2 - Uporedna gramatika slovenskih jezika- Teorija

МОРФОЛОГИЈА Старословенски језик наследио је из прасловенског језика глаголски систем који се у суштини одржао у свим словенским језицима. Глаголски систем обухвата две категорије облика:  једни облици се конјугирају, конјугирају, а други деклинирају. деклинирају. Први облици означавају означавају лица и то су финитни облици, а други су именски облици: они не означавају лица и зато их зовемо и инфинитни облици. Укупно их има 17. Прости финитни облици су: презент, имперфекат, аорист, имперфекат и потенцијал помоћног глагола. Инфинитни облици су: активни партицип презента, пасивни партицип презента, активни партицип претерита, пасивни партицип претерита, партицип перфекта, инфинитив, супин и глаголска именица. Описни или сложени облици су: настали су спајањем наведених простих облика и то финитног облика са инфинитним. Такви су облици: перфект, плусквамперфект, футур, егзактни футур и потенцијал. Теоријски само прелазни несвршени глаголи могу имати све облике. Ти облици, изузев оба пасивна партиципа, означавају  радно стање или актив. актив. Помоћу пасивних партиципа и облика помоћног глагола быти (и: бывати) бывати) или помоћу повратне заменице граде се сложени облици који означавају трпно стање или пасив. пасив. Глаголски облици нису ни подједнако променљиви. Такви су инфинитни или именски облици и партицип перфекта који има само један облик. Као променљиви инфинитни и финитни глаголски облици имају 3 граматичка броја:  једнину, двојину и множину множину . Сваки глаголски облик састоји се од корена, основе и наставка. Лични наставци и падежни наставци додају се најчешће на две основе, ређе на једну или три и више основа. Основу може чинити само корен, али обично се корену додаје самогласник, ређе два или три гласа. Код глагола који имају две или више основа једни облици се граде само од једне, други само од друге основе, а неки облици се могу градити од двеју различитих основа. Две основе по којима се граде глаголски облици су презентска и инфинитивна. Од презентске основе граде се по правилу 4 облика: презент, императив, активни партицип презента и пасивни партицип презента. Она се добија одбијањем наставка.  Инфинитивну основу ћемо добити када изоставимо наставак за грађење инфинитива . Инфинитивни наставак  је у прасловенском језику *-ti, *-ti, тако и у старословенском.

ИНФИНИТИВ Инфинитив је по постанку глаголска именица на -tis, али се не зна тачно од којег је облика те именице постао. Једни мисле да је то некадашњи локатив једнине на -t ē  ̭i (Бругман, Куљбакин, Нахтигал). Други мисле да је инфинитив датив једнине на -t е  ̭i глаголске именице на -tis (Миклошич, Лескин, Вондрак, Меје, Белић ). Проф. Бошковић мисли да је инфинитив добијен од номинатива једнине основа на -ti-. Тачније, обичнији инфинитив на -ti постао је од номинатива на t е  ̭i s: *orat е  ̭i s>orati, a  ређи инфинитив на -tъ од номинатива на -tis: *oratis>oratъ. Номинатив *orat е  ̭i s Бошковић објашњава продирањем пуног степена основинског вокала еi   ̭ из већине косих падежа и у номинатив. Преглед инфинитивних врста по основама у старословенском језику (римским цифрама је означена презентска врста): 1) прва врста: Ø (I) трѧсти: *-е: трѧсете (II) стати: *-ne: станете (једини пример) (III) сѣти: *-je: сѣѥте (III) обрѣсти: *-je: обрѧштете (инфинитивну основу чини корен *rět -, a презентску *ręt -; основска група је са кореновим сугласником t дала је слог -ште). 2) друга врста: *-nǫ (II) выскрьснѫти: *-ne : выскрьснете (II) минѫти: *-ne: минете 3) трећа врста: *-ě (III) въскысѣти: *-je: въскысѣѥте (IV) висѣти: *-i: висите 4) четврта врста: *-i (III) въпити: *-je: въпи ѥте (једини пример) (IV) носити: *-i: носите 5) пета врста: *-а (I) съсати: *-е: съсете (III) потрѧсати : *- је: потрѧсаѥте (III) тесати: *- је: тешете ( š у свим осталим језицима. Код атематских глагола ѕi је стари наставак који је вероватно добијен одстаријег ѕеimoli-chь>moli- šь, а онда је ово - šь пренесено и на све друге глаголе: nesešь , kosnešь , plačešь, итд.

треће лице једнине Овде је слика врло сложена. Упрошћено изгледа овако: - сви западнословенски језици немају никакав наставак; - слично је с малим изузецима у српском, бугарском и словеначком; - старословенски има најчешће -tъ, македонски у једним говорима -t , у другим нема наставка; -  руски књижевни језик има само облике на -t , украјински код једних глагола -ť , код других никакав наставак, белоруски cа). Друго и треће лице једнине позамљује од астигматског аориста. У словенским језицима имали смо две варијанте сигматског старог аориста: старију, са - ѕ- у свим лицима и новију, с алтернацијама  ѕ/ ch/   š . Први аорист налазимо само код глагола с основом на сугласник, осим оних на r и k . Други аорист имају: а) глаголи с основом на r и k  (rěchъ