2. Privredno Pravo

2. PRIVREDNO PRAVO

PRIVREDNO PRAVO

STICANJE SVOJSTVA PRAVNOG LICA (Član 8. Zakona o privrednim društvima)

1. Prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači da je to pravno lice izgubilo taj status i prestalo da postoji. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud odbacio je predmetnu tužbu, sa obrazloženjem da su privredni subjekti bili dužni da izvrše prevođenje kod Agencije za privredne registre do 15.6.2005. godine, te kako tuženi to nije učinio tužba je podneta protiv pravnog lica koja ne postoji, jer je čl. 8. Zakona o privrednim društvima propisano da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u registar, koji se vodi na način propisan zakonom, kojim se uređuju registracija privrednih subjekata. Odredbom čl. 82. st. 1. Zakona o registraciji privrednih subjekata, propisano je da privredni subjekti koji su do dana stupanja na snagu zakona upisani u odgovarajući registar, dužni da na propisanom obrascu podnesu Registru registracionu prijavu za prevođenje u registar, najkasnije do 15.6.2005. godine. Odredbom čl. 84. istog zakona, propisano je da za registracionu prijavu iz čl. 82. i 83. ovog zakona, ne plaća se naknada za registraciju. Ako privredni subjekti ne postupe u skladu sa čl. 82. i 83. ovog zakona, registrator ih prevodi u neaktivan status, u skladu sa ovim zakonom. Iz citiranih propisa proizilazi, da prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne snači istovremeno i prestanak postojanja pravnog lica, kako pravilno ukazuje u žalbi tužilac. Tužba se može odbaciti zbog prestanka postojanja pravnog lica, primenom odredbe čl. 78. Zakona o parničnom postupku, ali u situacijama koje propisuju odgovarajuće odredbe Zakona o stečajnom postupku i Zakona o privrednim društvima ili pak drugih odgovarajućih zakona. Odredba čl. 8. Zakona o privrednim društvima pogrešno je primenjena, jer ista propisuje da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u Registar, koji se vodi na način propisan zakonom, kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. Kako je konkretno privredno društvo nastalo pre stupanja na snagu navedenih odredaba i upisano je u odgovarajući registar, iz iznetog proizilazi da je steklo svojstvo pravnog lica. Dakle, tuženi je stekao svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar, a u međuvremenu potrebno svojstvo nije izgubio, usled prevođenja u neaktivan status, pa je iz iznetih razloga prvostepeni sud dužan da predmetnu tužbu uzme u razmatranje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž.12843/05 od 30.11. 2005.god.) ODGOVORNOST ZA OBAVEZE PREREGISTRACIJE DRUŠTVA (Član 12. Zakona o privrednim društvima) -2-

PRIVREDNO PRAVO

2. Osnivači privrednog društva odgovaraju solidarno sa osnovnim društvom samo za obaveze koje su stvorene radi osnivanja društva, a ne i za druge obaveze nastale kasnije u toku postojanja društva. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužbenog zahteva je utvrđenje potraživanja na ime neizmirenih poreskih obaveza. Kako je u toku spora učinjeno nespornim da poreski obveznik nije tuženi DP „P…“ u stečaju, već pravno lice čiji je on osnivač, to je prvostepeni sud pravilno našao da tuženi nije obveznik plaćanja poreskih obaveza za navedeno preduzeće po osnovu javnih prihoda, pa je tužbeni zahtev tužioca odbio u odnosu na tuženog zbog nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog. Naime član 12. stav 1. Zakona o privrednim društvima na kojima tužilac zasniva svoj zahtev odnosi se samo na obevze koje su preuzete radi osnivanja privrednog društva pa stoga osnivač i ovo osnovano društvo odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom, ako ugovorom sa trećim licima koja imaju potraživanja po tom osnovu nije drugačije određeno. Imajući izneto u vidu, prvostepeni sud je pravilno našao da se u konretnom slučaju ne radi o obavezama koje su stvorene radi osnivanja društva, te da na osnovu citiranog člana nema osnova za obavezivanje tuženog kao osnivača poreskog obveznika da izmiri solidarno sa navedenim licem, njegove obaveze po osnovu poreza, odnosno javnih prihoda, te je stoga i odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi postojanje potraživanja tužioca prema tuženom u opredeljenom iznosu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 5584/06 od 7.09. 2006. god.)

REŠAVANJE SPOROVA (Član 46. Zakona o privrednim društvima)

3. Trgovinski sud sedišta privrednog društva nadležan je za rešavanje sporova koji proizlaze iz Zakona o privrednim društvima, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Iz obrazloženja: Rešenjem Trgovinskog suda u U... P. _________/2005 od 24.06.2005. godine taj sud se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, s tim da se po pravosnažnosti rešenja spisi ustupe Opštinskom sudu u Č… kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Naime, prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje uz obrazloženje da je u konkretnom slučaju tužba podneta protiv tuženog koji nije privredni subjekat, već fizičko lice, a prema kome je postavljen imovinsko-pravni zahtev za naknadu štete, pa nisu ispunjeni potrebni kriterijumi za uspostavljanje nadležnosti trgovinskog suda u ovom sporu, shodno odredbama člana 15. stav 1. tačka 1 a Zakona o sudovima, koja odredba je na snazi saglasno članu 84. Zakona o uređenju sudova. -3-

PRIVREDNO PRAVO

Međutim, osnovano se u žalbi tužioca ukazuje da prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja nije cenio svoju nadležnost shodno odredbama člana 46. stav 1. Zakona o privrednim društvima, po kojima je Trgovinski sud sedišta privrednog društva nadležan za rešavanje sporova koji proizilaze iz tog Zakona, osim ako samim zakonom nije drugačije određeno. Prema stanju u spisima tužilac je podneo tužbu protiv tuženog, radi naknade štete u opredeljenom iznosu, prouzrokovane radnjama tuženog i to pokretanjem postupka po tužbi u predmetu P. br. 763/2004, te radnjama i aktivnostima učinjenim nakon pokretanja postupka, iznošenjem neistina o tužiocu putem sredstava javnog informisanja. Tuženi kao tužilac, pri tom, u postupku koji se pred tim sudom vodi pod brojem P. 763/2004 traži da se utvrdi da je sa ostalim tužiocima član tuženog kao društva sa ograničenom odgovornošću. S obzirom na tako postavljeni tužbeni zahtev prvostepeni sud je morao, ceneći svoju stvarnu nadležnost, prethodno da utvrdi da li se radi o podnetoj tužbi samog društva kao primarnog tužioca protiv tuženog kao člana društva sa ograničenom odgovornošću, na osnovu člana 41. stav 1. Zakona o privrednim društvima, odnosno da ceni da li su ispunjeni uslovi za podnošenje derivativne tužbe, regulisane citiranim odredbama Zakona o privrednim društvima i to utvrđenjem činjenice da li je tuženi kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću, koji bi u tom svojstvu imao dužnost lojalnosti prema privrednom društvu. Pored toga, prvostepeni sud je trebao da ceni i da li se radi o zahtevu tužioca po osnovu člana 182. Zakona o parničnom postupku, i to tako što bi naložio tužiocu da opredeli tačno osnov svog postavljenog tužbenog zahteva. U daljem toku postupka prvostepeni sud će ceniti svoju stvarnu nadležnost shodno iznetim primedbama u ovom rešenju, i to tako što će naložiti tužiocu da opredeli zakonski osnov svog potraživanja, na osnovu koje činjenice će odlučiti da li je zasnovana nadležnost trgovinskog suda shodno citiranim odre.dbama člana 46. stav 1. Zakona o privrenim društvima ili člana 182. Zakona o parničnom postupku, kao Zakona kojima se posebno određuje nadležnost trgovinskih sudova vezano za primenu tih Zakona, u odnosu na uređenu nadležnost trgovinskih sudova po članu 15. stav 1. tačka a. Zakona o sudovima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 8788/05 od 7.11.2005. god.)

IZMENE OSNIVAČKOG AKTA I UGOVORA ČLANOVA DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU (Član 173. Zakona o privrednim društvima)

4. Osnivački ugovor i ugovor članova društva se menjaju jednoglasnom odlukom članova društva sa ograničenom odgovornošću. Iz obrazloženja: Iako je Zakonom propisano da se osnivački ugovor i ugovor članova društva menjaju jednoglasno, ne pravi se razlika između izmena kojima se povećavaju ili smanjuju obaveze društva. Međutim, kada je aktom ili ugovorom predviđena mogućnost drugačijeg odlučivanja, Zakonom je izričito određena većina koja mora postojati za menjanje osnivačkog akta, a to je „ne manja većina od obične većine glasova svih članova društva“. Propisana je i obavezna saglasnost člana društva ukoliko se izmene odnose samo na tog člana. Istom odredbom propisana je i obaveza overavanja potpisa članova na izmenjenom osnivačkom aktu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž.br.9145/06 od 6.04.2006. god.) -4-

PRIVREDNO PRAVO

PRISTUP AKTIMA I OSTALIM DOKUMENTIMA (Čl. 175. i 343. Zakona o privrednim društvima)

5. Članovi ili akcionari matičnog društva, svoje pravo pristupa aktima i ostalim dokumentima mogu ostvariti samo prema svom akcionarskom, odnosno društvu sa ograničenom odgovornošću. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača je zavisno društvo i na odnos zavisnog i matičnog društva primenjuju se posebne odredbe Zakona o privrednim društvima – član 372. sa naslovom: “izveštaj članovima i akcionarima podređenog društva”. Ovim članom propisana je obaveza upravnog odbora podređenog društva da na godišnjoj skupštini akcionara ili članova društva pripremi pisani izveštaj o odnosima sa ostalim članovima društva povezanih kapitalom u prethodnoj poslovnoj godini kao sastavni deo izveštaja o poslovanju društva. Dakle, radi se o obavezi upravnog odbora zavisnog društva da informiše svoje članove. Član 372. pod tačkom 3. propisuje da članovi društva povezanih kapitalom moraju imati celovitu informaciju o strukturi grupe, sistemu upravljanja, licima koja upravljaju grupom, poslovima koji se obavljaju unutar grupe, kao i o principima rešavanja sukoba interesa pojedinog društva i drugih povezanih društava. Iz napred navedenih članova Zakona o privrednim društvima proizilazi da akcionari matičnog društva nemaju pravni osnov za podnošenje zahteva prema zavisnom društvu za stavljanja na raspolaganje radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida akata i dokumenata društva koja su taksativno pobrojana u članu 342. odnosno članu 174. Zakona o privrednim društvima. Član 43, čl. 175, čl. 343. i 372. propisuju samo obavezu informisanja svojih članova, akcionara. Protivnik predlagača je zavisno društvo organizovano kao D.O.O. i za njegovu obavezu informisanja relevantne su posebne odredbe Zakona o privrednim društvima pod naslovom “izveštaj članovima i akcionarima podređenog društva”. Dakle, zakonodavac je propisao obavezu zavisnog društva za informisanje samo članove društva, obzirom da se u konkretnom slučaju radi o D.O.O. Predlagači kao akcionari matičnog društva, nisu članovi zavisnog društva da bi svoje pravo izvodili iz člana 372. Zakona o privrednim društvima. Upravni odbor zavisnog društva dužan je da u meri propisanoj članom 372. Zakona o privrednim društvima da informiše matično društvo. Članovi ili akcionari matičnog društva, u zavisnosti da li je organizovano kao D.O.O. ili A.D. svoje pravo pristupa aktima i ostalim dokumentima mogu ostvariti samo prema svom akcionarskom, odnosno društvu sa ograničenom odgovornošću saglasno odredbama člana 175. odnosno 343. Zakona o privrednim društvima. Proširivanje obaveze stavljanja na raspolaganje akata i dokumenata licima koja nisu članovi odnosno akcionari tog društva, predstavljalo bi šire tumačenje koje ne proizilazi iz odredaba Zakona o privrednim društvima. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 12181/05 od 24.11.2005. god.) -5-

PRIVREDNO PRAVO

UPIS AKCIJA (Član 207. Zakona o privrednim društvima)

6. Akcionari sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa o pitanju predloženom za vanrednu skupštinu, mogu pisanim zahtevom tražiti da akcionarsko društvo sazove vanrednu skupštinu akcionara, a ako se vanredna skupština akcionarskog društva ne održi najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva ili na dan koji utvrdi upravni odbor, nadležni sud u vanparničnom postupku može naložiti njeno održavanje po zahtevu bilo kog akcionara koji je potpisnik zahteva za sazivanje. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem pod I izreke usvojen je predlog predlagača i naloženo protivniku predlagača - "I..." AD u B... održavanje vanredne skupštine akcionara protivnika predlagača za dan 16. februara 2005. godine, u prostorijama protivnika predlagača u 12,00 časova, a po pismenom predlogu predlagača - preduzeća "B..." DOO u B... sa predloženim dnevnim redom kao u zahtevu predlagača br. 443 od 30. decembra 2004. godine i odlukama, koji čine sastavni deo zahteva: 1. izbor predsedavajućeg skupštine akcionara, 2. razrešenje članova upravnog odbora, 3. imenovanje članova upravnog odbora. U stavu II izreke odlučeno je da će ovo rešenje strankama u ovom postupku služiti umesto poziva za vanrednu skupštinu akcionara. Prema stanovištu prvostepenog suda, uvidom u priloženi izvod Centralnog registra utvrđeno je da predlagač "B..." DOO u B... u strukturi kapitala protivnika predlagača učestvuje sa 57,42% od ukupnog broj akcija sa pravom glasa, čime je nesumnjivo utvrđena aktivna legitimacija za podnošenje predloga. Protiv navedenog rešenja protivnik predlagača podneo je žalbu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Predloženo je da se ožalbeno rešenje preinači ili da se isto ukine. Viši sud je ispitao prvostepeno rešenje u smislu čl. 365. i 381. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) u vezi člana 46. st. 2. i 3. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) i našao da žalba nije osnovana. U žalbi je istaknuto da predlog nije podnet od strane ovlašćenog lica. O protivljenju trećeg suvlasnika predlagača nije predočen nijedan dokaz, dok je u odgovoru na žalbu u prilog predloga priložena izjava suvlasnika M.S. Žalilac je ukazao i da osporava validnost i tačnost podataka iz Centralnog registra, i pored propisa st. 1. i 3. člana 207. Zakona o privrednim društvima. Sam žalilac se poziva na to da je predviđeno priznavanje zvaničnih podataka iz Centralnog registra ako postoji nesklad u evidenciji sa knjigom akcija. Utoliko pre isto mora da važi za slučaj spora, na koji se ukazuje (da je ustvari reč o nezakonitom upisu čije je poništavanje u toku). Zahtev akcionara za održavanje vanredne skupštine i raspravljanje o predloženim tačkama dnevnog reda je odbijen. Otuda ne mogu da se prihvate ni tvrdnje podnosioca žalbe da naloženi rok do strane suda predstavlja povredu postupka i rokove određene u Zakonu o privrednim društvima, Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i Pravilniku o sadržini i formi zastupničke izjave. Predlagač je uz zahtev sudu za održavanje vanredne skupštine akcionara protivnika predlagača dokumentovao svoje pisano obraćanje upravnom odboru protivnika predlagača i protek roka iz stava 2. člana 278. Zakona -6-

PRIVREDNO PRAVO

o privrednim društvima. Žalbom je podvučeno i to da su predložene odluke iz zahteva predlagača "B..." DOO u B... ne samo van ekonomske logike, suprotne interesima svih vlasnika, nego da su i suprotne zakonu. Međutim, prema tački 2. stava 1. člana 309. Zakona o privrednim društvima članovi upravnog odbora akcionarskog društva mogu se birati od strane akcionara na bilo kojoj vanrednoj skupštini koja je sazvana radi tog izbora. Stoga nisu prihvatljivi navodi žalbe koji govore o tome da se uskoro očekuje redovna skupština akcionarskog društva. Prema važećim podacima iz Centralnog registra, predlagač poseduje 15.910 akcija sa procentualnim učešćem od 57,42% u odnosu na ukupan broj akcija sa pravom glasa. Otuda pozivanje na privremenu meru Trgovinskog suda u B... P. ______/2004 od 16. februara 2005. godine koja se ograničava na zabranu korišćenja i raspolaganja pravom na glas u pogledu broja od 3.790 akcija prve emisije serije A, ne može biti od uticaja na sudski nalog za sazivanje vanredne skupštine. Kako žalilac nije argumentovao svoje navode o pogrešnoj primeni odredbi čl. 277. i 278. Zakona o privrednim društvima, žalba je moralo biti odbijena, a rešenje prvostepenog suda potvrđeno kao pravilno i zakonito, osloncem na odredbu člana 380. tačka 2. ZPP u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Sl. glasnik RS", br. 46/95, 18/2005). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 1367/05 od 31.03.2005. god.)

POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA IZ SREDSTAVA DRUŠTVA (Član 254. Zakona o privrednim društvima)

7. I nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o privrednim društvima, preostala društvena preduzeća imaju pravo na povećanje vrednosti društvenog kapitala iz neraspoređene dobiti za prethodnu godinu. Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud smatra da je registarski sud pogrešio kada je odbio zahtev za upis povećanja vrednosti društvenog kapitala iz neraspoređene dobiti preduzeća, budući da je ovaj zahtev trebalo usvojiti. Viši trgovinski sud smatra da su u konkretnom slučaju ispunjeni svi formalni i materijalni uslovi za upis u sudski registar predviđeni odredbama članova 33. i 34. Zakona o postupku za upis u sudski registar. U konkretnom slučaju Skupština DP "H..." iz B... je u smislu člana 254. stav 1. Zakona o privrednim društvima odlučila da se osnovni kapital preduzeća poveća pretvaranjem neraspoređene dobiti u osnovni kapital društva. Ova odluka je sadržala iznos povećanja osnovnog kapitala u smislu člana 254. stav 2. Zakona o privrednim društvima. Neraspoređena dobit predlagača mogla se pretvoriti u osnovni kapital preduzeća, budući da u bilansu uspeha na kojem se zasniva odluka nije iskazan gubitak, a sve u smislu odredbe člana 254. stav 3. Zakona o privrednim društvima. Odluka predlagača o povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva iz neraspoređene dobiti zasnovana je na poslednjim finansijskim izveštajima prethodne poslovne godine, koji su potvrđeni od strane -7-

PRIVREDNO PRAVO

ovlašćenog revizora i usvojeni na sednici Skupštine koja je održana dana 10.11.2004. godine, dakle, mnogo ranije od 8 meseci pre podnošenja prijave ove odluke za registraciju, kako to propisuje odredba člana 254. stav 4. Zakona o privrednim društvima. Dakle, u konkretnom slučaju ispunjeni su svi zakonom propisani uslovi iz člana 254. stavovi od 1. do 4. Zakona o privrednim društvima za upis povećanja društvenog kapitala iz neraspoređene dobiti DP "H..." B... U smislu člana 260. stav 1. Zakona o privrednim društvima odluka o povećanju osnovnog kapitala iz neraspoređene dobiti društvenog preduzeća registruje se i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. Odluka o povećanju osnovnog kapitala – društvenog kapitala iz neraspoređene dobiti punovažna je, budući da je podneta na registraciju u roku od tri meseca od dana donošenja. I na kraju, shodno odredbi člana 260. stav 4. Zakona o privrednim društvima smatra se da je osnovni kapital predlagača povećan iz neraspoređene dobiti preduzeća danom donošenja drugostepenog rešenja. Pogrešno je prvostepeni sud našao da je u konkretnom slučaju istekao rok od 8 meseci nakon usvajanja finansijskog izveštaja za prethodnu poslovnu godinu – 2003. godinu, tako da sa tog razloga nisu bili ispunjeni formalni i materijalni uslovi za predmetni upis u sudski registar. U konkretnom slučaju ne može se uzeti da je finansijski izveštaj za prethodnu godinu morao da bude podnet zaključno sa danom 29.02.2004. godine, kako to propisuje član 34. Zakona o računovodstvu i reviziji. U vezi sa tim, žalilac osnovano ističe da se odredba člana 34. Zakona o računovodstvu odnosi samo na obavezu dostave podataka registru boniteta, kako u toj odredbi i piše. Propuštanje navedenog roka, koji nije prekluzivan, nema za posledicu ništavost odluke o povećanju društvenog kapitala iz neraspoređene dobiti, kao i gubitak prava na povećanje društvenog kapitala, već podleže samo pod kaznene odredbe člana 37. stav 1. tačka 16. Zakona o računovodstvu, ako nadležni organ podnese prijavu i ako se sprovede odgovarajući postupak. Osnovano žalilac takođe ističe da je za upis povećanja društvenog kapitala najbitnije to da od dana usvajanja bilansa stanja do dana podnošenja prijave za upis, nije došlo do smanjenja imovine društva koje bi sprečilo povećanje kapitala. U konkretnom slučaju imovina preduzeća nije smanjena, o čemu postoje dokazi i to izveštaj revizora i mišljenje revizora. Na temelju iznetih razloga i na osnovu člana 54. stav 4. i člana 55. stav 1. tačka 3. i stav 2. Zakona o postupku za upis u sudski registar Viši trgovinski sud je uvažio žalbu predlagača, preinačio rešenje registarskog suda tako što je odredio zahtevani upis i naložio registarskom sudu da po službenoj dužnosti izvrši predmetni upis u sudski registar. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 27/05 od 11.01.2005. god.)

SAZIVANJE VANREDNE SKUPŠTINE (Čl. 276 i 277. Zakona o privrednim društvima)

8. Nalog suda o održavanju vanredne skupštine podrazumeva i imenovanje privremenog zastupnika koji će sprovesti sve radnje vezane za sazivanje skupštine. -8-

PRIVREDNO PRAVO

Iz obrazloženja: Rešenjem R-______/2005 od 24.06. 2005. godine Trgovinski sud u K... usvojio je zahtev predlagača i naložio održavanje vanredne sednice skupštine akcionara protivnika predlagača u prostorijama predlagača u K... dana 23.12.2005. godine sa početkom u 10 časova, a za privremenog zastupnika je imenovao J. D. iz K... sa ovlašćenjem da sazove skupštinu akcionara, predsedava skupštinom i utvrdio dnevni red u skladu sa predlogom predlagača, te obavezao da troškove održavanja skupštine akcionara snosi protivnik predlagača. Odlučujući po žalbi protivnika predlagača ovaj sud je našao da je u prvostepenom rešenju sud na osnovu nespornih verodostojnih isprava pravilno utvrdio da su predlagači shodno članu 277. stav 1. Zakona o privrednim društvima upravnom odboru predlagača podneli uredan zahtev za održavanje vanredne sednice skupštine društva koji zahtev u svemu ispunjava propisane uslove iz člana 277. stav 1. tačka 3. Zakona o privrednim društvima. Pravilan je stav prvostepenog suda da je svojim ignorisanjem zahteva manjinskih akcionara za sazivanjem vanredne skupštine akcionara koji su isti podneli Upravnom odboru 3.10.2005. godine, isprovocirao da prvostepeni sud u vanparničnom postupku donese odluku po citiranoj odredbi zakona. Pozivanje žalbe da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 278. stav 2. Zakona o privrednim društvima, jer prema toj odredbi sud nije ovlašćen da zakazuje vanrednu skupštinu akcionara po zahtevu manjinskih akcionara, niti da određuje privremenog zastupnika sa ovlašćenjem za zakazivanje vanrede skupštine shodno stavu 1. istog člana je neosnovano. Naime, iz sadržine citirane odredbe zakona jasno proizilazi da citirana odredba člana 278. reguliše pitanje sazivanja skupštine po nalogu suda i to u stavu 1. godišnje skupštine, a u stavu 2. vanredne skupštine po zahtevu iz člana 277. ZOPD-a, u situaciji kada organi društva shodno članu 276. ne sazovu godišnju skupštinu ili po osnovanom zahtevu manjinskih akcionara ne sazovu vanrednu skupštinu. U situaciji kada Upravni odbor društva odbija da sazove vanrednu skupštinu akcionara na osnovu legitimno sastavljenog zahteva akcionara u smislu člana 277. očigledno je, da je to upravo situacija kada treba primeniti odredbu iz stava 2. člana 278. ZOPD-a i imenovati privremenog zastupnika koji će sprovesti sve radnje vezane za sazivanje vanredne skupštine, jer sam nalog suda da se vanredna skupština održi od strane upravnog odbora, bez imenovanja lica koje će sprovesti radnje vezane za zakazivanje i održavanje vanredne skupštine akcionara ne bi dovelo do ostvarenja prava zaštite manjinskih akcionara koje je ovom odredbom zakona obezbeđeno. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 21/06 od 24.01.2006. god.)

9. Aktivno legitimisani da zahtevaju sazivanje vanredne skupštine akcionara su akcionari sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa o pitanju koje je predloženo za vanrednu Skuštinu i to akcionari koji su upisani u Centralni registar hartija od vrednosti. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima, predlagač je sa još devet akcionara dana 05.07.2005. godine podneo zahtev Upravnom odboru protivnika predlagača za sazivanje vanredne sednice Skupštine akcionara, koji zahtev je Upravni odbor odbio dana 13.07.2005. godine. Predlagač je zato podneo zahtev sudu uz poziv na odredbe čl. 277. i 278. Zakona o privrednim društvima, dostavljajući kao dokaze za ispunjenost uslova iz čl. 277. stav 1. tačka 3. Zakona o privrednim društvima spisak akcionara upisanih u privremeni registar, prema kom spisku je predlagač akcionar protivnika -9-

PRIVREDNO PRAVO

predlagača sa pravom glasa, a podnosioci zahteva Upravnom odboru protivnika predlagača su akcionari sa više od 10% ukupnog broja akcija sa pravom glasa. Međutim, prvostepeni sud je u ožalbenom rešenju našao da predlagač i ostali akcionari ne ispunjavaju uslov propisan citiranim odredbama čl. 277. stav 1. tačka 3. Zakona o privrednim društvima, jer je rešenjem Ministarstva privrede br. _______________/05-16 od 13.07.2005. godine, donetom u postupku kontrole procenjene vrednosti kapitala, utvrđena struktura kapitala protivnika predlagača sa društvenim kapitalom od 95,96% i akcijskim kapitalom od 4,04%, pa predlagač i ostali potpisani zahteva nemaju više od 10% akcija sa pravom glasa, jer sam akcijski kapital čini 4,04% u ukupnoj strukturi kapitala. Kod ovakvog stanja stvari osnovano se u žalbi predlagača ukazuje da je prvostepeni sud propustio da odluči da li je na osnovu citiranog rešenja Ministarstva izvršena promena strukture kapitala u skladu sa Zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i da li je izvršena promena podataka u centralnom registru hartije od vrednosti. Prema odredbama čl. 206. i 207. Zakona o privrednim društvima u slučajevima nesklada podataka merodavan je upis u Centralni registar a prema priloženom spisku akcionara upisanih u privremeni registar na dan 04.12.2002. godine za protivnika predlagača kao emitenta predlagač je upisan kao akcionar sa pravom glasa. Shodno iznetom, pobijano rešenje ne sadrži razloge o bitnim činjenicama da li predlagač prema podacima Centralnog registra ima svojstvo akcionara sa pravom glasa ili ne, od čega zavisi da li je predlagač ovlašćen za podnošenje zahteva za održavanje vanredne Skupštine akcionara, na koji način je učinjena bitna povreda postupka iz čl. 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku prilikom donošenja ožalbenog rešenja. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredbe postupka na koja je ukazano ovim rešenjem tako što će naložiti strankama da dostave relevantne podatke od Centralnog registra hartija od vrednosti o upisanim akcionarima protivnika predlagača sa brojem akcija i podatke o strukturi kapitala protivnika predlagača upisanih kod organizacije kod koje se vodi registar privrednih subjekata, nakon čega će odlučiti o predlogu predlagača, na osnovu odredbi čl. 277. i 278. Zakona o privrednim društvima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 9264/05 od 22.09.2005. god.)

10. Ako se vanredna skupština akcionarskog društva ne održi najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva ili na dan koji utvrdi upravni odbor u skladu sa članom 277. stav 5. Zakona o privrednim društvima, nadležni sud u vanparničnom postupku može naložiti njeno održavanje po zahtevu bilo kog akcionara koji je potpisnik zahteva za sazivanje. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog predlagača - Preduzeća "B..." DOO u B.., da se predlagač ovlasti da zakaže, organizuje i održi vanrednu skupštinu akcionara protivnika predlagača PKB "I..." AD u B... Protiv navedenog rešenja žalbu izjavljuje predlagač - preduzeće "B..." DOO u B... sa predlogom da drugostepeni sud preinači pobijano rešenje, usvajanjem predloga, s tim da predlagača ovlasti da sam odredi termin održavanja skupštine imajući u vidu odredbu člana 281. Zakona o privrednim društvima i potrebu poštovanja zakonom predviđenih rokova procedure za zakazivanje skupštine. Ispitujući pobijano rešenje primenom odredaba člana 387. u vezi člana 372. Zakona o parničnom - 10 -

PRIVREDNO PRAVO

postupku, te u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Sl. glasnik RS", br. 46/95, 18/2005), drugostepeni sud nalazi da je žalba predlagača osnovana. Iz spisa i utvrđenja prvostepenog suda proizlazi da je prvostepeni sud pre pobijanog rešenja doneo rešenje R-44/05 dana 31. januara 2005. godine koje je postalo izvršno, kojim je usvojio predlog predlagača i naložio ovde protivniku predlagača održavanje vanredne skupštine dana 16. februara 2005. godine u 12,00 časova sa predloženim dnevnim redom kao u zahtevu ovde predlagača. Međutim, protivnik predlagača, po navodima predlagača, iz ovog predloga nije omogućio predstavniku predlagača i predloženim članovima upravnog odbora i predloženom predsedniku skupštine da uđe u krug prostorija protivnika predlagača jer je u trenutku dolaska ovih lica u cilju uzimanja učešća u radu skupštine, posredstvom radnika obezbeđenja zatvorio mehanički ulaznu kapiju kod koje se za svaki slučaj nalazio i više tona težak bager upaljenog motora. Iz iznetih razloga predlagač ponavlja zahtev sudu da naloži održavanje vanredne skupštine akcionara jer se prethodno izvršno rešenje R-44/05 od 31. januara 2005. godine, imajući u vidu da je dan održavanja skupštine prošao, više ne može realizovati. Konkretnim predlogom predlagač zahteva da sud usvoji zahtev i ovlasti predlagača da zakaže, organizuje i održi vanrednu skupštinu akcionara protivnika predlagača dana 15. marta 2005. godine van prostorija protivnika predlagača, na taj način što će na osnovu Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) na određen način i u roku uputiti pismeni poziv svakom akcionaru, tako što će u dnevnom listu objaviti poziv akcionarima za održavanje vanredne skupštine, te da preduzme sve druge potrebne pravne i faktičke radnje radi zakazivanja, organizovanja i održavanja vanredne skupštine akcionara sa dnevnim redom: izbor predsedavajućeg skupštine, razrešenje članova upravnog odbora, imenovanje članova upravnog odbora. Odredbom člana 278. stav 2. Zakona o privrednim društvima propisano je da ako se vanredna skupština akcionarskog društva ne održi najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva ili na dan koji utvrdi upravni odbor u skladu sa članom 277. stav 5, nadležni sud u vanparničnom postupku može naložiti njeno održavanje po zahtevu bilo kog akcionara koji je potpisnik zahteva za sazivanje. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je postupio na opisani način u predmetu R-44/05 dana 31. januara 2005. godine. Budući da je predlagač u potpunosti ostvario prava pred sudom koja mu po zakonu pripadaju,u predmetu R-44/05, te budući da ova prava nisu realizovana to jest skupština dana 15. februara 2005. godine nije održana, a što je vidljivo i iz odgovora na žalbu iz koji navoda proizlazi da je vanredna skupština održana 18. marta 2005. godine, očigledno bez prisustva predlagača, po oceni ovog suda stekli su se uslovi da se postupa po zahtevu predlagača iz predmetnog spisa, te da prvostepeni sud u ponovnom postupku ponovno pravilnom primenom navedenih odredaba, odluči o zahtevu predlagača, po prethodnoj proveri da li je predlagač aktivno i procesno legitimisan za stavljanje ovakvog predloga. U izvodu Centralnog registra koji je priložen spisu, stoji da je predlagač vlasnik 57,42% akcija kod protivnika predlagača. Odredbom člana 277. Zakona o privrednim društvima propisano je da akcionarsko društvo može sazvati i vanrednu skupštinu akcionara, po pisanom zahtevu akcionara sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa o pitanju predloženom za vanrednu skupštinu. Da li se radi o akcionaru sa pravom glasa sud je u mogućnosti da utvrdi na taj način što će izvršiti uvid u statut protivnika predlagača. Dakle, predlagač je aktivno legitimisan u delu da poseduje više od 10% akcija, a u nastavku postupka aktivnu legitimaciju koja se tiče dela da li predlagač ima pravo glasa prvostepeni sud proveriće na opisan način, jer je ista osporena od strane protivnika predlagača. Žalba je uvažena i pobijano rešenje ukinuto primenom odredbe člana 380. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 2938/05 od 31.03.2005. god.) - 11 -

PRIVREDNO PRAVO

11. Primena novih rokova za dobrovoljno sazivanje i održavanje godišnje skupštine akcionara, ustanovljenih Zakonom o privrednim društvima, koji je stupio na snagu tokom trajanja 2004. godine - i to 30.11.2004. godine, ne predstavlja retroaktivnu primenu, jer se novi zakon primenjuje na nesvršena fakta od dana njegovog stupanja na snagu, pa i na održavanje godišnje skupštine za 2003. godinu po nalogu suda, ako ista nije dobrovoljno sazvana i održana do njegovog stupanja na snagu. Iz obrazloženja: Rešenjem Trgovinskog suda u B... R. broj ____/05 od 11.03.2005. godine, koje je potvrđeno rešenjem Višeg trgovinskog suda Pž. ______/2005 od 30.03.2005. godine, naloženo je održavanje godišnje skupštine akcionara Trgovinskog akcionarskog društva "C..." i imenovan je B.P, advokat iz B... za privremenog zastupnika sa sledećim ovlašćenjima: da sazove i predsedava sednici skupštine akcionara, da utvrdi mesto i datum održavanja sednice i da utvrdi dnevni red sednice. Protiv navedenih rešenja Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti od 2.05.2005. godine, zbog bitne povrede odredaba postupka, sa predlogom da Vrhovni sud Srbije nižestepene odluke preinači tako što će odbaciti predlog predlagača ili da iste odluke ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Vrhovni sud Srbije je ispitao i prvostepeno i drugostepeno rešenje u smislu člana 421. u vezi sa članom 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS" br. 125/2004) i ustanovio da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca neosnovan. Nižestepene odluke nisu zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku. Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je usvajajući zahtev predlagača, Trgovinski sud u B... omogućio predlagačima da preduzimaju radnje (sazivanje i predsedavanje sednici skupštine akcionara; utvrđenje mesta i datuma održavanja sednice i utvrđenja dnevnog reda sednice) suprotno zakonskim normama u vezi čl. 120. i 121. Ustava Republike Srbije. Iz spisa predmeta proizlazi da je predlagač dana 8.02.2005. godine podneo zahtev za sazivanje godišnje skupštine akcionara Trgovinskog akcionarskog društva "C..." nalogom suda u smislu člana 278. stav 1. Zakona o privrednim društvima. Odredbom člana 120. Ustava Republike Srbije predviđeno je da zakon, drugi propis ili opšti akt stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, osim ako, iz naročito opravdanih razloga, nije predviđeno da ranije stupi na snagu, a odredbom člana 121. Ustava utvrđeno je da zakon, drugi propis i opšti akt ne može imati povratno dejstvo, a samo se zakonom može odrediti da pojedine njegove odredbe, ako je to u opštem interesu utvrđenom u postupku donošenja zakona, imaju povratno dejstvo. Zakon o privrednim društvima objavljen je u "Sl. glasniku RS" br. 125 od 22.11.2004. godine i stupio je na snagu 30.11.2004. godine. Danom njegovog stupanja na snagu prestao je da važi Zakon o preduzećima ("Sl. list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02). Ocenjujući da je zahtev predlagača osnovan, prvostepeni sud je stavom I izreke rešenja naložio održavanje godišnje skupštine akcionara Trgovinskog akcionarskog društva "C..." za 2003. godinu. U članu 250. stav 1. Zakona o preduzećima bilo je propisano da se skupština saziva najmanje jedanput godišnje (redovna), a u stavu 2. istog člana da skupštinu saziva upravni odbor, a u slučajevima utvrđenim ovim zakonom i nadzorni odbor i akcionari. Nižestepeni sudovi pravilno konstatuju da ovaj zakon nije propisivao rok za održavanje redovne skupštine, niti je bilo propisano ovlašćenje akcionara da od suda mogu zahtevati održavanje redovne skupštine, niti je bilo propisano da to može naložiti sud u vanparničnom postupku na zahtev ovlašćenih akcionara. Tačan je i navod iz zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca da takvo ovlašćenje za - 12 -

PRIVREDNO PRAVO

sud i akcionare propisuje tek član 287. stav 1. Zakona o privrednim društvima. Međutim, nije pravilan pravni zaključak Republičkog javnog tužioca da su nižestepeni sudovi odredbi člana 278. stav 1. Zakona o privrednim društvima dali povratno dejstvo. Trgovinski sud u B... je u obrazloženju svog rešenja istakao da je ovlašćeni sazivač (upravni odbor) protivnika predlagača i pre stupanja na snagu novog zakona morao preduzeti aktivnosti radi ispunjenja te zakonske obaveze, što nije učinjeno. Potvrđujući rešenje prvostepenog suda Viši trgovinski sud se pozvao na odredbu člana 250. stav 1. Zakona o preduzećima kojom je propisano da se skupština saziva najmanje jedanput godišnje, ali za razliku od Zakona o privrednim društvima, nije nalagala u kom roku su ovlašćena lica dužna da sazovu skupštinu. Primenjeno na konkretan slučaj po drugostepenom sudu proizlazi da je po prethodnom zakonu skupština za 2003. godinu morala da bude održana najmanje jedanput u periodu od 1.01.2004. do 31.12.2004. godine. Dakle, rok za dobrovoljno sazivanje i održavanje skupštine po prethodnom zakonu bio je do 31.12.2004. godine. Međutim, tokom trajanja 2004. godine i to 30.11.2004. godine, stupio je na snagu Zakon o privrednim društvima koji je ustanovio nove rokove za dobrovoljno izvršenje zakonom predviđene obaveze određenih lica za održavanje godišnje skupštine kod protivnika predlagača. Pošto se novi zakon primenjuje na nesvršena fakta od dana njegovog stupanja na snagu to se u konkretnom slučaju imao primeniti novi Zakon o privrednim društvima i to njegova odredba člana 276. stav 1. Da se radi o nesvršenim faktima govori okolnost što je protivnik predlagača svoju redovnu godišnju skupštinu akcionara morao da sazove najkasnije do 31.12.2004. godine, a da tu svoju obavezu nije ispunio do 30.11.2004. godine, kada je na snagu stupio novi Zakon o privrednim društvima koji je stavio van snage primenu prethodnog Zakona o preduzećima. Stoga je primenjujući pravilno odredbe člana 276. stav 1. Zakona o privrednim društvima, drugostepeni sud pravilno zaključio da je u konkretnom slučaju rok za sazivanje godišnje skupštine kod protivnika predlagača istekao 1.06.2004. godine. Iz ovih razloga, po oceni Vrhovnog suda Srbije neosnovani su navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti da je prilikom odlučivanja od strane nižestepenih sudova došlo do retroaktivne primene odredaba Zakona o privrednim društvima, jer je tokom trajanja 2004. godine došlo do ustanovljenja mehanizma sudske zaštite predlagača, dakle akcionara koji imaju pravo da učestvuju u radu skupštine u situaciji kada protivnik predlagača dobrovoljnim putem nije omogućio sazivanje i održavanje skupštine akcionara. Kako je predlog dostavljen sudu dana 8.02.2005. godine, dakle nakon 1.06.2004. godine, ista se ne može smatrati preuranjenim. Nije osnovano ni pozivanje Republičkog javnog tužioca da je upravni odbor protivnika predlagača sazvao redovnu sednicu skupštine akcionara za 29.04.2005. godine sa utvrđenim dnevnim redom, znači u roku propisanom članom 276. stav 1. Zakona o privrednim društvima. Naime, u smislu člana 276. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da se skupština akcionara saziva i održava jednom godišnje (godišnja skupština), najkasnije u roku od tri meseca od dana podnošenja upravnom odboru finansijskih izveštaja za svaku finansijsku godinu, ili šest meseci posle završetka poslovne godine. Međutim ova sednica skupštine akcionara odnosi se na 2004. godinu i njeno sazivanje nema nikakvog značaja na pravilnost i zakonitost sazivanja od strane suda godišnje sednice skupštine akcionara protivnika predlagača za 2003. godinu. Stoga zahtev predlagača za sazivanje, odnosno održavanje godišnje skupštine akcionara po nalogu suda u smislu člana 278. Zakona o privrednim društvima, iako je godišnja skupština akcionara za 2004. godinu sazvana u zakonom propisanom roku od ovlašćenih predlagača, nije sračunata na izigravanje prinudnih propisa, tako da su nižestepeni sudovi predlagaču pružili zakonom ustanovljenu pravnu zaštitu, što svakako nije protivno odredbama člana 303. Zakona o parničnom postupku. Iz iznetih razloga na osnovu čl. 421, 412. stav 5. i člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS" br. 125/2004) u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud Srbije je odbio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao neosnovan. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 199/05 i Pzz. 21/05 od 30.06.2005. god.) - 13 -

PRIVREDNO PRAVO

12. Sud ima ovlašćenje da imenuje privremenog zastupnika i u slučaju neodržavanja vanredne skupštine akcionarskog društva u propisanom roku, a u interesu zaštite prava akcionara, sa ovlašćenjem da sazove i predsedava sednici vanredne skupštine akcionara sa predloženim dnevnim redom. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačen je zahtev predlagača da se imenuje privremeni zastupnik sa ovlašćenjem da sazove i predsedava sednici vanredne skupštine akcionara AD "M...", te da utvrdi mesto i datum održavanja skupštine sa odgovarajućim dnevnim redom i to usvajanja zapisnika sa sednice skupštine od 25. oktobra 2004, opoziv upravnog odbora i izbor novih članova i tekućih pitanja, te da se imenuje privremeni zastupnik S... u roku od 20 dana od prijema rešenja, kao nedozvoljen. Iz stanja u spisima proizlazi da je predlagač imalac 1898 akcija sa pravom glasa, odnosno preko 50% izdatih akcija AD "M..." Rešenjem Trgovinskog suda br. _____/05 usvojen je zahtev istog predlagača za održavanje vanredne Skupštine akcionara sa određenim dnevnim redom. AD "M..." zakazalo je sednicu za 3. februar 2005. koja nije održana zbog neslaganja akcionara oko kvoruma i posedovanja akcija. Predlagač kao većinski akcionar smatra da manjinski akcionari, upravni odbor i direktor vrše opstrukciju rada društva i nanose štetu predlagaču zbog čega predlaže da se shodno članu 278. Zakona o privrednim društvima imenuje privremeni zastupnik S... sa ovlašćenjem da sazove i predsedava sednici vanredne skupštine akcionara sa predloženim dnevnim redom. Prvostepeni sud je odbacio predlog nalazeći da Zakonom o privrednim društvima nije dato ovlašćenje sudu da može po zahtevu akcionara u slučaju neodržavanja vanredne sednice imenovati privremenog zastupnika, a da to ovlašćenje sud ima samo u slučaju neodržavanja godišnje skupštine. Međutim, osnovano predlagač u žalbi ukazuje da je pobijano rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Ciljnim tumačenjem navedene odredbe, iako to zakon izričito ne kaže, sud bi imao ovlašćenje za imenovanje privremenog zastupnika i u slučaju neodržavanja vanredne skupštine u propisanom roku prema okolnostima datog slučaja. Osnovne postavke novog Zakona o privrednim društvima su zasnovane između ostalog na principima zaštite prava akcionara i dužnosti i odgovornosti uprave društva kapitala, zbog čega bi sud imao ovlašćenje za imenovanje privremenog zastupnika u slučaju neodržavanja vanredne skupštine u interesu zaštite prava akcionara. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2628/05 od 5.04.2005. god.)

SKUPŠTINA PO NALOGU SUDA (Član 278. Zakona o privrednim društvima)

13. Ako se godišnja skupština akcionarskog društva ne održi u propisanom roku, sud ima ovlašćenje da naloži njeno održavanje na zahtev akcionara koji imaju pravo da učestvuju u radu skupštine i da glasaju na godišnjoj skupštini. - 14 -

PRIVREDNO PRAVO

Iz obrazloženja: Izreka pobijanog rešenja glasi: "Nalaže se održavanje godišnje Skupštine akcionara Trgovinskog akcionarskog društva "C...M..." iz B... ul. Č... LJ... br. 9. Imenuje se B. P., advokat iz B... za privremenog zastupnika, da utvrdi mesto i datum održavanja sednice i da utvrdi dnevni red sednice". Iz spisa i utvrđenja prvostepenog suda proizlazi kao nesporno da tokom 2004. godine nije održana godišnja Skupština Trgovinskog akcionarskog društva "C...-M..." iz B..., ul. Č... LJ... br. 9. Odredbom člana 275. st. 1. i 2. Zakona o privrednim društvima propisano je da skupštinu akcionarskog društva čine akcionari. Svaki akcionar, u skladu sa Statutom, lično ili preko punomoćnika ima pravo učestvovanja u radu Skupštine akcionara, pravo glasa koji ima akcije sa pravom glasa, pravo podnošenja predloga i dobijanja odgovora u vezi sa pitanjem iz dnevnog reda, kao i pravo postavljanja pitanja u vezi sa dnevnim redom u skladu sa ovim zakonom. Odredbom člana 276. st. 1. i 2. istog zakona propisano je da Skupština akcionara saziva se i održava jednom godišnje (godišnja Skupština, najkasnije u roku od 3 meseca od dana podnošenja Upravnom odboru finansijskih izveštaja za svaku finansijsku godinu ili 6 meseci posle završetka poslovne godine). Godišnja Skupština održava se na dan i u vreme utvrđeno osnivačkim aktom, odnosno Odlukom Upravnog odbora u skladu sa ovim zakonom i osnivačkim aktom. Odredbom člana 278. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da ako se godišnja Skupština akcionarskog društva ne održi u propisanom roku, nadležni sud u vanparničnom postupku može naložiti njeno održavanje na zahtev akcionara koji ima pravo da prisustvuje i da glasa na godišnjoj Skupštini ili direktora, odnosno plana Upravnog odbora društva. Sud ima ovlašćenje da imenuje privremenog zastupnika sa ovlašćenjem da sazove i predsedava sednici Skupštine i utvrdi mesto i datum održavanja, kao i dnevni red sednice u skladu sa ovim zakonom. Pri ovakvom stanju stvari pravilno prvostepeni sud nalazi da su predlagači aktivno legitimisani za podnošenje predloga jer raspolažu sa ukupno 252 akcije protivnika predlagača. Žalilac aktivnu legitimacju predlagača u ovom postupku i ne spori. Dakle, radi se o predlagačima koji imaju pravo da učestvuju u radu Skupštine ali da glasaju jer je odredbom člana 40. st. 2. i 3. Statuta protivnika predlagača propisano da svaki akcionar koji poseduje 100 akcija ima pravo na 1 glas prilikom odlučivanja na skupštini. Odredbom člana 44. stav 1. Statuta protivnika predlagača propisano je da se sazivanje Skupštine objavljuje u dnevnom listu, na oglasnim tablama društva ili slanjem poziva. Iz dokaznog postupka proizlazi da tokom 2004. godine Skupština niti je sazvana niti održana, a navedeno je i nesporno među parničnim strankama. Dakle, pravilno prvostepeni sud zaključuje da je odlučna činjenica, koja proizlazi iz odredaba materijalnog prava, da li je Skupština održana ili ne. Podrazumeva se da se radi o godišnjoj Skupštini za poslovnu 2003. godinu, jer po logici stvari u tekućoj godini nužno je održati godišnju Skupštinu za prethodnu poslovnu godinu. Zakon o preduzećima u članu 250. stav 1. propisivao je da se Skupština saziva najmanje jedanput godišnje, ali za razliku od Zakona o privrednim društvima nije nalagao u kom roku su ovlašćena lica dužna da sazovu Skupštinu. Primenjeno na konkretan slučaj proizlazi da je po prethodnom Zakonu Skupština za 2003. godinu morala da bude održana najmanje jedanput u periodu od 01.01.2004. do 31.12.2004. godine. Dakle, rok za dobrovoljno sazivanje i održavanje Skupštine po prethodnom zakonu bio je do 31.12.2004. godine. Međutim, tokom trajanja 2004. godine i to 30.11.2004. godine, stupio je na snagu Zakon o privrednim društvima koji je ustanovio nove rokove za dobrovoljno izvršenje zakonom predviđene obaveze određenih lica za održavanje godišnje Skupštine kod protivnika predlagača. Iz citirane odredbe člana 276. stav 1. Zakona o privrednim društvima proizlazi da je u predmetnom slučaju taj rok istekao 01.06.2004. godine. Iz iznetih razloga, po - 15 -

PRIVREDNO PRAVO

oceni ovog suda neosnovani su navodi žalbe da je prilikom odlučivanja došlo do retroaktivne primene odredaba Zakona o privrednim društvima, jer je tokom trajanja 2004. godine došlo do ustanovljenja mehanizma sudske zaštite predlagača, dakle akcionara koji imaju pravo da učestvuju u radu Skupštine u situaciji kada protivnik predlagača dobrovoljnim putem nije omogućio sazivanje i održavanje Skupštine. Kako je predlog dostavljen sudu dana 08.02.2005. godine, dakle, nakon 01.06.2004. godine, isti se ne može smatrati preuranjenim. Budući da se u ovom slučaju ne radi o preuranjenom zahtevu kako tvrdi žalilac, žalbu je u ovom delu valjalo odbiti kao neosnovanu, jer bi preuranjenost postojala da se odlučivalo o poslovnoj 2004. godini, odnosno da je pobijanom odlukom naloženo zasivanje Skupštine povodom poslovne 2004. godine. To što podnesak protivpredlagača od 11.03.2005. godine nije blagovremeno priključen spisu, takođe ne utiče na pravilnost odluke, jer nalog suda za održavanje godišnje Skupštine sadržan u pobijanom rešenju za poslovnu 2003. godinu, nije u suprotnosti sa Odlukom protivnika predlagača za održavanje godišnje Skupštine za poslovnu 2004. godinu. Dakle, po oceni ovog suda moguće je tokom tekuće godine održati i Skupštinu po nalogu suda i Skupštinu koja je zakazana od strane Upravnog odbora protivnika predlagača za 29.04.2005. godine sa početkom u 17,00 časova u S, D. P. bb. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2700/05 od 30.03.2005. god.)

14. Nadležni sud u vanparničnom postupku može naložiti održavanje vanredne skupštine akcionarskog društva na kojoj će se izabrati stručni poverenik radi pregleda finansijskih izveštaja i poslovnih knjiga društva u poslednje tri godine, jer se radi o pitanju u delokrugu skupštine, pa upravni odbor nije mogao da odbije zahtev za sazivanje vanredne skupštine pozivom na to da predloženo pitanje za dnevni red nije u delokrugu skupštine. Iz obrazloženja: Član 278. stav 2. Zakona o privrednim društvima propisuje da ako se vanredna skupština akcionarskog društva ne održi najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva ili na dan koji utvrdi upravni odbor u skladu sa članom 277. stav 5, nadležni sud u vanparničnom postupku može naložiti njeno održavanje po zahtevu bilo kog akcionara koji je potpisnik zahteva za sazivanje. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su se stekli uslovi za nalaganje održavanja vanredne skupštine od strane suda u vanparničnom postupku. Neosnovani su žalbeni navodi kojima se ukazuje da pitanje predloženo za dnevni red ne spada u nadležnost skupštine. Član 334. Zakona o privrednim društvima propisuje da na predlog manjinskih akcionara akcionarskog društva koji raspolaže sa najmanje 20% osnovnog kapitala društva, skupština akcionara može da izabere stručnog poverenika radi pregleda finansijskih izveštaja kao i poslovnih knjiga društva u poslednje tri godine. Dakle, pitanje izbora stručnog poverenika jeste u nadležnosti skupštine. Član 290. stav 1. tačka 11. Zakona o privrednim društvima propisuje da skupština akcionara odlučuje i o drugim pitanjima navedenim u ovom zakonu ili osnivačkom aktu društva. Dakle, u ovom zakonu je izričito navedeno da skupština donosi odluku i o izboru stručnog poverenika. Zato su neosnovani žalbeni navodi da pitanje koje je predloženo za dnevni red nije u delokrugu skupštine, te da se nisu stekli uslovi za zakazivanje vanredne skupštine po nalogu suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pvž. 819/06 od 24.10.2006. god.) - 16 -

PRIVREDNO PRAVO

15. Kad je u međuvremenu protivnik predlagača zakazao redovnu godišnju sednicu skupštine akcionarskog društva, zahtev predlagača - manjinskih akcionara za održavanje skupštine akcionarskog društva po nalogu suda u vanparničnom postupku, samim tim postao je bespredmetan. Iz obrazloženja: Rešenjem R. _____/2005 od 9. septembra 2005. godine Trgovinski sud u B... odbio je zahtev predlagača za nalaganje održavanja redovne skupštine akcionara protivnika predlagača i za imenovanjem privremenog zastupnika za održavanje skupštine akcionara kao neosnovan, sa obrazloženjem da je predlog predlagača postao bespredmetan s obzirom da je protivnik predlagača zakazao skupštinu društva za 22. septembra 2005. godine. Delimično stoje navodi žalbe da prvostepeni sud u postupanju po predlogu predlagača nije ispoštovao odredbu člana 278. stav 3. Zakona o privrednim društvima jer nije u roku od 48 časova doneo rešenje po podnetom predlogu. Međutim, u situaciji kad je u međuvremenu protivnik predlagača zakazao redovnu godišnju sednicu skupštine društva za 22. septembra 2005. godine zahtev predlagača je samim tim postao bespredmetan, a u preostalom delu navodi žalbe neosnovani, jer na upravo zakazanoj skupštini društva predlagači će imati mogućnosti da iznesu svoju argumentaciju vezanu za rezultate poslovanja društva i da se izjasne na izveštaj revizora u jednom demokratskom postupku odlučivanja na skupštini društva, imajući u vidu da je skupština organ svih akcionara društva, a ne samo manjinskih i da zakonske odredbe vezane za odlučivanje na skupštini društva upravo afirmišu demokratska načela u donošenju odluka na skupštini kroz glasanje i izglasavanje određenih odluka većinom glasova. Zakonske odredbe vezane za zakazivanje skupštine od strane manjinskih akcionara, pre svega su usmerene da omoguće raspravu na skupštini akcionara i o onim temama koje su od interesa za manjinske akcionare, a ne i nametanje određenih rešenja od strane manjinskih akcionara, pa je stoga irelevantno po čijem je zahtevu redovna skupština protivnika predlagača zakazana i ko će voditi skupštinu, već je bitno da će predlagači na zakazanoj skupštini imati mogućnost da se izjasne o svom viđenju svih problema vezanih za upravljanje društvom. Pri tome, sud ukazuje da podneti predlog za zakazivanje redovne skupštine društva od strane predlagača na osnovu člana 277. stav 1. tačka 3. Zakona o privrednim društvima ne ispunjava predviđene zakonske uslove iz istog člana, jer predlagač nije dokumentovao da je upravnom odboru protivnika predlagača dostavio uredan zahtev za sazivanje redovne skupštine društva u skladu sa članom 277. stav 2. Zakona o privrednim društvima, jer dopis zaprimljen kod protivnika predlagača 15. jula 2005. godine koji se nalazi u prilogu predloga predlagača ne zadovoljava propisane zakonske uslove iz citiranog člana da bi prvostepeni sud mogao doneti rešenje shodno članu 278. stav 1. istog zakona, a u roku iz stava 3 citiranog zakona. Imajući u vidu navedeno, kako se u žalbi predlagač nije pozvao na određene zakonske razloge koji bi mogli dovesti do ukidanja prvostepene odluke, a kako u postupanju prvostepenog suda, ovaj sud nije našao bitne povrede postupka na koje pazi po službenoj dužnosti, sud je na osnovu člana 387. tačka 2. Zakona o parničnom postupku odbio žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 10412/05 od 4.10.2005. god.) - 17 -

PRIVREDNO PRAVO

DNEVNI RED (Član 284.Zakona o privrednim društvima)

16. Kada upravni odbor prilikom sazivanja vanredne sednice skupštine akcionara, nije ispoštovao zakonske rokove za davanje pisanih poziva za sednicu, akcionari koji imaju najmanje 10% akcija sa pravom glasa za izbor upravnog odbora, imaju pravo da se neposredno obrate sudu, umesto prethodno upravnom odboru, sa zahtevom da sud u vanparničnom postupku naloži da se u dnevni red zakazane skupštine uključe najviše dva nova pitanja. Iz obrazloženja: Predmet ovog vanparničnog postupka jeste zahtev akcionara koji poseduju 23% akcija protivnika predlagača AD "A..." u N..., da sud u smislu člana 284. Zakona o privrednim društvima uvrsti u dnevni red skupštine akcionara protivnika predlagača koja je zakazana za 28. decembar 2004. godine, razrešenje članova upravnog odbora i izbor novih članova upravnog odbora, kao i razmatranje poverenja vršioca dužnosti direktora i donošenja preporuke novoizabranom upravnom odboru za imenovanje direktora. Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza pravilno utvrdio i zaključio da je upravni odbor akcionarskog društva – protivnika predlagača, suprotno rokovima i postupku sazivanja i obaveštavanja za skupštinu iz člana 281. Zakona o privrednim društvima, zakazao skupštinu akcionarskog društva za 28. decembar 2004. godine. Nemajući mogućnost za podnošenje predloga upravnom odboru za dopunu dnevnog reda, predlagači su se odmah obratili sudu za donošenje predloženog rešenja. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno rešio kada je delimično usvojio zahtev predlagača i naložio AD "A..." u N... da na dnevni red skupštine akcionara koja je zakazana za 28. decembar 2004. godine, uvrsti i raspravljanje po tački: "Razrešenje članova upravnog odbora i imenovanje novih članova upravnog odbora". Prvostepeni sud je ovako rešio jer smatra da su bili ispunjeni uslovi iz člana 284. stav 6. Zakona o privrednim društvima, budući da su predlagači ovlašćeni da zaštitu svojih prava traže neposredno od suda, bez obzira na nepreduzimanje radnji iz člana 284. st. 3. i 4. navedenog zakona. Prema odredbi člana 281. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je: "Pisani poziv za sednicu skupštine akcionara upućuje se svakom akcionaru najkasnije 30 dana i najranije 60 dana pre dana održavanja sednice skupštine, a pisani poziv svakom akcionaru za vanrednu skupštinu daje se najkasnije 15 dana i najranije 30 dana pre dana sednice skupštine. Poziv se dostavlja poštom ili elektronskom poštom, ako je akcionar dao pisanu saglasnost za obaveštenje elektronskom poštom, svakom akcionaru koji ima pravo glasa na skupštini. Poziv dostavlja ili organizuje dostavljanje predsednik upravnog odbora ili drugi član odbora ili drugo lice koje je ovlašćeno da sazove skupštinu". Prema stavu 3. člana 281. Zakona o privrednim društvima propisano je: "Danom dostavljanja poziva iz stava 1. ovog člana u smislu ovog zakona smatra se dan slanja poštom preporučenom pošiljkom ili elektronskom poštom". Prema odredbi člana 313. stav 1. tačka 4. Zakona o privrednim društvima propisano je da upravni odbor akcionarskog društva saziva sednice skupštine akcionara i utvrđuje predlog dnevnog reda. U spisima predmeta nalazi se odluka upravnog odbora protivnika predlagača od 17. decembra 2004. godine kojom saziva V skupštinu akcionara AD "A..." u N... koja će se održati dana 28. decembra 2004. godine u 10 časova u prostorijama društva sa sledećim dnevnim redom: 1. usvajanje zapisnika sa skupštine akcionarskog društva - 18 -

PRIVREDNO PRAVO

održane dana 6. septembra 2004. godine i nastavljene 13. septembra 2004. godine; 2. usvajanje procene vrednosti kapitala AD "A..." u N... sa stanjem na dan 31. decembra 2003. godine; 3. problemi u funkcionisanju skupštine akcionarskog društva; 4. razno. Dakle, ne radi se o godišnjoj već o vanrednoj sednici skupštine akcionara sazvanoj na osnovu člana 277. stav 1. tačka 1. Zakona o privrednim društvima. Upravni odbor protivnika predlagača, budući da se radi o vanrednoj sednici Skupštine akcionara, bio je dužan shodno članu 281. Zakona o privrednim društvima svakom akcionaru dati pisani poziv najkasnije 15 dana i najranije 30 dana pre dana održavanja sednice skupštine. Kako je odluka o sazivanju sednice skupštine akcionara protivnika predlagača doneta od strane upravnog odbora dana 17. decembra 2004. godine, te kako je određeno da će se sednica skupštine akcionara održati dana 28. decembra 2004. godine, proizlazi da je V skupština akcionara protivnika predlagača — vanredna skupština akcionara sazvana protivno odredbi člana 281. stav 1. Zakona o privrednim društvima. Odredbom člana 284. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je: "Na sednici skupštine akcionara može se odlučivati samo o tačkama dnevnog reda koje su valjano objavljene i uvršćene u dnevni red u skladu sa ovim zakonom, a može se raspravljati i o drugim pitanjima". Dakle, sednica skupštine akcionara protivnika predlagača sazvana za dan 28. decembarh 2004. godine nije mogla punovažno odlučivati samo o tačkama predloženog dnevnog reda. Prema odredbi člana 284. stav 2. Zakona o privrednim društvima propisano je: "Akcionar ili akcionari koji imaju najmanje 10% akcija sa pravom glasa za izbor upravnog odbora društva mogu predložiti i zahtevati da se najviše dva nova pitanja uključe u dnevni red skupštine". U konkretnom slučaju predlagači poseduju 23% akcionarskog kapitala protivnika predlagača, tako da se imaju smatrati legalnim predlagačima da zahtevaju da se najviše dva nova pitanja uključe u dnevni red skupštine. Prema odredbi člana 284. stav 3. Zakona o privrednim društvima propisano je: "Predlog iz stava 2. ovog člana mora se sačiniti u pisanoj formi u roku od sedam dana od dana objave godišnjeg saziva sednice skupštine odnosno u roku od pet dana od dana objave saziva sednice vanredne skupštine". U konkretnom slučaju odluka o sazivanju sednice skupštine akcionara protivnika predlagača doneta je dana 17. decembra 2004. godine, a predlagači su dana 22. decembra 2004. godine podneli zahtev sudu da se u dnevni red skupštine akcionara zakazanoj za 28. decembar 2004. godine uvrste i dve nove tačke dnevnog reda, čime su ispoštovali zakonske uslove predviđene u članu 284. stav 3. Zakona o privrednim društvima. Viši trgovinski sud smatra da predlagači nisu bili obavezni da ovaj predlog dostave prethodno upravnom odboru akcionarskog društva, a tek ukoliko upravni odbor akcionarskog društva odbije zahtev, da se obrate trgovinskom sudu radi podnošenja zahteva za uvršćenje novog dnevnog reda za već zakazanu skupštinu akcionara. Ovo stoga što je, kao što je to već prethodno izneto, sama procedura oko sazivanja skupštine akcionara protivnika predlagača izvršena protivno odredbi člana 281. stav 1. Zakona o privrednim društvima, pa su predlagači mogli osnovano zaključiti da Upravni odbor ne bi udovoljio njihovom zahtevu, a posebno imajući u vidu i kratkoću vremena koja je postojala između podnošenja predloga za proširenje dnevnog reda na sednici skupštine akcionara i datuma sazivanja te sednice. Odredbom člana 284. stav 6. Zakona o privrednim društvima propisano je: "Ako upravni odbor akcionarskog društva propusti da odgovori na zahtev akcionara u skladu sa stavom 2. ovog člana ili ako on odbije zahtev, nadležni sud u vanparničnom postupku ima ovlašćenje, po zahtevu bilo kog od tih akcionara, da naloži da se njihovom zahtevu udovolji, o čemu donosi odluku u roku od 48 časova posle prijema zahteva". Polazeći od stanja u predmetu i od citirane zakonske odredbe, proizlazi da su predlagači bili prinuđeni da se neposredno obrate sudu sa zahtevom za proširenje dnevnog reda za sazvanu sednicu skupštine akcionara protivnika predlagača za dan 28. decembar 2004. godine. Naime, ako bi se prethodno obratili upravnom odboru, a on propustio da donese odluku ili odbio zahtev predlagača za proširenje dnevnog reda sazvane skupštine akcionara protivnika predlagača, tada ne bi ostalo vremena za primenu odredbe člana 284. stav 6. Zakona o privrednim društvima, tako da bi citirana odredba ostala samo mrtvo slovo na papiru. Drugačija je situacija da je protivnik predlagača - 19 -

PRIVREDNO PRAVO

— njegov upravni odbor sazvao sednicu skupštine akcionara na način propisan odredbom člana 281. stav 1. Zakona o privrednim društvima, kada bi ostalo dovoljno vremena da akcionari svoj zahtev sačinjen u pisanoj formi dostave upravnom odboru u roku od pet dana od dana objave saziva sednice vanredne skupštine, sa razlozima za davanje predloga, uključujući i predlog odluke, kao i sa imenima akcionara koji daju predlog i broj glasova kojim raspolažu (član 284. stav 4. Zakona o privrednim društvima). Na temelju iznetih razloga i na osnovu člana 380. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Viši trgovinski sud je odbio žalbu protivnika predlagača kao neosnovanu i potvrdio rešenje prvostepenog suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 109/05 od 17.01.2005. god.)

POBIJANJE ODLUKE SKUPŠTINE AKCIONARA (Čl. 302. i 306. Zakona o privrednim društvima)

17. Akcionar koji nije glasao na sednici (nije propisno pozvan ili je onemogućen da bude prisutan) ili je glasao protiv odluke može uvek pobijati odluku skupštine akcionara tužbom protiv odluke. Iz obrazloženja: Iz stanja u spisu proizilazi da je na vanrednoj sednici skupštine akcionara koja je sazvana po zahtevu grupe akcionara i održana dana 27.09.2005. godine, doneta Odluka kojom je odbijen zahtev tužilaca za verifikaciju 22 nova glasa. Protiv ove odluke na navedenoj sednici glasali su svi tužioci. Iz iznetih razloga podneta je tužba radi poništaja odluke skupštine. Prvostepeni sud odbacio je tužbu zbog nedostatka pravnog interesa za njeno donošenje sa obrazloženjem da tužioci tužbom traže poništaj odluke Skupštine tuženog kojom je odbijena verifikacija njihovih mandata, jer punomoćja kojim daju ovlašćenja za zastupanje nisu overili kod suda ili organa uprave, da je ovakva odluka skupštine procesnog karaktera, a ne materijalno pravnog karaktera, te da istom nije povređeno nikakvo materijalno pravo tužilaca zbog čega oni nemaju pravni interes za podnošenje tužbe. Takođe da se radi zaštite svojih prava mogu obratiti skupštini preduzeća, a u parničnom postupku mogu ostvarivati samo zaštitu svojih materijalnih prava. Drugostepeni sud smatra da se pravni stav prvostepenog suda ne može prihvatiti upravo iz razloga jer Zakon o privrednim društvima ne pravi razliku kada su u pitanju odluke skupštine u tom pravcu da li su iste procesnog ili materijalno-pravnog karaktera. Odredbom člana 302. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da pobijanje odluka skupštine akcionara vrši se pred nadležnim sudom, stavom 2. istog člana propisano je da tužbu iz stava 1. člana može da podnese: svaki akcionar koji je na sednici skupštine glasao protiv predmetne odluke, kao i akcionar koji nije bio propisno pozvan na sednicu skupštine ili je onemogućen na drugi način da bude na njoj. Odredba člana 306. stav 1. propisuje da se tužba za pobijanje odluke skupštine akcionara podnosi protiv društva. Član 306. stav 2. propisuje da se tužba iz stava 1. podnosi u roku od 30 dana od dana saznanja za donetu odluku. U stavu 3. propisano je da ako je tužilac bio prisutan na sednici skupštine akcionara na koje je odluka doneta rok iz stava 2. počinje teći prvog narednog dana od dana kada je zaključena sednica - 20 -

PRIVREDNO PRAVO

skupštine akcionara na kojoj je doneta odluka. Primenjeno na konkretan slučaj znači da je sednica skupštine zaključena 27.09.2005. godine. Kako se kao tužioci pojavljuju ovlašćena lica, akcionari i koji su glasali protiv odluke skupštine, te kako je kao tuženi označeno društvo što je u skladu sa citiranim propisima, po nalaženju drugostepenog suda nema mesta odbačaju tužbe, već je prvostepeni sud dužan da po istoj postupa i donese meritornu odluku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 12704/05 od 28.11.2005. god.)

18. Za rešavanje o zahtevu za poništaj nezkonitih odluka o izboru i razrešenju organa preduzeća, stvarno je nadležan trgovinski sud. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio poništaj, kao nezakonite, odluke Skupštine akcionarskog društva, tvrdeći da je Skupština na kojoj je doneta osporena odluka nezakonito sazvana i održana, usled čega je ništava njena odluka o razrešenju tužioca sa mesta direktora. Drugostepeni sud smatra da žalbeni navodi tužioca, po kojima je sud bio dužan da se oglasi stvarno nenadležnim u pogledu dela tužbe koji se odnosi na poništaj odluke o razrešenju tužioca sa mesta direktora, nisu osnovani. Ovo stoga što u konkretnom slučaju nije reč o tužbi kojom je u oblasti radnih odnosa traženo rešenje spora o izboru i razrešenju organa privrednog društva, za koju je stvarno nadležan opštinski sud, već je reč o tužbi zasnovanoj na članu 302. Zakona o privrednim društvima, koja se odnosi na osnove pobijanja odluka skupštine akcionarskog društva, odnosno koja se odnosi na odlučivanje i upravljanje u privrednom društvu, a ne na radne odnose. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.1638/04 od 27.01.2006. god.)

IZBOR ČLANOVA UPRAVNOG ODBORA (Član 309. Zakona o privrednim društvima)

19. Članovi upravnog odbora akcionarskog društva mogu se birati od strane akcionara na bilo kojoj vanrednoj skupštini koja je sazvana radi tog izbora, što znači i na vanrednoj skupštini koja se održava po nalogu suda u vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem pod I izreke usvojen je predlog predlagača i naloženo protivniku predlagača - "I..." AD u B... održavanje vanredne skupštine akcionara protivnika predlagača za dan 16. februara 2005. godine, u prostorijama protivnika predlagača u 12,00 časova, a po pismenom predlogu predlagača - preduzeća "B..." DOO u B... sa predloženim dnevnim redom kao u zahtevu predlagača br. 443 od 30. decembra 2004. godine i odlukama, koji čine sastavni deo zahteva: 1. izbor predsedavajućeg - 21 -

PRIVREDNO PRAVO

skupštine akcionara, 2. razrešenje članova upravnog odbora, 3. imenovanje članova upravnog odbora. U stavu II izreke odlučeno je da će ovo rešenje strankama u ovom postupku služiti umesto poziva za vanrednu skupštinu akcionara. Protiv navedenog rešenja protivnik predlagača podneo je žalbu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Predloženo je da se ožalbeno rešenje preinači ili da se isto ukine. Viši sud je ispitao prvostepeno rešenje u smislu čl. 365. i 381. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) u vezi člana 46. st. 2. i 3. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) i našao da žalba nije osnovana. Žalbom je podvučeno i to da su predložene odluke iz zahteva predlagača - "B..." DOO u B... ne samo van ekonomske logike, suprotne interesima svih vlasnika, nego da su i suprotne zakonu. Međutim, prema tački 2. stava 1. člana 309. Zakona o privrednim društvima članovi upravnog odbora akcionarskog društva mogu se birati od strane akcionara na bilo kojoj vanrednoj skupštini koja je sazvana radi tog izbora. Stoga nisu prihvatljivi navodi žalbe koji govore o tome da se uskoro očekuje redovna skupština akcionarskog društva. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 1367/05 od 31.03.2005. god.)

AKTA I DOKUMENTA DRUŠTVA (Čl. 342. i 343. Zakona o privrednim društvima)

20. Ako je prvostepeni sud u vanparničnom postupku usvojio zahtev udruženja akcionara za pristup aktima i dokumentima akcionarskog društva radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida, učinio je apsolutno bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, jer je u postupku kao predlagač učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem usvojen je zahtev predlagača pa je naloženo protivniku predlagača da u radno vreme i u svojim prostorijama, dozvoli i stavi na raspolaganje, uvid u kopiranje predlagaču ili njegovom punomoćniku, poslovnu dokumentaciju iz člana 342. Zakona o privrednim društvima u roku od 3 dana po pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Iz spisa i utvrđenja prvostepenog suda proizlazi da je predlagač dana 14. marta 2005. godine podneo zahtev sudu za izdavanje naloga protivniku predlagača da mu omogući nesmetan uvid, pregled i kopiranje poslovne dokumentacije preduzeća. Protivnik predlagača nije dozvolio uvid i pregled poslovnih knjiga, finansijskih izveštaja iako mu se predlagač pismeno obratio dana 21. februara 2005. godine. Pri ovakvom stanju stari, prvostepeni sud doneo je pobijano rešenje. Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", broj 125/2004), jer je u postupku kao predlagač učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku. Kako na ovu povredu drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, pobijano rešenje valjalo je ukinuti. Naime, udruženje akcionara, ovde predlagač ima status pravnog lica što proizlazi iz odredaba Zakona o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ ("Sl. list SFRJ" br. 42/90). Međutim, ovo pravno lice - 22 -

PRIVREDNO PRAVO

nije vlasnik protivnika predlagača, jer akcije kao udruženje ne poseduje. Akcije, verovatno poseduju članovi udruženja kao skup fizičkih lica. Reč verovatno znači da prilikom osnivanja udruženja, organ nadležan za registracione poslove i to Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ne proverava da li fizička lica koja pristupaju udruženju zaista imaju status akcionara, što takođe proizlazi iz odredaba Zakona o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ. Kako udruženje nije akcionar, a što je prvostepeni sud bio u mogućnosti da proveri i uvidom u registarski uložak za protivnika predlagača, registarski list br. 2, predlagač nema ni procesnu ni aktivnu legitimaciju za podnošenje predloga. Aktivna legitimacija za podnošenje predloga propisana je odredbom člana 343. Zakona o privrednim društvima gde stoji da je akcionarsko društvo dužno, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, da akta iz člana 342. ovog zakona stavi na raspolaganje svakom akcionaru ili ranijem akcionaru za period u kojem je bio akcionar društva, radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida, i to u radno vreme društva u prostorijama društva. Akcionarsko društvo može odrediti da lice koje zahteva pristup aktima treba da se identifikuje kao i da dokaže status akcionara pre obezbeđenja tražene informacije. Dakle, aktivna legitimacija podrazumeva da lice koje ima ili je imalo određen broj akcija, takav zahtev najpre podnosi protivniku predlagača i mimo suda u smislu citirane odredbe. Procesna legitimacija je šire uređena u odnosu na Zakon o parničnom postupku, jer nije dovoljno da predlagač bude postojeće fizičko ili pravno lice da bi podnelo zahtev sudu, već i da poseduje određen broj akcija. Procesna legitimacija propisana je odredbom člana 344. stav 1. Zakona o privrednim društvima gde stoji da ako članovi upravnog odbora akcionarskog društva odbiju da stave na raspolaganje akta u skladu sa članom 343. ovog zakona, u roku od pet dana od dana podnošenja pisanog zahteva, lice koje ima pravo na uvid može tražiti u vanparničnom postupku od suda da mu omogući ostvarenje ovog prava. Iz iznetog proizlazi da se procesna i aktivna legitimacija kod ovakvih predloga podudaraju. U nastavku postupka prvostepeni sud je dužan da u skladu sa iznetim odluči da li predlagač može biti stranka u ovom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 3110/05 od 2.04.2005. god.)

21. Svaki akcionar, bez obzira na broj akcija, ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju onemogućavanja uprave A. D. dostupnosti podataka. Iz obrazloženja: Iz spisa se zaključuje, u bitnom, da je uprava subjekta upisa – Akcionarskog društva "A... P...". odbila zahtev manjinskih akcionara za sazivanje skupštine akcionarskog društva, nakon čega su manjinski akcionari sazvali skupštinu koja je i održana dana 11.03.2004. godine, nakon utvrđenja da istoj prisustvuju akcionari ili punomoćnici akcionara sa više od trećine ukupnog broja akcija – glasova. Na toj skupštini, između ostalih, donete su odluke o razrešenju dotadašnjeg upravnog odbora i izboru upravnog odbora u novom sastavu, a taj upravni odbor je dana 12.03.2004. godine doneo odluke o razrešenju v.d. generalnog direktora Ž.T. i imenovanju na tu funkciju D.P. D. 15.03.2004. godine podneta je prijava za upis u sudski registar promene lica ovlašćenog za zastupanje subjekta upisa, tako što bi se brisao Ž. T., a upisao D. P. Pobijanim rešenjem registarski sud je odbio zahtev za upis, na osnovu utvrđenja da skupštini od 11.03.2004. godine nije prisustvovalo ili bilo zastupljeno više od jedne trećine akcionara. Viši trgovinski sud nalazi da je pravilno registarski sud utvrdio i zaključio da lica koja su prisustvovala skupštini dana 11.03.2004. godine nisu, kao akcionari ili njihovi punomoćnici, imala više - 23 -

PRIVREDNO PRAVO

od trećine ukupnog broja akcija – glasova, što je zakonom i statutom propisan procenat prisutnih za punovažno odlučivanje skupštine koja se prethodno nije mogla održati zbog nedostatka kvoruma (član 256. stav 3. Zakona o preduzećima, čl. 27. Statuta akcionarskog društva). Suprotno zapisniku sa skupštine od 11.03.2004. godine, prema kojoj je skupština počela u prisustvu akcionara ili punomoćnika sa 32.620 akcija (33,40%), četiri akcionara sa manje od po 1.000 akcija (u zbiru 681 akcija), ni po statutu (čl. 19.) ni po Zakonu o preduzećima (čl. 221. st. 5) nisu imali pravo učešća, odnosno odlučivanja u radu skupštine i stoga njihovi glasovi nisu mogli činiti kvorum skupštine. Naknadno pristupanje akcionara Zrnića, sa 1.763 akcije (na skupštini sabrane sa početnim brojem od 32.620 na zbir od 34.383, što je izmenjeno u podnescima tokom registarskog postupka i žalbi, tvrdnjom da su u broju od 1.763 sadržane i akcije dva od četiri akcionara sa manje od 1.000 akcija), nije skupštini dalo potreban kvorum od preko trećine akcija. Ovo stoga što su pojedini akcionari, prema pravilnom utvrđenju registarskog suda, povukli – opozvali data punomoćja, pismenim i potpisanim izjavama na samim punomoćima, a drugi akcionari punomoćja nisu ni dali, ni preneli advokatu G. T., takođe prema pravilnom utvrđenju registarskog suda da punomoćnik akcionara na osnovu pismenog punomoćja nije mogao (bez njihovog znanja, odnosno izričite izjave), da primljeno punomoćje prenosi na treća lica. U konkretnom slučaju na advokata T. koji je prema zapisniku na skupštini od 11.03.2004. godine predstavljao i takve akcionare, ali faktički bez njihovog punomoćja. Stoga je pravilan i zaključak registarskog suda, zasnovan na izvedenim pismenim dokazima, da skupštini od 11.03.2004. godine nije prisustvovao dovoljan broj akcionara, odnosno njihovih punomoćnika, dakle sa preko trećine glasova – akcija, usled čega nije bilo ni uslova za održavanje i odlučivanje te skupštine. Pored toga, u spisima nema ni dokaza (čl. 255. st. 3. Zakona o preduzećima) da su, osim na skupštini prisutnih akcionara, inače jedinstvenih u osporavanju uprave akcionarskog društva, ostali akcionari (njih preko dve trećine), na tu skupštinu pozvani na valjan način, propisan odredbom člana 250. stav 4. Zakona o preduzećima. Žalbeni navodi kojima se dovodi u sumnju nepristrasnost i procesno postupanje registarskog sudije i prvostepenog suda nisu osnovani. U spisima je podnesak subjekta upisa (izvod iz zapisnika sa sednice upravnog odbora, potpisan od strane predsednika upravnog odbora i overen pečatom preduzeća) kojim se upravni odbor i direktor protive upisu u sudski registar promene lica ovlašćenog za zastupanje, usled, po njima, nezakonitog odlučivanja skupštine od 11.03.2004. godine i upravnog odbora koji je ta skupština izabrala. Taj podnesak dostavljen je registarskom sudu dana 15.03.2004. godine, istog dana kada i prijava za upis. Stoga je bila zakonska obaveza registarskog suda da donese obrazloženo rešenje o zahtevu za upis, usled oprečnih predloga učesnika (čl. 46. st. 4. Zakona o upisu), s tim da pre toga postupi po odredbama čl. 38. i čl. 41. Zakona o upisu, kako bi, po potrebi i na ročištu, raspravio i utvrdio ispunjenost uslova za upis, posebno teritorijalnih (čl. 34. Zakona o upisu). U tom postupanju registarski sud se savesno i objektivno, ali potpuno nepotrebno, upustio u pitanja koja su sada predmet žalbe, a koja se svode na utvrđenja ko jeste akcionar subjekata upisa, s kolikim brojem akcija, koji akcionar je kom licu dao punomoćje, koji akcionar je kom licu oppzvao punomoćje, koje punomoćje je uredno, a koje nije. Tim pitanjima, kao i pitanjima koji statut je na snazi, u kom tekstu, kada je menjan, itd. registarski sudija, u vanparničnom postupku uopšte ne treba da se bavi. Sudija nije ni brojač glasova, kakvog navodi član 213. Zakona o preduzećima, ni skupštinski zapisničar iz člana 255. Zakona o preduzećima, niti je lice koje vodi knjigu akcionara iz člana 232. Zakona o preduzećima. Sva su ta pitanja interna stvar akcionarskog društva i njegovih akcionara, i ako oni sami nisu u stanju da utvrde ko su akcionari, s kojim brojem akcija, ko su punomoćnici i s kojim brojem akcija, kada je donet i kako glasi njihov statut, ne vidi se ni kako bi, ni zašto bi to utvrđivao registarski sudija u vanparničnom postupku upisa u sudski registar promene nekog podatka o subjektu upisa, bilo o licu ovlašćenog za zastupanje, bilo nekog drugog podatka. - 24 -

PRIVREDNO PRAVO

Ako manjinski akcionari podatke o akcijama, punomoćnicima i statutu nemaju, a uprava akcionarskog društva neće da omogući njihovu dostupnost, kako je, uostalom, izričito izjavio direktor akcionarskog društva Ž. T. svaki akcionar, bez obzira na broj akcija, imao je pravo na sudsku zaštitu po članu 86. Zakona o preduzećima (obaveštavanje akcionara), odnosno ima takvo pravo po odredbama čl. 342 – 344. sada važećeg Zakona o privrednim društvima. Uloga suda po tim odredbama, međutim, jeste da po potrebi i prinudnim putem omogući akcionarima pravo na relevantne informacije, posebno one potrebne za sazivanje skupštine od strane akcionara, ali ni tada neće sud utvrđivati, upoređivati i sravnjivati podatke o akcionarima, akcijama i aktima akcionarskog društva. Sa iznetih razloga žalba nije osnovana, pri čemu drugi žalbeni navodi, uključujući i one koji se odnose na statut (prema stanju u spisima – izmenjen i dopunjen odlukom skupštine akcionarskog društva od 27.05.2003. godine), ili na saznanje punomoćnika da su vlastodavci punomoćja opozvali, nisu od odlučnog značaja za odluku o žalbi. Stoga je na osnovu člana 54. stav 2. Zakona o upisu žalba odbijena, a rešenje registarskog suda je potvrđena. To ne sprečava bilo manjinske, bilo većinske akcionare da na uredno sazvanoj i održanoj skupštini donesu odluke o promeni uprave akcionarskog društva, ukoliko istom nisu zadovoljni, te da na osnovu donetih odluka podnesu novu prijavu za upis. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 5158/04 od 9.12.2004. god.)

22. Udruženje akcionara, predlagač, ima status pravnog lica, ali nema status akcionara kod protivnika predlagača, što znači da nije ni procesno ni aktivno legitimisano za podnošenje predloga radi pristupa aktima društva po odluci suda u vanparničnom postupku, već to pravo pripada samo akcionarima kao fizičkim licima, dakle ne i njihovom udruženju kao pravnom licu, jer udruženje akcionara ne poseduje svojstvo vlasnika kod protivnika predlagača, a time ni svojstvo stranke u postupku. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem delimično je usvojen zahtev predlagača - Udruženja akcionara "R..." AD u B... za izdavanje sudskog naloga, pa je naloženo protivniku predlagača - "R..." AD u B... da omogući predlagaču uvid radi kopiranja i ostvarivanja prava na uvid i to u radno vreme društva u prostorijama društva određene dokumentacije. Protiv navedenog rešenja blagovremenu i dozvoljenu žalbu izjavljuje protivnik predlagača iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da drugostepeni sud preinači ožalbeno rešenje i u celosti odbije predlog kao neosnovan ili da ukine pobijano rešenje i vrati predmet na ponovni postupak sudu. U navodima žalbe protivnik predlagača, između ostalog, ističe da je učinjena bitna povreda postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku jer predlagač ne poseduje aktivnu legitimaciju. Drugostepeni sud nalazi da je žalba protivnika predlagača osnovana. U prvostepenom postupku učinjena je bitna povreda postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) gde je propisano da ako je u postupku učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, bitna povreda odredaba parničnog postupka u takvoj situaciji uvek postoji. Navedeno znači da udruženje akcionara, kao pravno lice, ne može da bude stranka u predmetnom vanparničnom postupku, jer je isto protivno odredbama Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004). Odredbom člana 342. Zakona o privrednim društvima propisano je koja dokumenta i akta čuva akcionarsko društvo. Članom 343. istog zakona propisano je da je akcionarsko društvo dužno, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, da akta iz člana 342. zakona stavi na raspolaganje svakom akcionaru ili ranijem akcionaru za period u kome je akcionar društva, radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida i to u radno vre- 25 -

PRIVREDNO PRAVO

me društva u prostorijama društva. Akcionarsko društvo može odrediti da lice koje zahteva pristup aktima treba da se identifikuje i da dokaže status akcionara pre obezbeđenja tražene informacije. Navedenom odredbom propisano je koja su lica aktivno legitimisana da se neposredno obrate akcionarskom društvu radi ostvarivanja prava iz ovog člana. Dakle, aktivna legitimacija pripada akcionaru ili ranijem akcionaru za period u kome je bio akcionar društva. Član 343. istog zakona određuje procesnu legitimaciju to jest pristup aktima po odluci suda, ukoliko akcionarsko društvo odbije da stavi na raspolaganje akte u skladu sa članom 343. zakona u roku od 5 dana od dana podnošenja pisanog zahteva. Stavom 1. navedenog člana propisano je da lice koje ima pravo na uvid može tražiti u vanparničnom postupku od suda da mu omogući ostvarenje ovog prava. Dakle, u ovoj situaciji aktivna i procesna legitimacija se u potpunosti podudaraju, to znači da predlog ovakve vrste sudu može da podnese akcionar ili raniji akcionar za period u kome je bio akcionar društva. Iz predmetnih spisa proizlazi da predlagač ima status pravnog lica, ali ne proizlazi da ima status akcionara kod protivnika predlagača. Navedeno znači da udruženje akcionara nije procesno legitimisano za podnošenje predloga sudu, već samo članovi udruženja kao fizička lica - akcionari, ali ne i samo udruženje, kao pravno lice. Kako udruženje akcionara ne poseduje svojstvo vlasnika kod protivnika predlagača, to ne poseduje ni svojstvo stranke u ovom postupku, pa će prvostepeni sud u nastavku postupka odlučiti u skladu sa iznetim o dozvoljenosti predloga predlagača. Žalba je uvažena i pobijano rešenje ukinuto primenom odredbe člana 387. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 5049/05 od 31.05.2005. god.)

23. Isprava o upisu kluba akcionara u registar udruženja pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, nije dokaz o statusu akcionara kod akcionarskog društva - protivnika predlagača, koji je potreban za pristup aktima društva po odluci suda u vanparničnom postupku, pa će sud zahtev takvog predlagača odbiti. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača - Klub akcionara UP "M..." AD u B.., kojim je traženo da se protivniku predlagača - UP "M..." AD u B... naloži da predlagaču dozvoli i stavi na raspolaganje, uvid i kopiranje sledeću poslovnu dokumentaciju: - zapisnike koji dokazuju svojinska i druga prava društva; - zapisnike i odluke skupštine, upravnog odbora i nadzornog odbora; - pisane naloge i odluke upravnog dobra za 2002, 2003. i 2004. godinu; - finansijske izveštaje, izveštaje o poslovanju i izveštaje revizora; -prospekt za izdavanje akcija i drugih hartija od vrednosti; - knjigu akcija, - listu svih prenosa akcija od akcionara, uključujući zalogu i druge prenose akcija kojima sticalac ne postaje akcionar i - spisak ugovora koji su sa društvom zaključili članovi upravnog i nadzornog odbora. Žalba predlagača nije osnovana. Prvostepeni sud je bio stanovišta da je zahtev neosnovan stoga što predlagač u svom zahtevu protivniku predlagača nije dostavio - označio adresu na kojoj je moguće da bude obavešten o odgovoru na njegov zahtev, pa nije ni bilo propusta na strani protivnika predlagača. Rešenje prvostepenog suda kojim je odbijen kao neosnovan zahtev za pristup aktima koji se čuvaju u akcionarskom društvu je pravilno, ali iz drugih razloga. Predlagač se zahtevom podnetim sudu nije identifikovao i dokazao status akcionara onako kako to propisuje član 343. stav 1. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004). Lice koje ima pravo na uvid i pristup aktima i dokumentima koji se čuvaju u akcionarskom društvu jeste akcionar (svaki akcionar, odnosno raniji akcionar za period u kome je bio akcionar). Ispravom priloženom uz - 26 -

PRIVREDNO PRAVO

predlog nije dokazan status akcionara, već da je predlagač 7. februara 2005. godine upisan u registar udruženja pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava rešenjem 2/0-406/2-2003-03. Na osnovu iznetog, rešenje prvostepenog trgovinskog suda je potvrđeno osloncem na odredbu člana 387. tačka 2. ZPP u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Sl. glasnik RS", br. 46/95, 18/2005). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 4253/05 od 6.05.2005. god.)

24. Lice koje ima pravo na uvid i pristup aktima i dokumentima koji se čuvaju u akcionarskom društvu, jeste akcionar (svaki akcionar, odnosno raniji akcionar za period u kome je bio akcionar), ali to pravo ne pripada klubu akcionara bez obzira što je isti upisan u registar udruženja pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, jer se time ne dokazuje status akcionara. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem usvojen je zahtev predlagača - Kluba akcionara "T..." kojim je traženo da se protivniku predlagača "T..." AD u B... naloži da predlagaču u roku od tri dana od prijema prepisa prvostepenog rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja, stavi na raspolaganje poslovnu dokumentaciju iz člana 342. Zakona o privrednim društvima i dozvoli uvid i fotokopiranje, prema predlogu od 28. marta 2005. godine, uz nadoknadu troškova postupka od 2.000,00 dinara. Protiv naznačenog rešenja protivnik predlagača podneo je žalbu. Viši sud je ispitao prvostepeno rešenje u smislu čl. 372. i 388. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004), u vezi člana 46. st. 2. i 3. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) i našao da je žalba osnovana. Pravilnost pobijanog prvostepenog rešenja kojim je usvojen zahtev za pristup čuvanim aktima društva dovode u sumnju navodi žalbe o tome da prvostepeni sud nije utvrdio ko je zapravo "klub akcionara", koga on predstavlja i na osnovu kojih dokaza se legitimiše. U odgovoru na žalbu predlagač je naveo da je prvostepenom sudu predočeno da je upisan u registar udruženja pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Takvo rešenje spisima ovog vanparničnog predmeta nije priključeno, ali i inače takvom ispravom ne bi bio za predlagača dokazan status akcionara, već samo to da je predlagač upisan u registar udruženja pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Lice koje ima pravo na uvid i pristup aktima i dokumentima koji se čuvaju u akcionarskom društvu jeste akcionar (svaki akcionar odnosno raniji akcionar za period u kome je bio akcionar). Predlagač se zahtevom podnetim sudu nije identifikovao i dokazao status akcionara onako kako to propisuje član 343. stav 1. Zakona o privrednim društvima. Rešenje prvostepenog suda kojim je usvojen zahtev za pristup aktima koji se čuvaju u akcionarskom društvu otuda je moralo biti preinačeno rešenjem drugostepenog suda osloncem na odredbu člana 387. tačka 3. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Sl. glasnik RS", br. 46/95, 18/2005). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 4074/05 od 6.05.2005. god.)

25. Zavisna društva rade samostalno, pa akcionari matičnog društva ne mogu obraćanjem matičnom društvu, odnosno sudskim nalogom u vanparničnom postupku od matičnog društva - 27 -

PRIVREDNO PRAVO

tražiti pravo uvida u akta zavisnih društava s ograničenom odgovornošću, jer postoji odvojenost pravnog subjektiviteta matičnog akcionarskog društva i zavisnih društava sa ograničenom odgovornošću. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem u pobijanom delu pod II izreke odbačen je zahtev predlagača B.M, B.K, I.M. i Z.A. kao akcionara "P...T..." AD, za izdavanje sudskog naloga u delu koji se odnosi na uvid u određenu dokumentaciju kako matičnog društva - protivnika predlagača "P...T..." AD, tako i zavisnih društava. Prvostepenim rešenjem u pobijanom delu pod II izreke odbačen je zahtev predlagača B.M, B.K, I.M. i Z.A. kao akcionara "P...T..." AD, za izdavanje sudskog naloga u delu koji se odnosi na uvid u sledeću dokumentaciju: - knjigu ugovora, kako matičnog društva - protivnika predlagača "P...T..." AD, tako i zavisnih društava, - svu dokumentaciju stambene problematike, kako matičnog tako i zavisnih društava, - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na renoviranje unutar poslovnih zgrada, - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na program fiskalnih kasa, - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na program "D...", - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na ugašeno društvo "P...T...B...L..." AD, - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na of shore kompaniju na Kipru, - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na zajedničko preduzeće sa našim manjinskim ulogom "A...P...Y..." d.o.o, - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na sadašnja i ugašena preduzeća čiji su osnivači osnivači preduzeća "S...", - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na sadašnja i ugašena preduzeća čiji su osnivači osnivači preduzeća "P...", - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na sadašnja i ugašena preduzeća čiji su osnivači osnivači preduzeća "L...", - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na sadašnja i ugašena preduzeća čiji su osnivači osnivači preduzeća "K...I...G...", - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na sadašnja i ugašena preduzeća čiji su osnivači osnivači preduzeća "T...", - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na sadašnja i ugašena preduzeća čiji su osnivači osnivači preduzeća "T...", - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na sadašnja i ugašena preduzeća čiji su osnivači osnivači preduzeća "R...", - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na sadašnja i ugašena preduzeća čiji su osnivači osnivači preduzeća "E...", - svu poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na sve vrste vozila u vlasništvu preduzeća (matičnog društva i zavisnih društava), kao i na otuđena vozila, - bilansi stanja i bilansi uspeha i poreski bilansi, - spisak primanja svih zaposlenih u "P...T..." AD (za matično društvo i sva zavisna društva) i of shore kompaniju na Kipru, dokument za koji postoji zakonska obaveza da se preda poreskim organima do 20. januara svake godine. Protiv navedenog rešenja u delu u kome nisu uspeli sa zahtevom (pod II izreke) predlagači su podneli žalbu. U žalbi je istaknuto da od strane prvostepenog suda nije navedeno obrazloženje koji član Zakona o privrednim društvima akcionarima matičnog društva uskraćuje pravo kontrole uprave zavisnih društava prilikom raspolaganja i upravljanja imovinom u procesu vršenja privrednih aktivnosti. Odvraćajući na žalbu, protivnik predlagača je istakao da je sam odobrio uvid u svu traženu dokumentaciju koja se odnosi na samog protivnika predlagača, i to pre pokretanja postupka pred Trgovinskim sudom u B..., kao i da nije ni izjavio žalbu na usvajajući deo prvostepenog rešenja u pogledu zahteva akcionara predlagača koji se odnosi na čuvana akta matičnog društva iz člana 342. Zakona o privrednim društvima. Predloženo je da se žalba predlagača odbije kao neosnovana, te prvostepeno rešenje potvrdi u celini. Prvostepenim rešenjem je delom usvojen zahtev za pristup čuvanim aktima matičnog društva, a delimično odbačen zahtev za pristup - 28 -

PRIVREDNO PRAVO

bez ikakvih ograničenja aktima matičnog društva kao i za pristup aktima zavisnih društava posredstvom matičnog društva. Po stanovištu Višeg trgovinskog suda, prvostepeno rešenje ima se potvrditi kao pravilno i zakonito u delu kojim je odbačen zahtev za izdavanje sudskog naloga ukoliko se odnosi na uvid u dokumentaciju matičnog društva izvan okvira člana 342. Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 125/2004). Prvostepeni trgovinski sud je pružio i razloge u pogledu zatraženog uvida u knjigu ugovora matičnog društva, dokumentaciju stambene problematike matičnog društva, poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na renoviranje unutar poslovnih zgrada, poslovnu i finansijsku dokumentaciju koja se odnosi na program fiskalnih kasa, pravilno smatrajući da će akcionari predlagači imati pravo uvida i u ovu dokumentaciju ukoliko je ona sastavni deo dokumenata koja su zakonom određena kao ona u koju akcionari imaju pravo uvida (tač. 4, 6, 7, 10. i 12. člana 342. Zakona o privrednim društvima). Rešenje prvostepenog suda u ožalbenom delu kojim je odbačen zahtev predlagača za izdavanje sudskog naloga ukoliko se odnosi na uvid u dokumentaciju matičnog društva van okvira člana 342. Zakona o privrednim društvima otuda je potvrđeno osloncem na odredbu člana 387. stav 1. tačka 2. ZPP u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Sl. glasnik RS", br. 46/95, 18/2005). Viši sud je ispitao prvostepeno rešenje u smislu čl. 372. i 388. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 46. st. 2. i 3. Zakona o privrednim društvima. Pravilno zaključuje prvostepeni trgovinski sud da zavisna preduzeća rade samostalno, pa akcionari matičnog društva ne mogu obraćanjem matičnom društvu, odnosno sudskim nalogom u vanparničnom postupku od matičnog društva tražiti pravo uvida u akta zavisnih društava iz člana 342. Zakona o privrednim društvima. Otuda ne mogu da se prihvate za osnovane navodi žalbe kojima se predlaže da se donese rešenje kojim se predlagačima akcionarima omogućava uvid u celokupnu dokumentaciju raspolaganja celokupnom njihovom imovinom, pa samim tim i uvid u dokumentaciju zavisnih društava koja su pod kontrolom matičnog društva. Međutim, ne mogu da se prihvate ni razlozi prvostepenog suda da akcionari matičnog društva ne mogu imati pravo uvida u dokumentaciju zavisnog društva. Naime, prema stavu 3. člana 372. Zakona o privrednim društvima članovi ili akcionari društava povezanih kapitalom u smislu ovog zakona moraju imati celovitu informaciju o strukturi grupe, što znači i da su legitimisani da se obrate zavisnim društvima koja rade samostalno, poštujući proceduru propisanu članom 175. u vezi čl. 343. i 344. Zakona o privrednim društvima. Odvojenost pravnog subjektiviteta matičnog akcionarskog društva i zavisnih društava sa ograničenom odgovornošću, pored ostalog, ogleda se u osobenosti organa i postojanju posebnih opštih akata. Sami predlagači su se u tom smislu i obraćali jednom od zavisnih društava (dopis od 2. novembra 2004. godine za "P...T...D..." u spisima predmeta). Celovitost informacija o strukturi grupe, sistemu upravljanja, licima koja upravljaju grupom, poslovima koji se obavljaju unutar grupe, kao i o principima rešavanja sukoba interesa pojedinih društava i drugih povezanih društava ne može negirati pravni subjektivitet zavisnog društva onda kada, kao u konkretnom slučaju, obezbeđenje tražene informacije po odluci suda, ne može predstavljati obavezu matičnog, kontrolnog društva. Dostupnost informacija i dokumenata putem kapitala povezanih društava mora se obezbediti akcionarima i članovima povezanih društava tako što će se afirmisati kao zakonom omeđena obaveza podređenog društva (ne i kao apsolutna obaveza, bez bilo kakvih ograničenja) ukoliko se tiče informacija unutar samog podređenog društva. Rešenje prvostepenog suda u ožalbenom delu kojim je odbačen zahtev predlagača za izdavanje sudskog naloga ukoliko se odnosi na pristup aktima zavisnih društava posredstvom matičnog društva otuda je preinačeno primenom odredbe člana 387. stav 1. tačka 3. ZPP u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i takav zahtev odbijen. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 3705/05 od 16.06.2005. god.) - 29 -

PRIVREDNO PRAVO

IZVEŠTAJ ČLANOVIMA I AKCIONARIMA PODREĐENOG DRUŠTVA (Član 372. Zakona o privrednim društvima)

26. Akcionari matičnog društva nemaju pravni osnov za podnošenje zahteva prema zavisnom društvu sa ostvarivanje prava uvida u akta i dokumenta zavisnog društva, koja su taksativno pobrojana u članu 342. odnosno članu 174. Zakona o privrednim društvima. Iz obrazloženja: Iz spisa proizilazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio uvidom u registarski uložak broj – 1________da je XK "P...T..." a.d. kao matično društvo osnivač zavisnog društva "P. T. ZPU" d.o.o. – u ovom postupku protivnika predlagača. Pravilno je utvrđena i činjenica da su se predlagači 14.07.2005. godine obratili protivniku predlagača radi pristupa aktima iz člana 174. Zakona o privrednim društvima i da je upravni odbor protivnika predlagača odlukom od 20.7.2005. godine odbio zahtev predlagača. Prvostepeni sud je usvojio zahtev predlagača jer je zauzeo pravni stav da akcionari matičnog društva imaju pravo pristupa aktima i dokumentima zavisnog društva pozivajući se na član 372. st. 3. Zakona o privrednim društvima i član 43. st. 1. istog zakona iz kojih proizilazi aktivna legitimacija predlagača. Primenom člana 174. st. 1. Zakona o privrednim društvima i člana 175. u vezi sa članom 343. i 344. Zakona o privrednim društvima, prvostepeni sud je zauzeo pravni stav da protivnik predlagača mora učiniti dostupnim predlagačima taksativno navedena akta u izreci ožalbenog rešenja. Prvostepeno rešenje doneto je pogrešnom primenom materijalnog prava. Zakon o privrednim društvima u osnovnim odredbama – člana 43. propisuje obavezu da privredna društva svoje ortake, članove ili akcionare informišu o svom poslovanju i finansijskom stanju i da im učine dostupnim informacije i dokumenta koja se u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom, ili statutom moraju učiniti dostupnim. Dakle radi se o obavezi privrednog društva da informiše samo svoje članove odnosno akcionare. Ove osnovne odredbe konkretizovane su za pojedinačne pravne forme privrednih društava. Za akcionarska društva su članom 342. tačno pobrojana akta i dokumenta koja akcionarsko društvo čuva i koje je dužno da stavi na raspolaganje svakom akcionaru ili ranijem akcionaru za period u kome je bio akcionar društva, radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida u radno vreme društva u prostorijama društva. Za društvo sa ograničenom odgovornošću članom 174. propisana su dokumenta i akta koja ovo društvo čuva, a član 175. propisuje shodno primenu odredaba ovog zakona kojima je uređen pristup aktima i ostalim dokumentima kao i pristup aktima po odluci suda za akcionarsko društvo. Kako je matično preduzeće AD a zavisno preduzeće DOO, prvostepeni sud je o zahtevu predlagača odlučivao primenom odredaba ovog zakona kojima je propisan pristup aktima i dokumentima akcionarskog društva, odnosno društva sa ograničenom odgovornošću. Zbog toga je zauzeo pravni stav da treba usvojiti zahtev predlagača. Protivnik predlagača je zavisno društvo i na odnos zavisnog i matičnog društva primenjuju se posebne odredbe Zakona o privrednim društvima – član 372. sa naslovom: "izveštaj članovima i ak- 30 -

PRIVREDNO PRAVO

cionarima podređenog društva". Ovim članom propisana je obaveza upravnog odbora podređenog društva da na godišnjoj skupštini akcionara ili članova društva pripremi pisani izveštaj o odnosima sa ostalim članovima društva povezanih kapitalom u predhodnoj poslovnoj godini kao sastavni deo izveštaja o poslovanju društva. Dakle, radi se o obavezi upravnog odbora zavisnog društva da informiše svoje članove. Član 372. pod tač. 3. propisuje da članovi društva povezanih kapitalom moraju imati celovitu informaciju o strukturi grupe, sistemu upravljanja, licima koja upravljaju grupom, poslovima koji se obavljaju unutar grupe, kao i o principima rešavanja sukoba interesa pojedinog društva i drugih povezanih društava. Iz napred navedenih članova Zakona o privrednim društvima proizilazi da akcionari matičnog društva nemaju pravni osnov za podnošenje zahteva prema zavisnom društvu za stavljanja na raspolaganje radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida u akta i dokumenata zavisnog društva koja su taksativno pobrojana u članu 342. odnosno članu 174. Zakona o privrednim društvima. Član 43, član 175, član 343. i 372. propisuju samo obavezu informisanja svojih članova akcionara. Protivnik predlagača je zavisno društvo organizovano kao DOO i za njegovu obavezu informisanja relevantne su posebne odredbe Zakona o privrednim društvima pod naslovom "izveštaj članovima i akcionarima podređenog društva". Dakle, zakonodavac je propisao obavezu zavisnog društva za informisanje samo članova društva, obzirom da se u konkretnom slučaju radi o društvu sa ograničenom odgovornošću. Predlagači kao akcionari matičnog društva, nisu članovi zavisnog društva da bi svoje pravo izvodili iz člana 372. Zakona o privrednim društvima. Upravni odbor zavisnog društva dužan je da u meri propisanoj članom 372. Zakona o privrednim društvima da informiše matično društvo. Članovi ili akcionari matičnog društva, u zavisnosti da li je organizovano kao d.o.o. ili a.d. svoje pravo pristupa aktima i ostalim dokumentima mogu ostvariti samo prema svom akcionarskom, odnosno društvu sa ograničenom odgovornošću saglasno odredbama člana 175. odnosno 343. Zakona o privrednim društvima. Proširenje obaveze stavljanja na raspolaganje akata i dokumenata licima koja nisu članovi odnosno akcionari tog društva, predstavljalo bi šire tumačenje koje ne proizilazi iz odredaba Zakona o privrednim društvima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 12181/05 od 24 11.2005. god.)

IZVEŠTAJ REVIZORA (Član 386. Zakona o privrednim društvima)

27. Ugovor o spajanju uz pripajanje i izveštaj upravnog odbora podležu reviziji jednog ili više revizora svakog društva koje učestvuje u spajanju uz pripajanje koga imenuje nadležni sud u vanparničnom postupku po podnetom zajedničkom predlogu upravnih odbora tih društava, iz čega proizlazi da je zadatak revizora da vrši kontrolu, odnosno reviziju ugovora o spajanju uz pripajanje kao i izveštaja upravnog odbora, što znači da je neophodno prethodno sačinjavanje nacrta ugovora i izveštaja. Iz obrazloženja: Član 386. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisuje da ugovor o spajanju uz pripajanje i izveštaj upravnog odbora podležu reviziji jednog ili više revizora svakog društva koje uče- 31 -

PRIVREDNO PRAVO

stvuje u spajanju uz pripajanje koga imenuje nadležni sud u vanparničnom postupku po podnetom zajedničkom predlogu upravnih odbora tih društava.Ovaj član jasno propisuje zadatak revizora, da vrši kontrolu, odnosno reviziju ugovora o spajanju uz pripajanje, kao i izveštaja upravnog odbora sačinjenog u smislu člana 385. Zakona o privrednim društvima. Dakle, zakon ne kaže da se ugovor o spajanju sačinjava na osnovu izvršene revizije od strane revizora imenovanih u vanparničnom postupku pred nadležnim sudom, već je za postupanje revizora neophodno prethodno sačinjavanje nacrta ugovora o spajanju uz pripajanje i izveštaja upravnog odbora, a da bi se stekli uslovi za usvajanje ugovora o spajanju uz pripajanje. Predlagači nisu postupili po zaključku suda kojim im je naloženo određeno postupanje, jer smatraju da je potrebno prethodno imenovati revizore da bi se stekli uslovi za sačinjavanje nacrta ugovora. Po oceni Višeg trgovinskog suda, pravilan je stav prvostepenog suda, te je potrebno prethodno sačinjavanje ugovora o spajanju uz pripajanje i izveštaja upravnog odbora da bi se o njima revizor po zahtevu predlagača mogao izjasniti, pa kako ovi uslovi nisu ispunjeni, prvostepeno rešenje doneto je pravilnom primenom materijalnog prava. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pvž. 178/2006 od 20.03.2006. god.)

ŽALBA NA ODLUKE STEČAJNOG VEĆA (Član 32. Zakona o stečajnom postupku)

28. Protiv rešenja se može izjaviti žalba stečajnom veću ukoliko je navedenim zakonom određena apelaciona nadležnost stečajnog veća. Iz obrazloženja: Žalba i pravni lekovi se, prema opštim pravilima, izjavljuju protiv meritorne sudske odluke. Podnošenje žalbe, i sam postupak po žalbi se odvija prema pravilima parničnog postupka, koji se, saglasno odredbi člana 5. ZSP shodno primenjuje i u postupku stečaja. Rešenjem stečajnog veća po prigovoru uspostavljena je dvostepenost odlučivanja, pa bi žalba na navedeno rešenje predstavljala treći stepen odlučivanja po zahtevu poverioca. Ova odredba ima za cilj da spreči odugovlačenje stečajnog postupka koji može imati ozbiljne posledice u odnosu na vrednost imovine stečajnog dužnika. Iz tih razloga žalba protiv rešenja donetih u okviru apelacione nadležnosti stečajnog veća nije dozvoljena. U svim drugim slučajevima primenjuju se opšta pravila odlučivanja po žalbi. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.14198/05 od 24.01.2006. god.)

POTPUNOST PREDLOGA ZA POKRETANJE STEČAJNOG POSTUPKA (Član 40. Zakona o stečajnom postupku) - 32 -

PRIVREDNO PRAVO

29. Početni stečajni bilans stečajnog upravnika bez konkretnog spiska stečajnih i ostalih poverilaca i navođenja tačnog iznosa potraživanja svakog od njih, ne može zameniti isprave koje je stečajni dužnik, u svojstvu podnosioca predloga za otvaranje stečajnog postupka, dužan da priloži u smislu člana 40. Zakona o stečajnom postupku. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 40. stav 4. Zakona o stečajnom postupku, stečajni dužnik podnosi spisak imovine, bez obzira gde se ona nalazi, spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa navođenjem visine iznosa i osnova potraživanja, kao i imena i prebivališta članova društva koji za obaveze stečajnog dužnika odgovaraju svojom imovinom. Uz predlog za pokretanje stečajnog postupka, stečajni dužnik je podneo izvod iz knjige osnovnih sredstava i ostale priloge kojima je utvrdio spisak svoje imovine. Uz navedeni predlog, međutim, nije podnet spisak stečajnih i ostalih poverilaca u kome je navedena visina iznosa potraživanja kao i osnov tih potraživanja. U toku prvostepenog postupka, stečajni upravnik je sačinio početni stečajni bilans na koji se prvostepeni sud u obrazloženju svoje odluke poziva. Međutim, bilans stečajnog upravnika ne može zameniti isprave koje je stečajni dužnik, kao podnosilac i pokretač stečajnog postupka dužan da dostavi uz svoj inicijalni akt u smislu člana 40. Zakona, obzirom da taj početni stečajni bilans ne sadrži konkretizovan i individualizovan spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa navođenjem tačnog iznosa visine i osnova potraživanja svakog od njih. Pored toga, prvostepeni sud u obrazloženju svoje odluke navodi da je stečajni dužnik duže vreme u blokadi, a u spisima ne postoji isprava kojom se navedeno dokazuje, kao što je izveštaj banke ili više banaka, kod koje ili kojih se račun stečajnog dužnika vodi, i na osnovu koga se pouzdano i nesumnjivo može utvrditi da se radi o blokadi računa. Dokaz o blokadi ne može predstavljati spisak po kome je vrednost imovine u novčanom iznosu manja od ukupne vrednosti potraživanja prema stečajnom dužniku jer iz navedenog nužno ne sledi da su računi stečajnog dužnika u blokadi, kako je to prvostepeni sud u obrazloženju presude naveo. Međutim, prema odredbi člana 2. Zakona o stečajnom postupku, stečajni razlog je nesposobnost stečajnog dužnika za plaćanje, koja postoji ako on svojim obavezama ne može odgovoriti u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze, ako je u potpunosti obustavio svoja plaćanja u periodu od 30 dana ili ako učini verovatnim da postojeće obaveze neće moći ispuniti po dospeću. Prema članu 45. stav 3. Zakona, stečajno veće je dužno da pokrene stečajni postupak i bez vođenja prethodnog stečajnog postupka koji ima za cilj utvrđivanje razloga za pokretanje stečajnog postupka u zakonom predviđenim slučajevima, a u tačci 1. ovog člana dodaje se i ako stečajni dužnik podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka, ali sa potrebnim ispravama i prilozima. Imajući u vidu da ovo u kokretnom slučaju nije ispunjeno, iz kojih razloga je predlog stečajnog dužnika nepotpun, proizilazi da je prvostepeni sud, postupajući po tako nepotpunom i nekompletnom predlogu načinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koje se shodno primenjuju i u postupku stečaja, na šta se žalbom osnovano ukazuje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.478/06 od 12.12.2006. god.) - 33 -

PRIVREDNO PRAVO

KUPCI U POSTUPKU PRIVATIZACIJE (Član 12. Zakona o privatizaciji)

30. Procesna legitimacija pripada konzorcijumu koji čine fizička lica sa položajem jedinstvenih suparničara. Naime, konzorcijum kao oblik udruživanja ne predstavlja pravno niti fizičko lice, ali mu se priznaje, shodno Zakonu o privatizaciji, ugovorna sposobnost, pa samim tim i svojstvo stranke u postupku. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačen je predlog P.N. iz U. i N.N. iz U, za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 372. Zakona o parničnom postupku, Viši trgovinski sud je našao da žalba tuženih članova Konzorcijuma P. i N.N. nije osnovana. U donošenju pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, pa ni povrede iz člana 361. stav 2. tačka 12. istog Zakona, na koju se neosnovano poziva tuženi. Pravilno je pravno stanovište prvostepenog suda kojim konstatuje da kao parnična stranka u postupku može biti jedino konzorcijum fizičkih lica koji čini B.N, P.N. i N.N, kojima je u postupku kupovine 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije priznata ugovorna sposobnost, pa je saglasno članu 73. stav 3. ZPP sud navedenom konzorcijumu priznao i svojstvo stranke, kao obliku udruženja koji inače nema stranačku sposobnost propisanu odredbom člana 73. stav 1. i 2. istog Zakona. Ovo posebno, imajući u vidu specifičnost i posebnog oblika udruživanja Konzorcijuma shodno Zakonu o privatizaciju, koji kao udruženje raspolažu kupljenom imovinom subjekta privatizacije, i pojedinačni članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom istog. Konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima, kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 14353/2005 od 13.4.2006. godine)

31. U sporu čiji je predmet tužbeni zahtev za naknadu štete nastale u vezi sa aukcijskom prodajom društvenog kapitala metodom javne aukcije – stvarno je nadležan trgovinski sud. Ovo bez obzira na svojstvo kupca (fizičkog lica), jer je to lice imalo svojstvo kupca u postupku privatizacije, u smislu člana 12. Zakona o privatizaciji. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i predmet ustupio opštinskom sudu kao stvarno i mesno nadležnom sudu. - 34 -

PRIVREDNO PRAVO

U ovom sporu tužilac – Agencija za privatizaciju Republike Srbije, protiv tuženog fizičkog lica – koje je imalo svojstvo kupca u postupku privatizacije – tužbom postavlja zahtev za naknadu štete koja je za Agenciju nastupila u vezi sa aukcijskom prodajom društvenog kapitala metodom javne aukcije, jer tuženi nije pristupio zaključenju ugovora niti je uplatio prvu ratu, pa je tužiocu dužan da naknadi štetu u visini od 30% prodajne cene. Tužilac je protiv rešenja prvostepenog suda izjavio blagovremeno žalbu, pobijajući ga zbog pogrešne primene materijalnog prava (član 15. Zakona o sudovima). Drugostepeni sud je razmotrio spise predmeta i žalbu i pobijano rešenje je ispitao na osnovu člana 365. a u vezi članova 380. i 381. Zakona o parničnom postupku ("Sl. list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 72/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Sl. list SRJ", br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/2002), pa je našao da je žalba tužioca osnovana. Naime, iz spisa ovog predmeta proizlazi da je predmet spora u nastaloj parnici potraživanje tužioca (Agencije za privatizaciju Republike Srbije) po osnovu naknade štete do koje je došlo prilikom aukcijske prodaje društvenog kapitala metodom javne aukcije. Iz činjeničnih navoda tužbe proizlazi da je tuženi (fizičko lice) proglašen za kupca 70% društvenog kapitala društvenog preduzeća na prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. To lice tj. sada tuženi nije pristupio zaključenju ugovora niti je uplatio prvu ratu radi čega je izgubilo svojstvo kupca, pa je u obavezi da tužiocu (Agenciji) naknadi štetu u visini od 30% prodajne cene u smislu člana 37. stav 2. Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom ("Sl. list RS", br. 45/2001, 45/2002 i 19/2003). Tužilac je pozvao tuženog – dostavio mu opomenu pred tužbu, ali uprkos tome tuženi nije tužiocu isplatio štetu. Kod ovakvog stanja stvari, a kod nesporne činjenice da se u konkretnom slučaju radi o tužbi za naknadu štete do koje je došlo prilikom aukcijske prodaje društvenog kapitala – drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je doneo rešenje kojim se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Po nalaženju drugostepenog suda ovde se radi o vrsti spora za koji nije bitno svojstvo stranke – da li je tuženi pravno ili fizičko lice. Bitno je da se radi o poslovnom odnosu nastalom povodom prodaje društvenog kapitala, kada tuženi, proglašen za kupca nije pristupio zaključenju ugovora, niti je uplatio prvu ratu, radi čega je izgubio svojstvo kupca, pa je shodno navedenoj Uredbi u obavezi da tužiocu naknadi štetu u visini od 30% prodajne cene na račun Agencije za privatizaciju Republike Srbije. Ovo sve shodno članu 37. stav 2. Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom, koji predviđa da lice koje je izgubilo svojstvo kupca – uplaćuje – na ime štete koja je nastala za subjekt privatizacije i za Agenciju – novčani iznos od 30% od prodajne cene – na račun Agencije za privatizaciju Republike Srbije. Time što se u konkretnom slučaju kao tuženi pojavljuje fizičko lice – ne isključuje se stvarna nadležnost trgovinskog suda za postupanje u konkretnom sporu, budući da je to lice kao tuženi imalo i svojstvo kupca u postupku privatizacije prema članu 12. Zakona o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001 i 18/2003), a po kome kupac kapitala i imovine u postupku privatizacije može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice, u skladu sa zakonom. S obzirom na izneto, drugostepeni sud nalazi da je ispunjen i drugi – subjektivni kumulativno predviđen uslov za ocenu stvarne nadležnosti trgovinskog suda, te je trgovinski sud stvarno nadležan za odlučivanje u sporu za naknadu štete nastale prilikom aukcijske prodaje društvenog kapitala, bez obzira na svojstvo parničnih stranaka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 1279/2004 od 4.03.2004. god.) - 35 -

PRIVREDNO PRAVO

RESTRUKTURIRANJE U POSTUPKU PRIVATIZACIJE (Član 19. Zakona o privatizaciji)

32. Propisi o privatizaciji određuju da restrukturiranje u postupku privatizacije podrazumeva statusne odnose, organizacione promene ili poravnanje iz dužničko-poverilačkih odnosa i druge promene koje se odnose na subjekt privatizacije i omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine. U toku sprovođenja restrukturiranja ne mogu da se preduzimaju radnje prinudne naplate svih dospelih potraživanja, ali nema smetnji za vođenje i okončanje parničnih postupaka, pa nije osnovan ni prekid parničnog postupka, jer se zakonsko ograničenje odnosi samo na prinudnu naplatu dospelih potraživanja. Iz obrazloženja: U privrednom sporu radi duga od 1.129.905,00 dinara između pravnih lica (dva preduzeća) prvostepeni trgovinski sud je prekinuo parnični postupak, zbog otvorenog postupka restrukturiranja tuženog (dužnika). Tužilac je protiv tog rešenja izjavio blagovremeno žalbu, u kojoj je istakao da je između parničnih stranaka sporno da li uopšte postoji dužničko-poverilački odnos, što bi bio preduslov za eventualno poravnanje u postupku restrukturiranja dužnika – tuženog. Dalje je istakao da je sud pogrešno primenio i odredbe Zakona o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001 i 18/2003), kao i odredbu člana 213. Zakona o parničnom postupku ("Sl. list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 72/82, 58/84, 73/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Sl. list SRJ", br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 12/98 i 3/2002, dalje: ZPP). Ovo iz razloga što se po navedenim propisima prekidaju samo postupci prinudne naplate – izvršni postupci, a parnični postupak se može voditi i u toku postupka restrukturiranja dužnika. Ispitujući pobijano rešenje, u smislu člana 38l, ZPP, Viši trgovinski sud je našao da je žalba tužioca osnovana, pa je ukinuo ožalbeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Viši trgovinski sud nalazi da je prvostepeni sud prekinuo parnični postupak u ovom sporu pozivajući se, pored ostalog, i na odredbu člana 19. Zakona o privatizaciji. Međutim, osnovano podnosilac žalbe navodi da nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka i da je materijalno pravo, u ovom slučaju, pogrešno primenjeno. Odredbom člana 19. stav 2. Zakona o privatizaciji je propisano da restrukturiranje u postupku privatizacije podrazumeva statusne odnosno organizacione promene, ili poravnanje iz dužničko poverilačkog odnosa i druge promene koje se odnose na subjekt privatizacije, a one omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine. Navedenim zakonskim propisom su propisane mere, odnosno pravni poslovi koji se mogu primenjivati u postupku restrukturiranja bilo pojedinačno bilo u kombinaciji. Ti pravni poslovi su punovažni samo u slučaju da se restrukturiranje ostvari u potpunosti u skladu sa programom restrukturiranja. Kako je u pitanju veći stepen zaduženosti preduzeća, mogu se primenjivati mere predviđene članom 20. stav 1. Zakona o privatizaciji i to: 1. Poverioci mogu u celini ili delimično otpisati glavnicu duga, pripadajuće kamate i druga potraživanja i - 36 -

PRIVREDNO PRAVO

2. Poverioci sa većinskim državnim kapitalom mogu svoja novčana potraživanja u subjektu privatizacije konvertovati u kapital tog subjekta. Odredbom člana 20. stav 4. Zakona o privatizaciji, propisano je da u toku sprovođenja restrukturiranja poverioci ne mogu da preduzimaju radnje prinudne naplate svojih dospelih potraživanja. Sledom rečenog, proizlazi da u konkretnom slučaju i uopšte: Nema smetnji za vođenje i okončanje parničnog postupka po tužbi tužioca. Zakonsko ograničenje se odnosi samo na prinudnu naplatu dospelih potraživanja. Zato će u nastavku postupka prvostepeni sud izvesti dokaze na sporne okolnosti i meritorno odlučiti, u parničnom postupku, o postavljenom tužbenom zahtevu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Srbije, Pž. br. 1728/2005 od 29.03.2005. god.)

IZVRŠENJE REŠENJA O SMETANJU DRŽAVINE PROTIV SUBJEKTA PRIVATIZACIJE U RESTRUKTURIRANJU (Član 20. Zakona o privatizaciji)

33. Uspostavljanjem pređašnjeg stanja državine u postupku prinudnog izvršenja ne dira se u imovinu subjekta privatizacije koji se restrukturira, pa se zabrana određivanja ili sprovođenja prinudnog izvršenja iz člana 20ž Zakona o privatizaciji protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, odnosno nad njegovom imovinom, radi namirenja potraživanja, odnosi samo na postupke prinudne naplate novčanih potraživanja, uključujući i troškove parničnog i izvršnog postupka, a ne i na izvršenje rešenja o smetanju državine. Iz obrazloženja: Izreka prvostepenog rešenja glasi: "Odbacuje se poveriočev predlog za izvršenje kao nedozvoljen." Blagovremenom i dozvoljenom žalbom izvršni poverilac pobija navedeno rešenje iz svih zakonskih razloga. Žalba je delimično osnovana. Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je odlučio kao u ožalbenom rešenju primenom člana 20.ž stav 1. Zakona o privatizaciji, u kome je propisano da se, od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o konačnom restrukturiranju, ne može protiv subjekta privatizacije odnosno nad njegovom imovinom odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. Drugostepeni sud smatra da se citirani propis ne odnosi na izvršenje rešenja o smetanju državine, koje je u konkretnom slučaju traženo predlogom za izvršenje. Naime, poverilac je podneo prvostepenom sudu predlog za izvršenje na osnovu rešenja istog suda P. 707/08 od 24.10.2008. godine, kojim je utvrđeno da je izvršni dužnik smetao poverioca u mirnoj državini nepokretnosti, sa predlogom da sud odredi izvršenje protiv izvršnog dužnika, da omogući izvršnom poveriocu nesmetano korišćenje i uspostavljanje državine na nepokretnosti i da se naloži izvršnom dužniku da uspostavi pređašnje stanje mirne državine izvršnog poverioca i preda poveriocu primerak ključa novopostavljene brave itd. Član 20.ž Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007) glasi: "Od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okonča- 37 -

PRIVREDNO PRAVO

nju restrukturiranja, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. Odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave. Odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu. Na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu. Za subjekte koji se privatizuju metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije, državni poverioci ne mogu tražiti prinudnu naplatu niti bilo koju meru postupka izvršenja radi namirenja potraživanja nastalih do 31. decembra 2007. godine. Zabrana iz stava 5. ovog člana primenjuje se do dana uplate prodajne cene ili prve rate ako se prodajna cena plaća na rate. Postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida se." Drugostepeni sud smatra da se citirani propis odnosi samo na postupke prinudne naplate novčanih potraživanja, a da se ne odnosi na izvršenje rešenja o smetanju državine, koje je u konkretnom slučaju traženo predlogom za izvršenje, jer se uspostavljanjem pređašnjeg stanja državine u postupku prinudnog izvršenja ne dira u imovinu subjekta privatizacije koji se restrukturira. Prema tome, prvostepeni sud nije pravilno primenio citirane propise kada je odbacio predlog za izvršenje u delu koji se odnosi na vraćanje stvari u državinu poverioca. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po predlogu za izvršenje u delu koji se odnosi na vraćanje stvari u državinu poverioca. Sve ovo ne odnosi se na prinudnu naplatu troškova parničnog postupka i troškova izvršenja, jer u pogledu ovih novčanih potraživanja važi zabrana određivanja i sprovođenja izvršenja iz člana 20.ž Zakona o privatizaciji, pa je u tom delu odluka prvostepenog suda pravilna, a žalba neosnovana. Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 387. tač. 2. i 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 27. Zakona o izvršnom postupku, odlučeno je kao u izreci, tako što je u stavu prvom ukinuto prvostepeno rešenje u delu kojim je odbačen predlog za izvršenje radi predaje stvari u državinu poveriocu, i predmet je vraćen na ponovni postupak, dok je u stavu drugom odbijena kao neosnovana žalba izvršnog poverioca, i potvrđeno navedeno rešenje u delu kojim je odbačen predlog za izvršenje radi naplate troškova parničnog postupka i troškova izvršenja. (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 1089/2009 od 24.4.2009. godine)

34. Prekid parničnog postupka se ne može odrediti na temelju odredbe člana 20. stav 4. Zakona o privatizaciji, iz razloga što se zakonsko ograničenje odnosi samo na prinudnu naplatu dospelih potraživanja, dok se parnični postupak ne vodi u cilju prinudnog namirenja dospelog potraživanja, već radi sticanja izvršnog naslova kojim se utvrđuje osnov, visina duga i određuje obaveza njegove isplate.

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinski sud u B. je prekinuo postupak. Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud prekinuo parnični postupak, u smislu člana 213. stav 1. tačka 1. ZPP, pozivajući se na odredbu člana 19. stav 2. Zakona o privatizaciji. - 38 -

PRIVREDNO PRAVO

Osnovano podnosilac žalbe navodi da nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka i da je materijalno pravo pogrešno primenjeno. Odredbom člana 19. stav 2. Zakona o privatizaciji je propisano da restrukturiranje u postupku privatizacije podrazumeva statusne odnosno organizacione promene ili poravnanje iz dužničko poverilačkog odnosa i druge promene koje se odnose na subjekt privatizacije koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine. Navedenom zakonskom odredbom su propisane mere odnosno pravni poslovi koji se mogu primenjivati u postupku restrukturiranja, bilo pojedinačno, bilo u kombinaciji. Ti pravni poslovi su punovažni samo u slučaju da se restrukturiranje ostvari u potpunosti, u skladu sa programom restrukturiranja. Kada je u pitanju veći stepen zaduženosti preduzeća, mogu se primenjivati dve mere predviđene članom 20. stav 1. citiranog Zakona o privatizaciji, i to: 1. Poverioci mogu u celini ili delimično otpisati glavnicu duga, pripadajuće kamate i druga potraživanja. 2. Poverioci sa većinskim državnim kapitalom mogu svoja novčana potraživanja u subjektu privatizacije konvertovati u kapital tog subjekta. Odredbom člana 20. stav 4. Zakona o privatizaciji propisano je da u toku sprovođenja restrukturiranja poverioci ne mogu da preduzimaju radnje prinudne naplate svojih dospelih potraživanja. Sledom rečenog, proizlazi da nema smetnji za vođenje i okončanje parničnog postupka započetog po tužbi tužioca od 6.4.2004. godine. Zakonsko ograničenje se odnosi samo na prinudnu naplatu dospelih potraživanja. Zato će u nastavku postupka prvostepeni sud izvesti dokaze na sporne okolnosti i meritorno odlučivanje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 1728/05 od 9.03.2005. god.)

PRIGOVOR NA ZAKONITOST SPROVEDENOG POSTUPKA (Član 39a Zakona o privatizaciji)

35. Odluka o poništaju javne aukcije predstavlja upravni akt, donet po slobodnoj oceni, protiv koga se može izjaviti prigovor nadležnom ministarstvu u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke o poništaju javne aukcije. Iz obrazloženja: Prema odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 18/2003, stupio na snagu 8.3.2003. godine), učesnik na javnoj aukciji ima pravo prigovora na zakonitost provedenog postupka u roku od osam dana od dana održavanja javne aukcije, koji se podnosi ministarstvu nadležnom za poslove privatizacije koje je dužno da o prigovoru odluči u roku od osam dana od dana prijema prigovora. Akt kojim se odlučuje o prigovoru je konačan. Prema stavu Vrhovnog suda Srbije, akt iz člana 39a Zakona o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001 i 18/2003) ima karakter upravnog akta čija se zakonitost ceni u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom. Odlukom prvostepenog organa u ovoj upravnoj stvari, iako nije doneta u formi reše- 39 -

PRIVREDNO PRAVO

nja, poništavaju se pravne posledice odluke donete na javnoj aukciji i takva odluka sadrži sve elemente upravnog akta iz člana 6. Zakona o upravnim sporovima ("Sl. list SRJ", br. 46/96). Ovo stoga, jer je doneta od prvostepenog organa u vršenju javnog ovlašćenja sadržanog u članu 35a Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnim aukcijama ("Sl. glasnik RS", br. 45/2001, 45/2002, 19/2003 i 59/2004, dalje: Uredba) kojom se rešava o pravima, u konkretnom slučaju, fizičkih lica stečenih aukcijom, u upravnoj stvari aukcijske prodaje preduzeća. Zakonom o privatizaciji i navedenom uredbom nije propisano, ali nije zabranjeno podnošenje pravnog sredstva protiv odluke o poništaju aukcije. Sud nalazi, imajući u vidu načelo dvostepenosti u rešavanju u upravnim stvarima, propisano članom 12. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 33/97 i 31/2001, dalje: Zakon), kao i činjenicu da učesnik u javnoj aukciji ima pravo prigovora na zakonitost provedenog postupka aukcije, da je akt po prigovoru konačan i podleže oceni zakonitosti u upravnom sporu. Međutim, tužilac osnovano ukazuje na bitnu povredu odredbe člana 199. Zakona pri donošenju osporenog rešenja. U odredbama člana 35a Uredbe, sadržano je ovlašćenje Agencije za privatizaciju da može poništiti aukciju ako oceni da su učesnici na aukciji svojim ponašanjem narušili princip slobodne tržišne konkurencije. Stoga Vrhovni sud Srbije smatra da takva odluka Agencije za privatizaciju predstavlja rešavanje organa po slobodnoj oceni, ali da u primeni člana 35a Uredbe Agencija za privatizaciju nije zakonom niti nekim drugim propisom oslobođena obaveze propisane članom 199. st. 2. i 3. Zakona, da navede razloge kojima se rukovodila pri donošenju rešenja. Prvostepeni organ u obrazloženju rešenja samo navodi odrebu člana 35a Uredbe, a drugostepeni organ ne ocenjuje navode prigovora, ni priložene dokaze, čime čini bitnu povredu odredaba člana 235. Zakona, a ne otklanja ni bitnu povredu odredbe člana 199. st. 2. i 3. istog zakona koju je učinio prvostepeni organ, već samo nalazi da je prigovor neosnovan i da je Agencija za privatizaciju pravilno ocenila postojanje nezakonitosti u sprovedenom postupku aukcijske prodaje, neoznačavajući činjenice i razloge za ovakvo svoje zaključivanje. Stoga je u ponovnom postupku potrebno otkloniti navedene bitne povrede postupka, uz pravilno i potpuno utvrđenje činjeničnog stanja u ovoj upravnoj stvari, od čega će zavisiti primena materijalnog prava. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, U. 1897/2003. od 1.07.2004. god.)

UGOVOR O PRODAJI (Član 41. Zakona o privatizaciji)

36. Nakon raskida ugovora o prodaji društvenog kapitala, akcije iz dokapitalizacije prodaje Akcijski fond, a sredstva ostvarena od njihove prodaje se prenose ranijem kupcu sa kojim je ugovor raskinut dok novi kupac postaje vlasnik tih akcija. Iz obrazloženja: Raskidom ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala prestao je da postoji pravni osnov sticanja svojine na emitovanim akcijama. Odredbom člana 41. Zakona o privatizaciji (izmenama osnovnog - 40 -

PRIVREDNO PRAVO

Zakona koje su stupile na snagu 3.1.2008 godine), u stavu 2. predviđeno je da se akcije koje stiče kupac iz novih emisija po osnovu povećanja kapitala subjekta privatizacije za vreme izvršenja ugovorenih obaveza, smatraju sopstvenim akcijama subjekta privatizacije koje su u potpunosti plaćene, dok je u stavu 5. predviđeno da u slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, akcije iz stava 2. ovog člana prenose se Akcijskom fondu koji ih prodaje zajedno sa akcijama subjekta privatizacije koje su mu prenete u skladu sa Zakonom. Sredstva ostvarena od prodaje sopstvenih akcija stečenih po osnovu povećanja kapitala novim ulozima, po odbitku troškova prodaje, Akcijski fond prenosi kupcu sa kojim je ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine, raskinut. Zato su neosnovani i žalbeni navodi tuženog u kojima se ističe da se odlukom prvostepenog suda dolazi do nemoguće situacije tj. da uvećani kapital jednog privrednog društva uopšte nema titulara te da ostaje otvoreno pitanje ko će se i po kom pravnom osnovu upisati kao vlasnik predmetnih akcija. (Presuda Višeg trgovinskog suda, Pž. 891/2008 od 22.10.2008. godine)

RASKID UGOVORA O PRODAJI KAPITALA (Član 41a Zakona o privatizaciji)

37. Društveno preduzeće je promenilo oblik organizovanja posle izvršene privatizacije. Deset meseci kasnije raskinut je ugovor o kupoprodaji društvenog kapitala. Kako izvršiti upis u sudski registar oblika i strukture kapitala posle raskida ugovora? Iz obrazloženja: Posle sporazumnog ili sudskog raskida ugovora o prodaji društvenog kapitala zaključenog između kupca i Agencije za privatizaciju (dalje: Agencija), nastaje potreba da se registarsko pravno stanje (posebno ono u registarskom listu broj 2), usaglasi sa stvarnim stanjem. Postupak zavisi od okolnosti konkretnog slučaja, a za upis je uvek potreban dokaz o raskidu ugovora. Ako upis promena traže Agencija ili kupac kapitala, kao učesnici u postupku upisa, upis promene podataka sprovodi se prema odredbama čl. 50 i 51 Zakona o postupku za upis u sudski registar ("Sl. list SRJ", br. 80/94) – upis brisanja, odnosno promene podataka od značaja za pravni promet, uz nalog registarskog suda subjektu upisa da izmeni statut i podnese prijavu za upis promene podataka o kapitalu. Upis se može brisati i kao neosnovan (naknadno nedopušten – član 60 tačka 3 navedenog zakona). Po redovnom toku stvari, preduzeće – subjekt upisa podneće prijavu za upis promene, bilo na osnovu odluka skupštine koju čini i kupac, odnosno njegovi predstavnici, bilo na osnovu odluka skupštine koju čine samo akcionari sa 30% kapitala koji im je prenet bez naknade. Zakonom o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001 i 18/2003) propisano je da se u slučaju raskida ugovora o prodaji, kapital koji je predmet prodaje, prenosi Akcijskom fondu (član 41a Zakona o privatizaciji). Dakle, ni posle raskida ugovora nije više reč o društvenom kapitalu, već o novom akcionaru koga je potrebno upisati u sudski registar umesto prethodnog – kupca (ako je on bio upisan u sudski registar, što nije uvek slučaj), uz odluku skupštine preduzeća (ili nadležnog ministarstva – član 17 Zakona o Akcijskom fondu – "Sl. glasnik RS", br. 38/2001) o prenosu tog kapitala Akcijskom fondu. Preduzeće ostaje akcionarsko društvo, a ne postaje ponovo društveno preduzeće, uz potrebu i mogućnost da skupština u no- 41 -

PRIVREDNO PRAVO

vom sastavu izmeni statut, kao i dotadašnju strukturu upravnog odbora i eventualnu odluku novog upravnog odbora o promeni dotadašnjeg direktora – lica ovlašćenog za zastupanje, uz upis te promene u registarskom listu broj 4. (Pravna shvatanja utvrđena na sednici odeljenja za privredne sporove Višeg privrednog suda u Beogradu od 27. 09. 2004. god.)

38. Kada je ugovor o prodaji kapitala raskinut u smislu člana 41a. Zakona o privatizaciji, ne može se privremenom merom zabraniti Agenciji za privatizaciju prenos akcija Akcijskom fondu, niti Akcijskom fondu vršenje prava i obaveza iz Zakona o akcijskom fondu. Iz obrazloženja: Shodno odredbi člana 41a. stav 2. Zakona o privatizaciji, kao i članu 8. Zakona o akcijskom fondu, Agencija za privatizaciju je obavezna da, po raskidu ugovora o privatizaciji, prenese akcije akcijskom fondu, koji ima zakonsku obavezu da imenuje privremenog zastupnika kapitala radi upravljanja subjektom privatizacije do prodaje kapitala. U žalbi tuženog se osnovano ukazuje da Agenciji ne može biti zabranjeno preduzimanje pravnih radnji konkretno propisanih posebnim zakonom. Privremena mera se može samo izuzetno odrediti ako kupac uz predlog dostavi dokaze takvog značaja koji čine verovatnim da nisu ispunjeni uslovi za nastupanje zakonske pretpostavke da je ugovor raskinut. Zakon o privatizaciji je propisao pod kojim uslovima se, po sili zakona ugovor o prodaji kapitala smatra raskinutim i dao pravo Agenciji da to ceni. Kupac, koji smatra da se nisu stekli uslovi iz člana 41.a. stav 1. tačka 1. do 7. Zakona o privatizaciji kao pretpostavka za raskid ugovora po Zakonu, može tužbom tražiti utvrđenje da je ugovor na snazi i da proizvodi pravno dejstvo. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu, Pž.104/06 od 23.04. 2006. god.)

PRENOS AKCIJA ZAPOSLENIMA (Član 42, 43. i 44. Zakona o privatizaciji)

39. Kada su radnici emitenta potpisali i pristali na odluku emitenta da prihvataju redukovani broj besplatnih akcija, tada oni više nemaju pravo da im emitent izda i dodeli preostali broj akcija koje bi im pripadale po osnovu radnog staža. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca radi utvrđivanja prava tužilaca na deonice tuženog i upisa istog i obavezivanja tuženog da tužiocima izda potvrdu o deonicama. Prema stanju u spisima, tužioci su zahtevali da sud utvrdi da su tužioci po osnovu radnog staža stekli pravo na određen broj deonica tuženog za svaku punu godinu radnog staža, po osnovu upisa, - 42 -

PRIVREDNO PRAVO

koje pravo im nije priznato u celini, te da se tuženi obaveže da izvrši upis prava i izda potvrdu o deonicama u korist tužilaca. U prilog svog tužbenog zahteva tužioci su istakli da tužioci imaju pravo na razliku između odobrenih deonica i onih koje im pripadaju po zakonu, i smatraju da postoje mnogobrojne nezakonitosti sprovedenog postupka svojinske tranformacije kod tuženog, pa su sporili i zakonitost donetog rešenja od strane direkcije o verifikaciji sprovedene svoinske transformacije tuženog. Tužioci su se prijavili za upis besplatnih akcija po osnovu radnog staža kod tuženog u postupku svojinske transformacije. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da su se tužioci prijavili za upis akcija po osnovu radnog staža kod tuženog u postupku svojinske transformacije i da je zbog većeg broja upisanih akcija došlo do redukcije akcija, shodno članu 18. Zakona o svojinskoj transformaciji, kao i da su tužioci potpisali ponudu, na osnovu obaveštenja da prihvataju navedeni broj akcija iz obaveštenja. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da bez prijave zaposlenog na javni poziv za upis akcija zaposleni to svoje pravo ne može ostvariti i da subjekt privatizacije, po Zakonu o svojinskoj transformaciji i Zakonu o privatizaciji nisu u obavezi da donošenjem odluke o privatizaciji ili o svojinskoj transformaciji, svojim zaposlenim i bivšim zaposlenim radnicima automatski izvrše upis i dodelu akcija, jer je prethodno potrebno sticanje određenih uslova da bi se zaposlenima priznalo pravo na akcije. Takođe, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo, i to odredbe čl. 42, 43. i 44. Zakona o privatizaciji kada je utvrdio da se zaposlenima u subjektu privatizacije prenosi bez naknade deo kapitala u akcijama i da zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije pri čemu subjekt privatizacije donosi odluku o izdavanju akcija bez naknade i javnim pozivom obaveštava zaposlene o tome. Međutim, kako su zaposleni – tužioci potpisali ponudu emitenta – tuženog da prihvataju redukovan broj akcija, oni su izgubili pravo da traže preostale akcije koje im na osnovu radnog staža pripadaju, ali to pravo mogu ostvariti upisom akcija u nekom drugom preduzeću koje se svojinski transformiše, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. 4272/2004 od 16.06.2004. god.)

40. Zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije. Zahtev za upis akcija se mora podneti u roku koji je subjekt privatizacije odredio u javnom pozivu i taj rok je prekluzivan. Propust da se zahtev za upis akcija izvrši u navedenom roku ima za posledicu gubitak prava na akcije, bez obzira na razloge propuštanja. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog trgovinskog suda odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev fizičkog lica R.Z. – zaposlenog, kojim je tražio da se utvrdi njegovo pravo (kod privatizovanog privrednog subjekta) na određeni broj besplatnih akcija. Ovo pravo na akcije bez naknade zahteva kao zaposleni kod subjekta privatizacije, za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije, u smislu člana 43. Zakona o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001 i 18/2003 – dalje: Zakon). Protiv prvostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu, koju je kao neosnovanu odbio Viši trgovinski sud u Beogradu, a u obrazloženju istakao: "Iz spisa predmeta proizlazi da je na skupštini tuženog privrednog subjekta, dana 11.07.2003. godine doneta odluka o izdavanju akcija i javnom pozivu za upis akcija, kao i da je tuženi izvršio ob- 43 -

PRIVREDNO PRAVO

javu javnog poziva, na propisan način – na oglasnoj tabli preduzeća, u "Sl. glasniku RS" i u jednom dnevnom listu. Nesporno je da se tužilac R.Z. u roku koji je određen u javnom pozivu nije javio radi upisa akcija, a nije sporan ni broj godina radnog staža koji je ostvario kod subjekta privatizacije odnosno tuženog. U skladu sa članom 44. Zakona, sproveden je postupak objavljivanja javnog poziva za upis akcija, a tužilac je propustio da podnese zahtev za upis akcija u ostavljenom – prekluzivnom roku, pa je nezavisno od razloga za propuštanje roka (opravdanog ili neopravdanog) nastala posledica gubitka prava tužioca na akcije. Neosnovani su navodi žalbe tužioca da je prvostepeni sud pogrešio kada je primenio odredbu člana 44. Zakona, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93) i Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90 i "Sl. list SRJ", br. 29/96), jer se ostvarivanje prava na akcije vrši na način predviđen Zakonom, a ne na način propisan Zakonom o obligacionim odnosima i zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa. U konkretnom slučaju, zakon je pozitivan propis na osnovu kojeg se ostvaruju sva prava po osnovu akcija, kao i prava iz akcija. Tuženi je pasivno legitimisan u ovom sporu, što i prvostepeni sud pravilno zaključuje, jer je spor nastao između zaposlenog lica i akcionarskog društva i spor ima karakter statusnog spora, a put zaštite prava stranaka iz ovog spornog odnosa je postupak pred trgovinskim sudom. Drugostepeni sud je, iz navedenih razloga, žalbu tužioca odbio i potvrdio prvostepenu presudu, budući da u prvostepenom postupku nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. Zakona o parničnom postupku ("Sl. list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 72/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Sl. list SRJ", br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/2002) na koje sud pazi po službenoj dužnosti. Izreka prvostepene presude odgovara obrazloženju, razlozi koji su dati u prvostepenoj presudi su jasni i neprotivrečni, činjenično stanje je potpuno i pravilno utvrđeno, a materijalno pravo je pravilno primenjeno. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu, Pž.6751/2004 od 22.10.2004.god.)

41. Ne postoji zakonska obaveza preduzeća da lično obaveštava zaposlene, kao ni penzionisane radnike o izdavanju akcija, bez obzira na posebne okolnosti slučaja (npr. bolest penzionisanog radnika). Preduzeće je obavezno da, na zakonom propisan način obaveštava zaposlene o emitovanju besplatnih akcija i to: javnim pozivom, koji se ističe na oglasnoj tabli, objavljuje u "Službenom glasniku RS" i jednom dnevnom listu. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima, predmet tužbenog zahteva je priznanje prava na akcije koje tužiocu pripadaju na osnovu radnog staža tužioca od 12 godina, sedam meseci i 28 dana. U prvostepenom postupku je utvrđeno da je tuženi radio u preduzeću "T." AD iz B. i u istom je ostvario radni staž od 12 godina, 7 meseci i 28 dana, te je kao penzioner propustio rok od 15 dana od dana objavljivanja oglasa za postupanje predviđeno sadržinom oglasa. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je odbio tužbeni zahtev. - 44 -

PRIVREDNO PRAVO

Iz Javnog poziva za upis besplatnih akcija bez naknade, koji je objavljen na oglasnoj tabli preduzeća, u dnevnom listu "P." i u "Sl. glasniku RS" prvostepeni sud je utvrdio da zaposleni mogu steći najviše 30% ukupnog društvenog kapitala preduzeća, da pravo sticanja akcija bez naknade imaju državljani Srbije koji su zaposleni ili su ranije bili zaposleni u preduzeću, da zaposleni imaju pravo sticanja akcija bez naknade čija je ukupna nominalna vrednost 200 EUR u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u preduzeću, da se akcije upisuju potpisivanjem izjave o upisu akcija-upisnice, kao i da rok za upis akcija počinje da teče počev od 6.10.2003. godine i završava se sa istekom od 15 dana od dana započinjanja roka tj. dana 20.10.2003. godine u konkretnom slučaju. Odredbom člana 44. stav 1. Zakona o privatizaciji (dalje: Zakon) propisano je da subjekt privatizacije donosi odluku o izdavanju akcija bez naknade i javnim pozivom obaveštava zaposlene o tome. Odredbom člana 44. stav 4. Zakona propisano je da se javni poziv objavljuje na oglasnoj tabli subjekta privatizacije, u "Sl. glasniku RS" i jednom dnevnom listu. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženo preduzeće na zakonom propisan način obavestilo zaposlene o emitovanju besplatnih akcija i da tuženi nije imao zakonsku obavezu da lično obavesti tužioca o izdavanju akcija, te su u tom smislu neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tuženi trebalo tužioca kao penzionera da posebno obavesti o upisu akcija. Ako radnik svojim propustom nije stekao besplatne akcije, onda gubi pravo na upis besplatnih akcija, odnosno prekludiran je u pravu na sticanje besplatnih akcija, nije ni stekao pravo koje bi moglo biti povređeno od strane preduzeća, kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. (Presuda Višeg trgovinskog suda, Pž. 9920/2006 od 6.12.2007. godine)

GUBITAK PRAVA NA STICANJE BESPLATNIH AKCIJA (Član 54. Zakona o privatizaciji)

42. Pravo radnika zaposlenih kod subjekta svojinske transformacije da u zakonskom roku daju ponudu za otkup, odnosno besplatno sticanje akcija, prestalo je istekom tog roka i ne može se naknadno utvrditi ni dosuditi presudom u parničnom postupku. Ovaj propust se može otkloniti po Zakonu o privatizaciji tako što zaposleni mogu ostvariti svoja prava na sticanje besplatnih akcija, kao i drugi građani koji nisu stekli besplatne akcije. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenoj presudi, tuženi je postupajući po Zakonu o svojinskoj transformaciji sproveo prvi i drugi krug svojinske transformacije, pri čemu se prvi krug odnosio na sticanje besplatnih akcija po osnovu upisa, po javnom pozivu koji je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije", u dnevnom listu "Borba" i na oglasnoj tabli preduzeća. Poslednji dan roka za upis besplatnih akcija bio je 16.12.1999. godine. Tužioci nisu upisali akcije. Direkcija za procenu vrednosti kapitala je rešenjem od 1.6.2000. godine potvrdila da je postupak svojinske transformacije posle prvog kruga sproveden u svemu u skladu sa zakonom, nakon čega je objavljen i javni poziv za upis akcija u drugom krugu svojinske transformacije, koji je takođe okončan. Tužbom od 16.5.2003. godine tužioci su tražili utvrđenje da imaju pravo na upis akcija pod povlašćenim uslovima - besplatnih akcija, što - 45 -

PRIVREDNO PRAVO

je tuženi dužan da prizna i tužiocima izda akcije u iznosu koji im pripada prema godinama radnog staža, što je sud odbio pobijanom presudom, nalazeći da je tuženo preduzeće u svemu postupalo po zakonu, a da tužioci pravo na upis nisu iskoristili bez krivice tuženog preduzeća. Razloge prvostepenog suda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva u svemu prihvata i Viši trgovinski sud. Kao radnici preduzeća u ranijem periodu, tužioci su imali zakonsko pravo na sticanje akcija tuženog preduzeća pod povlašćenim uslovima (akcije po osnovu upisa, besplatne akcije), kako je Zakon o svojinskoj transformaciji (dalje: Zakon) propisivao odredbama čl. 11., 12. i 14. Ostvarenje tog prava, nakon objavljenog javnog poziva za upis akcija, bilo je stvar samih tužilaca, koji su po odredbi člana 18. st. 1. i 2. Zakona bili ovlašćeni da upisom akcija daju ponudu za otkup akcija, odnosno za njihovo besplatno sticanje. To pravo predstavljalo je pravnu moć, vezanu za materijalnopravni prekluzivni rok, određen navedenim zakonom (30 do 50 dana) prema članu 22. stav 4. Zakona, odnosno odlukom preduzeća (30 dana, na osnovu član 17. Zakona). Kako je nesporno da tužioci tu pravnu moć - svoje pravo da upisom akcija u ostavljenom roku daju ponudu za otkup, odnosno besplatno sticanje akcija nisu koristili u tom roku, a ni kasnije, njihovo pravo na upis i sticanje besplatnih akcija je istekom roka prestalo i ne može se naknadno ni utvrditi ni dosuditi presudom u parničnom postupku. Takva mogućnost bi mogla postojati da je tuženo preduzeće svojim radnjama ili propustima sprečilo tužioce u ostvarenju njihovih prava, ali ne i u slučaju kada sami tužioci nisu koristili svoja prava. Žalbeni navodi o neravnopravnom tretiranju tužilaca u odnosu na druga lica, kojima je omogućen upis akcija i posle isteka roka, očigledno se ne odnose na ovaj predmet, u kome je stalna tvrdnja tužilaca bila samo to da akcije nisu upisali zato što nisu ni znali za upis. Javni poziv za upis akcija preduzeće je objavilo na način koji je Zakon propisao odredbom člana 17. stav 1., na oglasnoj tabli, u "Službenom glasniku RS", u jednodnevnom listu. Ako tužioci nisu imali saznanje da je upis akcija u toku, to nikako nije propust preduzeća, kako se neosnovano tvrdi u žalbi, već eventualno propust zakonodavca da na bolji način propiše obaveštavanje lica zainteresovanih za upis. Sa iznetih razloga, prvostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev za utvrđenje prava tužilaca na akcije, koje pravo tužioci više nemaju jer ga nisu koristili u vreme kada su ga imali. Drugi žalbeni navodi nisu od odlučnog značaja, a prava koja su tužioci propustili da ostvare mogu ostvariti po važećem Zakonu o privatizaciji, kao i drugi građani koji nisu stekli besplatne akcije. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 1903/2004 od 27.5.2004. godine)

ODLUKA O PROMENI OBLIKA ORGANIZOVANJA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE (Član 55. Zakona o privatizaciji)

43. U situaciji kada je kupac na aukciji – vlasnik 70% akcija i kapitala, odnosno ima pravo upravljanja u tom procentu, a ne postoje akti (statut, odluke) koji uređuju pitanja skupštine akcionarskog društva, jer je i dalje reč o društvenom preduzeću, očigledno je da akcionar s takvom većinom akcija, odnosno glasova u skupštini, može samostalno doneti bilo kakvu odluku iz nadležnosti skupštine akcionarskog društva, čak i u slučaju da su svi manjinski akcionari sa 30% akcija, protiv donošenja tih odluka.

- 46 -

PRIVREDNO PRAVO

Iz obrazloženja: Iz spisa se utvrđuje da je konačnim rešenjem Agencije za privatizaciju od 26.9.2003. godine verifikovana knjigovodstvena vrednost kapitala subjekta upisa – DP "A..." u iznosu od 180.219.000,00 dinara, na dan 31.12.2001. godine, kao vrednost koja predstavlja osnov za upis kapitala u sudski registar, pri čemu je u celini reč o društvenom kapitalu. Istovremeno je utvrđena vrednost kapitala preduzeća za potrebe aukcijske prodaje preduzeća, kao i raspon između donje i gornje granice vrednosti kapitala, na dan 31.12.2001. godine. Nesporno je da je na aukciji dana 27.01.2004. godine Agencija za privatiaciju 70% društvenog kapitala preduzeća "A..." prodala kupcu M. T. iz P..., nakon čega je zaključen ugovor o prodaji društvenog kapitala dana 3.02.2004. godine, sa prodajnom cenom od 31.000.000,00 dinara, a zaključenjem ugovora, koji ima snagu osnivačkog akta subjekta, kupac stiče pravo na upravljanje, učešće u dobiti i pravo na deo likvidacione mase, srazmerno visini kupljenog kapitala (član 2. stav 1. ugovora). Prethodno, u vremenu od 12.11.2003. do 26.11.2003. godine, tekao je rok za upis akcija bez naknade do visine 30% (društvenog) kapitala preduzeća. Iz spisa se dalje zaključuje da je dana 27.04.2004. godine održana skupština preduzeća, označena kao osnivačka, te da su tog dana donete: odluka o promeni oblika organizovanja društvenog preduzeća u akcionarsko društvo, odluka o usvajanju novog statuta akcionarskog društva, o imenovanju upravnog i nadzornog odbora u novom sastavu, a upravni odbor je istog dana doneo odluku o razrešenju dotadašnjeg direktora i imenovanju v.d. direktora. Postupajući po zaključcima registarskog suda nakon podnete prijave za upis u sudski registar, preduzeće – predlagač je dana 19.05.2004. godine dopunilo zapisnik sa osnivačke skupštine, odluku o promeni oblika organizovanja i izmenilo statut, donelo odluku o vrednosti i strukturi kapitala, uz ispravku priloga uz prijavu, nakon čega je pobijanim rešenjem prvostepeni sud usvojio zahtev za upis. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da su za predmetni upis ispunjeni formalni i materijalni uslovi iz čl. 33. i 34. Zakona o postupku za upis u sudski registar. Naime, nakon prodaje na aukciji 70% društvenog kapitala subjekta upisa – subjekta privatizacije, kao društvenog preduzeća, postojala je zakonska obaveza preduzeća, odnosno njegovih organa, da se preduzeće organizuje kao društvo kapitala (član 55. Zakona o privatizaciji). Odlučivanje o tom organizovanju u nadležnosti je skupštine preduzeća, ali ne više skupštine društvenog preduzeća, koji su činili predstavnici zaposlenih, već skupštine koju čine akcionari. U situaciji kada je jedan od tih akcionara – kupac na aukciji – vlasnik 70% akcija i kapitala, odnosno ima pravo upravljanja u tom procentu, a ne postoje akti (statut, odluke) koji uređuju pitanja skupštine akcionarskog društva, jer je i dalje reč o društvenom preduzeću, očigledno je da akcionar s takvom većinom akcija, odnosno glasova u skupštini, može samostalno doneti bilo kakvu odluku iz nadležnosti skupštine akcionarskog društva, čak i u slučaju da su svi manjinski akcionari sa 30% akcija, protiv donošenja tih odluka. Stoga žalbeni navodi, po kojima skupština od 27.04.2004. godine nije odlučivala u propisanom sastavu, nisu osnovani, odnosno pitanje broja prisutnih manjinskih akcionara na toj skupštini nije od značaja, jer je reč o odlukama koje se po zakonu moraju doneti, a koje većinski akcionar – kupac 70% kapitala preduzeća može doneti i samostalno. Manjinski akcionari, odnosno zaposleni, mogu uticati na izbor člana upravnog odbora preduzeća (čl. 83. i 261. Zakona o preduzećima), što je njihovo pravo nezavisno od upisa u sudski registar, posebno od predmetnog upisa. Imajući u vidu da su odluke skupštine subjekta upisa od 27.04.2004. godine naknadno izmenjene, kao i zapisnik sa te skupštine, sve po zaključcima registarskog suda, žalbeni navodi koji se odnose na postupak donošenja i na zakonitost ovih odluka nisu osnovani. Uostalom, ni sami žalioci, osim što su se predstavili kao manjinski akcionari, nisu dostavili nikakve dokaze – isprave o takvom svom statusu, broju akcija i identitetu žalilaca. - 47 -

PRIVREDNO PRAVO

Žalbeni navodi koji se odnose na pravilnost utvrđivanja vrednosti društvenog kapitala preduzeća od strane Agencije za privatizaciju, na prodajnu cenu ostvarenu na aukciji, na rešenje Ministarstva privrede Republike Srbije, nisu ni od kakvog značaja za pravilnost pobijanog rešenja o upisu u sudski registar. Rešenje Agencije za privatizaciju, aukcija i ugovor o prodaji 70% društvenog kapitala preduzeća su važeći pravni akti i radnje, u čiju se pravilnost registarski sud ne može upuštati, pri čemu pitanje visine prodajne cene, ili prodaje u bescenje, nije stvar ni registarskog suda ni preduzeća, odnosno manjinskih akcionara, jer se cena uplaćuje na račun Agencije za privatizaciju, odnosno na račun budžeta (član 41b Zakona o privatizaciji). Postupak službenog nadzora nad radom Agencije povodom sprovedenog postupka privatizacije subjekta upisa, pokrenut rešenjem Ministarstva privrede od 7.5.2004. godine, tek svojim okončanjem, eventualno, može biti od značaja za privatizaciju preduzeća, odnosno za aukciju i za zaključeni ugovor, ali nikako nije okolnost od značaja za pravilnost pobijanog rešenja registarskog suda. Registarski sud je bio dužan, što je i učinio, da upiše stanje i oblik preduzeća kakvi su oni nakon izvršene prodaje 70% društvenog kapitala, a sva druga pitanja – zakonitost privatizacije, prava manjinskih akcionara, prava zaposlenih, odnosi unutar preduzeća, povodom izvršene privatizacije, nisu pitanja na koja registarski sud može da utiče, odnosno nisu pitanja zbog kojih bi registarski sud mogao da odbije zahtev za upis promena zasnovanih na Zakonu o privatizaciji. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 4632/2004 od 15.06.2004. god.)

PRIVREDNI PRESTUP (Član 64. Zakona o privatizaciji)

44. Subjekt privatizacije je dužan da program privatizacije dostavi Agenciji za privatizaciju u roku koji ne može biti duži od 90 dana od dana pokretanja inicijative za privatizaciju. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda oslobođeni su od optužbe pravno i odgovorno lice u njemu za privredni prestup iz člana 64. stav 1. tačka 4. Zakona o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001 i 18/2003) jer protivno članu 22. stav 3. navedenog zakona nisu program privatizacije dostavili Agenciji za privatizaciju u propisanom roku. Protiv ove presude žalbu je izjavio javni tužilac, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona. Pored ostalog, u žalbi se ističe da pobijana prvostepena presuda ne sadrži razloge kojima se prvostepeni sud rukovodio kada je doneo oslobađajuću presudu, a ni razloge koji propustu okrivljenih daju karakter neznatnosti društveno štetnog dela. Drugostepeni sud je u žalbi usvojio, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a u obrazloženju je istakao i sledeće: Iz spisa predmeta proizilazi da su okrivljeni oslobođeni od optužbe, što protivno članu 22. stav 3. Zakona o privatizaciji, program privatizacije nisu dostavili Agenciji za privatizaciju u roku od 90 dana od pokretanja inicijative za privatizaciju. Izreka ove presude je protivrečna razlozima, koji su nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Prvostepeni sud je pored činjenice što nalazi da se u radnjama okrivljenih stiču obeležja privrednog prestupa iz člana - 48 -

PRIVREDNO PRAVO

64. stav 1. tačka 4. Zakona o privatizaciji, oslobodio okrivljene od optužbe uz isticanje da delo koje im je stavljeno na teret nije privredni prestup, zbog malog značaja dela i odsutnosti štetnih posledica. Pobijana presuda ne sadrži razloge kojima se prvostepeni sud rukovodio kada je doneo oslobađajuću presudu, niti je utvrdio činjenice na osnovu kojih je zaključio da povreda propisa iz člana 64. stav 1. tačka 3. Zakona o privatizaciji predstavlja neznatnu društvenu opasnost zbog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica. iz tih razloga – preuranjen je zaključak prvostepenog suda da u radnjama okrivljenih nema privrednog prestupa koji je propisan u članu 64. stav 1. tačka 3. Zakona o privatizaciji. Članom 2. stav 2. Zakona o privrednim prestupima ("Sl. list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 14/85, 10/86, 74/87, 57/89 i 3/90 i "Sl. list SRJ", br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/2001, dalje: ZOPP) je predviđeno da nije privredni prestup povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju, koja, iako sadrži obeležje privrednog prestupa, predstavlja neznatnu društvenu štetnost zbog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica. U konkretnom slučaju, međutim, prvostepeni sud je doneo svoju odluku o oslobađanju okrivljenih, a da nije utvrdio odlučne činjenice koje ukazuju da u izvršenim radnjama okrivljenih (odnosno propuštanjima) nisu nastupile štetne posledice. Po nalaženju drugostepenog suda, ove činjenice moraju da se utvrde i u presudi se navedu dokazi, izvedeni u toku postupka, na osnovu kojih je sud ocenio da postoje činjenice zbog kojih delo (privredni prestup) iako sadrži obeležja privrednog prestupa, nije privredni prestup. Prvostepeni sud je u ovom slučaju počinio bitne povrede postupka iz člana 56. ZOPP. Prvostepeni sud je pogrešno ocenio kao olakšavajuću okolnost da nije protekao krajnji rok za privatizaciju pravnih lica iz Zakona o privatizaciji, u kom periodu pravno lice može da reguliše imovinsko-pravne odnose i utvrdi vlasništvo na nepokretnostima i objektima, a nakon toga obavi proces privatizacije na način kojim bi ispoštovao rokove propisane Zakonom o privatizaciji, imajući u vidu da su okrivljeni započeli postupak privatizacije, ali nisu postupili po datom nalogu koji je određen rešenjem Agencije za privatizaciju. S obzirom na to da je prvostepeni sud pri donošenju oslobađajuće presude počinio navedene bitne povrede postupka, stekli su se uslovi da se ta presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak u kome će prvostepeni sud otkloniti počinjene povrede i potom doneti presudu po zakonu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu, Pkž. 596/2003 od 4.12.2003.god.)

STEČENA PRAVA NA AKCIJE BEZ NAKNADE (Član 74. Zakona o privatizaciji)

45. Bez prijave na javni poziv za upis besplatnih akcija kod subjekta privatizacije, zaposleni ne može ostvariti svoje pravo da mu subjekt privatizacije izda i dodeli akcije. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca radi utvrđivanja prava tužilaca na deonice tuženog, upisa istog i obavezivanja tuženog da tužiocima izda potvrdu o deonicama, kao i za troškove postupka. - 49 -

PRIVREDNO PRAVO

Prema stanju u spisima tužioci su zahtevali da sud utvrdi da su tužioci po osnovu radnog staža stekli pravo na određen broj deonica tuženog za svaku punu godinu radnog staža, po osnovu upisa, koje pravo im nije priznato u celini, te da se tuženi obaveže da izvrši upis prava i izda potvrdu o deonicama u korist tužilaca. U prilog svog tužbenog zahteva tužioci su istakli da smatraju da postoje mnogobrojne nezakonitosti sprovedenog postupka svojinske transformacije kod tuženog, pa su sporili i zakonitost donetog rešenja od strane direkcije o verifikaciji sprovedene svojinske transformacije tuženog. Tužioci se nisu prijavili za upis besplatnih akcija po osnovu radnog staža kod tuženog u postupku svojinske transformacije. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da bez prijave zaposlenog na javni poziv za upis akcija zaposleni to svoje pravo ne može ostvariti i da subjekt privatizacije, po Zakonu o svojinskoj transformaciji i Zakonu o privatizaciji nije u obavezi da donošenjem odluke bilo o privatizaciji bilo o svojinskoj transformaciji, svojim zaposlenim i bivšim zaposlenim radnicima automatski izvrši upis i dodelu akcija, jer je prethodno potrebno da se steknu određeni uslovi da bi se zaposlenima priznalo pravo na akcije. Takođe, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i to odredbe čl. 42. i 44. Zakona o privatizaciji kada je utvrdio da se zaposlenima u subjektu privatizacije prenosi bez naknade deo kapitala u akcijama i da zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije pri čemu subjekt privatizacije donosi odluku o izdavanju akcija bez naknade i javnim pozivom obaveštava zaposlene o tome, pa kako se tužioci u zakonom propisanom roku nisu prijavili kod subjekta privatizacije na javni oglas za upis akcija, isti nisu ispunili uslov za sticanje akcija bez naknade. Ovo proizilazi iz odredbe člana 74. Zakona o privatizaciji koji propisuje da pravo na sticanje akcija bez naknade, po odredbama tog zakona nemaju lica koja su to pravo ostvarila na osnovu Zakona o svojinskoj transformaciji, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. 4285/2004 od 15.06.2004. god.)

KONTROLA PROCENE VREDNOSTI KAPITALA (Član 77. Zakona o privatizaciji)

46. Bez odgovarajućeg rešenja Ministarstva za privredu i privatizaciju o kontroli procene vrednosti kapitala upis u registar privrednih subjekata ne može se izvršiti. Iz obrazloženja: Predmet prijave je upis u sudski registar statusne promene spajanja preuzimanjem. Predlagač, preduzeće – preuzimalac, prema poslednjem upisu u sudski registar je preduzeće sa većinskim akcionarskim kapitalom (50,69%), a manjinskim društvenim kapitalom (49,31%). Preduzeće koje se preuzima je jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću, čiji jedini član je fizičko lice. Preduzeće preuzimalac je u postupku pripajanja utvrdilo da prema propisima ne poseduje osnovni kapital, bilo društveni bilo privatni – akcionarski kapital, jer je vrednost gubitaka i obaveza veća od vrednosti aktive preduzeća, tako da bi nakon upisa statusne promene u sudski registar jedini akcionar predlagača, kao preuzimaoca, bio vlasnik preuzetog preduzeća. - 50 -

PRIVREDNO PRAVO

Prvostepeni sud je odbio zahtev za upis, sa obrazloženjem da predlagač nije dostavio rešenje Ministarstva za privredu i privatizaciju o izvršenoj kontroli i verifikaciji izvršene svojinske transformacije kao i o izvršenoj kontroli procene vrednosti kapitala učesnika statusne promene, u smislu čl. 77. Zakona o privatizaciji te da predlagač nije upisao niti podneo prijavu za upis smanjenja osnovnog kapitala radi pokrića gubitaka, tako da vrednost i struktura osnovnog kapitala predlagača, od koje zavisi i pitanje odnosa zamene udela odnosno akcija, nije mogla biti utvrđena saglasno sa zakonskim propisima. Pravilan je zaključak registarskog suda da predlagač nije u sudski registar upisao smanjenje osnovnog kapitala pre predmetne prijave za upis u sudski registar statusne promene, te da smanjenje osnovnog kapitala predlagač nije predmet ni prijave za upis spajanja preuzimanjem. Ove činjenice se ni žalbom predlagača ne osporavaju, već se predlaže da se predlagaču ostavi rok za podnošenje prijave za upis, smanjenja kapitala. Taj predlog žalbe nije osnovan, u situaciji kada je još zaključkom registarskog suda od 26.1.2004. godine predlagaču ukazano na potrebu da se u sudski registar upiše smanjenje osnovnog kapitala. Kod činjenice da su u sudski registar već upisani vrednost i struktura kapitala predlagača (rešenje Fi. ________/00 od 28.02.2001. godine), i to na osnovu podataka iz rešenja Republičke agencije za procenu vrednosti kapitala od 20.12.1995. godine, koje je preduzeće do tada uspešno osporavalo, takvo preduzeće nije dužno da pribavlja rešenje Ministarstva za privredu i privatizaciju o izvršenoj kontroli i verifikaciji započetih a nezavršenih postupaka svojinske transformacije i procene vrednosti kapitala. Međutim, odredba čl. 77. Zakona o privatizaciji (koja predviđa navedenu kontrolu Ministarstva), pored te kontrole, posebno i odvojeno predviđa da Ministarstvo za privredu i privatizaciju nastavlja da obavlja kontrolu procene vrednosti kapitala učesnika statusnih promena. Reč je o kontroli procene vrednosti kapitala učesnika statusnih promena, ako je jedan od učesnika preduzeće sa društvenim ili državnim kapitalom, koja kontrola je bila u nadležnosti ranije Direkcije za procenu vrednosti kapitala (čl. 77. Zakona o privatizaciji, u vezi sa čl. 40. tač. 3. Zakona o svojinskoj transformaciji). U pogledu statusnih promena, dakle, u nadležnosti Ministarstva za privredu je kontrola procene vrednosti kapitala učesnika statusnih promena sa društvenim kapitalom, i kada je reč o statusnoj promeni nakon stupanja na snagu Zakona o privatizaciji. Stoga je pravilan zaključak registarskog suda, a neosnovan žalbeni navod, da se bez odgovarajućeg rešenja Ministarstva o kontroli procene vrednosti kapitala (uključujući i pitanje da li predlagač ima ili nema društveni kapital) upis u sudski registar statusne promene ne može izvršiti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 4219/04 od 29.11.2004. god.)

- 51 -