantskog nadzora. Projektantski nadzor nije bliže uređen Pravilnikom, te se samo tumačenjem može zaključivati o tome šta je zadatak i koja su ovlašćenja lica koje vrši projektantski nadzor. Ono što je izvesno o projektantskom nadzoru je sledeće: 1) imenovanjem lica koje vrši projektantski nadzor ne isključuje se obaveza imenovanja lica koje vrši izvođački nadzor; 2) ovlašćenja lica koje vrši projektantski nadzor su uža u odnosu na ovlašćenja lica koje vrši izvođački nadzor i obuhvataju samo kontrolu da li se objekat gradi u skladu sa projektom; 3) vršenje projektantskog nadzora ne isključuje obavezu lica koje vrši izvođački nadzor da vrši kontrolu da li se objekat gradi u skladu sa projektom; 4) u granicama svog zadatka, lice koje vrši projektantski nadzor postupa na isti način kao i lice koje vrši izvođački nadzor. • prof. dr Zlatko Stefanović
126
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi
KOMENTAR PRAVILNIKA O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA KNJIGE INSPEKCIJE, GRAĐEVINSKOG DNEVNIKA I GRAĐEVINSKE KNJIGE „Sl. glasnik RS”, br. 22/2015
O
vim podzakonskim aktom osim što se utvrđuje sadržina i način vođenja knjige inspekcije i građevinskog dnevnika, utvrđuje se i obaveza vođenja građevinske knjige u slučaju da je to predviđeno ugovorom između investitora i izvođača radova. Tako je odredbama novog Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015 - dalje: Pravilnik) propisano da je građevinska knjiga dokument u koji se upisuju tačni podaci o količinama stvarno izvedenih radova po odgovarajućim stavkama iz predmera i predračuna i služi kao dokaz za obračun i naplatu radova (situacija), ako je ugovorom o izvođenju radova predviđen takav način obračuna (član 19). Kao značajna novina u odnosu na prethodni podzakonski akt (Pravilnik o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije i građevinskog dnevnika - „Sl. glasnik RS”, br. 105/2003), ističe se obaveza građevinskog inspektora da o utvrđenom stanju i drugim zapažanjima, sačinjava zapisnik, koji potpisuje i pečatom overava i odgovorni izvođač radova, a koji čini sastavni deo knjige inspekcije (član 8. stav 2. Pravilnika). Ova odredba zahteva dodatni komentar u odnosu na dosadašnju praksu u obavljanju poslova građevinskih inspektora. Naime, prilikom vršenja inspekcijskog nadzora na gradilištima na kojima se grade objekti za koje je propisano pribavljanje građevinske dozvole, kao i gde se izvode radovi na rekonstrukciji, odnosno radovi za koje je propisana izrada projekta za izvođenje, građevinski inspektor o utvrđenom činjeničnom stanju sačinjava zapisnik. Podatke o zapažanjima, utvrđenom činjeničnom stanju, u vezi sa izvođenjem radova, građevinski inspektori upisuju u knjigu inspekcije, što je u skladu sa propisima. Međutim, takav „zapisnik” koji se samo upisuje i vodi u knjizi inspekcije, kao vid zapisnika koji je obaveza za izvođača radova, ne može imati pravnu snagu zapisnika koji se vodi u upravnom postupku. S tim u vezi, građevinski inspektor, kao službeno lice određenog državnog organa uprave, odnosno lokalne samouprave, ne može utvrđeno činjenično stanje, konstatovati samo na zapisnicima iz knjige inspekcije (čija forma inače ne sadrži sve zakonske elemente), što je u praksi bila česta pojava. Ovo iz razloga što su odredbe prethodno navedenog Pravilnika (član 8. stav 2), utvrđivale da građevinski inspektor može sačiniti zapisnik o utvrđenom stanju, koji čini sastavni deo knjige inspekcije. Zato je navedenim članom važećeg Pravilnika, ova manjkavost prevaziđena. Tačnije, sve podatke, utvrđeno činjenično stanje, u nekim situacijama i usmeni nalog mera, građevinski inspektor mora utvrditi, odnosno konstatovati zapisnikom koji je javna isprava određenog organa uprave i u isto vreme, čini sastavni deo knjige inspekcije. Kao novina ovog akta predstavlja i činjenica da se odredbe koje se odnose na investitora, primenjuju i na finansijera i to ako rešenje o građevinskoj dozvoli glasi na investitora i finansijera, a prava i obaveze investitora i finansijera utvrđuju se u skladu sa ugovorom zaključenim između investitora i finansijera (član 1. stav 2). • dr Tatjana Živković Pravni instruktor • mart 2015.
127
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
KOMENTAR PRAVILNIKA O SADRŽINI, NAČINU I POSTUPKU IZRADE I NAČIN VRŠENJA KONTROLE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE PREMA KLASI I NAMENI OBJEKATA
P
„Sl. glasnik RS”, br. 23/2015
ravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS”, br. 23/2015 - dalje: Pravilnik) donet je od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i stupio je na snagu 3.3.2015. godine. Materija koja je regulisana ovim Pravilnikom odnosi se na vrstu, sadržaj i način izrade tehničke dokumentacije, odnosno dokumenata, projekata i elaborata, sadržinu i način vršenja tehničke kontrole projekata za građevinsku dozvolu i projekata izrađenih po propisima drugih zemalja, kao i sadržinu, obim i način izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata. Do donošenja ovog podzakonskog akta, ovu složenu materiju uređivalo je više podzakonskih akata i to: • Pravilnik o sadržini i načinu izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje („Sl. glasnik RS”, br. 80/2005), • Pravilnik o sadržini i obimu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti („Sl. glasnik RS, br. 80/2005) i • Pravilnik o sadržini i načinu vršenja tehničke kontrole glavnih projekata („Sl. glasnik RS”, br. 93/2011). Odredbe koje posebno zaslužuju komentar, odnose se na tehničku dokumentaciju kojom se predviđaju, između ostalih i mere za ispunjenje osnovnog zahteva zaštite životne sredine koje treba da se obezbede tokom izgradnje, upotrebe ili uklanjanja objekata. Naime, članom 8. Ministar propisuje mere koje je potrebno da se ispune u ovoj oblasti, a njima se obezbeđuje i sprečava prekoračenje dozvoljenih graničnih vrednosti uticaja na životnu sredinu koje nastaju ispuštanjem, emisijom, emitovanjem opasnih materija, opasnog zračenja, opasnih supstanci, isparljivih organskih jedinjenja i to u vazduh, vodu, podzemne vode, vodu za piće, zemljište. Na taj način pored objekata za koje je obavezna izrada studije o proceni uticaja, tzv. Lista I - Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna izrada procene uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS, br. 114/2008), uvršćeni su i oni koji pripadaju objektima prema Listi II, a za koje postoji potreba utvrđivanja mera radi ispunjenja uslova koji se odnose na segmente iz oblasti zaštite životne sredine. To podrazumeva da propisane mere kontroliše građevinski inspektor prilikom vršenja inspekcijskog nadzora. Ove kontrole u toku izgradnje objekta i ukla-
128
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO II KOMENTARI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - Prilozi njanja objekata su primerene i neophodne, ali se postavlja pitanje njihove kontrole u toku upotrebe objekta. Ovo iz razloga što građevinski inspektor vrši nadzor nad objektom, do izdavanja upotrebne dozvole. Ako se ima u vidu i član 178. stav 1. tačka 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2913 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014) koji ovlašćuje građevinskog inspektora i nakon izdavanja upotrebne dozvole da može naložiti izvođenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korišćenje objekta, odnosno njegovog dela, ako je utvrdio da se korišćenjem objekta ugrožava životna sredina, postavlja se pitanje primene odredaba ovog člana u praksi. Građevinski inspektor navedene mere može preduzeti samo kada postoje dokazi (različite vrste merenja čiji rezultati potvrđuju prekoračenje dozvoljenih graničnih vrednosti uticaja na životnu sredinu). Pored toga, u ovakvim slučajevima, samo izvršenje zabrane korišćenja objekta koji se koristi je gotovo neizvršivo zbog složenosti postupka, naročito kada su u pitanju stambeni objekti. Član 10. Pravilnika uređuje zaštitu od buke, tako što propisuje da ova mera treba da se obezbedi na taj način da buka kojoj su izloženi korisnici ili susedi bude na nivou koji ne ugrožava njihovo zdravlje i koja im omogućava spavanje, odmor i rad u odgovarajućim uslovima. Ove odredbe nisu dovoljno precizne, naročito vezano za fazu izgradnje objekta, imajući u vidu da se dozvoljeni nivo buke može dokazati samo merenjem buke. Kao izvori buke u fazi izgradnje objekta, prema važećim propisima o zaštiti od buke - Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 i 88/2010), Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS”, br. 75/2010), prisutni su izvori buke na otvorenom prostoru (različite građevinske mašine koje se koriste za izvođenje radova). Upotreba ovih izvora buke podrazumeva sprovođenje odgovarajućih mera zaštite od buke prema navedenim propisima o zaštiti od buke. Koje su to mere zaštite, je pitanje, naročito ako se ima u vidu da se prema navedenoj Uredbi buka od rada različitih izvora meri u referentnom prostoru (u ovom slučaju to su objekti u kojima borave korisnici ili susedi), pri zatvorenim prozorima i vratima. S tim u vezi, odredbe ovog člana, takođe otvaraju pitanje njihove primeni u praksi. • dr Tatjana Živković
Pravni instruktor • mart 2015.
129
DEO III
PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
ODGOVORI NA PITANJA POSTAVLJENA NA SAVETOVANJU „PRIMENA NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI” ODRŽANIM TOKOM JANUARA MESECA 2015. GODINE Nakon održanih savetovanja tokom meseca januara 2015. godine u Beogradu i Novom Sadu, na temu „Primene najnovijih izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji”, redakcija časopisa „Pravni instruktor” je priredila odgovore na pitanja koja su postavljena na ovim savetovanjima i koja su data u ovom tekstu. Pitanja i odgovori su grupisani po srodnim institutima, odnosno glavama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014 - dalje: Zakon).
Objedinjena procedura Koliki je rok za donošenje zaključka, a koliki za žalbu na zaključak iz člana 8đ stav 3. Zakona? Odgovor: Članom 8đ stav 3. Zakona predviđeno je da nadležni organ u rokovima iz člana 8d stav 1. istog zakona donosi rešenje, osim ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, kada taj zahtev odbacuje zaključkom. Iz ove odredbe, može se izvući zaključak da se i u pogledu obaveze donošenja rešenja i u pogledu obaveze donošenja zaključka primenjuje isti rok, odnosno rokovi predviđeni članom 8d stav 1. Zakona. Dakle, organ koji rešava o nekom od zahteva dužan je da o njemu odluči donošenjem rešenja ili donošenjem zaključka o odbacivanju u istom roku. Konkretno, dužina roka određena je različito, zavisno od vrste zahteva. U pogledu prava na žalbu protiv zaključka o odbacivanju zahteva, kada nije propisan specijalan rok, primenjuje se opšti rok predviđen Zakonom o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010). Bez obzira na to što član 8đ stav 3. Zakona ne predviđa obavezu organa koji vodi postupak da preduzme mere na otklanjanju nedostataka, već neposredno odbacivanje zahteva, podnosiocu zahteva mora se pružiti
130
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO III PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI mogućnost da taj zaključak pobija, primenom opštih normi Zakona o opštem upravnom postupku. Prema članu 58. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, protiv zaključka o odbacivanju zahteva dopuštena je posebna žalba, što je u uslov da bi žalba mogla da se izjavi u smislu člana 212. stav 1. istog zakona. Prema stavu 2. istog člana, ova žalba se izjavljuje u istom roku u kome se može izjaviti i žalba protiv rešenja. Članom 220. Zakona o opštem upravnom postupku predviđeno je da opšti rok za žalbu iznosi 15 dana, ako zakonom nije propisan neki drugi. Dakle, ako za rešenje čije se donošenje traži u konkretnom postupku, nije zakonom predviđen neki drugi rok, trebalo bi da rok za žalbu iznosi 15 dana, a to znači i za žalbu protiv zaključka kojim se odbacuje zahtev. Kako tumačiti član 8đ stav 1. Zakona obzirom da organ proverava ispunjenost formalnih uslova, a u stavu 2. tački 6) Zakona proverava da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, u skladu sa lokacijskim uslovima, obzirom da stav 2. tačka 6) isključuje stav 1? Odgovor: Odredbe člana 8đ Zakona treba protumačiti tako da je obaveza organa da proverava ispunjenost formalnih uslova, pravilo, a da je sledeća odredba kojom je predviđeno da organ proverava i to da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, u skladu sa lokacijskim uslovima, izuzetak od pravila. Ovo poslednje treba shvatiti kao specijalnu normu koja isključuje opštu i primenjuje se samo na situaciju koja je opisana. Dakle, organ je dužan da proveri sve ono na šta Zakon upućuje, a to znači i saglasnost sa lokacijskim uslovima koja se pominje u navedenom članu.
Prostorno i urbanističko planiranje Na građevinskoj parceli pribavljenoj od opštine (licitiranjem) izgrađen je objekat. Pre desetak godina, nepokretnost je prodata licu koje je u inostranstvu, pa se dogodilo da se međuspratna konstrukcija urušila u podrum. Stručno lice je savetovalo da se objekat ukloni i izgradi iznova. Po uklanjanju objekta (evidentiranog u Katastru), novi vlasnik je podneo zahtev za lokacijsku dozvolu, ali, imovinska služba opštinske uprave smatra parcelu neizgrađenom, te nalaže ponovno plaćanje jednom već plaćene naknade za komunalno uređenje. Da li je odluka ispravna? Odgovor: Kada je reč o doprinosu za uređivanje građevinskog zemljišta i mogućnosti umanjenja obaveza koja se plaća po tom osnovu zbog postojanja objekta koji je legalno izgrađen na određenoj parceli, sada tu situaciju uređuje član 97. stav 10. Zakona. Prema ovoj odredbi, investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja. Iz ove odredbe izvlače se bitni uslovi za oslobođenje (umanjenje) obaveze plaćanja doprinosa. Prvo, mora biti reč o tome da objekat uklanja investitor, odnosno lice koje se pojavljuje sa zahtevom za izdavanje građevinske dozvole. Obrnuto, ako je objekat već uklonjen tako da je investitor stekao samo pravo na zemljištu, a ne i na objektu (jer je objekat uklonjen pre njegovog sticanja prava svojine na zemljištu), onda on nema pravo na umanjenje. Drugo, potrebno je da je reč o legalno izgrađenom objektu. I treće, obaveza se umanjuje poređenjem površine prethodnog objekta i budućeg, za površinu prethodnog objekta. To nekada može da znači i oslobođenje, ali samo ako je prethodni objekata bio iste površine kao i budući, odnosno veći po površini od njega. U ostalim situacijama naknada se plaća, ali umanjena. Umanjenje se izračunava, ne po vrednosti naknade koja je ranije plaćena, već prema razlici u površini, primenjujući merila i kriterijume za izračunavanje naknade koji važe u vreme donošenja odluke o visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Pravni instruktor • mart 2015.
131
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Da li parcelaciju mogu da izvrše suvlasnici i kako će se računati većina kod urbanističke komasacije u slučaju da su titulari na parceli upisani kao zajednički? Odgovor: Vlasnici i suvlasnici mogu da izvrše parcelaciju, odnosno preparcelaciju, ako su sa time saglasni. Moguće je da posle podele parcele dođe i do podele između vlasnika, odnosno suvlasnika, tako da zajedništvo između njih ostane i posle parcelacije (preparcelacije) na način na koji su se oni oko toga dogovorili. Sve dok između njih nema spora, oni se mogu „grupisati” na način koji im odgovara i zahtevati i realizovati parcelaciju, odnosno preparcelaciju pod uslovima predviđenim zakonom. Međutim, ako se ne slažu oko toga, onda parcelaciju (preparcelaciju) nije moguće realizovati mimo volje nekoga od njih jer se ovakva mera smatra poslom vanrednog upravljanja za šta je potrebna saglasnost svih ovih lica. Kod urbane komasacije, važi isti princip, bez obzira da li je reč o susvojini ili zajedničkoj svojini. Mera kojom se menja lokacija nepokretnosti je mera vanrednog upravljanja (ne i raspolaganja) za šta je potrebna saglasnost svih suvlasnika i zajedničara. Zbog toga, ako nema saglasnosti svih, za parcelu koja im pripada računa se kao da se vlasnici (suvlasnici, zajedničari) nisu saglasili. Kako Zakon definiše zelene površine? Ako ih definiše kao „objekte” koji su to objekti pejzažne arhitekture (parkovi, ulično zelenilo, skverovi, zelenilo u okviru stambene gradnje i dr.)? Odgovor: Kada je reč o zelenim površinama, Zakon ih ne definiše. Ono što proizlazi iz pitanja jeste to - da li su površine koje se uobičajeno pominju kao „zelene površine” smatraju objektima ili ne. Za pojam objekta karakteristično je to da je reč o „građevini” (član 2. stav 1. tačka 22) Zakona). Međutim, Zakon ne definiše ni pojam građevine, ali se bitna obeležja ovog pojma mogu odrediti i bez zakonske definicije. Za građevinu je, bez sumnje, bitno to da je rezultat ljudskog rada. Građevina ne nastaje prirodno, bez ljudskog rada i po tome se razlikuje od prirodnih celina. Zbog toga, kada se pominju „zelene površine”, to može da se odnosi na prostor koji je ostavljen sa zatečenim prirodnim svojstvima, ali i prostor koji je uređen ljudskim radom tako da se sastoji od „zelenila” zbog čega može da se naziva i „zelena površina”. Iz samog naziva se ovde ne može mnogo izvući, već treba imati u vidu to da li je reč o površini koja se uređuje ljudskim radom ili o površini za koju je predviđeno da se ne uređuje, već se ostavlja onako kako je zatečena. Ako je reč o objektima pejzažne arhitekture, oni se smatraju objektima u smislu Zakona i za njih važe pravila (u pogledu dozvola i drugo), kao i za druge objekte. Međutim, ako je reč jednostavno o tome da je planskim dokumentom predviđeno da se određeni prostor ostavlja onako kako je zatečen, bez ulaganja ljudskog rada u njega (ili bar bez značajnog ljudskog rada, bez potrebe osmišljavanja radova koje treba preduzeti na tom prostoru i bez preduzimanja tih radova), onda ga ne treba smatrati objektom. Na koji način je moguće izvršiti parcelaciju i formirati novu katastarsku parcelu u površini od 400m2, ako je doneta građevinska dozvola za objekat od 25m2 na parceli koja se nalazi u vangrađevinskom reonu i na poljoprivrednom zemljištu? Odgovor: Za spajanje parcela neophodno je postojanje projekta preparcelacije i projekat geodetskog obeležavanja u skladu sa članom 65. stav 1. Zakona. Provođenje preparcelacije vrši Republički geodetski zavod u skladu sa članom 66. Zakona. Uz zahtev imalac prava podnosi dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima i projekat preparcelacije potvrđen od nadležnog organa zajedno sa projektom geodetskog obeležavanja. Na novoformiranu katastarsku parcelu prenose se stvarna prava i zabeležbe koje su bile upisane na parcelama od kojih je nastala novoformirana parcela.
132
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO III PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Da li se spajanje susednih parcela istog vlasnika koje izlaze na javnu površinu vrši samo na osnovu elaborata geodetskih radova i da li elaborat mora biti potvrđen od nadležnog organa jedinice lokalne samouprave? Odgovor: Promena granica katastarskih parcela u građevinskom području provode se na osnovu elaborata geodetskih radova iz člana 68. Zakona, overenog projekta preparcelaciji odnosno parcelacije čiji je sastavni deo projekat geodetskog obeležavanja iz člana 65. Zakona ili rešenja o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranju građevinske parcele iz čl. 70. i 105. Zakona.
Građevinsko zemljište Da li pravo korišćenja koje ima fizičko lice na građevinskom zemljištu u državnoj svojini može biti u prometu? Odgovor: Zakon ne sadrži odredbe o tome da li je pravo korišćenja koje fizičko lice ima u na građevinskom zemljištu u državnoj svojini u prometu ili nije. Osim toga, generalan problem kod „prava korišćenja” na građevinskom zemljištu u državnoj svojini je taj što to pravo nije nigde definisano po sadržini, a zavisno od osnova nastanka može biti vrlo različito. U praksi su pravom korišćenja označavana vrlo različita prava i po svom poreklu i po sadržini. Ne može se reći ni da je sudska ili upravna praksa definisala svoj stav o tome, a naročito ne posle usvajanja najnovijih promena Zakona. Ako se ima u vidu sve ono što je prethodilo onome što se naziva „pravo korišćenja”, kao i postojeći režim, ono što pravna nauka može da preporuči kao tumačenje je sledeće: pravo korišćenja je sigurno u prometu kao akcesorno pravo uz objekat koji se na njemu nalazi, podrazumevajući da je objekat legalno izgrađen. Pravo korišćenja na građevinskom zemljištu u državnoj svojini deli sudbinu objekta, te ako se pravo svojine na objektu prenosi na novog vlasnika, sa njim se prenosi i pravo korišćenja na građevinskom zemljištu u državnoj svojini. Ono ne bi moglo biti u prometu odvojeno od objekta (npr. da vlasnik objekta ustupi pravo korišćenja za zemljištu na kome se objekat nalazi, a da zadrži pravo svojine na objektu). Pravo korišćenja koje je stečeno od nosioca prava javne svojine po odgovarajućem ugovoru, namenski, npr. radi izgradnje objekta, nije u prometu, sve dok objekat ne bude izgrađen. Ovakvim pravom korišćenja se, po pravilu, ne može raspolagati jer je stečeno namenski i po osnovu ugovora sa nosiocem prava javne svojine, osim ako je drugačije ugovoreno. Ako je reč o sticanju po osnovu nekog drugog ugovora, zavisno od toga o kom je pravnom odnosu reč, odnosno o kom je ugovoru reč, zavisiće i mogućnost prometa prava korišćenja. Pravo korišćenja koje je stečeno transformacijom prava svojine u pravo korišćenja, kao u slučajevima kada je prema ranijim propisima proglašenjem zemljišta za gradsko građevinsko zemljište menjan i oblik svojine, a dotadašnji vlasnik postajao korisnik, bi moralo biti u prometu. Ako nije izvesno po kom osnovu je stečeno pravo korišćenja, trebalo bi smatrati da nije u prometu, sve dok se ne utvrdi po kom je osnovu stečeno i da li osnov sticanja omogućava promet. Pravni instruktor • mart 2015.
133
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Kako postupiti sa zahtevima lica koja su pravo korišćenja (u postupku stečaja) na građevinskom zemljištu stekli pre stupanja na snagu ovog zakona, s obzirom da se o zahtevima nije moglo rešavati jer je Ustavni sud doneo Odluku kojom je stavljen van snage deo člana 103. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US i 98/2013 - odluka US), a koji se odnosi na troškove pribavljanja tog zemljišta? Da li takve zahteve treba odbiti, uzimajući u obzir član 102. stav 10. Zakona, koji navodi da će se to regulisati posebnim zakonom? Odgovor: Stupanjem na snagu izmena i dopuna Zakona koje su učinjene tokom 2014. godine, ukinute su pojedine odredbe ovog zakona, među kojima i odredbe o pravu na konverziju određenih kategorija lica koja su pobrojana u članu 102. stav 9. važećeg zakona. Ovim kategorijama lica, ranije verzije zakona su omogućavale pravo na konverziju uz obavezu plaćanja naknade u visini tržišne vrednosti tog građevinskog zemljišta u momentu konverzije prava, umanjenu za troškove pribavljanja prava korišćenja na tom građevinskom zemljištu. Ustavni sud Srbije jeste ukinuo deo stava 1. člana 103. Zakona, ali samo u delu koji se odnosi na specifikaciju troškova koje treba uračunati. Odluka Ustavnog suda nije ukinula mogućnost konverzije uz plaćanje naknade. Ova mogućnost ukinuta je tek izmenama Zakona iz 2014. godine, odnosno od 17.12.2014. godine. U članu 131. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 132/2014) predviđeno je da će se započeti postupci za rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće po propisima po kojima su započeti. Odatle proizlazi da treba razlikovati zahteve podnete pre 17.12.2014. godine od zahteva podnetih posle ovog datuma. Ako je zahtev podnet pre ovog datuma, za njegovo rešavanje treba primeniti ranije odredbe koje su bile na snazi do 17.12.2014. godine. Ako je zahtev podnet posle ovog datuma, na njega se primenjuju važeće odredbe Zakona. Važećim odredbama nije predviđena mogućnost konverzije za lica predviđena u članu 102. stav 9. Zakona do donošenja posebnog zakona koji će urediti ovo pravo. Kako osnova za konverziju u ovom momentu nema, to zahtev treba odbiti. Time se ne isključuje mogućnost da zahtev bude podnet kasnije, u skladu sa novim zakonom koji će urediti ovo pravo. Šta konkretno uređuje vlasnik zemljišta? Odgovor: Prema članu 103. stav 5. Zakona vlasnik zemljišta uređuje materijalnopravne uslove za konverziju prava zakupa u pravo svojine i postupak. U odnosu na materijalnopravne uslove, nema mnogo prostora da se uređuje situacija opisana u stavu 1. ovog člana, ali ima u pogledu onoga što predviđa st. 2. i 3. istog člana. Materijalnopravni uslovi se mogu odnositi na različite odredbe ugovora o zakupu koji je zaključen, pre svega iz ugla ispunjenja međusobnih obaveza. Moguće je predvideti posledice kašnjenja sa ispunjenjem ugovornih obaveza, ali i toleranciju za nepotpuno ispunjenje obaveza u pogledu vremena, načina, sadržine, obima i drugo. Takođe, predmet uređenja mogu da budu i situacija kada treba započeti postupak raskida ugovora, a kada ostaviti naknadni rok za ispunjenje i slično. Iz ugla postupka, odredbe o postupku redovno uređuju nadležnost, rokove i tok postupka. Ovde bi to značilo određenje organa koji će vršiti ispitivanje ispunjenosti uslova za konverziju, odnosno raskid ugovora, rokove u kojima je organ dužan da preispita sve postojeće ugovore o zakupu kod kojih postoji mogućnost konverzije, tok postupka internog odlučivanja i slično.
134
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO III PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Da li se može priznati plaćena naknada za uređenje građevinskog zemljišta za postojeći skladišni prostor u slučaju da se vrši promena namene, pa se umesto skladišnog prostora na istoj parceli izgradi poslovni ili stambeni prostor? Odgovor: Prema članu 97. stav 10. Zakona, investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja. Treba uočiti da Zakon govori samo o razlici u broju kvadrata, a ne pominje razliku u naknadi. Dakle, bez obzira što se sada doprinos ne plaća, bitno je samo to kolika je razlika u kvadratima i za tu razliku se plaća doprinos. Da li se zelene površine, odnosno parcele namenjene za park, mogu smatrati građevinskim zemljištem? Odgovor: Nije svaka zelena površina građevinsko zemljište. Parkovi i druge površine pejzažne arhitekture treba smatrati objektima sve dok se grade, i to u skladu sa odgovarajućim projektom. Međutim, zelene površine koje su planskim dokumentom predviđene kao površine koje ostaju kao prirodne površine, koje ne nastaju ljudskim radom, niti u skladu da odgovarajućim projektom, ne treba smatrati objektima, a samim tim ni zemljište na kome se nalaze ne treba smatrati građevinskim, osim ako ono ima taj status po samom zakonu ili na osnovu toga što se na njemu nalazi legalno izgrađeni objekat. Da li će se upis svojine, na osnovu zahteva za konverziju u slučaju dugoročnog zakupa ukoliko je cena u celosti isplaćena, vršiti odmah po podnošenju zahteva ili će se čekati protek roka od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona? Odgovor: Iz formulacije člana 103. stav 2. Zakona proizlazi da treba sačekati protek roka od godinu dana, računajući od dana stupanja na snagu izmena Zakona, odnosno do 17.12.2015. godine da bi se izvršio upis prava svojine u korist zakupca. Ono što treba uočiti ovde je to da se upis prava svojine ne vrši odmah po podnošenju zahteva za upis prava svojine, i pored toga što je zakupac priložio dokaz o tome da je isplaćen celokupan iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu. Zakonodavac je time ostavio mogućnost da se ugovor o zakupu raskine iz drugih razloga, a ne samo zbog neispunjenja obaveze plaćanja zakupnine (npr. zbog toga što na zakupljenom zemljištu nije izgrađen objekat u skladu sa ugovorom). Iz same formulacije člana 103. stava 2. Zakona proizlazi da se upis prava svojine vrši na zahtev zakupca (što znači da se ne vrši upis bez zahteva zakupca) i pod uslovom da zakupodavac u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona ne pokrene sudski postupak za raskid ugovora o zakupu, i da se taj se spor pravnosnažno ne okonča u njegovu korist. Ovde treba uočiti, prvo, da se upis prava svojine ne vrši bez zahteva nosioca prava korišćenja (zakupca). Drugo, da je podnosilac zahteva dužan da priloži i dokaz o tome da je izmirio svoje obaveze u celosti. Treće, da pre upisa treba ispitati da li je pokrenut postupak za raskid ugovora o zakupu. Dokaz o tome treba da pribavi onaj ko zahteva upis, a to može biti potvrda (izveštaj, izjava i sl.) zakupodavca, ali i odgovarajući akt nadležnog suda kojim se potvrđuje da nije podneta tužba za raskid ugovora o zakupu. Ako tužba jeste podneta, samo podnošenje tužbe sprečava konverziju sve do okončanja parničnog postupka. Nakon njegovog okončanja, zavisno od toga kako je okončan, moći će da se izvrši upis prava svojine ili će zahtev biti odbijen, ako je ugovor o zakupu raskinut. Pravni instruktor • mart 2015.
135
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Da li se može otuđiti izgrađeno zemljište u javnoj svojini i ako može da li je to po Zakonu o javnoj svojini? Odgovor: Izgrađeno građevinsko zemljište u javnoj svojini može se otuđiti iz javne svojine, osim ako je reč o zemljištu za koje važeći propisi to isključuju. Za neka dobra o javnoj svojini, što se odnosi i na zemljište u javnoj svojini, propisana je zabrana otuđenja (npr. ako je reč o dobrima u opštoj upotrebi). Ako nema smetnji za otuđenje, postupak otuđenja sprovodi se po Zakonu o javnoj svojini („Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 88/2013 i 105/2014) i podzakonskim aktima donetim za sprovođenje ovog zakona. To se, pre svega, odnosi na Uredbu o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda („Sl. glasnik RS”, br. 24/2012). Da li vlasnici objekta odnosno posebnih fizičkih delova objekta koji nisu upisani kao nosioci prava korišćenja mogu da steknu pravo svojine na zemljištu isključivo po prethodno sprovedenom postupku iz člana 70. Zakona i plate tržišnu cenu? Odgovor: Član 105. stav 1. Zakona predviđa mogućnost sticanja prava svojine na katastarskoj parceli na kojoj je objekat legalno izgrađen. Ono što je interesantno u ovoj odredbi jeste to da se mogućnost sticanja prava svojine jednako odnosi i na građevinsko zemljište u državnoj svojini i na građevinsko zemljište u drugim oblicima svojine. Upravo zbog toga, odredbe koje su sadržane u narednim stavovima upućuju na sticanje pod tržišnim uslovima, ali i na utvrđivanje da li je reč o zemljištu koje odgovara zemljištu za redovnu upotrebu objekta. To podrazumeva oba uslova. Potrebno je, u skladu sa članom 70. istog zakona, utvrditi da li se katastarska parcela poklapa sa zemljištem koje je potrebno za redovnu upotrebu objekta. U zavisnosti od toga, rešiće se i o pravu na sticanje prava svojine, što detaljno uređuje član 70. Zakona. Kako ovde nije reč samo o građevinskom zemljištu u državnoj svojini, to Zakon upućuje na tržišne uslove sticanja, a to ne podrazumeva samo tržišnu cenu, već i volju vlasnika zemljišta da otuđi zemljište vlasniku objekta. To se vidi i iz odredbe da je reč o neposrednoj pogodbi, što uključuje i mogućnost da se pogodba ne postigne. Ako se vlasnik zemljišta ne saglasi, odnosno ako se ne zaključi ugovor o sticanju, onda se pravo svojine ne može steći suprotno volji vlasnika zemljišta. Treba imati u vidu i to da sâm Zakon isključuje čak i mogućnost neposredne pogodbe, ako je reč o vlasniku objekta koji se može podvesti pod neko od lica predviđeno članom 102. stav 9. Zakona. Koji organ odlučuje o zahtevima za konverziju prava zakupa u pravo svojine? Odgovor: Član 103. Zakona u st. 4. i 7. predviđa da se zahtev za upis prava svojine podnosi organu koji je nadležan za vođenje evidencije o nepokretnosti i pravima na njima. Zakon ne predviđa nadležnost nekog drugog organa, ali predviđa da uslove i postupak za pretvaranje prava zakupa u pravo svojine uređuje vlasnik zemljišta u javnoj svojini. Predviđanjem da vlasnik zemljišta uređuje postupak pretvaranja prava zakupa u pravo svojine dato je ovlašćenje i za propisivanje nadležnosti. Aktom vlasnika zemljišta u javnoj svojini određuje se i organ koji je nadležan za odlučivanje o pravu na konverziju. Na osnovu konačnog akta tog organa, korisnik se može obratiti organu nadležnom za vođenje evidencije o nepokretnosti i pravima na njima zahtevom za upis prava svojine.
136
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO III PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Šta podrazumeva pravo zakupodavca da može da pokrene sudski postupak za raskid ugovora o zakupu u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu Zakona, u skladu sa članom 103. stav 2? Odgovor: Zakupac ima pravo da zbog neispunjenja obaveza koje ima zakupac pokrene postupak za raskid ugovora o zakupu. Ne mora da se radi samo o neplaćanju zakupnine. Moguće je i to da zakupac ne ispunjava druge obaveze, kao što je npr. obaveza izgradnje objekta. Moguće je i da zakupac nanosi štetu zemljištu na različite načina, da ugrožava susedne parcele i drugo. Zbog takvih razloga zakupodavac ima pravo da raskine ugovor o zakupu. Ako se to ne desi u roku od jedne godine, a zakupac je uredno izmirio svoju obavezu plaćanja zakupnine, zakon polazi od pretpostavke da razloga za raskid ugovora i neme, ta da zakupac ima pravo na sticanje prava svojine. Kako se izračunava doprinos za uređenje građevinskog zemljišta i zakup zemljišta za izgradnju višeetažnih podzemnih garaža? Odgovor: Kada je reč o doprinosu za uređivanje građevinskog zemljišta, on se za višeetažne podzemne garaže izračunava na isti način kao i u drugim slučajevima, primenom obrasca: D=O*Pn*Kz*Kn-Tio-Vz gde je: D - Visina doprinosa (u dinarima), O - Osnovica - prosečna cena kvadratnog metra stanova novogradnje u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, prema poslednjim objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike (u dinarima), Pn - Ukupna neto površina objekta za koji se izračunava doprinos (u m2), Kz - Koeficijent zone (utvrđen odlukom JLS), Kn - Koeficijent namene (utvrđen odlukom JLS), Tio - Troškovi infrastrukturnog opremanja građevinskog zemljišta (uređenja) sredstvima investitora, na osnovu posebno zaključenog ugovora (u dinarima). Ovde treba imati u vidu i činjenicu da je obaveza finansiranja uređivanja već jednom umanjena za iznos koji investitor duguje po osnovu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Ako je to učinjeno prilikom zaključenja tog ugovora, ne može se dva puta uračunavati, odnosno umanjivati obaveza investitora, iako gramatičko tumačenje Zakona to omogućava. Vz - Vrednost zemljišta koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih objekata (u dinarima). Kada je reč o zakupu, za izračunavanje iznosa zakupnine ne postoji precizno propisana metodologija, već se zakupnina određuje na osnovu tržišne vrednosti zakupa zemljišta odgovarajućih svojstava. Ukoliko investitor prestane da plaća zakup građevinskog zemljišta na 99 godina, usled likvidacije ili stečaja, da li Direkcija može tražiti od vlasnika novoizgrađenih stanova da oni plate zakupninu? Odgovor: Zbog same činjenice da je investitor, koji je istovremeno i zakupac građevinskog zemljišta, prestao da plaća zakupninu, vlasnik građevinskog zemljišta ne može da zahteva isplatu zakupnine od vlasnika novoizgrađenih stanova. Prema članu 101. stav 1. Zakona zakupac ima pravo da zahteva izmenu ugoPravni instruktor • mart 2015.
137
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI vora o zakupu ako se promeni vlasnik objekta na zakupljenom zemljištu. Promena vlasnika, razume se, mora biti u skladu sa zakonom. Sve dok zakupac postoji kao subjekt u pravu, bez obzira na činjenice da je nad njim otvoren postupak stečaja ili likvidacije, on ostaje zakupac i dužan je da plaća zakupninu. Zakupodavac ne može da zahteva od novih vlasnika da izmire obavezu plaćanja zakupnine, sve dok zakupodavac postoji kao subjekt u pravu i ne zahteva promenu zakupca. Ako bi zakupac prestao da postoji kao subjekt u pravu, onda vlasnici objekta, odnosno dela objekta koji se nalazi na građevinskom zemljištu imaju pravo korišćenja tog zemljišta. Po osnovu same činjenice da koriste zemljište, oni imaju i obavezu da plaćanju naknadu vlasniku zemljišta, osim ako imaju pravo na konverziju u pravo svojine. Iako između njih ne postoji zaključen ugovor o zakupu, ako vlasnici dela objekta nemaju pravo na konverziju u pravo svojine, vlasnik zemljišta ima pravo na naknadu za korišćenje zemljišta u visini zakupnine, ali po osnovu pravno neosnovanog obogaćenja. Zakon ne rešava eksplicitno ovu situaciju, niti predviđa mogućnost zaključenja ugovora o zakupu, osim ako to zakupac zahteva. Ako zakupac više ne postoji i nema pravne sledbenike, ali se na zemljištu nalazi objekat u svojini određenih lica (ceo ili po delovima koji su realno određeni), vlasniku zemljišta mora pripadati pravo na naknadu, i to u visini zakupnine koju bi ostvario po osnovu ugovora o zakupu tog, odnosno takvog zemljišta. Međutim, zakon ne uređuje ovu situaciju, prepuštajući vlasniku zemljišta da je uredi (član 101. stav 5. Zakona). Sve dok je ne uredi svojim aktom, zakupodavac nema pravo da zahteva isplatu zakupnine od vlasnika objekta (ili dela objekta), ako promenu zakupca nije zahtevao zakupac, a zakupac još uvek postoji kao subjekt. Kada uredi ovaj odnos, vlasnik građevinskog zemljišta ima pravo da, u skladu sa svojim aktom, zahteva izmenu ugovora o zakupu, odnosno plaćanje zakupnine ili naknade u visini zakupnine, zavisno od toga kako je uredio ovaj odnos svojim aktom. Na koji način izvršiti zakup zemljišta koje je u susvojini grada i Republike, radi legalizacije objekta u slučaju kada zahtev nije podnet po starom zakonu koji je predviđao ovu situaciju? Odgovor: Odredbom člana 96. stav 10. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US i 50/2013 - odluka US) bila je predviđena mogućnost davanja u zakup građevinskog zemljišta neposrednom pogodbom radi pribavljanja građevinske dozvole, vlasniku bespravno sagrađenog objekta, koji je zahtev podneo u rokovima propisanim zakonom, ako je izgradnja tog objekta u skladu sa uslovima predviđenim zakonom. Izmenama zakona koje su učinjene tokom 2014. godine, ova mogućnost je otpala, tako da se zemljište ne može dati u zakup neposrednom pogodbom u navedene svrhe. Međutim, to ne isključuje mogućnost da se zemljište dâ u zakup u postupku sa oglašavanjem (javno nadmetanje ili prikupljanje ponuda), ako se, imajući u vidu sve druge okolnosti, određeno zemljište može dati u zakup. Da li je pretvaranje prava zakupa na građevinskom zemljištu u pravo svojine u isključivoj nadležnosti službe za katastar nepokretnosti kao službe za upis pravo svojine i u kom roku se može podneti zahtev? Odgovor: Iz formulacije člana 103. stav 2. Zakona proizlazi da treba sačekati protek roka od godinu dana, računajući od dana stupanja na snagu izmena Zakona, odnosno do 17.12.2015. godine da bi se izvršio upis prava svojine u korist zakupca. Rok od jedne godine se ne odnosi na podnošenje zahteva, već na upis prava svojine. Zahtev se može podneti odmah, ali se upis prava svojine ne vrši odmah po podnošenju zahteva, i pored toga što je zakupac priložio dokaz o tome da je isplaćen celokupan iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu. Zakonodavac je time ostavio mogućnost da se ugovor o zakupu
138
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO III PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI raskine iz drugih razloga, a ne samo zbog neispunjenja obaveze plaćanja zakupnine (npr. zbog toga što na zakupljenom zemljištu nije izgrađen objekat u skladu sa ugovorom). Iz same formulacije člana 103. stava 2. Zakona proizlazi da se upis prava svojine vrši na zahtev zakupca (što znači da se ne vrši upis bez zahteva zakupca) i pod uslovom da zakupodavac u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona ne pokrene sudski postupak za raskid ugovora o zakupu, i da se taj se spor pravnosnažno ne okonča u njegovu korist. Ovde treba uočiti, prvo, da se upis prava svojine ne vrši bez zahteva nosioca prava korišćenja (zakupca). Drugo, da je podnosilac zahteva dužan da priloži i dokaz o tome da je izmirio svoje obaveze u celosti. Treće, da pre upisa treba ispitati da li je pokrenut postupak za raskid ugovora o zakupu. Dokaz o tome treba da pribavi onaj ko zahteva upis, a to može biti potvrda (izveštaj, izjava i sl.) zakupodavca, ali i odgovarajući akt nadležnog suda kojim se potvrđuje da nije podneta tužba za raskid ugovora o zakupu. Ako tužba jeste podneta, samo podnošenje tužbe sprečava konverziju sve do okončanja parničnog postupka. Nakon njegovog okončanja, zavisno od toga kako je okončan, moći će da se izvrši upis prava svojine ili će zahtev biti odbijen, ako je ugovor o zakupu raskinut. Kada je reč o nadležnosti organa, članom 103. stav 5. Zakona predviđeno je da uslove i postupak za pretvaranje prava zakupa u pravo svojine uređuje vlasnik zemljišta u javnoj svojini. Kada je reč o postupku, on obuhvata i uređenje nadležnog organa koji će doneti odluku o pravu na konverziju. Iz toga se može zaključiti da o samom pravu na konverziju ne odlučuje služba koja vodi katastar nepokretnosti, već da ona odlučuje samo o upisu prava svojine, a na osnovu navedenih dokaza i odgovarajućeg akta nadležnog organa kojim se utvrđuje pravo na konverziju, a koji je kao nadležan organ predviđen aktom vlasnika zemljišta u javnoj svojini. Rok propisan odredbom stava 2. odnosi se na slučaj u kojem se pretvaranje prava zakupa ne može steći. Da li je na poljoprivrednom zemljištu dozvoljena izgradnja objekta koji služe u poljoprivredne svrhe (npr. ekonomski objekat za smeštaj poljoprivredne mehanizacije) i pod kojim uslovima? Odgovor: Da, dozvoljena je, po uslovima koje propisuje Zakon. Važno je naglasiti da se ekonomski objekti oslobođeni plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta prema članu 26. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon i 41/2009). U kom postupku grad može svoj suvlasnički udeo na građevinskoj parceli otuđiti suvlasniku radi izgradnje na toj parceli kako u situaciji kad suvlasnik ima već objekat na toj parceli, tako i kad je ista neizgrađena? Odgovor: Zakon ne predviđa poseban postupak za promet suvlasničkih udela na građevinskoj parceli. U opisanoj situaciji već je formirana građevinska parcela zbog čega ne može da se primeni postupak predviđen članom 70. Zakona. Kako nedostaju specijalne odredbe o postupku neposredne pogodbe, to bi primenom opštih normi Zakona trebalo primeniti postupak otuđenja sa oglašavanjem (prikupljanje ponuda ili javno nadmetanje) u kome bi i suvlasnik građevinske parcele mogao da učestvuje. Postupak je isti kao i za otuđenje građevinskog zemljišta u javnoj svojini na kome ne postoji susvojina. Nema razlike po tome da li je zemljište izgrađeno ili nije izgrađeno. Ako nosilac prava javne svojine (susvojine) nije spreman da svoj susvojinski udeo otuđi, drugi suvlasnik može da se obrati sudu i traži razvrgnuće suvlasničke zajednice primenom opštih pravila o tome. Reč je o Zakonu o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88 i „Sl. glasnik RS”, br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, Pravni instruktor • mart 2015.
139
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 85/2012, 45/2013 - dr. zakon, 55/2014 i 6/2015) koji u čl. 148. do 154. uređuje deobu zajedničkih stvari ili imovine. Da li može grad da otuđi zemljište u javnoj svojini koje planom nije predviđeno za gradnju (npr. u informaciji o lokaciji se kaže da nije predviđena po planu za gradnju ali sa susednom parcelom čini kompleks i na istoj je moguće samo parkiranje), u kom postupku i pod kojim uslovima? Odgovor: Grad može da otuđi zemljište u javnoj svojini koje nije građevinsko zemljište primenom opštih pravila o otuđenju nepokretnosti u javnoj svojini. To podrazumeva proveru da nema smetnji bilo koje vrste za otuđenje iz javne svojine prema Zakonu o javnoj svojini ili drugim zakonima, kao što je npr. Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 108/2013 i 142/2014). Ako nema ovakvih smetnji, onda zemljište može da se otuđi pod opštim uslovima i opštim pravilima o otuđenju. To podrazumeva postupak sa oglašavanjem (prikupljanje ponuda ili javno nadmetanje) u kome može da učestvuje i vlasnik susedne parcele, pod tržišnim uslovima i primenom opštih pravila o postupku otuđenja. Da li grad može da raspolaže građevinskim zemljištem u javnoj svojini grada kada na istom postoji bespravno sagrađen objekat pre uklanjanja istog? Odgovor: Postojanje bespravno izgrađenog objekta samo po sebi nije smetnja za raspolaganje pravom svojine, odnosno javne svojine na građevinskom zemljištu. Sticalac stiče pravo svojine ili javne svojine (zavisno od toga o kom je subjektu reč) i stupa u isti pravni položaj u kome se nalazio i otuđilac. Propisi ne štite vlasnika bespravno izgrađenog objekta od promene vlasnika. Još konkretnije, vlasnik bespravno izgrađenog objekta, prema izričitoj odredbi člana 105. stav 1. Zakona ne može steći pravo svojine u postupku konverzije. I ova odredba pokazuje da se promenom vlasnika ne menja ni pravni položaj vlasnika bespravno izgrađenog objekta, niti se njegov pravni položaj štiti od promene vlasnika zemljišta na kome je taj objekat izgrađen. Razume se da će postojanje bespravno izgrađenog objekta na zemljištu uticati na mogućnost prodaje (otuđenja) u smislu da će takvo zemljište biti manje privlačno za sticaoca, ali to nema veze sa pitanjem da li je takav promet dozvoljen. Da li je u tekstu Zakona greška u članu 102. s obzirom da se u stavu 7. navodi „pravo svojine stečeno u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana....”, a stav 3. se odnosi na pravo svojine, ne na upisanu svojinu, dok se st. 4. i 5. odnose na upisanu svojinu? Odgovor: Sama formulacija stava 7. člana 102. Zakona ostavlja dilemu da li se podjednako odnosi i na pravo svojine i na pravo javne svojine. Na dilemu navodi formulacija da je upis deklarativan samo u odnosu na nosioce javne svojine. Međutim, prethodni deo teksta koji određuje momenat od kada nastupa pravno dejstvo jednako se odnosi i na nosioce javne svojine i na privatnu svojinu. Bez obzira na, eventualnu, nepreciznost formulacije, efekti su isti - pravno dejstvo promene u pravu svojine (javne svojine) nastupa sa 11.9.2009. godine. Moguće je da se tekstu može zameriti određena nepreciznost, ali bez praktičnih posledica.
140
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO III PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Da li može da se otuđi zemljište neposrednom pogodbom, ukoliko je objekat postavljen na javnoj površini i dobije mogućnost legalizacije tog objekta, a u pitanju je samo 1/12 dela parcele? Odgovor: Da bi građevinsko zemljište moglo da se otuđi neposrednom pogodbom potrebno je da slučaj može da se podvede pod neku od situacija koje su opisane u članu 100. Zakona. Iz postavljenog pitanja ne može se zaključiti da li situacija može da se podvede pod neku od opisanih u članu 100. Zakona. Ono što je rečeno o slučaju možda može da se podvede pod situaciju koja je opisana kao ispravka granica susednih parcela (član 100. stav 1. tačka 2) ili formiranje građevinske parcele primenom člana 70. istog zakona. Ako je moguće primeniti neku od ovih odredaba, onda je moguće i otuđenje zemljišta neposrednom pogodbom. Kada je vlasnik zemljišta AP Vojvodina, na koji način se određuje naknada koju investitor plaća na ime naknade štete Autonomnoj pokrajini Vojvodini za uspostavljanje i korišćenje stvari po osnovu službenosti? Da li visinu naknade u svakom posebnom slučaju određuje sudski veštak, ili se može prihvatiti naknada koju ponudi investitor? Odgovor: Iz Zakona i Zakona o javnoj svojini proizlazi princip očuvanja vrednosti stvari u javnoj svojini. Ovaj princip u odnosu na sticanje znači da se dobra stiču u javnu svojinu pod uslovima koji ne mogu biti nepovoljniji od tržišnih, kao i da se otuđuju iz javne svojine pod uslovima koji ne mogu biti povoljniji od tržišnih. Za službenosti ili terete druge vrste, ni jedan od ovih zakona ne sadrži odredbe o određenju visine naknade koja se plaća, odnosno naplaćuje za uspostavljanje i korišćenje stvari po osnovu službenosti. Ako se ima u vidu princip koji pravni sistem uspostavlja u pogledu odnosa vrednosti, može se zaključiti da naknada koju bi trebalo naplatiti za službenost koja se uspostavlja ne može biti bilo koja, odnosno u bilo kojoj vrednosti, već primerena naknada za odgovarajuću vrstu službenosti. Ako se zakon tumači sa ciljem da se primeni u skladu sa ciljevima zakona, onda se mora zaključiti da zakonodavac nije želeo da kod službenosti odustane od principa tržišne vrednosti, odnosno ekvivalencije vrednosti. Sa druge strane, istina je i to da nema eksplicitnih odredaba o tome, kao ni sankcija koje bi se mogle primeniti za slučaj nepoštovanja ovog principa. Ako je na katastarskoj parceli (poljoprivredno zemljište u vangrađevinskom rejonu naselja) sagrađen objekat u funkciji poljoprivredne proizvodnje npr. hangar za poljoprivrednu mehanizaciju koji je upisan u listu nepokretnosti (zemljište je ostalo poljoprivredno), da li se na ovakvoj parceli menja način korišćenja zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko ako je objekat sagrađen legalno, odnosno da li katastarska parcela postaje građevinsko zemljište? Odgovor: Prema članu 82. Zakona građevinsko zemljište je zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom. Jedan od bitnih elemenata definicije građevinskog zemljišta je i to da se na zemljištu nalazi objekat koji je legalno izgrađen. Ovde treba obratiti pažnju na to da Zakon govori o „objektu”, te treba potražiti u definiciji pojmova iz člana 2. šta se podrazumeva pod objektom. Pri tome treba imati u vidu i principe tumačenja zakona, među kojima je za ovo pitanje značajan princip da specijalna norma isključuje primenu opšte. Kada se ovo ima u vidu, prema članu 2. stav 1. tačka 22) Zakona, objektom se smatra građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komuniPravni instruktor • mart 2015.
141
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI kacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.) koji može biti podzemni ili nadzemni. Osim ove odredbe značajna je i odredba sadržana u tački 24a) kojom je definisan pojam ekonomskog objekta. Odredba predviđa da su ekonomski objekti, objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl). Odredba člana 82. Zakona govori o objektu, a ne o ekonomskom objektu. Iako pojam „objekat” i „ekonomski objekat” sadrže istovetnu reč „objekat”, to nisu identični pojmovi, niti se ekonomski objekat može smatrati objektom u smislu člana 82. Zakona. Hangar za poljoprivrednu mehanizaciju je ekonomski objekat, a ne objekat u smislu člana 82. Zakona. Ekonomski objekat je specijalan pojam koji isključuje primenu opšteg pojma. Zbog toga, postojanje legalno izgrađenog ekonomskog objekta na zemljištu nije dovoljno da bi se to zemljište smatralo građevinskim zemljištem u smislu člana 82. Zakona. Za kvalifikaciju zemljišta kao građevinskog, potrebno je da na zemljištu postoji objekat, a ne ekonomski objekat. Koji su sve načini raspolaganja građevinskim zemljištem u javnoj svojini autonomne pokrajne, a da nije u pitanju zakup ili otuđenje? Odgovor: Zakon nije predvideo veći broj oblika raspolaganja građevinskim zemljištem. Slično važi i za Zakon o javnoj svojini. Razlog zbog koga su odredbe restriktivne je to što je zakonodavac želeo da što više smanji mogućnost za korišćenje stvari u javnoj svojini bez obaveze plaćanja odgovarajuće naknade. Rešenja u propisima bi trebalo da budu prepreka za zloupotrebe dobara u javnoj svojini, odnosno za omogućavanje njihovog korišćenja bez obaveze plaćanja odgovarajuće naknade, primenom tržišnih merila vrednosti. Zbog toga se i ne predviđa veći broj oblika raspolaganja, već se oni svode na dva osnovna oblika koja se podvode pod translativan ili konstitutivan prenos prava. Ako je reč o translativnom prenosu prava, onda je reč o prenosu prava svojine. Konstitutivnim prenosom prava ustupa se ovlašćenje korišćenja. I za jedan i za drugi oblik ustupanja prava propisi predviđaju da se plaća odgovarajuća naknada, i to prema tržišnim merilima. Postoje izuzeci kada se ustupanje može izvršiti i bez obaveze plaćanja naknade, odnosno po drugim merilima vrednosti, a ne po tržišnim, ali su to samo specijalne norme koje važe u taksativno nabrojanim situacijama. U svim situacijama koje su nabrojane u pitanju ne prepoznaju se zakonom predviđeni razlozi za oslobođenje od obaveze plaćanja odgovarajuće naknade. Ova naknada je po svojoj pravnoj prirodi zakupnina, ako je reč o konstitutivnom prenosu svojinskih ovlašćenja na građevinskom zemljištu u javnoj svojini. Nema nikakvih razloga da se za postavljanje bilborda predvidi neki drugi režim od onog koji važi za zakup za neke druge potrebe. Isto važi i za postavljanje (u pitanju je rečeno „popravljanje”, što je verovatno samo greška u kucanju) manjih montažnih objekata, ali i za zauzeće građevinskog zemljišta po drugom osnovu. Dakle, ako se raspolaganje ne može podvesti pod neku od specijalnih situacija predviđenih Zakonom ili Zakonom o javnoj svojini, ne preostaje ništa drugo do da se taj odnos kvalifikuje kao raspolaganje u obliku translativnog prenosa (otuđenje) ili konstitutivnog prenosa (zakup). Kada je reč o zakupu, on se može pojaviti u različitim specijalnim oblicima (zakup radi postavljanja bilborda, zakup radi postavljanja montažnih objekata i drugo), ali se time ne menja priroda zakupa, a to znači ni postupak ustupanja građevinskog zemljišta u zakup.
142
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO III PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Da li autonomna pokrajna Vojvodina uređuje postupak, uslove i način davanja u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini autonomne pokrajne? Odgovor: Članom 99. stav 17. Zakona predviđeno je da vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini bliže uređuje uslove, postupak, način i sadržinu ugovora o otuđenju ili davanju u zakup. Ova odredba se podjednako odnosi na Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu i jedinicu lokalne samouprave. To znači da autonomna pokrajina uređuje postupak, uslove i način davanja građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Treba obratiti pažnju i na reč „bliže” koju pominje stav 17. navedenog člana. Ovim se ograničava sloboda autonomne pokrajine i ostalih nosilaca javne svojine prilikom uređenja davanja u zakup građevinskog zemljišta. Odredbe propisa koji donosi nosilac javne svojine ne mogu biti u suprotnosti sa Zakonom, kao ni Zakonom o javnoj svojini. Da li autonomna pokrajna Vojvodina može da otuđi kanastarsku parcelu vlasniku objketa, pravno licu, ako je parcela određena kao zemljište za redovnu upotrebu objekta, neposrednom pogodbom na osnovu člana 100. stav 1. tačka 3) Zakona? Odgovor: Članom 100. stav 1. tačka 3) Zakona predviđena je mogućnost da se građevinsko zemljište u javnoj svojini može otuđiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom u slučaju formiranja građevinske parcele u skladu sa članom 70. ovog zakona. Članom 70. stav 11. predviđeno je da se ovim rešenjem utvrđuje prestanak prava korišćenja, odnosno prava svojine dotadašnjeg korisnika, odnosno vlasnika građevinskog zemljišta i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu stekne neposrednom pogodbom, po tržišnoj ceni, u skladu sa ovim zakonom. Ako je doneto ovakvo rešenje i ako je ono postalo konačno, može nosilac javne svojine da otuđi tu katastarsku parcelu neposrednom pogodbom sa licem u čiju korist je utvrđeno rešenjem da ima pravo da stekne pravo svojine neposrednom pogodbom. Da li se odlukom o doprinosima za uređenje građevinskog zemljišta uređuje plaćanje doprinosa u postupcima legalizacije? Odgovor: Prema članu 28. stav 3. Zakon o legalizaciji objekata („Sl. glasnik RS”, br. 95/2013 i 117/2014) jedinica lokalne samouprave propisuje merila za obračun visine naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Sličnu odredbu sadrži i član 97. Zakona. Razlika između odredaba ovih zakona je u tome što Zakon određuje precizno način obračunavanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, dok Zakon o legalizaciji objekata određuje samo kriterijume za izračunavanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Terminološka razlika se ovde može zanemariti. Jedan zakon govori o naknadi za uređivanje građevinskog zemljišta, a drugi o doprinosu za uređivanje građevinskog zemljišta. Sada, posle stupanja na snagu izmena Zakona, nema dileme da je reč o doprinosu, a ne naknadi za uređivanje građevinskog zemljišta. Takođe, nema dileme da se odlukom o doprinosima uređuje plaćanje doprinosa u postupcima legalizacije. Međutim, odredbe o ovom doprinosu ne mogu biti u suprotnosti sa Zakonom, ali mogu sadržavati specijalne odredbe o visini doprinosa koji se plaća u postupcima legalizacije. Zakon o legalizaciji objekata je specijalni propis koji predviđa mogućnost uređenja visine naknade (doprinosa) za uređivanje građevinskog zemljišta u postupku legalizacije, ali je i Zakon okvirni zakon u pogledu merila na osnovu kojih se određuje visina doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Zbog toga opšti akt kojim se uređuju elementi za obračuna doprinosa u smislu člana 97. stav 7. Zakona može biti i odluka o doprinosima za uređivanje građevinskog zemljišta. Sam naziv akta, podela materije prilikom Pravni instruktor • mart 2015.
143
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI uređenja ili njeno „kodifikovanje”, nisu od odlučujućeg značaja za pravnu valjanost akta. Bitno je da akt kojim se uređuje visina obaveze po osnovu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta bude u skladu sa važećim zakonima, imajući u vidu da je Zakon okvirni zakon, a Zakon o legalizaciji objekata specijalan propis. Koje su razlike ili sličnosti između odredbi čl. 70. i 105. Zakona kojim je regulisano pitanje određivanja zemljišta za uslovnu upotrebu objekta? Odgovor: Čl. 70. i 105. uređuju različite situacije: 1.član 70. uređuje šta čini zemljište za redovnu upotrebu objekta, ali ne i sticanje prava svojine na njemu, dok član 105. uređuje sticanje prava svojine; 2. u pogledu člana 70. predviđene su različite situacije kada se utvrđuje šta čini zemljište za redovnu upotrebu objekta, i to: - kada je katastarska parcela određena tako da čini samo zemljište ispod objekta (ali ne i oko objekta), što može da znači da vlasnik (vlasnici) objekta ne mogu da pristupe objektu; - ako je reč o objektu za koji postoji mogućnost legalizacije, a nalazi se na zemljištu koje pripada RS, AP ili JLS, odnosno pravnom licu čiji su ovi ili neki drugi subjekti osnivači; - ako je reč o objektu koji je upisan u registar nepokretnosti u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Sl. glasnik RS”, br. 25/2013 i 145/2014), a nalazi se na zemljištu koje pripada RS, AP ili JLS, odnosno pravnom licu čiji su ovi ili neki drugi subjekti osnivači. 3. Nasuprot odredbama člana 70, odredbe člana 105. pretpostavljaju da je utvrđeno šta čini zemljište za redovnu upotrebu objekta, bilo da je to utvrđeno primenom člana 70. ili da se i bez sprovođenja postupka po ovom članu, zemljište za redovnu upotrebu objekta poklapa sa granicama parcele koje su već utvrđene. Zbog toga se samo rešava o pravu na zemljištu primenom člana 105. a ne sprovodi se postupak određenja zemljišta za redovnu upotrebu jer se određenje šta čini zemljište za redovnu upotrebu objekta ovde pretpostavlja. Ako ono nije određeno, onda je potrebno da se prethodno sprovede postupka po članu 70. Zakona. U pogledu pojmova „katastarska parcela” i „građevinska parcela”, ono što je zajedničko ovim pojmovima je to da je reč o zemljištu čije su granice na odgovarajući način određene. Katastarska parcela je površina zemljišta čije su granice određene u katastarskom operatu, koji se zasniva na katastru zemljišta. Celokupna površina Republike Srbije je izdeljena na katastarske parcele koje su grupisane u katastarske opštine. Ova podela zemljišta zasniva se na zatečenom stanju. Nastala je snimanjem na terenu tako što su granice parcela određene na osnovu obeležavanja koje su izvršili i priznali sami vlasnici. Kada je reč o građevinskim parcelama, one su takođe površine zemljišta čije su granice određene ali, za razliku od katastarskih parcela, planskim dokumentima. Građevinske parcele su projekcija planera. One su vizija donosioca plansko dokumenta kako bi bilo dobro da se odrede granice zemljišta na terenu, imajući u vidu urbanistička rešenja za određena područja, odnosno površine zemljišta. Smatrajući da je vizija planera i donosioca planskog dokumenta ispravna, zakonodavac je propisao navedeni postupak u kome se granice građevinske parcele izjednačavaju sa granicama katastarske parcele, tako da se granice katastarske parcele prilagođavaju granicama građevinske parcele. Ovo nastojanje važi i za same granice parcele, ali i za svojinski režim koji važi u okviru tih granica. Pretpostavljajući da planski dokumenti sadrže ispravna rešenja, zakonodavac je propisao i način usklađivanja postojećih granica (katastarskih) parcela sa planiranim granicama (građevinskih) parcela. Ko je ovlašćen za potpisivanje ugovora za doprinose za građevinsko zemljište, da li se zaključuje pre rešenja o građevinskoj dozvoli ili posle?
144
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO III PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Odgovor: Zakon ne predviđa zaključivanje ugovora o uređivanju građevinskog zemljišta. Ovaj zakon sada uređivanje građevinskog zemljišta shvata kao funkciju lokalne samouprave koju ona vrši na osnovu javnih ovlašćenja koja joj pripadaju, a ne kao svoju ugovornu obavezu. Bivša naknada za uređivanje građevinskog zemljišta sada je postala doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta. Promenom kategorije kojoj pripada - svrstavanjem u kategoriju doprinosa, ova obaveza je postala klasičan javni prihod, a obaveza plaćanja se ne zasniva na ugovoru, već na zakonu i podzakonskim aktima. Zbog toga se ne ugovara ni obaveza plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao ni stepen, odnosno obim uređivanja. Visina obaveze se utvrđuje rešenjem o građevinskoj dozvoli, a JLS organizuje uređivanje u skladu sa svojim aktima, a ne u skladu sa ugovornom obavezom prema određenim investitorima. Kako treba postupiti u situaciji kada se pravno lice, koje je kupilo objekat i građevinsko zemljište od privatizovanog pravnog lica (član 102. stav 9. tačka 1) Zakona), obratilo sa zahtevom za konverziju dana 31.12.2014. godine? Odgovor: Odredbom člana 102. stav 1. Zakona predviđeno je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara u pravo svojine, bez obaveze plaćanja naknade. Stavom 9. tačka 1) istog člana predviđeno je da se ova odredba ne odnosi na lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, koja su bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove pravne sledbenike. Iz ove odredbe može se zaključiti da se okolnosti od značaja za primenu odredaba iz člana 102. Zakona cene u momentu obraćanja određenog lica, razume se, uključujući i okolnosti koje su se desile pre obraćanja, ako zakon upućuje na to (lica na koja su se primenjivale odredbe). Ako u momentu obraćanja pravnog lica ne postoje okolnosti na koje ukazuje član 102. stav 9. Zakona, preostaje još da se ispita da li je pravno lice koje pretenduje na konverziju pravni sledbenik u smislu člana 102. stav 9. tačka 1) Zakona. Kada je reč o pravnom sledbeništvu, razlikuje se sledbeništvo lica i sledbeništvo u pravima i obavezama. Sledbeništvo lica se obično označava kao univerzalna sukcesija, dok se o sledbeništvu u pravima i obavezama govori kao o singularnoj sukcesiji. Ako postoji univerzalna sukcesija, ona podrazumeva da je jedno pravno lice pravni prethodnik drugoga, dok je to drugo njegov pravni sledbenik. Univerzalna sukcesija se pojavljuje u pravu u slučaju fuzije (spajanje ili pripajanje) i u slučaju transformacije. Kod deobe reč je o singularnoj sukcesiji koja je kombinovana sa solidarnom odgovornošću učesnika, ako sukcesor na koga su prešle obaveze ne ispuni ono što duguje u skladu sa planom podele (deobe). Univerzalni sukcesor se smatra pravnim sledbenikom lica, dok se singularni sukcesor ne smatra pravnim sledbenikom lica, već samo stupa u prava (i eventualno obaveze) svog prethodnika, ali su ta prava ili obaveze određeni. U slučaju prodaje (ako je ona uopšte bila dopuštena) građevinskog zemljišta, kupac se ne smatra sukcesorom prodavca. On samo stiče pravo svojine na stvari koju kupuje i smatra se sledbenikom u odnosu na pravo svojine na toj stvari. Reč je o derivativnom sticanju prava svojine za koje važi da prenosilac ne može da na sticaoca prenese više prava nego što sâm ima. Ovo pravilo bi bilo primenjeno i ovoj situaciji, da odredba člana 102. stav 9. tačka 1) Zakona ne predviđa drugačije. Ova odredba predviđa da su samo određena lica (lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak) i njihovi pravni sledbenici izuzeti od primene. Ovim, norma upućuje na sledbeništvo lica jer govori o licima i njihovim pravnim sledbenicima, a ne o zemljištu koje pripada navedenim licima i sticaocima na koje je pravo svojine preneto. Može se zaključiti da organ koji odlučuje o pravu na konverziju ne treba da ispituje sled sticanja prava svojine na građevinskom zemljištu, već samo to da li pravno lice koje se obraća zahtevom za konverziju spada u neku od kategorija lica predviđenih članom 102. stav 9. Zakona (uz, razume se, Pravni instruktor • mart 2015.
145
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI ispitivanje drugih uslova za konverziju), ne upuštajući se u to da je pravo korišćenja stečeno od lica koja se navode u članu 102. tačka 9. Zakona. Međutim, organ koji vodi postupak dužan je da vodi računa o ništavosti ugovora i drugih pravnih poslova kojima je preneto pravo na građevinskom zemljištu, i to po službenoj dužnosti. Ovde, on je dužan da oceni da li je pravo korišćenja moglo da bude predmet ugovora o prodaji te da, ako je reč o ništavom ugovoru, odbije da prihvati da je taj ugovor proizveo pravna dejstva. U suprotnom - ako je ugovor pravno valjan, organ koji vodi postupak dužan je da prizna pravo na konverziju, ne vodeći računa o tome da je pravo korišćenja stečeno od lica koje spada u grupu lica predviđenih članom 102. stav 9. tačka 1) Zakona po osnovu ugovora o prodaji, osim ako je reč o pravnom sledbeniku tog lica (univerzalnom sukcesoru, a ne singularnom). Da li je iznos doprinosa fiksan i da li je u skladu sa Zakonom da se od prve uplate doprinosa vrši revalorizacija celokupnog iznosa imajući u vidu član 98. stav 4 (po kome je najkasnije do podnošenja prijave radova, investitor dužan da izvrši uplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u celosti, odnosno ako plaća na rate da uplati prvu ratu i dostavi sredstvo obezbeđenja plaćanja) i član 140. Zakona (po kome građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola)? Odgovor: Zakon nije predvideo revalorizaciju iznosa koji se plaća na ima doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako se obaveza ispunjava u celosti. Za razliku, npr. od zakupa kod koga se predviđa revalorizacija, čak i ako zakup traje neko kraće vreme, tako nešto nije predviđeno i za doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta. Zaista se može desiti da investitor prijavi početak građenja u roku od dve godine (u skladu sa članom 140. stav 1. Zakona), te da neposredno pre isteka ovog roka izvrši uplatu naknade za uređivanje građevinskog zemljšta. Ako postupi u skladu sa zakonom i rešenjem o građevinskoj dozvoli, ne može se vršiti revalorizacija iznosa koji je određen rešenjem o građevinskoj dozvoli. Da li se doprinos plaća za komercijalne skladišne objekte? Odgovor: Kada se u članu 97. stav 8. Zakona govori o izuzecima od obaveze plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ovaj zakon taksativno nabraja koji su objekti obuhvaćeni izuzećem. Među njima se pominju i skladišni objekti, pri čemu se ne pravi razlikovanje da li oni služe za obavljanje komercijalne delatnosti ili za druge svrhe. Za razliku od toga, kada govori o podzemnim etažama objekata visokogradnje, pravi se razlikovanje da li se etaže koriste za obavljanje komercijalne delatnosti ili ne. Imajući u vidu i jedno i drugo, mora se zaključiti da je zakonodavac želeo da izuzme od obaveze plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta sve skladišne objekte, bez obzira da li se oni koriste za obavljanje komercijalne delatnosti ili za nešto drugo.
Građevinska dozvola Da li investitor poslovno-stambenog objekta može da obeleži parking mesta u dvorištu tog objekta i upiše ih kao privatnu svojinu kupca? Odgovor: Dvorište je deo katastarske parcele koja je prema odredbi člana 104. stav 2. Zakona u suvlasništvu različitih lica. Zajednički nedeljivi deo zgrade nije moguće otuđiti.
146
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO III PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Da li autonomna pokrajna Vojvodina odgovara za štetu u postupku objedinjene procedure kada se javlja u ulozi investitora i kada je određena ovlašćenja prenela na drugo lice? Odgovor: Kriterijumi po kojima se određuje odgovorno lice za štetu u smislu člana 8đ stav 5. Zakona su određeni prema statusu vezanom za izgradnju objekta. Ova odredba predviđa da za štetu koja je nastala kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor. Odredba ne pravi razlike po kriterijumu koje se lice pojavljuje u ulozi projektanta, vršioca tehničke kontrole ili investitora. Dakle, ako je AP investitor, ona može odgovarati primenom navedene odredbe, bez obzira na to što je reč o autonomnoj pokrajini, i bez obzira na to što je određena ovlašćenja prenela na drugo lice. Njen status investitora ceni se prema građevinskoj dozvoli u smislu člana 2. stav 1. tačka 21) Zakona.
Građenje Da li je po Zakonu moguće ukloniti legalan stari objekat, na čijem mestu se planira izgradnja novog objekta, pre građevinske dozvole i prijave radova? Odgovor: Uklanjanje objekta radi izgradnje novog objekta je moguće prema odredbama člana Zakona o čemu odlučuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Da li se može izvršiti konverzija na zemljištu u toku gradnje objekta koji ima građevinsku dozvolu? Odgovor: Uslovi za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade propisani su odredbom člana 102. Zakona. Odredbom stava 2. navedenog člana propisano je da se pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje u korist lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica iz člana 102. stav 9. Zakona.
Upotrebna dozvola Šta se podrazumeva pod registrovanim privrednim društvom kada je u pitanju vršenje tehničkog pregleda (registracija) u APR - projektovanje i izvođenje ili registracija kod organa kojem se podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole? Odgovor: Prema članu 126. stav 1. Zakona, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji je upisan u registar privrednih subjekata. Pod registrom se ovde podrazumeva registar privrednih društava, odnosno preduzetnika koji vodi APR. Ovo je pravilo od koga ima izuzetaka. Ako je reč o objektima za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne Pravni instruktor • mart 2015.
147
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI pokrajine, potrebno je da se ispune i dodatni uslovi, što utvrđuje rešenjem ministar nadležan za poslove građevinarstva. Isto pravilo kao osnovno, važi i za izvođača radova. Izuzetak se odnosi na izvođenje radova koji su pobrojani u članu 133. stav 2. Zakona. Za ove radove takođe je potrebno da se utvrdi ispunjenost dodatnih uslova. Ispunjenost ovih uslova i ovde utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Za vršenje poslova tehničkog pregleda, Zakon upućuje i na upis u odgovarajući registar, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima. Kako podzakonski akti još uvek nisu doneti, ne može se bliže opredeliti o kakvom je registru reč. Ko imenuje komisiju za tehnički pregled objekata? Odgovor: Prema članu 155. stav 3. Zakona, tehnički pregled vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova. Iz ove odredbe proizlazi da to može biti komisija koju određuje investitor, ali to može biti i privredno društvo ili drugo pravno lice kome je investitor poverio ovaj posao. Ako je posao poveren privrednom društvu ili drugom pravnom licu, onda ono imenuje komisiju koja će u ime tog privrednog društva (pravnog lica) izvršiti tehnički pregled. Investitor ima pravo da utiče na sastav komisije, tako što će tražiti da određena lica uđu (ili ne uđu) u sastav komisije za tehnički pregled, ali može i da privrednom društvu, odnosno pravnom licu prepusti to da ono odredi sastav komisije.
Uklanjanje objekata Na koji način se može ukloniti legalni objekat kako bi ostala prazna parcela, objekat nije sklon padu niti se želi izgradnja drugog objekta? Odgovor: Na osnovu člana 167. Zakona nadležnom organu jedinice lokalne samouprave podnosi se zahtev za uklanjanje objekta. Po dobijanju rešenja od strane navedenog organa zahtev, odnosno prijavu za uklanjanje objekta, dostavlja se Republičkom geodetskom zavodu i prilaže elaborat geodetskih radova sa zapisnikom o izvršenom uviđaju izrađen od ovlašćene geodetske organizacije; skica održavanja premera; specifikacija podataka za izvođenje radova i dokazi o uplati troškova.
Inspekcijski nadzor i postupanje inspektora Koja su ovlašćenja građevinskog inspektora prema članu 176. Zakona? Odgovor: Član 176. stav 1. tačka 1) Zakona građevinski inspektor primenjuje kada utvrdi da se objekat gradi bez građevinske dozvole, ili suprotno istoj, kao i suprotno potvrdi o prijavi radova, ili suprotno lokacijskim uslovima. Ovim odredbama građevinski inspektor je dobio ovlašćenje da kontroliše, izvođenje radova na određenom objektu i u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, odnosno potvrdu o prijavi radova (prema starom zakonu) kao i lokacijske uslove. Ako utvrdi da izvedeni radovi ne odgovaraju navedenim izdatim aktima, nalaže obustavu takvih radova i u isto vreme uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
148
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO III PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Član 176. stav 1. tačka 2) Zakona građevinski inspektor primenjuje u slučaju kada utvrdi da se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema projektu za izvođenje. Tada nalaže obustavu radova i određuje rok do 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole. Ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi izmenjenu građevinsku dozvolu, kao i u tački 1) istog člana, građevinski inspektor takođe nalaže uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela. Pitanje građenje po prijavi radova član 138a Zakona (kako je postavljeno) nije jasno, jer odredbe istog jasno regulišu da se građenju može pristupiti kako na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli, tako i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova u oba slučaja. Kada je reč o članu 145. Zakona, kojim je propisano da se za objekte iz člana 2. stav 1. tač. 24) i 24a) donosi rešenje o odobrenju za izvođenje radova, građevinski inspektor primenjuje ista ovlašćenja koja ima prema članu 176. stav 1 tač. 1. i 2. Zakona (u slučaju nepostojanja predmetnog rešenja - obustava radova, uklanjanje objekta, kao i određivanje roka za pribavljanje izmenjenog rešenja, čijim istekom sledi nalog uklanjanja istog). Na koji način se zatvara gradilište kada investitor ne pribavi projekat za izvođenje radova i da li se objekti pejzažne arhitekture smatraju objektima? Odgovor: Odredbe Zakona ne propisuju nalaganje upravnih mera i izricanje kaznenih mera za situaciju kada investitor, odnosno izvođač radova ne pribavi projekat izvođenja radova, kao i kada investitor ne izvrši prijavu radova. Znači, prema članu 181. Zakona gradilište se zatvara (stavljanjem službenog znaka „zatvoreno gradilište”), isključivo kada se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole. Što se tiče objekata pejzažne arhitekture, i da li predstavljaju objekte, Zakon definiše pojam objekta (član 2. stav 1. tačka 22), tako da i pored toga što nisu predmet zakonskog definisanja, zelene površine mogu biti i objekti ako su predviđeni građevinskom dozvolom. To su najčešće blokovska zelenila, a mogu biti i druge zelene površine i imaju status objekta, a definisane su građevinskom dozvolom. Da li građevinski inspektor kontroliše da li se radovi izvode suprotno izdatoj građevinskoj dozvoli? Odgovor: Pored odredbe da se radovi ne smeju izvoditi bez građevinske dozvole, zakonodavac propisuje i ovlašćenje za građevinskog inspektora da treba da kontroliše i da li se radovi izvode suprotno izdatoj građevinskoj dozvoli. Da li u slučaju donošenja rešenja o rušenju dograđenog objekta od strane građevinskog inspektora traba obezbediti projekta rušenja od strane investitora? Odgovor: Kada je u pitanju dogradnja objekta bez građevinske dozvole, ili je ista izvršena suprotno građevinskoj dozvoli, građevinski inspektor primenjujući odredbe Zakona je u obavezi da donese rešenje o uklanjanju (rušenju) takvog objekta. O potrebi izrade projekta rušenja odlučuje građevinski inspektor. Naime, u zavisnosti od konkretnog slučaja, građevinski inspektor procenjuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela potrebno uraditi ovaj projekat. Tako, ako proceni da je potreban projekat rušenja građevinski inspektor investitoru, rešenjem nalaže i ovu obavezu (član 183. Zakona). Pravni instruktor • mart 2015.
149
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Da li se u postupcima legalizacije objekta uz projekat izvedenog objekta podnosi izveštaj o tehničkoj kontroli tog projekta? Odgovor: Da, u postupcima legalizacije objekata uz projekat izvedenog objekta obavezno se podnosi i izveštaj o tehničkoj kontroli tog objekta. Da li se može podneti prekršajna prijava protiv fizičkog lica ukoliko investitor koristi objekat bez upotrebne dozvole, ako je građevinski inspektor rešenjem zabranio korišćenje objekta? Odgovor: Odredbe Zakona ne utvrđuju prekršajnu odgovornost investitora (bez obzira da li je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice) ako koristi objekat bez upotrebne dozvole. Ovo se odnosi i na situaciju kada investitor i dalje koristi objekat, iako je građevinski inspektor rešenjem zabranio korišćenje objekta zbog nepostojanja upotrebne dozvole. Kada će se početi sa rešavanjem po podnetim zahtevima za legalizaciju? Odgovor: Rešavanje po podnetim zahtevima za legalizaciju, prema Zakonu o legalizaciji je u toku pred nadležnim organima. Sva pitanja u vezi sa ovom materijom treba uputiti ovim organima. Da li će objekat biti predmet rušenja u slučaju kada je podnet zahtev za legalizaciju objekta koji nije moguće završiti zbog nerešenih imovinskih prava, odnosno zbog nedostatka novčanih sredstava? Odgovor: Bespravno izgrađeni objekti za koje je podnet zahtev za legalizaciju posle isteka roka prema odredbama Zakona o legalizaciji, odnosno posle 29.1.2014. godine, neće biti predmet razmatranja, a nadležni organ će takav zahtev odbaciti kao neuredan. Pored ostalih uslova, odredbe člana 21. navedenog zakona taksativno navode koje dokaze je u obavezi podnosilac zahteva da obezbedi i priloži o rešenim imovinsko-pravnim odnosima. U slučaju ne ispunjavanja zakonom utvrđenih dokaza, nadležni organ donosi „negativno rešenje”, odnosno rešenje o odbijanju zahteva za legalizaciju. Poglavljem III istog zakona reguliše se materija naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, tako da zakonske odredbe ne poznaju termin nedostatka novčanih sredstava. Sledstveno tome, na osnovu donetog pravnosnažnog „negativnog rešenja” (odbačen ili odbijen zahtev) od strane nadležnog organa, nadležni građevinski inspektor donosi rešenje o uklanjanju (rušenju) takvog objekta ili njegovog dela, što znači da su isti svakako predmet rušenja. • prof. dr Zlatko Stefanović Slavko Stanojević dr Tatjana Živković
150
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV
PRILOZI - tekstovi propisa
ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014) • redakcijski prečišćen tekst •
I OSNOVNE ODREDBE 1. Predmet uređivanja Član 1 Ovim zakonom uređuje se: uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata; vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i za izgradnju objekata. Odredbe ovog zakona ne odnose se na planiranje i uređenje prostora, odnosno izgradnju i uklanjanje objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje odbrana smatraju vojnim kompleksima, odnosno vojnim objektima, kao i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima.
2. Pojmovi Član 2 Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje: tač. 1)-3) (brisane) 4) n amena zemljišta jeste način korišćenja zemljišta određen planskim dokumentom; 5) p retežna namena zemljišta jeste način korišćenja zemljišta za više različitih namena, od kojih je jedna preovlađujuća; 6) p ovršina javne namene jeste prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.); 7) o buhvat plana jeste prostorno ili administrativno određena celina za koju je predviđena izrada nekog prostornog ili urbanističkog plana u skladu sa zakonom; Pravni instruktor • mart 2015.
151
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 8) u rbana obnova jeste skup planskih, graditeljskih i drugih mera kojima se obnavlja, uređuje ili rekonstruiše izgrađeni deo grada ili gradskog naselja; 9) r egulaciona linija jeste linija koja razdvaja površinu određene javne namene od površina predviđenih za druge javne i ostale namene; 10) g rađevinska linija jeste linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta; 11) n omenklatura statističkih teritorijalnih jedinica jeste skup pojmova, naziva i simbola koji opisuje grupe teritorijalnih jedinica sa nivoima grupisanja i koja sadrži kriterijume po kojima je izvršeno grupisanje, a koju usvaja Vlada, na predlog republičkog organa nadležnog za poslove statistike; 12) b ruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama); 13) i ndeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele, izražen u procentima; 14) i ndeks izgrađenosti parcele jeste odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele; 15) E SPON jeste evropska mreža institucija koje se bave prikupljanjem informacija i pokazatelja za prostorno planiranje; 15a) d irektiva Inspire je dokument kojim se postavljaju osnovna pravila usmerena ka uspostavljanju Infrastrukture prostornih informacija u Evropskoj uniji, a u Srbiji se sprovodi kroz Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka; 16) n aseljeno mesto jeste izgrađeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbeđeni uslovi za život i rad ljudi i zadovoljavanje zajedničkih potreba stanovnika; 17) g rad jeste naselje koje je kao grad utvrđeno zakonom; 18) s elo jeste naselje čije se stanovništvo pretežno bavi poljoprivredom, a koje nije sedište opštine; 19) g rađevinsko područje jeste uređeni i izgrađeni deo naseljenog mesta, kao i neizgrađeni deo područja određen planskim dokumentom za zaštitu, uređenje ili izgradnju objekta; 20) g rađevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju; 20a) g rađevinski kompleks predstavlja celinu koja se sastoji od više međusobno povezanih samostalnih funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati različitu namenu; 21) i nvestitor jeste lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola; 22) o bjekat jeste građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.) koji može biti podzemni ili nadzemni; 22a) o bjekti javne namene su objekti namenjeni za javno korišćenje i mogu biti objekti javne namene u javnoj svojini po osnovu posebnih zakona (linijski infrastrukturni objekti, objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave itd.) i ostali objekti javne namene koji mogu biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti obrazovanja, otvoreni i zatvoreni sportski i rekreativni objekti, objekti kulture, saobraćajni terminali, pošte i drugi objekti); 22b) k lasa u smislu ovog zakona predstavlja grupu građevinskih objekata, odnosno radova, svrstanih prema zajedničkim karakteristikama u pogledu strukturne i tehnološke složenosti, uticaja na životnu sredinu i namene, odnosno rizika koji prati njihovo izvođenje odnosno korišćenje;
152
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 23) z grada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrešnica), kao i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni ispod površine zemlje (skloništa, podzemne garaže i sl.); 24) p omoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.); 24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.); 25) ( brisana) 26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i sl. koji može biti nadzemni ili podzemni, čija izgradnja je predviđena odgovarajućim planskim dokumentom; 26a) t uneli (putni, železnički ili za posebnu namenu) su posebna vrsta podzemnih infrastrukturnih objekata, čijom izgradnjom se ne narušava korišćenje zemljišta na površini terena postojeće namene, uz eventualna tehnička ograničenja koje definiše planski dokument; 27) k omunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje rešenje za izvođenje radova, odnosno građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave; 27v) k lizište je vid erozije zemljišta koja se odvija pod uticajem prirodnih i seizmoloških prilika pri čemu se deo stenovite ili rastresite mase odvaja od podloge i nekontrolisano klizi po kliznoj površini; 28) p ripremni radovi jesu radovi koji prethode građenju objekta i odnose se naročito na: rušenje postojećih objekata na parceli, izmeštanje postojeće infrastrukture na parceli, raščišćavanje terena na parceli, obezbeđenje prostora za dopremu i smeštaj građevinskog materijala i opreme, građenje i postavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova (postavljanje gradilišne ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeđuje sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (šipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbeđivanje nesmetanog odvijanja saobraćaja i korišćenje okolnog prostora; 29) t ehnička dokumentacija jeste skup projekata koji se izrađuju radi: utvrđivanja koncepta objekta, razrade uslova, načina izgradnje objekta i za potrebe održavanja objekta; 30) i zgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehničke dokumentacije, pripremne radove za građenje, građenje objekta i stručni nadzor u toku građenja objekta; 31) g rađenje jeste izvođenje građevinskih i građevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme; 32) r ekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta; Pravni instruktor • mart 2015.
153
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 32a) r ekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta jeste izvođenje građevinskih radova u zaštitnom pojasu, u skladu sa posebnim zakonom, kojima se može promeniti gabarit, volumen, položaj ili oprema postojećeg objekta; 33) d ogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu; 34) a daptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine; 35) s anacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji; 35a) s anacija klizišta obuhvata sve radove kojima se vrši saniranje klizišta nastalih na građevinskom, šumskom, poljoprivrednom, putnom ili drugoj vrsti zemljišta. Ovi radovi obuhvataju raščišćavanje i otklanjanje nanosa nastalih kao posledica klizanja tla, projektovanje, obezbeđenje potrebne tehničke dokumentacije, potrebnih građevinskih uslova i izvođenje građevinskih radova potrebnih za sanaciju i zaštitu od pojave novog klizišta; 36) i nvesticiono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije; 36a) t ekuće (redovno) održavanje objekta jeste izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekućem održavanju stana jesu krečenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slični radovi; 37) r estauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su radovi koji se izvode na nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zaštićenoj okolini, u skladu sa posebnim i ovim zakonom; 38) g radilište jeste zemljište ili objekat, posebno obeleženo, na kome se gradi, rekonstruiše ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na održavanju objekta; 39) u klanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvođenje radova na rušenju objekta ili dela objekta; 40) s tandardi pristupačnosti jesu obavezne tehničke mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama; 41) s eparat o tehničkim uslovima izgradnje (u daljem tekstu: separat) jeste dokument koji donosi imalac javnih ovlašćenja u okviru svoje nadležnosti kad planski dokument ne sadrži uslove, odnosno podatke za izradu tehničke dokumentacije, koji sadrži odgovarajuće uslove i podatke za izradu tehničke dokumentacije, a naročito kapacitete i mesto priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu prema klasama objekata i delovima područja za koje se donosi; 42) i maoci javnih ovlašćenja su državni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, posebne organizacije i druga lica koja vrše javna ovlašćenja u skladu sa zakonom; 43) fi nansijer jeste lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom i na osnovu
154
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje.
3. Načela za uređenje i korišćenje prostora Član 3 Planiranje, uređenje i korišćenje prostora zasniva se na sledećim načelima: 1) održivog razvoja kroz integralni pristup u planiranju; 2) ravnomernog teritorijalnog razvoja; 3) racionalnog korišćenja zemljišta podsticanjem mera urbane i ruralne obnove i rekonstrukcije; 4) racionalnog i održivog korišćenja neobnovljivih resursa i optimalnog korišćenja obnovljivih resursa; 5) zaštite i održivog korišćenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara; 6) prevencije tehničko-tehnoloških nesreća, zaštite od požara i eksplozija, zaštite od prirodnih nepogoda, otklanjanja uzroka koji izazivaju klimatske promene; 7) planiranja i uređenja prostora za potrebe odbrane zemlje; 8) usaglašenosti sa evropskim propisima i standardima iz oblasti planiranja i uređenja prostora; 9) unapređenja i korišćenje informacionih tehnologija koje doprinose boljoj efikasnosti i ekonomičnosti rada javne uprave na poslovima izgradnje; 10) učešća javnosti; 11) očuvanja običaja i tradicije; 12) očuvanja specifičnosti predela; 13) horizontalne i vertikalne koordinacije. Održivi razvoj iz stava 1. tačka 1) ovog člana predstavlja usklađivanje ekonomskih, socijalnih i ekoloških aspekata razvoja, racionalno korišćenje neobnovljivih i obezbeđenje uslova za veće korišćenje obnovljivih resursa, što sadašnjim i budućim generacijama omogućava zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života. Horizontalna koordinacija iz stava 1. tačka 13) ovog člana, podrazumeva povezivanje sa susednim teritorijama u toku planiranja radi rešavanja zajedničkih funkcija i interesa, kao i povezivanje i participaciju svih učesnika u prostornom razvoju javnog i civilnog sektora i građana. Vertikalna koordinacija iz stava 1. tačka 13) ovog člana podrazumeva uspostavljanje veza svih nivoa prostornog i urbanističkog planiranja i uređenja prostora, od nacionalnog ka regionalnom i dalje ka lokalnom nivou, kao i informisanje, saradnju i koordinaciju između lokalnih inicijativa, planova i projekata sa regionalnim i državnim planovima i akcijama.
4. Unapređenje energetske efikasnosti Energetska svojstva objekta Član 4 Unapređenje energetske efikasnosti je smanjenje potrošnje svih vrsta energije, ušteda energije i obezbeđenje održive gradnje primenom tehničkih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe zgrada i prostora. Zgrada koja za svoje funkcionisanje podrazumeva utrošak energije, mora biti projektovana, izgrađena, korišćena i održavana na način kojim se obezbeđuju propisana energetska svojstva zgrada. Energetska svojstva zgrada jesu stvarno potrošena ili proračunata količina energije koja zadovoljava različite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korišćenjem, a odnose se naročito na energiju za grejanje, pripremu tople vode, hlađenje, ventilaciju i osvetljenje. Energetska svojstva utvrđuju se izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima zgrada koji izdaje ovlašćena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata. Pravni instruktor • mart 2015.
155
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Ispunjenost uslova iz stava 4. ovog člana posebnim rešenjem utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Na rešenje iz stava 6. ovog člana ne može se izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor. Obaveza iz stava 2. ovog člana ne odnosi se na zgrade koje posebnim propisom odredi ministar nadležan za poslove građevinarstva.
5. Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama Član 5 Zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), moraju se projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i više stanova moraju se projektovati i graditi tako da se svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.
6. Građevinski proizvodi Član 6 Građevinski proizvodi jesu građevinski materijali i od njih izrađeni građevinski elementi, koji se proizvode i isporučuju na tržište radi trajne ugradnje u objekte ili njihove delove i čija svojstva imaju uticaj na svojstva objekata u pogledu osnovnih zahteva za objekte. Građevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom građenja objekta ili izvođenja radova, moraju ispunjavati zahteve propisane ovim zakonom i posebnim propisima. Vlada bliže propisuje tehničke zahteve i sistem ocenjivanja i provere svojstava građevinskih proizvoda koji su namenjeni za trajnu ugradnju u objekte.
7. Inostrane isprave o usaglašenosti građevinskih proizvoda Član 7 Zakonom kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti i drugim propisima kojima se uređuje priznavanje inostranih isprava o usaglašenosti proizvoda, propisuju se uslovi i način priznavanja inostranih isprava o usaglašenosti građevinskih proizvoda. Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana utvrđuje komisija koju čine stručnjaci za odgovarajuću oblast, koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Troškove utvrđivanja ispunjenosti uslova za priznavanje inostrane isprave snosi podnosilac zahteva, čija se visina određuje rešenjem kojim se odlučuje o zahtevu za priznavanje ispunjenosti uslova. Rešenje iz stava 3. ovog člana donosi ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog komisije iz stava 2. ovog člana. Rešenje iz stava 4. ovog člana konačno je. Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana, za građevinske proizvode čije ocenjivanje usaglašenosti građevinskih proizvoda sa propisanim tehničkim zahtevima nije propisano domaćim tehničkim propisom, priznaje se važenje inostrane isprave o usaglašenosti građevinskog proizvoda izdate od strane tela za ocenjivanje usaglašenosti prijavljenog Evropskoj komisiji od strane zemalja potpisnica „EA MLA” sporazuma evropske organizacije za akreditaciju koje sprovodi postupke ocenjivanja usaglašenosti u skladu sa važećim propisima Evropske unije.
156
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Odredbe stava 6. ovog člana se ne primenjuju na građevinske proizvode za koje je posebnim propisom koji uređuju zaštitu života i zdravlja ljudi, životne sredine, odnosno zaštitu kulturnih dobara, utvrđen način stavljanja u promet, već se ti proizvodi mogu koristiti isključivo uz priznavanje u skladu sa tim posebnim propisom.
8. Objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata Član 8 Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadležni organ), dužni su da odrede posebnu organizacionu celinu u svom sastavu, koja sprovodi objedinjenu proceduru za: izdavanje lokacijskih uslova; izdavanje građevinske dozvole; prijavu radova; izdavanje upotrebne dozvole; za pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu; za pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti, kao i obezbeđenje uslova za priključenje na infrastrukturnu mrežu i za upis prava svojine na izgrađenom objektu (u daljem tekstu: objedinjena procedura). Nadležni organ sprovodi objedinjenu proceduru i u slučajevima izdavanja rešenja iz člana 145. ovog zakona. U okviru objedinjene procedure sprovodi se i izmena lokacijskih uslova, odnosno rešenja o građevinskoj dozvoli. Rukovodilac nadležne službe je odgovoran za efikasno sprovođenje objedinjene procedure. Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje način postupak sprovođenja objedinjene procedure.
9. Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri i njihova forma Član 8a Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri obavlja se elektronskim putem. Sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta. Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže uređuje način razmene dokumenata i podnesaka iz stava 1. ovog člana i formu u kojoj se dostavljaju tehnička dokumentacija i akta iz stava 2. ovog člana.
10. Postupanje imaoca javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri Član 8b Nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Ako imalac javnih ovlašćenja ne postupi u roku iz stava 2. ovog člana, nadležni organ će o tome obavestiti podnosioca zahteva i podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa članom 211a ovog zakona. Imalac javnih ovlašćenja iz stava 2. ovog člana ima pravo na naknadu stvarnih troškova za izdavanje traženih uslova, saglasnosti i drugih akata, kao i za sprovođenje drugih radnji iz svoje nadležnosti. Pravni instruktor • mart 2015.
157
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Akt o izdavanju uslova imalaca javnih ovlašćenja sadrži i iznos naknade za priključenje na infrastrukturnu mrežu, kao i iznos drugih naknada, odnosno taksi, u skladu sa posebnim zakonima. Obaveza plaćanja naknade iz stava 4. ovog člana, odnosno takse, dospeva pre izdavanja lokacijskih uslova. Obaveza plaćanja naknade iz stava 5. ovog člana dospeva pre priključenja na mrežu, a naknade koje nisu u vezi sa priključenjem na infrastrukturnu mrežu, odnosno takse, pre izdavanja upotrebne dozvole, ako posebnim zakonom nije propisano drugačije. U roku od tri radna dana od dana prijema zahteva podnosioca zahteva za priključenje objekta na odgovarajuću mrežu, nadležni organ upućuje zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje. U slučaju da je objekat izveden u skladu sa uslovima za priključenje, imalac javnih ovlašćenja dužan je da izvrši priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz stava 8. ovog člana, ako lokacijskim uslovima nije predviđeno drugačije. Odredbe st. 5-9. ovog člana ne primenjuju se za priključenje objekta na prenosnu elektroenergetsku mrežu (iznad 110 kv).
11. Registar objedinjenih procedura Član 8v Nadležni organ je dužan da objedinjenu proceduru sprovodi tako što vodi elektronsku, javno dostupnu bazu podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, od podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, do izdavanja upotrebne dozvole, koja sadrži i akta pribavljena i izdata u toj proceduri (u daljem tekstu: registar objedinjenih procedura). U nadležnom organu određuje se lice koje vodi registar objedinjenih procedura (u daljem tekstu: registrator). Registrator je dužan da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja. Registrator je odgovoran za zakonito, sistematično i ažurno vođenje registra objedinjenih procedura, u skladu sa ovim zakonom. Registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja. Rukovodilac nadležne službe ima prava i odgovornosti koja su ovim zakonom propisana za registratora, ako se u nadležnom organu ne odredi registrator u skladu sa stavom 2. ovog člana. Ministar nadležan za poslove građevinarstva propisuje vođenje i sadržinu registra objedinjenih procedura, obaveze i ovlašćenja registratora i obim javne dostupnosti podataka i dokumenata sadržanih u registru.
12. Centralna evidencija objedinjenih procedura Član 8g Agencija za privredne registre vodi jedinstvenu, centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka, u kojoj su objedinjeni podaci iz svih registara objedinjenih procedura na teritoriji Republike Srbije, kao i akta sadržana u tim registrima (u daljem tekstu: centralna evidencija), preko registratora centralne evidencije. Registrator centralne evidencije formira centralnu evidenciju preuzimanjem podataka i elektronskih dokumenata iz registara objedinjenih procedura iz člana 8v ovog zakona i stara se o javnoj dostupnosti te evidencije. Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže uređuje način vođenja elektronske evidencije iz stava 1. ovog člana.
158
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Registratora centralne evidencije imenuje upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade. Registrator centralne evidencije je dužan da Vladi dostavlja tromesečne izveštaje o sprovođenju objedinjene procedure. Registrator centralne evidencije je dužan da Vladi i ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva dostavlja i druge izveštaje i analize u vezi sa sprovođenjem objedinjene procedure, u skladu sa njihovim zahtevom. Registrator centralne evidencije dužan je da bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu: 1) protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog prekršaja iz člana 209. stav 1. tačka 3) ovog zakona; 2) protiv registratora, zbog prekršaja iz člana 211b ovog zakona, ako ne podnese prijavu u skladu sa članom 8v stav 6. ovog zakona.
13. Sprovođenje objedinjene procedure Član 8d Nadležni organ: 1) po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, te uslove izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od pribavljanja svih uslova, isprava i drugih dokumenata u skladu sa članom 8b ovog zakona; 2) po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole; 3) po prijavi radova, potvrđuje njen prijem prijave bez odlaganja, osim ako se uz prijavu radova podnosi sredstvo obezbeđenja iz člana 98. ovog zakona, u kom slučaju nakon provere valjanosti sredstva obezbeđenja prijavu radova potvrđuje, odnosno odbacuje rešenjem, u roku od pet radnih dana; 4) po zahtevu za priključenje objekta na infrastrukturu, upućuje taj zahtev imaocu javnih ovlašćenja u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva; 5) po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole; 6) po zahtevu za izdavanje rešenja iz člana 145. ovog zakona rešenje izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva. Formu i sadržinu zahteva i prijave iz stava 1. ovog člana, kao i dokumentacije koja se podnosi uz zahteve i prijavu, propisuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. U okviru rokova propisanih u stavu 1. ovog člana, nadležni organ je dužan da po službenoj dužnosti, u ime i za račun podnosioca zahteva, pribavlja sve akte, uslove i druga dokumenta, koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za sprovođenje objedinjene procedure. Primerak izdate građevinske dozvole i prijave radova nadležni organ dostavlja građevinskoj inspekciji bez odlaganja. Ako je ovim zakonom propisano da se u posebnim slučajevima građenja, odnosno izvođenja radova, ne sprovodi određena faza objedinjene procedure ili je ta faza pojednostavljena, za sprovođenje pojednostavljene i preostalih faza objedinjene procedure važe rokovi propisani u stavu 1. ovog člana, ako drugačije nije propisano zakonom.
14. Granice ovlašćenja nadležnog organa Član 8đ Tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b ovog zakona. Pravni instruktor • mart 2015.
159
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Nadležni organ u skladu sa stavom 1. ovog člana proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova: 1) nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi; 2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave; 3) da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke; 4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona; 5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse; 6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima. Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu građevinske dozvole i upotrebne dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. ovog zakona nadležni organ u rokovima iz člana 8d stav 1. ovog zakona donosi rešenje, osim ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, kada taj zahtev odbacuje zaključkom. Ako podnosilac zahteva otkloni utvrđene nedostatke i podnese usaglašeni zahtev u roku od deset dana od dana prijema zaključka iz stava 3. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet strani nadležnog organa, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen od strane nadležnog organa, niti ponovo plaća administrativnu taksu. U slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor. Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže utvrđuje sadržaj izvoda iz projekta aktom kojim se uređuje sprovođenje objedinjene procedure. Član 9 (Brisano)
II PROSTORNO I URBANISTIČKO PLANIRANJE 1. Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja Član 10 Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja su: 1) planski dokumenti; 2) dokumenti za sprovođenje prostornih planova; 3) urbanističko-tehnički dokumenti. Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja sadrže mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje, kao i podatke o područjima i zonama objekata od posebnog značaja i interesa za odbranu zemlje. Poseban prilog koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje je sastavni deo plana, ukoliko ministarstvo nadležno za poslove odbrane ne odluči drugačije. 1.1. Planski dokumenti Član 11 Planski dokumenti su prostorni i urbanistički planovi. Prostorni planovi su:
160
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 1) Prostorni plan Republike Srbije; 2) Regionalni prostorni plan; 3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave; 4) Prostorni plan područja posebne namene. Urbanistički planovi su: 1) Generalni urbanistički plan; 2) Plan generalne regulacije; 3) Plan detaljne regulacije. 1.2. Dokumenti za sprovođenje prostornih planova Član 12 Dokumenti za sprovođenje prostornih planova su: 1) program implementacije Prostornog plana Republike Srbije; 2) program implementacije regionalnog prostornog plana. 3) ( brisana) 1.3. Urbanističko-tehnički dokumenti Član 13 Urbanističko-tehnički dokumenti za sprovođenje planskih dokumenata su: 1) urbanistički projekat; 2) projekat preparcelacije i parcelacije; 3) elaborat geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela i spajanje dve susedne parcele istog vlasnika.
2. Prostorni planovi 2.1. Prostorni plan Republike Srbije Član 14 Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i osnovni je planski dokument prostornog planiranja i razvoja u Republici. Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije. Prostorni plan Republike Srbije ima strateško-razvojnu i opštu regulatornu funkciju. Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od najmanje 10 godina, a najviše do 25 godina. Prostorni plan Republike Srbije može se menjati i pre isteka roka za koji je donet. Član 15 Prostorni plan Republike Srbije sadrži naročito: 1) polazne osnove za izradu plana; 2) ocenu postojećeg stanja; 3) ciljeve i principe prostornog razvoja; 4) principe i propozicije zaštite, uređenja i razvoja prirode i prirodnih sistema; 5) prostorni razvoj i distribuciju stanovništva; 6) mreže naselja i javnih službi; 7) prostorni razvoj saobraćaja i infrastrukturnih sistema od značaja za Republiku Srbiju; 8) koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede; 9) mere zaštite, uređenja i unapređenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara; 10) mere zaštite životne sredine; 11) ( brisana) 12) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih mreža; Pravni instruktor • mart 2015.
161
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 13) planske celine zajedničkih prostornih i razvojnih obeležja, za koje će biti doneti prostorni planovi nižeg reda; 14) mere za sprovođenje prostornog plana; 15) dugoročne razvojne strategije Republike Srbije. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta. Član 16 Odluku o izradi Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja. Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o cilju donošenja, roku izrade, izvoru sredstva za izradu, mestu održavanja javnog uvida i dr. Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”. 2.2. Regionalni prostorni plan Član 17 Regionalni prostorni plan se izrađuje za veće prostorne celine administrativnog, funkcionalnog, geografskog ili statističkog karaktera, usmerene ka zajedničkim ciljevima i projektima regionalnog razvoja. Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvažavanje specifičnih potreba koje proizlaze iz regionalnih posebnosti, razrađuje ciljeve prostornog uređenja i određuje racionalno korišćenje prostora, u skladu sa susednim regionima i opštinama. Član 18 Regionalni prostorni plan sadrži naročito: 1) polazne osnove za izradu plana; 2) ocenu postojećeg stanja; 3) ciljeve i principe regionalnog prostornog razvoja; 4) koncepciju regionalnog prostornog razvoja; 5) principe i propozicije zaštite, uređenja i razvoja prirode i prirodnih sistema; 6) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribucije stanovništva, mreže naseljenih mesta i javnih službi; 7) funkcionalno povezivanje naseljenih mesta; 8) principe i propozicije prostornog razvoja privrede, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljišta; 9) prostorni razvoj saobraćaja, regionalnih infrastrukturnih sistema i povezivanje sa infrastrukturnim sistemima od značaja za Republiku Srbiju; 10) mere zaštite, uređenja i unapređenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara; 11) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih veza i transgranične saradnje; 12) mere zaštite životne sredine; 13) mere za podsticanje regionalnog razvoja; 14) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj regiona; 15) mere i instrumente za ostvarivanje regionalnog prostornog plana i prioritetnih planskih rešenja, odnosno strateško razvojnih projekata za prvu etapu sprovođenja; 16) mere za sprovođenje regionalnog prostornog plana. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta.
162
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave Član 19 Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave i određuje smernice za razvoj delatnosti i namenu površina, kao i uslove za održivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Član 20 Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadrži naročito: 1) obuhvat građevinskog područja; 2) planirane namene prostora; 3) mrežu naselja i distribuciju službi i delatnosti; 4) prostorni razvoj saobraćaja i infrastrukturnih sistema; 5) delove teritorije za koje je predviđena izrada urbanističkog plana ili urbanističkog projekta; 6) uređajne osnove za sela; 7) planiranu zaštitu, uređenje, korišćenje i razvoj prirodnih i kulturnih dobara i životne sredine; 8) pravila uređenja i pravila građenja za delove teritorije za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana; 9) mere i instrumente za sprovođenje plana; 10) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jedinice lokalne samouprave. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta. Za delove administrativnog područja grada Beograda, van obuhvata generalnog urbanističkog plana, donose se prostorni planovi gradskih opština sa elementima i sadržajem prostornog plana jedinice lokalne samouprave u skladu sa ovim zakonom. Član 20a Uređajna osnova za selo se izrađuje obavezno za sela koja nemaju donet planski dokument sa detaljnošću koja je potrebna za izdavanje lokacijskih uslova i sastavni je deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave, odnosno donosi se za sela za koja nije predviđena izrada planskog dokumenta. Kad se uređajna osnova za selo izrađuje pre ili nakon donetog prostornog plana njihova izrada i donošenje se vrši u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na izradu i donošenje urbanističkog plana. Uređajna osnova za selo sprovodi se direktno izdavanjem lokacijskih uslova, a sadrži naročito: 1) granicu prostornog obuhvata; 2) detaljnu podelu područja na prostorne celine u odnosu na njihovu namenu; 3) prikaz građevinskog područja (katastarskih parcela); 4) prikaz površina javne namene; 5) regulaciju i nivelaciju; 6) pravila uređenja i građenja po prostornim celinama; 7) druge detaljne uslove korišćenja, uređenja i zaštite prostora i objekata. Uređajna osnova za selo se izrađuje u svrhu prostornog razvoja sela i podsticanja njegovog održivog razvoja, uvažavajući tipološke i morfološke različitosti, a naročito: 1) geomorfološke (ravničarska, dolinska, brdska, planinska i dr. sela), 2) regionalne i tradicionalne (zbijen, razbijen tip sela, povremeno i stalno naseljena sela, napuštena sela), kao i 3) druge različitosti. Izuzetno do donošenja uređajne osnove za selo iz stava 1. ovog člana, lokacijski uslovi se mogu izdati na osnovu opštih pravila uređenja i građenja, i to za objekte koji po svojoj nameni, veličini i Pravni instruktor • mart 2015.
163
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI kapacitetima ne menjaju namenu i izgled prostora i koji nemaju negativni uticaj na okolno područje, a naročito za: 1) izgradnju novih objekata u neposrednoj blizini postojećih ili srušenih objekata, 2) rekonstrukciju postojećih objekata ili nove izgradnje na istoj katastarskoj parceli. 2.4. Prostorni plan područja posebne namene Član 21 Prostorni plan područja posebne namene donosi se za područja koja zahtevaju poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora, projekte od značaja za Republiku Srbiju ili za područja određena Prostornim planom Republike Srbije, ili drugim prostornim planom, a naročito za: 1) područje sa prirodnim, kulturno-istorijskim ili ambijentalnim vrednostima; 2) područje sa mogućnošću eksploatacije mineralnih sirovina; 3) područje sa mogućnošću korišćenja turističkih potencijala; 4) područje sa mogućnošću korišćenja hidropotencijala; 5) za realizaciju projekata za koje Vlada utvrdi da su projekti od značaja za Republiku Srbiju; 6) za izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta. Na izgradnju elektroenergetske prenosne i distributivne mreže i elektronske komunikacione mreže i uređaja, koje su u funkciji izgradnje objekata ili uređenja prostora predviđenih prostornim planom područja posebne namene, a nalaze se izvan obuhvata tog plana, mogu se primeniti i odredbe iz čl. 69. i 217. ovog zakona. Član 22 Prostorni plan područja posebne namene sadrži naročito: 1) polazne osnove za izradu plana; 2) ocenu postojećeg stanja (SWOT analiza); 3) posebno obeležavanje građevinskog područja sa granicama područja; 4) delove teritorije za koje je predviđena izrada urbanističkog plana; 5) ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja područja posebne namene; 6) koncepciju prostornog razvoja područja posebne namene; 7) koncepciju i propoziciju zaštite, uređenja i razvoja prirode i prirodnih sistema; 8) koncepciju i propozicije u odnosu na eventualne demografsko-socijalne probleme; 9) prostorni razvoj funkcije posebne namene, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljišta; 10) prostorni razvoj saobraćaja, infrastrukturnih sistema i povezivanje sa drugim mrežama; 11) pravila uređenja i građenja i druge elemente regulacije za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana; 12) mere zaštite, uređenja i unapređenja prirodnih i kulturnih dobara; 13) mere zaštite životne sredine; 14) mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana područja posebne namene i prioritetnih planskih rešenja; 15) mere za sprovođenje prostornog plana posebne namene. Strateška procena uticaja na životnu sredinu je sastavni deo plana. Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, prostorni plan područja posebne namene može se izrađivati paralelno sa izradom idejnog projekta koji sadrži sve potrebne tehničke podatke.
164
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
3. Urbanistički planovi 3.1. Generalni urbanistički plan Član 23 Generalni urbanistički plan se donosi kao strateški razvojni plan, sa opštim elementima prostornog razvoja. Generalni urbanistički plan se donosi za naseljeno mesto, koje je u skladu sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 129/07), utvrđeno kao grad, odnosno grad Beograd. Član 24 Generalni urbanistički plan sadrži naročito: 1) granice plana i obuhvat građevinskog područja; 2) generalna urbanistička rešenja sa namenama površina koje su pretežno planirane u građevinskom području; 3) generalne pravce i koridore za saobraćajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu; 4) podelu na celine za dalju plansku razradu planovima generalne regulacije za celo građevinsko područje; 5) druge elemente koji su značajni za dalju plansku razradu urbanističkog plana. 3.2. Plan generalne regulacije Član 25 Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedište jedinice lokalne samouprave, a može se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, kada je to predviđeno prostornim planom jedinice lokalne samouprave. Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistički plan, planovi generalne regulacije se obavezno donose za celo građevinsko područje naseljenog mesta, po delovima naseljenog mesta. Plan generalne regulacije iz stava 2. ovog člana može se doneti i za mreže objekata i površine javne namene. Član 26 Plan generalne regulacije sadrži naročito: 1) granice plana i obuhvat građevinskog područja; 2) podelu prostora na posebne celine i zone; 3) pretežnu namenu zemljišta po zonama i celinama; 4) regulacione i građevinske linije; 5) potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i površina javne namene; 6) koridore i kapacitete za saobraćajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu; 7) mere zaštite kulturno-istorijskih spomenika i zaštićenih prirodnih celina; 8) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom izgradnje do njegovog donošenja; 9) lokacije za koje se obavezno izrađuje urbanistički projekat, odnosno raspisuje konkurs; 10) pravila uređenja i pravila građenja po celinama i zonama za koje nije predviđeno donošenje plana detaljne regulacije; 11) druge elemente značajne za sprovođenje plana. Pravni instruktor • mart 2015.
165
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 3.3. Plan detaljne regulacije Član 27 Plan detaljne regulacije se donosi za delove naseljenog mesta, uređenje neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i područja za koja je obaveza njegove izrade određena prethodno donetim planskim dokumentom. Plan detaljne regulacije može se doneti i kada prostornim, odnosno urbanističkim planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije određena, na osnovu odluke nadležnog organa ili po zahtevu lica koje sa jedinicom lokalne samouprave zaključi ugovor o finansiranju izrade tog planskog dokumenta. Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, plan detaljne regulacije, može da se izrađuje istovremeno sa izradom idejnog projekta koji sadrži sve potrebne tehničke podatke. Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrađuju se naročito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog uređenja. Kada je planskim dokumentom šireg područja predviđena izrada plana detaljne regulacije, taj planski dokument šireg područja mora da sadrži pravila regulacije, parcelacije i građenja koja će se primenjivati prilikom izdavanja lokacijskih uslova i sprovođenja postupaka parcelacije i preparcelacije do donošenja plana detaljne regulacije. Odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona. Član 28 Plan detaljne regulacije sadrži naročito: 1) granice plana i obuhvat građevinskog područja, podelu prostora na posebne celine i zone; 2) detaljnu namenu zemljišta; 3) regulacione linije ulica i javnih površina i građevinske linije sa elementima za obeležavanje na geodetskoj podlozi; 4) nivelacione kote ulica i javnih površina (nivelacioni plan); 5) popis parcela i opis lokacija za javne površine, sadržaje i objekte; 6) koridore i kapacitete za saobraćajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu; 7) mere zaštite kulturno-istorijskih spomenika i zaštićenih prirodnih celina; 8) lokacije za koje se obavezno izrađuje urbanistički projekat ili raspisuje konkurs; 9) pravila uređenja i pravila građenja po celinama i zonama; 10) druge elemente značajne za sprovođenje plana detaljne regulacije. Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrađuju se naročito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog uređenja. Kada se urbanističkim planom namena zemljišta menja tako da nova namena zahteva bitno drugačiju parcelaciju plan detaljne regulacije može sadržati i plan parcelacije.
4. Sastavni delovi planskih dokumenata Član 29 Sastavni delovi prostornog plana područja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i urbanističkih planova su: 1) pravila uređenja; 2) pravila građenja; 3) grafički deo.
166
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 4.1. Pravila uređenja Član 30 Pravila uređenja sadržana u prostornom planu područja posebne namene, prostornom planu jedinice lokalne samouprave i urbanističkim planovima sadrže naročito: 1) koncepciju uređenja karakterističnih građevinskih zona ili karakterističnih celina određenih planom prema morfološkim, planskim, istorijsko-ambijentalnim, oblikovnim i drugim karakteristikama; 2) urbanističke i druge uslove za uređenje i izgradnju površina i objekata javne namene i mreže saobraćajne i druge infrastrukture, kao i uslove za njihovo priključenje; 3) stepen komunalne opremljenosti građevinskog zemljišta po celinama ili zonama iz planskog dokumenta, koji je potreban za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole; 4) uslove i mere zaštite prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara i zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa, životne sredine i života i zdravlja ljudi; 5) uslove kojima se površine i objekti javne namene čine pristupačnim osobama sa invaliditetom, u skladu sa standardima pristupačnosti; 6) popis objekata za koje se pre sanacije ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite i drugih radova u skladu sa posebnim zakonom; 7) mere energetske efikasnosti izgradnje; 8) druge elemente značajne za sprovođenje planskog dokumenta. Pravila uređenja za delove u obuhvatu planskih dokumenata za koje je određena dalja planska razrada su pravila usmeravajućeg karaktera za dalju plansku razradu. 4.2. Pravila građenja Član 31 Pravila građenja u prostornom planu područja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadrže naročito: 1) vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama; 2) uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele; 3) položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele; 4) najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele; 5) najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata; 6) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj građevinskoj parceli; 7) uslove i način obezbeđivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila. Ako uslovi za projektovanje, odnosno priključenje, nisu utvrđeni planskim dokumentom, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole će ih pribaviti iz separata. Odluku o donošenju, odnosno izmeni i dopuni separata, donosi nadležni imalac javnih ovlašćenja, po potrebi, na sopstvenu inicijativu, ili na inicijativu organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole. Separatom se može utvrditi za koje klase i namene objekata i u kojim delovima područja za koje se donosi je potrebno pribaviti uslove imalaca javnih ovlašćenja, u skladu sa ovim zakonom. Uslovi sadržani u planskom dokumentu, odnosno pribavljeni iz separata ili pribavljeni od imaoca javnog ovlašćenja, imaju istu pravnu snagu i obavezujući su za sve učesnike u postupku. Pravila građenja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadrže i druge uslove arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, završne obrade, kolorita i drugo. Pravni instruktor • mart 2015.
167
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 4.3. Grafički deo plana Član 32 Grafičkim delom planskog dokumenta prikazuju se rešenja u skladu sa sadržinom plana. Grafički deo prostornog plana izrađuje se na topografskim kartama, a mogu se koristiti, u zavisnosti od raspoloživosti i potrebnog nivoa detaljnosti i satelitski snimci, karte iz postojećih geografskih informacionih sistema, ažurne georeferencirane ortofoto podloge i overeni katastarsko-topografski planovi. Grafički deo urbanističkog plana izrađuje se po pravilu na overenom katastarsko-topografskom, odnosno overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu. Grafički deo urbanističkog plana, osim plana detaljne regulacije, može se izrađivati i na ažurnim georeferenciranim ortofoto podlogama, satelitskim snimcima ili kartama iz postojećih geografskih informacionih sistema. Grafički deo planskog dokumenta izrađuje se u digitalnom obliku, a za potrebe javnog uvida prezentuje se i u analognom obliku.
5. Usklađenost planskih dokumenata Član 33 Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti usklađeni, tako da dokument užeg područja mora biti u skladu sa dokumentom šireg područja. Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije. Na regionalni prostorni plan za područje autonomne pokrajine, regionalni prostorni plan za područje grada Beograda, prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu usklađenosti tih planova sa planskim dokumentima šireg područja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti. Na prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost nadležnog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklađenosti tog plana sa planskim dokumentima šireg značaja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti. Na urbanistički plan koji se izrađuje u obuhvatu plana područja posebne namene unutar granica proglašenog ili zaštićenog prirodnog dobra, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklađenosti sa planskim dokumentima šireg područja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti. Kontrolu usklađenosti regionalnog prostornog plana za područje autonomne pokrajine, regionalnog prostornog plana za područje grada Beograda, prostornog plana jedinice lokalne samouprave, generalnog urbanističkog plana i urbanističkog plana koji se izrađuje u obuhvatu prostornog plana područja posebne namene unutar granica zaštićenog područja, sa aktom o proglašenju zaštićenog područja vrši, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za kontrolu usklađenosti planskog dokumenta, komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno, za planske dokumente na teritoriji autonomne pokrajine, komisija koju obrazuje nadležni organ autonomne pokrajine. Sredstva za rad komisije koju obrazuje ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, a za rad komisije koju obrazuje nadležni organ autonomne pokrajine u budžetu autonomne pokrajine.
168
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Po izvršenoj kontroli iz stava 6. ovog člana, komisija sastavlja izveštaj i u roku od osam dana od dana izvršene kontrole, dostavlja ga ministru nadležnom za poslove građevinarstva, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine. U slučaju da ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da nema uslova za davanje saglasnosti na plan, naložiće nosiocu izrade planskog dokumenta izradu novog nacrta tog planskog dokumenta u roku od 90 dana od dana dostavljanja naloga. Ako u roku iz stava 6. ovog člana kontrola usklađenosti nije izvršena, smatraće se da je saglasnost data. U fazi izrade i donošenja planskog dokumenta, pribavljaju se saglasnosti i mišljenja, propisani ovim zakonom.
6. Obavezna dostava priloga planskog dokumenta Član 34 Organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavlja se prilog regulaciono-nivelacionog rešenja ulica i javnih površina sa elementima za obeležavanje na geodetskoj podlozi.
7. Nadležnost za donošenje planskih dokumenata Član 35 Prostorni plan Republike Srbije donosi Narodna skupština Republike Srbije, na predlog Vlade. Prostorni plan područja posebne namene donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja, a za područja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skupština autonomne pokrajine. Regionalni prostorni plan, osim regionalnog prostornog plana autonomne pokrajine i regionalnog prostornog plana za područje grada Beograda, donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja. Regionalni prostorni plan za područje autonomne pokrajine donosi skupština autonomne pokrajine. Regionalni prostorni plan za područje grada Beograda donosi skupština grada Beograda. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi skupština jedinice lokalne samouprave. Urbanistički plan donosi skupština jedinice lokalne samouprave.
8. Izrada planskih dokumenata Član 36 Planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, može da izrađuje javno preduzeće, odnosno druga organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja, kao i privredna društva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u odgovarajući registar za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja i izrade planskih dokumenata. Izradom prostornih, odnosno urbanističkih planova rukovodi odgovorni planer, odnosno odgovorni urbanista.
9. Odgovorni planer Član 37 Odgovorni planer može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije) odnosno lice sa visokom stručnom spremom i najmanje pet godina radnog iskustva, koje ima stručne rezultate na izradi dokumenata prostornog planiranja i odgovarajuću licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom. Stručnim rezultatima iz stava 1. ovog člana smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta prostornog planiranja. Pravni instruktor • mart 2015.
169
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
10. Odgovorni urbanista Član 38 Odgovorni urbanista može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije) odnosno lice sa visokom školskom spremom odgovarajuće struke i najmanje pet godina odgovarajućeg radnog iskustva, koje ima stručne rezultate na izradi dokumenata urbanističkog planiranja i odgovarajuću licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom. Stručnim rezultatima iz stava 1. ovog člana smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta urbanističkog planiranja.
11. Sredstva za izradu planskih dokumenata Član 39 Sredstva za izradu planskih dokumenata obezbeđuju se u budžetu ili iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. Ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja može, na zahtev jedinice lokalne samouprave, da su/finansira izradu pojedinih planskih dokumenata. Ministarstvo nadležno za poslove urbanizma može u cilju uključivanja Republike Srbije u proces integracija finansirati izradu nacionalnih programa kojima se uređuje politika urbanog razvoja, urbana obnova i sl.
12. Ustupanje podloga Član 40 U cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na zahtev ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, nadležni organ, odnosno organizacija ustupaju postojeće kopije topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalne zapise, odnosno katastar podzemnih instalacija, odnosno ortofoto snimke, bez naknade. Sve podloge ustupaju se u roku od 30 dana.
13. Dostupnost planskih dokumenata Član 41 Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u sedištu donosioca, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.
14. Objavljivanje planskih dokumenata Član 42 Po donošenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata se objavljuje u službenom glasilu donosioca planskih dokumenata, odnosno u službenom glasilu Republike Srbije, službenom glasilu autonomne pokrajine ili službenom glasilu jedinice lokalne samouprave, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje. Planski dokument iz stava 1. ovog člana objavljuje se u elektronskom obliku i dostupan je putem interneta, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.
15. Centralni registar planskih dokumenata Član 43 Svi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom evidentiraju se u Centralnom registru planskih dokumenata (u daljem tekstu: Registar). Registar vodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra.
170
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Po stupanju na snagu planskog dokumenta, donosilac plana je dužan da taj dokument dostavi organu iz stava 2. ovog člana u roku od deset dana od dana stupanja na snagu, u formatu koji propisuje ministar nadležan za poslove prostornog planiranja, odnosno urbanizma. Svi planski dokumenti, evidentirani u Registru, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta, bez naknade. Član 44 (Brisan) Član 45 Za potrebe praćenja stanja u prostoru nadležni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje lokalni informacioni sistem planskih dokumenata i stanja u prostoru, u skladu sa načelima INSPIRE direktive. Rok za uspostavljanje lokalnog informacionog sistema iz stava 1. ovog člana je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Svi planski dokumenti, evidentirani u lokalnom informacionom sistemu, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.
16a Rani javni uvid Član 45a Posle donošenja odluke o izradi prostornog, odnosno urbanističkog plana, nosilac izrade plana organizuje upoznavanje javnosti (pravnih i fizičkih lica) sa opštim ciljevima i svrhom izrade plana, mogućim rešenjima za razvoj prostorne celine, mogućim rešenjima za urbanu obnovu, kao i efektima planiranja. Organi, organizacije i javna preduzeća, koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata obaveštavaju se i pozivaju da daju mišljenje u pogledu uslova i neophodnog obima i stepena procene uticaja na životnu sredinu. Rani javni uvid oglašava se sedam dana pre otpočinjanja uvida, u sredstvima javnog informisanja i u elektronskom obliku na internet stranici jedinice lokalne samouprave i na internet stranici donosioca plana i traje 15 dana od dana objavljivanja. Sve primedbe i sugestije pravnih i fizičkih lica evidentira nosilac izrade planskog dokumenta, a evidentirane primedbe i sugestije mogu uticati na planska rešenja. Javnost mora imati mogućnost izjašnjavanja, a evidentirane primedbe mogu uticati na planska rešenja. Rani javni uvid i javni uvid obavlja komisija za planove jedinice lokalne samouprave za planska dokumenta iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave, odnosno komisija za javni uvid za prostorne planove u nadležnosti Republike Srbije koju obrazuje ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja i urbanizma, a za prostorne planove u nadležnosti autonomne pokrajine komisija za javni uvid koju obrazuje organ autonomne pokrajine nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma. Sredstva za obavljanje ranog javnog uvida i javnog uvida obezbeđuju se u budžetu.
16. Postupak za donošenje planskih dokumenata 16.1. Odluka o izradi planskih dokumenata Član 46 Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadležan za njegovo donošenje, po prethodno pribavljenom mišljenju organa nadležnog za stručnu kontrolu, odnosno komisije za planove. Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: 1) naziv planskog dokumenta; 2) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta sa opisom; Pravni instruktor • mart 2015.
171
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 3) uslove i smernice planskih dokumenata višeg reda i razvojnih strategija i spisak podloga; 4) principe planiranja, korišćenja, uređenja i zaštite prostora; 5) vizija i ciljevi planiranja, korišćenja, uređenja i zaštite planskog područja; 6) konceptualni okvir planiranja, korišćenja, uređenja i zaštite planskog područja sa strukturom osnovnih namena prostora i korišćenja zemljišta; 7) rok za izradu planskog dokumenta; 8) način finansiranja izrade planskog dokumenta sa okvirnom procenom finansijskih sredstava; 9) mesto i način obavljanja javnog uvida; 10) odluku o izradi ili nepristupanju izrade strateške procene uticaja. Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajućem službenom glasilu. Organi, organizacije i javna preduzeća, koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, dužni su da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30 dana, dostave sve tražene podatke, bez naknade. U cilju izrade, odnosno izmene prostornog i urbanističkog plana, na zahtev ministarstva nadležnog za poslove odbrane, nadležni organ za poslove državnog premera i katastra ustupa postojeće kopije katastarskih podloga, katastar podzemnih vodova, kao i orto-foto snimke bez naknade. Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definiše se deo obuhvata planskog dokumenta koji se menja. Pre donošenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja od nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine mišljenje na predlog odluke o izradi ili nepristupanju izrade strateške procene uticaja. Pre donošenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja mišljenje nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine o potrebi izrade strateške procene uticaja na životnu sredinu. 16.2. Izrada i ustupanje izrade planskih dokumenata Član 47 Nosilac izrade planskih dokumenata je nadležni organ za poslove prostornog i urbanističkog planiranja u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, opštini, gradu i gradu Beogradu. Organ iz stava 1. ovog člana može ustupiti izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje u skladu sa odredbama ovog zakona ispunjava propisane uslove za izradu planskih dokumenata. Ustupanje izrade planskih dokumenata vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke. 16.3. Nacrt planskog dokumenta Član 48 Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa izradi nacrta planskog dokumenta. Za potrebe izrade nacrta plana nosilac izrade prikuplja podatke, naročito o: postojećoj planskoj dokumentaciji, podlogama, posebnim uslovima za zaštitu i uređenje prostora, drugoj dokumentaciji značajnoj za izradu plana, stanju i kapacitetima infrastrukture, drugim podacima neophodnim za izradu plana kao i podatke iz izveštaja o primedbama javnosti pribavljenim u fazi ranog javnog uvida. Nacrt plana sadrži grafički deo i tekstualno obrazloženje sa potrebnim numeričkim pokazateljima. Nacrt plana podleže stručnoj kontroli u skladu sa ovim zakonom. Nacrt za izmenu i dopunu planskog dokumenta, u zavisnosti od potrebe, može da sadrži samo tekstualni prilog.
172
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 16.4. Stručna kontrola planskih dokumenata Član 49 Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podleže stručnoj kontroli. Stručna kontrola obuhvata proveru usklađenosti planskog dokumenta sa planskim dokumentima šireg područja, odlukom o izradi, ovim zakonom, standardima i normativima, kao i proveru opravdanosti planskog rešenja. Stručnu kontrolu Prostornog plana Republike Srbije, prostornog plana područja posebne namene i regionalnog prostornog plana, vrši ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja. Stručnu kontrolu prostornog plana područja posebne namene i regionalnog prostornog plana za područja koja su u celini na teritoriji autonomne pokrajine, vrši komisija koju obrazuje nadležni organ autonomne pokrajine. Jedna trećina članova komisije imenuje se na predlog ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja. Stručnu kontrolu planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave vrši komisija za planove, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za vršenje stručne kontrole. Po izvršenoj stručnoj kontroli, u roku od osam dana sastavlja se izveštaj, koji sadrži podatke o izvršenoj kontroli, sa svim primedbama i mišljenjima nadležnog organa, odnosno komisije za planove po svakoj primedbi. Izveštaj iz stava 6. ovog člana sastavni je deo obrazloženja planskog dokumenta. 16.5. Javni uvid Član 50 Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vrši se posle izvršene stručne kontrole. Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid oglašava se u dnevnom i lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglašavanja. O izlaganju planskog dokumenta na javni uvid stara se ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove prostornog i urbanističkog planiranja. U slučaju da nadležni organ donese odluku o ponavljanju javnog uvida za deo nacrta planskog dokumenta, javni uvid ne može da traje kraće od 15 dana od dana oglašavanja. O izvršenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadležni organ, odnosno komisija za planove sačinjava izveštaj koji sadrži podatke o izvršenom javnom uvidu, sa svim primedbama i odlukama po svakoj primedbi. Izveštaj iz stava 3. ovog člana dostavlja se nosiocu izrade planskog dokumenta, koje je dužno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja izveštaja postupi po odlukama sadržanim u stavu 3. ovog člana. Sredstva za obavljanje stručne kontrole obezbeđuju se u budžetu. Član 51 U slučaju da nakon javnog uvida u nacrt planskog dokumenta nadležni organ, odnosno komisija za planove utvrdi da usvojene primedbe suštinski menjaju planski dokument, donosi odluku kojom se nosiocu izrade nalaže da izradi novi nacrt planskog dokumenta, u roku koji ne može biti duži od 60 dana od dana donošenja odluke. Nacrt planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana podleže stručnoj kontroli. 16.5a Glavni urbanista Član 51a Glavni urbanista koordinira izradu planskih dokumenata i vrši koordinaciju rada između organa nadležnog za poslove urbanizma i javnih preduzeća i drugih institucija uključenih u postupke izrade i donošenja planskih dokumenata. Glavni urbanista je po funkciji predsednik komisije za planove. Pravni instruktor • mart 2015.
173
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Glavnog urbanistu imenuje skupština opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, na period od četiri godine. Glavni urbanista može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem, odnosno smerom na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim akademskim studijama u trajanju od najmanje pet godina u oblasti arhitekture i odgovarajućom licencom izdatom u skladu sa ovim zakonom i najmanje deset godina radnog iskustva u oblasti urbanističkog planiranja i arhitekture. Skupština opštine, odnosno grada, odnosno Skupština grada Beograda, bliže uređuje položaj, ovlašćenja, kao i prava i dužnosti glavnog urbaniste. 16.6. Komisija za planove Član 52 Radi obavljanja stručnih poslova u postupku izrade i sprovođenja planskih dokumenata, stručne provere usklađenosti urbanističkog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom, kao i davanja stručnog mišljenja po zahtevu nadležnih organa uprave, skupština jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za planove (u daljem tekstu: Komisija). Predsednik i članovi Komisije imenuju se iz reda stručnjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od značaja za obavljanje stručnih poslova u oblasti planiranja, uređenja prostora i izgradnje, sa odgovarajućom licencom, u skladu sa ovim zakonom. Jedna trećina članova imenuje se na predlog ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma. Za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna trećina članova imenuje se na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove urbanizma i građevinarstva. Mandat predsednika i članova Komisije traje četiri godine. Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se u budžetu jedinice lokalne samouprave. Broj članova, način rada, sastav i druga pitanja od značaja za rad Komisije, određuje se podzakonskim aktom koji donosi ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma i aktom o obrazovanju Komisije. Za obavljanje pojedinih stručnih poslova za potrebe Komisije, organ nadležan za obrazovanje Komisije može angažovati druga pravna i fizička lica.
17. Informacija o lokaciji Član 53 Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.
17a Lokacijski uslovi Član 53a Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu. Izuzetno od stava 1. ovog člana, lokacijski uslovi se mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od stava 1. ovog člana, za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne infrastrukture, lokacijski uslovi se mogu izdati za više katastarskih parcela, odnosno delova
174
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih katastarskih parcela, u skladu sa ovim zakonom. Lokacijske uslove za objekte iz člana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadležno za poslove urbanizma, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine za objekte iz člana 134. ovog zakona. Lokacijske uslove za objekte koji nisu određeni u čl. 133. i 134. ovog zakona, izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi se idejno rešenje budućeg objekta, odnosno dela objekta (skica, crtež, grafički prikaz i sl.). Lokacijskim uslovima može se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja. Član 54 Ako planski dokument, odnosno separat, ne sadrži mogućnosti, ograničenja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti, o trošku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih troškova izdavanja. Imaoci javnih ovlašćenja dužni su da te uslove po zahtevu nadležnog organa dostave u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Do donošenja urbanističkog plana u skladu sa ovim zakonom, lokacijski uslovi za dogradnju postojeće komunalne infrastrukture izdaju se u skladu sa faktičkim stanjem u regulaciji postojeće saobraćajnice ili druge javne površine. Član 55 Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, kao i podatke o: 1) broju i površini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove; 2) nazivu planskog dokumenta, odnosno planskom dokumentu i urbanističkom projektu na osnovu kojeg se izdaju lokacijski uslovi i pravila građenja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela; 3) uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i drugu infrastrukturu; 4) podatke o postojećim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti pre građenja; 5) druge uslove u skladu sa posebnim zakonom. Član 56 Nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih podataka od imaoca javnih ovlašćenja izda lokacijske uslove. Na izdate lokacijske uslove može se podneti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, u roku od tri dana od dana dostavljanja lokacijskih uslova, a ako je lokacijske uslove izdalo nadležno ministarstvo ili nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, preko nadležnog ministarstva. Član 57 Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu prostornog plana područja posebne namene i prostornog plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana. Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije za koje nije predviđena izrada plana detaljne regulacije. Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana detaljne regulacije. Ukoliko je planskim dokumentom predviđena izrada urbanističkog projekta, ili je urbanistički projekat izrađen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanističkog projekta. Ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u Pravni instruktor • mart 2015.
175
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju. Lokacijski uslovi iz stava 5. ovog člana obavezno sadrže: klasu i namenu objekta, položaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu građevinsku površinu objekta (BRGP), uslove i način obezbeđenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila. Lokacijski uslovi važe 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev. Podnosilac zahteva može podneti zahtev za izmenu jednog ili više uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu u kom slučaju se vrši izmena lokacijskih uslova.
19. Dokumenti za sprovođenje prostornih planova Program implementacije Član 58 Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije utvrđuje mere i aktivnosti za sprovođenje Prostornog plana Republike Srbije za razdoblje od pet godina. Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu Prostornog plana Republike Srbije. Program implementacije regionalnog prostornog plana utvrđuje mere i aktivnosti za sprovođenje regionalnog prostornog plana za razdoblje od pet godina. Program implementacije regionalnog prostornog plana donosi organ nadležan za donošenje plana, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu regionalnog prostornog plana. Organ nadležan za poslove prostornog planiranja dužan je da organu koji je doneo Program podnosi godišnje izveštaje o ostvarivanju prostornog plana. Izmene i dopune programa iz st. 1. i 3. ovog člana, na osnovu analize efekata primenjenih mera i stanja u prostoru mogu biti izvršene i pre isteka roka od pet godina, na predlog organa nadležnog za poslove prostornog planiranja. Član 59 (Brisan)
20. Urbanističko-tehnički dokumenti 20.1. Urbanistički projekat Član 60 Urbanistički projekat se izrađuje kada je to predviđeno planskim dokumentom ili na zahtev investitora, za potrebe urbanističko-arhitektonskog oblikovanja površina javne namene i urbanističkoarhitektonske razrade lokacija. Član 61 Urbanistički projekat se izrađuje za jednu ili više katastarskih parcela na overenom katastarskotopografskom planu. Urbanističkim projektom za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije može se utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, prema proceduri za potvrđivanje urbanističkog projekta utvrđenoj ovim zakonom. Promena i precizno definisanje planiranih namena, u smislu stava 2. ovog člana, dozvoljena je kada je planom predviđena bilo koja od kompatibilnih namena.
176
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Član 62 Urbanistički projekat može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar za izradu urbanističkih planova i izradu tehničke dokumentacije. Izradom urbanističkog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom. Član 63 Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma potvrđuje da urbanistički projekat nije u suprotnosti sa važećim planskim dokumentom i ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona. Pre potvrđivanja urbanističkog projekta, organ nadležan za poslove urbanizma organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta u trajanju od sedam dana. Na javnoj prezentaciji se evidentiraju sve primedbe i sugestije zainteresovanih lica. Po isteku roka za javnu prezentaciju, nadležni organ u roku od tri dana dostavlja urbanistički projekat sa svim primedbama i sugestijama komisiji za planove. Komisija za planove dužna je da, u roku od osam dana od dana prijema, razmotri sve primedbe i sugestije sa javne prezentacije, izvrši stručnu kontrolu i utvrdi da li je urbanistički projekat u suprotnosti sa planom šireg područja, o čemu sačinjava pismeni izveštaj sa predlogom o prihvatanju ili odbijanju urbanističkog projekta. Organ nadležan za poslove urbanizma dužan je da, u roku od pet dana od dana dobijanja predloga komisije iz stava 5. ovog člana potvrdi ili odbije potvrđivanje urbanističkog projekta i o tome bez odlaganja pismenim putem obavesti podnosioca zahteva. Na obaveštenje iz stava 6. ovog člana može se podneti prigovor opštinskom, odnosno gradskom veću, u roku od tri dana. Organ koji je potvrdio urbanistički projekat dužan je da u roku od pet dana od dana potvrđivanja projekta, taj projekat objavi na svojoj internet stranici. Član 64 Planom generalne regulacije i planom detaljne regulacije može se utvrditi obaveza raspisivanja urbanističko-arhitektonskog konkursa za rešenje lokacija koje su od značaja za jedinicu lokalne samouprave. 20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije Član 65 Na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje. Na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na način propisanim u stavu 1. ovog člana. Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrađuje ovlašćeno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajući registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog obeležavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke. Projekat iz stava 3. ovog člana potvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, u roku od 10 dana. Pravni instruktor • mart 2015.
177
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Ako nadležni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije urađen u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, obavestiće o tome podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva može podneti prigovor na obaveštenje iz stava 5. ovog člana opštinskom, odnosno gradskom veću, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja. Član 66 Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju. Uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja. Po zahtevu za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, donosi rešenje o formiranju katastarske/ih parcele/a. Primerak rešenja dostavlja se i nadležnom organu koji je potvrdio projekat preparcelacije, odnosno parcelacije. Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Pravnosnažno rešenja iz stava 3. ovog člana, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost. Član 67 Kad je projekat preparcelacije izrađen za potrebe eksproprijacije, kao i za građevinske parcele javne namene određene na osnovu plana parcelacije sadržanog u planskom dokumentu, uz zahtev za provođenje preparcelacije podnosi se projekat preparcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o formiranju katastarskih parcela, na osnovu projekta preparcelacije iz stava 1. ovog člana ili na osnovu plana parcelacije za građevinske parcele javne namene sadržanog u planskom dokumentu. Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Rešenjem iz stava 2. ovog člana ne menja se vlasnik na novoformiranim katastarskim parcelama. Primerak rešenja iz stava 2. ovog člana dostavlja se vlasnicima građevinskog zemljišta i podnosiocu zahteva. 20.3. Geodetski elaborat ispravke granica susednih parcela i spajanje susednih parcela istog vlasnika Član 68 Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova. Elaborat geodetskih radova iz stava 1. ovog člana izrađuje se u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru. Pre izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik katastarske parcele rešava imovinsko pravne odnose. Ukoliko je susedna katastarska parcela u javnoj svojini, saglasnost za ispravku granice daje nadležni pravobranilac. Vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.
178
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Uz zahtev iz stava 5. ovog člana, vlasnik podnosi i dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima. Prilikom ispravke granice susednih parcela mora se poštovati pravilo da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja. Troškove ispravke granica parcele snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele. 20.3a Urbanističko-arhitektonski konkurs Član 68a Urbanističko-arhitektonskim konkursom se bira programsko, urbanističko, kompoziciono ili pejzažno rešenje za određenu lokaciju ili idejno arhitektonsko rešenje za jedan ili više objekata, kao i parterno ili pejzažno uređenje delova ili celine predmetne lokacije. Konkurs predstavlja skup aktivnosti na prikupljanju i ocenjivanju autorskih rešenja za lokacije koje su od značaja za jedinicu lokalne samouprave. Način i postupak za raspisivanje i sprovođenje urbanističko-arhitektonskog konkursa bliže propisuje ministar nadležan za poslove urbanizma. 20.4. Posebni slučajevi formiranja građevinske parcele Član 69 Za građenje, odnosno postavljanje objekata iz člana 2. tač. 26) i 27), elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja, može se formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije. Kao dokaz o rešenom pristupu javnoj saobraćajnoj površini priznaje se i ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza sa vlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslužnog dobra. Za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv i 20/04 kv, merno-regulacionih stanica za gas kod potrošača, elektrodistributivnih, elektroprenosnih, anemometorskih i meteoroloških stubova, kao i stubova elektronskih komunikacija ne primenjuju se odredbe o formiranju građevinske parcele propisane ovim zakonom. Za objekte iz stava 1. ovog člana, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira se za nadzemne delove tih objekata (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.), dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela. Za nadzemne elektroenergetske vodove i elise vetroturbina ne formira se posebna građevinska parcela. Ukoliko se nadzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili više katastarskih opština, pre izdavanja upotrebne dozvole, formira se jedna ili više građevinskih parcela, tako da jedna građevinska parcela predstavlja zbir delova pojedinačnih katastarskih parcela unutar granice katastarske opštine, osim u slučaju kada je kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku izdavanja građevinske dozvole podnet ugovor o pravu službenosti, u skladu sa ovim zakonom. Objekti iz stava 1. ovog člana mogu se graditi i na poljoprivrednom zemljištu, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Za potrebe izgradnje navedenih objekata na poljoprivrednom zemljištu, mogu se primenjivati odredbe ovog zakona koje se odnose na preparcelaciju, parcelaciju i ispravku granica susednih parcela, kao i odredbe o odstupanju od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom u skladu sa stavom 1. ovog člana. Zemljište iznad podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta ne mora predstavljati površinu javne namene. Iznad podzemnog infrastrukturnog objekta izuzetno mogu se graditi objekti u skladu sa ovim zakonom, uz pribavljanje tehničkih uslova u skladu sa posebnim zakonom, zavisno od vrste infrastrukturnog objekta. Pravni instruktor • mart 2015.
179
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz st. 1. i 2. ovog člana, može se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta. Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz ovog člana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljavanju prava službenosti ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra. Kada je Republika Srbija vlasnik zemljišta na kome nije upisano pravo korišćenja u korist nekog drugog lica, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, u ime Republike Srbije, daje saglasnost ili zaključuje ugovore o uspostavljanju prava službenosti na tom zemljištu. Na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. ovog člana i na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U slučaju iz stava 10. ovog člana, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu ovog zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište. Investitor za izgradnju objekata iz stava 1. ovog člana ima pravo prolaza i provoza preko susednog i okolnog zemljišta koje je u svojini drugih vlasnika, radi izvođenja radova u toku izgradnje, kada to zahteva tehnološki postupak i na način koji je u skladu sa takvim tehnološkim postupkom. Svi vlasnici i držaoci susednog i okolnog zemljišta dužni su da omoguće nesmetani pristup gradilištu i trpe izvođenje radova za potrebe izgradnje objekta ili uređaja iz stava 1. ovog člana. Investitor je dužan da vlasnicima ili držaocima susednog ili okolnog zemljišta nadoknadi štetu koja bude pričinjena prolazom i prevozom i vrati zemljište u prvobitno stanje. Ako ne bude postignut sporazum o visini naknade štete, odluku o tome donosi nadležni sud. 20.5. Određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta u posebnim slučajevima Član 70 Zemljište za redovnu upotrebu jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela. Zemljište za redovnu upotrebu objekta izgrađenog u otvorenom stambenom bloku jeste zemljište ispod objekta, a po zahtevu podnosioca zahteva u postupku legalizacije, nadležni organ može odrediti građevinsko zemljište ispod objekta kao zemljište za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva da u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja o legalizaciji pokrene postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu, u skladu sa ovim zakonom. Zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne (u daljem tekstu: nadležni organ) odnose ako: 1) postojeća katastarska parcela na kojoj je objekat sagrađen predstavlja samo zemljište ispod objekta, osim u slučaju propisanim ovim zakonom; 2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost legalizacije ili objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je uređivana legalizacija objekata ili na
180
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa osnovu Zakona o legalizaciji objekata („Službeni glasnik RS”, br. 95/13 i 117/14), kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice; 3) se radi o objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 25/13), kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice. Uz zahtev iz stava 3. ovog člana vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine i osnov sticanja, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu organ nadležan za poslove legalizacije utvrdio mogućnost legalizacije, odnosno doneo rešenje o legalizaciji objekta, kopiju plana parcele i uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra da li je izvršeno obeležavanje, odnosno formiranje katastarske parcele i po kom osnovu. Po prijemu zahteva iz stava 3. ovog člana nadležni organ pribavlja po službenoj dužnosti od organa nadležnog za poslove urbanizma izveštaj da li postojeća katastarska parcela ispunjava uslove da bude određena kao zemljište za redovnu upotrebu objekta i uslove za građevinsku parcelu, odnosno da li je, radi utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta potrebno izraditi projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, da li postoje urbanistički uslovi za izradu ovih projekata, odnosno pribavi mišljenje, ako je već izvršeno obeležavanje ili formiranje katastarske parcele, da izrada projekta preparcelacije, odnosno parcelacije nije potrebna. Ako organ za poslove urbanizma utvrdi da je potrebna izrada projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, izveštaj sadrži i predlog za formiranje građevinske parcele. Izveštaj iz stava 5. ovog člana, kao i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, izrađuju se u skladu sa uslovima sadržanim u važećem planskom dokumentu, a naročito sa uslovima koji se odnose na položaj postojećeg objekta u odnosu na regulaciju i granice katastarske parcele, uslove i način pristupa katastarskoj parceli, opšti minimum u pogledu površine koji parcela mora ispunjavati u odnosu na namenu i površinu postojećeg objekta ili u skladu sa opštim pravilima za formiranje građevinske parcele propisanim u podzakonskom aktu kojim se uređuju opšta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju. Ako izveštaj iz stava 5. ovog člana sadrži obavezu izrade projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, nadležni organ obaveštava podnosioca zahteva o potrebi izrade projekta, sa predlogom za formiranje katastarske parcele. Ako se na osnovu izveštaja iz stava 5. ovog člana utvrdi da nema urbanističkih uslova za izradu projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, nadležni organ o tome obaveštava podnosioca zahteva, koji ima pravo da u roku od tri dana od dana dobijanja obaveštenja podnese prigovor opštinskom, odnosno gradskom veću. Rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele, po sprovedenom postupku, donosi nadležni organ. Rešenjem iz stava 9. ovog člana određuju se svi elementi potrebni za formiranje katastarske parcele, odnosno utvrđuje se da je postojeća katastarska parcela istovremeno i građevinska parcela, a sastavni deo rešenja je potvrđeni projekat preparcelacije, odnosno parcelacije koji sadrži projekat geodetskog obeležavanja, odnosno konstataciju da je katastarska parcela već obeležena, odnosno formirana. Rešenjem iz stava 9. ovog člana utvrđuje se prestanak prava korišćenja, odnosno prava svojine dotadašnjeg korisnika, odnosno vlasnika građevinskog zemljišta i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu stekne neposrednom pogodbom, po tržišnoj ceni, u skladu sa ovim zakonom. Na rešenje iz stava 9. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Pravni instruktor • mart 2015.
181
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Pravnosnažno rešenje iz stava 9. ovog člana je osnov za provođenje promene kod organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra. Ako je građevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu za zakonom, nadležni organ tu činjenicu prihvata kao stečeno pravo u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta. Čl. 71-81 (Brisano) IV GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE
1. Pojam građevinskog zemljišta Član 82 Građevinsko zemljište je zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom.
2. Korišćenje građevinskog zemljišta Član 83 Građevinsko zemljište se koristi prema nameni određenoj planskim dokumentom, na način kojim se obezbeđuje njegovo racionalno korišćenje, u skladu sa zakonom. Stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Građevinsko zemljište kome je namena promenjena u skladu sa stavom 2. ovog člana, može se koristiti i u druge svrhe, do privođenja zemljišta planiranoj nameni. Za promenu namene zemljišta u građevinsko zemljište plaća se naknada, ako je to predviđeno posebnim zakonom.
3. Svojinski režim Član 84 Građevinsko zemljište može biti u svim oblicima svojine. Pravo svojine na građevinskom zemljištu u javnoj svojini ima Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. Član 85 Građevinsko zemljište je u prometu. Građevinsko zemljište u javnoj svojini je u prometu, pod uslovima propisanim ovim zakonom i drugim propisima. 3.1. Pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini Član 86 Vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini može građevinsko zemljište dati u zakup radi izgradnje objekta za koji se izdaje privremena građevinska dozvola u skladu sa članom 147. ovog zakona, u slučaju realizacije projekata od značaja za Republiku Srbiju, kao i u slučajevima predviđenim u članu 100. st. 2. i 3. ovog zakona. Kada se građevinsko zemljište daje u zakup radi izgradnje objekata za koje je zakonom predviđeno izdavanje privremene građevinske dozvole, ugovor o zakupu se zaključuje na određeno vreme, najduže do pet godina.
182
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
4. Vrste građevinskog zemljišta Građevinsko zemljište može biti: 1) izgrađeno i neizgrađeno; 2) uređeno i neuređeno.
Član 87
4.1. Promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište Član 88 Kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti. Poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja zemljišta nameni može se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju. Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se vlasniku zemljišta, ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede i nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja. Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište. Ako je promena namene, odnosno vrste zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko izvršena na osnovu zakona, planskog dokumenta ili odluke nadležnog organa do 15. jula 1992. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS”, broj 49/92), ne plaća se naknada za promenu namene zemljišta, bez obzira što je kao kultura određene klase tog zemljišta upisana njiva, vinograd, voćnjak, livada, pašnjak, trstik-močvara ili neplodno zemljište. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da, po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana u roku od 60 dana upiše zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene zemljišta, za zemljište kome je namena promenjena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište posle roka utvrđenog u stavu 6. ovog člana. Naknada za promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište ne plaća se prilikom izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, kao i za izgradnju objekata javne namene u skladu sa programom uređivanja građevinskog zemljišta kada je obveznik plaćanja Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, utvrđuje projekte za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju. 4.2. Promena namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište Član 89 Kada se planskim dokumentom promeni namena šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje plana je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu planskog dokumenta, ministarstvu nadležnom za poslove šumarstva i organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene šumskog zemljišta-šume, u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti. Pravni instruktor • mart 2015.
183
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz šumskog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuju šume. Promena namene iz šumskog u građevinsko zemljište sadržana u planskom dokumentu se smatra opštim interesom u skladu sa članom 10. Zakona o šumama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10 i 93/12). Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom. 4.3. Izgrađeno i neizgrađeno građevinsko zemljište Član 90 Građevinsko zemljište može biti izgrađeno i neizgrađeno. Izgrađeno građevinsko zemljište je zemljište na kome su izgrađeni objekti namenjeni za trajnu upotrebu, u skladu sa zakonom. Neizgrađeno građevinsko zemljište je zemljište na kome nisu izgrađeni objekti, na kome su izgrađeni objekti bez građevinske dozvole i privremeni objekti. 4.4. Uređeno i neuređeno građevinsko zemljište Član 91 Građevinsko zemljište može biti uređeno i neuređeno. Uređeno građevinsko zemljište je zemljište koje je u skladu sa planskim dokumentom komunalno opremljeno za građenje i korišćenje (izgrađen pristupni put, elektromreža, obezbeđeno snabdevanje vodom i obezbeđeni drugi uslovi). 4.5. Pripremanje i opremanje građevinskog zemljišta sredstvima fizičkih ili pravnih lica Član 92 Građevinsko zemljište koje nije uređeno u smislu ovog zakona, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola, može se pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizičkih ili pravnih lica. Lice iz stava 1. ovog člana podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno licu iz člana 94. ovog zakona, predlog o finansiranju pripremanja, odnosno opremanja građevinskog zemljišta, po kome je nadležni organ dužan da postupi u roku od 15 dana od dana prijema predloga. Nadležni organ, odnosno lice iz člana 94. ovog zakona može sa licem iz stava 1. ovog člana zaključiti ugovor o zajedničkom pripremanju, odnosno opremanju građevinskog zemljišta, koji naročito sadrži: 1) podatke o lokaciji, odnosno zoni u kojoj se planira opremanja građevinskog zemljišta; 2) podatke iz planskog dokumenta i tehničke uslove za izgradnju; 3) podatke iz programa uređivanja građevinskog zemljišta; 4) granice lokacije koja se priprema, odnosno oprema sa popisom katastarskih parcela; 5) dinamiku i rok izgradnje; 6) obavezu jedinice lokalne samouprave kao investitora da obezbedi stručni nadzor u toku izvođenja radova; 7) određivanje učešća svake ugovorne strane u obezbeđivanju, odnosno finansiranju izrade tehničke dokumentacije i stručne kontrole tehničke dokumentacije, izvođenju radova i izboru izvođača radova, kao i drugih troškova u vezi sa opremanjem građevinskog zemljišta, uključujući visinu i rokove obezbeđivanja finansijskih i drugih sredstava; 8) određivanje objekata koji se grade i koji će preći u svojinu jedinice lokalne samouprave;
184
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 9) određivanje iznosa učešća lica iz stava 1. ovog člana u finansiranju pripremanja, odnosno opremanja građevinskog zemljišta koji će biti umanjen za iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta; 10) sredstva obezbeđenja ispunjenja obaveza ugovornih strana.
5. Uređivanje građevinskog zemljišta Član 93 Uređivanje građevinskog zemljišta obuhvata njegovo pripremanje i opremanje. Pripremanje zemljišta obuhvata istražne radove, izradu geodetskih, geoloških i drugih podloga, izradu planske i tehničke dokumentacije, programa za uređivanje zemljišta, raseljavanje, uklanjanje objekata, saniranje terena i druge radove. Pored radova iz stava 2. ovog člana, na područjima koja su bila izložena ratnim dejstvima, obavlja se i provera o postojanju zaostalih eksplozivnih sredstava, u skladu sa zakonom. Opremanje zemljišta obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i izgradnju i uređenje površina javne namene. Član 94 Uređivanje građevinskog zemljišta obavlja se u skladu sa važećim planskim dokumentom prema srednjoročnim i godišnjim programima uređivanja koje donosi jedinica lokalne samouprave, uz staranje o zaštiti, racionalnom i održivom korišćenju zemljišta. Radi obezbeđivanja uslova za uređivanje, upotrebu, unapređivanje i zaštitu građevinskog zemljišta, Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave može da osnuje privredno društvo, javno preduzeće, odnosno drugu organizaciju ili da vršenje ovih poslova obezbedi na drugi način, u skladu sa zakonom, odnosno statutom.
6. Izvori finansiranja uređivanja građevinskog zemljišta Član 95 Finansiranje uređivanja građevinskog zemljišta obezbeđuje se iz sredstva ostvarenih od: 1) doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta; 2) zakupnine za građevinsko zemljište; 3) otuđenja ili razmene građevinskog zemljišta; 4) pretvaranja prava zakupa u pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom; 5) drugih izvora u skladu sa zakonom. 6.1. Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta Član 96 Za uređivanje građevinskog zemljišta plaća se doprinos jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja objekta. Novčana sredstva dobijena od doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta koriste se za uređivanje (pripremanje i opremanje) građevinskog zemljišta, pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu svojinu i izgradnju i održavanje objekata komunalne infrastrukture. Član 97 Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta plaća investitor. Iznos doprinosa se utvrđuje rešenjem o izdavanju građevinske dozvole tako što se osnovica koju čini prosečna cena kvadratnog metra stanova novogradnje u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, prema poslednjim objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike, pomnoži sa ukupnom neto površinom objekta koji je predmet gradnje, izraženom u metrima kvadratnim, i sa koeficijentom zone i koeficijentom namene objekta koje utvrđuje jedinica lokalne samouprave. Pravni instruktor • mart 2015.
185
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Koeficijent zone iz stava 2. ovog člana ne može biti veći od 0,1, a koeficijent namene ne može biti veći od 1,5. Iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta se umanjuje za troškove infrastrukturnog opremanja građevinskog zemljišta sredstvima investitora, na osnovu ugovora zaključenog u skladu sa članom 92. ovog zakona, kao i za vrednost zemljišta koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih objekata. Jedinica lokalne samouprave najkasnije do 30. novembra tekuće godine utvrđuje koeficijente iz stava 2. ovog člana. Investitor koji dostavi odgovarajuće sredstvo obezbeđenja plaćanja ima pravo da iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta isplati u najmanje 36 mesečnih rata, a onaj koji plaća naknadu jednokratno, pre podnošenja prijave radova, ima pravo na umanjenje u iznosu od najmanje 30%, u skladu sa odlukom jedinice lokalne samouprave. Skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog člana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i uslove i način obračuna umanjenja iz stava 5. ovog člana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinačnim aktom može predvideti dodatne pogodnosti za plaćanje doprinosa za objekte od posebnog značaja za razvoj jedinice lokalne samouprave. Ne mogu se predvideti umanjenja iznosa doprinosa za objekte stanogradnje, osim po osnovu propisanom u stavu 5. ovog člana, kao i za objekte socijalnog stanovanja kod kojih je investitor Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava se za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze. Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta se plaća kada se namena objekta, odnosno dela objekta, menja iz jedne namene u drugu namenu za koju je propisan veći iznos doprinosa. Investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja. Ako za jedinicu lokalne samouprave nisu objavljeni podaci o prosečnoj ceni kvadratnog metra stanova novogradnje, doprinos iz stava 1. biće utvrđen na osnovu proseka iznosa prosečnih cena kvadratnog metra stanova novogradnje u svim jedinicama lokalne samouprave istog stepena razvijenosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje regionalni razvoj, za koje su ti podaci objavljeni. Po zahtevu jedinice lokalne samouprave, u cilju realizacije projekta od značaja za lokalni ekonomski razvoj, Vlada Republike Srbije može odobriti visinu naknade u drugačijem iznosu od iznosa predviđenog stavom 2. ovog člana. Član 98 Iznos, način plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i sredstvo obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate su sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli. Kada nadležni organ po zahtevu investitora izda građevinsku dozvolu usled promena u toku građenja, sastavni deo tog rešenja je novi obračun doprinosa. Sastavni deo rešenja o upotrebnoj dozvoli je konačni obračun doprinosa.
186
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Najkasnije do podnošenja prijave radova, investitor je dužan da izvrši uplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u celosti, odnosno ako plaća na rate da uplati prvu ratu i dostavi sredstvo obezbeđenja plaćanja. Kao sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa, investitor je dužan da: 1) do momenta prijave radova, dostavi neopozivu bankarsku garanciju, naplativu na prvi poziv, bez prigovora koja glasi na ukupan iznos nedospelih rata i koja je izdata na rok koji mora biti duži tri meseca od dana dospeća poslednje rate, ili 2) uspostavi hipoteku na objektu koji vredi najmanje 30% više od ukupnog iznosa nedospelih rata, u korist jedinice lokalne samouprave. Investitor koji gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina ne prelazi 200 m² i koji ne sadrži više od dve stambene jedinice nije u obavezi da podnese sredstvo obezbeđenja u slučaju plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta na rate. 6.2. Otuđenje, razmena i davanje u zakup i pribavljanje građevinskog zemljišta u javnoj svojini Član 99 Otuđenje neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini sprovodi se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom, po tržišnim uslovima, u skladu sa ovim zakonom. Otuđenje građevinskog zemljišta iz stava 1. ovog člana, kada je vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini Republika Srbija, sprovodi Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, kada je vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini autonomna pokrajina. Otuđenje građevinskog zemljišta, kada je vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini jedinica lokalne samouprave sprovodi jedinica lokalne samouprave, odnosno lice iz člana 94. stav 2. ovog zakona. Pod otuđenjem građevinskog zemljišta smatra se i razmena nepokretnosti. U slučaju razmene između vlasnika građevinskog zemljišta u javnoj, zadružnoj i privatnoj svojini, ne sprovodi se postupak javnog nadmetanja ni prikupljanja ponuda javnim oglasom, imajući u vidu pravnu prirodu instituta razmene. Predmet razmene može biti izgrađeno i neizgrađeno građevinsko zemljište. Uslove, način i postupak razmene nepokretnosti utvrđuje Vlada. Postupak, uslove, način i program otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, uređuje autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. Postojeće i planirane površine javne namene ne mogu se otuđiti iz javne svojine. Građevinsko zemljište u javnoj svojini ne može se otuđiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola. Rok za podnošenje prijava za javno nadmetanje, odnosno prikupljanje ponuda iz stava 1. ovog člana, ne može biti kraći od 30 dana od dana javnog oglašavanja. Građevinsko zemljište u javnoj svojini se otuđuje licu koje ponudi najveću cenu za to zemljište, koja se naknadno ne može umanjivati. Pod umanjenjem najveće cene ne smatra se popust koji odobrava vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini za jednokratno plaćanje određene cene, u skladu sa podzakonskim aktom ili opštim aktom vlasnika zemljišta kojim se uređuje raspolaganje građevinskim zemljištem. Izuzetno od odredbe stava 9. ovog člana, jedinica lokalne samouprave može otuđiti neizgrađeno građevinsko zemljište po ceni koja je manja od tržišne cene ili otuđiti građevinsko zemljište bez naknade, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade, ako se radi o realizaciji investicionog projekta kojim se unapređuje lokalni ekonomski razvoj. Bliže uslove i način za otuđenje građevinskog zemljišta iz stava 10. ovog člana propisuje Vlada, u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći. Izuzetno od odredbe stava 9. ovog člana, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, mogu otuđiti građevinsko zemljište po ceni koja je manja od tržišne cene Pravni instruktor • mart 2015.
187
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI ili otuđiti bez naknade, kada se radi o ispunjavanju ugovornih obaveza nastalih do dana stupanja na snagu ovog zakona, po osnovu ugovora u kome je Republika Srbija jedna od ugovornih strana, odnosno otuđiti ili dati u zakup po ceni, odnosno zakupnini koja je manja od tržišne cene ili otuđiti ili dati u zakup bez naknade kada se radi o realizaciji projekata za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju, kao i kada se radi o međusobnom raspolaganju između vlasnika građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Bliže uslove, način i postupak otuđenja građevinskog zemljišta propisuje Vlada. O otuđenju ili razmeni građevinskog zemljišta u javnoj svojini, po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe, nadležni organ donosi odluku, koja se dostavlja svim učesnicima u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda. Vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini i lice kome se građevinsko zemljište otuđuje, zaključuju ugovor u roku od 30 dana od dana donošenja odluke iz stava 13. ovog člana. Građevinsko zemljište u javnoj svojini može se dati u zakup u slučaju iz člana 86. ovog zakona. Ugovor o zakupu građevinskog zemljišta u javnoj svojini sadrži naročito: podatke o katastarskoj parceli, nameni i veličini budućeg objekta, o visini zakupnine, roku trajanja zakupa, roku i načinu plaćanja doprinosa za uređivanje zemljišta, uslove za uređivanje ako se u zakup daje neuređeno građevinsko zemljište, roku u kome zemljište mora da se privede nameni, prava i obaveze u slučaju neizvršenja obaveza, način rešavanja sporova, kao i postupku i uslovima za izmenu ili raskid ugovora, kao i uslove pod kojima se zakupcu predmetno zemljište može dati u svojinu. Kada je ugovorom o zakupu predviđeno plaćanje na više rata, obavezno se propisuje način usklađivanja visine zakupa sa indeksom potrošačkih cena u Republici Srbiji, prema objavljenim podacima nadležne organizacije za poslove vođenja statistike. Vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini bliže uređuje uslove, postupak, način i sadržinu ugovora o otuđenju ili davanju u zakup. Učesnik javnog nadmetanja, odnosno učesnik u postupku prikupljanja ponuda koji smatra da je građevinsko zemljište otuđeno ili dato u zakup suprotno odredbama ovog zakona, te da mu je na taj način povređeno pravo, može podneti nadležnom sudu tužbu za poništaj ugovora u roku od osam dana od saznanja za zaključenje ugovora, a najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora. Građevinsko zemljište se pribavlja u javnu svojinu u skladu sa odredbama Zakona o javnoj svojini koje se odnose na pribavljanje drugih nepokretnosti u javnu svojinu. Pribavljanje neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnu svojinu za potrebe uređenja površina javne namene, može se, osim u postupku propisanim zakonom kojim se uređuje eksproprijacija, sprovesti i sporazumom sa vlasnikom građevinskog zemljišta, na način i u postupku koji se uređuje opštim aktom jedinice lokalne samouprave. Pribavljanjem građevinskog zemljišta u javnu svojinu smatra se i razmena nepokretnosti. Član 100 Građevinsko zemljište u javnoj svojini se može otuđiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom u slučaju: 1) izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadležnosti državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugih objekata u javnoj svojini; 2) ispravke granica susednih katastarskih parcela; 3) formiranja građevinske parcele u skladu sa članom 70. ovog zakona; 4) otuđenja iz člana 99. st. 10. i 12. ovog zakona, odnosno davanja u zakup iz člana 86.; 5) sporazumnog davanja zemljišta ranijem vlasniku nepokretnosti koja je bila predmet eksproprijacije, u skladu sa propisima o eksproprijaciji; 6) otuđenja neizgrađenog građevinskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine i obeštećenja u skladu sa posebnim zakonom; 7) razmene građevinskog zemljišta.
188
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa U slučaju davanja koncesije ili poveravanja komunalne delatnosti u skladu sa posebnim zakonima, građevinsko zemljište se može dati u zakup bez naknade, na vremenski period predviđen ugovorom o koncesiji, odnosno na vremenski period na koji je povereno obavljanje komunalne delatnosti. Radi ostvarivanja javno-privatnog partnerstva, neizgrađeno građevinsko zemljište u javnoj svojini može se dati u zakup bez naknade privatnom partneru na rok na koji je zaključen javni ugovor u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, odnosno unositi kao osnivački ulog u privredna društva, a vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini može sa fizičkim ili pravnim licem zaključiti i ugovor o zajedničkoj izgradnji jednog ili više objekata. Neizgrađeno građevinsko zemljište u javnoj svojini može se unositi kao osnivački ulog u javno preduzeće. Vlada bliže propisuje način i uslove za ulaganje iz st. 3. i 4. ovog člana.
7. Izmena ugovora o zakupu građevinskog zemljišta Član 101 Ako se promeni vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji je izgrađen ili se gradi na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zaključenom u skladu sa zakonom, zakupodavac će, na zahtev zakupca, izmeniti ugovor o zakupu tako što će na mesto, odnosno pored dotadašnjeg zakupca stupiti novi vlasnik objekta, odnosno dela objekta. Uz zahtev za izmenu ugovora o zakupu dostavlja se ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov kojim se stiče pravo svojine na objektu ili objektu u izgradnji, koji je overen u skladu sa zakonom, sa potvrdom poreske uprave o izmirenju poreza po tom pravnom osnovu ili sa potvrdom poreske uprave o oslobađanju od poreske obaveze, odnosno pravnosnažno rešenje o nasleđivanju. Zakupodavac zaključuje sa novim vlasnikom objekta ugovor o izmeni ugovora o zakupu, koji po potpisivanju predstavlja osnov za promenu upisa zakupca u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Prava i obaveze za novog zakupca nastaju danom upisa prava zakupa u javnu knjigu o nepokretnosti i pravima na njima. Po upisu prava svojine na objektu koji je izgrađen ili za koji je naknadno izdata građevinska i upotrebna dozvola u postupku legalizacije na građevinskom zemljištu koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zaključenog u skladu sa ovim zakonom, na zahtev zakupca, zakupodavac i zakupac zaključuju ugovor o raskidu ugovora o zakupu i eventualno drugi ugovor u skladu sa važećim propisima, kojim će regulisati način i uslove izmirenja, odnosno ispunjenja ugovornih obaveza iz ugovora o zakupu. Uslove, način i postupak za izmenu ugovora iz stava 4. ovog člana (način prenošenja preostalog duga, oslobađanje od plaćanja ugovorene zakupnine ako je plaćena tržišna vrednost građevinskog zemljišta, davanje saglasnosti za pretvaranje prava zakupa u pravo svojine bez naknade i sl.) uređuje vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini.
8. Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade Član 102 Pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade. Pravo svojine iz stava 1. ovog člana stiče se danom stupanja na snagu ovog zakona, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti. Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona. Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave, koji su upisani kao nosioci prava korišćenja na neizgrađenom i izgrađenom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, dana 11. septembra 2009. godine, kao danom stupanja na Pravni instruktor • mart 2015.
189
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI snagu Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), prestaje pravo korišćenja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine, u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez naknade. Pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na neizgrađenom i izgrađenom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, dana 11. septembra 2009. godine, kao danom stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, prestaje pravo korišćenja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine osnivača, bez naknade. Pod osnivačem iz stava 5. ovog člana smatra se i član jednočlanog privrednog društva ili jedini akcionar u privrednom društvu. Pravo svojine stečeno u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana proizvodi pravno dejstvo od 11. septembra 2009. godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, a upis prava svojine u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, ima deklarativni karakter. Stranim državama, za potrebe njihovih diplomatskih i konzularnih predstavništva pravo korišćenja na izgrađenom i neizgrađenom građevinskom zemljištu u javnoj svojini pretvara se u pravo svojine na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove pravde, na bazi reciprociteta. Odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se na: 1) lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, koja su bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove pravne sledbenike; 2) lica nosioce prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2013. godine, ili na osnovu odluke nadležnog organa; 3) lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, čiji je položaj određen zakonom kojim se uređuje sport, kao i udruženja; 4) društvena preduzeća, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu; 5) lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se uređuje sprovođenje Aneksa g Sporazuma o pitanjima sukcesije („Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori”, broj 6/02). Pravo i uslovi za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine za lica iz stava 9. ovog člana uređuju se posebnim zakonom. Član 103 Vlasnicima objekata izgrađenim na građevinskom zemljištu u javnoj svojini za koje je zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije važećim zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca - vlasnika objekta ili dela objekta, utvrđuje se pravo svojine na građevinskom zemljištu, bez naknade, ako je u celosti isplaćen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu. Zakupcima na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, za koje je zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije važećim zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca, utvrđuje se pravo svojine na građevinskom zemljištu, bez naknade, ako je u celosti isplaćen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu, osim ako zakupodavac u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona pokrene sudski postupak za raskid ugovora o zakupu, i taj se spor pravnosnažno okonča u njegovu korist. Zakupcima na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, za koje je zaključen ugovor o zakupu bez naknade u skladu sa odredbama ovog zakona, po zahtevu zakupca, pravo zakupa pretvara se u pravo
190
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa svojine na građevinskom zemljištu bez naknade, kada rešenje o upotrebnoj dozvoli za objekat izgrađen na tom zemljištu postane pravnosnažno, ako je to predviđeno ugovorom o zakupu. Uz zahtev za upis prava svojine za lica iz st. 1. i 2. ovog člana, organu nadležnom za upis prava svojine dostavlja se dokaz da je iznos zakupnine isplaćen u celosti. Uslove i postupak za pretvaranje prava zakupa u pravo svojine uređuje vlasnik zemljišta u javnoj svojini. Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona. Upis prava svojine u korist lica iz st. 1. i 2. ovog člana, vrši organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, po zahtevu tih lica. Član 104 Ako je na jednoj katastarskoj parceli izgrađeno više objekata, u vlasništvu različitih lica, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekata koji se nalaze na toj parceli. Ako se na katastarskoj parceli nalazi objekat, odnosno objekti u suvlasništvu različitih lica ili je objekat sastavljen od posebnih delova koji su u vlasništvu različitih lica, organ iz stava 1. ovog člana u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli. Po zahtevu lica koje stiče pravo svojine na građevinskom zemljištu u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, organ iz stava 1. ovog člana u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje to lice kao vlasnika katastarske parcele, odnosno kao suvlasnika udela na toj parceli. Ako u evidenciji nepokretnosti i pravima na njima na katastarskoj parceli nije upisan postojeći objekat, zahtev za upis prava svojine na građevinskom zemljištu - katastarskoj parceli na kojoj je objekat sagrađen može se podneti tek nakon upisa tog novog objekta u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima ili na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom se takav upis nalaže.
9. Zemljište za redovnu upotrebu objekta Član 105 Vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz člana 106. ovog zakona, osim kada je pravo svojine na objektu stečeno po osnovu legalizacije objekta, odnosno na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 25/13). Zahtev za upis prava svojine iz stava 1. ovog člana podnosi se organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra. Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona. Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da površina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljište za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ovim zakonom, vlasnik postojećeg objekta stiče pravo svojine na tom građevinskom zemljištu, po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom. Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta može, ako se od preostalog zemljišta ne može formirati posebna građevinska parcela, taj preostali deo zemljišta otuđiti vlasniku objekta po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom. Pravni instruktor • mart 2015.
191
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta, ako se od preostalog zemljišta može formirati posebna građevinska parcela, raspolaže tim zemljištem u skladu sa ovim zakonom. U slučaju iz stava 4. ovog člana, organ nadležan za imovinsko pravne poslove jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljište, jednim rešenjem utvrđuje zemljište za redovnu upotrebu i pravo na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom. Po pravnosnažnosti rešenja iz stava 7. ovog člana, vlasnik objekta u skladu sa ovim zakonom stiče pravo na upis svojine na građevinskom zemljištu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
10. Uspostavljanje jedinstva nepokretnosti Član 106 Po okončanom postupku pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom, katastarska parcela izgrađenog građevinskog zemljišta zajedno sa objektima sagrađenim na njoj postaje jedinstveni predmet prava svojine (jedinstvo nepokretnosti), tako da se sva postojeća prava i tereti koji su postojali na objektu, odnosno posebnom delu objekta, od trenutka upisa prava svojine prenose i na tu katastarsku parcelu, odnosno deo katastarske parcele vlasnika tog posebnog dela, osim ako je na tom zemljištu ustanovljen dugoročni zakup u skladu sa ovim zakonom. U slučaju kada je više objekata različitih vlasnika izgrađeno na jednoj katastarskoj parceli, jedinstvo nepokretnosti iz stava 1. ovog člana uspostavlja se po sprovedenom postupku parcelacije, tako da se za svaki objekat posle parcelacije formira posebna katastarska parcela. U slučaju kada je na jednoj parceli upisano više sukorisnika, odnosno suvlasnika, a samo jedan od njih je vlasnik objekta izgrađenog na toj parceli, jedinstvo nepokretnosti iz stava 1. ovog člana uspostavlja se po sprovedenom postupku parcelacije za katastarsku parcelu na kojoj je sagrađen objekat, dok se ostale parcele formiraju kao katastarske parcele neizgrađenog građevinskog zemljišta. Parcelacija iz st. 2. i 3. ovog člana sprovodi se na osnovu saglasnosti vlasnika postojećih objekata ili zemljišta. U slučaju da saglasnost iz stava 4. ovog člana ne bude postignuta, zainteresovano lice može pokrenuti postupak za razvrgnuće suvlasničke zajednice kod nadležnog suda. Na osnovu pravnosnažne sudske odluke, sprovodi se parcelacija iz st. 2. i 3. ovog člana pred organom nadležnim za poslove državnog premera i katastra. Prilikom izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnuća suvlasničke zajednice u sudskom postupku, ne moraju se primenjivati odredbe o minimalnoj površini građevinske parcele, o pristupu javnoj saobraćajnoj površini, visini i udaljenju objekata, koji su propisani planskim dokumentom za tu zonu. Odredbe ovog člana koje se odnose na razvrgnuće suvlasničke zajednice primenjuju se i na lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona u cilju razvrgnuća sukorisničke zajednice i formiranja novih katastarskih parcela u skladu sa ovim zakonom. Na novoformiranim katastarskim parcelama upisuje se pravo korišćenja. Član 106a (Brisan)
11. Urbana komasacija Član 107 Urbana komasacija (u daljem tekstu: komasacija) je postupak kojim se postojeće katastarske parcele na području za koje je donet plan generalne ili plan detaljne regulacije (u daljem tekstu: komasaciono područje) pretvaraju u građevinske parcele, u skladu sa važećim planskim dokumentom, u
192
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa cilju racionalnog korišćenja i uređenja građevinskog zemljišta, uz istovremeno rešavanje imovinsko pravnih odnosa koji nastanu u ovom postupku. Komasacija predstavlja javni interes za Republiku Srbiju. Komasacija se sprovodi kada na određenom području postoje katastarske parcele koje zbog površine, oblika, položaja ili nemogućnosti pristupa javnoj površini ne ispunjavaju uslove za građevinsku parcelu, uz poštovanje načela nepovredivosti stvarnih prava vlasnika katastarskih parcela, načela jednake vrednosti i načela dodele novih katastarskih parcela. Predmet komasacije su sve katastarske parcele na komasacionom području koje čine komasacionu masu, osim katastarskih parcela: 1) na kojima su izgrađeni objekti u skladu sa važećim planskim dokumentom; 2) neizgrađenog građevinskog zemljišta koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu u skladu sa važećim planskim dokumentom; 3) javne namene koje su uređene ili izgrađene u skladu sa važećim planskim dokumentom. Komasaciona masa je građevinsko zemljište unutar komasacionog područja, koju čine izdvojene površine predviđene za izgradnju površina ili objekata javne namene koje se dodeljuju u vlasništvo nosiocima prava javne svojine u skladu sa zakonom i izdvojene površine za preraspodelu koje se dodeljuju ostalim nosiocima stvarnih prava. Izdvojene površine za javne namene iz stava 5. ovog člana utvrđuju se pre formiranja građevinskih parcela za preraspodelu ostalim nosiocima stvarnih prava, a njihova ukupna površina ne može biti veća od 33% u odnosu na ukupnu komasacionu masu. U postupku komasacije, na novoformirane katastarske parcele prenosi se pravo vlasništva, kao i tereti ako su bili upisani na katastarskoj parceli koja je uneta u komasacionu masu. Stranke u postupku komasacije su vlasnici i nosioci drugih stvarnih prava na građevinskom zemljištu koje je predmet komasacije, lica koja imaju pravni osnov za upis prava svojine na nepokretnosti, ali to pravo nije upisano u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima do dana stupanja na snagu odluke o komasaciji, kao i jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije. Postupak komasacije sprovodi komisija za urbanu komasaciju (u daljem tekstu: komisija) koju obrazuje skupština jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije. Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove urbanizma, obrazuje republičku komisiju za urbanu komasaciju. Član 108 Pre donošenja odluke o komasaciji, komisija, po zahtevu vlasnika, odnosno drugih nosioca stvarnih prava na katastarskim parcelama čija površina predstavlja najmanje 51% površine područja za koje je donet plan generalne ili plan detaljne regulacije utvrđuje osnovanost zahteva, u roku od deset dana od dana podnošenja zahteva. Ako komisija utvrdi ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana, u daljem postupku pristupa utvrđivanju granica komasacionog područja i određuje stranke u postupku. Komisija za komasaciju o utvrđenim činjenicama sačinjava izveštaj, koji je javno dostupan svim zainteresovanim licima. Po utvrđivanju ispunjenosti uslova za komasaciju, komisija za komasaciju predlaže skupštini jedinice lokalne samouprave donošenje odluke o komasaciji. Po donošenju odluka se objavljuje u javnom glasilu jedinice lokalne samouprave i najmanje jednom lokalnom i jednom dnevnom listu u Republici Srbiji i osnov je za upis zabeležbe o sprovođenju komasacije u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Nakon upisa zabeležbe, promene na komasacionom području su moguće samo uz saglasnost i odluku komisije. Zabrana promena bez saglasnosti komisije traje do završetka procesa komasacije, odnosno do momenta brisanja zabeležbe u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Pravni instruktor • mart 2015.
193
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Po donošenju odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o komasaciji, na predlog komisije za komasaciju, organ nadležan za poslove urbanizma sprovodi javni poziv za prijavljivanje i utvrđivanje potrebnih podataka za sprovođenje komasacije, u roku od osam dana od dana stupanja na snagu odluke o komasaciji, koji se objavljuje u javnom glasilu jedinice lokalne samouprave i najmanje jednom lokalnom i jednom dnevnom listu u Republici Srbiji. Rok za prijavu podataka iz stava 4. ovog člana je 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva, u kom roku je komisija za komasaciju dužna da sprovede javno izlaganje i bliže upozna zainteresovana lica sa načelima komasacije i principima preraspodele građevinskog zemljišta, o čemu sačinjava izveštaj. Po okončanju javnog izlaganja, komisija za komasaciju pristupa izradi projekta komasacije. Projekat komasacije izrađuje se u skladu sa pravilima parcelacije i preparcelacije sadržanim u važećem planskom dokumentu i pravilima komasacije, sa jasno prikazanim postojećim i novoplaniranim stanjem, sa svim faktičkim, prostornim i pravnim promenama koje će nastupiti na komasacionom području. Po izradi, komisija za komasaciju organizuje javni uvid u projekat komasacije u trajanju od 30 dana. Stranke u postupku komasacije imaju pravo prigovora na predložena rešenja iz projekta komasacije u roku od 30 dana od dana isteka roka za javni uvid. Komisija za komasaciju odlučuje o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora, a izveštaj koji sadrži podatke o javnom uvidu, sa svim primedbama i prigovorima, sa odlukama o prigovorima, dostavlja se obrađivaču projekta komasacije koji je dužan da u roku od osam dana izmeni i dopuni projekat komasacije, u skladu sa donetim odlukama komisije za komasaciju. Projekat komasacije dostavlja se komisiji za komasaciju i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove urbanizma na potvrđivanje. Po potvrđivanju projekat komasacije se objavljuje u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave. Po stupanju na pravnu snagu, projekat komasacije se dostavlja organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko pravne poslove, koji po sprovedenom postupku donosi rešenje o komasaciji. Na rešenje o urbanoj komasaciji može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove urbanizma u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Pravnosnažno rešenje o komasaciji, sa dokazom o isplaćenim naknadama u postupku komasacije je osnov za upis novoformirane katastarske parcele u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Član 108a Preraspodela građevinskih parcela vrši se tako što se, uvek kada je to moguće, vlasniku dodeljuje građevinsko zemljište sa položajem koji je isti ili sličan zemljištu koje je uneto u komasacionu masu, na osnovu merila površine ili na osnovu merila vrednosti. Na osnovu merila površine zemljišta, svakom vlasniku pripada građevinsko zemljište u površini parcele koja je uneta u komasacionu masu, umanjeno za udeo u površini koja će biti korišćena za javne namene i koju je utvrdila komisija za komasaciju. Na osnovu merila vrednosti zemljišta, svakom vlasniku pripada jedna ili više građevinskih parcela, čija tržišna vrednost nakon sprovedene komasacije (postkomasaciona vrednost) odgovara najmanje vrednosti građevinskog zemljišta unetog u komasacionu masu (pretkomasaciona vrednost). U slučaju da nastane razlika u površini između dodeljene i unete površine, a nakon odbitka dela površina za javne namene (po kriterijumu unete površine i unete vrednosti zemljišta) ta razlika se nadoknađuje u novcu. Novčane naknade utvrđuje komisija za komasaciju. Troškove pripreme postupka komasacije (izrada projekta komasacije, geodetski radovi i dr.) padaju na teret jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije.
194
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Po okončanju postupka komasacije, komisija za komasaciju posebnim rešenjem utvrđuje visinu učešća svih stranaka u stvarnim troškovima. Troškove komasacije snose učesnici komasacije, ako je postupak pokrenut na njihovu inicijativu (najmanje 51% površine). Postupak sprovodi lokalna samouprava o trošku vlasnika zemljišta. Komisija je u obavezi da pre donošenja odluke o komasaciji, svakom učesniku dostavi predračun troškova koje će snositi do okončanja postupka. Obračun stvarnih troškova sačinjava se prilikom izrade pojedinačnih rešenja o komasaciji, a stvarni troškovi mogu premašiti predračun troškova za najviše 20%. Član 108b Danom pravnosnažnosti rešenja o komasaciji: 1) sva stvarna prava i tereti koji su postojali na katastarskim parcelama unetim u komasacionu masu prenose se na novoformiranu katastarsku parcelu koja preraspodelom pripadne novom imaocu prava svojine; 2) dospevaju sva plaćanja iz komasacione mase i u komasacionu masu, osim ako rešenjem o komasaciji nije drugačije određeno; 3) po stavljanju zabeležbe o komasaciji, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra može vršiti izmene u registru nepokretnosti isključivo na zahtev komisije, na teritoriji koja je obuhvaćena komasacijom. Čl. 109-109v (Brisano)
V IZGRADNJA OBJEKATA Član 110 Građenje objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije, pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom.
1. Sadržina i vrste tehničke dokumentacije 1.1. Prethodni radovi Član 111 Pre početka izrade tehničke dokumentacije za građenje objekta iz člana 133. ovog zakona, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, a koji se finansiraju sredstvima iz budžeta obavljaju se prethodni radovi na osnovu čijih rezultata se izrađuje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti. Za građenje objekata iz člana 133. ovog zakona, za koje se na osnovu planskog dokumenta mogu izdati lokacijski uslovi, ne izrađuje se prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom. Član 112 Prethodni radovi, u zavisnosti od klase i karakteristika objekta, obuhvataju: istraživanja i izradu analiza i projekata i drugih stručnih materijala; pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrađuju inženjerskogeološki, geotehnički, geodetski, hidrološki, meteorološki, urbanistički, tehnički, tehnološki, ekonomski, energetski, seizmički, vodoprivredni i saobraćajni uslovi; uslove zaštite od požara i zaštite životne sredine, kao i druge uslove od uticaja na gradnju i korišćenje određenog objekta. 1.2. Prethodna studija opravdanosti Član 113 Prethodnom studijom opravdanosti utvrđuje se naročito prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za varijantna rešenja definisana generalnim projekPravni instruktor • mart 2015.
195
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI tom, na osnovu kojih se donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti. Prethodna studija opravdanosti sadrži generalni projekat iz člana 117. ovog zakona. 1.3. Studija opravdanosti Član 114 Studijom opravdanosti određuje se naročito prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za izabrano rešenje, razrađeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja, za projekte koji se finansiraju sredstvima iz budžeta. Studija opravdanosti sadrži idejni projekat iz člana 118. ovog zakona. Izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti Član 115 Izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti može obavljati privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti projektovanja i inženjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu stručnog kadra. Tehnička dokumentacija izrađuje se kao: 1) generalni projekat; 2) idejno rešenje; 3) idejni projekat; 4) projekat za građevinsku dozvolu; 5) projekat za izvođenje; 6) projekat izvedenog objekta.
Član 116
1.4. Generalni projekat Član 117 Generalni projekat sadrži naročito podatke o: makrolokaciji objekta; opštoj dispoziciji objekta; tehničko-tehnološkoj koncepciji objekta; načinu obezbeđenja infrastrukture; mogućim varijantama prostornih i tehničkih rešenja sa stanovišta uklapanja u prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja na životnu sredinu; inženjerskogeološkim-geotehničkim karakteristikama terena sa aspekta utvrđivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta; istražnim radovima za izradu idejnog projekta; zaštiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti rešenja. 1.4a Idejno rešenje Član 117a Idejno rešenje se izrađuje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova, a može biti deo urbanističkog projekta za potrebe urbanističko-arhitektonske razrade lokacije. 1.5. Idejni projekat Član 118 Idejni projekat se izrađuje za potrebe izgradnje objekata i izvođenja radova iz člana 145. ovog zakona, kao i za objekte iz člana 133. ovog zakona, kada podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije. 1.6 Projekat za građevinsku dozvolu Član 118a Projekat za građevinsku dozvolu se izrađuje za potrebe pribavljanja rešenja o građevinskoj dozvoli.
196
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Projekat iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži i izjavu glavnog projektanta, odgovornog projektanta i vršioca tehničke kontrole, kojom se potvrđuje da je projekat izrađen u skladu sa lokacijskim uslovima, propisima i pravilima struke. Za objekte za koje je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara propisana mera obavezne zaštite od požara, sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu jeste i elaborat o zaštiti od požara. Elaborat o zaštiti od požara izrađuje lice sa odgovarajućom licencom izdatom u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara. Čl. 119-122 (Brisano) 1.7. Projekat za izvođenje Član 123 Projekat za izvođenje izrađuje se za potrebe izvođenja radova na građenju. Projekat za izvođenje je skup međusobno usaglašenih projekata kojim se utvrđuju građevinskotehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi održavanja objekta. Projekat iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži i izjavu glavnog projektanta i izjave odgovornih projektanata kojima se potvrđuje da je projekat izrađen u skladu sa lokacijskim uslovima, građevinskom dozvolom, projektom za građevinsku dozvolu, propisima i pravilima struke. Projekat za izvođenje se može izrađivati i u fazama, u kom slučaju se radovi izvode samo za onu fazu za koju je projekat za izvođenje potvrđen u skladu sa stavom 3. ovog člana. Za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje. Saglasnost iz stava 5. ovog člana pribavlja se u postupku objedinjene procedure, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, odnosno u roku od 30 dana u slučaju da se pribavlja za objekte iz člana 133. ovog zakona. 1.8. Projekat izvedenog objekta Član 124 Projekat izvedenog objekta izrađuje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korišćenja i održavanja objekta. Projekat izvedenog objekta izrađuje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog zakona pribavlja građevinska dozvola. Projekat izvedenog objekta je projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta. Projekat izvedenog objekta ne podleže tehničkoj kontroli, osim kada se izrađuje za potrebe legalizacije objekata. U slučaju da u toku građenja objekta nije odstupljeno od projekta za izvođenje, investitor, lice koje vrši stručni nadzor i izvođač radova potvrđuju i overavaju na projektu za izvođenje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. Član 125 (Brisano)
2. Izrada tehničke dokumentacije Član 126 Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Pravni instruktor • mart 2015.
197
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta. Stručne rezultate, u smislu stava 2. ovog člana, ima lice koje je izradilo ili učestvovalo u izradi, odnosno u vršenju tehničke kontrole tehničke dokumentacije po kojoj su izgrađeni objekti te vrste i namene. Ministar nadležan za poslove građevinarstva obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije u skladu sa stavom 2. ovog člana. Ministar nadležan za poslove građevinarstva donosi rešenje o ispunjenosti uslova na predlog komisije iz stava 4. ovog člana. Rešenje iz stava 5. ovog člana konačno je danom dostavljanja rešenja. Ministar nadležan za poslove građevinarstva doneće rešenje kojim ukida rešenje o ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije (licence), ako se utvrdi da privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana, kao i kada se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netačnih ili neistinitih podataka. Troškove utvrđivanja ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije snosi podnosilac zahteva. Visina troškova za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije, sastavni je deo rešenja iz stava 5. ovog člana. Tehničku dokumentaciju može da izrađuje i lice koje je strani državljanin pod uslovima reciprociteta i drugim uslovima propisanim ovim zakonom. Lice iz stava 9. ovog člana može da izrađuje tehničku dokumentaciju ako je na međunarodnom konkursu stekao pravo na izvođenje konkursnog rada i ako je član inženjerske komore zemlje čiji je državljanin. Ispunjenost uslova iz st. 9. i 10. ovog člana utvrđuje Inženjerska komora Srbije. Član 127 U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija. U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opšteg interesa može da izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata koje će koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Organizacija koja obavlja delatnost zaštite kulturnih dobara može da izrađuje tehničku dokumentaciju za preduzimanje mera tehničke zaštite na nepokretnom kulturnom dobru. 2.1. Odgovorni projektant Član 128 Odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa ovim zakonom. Licencu za odgovornog projektanta može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva
198
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa sa stručnim rezultatima na izradi tehničke dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inženjerske komore. Stručnim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog člana, smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta. Odgovorni projektant potvrđuje svojim potpisom i pečatom lične licence deo projekta za koji poseduje odgovarajuću licencu. Član 128a Investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta. Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane ovim zakonom.
3. Tehnička kontrola Član 129 Projekat za građevinsku dozvolu podleže tehničkoj kontroli. Tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehničke dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor. Tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu ne može da vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom društvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeću koje je investitor. Tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu obuhvata naročito proveru: usklađenosti sa svim uslovima i pravilima sadržanim u lokacijskim uslovima, zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i međusobne usklađenosti svih delova tehničke dokumentacije; usklađenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraživanja (prethodni radovi); ocenu odgovarajućih podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tačnosti tehničko-tehnoloških rešenja objekta i rešenja građenja objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala; uticaja na životnu sredinu i susedne objekte. Tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru usklađenosti sa merama sadržanim u izveštaju revizione komisije. O izvršenoj tehničkoj kontroli sačinjava se izveštaj koji potpisuju projektanti sa odgovarajućim licencama koji su obavili tehničku kontrolu pojedinačnih delova projekta, a konačni izveštaj potpisuje zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik iz stava 2. ovog člana. Troškove tehničke kontrole snosi investitor. Projekat za građevinsku dozvolu izrađen po propisima drugih zemalja podleže tehničkoj kontroli kojom se proverava usklađenost te dokumentacije sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta. Projekat za građevinsku dozvolu iz stava 8. ovog člana mora biti preveden na srpski jezik. Član 129a Privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu koju može pričiniti drugoj strani, odnosno trećem licu. Bliže uslove obaveznog osiguranja iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Pravni instruktor • mart 2015.
199
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
4. Čuvanje tehničke dokumentacije Član 130 Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, dužan je da trajno čuva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno primerak tehničke dokumentacije za izgradnju tog objekta. Investitor je dužan da trajno čuva jedan originalni ili na propisan način kompletiran primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvršenim u toku građenja i svim detaljima za izvođenje radova.
5. Revizija projekata Član 131 Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz člana 133. ovog zakona podležu reviziji (stručnoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: reviziona komisija). Revizionu komisiju iz stava 1. ovog člana za stručnu kontrolu objekata iz člana 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove građevinarstva. Član 132 Stručnom kontrolom proverava se koncepcija objekta naročito sa stanovišta: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta; uslova građenja objekta u pogledu primene mera zaštite životne sredine; seizmoloških, geotehničkih, saobraćajnih i drugih uslova; obezbeđenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata; tehničko-tehnoloških karakteristika objekta; tehničko-tehnoloških i organizacionih rešenja za građenje objekta; savremenosti tehničkih rešenja i usklađenosti sa razvojnim programima u toj oblasti, kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta. Reviziona komisija sačinjava izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi projekta za izvođenje. Rok za dostavljanje izveštaja iz stava 2. ovog člana ne može biti duži od 30 dana, od dana podnošenja zahteva. Ukoliko reviziona komisija ne dostavi izveštaj iz stava 2. ovog člana u propisanom roku, smatraće se da komisija nema primedbe. Troškove revizije projekta snosi investitor. Visinu troškova iz stava 4. ovog člana utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva.
VI GRAĐEVINSKA DOZVOLA 1. Nadležnost za izdavanje građevinske dozvole Član 133 Građevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju objekata, i to: 1) visokih brana i akumulacija napunjenih vodom, jalovinom ili pepelom za koje je propisano tehničko osmatranje; 2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji služe za proizvodnju nuklearnog goriva, radioizotopa, ozračivanja, uskladištenje radioaktivnih sirovina i otpadnih materija za naučno-istraživačke svrhe; 3) objekata za preradu nafte i gasa koji se grade van eksploatacionih polja po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za eksploataciju mineralnih sirovina, proizvodnju bio-
200
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa goriva i biotečnosti u postrojenjima kapaciteta preko 100 t godišnje, naftovoda i produktovoda, gasovoda nazivnog radnog nadpritiska preko 16 bara ukoliko prelazi preko teritorije dve ili više opština, skladišta nafte, tečnog naftnog gasa i naftnih derivata kapaciteta preko 500 tona koji se grade van eksploatacionih polja definisanih zakonom kojim se uređuje rudarstvo i geološka istraživanja i magistralnih toplovoda; 4) objekata bazne i prerađivačke hemijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekata za preradu kože i krzna, objekata za preradu kaučuka, objekata za proizvodnju celuloze i papira i objekata za preradu nemetaličnih mineralnih sirovina koji se grade van eksploatacionih polja definisanih zakonom kojim se uređuje rudarstvo i geološka istraživanja, osim objekata za primarnu preradu ukrasnog i drugog kamena; 5) stadiona za 20 000 i više gledalaca, objekata konstruktivnog raspona preko 50 m, objekata preko 50 m visine, silosa kapaciteta preko 20 000 m3 zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, objekata za službene potrebe diplomatsko-konzularnih predstavništava stranih država, odnosno kancelarija međunarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim sporazumom, kao i stambenih kompleksa višeporodičnog stanovanja kada je investitor Republika Srbija; 6) termoelektrana snage 10 MW i više, termoelektrana-toplana električne snage 10 MW i više i drugih objekata za proizvodnju električne energije snage 10 MW i više, kao i elektroenergetskih vodova transformatorskih stanica napona 110 i više kV; 7) međuregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevanja i kanalizacije, postrojenja za pripremu vode za piće kapaciteta preko 200l/s i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kapaciteta preko 200 l/s; 8) regulacionih radova za zaštitu od velikih voda gradskih područja i ruralnih površina većih od 300 ha; 9) objekata u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekata u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa određenim granicama katastarskih parcela i objekata u zaštićenoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekata u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajedničkih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine), kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja (osim porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima), u skladu sa zakonom; 10) postrojenja za tretman neopasnog otpada, spaljivanjem ili hemijskim postupcima, kapaciteta više od 70 t dnevno; 11) postrojenja za tretman opasnog otpada spaljivanjem, termičkim i/ili fizičkim, fizičko-hemijskim, hemijskim postupcima, kao i centralna skladišta i/ili deponije za odlaganje opasnog otpada; 12) aerodroma za javni vazdušni saobraćaj; 13) putničkih pristaništa, luka, pristana i marina; 14) državnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraćajnih priključaka na ove puteve i graničnih prelaza; 15) javne železničke infrastrukture sa priključcima i metroa; 16) objekata elektronskih komunikacija, odnosno mreža, sistema ili sredstava koji su međunarodnog i magistralnog značaja i oni koji se grade na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave; 17) hidrograđevinskih objekata na plovnim putevima; 18) plovnih kanala i brodskih prevodnica koji nisu u sastavu hidroenergetskog sistema; Pravni instruktor • mart 2015.
201
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 19) regionalnih deponija, odnosno deponija za odlaganje neopasnog otpada za područje nastanjeno sa preko 200.000 stanovnika; 20) objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 MW i više.
2. Poveravanje izdavanja građevinske dozvole Član 134 Poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine. Poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.
3. Izdavanje građevinske dozvole Član 135 Građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Sastavni deo zahteva je i izvod iz projekta za izdavanje građevinske dozvole potpisan i overen pečatom lične licence od strane glavnog projektanta. Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Kao odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu za lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona smatra se i pravo korišćenja na građevinskom zemljištu koje je upisano u odgovarajuću evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, do donošenja posebnog propisa kojim će biti uređeno pravo i način sticanja prava svojine na građevinskom zemljištu za ova lica. Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajućem pravu smatra se i pravnosnažno ili konačno rešenje o eksproprijaciji, zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom, zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisani članom 69. ovog zakona. Za izgradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, ne dostavlja se dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu. Za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom. Za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja upisano lice iz člana 102. stav 9. ovog zakona, uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se izvod iz lista nepokretnosti sa upisanim pravom korišćenja u korist podnosioca zahteva. Za izgradnju ili izvođenje radova na izgradnji objekata za službene potrebe diplomatsko-konzularnih predstavništava stranih država, odnosno kancelarija međunarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim sporazumom, investitor nema obavezu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako postoji reciprocitet sa tom stranom državom, o čemu potvrdu izdaje ministarstvo nadležno za spoljne poslove. Za izgradnju energetskih objekata, pre izdavanja građevinske dozvole, investitor pribavlja energetsku dozvolu, u skladu sa posebnim zakonom. Ako je zahtevom za izdavanje građevinske dozvole predviđeno priključenje objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu koja u trenutku izdavanja lokacijskih uslova nije izvedena, što je utvrđeno lokacijskim uslovima, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole se podnosi ugovor između investitora i odgovarajućeg imaoca javnih ovlašćenja kojim se utvrđuju obaveze ugovornih strana da, najkasnije do isteka roka za završetak radova na objektu za koji se traži građevinska dozvola, izgrade infrastrukturu potrebnu za priključenje tog objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu.
202
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši proveru dostavljene dokumentacije u skladu sa članom 8đ ovog zakona. Građevinska dozvola se izdaje na osnovu važećih lokacijskih uslova nezavisno od toga po čijem zahtevu su lokacijski uslovi izdati. Za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine pre izdavanja građevinske dozvole, potrebno je pribaviti izveštaj revizione komisije. Član 135a Građevinska dozvola se izdaje na ime investitora i finansijera ako je uz zahtev za izdavanje priložen ugovor između investitora i finansijera, overen u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, u kome se investitor saglasio da nosilac prava i obaveze iz građevinske dozvole bude i finansijer. Finansijer solidarno sa investitorom odgovara za sve obaveze prema trećim licima, koje su posledica radnji koje preduzme u skladu sa ovlašćenjima koja su mu preneta ugovorom iz stava 1. ovog člana.
4. Sadržina građevinske dozvole Član 136 Građevinska dozvola sadrži naročito podatke o: 1) investitoru; 2) objektu čije se građenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, visini, ukupnoj površini i predračunskoj vrednosti objekta; 3) katastarskoj parceli, odnosno katastarskim parcelama na kojima se gradi objekat; 4) postojećem objektu koji se uklanja ili rekonstruiše radi građenja; 5) roku važenja građevinske dozvole; 6) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje. Građevinska dozvola se izdaje rešenjem, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva. Sastavni deo rešenja su lokacijski uslovi, iznos doprinosa iz člana 97. stav 2. ovog zakona, izvod iz projekta i projekat za građevinsku dozvolu. Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja. Na rešenje iz stava 2. ovog člana, koje donosi nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne može se izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor. Član 137 Građevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu. Pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana.
5. Dostavljanje rešenja o građevinskoj dozvoli Član 138 Nadležni organ dostavlja rešenje o građevinskoj dozvoli inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekata, a ako je rešenje izdalo ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, rešenje se dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi objekat, radi informisanja. Rešenje o građevinskoj dozvoli dostavlja se imaocima javnih ovlašćenja nadležnim za utvrđivanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, radi informisanja. Član 138a Građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona. Investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost. Pravni instruktor • mart 2015.
203
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Ako je stranka pokrenula upravni spor, a investitor iz tog razloga ne započne sa građenjem objekta do pravnosnažnosti rešenja, investitor ima pravo na naknadu štete i na izgubljenu dobit u skladu sa zakonom, ako se utvrdi da je tužba neosnovana.
6. Odlučivanje po žalbi Član 139 Po žalbi na rešenje o građevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, kao i na prvostepeno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave, rešava ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva. Autonomnoj pokrajini poverava se rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja o građevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetoj za građenje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine, kao i na prvostepeno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave koji se izvode na teritoriji autonomne pokrajine. Gradu Beogradu se poverava rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja o građevinskoj dozvoli donetoj za građenje objekta do 800 m2 bruto razvijene građevinske površine, kao i na prvostepeno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. ovog zakona, na teritoriji grada Beograda.
7. Rok važenja građevinske dozvole Član 140 Građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba. Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog člana, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture. Posle isteka roka iz stava 3, odnosno stava 4. ovog člana, investitor plaća na račun Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se plaćao u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu za ceo objekat, da je isti izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova građevinska dozvola. Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 3. odnosno stava 4. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, a po pravnosnažnosti to rešenje dostavlja Poreskoj upravi na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.
8. Izmene rešenja o građevinskoj dozvoli usled promene investitora Član 141 Ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljištu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji.
204
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Ako se objekat u izgradnji nalazi na zemljištu koje je u privatnoj svojini, uz zahtev iz stava 2. ovog člana dostavlja se ugovor o kupovini građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na građevinskom zemljištu, odnosno objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu. Ako se objekat u izgradnji nalazi na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, a nosilac izdate građevinske dozvole je zakupac na tom zemljištu, uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz evidencije nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom zakupa na ime novog vlasnika objekta u teretnom listu. Uz zahtev za upis prava zakupa na građevinskom zemljištu na ime novog vlasnika objekta u izgradnji, dostavlja se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu i ugovor sa vlasnikom građevinskog zemljišta u javnoj svojini o izmeni ugovora o zakupu, u skladu sa ovim zakonom. Ako je predmet izdate građevinske dozvole nadziđivanje, odnosno pretvaranje zajedničkih prostorija u stan ili poslovni prostor, kao dokaz iz stava 2. ovog člana podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se uređuju porezi na imovinu i ugovor zaključen sa skupštinom, odnosno savetom zgrade, u skladu sa posebnim zakonom. Ako je predmet izdate građevinske dozvole rekonstrukcija postojećeg objekta, kao dokaz iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom svojine na objektu za koji je izdata građevinska dozvola o rekonstrukciji. Kao dokaz iz stava 2. ovog člana može se podneti i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, kao i rešenje o statusnoj promeni privrednog društva iz koga se na nesporan način može utvrditi pravni kontinuitet podnosioca. Zahtev za izmenu rešenja o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli, može se podneti dok traje građenje objekta. Rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva i sadrži podatke o izmeni u pogledu imena, odnosno naziva investitora, dok u ostalim delovima ostaje nepromenjeno. Na osnovu rešenja iz stava 9. ovog člana, nadležni organ je dužan da na projektu za građevinsku dozvolu upiše i pečatom organa overi nastalu promenu. Rešenje iz stava 9. ovog člana dostavlja se ranijem i novom investitoru i građevinskoj inspekciji. Na rešenje iz stava 9. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac rešenja Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, tužbom se može pokrenuti upravni spor. Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli usled promene investitora shodno se primenjuje i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta. Pravni instruktor • mart 2015.
205
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
9. Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli Član 142 Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole. Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja. Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora. Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije. Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.
10. Posebni slučajevi građenja, odnosno izvođenja radova bez pribavljene građevinske dozvole Član 143 Građenju objekta, odnosno izvođenju pojedinih radova može se pristupiti i bez prethodno pribavljene građevinske dozvole, ako se objekat gradi neposredno pred nastupanje ili za vreme elementarnih nepogoda, kao i radi otklanjanja štetnih posledica od tih nepogoda, neposredno posle njihovog nastupanja, u slučaju havarije na energetskim objektima ili telekomunikacionim sistemima, kao i u slučaju rata ili neposredne ratne opasnosti. U slučaju havarije na energetskim objektima i telekomunikacionim sistemima, vlasnik objekta, odnosno sistema ima obavezu da odmah obavesti organ nadležan za poslove građevinske inspekcije o nastaloj havariji. Objekat iz stava 1. ovog člana može ostati kao stalni, ako investitor pribavi građevinsku dozvolu, odnosno rešenje iz člana 145. ovog zakona, u roku od jedne godine od dana prestanka opasnosti koje su prouzrokovale njegovo građenje, odnosno izvođenje radova. Ako investitor ne pribavi građevinsku dozvolu za objekat iz stava 1. ovog člana u propisanom roku, dužan je da takav objekat ukloni u roku koji odredi organ nadležan za poslove građevinske inspekcije, a koji ne može biti duži od 30 dana.
11. Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola Član 144 Posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova jesu: radovi na tekućem odražavanju objekta ili stana; postavljanje žičane ili drvene ograde; građenje objekata protivgradne odbrane; građenje jednostavnih
206
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata (vrtna senila do 15 m2 osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m2 i dubine do 1 m, nadstrešnice osnove do 10 m2, dečja igrališta, dvorišni kamini površine do 2 m i visine do 3 m, kolski prilazi objektima širine 2,5-3 m, solarni kolektori koji se ne priključuju na elektrodistributivnu mrežu); stočne jame do 20 m2 u osnovi; grobnice i spomenici na groblju; pešačke staze, ploče za obaveštavanje površine do 6 m2 i druga oprema u zaštićenim prirodnim dobrima (prema odluci privrednog društva, javnog preduzeća, odnosno drugog pravnog lica koji upravlja tim prirodnim dobrom); nosači antena sa antenama na postojećim zgradama, putevima, infrastrukturi i kontejnerima elektronskih komunikacija, kao i tipski kabineti baznih stanica na odgovarajućim nosačima, sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mrežama elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeću linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija - kablovsku kanalizaciju; kontejneri za smeštaj elektronsko komunikacione i elektroenergetske opreme i uređaja, mikrorovovi za optičke i druge kablove, tipski ormani za unutrašnju i spoljašnju montažu za smeštaj opreme elektronske komunikacije i sl.; radovi na održavanju, popravke i zamena opreme na objektima vetroelektrana koji se izvode bez građevinskih radova (zamena elisa, zamena gondola, zamena određenih uređaja i njihovih delova); stubići katodne zaštite za čelične cevovode i stanice katodne zaštite, oznake kilometraže, oznake skretanja i zaštitne lule na ukrštanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda. Član 145 Građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica, kao i uređenje saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena namene uz izvođenje građevinskih radova, izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojeći objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mreže, pojedinačni elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta priključka na objektu kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu; kompresorske jedinice za gas, uređaji za isporuku gasa, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni priključci, građenje zidanih ograda, vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, po zahtevima za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova na objektima iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona, kao i za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, kao i za izvođenje radova na investicionom održavanju, adaptaciji i sanaciji u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih Pravni instruktor • mart 2015.
207
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI u Listu svetske kulturne baštine, rešava nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat. Nadležni organ odbiće rešenjem zahtev ako je za radove navedene u zahtevu potrebno izdavanje građevinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva. Nadležni organ donosi rešenje kojim se odobrava izvođenje radova, odnosno promena namene u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva. Na rešenja iz st. 3. i 4. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja. Po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli. Ministar nadležan za poslove građevinarstva odrediće za koje objekte, odnosno radove, se pre izvođenja radova obavezno izrađuje projekat za izvođenje. Član 146 Postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama (kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovećih postrojenja na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Ukoliko se objekti iz stava 1. ovog člana nalaze u prostornoj kulturno-istorijskoj celini ili zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, njihovo postavljanje se vrši uz uslove nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Izgradnju i postavljanje spomenika i spomen obeležja na površinama javne namene obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove kulture. Zabranjena je izgradnja spomenika i spomen obeležja izvan površina javne namene.
12. Privremena građevinska dozvola Član 147 Privremena građevinska dozvola se izdaje za izgradnju: asfaltne baze, separacije agregata, fabrike betona, samostojećih, ankerisanih meteoroloških anamometarskih stubova, kao i stubova za druge namene, privremene saobraćajnice i priključci, priključci na komunalnu mrežu za potrebe građenja ili eksploatacije objekata, kao i za izvođenje istražnih radova na lokaciji, u cilju utvrđivanja uslova za izradu projekta za izvođenje i za izmeštanje postojećih instalacija. Na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju se odredbe koje se odnose na izdavanje rešenja iz člana 145. ovog zakona. Privremena građevinska dozvola, osim izgradnje objekata iz stava 1. ovog člana, može se izdati i za izvođenje radova na proizvodnim objektima ili objektima u funkciji proizvodnih objekata, a za koje je podnet zahtev za legalizaciju, radi dovođenja objekta u funkcionalno stanje, u cilju nastavka proizvodnje ili obnavljanja proizvodnog procesa. Po završetku radova na investicionom održavanju, adaptaciji, rekonstrukciji ili sanaciji, investitor je u obavezi da organu nadležnom za poslove legalizacije dostavi tehnički opis i popis radova na investicionom održavanju, idejni projekat, odnosno projekat za izvođenje, zavisno od radova koji se izvode.
208
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Za radove iz stava 3. ovog člana privremena građevinska dozvola se može izdati ako je investitor upisan kao vlasnik na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat sagrađen. Zavisno od vrste objekta, odnosno radova, privremena građevinska dozvola se donosi za tačno određeni period u kome se objekat može koristiti, odnosno izvoditi radovi, a koji ne može biti duži od tri godine od dana donošenja privremene građevinske dozvole. U slučaju da investitor sam ne ukloni privremeni objekat u određenom roku, organ koji je doneo privremenu građevinsku dozvolu, po službenoj dužnosti dostavlja zahtev građevinskoj inspekciji za uklanjanje. Žalba na rešenje građevinskog inspektora ne zadržava izvršenje rešenja. Na zahtev investitora, rešenje o privremenoj građevinskoj dozvoli može se jednom produžiti za još tri godine. Istekom naknadnog roka, primenjuju se odredbe ovog člana o uklanjanju privremenog objekta.
VII GRAĐENJE 1. Prijava radova Član 148 Investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova. Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi. Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza iz stava 2. ovog člana, kada je rešenje o građevinskoj dozvoli izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji, dostavlja se i akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom. U prijavi iz stava 1. ovog člana investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova. Nadležni organ o podnetoj prijavi obaveštava građevinsku inspekciju. Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave iz stava 1. ovog člana.
2. Priprema za građenje Član 149 Pre početka građenja investitor obezbeđuje: obeležavanje građevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i građevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova; obeležavanje gradilišta odgovarajućom tablom, koja sadrži: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj građevinske dozvole, izvođaču radova, početku građenja i roku završetka izgradnje.
3. Izvođač radova Član 150 Građenje objekata, odnosno izvođenje radova može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik (u daljem tekstu: izvođač radova). Građenje objekta, odnosno izvođenje radova iz člana 133. stav 2. ovog zakona može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za građenje te vrste objekata, odnosno za izvođenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvođača radova i odgovarajuće stručne rezultate. Pravni instruktor • mart 2015.
209
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Odgovarajuće stručne rezultate, u smislu stava 2. ovog člana, ima privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je izgradilo ili učestvovalo u građenju te vrste i namene objekata, odnosno te vrste radova. Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog člana utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog stručne komisije koju obrazuje. Troškove utvrđivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog člana, snosi podnosilac zahteva za utvrđivanje uslova. Visinu troškova iz stava 5. ovog člana utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva.
4. Odgovorni izvođač radova Član 151 Izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova. Odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava 5. ovog člana odgovarajuće struke, odnosno smera i odgovarajućom licencom za izvođenje radova. Licencu za odgovornog izvođača radova može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa stručnim rezultatima na građenju objekata. Stručnim rezultatima na građenju objekta u smislu stava 3. ovog člana smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju građenjem ili saradnji na građenju najmanje dva objekta. Građenjem objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave može rukovoditi i lice koje ima završene specijalističke strukovne studije, odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa važećom licencom. Građenjem objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, spratnosti PO+P+4+PK čija ukupna površina ne prelazi 2.000 m2 bruto površine, objekata manje složenih građevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije, i elektroinstalacije, unutrašnjih gasnih instalacija, kao i izvođenje pojedinih građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena, može rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena, odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa važećom licencom.
5. Obaveze izvođača radova i odgovornog izvođača radova Član 152 Izvođač radova je dužan da: 1) pre početka radova potpiše projekat za izvođenje; 2) rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu; 3) odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat; 4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom. Izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.
210
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Izvođač uz izjavu o završetku izrade temelja prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova. Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog člana, obaveštava o završetku izrade temelja nadležnu građevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od tri radna dana izvrši inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadležni organ. Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na građevinsku dozvolu, odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici, sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom. Izvođač radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji i nastupanju nepredviđenih okolnosti koje su od uticaja na izvođenje radova i primenu tehničke dokumentacije (promena tehničkih propisa, standarda i normi kvaliteta posle izvršene tehničke kontrole, pojava arheoloških nalazišta, aktiviranje klizišta, pojava podzemnih voda i sl.). Odgovorni izvođač radova dužan je da: 1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno projektu za izvođenje, u skladu sa propisima, standardima, uključujući standarde pristupačnosti tehničkim normativima i standardima kvaliteta koji važe za pojedine vrste radova, instalacija i opreme; 2) organizuje gradilište na način kojim će obezbediti pristup lokaciji, obezbeđenje nesmetanog odvijanja saobraćaja, zaštitu okoline za vreme trajanja građenja; 3) obezbeđuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih objekata i saobraćajnica); 4) obezbeđuje dokaz o kvalitetu izvršenih radova, odnosno ugrađenog materijala, instalacija i opreme; 5) vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije; 6) obezbeđuje merenja i geodetsko osmatranje ponašanja tla i objekta u toku građenja; 7) obezbeđuje objekte i okolinu u slučaju prekida radova; 8) na gradilištu obezbedi ugovor o građenju, rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu i projekat za izvođenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.
6. Stručni nadzor Član 153 Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti; kontrolu i overu količina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju; davanje uputstava izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova. Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova. U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole. Pravni instruktor • mart 2015.
211
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Član 153a Ministar nadležan za poslove građevinarstva propisaće na koje objekte se ne primenjuju odredbe ovog zakona o izvođaču radova, odgovornom izvođaču radova, obavezi određivanja stručnog nadzora i tehničkom pregledu objekta.
VIII UPOTREBNA DOZVOLA 1. Tehnički pregled objekta Član 154 Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno dela objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti u skladu sa ovim zakonom. Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova. Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija. 1.1. Komisija za tehnički pregled objekta Član 155 Tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovog zakona, kojim se uređuje sadržina zapisnika o tehničkom pregledu, sastav komisije za tehnički pregled, kao i način vršenja tehničkog pregleda. Kada je predmet tehničkog pregleda objekat za koji su utvrđene posebne mere zaštite od požara, član komisije za tehnički pregled je i inženjer protivpožarne zaštite sa odgovarajućom licencom. Tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, u skladu sa ovim zakonom. Troškove tehničkog pregleda snosi investitor. Izuzetno od odredbe iz stava 3. ovog člana, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. Lice iz stava 5. ovog člana nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Član 156 U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata. U vršenju tehničkog pregleda, za objekte za koje je rađena studija uticaja na životnu sredinu, mora da učestvuje lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina. U vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu, ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.
212
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Ne može se vršiti tehnički pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno njegov deo, izgrađen bez građevinske dozvole. 1.2. Probni rad Član 157 Ako se, radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja, ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom, komisija za tehnički pregled, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda može da odobri puštanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi, i o tome bez odlaganja obavesti nadležni organ. Probni rad može trajati najduže godinu dana. Obaveza je investitora da prati rezultate probnog rada. Komisija za tehnički pregled, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda, u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i izveštaj o tome dostavlja investitoru.
2. Izdavanje upotrebne dozvole Član 158 Objekat za koji je u skladu sa ovim zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može se koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole. Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat za izvođenje ili projekat izvedenog stanja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima. Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti. Upotrebna dozvola sadrži i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrđene posebnim propisom. Upotrebna dozvola se dostavlja investitoru i nadležnom građevinskom inspektoru. Ako objekat podleže obavezi pribavljanja integrisane dozvole može se koristiti samo uz pribavljenu dozvolu iz stava 1. ovog člana i integrisane dozvole propisane posebnim zakonom. Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja. Na rešenje iz stava 2. ovog člana, kada je donosilac rešenja ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja. Izuzetno, objekat se može koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole uz koji je priložen nalaz komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu i predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, nadležni organ nije izdao upotrebnu dozvolu, niti je rešenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole. U roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Pravni instruktor • mart 2015.
213
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.
3. Održavanje objekta Član 159 Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeđuje izvođenje radova na investicionom i tekućem održavanju objekta kao i redovne, vanredne i specijalističke preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima. Član 160 Objekat koji se gradi, odnosno čije je građenje završeno bez građevinske dozvole, ne može biti priključen na elektroenergetsku, gasovodnu, telekomunikacionu ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.
IX STRUČNI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG PLANERA, URBANISTU, PROJEKTANTA I IZVOĐAČA RADOVA 1. Stručni ispit Član 161 Stručni ispit, koji je kao uslov za obavljanje određenih poslova propisan ovim zakonom, polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove urbanizma i građevinarstva. Troškove polaganja stručnog ispita snosi kandidat ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice u kome je kandidat zaposlen.
2. Izdavanje i oduzimanje licence Član 162 Licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvođača radova, kao i za odgovornog planera izdaje Inženjerska komora Srbije u skladu sa zakonom. Troškove izdavanja licence iz stava 1. ovog člana, snosi podnosilac zahteva za izdanje licence. Izdatu licencu Inženjerska komora Srbije će rešenjem oduzeti, ako utvrdi da ovlašćeno lice nesavesno i nestručno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata ili ako mu je licenca izdata na osnovu netačnih ili neistinitih podataka. Protiv rešenja iz st. 1. i 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove urbanizma i građevinarstva. Inženjerska komora Srbije vodi registar inženjera koji sadrži podatke o svim angažovanjima inženjera u svojstvu odgovornog planera, urbaniste, projektanta, izvođača radova, odnosno inženjera energetske efikasnosti, kao i podatke o pokrenutim postupcima za utvrđivanje odgovornosti i druge bitne podatke, u skladu sa aktom koji donosi ministar nadležan za poslove građevinarstva.
X INŽENJERSKA KOMORA SRBIJE Član 163 Inženjerska komora Srbije (u daljem tekstu: Komora) je pravno lice sa sedištem u Beogradu, osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji u cilju unapređenja uslova za obavljanje stručnih poslova u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti zna-
214
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa čajnih za planiranje i izgradnju, zaštite opšteg i pojedinačnog interesa u obavljanju poslova u tim oblastima, organizovanja u pružanju usluga u navedenim oblastima, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva. Članovi Komore su inženjeri arhitektonske, građevinske, mašinske, elektrotehničke, saobraćajne, tehnološke i inženjeri drugih tehničkih struka, kao i diplomirani prostorni planeri, kojima je izdata licenca iz člana 162. ovog zakona. Član 164 Komora obavlja sledeće poslove: 1) utvrđuje profesionalna prava i dužnosti i etičke norme ponašanja članova u obavljanju poslova izrade planskih dokumenata, projektovanja i izvođenja radova; 2) utvrđuje ispunjenost uslova za izdavanje licence za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova u skladu sa odredbama ovog zakona; 3) proverava usklađenost izdatih licenci po propisima drugih zemalja; 4) vodi evidenciju lica iz tačke 2. ovog člana; 5) organizuje sudove časti za utvrđivanje povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), kao i za izricanje mera za te povrede; 6) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. Organizacija i način obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje statutom i opštim aktima Komore. Sastav, način izbora i razrešenja sudija suda časti, postupak i način rada bliže propisuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Na statut i opšte akte Komore saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, uz pribavljeno mišljenje pokrajinskog sekretarijata nadležnog za poslove urbanizma i građevinarstva. Član 165 Organi Komore su skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik. Komora je organizovana po matičnim sekcijama za odgovorne prostorne planere, urbaniste, projektante i odgovorne izvođače radova. Radom matične sekcije upravlja izvršni odbor sekcije. Upravni odbor čine predsednik, potpredsednik, tri predstavnika ministarstva nadležnog za poslove urbanizma i građevinarstva i predsednici izvršnih odbora matičnih sekcija. Sastav, delokrug i način izbora organa iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana utvrđuje se Statutom Komore. Član 166 Komora stiče sredstva za rad od članarine, naknade za utvrđivanje ispunjenosti uslova za odgovorne urbaniste, projektante, odgovorne izvođače radova, kao i odgovorne planere, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom. Komora utvrđuje visinu članarine i naknade za izdavanje licence iz stava 1. ovog člana, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za poslove građevinarstva. Nadzor nad zakonitošću rada Komore vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva.
XI UKLANJANJE OBJEKATA Član 167 Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva odobriće rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja. Pravni instruktor • mart 2015.
215
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Rešenje iz stava 1. ovog člana može se izdati ako je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta. Rešenje iz stava 1. ovog člana može se izvršiti ako su prethodno rešena pitanja smeštaja korisnika objekta, osim u slučaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi. Kao rešeno pitanje smeštaja korisnika objekta smatra se obezbeđivanje nužnog smeštaja. Žalba na rešenje o uklanjanju objekta ne zadržava izvršenje rešenja. Skupština jedinice lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje uslove i mere koje je potrebno sprovesti i obezbediti u toku uklanjanja objekta koji predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja. Član 168 Uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u slučaju izvršenja inspekcijskog rešenja, može se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se: 1) projekat rušenja sa tehničkom kontrolom; 2) dokaz o svojini na objektu 3) uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.). Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije. Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Na rešenje iz stava 3. ovog člana, kada je donosilac rešenja ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne može se izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor, u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja. Član 169 Ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obaveštava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom. Rešenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog člana utvrđuje se rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju završiti. Ako se rekonstrukcija objekta ne završi u utvrđenom roku nadležni organ će naložiti, odnosno odobriće rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela. Član 170 Uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar za građenje objekata, odnosno za izvođenje radova. Uklanjanjem objekta iz stava 1. ovog člana rukovodi odgovorni izvođač radova. Po izvršenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, mora se izvršiti uređenje zemljišta i odvoz građevinskog otpada, u skladu sa posebnim propisima.
1. Izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela Član 171 Rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu ovog zakona, izvršava republički, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinske inspekcije.
216
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Organ nadležan za poslove građevinske inspekcije sačinjava program uklanjanja objekata i odgovara za njegovo izvršenje. Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret izvršenika. Ako izvršenik sam ne sprovede izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, rešenje će se izvršiti preko privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, na teret izvršenika. Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret budžeta nadležnog organa, do naplate od izvršenika. Ukoliko nadležni organ nema potrebna sredstva za izvršenje inspekcijskog rešenja, zainteresovana strana može obezbediti troškove izvršenja do naplate od strane izvršnog dužnika. Na zahtev organa nadležnog za poslove građevinske inspekcije nadležna policijska uprava će, u skladu sa zakonom, pružiti policijsku pomoć radi omogućavanja izvršenja rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Građevinski inspektor po izvršenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela sačinjava zapisnik o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koji se dostavlja i organu nadležnom za poslove katastra nepokretnosti.
XII NADZOR 1. Inspekcijski nadzor Član 172 Nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva. Inspekcijski nadzor vrši nadležno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrđenog zakonom. Autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za koje izdaje građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona, kao i nadzor nad radom gradskih i opštinskih građevinskih inspektora na teritoriji autonomne pokrajine. Opštini, gradu i gradu Beogradu, poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za koje izdaju građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona. Gradu Beogradu poverava se vršenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma, na teritoriji grada Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju objekata do 800 m2 bruto razvijene građevinske površine. Ukoliko se u vršenju inspekcijskog nadzora nad radom građevinskog inspektora gradske opštine u sastavu grada utvrdi da opštinski građevinski inspektor ne preduzima propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora, gradski građevinski inspektor ima pravo da u konkretnom slučaju preuzme vršenje inspekcijskog nadzora i okonča postupak. Protiv opštinskog građevinskog inspektora, pored kazne propisane članom 209. stav 1. tačka 7) ovog zakona pokreće se i disciplinski postupak zbog teže povrede radne dužnosti iz radnog odnosa. U slučaju iz stava 6. ovog člana, po žalbi na rešenje doneto u ovom postupku rešava ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine kada se objekti grade na teritoriji autonomne pokrajine. Poslove urbanističkog inspektora može da obavlja diplomirani inženjer arhitekture - master, odnosno diplomirani inženjer arhitekture ili diplomirani građevinski inženjer - master, odnosno diplomirani građevinski inženjer, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom. Pravni instruktor • mart 2015.
217
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Poslove građevinskog inspektora može da obavlja lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke odnosno smera na studijama drugog stepena građevinarstva (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) odnosno diplomirani inženjer građevinarstva, ili lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke odnosno smera na studijama drugog stepena arhitekture (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno diplomirani inženjer arhitekture, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom. Poslove inspekcijskog nadzora koji su ovim zakonom povereni opštini može da obavlja i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena građevinske ili arhitektonske struke, odnosno lice koje ima višu školsku spremu arhitektonske ili građevinske struke, najmanje tri godine radnog iskustva u struci, položen stručni ispit i koje ispunjava i druge uslove propisane zakonom.
2. Prava i dužnosti urbanističkog inspektora Član 173 Urbanistički inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dužnost da proverava da li: 1) privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje izrađuje prostorne i urbanističke planove ili obavlja druge poslove određene ovim zakonom ispunjava propisane uslove; 2) je planski dokument izrađen i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona; 3) su lokacijski uslovi i urbanistički projekat izdati u skladu planskim dokumentom; 4) se promene stanja u prostoru vrše u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona; 5) je privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno javno preduzeće ili druga organizacija koje utvrđuje uslove za izgradnju objekata i uređenje prostora, kao i tehničke podatke za priključak na infrastrukturu, dostavilo potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske uslove i objavilo separat o tehničkim uslovima za izgradnju objekata, u propisanim rokovima. Privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje izrađuje prostorne i urbanističke planove ili obavlja druge poslove određene ovim zakonom, privredno društvo, odnosno drugo pravno ili fizičko lice koje vrši promene u prostoru, kao i nadležna opštinska, odnosno gradska, odnosno uprava grada Beograda, dužni su da urbanističkom inspektoru omoguće potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju.
3. Ovlašćenja urbanističkog inspektora Član 174 U vršenju inspekcijskog nadzora urbanistički inspektor je ovlašćen da preduzima sledeće mere: 1) da zabrani rešenjem dalju izradu planskog dokumenta, ako utvrdi da privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje izrađuje planski dokument ne ispunjava uslove propisane zakonom; 2) da podnese prigovor nadležnom organu na izdate lokacijske uslove, odnosno urbanistički projekat, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana izdavanja lokacijskih uslova, odnosno potvrđivanja urbanističkog projekta, ako utvrdi da ti akti nisu u skladu sa zakonom, odnosno planskim dokumentom i o tome obavesti investitora; tač. 3) - 5) (brisanе) 6) da obavesti organ nadležan za donošenje planskog dokumenta ili dela planskog dokumenta i da predloži ministru nadležnom za poslove prostornog planiranja i urbanizma pokretanje postupka za ocenu zakonitosti planskog dokumenta ili dela planskog dokumenta, ako utvrdi da planski dokument ili određeni deo planskog dokumenta nije donet u skladu sa zakonom ili da postupak po kojem je donet nije sproveden na način propisan zakonom;
218
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 7) da bez odlaganja obavesti ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, ako utvrdi da organ nadležan za donošenje planskog dokumenta nije u propisanom roku doneo planski dokument; 8) da preduzme mere protiv privrednog društva ili drugog pravnog lica, ako u propisanom roku ne objave separat, odnosno ne dostave potrebne podatke neophodne za priključak na tehničku i drugu infrastrukturu; 9) da preduzima i druge mere, u skladu sa zakonom. U slučaju iz stava 1. tačka 1. ovog člana, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik može da nastavi sa izradom planskog dokumenta kad otkloni utvrđene nepravilnosti i o tome pismeno obavesti inspektora koji je doneo rešenje o zabrani izrade tog planskog dokumenta, a inspektor utvrdi da su nepravilnosti otklonjene. Kad urbanistički inspektor utvrdi da je planski dokument ili deo planskog dokumenta donet suprotno odredbama ovog zakona, predložiće ministru nadležnom za poslove prostornog planiranja i urbanizma da donese rešenje o zabrani primene planskog dokumenta do njegovog usklađivanja sa zakonom i o tome obavestiti organ nadležan za njegovo donošenje. Ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma doneće rešenje iz stava 3. ovog člana u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga urbanističkog inspektora.
4. Prava i dužnosti građevinskog inspektora Član 175 Građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li: 1) privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje gradi objekat, odnosno lice koje vrši stručni nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na građenju objekata, ispunjavaju propisane uslove; 2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona; 3) je investitor zaključio ugovor o građenju, u skladu sa ovim zakonom; 4) se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona; 5) je gradilište obeleženo na propisan način; 6) izvršeni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrađuju odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta; 7) je izvođač radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobraćaja, okoline i zaštitu životne sredine; 8) na objektu koji se gradi ili je izgrađen postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost njegovog korišćenja i okoline; 9) izvođač radova vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije na propisani način; 10) se u toku građenja i korišćenja objekta vrše propisana osmatranja i održavanja objekta; 11) je tehnički pregled izvršen u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona; 12) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola; 13) se objekat koristi za namenu za koju je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola; 14) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona. Građevinski inspektor je ovlašćen da vrši nadzor nad korišćenjem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se korišćenjem objekta dovode u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugrožava životna sredina i ako se nenamenskim korišćenjem utiče na stabilnost i sigurnost objekta. U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je dužan da obavezno izvrši dva inspekcijska nadzora i to prilikom dobijanja obaveštenja od nadležnog organa o prijavi temelja i po završetku objekta u konstruktivnom smislu. Pravni instruktor • mart 2015.
219
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI U vršenju inspekcijskog nadzora, građevinski inspektor je ovlašćen da uđe na gradilište i objekte u izgradnji, da traži isprave u cilju identifikacije lica, da uzima izjave od odgovornih lica, fotografiše ili sačini video snimak gradilišta ili objekta, kao i da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor, u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja. U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da uđe bez odluke suda i u posebni fizički deo zgrade u kojem se izvode radovi za koje je po ovom zakonu predviđen inspekcijski nadzor, ukoliko postoje osnovi sumnje da će prilikom vršenja nadzora biti otkrivena povreda zakona koja zahteva preduzimanje hitnih mera radi sprečavanja opasnosti po život i zdravlje ljudi, odnosno izvođenje radova koji predstavljaju izvršenje krivičnog dela bespravne gradnje. Građevinski inspektor je dužan da pruža stručnu pomoć u vršenju poverenih poslova u oblasti inspekcijskog nadzora i da daje stručna objašnjenja, da preduzima preventivne mere, uključujući da obaveštava subjekta inspekcijskog nadzora u vezi sa obavezama iz propisa, ukazuje subjektu inspekcijskog nadzora na moguće zabranjene, odnosno štetne posledice njegovog ponašanja, opomene subjekta inspekcijskog nadzora na potrebu otklanjanja uzroka nezakonitosti koje mogu nastati u budućnosti, kao i da neposredno učestvuje u vršenju inspekcijskog nadzora kad je to neophodno.
5. Ovlašćenja građevinskog inspektora Član 176 U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da: 1) naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova; 1a) naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona; 2) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela; 3) naloži rešenjem obustavu radova, ako investitor nije zaključio ugovor o građenju, u skladu sa ovim zakonom; 4) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje građevinske dozvole, ako utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu rešenja iz člana 145. ovog zakona potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela; 5) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje; 6) naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno građenje, odnosno izvođenje radova i posle donošenja rešenja o obustavi radova; 7) naloži rešenjem uklanjanje privremenog objekta iz člana 147. ovog zakona protekom propisanog roka; 8) naloži rešenjem investitoru, odnosno vlasniku objekta zabranu daljeg uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela, ako se objekat ili njegov deo uklanja bez rešenja o dozvoli uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela; 9) naloži rešenjem obustavu radova, ako investitor nije rešenjem odredio stručni nadzor, u skladu sa ovim zakonom; 10) naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.
220
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi se i na delove objekta koji nisu opisani u rešenju o rušenju, a nastali su nakon sastavljanja zabeležbe i čine jednu građevinsku celinu. Kada građevinski inspektor utvrdi da je postupanje lica sa odgovarajućom licencom u suprotnosti sa propisima, odnosno pravilima struke, dužan je da o tome obavesti nadležni organ i organizaciju koja je izdala licencu radi utvrđivanja odgovornosti. Građevinski inspektor podnosi prekršajnu, odnosno krivičnu prijavu i inicira postupak oduzimanja licence glavnom projektantu, odnosno odgovornom projektantu koji je potpisao tehnički dokument ili je potvrdio taj dokument, ako u postupku nadzora utvrdi da taj dokument nije u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona. Nadležni organ i organizacija iz stava 3. ovog člana dužni su da podnosioca obaveštenja obaveste o preduzetim merama u roku od 30 dana od podnošenja obaveštenja, kao i da mu dostave primerak odluke donete u postupku po prijavi, radi informisanja. U registar objedinjene procedure evidentiraju se: obaveštenje iz stava 3. ovog člana, prijava iz stava 4. ovog člana i konačna odluka iz stava 5. ovog člana. Član 177 Kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da: 1) se u toku građenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraćaja, okoline i zaštitu životne sredine, narediće rešenjem investitoru, odnosno izvođaču radova mere za otklanjanje uočenih nedostataka, rok njihovog izvršenja, kao i obustavu daljeg izvođenja radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvršenja na teret investitora, odnosno izvođača radova; 2) izvršeni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrađuju ne odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta, obustaviće rešenjem dalje izvođenje radova dok se ne otklone utvrđeni nedostaci; 3) gradilište nije obeleženo na propisan način, naložiće rešenjem obustavu radova i odrediće rok za otklanjanje nedostataka, koji ne može biti duži od tri dana; Rešenje iz stava 1. ovog člana može se doneti i usmenim izricanjem na licu mesta, uz obavezu inspektora da pismeni otpravak izradi u roku koji ne može biti duži od pet dana. Rok za izvršenje i rok za žalbu počinju da teku od dana donošenja usmenog rešenja. Pismeni otpravak rešenja iz stava 1. tačka 1) dostavlja se pribijanjem na objekat koji se gradi. Član 178 Ako građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da: 1) privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno lice kome je povereno vršenje stručnog nadzora nad građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova ne ispunjava propisane uslove, zabraniće rešenjem dalje izvođenje radova do ispunjenja uslova; 2) na objektu koji se gradi ili koji je izgrađen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i život i zdravlje ljudi, zabraniće rešenjem korišćenje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvrđeni nedostaci; 3) se objekat za koji je izdata građevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole, narediće investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u utvrđenom roku doneće rešenje o zabrani korišćenja objekta; 4) se objekat za koji je izdata građevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja nije utvrđena građevinskom i upotrebnom dozvolom, naložiće pribavljanje građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. ovog zakona u roku od 30 dana, a ako investitor ne pribavi građevinsku dozvolu, odnosno rešenje iz člana 145. ovog zakona u ostavljenom roku, doneće rešenje o zabrani korišćenja objekta; Pravni instruktor • mart 2015.
221
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 5) se korišćenjem objekta dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline ili ugrožava životna sredina, naložiće izvođenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korišćenje objekta, odnosno dela objekta; 6) objekat za koji je izdata građevinska dozvola, koji nije završen u roku sadržanom u prijavi početka građenja objekta, odnosno izvođenja radova, narediće rešenjem investitoru da u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, završi građenje objekta, odnosno izvođenje radova, a ako investitor ne završi objekat u ostavljenom roku, podneće prijavu za učinjeni prekrašaj, odnosno privredni prestup. Član 179 Kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku građenja, odnosno korišćenja objekta ne vrši propisano osmatranje, odnosno održavanje objekta, narediće rešenjem investitoru i izvođaču radova, odnosno korisniku objekta da uočene nepravilnosti otkloni. Član 180 Građevinski, odnosno urbanistički inspektor dužan je da na zahtev Inženjerske komore Srbije dostavi rešenje koje u vršenju inspekcijskog nadzora donosi na osnovu ovog zakona. Član 181 Kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole, pored mera propisanih ovim zakonom, narediće rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta. Rešenje iz stava 1. ovog člana izvršno je danom donošenja. Mera iz stava 1. ovog člana sprovodi se stavljanjem službenog znaka „zatvoreno gradilište”, pečaćenjem građevinskih mašina i pribijanjem kopije rešenja iz stava 1. ovog člana na vidnom mestu. Jedan primerak izvršnog rešenja kojim se naređuje zatvaranje gradilišta, građevinski inspektor dostavlja nadležnoj policijskoj upravi, koja će po potrebi pružiti policijsku pomoć radi omogućavanja sprovođenja izvršenja tog rešenja. Član 182 Kad građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, utvrdi da je investitor nepoznat, rešenje, odnosno zaključak o dozvoli izvršenja dostavlja se pribijanjem na oglasnu tablu nadležnog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava, što se konstatuje zabeleškom inspektora o vremenu i mestu dostave na rešenju, odnosno zaključku o dozvoli izvršenja. Zabeleška iz stava 1. ovog člana sadrži sve relevantne podatke o danu, mestu i vrsti objekta kao i o imenu investitora ili izvođača radova ukoliko je ono poznato, a ukoliko nije postupak će se voditi protiv nepoznatog lica. Naknadnim identifikovanjem investitora ili izvođača radova ili promenom investitora ili izvođača radova, postupak iz stava 1. ovog člana se ne prekida niti se produžavaju rokovi određeni u tom postupku. Rešenje, odnosno zaključak iz stava 1. ovog člana smatra se uredno dostavljenim danom pribijanja na oglasnu tablu nadležnog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava. Član 183 Rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, građevinski inspektor donosi u slučajevima propisanim ovim zakonom. Rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje se rok u kome je investitor dužan ukloniti objekat ili njegov deo. Rešenjem iz stava 1. ovog člana građevinski inspektor određuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat rušenja, kao i način izvršenja putem druge osobe u slučaju da investitor to sam nije učinio u roku određenom rešenjem o uklanjanju. Izuzetno, građevinski inspektor, u slučajevima iz stava 1. ovog člana neće doneti rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela (potporni zidovi, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni,
222
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa otvaranje portala na fasadi i sl.), ako bi tim uklanjanjem nastala opasnost po život i zdravlje ljudi ili susedne objekte ili sam objekat, već će investitoru rešenjem naložiti vraćanje u prvobitno stanje, u skladu sa ovim zakonom. Član 184 Na rešenje republičkog građevinskog inspektora može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba na rešenje iz stava 1. ovog člana se izjavljuje Vladi, preko ministarstva nadležnog za poslove urbanizma i građevinarstva. Na rešenje urbanističkog inspektora može se izjaviti prigovor u roku od osam dana od dana dostavljanja. Na rešenje urbanističkog inspektora prigovor se izjavljuje nadležnom izvršnom organu grada Beograda, autonomne pokrajine, odnosno Vladi, preko organa nadležnog za poslove urbanizma autonomne pokrajine. Na rešenje jedinice lokalne samouprave doneto u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata žalba se izjavljuje ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva. Autonomnoj pokrajini poverava se rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine. Gradu Beogradu poverava se rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja gradske opštine, donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji grada Beograda, u skladu sa ovim zakonom. Žalba izjavljena na rešenja iz ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja. Čl. 185-200** (Prestalo da važi odlukom US)
XIV OVLAŠĆENJE ZA DONOŠENJE PODZAKONSKIH AKATA Član 201 Vlada, prema klasi i nameni objekta, propisuje: 1) koji se uslovi za projektovanje i priključenje obavezno pribavljaju od imalaca javnih ovlašćenja u postupku izdavanja lokacijskih uslova; 2) obaveznu sadržinu, postupak i način izdavanja uslova iz tačke 1) ovog stava; 3) obaveznu sadržinu, postupak i način izdavanja lokacijskih uslova od strane nadležnog organa. Vlada bliže uređuje tehničke propise o kvalitetu građevinskih proizvoda (član 6), kao i uslove, način i postupak otuđenja i razmene nepokretnosti u javnoj svojini (član 99); Vlada bliže propisuje način, uslove i postupak za ulaganje neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini radi ostvarivanja javno-privatnog partnerstva, odnosno unošenja kao osnivačkog uloga u javna preduzeća i privredna društva i zaključivanja ugovora o zajedničkoj izgradnji jednog ili više objekata sa fizičkim ili pravnim licem (član 100). Vlada bliže propisuje sastav, delokrug i odgovornost republičke komisije za komasaciju, postupak sprovođenja komasacije, sadržinu odluke o komasaciji, sadržinu, uslove i način izdavanja rešenja o komasaciji, postupak izrade i sadržinu projekta komasacije, način procene vrednosti zemljišta u postupku urbane komasacije, troškove i obveznike plaćanja troškova (čl. 109a-109g). Ministar bliže propisuje: 1) energetska svojstva i način izračunavanja toplotnih svojstava zgrada, energetske zahteve za nove i postojeće zgrade, kao i uslove, sadržinu i način izdavanja sertifikata (član 4); Pravni instruktor • mart 2015.
223
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 2) tehničke propise čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojim se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama (član 5); 3) predmet i postupak sprovođenja objedinjene procedure, vođenje i sadržinu registra objedinjenih procedura i centralne evidencije, kao i ovlašćenja i obaveze registratora (čl. 8, 8a, 8d, 8v i 8g); 4) sadržinu, način, postupak i rokove izrade i objavljivanja separata (čl. 31a, 34, 41, 46, 48, 49, 50, 58. i 61); 5) sadržinu, način i postupak izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja (čl. 10-68); 6) uslove i kriterijume za su/finansiranje izrade planskih dokumenata (član 39); 7) uslove i način rada komisije za stručnu kontrolu planskih dokumenata, komisije za kontrolu usklađenost planskih dokumenata i komisije za planove jedinice lokalne samouprave (čl. 33, 49. i 52); 8) sadržinu i način vođenja i održavanja centralnog registra planskih dokumenata, informacionog sistema o stanju u prostoru i lokalnog informacionog sistema planskih dokumenata, kao i digitalni format dostavljanja planskih dokumenata (čl. 43. i 45); 9) sadržinu, postupak i način donošenja programa uređivanja građevinskog zemljišta (član 94); 10) klasifikaciju objekata prema nameni, funkcionalnim i strukturalnim karakteristikama i stepenu uticaja na okruženje, s obzirom na rizike vezane za izgradnju i eksploataciju (član 2); 11) sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (čl. 117-124, 129, 131. i 168); 12) uslove osiguranja od profesionalne odgovornosti (član 129a); 13) uslove i način rada revizione komisije i sadržaj izveštaja o stručnoj kontroli (član 132); 14) sadržinu i način izdavanja građevinske dozvole, (čl. 135-138); 15) način, postupak i sadržinu podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i uslove za oduzimanje tih licenci (čl. 126. i 150); 16) izgled, sadržinu i mesto postavljanja gradilišne table (član 149); 17) sadržinu i način vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige (član 152); 18) sadržinu i način vođenja stručnog nadzora (član 153); 19) sadržinu i način vršenja tehničkog pregleda, izdavanja upotrebne dozvole, osmatranja tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalne garantne rokove za pojedine vrste objekata, odnosno radova, kao i sastav komisije za tehnički pregled objekta, prema klasi i nameni objekta; uslove na osnovu kojih se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu; formu i sadržinu predloga komisije za tehnički pregled o utvrđivanju podobnosti objekta ili dela objekta za upotrebu, kao i druga pitanja od značaja za vršenje tehničkog pregleda (čl. 154. i 158); 20) uslove, program i način polaganja stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije građenja i energetske efikasnosti (član 161.); 21) uslove i postupak izdavanja i oduzimanja licence za odgovornog urbanistu, projektanta i izvođača radova, odgovornog planera (član 162); 22) obrazac i sadržinu legitimacije urbanističkog i građevinskog inspektora, kao i vrstu opreme koju koristi inspektor; 23) postupak donošenja i sadržinu programa uklanjanja objekata (član 171); 24) izgled i sadržinu službenog znaka, kao i postupak zatvaranja gradilišta (član 181); 25) opšta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (čl. 31. i 57); 26) način i postupak za raspisivanje i sprovođenje urbanističko - arhitektonskog konkursa (član 68a);
224
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 27) na koje objekte se ne primenjuju odredbe o izvođaču radova, odgovornom izvođaču radova i obavezi određivanja stručnog nadzora u toku građenja i tehničkog pregleda objekta, prema klasi i nameni objekta (član 153a); 28) sadržinu i način objavljivanja podataka registra inženjera Inženjerske komore Srbije (član 162).
XV KAZNENE ODREDBE 1. Privredni prestupi Član 202 Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako: 1) izradu tehničke dokumentacije poveri privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koja ne ispunjava propisane uslove (član 126); 2) kontrolu tehničke dokumentacije poveri privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje ne ispunjava propisane uslove (član 129); 3) ne obezbedi vršenje stručnog nadzora nad građenjem objekta (član 153); 4) nastavi sa izvođenjem radova i posle donošenja rešenja o njihovoj obustavi (član 176); 5) ne završi građenje objekta, odnosno izvođenje radova u ostavljenom roku (član 178). Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, koje je investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor. Član 202a Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje izrađuje tehničku dokumentaciju i/ili izvodi radove, ako ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti propisane ovim zakonom (čl. 126. i 150). Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor. Član 203 Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako: 1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110); 2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona; 3) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (čl. 176. i 177.). Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor. Član 204 Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje je ovlašćeno da utvrđuje uslove za izgradnju objekata i uređenje prostora, kao i tehničke podatke za priključak na infrastrukturu, odnosno da priključi objekat na infrastrukturu, ako u propisanom roku ne objavi separat i/ili ne dostavi potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, i/ili lokacijske uslove i/ili saglasnost na projekat, odnosno drugi akt predviđen ovim zakonom, kao i ako ne priključi objekat na infrastrukturu (čl. 8b i 46. stav 4). Pravni instruktor • mart 2015.
225
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno nosilac izrade plana. Član 204a Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice ako traži saglasnosti na tehničku dokumentaciju suprotno odredbama ovog zakona. Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara. Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.
2. Prekršaji Član 205 Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, ako ne omogući urbanističkom ili građevinskom inspektoru vršenje nadzora u skladu sa ovim zakonom (čl. 173. i 175). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice koje nije preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1-4. ovog člana podnosi nadležni građevinski, odnosno urbanistički inspektor. Član 206 Novčanom kaznom od 300.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice koje je investitor objekta ako ne obezbedi pristup objektu osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupačnosti (član 5). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice koje je investitor objekta, novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1, 2. i 3. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor. Član 207 Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice koje izrađuje dokumente prostornog i urbanističkog planiranja ili obavlja druge poslove određene ovim zakonom, ako ne omogući urbanističkom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju (čl. 173. i 175). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni urbanistički inspektor.
226
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Član 208 Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo, odnosno druga organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, ako: 1) ne odredi lice koje rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova ili ako odredi lice koje za to ne ispunjava propisane uslove (čl. 151. i 152); 2) ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja (član 152. stav 2); 3) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona na nedostatke u tehničkoj dokumentaciji (član 152. stav 6); 4) ne vodi građevinski dnevnik i građevinsku knjigu ili ne obezbedi knjigu inspekcije (član 152. stav 7. tačka 5). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi objekat, novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorni izvođač radova ako postupa suprotno odredbama člana 152. stav 7. ovog zakona. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1-3. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor. Član 208a Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji: 1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110); 2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona; 3) ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja (član 152. stav 3); 4) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (čl. 176. i 177). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor. Član 208b Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji izrađuje tehničku dokumentaciju i/ili izvodi radove, ako ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti propisane ovim zakonom (čl. 126. i 150). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor. Član 208v Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorni projektant koji je izradio i potpisao tehnički dokument ili je potvrdio taj dokument u postupku tehničke kontrole, suprotno odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor. Član 209 Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako: 1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (član 46); Pravni instruktor • mart 2015.
227
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 2) ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158); 3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta (član 63); 4) ne dostavi zahtev građevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena građevinska dozvola (član 147); 5) ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171); 6) ne omogući urbanističkom odnosno građevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju (čl. 173. i 175); 7) ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175); 8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (član 200). Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana podnosi nadležni urbanistički inspektor, zahtev iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana građevinski inspektor, zahtev iz stava 1. tačka 6) ovog člana urbanistički, odnosno građevinski inspektor, a zahtev iz stava 1. tač. 5) i 7) ovog člana organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Član 210 Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako: 1) izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 53); 2) izda građevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (čl. 135. i 136); 3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (član 158). Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa članom 8v ovog zakona. Član 211 Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Član 211a Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u imaocu javnog ovlašćenja, ako imalac javnih ovlašćenja tokom sprovođenja objedinjene procedure ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom (član 8b). Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa članom 8v ovog zakona.
228
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Član 211b Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj registrator, odnosno odgovorno lice u organu nadležnom za sprovođenje objedinjene procedure ako nije imenovan registrator, ako ne podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa članom 8v stav 5. ovog zakona. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi Registrator centralne evidencije. Član 212 Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, ako nije osigurano od odgovornosti za štetu (član 129a). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.
XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 213 Danom stupanja na snagu ovog zakona Inženjerska komora Srbije osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06) nastavlja sa radom, u skladu sa ovim zakonom. Komisije za planove obrazovane na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji mogu nastaviti sa obavljanjem poslova do isteka mandata utvrđenim aktom o obrazovanju. Član 214 Privredna društva i druga pravna lica koja obavljaju poslove za koje su ovim zakonom propisani posebni uslovi, dužna su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana njegovog stupanja na snagu. Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona položila stručni ispit kojim je izvršena provera stručne osposobljenosti za rad na poslovima određenim ovim zakonom po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog polaganja, kao i lica kojima je tim propisima priznato pravo vršenja određenih poslova, ispunjavaju uslove za vršenje tih poslova i prema odredbama ovog zakona ako ispunjavaju i ostale propisane uslove. Član 215 Opština, odnosno grad doneće prostorni plan u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Opština, grad i grad Beograd doneće plan generalne regulacije, odnosno planove generalne regulacije za sedište jedinice lokalne samouprave u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Opština, grad i grad Beograd doneće planove generalne regulacije za ostala naselja, koji su predviđeni za donošenje prostornim planom jedinice lokalne samouprave, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog člana primenjivaće se postojeći prostorni i urbanistički planovi. Informacija o lokaciji i lokacijska dozvola izdavaće se na osnovu postojećih prostornih i urbanističkih planova do dana stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog člana. Pravni instruktor • mart 2015.
229
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Postupak izrade i donošenja prostornog, odnosno urbanističkog plana započet pre stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanističke planove za koje je obavljen javni uvid koji će se okončati po propisima po kojima su započeti. Član 216 Jedinice lokalne samouprave koje nisu donele prostorni plan opštine do dana stupanja na snagu ovog zakona, doneće odluku o izradi prostornog plana jedinice lokalne samouprave u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Prostorni plan opštine, koji je donet do dana stupanja na snagu ovog zakona uskladiće se sa odredbama ovog zakona, u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a odluku o usklađivanju prostornog plana sa odredbama ovog zakona jedinica lokalne samouprave doneće u u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Grad Beograd će u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti odluku o izradi planova iz člana 20. stav 3. ovog zakona, a u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneće, u skladu sa ovim zakonom, prostorne planove sa elementima prostornog plana jedinice lokalne samouprave. Jedinica lokalne samouprave, čije sedište naseljenog mesta ima manje od 30.000 stanovnika doneće odluku o izradi plana generalne regulacije za naseljeno mesto koje je sedište jedinice lokalne samouprave, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Stupanjem na snagu plana generalne regulacije prestaju da važe generalni planovi, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni planovi i preispitani detaljni urbanistički planovi, doneti u skladu sa ranije važećim zakonima o planiranju, koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije. Jedinice lokalne samouprave, čije sedište naseljenog mesta ima više od 30.000 stanovnika, doneće u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, odluku o usklađivanju generalnog plana sa odredbama ovog zakona koje se odnose na generalni urbanistički plan i odluku o izradi planova generalne regulacije u skladu sa ovim zakonom, na celom građevinskom području naseljenog mesta. Stupanjem na snagu planova generalne regulacije, prestaju da važe odredbe generalnog plana, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni planovi i preispitani detaljni urbanistički planovi, doneti u skladu sa ranije važećim zakonima o planiranju, koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije. Planovi detaljne regulacije, odnosno planovi generalne regulacije za pojedinačna naseljena mesta koja nisu sedište jedinice lokalne samouprave, ostaju na snazi, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona koje se odnose na plan generalne regulacije. Planovi opšteg uređenja, doneti po Zakonu o planiranju i izgradnji, usklađuju se sa odredbama ovog zakona koje se odnose na šematski prikaz uređenja naseljenih mesta za delove teritorije za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana. Donošenjem prostornog plana jedinice lokalne samouprave usklađeni plan opšteg uređenja postaje sastavni deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave kao šematski prikaz uređenja naseljenog mesta. Član 217 Do stupanja na snagu planskih dokumenata predviđenih ovim zakonom, za izgradnju telekomunikacionih objekata, za koje se po ovom zakonu izdaje građevinska dozvola, na području za koje nije donet urbanistički plan ili urbanističkim planom nije predviđena izgradnja te vrste objekata, lokacijska dozvola se izdaje u skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadležnih za poslove telekomunikacija, na osnovu godišnjih planova razvoja telekomunikacionih mreža na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Član 218 Rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
230
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Član 219 (Brisan) Član 220 Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), dok se navedena naknada ne integriše u porez na imovinu. Član 221 Odredba člana 4. stav 2. ovog zakona primenjivaće se od dana stupanja na snagu propisa koji donosi ministar nadležan za poslove građevinarstva, kojim se bliže propisuju uslovi, sadržina i način izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima objekta, u skladu sa ovim zakonom. Član 222 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06). Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da važi danom stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. Član 223 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 24/2011)
Član 88 Rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Postupci za prestanak prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini započeti u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), koji nisu okončani do 11. septembra 2009. godine, nastaviće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu tog zakona. Pravnosnažno rešenje o odobrenju za izgradnju, izdato u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), može se po zahtevu investitora ukinuti, ako je po pravnosnažnosti tog rešenja izmenjen planski dokument na osnovu koga se može izdati građevinska dozvola za izgradnju objekta veće površine od objekta čija je izgradnja odobrena rešenjem čije se ukidanje traži. Rešenje kojim se ukida rešenje iz stava 3. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Član 89 Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), dok se navedena naknada ne integriše u porez na imovinu, a najkasnije do 31. decembra 2013. godine. Do isteka roka iz stava 1. ovog člana jedinica lokalne samouprave propisuje bliže kriterijume, merila, visinu, način i rokove plaćanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, a može ih propisati uzimajući u obzir i namenu korišćenja objekta. Pravni instruktor • mart 2015.
231
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Lica koja imaju bespravno sagrađene objekte za koje nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa odredbama ovog zakona, lica kojima je pravnosnažno okončan postupak legalizacije donošenjem akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, kao i lica koja nisu zaključila ugovor iz člana 185. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka i 64/10 - US) do rušenja bespravno sagrađenog objekta plaćaju naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta propisanu aktom jedinice lokalne samouprave u trostrukom iznosu. Član 90 Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Samostalni članovi Zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 121/2012)
Član 2 Nosilac prava korišćenja iz člana 103. stav 1. Zakona može ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno dogradnju i rekonstrukciju postojećih objekata u skladu sa namenom zemljišta utvrđenom važećim planskim dokumentom u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, bez dostavljanja dokaza o izvršenoj konverziji zemljišta u skladu sa Zakonom. Član 3 Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 132/2014)
Član 129 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje sa radom Republička agencija za prostorno planiranje (u daljem tekstu: Agencija), osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06). Danom prestanka rada Agencije poslove iz okvira nadležnosti Agencije preuzima ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja. Ministarstvo iz stava 2. ovog člana danom prestanka rada Agencije preuzima zaposlene, sredstva, imovinu, dokumentaciju i arhivu Agencije. Prava i obaveze Agencije preuzima Republika Srbija. Prava i obaveze iz stava 4. ovog člana u ime Republike Srbije vrši Vlada. O izvršavanju obaveza Agencije, preuzetih u skladu sa zakonom, staraće se Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u okviru nadležnosti utvrđenih Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 44/14). Član 130 Planski dokumenti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi. Postupak izrade i donošenja prostornog, odnosno urbanističkog plana započet pre stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanističke planove za koje je doneta odluka o izradi, a koji se mogu okončati po odredbama zakona po kojima su započeti.
232
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Donosioci planskih dokumenata dužni su da, prilikom izmene i dopune planskog dokumenta po stupanju na snagu ovog zakona, sadržinu i postupak usvajanja planskog dokumenta usklade sa odredbama ovog zakona. Važeći planski dokumenti, kao i planski dokumenti čiji se postupak izrade i donošenja sprovodi po odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, dostavljaju se centralnom registru planskih dokumenata u skladu sa odredbama ovog zakona, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Obaveza dostavljanja planova u digitalnom obliku, u skladu sa odredbama člana 43. ovog zakona se primenjuje i na planove iz stava 2. ovog stava. Do stupanja na snagu planskih dokumenata predviđenih ovim zakonom, za izgradnju telekomunikacionih i objekata elektroprenosne i elektrodistributivne mreže, za koje se po ovom zakonu izdaje građevinska dozvola, odnosno rešenje iz člana 145. ovog zakona na području za koje nije donet planski dokument ili važećim planskim dokumentom nije predviđena izgradnja te vrste objekata, lokacijski uslovi se izdaju u skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadležnih za poslove telekomunikacija, odnosno energetike na osnovu godišnjih planova razvoja tih mreža na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Skupština jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi zemljište kome je namena promenjena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, dužna je da organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena do 15. jula 1992. godine. Član 131 Započeti postupci za rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti. Lokacijska dozvola izdata u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, po pravnosnažnosti predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa ovim zakonom. Ugovori o zakupu građevinskog zemljišta u javnoj svojini zaključeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, predstavljaju osnov za utvrđivanje aktivne legitimacije zakupca u postupku izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa ovim zakonom. Član 132 Odredbe člana 8, člana 8b, člana 8d, člana 8đ, čl. 97, 98. i člana 211a ovog zakona primenjuju se od 1. marta 2015. godine. Odredbe člana 8a, člana 8v, člana 8g, člana 176. stav 6, člana 211b i člana 212. ovog zakona primenjuju se od 1. januara 2016. godine. Do 1. januara 2016. godine razmena dokumenata i podnesaka između nadležnog organa i imaoca javnih ovlašćenja u sprovođenju objedinjene procedure može se vršiti i u papirnoj formi. Podzakonski akti koji se donose u skladu sa odredbama ovog zakona biće doneti najkasnije do 15. februara 2015. godine, osim podzakonskog akta iz člana 8a stav 3, člana 8v stav 7. i člana 8g stav 3. ovog zakona koji će biti doneti najkasnije do 15. novembra 2015. godine. Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji koji nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. Pravo i uslovi za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine za lica iz člana 102. stav 9. uređuju se posebnim zakonom u roku ne dužem od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona. Pravni instruktor • mart 2015.
233
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Član 133 Jedinice lokalne samouprave dužne su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrde koeficijente iz člana 97. stav 2. ovog zakona i donesu opšti akt iz člana 97. stav 7. ovog zakona. Za ugovore kojima je utvrđeno plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta zaključene pre stupanja na snagu ovog zakona, po kojima naknada nije plaćena u celosti, jedinica lokalne samouprave može opštim aktom propisati kriterijume za preugovaranje visine i načina plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa odredbama ovog zakona kojima je uređeno plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Član 134 Odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine. Član 135 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Samostalni član Zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 145/2014) Član 2[ Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
NAPOMENA; ** Odredbe čl. 185. do 200. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012 i 42/2013 - odluka US), prestale su da važe na osnovu Odluke US IUz broj 295/2009 od 6. decembra 2012. godine, objavljene u „Sl. glasniku RS”, br. 50/2013 od 7. juna 2013. godine.
234
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
PRAVILNIK O POSTUPKU SPROVOĐENJA OBJEDINJENE PROCEDURE („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015) 1. Uvodne odredbe Predmet uređivanja Član 1 Ovim pravilnikom bliže se propisuje predmet i postupak sprovođenja objedinjene procedure, vođenje i sadržina registra objedinjenih procedura i centralne evidencije, kao i ovlašćenja i obaveze registratora i obim javne dostupnosti podataka i dokumenata sadržanih u registru, način razmene dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri, kao i forma u kojoj se u toj proceduri dostavljaju, odnosno razmenjuju, tehnička dokumentacija i akta. Pojmovi Član 2 Izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje: Nadležni organ jeste Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, pokrajinski sekretarijat nadležan za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, u okviru utvrđenih nadležnosti za izdavanje građevinske dozvole; Nadležna služba jeste posebna organizaciona celina, u sastavu nadležnog organa (odsek, služba, odeljenje, uprava i sl.), preko koje nadležni organ sprovodi objedinjenu proceduru; Rukovodilac nadležne službe jeste lice koje nadležni organ imenuje, odnosno rasporedi na radno mesto rukovodioca nadležne službe i koje je odgovorno za efikasno sprovođenje objedinjene procedure; Objedinjena procedura jeste skup postupaka i aktivnosti koje sprovodi nadležna služba u vezi sa izgradnjom, dogradnjom ili rekonstrukcijom objekata, odnosno izvođenjem radova, a koji uključuju izdavanje lokacijskih uslova, izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon), prijavu radova, pribavljanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, izdavanje upotrebne dozvole, pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti, kao i obezbeđenje uslova za priključenje na infrastrukturnu mrežu, upis prava svojine na izgrađenom objektu, kao i izmenu akata koji se pribavljaju u ovoj proceduri; Registar objedinjenih procedura (u daljem tekstu: Registar) jeste elektronska baza podataka koju vodi nadležni organ, u kojoj su sadržani podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta, akta nadležnih organa Pravni instruktor • mart 2015.
235
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI i nadležnih službi, kao i dokumentacija priložena i pribavljena u postupku objedinjene procedure, a koja je javno dostupna u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom; Centralna evidencija objedinjenih procedura (u daljem tekstu: Centralna evidencija) jeste jedinstvena, centralna, javna, elektronska baza podataka koja se vodi u okviru Agencije za privredne registre, u kojoj su objedinjeni podaci, akta i dokumentacija svih registara objedinjenih procedura na teritoriji Republike Srbije, a koja je javno dostupna u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom; Registrator registra objedinjenih procedura (u daljem tekstu: Registrator) jeste lice koje je određeno da vodi registar objedinjenih procedura, odnosno rukovodilac nadležne službe ako u nadležnom organu nije određen Registrator; Registrator centralne evidencije objedinjenih procedura (u daljem tekstu: Registrator centralne evidencije) jeste lice koje vodi Centralnu evidenciju i koje je imenovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata; Zahtev jeste akt kojim se pokreće objedinjena procedura, odnosno pojedine faze te procedure; Podnosilac zahteva jeste lice po čijem se zahtevu pokreće objedinjena procedura, odnosno pojedine faze te procedure. Forma u kojoj se u objedinjenoj proceduri dostavljaju podnesci, akta i dokumentacija Član 3 Razmena podnesaka, akata i dokumentacije u objedinjenoj proceduri između podnosioca zahteva i nadležnog organa, kao i između nadležnog organa i imalaca javnih ovlašćenja obavlja se elektronskim putem. Sva akta koja donose nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta u dwg, dwf ili pdf formatu. Ako je propisana obaveza arhiviranja elektronskog dokumenta iz stava 2. ovog člana, taj dokument se nadležnom organu dostavlja sa kvalifikovanim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument. Izuzetno od st. 1-3. ovog člana, ako je propisano da se akt, odnosno dokument iz stava 2. ovog člana arhivira u papirnoj formi, taj akt, odnosno dokument se nadležnom organu dostavlja i u papirnoj formi, radi arhiviranja. U slučaju iz stava 4. ovog člana, ako se dokument arhivira isključivo u papirnoj formi, njegova elektronska verzija, koja se dostavlja u skladu sa stavom 1. ovog člana, ne mora biti potpisana kvalifikovanim potpisom. Međusobni odnosi nadležnog organa i imalaca javnih ovlašćenja, povodom razmene podataka i dokumentacije u objedinjenoj proceduri, mogu se urediti međusobnim sporazumom, u skladu sa Zakonom, uredbom kojom se uređuje izdavanje lokacijskih uslova i ovim pravilnikom. Overa tehničke dokumentacije Član 4 Kada nadležni organ overava tehničku dokumentaciju u skladu sa Zakonom, podnosilac zahteva tu dokumentaciju dostavlja nadležnom organu u onolikom broju primeraka koliko želi da mu bude vraćeno nakon overe, uvećano za jedan primerak za potrebe nadležnog organa. Ostala opšta pravila koja se primenjuju u objedinjenoj proceduri Član 5 Ako nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, akt iz svoje nadležnosti izdaje na osnovu podataka kojima raspolaže drugi državni organ ili drugi imalac javnih ovlašćenja, pribavlja po službenoj dužnosti, osim u slučajevima propisanim Zakonom, uredbom kojom se uređuje izdavanje lokacijskih uslova i ovim pravilnikom.
236
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 2. Izdavanje lokacijskih uslova Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova Član 6 Postupak za izdavanje lokacijskih uslova pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se: 1) idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije; 2) d okaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva. Plaćanje ostalih naknada u objedinjenoj proceduri sprovodi se u skladu sa uredbom kojom se bliže uređuje postupak izdavanja lokacijskih uslova. Nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem zahteva i priložene dokumentacije. Provera ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po podnetom zahtevu Član 7 Po prijemu zahteva iz člana 6. ovog pravilnika nadležni organ, u skladu sa zakonom proverava ispunjenost sledećih formalnih uslova: 1) n adležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi; 2) da li je podnosilac zahteva odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom može biti podnosilac zahteva odnosno prijave; 3) d a li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke; 4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona; 5) d a li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse; 6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima. Odbacivanje zahteva, pravo prigovora i pravo na podnošenje novog zahteva bez naplate administrativne takse Član 8 Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 7. ovog pravilnika, nadležni organ zahtev za izdavanje lokacijskih uslova odbacuje zaključkom uz navođenje svih nedostataka. Nadležni organ će zahtev za izdavanje lokacijskih uslova odbaciti zaključkom ako lokacijske uslove ne može da izda i zbog nedostataka u sadržini idejnog rešenja dostavljenog uz taj zahtev, uz navođenje svih nedostataka. Protiv zaključka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja. Ako je zaključak iz st. 1. i 2. ovog člana donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi Republike Srbije, odnosno izvršnom veću autonomne pokrajine. Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zaključka iz st. 1. i 2. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu i naknadu. Pravni instruktor • mart 2015.
237
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Pribavljanje podataka od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra Član 9 Ako su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 7. ovog pravilnika, nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra: 1) kopiju plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, u digitalnoj i analognoj formi; 2) izvod iz katastra vodova, u digitalnoj i analognoj formi, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta; 3) podatke o površini parcele, odnosno parcela, koje pribavlja uvidom u zvaničnu elektronsku bazu podataka katastra nepokretnosti, osim za linijske objekte i antenske stubove. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da bez odlaganja, elektronskim putem, nadležnom organu dostavi dokumente, odnosno omogući uvid u skladu sa stavom 1. ovog člana. Nadležni organ zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje dostavlja imaocima javnih ovlašćenja odmah po pribavljanju odgovarajućih isprava u digitalnoj formi. Ako je propisano da se dokumenti iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana arhiviraju u papirnoj formi, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra te dokumente nadležnom organu dostavlja i u papirnoj formi. Izdavanje lokacijskih uslova uvidom u planski dokument, odnosno separat Član 10 Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 6. ovog pravilnika, u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, i da o tome obavesti podnosioca zahteva. Izuzetno od člana 9. ovog pravilnika, ako nadležni organ uvidom u planski dokument, odnosno separat utvrdi da zahtev nije u skladu sa tim dokumentom, odnosno separatom, neće pribavljati dokumentaciju od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra, već će izdati lokacijske uslove u kojima će konstatovati da nije moguće dozvoliti gradnju u skladu sa podnetim zahtevom, uz navođenje zabrana i ograničenja sadržanih u planskom dokumentu, odnosno separatu. Izdavanje lokacijskih uslova pribavljanjem uslova za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja Član 11 Ako se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od 5 radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje: 1) obavesti podnosioca zahteva o visini stvarnih troškova za pribavljanje uslova od imalaca javnih ovlašćenja, uz nalog da izvrši uplatu tih troškova pre preuzimanja lokacijskih uslov i 2) prosledi imaocima javnih ovlašćenja, čije uslove za projektovanje i priključenje treba da pribavi u zavisnosti od klase i namene objekta, zahtev za izdavanje tih uslova i elektronsku kopiju dokumentacije iz člana 6. stav 2. i člana 9. stav 1. ovog pravilnika. Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, ako je podnosilac zahteva, u zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, izjavio da želi prethodno da se izjasni da li prihvata troškove izdavanja uslova za projektovanje i priključenje, o kojima se obaveštava u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana, nadležni organ će po slanju tog obaveštenja zastati sa postupkom i isti nastaviti po izjašnjenju podnosioca da prihvata iznos troškova izdavanja lokacijskih uslova. Ako se podnosilac zahteva ne izjasni da prihvata troškove u ostavljenom roku, nadležni organ obustavlja postupak po zahtevu. Za vreme zastoja postupka u skladu sa stavom 2. ovog člana ne teku rokovi propisani za izdavanje lokacijskih uslova.
238
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Izdavanje lokacijskih uslova po pribavljanju uslova za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja Član 12 Nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje lokacijskih uslova, u roku od 5 radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje izdatih po zahtevu iz člana 11. stav 1. tačka 2) ovog pravilnika. Ako imalac javnih ovlašćenja dostavi nadležnom organu obaveštenje da ne može da izda uslove za projektovanje i priključenje zbog nedostataka u sadržini idejnog rešenja dostavljenog uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ bez odlaganja odbacuje zahtev za izdavanje lokacijskih uslova u skladu sa članom 8. stav 2. ovog pravilnika. Pravo prigovora na lokacijske uslove Član 13 Na lokacijske uslove izdate u skladu sa članom 10. stav 1. i članom 12. stav 1. ovog pravilnika, podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od 3 dana od dana njihovog dostavljanja. Ako je lokacijske uslove izdalo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi Republike Srbije, odnosno izvršnom veću autonomne pokrajine. Postupanje nadležnog organa ako imalac javnih ovlašćenja ne poštuje rok za dostavu uslova za projektovanje i priključenje Član 14 Ako imalac javnih ovlašćenja nadležnom organu ne dostavi tražene uslove za projektovanje i priključenje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz člana 11. stav 1. tačka 2) ovog pravilnika, odnosno u roku od 30 dana ako se radi o objektima iz člana 133. Zakona: 1) nadležni organ zastaje sa postupkom po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova i o tome obaveštava podnosioca zahteva i imaoca javnih ovlašćenja, uz zahtev da mu tražene uslove dostavi bez odlaganja i obaveštenje da će podneti prijavu za privredni prestup iz člana 204. Zakona; 2) Registrator, u naknadnom roku od tri radna dana, podnosi prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica u imaocu javnih ovlašćenja iz člana 211a Zakona. Po prijemu uslova za projektovanje i priključenje, nadležni organ nastavlja postupanje i izdaje lokacijske uslove u skladu sa članom 12. stav 1. ovog pravilnika. 3. Izdavanje građevinske dozvole Podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole Član 15 Postupak za izdavanje građevinske dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se: 1) izvod iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije; 2) projekat za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu nadležni organ overi i vrati prilikom izdavanja građevinske dozvole; 3) dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se i: 1) dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom; Pravni instruktor • mart 2015.
239
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 2) u govor između investitora i finansijera, ako postoji; 3) ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima; 4) izveštaj revizione komisije, za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine; 5) energetsku dozvolu, izdatu u skladu sa posebnim zakonom, za izgradnju energetskih objekata za koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole; 6) saglasnost preostalih suvlasnika, overena u skladu sa zakonom, ako se gradi ili se izvode radovi na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u suvlasništvu više lica; 7) ugovor sa vlasnikom objekta, odnosno vlasnicima posebnih delova objekta, zaključen u skladu sa zakonom kojim se uređuje nadziđivanje, odnosno pretvaranje zajedničkih prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor, ako se vrši takva vrsta radova; 8) uslovi za projektovanje i priključenje objekata na distributivni, odnosno prenosni sistem električne energije, kao i na distributivni, odnosno sistem za transport prirodnog gasa, koji su pribavljeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika, a nisu sadržani u lokacijskim uslovima. Za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva iz stava 1. ovog člana je i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate, za objekte čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m2 i koji sadrži više od dve stambene jedinice. Nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem zahteva i priložene dokumentacije. Provera ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu Član 16 Po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole nadležni organ, u skladu sa zakonom proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu i to da li: 1) n adležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi; 2) da li je podnosilac zahteva odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom može biti podnosilac zahteva odnosno prijave; 3) d a li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke; 4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona; 5) d a li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse; 6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima. Odbacivanje zahteva, pravo prigovora i pravo na podnošenje novog zahteva bez naplate administrativne takse Član 17 Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 16. ovog pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka. Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti žalbu nadležnom organu, u roku od pet dana od dana dostavljanja. Ako je zaključak iz stava 1. ovog člana donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi Republike Srbije, odnosno izvršnom veću autonomne pokrajine. Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zaključka iz stava 1. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen,
240
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa iz člana 15. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika. Pribavljanje lista nepokretnosti Član 18 Ako su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnost koja je predmet zahteva. Nadležni organ ne pribavlja izvod iz lista nepokretnosti za katastarsku parcelu: 1) ispod koje se grade podzemni delovi linijskih infrastrukturnih objekata, odnosno podzemni delovi komunalne infrastrukture; 2) iznad koje se grade visokonaponski dalekovodi, odnosno iznad kojih će se naći elise vetroturbina koje se grade; 3) n a kojoj se gradi komunalna infrastruktura, ako se gradi u regulaciji postojeće saobraćajnice; 4) u drugim slučajevima u kojima je pravo građenja uspostavljeno zakonom, bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele. Utvrđivanje odgovarajućeg prava za dalje postupanje po zahtevu Član 19 Nadležni organ utvrđuje postojanje odgovarajućeg prava na zemljištu, odnosno objektu, u skladu sa Zakonom. Rok za donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli i dostava rešenja Član 20 Na osnovu utvrđenog prava iz člana 19. ovog pravilnika, nadležni organ donosi rešenje o građevinskoj dozvoli u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva. Ako nadležni organ utvrdi da podnosilac zahteva nema odgovarajuće pravo iz člana 19. ovog pravilnika, zahtev za građevinsku dozvolu odbija rešenjem. Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana nadležni organ, dostavlja podnosiocu zahteva u roku od tri dana od dana donošenja, a rešenje iz stava 1. ovog člana u istom roku dostavlja i: 1) inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekta; 2) jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji gradi objekat, ako je rešenje izdalo ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, radi informisanja; 3) imaocima javnih ovlašćenja nadležnim za utvrđivanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, radi informisanja. Sadržina građevinske dozvole Član 21 Rešenje o građevinskoj dozvoli sadrži podatke o: 1) investitoru; 2) o bjektu čije se građenje dozvoljava, sa osnovnim podacima i predračunskom vrednošću objekta; 3) katastarskoj parceli, odnosno katastarskim parcelama na kojima se gradi objekat (broj parcele i naziv katastarske opštine na kojoj se nalazi, kao i površinu katastarske parcele, odnosno katastarskih parcela, osim ako se građevinska dozvola izdaje za linijske objekte i antenske stubove); 4) p ostojećem objektu koji se uklanja ili rekonstruiše radi građenja; 5) r oku važenja građevinske dozvole; 6) d okumentaciji na osnovu koje se građevinska dozvola izdaje; 7) finansijeru, ako je uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole priložen i ugovor između investitora i finansijera; Pravni instruktor • mart 2015.
241
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 8) podatke o načinu regulisanja doprinosa za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, uključujući i visinu doprinosa, pravo na umanjenje na osnovu ugovora sa imaocima javnih ovlašćenja; 9) pravima i obavezama investitora i imaoca javnih ovlašćenja, ako je uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole priložen i ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima; 10) d ruge podatke propisane zakonom. Sastavni deo rešenja iz stava 1. ovog člana su lokacijski uslovi, izvod iz projekta za građevinsku dozvolu i projekat za građevinsku dozvolu. Pravo žalbe Član 22 Na rešenje iz člana 20. st. 1. i 2. ovog pravilnika podnosilac zahteva može izjaviti žalbu u roku od osam dana od dana dostavljanja. Na rešenje iz člana 20. st. 1. i 2. ovog pravilnika koje donosi nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne može se izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor. 4. Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli Član 23 Postupak za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli sprovodi se u objedinjenoj proceduri, a pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu, u skladu sa Zakonom. Provera ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli Član 24 Na proveru ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje građevinske dozvole. Izdavanje novih lokacijskih uslova u postupku po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli Član 25 Ako se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ izdaje nove lokacijske uslove. Na izdavanje lokacijskih uslova iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje lokacijskih uslova. U postupku izdavanja novih lokacijskih uslova, nadležni organ pribavlja samo one uslove za projektovanje i priključenje koji nisu u skladu sa traženom izmenom. Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli Član 26 Ako su ispunjeni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nadležni organ u zakonom propisanim rokovima donosi rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli. Na rešenje iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac rešenja Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, protiv tog rešenja se tužbom može pokrenuti upravni spor.
242
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 5. Izdavanje rešenja u skladu sa članom 145. Zakona Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja u skladu sa članom 145. Zakona Član 27 Postupak za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz člana 145. stav 1. Zakona pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana se podnose dokazi propisani Zakonom. Nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem zahteva i priložene dokumentacije. Postupanje po zahtevu za izdavanje rešenja u skladu sa članom 145. Zakona Član 28 Po prijemu zahteva za izdavanje rešenja iz 145. Zakona, nadležni organ proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu iz člana 27. ovog pravilnika, uz shodnu primenu člana 16. ovog pravilnika. Ako su ispunjeni formalni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležni organ donosi rešenje u skladu sa članom 145. Zakona, u roku od 5 dana od dana podnošenja zahteva. Ako nadležni organ, uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdi da je za radove navedene u zahtevu potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, donosi rešenje kojim odbija zahtev, u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva. Na rešenja iz st. 2. i 3. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac rešenja Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, protiv tog rešenja se tužbom može pokrenuti upravni spor. Ako se radi o sanaciji, adaptaciji ili rekonstrukciji objekta iz člana 133. stav 2. tačka 9) Zakona za kojim su predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara, idejni projekat i izdato rešenje iz stava 2. ovog člana. 6. Izdavanje privremene građevinske dozvole Shodna primena Član 29 Na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole shodno se primenjuju odredbe čl. 27. i 28. ovog pravilnika. 7. Obaveza prijave radova Prijava radova Član 30 Prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave, kao i: 1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate; 2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije; Pravni instruktor • mart 2015.
243
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji. Postupak po prijavi radova Član 31 Nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijavu radova i prijem priložene dokumentacije ako: 1) je nadležan za postupanje po prijavi; 2) je podnosilac zahteva lice koje može biti podnosilac prijave, u skladu sa Zakonom; 3) p rijava radova sadrži sve propisane podatke; 4) je uz prijavu dostavljena dokumentacija iz člana 30. ovog pravilnika; 5) je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse, u skladu sa ovim pravilnikom. Ako nisu ispunjeni formalni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležni organ obaveštava podnosioca da nisu ispunjeni uslovi za prijavu radova. Nadležni organ bez odlaganja obaveštava građevinsku inspekciju o podnetoj prijavi radova. Provera sredstva obezbeđenja, ako se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta plaća na rate Član 32 Po prijavi radova, nadležni organ bez odlaganja proverava da li je uz prijavu podneto odgovarajuće sredstvo obezbeđenja za plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je predviđeno plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta na rate. Ako podnosilac zahteva nije podneo odgovarajuće sredstvo obezbeđenja za plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, nadležni organ, bez odlaganja, obaveštava podnosioca da nisu ispunjeni uslovi za prijavu radova, odnosno izvođenje radova. 8. Prijava završetka izrade temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu Izjava o završetku izrade temelja Član 33 Izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade temelja, odmah po završetku njihove izgradnje. Uz izjavu iz stava 1. ovog člana izvođač radova obavezno podnosi geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova. Ako je podnosilac uz prijavu radova dostavio dokaz iz stava 2. ovog pravilnika, nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem izjave. Postupanje nadležnog organa i inspekcije po prijemu izjave o završetku izrade temelja Član 34 Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz člana 33. stav 1. ovog pravilnika, obaveštava nadležnu građevinsku inspekciju o prijemu te izjave. Ako nadležni organ na osnovu geodetskog snimka utvrdi da postoji odstupanje izgrađenih temelja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, bez odlaganja će o tome obavestiti građevinskog inspektora. Nadležna građevinska inspekcija je obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog člana izvrši inspekcijski nadzor izgrađenih temelja i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ. Izjava o završetku objekta u konstruktivnom smislu i postupanje po toj izjavi Član 35 Izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade objekta u konstruktivnom smislu, odmah po završetku te faze izgradnje.
244
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 1. ovog člana, obaveštava nadležnu građevinsku inspekciju o prijemu te izjave. Nadležna građevinska inspekcija je obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja iz stava 2. ovog člana izvrši inspekcijski nadzor izgrađenog objekta u skladu sa Zakonom i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ. 9. Dostavljanje tehničke dokumentacije Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara Član 36 Kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti. Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje. Odlučivanje o zahtevu za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju Član 37 Organ nadležan za poslove zaštite od požara, u Zakonom propisanim rokovima, odlučuje o zahtevu i pismeni otpravak odluke dostavlja nadležnom organu. Nadležni organ akt iz stava 1. ovog člana bez odlaganja dostavlja investitoru. Obaveza dostavljanja projekta za izvođenje Član 38 Ako se radi o objektu iz člana 133. stav 2. tačka 9) Zakona za koji su predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, investitor dostavlja nadležnom organu projekat za izvođenje, u elektronskoj formi, koji nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara. 10. Priključenje objekta na infrastrukturu Postupak nadležnog organa po zahtevu za priključenje objekta na infrastrukturu Član 39 Postupak za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz o plaćanju naknade, odnosno takse za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu. Nadležni organ upućuje zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje u skladu sa zahtevom iz stava 1. ovog člana, u roku od tri radna dana od dana prijema tog zahteva. Postupanje imaoca javnih ovlašćenja Član 40 Ako je objekat izveden u skladu sa građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje, imalac javnih ovlašćenja je dužan da izvrši priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz člana 39. stav 3. ovog pravilnika. Ako je lokacijskim uslovima predviđeno ispunjenje dodatnih uslova za priključenje tog objekta na infrastrukturu, priključenje će se izvršiti ako su ispunjeni ti uslovi. Pravni instruktor • mart 2015.
245
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 11. Izdavanje upotrebne dozvole Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole Član 41 Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se: 1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije; 2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvola; 3) d okaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada; 4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima; 5) d okaz o uplati administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole; 6) e laborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta; 7) e laborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Nadležni organ bez odlaganja izdaje potvrdu o prijemu podnetog zahteva ili na drugi način potvrđuje prijem zahteva. Investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli. Provera ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu Član 42 Po prijemu zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, nadležni organ proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu i to da li: 1) n adležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi; 2) da li je podnosilac zahteva odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom može biti podnosilac zahteva odnosno prijave; 3) d a li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke; 4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona; 5) d a li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse; 6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima. Odbacivanje zahteva, pravo prigovora i pravo na podnošenje novog zahteva bez naplate administrativne takse Član 43 Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 42. ovog pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje razloga za takvu odluku. Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti žalbu nadležnom organu, u roku od pet dana od dana dostavljanja. Ako je zaključak iz stava 1. ovog člana donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, odnosno izvršnom veću autonomne pokrajine. Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene
246
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa. Rok za donošenje rešenja o upotrebnoj dozvoli i dostava rešenja Član 44 Ako su ispunjeni formalni uslovi iz člana 42. ovog pravilnika, nadležni organ izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, u skladu sa zakonom. Rešenje o upotrebnoj dozvoli nadležni organ dostavlja u roku od tri dana od dana donošenja podnosiocu zahteva, a radi informisanja, rešenje u istom roku dostavlja i: 1) fi nansijeru, ako na njega glasi građevinska dozvola; 2) n adležnoj građevinskoj inspekciji; 3) imaocima javnih ovlašćenja. Sadržina upotrebne dozvole Član 45 Rešenje o upotrebnoj dozvoli sadrži naročito: 1) p odatke o investitoru; 2) o snovne podatke o objektu čija se upotreba dozvoljava; 3) podatke o specifikaciji posebnih delova objekta, ako postoje (njihovo označenje, položaj u objektu i površina); 4) podatke o katastarskoj parceli, odnosno katastarskim parcelama na kojima je izgrađen objekat (broj parcele i naziv katastarske opštine na kojoj se nalazi, kao i površinu katastarske parcele, odnosno katastarskih parcela, osim ako se upotrebna dozvola izdaje za linijske objekte i antenske stubove); 5) p odatke o dokumentaciji na osnovu koje se upotrebna dozvola izdaje; 6) propisani garantni rok za objekat, kao i garantni rok za pojedine vrste radova kada je to utvrđeno posebnim propisom; 7) d ruge podatke propisane zakonom. Podaci iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana se unose u rešenje o upotrebnoj dozvoli u skladu sa projektom izvedenog objekta, odnosno projektom za izvođenje i izveštajem komisije za tehnički pregled, priloženim uz zahtev. Pravo žalbe na upotrebnu dozvolu Član 46 Na rešenje o upotrebnoj dozvoli podnosilac zahteva može izjaviti žalbu u roku od 8 dana od dana dostavljanja. Na rešenje o upotrebnoj dozvoli koje donosi nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne može se izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor. 12. Uknjižba objekta i dodela kućnog broja, u okviru objedinjene procedure Dostava upotrebne dozvole organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra Član 47 U roku od pet dana od dana pravnosnažnosti upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra: 1) u potrebnu dozvolu; 2) e laborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta; 3) e laborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Pravni instruktor • mart 2015.
247
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Postupanje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra Član 48 Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole: 1) d onosi rešenje o kućnom broju, ako je dostavljena upotrebna dozvola za novo izgrađeni objekat; 2) donosi rešenje kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, u skladu sa izdatom upotrebnom dozvolom. Rešenja iz stava 1. ovog člana nadležni organ za poslove državnog premera i katastra dostavlja investitoru bez odlaganja, a nadležnom organu radi informisanja. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 30 dana od dostavljanja upotrebne dozvole vrši odgovarajući upis u katastar vodova. Na rešenja iz stava 1. ovog člana, investitor ima pravo žalbe u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni premer i katastar. 13. Vođenje i sadržina registra objedinjenih procedura i Centralne evidencije Sadržina registra Član 49 Registar sadrži podatke o toku svakog pojedinačnog predmeta, a naročito: 1) ime, prezime, prebivalište i adresa stana podnosioca zahteva ako je fizičko lice, odnosno poslovno ime, sedište i matični i poreski identifikacioni broj, ako je pravno lice; 2) ime, prezime, prebivalište i adresa stana investitora, odnosno finansijera, ako je fizičko lice, odnosno poslovno ime, sedište i matični i poreski identifikacioni broj, ako je pravno lice; 3) broj katastarske parcele, odnosno katastarskih parcela u odnosu na koje se sprovodi objedinjena procedura, kao i naziv katastarske opštine na kojoj se ta parcela nalazi; 4) o značenje klase i namene objekta u vezi sa čijim građenjem se sprovodi objedinjena procedura. Sastavni deo registra su akta nadležnog organa i imalaca javnih ovlašćenja izdata u okviru objedinjene procedure, kao i sva dokumentacija priložena i pribavljena u postupku objedinjene procedure, u elektronskoj formi. Sadržina Centralne evidencije Član 50 Centralna evidencija sadrži podatke, akta i dokumentaciju preuzetu od svih registara na teritoriji Republike Srbije. Razmena i preuzimanje registrovanih podataka i dokumenata Član 51 Preuzimanje podataka iz registra u Centralnu evidenciju vrši se na način i po postupku koji je utvrđen posebnim tehničkim uputstvom za primenu posebnog informacionog sistema Centralne evidencije, koji omogućava objedinjavanje podataka svih registara na teritoriji Republike Srbije i dokumenata sadržanih u tim registrima i njihovu evidenciju na jednom mestu. Putem posebnog informacionog sistema Centralne evidencije vrši se i razmena podataka u elektronskoj formi, elektronskih dokumenata i elektronskih kopija dokumenata za koje je izvršena digitalizacija, između nadležnih organa i nosilaca javnih ovlašćenja u postupku objedinjene procedure. Obaveze i ovlašćenja registratora Član 52 Registrator registra objedinjenih procedura dužan je da: 1) s e stara o zakonitom, sistematičnom i ažurnom vođenju Registra; 2) o mogući dostupnost podataka o toku svakog pojedinačnog;
248
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 3) omogući objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole, kao i rešenja iz člana 145. Zakona, u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja; 4) omogući Centralnoj evidenciji preuzimanje podataka, akata i dokumentacije sadržane u Registru; 5) u rokovima i na način propisan Zakonom i ovim pravilnikom, podnese prijavu za privredni prestup, odnosno prekršajnu prijavu, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako su za podnošenje prijave ispunjeni Zakonom propisani uslovi; 6) p reduzima druge radnje neophodne za nesmetano i pravilno funkcionisanje Registra. Obaveze i ovlašćenja registratora Centralne evidencije Član 53 Registrator Centralne evidencije dužan je da: 1) obezbedi javnu dostupnost podataka i dokumenta sadržanih u Centralnoj evidenciji, preko internet strane Agencije za privredne registre, bez plaćanja naknade za pristup podacima; 2) da Vladi dostavlja tromesečne izveštaje o sprovođenju objedinjene procedure, kao i da Vladi i ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva dostavlja druge izveštaje i analize u vezi sa sprovođenjem objedinjene procedure, u skladu sa njihovim zahtevom; 3) bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora, zbog prekršaja iz člana 211b Zakona, ako ne podnese prijavu u skladu sa članom 8v stav 6. Zakona. Javna dostupnost podataka Član 54 Podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta, akti nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja i dokumentacija dostavljena i pribavljena u postupku objedinjene procedure javno su dostupni u elektronskom obliku, preko internet strane nadležnog organa i Agencije za privredne registre svim zainteresovanim licima, radi uvida i preuzimanja, osim ako javnost i dostupnost nije ograničena ili isključena zakonom. 14. Prelazne i završne odredbe Prelazna odredba Član 55 Lokacijska dozvola za koju je zahtev za izdavanje podnet do 17. decembra 2014. godine i koja je izdata u skladu sa ranije važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole. U svim postupcima propisanim ovim pravilnikom, umesto lokacijskih uslova može se koristiti lokacijska dozvola iz stava 1. ovog člana. Primena Član 56 Odredbe ovog pravilnika primenjuju se od 1. marta 2015. godine, osim odredbi koje se odnose na Centralni registar i elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, koje se primenjuju od 1. januara 2016. godine. Stupanje na snagu Član 57 Ovaj pravilnik stupa na snagu 1. marta 2015. godine. Pravni instruktor • mart 2015.
249
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
PRAVILNIK O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA STRUČNOG NADZORA („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015) Član 1 Ovim pravilnikom bliže se propisuje sadržina i način vođenja stručnog nadzora u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. Član 2 Stručni nadzor odnosi se na: 1) pripremne radove; 2) građevinske i građevinsko-zanatske radove; 3) ugradnju instalacija, postrojenja i opreme; 4) druge radove koji se izvode u toku građenja objekta. Član 3 Stručni nadzor obuhvata: 1) kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli ili rešenju o odobrenju za rekonstrukciju, odnosno prema projektu za građevinsku dozvolu ili idejnom projektu za rekonstrukciju i projektu za izvođenje, kao i blagovremeno preduzimanje mera u slučaju odstupanja izvođenja radova od tih projekata; 2) kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući i tehničke propise čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama; 3) kontrolu i overu količina izvedenih radova (overa građevinskih knjiga, privremenih i okončanih situacija, računa za izvedene radove i dr), ili stepena izvedenosti radova, ukoliko je to predviđeno ugovorom o vršenju stručnog nadzora sa investitorom; 4) proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju ili postavljaju u objekat i da li postoji dokumentacija kojom se dokazuje njihov kvalitet (atest, sertifikat, izveštaj o ispitivanju i dr.); 5) kontrolu i proveru kvaliteta izvedenih radova koji se, prema prirodi i dinamici izgradnje objekta, ne mogu proveriti u kasnijim fazama izgradnje objekta (radovi na izvođenju temelja, armature, oplate, izolacije i dr.); 6) davanje potrebnih uputstava izvođaču radova, naročito u slučaju odstupanja gradnje od projekta za građevinsku dozvolu ili idejnog projekta za rekonstrukciju, odnosno projekta za izvođenje, kao i u slučaju promene uslova gradnje objekta (promena vrste tla ili drugih parametara utvrđenih geomehaničkim elaboratom i dr.); 7) redovno praćenje dinamike gradnje objekta i usklađenosti sa ugovorenim rokovima, ukoliko je to predviđeno ugovorom o vršenju stručnog nadzora sa investitorom; 8) saradnju sa projektantom radi obezbeđenja pravilne realizacije projektantskog koncepta objekta, kao i saradnju sa izvođačem radova pri izboru detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova; 9) saradnju sa izvođačem radova i projektantom u pripremi projekta izvedenog objekta;
250
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 10) rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku građenja, odnosno izvođenja radova. Član 4 Za vršenje stručnog nadzora investitor određuje lice koje ispunjava uslove propisane zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova, zavisno od vrste radova koji su predmet stručnog nadzora (u daljem tekstu: nadzorni organ). Stručni nadzor se obezbeđuje od početka građenja, odnosno izvođenja radova, u skladu sa zakonom i traje do završetka građenja, odnosno izvođenja radova i izdavanja upotrebne dozvole. Član 5 Stručni nadzor se može obezbediti i za izvođenje pojedinih radova na građenju objekta, a investitor može obezbediti i nadzor od strane projektanta objekta (projektantski nadzor). Član 6 Nadzorni organ prati i kontroliše izvođenje radova na gradilištu, kao i na mestima gde se izvode drugi radovi za potrebe građenja objekta. Sva zapažanja u toku vršenja stručnog nadzora nadzorni organ upisuje u građevinski dnevnik, potpisuje i overava pečatom, u skladu sa propisom kojim se uređuje sadržina i način vođenja građevinskog dnevnika. Član 7 Ako nadzorni organ u toku vršenja stručnog nadzora utvrdi da izvođač radova odstupa od izdate građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju, projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta, kao i projekta za izvođenje, predviđenog kvaliteta materijala i opreme koja se ugrađuje u objekat, ili odstupa od drugih elemenata koji bi uticali na kvalitet radova, utvrđenu vrednost objekta ili na produženje rokova izgradnje, bez odlaganja o tome obaveštava investitora i izvođača radova. Ako u toku građenja nastupe okolnosti zbog kojih je neophodno odstupiti od projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta, kao i projekta za izvođenje, nadzorni organ o toj činjenici bez odlaganja obaveštava investitora, radi preduzimanja odgovarajućih mera. Ako u toku građenja nastupe okolnosti čije otklanjanje ne trpi odlaganje, nadzorni organ o tome odmah obaveštava i nadležnog građevinskog inspektora, radi preduzimanja potrebnih mera (izdavanje naloga izvođaču radova za preduzimanje neophodnih mera za sprečavanje i otklanjanje štetnih posledica, obustavljanje radova u svim slučajevima kada se zaključi da se pri izvođenju radova odstupa od tehničke dokumentacije i kada konkretna odstupanja mogu da budu od uticaja na nosivost, trajnost i projektovanu koncepciju objekta ili mogu dovesti do materijalne štete, odnosno do ugrožavanja života i zdravlja ljudi i dr.). Član 8 Nadzorni organ u toku vršenja stručnog nadzora pismeno konstatuje: 1) nad kojim radovima vrši stručni nadzor; 2) uočene nedostatke pri izvođenju radova i rokove za njihovo otklanjanje; 3) mere koje je preduzeo ili je na njih uputio izvođača radova, odnosno odgovornog izvođača radova; 4) primedbe u pogledu kvaliteta i dinamike građenja; 5) druge podatke koji su bitni za praćenje građenja objekta. Podatke iz stava 1. ovog člana nadzorni organ upisuje u građevinski dnevnik. Građevinski dnevnik svojim potpisom i pečatom overavaju nadzorni organ i odgovorni izvođač radova. Član 9 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora („Službeni glasnik RS”, broj 7/10). Član 10 Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Pravni instruktor • mart 2015.
251
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
PRAVILNIK O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA KNJIGE INSPEKCIJE, GRAĐEVINSKOG DNEVNIKA I GRAĐEVINSKE KNJIGE („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015) I UVODNA ODREDBA Član 1 Ovim pravilnikom uređuje se sadržina i način vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige. Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na investitora, primenjuju se i na finansijera, ako rešenje o građevinskoj dozvoli glasi na investitora i finansijera, a prava i obaveze investitora i finansijera utvrđuju se u skladu sa ugovorom zaključenim između investitora i finansijera.
II ZAJEDNIČKE ODREDBE Član 2 Knjiga inspekcije i građevinski dnevnik vode sena gradilištima na kojima se grade objekti za koje je propisano pribavljanje građevinske dozvole, kao i izvode radovi na rekonstrukciji, odnosno za izvođenje radova za koje je propisana izrada projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje. Knjiga inspekcije i građevinski dnevnik vode se od dana početka izvođenja radova, do dana završetka izgradnje objekta, odnosno radova i predaje objekta investitoru. Vođenje knjige inspekcije i građevinskog dnevnika zaključuje se danom izvršene primopredaje svih objekata i radova između izvođača radova i investitora. Član 3 Knjigu inspekcije i građevinski dnevnik obezbeđuje i vodi odgovorni izvođač radova. Podatke koji se unose u knjigu inspekcije i građevinski dnevnik overava svojim potpisom i pečatom odgovorni izvođač radova. Član 4 Podaci upisani u knjigu inspekcije i građevinski dnevnik ne smeju se brisati, ispravljati, naknadno menjati ili dopunjavati. Izmene i dopune podataka upisanih u knjigu inspekcije i građevinski dnevnik vrše se isključivo kao novi upisi, uz obavezno navođenje dana upisa.
252
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Upis podataka u knjigu inspekcije i građevinski dnevnik vrši se hemijskom olovkom. Član 5 Izvođač radova čuva knjigu inspekcije i građevinski dnevnik do isteka ugovorenog garantnog roka za izgrađeni objekat, odnosno izvedene radove. Izvođač radova predaje knjigu inspekcije i građevinski dnevnik, po isteku garantnog roka, investitoru. Investitor čuva knjigu inspekcije i građevinski dnevnik.
III KNJIGA INSPEKCIJE Član 6 Knjiga inspekcije vodi se za gradilište kao celinu, odnosno za sve objekte za koje je propisano pribavljanje građevinske dozvole, kao i za radove na rekonstrukciji, odnosno za izvođenje svih radova za koje je propisana izrada projekta za izvođenje. Član 7 Knjiga inspekcije vodi se u obliku registratora (fascikle) sa mehanizmom za povezivanje i sa jednostruko numerisanim stranama u gornjem desnom uglu. Na početku knjige inspekcije, odgovorni izvođač radova unosi i svojim potpisom i pečatom overava podatke koji se odnose na: 1) datum početka vođenja knjige inspekcije; 2) naziv i položaj gradilišta (mesto, ulica, katastarska parcela, katastarska opština i sl.); 3) investitora (naziv, sedište i dr.); 4) izvođača radova (naziv, sedište i dr.); 5) broj, vrstu i druge specifične oznake objekata i radova čije se izvođenje organizuje u okviru istog gradilišta; 6) stanje raspoložive tehničke i druge dokumentacije u trenutku započinjanja radova; 7) odgovornog izvođača radova (ime i prezime, stručna kvalifikacija, licenca, akt o određivanju odgovornog izvođača radova i dr.); 8) lice koje vrši stručni nadzor (ime i prezime, stručna kvalifikacija, licenca, akt o određivanju stručnog nadzora i dr.), odnosno lica koja vrše stručni nadzor za posebne radove, određene od strane investitora. Član 8 U vršenju inspekcijskog nadzora, nadležni inspektor upisuje u knjigu inspekcije podatke o utvrđenom stanju i druga zapažanja u vezi sa izvođenjem radova prilikom svakog inspekcijskog uvida, a naročito: 1) datum izvršenog inspekcijskog pregleda; 2) bliži opis radova i dokumentacije koji su bili predmet inspekcijskog pregleda; 3) zapažanja i ocene do kojih je došao u toku inspekcijskog pregleda i sugestije za otklanjanje uočenih nedostataka; 4) naloge mera koje izvođač radova treba da preduzme (zabrana ili obustava radova, preduzimanje mera bezbednosti objekta, susednih objekata, saobraćaja i sl.). O utvrđenom stanju i drugim zapažanjima iz stava 1. ovog člana nadležni inspektor sačinjava zapisnik, koji potpisuje i pečatom overava i odgovorni izvođač radova i koji čini sastavni deo knjige inspekcije. Svaki upis u knjigu inspekcije nadležni inspektor overava svojim potpisom. Odgovorni izvođač radova svojim potpisom overava da je upoznat sa nalazima i nalozima inspektora unetim u knjigu inspekcije. Pravni instruktor • mart 2015.
253
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Član 9 Knjiga inspekcije čuva se na gradilištu za sve vreme izvođenja radova. Za čuvanje i uredno održavanje knjige inspekcije odgovoran je odgovorni izvođač radova.
IV GRAĐEVINSKI DNEVNIK Član 10 Građevinski dnevnik je dokument o toku gradnje, u obliku sveske u koju se svakodnevno upisuju svi podaci na osnovu kojih se može utvrditi tok i način građenja objekta u celini, kao i po pojedinim fazama, kao i podaci koji utiču ili mogu uticati na predviđeni tok, način i rok građenja, odnosno izvođenja radova. Građevinski dnevnik vodi se za gradilište u celini, a ako se u okviru gradilišta grade objekti koji su prostorno izdvojeni ili predstavljaju nezavisnu funkcionalnu celinu i zahtevaju specifičnu organizaciju građenja, građevinski dnevnik može seza takve objekte voditi izdvojeno. Građevinski dnevnik može se voditi posebno za montažu uređaja, postrojenja i opreme, a po potrebi može se voditi i za instalacije i druge posebne vrste radova. Član 11 Građevinski dnevnik vodi se u obliku povezane i pečatom izvođača radova overene sveske sa jednostruko numerisanim stranama u gornjem desnom uglu, u dva primerka (original i kopija). Član 12 Pravo upisivanja odgovarajućih podataka i zapažanja u građevinski dnevnik imaju: odgovorni izvođač radova, lice koje vrši stručni nadzor, kao i glavni ili odgovorni projektant, ako učestvuje u vršenju nadzora. Član 13 Odgovorni izvođač radova svakodnevno unosi u građevinski dnevnik: 1) datum unošenja podataka; 2) vremenske prilike (temperatura, padavine i sl.); 3) radno vreme; 4) angažovanu radnu snagu i mehanizaciju; 5) druge okolnosti pod kojima se izvode radovi, a od značaja su za sagledavanje i kontrolu uslova i ispravnosti izvođenja radova; 6) vrstu i količinu prispelog materijala i produkata; 7) proizvođača materijala i produkata; 8) postojanje propisanih sertifikata o kvalitetu isporučenog materijala i produkata; 9) vrstu i položaj radova koji se izvode (pozicija radova); 10) orijentacionu kontrolu pojedinih radova koji su izvršeni; 11) izvršenu kontrolu radova koji su prethodili radovima koji se izvode (temeljna jama, vlažnost i stepen zbijenosti podloga, oplata, armatura i sl.); 12) način ugrađivanja odgovarajućih materijala i produkata (ručno, uz primenu odgovarajuće mehanizacije i dr.); 13) način nege i zaštite već izvedenih radova (negovanje betona, zaštita od padavina i dr.); 14) uzorke materijala koji su dostavljeni na kontrolu sa oznakom položaja radova na koje se odgovarajući uzorak odnosi; 15) nedostatke ili greške u tehničkoj dokumentaciji po kojoj se radovi izvode; 16) nepredviđene okolnosti koje zahtevaju izmenu postojećih tehničkih rešenja, odnosno povećan obim ugovorenih radova ili izvođenje naknadnih radova (nepredviđena svojstva tla, aktiviranje klizišta, arheološki nalazi i dr.);
254
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 17) podatke o izvršenim inspekcijskim pregledima gradilišta i osnovnim nalazima i nalozima nadležnog inspektora, sa naznakom mera koje, po tim nalozima, treba preduzeti. U građevinski dnevnik ulažu se i pismeni nalazi i dokumentacija koja je gradilištu dostavljena od strane investitora, glavnog ili odgovornog projektanta i drugih lica. Odgovorni izvođač radova i lice koje vodi stručni nadzor svojim potpisima na svakoj stranici overavaju i potvrđuju tačnost upisa podataka u građevinski dnevnik. Član 14 Odgovorni izvođač radova (građevinskih radova, mašinske instalacije, elektro opreme i dr.) unosi i potpisuje podatke i zapažanja iz člana 13. ovog pravilnika, koji se odnose na radove kojima on rukovodi. Radove kojima rukovodi lice iz stava 1. ovog člana svojim potpisom overava odgovorni izvođač radova. Član 15 Lice koje vrši stručni nadzor unosi u građevinski dnevnik podatke, zapažanja i naloge koji se odnose na: 1) kvalitet i postojanje sertifikata za materijale i produkte koji se ugrađuju; 2) kvalitet i postupak izvršenja radova(građevinskih radova, mašinske instalacije, elektro opreme i dr.); 3) izvršeni pregled radova koji se u kasnijim fazama ne mogu kontrolisati (temeljna jama, oplata, armatura i dr.); 4) potpunost tehničke dokumentacije i dopunska objašnjenja projektanta; 5) višak ugovorenih, odnosno naknadnih radova; 6) dopunsku tehničku i drugu dokumentaciju koja je dostavljena izvođaču radova; 7) primedbe i zapažanja koja su u građevinski dnevnik upisala ovlašćena lica iz člana 12. ovog pravilnika; 8) druge primedbe i zapažanja koja smatra korisnim za usmeravanje daljeg procesa građenja. Član 16 Lice koje vrši stručni nadzor unosi u građevinski dnevnik podatke i zapažanja iz člana 15. ovog pravilnika, koji se odnose na radove nad kojima on vrši stručni nadzor. Član 17 Original građevinskog dnevnika čuva se kod odgovornog izvođača radova, a kopija se čuva kod lica koje vrši stručni nadzor, za sve vreme građenja objekta. Član 18 Odgovorni izvođač radova, pored podataka iz člana 7. ovog pravilnika, unosi u knjigu inspekcije i građevinski dnevnik i dopunske podatke o promenama nastalim u toku građenja koje se odnose na: 1) izmene prostornog i funkcionalnog obuhvata gradilišta (završetak gradnje pojedinih objekata i njihovo izdvajanje iz gradilišta, uključivanje novih objekata, promena namene pojedinih objekata i sl.); 2) promene investitora, u celini ili za pojedine objekte; 3) angažovanje i početak rada izvođača pojedinih radova i lica koja rukovode tim radovima; 4) promene u organizovanju stručnog nadzora nad građenjem (stručni nadzor, stručni nadzor za posebne radove); 5) druge podatke koji se odnose na međusobne odnose investitora, finansijera, izvođača radova i drugih zainteresovanih subjekata (pitanja rada van redovnog radnog vremena, režijski troškovi, vanredni troškovi i sl.). U građevinski dnevnik upisuju se i drugi podaci koji mogu služiti kao dokaz kod obračuna izvedenih radova (izmene projektne dokumentacije, zastoj i prekid radova, nepredviđeni i naknadni radovi, Pravni instruktor • mart 2015.
255
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI izmenjeni uslovi rada usled nastupanja nepredviđenih okolnosti, broj zaposlenih i njihova kvalifikaciona struktura, mehanizacija na gradilištu i dr.).
V GRAĐEVINSKA KNJIGA Član 19 Građevinska knjiga je dokument u koji se upisuju tačni podaci o količinama stvarno izvedenih radova po odgovarajućim stavkama iz predmera i predračuna i služi kao dokaz za obračun i naplatu radova (situacija), ako je ugovorom o izvođenju radova predviđen takav način obračuna.
VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 20 Vođenje knjiga inspekcije i građevinskih dnevnika koje je započeto pre stupanja na snagu ovog pravilnika, okončaće se po propisima koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog pravilnika. Član 21 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije i građevinskog dnevnika („Službeni glasnik RS”, broj 105/03). Član 22 Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
256
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
PRAVILNIK O KLASIFIKACIJI OBJEKATA („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015) Osnovne odredbe Član 1 Ovim pravilnikom propisuje se klasifikacija objekata prema nameni, funkcionalnim i strukturalnim karakteristikama i stepenu uticaja na okruženje, s obzirom na rizike vezane za izgradnju i eksploataciju. Član 2 Objekti, u smislu ovog pravilnika, su zgrade i inženjerski objekti. Zgrada je objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju zidove (nadstrešnica) kao i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni ispod površine zemlje (skloništa, podzemne garaže i sl.). Inženjerski objekti su svi ostali objekti koji nisu zgrade: železnice, putevi, mostovi, aerodromske staze, cevovodi, komunikacioni i električni vodovi i dr. Član 3 Objekti se razvrstavaju u klase koje nose klasifikacioni broj prema tabeli iz člana 7. ovog pravilnika. Član 4 Površina objekta, za potrebe određivanja klase objekta, predstavlja ukupnu građevinsku bruto površinu obračunatu u skladu sa tačkom 4.3 SRPS.U.C2.100:2002, odnosno, zbir površina svih nadzemnih i podzemnih etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta u okviru spoljnih mera finalno obrađenih obodnih zidova. Visina zgrada, za potrebe određivanja klase objekta, računa se od površine poda podruma ili druge najniže etaže u zgradi, do najviše kote objekta. Član 5 Objekti različitih klasa se, za potrebe definisanja sadržaja tehničke dokumentacije, razvrstavaju u sledeće kategorije: A zgrade - nezahtevni objekti; B zgrade - manje zahtevni objekti; V zgrade - zahtevni objekti; Pravni instruktor • mart 2015.
257
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI G inženjerski objekti. Razvrstavanje objekata različitih klasa u kategorije se, prema nameni i stepenu složenosti, vrši prema tabeli iz člana 7. ovog pravilnika.
Objekti koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije Član 6 Za složene objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu određuje se klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta. Za zgrade koje se sastoje od više delova različite kategorije određuje se kategorija zgrade u celini, tako da joj se dodeljuje kategorija više zahtevnog dela. Za objekte koji se sastoje od zgrade i inženjerskog objekta, odnosno dela objekta, svakom objektu, odnosno delu objekta, se određuje se posebna kategorija.
Klasifikacija i kategorizacija objekata Član 7 Klase i kategorije objekata, u smislu ovog pravilnika, prikazane su u narednoj tabeli. Naziv ZGRADE
Objašnjenje
Dodatni kriterijum
STAMBENE ZGRADE
Stambene zgrade sa jednim stanom Stambene zgrade Izdvojene kuće za stanovanje sa jednim stanom ili povremeni boravak, kao što su porodične kuće, vile, vikendice, letnjikovci, planinske kolibe, lovačke kuće
Do 400 m2 i P+1+Pk (PS) Do 2.000 m2 i P+4+Pk (PS) Preko 2.000 m2 ili P+4+Pk (PS) Do 2.000 m2 i P+4+Pk (PS) Preko 2.000 m2 ili P+4+Pk (PS)
Kuće u nizu, spojene zidom, ili niz spojenih kuća na strmini (terasama), u kojima svaki stan ima svoj krov i svoj ulaz direktno iz prizemlja Stambene zgrade sa dva ili više stanova Stambene zgrade sa dva stana Stambene zgrade Izdvojene kuće sa dva stana koji Do 400 m2 i P+1+Pk/PS sa dva stana se koriste za stalno stanovanje ili povremeni boravak (za odmor i sl.) Do 2.000 m2 i P+4+Pk (PS) Preko 2.000 m2 ili P+4+Pk (PS) Kuće u nizu, povezane zidom, Do 2.000 m2 i P+4+Pk (PS) ili niz kuća spojenih terasama (na strmini), sa dva stana Preko 2.000 m2 ili P+4+Pk (PS) Stambene zgrade sa tri ili više stanova
258
Klasifikacioni Kategorija broj 1 11 111 111011 A 111012
B
111013
V
111021
B
111022
V
112 1121 112111
A
112112
B
112113
V
112121
B
112122
V
1122
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Stambene zgrade sa Izdvojene stambene zgrade sa tri ili više stanova tri stana, za stalno stanovanje ili za povremeni boravak
Izdvojene i ostale stambene zgrade sa više od tri stana, kao što su stambeni blokovi, kuće sa apartmanima i sl. u kojima su stanovi namenjeni za stalno stanovanje ili za povremeni boravak Zgrade za stanovanje zajednica Zgrade za Zgrade za zajedničko stanovanje, stanovanje uključujući stanove sa potpunom zajednica uslugom održavanja i čišćenja za starije osobe, studente, decu i druge društvene grupe, kao npr. domovi penzionera, ustanove i domove koji pružaju brigu za starije i hendikepirane osobe, radnička prenoćišta, studentske domove, sirotišta, prenoćišta uz zgrade internata, domove beskućnika, manastire i dr.
Do 400 m2 i P+1+Pk/PS Do 2.000 m2 i P+4+Pk (PS) Preko 2.000 m2 ili P+4+Pk (PS) Do 2.000 m2 i P+4+Pk (PS) Preko 2.000 m2 ili P+4+Pk (PS)
Do 400 m2 i P+2 Preko 400 m2 ili P+2
NESTAMBENE ZGRADE Hoteli i slične zgrade Hoteli Hoteli i moteli Hoteli, moteli, gostionice sa sobama, pansioni i slične zgrade za noćenje gostiju, s restoranom ili bez njega Restorani, barovi i slične ugostiteljske zgrade
Zasebne zgrade restorana, barova, kantina
Ostale zgrade za kratkotrajni boravak Ostale zgrade Prenoćišta za omladinu (hostele), za kratkotrajni planinarski domovi, dečiji i boravak porodični kampovi, bungalovi za odmor, odmarališta, druge zgrade za odmor i noćenje izletnika koje nisu drugde razvrstane
Pravni instruktor • mart 2015.
Do 400 m2 i P+2 Preko 400 m2 ili P+2 Do 400 m2 i P+2 Preko 400 m2 ili P+2 Do 400 m2 i P+2 Preko 400 m2 ili P+2
112211
A
112212
B
112213
V
112221
B
112222
V
113 113001
B
113002
V
12
121 1211 121111
B
121112
V
121113
B
121114
V
1212 121201
B
121202
V
259
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Poslovne zgrade Poslovne zgrade
Zgrade koje se upotrebljavaju u poslovne svrhe, za administrativne i upravne svrhe (banke, pošte, poslovne zgrade lokalne uprave i državnih tela i dr) Konferencijski i kongresni centri, zgrade sudova i parlamenta
Do 400 m2 i P+2 Preko 400 m2 ili P+2 Do 400 m2 i P+2 Preko 400 m2 ili P+2
Zgrade za trgovinu na veliko i malo Zgrade za trgovinu Trgovački centri, zgrade sa Do 400 m2 i P+1 na veliko i malo prodavnicama, robne kuće, Preko 400 m2 izdvojene prodavnice, apoteke ili P+1 i butici, sajamske hale, prostori za aukcije i izložbe, zatvorene pijace, servisne stanice za motorna vozila itd. Zgrade za saobraćaj i komunikacije Zgrade za komunikacije, stanice, terminali i slične zgrade Zgrade drumskog Zgrade s pripadajućim saobraćaja instalacijama i uređajima u njima na autobuskim stanicama Zgrade železničkog Zgrade s pripadajućim saobraćaja instalacijama i uređajima u njima na železničkim stanicama, na stanicama žičara, sedećih žičara, itd. Signalne (skretničarske) kućice, spremišta (remize) za lokomotive i vagone Zgrade vazdušnog Zgrade s pripadajućim saobraćaja instalacijama i uređajima u njima na civilnim i vojnim aerodromima Hangari za avione Zgrade za kontrolu letenja (kontrolni tornjevi) Zgrade vodenog Zgrade s pripadajućim saobraćaja instalacijama i uređajima u njima na lučkim terminalima Svetionici Zgrade pošta i Zgrade poštanskog prometa, telekomunikacija telefonske centrale, telekomunikacijski centri Telefonske govornice Zgrade za Zgrade za televizijsko i televizijsko i radio radio emitovanje emitovanje
260
122 122011 122012
B V
122021 122022
B V
123 123001 123002
B V
124 1241 124110
V
124121
V
124122
V
124131
V
124132 124133
V V
124141
V
124142 124151
V V
124152 124160
A V
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Ostale zgrade za saobraćaj i komunikacije Garaže Garaže
Samostalne zgrade garaža (nadzemne i podzemne) i parkirališta Ostave za bicikle Industrijske zgrade i skladišta Industrijske zgrade Industrijske zgrade Natkrivene zgrade koje se upotrebljavaju za industrijsku proizvodnju, npr. fabrike, radionice, klanice, pivare, hale za montažu itd. Rezervoari, silosi i skladišta Rezervoari i silosi Rezervoari i cisterne Rezervoari za naftu i gas Silosi za cement i druge suve agregate Zatvorena skladišta Specijalizovana skladišta zatvorena s najmanje tri strane zidovima ili pregradama
124170
V
1242 124210
V
124220 125 1251 125101
A B
125102
V
125103
V
1252 125211 125212 125213
G G G
125221
B
125222
V
125223 125231 125232
V A B
126
1261 126101
V
126102
V
126103
V
126104
V
1262
radionice do 400 m2 radionice preko 400 m2 sve osim radionica Do 1.500 m2 i P+1 preko 1.500 m2 ili P+1 Do 1.500 m2 Više od 1.500 m²
Hladnjače Natkrivena skladišta Stalno natkrivena skladišta (s krovom) na otvorenom, s manje od tri zida ili bez zidova Zgrade za kulturno-umetničku delatnost i zabavu, obrazovanje, bolnice i ostale zgrade za zdravstvenu zaštitu Zgrade za kulturno-umetničku delatnost i zabavu Zgrade za kulturno- Bioskopi, koncertne dvorane, umetničku operske kuće, pozorišta, itd. delatnost i zabavu Dvorane za sastanke i višenamenske dvorane koje se uglavnom upotrebljavaju za kulturno-umetničku delatnost i zabavu Kazina, cirkusi, muzičke i plesne dvorane, plesne amaterske škole, diskoteke, paviljoni za promenadne koncerte Zgrade u zoološkim vrtovima i botaničkim baštama Muzeji i biblioteke
Pravni instruktor • mart 2015.
261
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Muzeji i biblioteke
Muzeji, umetničke galerije, biblioteke, informacionodokumentarni centri Zgrade za čuvanje arhivske građe Školske zgrade i zgrade za naučnoistraživačke delatnosti Zgrade dečjih vrtića Zgrade u kojima se obavlja predškolsko obrazovanje (jaslice, vrtići) Zgrade osnovnih Zgrade za osnovno obrazovanje škola Zgrade specijalnih škola za hendikepiranu decu Zgrade srednjih Zgrade srednjih škola (npr. i ostalih škola gimnazije, tehničke i srodne škole, industrijske i druge stručne škole) Neprofesionalne vozačke škole za motorna vozila, za obuku letenja i upravljanje plovnim objektima Škole za obrazovanje odraslih i škole kojima se ne može odrediti obrazovni stepen Zgrade fakulteta Zgrade univerziteta, fakulteta, umetničkih akademija, visokih i viših škola Zgrade za Zgrade koje se koriste naučnoistraživačku za naučno istraživanje, delatnost istraživačke laboratorije Meteorološke stanice, zgrade opservatorija Bolnice i ostale zgrade za zdravstvenu zaštitu Zgrade bolnica Zgrade opštih i specijalnih i klinika bolnica i klinika u kojima se pruža medicinsko i hirurško lečenje i nega bolesnih i povređenih osoba Sanatorijumi i druge bolnice za duži oporavak i negu bolesnika Psihijatrijske bolnice, porodilišta Univerzitetske bolnice, bolnice za osobe na prevaspitanju, zatvorenike i vojnike Zgrade bolnica i lečilišta koje se koriste za termalno lečenje, talasoterapiju i funkcionalnu rehabilitaciju Ustanove sa kombinovanom uslugom smeštaja, ishrane, nege i lečenja za starije osobe ili hendikepirana lica
262
126201
V
126202 1263 126310
V V
126321 126322
V V
126331
V
126332
V
126333
V
126340
V
126351
V
126352
V
1264 126411
V
126412
V
126413 126414
V V
126415
V
126416
V
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Ostale zgrade za zdravstvenu zaštitu
Zgrade domova zdravlja, zdravstvenih stanica, stanica za hitnu pomoć, poliklinike i lekarske ordinacije Centri za transfuziju krvi, za prikupljanje majčinog mleka Centri za zaštitu majki i dece Zgrade za Zgrade veterinarskih stanica, veterinarsko lečenje bolnica i privatnih ordinacija za lečenje životinja Sportske dvorane Sportske dvorane Zgrade za sportove koji se održavaju u zatvorenom prostoru (košarkaška i teniska igrališta, plivališta, gimnastičke dvorane, hokej itd.)i koje imaju prostore za gledaoce (tribine, podeste, terase itd.) kao i za učesnike (tuševe, garderobe itd.) Ostale nestambene zgrade Poljoprivredne zgrade Staje za stoku Staje za krave, ovce i koze, i živinarnici konjušnice, svinjci, štenare i zgrade za uzgoj dr. životinja, industrijski i ostali živinarnici
Zgrade za uzgoj, proizvodnju i smeštaj poljoprivrednih proizvoda
Zgrade za čuvanje i uzgoj poljoprivrednih proizvoda npr skladišta za poljoprivredne proizvode, ambari, koševi, trapovi, staklenici, vinarije, vinski podrumi i dr.
Poljoprivredni silosi Silosi za potrebe poljoprivredne proizvodnje
Ostale poljoprivredne zgrade
Garaže, hangari i druge zgrade za smeštaj poljoprivrednih mašina i alata, kao i ostale poljoprivredne pomoćne zgrade
Zgrade za obavljanje verskih i drugih obreda Zgrade za obavljanje Crkve, kapele, džamije, verskih obreda sinagoge, katedrale itd.
Pravni instruktor • mart 2015.
126421
V
126422
V
126423 126430
V V
1265 126500
V
127 1271 127111 127112
A B
127113
V
127121 127122
A B
127123
V
127131
B
127132
V
127141 127142
A B
127143
V
1272 127210
V
Do 600 m2 Do 4.000 m2 i visine do 25 m Preko 4.000 m2 ili visine preko 25 m do 600 m2 Do 4.000 m2 i visine do 25 m Preko 4.000 m2 ili visine preko 25 m Do 4.000 m2 i visine od 25 m Preko 4.000 m2 ili visine preko 25 m do 600 m2 Do 4.000 m2 i visine do 25 m Preko 4.000 m2 ili visine preko 25m
263
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Zgrade na grobljima Mrtvačnice, krematorijumi prostorije za ispraćaj Ostale građevine Grobnice sa spomenicima na grobljima ili bez spomenika Istorijski ili zaštićeni spomenici Istorijski ili zaštićeni Istorijske ili zaštićene zgrade, spomenici bilo koje vrste, koje se ne koriste u druge svrhe Zaštićene ruševine, arheološke iskopine i preistorijska nalazišta Kipovi, komemorativne, umetničke i dekorativne građevine Ostale zgrade, drugde neklasifikovane Zatvori, kaznenopravni centri i sl. Kasarne i ostale zgrade za vojsku, policiju ili vatrogasce Nastrešnice na autobuskim Ostale zgrade, stanicama, javni klozeti, drugde perionice itd. neklasifikovane 2 OSTALE GRAĐEVINE
do 200 m2 preko 200 m2
127221 127222 127223 127230
V B V A
1273 127301
V
127302
V
127303
V
1274 127410
V
127420
B
2 21 211 2111 211111
G
211112
G
211121
G
211122
G
SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA
Autoputevi, putevi i ulice (za saobraćaj motornih vozila) Autoputevi i ostali putevi Autoputevi Putevi koji su izgrađeni i namenjeni isključivo za saobraćaj motornih vozila, imaju najmanje četiri saobraćajne trake tj. Po dve za svaki smer vožnje, fizički odvojene (širine najmanje 3,25 m) i po jednu traku za zaustavljanje vozila u nuždi, bez ukrštanja sa poprečnim putevima i prugom u istom nivou. Sve potrebne instalacije (rasveta, signalizacija) koje omogućuju sigurno odvijanje saobraćaja i parkiranja Putevi sa najmanje dve saobraćajne Ostali putevi trake širine 3 m, kojima je (za saobraćaj omogućen siguran saobraćajni motornih vozila) tok vozila brzinom od najmanje 60 km-h, po kojima se smeju kretati samo motorna vozila, uključujući i raskrsnice Sve potrebne instalacije (rasveta, signalizacija) koje omogućuju sigurno odvijanje saobraćaja i parkiranja
264
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Ostali putevi i ulice Ostali putevi i ulice Ulice i putevi unutar gradova i ostalih naselja, seoski i šumski putevi i putevi na kojima se odvija saobraćaj motornih vozila, bicikala i zaprežnih vozila, uključujući raskrsnice, obilaznice i kružne tokove, otvorena parkirališta, pešačke staze i zone, trgovi, biciklističke i jahačke staze Sve potrebne instalacije (rasveta, signalizacija) koje omogućuju sigurno odvijanje saobraćaja i parkiranja Železničke pruge Međumesne železničke pruge Međumesne Glavne železničke pruge javnog železničke pruge saobraćaja i sporedni koloseci (uključujući gornji i donji stroj pruge), železničke stanice, železnički prelazi i raskrsnice i pruge u ranžiranim stanicama Sva potrebna železnička infrastruktura koja omogućava sigurno odvijanje saobraćaja (instalacije za rasvetu, signalizaciju, sigurnost i elektrifikaciju) Gradske železničke pruge Gradske železničke Gradska i prigradska pruge mreža železnice odvojena od ostalog saobraćaja Gradska podzemna železnica, nadzemna železnica, žičana železnica Instalacije za rasvetu, signalizaciju, sigurnost i elektrifikaciju pruga Tramvajske pruge Tramvajske pruge Instalacije za rasvetu, signalizaciju, sigurnost i elektrifikaciju pruga Aerodromske staze Aerodromske staze Aerodromske staze Staze za poletanje Instalacije za rasvetu, signalizaciju, sigurnost prometa pista Mostovi, vijadukti, tuneli i podzemni prolazi Mostovi i vijadukti
Pravni instruktor • mart 2015.
2112 211201
G
211202
G
212 2121 212101
G
212102
G
2122 212211
G
212212
G
212213
G
212221 212222
G G
213 2130 213001 213002
G G
214 2141
265
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Mostovi i vijadukti
Drumski i železnički mostovi (metalni, armirano betonski ili od dr. materijala) i vijadukti Instalacije za rasvetu, signalizaciju i sigurnost prometa na mostovima Pokretni mostovi, seoski i šumski mostovi sa šinama, pešački mostovi Tuneli i podzemni prolazi Tuneli i podzemni Drumski i železnički tuneli, prolazi galerije i podzemni prolazi Pešački podzemni prolazi Instalacije za rasvetu, signalizaciju i sigurnost prometa u tunelima i prolazima Luke, plovni kanali, brane i ostali hidrograđevinski objekti Luke i plovni kanali Pomorske i Pomorske i rečne luke (pristaništa, rečne luke dokovi, gatovi, molovi, itd.) Vojna pristaništa Dokovi (navozi) u brodogradilištima Plovni kanali Plovni kanali Građevine na Građevine na rekama i kanalima rekama i kanalima (ustavi, mostovi i tuneli na kanalima), izgrađene obale i putevi za tegljenje uz obalu Brane i nasipi Brane i nasipi Brane i slične konstrukcije za zadržavanje vode za bilo koju namenu: za potrebe hidroelektrana, navodnjavanje, regulaciju vodotoka, zaštitu od poplava Nasipi, građevine za zaštitu obala Akvadukti, hidrograđevinski objekti za odvodnjavanje i navodnjavanje Akvadukti, Kanali za navodnjavanje i druge hidrograđevinski građevine za snabdevanje vodom objekti za radi kultivisanja zemljišta odvodnjavanje i Akvadukti navodnjavanje Drenaže, otvorene jame za odvođenje
CEVOVODI, KOMUNIKACIONI I ELEKTRIČNI VODOVI
Međumesni (daljinski) cevovodi, komunikacioni i električni vodovi Međumesni (daljinski) naftovodi i gasovodi Međumesni Međumesni nadzemni, podzemni (daljinski) naftovodi ili podmorski cevovodi za transport sirove nafte i naftnih proizvoda Crpne stanice
266
214101
G
214102
G
214103
G
2142 214201
G
214202 214203
G G
215 2151 215111
G
215112 215113
G G
215120 215130
G G
2152 215201
G
215202 2153 215301
G G
215302 215303
G G
22 221 2211 221111
G
221112
G
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Međumesni Međumesni nadzemni, (daljinski) gasovodi podzemni ili pomorski cevovodi za transport gasa Crpne stanice Međumesni nadzemni, podzemni Međumesni (daljinski) cevovodi ili podmorski cevovodi za hemijske i druge proizvode za hemijske i druge proizvode Međumesni (daljinski) vodovodi Međumesni Međumesni nadzemni, podzemni (daljinski) vodovodi ili podmorski vodovod Ostale građevine Vodozahvati, građevine (uređaji) uz međumesne za čišćenje vode i crpne stanice vodovode Međumesni telekomunikacioni vodovi Međumesni Međumesni nadzemni, podzemni telekomunikacioni ili podmorski telekomunikacioni vodovodi vodovi, relejni sistemi, radio i televizijske ili kablovske mreže, relejni tornjevi, telekomunikacioni stubovi i infrastruktura za radiokomunikaciju Dalekovodi Dalekovodi Međumesni nadzemni ili podzemni vodovi za distribuciju električne energije visokog ili srednjeg napona Stubovi dalekovoda (piloni) Transformatorske Transformatorske stanice stanice i podstanice Lokalni cevovodi i vodovi Lokalna mreža gasovoda Lokalna mreža Lokalni nadzemni ili podzemni gasovoda cevovodi za distribuciju gasa (van zgrada) Lokalni vodovodi, parovodi i toplovodi Lokalni vodovodi Lokalni cevovodi za distribuciju vode (mreža van zgrada) Ostale građevine Vodotornjevi i drugi u lokalnoj rezervoari za vodu, izvorišta, fontane (česme), hidranti vodovodnoj mreži Parovodi i toplovodi Lokalni cevovodi za toplu vodu, paru ili kompromovani vazduh (cevi van zgrada) Kanalizaciona mreža
Pravni instruktor • mart 2015.
221121
G
221122 221130
G G
2212 221210
G
221220
G
2213 221300
G
2214 221411
G
221412 221420
G G
222 2221 222100
G
2222 222210
G
222220
G
222230
G
2223
267
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Javna kanalizaciona mreža Ostala kanalizaciona mreža
Spoljna kanalizaciona mreža Kanalizacioni kolektori Spoljni kanalizacioni kanali i kolektori koji nisu u sklopu javne kanalizacije, npr. u bolničkom ili fabričkom okrugu, turističkim naseljima itd. Građevine s odgovarajućim Objekti za uređajima za prečišćenje prikupljanje i otpadnih voda ili bez njih prečišćavanje (npr. sabirne jame, taložnice, otpadnih voda separatori ulja, septičke jame) Lokalni, električni i telekomunikacioni vodovi Lokalni električni Lokalni električni nadzemni vodovi ili podzemni vodovi Lokalne Transformatorske transformatorske stanice i podstanice stanice Lokalni Lokalni telekomunikacioni telekomunikacioni vodovi, nadzemni ili podzemni, vodovi kao i pomoćne instalacije (telegrafski stubovi itd) Lokalni televizijski kablovi i zajedničke antene
222311 222312 222320
G G G
222330
G
2224 222410
G
222420
G
222431
G
222432
G
23 230
2301 230101
G
230102
G
2302 230201
G
230202
G
230203 2303
G
SLOŽENE INDUSTRIJSKE GRAĐEVINE
Složeni industrijski objekti i postrojenja (elektrane, rafinerije itd.) koji nisu zgrade Građevine za rudarstvo i vađenje nafte i gasa Građevine za Objekti i postrojenje za rudarstvo, rudarstvo i vađenje vađenje ugljovodonika, nafte i gasa kamenolomi, eksploatacija šljunka itd. (npr. stanice za utovar i istovar, tornjevi za provetravanje itd.) Objekti za proizvodnju gipsa, cementa, cigle i crepa itd. Elektrane Elektrane Objekti i oprema za proizvodnju električne energije npr. hidroelektrane, termoelektrane za ugalj, nuklearne elektrane, elektrane na vetar Objekti i postrojenja za obradu i preradu nuklearnog materijala Peći za spaljivanje otpadaka Građevine i postrojenja za hemijsku industriju
268
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Građevine i postrojenja za hemijsku industriju
Građevinski objekti i postrojenja u hemijskoj industriji, petrohemijska postrojenja ili rafinerije Terminali za ugljovodonike Koksare i plinare Objekti i postrojenja u teškoj industriji, drugde neklasifikovani Objekti i Objekti i instalacije u teškoj postrojenja u teškoj industriji, kao što su visoke peći, industriji, drugde valjaonice čelika, livnice itd. neklasifikovani
230301
G
230302 230303 2304 230400
G G G
24 241 2411 241100
G
2412 241210
241221
G
241222
G
242 242001
G
242002
G
242003
G
OSTALE NEPOMENUTE GRAĐEVINE
Građevine za sport i rekreaciju Sportski tereni Sportski tereni Tereni i pripadajući objekti (osim zgrada) namenjeni za sportove koji se održavaju na otvorenom Ostale građevine za sport i rekreaciju Pristaništa u marinama Ostale građevine za Zabavni parkovi, kao i dr. sport i rekreaciju građevine na otvorenom, uključujući i građevine na brdskim terenima (skijaške staze i liftovi, sedeće žičare itd.), igrališta za golf, sportska uzletišta, hipodromi, objekti koji se pretežno koriste za vodene sportove, oprema na plažama Javni vrtovi i parkovi, ZOO vrtovi i botaničke bašte Ostale građevine (osim zgrada) drugde neklasifikovane Ostale građevine Vojni objekti (utvrđenja, (osim zgrada) stražare, bunkeri, strelišta, drugde centri za vojno testiranje) neklasifikovane Objekti drugde neklasifikovani, uključujući mesta za lansiranje satelita Odlagalište smeća (deponije)
Završna odredba Član 8 Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Pravni instruktor • mart 2015.
269
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
PRAVILNIK O NAČINU ZATVARANJA I OBELEŽAVANJU ZATVORENOG GRADILIŠTA („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015) Član 1 Ovim pravilnikom bliže se propisuje izgled i sadržina službenog znaka „zatvoreno gradilište”, kao i postupak zatvaranja gradilišta. Član 2 Zatvaranje gradilišta vrši se na osnovu rešenja građevinskog inspektora koje se donosi kada u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole. Primerak rešenja kojim se nalaže zatvaranje gradilišta iz stava 1. ovog člana dostavlja se nadležnoj policijskoj upravi, koja će po potrebi pružiti policijsku pomoć radi omogućavanja sprovođenja izvršenja tog rešenja. Ako bi zatvaranjem gradilišta nastupila neposredna opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta ili susednih objekata, život i zdravlje ljudi, bezbednost odvijanja saobraćaja i sl, radi otklanjanja takve opasnosti preduzimaju se mere u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Član 3 Mera iz člana 2. stav 1. ovog pravilnika sprovodi se stavljanjem službenog znaka „zatvoreno gradilište” i pribijanjem kopije rešenja na vidnom mestu na gradilištu, čime se smatra da je dostava uredno izvršena. Mera iz stava 1. ovog člana može se sprovesti i pečaćenjem građevinskih mašina na gradilištu. Član 4 Službeni znak „zatvoreno gradilište” izrađuje se u dimenzijama 300 x 400 mm na materijalu koji je postojan na vremenske uslove, a obavezni grafički i tekstualni prikaz službenog znaka, odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Službeni znak „zatvoreno gradilište” izrađuje se na beloj podlozi, svi slovni i grafički prikazi izrađuju se u crnoj boji, a okvir grafičkog prikaza i znak „X” izrađuju se u crvenoj boji. Službeni znak „zatvoreno gradilište” postavlja se na vidnom mestu na gradilištu, a ako je gradilište veće površine ili dužine, može se postaviti i više ovih znakova.
270
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Član 5 Pored postavljanja službenog znaka iz člana 4. ovog pravilnika, gradilište se obezbeđuje i postavljanjem posebnih traka. Posebna traka za obeležavanje zatvorenog gradilišta izrađuje se od PVC folije, širine 150 mm i sadrži tekst: „zatvoreno gradilište” i „građevinska inspekcija” (veličina slova: visina 90 mm, širina 40 mm) na propisanom razmaku između teksta „zatvoreno gradilište” i „građevinska inspekcija” od 900 mm. Posebna traka izrađuje se u svetlonarandžastoj boji kao osnovi, sa crnim slovima. Član 6 Pečaćenje građevinskih mašina odnosi se na sve građevinske mašine koje su zatečene na gradilištu u momentu donošenja rešenja iz člana 2. ovog pravilnika. Pečaćenje se vrši pečatom (plombom) i trakom koji se stavljaju tako da onemogućavaju rad mašine (ako mašina poseduje kabinu, pečaćenje se vrši stavljanjem dva pečata sa povezanom trakom na vrata kabine i sl.). Član 7 Od trenutka zatvaranja gradilišta ne mogu se vršiti nikakvi radovi, osim preduzimanja neophodnih mera iz člana 2. stav 3. ovog pravilnika. Član 8 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o izgledu i sadržini službenog znaka i postupku zatvaranja gradilišta („Službeni glasnik RS”, broj 79/09). Član 9 Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Grafički prikaz službenog znaka
ZATVORENO GRADILIŠTE Ko skine ili povredi službeni pečat ili znak koji je ovlašćeno službeno lice stavilo radi osiguranja predmeta ili prostora ili ko, bez skidanja ili povrede pečata ili znaka, uđe u takvu prostoriju ili otvori predmet na koji je bio stavljen službeni pečat ili znak, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Za pokušaj će se kazniti (član 327. Krivičnog zakonika „Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14). GRAĐEVINSKA INSPEKCIJA (M.P) Pravni instruktor • mart 2015.
271
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
PRAVILNIK O OPŠTIM PRAVILIMA ZA PARCELACIJU, REGULACIJU I IZGRADNJU („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015) I UVODNE ODREDBE Član 1 Ovim pravilnikom propisuju se opšta pravila i uslovi za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.
II OPŠTA PRAVILA ZA PARCELACIJU Pojam Član 2 Opšta pravila za parcelaciju su elementi za određivanje veličine, oblika i površine građevinske parcele koja se formira. Oblik i površina građevinske parcele Član 3 Građevinska parcela po pravilu ima oblik pravougaonika ili trapeza. Građevinska parcela ima oblik i površinu, koji omogućavaju izgradnju objekta u skladu sa opštim pravilima za parcelaciju. Formiranje građevinske parcele Član 4 Građevinska parcela se formira deobom ili spajanjem celih ili delova katastarskih parcela, odnosno parcelacijom ili preparcelacijom do minimuma propisanog ovim pravilnikom. Ispravka granica susednih parcela Član 5 Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela. Ispravka granica iz stava 1. ovog člana vrši se ako su ispunjeni uslovi za primenu opštih pravila za parcelaciju.
272
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Opšta pravila za parcelaciju za pojedinačne zone Član 6 Opšta pravila za parcelaciju određuju se za: (1) zone kuća za odmor; (2) seoske zone; (3) zone retkih naselja i porodične gradnje; (4) opšte stambene zone, mešovite zone, gradske stambene zone i centralne gradske zone u naseljima srednjih i većih gustina; (5) periferne poslovne, privredne i industrijske zone i (6) ostale zone. 1. Opšta pravila za parcelaciju u zoni kuća za odmor Član 7 Najmanja površina građevinske parcele za izgradnju pojedinačnih slobodnostojećih objekata za odmor i povremeno stanovanje je 500,00 m2. 2. Opšta pravila za parcelaciju u seoskoj zoni Član 8 Najmanja površina građevinske parcele za izgradnju u naselju je 400,00 m2, a najmanja širina te parcele u naseljima za sve vrste izgradnje iznosi 12,00 m. Na građevinskoj parceli čija je površina manja od najmanje površine utvrđene u stavu 1. ovog člana, odnosno ne manja od 150,00 m2, može se utvrditi izgradnja stambenog objekta spratnosti P+1, sa dva stana, indeksa izgrađenosti do 0,8. 3. Opšta pravila za parcelaciju u zoni retkih naselja i porodične gradnje Član 9 Najmanja površina građevinske parcele za izgradnju slobodnostojećeg objekta je 300,00 m2, dvojnog objekta je 400,00 m2 (dve po 200,00 m2), objekata u neprekinutom nizu, atrijumskih i poluatrijumskih objekata 200,00 m2, kao i objekata u prekinutom nizu - 200,00 m2. Najmanja širina građevinske parcele za izgradnju slobodnostojećeg objekta je 10,00 m, dvojnih objekata 16,00 (dva po 8,00 m) i objekata u neprekinutom nizu 5,00 m. 4. Opšta pravila za parcelaciju u opštoj stambenoj zoni, u mešovitoj zoni, gradskoj stambenoj zoni i centralnoj gradskoj zoni u naseljima srednjih i većih gustina Član 10 Najmanja širina građevinske parcele za višespratne stambene i poslovne objekte u neprekinutom nizu je 12,0 m, a za slobodnostojeće višeporodične stambene, poslovne i druge objekte kompatibilnih namena je 16,0 m. Najmanja površina građevinske parcele za novu izgradnju za objekte iz stava 1. ovog člana je 600 m2. 5. Opšta pravila za parcelaciju u perifernoj poslovnoj, privrednoj i industrijskoj zoni Član 11 Najmanja širina građevinske parcele za privredne, poslovne, proizvodne i industrijske objekte je 16,0 m, a najmanja površina nove parcele za novu izgradnju je 800 m2. 6. Opšta pravila za parcelaciju za objekte u ostalim zonama Član 12 Za ostale pojedinačne zone parcele se definišu u skladu sa posebnom namenom, odnosno u skladu sa infrastrukturnim objektima. Pravni instruktor • mart 2015.
273
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
III OPŠTA PRAVILA ZA REGULACIJU Pojam Član 13 Opšta pravila za regulaciju obuhvataju planske elemente za određivanje regulacione i građevinske linije, položaj objekta na parceli i druga pravila regulacije. Sistem elemenata regulacije zasniva se na urbanističkim mrežama linija (regulaciona linija, građevinska linija i osovinska linija javne saobraćajne površine). Regulacione linije Član 14 Regulaciona linija utvrđuje se u odnosu na osovinsku liniju (osovinu javnog puta) ili na graničnu liniju (kej, trasa pruge, bolnica i sl.) i obeležava za sve postojeće i planirane javne saobraćajne površina. Rastojanje između regulacionih linija (širina pojasa regulacije) utvrđuje se u zavisnosti od funkcije i ranga saobraćajnice, odnosno infrastrukture, kao horizontalna, nadzemna i podzemna regulacija. Lokacijski uslovi izdaju se ako građevinska parcela ima izlaz na javnu saobraćajnu površinu, u skladu sa rangom i pravilima za najmanju dozvoljenu širinu pojasa regulacije po vrstama ulica: 1) s abirne ulice - 10,00 m; 2) s tambene ulice - 8,00 m; 3) s aobraćajnice u seoskim naseljima - 7,00 m; 4) k olski prolazi - 5,00 m; 5) p rivatni prolaze - 2,50 m. Javne saobraćajne površine Član 15 Regulaciona linija i osovina saobraćajnice javnog puta su osnovni elementi za utvrđivanje saobraćajne mreže. Regulaciona linija i osovina novih saobraćajnica utvrđuju se u odnosu na postojeću regulaciju i parcelaciju, postojeće trase saobraćajnica i funkcionalnost saobraćajne mreže. Nivelacija saobraćajnica i drugih javnih površina određuje se proračunom padova i poprečnih i podužnih profila pojasa regulacije. Utvrđene analitičke koordinate (kote nivelete) karakterističnih tačaka u planu nivelacije predstavljaju osnov za utvrđivanje niveleta regulacionih linija, kao i osnov za postavljanje ulaza u objekat i uređenje ostalog prostora van pojasa regulacije. Minimalni stepen opremljenosti infrastrukturom Član 16 Naseljska (primarna i sekundarna) mreža infrastrukture (vodovod, kanalizacija, TT mreža, gasna mreža, daljinsko grejanje i drugo) postavlja se u pojasu regulacije, u skladu s potrebama i pravilima nadležnog javnog odnosno javno komunalnog preduzeća. Lokacijski uslovi izdaju se ako građevinska parcela u zoni kuća za odmor, seoskoj zoni i zoni retkih naselja i porodične gradnje, u perifernoj poslovnoj, privrednoj i industrijskoj zoni ima izlaz na javnu saobraćajnu površinu, u skladu sa rangom i pravilima za najmanju dozvoljenu širinu pojasa regulacije, u kojoj je izgrađena ili je planirana minimalno vodovodna i elektroenergetska mreža. Lokacijski uslovi izdaju se ako građevinska parcela u opštoj stambenoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili više tipova stambene izgradnje, u mešovitoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili više tipova nestambene gradnje, u gradskoj stambenoj i opštoj zoni većih gustina i centralnoj gradskoj i poslovnoj zoni, ima izlaz na javnu saobraćajnu površinu, u skladu sa rangom i pravilima za najmanju dozvoljenu širinu pojasa regulacije, u kojoj je izgrađena ili je planirana minimalno vodovodna, kanalizaciona i elektroenergetska mreža.
274
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Građevinske linije Član 17 Građevinska linija se poklapa sa regulacionom linijom na građevinskoj parceli ili se nalazi na rastojanju koje je za pojedinačne zone propisano ovim pravilnikom. Građevinski objekat postavlja se prednjom fasadom na građevinsku liniju, odnosno unutar prostora oivičenog građevinskom linijom. Član 18 Podzemna građevinska linija ne može da pređe granice građevinske parcele. Podzemna građevinska linija za ostale podzemne objekte (delovi objekata, skloništa, garaže i sl.) može se utvrditi i u pojasu između regulacione i građevinske linije, kao i u unutrašnjem dvorištu izvan gabarita objekta, ako to ne predstavlja smetnju u funkcionisanju objekta ili infrastrukturne i saobraćajne mreže.
IV OPŠTA PRAVILA ZA IZGRADNJU Pojam Član 19 Opštim pravilima za izgradnju uređuju se vrste i kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama, odnosno klasa i namena objekata čija izgradnja je zabranjena u tim zonama, položaj objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, udaljenost objekta, visina ili spratnost objekta, uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj građevinskoj parceli, postavljanje ograde, uslove i način obezbeđivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje i garažiranje vozila i dr, a iskazuju se sistemom urbanističkih pravila i pokazatelja (indeks izgrađenosti ili indeks zauzetosti) i odnose se na pojedinačne građevinske parcele, kao i drugi uslovi arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, završne obrade, kolorita i drugo. Vrste i kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama Član 20 U zoni kuća za odmor, seoskoj zoni i zoni retkih naselja i porodične gradnje, u perifernoj poslovnoj, privrednoj i industrijskoj zoni u okviru svake građevinske parcele, a u okviru dozvoljenog procenta izgrađenosti parcele, mogu se graditi drugi objekti, kao i prateći i pomoćni objekti koji su u funkciji korišćenja glavnog objekta, čija namena ne ugrožava glavni objekat i susedne parcele. U opštoj stambenoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili više tipova stambene izgradnje, u mešovitoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili više tipova nestambene gradnje, u gradskoj stambenoj i opštoj zoni većih gustina i centralnoj gradskoj i poslovnoj zoni, u okviru dozvoljenog procenta izgrađenosti parcele, dozvoljava se na građevinskoj parceli kompatibilna namena, u okviru objekta. Na površini osnovne pretežne namene zemljišta u zoni kuća za odmor, seoskoj zoni i zoni retkih naselja i porodične gradnje, u opštoj stambenoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili više tipova stambene izgradnje, u mešovitoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili više tipova nestambene gradnje, u urbanoj stambenoj i opštoj zoni većih gustina i centralnoj gradskoj i poslovnoj zoni dozvoljena je izgradnja kompatibilnih namena, i to: 1) poslovanje; 2) trgovina; 3) ugostiteljstvo; 4) z anatstvo i usluge; 5) zdravstvo; 6) d ečija zaštita; 7) obrazovanje; Pravni instruktor • mart 2015.
275
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 8) kultura; 9) v erski objekti. Na površini osnovne pretežne namene zemljišta, u perifernoj poslovnoj, privrednoj i industrijskoj zoni, dozvoljena je izgradnja kompatibilnih namena: 1) poslovanje; 2) trgovina; 3) ugostiteljstvo; 4) z anatstvo i usluge; 5) b enzinske stanice. Kompatibilne namene u okviru zone, mogu biti i 100% zastupljene na pojedinačnoj građevinskoj parceli u okviru zone i na njih se primenjuju pravila za izgradnju definisana za pretežnu namenu zemljišta u zoni. Član 21 Van formiranih seoskih naselja i centara, na građevinskim parcelama koje imaju pristup na javnu saobraćajnu površinu mogu se graditi objekti u skladu s ovim pravilima i to industrijski objekti koji su u funkciji poljoprivrede, poslovni, servisno - radni objekti, verski objekti, kao i uslužni (turizam, trgovina i ugostiteljstvo, benzinske stanice i sl.) i infrastrukturni objekti (kao i bazne stanice mobilne telefonije, kablovska i optička mreža i sl.). Na poljoprivrednom zemljištu se mogu graditi stambeni objekti za poljoprivredno domaćinstvo; ekonomski objekti (za smeštaj stoke, proizvodni objekti, objekti za preradu poljoprivrednih proizvoda, proizvodni i servisno-radni objekti u funkciji poljoprivrede (hladnjače, magacini, prehrambeni proizvodni pogoni i sl.); objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda, kao i garaže za poljoprivrednu mehanizaciju, mašine i vozila); pomoćni objekti koji su u funkciji poljoprivrede (garaže, koševi, ambari, ostave, nastrešnice i sl.); infrastrukturni objekti, uz saglasnost nadležnog ministarstva. Na šumskom zemljištu se mogu graditi objekti za turističko-rekreativne svrhe; prateći objekti (šankbarovi, nastrešnice, odmorišta, prostorije za opremu i sl.); i parterno uređenje (odmorišta, staze i sl.). Objekti se ne mogu graditi od betona, već se preporučuje upotreba prirodnih materijala (drvo, kamen, šindra) i tradicionalnih formi, uz saglasnost nadležnog ministarstva. Uz vode i vodozahvatne površine mogu se graditi objekti za turističko-rekreativne svrhe; prateći objekti (šank-barovi, prostorije za presvlačenje i sl.); drvene sojenice i nastrešnice; i parterno uređenje (sportski tereni, oprema, mobilijar, plaže i sl.), uz saglasnost nadležnog ministarstva. Klasa i namena objekata čija izgradnja je zabranjena u pojedinačnim zonama Član 22 Objekti čija izgradnja je zabranjena u pojedinačnim zonama su objekti: 1) za koje se radi ili za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, a za koje se u propisanoj proceduri ne obezbedi saglasnost nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine na Studiju procene uticaja na životnu sredinu; 2) na postojećoj i planiranoj javnoj površini, na površinama uže zone sanitarne zaštite vodoizvorišta ili na objektima ili koridorima postojeće infrastrukture; 3) u zaštitnom pojasu javnih puteva van naselja, a koji se utvrđuje u skladu sa Zakonom o javnim putevima i iznosi za državne puteve prvog reda 20 m, za državne puteve drugog reda 10 m, odnosno za opštinske puteve 5 m sa obe strane puta; 4) u zaštitnoj zoni elektroenergetskog pojasa, koji se utvrđuje se u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV („Službeni list SFRJ”, broj 65/88 i „Službeni list SRJ”, broj 18/92) objekata i iznosi za nadzemni vod 10 kV - 6 m, za nadzemni vod 35 kV - 15 m, za nadzemni vod 110 kV - 15 m i za nadzemni vod 220 kV - 15 m; 5) u zaštitnoj zoni vodotokova, u skladu sa zakonom i propisima kojim se uređuje upravljanje vodama, odnosno u plavnim zonama;
276
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 6) na geološki nestabilnim terenima, čija nestabilnost je dokazana u skladu sa zakonom kojim se uređuju geološka i inženjersko - geološka istraživanja, u inženjersko-geološkim studijama, elaboratima i drugom dokumentacijom. Položaj objekta na parceli Član 23 Objekti mogu biti postavljeni na građevinskoj parceli: 1) u neprekinutom nizu - objekat na parceli dodiruje obe bočne linije građevinske parcele; 2) u prekinutom nizu - objekat dodiruje samo jednu bočnu liniju građevinske parcele; 3) k ao slobodnostojeći - objekat ne dodiruje ni jednu liniju građevinske parcele; 4) k ao poluatrijumski - objekat dodiruje tri linije građevinske parcele, i 5) k ao atrijumski - objekat dodiruje sve četiri linije građevinske parcele. Udaljenost novog objekta od drugog objekta na građevinskoj parceli, utvrđuje se primenom pravila o udaljenosti novog objekta od granice susedne parcele. Visina objekta Član 24 Visina novog objekta na građevinskoj parceli, utvrđuje se primenom pravila o visinskoj regulaciji, odnosno dozvoljenom visinom objekata propisanom ovim pravilnikom. Visina objekta je rastojanje od nulte kote objekta do kote venca (najviše tačke fasadnog platna) i određuje se u odnosu na fasadu objekta postavljenoj prema ulici, odnosno pristupnoj javnoj saobraćajnoj površini. Nulta kota je tačka preseka linije terena i vertikalne ose objekta. Za određivanje udaljenja od susednog objekta ili bočne granice parcele, referentna je visina fasade okrenute prema susedu, odnosno bočnoj granici parcele. Svi objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije, ako ne postoje smetnje geotehničke i hidrotehničke prirode. Član 25 Relativna visina objekta je ona koja se određuje prema drugim objektima ili širini regulacije. Relativna visina je: 1) na relativno ravnom terenu, na strmom terenu sa nagibom koji prati nagib saobraćajnice i na strmom terenu sa nagibom prema ulici (naviše), jednaka je visini objekta; 2) na strmom terenu sa nagibom od ulice (naniže), kad je nulta kota niža od kote javnog ili pristupnog puta - rastojanje od kote nivelete puta na sredini fronta parcele do kote venca; 3) v isina venca novog objekta sa vencem usklađuje se po pravilu sa vencem susednog objekta; 4) v isina nazidka potkrovne etaže nije ograničena, ograničava se samo visina venca objekta. Član 26 Kota prizemlja objekata određuje se u odnosu na kotu nivelete javnog ili pristupnog puta, odnosno prema nultoj koti objekta, i to: 1) kota prizemlja novih objekata na ravnom terenu ne može biti niža od kote nivelete javnog ili pristupnog puta; 2) k ota prizemlja može biti viša od nulte kote najviše ½ spratne visine od nulte kote; 3) za objekte na strmom terenu sa nagibom od ulice (naniže), kada je nulta kota niža od kote nivelete javnog puta, kota prizemlja može biti niža od nulte kote najviše ½ spratne visine; 4) za objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, kota prizemlja utvrđuje se lokacijskim uslovima i primenom odgovarajućih tačaka ovog člana. Pravni instruktor • mart 2015.
277
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj građevinskoj parceli Član 27 Lokacijskim uslovima na istoj građevinskoj parceli može se utvrditi izgradnja i drugih objekata iste ili kompatibilne namene prema određenim uslovima za zonu u kojoj se nalazi građevinska parcela. Na istoj građevinskoj parceli mogu se graditi i pomoćni objekti, odnosno objekti koji su u funkciji glavnog objekta, a grade se na istoj parceli na kojoj je sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu, letnja kuhinja, poljski klozet i sl.). Građevinski elementi objekata Član 28 Građevinski elementi na nivou prizemlja mogu preći građevinsku, odnosno regulacionu liniju (računajući od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to: 1) izlozi lokala - 0,30 m, po celoj visini, kada najmanja širina trotoara iznosi 3,00 m, a ispod te širine trotoara nije dozvoljena izgradnja ispada izloga lokala u prizemlju; 2) izlozi lokala - 0,90 m po celoj visini u pešačkim zonama; 3) transparentne bravarske konzolne nadstrešnice u zoni prizemne etaže - 2,00 m na celoj širini objekta sa visinom iznad 3,00 m; 4) platnene nadstrešnice sa masivnom bravarskom konstrukcijom - 1,00 m od spoljne ivice trotoara na visini iznad 3,00 m, a u pešačkim zonama prema konkretnim uslovima lokacije; 5) k onzolne reklame - 1,20 m na visini iznad 3,00 m. Član 29 Ispadi na objektu (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstrešnice sa i bez stubova, nadstrešnice i sl.) ne mogu prelaziti građevinsku liniju više od 1,60 m, odnosno regulacionu liniju više od 1,20 m i to na delu objekta višem od 3,00 m. Ispadi na objektu ne smeju se graditi na rastojanju manjem od 1,50 m od bočne granice parcele pretežno severne orijentacije, odnosno, 2,50 m od bočne granice parcele pretežno južne orijentacije. Član 30 Otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na prednji deo objekta, ako je građevinska linija najmanje 3,00 m uvučena u odnosu na regulacionu liniju i ako savlađuju visinu do 0,90 m. Izuzetno, otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na prednji deo objekta, ako je građevinska linija na rastojanju manjem od 3,00 m od regulacione linije, kada je širina trotoara preko 3,00 m. Stepenice iz stava 1. ovog člana koje savlađuju visinu preko 0,90 m, iznad površine terena, ulaze u gabarit objekta. Stepenice iz stava 1. ovog člana koje se postavljaju na bočni ili zadnji deo objekta ne mogu ometati prolaz i druge funkcije dvorišta. Član 31 Građevinski elementi ispod kote trotoara - podrumske etaže, kada se građevinska i regulaciona linija ne poklapaju, mogu preći građevinsku liniju i mogu biti postavljeni na regulacionu liniju. Građevinski elementi ispod kote trotoara - podrumske etaže, kada se građevinska i regulaciona linija poklapaju, mogu preći građevinsku, odnosno regulacionu liniju (računajući od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), ako time nisu ugrožene trase i vodovi infrastrukture, i to: 1) stope temelja i podrumski zidovi - 0,15 m do dubine od 2,60 m ispod površine trotoara, a ispod te dubine - 0,50 m; 2) š ahtovi podrumskih prostorija do nivoa kote trotoara - 1,00 m. Stope temelja ne mogu prelaziti granicu susedne parcele, osim uz saglasnost vlasnika ili korisnika parcele.
278
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Uslovi i način obezbeđivanja pristupa parceli i prostoru za parkiranje i garažiranje vozila Član 32 Svaka novoformirana građevinska parcela mora imati pristup na javnu saobraćajnu površinu. Širina privatnog prolaza za parcele koje nemaju direktan pristup javnoj saobraćajnoj površini ne može biti manja od 2,50 m. Objekti u privrednim i industrijskim zonama moraju obezbediti protivpožarni put oko objekata, koji ne može biti uži od 3,5 m, za jednosmernu komunikaciju, odnosno 6 m za dvosmerno kretanje vozila. Član 33 Za parkiranje vozila za sopstvene potrebe, vlasnici porodičnih i stambenih objekata svih vrsta po pravilu obezbeđuju prostor na sopstvenoj građevinskoj parceli, izvan javne saobraćajne površine, i to - jedno parking ili garažno mesto na jedan stan. Za parkiranje vozila za sopstvene potrebe, vlasnici ostalih objekata obezbeđuju prostor na sopstvenoj građevinskoj parceli, izvan javne saobraćajne površine. U slučaju iz stava 2. ovog člana, broj potrebnih parking mesta se određuje na osnovu namene i vrste delatnosti, i to po jedno parking ili garažno mesto (u daljem tekstu: PM), na sledeći način: 1) banka, zdravstvena, poslovna, obrazovna ili administrativna ustanova - jedno PM na 70 m2 korisnog prostora; 2) p ošta - jedno PM na 150 m2 korisnog prostora; 3) t rgovina na malo - jedno PM na 100 m2 korisnog prostora; 4) u gostiteljski objekat - jedno PM na koristan prostor za osam stolica; 5) h otelijerska ustanova - jedno PM na koristan prostor za 10 kreveta; 6) p ozorište ili bioskop - jedno PM na koristan prostor za 30 gledalaca; 7) s portska hala - jedno PM na koristan prostor za 40 gledalaca; 8) p roizvodni, magacinski i industrijski objekat - jedno PM na 200 m2 korisnog prostora. Garaže objekata planiraju se podzemno u gabaritu, izvan gabarita objekta ili nadzemno, na građevinskoj parceli. Površine garaža objekata koje se planiraju nadzemno na građevinskoj parceli uračunavaju se pri utvrđivanju indeksa izgrađenosti, odnosno indeksa zauzetosti građevinske parcele, a podzemne garaže se ne uračunavaju u indekse. Odvodnjavanje i nivelacija Član 34 Površinske vode se odvode sa parcele slobodnim padom prema rigolama, odnosno prema ulici (kod regulisane kanalizacije, odnosno jarkovima) sa najmanjim padom od 1,5%. Površinske vode sa jedne građevinske parcele ne mogu se usmeravati prema drugoj parceli. Površinske i druge otpadne vode iz ekonomskog dvorišta u seoskim naseljima odvode se regulisano do đubrišne jame kada se ekonomsko dvorište nalazi uz javni put. Arhitektonsko oblikovanje, materijalizacija, završne obrade, kolorit i drugo Član 35 Spoljni izgled objekta, oblik krova, primenjeni materijali, boje i drugi elementi utvrđuju se idejnim arhitektonskim projektom. Spoljni izgled objekta u urbanističkoj celini posebnih kulturnih vrednosti, usklađuje se sa konzervatorskim uslovima. Opšta pravila za izgradnju za pojedinačne zone 1. Indeks izgrađenosti ili indeks zauzetosti Član 36 Najveći dozvoljeni indeks izgrađenosti po zonama izgradnje je za: 1) z ona kuća za odmor - 0,3; Pravni instruktor • mart 2015.
279
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 2) s eoska zona - 0,8; 3) z ona retkih naselja i porodične gradnje - 1,2; 4) o pšta stambena zona u naseljima srednjih gustina sa dva ili više tipova stambene izgradnje - 1,6; 5) m ešovite zone u naseljima srednjih gustina sa dva ili više tipova nestambene gradnje - 2,0; 6) g radske stambene i opšte zone većih gustina - 2.8; 7) c entralne gradske i poslovne zone - 3,5; 8) p eriferne poslovne, privredne i industrijske zone - 1,5; 9) ostale pojedinačne zone i posebni objekti, objekti infrastrukture i drugo - u skladu sa vrstom objekta. Najveći dozvoljeni indeks zauzetosti po zonama izgradnje je za: 1) z ona kuća za odmor - 25%; 2) s eoska zona - 30%; 3) z ona retkih naselja i porodične gradnje - 40%; 4) o pšta stambena zona u naseljima srednjih gustina sa dva ili više tipova stambene izgradnje - 50%; 5) m ešovite zone u naseljima srednjih gustina sa dva ili više tipova nestambene gradnje - 50%; 6) g radske stambene i opšte zone većih gustina - 50%; 7) c entralne gradske i poslovne zone - 60%; 8) p eriferne poslovne, privredne i industrijske zone - 60%; 9) ostale posebne zone i posebni objekti, objekti infrastrukture i drugo - u skladu sa vrstom objekta. 2. Ograđivanje po pojedinačnim zonama Član 37 Građevinske parcele mogu se ograđivati zidanom ogradom do visine od 0,90 m (računajući od kote trotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m. Građevinske parcele čija je kota nivelete viša od 0,90 m od susedne, mogu se ograđivati transparentnom ogradom do visine od 1,40 m koja se može postavljati na podzid čiju visinu određuje nadležni opštinski organ. Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na građevinskoj parceli koja se ograđuje. Zidana neprozirna ograda između građevinskih parcela podiže se do visine 1,40 m uz saglasnost suseda, tako da stubovi ograde budu na zemljištu vlasnika ograde. Susedne građevinske parcele mogu se ograđivati živom zelenom ogradom koja se sadi u osovini granice građevinske parcele ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m, koja se postavlja prema katastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemljištu vlasnika ograde. Vrata i kapije na uličnoj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije. U naseljima se građevinske parcele za izgradnju poslovnih i drugih nestambenih objekata po pravilu ne ograđuju. U zonama višeporodične i višespratne izgradnje, građevinske parcele se po pravilu ne ograđuju. Građevinske parcele za objekte od javnog interesa se ne ograđuju, osim ako za to ne postoji potreba iz bezbednosniih razloga. Građevinske parcele na kojima se nalaze objekti koji predstavljaju neposrednu opasnost po život ljudi, kao i građevinske parcele specijalne namene, ograđuju se na način koji odredi nadležni organ. Građevinske parcele na kojima se nalaze industrijski objekti i ostali radni i poslovni objekti industrijskih zona (skladišta, radionice i sl.) mogu se ograđivati zidanom ogradom visine do 2,20 m. 3. Opšta pravila za izgradnju u zoni kuća za odmor Član 38 Najveća dozvoljena spratnost objekta u zoni kuća za odmor je najviše do dve nadzemne etaže. Član 39 Minimalno rastojanje regulacione linije od građevinske linije za novi objekat je 5 m.
280
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 4. Opšta pravila za izgradnju za seoske zone Član 40 Najveća dozvoljena spratnost objekata svih vrsta u seoskoj zoni je najviše do tri nadzemne etaže. Član 41 Rastojanje regulacione linije od građevinske linije u seoskoj zoni je 5,0 m. U seoskoj zoni rastojanje iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na osnovu pozicije većine izgrađenih objekata (preko 50%). Za seoske stambene objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza, rastojanje iz stava 1. ovog člana utvrđuje se lokacijskim uslovima. Član 42 Rastojanje slobodnostojećeg objekta na delu bočnog dvorišta i linije susedne građevinske parcele je 2,50 m, a dvojnih i objekata u prekinutom nizu 4,00 m. Za izgrađene stambene objekte čije je rastojanje do granice građevinske parcele manje od 4,0 m ne mogu se na susednim stranama predviđati otvori stambenih prostorija. m.
Član 43 Međusobna udaljenost novih spratnih seoskih objekata je 6,00 m, a prizemnih slobodnostojećih 5,00
Za izgrađene seoske objekte koji su međusobno udaljeni manje od 3,00 m ne mogu se na susednim stranama predviđati otvori stambenih prostorija. Međusobna udaljenost seoskih objekata koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, utvrđuje se lokacijskim uslovima prema vrsti izgradnje. Član 44 Ekonomski objekti su objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi); objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice, magacini hrane i sl.). Međusobna rastojanja ekonomskih objekata iz ovog člana zavise od organizacije ekonomskog dvorišta, s tim da se prljavi objekti mogu postavljati samo niz dominantni vetar u odnosu na čiste objekte. Član 45 Pozicija ekonomskih objekata u odnosu na građevinsku liniju utvrđuje se lokacijskim uslovima i primenom najmanjih dozvoljenih rastojanja za objekte propisanih ovim pravilnikom. Međusobno rastojanje stambenog objekta i stočne staje je 15,00 m. Đubrište i poljski klozet mogu biti udaljeni od stambenog objekta, bunara, odnosno živog izvora vode najmanje 20,00 m, i to samo na nižoj koti. Član 46 U slučaju da se ekonomski delovi susednih građevinskih parcela neposredno graniče, rastojanje novih ekonomskih objekata od granice parcele ne može biti manje od 1,00 m. U slučaju kada se ekonomski deo jedne parcele neposredno graniči sa stambenim delom druge parcele, rastojanje novih ekonomskih objekata utvrđuje se primenom odredaba člana 43. ovog pravilnika. Član 47 Na parceli sa nagibom terena od javnog puta (naniže), u slučaju nove izgradnje, stambeno dvorište se postavlja na najvišoj koti uz javni put, najmanja širina pristupnog ekonomskog puta na parceli iznosi 3,00 m, a ekonomsko dvorište se postavlja iza stambenog dvorišta (naniže). Pravni instruktor • mart 2015.
281
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Na parceli sa nagibom terena prema javnom putu (naviše), u slučaju nove izgradnje, stambeno dvorište se postavlja na najvišoj koti, najmanja širina pristupnog stambenog puta je 2,50 m, a ekonomskog 3,00 m. Ako su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana, ekonomsko dvorište može biti uz javni put, a ekonomski objekti na građevinskoj liniji. Rastojanje od građevinske do regulacione linije utvrđuje se primenom opštih pravila regulacije propisanih ovim pravilnikom uvećanim za najmanje 3,00 m zelenog prostora. Član 48 Građevinske parcela u seoskom naselju može se pregrađivati u funkcionalne celine (stambeni deo, ekonomski deo, ekonomski pristup, stambeni pristup i okućnica), s tim da visina unutrašnje ograde ne može biti veća od visine spoljne ograde. 5. Opšta pravila za izgradnju u zoni retkih naselja i porodične gradnje Član 49 Najveća dozvoljena spratnost objekata svih vrsta u zoni retkih naselja i porodične izgradnje je najviše do četiri nadzemne etaže. Član 50 Minimalno rastojanje između građevinske i regulacione linije za objekat je 3,0 m. U zoni u kojoj postoje izgrađeni objekti, rastojanje iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na osnovu pozicije većine izgrađenih objekata (preko 50%). Za objekat koji ima indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza rastojanje iz stava 1. ovog člana utvrđuje se lokacijskim uslovima. Član 51 Međusobna udaljenost novih objekata, osim poluatrijumskih objekata i objekata u neprekinutom nizu je 4,00 m, tako što se obezbeđuje udaljenost novog objekta od granice susedne parcele Najmanje dozvoljeno rastojanje novog objekta i linije susedne građevinske parcele, kojom se u skladu s odredbom stava 1. ovog člana, obezbeđuje međusobna udaljenost objekata, je za: 1) s lobodnostojeće objekte na delu bočnog dvorišta severne orijentacije - 1,50 m; 2) s lobodnostojeće objekte na delu bočnog dvorišta južne orijentacije - 2,50 m; 3) d vojne objekte i objekte u prekinutom nizu na bočnom delu dvorišta - 4,00 m; 4) p rvi ili poslednji objekat u neprekinutom nizu - 1,50 m. Član 52 Za izgrađene objekte čija međusobna udaljenost iznosi manje od 3,00 m, u slučaju rekonstrukcije ne mogu se na susednim stranama predviđati naspramni otvori stambenih prostorija. Za zone izgrađenih objekata čije je rastojanje do granice građevinske parcele različito od vrednosti utvrđenih u stavu 1. ovog člana, mogu se novi objekti postavljati i na rastojanjima koja su ranijim pravilima postavljena i to: 1) s lobodnostojeći objekti na delu bočnog dvorišta severne orijentacije - 1,00 m; 2) s lobodnostojeći objekti na delu bočnog dvorišta južne orijentacije - 3,00 m. Rastojanje novog objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, do granice građevinske parcele, utvrđuje se lokacijskim uslovima prema vrsti izgradnje u skladu s ovim pravilnikom. 6. Opšta pravila za izgradnju za opšte stambene i mešovite zone u naseljima srednjih gustina Član 53 Najveća dozvoljena spratnost objekata svih vrsta u stambenim zonama i naseljima srednjih gustina je do pet nadzemnih etaža. Član 54 Rastojanje između regulacione i građevinske linije za objekte osim objekata u nizu je 3,0 m, osim kad se lokacijski uslovi izdaju za regulisani deo ulice u kome se građevinska i regulaciona linija poklapaju.
282
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa U zoni izgrađenih objekata rastojanje iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na osnovu pozicije većine izgrađenih objekata (preko 50%). Za objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, rastojanje iz stava 1. ovog člana utvrđuje se lokacijskim uslovima. Član 55 Međusobna udaljenost slobodnostojećih višespratnica i objekata koji se grade u prekinutom nizu, iznosi po pravilu najmanje polovinu visine višeg objekta, tako što se obezbeđuje udaljenost novog objekta od granice susedne građevinske parcele. Udaljenost se može smanjiti na četvrtinu, ako objekti na naspramnim bočnim fasadama ne sadrže naspramne otvore na prostorijama za stanovanje (kao i ateljeima i poslovnim prostorijama). Udaljenost planiranih od okolnih objekata, osim objekata u nizu, po pravilu je 5,0 m. a minimum 4,00 m, ako jedan od zidova objekta sadrži otvore za dnevno osvetljenje. Za izgrađene objekte koji su međusobno udaljeni manje od 4,00 m ne mogu se na susednim stranama predviđati naspramni otvori stambenih prostorija. Višespratni slobodnostojeći objekat ne može zaklanjati direktno osunčanje drugom objektu više od polovine trajanja direktnog osunčanja. Pri izgradnji objekata koji se grade u neprekinutom nizu, na novom objektu se ostavlja svetlarnik iste veličine i simetričan svetlarniku postojećeg objekta. Član 56 Najmanje dozvoljeno rastojanje objekta i linije susedne građevinske parcele, kojom se obezbeđuje međusobna udaljenost objekata, je 2,5 m. Za izgrađene objekte čije je rastojanje do granice građevinske parcele manje od vrednosti utvrđenih u stavu 1. ovog člana ne mogu se na susednim stranama predviđati naspramni otvori stambenih prostorija. Rastojanje objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, od granice građevinske parcele utvrđuje se lokacijskim uslovima prema vrsti izgradnje propisanom ovim pravilnikom. 7. Opšta pravila za izgradnju za gradske stambene i opšte zone većih gustina Član 57 Spratnost objekata svih vrsta u gradskim stambenim i opštim zonama većih gustina je do sedam nadzemnih etaža. Član 58 Rastojanje između regulacione i građevinske linije za nove objekte osim objekata u nizu je 3,0 m, osim kad se lokacijskim uslovima izdaje za regulisani deo ulice u kome se građevinska i regulaciona linija poklapaju. U zoni izgrađenih objekata rastojanje iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na osnovu pozicije većine izgrađenih objekata (preko 50%). Član 59 Međusobna udaljenost novih i okolnih objekata, osim objekata u nizu, je 5,0 m, tako što se obezbeđuje udaljenost novog objekta od granice susedne parcele. Za izgrađene objekte koji su međusobno udaljeni manje od 4,00 m ne mogu se na susednim stranama predviđati naspramni otvori. Član 60 Najmanje dozvoljeno rastojanje novog objekta i linije susedne građevinske parcele, kojom se obezbeđuje međusobna udaljenost objekata, je 2,5 m. Za izgrađene objekte čije je rastojanje do granice građevinske parcele manje od 2,5 m ne mogu se na susednim stranama predviđati naspramni otvori. Pravni instruktor • mart 2015.
283
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 8. Opšta pravila za izgradnju za centralne gradske i poslovne zone Član 61 Spratnost objekata svih vrsta u zoni rekonstrukcije i obnove i centralnoj urbanoj zoni, kao i u poslovnoj zoni i ostalim izgrađenim područjima utvrđuje se lokacijskim uslovima, u skladu sa okolnom postojećom gradnjom. Član 62 Građevinska i regulaciona linija se po pravilu poklapaju osim kad se lokacijskim uslovima izdaje za neregulisani deo ulice u kome je rastojanje između regulacione i građevinske linije za objekte osim objekata u nizu 3,0 m. U zoni izgrađenih objekata rastojanje iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na osnovu pozicije većine izgrađenih objekata (preko 50%). Član 63 Objekti koje se po pravilu grade u zonama rekonstrukcije i obnove i centralnim urbanim i poslovnim zonama su objekti u nizu. Međusobna udaljenost novih slobodnostojećih i okolnih objekata, osim objekata u nizu, je 5,0 m, tako što se položajem novog objekta obezbeđuje navedena udaljenost od postojećeg objekta. Za izgrađene slobodnostojeće objekte koji su međusobno udaljeni manje od 5,00 m ne mogu se na susednim stranama predviđati naspramni otvori. Član 64 Najmanje dozvoljeno rastojanje novog slobodnostojećeg objekta i linije susedne građevinske parcele, kojom se obezbeđuje međusobna udaljenost objekata, je 2,5 m. Za izgrađene slobodnostojeće objekte čije je rastojanje do granice građevinske parcele manje od 2,5 m ne mogu se na susednim stranama predviđati naspramni otvori. 9. Opšta pravila za izgradnju u perifernoj poslovnoj, privrednoj i industrijskoj zoni Član 65 Spratnost objekata svih vrsta u neizgrađenoj perifernoj poslovnoj, privrednoj i industrijskoj zoni van naselja se utvrđuje lokacijskim uslovima, a u skladu s tehnološkim zahtevima. Objekti i prateći objekti u posebnim područjima, na šumskom zemljištu i uz vode i vodozahvatne površine (šank-barovi, odmorišta, prostorije za opremu i sl.) mogu biti spratnosti najviše jedna nadzemna etaža, a najveće dozvoljene visine sojenica i nadstrešnica su 7,0 m.
V ZAVRŠNE ODREDBE Član 66 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju („Službeni glasnik RS”, broj 50/11). Član 67 Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
284
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
PRAVILNIK O TEHNIČKIM STANDARDIMA PLANIRANJA, PROJEKTOVANJA I IZGRADNJE OBJEKATA, KOJIMA SE OSIGURAVA NESMETANO KRETANJE I PRISTUP OSOBAMA SA INVALIDITETOM, DECI I STARIM OSOBAMA („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015) I UVODNE ODREDBE Član 1 Ovim pravilnikom propisuju se bliže standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove za planiranje, projektovanje i izgradnju objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, odnosi se na zgrade javne i poslovne namene, objekte za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), kao i na stambene i stambeno poslovne zgrade sa deset i više stanova. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, odnosi se na planiranje novih objekata i prostora, projektovanje i izgradnju i dogradnju novih objekata. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, odnosi se i na rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata, kada je to moguće u tehničkom smislu. Član 2 Objekti za javno korišćenje, u smislu ovog pravilnika jesu: banke, bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti kulture, objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, poslovni objekti, pošte, rehabilitacioni centri, saobraćajni terminali, sportski i rekreativni objekti, ugostiteljski objekti, hoteli, hosteli, škole i drugi objekti. Član 3 Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje: 1) o soba sa invaliditetom je osoba sa telesnim, senzornim ili intelektualnim oštećenjem koja usled barijera koje postoje u okruženju ne može nesmetano da se kreće i da koristi površine javne namene, objekte za javno korišćenje, stambene i stambeno poslovne zgrade sa deset i više stanova, uključujući i javni prevoz i druge usluge namenjene javnosti; Pravni instruktor • mart 2015.
285
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 2) o sobe smanjene pokretljivosti su osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i/ili druge osobe čija je mogućnost nesmetanog kretanja privremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susreću u okruženju; 3) d izajn za sve (univerzalni dizajn) predstavlja intervenciju na površinama javne namene, objektima za javno korišćenje ili objektima namenjenih stanovanju, uključujući i prateće uređaje i opremu, s osnovnim ciljem da se stvore jednake mogućnosti pristupa, učešća i upotrebe za sve potencijalne korisnike, bez potrebe za dodatnim prilagođavanjem ili specijalizovanim dizajnom; 4) p omagala za orijentaciju u prostoru mogu biti: različiti sistemi horizontalne i vertikalne signalizacije, beli štap, pas vodič ili elektronska pomagala; 5) p omagala za kretanje mogu biti: proizvod, deo opreme, sistem proizvoda, hardver, softver ili usluge koje se koriste da bi se omogućilo nesmetano kretanje; 6) p repreka je fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili radu; 7) p ristupačnost jeste rezultat primene tehničkih standarda u planiranju, projektovanju, građenju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih površina, pomoću kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak i rad; 8) p ristupačan objekat, njegov deo ili oprema jeste onaj objekat, deo objekta ili opreme koja osigurava ispunjavanje obaveznih elemenata pristupačnosti propisanih ovim pravilnikom; 9) o bavezni elementi pristupačnosti su elementi za projektovanje, građenje, rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju kojima se određuju veličina, svojstva, instalacije, uređaji i druga oprema na javnim površinama i objektima radi osiguranja pristupa, kretanja, boravka i rada za sve potencijalne korisnike, a u skladu sa ovim pravilnikom; 10) o znake pristupačnosti su oznake kojima se označavaju primenjeni obavezni elementi pristupačnosti - Slika 1. Oznake pristupačnosti; 11) r ampa predstavlja element pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika. Obavezni elementi rampe su kosa ravan, rukohvati, graničnici i u posebnim slučajevima odmorišta ili podesti; 12) k osa ravan predstavlja pešačku, ravnu, čvrstu površinu koja je pod uglom u odnosu na horizontalnu ravan; 13) v izuelna najava i zvučna najava su upozorenja koje obaveštavaju i/ili upozoravaju korisnike nekog prostora putem svetlosnih i/ili zvučnih signala; 14) z vučna signalizacija jeste signalizacija koja pomaže korisnicima prilikom kretanja i/ili orijentacije u prostoru putem različitih zvučnih frekvencija (na primer zvučni semafor); 15) a sistivni slušni sistem su zvučni sistem koji koristi predajnike, prijemnike, kao i spojne uređaje koji zaobilaze akustički prostor između izvora zvuka i slušaoca. Oni mogu biti u vidu induktivne petlje, RF sistema, IR sistema, ili direktno žičane opreme; 16) i ndukcijska petlja ili transmisijski obruč je sistem za poboljšanje zvučnog ambijenta u određenom prostoru (npr: na šalteru, u čekaonici, konferencijskoj sali i sl.); 17) t aktilna obrada jeste završna reljefna obrada u kontrastu sa okruženjem: hodajuće površine (staze), komandi nekog uređaja (npr. na komandama lifta, telefona i slično), mape nekog prostora i drugo; 18) t aktilna staza vodilja jeste reljefna obrada hodajuće površine namenjena orijentaciji i vođenju kretanja osoba koje su slepe ili slabovide - Slika 3. Kretanje slepih i slabovidih osoba; 19) t aktilno polje za usmeravanje/razdvajanje jeste reljefna obrada hodajuće površine, drugačije reljefne strukture u odnosu na taktilnu stazu vodilju koja se postavlja sa svrhom upozoravanja korisnika na promenu smera kretanja te staze;
286
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 20) t aktilno polje bezbednosti jeste reljefna obrada hodajuće površine, iste reljefne strukture, kao i polje za usmeravanje, ali drugačijih dimenzija, koje služi za obaveštavanje korisnika da prilaze opasnoj zoni: promena visine staze, nailazak na stepenište, nailazeći saobraćaj pred raskrsnicom i druge opasne zone; 21) z vučni semafor je semafor koji pored postojećih svetlosnih signala ima i zvučnu najavu svetlosnih faza, datih u vidu različitih zvučnih frekvencija za crvenu i zelenu fazu; 22) t aktilni plan prelaza preko saobraćajnice je elemenat vertikalne taktilne signalizacije koji se postavlja kao sastavni deo uređaja zvučnog semafora na stub semafora, a koji pruža taktilnu informaciju korisnicima putem čula dodira, o obliku datog pešačkog prelaza i smeru kretanja preko te saobraćajnice; 23) u lični mobilijar jeste tipski element čija je namena razgraničavanje javne pešačke površine od kolovoza, biciklističke staze i/ili parkirališta, vizuelno vođenje korisnika, a može biti različitog oblika i druge primarne namene - primer: žardinjera za cveće, zid, klupa i slično; 24) a ntropometrijske veličine predstavljaju minimalne i maksimalne gabaritne dimenzije nekog korisnika (sa ili bez određenog pomagala za kretanje) - Slika 2. Antropometrijske veličine; 25) m anevarska površina jeste površina koju neki korisnik zauzima u prostoru prilikom svog kretanja (sa ili bez pomagala) i korišćenja nekog prostora; 26) j ednostavno prilagodljivi stan jeste stan koji se po potrebi može prilagoditi u skladu sa ovim pravilnikom, bez uticaja na bitne zahteve za upotrebu građevine. Član 4 Grafički prikaz oznaka pristupačnosti, uslova upotrebe pomagala i obaveznih elemenata pristupačnosti, dat je u Prilogu - Slikovni prikaz oznaka pristupačnosti, uslova upotrebe pomagala i obaveznih elemenata pristupačnosti, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Oznake pristupačnosti moraju biti primerene veličine i postavljene na lako uočljivom mestu.
II USLOVI ZA PLANIRANJE, PROJEKTOVANJE I IZGRADNJU PRISTUPAČNOG PROSTORA U SKLADU SA TEHNIČKIM STANDARDIMA PRISTUPAČNOSTI Obavezni elementi pristupačnosti Član 5 Obavezni elementi pristupačnosti su: 1) elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru - stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno korišćenje; 3) elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Obavezni elementi pristupačnosti primenjuju se odabirom najpovoljnijeg rešenja u odnosu na namenu, ako nije drugačije predviđeno međunarodnim standardima koji uređuju oblast javnog saobraćaja (IATA, UIC i sl.).
1. Elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika Prilazi do objekta Član 6 Prilaz do objekta predviđa se na delu objekta čiji je prizemni deo u nivou terena ili je izdignut do 5 cm u odnosu na pešačku površinu. Pravni instruktor • mart 2015.
287
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Savladavanje visinske razlike između pešačke površine i prilaza do objekta vrši se: 1) rampama za pešake i korisnike invalidskih kolicima, za visinsku razliku do 76 cm; 2) spoljnim stepenicama, rampama, stepeništem i podiznim platformama, za visinsku razliku veću od 76 cm. Rampe za pešake Član 7 Savladavanje visinskih razlika do 76 cm između dve pešačke površine i na prilazu do objekta vrši se primenom rampi tako da: 1) nagib rampe nije veći od 5% (1:20), a ako nema uslova za rampu nagiba od 5% može iznositi 8.3% (1:12) za kratka rastojanja (do 6 m); 2) najveća dozvoljena ukupna dužina rampe u posebnom slučaju iznosi 15 m; 3) rampe duže od 6 m, a najviše do 9 m u slučaju da su manjeg nagiba, razdvajaju se odmorištima najmanje dužine 150 cm; 4) najmanja čista širina rampe za jednosmeran prolaz iznosi 90 cm, a ukoliko je dvokraka čista širina rampe iznosi min 150 cm, sa podestom od min. 150 cm; 5) rampe su zaštićene sa spoljnih strana ivičnjacima visine 5 cm, širine 5-10 cm i opremljene sa obe strane dvovisinskim rukohvatima podesnog oblika za prihvatanje na visini od 70 cm, odnosno 90 cm; 6) rukohvati treba da budu neprekidni i da se protežu sa obe strane rampe najmanje 30 cm ispred početka i iza završetka rampe; 7) rukohvat treba da bude dobro pričvršćen za zid (nosač), a završeci rukohvata da budu okrenuti prema zidu, odnosno prema nosaču; 8) boja šipke treba da bude u kontrastu sa bojom pozadine; 9) rukohvati su prečnika 4 cm, oblikovani na način da se mogu obuhvatiti dlanom; 10) rukohvati su postavljeni na dve visine, od 70 cm i od 90 cm, produženi u odnosu na nastupnu ravan rampe za 30 cm, sa zaobljenim završetkom; 11) na ogradi rampe koja se nalazi u spoljnom prostoru, rukohvat je izveden od materijala koji nije osetljiv na termičke promene; 12) ogradu sa ispunom od stakla potrebno je uočljivo obeležiti; 13) površina rampe je čvrsta, ravna i otporna na klizanje; 14) površine rampi mogu biti u bojama koje su u kontrastu sa podlogom; 15) za savladavanje većih visinskih razlika mogu u posebnim slučajevima iz tačke 1) ovog člana primeniti dvokrake rampe sa odmorištem između suprotnih krakova, obezbeđene ogradom, rukohvatima ili zidovima; 16) podesti na dvokrakim rampama moraju biti minimum 150 cm sa 170 cm kako bi se obezbedio prostor za okretanje invalidskih kolica; 17) izuzetno, ukoliko postoje uslovi, rampa može savladavati i visinske razlike veće od 76 cm Slika 4. Rampe. Stepenice i stepeništa Član 8 Pristupačnost stepenica i stepeništa projektuje se i izvodi tako da: 1) najmanja širina stepenišnog kraka bude 120 cm; 2) najmanja širina gazišta bude 33 cm, a najveća dozvoljena visina stepenika bude 15 cm; 3) čela stepenika u odnosu na površinu gazišta budu blago zakošena, bez izbočina i zatvorena; 4) površina čela i rub stepenika u kontrastu je u odnosu na gazište; 5) između odmorišta i stepenika na dnu i vrhu stepeništa postoji kontrast u bojama;
288
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 6) pristup stepeništu, zaštitne ograde sa rukohvatima i površinska obrada gazišta ispunjavaju uslove predviđene za rampe iz člana 7. ovog pravilnika; 7) površina poda na udaljenosti od najmanje 50 cm od početka silaznog kraka stepeništa ima različitu taktilnu i vizuelnu obradu u odnosu na obradu podesta; 8) stepenik u dnu stepenišnog kraka bude uvučen u odnosu na površinu kojom se kreću pešaci ispred spomenutog kraka; 9) rukohvati su izvedeni u skladu sa članom 7. stav 1. tač. 5-11) ovog pravilnika - Slika 5. Stepenice i stepeništa. Lift Član 9 Savladavanje etažnih visinskih razlika u stambenim zgradama gde postoji mogućnost za projektovanje jednostavno prilagodljivih stanova i objektima za javno korišćenje, vrši se putem liftova, tako da: 1) prilaz liftu na nivou ulaza u zgradu ima slobodan prostor dimenzija najmanje 150 x 200 cm, pri čemu je podna površina na udaljenosti od najmanje 50 cm od vrata lifta različite taktilne i vizuelne obrade u odnosu na okolnu podnu površinu; 2) unutrašnje dimenzije kabine lifta iznose najmanje 110 x 140 cm; 3) vrata kabine lifta, koja su smičuća ili se otvaraju prema spoljnoj strani, imaju širinu čistog otvora najmanje 80 cm i obojena su kontrastnom bojom u odnosu na boju okolnog zida; 4) preklopno sedište u kabini postavlja se na visini od 50 cm, a lift je opremljen sa tri strane rukohvatom na visini od 90 cm; 5) komande (dugmad) postavljaju se na visini od 90 cm do 120 cm od poda, a unutar kabine na udaljenosti 40 cm od ugla kabine. Sve komande su izvedene sa reljefnim oznakama i kontrastnim bojama u odnosu na podlogu, s tim što je komanda nivoa ulaza u zgradu različita po dodiru i boji od ostalih komandi na kontrolnoj tabli; 6) lift ima zvučnu i vizuelnu signalizaciju za označavanje sprata na koji lift stiže; 7) podešeno dovoljno trajanje otvaranja vrata u punoj širini i mogućnost kontrole otvaranja vrata pomoću odgovarajućeg uređaja, ako je predviđeno automatsko otvaranje i zatvaranje vrata; 8) pod kabine lifta treba da bude otporan na klizanje kao i da osvetljenje kabine omogućava zadovoljavajuću vidljivost bez refleksije. Kada se savladavanje visinske razlike rešava uz upotrebu više liftova, tada najmanje jedan lift mora ispuniti uslove iz stava 1. ovog člana i označava se znakom pristupačnosti - Slika 6. Lift. Član 10 Za savladavanje visinskih razlika u stambenim i stambeno poslovnim zgradama i objektima za javno korišćenje, ako nije moguća primena stepenica i stepeništa ili rampi, primenjuju se podizne platforme. Za savladavanje visinskih razlika u stambenim objektima između spratova mogu se izuzetno primenjivati posebni liftovi u obliku sedišta ili platforme, koji se kreću po šinama preko krakova stepeništa, tzv. „eskaliftovi”. Vertikalno podizne platforme Član 11 Savladavanje visinskih razlika, u slučaju kada ne postoji mogućnost savlađivanja ove razlike rampama, stepenicama i stepeništem, vrši se podiznim platformama. Podizna platforma predviđa se kao plato veličine najmanje 110 cm do 140 cm sa pogonskim mehanizmom, ograđena zaštitnom ogradom do visine od 120 cm, presvučena i opremljena materijalom koji ne klizi, opremljena prekidačima za poziv i sigurnosnim uređajem. Pravni instruktor • mart 2015.
289
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Koso podizna sklopiva platforma Član 12 Koso podizna sklopiva platforma koristi se kao element pristupačnosti za potrebe savladavanja visinske razlike veće od 120 cm u unutrašnjem ili spoljašnjem prostoru, isključivo u stambenim jedinicama. Koso podizna sklopiva platforma postavlja se na bočne zidove stepenica ili stepenišnu ogradu, koja se vodi dužinom celog stepeništa, a mora imati: ploču platforme veličine najmanje 90 x 100 cm, bočnu podnu preklopnu zaštitu visine 20 cm i preklopni zaštitni rukohvat, i opremljena je sklopivim sedištem - Slika 7. Platforme.
2. Elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru stambene zgrade i objekti za javno korišćenje Kretanje u zgradama Član 13 Ulazni prostor u građevinu je ulaz do kojeg se dolazi direktno s javne pešačke površine ili uz pomoć elemenata pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika. Pristupačan ulaz u zgradu projektuje se i izvodi tako da: 1) ispred ulaznih vrata bude ravan pešački plato dimenzija najmanje 150 x 150 cm; 2) svetla širina ulaznih vrata najmanje 90 do 210 cm, a kod javnih objekata najmanje 183 cm; najmanja dubina vetrobranskog prostora, ako se ovakav prostor predviđa za slučaj da se spoljna i unutrašnja vrata otvaraju u istom smeru iznosi 240 cm, a za slučaj da se i jedna i druga vrata otvaraju prema prostoru vetrobrana iznosi najmanje 300 cm; 3) vetrobranski prostor se produžava prema unutrašnjem delu zgrade za najmanje 90 cm od ravni unutrašnjih vrata; 4) omogućava se automatsko otvaranje vrata pomoću „kontakt” tepiha postavljenog s obe strane vrata u dužini od po 152 cm, ako je predviđen takav način otvaranja vrata; 5) pod vetrobrana je u nivou ulaznog hola, odnosno stepenišnog prostora zgrada, a ukoliko se visinske razlike podova ne mogu izbeći, one se savladavaju pomoću ravnog podesta u nivou poda vetrobrana koji je dugačak najmanje 150 cm i rampe, odnosno stepenica. Podloga mora biti otporna na klizanje, a otirači su od čvrstog materijala, postavljeni tako da njihova površina bude u nivou poda; 6) sve staklene pregrade su od nelomljivog stakla i obezbeđene fizičkom zaprekom na visini od 90 cm i označene na visini od 140 do 160 cm; 7) ulaz u zgradu bude natkriven uvlačenjem u objekat ili pomoću nadstrešnice, i dovoljno uočljiv. Ako zgrada ima više spoljnih ulaza, uslove iz stava 2. ovog člana mora ispunjavati najmanje jedan ulaz, koji se označava znakom pristupačnosti osobama sa invaliditetom u prostoru - Slika 8: Ulazni prostor. Član 14 Za nesmetano kretanje u prostoru projektuju se pešački prilazi i hodnici koji imaju širinu od najmanje 180 cm (izuzetno 195 cm) za dvosmerno kretanje, a najmanje 90 cm za jednosmerno kretanje u prolazima na kraćim rastojanjima. Ako objekat ima više hodnika ili prolaza do iste tačke, uslove iz stava 1. ovog člana mora ispunjavati najmanje jedan od njih, koji se označava oznakom pristupačnosti. Član 15 Savladavanje etažnih visinskih razlika vrši se unutrašnjim stepenicama i stepeništima, rampama i liftovima u skladu sa čl. 7-12. ovog pravilnika. Unutrašnje stepenice i stepeništa ispunjavaju uslove iz člana 8. ovog pravilnika.
290
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Za savladavanje etažnih visinskih razlika koriste se prvenstveno dvokrake i višekrake stepenice, iste dubine i visine kroz sve etaže u zgradi. Član 16 Za povezivanje dve ravne komunikacijske površine sa visinskom razlikom do 76 cm, pored stepenica mogu se projektovati rampe koje ispunjavaju uslove iz čl. 6, 7. i 8. ovog pravilnika. Član 17 Širina vrata za nesmetan prolaz invalidskih kolica je najmanje 80 cm. Vrata širine 90 cm predviđaju se ako postoji potreba okretanja korisnika invalidskih kolica u dovratniku, ako su vrata blizu praga, ili su ulazna vrata na javnim zgradama, odnosno ako postoji veći protok ljudi - Slika 9. Korišćenje pojedinih prostorija u zgradama. Slobodna manevarska površina na prilazu vratima ima širinu od najmanje 150 cm, a u slučaju uskih prostora, predviđaju se klizna vrata. U stambenim i stambeno poslovnim zgradama i objektima za javno korišćenje mogu se predvideti automatska vrata i klizajuća automatska vrata. Kvaka i ključaonica su na visini od približno 80 cm od poda. Ivica vrata na strani na kojoj se nalazi kvaka udaljena je najmanje 50 cm od ugla prostorije, odnosno od izbočine na zidu ili druge prepreke postavljene uspravno na ravan vrata, a ukoliko su vrata automatska treba da budu opremljena vertikalnom kvakom koja se povlači nadole, dužine najmanje 30 cm, koja se lako hvata i čiji najniži kraj leži približno na visini od 80 cm iznad donje ivice vrata. Vrata su vizuelno lako uočljiva i obeležena na način predviđen u članu 13. ovog pravilnika. Član 18 Prilikom ugrađivanja fiksnih elemenata nameštaja obezbeđuju se koridori za kretanje širine najmanje 90 cm. Podovi u stambenim i drugim prostorijama ne mogu imati visinske razlike niti druge prepreke (pragove), a ako ih imaju one ne mogu biti više od 2 cm i moraju biti zaobljenih ivica. Korišćenje pojedinih prostorija u zgradama Član 19 Hodnici, predsoblja i druge pomoćne prostorije su širine najmanje 150 cm i dužine 200 cm bez opreme (jednostavno prilagodljivi stan). Svi prolazi između soba su bez pragova odnosno drugih visinskih razlika. Spavaće, dnevne sobe i prostor za obedovanje i rad u dnevnoj sobi u stanovima su najmanje površine od 9 m2, a dužina kraće stranice je najmanje 240 cm. Sobe, učionice i radni prostor, podrazumevaju slobodan prostor za okretanje invalidskih kolica u prostoriji: 1) najmanje površine kruga prečnika od 150 cm; 2) prostor za kretanje oko nameštaja širine najmanje 120 cm; 3) radni sto konzolno izveden tako da je gornja ploča na visini od najviše 85 cm, s dubinom pristupa od najmanje 50 cm; 4) ulazna vrata učionice i radnog prostora širine svetlog otvora najmanje 80 cm, sobe najmanje 80 cm. Slobodan prostor oko kuhinjske opreme u stanovima koje koriste osobe u invalidnim kolicima, treba da dozvoljava manevrisanje kolicima, što se obezbeđuje na sledeći način: 1) slobodna radna ploča dužine je najmanje 90 cm; 2) radna, grejna ploča i sudoper konzolno su izvedene s dubinom pristupa od najmanje 50 cm, gornjom pločom na visini od najviše 85 cm; 3) viseći elementi postavljeni su donjim rubom na visinu od 120 cm od površine poda; Pravni instruktor • mart 2015.
291
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 4) donji elementi na izvlačenje, slobodni upotrebni prostor za korištenje kuhinjskih elemenata i okretanje invalidskih kolica imaju površinu kruga prečnika od najmanje 150 cm; 5) ulazna vrata širine svetlog otvora najmanje 80 cm. Pri projektovanju sanitarnih prostorija u objektima za javno korišćenje i stanovima namenjenim osoba sa invaliditetom obezbeđuje se potreban prostor za nesmetan pristup invalidskim kolicima do pojedinih sanitarnih uređaja. Oprema sanitarnih prostorija treba da bude jednostavna i pristupačna za korišćenje. U sanitarnim objektima mora biti ugrađen alarmni uređaj - Slike 10. i 11. Korišćenje pojedinih prostorija u zgradama. WC Član 20 WC mora mora biti projektovan tako da omogući ispunjenje sledećih uslova: 1) vrata širine svetlog otvora najmanje 90 cm, koja se otvaraju prema spolja; 2) pristupačnu kvaku na vratima prema odredbama člana 23. ovoga pravilnika; 3) ugrađen mehanizam za otvaranje vrata spolja u slučaju poziva u pomoć, odgovarajuće električne instalacije; 4) WC šolju konzolnog tipa zajedno s daskom za sedenje visine od 45 cm do 50 cm. Uz WC šolju predviđena su dva držača za ruke dužine 90 cm, postavljena na zid u rasponu visine od 80 cm do 90 cm iznad površine poda; 5) najmanje jedan držač za ruke koji mora biti preklopni i to obvezno onaj s pristupačne strane WC šolje, a drugi može biti fiksno pričvršćen na zid; 6) udaljenost prednje ivice WC šolje od zida od najmanje 65 cm; 7) pokretač uređaja za ispuštanje vode u WC školjku postavljen na visini od 70 cm iznad površine poda, ili izvedeno senzorsko ispuštanje vode u WC šolju; 8) konzolni umivaonik širine najmanje 50 cm na visini od 80 cm, sa sifonom smeštenim u ili uz zid; 9) slavinu - jednoručnu ili ugrađeno senzorsko otvaranje i zatvaranje vode; 10) širinu upotrebnog prostora ispred WC šolje najmanje 90 cm; 11) širinu upotrebnog prostora ispred umivaonika najmanje 90 cm; 12) slobodni prostor za okretanje invalidskih kolica najmanje površine kruga prečnika od 150 cm; 13) nagnuto zaokretno ogledalo postavljeno donjim rubom na visinu od 100 cm; 14) vešalicu za odeću na visini od 120 cm; 15) alarmni uređaj s prekidačem na pritisak ili vrpcom za povlačenje, na visini od 60 cm; 16) svu drugu oprema dostupnu korisniku invalidskih kolica koja ne smeta kretanju, učvršćenu na zid, izvedenu kontrastno u odnosu na pod i zidove; 17) na ulaznim vratima kabine postavlja se znak pristupačnosti na visini od 140 cm do 160 cm. U slučaju da je WC u javnoj upotrebi, obavezno je da bude pristupačan. U javnim toaletima i toaletima u objektima za javno korišćenje (hotelima, restoranima sa više od sto mesta, domovima zdravlja, školama, fakultetima, i dr.), u kojima je obavezno izvođenje četiri ili više kabina, najmanje po jedna kabina u muškom i ženskom delu WC projektuje se u skladu s uslovima iz ovog pravilnika i najmanje jedan umivaonik koji ispunjava uslove iz tačke 8) ovog pravilnika. Taktilna staza vodilja postavlja se od ulaznih vrata građevine do vrata javnog WC u širini od najmanje 40 cm - Slika 12. WC. Kupatilo Kupatilo se projektuje tako da ima:
292
Član 21
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 1) kadu visine gornje ivice najviše 50 cm i/ili prostor za tuširanje izveden bez pregrade, veličine najmanje 90 × 90 cm; 2) držač za ruke uz kadu postavljen u rasponu visine od 80 cm do 90 cm od površine poda, odnosno držač uz prostor za tuširanje postavljen na visinu od 75 cm; 3) u prostoru za tuširanje vodootporno preklopno sedište postavljeno u rasponu visine od 45 do 50 cm; 4) svu opremu dostupnu korisniku invalidskih kolica koja ne smeta kretanju, učvršćenu na zid, izvedenu kontrastno u odnosu na pod i zidove; 5) opremu propisanu za pristupačni toalet - umivaonik, ogledalo, slavinu, vešalicu, alarmni uređaj, WC šolju i uređaj za ispuštanje vode u WC šolju u skladu sa članom 20. ovog pravilnika; 6) ako je kupatilo predviđeno sa WC u istom prostoru, širinu vrata svetlog otvora od najmanje 80 cm, širinu vrata svetlog otvora od najmanje 90 cm, ako se u kupatilo ulazi s javne komunikacije; 7) tuš kabina ima: (1) dimenziju najmanje 230 x 230 cm; (2) vrata, širine svetlog otvora najmanje 80 cm koja se otvaraju prema spolja; (3) površinu prostora ispod tuša najmanje 90 x 90 cm, izvedenu bez pragova s nagibom za odvod vode; (4) jednoručnu ili slavinu s ugrađenim senzorom; (5) alarmni uređaj s prekidačem na pritisak ili vrpcom za povlačenje na visini od 60 cm; (6) vešalicu za odeću postavljenu na visini od 90 cm do 120 cm, držač za sapun postavljen na visinu od 90 cm - Slika 13. Kupatilo. Vrata, prozori i ograde na terasama Član 22 Otvori za vrata i prozore, kao i ograde na balkonima i terasama u prostorijama koje se nalaze u objektima za javno korišćenje i stanovima projektuju se tako da: 1) su svetle širine svih unutrašnjih i balkonskih vrata najmanje 81 cm, a ulaznih najmanje 91 cm; 2) nema pragova viših od 2 cm, što isto važi i za balkonska vrata; 3) vrata, ako su zastakljena, budu od nelomljivog stakla ili zaštićena rešetkom, a ako je staklo lomljivo, onda vrata smeju biti zastakljena od visine 80 cm od poda pa naviše; 4) treba izbegavati postavljanje vrata tako da se otvaraju prema hodnicima ili prostorima u kojima postoji cirkulacija ljudi; 5) se velike staklene površine u blizini veoma prometnih prostora obeležavaju na visini od 160 cm; 6) se prozorski parapet postavlja na najviše 80 cm od nivoa poda; 7) se prozori lako otvaraju i zatvaraju, a kvake na njima se postavljaju u visini od 90 cm do 120 cm od poda; 8) ograda na balkonima i terasama u stanovima za osobe u invalidskim kolicima omogućava pogled u području 30 cm od poda pa naviše, a ukoliko ograda nije transparentna, visina netransparentnog dela ne sme prelaziti 90 cm. Uređaji za upravljanje i regulaciju instalacija Član 23 Uređaji za upravljanje i regulaciju instalacija u zgradi (sklopke, priključnice i interfon i dr.) projektuju se tako da: 1) interfon treba da omogući i audio i video komunikaciju i postavlja se na visini od 90 cm do 120 cm od poda; 2) prekidač za svetlo i zvonce postavljaju se na visini od 90 cm od poda; 3) utičnice za svetiljku, televizor, telefon i druge uređaje postavljaju se na visini od 40 cm od poda; 4) utičnice u kuhinji iznad radne ploče postavljaju se na visini od 100 cm od poda; Pravni instruktor • mart 2015.
293
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 5) utičnice iznad kreveta postavljaju se na visini od 80 cm od poda; 6) potezni alarm i potezni prekidač postavljaju se da potezač doseže do visine od 60 cm do 70 cm od poda; 7) svi uređaji postavljaju se na udaljenosti od 40 cm od uglova sobe; 8) svi vodovodni priključci kao i odvod otpadne vode izvode do visine od 100 cm od poda; 9) radi lakšeg uočavanja, svi uređaji budu u kontrastnim bojama prema podlozi, a informacije na njima reljefne za čitanje dodirom; 10) kvake omogućavaju lak prihvat i okretanje, kako bi ih mogle koristiti i osobe sa ograničenom snagom u rukama i šakama. Član 24 U ulazima stambenih zgrada sandučići za prijem pošte postavljaju se na visini od 90 cm do 120 cm od poda. Posebni uslovi za pojedine objekte i elemente opreme Član 25 Pri projektovanju bolnica, domova zdravlja, domova za stare, rehabilitacionih centara, domova za odmor i sl., pored uslova predviđenih ovim pravilnikom, potrebno je predvideti: 1) prazan prostor uz krevet veličine najmanje 160 x 100 cm; 2) kupatilo uz sobu; 3) sobu opremljenu alarmnim uređajem; 4) sobu označenu znakom pristupačnosti na visini od 140 cm do 160 cm od poda. Na svakoj etaži najmanje jedna soba mora da ispunjava navedene uslove. Član 26 U poslovnim objektima, visina šaltera i prodajnih punktova prilagođava se potrebama osoba sa invaliditetom i iznosi 80 cm od poda, a ako u objektu postoji više punktova ili šaltera ili drugih elemenata opreme za rad sa strankama, obezbeđuje se najmanje jedan punkt koji ispunjava taj uslov. U objektima za javno korišćenje u kojima se kretanje pešaka usmerava ogradom, širina pristupnog koridora iznosi najmanje 90 cm. Šalter Član 27 Pristupačan šalter ima gornju ravan izvedenu na visini od najviše 85 cm, konzolno oblikovan, dubine pristupa od najmanje 50 cm, komunikacijsko pomagalo, kao i postavljenu taktilnu crtu vođenja, širine najmanje 40 cm s užljebljenjima u smeru vođenja, postavljenu od ulaznih vrata građevine do šaltera. Kada se u sali nalaze tri ili više šaltera istog tipa poslovanja, jedan od tri šaltera mora ispunjavati uslove pristupačnosti. Kada su posebnim propisima koji uređuju zaštitu u poslovanju gotovim novcem i vrednostima određeni uslovi za šaltere, pristupačni šalter obvezno osiguravaju i ispunjavanje uslova tog propisa Slika 14. Šalter. Pult Član 28 Pristupačan pult je izveden najbliže ulazu u prostor i/ili prostoriju u kojoj se usluga pruža. Postavljen je gornjom ravni na visinu od 80 cm, podgledom na visinu od najmanje 70 cm. Konzolno je oblikovan s dubinom pristupa od najmanje 50 cm. Mora imati osiguran pristup od najmanje 120 cm. Označen je oznakom pristupačnosti, ima komunikacijsko pomagalo, kao i postavljenu taktilnu crtu vođenja od ulaznih vrata građevine do pulta širine najmanje 40 cm s užljebljenjima u smeru vođenja.
294
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Kada se u dvorani nalaze tri ili više pultova istog tipa poslovanja jedan od tri pultova mora ispunjavati uslove pristupačnosti. Član 29 U bioskopima, kongresnim salama, stadionima, gledalištima i sličnim objektima, predviđaju se posebna mesta za korisnike invalidskih kolica, čije su dimenzije najmanje 90 x 140 cm, s tim da je pod izveden bez nagiba, od materijala otpornog na klizanje. Ova mesta se predviđaju pored prolaza, odnosno u blizini ulaza i vidno su obeležena, a mogu biti i grupisana. Obavezni broj pristupačnih mesta u gledalištu određuje se na temelju ukupnog broja sedećih mesta i to: 1) od 100 do 300 sedećih mesta, izvode se najmanje dva pristupačna mesta; 2) od 301 do 1.000 sedećih mesta, izvodi se najmanje 2% pristupačnih mesta; 3) od 1.001 i više sedećih mesta, izvodi se najmanje 1% pristupačnih mesta - Slika 15. Bioskop. Član 30 U javnim sportskim i rekreativnim objektima, kupalištima i igralištima za potrebe osoba sa invaliditetom predviđaju se posebno označene kabine za presvlačenje. Minimalne dimenzije kabina u ovim objektima su 160 x 210 cm, sa vratima širokim najmanje 80 cm koja se otvaraju prema spoljnoj strani. Kabine iz stava 1. ovog člana opremljene su odgovarajućim alarmnim uređajem i uređajem za prinudno otvaranje vrata sa spoljne strane. Klupa na preklapanje postavlja se u rasponu visine od 45 cm do 50 cm. Predviđa se vešalica za odeću na visini od 140 cm. Ivice na podu bazena ne smeju biti više od 2 cm, od čega se izuzima obrada ivice bazena za plivanje, u dužini od najmanje 150 cm sa bankinom visine 50 cm, a širine 30-40 cm. U objektima iz stava 1. ovog člana, obavezno je izvesti najmanje 10% pristupačnih kabina, računajući od ukupnog broja kabina, ali ne manje od jedne - Slika 16. Kabine za presvlačenje. Javne telefonske govornice, drugi uređaji i oprema Član 31 Javne telefonske govornice moraju ispuniti sledeće uslove: 1) pod kabine, odnosno prostora u neposrednoj blizini telefonskog aparata je na visini najviše 2 cm u odnosu na pristupni pešački plato čije su dimenzije 150 x 150 cm, a ako je visinska razlika do 8 cm u odnosu na pristupni pešački plato potrebno je pristup obezbediti rampom; 2) ako je telefonski aparat smešten u kabini, dimenzije kabine su 90 x 110 cm, a vrata kabine se otvaraju prema spoljnoj strani i imaju širinu najmanje 80 cm; 3) telefonski aparat je postavljen na visini od 100 cm do 120 cm; 4) u neposrednoj blizini aparata, odnosno u kabini je postavljeno preklopno sedište na visini od 50 cm; Tekstofon, faks, bankomat postavljeni su donjom ivicom na visinu od 70 cm od površine poda. Drugi uređaji i oprema za PTT saobraćaj projektuju se na visini od 100 cm do 120 cm od poda. Uređaji se postavljaju na način da osiguravaju pristupačnost. Kada se uređaji iz ovoga člana nalaze unutar objekta, pristupačnima za slepe i slabovidne osobe smatraju se, ako je od ulaznih vrata objekta do uređaja postavljena taktilna staza vođenja - Slika 17. Javna govornica, bankomat. Pravni instruktor • mart 2015.
295
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
3. Elementi pristupačnosti javnog saobraćaja Trotoari i pešačke staze Član 32 Trotoari i pešačke staze treba da budu pristupačni, u prostoru su međusobno povezani i prilagođeni za orijentaciju, i sa nagibima koji ne mogu biti veći od 5% (1:20), a izuzetno do 8,3% (1:12). Najviši poprečni nagib uličnih trotoara i pešačkih staza upravno na pravac kretanja iznosi 2%. Šetališta u okviru javnih zelenih i rekreativnih površina su osvetljena, označena i sa obezbeđenim mestima za odmor sa klupama duž pravaca kretanja. Klupe treba da imaju sedišta na visini od 45 cm i rukohvate na visini od 70 cm iznad nivoa šetne staze u 50% od ukupnog broja klupa. Pored klupa se obezbeđuje prostor površine 110 cm sa 140 cm za smeštaj pomagala za kretanje. Član 33 Radi nesmetanog kretanja širina uličnih trotoara i pešačkih staza iznosi 180 cm, a izuzetno 120 cm, dok širina prolaza između nepokretnih prepreka iznosi najmanje 90 cm. Površina šetališta je čvrsta, ravna i otporna na klizanje. Profili rešetki, poklopaca i šahtova treba da budu bezbedni za kretanje učesnika u saobraćaju. Na trgovima ili na drugim velikim pešačkim površinama, kontrastom boja i materijala obezbeđuje se uočljivost glavnih tokova i njihovih promena u pravcu. Član 34 U koridoru osnovnih pešačkih kretanja ne postavljaju se stubovi, reklamni panoi ili druge prepreke, a postojeće prepreke se vidno obeležavaju. Delovi zgrada kao što su balkoni, erkeri, viseći reklamni panoi i sl., kao i donji delovi krošnji drveća, koji se nalaze neposredno uz pešačke koridore, uzdignuti su najmanje 250 cm u odnosu na površinu po kojoj se pešak kreće. Pešački prelazi i pešačka ostrva Član 35 Mesto pešačkog prelaza je označeno tako da se jasno razlikuje od podloge trotoara. Pešački prelaz je postavljen pod pravim uglom prema trotoaru. Pešačke prelaze opremljene svetlosnim signalima potrebno je opremiti svetlosnom signalizacijom sa najavom i zvučnom signalizacijom. Prolaz kroz pešačko ostrvo u sredini kolovoza izvodi se bez ivičnjaka, u nivou kolovoza i u širini pešačkog prelaza. Za savladavanje visinske razlike između trotoara i kolovoza koriste se zakošeni ivičnjaci koji se izvode u širini pešačkog prelaza i u nivou kolovoza, sa maksimalnim nagibom zakošenog dela do 8,3%, a ako je tehnički neizvodljivo u izuzetnim slučajevima do 10%. Površina prolaza kroz pešačko ostrvo izvodi se sa taktilnim poljem bezbednosti/upozorenja, na celoj površini prolaza kroz ostrvo. Zakošeni deo pešačke staze na mestu prelaza na kolovoz jednak je širini pešačkog prelaza. Površina zakošenog dela pešačke staze na mestu prelaza na kolovoz izvedena je sa taktilnim poljem bezbednosti/upozorenja - Slika 18. Pešački prelazi i pešačka ostrva. Mesta za parkiranje Član 36 Mesta za parkiranje vozila koja koriste osobe sa invaliditetom predviđaju se u blizini ulaza u stambene zgrade, objekata za javno korišćenje i drugih objekata, označavaju se znakom pristupačnosti. Mesta za parkiranje treba da ispune sledeće uslove:
296
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 1) najmanja ukupna površina mesta za parkiranje vozila koja koriste osobe sa invaliditetom iznosi 370 cm x 480 cm; 2) mesto za parkiranje za dva automobila koje se nalazi u nizu parkirališnih mesta upravno na trotoar veličine je 590 x 500 cm sa međuprostorom širine 150 cm; 3) ako parkiralište nije izvedeno u istom nivou sa obližnjom pešačkom stazom tada se izlaz sa parkirališta obezbeđuje spuštenom pešačkom stazom maksimalnog nagiba od 8,3% i minimalne širine najmanje 140 cm koliko iznosi slobodan prostor za manevrisanje; 4) pristupačno parking mesto mora uvek da se projektuje u horizontalnom položaju, a nikada na uzdužnom nagibu. Dozvoljen je samo odlivni poprečni nagib od maksimalno 2%; 5) pristupačno parking mesto treba da ima direktnu pešačku vezu između projektovanog slobodnog prostora za manevar i najbliže pešačke staze, bez izlaska na kolovoz, u skladu sa preporukama datim za pešačke staze; 6) potrebno je obezbediti pristupačan pešački pristup automatima ili šalteru za prodaju parking karata, u skladu sa preporukama za šaltere i uređaje u objektima. Pored uslova iz stava 2. ovog člana predviđa se: 1) za javne garaže, javna parkirališta, kao i parkirališta uz objekte za javno korišćenje i stambene i stambeno poslovne zgrade sa deset i više stanova, najmanje 5% mesta od ukupnog broja mesta za parkiranje, a najmanje jedno mesto za parkiranje vozila osoba sa invaliditetom; 2) na parkiralištima sa manje od 20 mesta koja se nalaze uz ambulantu, apoteku, prodavnicu prehrambenih proizvoda, poštu, restoran i dečji vrtić, najmanje jedno mesto za parkiranje vozila osoba sa invaliditetom; 3) na parkiralištima uz benzinske pumpe, restorane i motele pored magistralnih i regionalnih puteva 5% mesta od ukupnog broja mesta za parkiranje, ali ne manje od jednog mesta za parkiranje vozila osoba sa invaliditetom; 4) na parkiralištima uz domove zdravlja, bolnice, domove starih i druge zdravstvene i socijalne ustanove, najmanje 10% mesta od ukupnog broja mesta za parkiranje, a najmanje dva mesta za parkiranje vozila osoba sa invaliditetom; 5) svako parkiralište koje je obeleženo mora imati najmanje jedno pristupačno mesto za parkiranje - Slika 19. Mesta za parkiranje. Stajališta javnog prevoza Član 37 Na stajalištima javnog prevoza, predviđa se plato (peron) za pešake širine najmanje 300 cm, a prilazne pešačke staze treba da budu izvedene u istom nivou, bez denivalacija, prema preporukama za pešačke staze u skladu sa članom 32. ovog pravilnika. Ukoliko plato stajališta javnog prevoza nije u istom nivou sa pešačkom stazom, pristup platformi obezbediće se spuštanjem staze ili platforme maksimalnog nagiba od 10%, ili pomoću rampe maksimalnog nagiba 5%, minimalne širine od 120 cm. Zona ulaska u vozilo javnog prevoza ispred prednjih vrata vozila vizuelno se obeležava kontrastom i izvodi se taktilnim poljem bezbednosti minimalne površine 90 x 90 cm koje je povezano sa sistemom taktilne linije vođenja. Unutar objekata za javni transport (drumski, avio, železnički i drugi transport) ukoliko nije drugačije predviđeno, primenjuju se međunarodni standardi koji uređuju ovu oblast (IATA, UIC, ICAO i dr.). Raskrsnica Član 38 Na raskrsnici pešački prelaz mora imati pristupačni semafor sa zvučnom signalizacijom i taktilno polje bezbednosti/upozorenja u širini spuštenog dela pešačkog prelaza. Pravni instruktor • mart 2015.
297
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Sistemi za orijentaciju Član 39 Znakovi i table za obaveštavanje i natpisne ploče (u daljem tekstu: znakovi) su vidljivi, čitljivi i prepoznatljivi. Znakovi u smislu stava 1. ovog člana su: 1) znakovi za orijentaciju (skice, planovi, makete i dr.); 2) putokazi; 3) funkcionalni znakovi, kojima se daju obaveštenja o nameni pojedinih prostora (parkirališta, garaže, liftovi, sanitarne prostorije i dr.). Znakovi treba da budu univerzalne forme, raspoređeni na takav način da zajedno služe orijentisanju korisnika i da predstavljaju povezani lanac informacija. Znakovi na zidovima se postavljaju na visini od 140 cm do 160 cm iznad nivoa poda ili tla, a ako to nije moguće, mora se obezbediti da tekst odgovara rastojanju pogodnom za čitanje. Znakovi su dobro učvršćeni, a radi otklanjanja refleksije, mogu biti reljefni - izbočeni i pravilno postavljeni u odnosu na izvor svetlosti. Kada god je moguće važne javne informacije treba istovremeno da budu date na različite načine, odnosno vizuelno-zvučno-taktilno. Visina slova na znakovima ne sme biti manja od 1,5 cm za unutrašnju upotrebu, odnosno 10 cm za spoljašnju upotrebu. Prepoznavanje vrata, stepenica, rampi liftova i prolaza, oprema za protivpožarnu zaštitu, opreme za spasavanje i puteva za evakuaciju vrši se upotrebom kontrastnih boja odgovarajućim osvetljenjem i obradom zidova i podova. Radi poboljšanja prijema zvuka u javnim prostorijama postavljaju se asistivni slušni sistemi. Taktilna polja bezbednosti treba da se postavljaju ispred svih opasnih zona (na primer: nailazak na stepenice, nailazak na opasne fiksne prepreke i slično) uključujući i upotrebu na pešačkim prelazima i pešačkim ostrvima. Taktilno polje bezbednosti - upozorenja može se u izuzetnim slučajevima izvesti i kao traka minimalne širine 40 cm koja se postavlja isključivo uzdužno, uz rub pešačke staze ili rub stajališta javnog prevoza, a kao mera bezbednosti pešaka i njihovog sprečavanja da dođu u neposredni kontakt sa motorizovanim saobraćajem. Horizontalna taktilna signalizacija pri promeni pravca postavlja se po pravilu pod pravim uglom ili pod nekim drugim uglom, s tim da se svaka promena pravca kretanja mora označiti i izvesti sa taktilnim poljem za usmeravanje. Preporučuje se da taktilne oznake budu u kontrastnoj boji, u odnosu na boju ostatka pešačke staze. Za orijentisanje mogu služiti i ograde, odvodnice vode, ivično zelenilo, ulične svetiljke i/ili kontrastne linije vodilje, koje se projektuju i izvode uzdužno uz rubove pešačkih staza i koje intuitivno vode korisnike u određenom pravcu. Znakovi u smislu ovog člana poseduju i informacije na Brajevom pismu, koje se postavljaju ispod informacije koja ima istovetno značenje.
III PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 40 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti („Službeni glasnik RS”, broj 46/13).
298
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Član 41. Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Prilog SLIKOVNI PRIKAZ OZNAKA PRISTUPAČNOSTI, USLOVA UPOTREBE POMAGALA I OBAVEZNIH ELEMENATA PRISTUPAČNOSTI
Slika 1. Oznake pristupačnosti 1.1 Oznaka pristupačnosti za korisnike invalidskih kolica 1.2 Oznaka pristupačnosti za slepa lica 1.3 Oznaka pristupačnosti za slabovida lica 1.4 Oznaka pristupačnosti za gluve osobe i osobe oštećenog sluha 1.5 Oznaka pristupačnosti za osobe koje koriste pomagala pri kretanju 1.6 Oznaka pristupačnosti za osobe koje se kreću uz pratnju psa vodiča 1.7 Oznaka pristupačnosti za majke sa decom u dečijim kolicima 1.8 Oznaka pristupačne rampe 1.9 Oznaka pristupačnog stepeništa 1.10 Oznaka pristupačnog lifta 1.11 Oznaka pristupačne vertikalne podizne platforme 1.12 Oznaka pristupačne koso podizne sklopive platforme 1.13 Oznaka pristupačnog ulaza 1.14 Oznaka pristupačnog wc-a 1.15 Oznaka pristupačne tuš kabine 1.16 Oznaka pristupačnog kafea ili restorana 1.17 Oznaka pristupačnog kupališta 1.18 Oznaka pristupačne telefonske govornice Pravni instruktor • mart 2015.
299
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 1.19 Oznaka pristupačnog faksa i kompjutera 1.20 Oznaka pristupačnog gledališta 1.21 Oznaka korisničkog pomagala 1.22 Oznaka induktivne petlje 1.23 Oznaka pristupačnog šaltera 1.24 Oznaka pristupačnog oglasnog prostora 1.25 Oznaka pristupačnog parking mesta * Sve mere u ovom prilogu su date u centimetrima
Slika 2. Antropometrijske veličine
300
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
Slika 3. Kretanje slepih i slabovidih osoba
Slika 4. Rampe za pešake Pravni instruktor • mart 2015.
301
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Slika 5. Stepenice i stepeništa
Slika 6. Lift
302
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
Slika 7. Platforme Pravni instruktor • mart 2015.
303
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Slika 8. Ulazni prostor
Slika 9. Korišćenje pojedinih prostorija u zgradama - stan
304
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
Slika 10. Korišćenje pojedinih prostorija u zgradama - soba
Slika 11. Korišćenje pojedinih prostorija u zgradama - kuhinja Pravni instruktor • mart 2015.
305
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Slika 12. WC
Slika 13. Kupatilo
306
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
Slika 14. Šalter
Slika 15. Bioskop Pravni instruktor • mart 2015.
307
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Slika 16. Kabine za presvlačenje
Slika 17. Javna govornica, bankomat
308
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
Slika 18. Pešački prelazi i pešačka ostrva
Slika 19. Mesta za parkiranje Pravni instruktor • mart 2015.
309
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
PRAVILNIK O OBJEKTIMA NA KOJE SE NE PRIMENJUJU POJEDINE ODREDBE ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015) Predmet uređivanja Član 1 Ovim pravilnikom bliže se propisuje na koje objekte se ne primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon) o izvođaču radova, odgovornom izvođaču radova, obavezi određivanja stručnog nadzora u toku građenja i tehničkom pregledu objekta, prema klasi i nameni objekta. Izvođač radova Član 2 Odredbe Zakona o izvođaču radova ne primenjuje se na sledeće klase objekata: 1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m2; 2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m2; 3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m2; 4) klasa 124220; 5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m2; 6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m2; 7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m2; 8) klasa 127230. Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na izgradnju objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola, kao i za gradnju zidanih ograda i pomoćnih objekta koji nisu posebno navedeni u aktu kojim je utvrđena klasifikacija objekata, u smislu zakona kojim se uređuje građenje objekata. U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ne primenjuju se odredbe koje se odnose na izvođača radova predviđene Zakonom, osim odredbi koje se odnose na podnošenje izjave o završetku izrade temelja. Odgovorni izvođač radova Član 3 Odredbe Zakona o odgovornom izvođaču radova ne primenjuju se za objekte koji, u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata, pripadaju klasama koje čine kategoriju „A”.
310
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa U slučaju iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe koje se odnose na odgovornog izvođača radova u skladu sa Zakonom, osim obaveze da: 1) vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije; 2) obezbeđuje merenja i geodetsko osmatranje ponašanja tla i objekta u toku građenja; 3) na gradilištu obezbedi ugovor o građenju i rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu. Stručni nadzor Član 4 Odredbe Zakona o obavezi određivanja stručnog nadzora u toku građenja ne primenjuju se na objekte kategorije „A”, kao i na sledeće objekte: 1) klasa 122011: poslovne zgrade, do 400 m2 i P+2; 2) klasa 123001: zgrade za trgovinu na veliko i malo, do 400 m2 i P+1; 3) klasa 125101: radionice površine do 400 m2; 4) klasa 125221: specijalizovana skladišta, zatvorena s najmanje tri strane zidovima ili pregradama do 1.500 m2 i P+1; 5) zidane ograde i pomoćne objekte koji nisu posebno navedeni u podzakonskom aktu kojim je utvrđena klasifikacija objekata. Tehnički pregled objekta Član 5 Odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije „A”, u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata. U slučaju iz stava 1. ovog člana, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom. Završna odredba Član 6 Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Pravni instruktor • mart 2015.
311
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
PRAVILNIK O IZGLEDU, SADRŽINI I MESTU POSTAVLJANJA GRADILIŠNE TABLE („Sl. glasnik RS”, br. 22/2015) Član 1 Ovim pravilnikom bliže se propisuje izgled, sadržina i mesto postavljanja gradilišne table (u daljem tekstu: tabla). Član 2 Odredbe ovog pravilnika odnose se na: 1) izgradnju novog objekta; 2) rekonstrukciju i sanaciju postojećeg objekta i 3) uklanjanje postojećeg objekta ili dela objekta. Član 3 Tabla je pravougaonog oblika dimenzija 200 cm x 300 cm x 20 cm. Tabla se izrađuje od četvrtastih kutijastih profila i pocinkovanog lima, a postavlja se na čeličnim nosačima odgovarajuće nosivosti fundiranim u beton. Ako se u toku radova tabla ošteti zamenjuje se novom tablom. Sadržaj table ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, slovima primerene veličine. Član 4 Prednji deo table je u svetlonarandžastoj boji, otpornoj na atmosferske uticaje. Zadnji i bočni deo table je u žutoj (matiranoj) boji, a nosači table u sivoj boji, otporni na atmosferske uticaje. Član 5 Tabla sadrži: 1) prikaz objekta u koloru na 1/3 površine table u gornjem levom uglu; 2) naziv, namenu i površinu, odnosno dužinu objekta, ako se radi o linijskom objektu; 3) broj/brojeve katastarske/katastarskih parcele/parcela i oznaku katastarske opštine na kojoj se objekat gradi; 4) ime, odnosno naziv investitora (adresa, telefon, sajt); 5) ime odgovornog projektanta (adresa, telefon, sajt); 6) naziv privrednog društva, odnosno pravnog lica ili preduzetnika koje je izradilo tehničku dokumentaciju (adresa, telefon, sajt);
312
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 7) naziv izvođača radova, ime odgovornog izvođača radova i ime lica koje vrši stručni nadzor (adresa, telefon, sajt); 8) broj i datum rešenja kojim je izdata građevinska dozvola i naziv organa koji je izdao građevinsku dozvolu, odnosno broj rešenja kojim se odobrava izvođenje radova (za objekte za koje se koje se ne izdaje građevinska dozvola) i datum pravnosnažnosti, odnosno konačnosti rešenja o građevinskoj dozvoli; 9) datum početka građenja i rok završetka izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova. Podaci iz stava 1. ovog člana ispisuju se slovima crne boje na PVC samolepljivoj foliji otpornoj na oštećenja. Član 6 Tabla se ističe na vidnom i pristupačnom mestu na ulazu u gradilište, a za linijske objekte tabla se postavlja na početku i na kraju trase i na drugim odgovarajućim delovima trase. Tabla se postavlja u vertikalnoj ravni sa dužom horizontalnom stranom, na desnoj strani od glavnog ulaza u gradilište i osvetljava se posebnim reflektorom, a uklanja se posle izdavanja upotrebne dozvole za objekat. Član 7 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o izgledu, sadržini i mestu postavljanja gradilišne table („Službeni glasnik RS”, broj 4/10). Član 8 Ovaj pravilnik stupa stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Pravni instruktor • mart 2015.
313
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
PRAVILNIK O SADRŽINI, NAČINU I POSTUPKU IZRADE I NAČIN VRŠENJA KONTROLE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE PREMA KLASI I NAMENI OBJEKATA („Sl. glasnik RS”, br. 23/2015) I OSNOVNE ODREDBE 1. Predmet uređivanja Član 1 Ovim pravilnikom bliže se propisuje sadržaj, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije, prema klasi i nameni objekata.
2. Tehnička dokumentacija Član 2 Tehnička dokumentacija jeste skup projekata koji se izrađuju radi: utvrđivanja koncepta objekta, razrade uslova, načina izgradnje objekta i za potrebe održavanja objekta. Objekat iz stava 1. ovog člana, koji je predmet izrade tehničke dokumentacije, može biti zgrada ili inženjerski objekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje klasifikacija objekata i drugim propisima. Pre početka izrade tehničke dokumentacije za građenje objekata iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon) koji se finansiraju sredstvima iz budžeta, obavljaju se prethodni radovi, na osnovu čijih rezultata se izrađuje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti. Član 3 Tehnička dokumentacija sadrži uređeni skup tekstualnih, numeričkih i grafičkih priloga, odnosno dokumenata i projekata koji se izrađuju u cilju utvrđivanja lokacijskih, funkcionalnih, tehničkih i oblikovnih karakteristika objekta, načina građenja objekta i izvođenja radova, i kojom se obezbeđuje usklađenost sa lokacijskim uslovima, važećim propisima, standardima i normativima. Zavisno od vrste i klase objekta, kao i posebnosti objekta, tehničkom dokumentacijom se obezbeđuje sprovođenje mera za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat određenih propisima, standardima i normativima koji se primenjuju u oblasti izgradnje objekata.
314
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
3. Tehnička kontrola Član 4 Tehnička kontrola obuhvata proveru: usklađenosti sa svim uslovima i pravilima sadržanim u lokacijskim uslovima; usklađenosti sa Zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta; međusobne usklađenosti svih delova tehničke dokumentacije; usklađenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraživanja (prethodni radovi); ocenu odgovarajućih podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tačnosti tehničko-tehnoloških rešenja objekta i rešenja građenja objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala; uticaja na životnu sredinu i susedne objekte, kao i usklađenosti sa predviđenim merama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat. Tehničkoj kontroli podleže samo projekat za građevinsku dozvolu. Tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu za građenje objekata iz člana 133. stav 2. Zakona, obuhvata i proveru usklađenosti sa merama sadržanim u izveštaju revizione komisije. Projekat za građevinsku dozvolu izrađen po propisima drugih zemalja podleže tehničkoj kontroli kojom se proverava usklađenost te dokumentacije sa Zakonom i drugim propisima, standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta, važećim u Republici Srbiji.
4. Osnovni zahtevi za objekat Član 5 Tehničkom dokumentacijom se predviđaju mere kojima se obezbeđuje da objekat, u celini, odnosno u svakom posebnom delu, bude pogodan za predviđenu upotrebu, kao i da, u ekonomski prihvatljivom vremenu upotrebe, objekat zadovolji sledeće osnovne zahteve: 1) nosivost i stabilnost; 2) zaštita od požara; 3) higijena, zdravlje i životna sredina; 4) bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe; 5) zaštita od buke; 6) ekonomično korišćenje energije i očuvanje toplote; 7) održivo korišćenje prirodnih resursa. 4.1. Nosivost i stabilnost Član 6 Mere za ispunjenje osnovnog zahteva „nosivost i stabilnost” treba da obezbede da dejstva kojima će objekat biti izložen prilikom građenja i upotrebe ne prouzrokuju: - rušenje celog ili dela objekta; - deformacije iznad dozvoljenog nivoa; - oštećenje drugih delova objekta, instalacija ili ugrađene opreme, usled značajnijih deformacija noseće konstrukcije; - oštećenja usled događaja, u meri koja je nesrazmerno veća u odnosu na uzrok. 4.2. Zaštita od požara Član 7 Mere za ispunjenje osnovnog zahteva „zaštita od požara” treba da obezbede da se u slučaju dejstva požara: - sačuva potrebna nosivost konstrukcije objekta u određenom vremenskom periodu; - spreči širenje vatre i dima u objektu; - spreči širenje vatre na susedne objekte; - omogući sigurna i bezbedna evakuacija ljudi, odnosno njihovo spasavanje. Pravni instruktor • mart 2015.
315
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 4.3. Higijena, zdravlje i životna sredina Član 8 Mere za ispunjenje osnovnog zahteva „higijena, zdravlje i životna sredine”, treba da obezbede da se tokom izgradnje, upotrebe ili uklanjanja objekta ne ugrožava higijena ili zdravlje i bezbednost radnika, korisnika ili suseda, i spreči prekoračenje dozvoljenih graničnih vrednosti uticaja na životnu sredinu ili klimu, koje nastaju: - ispuštanjem otrovnih gasova; - emisijom opasnih materija, isparljivih organskih jedinjenja, gasova sa efektom staklene bašte ili opasnih čestica u vazduh unutar objekta ili okolinu; - emitovanjem opasnih zračenja; - ispuštanjem opasnih supstanci u podzemne vode, površinske vode ili zemljište; - ispuštanjem opasnih supstanci u vodu za piće ili supstanci koje imaju neki drugi negativan uticaj na vodu za piće; - pogrešnim ispuštanjem otpadnih voda, emisijom dimnih gasova ili pogrešnim odlaganjem čvrstog ili tečnog otpada; ili - prisustvom vlage u delovima objekta ili na površinama unutar objekta. 4.4. Bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe Član 9 Mere za ispunjenje osnovnog zahteva „bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe” treba da obezbede da prilikom upotrebe objekta ne dođe do opasnosti od nezgoda ili oštećenja pri radu ili upotrebi, kao što su klizanje, pad, sudar, opekotine, strujni udari, povrede od eksplozija i provale, a naročito, da obezbede pristupačnost i korišćenje osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. 4.5. Zaštita od buke Član 10 Mere za ispunjenje osnovnog zahteva „zaštita od buke” treba da obezbede da buka kojoj su izloženi korisnici ili susedi bude na nivou koji ne ugrožava njihovo zdravlje i koja im omogućava spavanje, odmor i rad u odgovarajućim uslovima. 4.6. Ekonomično korišćenje energije i očuvanje toplote Član 11 Mere za ispunjenje osnovnog zahteva „ekonomično korišćenje energije i očuvanje toplote” treba da kroz odgovarajući izbor termičke zaštite, instalacija grejanja, ventilacije, osvetljenja i pripreme tople vode obezbede što je moguće niži nivo potrošnje energije, vodeći računa o korisnicima i klimatskim uslovima lokacije. Mere za energetsku efikasnost objekta treba da obezbede što je moguće niži nivo potrošnje energije tokom građenja, upotrebe, održavanja i uklanjanja. Zgrada koja za svoje funkcionisanje podrazumeva utrošak energije, mora biti projektovana, izgrađena, korišćena i održavana na način kojim se obezbeđuju propisana energetska svojstva zgrada, u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona. 4.7. Održivo korišćenje prirodnih resursa Član 12 Mere za ispunjenje osnovnog zahteva „održivo korišćenje prirodnih resursa” treba da omoguće da se prirodni resursi koriste na održiv način, a naročito da se obezbedi: - ponovno korišćenje ili mogućnost reciklaže objekta, ugrađenih materijala i delova objekta nakon uklanjanja; - trajnost objekta; - korišćenje ekoloških materijala i sekundarnih sirovina pri izgradnji objekta.
316
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
II TEHNIČKA DOKUMENTACIJA 1. Vrste tehničke dokumentacije Član 13 Vrste tehničke dokumentacije su: 1) generalni projekat (GNP); 2) idejno rešenje (IDR); 3) idejni projekat (IDP); 4) projekat za građevinsku dozvolu (PGD); 5) projekat za izvođenje (PZI); 6) projekat izvedenog objekta (PIO). 1.1. Generalni projekat (GNP) Član 14 Generalni projekat ima za cilj sagledavanje resursnih i prostornih mogućnosti i ograničenja izgradnje objekata, sa zadatkom da se kroz postupke vrednovanja usvoji generalna koncepcija, makrolokacija i prostorna dispozicija objekta, utvrde osnovne funkcionalne, tehnološke i tehničke karakteristike objekta, etapnost gradnje, uslovi eksploatacije, odnos prema prostoru i životnoj sredini, kao i osnove za ekonomsku analizu. U slučaju da je u toku izrade generalnog projekta analizirano više varijantnih rešenja, vrši se izbor optimalne varijante na osnovu prirodnih, tehničkih, tehnoloških, ekonomskih, funkcionalnih, ekoloških i drugih uslova. Za linijske infrastrukturne objekte, osim prethodno navedenog, na osnovu generalnog projekta donose se odluke naročito o optimalnom koridoru, etapnosti građenja, lokaciji i koncepciji planiranih objekata, uslovima eksploatacije i dr. Generalni projekat se izrađuje za potrebe izrade prethodne studije opravdanosti u skladu sa članom 113. Zakona i podleže reviziji (stručnoj kontroli) projekta, u skladu sa članom 131. Zakona. 1.2. Idejno rešenje (IDR) Član 15 Idejno rešenje je prikaz planirane koncepcije objekta, sa prikazom i navođenjem svih podataka neophodnih za utvrđivanje lokacijskih uslova. Idejno rešenje se izrađuje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova i kao deo urbanističkog projekta za potrebe urbanističko-arhitektonske razrade lokacije. 1.3. Idejni projekat (IDP) Član 16 Idejni projekat je skup međusobno usaglašenih projekata kojima se određuju: namena, položaj, oblik, kapacitet, tehničko-tehnološke i funkcionalne karakteristike i izgled objekta i okvirno dokazuje ispunjenost osnovnih zahteva za objekat. Za objekte iz člana 133. stav 2. Zakona, idejnim projektom vrši se razrada koncepcije objekta utvrđene generalnim projektom, odnosno lokacijskim uslovima. Za linijske infrastrukturne objekte, pored prethodno navedenog, idejnim projektom se vrši izbor optimalne trase pri konkretnim uslovima i ograničenjima, sa svim pratećim objektima. Idejni projekat se izrađuje za potrebe izrade studije opravdanosti iz člana 114. Zakona i podleže reviziji (stručnoj kontroli) projekta, kao i za potrebe pribavljanja rešenja o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. Zakona. Pravni instruktor • mart 2015.
317
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 1.4. Projekat za građevinsku dozvolu (PGD) Član 17 Projekat za građevinsku dozvolu je skup međusobno usaglašenih projekata kojim se definišu položaj i kapacitet objekta na lokaciji, funkcionalnost sa stanovišta tehnoloških i drugih zahteva, prostorno oblikovanje, izbor konstrukcijskog sistema, dimenzionisanje glavnih elemenata konstrukcije, načelni izbor građevinskih materijala, instalacija i opreme, čime se obezbeđuje ispunjenost lokacijskih uslova i osnovnih zahteva za objekat i dr. Za linijske infrastrukturne objekte, pored prethodno navedenog, u projektu za građevinsku dozvolu jednoznačno se u prostoru definiše trasa objekta sa svim potrebnim elementima, koja može imati samo mikropomeranja u odnosu na trasu iz idejnog projekta, u cilju optimizacije radova. Za objekte iz člana 133. stav 2. Zakona, projektom za građevinsku dozvolu vrši se razrada tehničkih rešenja utvrđenih Idejnim projektom. Projekat za građevinsku dozvolu se izrađuje za potrebe pribavljanja građevinske dozvole u skladu sa članom 118a Zakona. 1.5. Projekat za izvođenje (PZI) Član 18 Projekat za izvođenje je skup međusobno usaglašenih projekata neophodnih za izvođenje građevinskih, zanatskih, instalaterskih radova i drugih radova, kojim se utvrđuju građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta, investiciona vrednost objekta, kao i uslovi održavanja objekta. Projektom za izvođenje se razrađuju detalji i tehnološka rešenja koji su određeni projektom za građevinsku dozvolu, kao i idejnim projektom za rekonstrukciju objekta, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Projekat za izvođenje se izrađuje za potrebe građenja objekta i izvođenja radova i može se izrađivati i u fazama, odnosno delovima, u skladu sa dinamikom građenja, odnosno izvođenja radova. Projekat za izvođenje je obavezna za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije „A”. Za linijske infrastrukturne objekte pored prethodno navedenog, u projektu za izvođenje vrši se razrada detalja i tehnoloških rešenja u granicama prostora za izgradnju, određenih projektom za građevinsku dozvolu. Izrada projekta za izvođenje je obavezna i za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. (član 145. Zakona). 1.6. Projekat izvedenog objekta (PIO) Član 19 Projekat izvedenog objekta predstavlja skup međusobno usaglašenih projekata sa prikazom svih detalja izgrađenog objekta neophodnih za utvrđivanje njegove podobnosti za upotrebu i može se izrađivati u fazama, odnosno delovima za koje se utvrđuje podobnost za upotrebu, u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje tehnički pregled objekata. Projekat izvedenog objekta se izrađuje za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korišćenja i održavanja objekta. Ukoliko se za svaku fazu, odnosno deo objekta koji prema mišljenju Komisije ili u skladu sa tehničkom dokumentacijom predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti izdaje posebna upotrebna dozvola, Komisija izdaje konačni Izveštaj po završetku tehničkog pregleda za svaku fazu, odnosno deo objekta.
318
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
2. Izrada tehničke dokumentacije Član 20 Tehnička dokumentacija, odnosno njeni delovi izrađuju se na papiru, odnosno u elektronskoj formi, na način da se onemogući promena njihovog sadržaja. Tehnička dokumentacija, odnosno njeni delovi, bez obzira na vrstu i klasu objekta, moraju biti kompletirani po sadržaju u skladu sa ovim pravilnikom. Tehnička dokumentacija izrađena u elektronskoj formi mora biti identična dokumentaciji izrađenoj u papirnoj formi i zaštićena trajnim elektronskim potpisom u skladu sa propisima kojim se uređuje elektronski potpis. Tehnička dokumentacija se izrađuje na srpskom jeziku, a ukoliko je izrađena na stranom jeziku mora biti prevedena na srpski jezik. Član 21 Tehnička dokumentacija, odnosno njeni delovi, kada se izrađuje na papiru, pakuje se i uvezuje u sveske formata A4. U slučaju da su delovi tehničke dokumentacije stavljeni u jednu svesku oni se jasno međusobno razdvajaju. Delovi tehničke dokumentacije na listovima većeg formata, savijaju se i slažu na format A4. Delovi tehničke dokumentacije vezuju se jemstvenikom i overavaju pečatom preduzetnika odnosno pravnog lica koje je izradilo predmetni deo projekta, u slučaju idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu, projekta za izvođenje i projekta izvedenog objekta.
3. Podloge za izradu tehničke dokumentacije Član 22 Tehnička dokumentacija se izrađuje na osnovu geodetskih i seizmoloških podloga, geotehničkog elaborata, kao i ostalih podloga, odnosno elaborata, zavisno od vrste i klase objekta, posebnosti lokacije na kojoj se planira građenje objekta i od vrste tehničke dokumentacije. Geodetske podloge čine katastarsko-topografski plan i izvod iz katastra podzemnih instalacija.
4. Dokumenta u prilogu tehničke dokumentacije Član 23 U tehničkoj dokumentaciji se ne prilažu originali i kopije dokumenata koji su predmet evidencije odgovarajućih registara (izvod iz privrednog registra, kopija licence i sl.), već se oni, u tehničkoj dokumentaciji, samo navode. Utvrđivanje verodostojnosti podataka navedenih u dokumentima iz stava 1. ovog člana vrši se, prema potrebi, uvidom u predmetni registar.
5. Delovi tehničke dokumentacije Član 24 Tehnička dokumentacija se sastoji od sledećih delova: 1) glavna sveska; 2) projekti. 5.1. Glavna sveska Član 25 Glavna sveska, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije, sadrži podatke o projektu i učesnicima u izgradnji, kao i druge podatke i dokumenti koji su bitni za izdavanje lokacijskih uslova, utvrđivanje usklađenosti rešenja u projektu sa lokacijskim uslovima i ispunjenja osnovnih zahteva za objekat. Pravni instruktor • mart 2015.
319
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Ukoliko se tehničkoj dokumentaciji prilažu drugi podaci i dokumenti koji nisu deo obaveznog sadržaja tehničke dokumentacije (projektni zadatak, kopija lokacijskih uslova, kopija plana, overena katastarsko topografska podloga i dr.), prilažu se kao deo glavne sveske. Glavna sveska se u tehničkoj dokumentaciji označava oznakom „0”. 5.2. Projekti Član 26 Tehnička dokumentacija sadrži projekte koji se izrađuju u delovima, prema oblastima, odnosno, sadržaju. Projekti su u tehničkoj dokumentaciji označeni rednim brojem i obavezno složeni u sveske, prema sledećim oblastima i redosledu: broj „1”: arhitektura; broj „2”: konstrukcija i drugi građevinski projekti (2/1 konstrukcija, 2/2 saobraćajnice, itd.); broj „3”: hidrotehničke instalacije; broj „4”: elektroenergetske instalacije; broj „5”: telekomunikacione i signalne instalacije; broj „6”: mašinske instalacije; broj „7”: tehnologija; broj „8”: saobraćaj i saobraćajna signalizacija; broj „9”: spoljno uređenje sa sinhron-planom instalacija i priključaka, pejzažna arhitektura i hortikultura; broj „10”: pripremni radovi (rušenje, zemljani radovi, obezbeđenje temeljne jame). Projekat priključka na javnu komunalnu infrastrukturu je deo projekta odgovarajuće oblasti, odnosno vrste instalacija. Svaki projekat određene oblasti se može deliti na više svezaka koje dobijaju odgovarajuće oznake u zavisnosti od sadržaja projekta (na primer: 3/1 vodovod, 3/2 kanalizacija, 6/1 grejanje, 6/2 ventilacija i klimatizacija, itd.). U tehničkoj dokumentaciji za inženjerske objekte, oznakom broj „1” označava se onaj projekat kojim se određuje objekat u prostoru, odnosno projekat kojim se utvrđuju lokacijske, dispozicione i funkcionalne karakteristike objekta (npr. projekat trase puta, gasovoda, pruge, projekat konstrukcije mosta, antenskog stuba, dimnjaka i sl.). U slučaju da tehnička dokumentacija ne sadrži sve projekte navedene u stavu 2. ovog člana, priloženi projekti ne menjaju redni broj projekta prema oblastima. Sadržinu projekta pojedine oblasti potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant za predmetni projekat. U slučaju dogradnje, rekonstrukcije i adaptacije postojećeg objekta ili u slučaju promene namene, tehnička dokumentacija sadrži i arhivski projekat, ili snimak postojećeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji. Član 27 Svaki projekat pojedine oblasti se sastoji od sledećih delova: 1) opšta dokumentacija; 2) tekstualna dokumentacija; 3) numerička dokumentacija; 4) grafička dokumentacija. Član 28 Opšta dokumentacija projekta obavezno sadrži: 1) Naslovnu stranu na kojoj se navode: (1) naziv objekta sa lokacijom i brojem katastarske parcele i katastarskom opštinom;
320
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa (2) naziv, odnosno ime investitora; (3) vrsta tehničke dokumentacije (npr. Projekat za građevinsku dozvolu - PGD); (4) naziv i oznaka dela projekta (npr. 1 - projekat arhitekture); (5) naziv preduzetnika odnosno pravnog lica koje je izradilo predmetni deo projekta; (6) ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta; (7) identifikaciona oznaka dela projekta iz evidencije preduzetnika odnosno pravnog lica koje je izradilo predmetni deo projekta; (8) podaci o mestu i datumu izrade dela projekta. 2) Sadržaj projekta. Opšta dokumentacija projekta sadrži i druga dokumenta od zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije u skladu sa odredbama ovog pravilnika. Član 29 Tekstualna dokumentacija projekta, zavisno od vrste tehničke dokumentacije, sadrži tehnički opis, tehničke uslove za izvođenje radova, podatke o ispunjenju osnovnih zahteva za objekat, rezultate prethodnih istraživanja, empirijske podatke, kao i druge tekstualne priloge od značaja za građenje objekta, odnosno izvođenje radova. Član 30 Numerička dokumentacija projekta, zavisno od vrste tehničke dokumentacije, sadrži odgovarajuće proračune, rezultate analiza i proračuna, šeme, specifikaciju materijala i dr. Član 31 Grafička dokumentacija projekta sadrži odgovarajuće crteže i druge grafičke prikaze, zavisno od vrste tehničke dokumentacije. Razmera u kojoj se prikazuje grafička dokumentacija treba da bude u skladu sa vrstom tehničke dokumentacije, odnosno sa nivoom detalja koji se žele prikazati, a na način da budu jasni, pregledni i čitljivi. Crteži i grafički prilozi iste vrste izrađuju se u istoj razmeri, u skladu sa odredbama ovog pravilnika. Svaki crtež, odnosno grafički prikaz, u donjem desnom uglu, sadrži tablicu maksimalne širine 18 cm, koja prikazuje: 1) naziv investitora; 2) naziv objekta; 3) naziv preduzetnika odnosno pravnog lica koje je izradilo predmetni projekat; 4) oznaka vrste tehničke dokumentacije (IDR, IDP, PGD, PZI, PIO); 5) oznaku i naziv dela projekta (npr. 1 - projekat arhitekture); 6) naziv crteža ili grafičkog prikaza (npr. osnova prizemlja, presek 1-1 i sl.); 7) razmeru; 8) ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta; 9) broj crteža; 10) datum izrade crteža. Svaki crtež osnove, koji prikazuje položaj objekta u prostoru, ima oznaku severa.
6. Elaborati i studije Član 32 Elaborati i studije prilažu se tehničkoj dokumentaciji, ali ne čine njen sastavni deo. Elaborati i studije sadrži mere za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, druga tehnička uputstva i podatke od značaja za građenje objekta, odnosno izvođenje radova, kada je to potrebno, zbog posebnosti određene vrste objekta ili lokacije na kojoj se objekat gradi ili ukoliko je to utvrđeno posebnim propisima. Pravni instruktor • mart 2015.
321
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Elaborati i studije sadrže tekstualne, numeričke i grafičke priloge i potpisuju se i overavaju od strane ovlašćenog lica.
7. Izvod iz projekta Član 33 Izvod iz projekta se izrađuje za potrebe pribavljanja građevinske dozvole. Izvod iz projekta sadrži osnovne podatke o objektu i učesnicima u izgradnji, lokacijske podatke i druga dokumenta iz kojih se sagledava usklađenost projektovanog objekta sa lokacijskim uslovima, ispunjenje osnovnih zahteva za objekat i drugi podaci od važnosti za odlučivanje u upravnom postupku. Izvod iz projekta čine: 1) Naslovna strana, koja sadrži potpis i overu pečatom glavnog projektanta kojom se potvrđuje usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu, iz Priloga 2 ovog pravilnika, 2) Izjava vršioca tehničke kontrole, sa rezimeom izveštaja tehničke kontrole iz Priloga 5 ovog pravilnika, 3) Glavna sveska projekta za građevinsku dozvolu, čija je sadržina određena u članu 50. ovog pravilnika, 4) Grafički prilozi, koji zavisno od vrste i klase objekta sadrže situacione planove u odgovarajućoj razmeri (1:500-1:200) sa položajem i gabaritom objekta, koji sadrže broj katastarske parcele na kojoj se objekat nalazi i brojeve susednih katastarskih parcela, građevinske linije ili granice građenja, regulacione linije, dimenzije gabarita objekta, udaljenost od susednih parcela i susednih objekata, karakteristične apsolutne i relativne visinske kote, i to: (1) situacioni plan sa osnovom krova, sa prikazom mesta izlaska na krov, koji sadrži i: podatak o spratnosi i visni objekta, apsolutne i relativne kote javne saobraćajne površine sa koje se pristupa objektu (pešački i kolski pristup), apsolutne i relativne kote koje definišu visine objekta zadate lokacijskim uslovima; (2) situaciono-nivelacioni plan sa osnovom prizemlja, koji sadrži i: prikaz veze objekta i terena (rampe, stepeništa i sl.), projekcije nadzemnih i podzemnih delova objekta, prikaz zelenih i ostalih slobodnih površina, apsolutne i relativne kote javne saobraćajne površine sa koje se pristupa objektu (pešački i kolski pristup), apsolutne i relativne kote nivelacije terena, apsolutne i relativne kote prizemlja, ulaza i pristupa ulazu u objekat; (3) situacono-nivelacioni plan sa prikazom saobraćajnog rešenja koji sadrži i: prikaz načina i tokova priključenja na javni put, prikaz površina za mirujući saobraćaj i interventni pristup, apsolutne i relativne kote javne saobraćajne površine sa koje se pristupa objektu (kolski pristup), apsolutnu i relativnu kotu ulaska u garažu (ukoliko garaža postoji); (4) situacioni plan sa prikazom sinhron-plana instalacija na parceli, koji sadrži prikaz priključaka na javnu komunalnu i drugu infrastrukturu uz navođenje kapaciteta, odnosno dimenzija priključka; (5) osnova etaže na kojoj je obezbeđen pristup svetlarniku, u slučaju da taj pristup nije obezbeđen iz zajedničkog prostora u prizemlju. Izvod iz projekta za inženjerske objekte je sadržaja i obima, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajući izvodu iz projekta za zgrade. Grafički prilozi koji su sastavni deo izvoda iz projekta se izrađuju na overenom katastarsko-topografskom planu. Izvod iz projekta se vezuje jamstvenikom. Sve podatke u izvodu iz projekta potvrđuje glavni projektant ličnim pečatom i potpisom. Izvod iz projekta overava glavni projektant potpisom i pečatom licence, u izjavi iz glavne sveske i na naslovnoj strani izvoda iz projekta.
322
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
III SADRŽINA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE 1. Generalni projekat (GNP) 1.1. Sadržina generalnog projekta Član 34 Generalni projekat sadrži naročito podatke o: makrolokaciji objekta, opštoj dispoziciji objekta, tehničko-tehnološkoj koncepciji objekta, načinu obezbeđenja infrastrukture, mogućim varijantama prostornih i tehničkih rešenja sa stanovišta uklapanja u prostor, prirodnim uslovima, proceni uticaja na životnu sredinu, inženjersko geološkim - geotehničkim karakteristikama terena sa aspekta utvrđivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta, istražnim radovima za izradu idejnog projekta, zaštiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara i funkcionalnosti i racionalnosti rešenja. Grafička dokumentacija generalnog projekta za linijske infrastrukturne objekte sadrži grafičke priloge po pravilu u razmeri 1:25000-1:10000.
2. Idejno rešenje (IDR) 2.1. Glavna sveska idejnog rešenja Član 35 Glavnu svesku idejnog rešenja čini samo osnovni sadržaj iz Priloga 1 ovog pravilnika. 2.2. Sadržina idejnog rešenja Član 36 Idejno rešenje za zgrade sadrži deo arhitekture. Idejno rešenje za inženjerske objekte sadrži one delove koji su potrebni za izdavanje lokacijskih uslova, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajući idejnom rešenju za zgrade. Član 37 Opštu dokumentaciju idejnog rešenja čini samo obavezni sadržaj utvrđen članom 28. ovog pravilnika, iz Priloga 9 ovog pravilnika. Član 38 Tekstualna dokumentacija idejnog rešenja sadrži tehnički opis projektovanog objekta. U slučaju da je za potrebe planirane izgradnje potrebno uklanjanje postojećeg objekta na lokaciji, tehnički opis idejnog rešenja sadrži i opis postojećeg stanja. Član 39 Numerička dokumentacija idejnog rešenja sadrži prikaz površina objekta sa namenama i broj funkcionalnih jedinica sa potrebnim komunalnim kapacitetima. Član 40 Grafička dokumentacija idejnog rešenja za zgrade sadrži grafičke priloge u odgovarajućoj razmeri: 1) situacioni plan sa položajem objekta na lokaciji, prikazanim gabaritom, dimenzijama, karakterističnim visinskim kotama, udaljenosti od susednih parcela i susednih objekata (1:1000-1:200); 2) osnove, karakteristične preseke i izglede objekta (1:500-1:200). Grafička dokumentacija idejnog rešenja za linijske infrastrukturne objekte sadrži grafičke priloge u odgovarajućoj razmeri: 1) situacioni plan i podužni profil trase (1:25000-1:2500) 2) generalne dispozicije većih objekata 3) karakteristične poprečni profile (1:100-1:25) Pravni instruktor • mart 2015.
323
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 2.3. Elaborati i studije uz idejno rešenje Član 41 Uz idejno rešenje se ne prilažu elaborati i studije.
3. Idejni projekat (IDP) 3.1. Glavna sveska idejnog projekta Član 42 Glavna sveska idejnog projekta osim osnovnog sadržaja iz Priloga 1 ovog pravilnika, sadrži i: 1) odluku o određivanju glavnog projektanta potpisanu od strane investitora, iz Priloga 8 ovog pravilnika; 2) izjavu glavnog projektanta kojom se potvrđuje međusobna usaglašenost delova idejnog projekta, iz Priloga 3 ovog pravilnika; 3) izjave ovlašćenih lica iz člana 51. ovog pravilnika, o predviđenim merama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, u slučaju da se kao prilog idejnom projektu izrađuju elaborati i studije iz člana 49. ovog pravilnika, iz Priloga 6 ovog pravilnika; 4) sažeti tehnički opis postojećeg i predviđenog stanja, objekta, instalacija i opreme, potpisan i overen pečatom od strane glavnog projektanta. 3.2. Sadržina idejnog projekta Član 43 Idejni projekat za građenje ili izvođenje radova za objekte iz člana 145. Zakona sadrži projekat kojim se određuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.), odnosno one projekte, koji su, zavisno od vrste radova koji se izvode, potrebni. U slučaju rekonstrukcije, adaptacije odnosno sanacije postojećeg objekta, razdvajanja ili spajanja poslovnog ili stambenog prostora, kao i u slučaju promene namene, projekat sadrži i arhivski projekat ili snimak postojećeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji. Idejni projekat za građenje objekata ili izvođenje radova, koji se izrađuje za potrebe izrade studije opravdanosti i/ili revizije (stručne kontrole) za objekte iz člana 133. stav 2. Zakona,, sadrži projekat kojim se određuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.), odnosno one projekte, koji su, zavisno od vrste i klase objekta, potrebni ili su određeni posebnim propisima. Član 44 Opštu dokumentaciju idejnog projekta čini obavezni sadržaj utvrđen članom 28. ovog pravilnika, iz Priloga 9 ovog pravilnika, rešenje o određivanju odgovornog projektanta predmetnog dela projekta, kao i izjavu odgovornog projektanta predmetnog projekta, kojom se potvrđuje usklađenost sa propisima i pravilima struke, kao i merama za obezbeđenje ispunjenja osnovnih zahteva za objekat, u slučaju da se kao prilog idejnom projektu izrađuju elaborati i studije iz člana 49. ovog pravilnika. Član 45 Tekstualna dokumentacija idejnog projekta, u zavisnosti od vrste i klase objekta, odnosno vrste radova koji se izvode, sadrži tehnički opis sa opštim podacima o objektu, odnosno vrsti radova, izbor i opis predviđenih materijala, instalacija i opreme, popis predviđenih radova i dr. Tehnički opis, u slučaju rekonstrukcije, odnosno sanacije objekta, između ostalog sadrži procenu stabilnosti i nosivosti konstrukcije postojećeg objekta, kojim se utvrđuje mogućnost izvođenja projektovanih radova. Član 46 Numerička dokumentacija idejnog projekta, u zavisnosti od vrste i klase objekta sadrži: tabelarne prikaze površina objekta po prostorima i etažama, opšte proračune konstrukcije, instalacija i opreme, procenu potrošnje i dr.
324
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Član 47 Grafička dokumentacija u idejnom projektu za zgrade, u zavisnosti od vrste i klase objekta, odnosno vrste radova koji se izvode sadrži crteže i grafičke priloge u odgovarajućoj razmeri: 1) u projektu arhitekture: situacioni plan (1:500-1:200), osnovu temelja, osnove svih etaža sa upisanim merama i relativnim visinskim kotama, osnovu krova, dva karakteristična, međusobno upravna preseka i izglede objekta (1:200-1:100); 2) u projektu konstrukcija i drugim građevinskim projektima: dispoziciju, konstruktivni sistem, plan pozicija i dimenzije ključnih konstruktivnih elemenata, osnove, karakteristične preseke; 3) u projektima instalacija: osnovne šeme rasporeda instalacija, opreme i postrojenja, sa prikazom njihove međusobne veze kao i prikaz njihovog priključivanja na infrastrukturu. U slučaju rekonstrukcije, odnosno adaptacije grafička dokumentacija sadrži crteže na kojima su uporedno prikazane promene na postojećem objektu i novoprojektovano stanje (ruši se - zida se). Član 48 Idejni projekat, odnosno delovi idejnog projekta za inženjerske objekte imaju sadržaj i obim, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajući idejnom projektu za zgrade. Grafička dokumentacija idejnog projekta za linijske infrastrukturne objekte sadrži grafičke priloge po pravilu u razmeri 1:2500-1:1000. 3.3. Elaborati i studije uz idejni projekat Član 49 U slučaju da su na objektu predviđeni radovi na rekonstrukciji, kojima se utiče na osnovne zahteve za objekat, kao prilog idejnom projektu se izrađuju i odgovarajući elaborati i studije kojima se propisuju mere za ispunjenje tih osnovnih zahteva (npr. u slučaju energetske sanacije - kada je neophodna izrada elaborata energetske efikasnosti, u slučaju rekonstrukcije objekta kojom se utiče na osnovni zahtev „zaštita od požara” - kada je neophodna izrada elaborata zaštite od požara i dr.).
4. Projekat za građevinsku dozvolu (PGD) 4.1. Glavna sveska projekta za građevinsku dozvolu Član 50 Glavna sveska projekta za građevinsku dozvolu, pored osnovnog sadržaja iz Priloga 1 ovog pravilnika, sadrži i: 1) odluku o određivanju glavnog projektanta potpisanu od strane investitora, iz Priloga 8 ovog pravilnika; 2) izjavu glavnog projektanta kojom se potvrđuje međusobna usaglašenost delova projekta za građevinsku dozvolu, iz Priloga 3 ovog pravilnika; 3) izjave ovlašćenih lica o predviđenim merama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, iz Priloga 6 ovog pravilnika; 4) kopije dobijenih saglasnosti, ako su propisane Zakonom; 5) sažeti tehnički opis postojećeg i predviđenog stanja, objekta, instalacija i opreme, potpisan i overen pečatom od strane glavnog projektanta. Član 51 Izjavama ovlašćenih lica se u Glavnoj svesci projekta za građevinsku dozvolu potvrđuje se da su elaboratima propisane sve neophodne mere za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat. U projektu za građevinsku dozvolu, u zavisnosti od vrste i klase objekta, podnosi se: 1) izjava o geomehaničkim karakteristikama tla na kome se gradi objekat i uslovima za temeljenje objekta, od strane ovlašćenog lica koje je izradilo elaborat geomehaničkih istražnih radova, iz Priloga 6 ovog pravilnika; Pravni instruktor • mart 2015.
325
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 2) izjava o predviđenim merama zaštite od požara od strane ovlašćenog lica koje je izradilo elaborat zaštite od požara, iz Priloga 6 ovog pravilnika; 3) izjava o predviđenim merama za postizanje propisanih energetskih svojstava zgrade od strane ovlašćenog lica koje je izradilo elaborat energetske efikasnosti, iz Priloga 6 ovog pravilnika, i 4) izjava o predviđenim merama u cilju sprečavanja, smanjenja ili mogućeg otklanjanja značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu od strane ovlašćenog lica koje je izradilo studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu, iz Priloga 6 ovog pravilnika. 4.2. Sadržina projekta za građevinsku dozvolu Član 52 Projekat za građevinsku dozvolu, u zavisnosti od vrste i kategorije objekta, čine: 1) za objekte kategorije „A”: projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost; 2) za objekte kategorije „B”: projekat arhitekture i projekat konstrukcije objekta, kao i tehnički opisi svih instalacija; 3) za objekte kategorije „V”: projekat arhitekture i projekat konstrukcije, projekte instalacija kao i projekte svih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat i ispunjenje bitnih zahteva za objekat; 4) za objekte kategorije „G”: projekti odgovarajućih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat. Projekti, odnosno delovi projekta za građevinsku dozvolu, vezuju se jemstvenikom i overavaju pečatom i potpisom odgovornih projektanata. Član 53 Opštu dokumentaciju delova projekta za građevinsku dozvolu čini obavezni sadržaj utvrđen članom 28. ovog pravilnika, iz Priloga 9 ovog pravilnika, rešenje o određivanju odgovornog projektanta predmetnog dela projekta, iz Priloga 8 ovog pravilnika, kao i izjavu odgovornog projektanta predmetnog projekta kojom se potvrđuje usklađenost sa lokacijskim uslovima, propisima, pravilima struke i merama za obezbeđenje ispunjenosti osnovnih zahteva za objekat, propisanih elaboratima i studijama, iz Priloga 4 ovog pravilnika. Za izradu tehničkih opisa instalacija u projektu za građevinsku dozvolu za objekte kategorije B, izdaje se rešenje o imenovanju odgovornog projektanta instalacija i sa izjavom iz stava 1. ovog člana prilaže opštoj dokumentaciji projekta arhitekture. Član 54 Tekstualna dokumentacija projekta za građevinsku dozvolu za zgrade, u zavisnosti od vrste i klase objekta, sadrži tehnički opis sa: - opštim podacima o lokaciji objekta, - opis klimatskih uslova i zona seizmičnosti, i drugih uslova lokacije objekta - opisom izvršenih prethodnih istraživanja, - opisom usklađenosti sa lokacijskim uslovima, - oblikovnim, programskim i funkcionalnim karakteristikama objekta, - podacima o konstrukciji objekta, uslovima fundiranja i izborom konstruktivnog, sistema, - opisom predviđenih materijala, - podacima o projektovanim unutrašnjim i spoljašnjim instalacijama i opremi, kao i definisanjem ukupne potrošnje, - opisom etapnosti i faznosti građenja, - opisom mera za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat i dr.
326
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Tehnički opis, u slučaju dogradnje objekta (uključujući i nadziđivanje), između ostalog sadrži procenu stabilnosti i nosivosti konstrukcije postojećeg objekta, kojim se utvrđuje mogućnost izvođenja projektovanih radova. Tehnički opis instalacija u projektu za građevinsku dozvolu, za objekte kategorije B, prilaže se u tekstualnoj dokumentaciji projekta arhitekture. Tehnički opis u projektu arhitekture za objekte kategorije A mora da sadrži i opis načina priključenja na komunalnu infrastrukturu, odnosno, ukoliko objekat nije priknjučen na komunalnu infrastrukturu, način snabdevanja vodom i način evakuacije otpadnih voda, kao način snabdevanja električnom energijom. Član 55 Numerička dokumentacija projekta za građevinsku dozvolu za zgrade, u zavisnosti od vrste i klase objekta sadrži: - tabelarne prikaze površina objekta po prostorima i etažama, sa prikazom namena, - opšti proračun konstrukcije kao i proračun glavnih nosećih elemenata konstrukcije i fundamenata sa dimenzionisanjem, - proračune sa obzirom na vrstu instalacija i opreme i u cilju sagledavanja potreba objekta, procenu potrošnje, - procenjenu vrednost projektovanih radova i dr. Član 56 Grafička dokumentacija u projektu za građevinsku dozvolu za zgrade, sadrži crteže i grafičke priloge u odgovarajućoj razmeri: 1) u projektu arhitekture: situacioni plan (1:500-1:200), osnovu temelja, osnove svih etaža sa upisanim merama i relativnim visinskim kotama, osnovu krova, dva karakteristična, međusobno upravna preseka i druge karakteristične preseke, izglede objekta (1:200-1:100); 2) u projektu konstrukcija i drugim građevinskim projektima: dispoziciju, konstruktivni sistem, plan pozicija i dimenzije ključnih konstruktivnih elemenata, osnove, karakteristične preseke, karakteristične detalje i šeme; 3) u projektima instalacija: osnovne šeme rasporeda instalacija, opreme i postrojenja, sa prikazom njihove međusobne veze kao i prikaz njihovog priključivanja na infrastrukturu, sa mestom priključenja na objektu i mestom priključenja na postojeću infrastrukturu, na granici parcele; 4) u projektu tehnologije: dispozicioni prikazi sa elementima koji utiču na ispunjenje osnovnih zahteva za objekat; 5) u projektu spoljnog uređenja: situaciono nivelacioni plan (1:500-1:200), osnovu uređenja zemljišta i dva karakteristična, međusobno upravna preseka, kada je teren u nagibu. Član 57 Projekat za građevinsku dozvolu, odnosno delovi projekta za građevinsku dozvolu, za inženjerske objekte imaju sadržaj i obim, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajući projektu za građevinsku dozvolu za zgrade. Grafička dokumentacija u projektu za građevinsku dozvolu za linijske infrastrukturne objekte sadrži crteže i grafičke priloge po pravilu u razmeri 1:1000-1:250. 4.3. Elaborati i studije uz projekat za građevinsku dozvolu Član 58 Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, prilažu se: - elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima; - elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara; Pravni instruktor • mart 2015.
327
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI - elaborat energetske efikasnosti, za zgrade, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada; - studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast. Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, se prema potrebi prilažu i drugi elaborati i studije kojima se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat. Elaborati i studije iz st. 1. i 2. ovog člana ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima. 4.4. Izmena projekta za građevinsku dozvolu Član 59 U slučaju kada je nakon izdavanja građevinske dozvole došlo do izmena u projektu zbog kojih je potrebno pristupiti izmeni građevinske dozvole izrađuje se novi - izmenjeni projekat za građevinsku dozvolu, ili se predviđene izmene prikazuju u separatu izmena projekta za građevinsku dozvolu. Glavna sveska separata izmena projekta za građevinsku dozvolu iz stava 1. ovog člana, osim osnovnog sadržaja iz Priloga 1 ovog pravilnika, sadrži i: odluku o određivanju glavnog projektanta potpisanu od strane investitora, iz Priloga 8 ovog pravilnika; izjavu glavnog projektanta kojom se potvrđuje međusobna usaglašenost delova projekta za građevinsku dozvolu, iz Priloga 3 ovog pravilnika; izjave ovlašćenih lica o predviđenim merama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, ukoliko se predviđenim izmenama utiče na osnovne zahteve za objekat, iz Priloga 6 ovog pravilnika, opis predviđenih izmena, kao i navode listova pojedinih delova projekta za građevinsku dozvolu koji se menjaju. Separat izmena projekta za građevinsku dozvolu sadrži tekstualnu, numeričku i grafičku dokumentaciju, u skladu sa ovim pravilnikom, samo za predviđene izmene u odnosu na projekat za građevinsku dozvolu. Separat izmena projekta za građevinsku, kao i izmenjeni projekat za građevinsku dozvolu, vezuje se jemstvenikom i overava pečatom i potpisom glavnog i odgovornih projektanata. I u slučaju izrade novog - izmenjenog projekta za građevinsku dozvolu, i u slučaju izrade separata izmena projekta za građevinsku dozvolu, izrađuje se izvod iz projekta, u svemu prema odredbama člana 33. ovog pravilnika. 4.5. Projekat rušenja objekta Član 60 Za uklanjanje objekata, koje se vrši na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, prema članu 168. Zakona, izrađuje se projekat rušenja. Projekat rušenja iz stava 1. ovog člana ne sadrži glavnu svesku i za njega se ne izrađuje izvod iz projekta. Opštu dokumentaciju projekta rušenja iz stava 1. ovog člana, čini: obavezni sadržaj utvrđen u članu 28. stav 1. ovog pravilnika, gde se u podtački 3) naslovne strane „vrsta tehničke dokumentacije” navodi - „projekat uklanjanja objekta”; rešenje o određivanju odgovornog projektanta i izjava odgovornog projektanta, kojom se potvrđuje usklađenost sa propisima i pravilima struke, kao i izdatim uslovima, ako se radi o objektu čijim bi rušenjem bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.). Tekstualna dokumentacija projekta rušenja iz stava 1. ovog člana sadrži tehnički opis koji obuhvata: opis postojećeg stanja, opis planirane tehnologije uklanjanja objekata, mere i način obezbeđenja okolnih objekata i komunalne infrastrukture (elektro-mreža, vodovodna, kanalizaciona, telekomunikaciona i dr.), mere i način obezbeđenja prolaznika i saobraćaja, mere na uređenju zemljišta oko predmetnog objekta, uslove i mere za zaštitu susednih objekata i opis načina isključenja objekta koji se uklanja sa mreže komunalne i druge infrastrukture.
328
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Numerička dokumentacija projekta rušenja iz stava 1. ovog člana sadrži neophodne proračune konstrukcije koja se ne ruši, odnosno kada je potrebna proveru nosivosti i stabilnosti elemenata konstrukcije kroz faze rušenja, proračun stabilnosti tla odnosno susednih objekata, ako uklanjanje objekta ili njegovog dela utiče na iste. Grafička dokumentacija projekta rušenja iz stava 1. ovog člana sadrži situacioni plan sa prikazom objekta, odnosno dela objekta i infrastrukture planiranih za rušenje, kao i susednih objekata, dela objekta, infrastrukture i dr. koje treba zaštiti prilikom rušenja, dispozicione crteže objekta, odnosno dela objekta predviđenog za rušenje, crteže sa prikazom tehnologije rušenja, crteže organizacije gradilišta i dr. Projekat rušenja iz stava 1. ovog člana podleže tehničkoj kontroli.
5. Projekat za izvođenje (PZI) 5.1. Glavna sveska projekta za izvođenje Član 61 Glavna sveska projekta za izvođenje osim osnovnog sadržaja iz Priloga 1 ovog pravilnika sadrži i: 1) odluku o određivanju glavnog projektanta potpisanu od strane investitora, iz Priloga 8 ovog pravilnika; 2) izjavu glavnog projektanta kojom se potvrđuje međusobna usaglašenost delova projekta za izvođenje, iz Priloga 3 ovog pravilnika; 3) situacioni plan sa elementima za obeležavanje objekta u odgovarajućoj razmeri. Ukoliko se projekat za izvođenje izrađuje u fazama, svaka faza potvrđuje se izjavom iz stava 1. tačka 2) ovog člana. 5.2. Sadržina projekta za izvođenje Član 62 Projekat za izvođenje se izrađuje na osnovu projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta za rekonstrukciju objekta. Projekat za izvođenje sadrži detaljnija tehnička rešenja u kojima se razrađuje projekat za građevinsku dozvolu, odnosno idejni projekat za rekonstrukciju objekta, a u zavisnosti od vrste i klase objekta, sadrži i druge delove projekta koji nisu predmet projekta za građevinsku dozvolu, a neophodni su za izvođenje radova. U projektima, odnosno delovima projekta za izvođenje koriste se elementi (npr. crteži, proračuni, analize) projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta za rekonstrukciju objekta, ili se na njih samo poziva, pri čemu se označava u kom delu projekta za građevinsku dozvolu se ovi elementi nalaze. Sastavni deo projekta za izvođenje mogu biti i tehnološke šeme, kataloški i radionički crteži, ako je to potrebno za izvođenje radova, ali ih u tom slučaju mora potpisati i overiti pečatom odgovorni projektant predmetnog projekta, pri čemu se jasno označava kom projektu pripadaju. Za uklanjanje objekta iz člana 60. ovog pravilnika nije obavezna izrada projekta za izvođenje. Član 63 Opšta dokumentacija projekta za izvođenje sadrži delove opšte dokumentacije utvrđene članom 28. ovog pravilnika, iz Priloga 9 ovog pravilnika, rešenje o određivanju odgovornog projektanta predmetnog dela projekta, iz Priloga 8 ovog pravilnika, kao i izjavu odgovornog projektanta predmetnog projekta, kojom se potvrđuje usklađenost sa građevinskom dozvolom, projektom za građevinsku dozvolu, propisima, pravilima struke i merama za obezbeđenje ispunjenosti osnovnih zahteva za objekat, propisanih elaboratima i studijama, iz Priloga 4 ovog pravilnika. Ukoliko se projekat za izvođenje izrađuje u fazama, svaka faza se potvrđuje izjavom iz stava 1. ovog člana. Pravni instruktor • mart 2015.
329
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Član 64 Tekstualna dokumentacija projekta za izvođenje za zgrade, zavisno od vrste i klase objekta, sadrži tehnički opis sa dodatnim podacima u odnosu na one koji su već definisani projektom za građevinsku dozvolu, a koji se odnose na: tehničke karakteristike građevinskih materijala i opreme predviđenih za ugradnju i zahteve u pogledu tih materijala i opreme, opis mesta i načina njihove ugradnje, opis izabranog konstruktivnog sistema, opis metodologija radova na izvođenju fundiranja i konstrukcije, opis neophodnih ispitivanja i merenja, kao i drugi neophodni podaci vezani za izvođenje radova. Član 65 Numerička dokumentacija projekta za izvođenje za zgrade, zavisno od vrste i klase objekta sadrži: detaljne proračune konstrukcije i konstrukcijskih detalja, dimenzionisanje i izbor instalacija i opreme sa definisanim neophodnim karakteristikama i potrošnjom energije i dr. U slučaju da projekat za izvođenje sadrži i specifikacije materijala i opreme, predmere radova i druge slične priloge, oni se prilažu numeričkoj dokumentaciji. Član 66 Grafička dokumentacija projekta za izvođenje za zgrade, zavisno od vrste i klase objekta, sadrži crteže i detalje neophodne za građenje objekta, odnosno izvođenje radova, kao što su: - crteže, šeme i detalje građevinskih, zanatskih i instalacionih radova; - zbirne crteže (sinhron-planove) instalacija i opreme; - crteže, šeme i detalje sa uputstvima za ugradnju elemenata i opreme; - tehnološke šeme; - crteže i detalje tehnologije gradnje; - crteže i detalje temelja i konstrukcije, sa detaljima oplate i armature, detaljima spojeva, dilatacija i oslonaca, detaljima prodora kroz konstruktivne elemente i dr.; - crteže i detalje izolacija; - crteže i detalje kojima se obezbeđuju mere za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat; - šeme i prikaze faznosti gradnje; - crteže i detalje priključnih vodova; - druge potrebne crteže i prikaze. Grafička dokumentacija u projektu pripremnih radova sadrži naročito crteže površina i zapremina iskopa sa prikazom mera obezbeđenja temeljne jame; Grafička dokumentacija projekta za izvođenje izrađuje se u razmeri koja je odgovarajuća za građenje objekta odnosno izvođenje radova. Član 67 Projekat za izvođenje, odnosno delovi projekta za izvođenje za inženjerske objekte imaju sadržaj i obim, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajući projektu za izvođenje za zgrade. 5.3. Elaborati i studije uz projekat za izvođenje Član 68 Projektu za izvođenje se prilaže Plan preventivnih mera, koji se izrađuje u skladu sa propisima kojim se uređuje bezbednost i zdravlje na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima. 5.4. Usklađenost projekta za izvođenje sa glavnim projektom zaštite od požara Član 69 Projekat za izvođenje mora biti usaglašen sa Glavnim projektom zaštite od požara, izrađenim u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zaštite od požara.
330
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
6. Projekat izvedenog objekta (PIO) 6.1. Glavna sveska projekta izvedenog objekta Član 70 U slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. U slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta. Član 71 Glavnoj svesci izvedenog objekta se obavezno prilaže i: - obrazloženje usklađenosti izvedenog objekta sa izdatom građevinskom dozvolom; - opis eventualnih odstupanja izvedenog objekta u odnosu na projekat za građevinsku dozvolu, koji sadrži i navode listova pojedinih delova projekta gde su te izmene vidljive, ukoliko ova odstupanja ne predstavljaju izmene u smislu člana 142. stav 2. Zakona koje iziskuju izmenu građevinske dozvole. 6.2. Sadržina projekta izvedenog objekta Član 72 U slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, investitor, vršilac stručnog nadzora i izvođač radova overavaju, pečatom i potpisom odgovornog lica, naslovne strane delova projekta za izvođenje, čime se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. U slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, projekti, odnosno delovi projekta izvedenog objekta se izrađuje kao novi, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama ili dopunama do kojih je došlo tokom gradnje. Iz projekata izvedenog objekta se moraju jasno videti sva eventualna odstupanja izvedenih radova od projekta za izvođenje. Član 73 Grafička dokumentacija projekta izvedenog objekta se izrađuje kao nova, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama i dopunama do kojih je došlo tokom gradnje. Ako se izmene unose u grafičku dokumentaciju projekta za izvođenje, iznad oznake „PZI” dodaje se oznaka „ PIO”, u svim crtežima. Član 74 Za objekte kategorije „A”, za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi. Član 75 Sastavni deo ovog pravilnika čine i prilozi koji su odštampani uz ovaj pravilnik i to: Prilog 1: Osnovni sadržaj glavne sveske; Prilog 2: Naslovna strana izvoda iz projekta; Prilog 3: Izjava glavnog projektanta iz glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta, odnosno projekta za izvođenje; Pravni instruktor • mart 2015.
331
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Prilog 4: Izjava odgovornog projektanta iz delova projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta, odnosno projekta za izvođenje; Prilog 5: Izjava vršioca tehničke kontrole, sa rezimeom izveštaja tehničke kontrole, iz izvoda projekta za građevinsku dozvolu; Prilog 6: Izjava ovlašćenih lica o predviđenim merama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat iz glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu; Prilog 7: Izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, iz glavne sveske projekta izvedenog objekta; Prilog 8: Odluka o imenovanju glavnog projektanta i rešenje o imenovanju odgovornih projektanata; Prilog 9: Opšta dokumentacija iz člana 28. ovog pravilnika.
IV TEHNIČKA KONTROLA PROJEKTA ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU Član 76 Tehničkoj kontroli projekta za građevinsku dozvolu podležu projekti, odnosno delovi projekta za građevinsku dozvolu. Tehničkoj kontroli ne podležu tehnički opisi instalacija, priloženi tekstualnoj dokumentaciji projekta arhitekture za objekte kategorije „B”. Elaborati i studije kojima se utvrđuju mere za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat i prilažu se uz projekat za građevinsku dozvolu ne podležu tehničkoj kontroli. Član 77 Tehničkom kontrolom projekta za građevinsku dozvolu proverava se, naročito: 1) da li je projekat za građevinsku dozvolu urađen u skladu sa lokacijskim uslovima; 2) da li je projekat za građevinsku dozvolu usklađen sa zakonima i drugim propisima i da li je izrađen u svemu prema tehničkim propisima, standardima i normativima koji se odnose na projektovanje i građenje te vrste i klase objekta; 3) da li projekat za građevinsku dozvolu ima sve neophodne delove utvrđene odredbama ovog pravilnika; 4) da li su u projektu za građevinsku dozvolu ispravno primenjeni rezultati svih prethodnih i istražnih radova izvršenih za potrebe izrade projekta za građevinsku dozvolu, kao i da li su u projektu sadržane sve opšte i posebne tehničke, tehnološke i druge podloge i podaci; 5) da li su projektom za građevinsku dozvolu obezbeđene tehničke mere za ispunjenje osnovnih zahteva za predmetni objekat i dr. Član 78 Tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu za građenje objekata iz člana 133. stav 2. Zakona, obuhvata i proveru da li je postupljeno po zahtevima komisije koja je izvršila stručnu kontrolu generalnog i idejnog projekta (reviziona komisija). Ako je reviziona komisija, čiji se izveštaj o izvršenoj stručnoj kontroli idejnog projekta prilaže uz projekat za građevinsku dozvolu, ukazala na određene nedostatke u idejnom projektu i utvrdila zahteve po kojima je projektant obavezan da postupi u projektu za građevinsku dozvolu, vršilac tehničke kontrole u svom izveštaju, koji dostavlja investitoru, posebno konstatuje da li je postupljeno po zahtevima komisije. Član 79 Izveštaj o tehničkoj kontroli projekta za građevinsku dozvolu sadrži, naročito: 1) podatke o investitoru; 2) naziv i lokaciju objekta;
332
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 3) naziv projekta za građevinsku dozvolu ili dela projekta za građevinsku dozvolu koji je predmet tehničke kontrole; 4) podatke o preduzetniku odnosno pravnom licu koje je izradilo projekat ili deo projekta za građevinsku dozvolu koji je predmet tehničke kontrole; 5) ime, prezime i broj licence glavnog projektanta projekta za građevinsku dozvolu i odgovornog projektanta dela projekta za građevinsku dozvolu; 6) osnovne opise i sadržaj svih delova projekta za građevinsku dozvolu; 7) osnovne podatke o objektu; 8) podatke o preduzetniku odnosno pravnom licu, koje je vrši tehničku kontrolu; 9) ime, prezime i broj licence vršilaca tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu odnosno njegovog dela; 10) datum tehničke kontrole; 11) podatak da je tehnička kontrola izvršena u svemu prema odredbama ovog pravilnika; 12) zaključak sa merama koje investitor treba da preduzme radi otklanjanja nepravilnosti utvrđenih tehničkom kontrolom, ukoliko su nepravilnosti utvrđene. Član 80 Po otklanjanju svih primedbi vršilaca tehničke kontrole, zastupnik pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnik, sačinjava konačan izveštaj o izvršenoj kontroli u kojem se konstatuje da na projekat za građevinsku dozvolu nema primedbi, odnosno da su u svim delovima projekta otklonjeni uočeni nedostaci, i dostavlja ga investitoru. Izveštaj o izvršenoj kontroli potpisuju vršioci tehničke kontrole pojedinih delova projekata, kao i zastupnik pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnik. Član 81 Rezime izveštaja o tehničkoj kontroli sa potvrdom o tehničkoj ispravnosti projektne dokumentacije prilaže se u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, kao sastavni deo izjave vršioca tehničke kontrole. Član 82 Vršilac tehničke kontrole pojedinog dela projekta za građevinsku dozvolu, potvrđuje ispravnost tog dela na najmanje dva primerka, tako što se na poleđini naslovne strane stavlja pečat (nalepnica) koji sadrži: „Projekat se prihvata”, sa navedenim podacima o pravnom licu, odnosno preduzetniku koje je izvršilo tehničku kontrolu, datumu vršenja tehničke kontrole i potpisom odgovarajućeg vršioca tehničke kontrole, kao i zastupnika pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnika, overen pečatom pravnog lica, odnosno preduzetnika, koje je nosilac tehničke kontrole. Član 83 Tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu izrađenog po propisima drugih zemalja, vrši se na primerku projekta koji je preveden na srpski jezik (stručni prevod).
V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 84 Glavni projekat izrađen u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US) u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika može se koristiti kao: 1. projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 50. ovog pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 33. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole, Pravni instruktor • mart 2015.
333
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 2. idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. ovog pravilnika, 3. projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. ovog pravilnika, za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, koja otpočne u navedenom roku. Član 85 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o sadržini i načinu izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje („Službeni glasnik RS”, broj 15/08) i Pravilnik o sadržini i načinu vršenja tehničke kontrole glavnih projekata („Službeni glasnik RS”, broj 93/11). Član 86 Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Prilog 1 OSNOVNI SADRŽAJ GLAVNE SVESKE 0.1. NASLOVNA STRANA GLAVNE SVESKE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE Investitor: Objekat: Vrsta tehničke dokumentacije: Za građenje / izvođenje radova: Projektant:
Odgovorno lice projektanta: Pečat:
Glavni projektant: Broj licence: Lični pečat:
334
0 - GLAVNA SVESKA (naziv, odnosno, ime investitora i sedište) (naziv objekta sa lokacijom, brojem katastarske parcele i katastarskom opštinom) (IDR Idejno rešenje, IDP Idejni projekat, PGD Projekat za građevisnku dozvolu, PZI Projekat za izvođenje, PIO Projekat izvedenog objekta) (nova gradnja, dogradnja, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene) (naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, sedište) (ime i prezime) Potpis:
(ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis: Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
Broj tehničke dokumentacije:
(identifikaciona oznaka preduzetnika/pravnog lica) (mesto i datum izrade)
Mesto i datum:
iz
evidencije
0.2. SADRŽAJ GLAVNE SVESKE 0.1. 0.2. 0.3. 0.4. 0.5. 0.6. 0.7. 0.8. 0.9. 0.10. 0.11.
Naslovna strana glavne sveske Sadržaj glavne sveske
(popunjen obrazac 0.1. iz Priloga br. 1)
(popunjen ovaj obrazac 0.2. iz Priloga br. 1) Odluka o određivanju glavnog projektanta (popunjen obrazac iz Priloga br. 8) (u IDP, PGD, PZI i PIO) Izjava glavnog projektanta (popunjen obrazac iz Priloga br. 3) (u IDP, PGD, PZI i PIO) Sadržaj tehničke dokumentacije (popunjen obrazac 0.3. iz Priloga br. 1) Podaci o projektantima (popunjen obrazac 0.4. iz Priloga br. 1) Opšti podaci o objektu (popunjen obrazac 0.5. iz Priloga br. 1) Sažeti tehnički opis (u IDP, PGD i PIO) Izjave ovlašćenih lica (popunjen obrazac iz priloga br. 6) (u IDP i PGD) Kopije dobijenih saglasnosti (ukoliko su predviđene Zakonom) (u PGD i PIO) Izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača (popunjen obrazac iz Priloga br. 7) (samo u PIO) (Napomena: Nepotrebno izostaviti) 0.3. SADRŽAJ TEHNIČKE DOKUMENTACIJE
0 1 2/1
GLAVNA SVESKA PROJEKAT ARHITEKTURE PROJEKAT KONSTRUKCIJE
Pravni instruktor • mart 2015.
br: br: br:
335
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 2/2 3 4 5 6 7 8 9 10 Elaborat Elaborat
PROJEKAT SAOBRAĆAJNICA br: PROJEKAT HIDROTEHNIČKIH INSTALACIJA br: PROJEKAT ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA br: PROJEKAT TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJA br: PROJEKAT MAŠINSKIH INSTALACIJA br: PROJEKAT TEHNOLOGIJE br: PROJEKAT SAORAĆAJA I SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE br: PROJEKAT SPOLJNOG UREĐENJA br: PROJEKAT PRIPREMNIH RADOVA Br. ..... br: ..... br: (Napomena: 1) Svaki projekat se može deliti na više svezaka koje dobijaju posebne oznake. 2) U slučaju da tehnička dokumentacija ne sadrži sve projekte ne menjati redni broj prema oblastima) 0.4. PODACI O PROJEKTANTIMA
0. GLAVNA SVESKA: Projektant: Odgovorni projektant: Broj licence: Lični pečat:
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
1. PROJEKAT ARHITEKTURE: Projektant: Odgovorni projektant: Broj licence: Lični pečat:
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
2/1. PROJEKAT KONSTRUKCIJE: Projektant: Odgovorni projektant: Broj licence: Lični pečat:
336
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa 2/2. PROJEKAT SAOBRAĆAJNICA: Projektant: Odgovorni projektant: Broj licence: Lični pečat:
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
3. PROJEKAT HIDROTEHNIČKIH INSTALACIJA: Projektant: Odgovorni projektant: Broj licence: Lični pečat:
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
4. PROJEKAT ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA: Projektant: Odgovorni projektant: Broj licence: Lični pečat:
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
5. PROJEKAT TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJA: Projektant: Odgovorni projektant: Broj licence: Lični pečat:
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
6. PROJEKAT MAŠINSKIH INSTALACIJA: Projektant: Odgovorni projektant: Broj licence: Lični pečat:
Pravni instruktor • mart 2015.
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
337
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI 7. PROJEKAT TEHNOLOGIJE: Projektant: Odgovorni projektant: Broj licence: Lični pečat:
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
8. PROJEKAT SAOBRAĆAJA I SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE: Projektant: Odgovorni projektant: Broj licence: Lični pečat:
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
9. PROJEKAT SPOLJNOG UREĐENJA: Projektant: Odgovorni projektant: Broj licence: Lični pečat:
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
10. PROJEKAT PRIPREMNIH RADOVA: Projektant: Odgovorni projektant: Broj licence: Lični pečat:
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
0.4. PODACI O LICIMA KOJA SU IZRADILA ELABORATE I STUDIJE ELABORAT O GEOTEHNIČKIM USLOVIMA IZGRADNJE: Izrađivač: Ovlašćeno lice: Broj ovlašćenja: Pečat:
338
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je izradilo elaborat ili studiju, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj ovlašćenja) Potpis: Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa ELABORAT ZAŠTITE OD POŽARA: Izrađivač:
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je izradilo elaborat ili studiju, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj ovlašćenja) Potpis:
Ovlašćeno lice: Broj ovlašćenja: Pečat:
ELABORAT ENERGETSKE EFIKASNOSTI: Izrađivač:
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je izradilo elaborat ili studiju, sedište) (ime, prezime i stručni naziv) (broj ovlašćenja) Potpis:
Ovlašćeno lice: Broj ovlašćenja: Pečat:
0.5. OPŠTI PODACI O OBJEKTU I LOKACIJI OPŠTI PODACI O OBJEKTU I LOKACIJI tip objekta: kategorija objekta: klasifikacija pojedinih delova objekta:
naziv prostornog odnosno urbanističkog plana: mesto: broj katastarske parcele/ spisak katastarskih parcela i katastarska opština: broj katastarske parcele/ spisak katastarskih parcela i katastarska opština preko kojih prelaze priključci za infrastrukturu: broj katastarske parcele/ spisak katastarskih parcela i katastarska opština na kojoj se nalazi priključak na javnu saobraćajnicu: Pravni instruktor • mart 2015.
(npr slobodno-stojeći objekat) (npr. V) učešće u klasifikaciona oznaka: ukupnoj površini objekta (%): (npr. 86%) (npr. 12416 - Zgrade za televizijsko i radio emitovanje) (npr. 14%) (npr. 12421 - Samostalne zgrade garaža (nadzemne i podzemne) i parkirališta)
339
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI PRIKLJUČCI NA INFRASTRUKTURU: priključak na (instalacija, mreža) priključak na (instalacija, mreža) ................ (navesti sve priključke)
(u IDR predviđeni, u IDP i PGD i PIO projektovani, u PIO izvedeni kapacitet) (u IDR predviđeni, u IDP i PGD i PIO projektovani, u PIO izvedeni kapacitet)
LOKACIJSKI USLOVI: Lokacijski uslovi:
br:
datum: br:
datum: br: datum:
SAGLASNOSTI: Obavezne saglasnosti:
br:
datum: br: datum:
OSNOVNI PODACI O OBJEKTU I LOKACIJI dimenzije objekta:
340
ukupna površina parcele/parcela: ukupna BRGP nadzemno: ukupna BRUTO izgrađena površina: ukupna NETO površina: površina prizemlja: površina zemljišta pod objektom/zauzetost: spratnost (nadzemnih i podzemnih etaža): visina objekta (venac, sleme, povučeni sprat i dr.) prema lokacijskim uslovima: apsolutna visinska kota (venac, sleme, povučeni sprat i dr.) prema lokacijskim uslovima: spratna visina: broj funkcionalnih jedinica/broj stanova: broj parking mesta:
Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa materijalizacija objekta:
procenat zelenih površina: indeks zauzetosti: indeks izgrađenosti: druge karakteristike objekta: predračunska vrednost objekta:
materijalizacija fasade: orijentacija slemena: nagib krova: materijalizacija krova:
(dato lokacijskim uslovima) (dato lokacijskim uslovima) (dato lokacijskim uslovima)
(ostvareno) (ostvareno) (ostvareno)
(Napomena: Nepotrebno izostaviti, za inženjerske objekte neophodno je sadržinu tabele prilagoditi nameni i klasi objekta, tako da budu prikazani svi podaci neophodni za izdavanje lokacijski uslova, odnosno proveru usklađenosti sa lokacijskim uslovima i izdavanje građevinske dozvole)
Prilog 2
NASLOVNA STRANA IZVODA IZ PROJEKTA
0.0. Investitor: Objekat: Sadržaj: Pravni instruktor • mart 2015.
NASLOVNA STRANA IZVOD IZ PROJEKTA (naziv, odnosno, ime investitora i sedište) (naziv objekta sa lokacijom, brojem katastarske parcele i katastarskom opštinom) 1. Naslovna strana 2. Izjava vršioca tehničke kontrole (popunjen obrazac iz Priloga 5.) 3. Glavna sveska projekta za građevinsku dozvolu 4. Grafički prilozi (4.1. Situacioni plan ................................... 1:500 4.2. Situaciono nivelacioni plan ................. 1:500 4.3. ...)
341
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Glavni projektant: (ime, prezime i stručni naziv) Broj licence: (broj licence IKS)
POTVRĐUJEM usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu
Lični pečat:
Mesto i datum:
Potpis:
(mesto i datum izrade)
Prilog 3 IZJAVA GLAVNOG PROJEKTANTA IZ GLAVNE SVESKE PROJEKTA ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU, ODNOSNO IDEJNOG PROJEKTA, ODNOSNO PROJEKTA ZA IZVOĐENJE 0.4. IZJAVA GLAVNOG PROJEKTANTA (npr PROJEKTA ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU) Glavni projektant (npr. Projekta za građevinsku dozvolu za građenje Poslovno-proizvodnog objekta XXX, na KP XX/X, KO XX, u mestu X) (ime, prezime i stručni naziv) I Z J A V LJ U J E M da su delovi projekta (npr za građevinsku dozvolu) međusobno usaglašeni, da podaci u glavnoj svesci odgovaraju sadržini projekta i da su projektu priloženi odgovarajući elaborati i studije 0. 1. 2/1. ..... Elaborat Elaborat
342
GLAVNA SVESKA PROJEKAT ARHITEKTURE PROJEKAT KONSTRUKCIJE ..... ..... .....
br. br. br. br. br. Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Glavni projektant: Broj licence: Lični pečat:
(IDP, PGD, PZI, PIO): (ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
Broj tehničke dokumentacije: (identifikaciona oznaka iz evidencije preduzetnika/ pravnog lica) Mesto i datum: (mesto i datum izrade)
Prilog 4 IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA IZ DELOVA PROJEKTA ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU, ODNOSNO IDEJNOG PROJEKTA, ODNOSNO PROJEKTA ZA IZVOĐENJE 1.4. IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA PROJEKTA (NPR. ARHITEKTURE) Odgovorni projektant projekta (npr. arhitekture, koji je deo Projekta za građevinsku dozvolu za građenje Poslovno-proizvodnog objekta XXX, na KP XX/X, KO XX u mestu X) (ime, prezime i stručni naziv) I Z J A V LJ U J E M 1. 2. 3. 4.
da je projekat u svemu u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima (samo za PGD) da je projekat u svemu u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, građevinskom dozvolom i projektom za građevinsku dozvolu (samo za PZI) da je projekat izrađen u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, propisima, standardima i normativima iz oblasti izgradnje objekata i pravilima struke; da su pri izradi projekta poštovane sve propisane i utvrđene mere i preporuke za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat i da je projekat izrađen u skladu sa merama i preporukama kojima se dokazuje ispunjenost osnovnih zahteva.
Odgovorni projektant: (IDP, PGD, PZI, PIO) Broj licence: Pečat: Pravni instruktor • mart 2015.
(ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
343
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Broj tehničke dokumentacije: Mesto i datum:
(identifikaciona oznaka iz evidencije preduzetnika/ pravnog lica) (mesto i datum izrade)
Prilog 5 IZJAVA VRŠIOCA TEHNIČKE KONTROLE, SA REZIMEOM IZVEŠTAJA TEHNIČKE KONTROLE, IZ IZVODA PROJEKTA ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU 2.0. IZJAVA VRŠIOCA TEHNIČKE KONTROLE Investitor: Objekat: Vrsta tehničke dokumentacije: Za građenje / izvođenje radova: Broj i datum tehničke kontrole:
(naziv, odnosno, ime investitora i sedište) (naziv objekta sa lokacijom, brojem katastarske parcele i katastarskom opštinom) (PGD Projekat za građevisnku dozvolu) (nova gradnja, dogradnja, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene)
Kao zastupnik vršioca tehničke kontrole projekta (Projekta za građevinsku dozvolu za građenje Poslovno-proizvodnog objekta XXXX, na KP XX/X, KO XXX u mestu X) (ime, prezime i stručni naziv) POTVĐUJEM 1) 2) 3) 4) 5)
344
da je projekat za građevinsku dozvolu urađen u skladu sa lokacijskim uslovima; da je projekat za građevinsku dozvolu usklađen sa zakonima i drugim propisima i da je izrađen u svemu prema tehničkim propisima, standardima i normativima koji se odnose na projektovanje i građenje te vrste i klase objekta; da projekat za građevinsku dozvolu ima sve neophodne delove utvrđene odredbama pravilnika kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije; da su u projektu za građevinsku dozvolu ispravno primenjeni rezultati svih prethodnih i istražnih radova izvršenih za potrebe izrade projekta za građevinsku dozvolu, kao i da su u projektu sadržane sve opšte i posebne tehničke, tehnološke i druge podloge i podaci; da su projektom za građevinsku dozvolu obezbeđene tehničke mere za ispunjenje osnovnih zahteva za predmetni objekat. Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa Vršilac tehničke kontrole: odgovorno lice / zastupnik: Pečat:
Broj: Mesto i datum:
(ime i prezime odnosno naziv preduzetnika/pravnog lica, adresa) (ime i prezime) Potpis:
(identifikaciona oznaka iz evidencije preduzetnika/ pravnog lica) (mesto i datum izrade)
2.1. VRŠIOCI TEHNIČKE KONTROLE 1. PROJEKAT ARHITEKTURE: vršilac tehničke kontrole: (ime, prezime i stručni naziv, broj licence IKS) 2/1. PROJEKAT KONSTRUKCIJE: vršilac tehničke kontrole: (ime, prezime i stručni naziv, broj licence IKS) 2/2. PROJEKAT SAOBRAĆAJNICA: vršilac tehničke kontrole: (ime, prezime i stručni naziv, broj licence IKS) 3. PROJEKAT HIDROTEHNIČKIH INSTALACIJA: vršilac tehničke kontrole: (ime, prezime i stručni naziv, broj licence IKS) 4. PROJEKAT ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA: vršilac tehničke kontrole: (ime, prezime i stručni naziv, broj licence IKS)
2.2.1. (2,3..) REZIME IZVEŠTAJA O TEHNIČKOJ KONTROLI (.......uneti tekst rezimea) Vršilac tehničke kontrole: Broj licence: Lični pečat: Pravni instruktor • mart 2015.
(ime, prezime i stručni naziv) (broj licence IKS) Potpis:
345
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Naziv i oznaka dela projekta: (npr. 1-projekat arhitekture) Mesto i datum: (mesto i datum tehničke kontrole) Napomena: overu vrše svi vršioci tehničke kontrole
Prilog 6 IZJAVA OVLAŠĆENIH LICA O PREDVIĐENIM MERAMA ZA ISPUNJENJE OSNOVNIH ZAHTEVA ZA OBJEKAT IZ GLAVNE SVESKE PROJEKTA ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU 0.9. IZJAVA OVLAŠĆENOG LICA Kao ovlašćeno lice koje je izradilo (npr elaborat zaštite od požara koji se prilaže Projektu za građevinsku dozvolu za građenje Poslovno-proizvodnog objekta XXXX na KP XX/X KO XXX, u mestu X) (ime, prezime i stručni naziv) I Z J A V LJ U J E M 1. 2.
da je elaborat izrađen u svemu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, (npr Zakonom o zaštiti od požara), propisima, standardima i normativima iz oblasti (npr. zaštite od požara) i pravilima struke; da elaborat sadrži propisane i utvrđene mere i preporuke za ispunjenje osnovnog zahteva za objekat - (npr. zaštita od požara)
Ovlašćeno lice: Broj ovlašćenja: Pečat:
346
(ime, prezime i stručni naziv) (broj) Potpis: Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
Broj tehničke dokumentacije: Mesto i datum:
(identifikaciona oznaka iz evidencije preduzetnika/ pravnog lica) (mesto i datum izrade)
Prilog 7 IZJAVA INVESTITORA, VRŠIOCA STRUČNOG NADZORA I IZVOĐAČA RADOVA, IZ GLAVNE SVESKE PROJEKTA IZVEDENOG OBJEKTA 0.11. IZJAVA INVESTITORA, STRUČNOG NADZORA I IZVOĐAČA RADOVA Na osnovu člana 124. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispravka, 64/2010 - US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - US, 50/2013 - US, 98/2013 - US, 132/2014 i 145/2014) i člana 71. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS”, br. 23/2015) I Z J A V LJ U J E M da prilikom izvođenja radova (npr. Poslovno proizvodnog objekta XXXXX na KP XX/X KO XXX u mestu X) nije došlo do odstupanja od Projekta za izvođenje objekta, te da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. Investitor: odgovorno lice / zastupnik: Pečat:
(ime i prezime odnosno naziv investitora, adresa) (ime i prezime) Potpis:
Stručni nadzor:
(naziv preduzetnika/pravnog lica vršioca stručnog nadzora, adresa) (ime i prezime)
odgovorno lice / zastupnik: Pravni instruktor • mart 2015.
347
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI Pečat:
Potpis:
Generalni izvođač: odgovorno lice / zastupnik: Pečat:
(naziv preduzetnika/pravnog lica generalnog izvođača, adresa) (ime i prezime) Potpis:
Mesto i datum:
(mesto i datum izrade)
Prilog 8 ODLUKA O IMENOVANJU GLAVNOG PROJEKTANTA I REŠENJE O IMENOVANJU ODGOVORNIH PROJEKTANATA 0.3. ODLUKA O ODREĐIVANJU GLAVNOG PROJEKTANTA Na osnovu člana 128a Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 odluka US, 24/11 i 121/12, 42/13 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/14 i 145/14) i odredbi Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS”, br. 23/2015) kao: G L A V N I P R O J E K T A N T za izradu (vrsta tehničke dokumentacije) za (vrsta građenja odnosno radova) objekta (naziv objekta sa lokacijom, brojem katastarske parcele i katastarskom opštinom) određuje se: (Ime i prezime, stručni naziv) _________________________________ (broj licence IKS) Investitor: Odgovorno lice / zastupnik: Pečat:
348
(ime i prezime, odnosno naziv investitora, adresa, mesto) (ime i prezime) Potpis: Pravni instruktor • mart 2015.
DEO IV PRILOZI - tekstovi propisa
Mesto i datum:
(mesto i datum)
1.3. REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA Na osnovu člana 128. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - odluka US, 24/11 i 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14 i 145/14) i odredbi Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS”, br. 23/2015) kao: O D G O V O R N I P R O J E K T A N T za izradu (projekat) koji je deo (vrsta tehničke dokumentacije) za (vrsta građenja odnosno radova) objekta (naziv objekta sa lokacijom, brojem katastarske parcele i katastarskom opštinom) određuje se: (Ime i prezime, stručni naziv) _________________________________ (broj licence IKS) Projektant: Odgovorno lice/zastupnik: Pečat:
Broj tehničke dokumentacije: Mesto i datum: Pravni instruktor • mart 2015.
(naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je izradilo tehničku dokumentaciju, sedište) (ime i prezime) Potpis:
(identifikaciona oznaka iz evidencije preduzetnika/ pravnog lica) (mesto i datum izrade)
349
PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Prilog 9 OPŠTA DOKUMENTACIJA IZ ČLANA 28. OVOG PRAVILNIKA 1.1. NASLOVNA STRANA Investitor: Objekat: Vrsta tehničke dokumentacije: Naziv i oznaka dela projekta: Za građenje/izvođenje radova: Pečat i potpis: Pečat i potpis: Broj dela projekta: Mesto i datum:
(npr 1 - PROJEKAT ARHITEKTURE) (naziv, odnosno, ime investitora i sedište) (naziv objekta sa lokacijom, brojem katastarske parcele i katastarskom opštinom) (IDR Idejno rešenje, IDP Idejni projekat, PGD Projekat za građevinsku dozvolu, PZI Projekat za izvođenje, PIO Projekat izvedenog objekta) (npr. 1- projekat arhitekture) (nova gradnja, dogradnja, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene) Projektant: (naziv preduzetnika/pravnog lica koje je izradilo deo tehničke dokumentacije, sedište ime i prezime odgovornog lica) Odgovorni projektant: (ime i prezime, stručni naziv i broj licence IKS) (identifikaciona oznaka iz evidencije preduzetnika/ pravnog lica) (mesto i datum izrade)
1.2. SADRŽAJ (DELA PROJEKTA) 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6. 1.7.
350
Naslovna strana (dela projekta) (popunjen obrazac broj 9) Sadržaj (dela projekta) Rešenje o određivanju odgovornog projektanta (dela projekta) Izjava odgovornog projektanta (dela projekta) Tekstualna dokumentacija Numerička dokumentacija Grafička dokumentacija Pravni instruktor • mart 2015.
View more...
Comments
