178647363-Georgi-Lisicin-Šah-Strategija-i-taktika-1

SAHOVSKA

NAKLADA

RZ ZA IZDAVACKU DJELATNOST SA HOV S KO G SA VEZA HRVATSK E

BIBLIOTEKA »SAHOVSKE NA K LADE « R B . 113

I ZDANJE : »SAHOVSKA NAKLADA«, ZAGREB Tisak »Vjesnik«, Zagreb

GEORGIJ MIHAILOVIC LISICIN

STRATEGIJA 1 TAKTIKA I. DIO

ZAGREB

1986

z�

izdavaca »Sahovska naklada« RZ Sahovskog saveza Hrvatske dipl. оес. МАТЕ BITANGA Pridrzava sva autorska prava, uklj ucivsi p ravo p revodenj a na strane jezike Copyri ght 1986 Ьу »Sahovska naklad a«, Zagreb

Naslov ruskog ori ginala : STRATEGIJA I TAKTIKA SAHA Preveli : Dr SLAVKO PETROVIC i ZLATKO KLEMENT Recenzenti : DRAGOLJUB MINIC

i

ERVIN SINDIK

N aslovna stranica : ALEKSANDRA B OMAN Tehnicki urednik : ZLATKO KLEMENT Korektor : DUBRAVKO KLEMENT Tiraza : 5.00 0

YU ISBN 86-7Э17-005 -2

PREDGOVOR

Pred пата је jedrza neoЪicno inteтesantna i vrijedna knjiga po­ kojnog me�unarodnog majstora Georgija Mihailovica Lisicina. U po­ pl avi dana.snje sahovske !iterature ta knjiga је potpuno nezasluzeno potisnuta и zaborav, jer, kao sto се se citatelji vrlo Ътzо uvjeтiti, njezin је sadrzaj od trajne vтijednosti i vrijeme koje је pтoslo od njezinog izdan · ja nije ni najmanje umanjilo njezinu vтijednost.

Uslijed njezina velikog opsega, izvoтna knjiga sadтzi, naime, 544 stтanice, ра Ъi zbog toga Ъila i glomazna i nepтakticna za тukovanje, odlucili smo је izdati и tri dijela. Njezin. sadтzaj veoma pogoduje tome1 јет se citava materija i s astoji od tтi podjednako velika po­ glavlja, koja cine cjelin1i za sebe. Ipak valja napomenuti da su sva tтi dijela medusobno idejno i sadrzajno povezana, јет tek zajedno daju kompletan pregted st,ih. ideja i dosadasnjih teoretskih dostignuca и najtezoj i najkompliciraпijoj fazi sahovske partije - sтedisnjici. Djelo је pтvi puta izdaпo 1952. god. i to pod пazivom »Stтategija i taktika sahovskog umijeca«. Мedutim, pokazalo se da и kпjizi ima dosta poglavlja koja se mogu poboljsati i ispтaviti ра је sam autor uz ротос Abramova i Konstantiпopoljskog 1958. god. kпjigu ртетаdiо i izdao је pod danasпjim пaslovom »Strategija i taktika saha«. U tom novom izdaпju izbacena su dva velika poglavlja i to zbog osoЪitih razloga. Јеdпо od izbacenih poglavlja је poglavlje о sahovskim otva­ тanj'ima jer se otvaтanja vтlo Ъrzo mijenjaju, ра Ъi kпjiga zbog tih prorn_iena izguЬila S'L'йju vrijedпost. Dтugo su gotove, komentiтane paтtije, zbog istog тazloga, јет dio koji sadrzi оtvатапја је podlozan promjenama tc;,ko da је taj dio kasпije izdaп kao zasebna kпjiga. Ostalo је opce1iiti sadтzaj koji је пеоЪiсп о роtтеЬап sahistima, osoЪito mladima и razvoju, da Ьi rnogli pтavilno ocijeпiti poziciju i snaci se и odreaenim stтateskim i taktickim pozicijama, а taj tip liteтatuтe, Ъеz obziтa па veliko oЪilje mateтijala, је jako deficitaтaп па svim jezic­ ni т p odrtt cjima Uz to Ъi htjeli rcci nekoUko rijeci о аиtоти Georgiju Mihailovicu .

Lisicin1l, vтlo jakom so1,jetskom теdипатоdпот majstoтu, koji је sigurno irriao snagu jakog velemajstoтa, ali је imao tu пеsтеси da је zivio н vтijeme kada је Ьilo vтlo malo meduпaтodпih tитпiта, tako da па rпеаипатоd·пот рlапи nije postigao рипи afiтmaciju. Ро godi-

5

па1па Lisiciп је vrsпja k Botviпiku i pripada опој geпeraciji sovjet­ skog saha koja se izborila za dапаsпје pozicije sovjetskog saha и svjetskim razmjerima, tj. cvrsto su zauzeli prvo mjesto, koje пе ispustaju vec vise od pola stoljeca. Lisiciп је zivio и Len.jingradu i Ъiо је trostruki prvak Lenjiп­ grada, sto samo za sebe vec govori vrlo mnogo. Osim toga ucestvovao је deset puta и fiпalu prvenstva Sovjetskog Saveza, sto је , takoaer, svojevrstaп podvig. U tim sampioпatima, пi и kojem slucaju, nije igrao sekuпdarпu ulogu, vec је zauzimao stalпo solidпa mjesta, а и пekim sampionatiтa је ostvario i vrlo visok plasmaп. Npr. па 8. sampionatu podijelio је 3-5 тjesto, а па 21. sampionatu, koji је Ьiо osoЬito jak, zbog togo. sto је vec тlada ga1·da pocela potiskivati stare igrace, Lisici12 se ni.1e dao i podijelio је s Petrosjanom 4·-s. rnjesto.

Zbog svojih dobrih rezultata Ьiо је uvrsteп s Ьiraпim sovjetskim majstoriтa 1935. god. па тeduпarodпi turпir и Moskvi i tu је zauzeo, па izgled, s1cromno 15. тjesto. Medutiт, kada se таlо pogled a taj plasman, vidi se da је оп postigao 9 bodova, samo 4 тапје od pobjed ­ nika Botvi.пik a i Flohra, а iza пјеgа su ostali ро plasmaпu tako jaki velemajstori kao sto su: Stahlberg i Pirc. Drugi пjegov пastup па теаипатоdпот рlапи Ьiо је 1946. god., kad је па vrlo jakom turniru и Н elsiпkiju zauzeo 2. mjesto, sto ти је omogucilo d a se afirmir a kao t'rlo jak prakti�aп ·igrac и meduпarodпim okvirima. Druga vrijednost Lisicina su njego1'e kпjige, koje su ostale iza пjegove prerane smrti. То је u prvom redu kпjiga koja је pred пата, а osim toga tu Ьi se тogla izdvojiti izvaпredпa kпjiga о sahovskim konacпicama, koja је izda1ia 1956, zatirn јеdпа sahovska pocetnica, knjiga о sampionatu SSSR-a 1939. itd.

Inace је Lisiciп Ьiо iпzепјет i redovпo је obavljao svoje таdпе zadatke, tako da se nije 1iikad mogao роtрипо posvetiti sahu. Osim tih djela istakao se kao teoreticaт - dao је veliki doprinos и razvoju i tretiranju Retijevog otva·ranja. Prevodilac

6

METODlёKI SAVJETI U ovoj knj izi izlaze se kurs taktike i strategij e saha, koj i ј е ilustriran mnogobroj nim primje­ rima iz prakse sovj etskih igraca i sahovskih komp ozitora. Glavni cilj ovog djela је da se svestra­ no upozna citatelj s kompleksom suvremenih strateskih i taktickih idej a . PosLije izucavanj a prvog i dru­ gog dijela citatelj је vec и stanj u steci jedan takticki osjecaj , ko­ ji се ти dozvoliti da и dalj njem toku razumije elemente strate­ gij e i stvaranje strateskog pla­ na. Kada se upozna s elementi­ ma t aktike i strategije, citatelj moze pristupiti analizi s ahovskih parti j a и cjelosti . Izgleda da је naj teze и s ahu shvatiti proracun komblnacij a ј ocjena pozicije, sto је vezano s odredenim stvaralackim apstrak­ tnirn misljenjem i mastom. Pro­ racun komblnacij a је dan и odre­ denom razdjel и drugog dijela, а ocjen� pozicij e na kraj u treceg dijela ove knj ige . Treba primi­ jetiti da је vrlo kompli cirano kod sebe raz.viti mogucnost apstrak­ tni)g mi�Iзenj a i stvaralacke ma­ ste. ZbtJg t�ga mozemo preporu­ citj ci t atel jima, prije nego sto pogled a rj esenj e odret1en og pri­ mjera, neka pokus,a Гlijes.iti taj primj er samostalno i to tako da

se kocisti samo dij agramom ibl. p ozi cij om na sahovskoj taЫi, ali da ne pom1ce figure . Ako и to­ ka 10 minuta ne uspije naci rje­ senj� unda neka pogleda и tekst. Paralelno s proucavanj em teo­ rij e svaki sahist se mora baviti i praksom. U cesce na natjecanj i­ ma, kao sto pokazuj e iskustvo, рој acava i prosiruj e teoretsko znanj e. Postepeno svestrano u­ poznavanje sa sahovskom teori­ j om i to и suradnj i s praksom daj e ono sto se danas naziva sa­ hovska tehnika. Cim је visi teo­ retski nivo sahiste, cim је sira nj egova praksa, tim се visa Ьiti i nj egova tehnika, koj a је zapra­ vo sinteza teorije i prakse . Medutim, kada sahist ovlada tehnikom s aha, on nema pravo pocivanj a na lovorikama. Potre­ bno је svakodnevno pratiti ra­ zvoj teorije, svakodnevno treba raditi na svoj oj tehnici. Ukratko receno, treba ici и korak s ra­ zvojem s aha. Na zalost svi sahisti nemaj u toliko strpl'j enj a i marlj .i vosti. Zbog toga se neki od njih sla­ Ьije snalaze и pitanj ima sahov­ ske taktike . Oni slijepo vjeruju и strateske ideje, и dobru i lo­ su p ozicij u svojih figura i neke druge sahovske zakone. Drugi su, medutim, opsj ednuti sahovskom "

taktikom i ignoriraj u strateske ideje. Oni . dobro komblniraj u, katkada im uspij e sprovesti sj aj ­ nu ataku na protivnicku pozici­ j u, ali nece postici velike rezul­ tate . Treba pamtiti da је put prema majstorstvu uvijek uvje­ tovan svestran im proucavanjem saha. B rzi rast s ahovske tehn ike za­ visi и mnogom о samokriticnosti i kriticnosti onih koji igraj u od­ lucuj ucu ulogu и stvaralackom usavrsavanj u. Kriticka analiza majstora, velemaj stora, obj ektiv­ na analiza vlastitih pogresaka, potpuno odsustvo umisljenosti i nekriticnosti i jedna smirenost pomazu brzom formiranj u sahov­ skog maj stora. Za vrijeme sahovske partije veliki znacaj ima prilaz igri. Ро-

8

trebno se ј е prisiliti da se po­ vuce potez tek nakon sto se od­ redi odredeni cilj i nakon sto se konkretno pregledaj u sve mo­ gucnosti. Uj edno se treba nauci­ ti igrati ро plan u, а uz to pra­ ti ti mogucnosti svog proti vnika. Као sto је ukazao eks -sampion svij eta Botvinik (napisano u »Sahmaty v SSSR� 1949. g. br. 3) , talent, karakter, fizicke mo­ gucnosti i priprema, to su 4 vr­ lo vazne komponente koj e odre­ duj u uc;;p jeh ovog ili onog sahi­ ste. Zbog toga svaki s ahist mo­ ra obratiti paznju pitanj ima fi­ zickog odgoj a. Vazno se је pri­ viknuti i prisiliti da se ne uzbu­ duje za vrij eme partije i da ne upadate и paniku i и depresiju и slucaj u poraza. Uglavnom, j e­ dnom rijecj u, treba Ьiti miran i uvjeren и sebe.

ОРСА PITANJA SAHOVSKE BORBE Kod analize primjera, kojim se ilustriraj u elementi taktike (u prvom i и drugom dijel u) ili ele­ menti strategije (u trecem dije­ lu) i strateski plan, mi сето ne-

izbjezno susresti nekoliko pita­ n j a od opceg znacenj a. Sva ta pitanj a razmatraj u se и ovom poglavlj u.

OSOBITOSTI SAHOVSKE BORBE Sahovska borba је borba neo­ Ьicnog tipa. Ovdj e ne rjesava uvijek materij alna ili poziciona prednost, kao sto је prednost u kolicini figura ili pjesaka, ili prednost и smislu boljeg raspo­ reda figura ili pjesaka и uspo­ redЬi s figurama i pjesacima pro­ ti vnika. Katkada se moze pobl­ jediti s manjom kolicinom bor­ ' benih snaga, ili cak и situacij a­ ma kada imas losiju pozicij u. Kako se to moze obj asniti ? Specificnost saha se prije sve­ ga sastoj i и tоте da postoj i oso­ Ьita uloga kralj a и sahovskoj borbl . Ako је obj avljen sah, on­ da treba prije svega zastititi kra­ lj a . Ako se dogodi da је napad­ nuta Ьilo koj a druga figura, nju је moguce ostaviti bez Ьilo ka­ kvih posljedica, ili cak odgovo­ riti na taj udar protuudarom. Ako nema mogucnosti da se spa-

si kralj od saha, onda ј е borba zavrsena bez obzira na materi­ j alnu i pozicionu prednost je­ dnog ili drugog igraca. OsoЬita uloga kralj a j avlj a se и sluca­ ju pata, vjecnog saha itd . Br. 1

Р. KERES

Biieli vuёe i doЬiva (Mat

u

ceti ri poteza)

9

U zadatku Р. Keresa materi­ jalna prednost је na strani crnog, ali doblva Ьijeli zbog toga jer је crni kralj kra jnje nepovol jno po­ stavl jen : :L. Lg5 ! Tf7 2. Lf4 Sc6 з. Ld2 -i 4. LсЗ mat, od cega nema obrane. Br. 2

blj eli daje mat. 1. Dh6 : + ! Kg8 (lli 1. . . . Kh6 : 2. Th3 mat) 2. f7 mat. Kod napada na rohadnu pozi­ ci ju vrlo cesto treba zrtvovati figure ili p jesake sa ciljem da se razblj e p jesacka obrana. Br. 4

BATU JEV-ABDUSUMA TOV (Prv. »Truda-В �� nazivamo s r е d i s n ј i­ c а (sredina igre) . Drugi dio sa­ hovske partije Ы mogli nazvati kon ac igre odn . k о n а с n i с а. Ovdje treba primijetiti da se taj dio partije cesto ne poj avlj uje. U sredisnjici se borba cesto mo­ ze zavrsiti matnim napadom ili tako velikirn guЫtkom borbenih snaga da svaki daljnj i otpor po­ staje besmislen . Ali и vecini par­ tij a, osoЫto medu maj storima i velemaj storima, borba cesto pre­ lazi и kon acnicu i to s aktivnim uces cem jednog ili dva kralj a.

SAHOVSKE POZICIJ E, ZADACI 1 STU DIJ E u pгocesu

sahovske partije po­ j avlj uje se citav niz naj razlici­ tij ih pozicij a. Pod terminom po­ zicija p od raz u mi jeva se raspo­ red figura i p j e saka oblh strana и Ь i l o koj em momentu sahov­ ske paгtije. U rasporedu poje di­ ne figure ili pj esaka uvijek је bolj e govori ti kao о polozaju kralj а ili polozaju top a itd . Ko­ licina mogucih sahovskih pozi­ cij a ј е n eoblcna velika. Euwe је jednom napisao : >>Kada Ьi 1 2,000. 000 sahista neprekidno po­ kusavali istraziti naj bolj e pote­ ze и svim logicnim pozi cij ama i kad Ьi na svaku potrosili sa­ mo j ednu desetinku sekunde, trebalo Ьi im trilion vj ekova da Ьi otkrili sve mogucnosti·« . Za vrijeme igre svakom sahi­ sti pripada zadatak da ocijeni pozicij e koj e se poj avlj uj u, za­ tim da pravilno ocijeni poziciju, sto znaci da razumij e njezine dobre i lose strane, zatim to znaci da mora vidj eti moguc­ nost za plan dalj nj e borbe i tre­ ba n aci pogodnosti ove ili one operacije koj a omogucuj e da se stvori dobar plan daljnje igre. Pravilna ocjen a pozicij e је и stvari zalog uspjeha .

pozicij e iz prakticne sahovske partij e. Pogledaj mo nekoliko studij skih i proЫemskih pozicij a : Br. 9

S. LIMBACH

(Mat

osam poteza)

Biieli vuёe i doЬiva u

Vrlo poucan proЫem Limba­ cha koj i tretira proЫem iznu­ dnice . 1. De4 ! ЫD 2. DЫ : + Tgl З. DЬ7 + е4 (Ako Ьi crni igrao 3. . . Tg2 onda slijedi 4. De4 Kgl 5. Del mat) 4. De4 : + Tg2 5. DЫ + Tgl 6. DЬ7 + Tg2 7. De4 K gl 8. D e l mat . .

su Zаdасi i stиdiје umjetne pozi cij e, koj e su na­ stale kao i�ezultat procesa stva­ ranj а sahovskih kompozi tora. U proЫemima Ьij eli daje mat cr­ nom kralj u и odredenom broj u poteza, а u studij ama postoj i od­ redeni zadatak - Ьij eli oblcno mora dovesti borb u do j asno do­ Ьive n e pozicije ili do remi-pozi­ cij e. Proucavanje proЫema ili studij a је vrlo korisno, narocito ako su nj ihove pocetne pozicije prirodne, tj . da podsjecaju na -

13

Br. 10

V. OLEJNIK

Bijeli pocinje i postize remi, bez obzira sto је slablj i za dva p j e s a ka . 1. Th7 + I>linij ska f igura

-<

Narocito su interesantni pri­ mj eri kada ј е udarna figura ska­ kac. Br. 93

K ONDRA ТJEV-LISICIN (Lenj ingrad 1950)

U ovoj p ozicij i crni igra 1 Dg5 + i stvara punu shemu ot­ .

Crni

па

potezu

. • •

krivenog n apada ро petom redu. B aterij a koj a se sastoj i od dame 35

Br. 95

Br. 94

Crni vuёe i doЬiva

Biieli vuёe i do Ьiva

i lovca protiv obj ekta napada и ovom slucaj u dame . Poslij e iz­ nudenog 2. Kfl, ј ег је inace Ьi­ jelom mat, crni је doblo s 2 Lg2 + .

Ovaj primjer ј е i dentican pret­ h odn om. 1. Dd4 ! Те4 : (Na 1 . . . . Тс7 slij edi 2. Sd6 -+- sa slij edecim 3 . D g4 : ) 2. De4 : i Ьijeli је dobl­ \r en.

.

56

• • •

OTKRIVEN I SAH Sah dan1om, topom ili l ovcem, koj i se poj avlj uj e kao rezultat odlaska Ьilo koj e figure s linij e dj elovan j a spomen utih figura, nazi va se - otkrivenim sahom. Br. 96

Biieli vuёe i doЬiva (Mat u dva poteza)

Pomicanje topa sa d6 na Ьilo koje polje stvara otkri veni sah lovca s gЗ crnom kralj u. Br. 97

Biieli vuёe i doЬiva (Mat u dva poteza)

Na ovom dij agramu pomak skakaca s g4 stvara otkriveni sah topom s gl . Mi сето и dalj njem toku na­ zivati tu fi guru ili pj es aka, cij i pomak otkriva sah, medufigu­ rom ili udarnom figurom. Prema tome na dij agramu 96 udarn a fi­ gura ј е top, а na dij agramu 9 7 skakac. Znacenj e otkrivenog saha sa­ s to ј i se и tome da se udarna f i­ gura premjesta na takvo polj e s kojeg ona sa svoj im slijedecim potezom moze nanijeti osjetlj iv gubltak protivniku. Katkada ј е korisno istovremeno naj aviti sah i sa udarnom figurom. То је d vostruki sah. Sada vec nije tesko razumij eti kako treba Ьijeli igrati и razmo­ trenim pozicij ama. U prvoj od njih dobro је 1 . Td2 + (J os ј асе је 1 . ТЬ6 + zbog toga j er pjesa­ ci а7 i d7 ograni cavaj u pokretlj i­ vost crnog kralj a i on doblva mat . Ako Ьi maknuli s ploce pj esaka а7 ili d7 и tom sluca­ ju Ьi j edini ispravan potez Ьiо 1. Td2 + ) da Ьi slij edecim pote­ zom mogao osvoj iti crn u damu. Isto se desava и pozicij i na dru­ gom dij agramu. Moze se igrati 1 . Se5 + i crni gubl damu. No, j os је ј а се 1. Sh6 + + i 2. Tg8 mat. Ako Ьi crni lovac staj ao na polj u h4 umjesto na е7 onda Ьi praviln o Ьilo 1. Se5 + јег Ьi in a­ ce kralj pobjegao preko f8 i е7. Dvoj ni sah se naziva takav otkriveni sah kada i udarna fi­ gura napada na kralj a protivni­ ka. Dvostruki sah је potez ogro­ mne snage. Od dvostr ukog saha postoj i samo jedna moguca o­ brana, а to је pobjeci kralj em. Na dij agramu 97 na 1 . Se5 + cr57

ni moze odgovoriti 1 . . . . D g6 f zastititi se od saha, а и sluca­ j u 1. Sh6 + + potez Dg6 vise ni­ je mo guc i crni је pri n uden na Kf8 i li Kh8 . M oze se postaviti pitanj e kako da se и praks i ро stave takve pogodne pozicij e s otkrivenim ili dvoj nim s a hom . Poglectaj mo dij agra me 98 i 9 9 koj i se ne razlikuj u mn ogo o d pret h o dnih dij agrama. ...

pj eha zrtvom top a, kako Ьi na­ vukao crnog kralj a pod djelova­ nje otkrivenog saha. Navlacenje n ij e jedina mogucn ost za pripre­ mu otkrivenog saha . On se mo­ ze pripremiti i drugim takti ckim sredstvi ma.

Br. 98

Br. 100

UTJUZANOV-KONOVALOV (Kr asnodar 1950)

Bi ieli vu ё e i doЬiva (Mat

u

tri poteza)

Br. 99

Crni v uёe i doblva (Mat

u

tri poteza)

U ovoj pozicij i

Biieli vuёe i doblva (Mat

u

tri poteza)

Ako ih usporedimo mozemo ustanoviti da se и оЬа slucaj a desava to da Ьijeli dolazi do us58

Ьij eli svoj im poslj ednj im potezom Lf7-h5 po­ kusava sprij eciti prijetnj u mata. M edutim, taj pokusaj nije urodio plodom ј ег је crni imao vec una­ prijed pripremljenu komblnaciju koj a se bazira na dvostrukom sa­ Dg2 + ! ! h u. Slijedilo је 1. (Zavlacenje) 2. Kg2 : Sf4 + + 3. • . •

Kgl

SЬЗ mat.

Br. 101

damu crn1 Ј е odgovorio 1 Db4, ali na to se dogodilo nesto j os gore : 2. Lb5 + + ! Kd8 3. Те8 mat, ili 2. . . . Kf7 3. Le8 mat. Dajemo mogucnost samim ёitate­ lj i ma da se uvj ere da poslije 1 . Tel sto god odigra crn i guЬi da­ mu ili doblva mat . Analogni mat, ali и j ednoj slo­ zenoj f ormi sa navlacenj em kra­ lj a na verti kalu, Ьiо ј е ostvaren и partiji Reti-Tartakower . .

. • .

Br. 103 Biieli vuёe i doЬiva

RETI-TARTAKO\VER (Вес 1 9 1 0)

primj er onom pretho dnom. Zrtvovavsi damu bl­ j eli је odvukao kralj a pod udar : Ovo

је

slican

1. Dc7 : + ! t Кс7 : 2. Sd5 + + ! Кс8 3. S b 6 mat.

Svracamo paznj u citatelj u i na to da su poslije 2. Sd5 + + i Ьi ... jeli skakac i Ьijeli lovac Ьili pod udarom crnih figura, me d utim, on se n ije mogao time okoristiti . Otkriveni sah ро vertikali ta­ koder ј е vrl o opasan :

Bijeli vuёe i doЬiva

(Mat

Br. 102

u

tri poteza)

1. DdS + ! KdS : 2. Lg5 + + Ке8 3. Td8 mat ili 2. . . . Кс7 3. Ld8

mat.

А

А

А

I I I Crni vuёe, Ьiieli doЬiva

Poslj ednj i potez Ьijelog и ovoj pozicij i Ьiо је Tel , s prij e t njom da se osvoj i dama. Da Ьi spasio

Do sada smo analizirali takve primj ere gdj e se kao rezultat otkrivenog saha j avlj a mat kra­ lju protivnika ali, se to ne de­ sava uvijek. U mnogim slucaje­ vima stvar se zavrs ava osvaja ­ nj em materij ala . 59

Br. 104

Br. 105

Biieli vuёe i doЬiva

Biieli vuёe i doЬiva

Poslij e 1. Те5 : ! De5 : 2. Db7 : + ! КЬ7 : 3. S c4 + Ь ijeli ostaj e s to­

notezu, nego cak postize pred­ nost : 1. ТЬ7 : + Ка8 2. Tf7 : + Kd8 3. ТЬ7 + ! (Da Ь i se iznova postavila shema otkrivenog saha) 3 . . . . Ка8 4. Tg7 : + КЬ8 5. ТЬ7 + ! К а8 6. ТЬ 4 + !.

pom vise. Na kraj u ovog dj ela treba reci nekoliko rijeci i о tzv. »·mlinu-ANJ E POLJA Katkada se desava da vlastita figura ili pjesak smeta и provo­ denju takticke operacije. Као posljedica toga poj avljuje se po­ treba da se figura zrtvuje s ide­ jom da se oslobodi odn. deЫokira polje koje ona zauzima ili zbog odlucujuceg otvaranja linija, di­ jagonala i horizontala. 86

Najjednostavnii j i pr1m]er za deЬlokiranje pozicije је slijede­ ci primjer : Као sto se vidi,

vlastiti top smeta Ьijelom da da mat na g7. Sta da se radi ? Potrebno је od­ mah osloboditi polje g7 od topa ро Ьilo koju cijenu. U partij i ј е

Br. 188

LISICIN-ZAG ORJ ANSKI (Moskva 1 9 36)

kralj a na predposljednj i red i sada na 1 . . . Кс7 : slijedi 2. De7 + Кс6 3. Dd7 mat, ili 2. . . Кс 8 3 . Tf l s lakim dobl tkom) 1 КЬ5 .

.

.

. . •

2. De7 а5 3. Dd7 + Ка6 4. ТЫ i crni је predao. Na 4 . . . De8

slij edilo Ы 5. Та7 + ! (Potez od­ vlacenj a) , а ako crni na s t av i 4 . . . Sa3 :, da Ьi zastitio polje Ь5, onda ј е п а ј j e dno�taYn ije 5 . Т Ь 6 : + .

.

КЬ6 : 6 . Dc6 mat .

Br. 190

LIBERMAN-SIMEANU

(Rumunjska

1 9 5 0)

Biieli vuёe i doЬiva (Mat

u

tri poteza)

Ьilo odigrano 1 . ТЬ7 + ! (Zrtva sa ciljem deЬlokiranja) 1. КЬ7 : 2. D g 7 mat. • • •

Br. 189

KOTOV-KERES

(Budimpesta

1 950) Crni vuёe i doЬiva

Zavrsetak ove partije ј е jedno­ stavan i dobar primjer . Crni ј е postigao efektnu pobjedu na­ stavkom 1. е 4 ! (Oslobada po­ lje е5 sa ciljem da se otvori dij a­ gonala al-h8) 2. Df5 : Dc3 : + (Prekrasna zrtva dame) . Bijeli ј е Ыо prisiljen n a kapitulaciju, jer Ьi 3 . Ьс3 LаЗ : dovelo do mata. • • •

Biieli vuёe i doЬiva

Kotov, da Ьi slomio svog pro­ tivnika, Ьira naj kra6i put k po­ bjedi koristeci takticku idej u za oslobadanje polj a. 1. Тс7 : + ! (0slobodivsi polj e е7 za damu sa istovremenim zavlacenjem crnog

Ost гoumna ј е komblnacija Ro­ manovskog osnovana uglavnom na deЫokiranju. Crni tek sto ј е uzeo Ьijelog skakaca na d5. Cini se da Ьijeli mora uciniti to isto, medutim, Ьijeli је pripremio ma­ lo iznenadenje. Slijedilo ј е : 1. Lb5 ! (Sada је dami osloboden 87

Pjesak е5 uvelike smeta odlu­ cuj ucem napadu Ьij elog, jer on ogranicava dalekometnog lovca s Ь2 . 1 . е6 ! Le6 : 2. Tg6 : + ! Kf8 (Тор se nij e smio uzeti zbog ma­ ta na h8) 3 . Dh6 + Ке8 4. Tg8 + Tf8 5. Tf8 : + Lf8 : 6. De6 : + Se7 7. Lb5 + Тс6 8. La4 : Db6 9. Se5

i

crni је ргеdао .

Tako smo obj asnili, da se и procesu borbe pojedine figure i pjesaci pokazuj u kao suvisni i nek o risni, te cine samo stetu. Br. 193

Biieli vuёe i doblva

put na h5 i prij eti 2. Th7 : + K h 7 : 3. Dh5 + L h6 4. Dh6 : mat. Sve se to dogodilo zahvalj uj uci oslobadanj u polj a е2) 1 . . . . Lh6 2. Ld 7 : Lg5 : 3. ed5 Td8 (Gubl, takoder, 3. . . . Sd7 : , zbog 4. Th7 : + ! K h 7 : 5 . Dh5 + Kg7 6. Dg5 : + Kf8 7. Dh6 + Tg7 8 . Tg4 ili 5 . . . . Lh6 6. Th4) 4. Th7 : + !

LISICIN-SOKOLJSKI (L e n j ing ra d 1 9 47)

Kh7 : 5. Dh5 + Lh6 6. ТЬ4 Sg4 7. T g4 : Tg4 : 8. Dg4 : Td7 : 9. f6 ! i

cгn i ј е predao.

Br. 192

NENAROKOV-ABAZA

(Moskva

18 99)

Biieli vuёe i dobiva

Ovdje se kao >>suvisna«< f igura pokazao top na fб. On tгеЬа u­ stupiti svoje mjesto lovcu. Po­ slij е 1. Tg6 : + ! fg6 2. Lf6 Kf7 3. Ld3 (S prij etnj om 4. Tfl) 3 Sd2 4. е5 ! (Ј os jedno deЫokira­ nje ; prijeti 5 . Lg6 : + Kg6 : 6. Dg5 + Kf7 7 . Dg7 mat) 4 Те5 : 5. Le5 : de5 6. Dh7 + i crni је predao, јег su neizbjezni teski materij alni guЬici. .

.

Biieli vuёe i doЬiva 88

•

.

• • •

.

Zahvalj ujuci otkrivanju linije pomocu deЫokirar1j a ceski maj ­ stor Pokorny је Ьгzо realizirao svoj u pozicionu prednost :

Br. 194

POKORNY-BERNDSSON (Cehoslovacka-S\1edska 1 93 0)

Paгtija Sokoljski-Saigin zavr· sila је j ednost a vno i vrlo elegan­ tno. Bijeli је nasao izvanredno rjesenje : 1. Tf3 ! ! gf3. Crni је pri­ nuden prihvatiti ponudenu zrtvu topa јег inace sli j edi 2. Dh7 mat, n o istovгemeno sad ulazi и igru oslobodeni lovac cl. Poslije za­ klj ucnog udara 2. Lh6 : Saigin ј е Ьiо prinuden n a predaj u, jer ј е neizbjezan mat и neko l ik o po­ De7 (Ili 2. . . . teza. Npr. 2. Те7) 3. DЬ7 + K f8 4. D h 8 + (Za­ vlaci kralj a s idejom prekriva­ n j а) 4. . . . Kf 7 5. Dg7 : ma t . •

Bi ieli vuёe i dobiva

Bijelon1 ovdj e smeta vlastiti pjesak na f5. Zbog toga је slije­ dilo 1. Те5 : ! ( Zbog odvlacenj а pjesaka f6) 1. . . fe5 2. f6 ! (De­ Ыoki e a l a se toc ka f 5) 2 ef6 3. Tf6 : ! ( S prij etnj om 4. Th6 : + ) 3.

Oslobadanje polja moze se pri­ mijenj ivati ne samo za vodenje napada, nego i z a obran u. Као primj e r cemo uzeti zavrsetak partije Smislov- Mikenas. Br. 196

SMISLOV-MIKEN A S (M o skv a 19 49)

•

.

. . . K g8 4. ТЬ6 : (Ј os

Та8

. •

. • •

5. ТЬ8 +

jedno deЫokiranje da Ьi se oslobodio put dami) i crni је pi-·e dao zbog mata u dva poteza. Br. 195

SOKOLJSKI-SAIG IN (Kijev 1 9 5 0) Biieli vuёe i remizi ra

Као posljedica odlicne obrane crnog, napad, koji је Ьijeli vo­

dio na kraljevom krilu, ј е pot­ pU'n o isp a r i o Sada Ьije l i trazi nacin da se spasi poraza. Kako da se to ucini ? Smislov је n a .

­

sao

izvanredan

izlaz :

1.

Le3 ! !

Ovim ostroumnim potezom blje­

Biieli vuёe i doЬiva

li rj esava nekoliko Ьitnih pitanj a. Као prvo oslobada se polje h6 89

s idej om vjecnog saha. Zatim, ako Ьi crni nastavio 1 . . . LеЗ :, onda se prekriva polj e e l i po­ slije 2. Tf7 ! sto је ranij e Ьilo nemoguce, Ьij eli cak i doblva. Zbog toga su se protivnici spora­ zumjeli na remi ј ег, stvarno, De3 : slij edi 2. Dh5 + nakon 1 .

•

Br.

198

TARTAK OWER-SCHLECH TER

( Вес 1 908)

• • •

K g8 3. Df7 + Kh8 4. Dlt5 + Kg8

(Ali nikako 4. . . Kg7 ? zbog 5. Tf7 + Kg8 6. Dh7 mat) 5. Df7 + itd., s vjecnim sahom. .

Crni vuёe i doblva (Mat

Takticki element oslobadanj a polj a primij enj uje se i и konac­ nicama. Pokazat сето kao pri­ mj er cet,i ri interesantne konacni­ ce iz maj storskih partij a.

u

ceti ri p oteza)

Druga pozicij a ј е mogla na­ stati и partij i Tartakower-Schle­ chter. Ovdj e crni daje mat и 4 poteza : 1 . . . . Tf2 + ! (DeЬlokiranj e polj a fЗ) 2 . КЫ ТЬ2 + ! (Zavlace­ nj e) 3. Kh2 : Sf3 + 4. КЫ Tgl : mat . Br. 199

Br. 197

Bi ieli vuёe i doЬiva Biiel i vuёe i doblva {Mat

u

dva p oteza)

U prvoj od njih Ьij eli је posti­ gao uspj eh zahvaljuj uci deЫo­ kiranj и : 1. Те8 + ! Le8 : 2. D g7 mat, ili 1 . . Ке8 : 2. De7 mat. .

90

.

U ovoj pozicij i pjesak f5 sme­ ta bljelom oko provedbe dvoj nog udara . Jednostavna racun ica po­ kazuje da se moze igrati 1. f6 + ! Kf8 (Ili 1 . . . . gf 6 2 . Sf 5 + ) 2. fg7 + Kg8 3. Sf5 i crni nema

obrane od prijetnje 4. Th2 ili 4. Те2 s prodorom na poslj edn j i re d

Br. 200

.

Interesantan ј е put do dobl­ tka и ovoj pozicij i. Koristeci se deЫ okiranj em i dvoj nim uda­ rom crni forsirano osvaj а lov­ ca : 1. dlD + ! (DeЫokira se polj e d2) 2. Ldl : Dd2 (Zbog mo­ gucnosti ovog poteza zrtvovao se i j aki slobodni pj esak) 3. Df2 : .

. •

Ddl : + 4. Del Del : + 5. Kel : Sf4 6. Kf2 K g6

i Ьijeli је predao.

Crni vuёe i doЬiva

IZNUDNICA Svaki s ahista tezi da svoj po­ tez iskoristi sa sto vecim efektom za postizanje nekog cilja. U ot­ varanju npr. prednost prvog po­ teza ostavlj a Ьijelom dugotrajnu inicij ativu. Medutim, postoje i takve izuzetne pozicije и koj ima је pravo na potez iz odredenog razloga nepogodan i bolje Ьi Ьilo da se pravo na potez preda pro­ tivniku. Br. 201

Biieli doЬiva (Mat u dva poteza )

је takav polozaj fi­ gura ili pj esaka, gdj e j edna od s,tгana ima 1m aterij alne ili pozi­ cione gubltke zbog svog poteza. Iznudnica

Naj kraci put do pobj ede и pri­ mj eru 201 ј е : 1. Та8 (Ili Ьilo koj i dгugi potez topom р о a-liniji) koj im se predaj e red poteza pro­ ti vniku. 1. Kcl 2. Tal mat. .

. •

Br. 202 i 203

Bi ieli doblva 91

Ovd j e Ьijeli d o b l va ovako : 1 . Кс8 !. Sada ј е crni и iznudnici . On m o ra o d g o vo r i t i 1 . а6 i l i 1 . . . . а 5 , а o n d a slij edi Ь6-1Ј7 -b8D + . .

Br.

205

.

-

U dijagran1u 203 d ob l t a k se pos ti ze gotovo na isti nacin : 1. Kf7 ! h6 2. h5 ili 2. Kg6 : hg5 3. hg5. A ko је u. po c et n oj pozi cij i na potezu crn i , onda na 1 h6 odlucuje 2. h5 ! K h 7 3. Kf7 gh 5 4. g6 Kh8 5. g7 + itd . , а n a 1 . h5 d o b l va 2. Kf7 Kh7 3 . Kf6 Kh8 4 . K g6 : . •

. • •

. .

.

.

Biieli vuёe i doЬiva (Mat

u

dva poteza )

U ovoj pozicij i blj eli daj e mat u dva poteza ! Potez Ьij elog l, Kf7 iznuduje Ьilo koj i potez lov­ cem, na sto slijedi 2. Lg7 : mat. Ne predstavlj a osoblti ргоЫеm ni slijedeci primjer :

Br. 206

Br. 204

Biieli doblva

Biieli doblva

Od l ucuj e ako ј е bljel i na po ­ tezu, 1. а4 , sto stvara izn udnicu ,

1

•

• • •

Ь5 2. аЬ5 K h 7 3. Kf7 :

itd,

kod poteza crn og 1. Ь5 po­ trebno је od i grat i 2. а 3 ! i opet је nas t ala iznudni ca. а

92

• • •

Nista ne daj e 1 . Tg7 + КЬ8 i bl j e l om ne preostaje n ista drugo nego da ponov i pozicij u s 2. Tg8 + . Jedin o j edan pr ic e kni po­ tez topom р о osmom redu, kao npr. 1. Th8 , daje nam potreban rezultat zbog toga sto sad crn i mora igrati 1 . Kd6 2. КЬ6 Tf7 3. а7 Та7 : i crni је ostao bez topa . . • •

Br. 207

Br. 209

L. KUBBEL

Crni doЬiva

Pomocu iznudni ce и neki m po­ zicij ama top doblva protiv ska­ kaca ili protiv lovca. Ovdj e ј е potre bno odigrati samo 1 . ТЬ7 da se preda potez Ьijelom. • • .

Br. 208

B ii g • • • • • • • • • -�·

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Crni vuёe, Ьiieli doЬiva i

zbog neophodne potrebe da mora vuci potez. N а 1 . . . . Ка4 ili 1 . . . . Ка5 slij edi 2 . Da3 mat. Nije dovolj no za spas 1. . . . Df2 zbog 2. Dc3 + sa slijedecim Da3 mat. Ako crni nastavi 1 . . . Dcl (Ili 1. . . . Da l 2. Dc3 + Ка4 3. Ь3 + itd) onda slij edi 2 . Da3 + Кс4 3 . Ь3 + i Ьijeli doblva . .

Br. 210 А VERBAH-LUBLINSK I

(Moskva 1950)

Biieli doЬiva

Ovdj e odlucuj e 1. Та8 Kh8 2. Tf8 : mat. C1-ni kralj је Ьiо po­

tisnut k nepovolj nom uglu (radi se о crn om polj u kod crnopolj ­ nog lovca sto mozete usporediti na dij agramima 293 i 346) . Ovaj pгimjer nam ilustrira iz­ nudni cu и damskoj konacnici. Crni gubl, iako ima pjesaka vi­ se, zbog loseg p olozaj a svog kralj a

Bijeli vuёe i doЬiva

Poslije 1. h5 crni је dosao и iznudnicu i predao. Ne preostaj e ти nista osim 1 . . . . Ld7 (Ili 1 . 93

Ь4 2. а Ь 4 Lb5 3. Lf6 : ) 2. Lf6 : З. h 6 sto је, naravno, bez­ nadno .

materij alnim gublcima i � i . matu4 npr. .. 2 . Dd6 D d4 : mat 1 11 2 . g Dh2 mat .

RAGOZIN-RAUZER (Lenjingrad 1 936)

Br. 213

gfG

Br. 211

C IGORIN-SCHIFFERS (Petersburg 1900)

Crni doЬiva

D a Ьi postigao po�je � u crni mora prepustiti protivn 1k� -k_o2 с tez ! 1 Lg6 ! 2. Ь 4 (I11_ . КЬ4 3. КЬ2 LdЗ : ! 4 L d З : h2) 2. _. а4 !. Bijeli preda з e . •

• • •

• • •

Br. 212

SZILY-BALOGH (D opisna p artij а)

Biieli vuёe i doЬiva

U ovoj poziciji �ij �li . је odi­ grao 1. Tg5 !, ogran 1c1y�1 pok tljivost crne dame. Crn1 �е pr: v

:� J

·er moze vuCi samo p з esac 1 m�, ] t" potezi Се brzo presahш ti . �ij �li moZe prisiliti crnog na �1 �­ nudnicu i potezima topom ро -liniji. Br. 214

I . KLING i В. HORROWITZ, 1 85 1

Crni vuёe i doblva р O S1 IJ . .e

1•

Kh7

је

Ьijeli

pre d ао J· er з· е dosao и iznudn 1 cu. Svaki nj egov potez vod1· ve i I· k·I m 94

• • •

·

Biieli vuёe i doblva

D a Ьi se ogranicila pokretlj i­ vost protivn ickih figura j edna od stran a moze katkad pribj egnuti zrtva m a.

Br. 216

Р. MORPHY

U o voj studij i Ьij eli, zahvalj u­ j uci zrtvi lovca f orsirano posti­ ze pozicij и и koj ој svaki potez crnog vodi gubltku. 1. LfЗ + Kgl 2. Lhl ! ! K hl : 3. K fl (Crni ј е u d5 4. ed5 е4 5. iznudnici) 3. ,

• • •

d6 еЗ 6. d7 е2 + 7. Ке2 : K gl 8. d8D ЫD 9. Dd4 + Kh2 10. Dh4 + Kg2 11. Dg4 + Kh2 12. Kf2 i Ьi­ jeli d oblva.

Pozicij a na slijedecem dij agra­ mu poznata је vec j ako davno :

Biieli vuёe i doЬiva (Ma t u dva poteza)

Th6 ! gh6 ili (1 . . . . LЬЗ 2. Th7 :

Br. 215

mat) 2. g7 mat.

Br" 217

SZILY-BALOGH

Biieli doЬiva

Kako da Ьij eli realizira mate­ rij aln u prednost ? Ako nastavi 1 . Sg7 : Kg7 : i H 1 . Sh6 : gh6 n astaje teoretski remi. Do pobj ede vodi 1. SgЗ Kg8 2. Se4 Kh8 3. Sf6 ! ! gf 6 4. Kf7 i s l ijedi mat и dva poteza ili 1. K g 8 2. SgЗ КЬ8 3. S e4 Kg8 4. Ке8 (Predaje se potez proti vniku) 4. K h8 5. . • •

• • •

Sf6 ! ! gf6 6. Kf7.

Ovaj proЫem Р. Morphya rje­ sava se pomocu iznudnice : 1.

Biieli vuёe i do Ьiva

1. Kg8 ! Lg4 (Na 1 . . . Le 4 Ьi­ jeli moze odgovoriti 2. Se6 : ) 2. Sg6 ! Ldl 3. Sh8 ! Lh5 4. Kg7. Crni se nasao u iznudnici i on neizbjezno prvo gubl pjesaka f7 , а zatim i part i j u . .

Najve c u pri m jenu iznudn i c a nalazi и kon acnicama . U otvaгa­ nj u ili и sred i s nj ici iznudnica se sus rece vгl o rij etko. 95

U konacnici da Ьi se predao potez protivniku cesto se primje­ nj uj e metoda tzv. triangulacije. Ona se susrece uglavn om и pje­ s ackim konacnicama. C itav smi­ sao te metode sastoj i se и tome da kralj marsira ро stranicama trokuta i cini tri poteza, а isto­ vremeno kralj protivn ika nema te mogucnosti. Као rezultat toga nastaj e pocetn a pozicija, ali s drugim igracem n a potezu. Br. 218

ALATORCEV-Konzultanti, 1934

U Cinio tri poteza, а С1Ћi kt·alj za to vrij eme samo dva. Dakle igrac na potezu u pocetn oj pozicij i se promij enio. Znaci и tom se ma­ nevru ро stranicama t t·o kuta i ci ta va metoda sastoj i. Vratimo se razmotгenoj pa1"­ tij i. Tu ј е potrebno primij etiti da poslije 1. Kel ! ne spas a\�a 1 d4 (Umj esto 1 . . . . Kf5) 2. ed4 Kd4 : (Ili 2 . . . . Kf 4 : 3. Kd2 Ке4 4. КсЗ) 3. Kf2 К с4 4. Ке3 КМ 5. f5 ili 5. Kd4. S dгuge strane Ьilo Ьi pogresno igrati 1. K d l ? ili 1 . Kd2 ? zbog 1 . . . . dЧ: ! 2 . ed4 K d4 : ili 1 . Kfl zbog 1 . . . . d4 ! 2. ed4 Kf4 : ! i cгni Ьi p ost igao remi . .

• • •

Br. 219

FAHRNI-ALAPIN

Biieli doЬiva

Kad Ьi sada Ыо crni n a pote­ zu, nasao Ьi se и situacij i da brzo gubl. Npr. : 1. . . . d4 2. ed4 Kd4 : 3. КfЗ Kd5 4. Кез Ке6 5. Ке4 Kf6 6. Kd5 Kf5 7. Кс5 Kf4 : 8 . КЬ5 Ке5 9. Ка5 : Kd6 1 0. КЬ6 Kd7 1 1 . КЬ7. Poslije 1 . . . d4 2. ed4 Kf4 : 3. КdЗ zadatak blje­ log је posve jednostavan. Kod povlacenj a crnog kralj a s 1 . . . Kf5 d obltku vodi 2 . КdЗ Ке6 3. Kd4 Kd6 4. f5 Кс6 5. Ке5 , ali и partij i na potezu је Ьij eli ! Po­ stavlj a se pitanj e da li Ы se ta pozicij а mogla postic1i , ali da ј е na potezu crni ? Pokazuj е s e da је to moguce ako Ь ij eli nastavi 1. Kel ! Kf 5 2. Kd2 Ке4 3. К е2. Sada ј е zahvalj uj uci tome sto је kralj isao ро trokutu e2-e l - d 2 i

B i ieli doЬiva

.

.

96

U partij i Fahrni-Alapin, kod crn og na potezu, Ьijeli Ьi odmah doblo, npr : 1 . . . . Кс7 2. Кс3 КсВ 3 . КЬ6 ili 1 . . . KdB (1 . . . . КЬ8) 2. K1d6 Кс В 3 . с7. Medutim, na potezu је Ыо Ьijeli i on је morao koristiti metodu trokut a odn. tгiangulaci j u i slij edilo ј е : 1. Кс4 КЬ8 (Ne mij enj a n ista na stvari 1. . . . Kd8 ili 1 . . . . Кс7 zbog 2. К с5) 2. Kd4 Кс8 3. Kd5 ! i crn i se nasao u iznudnici. .

Metoda triangulacij e moze se primijeni ti ne samo u pjesa ckim k o n a c n i cama.

Br. 220

I. RABINOVI C , 1 938

. Кс8 slijedi 2. De8 ma t) 2. Dal + КЬ8 (Inace slij edi 3. Dh8 ma t) 3. D a5 . Vratili sm o se u p ocetnu pozicij u s tim da ј е n a potezu crni, s t o ј е i Ь i о c i l j ci­ tavog manevr a. Тор se s a da mo­ ra odmaknuti od kralj a i on se lisava nj egove podrs ke. Kod toga su topu dostupna samo Ьij ela p olj a, jer se pokazuje da na cr­ nima momentalno p ogiba zbog dvoj nog udara. Npr. 3 . . Tg7 4 . De5 + ili 3 . . . . Те7 4 . Dda + . O d­ mah gubl i 3. . . . Кс8 zbog 4. Da6 ! ( Vezivanj e) . Medut im i na Ьijelim polj ima top for;iran o pada. Zbog primj era razmotrit ТЫ. B i j eli n a s tavlj a сето 3 4. De5 + Ка8 5. Dh8 + К а7 (5 . . . . ТЬ8 6 . Dal mat) 6. D h 7 + . 1.

.

.

.

.

Biieli doblva

Bijeli postize pobj edu pomocu :

1. K d 8 ! КЬ8 2. Kd7 Kg8 3. Ке8 i nastala је pocetna pozicij а, no

na patezu је crni.

Br. 221 А. PHILIDOR, 1 7 77 ::::::::±::3

'

т

.

. • .

Pr e porucuj emo citatelj u da sa­ mostalno pгoradi na poj edinim detalj ima Philidorove pozicij e da nade pobjedu na 3. . . . Т Ь3, 3 . . . . Tf7 i 3 . . . Th7. Ta koder obra camo paznju cit atelj ima na cestu gresku koj a se desava ne­ iskus nim sahistima. Umjesto da p redaj u potez proti vniku meto­ dom trian gul acije, oni igraj u pravolinijski 1 . Da6 ? Тс7 + 2. КЬ 6 ? ? i p adaj u u j ednostavnu patnu komblnaciju 2. . . . Тс6 + !. .

Br. 222

Biieli doblva

Ovdje Ьij eli za pobjedu treba prepustiti potez protivniku me­ todom triangulacij e. Medutim, trokut ne opisuj e kralj nego da­ ma. 1. De5 + ! К а8 (Ne mijenj a nista na stvari 1 . . . . Ка 7, а na

Tko vuёe

-

doЬiva ! 97

Osim metode tro kuta cesto se primj enj uje druga metoda i gre na iznudnicu, koj a se moze na­ zvati �> metoda prod uzavanj a pu­ ta� .

•

• 'iV � в• • .• .!Ј!ј.-�А�d !!!� • 'if . • . •о •.�-�• : •в �· ·· 8 • -�. � � •• __..

1�

1

•�• • -

•

·

.

,

�

.

. � - � � • ·'1&� �- • • LI NDEN-BERG

,

-

�.

�

·IJIf!.•• •··�· • ·­ � •. · 8 .!!! . .· �• m • • . , ·. � � � � � if - � f! �• в -.• гLI. = "

�-

•

Crni vuce

.

•

•

•

�

rl.

doЬiva

-

1

Napгedovanj e pj es a ka moze Ьiti poduprto lovcem : 1. . . Dfl + ! 2. Dfl : е2 + (Otk r i v eni sah - и tome se zaklj ucuj e uloga lovca) 3. Sf2 (Ili 3. Df2 ed lD + 4. Lel Del : mat) 3. eflD + 4. Kfl : Tf2 : + i crni ostaj e s topom v ise. .

Br.

360

KADERA-POISL (Prag 1 949)

• • •

Bi ieli vuёe i doblva

Slijedeca pozicij a uzeta је iz casopisa >>S ahmaty v SSSR->Ьi ј es ni top